Header

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

PRICA O NESTANKU PECATA - LAŽNA

Iz telefonskog razgovora sa gospodom Danicom iz Vašeg ministarstva saznao sam da je Vama prijavljen navodni nestanak pecata Skupštine opštine Požarevac, pa koristim ovu priliku da Vas informišem o sledecem:

1. Prijava o nestanku pecata Skupštine opštine Požarevac je lažna jer pecat nijednog trenutka nije nestajao.

2. Skupština Požarevac funkcioniše normalno sa vecinom od 36 odbornika SPS, SRS i PSS (od 68 ukupno). Tako je na sednici od 18.12.2006. godine usvojen budžet opštine Požarevac za 2007. godinu, usvojen GUP Požarevac i dr.

Pred Novu godinu (29.12.2006. godine) održana je još jedna sednica SO Požarevac.

3. Obaveštavam vas da postoji grupa odbornika, tzv. “demokratske opcije”, njih 32, koja umišlja da su oni legalna Skupština i koliko vidim bombarduju Vas izmišljotinama želeci da stvore utisak da je u Požarevcu haos, dvovlašce i sl. što apsolutno nije istina o cemu bi se najbolje uverili kada bi neko od Vas došao u posetu opštini Požarevac kod Predsednika opštine g-dina Dušana Vujicica.

Predsednik Skupštine opštine Ivan Grubetic

OBAVEŠTENJE ZA MEDIJE

NEODGOVORNE IZJAVE

U jeku predizborne kampanje, na svojim konferencijama za novinare, razne politicke opcije iznele su više neodgovornih izjava koje se odnose na rad predsednika Opštine Požarevac, gospodina Dušana Vujicica i njegovih saradnika. Ovim putem želimo da gradane Opštine Požarevac informišemo o pravom stanju stvari i odgovorimo na nekoliko važnih pitanja.

1. Obzirom da je rukovodstvo Opštine Požarevac, na celu sa Predsednikom Opštine Požarevac, gospodinom Dušanom Vujicicem apsolutno svesno odgovornosti koju nosi briga o mladim i školovanim ljudima, Opština Požarevac je iz ovog budžeta izdvojila:

- za studentske stipendije 4.010.000 dinara;

- za ucenicke nagrade 400.000 dinara i

- za ishranu i smeštaj ucenika 310.000 dinara.

2. Apsolutno je netacna izjava da Opštinsko rukovodstvo ne saraduje sa Vladom Republike Srbije na planu i projektu gasifikacije Opštine. Naime, predsednik Opštine Požarevac, gospodin Dušan Vujicic licno vodi razgovore i pregovore u vezi planiranja izvodenja radova na nivou Opštine. šta više, on takode pregovara sa predstavnicima okolnih opština koje se, takode, mogu prikljuciti i ucestvovati u celom projektu.

3. Najneodgovornijom smatram izjavu da su celni ljudi Opštine Požarevac korumpirani.

Želeo bih da Vas podsetim da je predsednik Opštine Požarevac, gospodin Dušan Vujicic, radeci na najodgovornijim funkcijama kao što su nacelnik poreske uprave, nacelnik finansijske policije, predsednik Skupštine Opštine i predsednik Opštine Požarevac, kroz ceo svoj radni vek, ostao cista obraza, te ovakve izjave ne samo da su neodgovorne, vec u naj manju ruku traže javno izvinjenje, od ljudi koji su željni politickih funkcija zaboravili i prekršili sve moralne i eticke norme.

Menadžer opštine Požarevac Branislav Popovic

OPŠTINA KUCEVO: DEMANT NA TEKST OBJAVLJENOG U DNEVNOM LISTU ,,VECERNJE NOVOSTI’’

U KUCEVU NEMA DVOVLAŠCA

Pisanje u dnevnom listu ‘’Vecernje novosti’’ još jedan je dokaz da autor tog teksta nastupa tendeciozno,a može se primetiti i neprofesionalno kao i navijacki za demokratsku opciju koja je u manjini i koja ovde želi da svim silama osvoji vlast ne na izborima-nego upadima i formiranjem ,,kriznih štabova’’ kao što su to radili u njihovoj ‘’oktobarskoj revoluciji’’. Ovde je autor teksta trebalo da cuje i drugu stranu,nadležne legalno izabrane organe,u prvom redu predsednika opštine,nacelnika opštinske uprave,sekretara Skupštine opštine Kucevo...

Stvarno stanje u Skupštini opštine Kucevo je sledece:

Krajem decembra 2006.godine,predsedniku opštine Kucevo,dostavljen je akt potpisan od strane 19 odbornika(najmanje potrebno je 11,) po Statutu opštine Kucevo,sa predlogom da predsednik Opštine,preduzme radnje oko sazivanja sednice Skupštine na kojoj bi se razrešila funkcije predsednika SO Kucevo Darinka Bogdanovic-Petrovic. Po propisanoj proceduri Statutom opštine Kucevo i Poslovnikom o radu SO Kucevo,zakazana je 23.sednica Skupštine opštine,koja je održana 12.januara 2007.godine. Na ovoj sednici od 43 odbornika koji cine Skupštinu opštine,prisustvovalo 41 odbornik.Pre prelaska na dnevni red 19 odbornika opozicije napustilo je sednicu,ali je ista sa vecinom od ukupnog broja odbornika,odnosno sa 22 odbornika nastavila sa radom.

Na sednici je tajnim glasanjem, po proceduri propisanoj Statutom opštine i Poslovnikom o radu Skupštine opštine,vecinom od ukupnog broja odbornika razrešena funkcije predsednika SO Kuceva,iz redova DSS, Darinka Bogdanovic - Petrovic.

- Na njeno mesto izabran je novi predsednik Skupštine opštine Kucevo, Dragan Miloradovic, iz Kuceva, advokat, odbornik SO Kucevo, sa liste Demokratske stranke.

OPŠTINA KUCEVO - DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE

CIJE SE FOTELJE ŠTITE

Na konferenciji održanoj protekle nedelje, ponovo su pokrenuta pitanja vezana za Skupštinu opštine Požarevac, a na koja do sada nije dobijen odgovor.

“Prvo pitanje je ko je uništio, sklonio dokumentaciju, validno overenu na pisarnici Skupštine opštine Požarevac, cime je izvršena protivpravna smena i oduzimanje mandata odborniku LJubiši Ðuricicu, a samim tim sprecena i smena tadašnjeg predsednika Skupštine opštine Požarevac, Ivana Grubetica”, rekao je Aleksa Savic, predsednik OO DSS u Požarevcu.

Pored ovog, postavlja se i pitanje ko je falsifikovao zapisnik sa 18. sednice, gde piše da je skupština verifikovala prestanak mandata odbornicima Božici Cabovic, Slobodanu Andrejicu i Nataši Mladenovic. Navodi se i to da je, umesto skupštine, prestanak mandata konstatovao Ivan Grubetic. Pored ovoga sporno je što zapisnik ne sadrži ni cinjenicu da je Grubetic napustio sednicu, i to bez utvrdivanja kvoruma, recima “nemate kvorum”, bez prebrojavanja prisutnih odbornika. Nije poznato ni ko je dao nalog, a ko potpisao protivpravne ugovore sa dodatnim obezbedenjem Skupštine opštine Požarevac i koga, cije fotelje i od koga štite ova lica. Da li od naroda.

Ukoliko ne bude bilo odgovora, demokratski blok najavljuje da ce se obratiti prvo sudovima, zatim tužilaštvu, ali i Agenciji za privredne registre, kako bi se ispitalo ko daje ovakve naloge i ko krši zakon. “Svi treba da rade strogo poštujuci pravne principe, jer samo tako možemo doci do demokratske, slobodne Srbije”, rekao je Savic.

D. Demic

GRADIŠTE TRAJNO REŠAVA PROBLEM ZAŠTITE OD POPLAVA

Prošle nedelje je u opštini Veliko Gradište održan veoma važan sastanak na temu Zaštita podrucja Veliko Gradište od velikih voda reke Dunav, sektor naselje Veliko Gradište i Turisticki kompleks «Srebrno jezero».

Sast

anku kojem je predsedavao predsednik opštine, Dragan Milic, pored predstavnika lokalne uprave, prisustvovali su predstavnici HE «Ðerdap», JVP «Srbijavode» iz Beograda i Smedereva i Saobracajnog instituta CIP, Beograd.

Poplave koje su zadesile Gradište u aprilu prošle godine, kada je Dunav dostigao najviši nivo u istoriji i kada je samo zahvaljujuci izvanrednoj organizaciji i ucešcu svih gradanja u odbrani, izbegnuta katostrofa, pokrenule su veliko angažovanje u opštini na trajnom rešavanju problema odbrane od velikih voda reke Dunav.

U ovom kontinuiranom i veoma zahtevnom poslu znacajan doprinos, pogotovo u tehnickom pogledu, pružili su Zvonimir Kocic, iz JVP «Srbijavode» i Predrag Radosavljevic iz HE «Ðerdap» koji su na sastanku prezentirali radnu verziju projektnog zadatka za izradu idejnog i glavnog Projekta rekonstrukcije, sanacije i dogradnje Sistema za zaštitu naselja Veliko Gradište od velikih voda reke Dunav i Sistema za zaštitu Turistickog kompleksa «Srebrno jezero». U diskusiji, nakon izlaganja autora projekata, cule su se veoma kreativne sugestije i predlozi koji nisu definitivni, jer je vec utvrden termin i mesto sledeceg sastanka.

Predsednik opštine, Dragan Milic, istakao je znacaj realizacije ovih projekata, jer Gradište ima ambiciozne planove za razvoj turizma, još veceg izlaska na Dunav i izgradnje biciklisticke staze od grada do Jezera.

V.M.

OO SRS

PECAT NIJE NESTAO

Na konferenciji za novinare OO Srpske radikalne stranke u Požarevcu Ivan Grubetic, koji predsedava lokalnim parlamentom obavestio je javnost o odgovoru koji je prosledio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Grubetic je naglasio da nije tacno da je pecat SO Požarevac nestao, o cemu su Ministarstvo, kako je rekao, obavestile demokrate.

- Prijava o nestanku pecata SO Požarevac je lažna jer pecat nijednog trenutka nije nestajao. SO Požarevac funkcioniše normalno sa vecinom od 36 odbornika SPS, SRS i PSS. Tako je na sednici od 18.12.2006. godine usvojen budžet Opštine za 2007., GUP Požarevac i drugo. Pred Novu godinu održana je još jedna sednica SO Požarevac. Obaveštavam vas da postoji grupa odbornika tzv.”demokratske opozicije”, njih 32, koja umišlja da su oni legalna Skupština i koliko vidim bombarduju Vas izmišljotinama želeci da stvore utisak da je u Požarevcu haos, dvovlašce i slicno , što apsolutno nije istina o cemu bi se najbolje uverili kada bi neko od vas došao u posetu opštini Požarevac kod predsednika Opštine Dušana Vujicica, navodi se u Grubeticevom pismu. Pismo sa slicnom sadržinom potpisao je i predsednik Opštine.

Radikali su demantovali i to da je odbornik ove stranke Mile Curcic napao clanove DSS i NS dok su nekoliko dana pre izborne tišine u Kostolcu lepili plakate ove koalicije. Predsednik OO SRS Veroljub Arsic rekao je da jedva ceka raspisivanje lokalnih izbora da, kako je rekao, “rasturi bandu okupljenu oko Slavoljuba Matica i pošalje je u prošlost lokalnog parlamentarizma u Požarevcu”.

T.R.S.

PREMA PRELIMINARNIM REZULTATIMA, I U BRANICEVSKOM OKRUGU NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA 21. JANUARA

RADIKALIMA NAJVIŠE GLASOVA

- U pet od osam opština pobedili radikali

- U opštinama Žagubica i Golubac ostvarena najveca izlaznost, više od 63 posto

- SPO prešao cenzus u Petrovcu i Golupcu, a PUPS-SDP samo u Kucevu

Prema preliminarnim rezultatima izbornih komisija, u opštinama Branicevskog okruga gde je u birackim spiskovima upisano 193 hiljade gradana sa pravom izbora, na parlamentarnim izborima 21. januara ove godine, najviše glasova dobili su radikali kao uostalom i na nivou citave Srbije.

U požarevackoj Opštini glasalo se na 68 birackih mesta, zabeležena je izlaznost birackog tela od 59, 78 posto. Srpska radikalna stranka dobila je poverenje 31,09 posto biraca, za Demokratsku stranku glasalo je 24,62 posto, a za listu koalicije DSS-NS 12,08 odsto biraca. Cenzus sa 8,81 posto osvojenih glasova prešla je i SPS. Iza nje je G17 plus sa dobijenih 7,82 posto glasova.

U malocrnickoj opštini je od 14.200 upisanih biraca, na 29 birackih mesta glasalo 6 807 ili 47, 94 posto. Demokratskoj stranci pripalo je 22,39 posto glasova, G 17 plus dobio je 5, 94 posto, za SRS glasalo je najviše - 28, 21 posto, a za Koaliciju DSS-NS 17, 13 posto. U Socijalisticku partiju Srbije u ovoj opštini ima poverenje 12, 96 posto biraca. Sve ostale liste nisu prešle cenzus.

Od ukupnog broja biraca-20 706, u velikogradištanskoj Opštini na izbore u nedelju izašlo je 51, 67 posto. Po broju osvojenih glasova na prvom mestu i ovde je SRS, pripalo im je 27, 01 posto, sledi DS sa 22, 05 posto glasova, Koalicija DSS-NS dobila je 16, 95 posto, a SPS 13,75 posto. Na petom mestu je G 17 plus za koji je glasalo 5, 28 posto biraca.

U opštini Žabari od 13.526 upisanih biraca glasalo je 51, 33 posto. Redosled plasmana je sledeci: Na prvom mestu i ovde su radikali, 21,79 posto glasova, druga je Koalicija DSS-NS sa 20,94 posto glasova, sledi DS -19,04 posto, SPS je dobila poverenje 18,80 posto birackog tela i na petom mestu je G 17 plus sa 18,80 posto osvojenih glasova.

Opština Žagubica je na ovim izborima zabeležila najvecu izlaznost biraca u Branicevskom okrugu-63, 19 posto. Pobedila je lista G 17 plus sa 30,54 posto dobijenih glasova, za Srpsku radikalnu stranku glasalo je 21,09 posto biraca, a za Koaliciju DSS-NS 15,38 posto. Cetvrta je lista Demokratske stranke za koju je glasalo 14,74 posto biraca, a na petom SPS sa 5,34 odsto glasova.

U petrovackoj Opštini pobedila je lista Demokratske stranke sa 24,08 posto glasova. Na drugom mestu je SPS, osvojila je 19, 58 odsto glasova. Radikali su na trecem mestu sa osvojenih 18, 67 odsto glasova, a na cetvrtoj poziciji je Koalicija DSS-NS za koju je glasalo 14,96 posto biraca. G 17 plus dobio je 5,9 a SPO 5,82 odsto glasova. Od upisanih 34 616 biraca na izbore je izašlo 52, 6 odsto.

U Golupcu je na izbore izašlo 63, 34 odsto biraca. DS ima 21,81 posto glasova, SRS najviše-27,57, a Koalicija DSS-NS 13,53 odsto. G 17 plus zadobio je poverenje 9,83 posto birackog tela, za SPO je glasalo 5,30, a za SPS 9,70 posto biraca.

Od ukupno 19.064 biraca u opštini Kucevo, na izbore je izašlo 10 243. Demokratska stranka dobila je 2.999, G 17 plus 644, a SRS 2.957 glasova. Za DSS-NS ovde je glasalo 1.117 biraca, a za SPS 823. Kucevo je jedina opština Branicevskog kruga u kojoj je i lista PUPS-SDP prešla cenzus, osvojila je 513 glasova.

S.E.

DIREKTOR I GLAVNI UREDNIK JNP "REC NARODA" ILIJA DIMITRIJEVIC:

"REC NARODA - SAVREMENA MEDIJSKA KUCA"

“Najstarija medijska kuca u Branicevskom okrugu, “Rec naroda”, slavi svoj 62. rodendan i slavu Svetog Jovana. Mi koji radimo u toj medijskoj kuci ponosni smo na dugu tradicju i vrednosti koje su sacuvane u analima lista “Rec naroda”. Danas je “Rec naroda” savremena medijska kuca, dobro opremljena, kako tehnikom tako i kadrovima, i veoma profesionalno informiše gradane naše opštine i opština okruga. U ovoj godini “Rec naroda” bice privatizovana medijska kuca, jer se upravo nalazi u završnom procesu privatizacije. Nadam se da ce medijska kuca “Rec naroda”, i po privatizaciji, nastaviti da neguje ovu tradiciju i time nastavi doprinos razvoju sporta... u našem okrugu, govorio je direktor i glavni urednik JNP “Rec naroda”, Ilija Dimitrijevic.

NAJBOLJI NA KONKURSU ZA KRATKU NOVINSKU PRICU "MILIVOJE ILIC" PROGAŠENI NA SVECANOSTI PROSLA-VLJANJA DANA KUCE "REC NARODA"

POBEDIO “NEBESKI NAROD”

- Medu više od cetrdeset autora prvu nagradu osvojio je Požarevljanin, dr Živko Stevanovic

Na tradicionalnom konkursu za kratku novinsku pricu u znak secanja na književnika i novinara Miliovja Ilica, pod cijim imenom i živi ovo kreativno “nadmetanje”, proteklog petka, na proslavi dana novinske kuce “Rec naroda”, organizatora ovog znacajnog književnog dogadaja, a pod pokroviteljstvom opštine Požarevac, u Svecanom salonu opštinskog zdanja, proglašeni su pobednici.

Najbolja prica konkursa “Milivoje Ilic” pristigla je iz Požarevca, naslovljena “Nebeski narod”, autora Živka Stevanovica, koji je time osvojio i 15.000 dinara. Drugonagradena je prica “Totalni haos”, Nišlije Dušana Mijajlovica, kojem je pripala i nagrada od 8.000 dinara, a treca najbolja prica je “Primorska sonata”, autorke Mirjane Antic iz Jagodine, kojoj je uruceno i 6 000 dinara.

Ove sjajne price moci cete da citate u vašem i našem nedeljniku “Rec naroda”, a svojim su se kvalitetom za objavljivanje izborile i još tri price: Ponocni kod (igraonica), autora Ivana Likara iz Kostolca, zatim, “Pero paunovog repa”, Živojina Dencica iz Zajecara, i prica “San”, Snežane Golubovic iz Kostolca.

O pomenutim najboljim kratkim novinskim pricama u slavu Milivoja Ilica, medu više od cetrdeset pristiglih radova, odlucivao je troclani žiri u sastavu: Ilija Dimitrijevic, direktor i glavni urednik JNP “Rec naroda”, Siniša Ristic, književnik i odgovorni urednik JNP “Rec naroda”, i Slaviša Radovanovic, znacajan srpski književnik.

U prisustvu brojnih gostiju: predsednika opštine Požarevac Dušana Vujicica, nacelnika Branicevskog okruga, Živadina Jotica, predsednika opštine Malo Crnice, Miodraga Draganceta Markovica, predsednika opštine Petrovac, Radiše Dragojevica, predsednika opštine Žabari, Živorada Nastica, komandanta Garnizona vojske Srbije u Požarevcu, pukovnika Vinka Markovskog, direktora i predstavnika škola, sportskih klubova i mnogih sportista našeg okruga.., najboljim piscima konkursa nagrade je urucio Siniša Ristic, koji je tom prilikom o pristiglim i pobednickim radovima istakao:

-Price koje su poslate na konkurs nejednake su po zrelosti i ostvarenosti, nemaju istinski dubok angažman i ne odlikuje ih tematsko-motivska zaokruženost. Tri prvonagradene price, kao i tri koje smo predložili za objavljivanje u našem listu, jesu literarni dometi za uvažavanje. Neke od njih, a posebno prvonagradena, imaju nešto od onih neprolaznih cari Iliceve humoreske, dodiruju nedodirljivo, plene svežinom likova... Prenete na univerzalniji nivo sjajnim nitima besprekornog tkanja one uveravaju da sve price niti su lepo niti stvarno ispricane te da ce uprkos svemu i elektronskoj pošti i pismu još dugo biti oslonac književne komunikacije sa citaocima.

PRIZNANJE NOVINSKE KUCE “REC NARODA” ZA DUGOGODIŠNJI RAD I ANGAŽOVANJE U NOVINARSTVU

NAGRADA RADIŠI DEURICU

Na svecanosti u opštinskom zdanju, dan uoci obeležavanja slave Javnog- novinskog preduzeca “Rec naroda”- Svetog Jovana i 62. rodendana ove medijske kuce nagraden je i novinar tog kolektiva, za dugogodišnji rad i angažovanje u novinarstvu, naš kolega Radiša Deuric, kojem je direktor i glavni urednik “Reci naroda”, Ilija Dimitrijevic, urucio novcanu nagradu od 7.000 dinara.

Andrijana Maksimovic

ODRŽANA PEDESETA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA POŽAREVAC

NOVO ZVONO ZA SABORNU CRKVU

Na prošlonedeljnoj sednici clanovi Veca podržali su izmene koje se odnose na dotacije i subvencije u budžetu za 2007. godinu.Naime u ovoj godini svi subjekti koji koriste sredstva iz budžeta kroz vid dotacija i subvencija a nisu budžetski korisnici na neki nacin ce se izjednaciti sa korisnicima budžeta. Sa njima ce se potpisati Ugovor o korišcenju sredstava u kome se utvrduje namena i dinamika korišcenja cime se uslovljavaju da prezentiraju odgovarajucu dokumentaciju kako bi sredstva dobili i koristili. Po recima nacelnika Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petra Rajica sve ovo radi se u cilju racionalnijeg i kvalitetnijeg trošenja javnih prihoda.

- Došlo je do promene kada se radi o dotacijama NVO i udruženjima. Do sada su se sredstva opredeljivala po zahtevima. Ove godine 80% od ukupno planiranih sredstava ove aproprijacije raspodelice se putem otvorenog konkursa i odluke Opštinskog veca. Sam konkurs mogao bi se raspisati na dva nacina: bez definisanja namena , što bi znacilo otvoren konkurs i sa definisanim namerama. U slucaju otvorenog konkursa sva uduženja i NVO konkurisali bi svojim projektima, bez obzira šta je predmet projekta.Po završetku konkursa Opštinsko vece bi trebalo da izvrši odabir projekta uzimajuCi u obzir koliko su atraktivni i potrebni sredini. U slucaju raspisivanja konkursa sa definisanim namenama konkursom bi se finansijski definisale velicine sredstava za pojedine namene tako da bi nakon konkursa Vece odabralo najpovoljniji projekat.

Što se tice dotacija sportskim organizacijama ova sredstva bi se raspodelila konkursom ili odlukom Komisije za sport koja bi opredelila vrstu sporta , klubove i iznose sredstava. Od ove godine dužnost je da se sa svakim korisnikom sacini ugovor, odrede namene korišcenja sredstava i ugovori obaveza prezentiranja dokumentacije.

Pravoslavni Episkop eparhije Branicevske Vladika Ignjatije obratio se sa zahtevom da lokalna samouprava bude darodavac novog zvona za Sabornu crkvu u Požarevcu. Komisija Crkvene opštine Požarevac izabrala je ponudu livnice “Popovic” iz Beograda u iznosu od oko 972 hiljade dinara, imajuci u vidu cenu zvona i kvalitet zvuka.Odlukom o budžetu za ovu namenu predvidena su sredstva u iznosu od milion dinara te je Vece podržalo ovakav zahtev.

Vece se saglasilo i sa odlukom o budžetu Opštine za 2007. kojom su predvidena sredstva za regresiranje 50% cene boravka treceg i svakog narednog deteta u Ustanovi za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece Decji vrtic “LJubica Vrebalov” u Požarevcu.

Razmatrani su i zahtevi Zdravstvenog centra Požarevac za uplatu donacije za nabavku decje kardiološke sonde za ultrazvucni pregled srca a za potrebe decjeg odeljenja Opšte bolnice u Požarevcu. Akcijom prodaje umetnicki oslikanih uskršnjih jaja koju su organizovali

Rotari klub iz Požarevca i Zdravstveni centar Požarevac prikupljeno je 230.000 dinara . Nedostajuci iznos je 425.844 hiljada, na osnovu profakture jedinog ovlašcenog ponudaca za ovaj tip sonde, stoji u dopisu direktora Centra. Predsednik Opštine je prilikom novogodišnje posete obecao bolnici pomoc pri kupovini sonde ali je na Vecu odluceno da Zdravstveni centar dostavi još neku ponudu. Iz službe hitne pomoci stigao je zahtev za pomoc pri nabavci EKG aparata i originalnih uniformi za službu. Kako za ove namene nisu predvidena sredstva u budžetu zahtev za uniforme je odbijen a clanovi veca sugerisali su da bi svi zahtevi upuceni od strane Zdravstvenog centra trebali da dolaze sa jednog mesta.

T.R.S.

STANDARDI U PROIZVODNJI HRANE

Regionalna privredna komora Požarevac u okviru pružanja usluga clanovima Komore i drugim zainteresovanim privrednim subjektima i u ovoj godini planirala je citav niz seminara i predavanja za strucno i poslovno osposobljavanje privrednika. O tom vidu pružanja usluga u planskim dokumentima za tekucu godinu kaže se izmedu ostalog i sledece: “U okviru uspešne realizacije programa edukacije i strucnog obrazovanja organizovace se seminari i treninzi tematski posveceni svim relevantnim oblastima od prakticnog znacaja za preduzetnike, vlasnike malih i srednjih preduzeca. Ovi programi imaju za cilj obuku kroz upoznavanje i ovladavanje svim vitalnim poslovnim tehnikama i veštinama u oblasti poslovnig rukovodenja, upravljanja, finansijske analize i izveštavanja, poslovnog komuniciranja, tehnickih standarda, planiranja i slicno, kao i informisanja o svim relevantnim i aktuelnim dogadajima u oblasti zakonodavstva, investicione infrastrukture, spoljnotrgovinskog poslovanja od znacaja za uspešno poslovanje.

Prethodne sedmice u Požarevcu je u okviru strucnog i poslovnog osposobljavanja privrednika Regionalna privredna komora Požarevac uprilicila skup na temu: Koncept “Hasap”, analiza rizika i kriticne kontrolne tacke. Predavac na tom skupu bio je prof dr Radomir Radovanovic sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji o ovoj i drugim temama ima objavljenih 250 strrucnihg radova i sedam knjiga i koji je za takav svoj rad nagraden i prestižnom nagradom “Eureka”.

Milica Mitkovic, predsednca Regionalne privredne komore Požarevac, u uvodnim napomenama je istakla da “Hasap” sistem polako postaje realnost, a da ce verovatno vec uskoro biti i obaveza za sve firme koje se bave proizvodnjom, preradom, skladištenjem, transportom i distribucijom prehrambenih proizvoda.

-Zbog svega ovoga mi smo odlucili da ovoga puta našim privrednicima omogucimo da se kroz predavanje istaknutog strucnjaka za tu oblast, profesora Radomira Radovanovica, upoznaju sa osnovnim nacelima i zahtevima ovog sistema-rekla je Milica Mitkovic.-Takode, želim da napomenem da sve dodatne informacije o ovoj i drugim temama privrednici mogu da dobiju i preko našeg sajta i sajta Privredne komore Srbije, ili licno ako kontaktiraju naše službe.

Profesor Radovanovic je istakao da je i u oblasti proizvodnje, prerade, transporta, skladištenja i distribucije porehrambenih proizvoda situacija na globalnom nivou ista, kao i u ostalim oblastima, odnosno da velike kompanije i ovde postaju sve vece, da je na sceni sve agresivnije osvajanje novih tržišta, centralizacija i specijalizacija proizvodnje, kao i produženi lanac distribucije.

-Izvori kontaminacije, ili kontaminenti hrane mogu biti biološki, a to su bakterije, paraziti, virusi i plesni, zatim mogu da budu hemijski - rezidualni aditivi, sekundarni radionukleidi i na kraju mogu da budu mehanicki, a to su razne necistoce - kaže profesor Radovanovic. - U SAD recimo godišnje se zbog neispravne hrane registruje 76 miliona obolelih, 325 hiljada hospitalizovanih i oko 5 hiljada smrtnih slucajeva, Ukupne štete se zbog svega toga godišnje krecu i do 13 milijardi dolara.Najcešci uzroci mikrobiološke kontaminacije hrane u Evropi su kontaminirane sirovine u 20 odsto slucajeva, nedovoljni toplotni tretman u 44 odsto, nepropisno rukovanje 14, zagadenje životne sredine u 13 i ostali uzrocnici u oko 5 odsto slucajeva,

Na kraju predavanja postavljen je odredeni broj pitanja, a ponudeni su i neki odgovori o tome zašto je uopšte važan Hasap koncept?

-Važan je zbog zahteva za bezbednošcu hrane koji važe za ceo lanac -od njive do trpeze, Važan je zbog stalnog nadzora sirovina, kontrole aditiva, ambalaže i opreme u proizvodnji hrane,

-Osnovni ciljevi Hasap-a su sistematska proizvodnja bezbednih prehrambenih proizvoda, uspostavljanje pouzdane poslovne aktivnosti prema medunarodnim standardima, stalno i pouzdano poverenje u sopstveni rad i proizvode, a krajnjei cilj je svakako - zadovoljstvo i trajno poverenje kupaca i potrošaca.

-Dodatni ocekivani efekti od ovog sistema su manji škart, manji broj reklamacija, manji povracaj robe, vece poverenje, veci promet i naravno veci profit.

Šta obezbeduje Hasap? Ono što je najvažnije - obezbeduje pouzdan proces, ispravan proizvod, a krajnji rezultat je bezbedan i zadovoljan kupac.

Hasap sistem za sada još uvek nije obavezujuci za sve ucesnike u lancu proizvodnje i distribucije hrane, ali zbog ciljeva o kojima je biolo reci i na prošlonedeljnoj sednici u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac sigurno je da ce to biti vec u skorijoj buducnosti.

Zaintreresovani provrednici imali su zaista veliki broj pitanja na koja su i dobili odgovore, a što govori da i oni smatraju da sa pripremama za uvodenje tog standarda treba da se otpocne što pre. Ovo je i najbolja potvrda Regionalnoj privrednoj komori Požarevac da je odabrala aktuelnu temu, koja interesuje ovdašnje privrednike, kao i kvalitetnog predavaca koji je tu temu obradivao.

TRENUTNO STANJE

Prema podacima prof Radovanovica trenutno stanje je da je više od 800 miliona ljudi na planeti bez sigurnosti u nabavci ili u snabdevanju hranom. Takode, oko 200 miliona dece ima izražen proteinski i energetski deficit, 40 miliona nedostatak vitamina “A”, 2 miolijarde ljudi rizican nedostatak joda i 2 milijarde rizican nedostatak gvožda.

R.D.

INSTRUKTIVNI SKUP U PRIVREDNOJ KOMORI U POŽAREVCU

PRIVATIZACIJA VETERINARSKIH SLUŽBI

Veterinarske službe, koje naravno nisu obicna preduzeca, ali su i one deo privrednog sistema i sa aspekta programa privatizacije nisu ni po cemu izuzete iz Odluke Vlade o privatizaciji društvenih subjekata, osim roka od 7 godina u kome buduci kupac ne može da menja delatnost, došle su na pocetku ove godine na red za privatizaciju. Regionalna privredna komora i Preduzece za poslovne usluge i konsalting “Fimaks” iz Smederevske Palanke organizovali su prethodne sedmice instruktiuvni skup upravo za predstavnike veterinarskih stanica sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga.

Jedan od zakljucaka sa prošlonedeljnog skupa je da bi najpoželjniji bio takozvani insajderski oblik, odnosno, da se zaposleni organizuju i sami kupe veterinarske stanice. Za svaki slucaj, da bi se na neki nacin onemogucili kuipci koji žele da kupe veterinarske službe ne zbog njihovog posla, nego zbog atraktivnih njihovih zgrada i lokacija - na skupu u Regionalnoj privrednoj konori u Požarevcu zakljuceno je da se Vladi uputi predlog da se nepokretnosti izuzmu iz postupka privatizacije, date zgrade i dalje ostanu u državnom vlasništvu, a da ih država ustupi kupcu veterinarskih službi na besplatno neograniceno korišcenje.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, kaže da ocekuje da ovaj poredlog bude porihvacen jer je na mestu, a sa druge strane ne menja suštinu, vec samo konkretizuje i dopunjuje vec postojecu odluku.

-Najbitnije je da veterinarske službe ostanu to što jesu, jer su potrebne i imaju uhodanu i organizovanu strucnu službu - kaže Milica Mitkovic.

-Mislim da je ovo korektan predlog, jer ne zahteva nikakvu naknadnu odluku, niti promenu uslova privatizacije, a veterinarske službe se ipak štite od neženjenih kupaca, ako bi se pojavili pre svega zbog atraktivnih lokacija -kaže Radiša Rakic, direktor “Fimaksa” i podpredsednik Komore u Požarevcu.

Ilija Kuridža, diplomirani veterinar i direktor Veterinarske stanice u Požarevcu, takode smatra da ce veterinarske službe ne samo opstati nakon privatizacije, nego da ce imati sve uslove da se u buducnosti razvijaju i bolje i brže nego do sada.

R.D.

REVITALIZACIJA BLOKA OD 100 MEGAVATA U TERMOELEKTRANI KOSTOLAC A U ZAVRŠNOJ FAZI

DANONOCNO NA ISPUNJAVANJU ROKOVA

Revitalizacija bloka od100 megavata u Termoelektrani Kostolac A zbog kašnjenja isporuke diskova za rotor turbine niskog pritiska iz Rusije nije završena do kraja prošle godine kako je planom bilo predvideno. Prošlog cetvrtka ( 11. januara) održan je sastanak sa svim izvodacima radova i postignut dogovor da se maksimalnim angažovanjem stvore uslovi kako bi ovaj blok startovao krajem iduceg meseca. NJegovim kretanjem kostolacke Termoelektrane i Elektroprivreda Srbije dobice stabilan izvor za proizvodnju najmanje 500 miliona kilovat casova elektricne energije godišnje. Tim povodom razgovarali smo sa LJubišom Stevicem, direktorom Direkcije za proizvodnju elektricne energije Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac.

U pogon krajem februara

- Prvobitnim planovima blok od 100 megavata trebalo je da bude u pogonu do kraja decembra prošle godine, ali taj rok nije ostvaren iz više razloga. Kao osnovni, u pitanju je nedostatak opreme iz Rusije koja je kasnila i ozbiljno ugrozila taj rok, tako da smo bili prinudeni da posle saznanja od isporucioca Tehnopromeksporta iz Moskve kada ce biti novi rokovi isporuke, napravimo novi plan. I taj plan je govorio da 15. februara blok treba da bude spreman i pušten u pogon. Osnovni problem za isporuke opreme iz Rusije je disk tridesetog stupnja rotora niskog pritiska koji je trebao da bude isporucen u septembru, pa su ti rokovi pomerani do novembra da bi konacno stigao 31. decembra prošle godine. Ocigledno da je takav rok isporuke odmah pomerio i rok završetka, odnosno ulazak bloka u pogon.

U cetvrtak 11. januara imali smo sastanak sa svim izvodacima radova, Termoelektro, Termoelektro Enel, Gošakom koja remontuje rotor, Goša montaža, Izolacija- Izoprogres i Minel kotlogradnja koji imaju zadatak da opremu koja se ne menja remontuju, a to su uglavnom mlinovi. Na tom sastanku je zakljuceno da se 15. februar kao rok ne može održati, da Goša ne može da izremontuje rotor u rokovima koji su bili predvideni zbog vec recenog. Ocekujemo da Goša uradi remont rotora niskog pritiska i isporuci ga u Termoelektranu Kostolac A1 najkasnije do prvog februara. Ova kasna isporuka svakako utice i na pomeranja ulaska bloka u pogon. Posle jedne iscrpne diskusije i analize, Goša ce uciniti napore da taj rok skrati za nekoliko dana, ali po našim saznanjima i videnju tih radova, taj rok koji Goša može da ispuni velikim angažovanjem je 25. januar što je stvarno jedan nategnuti rok koji ce verovatno teško biti održan, tvrdi direktor Stevic.

Prema njegovim recima, od ostalih radova na kotlu, na cevnom sistemu uradena je hidro proba po planu u prvoj polovini decembra prošle godine, ostalo je da se završi montaža kanala i ostale opreme.

- Sagledali smo da Termoelektro može kotao da završi do 20. februara cime bismo mi stekli uslove, naravno, uz završetak ostalih radova, kao što su elektrofilter, izolacija i ozid na kotlu, da izvršimo prvu potpalu kotla. Posle hidro probe, mi sada radimo provizorne cevovode za hemijsko cišcenje kotla, potom sledi produvavanje koje ce se vršiti parom sa kotla jedan, a onda dolazi potpala kotla dva gde bismo mi izveli te završne aktivnosti, sušenje ozida, i ako je spreman 20. februara za potpalu mi planiramo da izmedu 25. i 27. pustimo paru u turbinu. Rekao sam vec da je rotor niskog pritiska na kriticnom putu i da cemo mi sve te radove koje treba obaviti da bi se turbina i generator namontirali dok rotor niskog pritiska ne dode, a to je negde 25. januara. Ukoliko stigne u tom roku, montažer može sve te radove na turbini i generatoru da završi do 25. februara, odnosno stvori uslove za puštanje pare u turbinu. U mašinskoj sali takode ima još puno poslova na raznim pomocnim sistemima na generatoru, rekonstrukcija sitnih a ugovorenih na poboljšanju rada na turbini, menjamo ventilsko kucište ventilske komore stop ventila. To je takode veliki posao i ockujemo da to završimo na vreme što nece uticati na na rok, a takode radimo i na povezivanju bloka A1 sa izmenjivacko pumpnom stanicom za grejanje jer poznato je da ce ovaj blok od sto megavata biti bazni blok za grejanje Kostolca i Požarevca i on ce, da podsetim davati negde oko 155 megavata toplovodnih. Mi na bloku nismo zamenili svu opremu iz uglavnom finansijskih razloga, tako da su nama mlinovi i dodavaci ostali stari i njih treba kapitalno remontovati. U te poslove ukljucili smo Minelkotlogradnju koja treba da izvrši izradu novih elemenata, remont kucišta duplog ležaja, isporuku novih i niz drugih radova koji su neophodni da ta postrojenja dovedemo u takvo stanje da mogu pouzdano da rade, naglasio je LJubiša Stevic.

- Minelkotlogradnja je dosta kasnila na tim radovima, medutim posle nekoliko sastanaka u decembru i ovim poslednjim, prihvatili su da svu tu opremu isporuce do kraja ovog meseca, i ukoliko ispoštuju obecanje, ne bi trebalo da bude nikakvog njihovog uticaja na produžetak rokova.

Kada je rec o elektroenergetici, ona dobro napreduje, izvodac je kao i ovi ostali imao nekih problema sa ljudima kojih sada ima dovoljno, oprema je ovde tako da se jednim angažovanjem kroz dvadeset cetvorocasovni rad mogu svi radovi da se završe. Merenje, regulacija i upravljanje ide po planu i ocekujemo opremu iz Rusije. To su neki neomehanizmi koji služe za pokretanje klapni na kanalima dimnog gasa svežeg vazduha koji treba da stignu do naredne nedelje, tako da cemo ih ugraditi i potom podešavati što nece uticati na rokove. Rekao sam da je na rokove uticala oprema iz Rusije, može to i da se ponovi, ali smo u razgovoru pre nekoliko dana sa isporuciocem iz Rusije imali razgovore i oni su poslali jedan gratik isporuke u skladu sa našim posetama iz oktobra i novembra prošle godine i potvrdili da ce ta oprema doci u skladu sa tim dogovorima. Ovaj poslednji sastanak od 11. januara treba da napravi jedan prelomni trenutak kako bi montažeri najzad shvatili da je potrebno da se maksimalno angažuju imajuci u vidu da je u pitanju zimski period kada nemaju velikih poslova na drugim objektima, i mi stvarno ocekujemo da oni rade onako kako smo zahtevali. Znaci danonocno kako bismo te rokove održali. Naravno, bice tu još dosta sitnih problema koje cemo prevazici, osnovno je da nam oprema iz Rusije stigne prema planu kako je dogovoreno.

Maksimalna eko zaštita

- Elektrofilteri na ovom bloku su savremene generacije, radeni po evropskim normativima a isporucila ih je Ceška firma ZVVZ iz Melovska, ista koja je isporucila i filter na bloku od 200 megavata koji je u funkciji. Na taj nacin mi ocekujemo da Kostolac postane grad koji ce što se elektrana tice, imati maksimalnu zakonom predvidenu ekološku zaštitu od dimnih gasova. Sredstva je obezbedila Elektroprivreda Srbije, moram da podsetim da je 1998. godine sa Rusijom zakljucen medudržavni ugovor za opremu za Elektroprivredu koji je obuhvatao Termoelektrane Kostolac, Termoelektrane Obrenovac i kosovske Termoelektrane. Po tom kreditu je i Termoelektrana Kostolac A1 dobila odredena sredstva u visini od oko 21, 5 miliona dolara. Iz tog kredita smo dobili pet miliona dolara za rekonstrukciju ložnog uredaja na blokovima B i to je pokazalo dobre rezultate, u toku su sada podešavanja, mislim da ce to biti uradeno u narednih mesec- dva dana ali su efekti uloženih sredstava dobri. Isto cemo uraditi i na blokovima A, naglašava direktor Stevic.

- Što se tice pepela i šljake, mi smo ugovor za rekonstrukciju sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u vidu hidromešavine za blokove B napravili, to je kredit Evropske banke od 20 miliona evra a posao koji je bio na medunarodnom tenderu dobila je firma Dobersek iz Nemacke. Ugovor je stupio na snagu 14. decembra prošle godine i od tog datuma mi brojimo dane jer posao treba da bude završen za 18 meseci. Znaci, polovinom 2008. taj sistem treba da proradi i to ce biti prvi sistem u Srbiji gde se pepeo odlaže u prostore površinskih kopova, u ovom slucaju u kop Ðirikovac. Ovo što je radeno kod nas , odlaganje pepela na srednjem kostolackom ostrvu na samoj obali medunarodne reke Dunav je nešto što nije bilo dobro i mi nastojimo da to sada saniramo. Ono što je važno, ove godine dobili smo kredit koji cemo iskoristiti za rekonstrukciju sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela u vidu guste hidromešavine i na blokovima A. Može i tu da se dogodi što bi bilo veoma dobro, da i taj pepeo ode u prostor kopa Cirikovac, ali za sada je ta varijanta samo razmišljanje. To prakticno znaci da cemo mi 2008. godine imati blokove B sasvim sigurno rekonstruisane i taj pepeo nece više ici na donje kostolacko ostrvo a blokovi A ce verovatno krajem 2008. godine, pocetkom 2009. imati rekonstruisan taj sistem. Ako bude išla na postojecu deponiju, to ce biti sasvim drugacije i bice iz više razloga onemoguceno razvejavanje pepela.

- Na postojecoj deponiji uveliko se radi na izradi sistema za prskanje koji postoji ali nije bio tako efikasan. Sada smo vec ugovorili pumpnu stanicu koja ce biti na Dunavu jer smo kod njegovog niskog vodostaja imali problem sa postojecom crpnom stanicom. Kupujemo cevovode, takode smo dobili i poceli realizaciju projekta za rekultivaciju zemljišta. Taj projekat je odobren u Begradu a radove izvodi kostolacki RIO. Mi smo vec krenuli u pošumljavanje obodnih nasipa, sadi se drvece koje ce da raste visoko, a na površinama trava i rastinje. Kada tome dodamo i prskanje, bice to ogromna razlika izmedu tog novog stanja i onog što smo zatekli 2001. godine, kaže na kraju LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricna energije PD TE- KO Kostolac.

- Elektroprivreda Srbije je napravila studiju dimnih gasova iz svih Termoelektrana u zavisnosti od toga koji se ugalj troši. Kako naš ugalj ima najviše sumpora od svih u Elektroprivredi, zakljuceno je da se prvo odsumporavanje dimnih gasova u EPS-u odradi prvo u Termoelektranama Kostolac B. Ti poslovi su vec krenuli, sledi izrada odgovarajucih studija, izbor projektanta, usvajanje glavnog projekta po izboru isporucioca opreme i prema nekim grubim planovima ti poslovi vredni oko sto miliona evra trebalo bi da se završe do 2010. godine. Pored elektrofiltera i otpepeljavanja o cemu smo vec govorili, ovim bi bio zaokružen veliki posao na zaštiti životne sredine u koji su uložena ogromna sredstva, tvrdi LJubiša Stevic.

M. Kuzmanovic

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE

OMOGUCEN RAD NARODNE KUHINJE

Sednica Opštinskog veca opštine Petrovac, cetrdeset deveta po redu, održana je prošlog petka. clanovi opštinske vlade razmotrili su 16 tacaka dnevnog reda. Raspravljalo se o Izveštaju o radu decjeg vrtica „Galeb” u Petrovcu, kao i o Izveštaju o funkcionisanju sistema odbrane od grada na teritoriji radarskog centra „Petrovac” od 15.4. do 15.10. 2006. godine. Data je saglasnost na godišnji program poslovanja JKP „Parkig servis” za 2007. godinu.

Prihvacen je i zahtev Opštinske organizacije Crvenog krsta Petrovac za finansiranje rada narodne kuhinje za 50 korisnika za period 1.1. - 31.3. 2007. godine, i iz opštinskog buDŽeta za ove namene bice izdvojeno 300.000 dinara.

Opštinsko vece donelo je i nekoliko rešenja o produženju zakupa bivšeg pružnog zemljišta, kao i zakljucak o raspisivanju oglasa za prikupljanje ponuda za davanje na odredeno vreme neizgradeno gradevinsko zemljište u zakup.

Usvojen je i zakljucak o utvrdivanju naknade za davanje u zakup ostalog neizgradenog gradevinskog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Petrovac.

Donet je i jedan broj rešenja o finansijskoj pomoci socijalno ugroženim licima.

D.I.

U PETROVCU ODRŽAN SASTANAK PREDSEDNIKA OPŠTINA BRANICEVSKOG OKRUGA O GASIFIKACIJI

UBRZATI AKTIVNOSTI NA GASIFIKACIJI

Sastanak posvecen dinamici aktivnosti na gasifikaciji šest opština Branicevckog okruga, održan je prošlog utorka u Petrovcu. Sa predstvanicima beogradske firme „Gas invest”, buduceg strateškog partnera u ovoj kapitalnoj inversticiji, razgovarali su Dušan Vujcic, predsednik opštine Požarevac, Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac, Živorad Nastic, predsednik opštine Žabari, Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice, Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica, Tomislav Milojevic, predsednik Skupštine opštine Žagubica, Veroljub Petrovic, opštinski menadžer iz Kuceva i Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac sa svojim saradnicima.

Posle pozdravne reci predsednika opštine Petrovac Radiše Dragojevica, uvodne napomene o predstojecim aktivnostima u gasifikaciji opština Branicevskog okruga izneo je Aleksandar Krsmanovic, predsednik Upravnog odbora „Gas investa” koji je tom prilokom rekao: „Naša firma nudi nov model u gasifikaciji Srbije. U svom sastavu imamo dvadeset pet firmi i mi želimo da budemo partneri izmedu državnog i privatnog sektora. Cilj nam je da pokrenemo investicioni ciklus gasifikacije u opštinama Branicevskog okruga. Mi smo napravili Studiju o gasifikaciji Branicevskog okruga i pošto je to veliki posao, moracemo da ga sprovedemo zajednickim snagama, zaposlicemo nove ljude i stvoriti ekološki napredak, jer cemo ukinuti mnoge zagadivace vazduha. Do sada se najdalje otišlo u opštini Požarevac, tamo ce gas doci iz Vranova i investicija ce koštati 37 miliona dolara, a za ceo okrug bice znatno veca. Mi smo spremni da ceo posao završimo za tri do pet godina. Dobicete jeftino i cisto gorivo kojim ce gradani moci da se greju”.

U raspravi koja je zatim usledila mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac istakao je: „ Pored ekonomskog aspekta, gasifikacija ima i razvojni potencijal. Sve strane firme koje žele da ulažu u našu zemlju traže da kao energent imaju gas, a sa druge strane doci ce do razvoja malih i srednjih preduzeca, koja prate gasifikaciju”.

Vecinu predsednika opština interesovao je dalji postupak oko sprovodenja ove akcije, na šta su rukovodioci „Gas investa” napomenuli da do pocetka gradevinske sezone, treba vreme iskoristiti na taj nacin da se urade neohodni poslovi na izradi projektne dokumentacije i dobijanju gradevinskih dozvola.

Na predlog predsednika opštine Petrovac Radiše Dragojevica dogovoreno je da se potraži i pomoc eksperata sa Pravnog fakulteta iz Beograda, oko izrade neophodnih ugovora, a do kraja meseca potpisace se i Sporazum o partnerstvu izmedu opština i „Gas investa”.

Dušan Vujcic, predsednik opštine Požarevac se zahvalio domacinima na gostoprimstvu i zamolio da se što pre krene sa ovim aktivnostima, jer je neosporna želja svih stanovnika Branicevskog okruga da dobiju gas. Bice to dupla korist, domacinstva ce dobiti jeftin energent, a zaposlice se i gradevinska operativa.

D.Ilic

U GOSTIMA KOD MILENE VASIC, DIREKTORA OŠ "BATA BULIC" PETROVAC

ŠKOLA ZA DVADEST PRVI VEK

Osnovna škola „Bata Bulic” u Petrovcu je jedna od lepših škola u Srbiji. Nova zgrada je sagradena 1990 godine i zahvaljujuci domacinskom odnosu ucenika i zaposlenih, izgleda kao da je juce završena. Osim maticne škole, u sastavu ima i sedam podrucnih cetvororazrednih škola i to u Leskovcu, Knežici, Zabrdu, Pankovu, Lopušniku, Bošnjaku i Velikom Popovcu.

Osnovno obrazovanje u petrovackoj opštini zaživelo je 1834. godine, kad je sa radom, u privatnoj kuci, nastavu pohadalo 12 ucenika. škola danas ima 1.010 ucenika, koji su svrstani u 48 odeljenja. Velika i savremena zgrada, danas pruža solidne uslove za rad, sa brojnim kabinetima, bibliotekom, radionicama. Nedostaje joj samo fiskulturna sala, ali i taj problem ce uskoro biti rešen, jer se u neposrednoj blizini škole, završava sportska hala koju ce koristiti i ucenici ove škole.

Na celu kolektiva koji broji stotinu zaposlenih je Milena Vasic, kojoj je ovo drugi mandat, inace je pedagog po struci. Ova mlada i sposobna direktorka, izborila se da škola u zadnjih nekoliko godina bude otvoren za sve inovacije koje je organizovalo Ministarstvo prosvete, pa slobodno se može reci da je ogledna škola, jer je do sada sprovodila mnoge pilot programe, a to cini i sada.

„Nastojimo da u svom radu primenjujemo brojne inovacije i u tu svrhu organizovali smo brojne seminare i radionice na kojima smo kako nastavnike tako i ucenike, pripremali za jedan drugaciji vid nastave. Radi se o samovrednovanju, decentralizaciji i aktivnom razvojnom planiranju. Posebna pažnja bila je poklonjena poroblemima prelaska ucenika iz nižih u više razrede kroz aktivno ucenje. Škola je opremljena sa 30 racunara i osim ucenika i nastavnici su osposobljeni za rad na njima. Nastojimo da ucenike obrazujemo za demokratiju i život u gradanskom društvu, imamo dacki parlament, a Savet roditelja je važan faktor u svim školskim projektima”.

Može se reci da ste škola kakvu smo zamišljali u 21 veku?

„Imamo modernu i tehicki opremljenu školu, nastojimo da stvorimo prijatan ambijent i za ucenike i nastavnike, da ostvarimo interaktivan odnos. Savremena nastavna sredstva i kabinetska nastava se maksimalno koristi. Težimo da ucenik bude aktivan. Školski projekat „Kutak” kroz školsko razvojno planiranje obezbedio nam je sredstva da se ucionice za odvijanje nastave iz priorodnih nauka kompletno opreme i tako imamo pet specijalizovanih ucionica u kojima se odvija samostalan istraživacki rad.

Dosta pažnji poklanjamo i ocenjivanju ucenika. kroz akcioni plan unapredivanja ocenjivanja nastojimo da narocito pomognemo ucenicima koji iamju poteškoca u ucenju, a poštujemo i standarde ocenjivanja i u decembru je na tu temu u našoj školi organizovan seminar i za nastavnike viših razreda, a tako i za opisno ocenjivanje ucenika prvog razreda. U školi se organizuje i dopunska nastava za slabije ucenike.”

Vaša škola spada medu vece škole u okrugu, da li je to prednost ili mana?

„Broj ucenika škole je opterecenje za rad, ali i izazov. Broj naših ucenika u zadnjim godinama se drasticno smanjuje, cak za dvesta. Ali nam dolaze ucenici i iz drugih škola. Nastojimo da našim programom rada privucemo ucenike, a i nastavnici u takvoj školi imaju izazova da realizuju svoje nastavne programe. Tako naši ucenici na regionalnim i republickim takmicenjima svake godine postižu zapažene rezultate”.

Kako se razvija obrazovanje poslednjih godina i da li su ucenici optereceni gradivom?

„Reforma obrazovanja je neophodna i ona je pocela sa manjim ili vecim uspehom. Treba da postoji državna strategija u ovoj oblasti i da se nje držimo, a ne da reforma zavisi ko je ministar. škola mora da ima podršku šire društvene zajednice, a ne da bude oaza za sebe. Treba menjati školu zbog vremena u kome živimo. Prosvetni radnici moraju da neguju duh inovacija, ali i da imaju veci materijalnu podršku, jer je entuzijazma sve manje. Moramo primeniti dobra rešenja koja se vec primnjuju u svetu, spojiti našu tradiciju u ovoj oblasti sa novim tendencijama, memorisanje u ucenju sa prakticnim radom, kako bi efikasnije primenili znanje. Još uvek je velika opterecenost ucenika gradivom, dnevno imaju 6 i 7 casova.

Vaša škola dosta pažnje poklanja i vannastavnim aktivnostima?

Nastojimo da školu približimo ucenicima. Tu su razliciti sadržaji, organizacija žurki, rodendana, sportske aktivnosti, izložbe, proslave decje nedelje. Saradujemo sa brojnim sportskim organizacijama i drugim udruženjima gradana. Tu je i rad brojnih sekcija, recitatorske, dramske, ekološke, arheološke, folklorne, hor. Velike su mogucnosti za angažovanje ucenika. Napomenucu sjajne rezultate u radu sekcije za Francuski jezik koja je je pripremila pozorišnu predstavu na ovom jeziku i ucestvovala na festivalu u Novom Sadu. Pohvale smo dobili i od Francuskog kulturnog centra”.

Sve je prisutnija opasnost od bolesti zavisnosti, šta se tu preduzima da bi se predupredila?

„Škola može i radi na preventivnom radu. Mi pre svega informišemo ucenike o štetnim posledicama , ali bez porodice i aktivne pomoci i saradnje roditelja malo može da se postigne. Ucestvujemo u svim programima na nivou opštine, saradujemo sa zdrastvenim centrom, omladinom JAZASA, a sve je prisutnija vršnjacka edukacija, da ucenici medusobno razgovaraju o ovim problemima. Nastojima da ih dobro obavestimo i sprecimo u njihom pokušaju da se prepuste bolestima zavisnosti”.

Na šta se nastavnici najcešce žale kod direktora?

„Zbog svih ovih aktivnosti i obaveza u nastavi, nisam primetila da se cesto žale. Ipak, mi prosvetari se najcešce žalimo na materijalni položaj, plate su male ,a mnogo se radi. Mogu da kažem da smo relativno mlad kolektiv, meduljudski odnosi su dobri i imam podršku kolega. Ja sma bila ucenik ove škole, desetak godina sam radila u njoj kao pedagog, a sada sam direktor, ali istovremeno i roditelj. Osecam veliku ljubav prema ovoj školi u kojoj vlada pozitivna atmosfera, jer se ljudi medusobno razumeju. I sa lokalnom samoupravom imamo korektnu saradnju, samo kada bi imali vecu finansijsku podršku. Nadam se, da ce ove godine ona biti veca”.

D.Ilic

ŠESTA SVETOSAVSKA AKADEMIJA

SVETITELJ ZADUŽIO SRPSKI ROD

Protekle nedelje, 20. januara, u Osnovnoj školi “Božidar Dimitrijevic Kozica”, a pod pokroviteljstvom Mesne zajednice Bradarac, održana je 6. Svetosavska akademija.

Ucesnici ovogodišnje akademije bili su narodni pojci Svetlana Stevic i Milija Radivojevic, kao i glumac Lepomir Ivkovic. Prikazanom programu posebnu car dala su deca škole u Bradarcu, svojim kazivanjem duhovne poezije, ali i narodnim izvornim pesmama.

Besedu o Svetom Savi, ove godine održao je dr Žarko Gavrilovic. U besedi je o Svetom Savi govoreno kao o prvom prosvetitelju, pravniku i prvom diplomati, koji je posredovao u pregovorima izmecu Srbije i Bugarske, a zatim i Srbije i Ugarske, ali i prvom piscu, iz cijeg pera je potekla prva biografija i cije Mirosla-vljevo jevandelje “još i danas obilazi svet kao izdanak te, slavne dinastije Nemanjica”.

Pored ovoga Gavrilovic je kazivao i o razlozima odlaska Svetog Save u manastir i njegovoj želji za prosvecivanjem i uzdizanjem Srpskog naroda.

“Sveti Sava je samo prividno ostavio dom roditelja svojih i, u cvetu svoje mladosti, u sedamnaestoj godini, pošao na put bez ikakvog izgleda kako ce se završiti, da bi na tom putu sreo Hrista, produhovio sebe. Sveti Sava se odrekao svoje brace po krvi, da bi stekao bracu po duhu. On se odrekao ovoga sveta, zemaljskog, radi onog nebeskog, koji nam svima sleduje i koji cemo i spoznati, ako podemo tragom Svetog Save i uzmemo ksrt svoj. On je još u ono vreme znao da, ako neko želi da drugoga opismeni, i sam mora da bude pismen. Zato je i otišao na vrelo duhovnosti i pismenosti, u Svetu goru, da tu stekne najvecu pismenost i da je donese u svoj narod. I baš u to vreme, kada je akumulirao duhovnu energiju, izašao je iz manastira u narod, da narod oboži”. rekao je Gavrilovic.

D. Demic

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

SVETI SAVA PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI

Sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, roden je 1169 god. Kao mladic žudeo je za duhovnim životom, zbog cega je odbegao u Sv. Goru, gde se zamonašio i sa retkom revnošcu prošao ceo podvižnicki ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dode u Sv. Goru, gde se zamonaši i umre kao monah Simeon( proslavljen od Boga i Crkva ga slavi kao Sv. Simeona Mirotocivog).

Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske Crkve, i postao PRVI ARHIEPISKOP SRBSKI

Podigao je zajedno sa svojim ocem , manastir Hilendar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srbskoj. Mirio je svoju zavadenu oko vlasti bracu, mirio Srbe sa njihovim susedima, i stvarajuci srpsku crkvu stvarao je kroz to i srpsku državu i kulturu.

Skoncao je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božije na Bogojavljanje, 12. januara 1236. god. Telo mu je preneo kralj Vladislav u Mileševo, odakle ga Sinan paša digne i spali na Vracaru u Beogradu, 27. aprila 1595. god.

SVETI OCE SAVO, MOLI BOGA ZA NAS

Tropar, glas 3: Puta koji vodi u život,

bio si nastavnik, arhipastir i ucitelj.

Jer najpre došavši, Svetitelju Savo,

otadžbinu tvoju si prosvetio, i porodivši

je Duhom Svetim, kao maslinova drveta u

duhovnom raju zasadio si sveosvecena ceda

tvoja. Zato te kao saprestolna Apostolima

i svetiteljima poštujuci molimo: moli

Hrista Boga, da nam daruje veliku milost.

Tropar, glas 8: Pravoslavlja, ucitelju

pobožnosti i cistote, svcnjace vaseljene,

Bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Savo

premudri, ucenjem tvojim sve si prosvetio,

sviralo duhovna, moli Hrista Boga,

da spase duše naše.

SVETI NEMANJICI

Izmoljen od Boga, zevetom cistote,

Od malena gleda, nebeske krasote.

Svetoj Gori ode sa sedamn'es leta,

Podiže se dušom iznad ovog sveta.

Tvoja mladost mudru odluku donese,

S' blagoslovom Božjim, monaštvo ponese.

Dugim molitvama, med' bratijom svetom,

Služio si Bogu i zimi i letom.

Iznemogle, gladne, žedne si pojio,

Bosonog po oštrom kamenju hodio.

Poslušanjem svetim i sa verom jakom,

Mog'o si odolet' iskušenju svakom.

Riznice mudrosti citao si rado,

Dušu si hranio, a telom si strad'o.

U srcu se svome nisi ponosio,

Blagodat od Boga, vazda si prosio.

I Gospod ti posla, što smirenim' daje,

Blagodat u dušu, srcu što se kaje.

Rukopoloženja u sveštene cine,

Gospod Ti darova u mlade godine.

S' roditeljem tvojim i Stefanom bratom,

Udari temelje, zemlji Bogom datoj.

Bel' Hilandar nice u sred Gore Svete.

Rado ga spominje svako srpsko dete.

Manastire, crkve, škole i bolnice,

Da s' u njima hrane tela i dušice.

I drugi narodi vašu ljubav znaju,

NJima darivaste sve što vodi raju.

Uzorna i sveta žitija su vaša,

I danas se njima hrani duša naša.

SVETI NEMANJICI slavna dinastija,

NJima se ponosi NEBESKA SRBIJA.

Sveti oce Savo, pomozi nam sada,

Mnogo, mnogo ima u Srbina jada.

Da se obožimo, pa da se složiimo,

Da se umnožimo, da se ne gložimo.

Divan si Gospode u Svetima svojim,

Kada Tebe slavim, koga da se bojim?

Presveta Trojice, pevamo Ti u glas,

Oce, Sine, Duše, Bože, pomiluj nas.

AMIN.

M. Simon

SV. SAVA

MIT I STVARNOST

Ni jedna istorijska licnost nije toliko mitologizovana kao Rastko, odnosno Sava Nemanjic. Tome je doprineo znacaj njegovog delovanja na polju duhovnog, kulturnog i politickog života srpskog naroda. Prešavši iz istorije u legendu, iz legende u mit, Sava Nemanjic je postao olicenje kulturnog heroja, koji je Srbe naucio svim veštinama podarivši im mudrost i znanje.

Rastko Nemanjic roden je 1175. godine kao treci, najmaladi sin Ane i Stevana Nemanje, utemeljivaca srpske državotvornosti i vladarske dinastije Nemanjica. Cinjenica da su ga roditelji dobili u vec poodmaklim godinama dala je povoda Savinim biografima da njegovo rodenje obaviju velom legende. Naime, Ana i Nemanja su se u želji da dobiju i treceg sina svakodnevno obracali Bogu dugim molitvama zavetovavši se da ce zauvek prestati da dele istu ložnicu, ako im Bog usliši molitvu.

Rastko Nemanjic je vec sa šesnaest godina upravljao Humskom oblašcu, a sa sedamnaest je, bez znanja svojih roditelja, napustio dvorac i sa ruskim kaluderima otišao na Svetu Goru, gde se zamonašio. Uzeo je ime svog uzora, Sv. Save Osveštanog (439 - 532. god.), najaktivnijeg poslenika u citavom tadašnjem hrišcanskom svetu, coveka koji se bavio organizacijom i crkve i države, koji je savetovao i careve i patrijarhe. Delatnost Sv. Save Osveštanog umnogome je uticala na životni put Save Nemanjica.

Mnogobrojna su dela Save Nemanjica. Osnivao je i obnavljao manastire, a sa svojim ocem Stevanom Nemanjom, podigao manastir Hilandar, i danas, najznacajniji centar srpske duhovnosti. Utvrdivao je zakonske propise kojima se reguliše život u manastirima napisavši Hilandarski, Karejski i Studenicki tipik. Osnivac je prvih bolnica i inicijator nastajanja medicinskih korpusa i kodeksa. Napisao je biografiju svog oca u cemu se iskazao i kao književnik. Znacajan politicki doprinos dao je posredujuci u izmirenju brace Vukana i Stefana. Medutim, ono što je u najvecoj meri doprinelo utemeljivanju osnovnih smernica srpske državnosti i duhovnosti jeste Savin uspeh da, od nikejskog patrijarha, uz saglasnost nikejskog cara Teodora Laskara, dobije odobrenje za osnivanje srpske arhiepiskopije 1219. godine, cime je ostvarena samostalnost srpske crkve. Na taj nacin su postavljeni temelji srpskog pravoslavlja poznatog kao svetosavlje. Od tog vremena srpske kraljeve je postavljala srpska pravoslavna crkva. Sava je bio prvi srpski arhiepiskop, a njegov brat Stefan, prvi kralj koga je postavila samostalna srpska crkva, zbog cega je nazvan Prvovencani.

Sava Nemanjic je umro u Trnovu 14./ 27. januara 1235. godine. Sahranjen je u manastiru Mileševi, oko koga je ubrzo poceo da se razvija njegov svetiteljski kult. Nakon propasti srpske države, shvativši kakav je znacaj poštovanje Sv. Save imalo za razvijanje srpskog nacionalnog identiteta, Sinan-paša je preneo Savine kosti u Beograd i spalio ih na Vracaru 1595. godine.

Sava Nemanjic je proglašen za svetitelja 1775. godine prema odluci sinoda u Sremskim Karlovcima. Kao zaštitnik srpskih škola Sv. Sava je prvo poceo da se slavi kod Srba u Austriji. Prvi pomen slavljenja Sv. Save kao školskog patrona zabeležen je u Zemunu 1820. godine. Iako se u Srbiji pominje da se Sv. Sava slavi kao zaštitnik škola od 1827. godine, tek je ukazom od 2. januara 1840. godine zvanicno proglašen patronom škola, a njegov dan u crkvenom kalendaru poceo da se slavi kao školska slava u svim školama. Nakon pedesetogodišnjeg progonstva iz škola, u vreme komunizma, Sv. Sava se devedesetih godina 20. veka ponovo vratio u ucionice kao najveci simbol mudrosti i znanja srpskog naroda.

Danica Ðokic, etnolog

TOMA JANICIC, DIREKTOR JP “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

VRELA JEDINO VODA U RADIJATORIMA

- U Javnom preduzecu “Toplifikacija“ Požarevac krajem prošle godine došlo je do smene direktora. Na mesto Slobodana Andrejica postavljen je Toma Janicic, diplomirani inženjer.

- Javno preduzece “ Toplifikacija” je u toku decembra 2006. godine izvršila promenu celnog i rukovodeceg coveka iz jednog jedinog razloga. Pošto je Slobodan Andrejic, bivši direktor prešao u drugu stranku a u koalicionom sporazumu SPS, SRS i PSS rukovodece mesto u “ Toplifikaciji” pripada Pokretu snaga Srbije, ta stranka je na mesto novog direktora imenovala mene koji sam te poslove obavljao kako bi se što brže i bezbolnije nastavio tempo kojim se danas radi u ovom preduzecu. Gospodin Andrejic ce biti rasporeden na radno mesto rukovodeceg inženjera tako da nece biti oštecen u tom pogledu, a smatram da je njegov status bio rešen odmah nakon smene tako da sve price oko toga da u “ Toplifikaciji “ postoje dva direktora i dve struje, sasvim su neprimerene. Situacija u preduzecu je stabilna, ljudi rade svoj posao i sve ide u pravom smeru, kaže tim povodom Toma Janicic, novi direktor.

- Poslovi koji su radeni u “ Toplifikaciji” nastavljeni su bez ikakvog problema. Svi radovi na toplopredajnim stanicama su pokriveni tako da su pocetkom januara sve tri lokacije, Proleterska, zatim Ratarska sa 40 stanova i dva poslovna objekta, i Vlastimira Carevca koja pokriva 48 stanova i 39 individualnih objekata, dovedene u stanje puštanja korisnika, tako da od petnaestog i šesnaestog januara one rade u režimu pripreme korisnika, a vec od prvog februara i u režimu rada. Pošto su to vremenski uslovi dozvoljavali, ušlo se u još jednu varijantu, a to je Novi dom gde smo do petnaestog januara vec odradili lokaciju sa dvanaest stanova i sa 136 malih lokala koje cemo u toku ovog meseca prikljuciti na sistem. Na taj nacin mi cemo se približiti cifri od oko 1.000 prikljucaka. Nisu svi prikljucci u radnoj verziji, ali ce zato oko 500- 600 korisnika ove godine biti stavljeno u radno stanje gde ce to sigurno i poboljšati samu situaciju oko finansija. Interesantno da smo u ovom delu u Kostolcu prvi put rešili 300 korisnika, a u saradnji sa Privrednim društvom Termoelektrane i kopovi Kostolac odradili smo 253 prikljucaka u selu Drmno i oni se ove godine greju na sasvim dobar i korektan nacin, naglašava Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija”.

Prema njegovim recima u toku ovih zimskih meseci sve toplopredajne stanice dovedene su u radno stanje tako da nikakvih problema nije bilo.

- Možemo reci da je izvor energije koji smo mi dobili iz kostolacke Termoelektrane bio korektan. Jedini problem nastao je oko Nove godine gde smo uložili maksimum zajednickih napora na prevazilaženju zaostajanja energije zbog ispadanja drugog bloka TE- KO A. Napravljen je jedan bajpas i situacija je stabilizovana, tako da od prvog januara pa nadalje situacija je stabilna i smatram da se svi naši korisnici greju na najkvalitetniji i najmaksimalniji nacin. Podse-canja radi, jedino javno preduzece u Srbiji koje po kvalitetu i kvantitetu greje 24 sata je požarevacko, i smatram da je to jako bitno. U ovoj godini želimo da što više ljudi prikljucimo iz razloga što se energetska situacija u celoj Srbiji sasvim drugacije menja i bice sasvim drugacijih pristupa. Moracemo da predemo na ovaj vid grejanja koji je sigurno najjeftiniji, ali uz jedan mali uslov, da se pokuša smanjenje cene prikljucka kako bi se što vecem broju korisnika po nižim cenama omogucilo korišcenje ove toplotne energije. Da bi se to i ostvarilo, neophodno je da se ukljuce i svi oni organi koji su za to zaduženi, pocev od Mesne zajednice, Opštine i na kraju resornog Ministarstva i Vlade Srbije jer je to jedini put zajednickog rada kako bi se osetila ta blagodet i ta energija koja se dovodi iz Kostolca, naglašava Janicic, uz napomenu da je to jako važno i sa ekološkog aspekta.

- Mi nikad nismo bežali od toga da kažemo da svaki ugašeni dimnjak znaci bolji život, pogotovo sada kada se u okviru jednog grada gasi oko 500 do hiljadu dimnjaka. Sve je to Republika imala u vidu, a interesantna stvar je da ce se u okviru sledece godine, na kraju proleca pojaviti konkurs gde ce ljudi moci na jedan duži period da dobiju zaštitne materijale kako bi oblagali svoje kuce i omogucavali što manji utrošak energije, a još kvalitetnije grejanje.

Novim odnosima u Elektroprivredi Srbije, grejanje u Kostolcu nece moci više da održavaju radnici Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac.

- Danas je možda najinteresantnija stvar za sve gradane Požarevca i Kostolca to takozvano spajanje ili zajednicko ulaganje PD TE- KO Kostolac u Javno preduzece gde bi se jedna jedinica iz okvira privrednog preduzeca pripojila “ Toplifikaciji”. Sporazum o nacinu prelaska je potpisan, i sada se intenzivno radi na usaglašavanju kako bi se svi korisnici iz Kostolca, Požarevca i Drmna doveli u jedan ravnopravan položaj i gde bi sigurno svi mogli da dobiju jedan viši, kvalitetniji nivo življenja. O cemu se radi? Ja licno smatram da Javno preduzece “ Toplifikacija” je jedini subjekat koji može da na najviši, najkvalitetniji nacin održava tu mrežu, da isporucuje energiju i na taj nacin omoguci gradanima da se greju. Za nas je to dosta interesantno iz prostog razloga što bi mi na taj nacin širili konzum, a možda i neka zaposlenja. Prihvatamo da preuzmemo te radnike, ali jedina stvar koju želim da naglasim jeste da naše preduzece preuzimanjem radnika iz Kostolca i Drmna ne bi smelo sebe da dovede u pozicioju da se optereti finansijski i materijalno, da sebe dovede u nezavidan položaj u smislu opstanka.Sa druge strane, želimo da svi oni koji dodu kod nas, gradani Drmna i Kostolca, da one svoje sisteme koji su dosta u lošijem stanju i na jednom drugom principu rada, da se prevedu na najsevremeniji princip rada gde je utrošak energije mnogo manji, gde su na jednoj naucnoj osnovi formirane baze gde i kako je potrebno prebaciti energiju i da se na kraju taj deo energije i naplati uz obostrano zadovoljstvo. Smatram da u toj stvari sa Privrednim društvom TE- KO Kostolac mi radimo intenzivno i to ce do kraja meseca morati da se reši kako bi se od februara ili marta preuzela ta radna jedinica i za sledecu godinu poceli da vršimo rekonstrukciju i sredivanje. Mislim da je to obostrani zadatak, mi smo ga zajednicki veoma ozbiljno shvatili i sve to treba pretociti u jedan ugovor i kada se to definiše, javnost ce biti obaveštena. U suštini smatram da je taj put spajanja svih elemenata u jedno Javno preduzece najpravilniji, i mislim da ga treba podržati, kaže na kraju razgovora Toma Janicic, direktor JP “ Toplifikacija “.

Najjeftinije grejanje u Srbiji

Prema izveštaju TOPS- a od 21. oktobra 2006. godine, cena grejanja koju gradani opštine Požarevac prikljuceni na toplifikacionu mrežu placaju, najniža je u Srbiji. Za kvadratni metar stambenog prostora naši gradani placaju 23, 40 dinara na godišnjem nivou, a za poslovni prostor 107, 95 dinara za isti vremenski period. Potom slede Lucani sa 27, 78 za stambeni i 133, 34 dinara za poslovni prostor, Leskovac sa 29, 23 za stambeni, i daleko najjeftiniji za poslovni prostor po ceni od 81, 00 dinar na godišnjem nivou. Najvecu cenu grejanja u toku godine placaju žitelji Pecinca, 54, 50 dinara.

Prema recima Tome Janicica, direktora Javnog preduzeca “ Toplifikacija “ o povecanju cene grejanja za sada niko ne razmišlja.

M. K.

PREDAT NA KORIŠCENJE MOST U NABRÐU

BRŽE PREKO MLAVE

Protekle nedelje, zvanicno je otvoren drumski most Nabrde - Trnjane, na reci Mlavi. U pristustvu predstavnika Opštine Požarevac, samih graditelja i meštana sela Nabrde, most su osveštali sveštenici Branicevske eparhije.

Sve radove na izgradnji mosta izvelo je gradevinsko preduzece “Stig” i to najsavremenijim metodama montaže, upotrebom lansirnih rešetki i prenapregnutog begona.

“Mi smo obecali da ce lokalna samouprava uciniti sve da se most završi i da na upotrebu gradanima. To je danas i ucinjeno. Meni je jako drago što je ovaj most uraden iz sredstava naše opštine. Za mesec dana, ukoliko vreme dozvoli, bice probijen i put od mosta do Šiškovog bunara, odnosno Crvenog krsta, kako bi se saobracaj nesmetano odvijao”, rekao je Dušan Vujicic, predsednik Opštine Požarevac.

Ako se postavi pitanje koliko je ovaj most siguran i kolika je njegova izdržljivost, s obzirom na to da je izgraden za samo dva meseca, graditelji tvrde da most može da izdrži sve što meštani imaju od mehanizacije.

D. Demic

U TOKU JE RESTAURACIJA ZGRADE DOMA ZDRAVLJA U POŽAREVCU

OD 17. FEBRUARA - NOVI USLOVI RADA

- Zbog radova koji se izvode od poda do tavanice, sve službe Opšte medicine privremeno izmeštene u Medicinu rada

- Sredstva za uredenje obezbedena iz Nacionalnog investicionog programa u iznosu od 365 hiljada evra

U 157 domova zdravlja u Srbiji, istovremeno,17. novembra prošle godine zapoceto je renoviranje unutrašnjih prostorija. Ovi radovi ciji je takode, zajednicki rok završetka 17. februar, u toku su i u požarevackom Domu zdravlja. Obnova se vrši sredstvima Nacionalnog investicionog programa:

- Svim izvodacima radova dat je rok od 90 radnih dana da završe poslove i racunamo da ce 17. februara svi zapoceti poslovi u Domu zdravlja u Požarevcu biti i finalizirani. O kojim to radovima je rec? Dobili smo kompletnu zamenu svih prozora, zatim bojenje vrata u svih pet zgrada Doma, odobrena nam je zamena podova na površini od 4000 kvadrata i potpuna zamena rasvetnih tela u svih pet zgrada. Obnova podrazumeva i razvodenje racunarske mreže u citavom Domu. Mnogo mi je žao što nam nisu odobrili iako smo to tražili, jednobrazno sredivanje fasade zgrade i kupovinu nove telefonske centrale jer je ova postojeca zaista dotrajala, cesto se kvari, pravi nam probleme u svakodnevnom radu, i nama i pacijentima. Vrednost ovih ovih radova je oko 365 hiljada evra. Kao direktor imala sam obavezu da zbog tehnologije radova narocito onih koje izvode podopolagaci izmestimo citave službe iz postojece velike, centralne zgrade Doma zdravlja. U ovom trenutku privremeno su izmeštene Služba opšte medicine, Savetovalište za dijabetes, Onkološki dispanzer, previjalište i laboratorija Opšte medicine i decja laboratorija. Sve se to sada nalazi u zgradi Medicine rada. Verovatno da su pacijenti u jednog konfuziji zbog svega ovoga i pored toga što smo mi na našim zgradama izlepili obaveštenja o tome gde trenutno rade službe koje su njima potrebne. Licno mislim da bi i u samoj Medicine rada trebalo malo više strpljenja osoblja u odnosu na potrebu da informišu gradane gde se sada nalaze njihovi doktori. Svima je, ustvari, sada neophodno malo više strpljenja, i nama, dakle i pacijentima. A ta strpljivost, obecavam, isplatice se, pacijenti ce dobiti humanije i funkcionalnije uslove za lecenje, a zaposleni humanije i lepše uslove za rad. Kada završimo uredenje zgrade Opšte medicine preostaje nam slicno ulepšavanje i zgrade Medicine rada koja je zajednicka za usluge na nivou primarne zdravstvene zaštite. Necu preterati ako kažem da skoro dve trecine pacijenata sada dolazi u tu zgradu, istice direktor Doma zdravlja dr Svetlana Radovic.

Od planiranih poslova do sada je završena montaža novih prozora na svim zgradama, skoro da je završeno i razvodenje racunarske mreže, obavljena je i zamena rasvetnih tela i u toku su radovi vezani za izmenu podova.

- To jeste velika površina, negde oko 4.000 kvadrata, veliki je posao u pitanju. Ostali su takode i molersko farbarski radovi, otprilike jedna trecina. U principu obnova ide nekim svojim tokom, mi smo delom zadovoljni, delom i nismo zadovoljni brzinom izvodenja radova koju ne diktiramo mi, vec ljudi koji to rade a koji su angažovani ne samo na našem Domu zdravlja nego i na drugih 156 u Srbiji, pa su oni cas ovde, pa onda u nekom drugom gradu. Mislim, ipak da ce rok završetka biti ispoštovan. Sreduje se bukvalno sve: od ordinacija pa do sanitarnih prostorija. I ono što je za nas najvažnije, sve službe rade, doduše sa malo više lutanja i nervoze pacijanata, s jedne, i nezadovoljstva zaposlnih s druge strane. I jedne i druge, još jednom molim da se strpe, ukazala se prilika da dobijemo sasvim novu unutrašnjost Doma i to treba iskoristiti. Videcete koliko ce to lepši i funkcionalniji prostor postati, istice dr Radovic.

S.E.

U VETERINARSKO - SPECIJALISTICKOM INSTITUTU "POŽAREVAC"

NOVI STANDARDI I AKREDITACIJE

- Ove godine ocekuje se završetak procesa uvodenja standarda SCS ISO/IEC 17025:2006

Veterinarsko-specijalisticki institut “Požarevac” vec dugi niz godina nezamenljiv je faktor u sistemu zaštite zdravlja životinja, a potom i ljudi na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga. U saradnji sa 18 veterinarskih stanica opslužuje opštine Požarevac, Kucevo, Petrovac, Malo Crnice, Žagubica, Žabari, Veliko Gradište, Golubac, Smederevo, Smederevska Palanka i Velika Plana. Tokom 2006. godine Institut je realizovao sve poslove iz programa koji su verifikovani i odobreni od strane nadležnog ministarstva i Republicke veterinarske inspekcije. Koliko je sve to bilo kvalitetno ocenice organi kojima je to u nadležnosti, ali je evidentna cinjenica da su se i prošle kao i nekoliko godina ranije u Institutu zdušno zalagali za modernizaciju sredstava na kojima rade i primenu svetskih metoda i standarda kvaliteta. Tako je uspešno realizovana prva redovna nadzorna provera LJMS-a od strane sertifikacione kuce SGS cime je potvrden sertifikat dobijen prošle godine za uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom zasnovanim na standardu ISO 9001:2000.

- Naše službe permanentno, dakle tokom 24 sata prate zdravstveno stanje životinja na podrucju oba okruga sa posebnim osvrtom na otkrivanje zaraznih bolesti u prvom redu zoonoza i njihovom suzbijanju i iskorenjivanju. Pored adekvatne opreme za to, imamo i potrebne strucnjake, dva epizoologa, patologa specijalistu, mikrobiologe...Pored otkrivanja i suzbijanja zaraznih bolesti Institut redovno kontroliše namirnice životinjskog porekla kako u njihovoj proizvodnji tako i u prometu. Sa požarevackom lokalnom samoupravom obnovili smo ugovor o kontroli namirnica životinjskog porekla: mlecni proizvodi, jaja i piletina, koje se prodaju na zelenim pijacama a proizvode u domacinstvima a ne u registrovanim objektima u kojima postoji stalna kontrola kako od strane Republicke veterinarske inspekcije tako i od naših strucnjaka. Povereni su nam veoma važni poslovi, a da bismo ih što uspešnije i kvalitetnije obavljali morali smo da pratimo svetske trendove i standarde. Tako smo i uveli standard ISO 9001:2000 prošle godine, a trenutno je u završnoj fazi uvodenje standarda SCS ISO/IEC 17025:2006 u Sektoru za laboratorijska ispitivanja našeg Instituta, istice direktor LJubomir Stojiljkovic.

O znacaju akreditacije laboratorije, mikrobiolog Milica Lazic, rukovodilac Sektora za laboratorijska ispitivanja u Institutu nam je rekla:

- Ovo je vrlo važan standard za našu laboratoriju, za naš Sektor za laboratorijska ispitivanja. Nadamo se da cemo proces njegovog uvodenja uspešno privesti kraju, on traje nešto duže jer tako mora, predali smo potrebnu dokumentaciju i sada je na potezu Akreditaciono telo Srbije. Uvodenje ovog standarda znacajno je pre svega zbog naših korisnika usluga, a zatim i za poboljšanje našeg rada. Želimo da naši korisnici budu sigurni u ispitivanja koja nam povere a tu sigurnost u velikoj meri obezbeduju i ovakve akreditacije. U Srbiji inace, postoji 12 instityta i vecina njih ima ovu akreditaciju, ostalo su još tri-cetiri koji su u procesu i do kraja juna mislim da ce ovim standardom biti svi obuhvaceni. Trenutno u ustanovi imamo dovoljno strucnjaka za rad po ovim standardima što ne znaci da nam novi, mladi i strucni ljudi nisu dobrodošli. Dobijanje akreditacije podrazumeva i savremenu, novu opremu. Doduše, mi smo i do sada dosta ulagali u opremanje, to cinimo iz sopstvenih sredstava, a tako ce biti i ubuduce. Sami nabavljamo ne samo opremu vec i mnoge druge stvari potrebne u laboratoriji kao što su hranljive podloge, dijagnosticka sredstva...

Kokošija kuga pod kontrolom

Posle dužeg niza godina u Branicevskom okrugu pojavila se kuga peradi o cemu je naš list blagovremeno izvestio. Zaraženim podrucjem proglašeno je selo Kalište u malocrnickoj opštini i kako smo saznali u VSI “Požarevac”, novih slucajeva za sada nema:

- U pitanju je bolest karakteristicna za seosku živinu, za onu perad koja se ne zatvara, slobodno se šeta po dvorištu. Za sada smo je imali samo u Kalištu, nakon potvrde prvih slucajeva odmah smo krenuli sa vakcinacijom, to i dalje radimo, napominjem, vakcinacija je besplatna. Mislim da je bolest zaustavljena i za jedno dve tri nedelje saniracemo situaciju. Odakle je kuga došla, teško je dokazivo, ali je evidentno da je obolela samo ona živina koja nije bila vakcinisana, istice direktor Stojiljkovic koji na naše pitanje- da li je moguce da se u prodaji, na pijaci ili pak u prodavnicama nade piletina zaražena kugom odgovara:

- Zaraženo pilece meso se može naci samo kod nesavesnih sitnih proizvodaca, kod farmera nikako jer je tu kontrola rigorozna. I ti sitni proizvodaci ne verujem da bi zaklali bolesno pile i doneli ga na pijacu. Jedino može da se desi da ponude na prodaju živinu koja je bila u kontaktu sa obolelom, ali postoji kontrola veterinarske inspekcije koja obilazi pijace tako da ne bi trebalo da se dogodi tako nešto. Napominjem da “NJu kastl” odnosno kuga peradi nije opasna bolest za ljude ali za živinu jeste.

S.E.

SA KOMEMORACIJE U RADIO POŽAREVCU POVODOM SMRTI NOVINARA LJUBIŠE DOBROSAVLJEVICA

VECNO SECANJE

Povodom iznenadne smrti LJubiše Dobrosavljevica, dugogodišnjeg novinara i urednika RADIO POŽAREVCA i RECI NARODA, prošle sedmice je u toj požarevackoj informatovnoj kuci održan komemorativni skup kome su pored kolega prisustvovali i supruga Gordana i cerka LJupka, kao i predstavnici Skupštine opštine Požarevac.

Živomir Rajcic, predsednik Upravnog odbora Radio Požarevca, je rekao da je tragicni i prerani odlazak dobrog novinara i dobrog coveka LJubiše Dobrosavlje-vica nenadoknadiv gubitak za porodicu i kolektiv kome je pripadao.

LJubiša Dobrosavljevic je roden 6. maja 1950. godine u Velikom Laolu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Petrovcu, a u Beogradu Fakultet politickih nauka -medunarodno politicki smer.

Dragan Živanovic, direktor Radio Požarevca, je rekao da je “LJubiša bio u novinarstvu od maja 1975. godine do juce, kada je preminuo u Beogradu. Skoro citav radni vek je proveo u našoj kuci. Bio je jedan od osnivaca Radio Požarevca, koji ove godine obeležava tri decenije postojanja. Prošao je put od novinara saradnika, novinara urednika, urednika politicke rubrike, zamenika glavnog i odgovornog urednika do glavnog i odgovornog urednika.

Bio je i ostace za nas primer vrhunskog profesionalca u ovom izuzetno teškom poslu. Za sobom je ostavio više hiljada sati kvalitenih emisija, komentara, reportaža i osvrta ne samo na programima Radija, nego i na stranicama lista “REC NARODA”, talasima Radio Beograda i Udruženih radio stanica Srbije i na teleksu Nacionalne agencije TANJUG.

Dragi LJubo, tvoj odlazak je nenadoknadiv gubitak za naš mali kolektiv. Nedostajaca nam tvoje znanje, iskustvo, profesionalizam i veština u godinama najvecih izazova za Radio Požarevac, jer pripadao si generaciji profesionalaca koja je znala posao, koja nije pitala za radno vreme, koja nije pitala za prava, a potom za obaveze. Pripadao si generaciji koja je izgradila i na cvrste temelje postavila drugi stub naše do juce jedinstvene kuce.

Zbog svega toga negovacemo uspomene na tebe i tvoje stvaralaštvo, tvoje i naše opredeljenje da ne budemo žuta ili neka tracerska medijska kuca, vec pravi profesionalci u interesu citalaca i slušalaca.

Novinar Radiša Deuric je rekao da su u protekle tri decenije retki bili dani u kojima nije sedeo u redakciji i “Novinarskom klubu” sa LJubišom Dobrosavljevicem, družio se i raspravljao o novinarstvu i o životu:

-Nekada se u ovom našem poslu ostajalo po ceo dan. Takvo je vreme bilo. Onda je došao talas mladih za koje je posao samo posao, pa i ovaj naš. Prvo smo se cudili, a posle smo uvideli da su mladi možda i u pravu. Kucu uostalom ima svako svoju - zašto onda i od firme praviti drugu kucu? On sam radio je ipak na svoj nacin, do poslednjeg dana.

Kada sada razmišljam o LJubi - vidim jasnije nego ikada i svoj vlastiti život. Kao u onoj divnoj pesmi naše predivne pesnikinje - generacijski su nam se iste stvari dogadale u isto vreme...

Secam se kada se LJubiša oženio Cicom - zajedno smo par dana unosili neki nameštaj u njihov iznajmljeni stan. Stizala su posle deca, pa briga o rodteljima, gradnja kuce, gubitak roditelja i jedan veliki napor da se u teškom vremenu deca iškoluju, izvedu na svoj put. NJegova LJupka je eto stigla do pred sam cilj.

Strašno je što je otišao tako rano, tako brzo.

Nisam shvatao ozbiljno njegovo zdravstveno stanje. Od pre par godina ja sam njega zvao “cica, cicotije”, a on mene samo “coca”. NJegova trošna srcka bila nam je stalni povod za šalu, retko za ozbiljan razgovor. I u bolnicu sam ga ispratio sa šalom...

Šta da kažem, teško mi je da prihvatim, da spoznam da moga cice cicotija nema, da nece više sedeti u ovom našem podrumu.

Bice ga zato u našim srcima i secanjima. Neka bog podari mira njegovoj duši. Amin bože.

IN MEMORIAM: LJUBIŠA DOBROSAVLJEVIC

PRERANI ODLAZAK VELIKANA PERA

U ponedeljak, 15. januara, rano ujutru, prestalo je da kuca srce našeg kolege LJubiše Dobrosavljevica, jednog od najboljih novinara svih vremena u ovom delu Srbije i šire. Prerani odlazak velikana novinarskog pera veliki je udarac za njegovu suprugu Gordanu, cerku LJupku i sina Nenada, ali, istovremeno, i velika praznina i za naš kolektiv list Rec naroda u kome je prve korake LJubiša nacinio sada vec daleke 1975. godine.

Bio je u svemu umeren,jedino u poslu neumoran i dosledan. Vazda principijelan, profesiji cudesno odan, otmene recenice,blistavog novinarskog veza, sa urodenim smislom za pravom temom i aktuelnim dogadajem.

Bio je tvorac najvece ekspanzije slušanosti Požarevca,nebrojenih novina u programskoj šemi sve do oplemenjivanja informativnog i muzickog programa. Nadmetao se u njemu uvek novinar i urednik,covek i profesionalac, kreator i mudar poslenik. I u našem listu Rec naroda postavio je najviše moguce standarde: posle predaje njegovog teksta urednik nije imao šta da radi,osim da isti prosledi do citalaca. Radio je sa podjednakim žarom i entuzijazmom I za lokalne medije, kao i za Tanjug i Prvi i Drugi program Radio Beograda. Bio je urednik i kreator emisije “ Homoljsko blago iz tame vekova” koja je osvojila prvu nagradu slušalaca Udruženih radio stanica Srbije.

Ostace zapamcene brojne njegove reportaže objavlje-ne u listu, izveštaji i clanci, pa i stranice.

Ima suza koje ne mogu nikada da se osuše. Ima rana koje ne mogu nikada da se zacele,takozvane neprebol rane. Ima gubitaka koji se nikada ne nadoknaduju. Ostaju za LJubišom uspomena koja svetli i plemenitost koja je neprolazna.

Smrt ne bira,ona od postanka sveta radi svoj posao.LJudi jedino secanjem mogu da joj se odupiru. A naše secanje na LJubišu bice vecno.Bog mu dao rajsko naselje.

Kolektiv Reci naroda

NA PODRUCJU BRANIEVSKOG OKRUGA

IMA GRIPA, NEMA EPIDEMIJE

- Prvi slucajevi gripa u Srbiji otkriveni u Branicevskom okrugu, u Velikom Gradištu

- Za sada su u pitanju samo pojedinacna oboljenja, epidemijske razmere moguce u februaru

Od 2. oktobra prošle godine u Službi Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu odnosno u njegovom Centru za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, svakodnevno se prate kretanja vezana za bolesti disajnih organa. U prvim danima Nove godine ovde su se pojavile i prve sumnje na grip obzirom da se broj obolelih sa simptomima slicnih gripu udvostrucio. Kod cetiri pacijenta koja su sa simptomima gripa potražila pomoc u velikogradištanskom Domu zdravlja pocetkom januara izolovan je virus gripa i prosleden Institutu “Batut” odakle je stigla potvrda da su sumnje opravdane odnosno da grip postoji u našoj zemlji i da su prvi oboleli u Srbiji evidentirani upravo u Branicevskom okrugu. Naravno, još uvek su u pitanju samo pojedinacni slucajevi, epidemije nema, ali to ne znaci da je nece biti.

- Svako ko kija, kašlje, ima povišenu temperaturu i bolove u kostima i mišicima, oseca zamor i malaksalost, sumnjiv je na grip. Te sumnje medutim, ne moraju da se potvrde. Naprimer, od 122 obolela u drugoj nedelji januara, polovina je imala grip dok se kod druge polovine pacijenata radilo o prehladama odnosno nazebu. Bez obzira da li je u pitanju grip ili nazeb, i jedno i drugo se veoma brzo širi kod ljudi. U prvoj nedelji januara sumnjivih je bilo 49, a u drugoj vec dva ipo puta više. Šta valja ciniti da se to širenje zaustavi tim pre što ovih dana pocinje i drugo polugode, deca se vracaju u školske klupe pa ce i druženja biti više? Potrebno je što više šetati na otvorenom prostoru, provetravati prostorije, izbegavati kontakte sa onima koji vec kijaju i kašlju, adekvatno se oblaciti i konzumirati mnogo tecnosti, voca i povrca. Tip virusa koji smo otkrili u Velikom Gradištu sadržan je u aktuelnoj vakcini protiv gripa koju su mnogi vec primili, a oni koji nisu, mogu to uciniti i sada, nije kasno za vakcinisanje. Mi svakodnevno pratimo kretanja bolesti disajnih organa i o tome obaveštavamo nadležne putem sedmodnevnih izveštaja. Zbog trenutno toplog vremena nije realno ocekivati pojavu gripa u nekim epidemijskim razmerama, ali to ne znaci da ga u februaru nece biti u vecem obimu. Sve mere koje sam vec pomenula neophodne su kako bi se posledice epidemijskog širenja ublažile, rekla nam je dr Vera Jokovic-Kostic, nacelnik Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

S.E.

HALO 92

Požarevacka policija odredila je meru zadržavanja Slobodanu T. (1957) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo u pokušaju. Slobodan je 18. 01. 2007. godine oko 03,00 casova u kaficu “Rene” u Požarevcu, pucao iz pištolja i ranio u predelu ramena Dragoslava S. (1976) iz Požarevca koji se u tom momentu nalazio u kaficu sa svojim društvom. Nakon ukazane lekarske pomoci u Požarevackoj bolnici Dragosla je prebacen u beogradski urgentni centar. Uvidaj je izvršen od strane Istražnog sudije Okružnog suda u Požarevcu.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

ED “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC - ISPOSTAVA MALO CRNICE

STIGAO I DRUGI REKLOZER

Prošle nedelje je u selu Rašanac, na obodu podrucja koje osplužuje Ispostava “Elektromorave” u Malom Crnicu, na 10 kV dalekovodu montiran je automatski reklozer, isti kao uredaj postavljen u martu na izvodu Boževac - otcep za Manastiricu, izmedu Kobilja i Manastirice.

Montažu automatskog reklozera obavila je ekipa iz Požarevca, uz asistenciju malocrnickih montera. Ovo “cudo tehnike”, rekoše nam, korisno i pametno do neslucenih razmera, pouzdan je asistent elektrodistributera.

Od Rašanca do satelita

Automatski reklozer je najsavremeniji mikroprocesorski zaštitni uredaj sa osnovnom funkcijom da, posredstvom vakuumskog prekidaca, trenutno prekine protok elektricne energije visokog napona u momentu nastanka kratkog spoja, zemljospoja ili kakvog drugog problema u protoku elektricne energije trasom dalekovoda od reklozera nadalje. Pojednostavljeno, reklozer je nešto nalik FID sklopki kakva se ugraduje u kucnim instalacijama, odmah iza elektricnog brojila.

Osim što brzo i bezbedno reaguje na problem, automatski reklozer ima mogucnost da posredstvom GPS komunikacionog sistema, satelitskom vezom, odmah dojavi kakvu je vrstu problema detektovao u momentu reagovanja. Reklozer ce “sacekati” par minuta i pokušace sam da ponovo uspostavi napajanje i, ako je problem bio prolazne prirode (provodnici dalekovoda se na trenutak dodirnuli pod naletom vetra), sistem nastavlja da funkcioniše kao da se ništa nije dogodilo - sve je prošlo bez nagorevanja provodnika, snabdevanje potrošaca nastavlja se bez cekanja na izlazak ekipe na teren zarad vracanja sistema u rad. Automatski reklozer programiran je da izvrši nekoliko takvih pokušaja i, ukoliko je priroda kvara takva da je neminovna popravka, reklozer “odustaje”. Zanimljivo tehnološko rešenje je i to što je reklozer moguce, nakon otklanjanja kvara, aktivirati i bez dolaska do dalekovodnog stuba - mobilnim telefonom u koji se ukuca odgvarajuci kod za aktiviranje reklozera.

- Uz cinjenicu da je na podrucju naše ispostave marte prošle godine ugracen prvi automatski reklozer na teritoriji citavog Privrednog društva “Centar” Kragujevac, ugradnja i ovog drugog uredaja nama znaci pravo olakšanje u radu. Jer, mi smo sada u potpunosti razgranicili svoju teritoriju od teritorije Poslovnice Petrovac. I prvi reklozer, lociran izmedu Kobilja i Manastirice, a i ovaj u Rašancu, od neprocenjivog su znacaja za lociranje kvara na dalekovodu. Rec je o dva dalekovoda koji snabdevaju našu teritoriju i produžavaju ka Petrovcu. Do sada je, kad dalekovod “ispadne” bilo neminovno da naše ekipe traže kvar na našem podrucju, a petrovacke na svom, pa - ko prvi nade. Sada se u momentu prekida napajanja ta dilema eliminiše, vreme za lociranje kvara znacajno se skracuje. Time se postiže ogroman doprinos ispunjenju našeg osnovnog cilja i svrhe postojanja: redovno i kvalitetno snabdevanje potrošaca elektricnom energijom, - pojašnjava Dragan Krivokapic, šef Ispostave Malo Crnice.

Stabilan sistem isporuke

Ispostava Malo Crnice, inace, spada u red podrucja sa veoma stabilnom isporukom elektricne energije: poslednji kvar na dalekovodu zasbeležen je 13. oktobra prošle godine. Cinjenica vredna respekta, narocito ako se ima u vidu da ova Ispostava pokriva 19 naselja na teritoriji Opštine Malo Crnice, tri na teritoriji Požarevca i jedno na podrucju Opštine Petrovac. Elektricnom energijom snabdeva se više od 6.000 potrošaca. Podrucje se napaja iz dve snažne trafostanice 35/10 kV od kojih jedna snabdeva iskljucivo teritoriju Malog Crnica, a druga napaja i deo požarevacke teritorije. U sistemu napajanja je oko 90 seoskih trafostanica.

Ovo podrucje elektroenergetski je pokriveno sa sa 207 kilometara niskonaponske mreže, 17 kilometara dalekovoda 35.000 volti i 125 kilometara dalekovoda pod naponom od 10.000 volti.

Na održavanju celokupnog sistema radi 12 od ukupno 16 zaposlenih u ovoj Ispostavi. Štaviše, isti ljudi zaduženi su i za ocitavanje brojila, dostavu obracuna…

Što samostalno, što u saradnji sa ekipama iz Požarevca, Elektromonteri iz Malog Crnica uspeli su da u poslednje vreme zanove veoma veliki broj stubova na dalekovodnim i niskonaponskim trasama. Naporedo sa montažom automatskog reklozera na dalekovodnom stubu, u Rašancu je posebna ekipa iskoristila i zamenila jedan dotrajali niskonaponski stub.

- Tokom prošle godine zamenili smo više od 200 stubova na niskonaponskim vodovima na našem podrucju, ove godine nastavljamo taj posao svuda gde je vreme ucinilo svoje i stari, dotrajali stubovi moraju da ustupe mesto novima koji ce garantovati stabilnu isporuku elektricne energije, a istovremeno i bezbednost gradana. Inace, kad pominjem prošlogodišnje radove, zanimljiv je primer je posao na podrucju Kobilje - Divan. Rec je o grupi seoskih salaša sa cetrdesetak potrošaca, ali se, zbog velike razudenosti, napajaju niskonaponskom mrežom dugackom više od 15 kilometara. Uspeli smo prošle godine da na oko 4 kilometra ugradimo potpuno novu mrežu, betonske bandere i nov kabl - pletenicu. To je koštalo više od 4 miliona dinara, ali, smo rešili izuzetno problematicnu deonicu, teško pristupacan brdovit predeo, gde je pod naletima košave naša ekipa ranijih godina nebrojeno puta odlazila na intervencije. Da ne pominjem da su, po pravilu, kvarovi i intervencije uvek u najgorim vremenskim uslovima, - dodaje Dragan Krivokapic.

Zavidan stepen naplate

Ispostava Malo Crnice u “Elektromoravi” se veoma visoko kotira i po stepenu naplate elektricne energije. Uporedo sa održavanjem dalekovodne i niskonaponske mreže, elektromonteri na terenu ocitavaju brojila i distribuiraju obracune potrošene elektricne energije. Cesto, vrše i naplatu. Dešava se, i prinudnu: ima i onih koji utrošenu struju plate tek kad “davo odnese šalu”, kad ekipa dode pred kapiju sa “makazama”. Retki su to slucajevi, ali - dešava se…

U malocrnickoj Ispostavi isticu da je stepen naplate elektricne energije rezultat obostrane saradnje i razumevanja. Sa svoje strane, cine sve da struje bude stalno u svakoj žici, da naponski bude kvalitetna. Zimski „špicevi”, Nova godina, Božic i brojne slave, period je kad potrošnja drasticno poraste, a poraste i nervoza potrošaca u slucaju da neocekivano ostanu u mraku. Ekipe su tada u najvišem stepenu pripravnosti. Na drugoj strani, kažu u malocrnickoj Ispostavi, domacini ovog kraja imaju zavidnu kulturu izmirenja obaveza. Po logici: „I pivo u kafani, popiješ pa - platiš“, potrošaci izmiruju prilicno uredno svoje racune, smatrajuci za posebnu sramotu da im zbog neplacanja „iseku struju”.

Ima, doduše, kao i u drugim sredinama, i iskljucenja zbog neplacanja, dešava se da se dužnik stigne i na sud, kao što biva da pred sudiju stane i neko ko neovlašceno troši - „krade” struju.

U planu su nove trafostanice

- Sveukupno, smatramo da je obostrano veoma korektna saradnja sa potrošacima, ima tolerancije sa obe strane. Takode, istakao bih da je na zavidnom nivou i saradnja sa kolegama iz Požarevca i Petrovca. I u godini pred nama, planiramo da nastavimo radove na poboljšanju kvaliteta elektricne energije. Prevashodno bi nam znacilo da, pored zamene dotrajalih stubova na niskonaponskoj mreži i povecanja preseka provodnika tamo gde je to neophodno, na ovom podrucju sagradimo još nekoliko trafostanica, - kaže Krivokapic.

- Oseca se potreba za dodatnim trafostanicama u Malom Crnicu, Boževcu, Smoljincu, Vrbnici... Poboljšanje kvaliteta elektricne energije, ostvarenje stabilnog napona, naša je glavna preokupacija. Selo Smoljinac, recimo, ima 40 registrovanih malih i srednjih preduzeca. To je vec ravno industrijskoj zoni nekog grada, treba za svu tu tehnologiju obezbediti kvalitetno napajanje, s obzirom da je to veliko i razudeno naselje. Imaju pet trafostanica, planiramo da sagradimo i šestu. Ima, kažem, i drugih naselja u kojima treba graditi dodatne trafostanice i, shodno mogucnostima, ove i narednih godina ocekjemo da se kvalitet isporucene elektricne energije kontinuirano poboljšava. Godinama se nije u tom delu investiralo, sela su povecavala broj elektricnih uredaja i sada valja, koliko god bude moguce, zadovoljiti potrebe potrošaca, sve do rubnih potrošaca u najrazudenijim naseljima. Pad napona prema krajnjim potrošacima problem je i za te ljude, ali i za nas. To je tehnicki gubitak koji, kao i svaki drugi gubitak i rastur valja svoditi na minimum. Ispostava Malo Crnice je i u prethodnom periodu veoma mnogo uspela da postigne i racunam da cemo naici na razumevanje kod poslovodstva i u narednom periodu, kako bi snabdevanje potrošaca bilo što kvalitetnije, sa što manje kvarova i prekida u isporuci elektricne energije, - porucuje Dragan Krivokapic, šef Ispostave Malo Crnice.

"Švedsko uže" do Šljivovca

Znacajan doprinos stabilnom i kvalitetnom napajanju elektricnom energijom postignut je pre par godina, kada je na deonici dalekovoda izmecu Kravljeg Dola i Šljivovca montirano "Švedsko uže". Rec je o donaciji Švedske Vlade, montirani su visokonaponski kablovi sa izolacijom, provodnosti 24.000 volti, jedinstveni na teritoriji cele Srbije. S obzirom da trasa dalekovoda prolazi kroz veoma nepristupacno, šumovito podrucje, ovakvim kablovima postignut je stabilan protok elekticne energije veoma visokog napona, cak i u uslovima kada grane drveca dodiruju provodnike, ili se provodnici dodiruju medusobno.

“Kao JSO”...

- Elektromonteri u distribuciji, cesto kažem u šali, mada to i nije daleko od istine, rade poslove kao JSO. Ne najteže, ali svakako u najtežim uslovima. Na prste se mogu izbrojati kvarovi koje smo otklanjali po lepom, suncanom danu bez daška vetra. Naprotiv, kad vetar preti da oduva šlem sa glave, kad je blato do kolena ili mraz, sneg i led, uglavnom tada: zatrepere sijalice i - mrak. Onog momenta kad struja nestane, niko vas ne pita ni kakvo je vreme napolju, koliki je minus, da li pada... Od vas se ocekuje da odmah izadete na teren. Nama su svakog trenutka mobilne ekipe od po tri montera. Kod kuce si, ali nikada nisi siguran kada može da usledi poziv: da li ce to da bude subota uvece, Božic, Nova godina... Takav je posao kojim se mi bavimo. U vecim distribucijama postoje posebne mobilne ekipe, dok u ispostavi kakva je naša svi rade sve: redovno održavanje, hitne intervencije, ocitavanje brojila, dostavu obracuna, naplatu racuna... Medutim, moram da istaknem, ovi ljudi rade složno, odgovorno, kao uigrana ekipa ljudi koji se medusobno dobro razumeju i zavreduju svaku pohvalu, - kaže Dragan Krivokapic, šef Ispostave Malo Crnice.

Dragan Milenkovic

FONDACIJA MILENIN DOM- GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI U GODINI IZA NAS

MILENINA DELA HODOCASTILA SRBIJOM I EVROPOM

Slikarski muzej u domu Milene Pavlovic Barili, u kojem je ova velika umetnica, jedna od vodecih slikarki evropskih prostora meduratnog slikarstva, ali i uticajna pesnikinja, odrastala, igrala se kao devojcica i nacinila neke od prvih iskoraka u svet umetnosti, mnogo godina nakon njene smrti i smrti njenih roditelja, i dalje živi i u svakom kutku cuva ondašnji duh obojen kicicom Milene Pavlovic Barili i isprican stihovima ove cudesne žene.

Fondacija Milenin dom- Galerija Milena Pavlovic Barili Požarevac, predvodena upravnikom Radoslavom Stanojevicem, ucinila je i cini velike napore da taj “život” i ocuva.

Otuda, vec narednih dana, 31. januara, po prvi put posle rata, ponovo ce u Mileninom domu biti proslavljena krsna slava- Sveti Atanasije Veliki, kako je to nekada davno cinio i Stojance Pavlovic. Time ce kolektiv fondacije otvoriti vec propremljen i osmišljen izložbeni i propratni program za Novu 2007. godinu, nakon uspešno finalizovane 2006. godine, koje se prisecamo sa upravnikom Fondacije.

Gostovanja u zemlju i inostranstvu

U poslednjih šest meseci protekle 2006. godine, od kako je za upravnika imenovan Radoslav Stanojevic, kolektiv Fondacije Milenin dom- Galerije Milena Pavlovic Barili priredio je niz dogadaja koji su u Mleninu kucu doveli najmlade i najstarije Požarevljane i goste našeg grada i opštine. Nastavio je dotadašnje aktivnosti Fondacije, obogativši ih i novim projektima.

- U prvih šest meseci vec se dosta toga izdešavalo. Izložba Mileninih slika bila je vec postavljena na Ubu, u Šapcu, Loznici, tako da sam ja kao novi upravnik trebalo da realizujem ono što je ostalo, a to je izmedu ostalog izložba u Pragu, koju smo uspešno realizovali, tako da je krajem protekle nedelje, posle skoro 3, 5 meseca boravka u Pragu i svog hodocašca po Ceškoj Republici, izložba vracena u Požarevac. Ostvarili smo i znacajnu saradnju sa Negotinom. U junu su Dom kulture i Galerija iz Negotina iskazali želju da slike Milene Pavlovic Barili budu izložene u vreme Mokranjcevih dana, što smo u Fondaciji rado prihvatili. Bila nam je cast da od srpskih velikih slikara Milena bude jedina zastupljena svojim radovima u Negotinu, u cemu ju je pratio i Gradski ženski hor “Barili” iz Požarevca, istice upravnik Fondacije Stanojevic.

Pamtimo i dve znacajne promocije. Predstavljena je knjiga Slavice Jovanovic, profesorke Požarevacke gimnazije, cemu je prisustvovao veliki broj Požarevljana i drugih gostiju. A, u jesen, usledila je izložba slikarke Tijane Fišic, laureata poslednjeg, jubilatnog, desetog bijenala “U svetlosti Milene” i nosilac Grand prija. NJena su dela postavljena u prostoru, koji je inace namenjen samo za izlaganje Mileninih slika.

Šest dana Ulica kulture

Sve ustanove kulture grada Požarevca na sasvim specifican i do sada neupamcen nacin ucestvovale su u realizaciji kulturne, turisticke, privredne i sportske manifestacije- LJubicevskih konjickih igara, nacinivši “Ulicu kulture” na sedam dana.

Idejni nosilac i tvorac projekta je Ranko Milinkovic, tadašnji predsednik Upravnog odbora Fondacije Milenin dom- Galerije Milena Pavlovic Barili, a u realizaciji su svojim naporima i konstruktivnim idejama ucestvovali kako Galerije tako i Narodni muzej Požarevac, Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” Požarevac, Istorijski arhiv Požarevac, Turisticka organizacija Požarevac, Kulturno- prosvetna zajednica Požarevac, Klub vojske Srbije u Požarevcu, Gradski ženski hor “Barili” Požarevac i dve škole našeg grada, Muzicka škola “Stevan Mokranjac” i Požarevacka gimnazija.

- U Galeriji se u tom šestodnevnom programu odigravalo nešto što do tada sigurno nije videno. Veoma ambiciozno, a verovatno i hrabro, doneta je odluka da svih šest dana imamo program, koji smo uz mnogo napora uspešno realizovali. Stanovnicima grada Požarevc svih uzrasta omogucili smo da prve veceri u “Ulici kulture” saznaju šta je to na filmskoj traci zabeleženo o Mileni Pavlovic Barili. Sledece veceri smo govorili o njenom slikarskom opusu, o znacaju Milene kao jednoj od vodecih slikarski evropskih prostora meduratnog slikarstva. S obzirom na to da je Milena takode znacajan pesnik meduratnog pesnickog perioda, cak, neki ce književni kriticari istaci da su njeni stihovi po znacaju istovetni sa njenim slikarskim opusom, jedno smo vece posvetili njenoj poeziji, istice upravnik Radoslav Stanojevic i dalje podseca:

-Tih smo dana govorili i o tome šta su drugi pisali o Mileni. Ona je uvek izazivala veliku pažnju domace, evropske i celokupne svetske javnosti, što je i danas slucaj. I danas se o njoj pišu romani, pesme, price, drame, osvaruju se znacajni filmski projekti.., tako da smo smatrali da je bitno predstaviti Milenu i ocima i recima tih drugih znacajnih i ucenih ljudi. Buduci da je ona svoj kratak životni put okoncala u Americi i da je tamo provela oko šest godina, u tom duhu, priredili smo “Party kod Milene”. Napravili smo sjajno džez vece. A, poslednjeg, šestog dana, u “Ulici kulture”, predstavljena je Milena kao stvaralac u primenjenoj umetnosti. U Americi je ona taj svoj dar iskazala radeci na scenografiji, kostimografiji, crtežima... Tako smo, buduci da Galerija raspolaže sa nekih petnaestak vecernjih haljina koje je Milena kreirala, po nacrtima koje cuvamo u Modnoj kuci izradili i organizovali modnu reviju. Galerija je bila pretesna da primi sve goste. Dvorište je bilo puno. A, narocito nam je zadovoljstvo to što smo tih dana omogucili ucenicima naše Muzicke škole “Stevan Mokranjac” i Požarevacke gimnazije da svoj slikarski, pesnicki, književni i muzicki talenat iskažu u domu naše velike umetnice, njoj u cast, pred brojnom publikom.

U Mileninom dvorištu i u ateljeu znacajnog akademskog slikara iz Požarevca, Pavla Miladinovica, i clanova Likovnog kluba “M.P. Barili”, organizovali smo i školu portreta i time animirali veliki broj osnovaca i srednjoškolaca.

-Motivisali smo ih da stavraju, da grad Požarevac”rodi” možda neku novu Milenu, kaže upravnik Stanojevic ukazujuci i na uspostavljenu saradnju sa Ustanovom za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece “LJubica Vrebalov” Požarevac:

-Naši najmladi sugradani, sa svojim vaspitacima, posecivali su Galeriju i bili smo zaprepašceni time sa kakvom su pažnjom oni slušali svoje vaspitace i sa kakvim su oduševljenjem razgledali ovaj prostor i izložene slike. Najdraži im je bio boravak u memorijalnom prostoru, u kojem su zadivljeno gledali Milenine fotografije u njihovom uzrastu, sa njenih 5- 6 godina. Sa oduševljenjem su gledali Milenu kao malu, njene cipelice, haljinice, igracke.., i ubeden sam da ce sigurno zapamtiti taj susret sa Milenom i da ce njihova prica o toj cudesnoj ženi sa njima uci i u njihove porodice.

Ureden prostor Fondacije

U protekloj godini u Fondaciji Milenin dom- Galeriji Milena Pavlovic Barili radilo se i na uredivanju prostora, dvorišta, podruma, ali i elektroinstalacija. Klankova zgrada oplemenjena je muralom, a dvorište sasvim osvetljeno.

- Ovo je porodicna kuca. U ovom se dvorištu Milena igrala kao mala, tu je živela i odrastala. Tako da smo doterivanje poceli od ulaznih vrata, od kapije. Poceli smo od trotoara, koji i nije galerijski prostor, ali je bio neprikladan. Uspeli smo da pomocu naših osnivaca, opštine Požarevac, zatim, JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac, ali i brojnih donatora, da taj prostor potpuno uredimo i poplocamo. Nakon toga smo oplemenili zid Klankove zgrade, tako što smo pre svega zahvaljujuci našem akademskom slikaru Pavlu Miladinovicu i likovnom klubu “Barili”, uz donatorstvo JP “Toplifikacija” Požarevac i Privredne komore grada Požarevca, uradili pripremu za mural koji je svojim slikarskim umecem uradio i likovno rešio Pavle Miladinovic, kaže upravnik Fondacije, Radoslav Stanojevic.

- Galerija poseduje i veliki podrumski prostor, koji je neureden. Zapoceli smo njegovo sredivanje i nakon mnogo posla sredili tek polovinu. Te radove nastavljamo. Namera nam je da ga privedemo nekoj drugoj, specificnoj nameni, nekom galerijskom ili klubskom prostoru, koji ce naši gradani i gosti moci da posete, najavljuje upravnik Stanojevic, isticuci veliki znacaj okoncanih radova na elektroinstalacijama, s obzirom na to da je zgrada sagradena još krajem 19. veka.

Fondacija se inace svakoga dana suocava sa problemima koji ugrožavaju njen opsatanak. Najpre, krov na staroj kuci, inace, karatavan sasvim je propao i po proceni strucnjaka sneg mi mogao da izazove i njegovo obrušavanje. A, veliki nedostatak naše Fondacije, koji zapravo ukazuje na to da Galerija ne ispunjava uslove za rad, jeste nepostojanje mokrog cvora za grupne posete i potrebe gostiju. Upravnik Radoslav Stanojevic tim povodom ukazuje na neophodnost da se ti problemi što pre, tokom tekuce 2007. godine reše, racunajuci na razumevanje lokalne samouprave, republickih instanci i donatora, pri tom, ukazujuci na dosadašnje ljude dobre volje i preduzeca koja su izašla u susret potrebama Fondacije:

-U vezi sa svim tim, moram reci da su nam mnogi pomogli, JP Direkcija za izgradnju, JKP “Komunalne službe”, JKP “Vodovod i kanalizacija”, Elektromorava, sve kulturne institucije grada Požarevca, Kulturno- prosvetna zajednica, a ne mogu da zaboravim ni naše komšije, ljude koji su se nekada davno sa Milenom po tom dvorištu igrali i koji su uvek spremni da nam pomognu da istrajemo u našim naporima.

Milena - požarevacki brend

“Kao što kada udete u Bec odmah pomislite na Mocarta, tako želimo da se po samom pomenu Požarevca odmah pomisli na Milenu Pavlovic Barili- kaže upravnik Fondacije Milenin dom- Galerije Milena Pavlovic Barili, Radoslav Stanojevic:

-Naš cilj je da Galeriju pokušamo da više “otvorimo” za naše gradane i sve goste, da više bude u funkciji onoga što je lepo, esteticno, svakodnevno.., da svaki gradanin zna i bude ponosan na ono što ima u svom gradu, jednu mocnu ustanovu, jer Milena je možda i jedni požarevacki brend, koji, medutim, još uvek nije plasiran sasvim onako kako bi trebalo. U tom smislu, naša je ideja da ljudi dolaze u Galeriju, ne samo da pogledaju Milenine slike vec i dvorište u kojem je Milena rasla i igrala se kao devojcica, da se druže, razmenjuju mišljenja, da posecuju Galeriju tokom celoga dana, u vecernjeim casovima i stalno nam se vracaju. Svakako, necemo cekati da ljudi dodu sami vec cemo nastojati da ih prizovemo atraktivnim programom.

Andrijana Maksimovic

ODRŽAN TRODNEVNI SEMINAR U OŠ "DESANKA MAKSIMOVIC" U POŽAREVCU

"AURO" U ŠKOLI

U Osnovnoj školi «Desanka Maksimovic» u Požarevcu održan je trodnevni seminar u periodu od 15, do 17. januara. Realizovan je modul u okviru Projekta aktivnog ucenja/nastave AURO - AKTIVNO UCENJE/NASTAVA U RADU SA ROMSKOM DECOM.

Seminar je izveden pod pokroviteljstvom UNICEF-a,Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije i Instituta za psihologiju. Voditelji seminara su bili Draško Grujic, prosvetni savetnik Školske uprave u Požarevcu, Radmila Krstevska i Nevenka Kraguljac, pedagozi, saradnici Instituta za psihologiju.

Ucesnici seminara bili su nastavnici iz tri osnovne škole: Oš»Vuk Karadžic», Oš «Kralj Aleksandar Prvi» i škole domacina «Desanke Maksimovic». Vecinu seminaraca cinili su mladi ljudi, pretežno pripravnici, a desetak ucesnika se po prvi put našao na ovakvoj vrsti seminara.

U toku trodnevnog rada i druženja nastavnici su imali priliku da se upoznaju sa metodama i principima aktivne nastave, da razmenjuju iskustva i znanja i da steknu izuzetno dobru osnovu za svoj buduci rad.

Radna i aktivna atmosfera sa brojnim kreativnim idejama trajalaje sve vreme seminara i ulivala nadu da ce i ubuduce naše škole imati veoma inventivan i strucan kadar. Svemu tome su doprineli i vrsni voditelji, koji su svoje bogato znanje i iskustvo na nename-tljiv nacin prenosili na ucesnike seminara.

Tematika seminara, osim što je veoma interesantna. u skladu je sa potrebama škola da sa jednog strucnog i svestranog aspekta posvete vecu pažnju romskoj deci i njihovom obrazovanju i vaspitanju, a takode i da drugacije pristupe realizaciji nastavnih sadržaja.

Osnovna škola «Desanka Maksimovic» obezbedila je sve potrebne uslove da se seminar kvalitetno realizuje i da se ucesnici osecaju prijatno u ambijentu škole.

Direktor: Dragana Petrovic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH AUTORA

„ISTOCNI SAN” - ISTINSKA JAVA

Veliša Joksimovic: „Istocni san”, Veselin Masleša ,2006. Beograd

Pred sam istek minule godine, Veliša Joksimovic, književnik srednje generacije, objavio je neobicnu, ali po sve originalnu knjigu „Istocni san”. Knjigu je objavila izdavacka kuca „Veselin Masleša” u Beogradu.

Knjiga je nesumnjivo prvorazredno iznenadenje za citaoce u najlepšem smislu reci. Naime, Joksimovic je do sada objavljivao stihove ili eseje. Ovo je prva njegova humoristicko - satiricna knjiga u kojoj ce citaoci svih uzrasta uživati. Poput njegovog nešto starijeg prethodnika Milivoja Ilica i Joksimovic neštedimice deli packe i žaoke i drugima i sebi.

To je uocio i recenzent knjige, književnik Miroljub Milanovic koji veli;

„Istocni san” je sav u vremenu sadašnjem,sledi njegov tok i bez milosti se obrušava na njegove nedomašenosti i promašaje. Meta pesnikove satiricne žaoke je ljudska glupost u svim njenim pojavnim oblicima,a pesnicko pozvanje je da recju ucini vidljivom,jedinim sredstvom koje mu je na raspolaganju”.

Smelo i zrelo Joksimovic ulazi sa podjednakim iskustvom u neke biografije, kao i zamršene situacije, u jetke naravi, cudne i cudne karaktere . Evidentan je njegov raskošni talenat za dijalog sa neocekivano duhovitim ishodom. Sve u svemu, evo knjige koja ce nasmejati citaoce, a moguce je da se i neko prepozna,naravno, neimenovan.

S.Ristic

U POŽAREVCU ODRŽANI 23. ZIMSKI SUSRETI UCITELJA SRBIJE

UCITELJ - KLJUC DOBRE NASTAVE

Pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i sport i Školske uprave Požarevac, a u organizaciji Saveza ucitelja Republike Srbije i Društva ucitelja Požarevac, prošlog petka u požarevackom Centru za kulturu održani su 23. Zimski susreti ucitelja Srbije, jednodnevni seminar za prosvetne radnike Branicevskog i Podunavskog okruga. Seminaru koji je obuhvatio dve teme, za predmete Svet oko nas i Priroda i društvo, kao i jedno predavanje koje se odnosilo i na predmet Srpski jezik u nižim razredima, prisustvovalo je oko 500 ucitelja iz oba okruga, a sudeci prema prijavama i odreden broj iz drugih gradova Srbije.

Pored dr Ignjatija, episkopa Branicevskog, prosvetnim radnicima na ovom seminaru obratili su se i Milka Andric, pomocnik ministra prosvete i sporta, Nataša Nikolic - Gajic, potpredsednik Saveza ucitelja Srbije, Milutin Avramovic, predsednik Društva ucitelja Požarevac, Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac, a u ime lokalne samouprave ucitelje je pozdravio i Tihomir Jovanovic, savetnik predsednika opštine Požarevac za oblast kulture i obrazovanja. Pre toga usledio je kraci nastup Etno grupe Muzicke škole “ Stevan Mokranjac” spletom narodnih pesama koje su pripremili profesori Mladen Nicic i Ilija Rajkovic.

- Dragi i mnogo poštovani ucitelji, velika mi je cast a i posebno zadovoljstvo da vas pozdravim sve u Požarevcu, prestonom gradu naše Eparhije a koji je danas u svojstvu domacina ovih vaših zimskih susreta. Jedan sveti otac Crkve, ucitelj, Sveti Vasilije Veliki davno u cetvrtom veku je rekao: “ Decja duša je mekana kao vosak i zavisi od toga kako ce je ucitelj oblikovati”. Iz ovih reci se vidi zaista koliko je vaša služba uzvišena, ali koliko i odgovorna za buducnost ne samo te dece koja su u vašim rukama kao mekani vosak, vec za citavu našu zajednicu a i uopšte za svet u kome živimo. Zato vam ja želim svaku pomoc od Gospoda, svako dobro na tom putu, i pozdravljam vas sa pozdravom, našim crkvenim koji može i za vašu službu da znaci mnogo, a to je Hristos se rodi, vaistinu se rodi, porucio je prosvetarima dr Ignjatije, episkop Branicevski.

Ucesnike 23. Zimskih susreta ucitelja pozdravila je i Milka Andric, pomocnik ministra prosvete i sporta.

- Vi sigurno znate, a i Vladika vas je takode podsetio da je vaš posao iz reda onih koji pripadaju najuzvišenijim, ali i najodgovornijim. Znate to sigurno jer ste svedoci sopstvenih iskušenja koja svakodnevno trpite, i u okolnostima kad pre svega i sami od sebe morate da tražite mnogo, svih koji vas okružuju, pocev od dece, roditelja i svih onih koji su zainteresovani za plodove vašeg rada, znaci stalno ste u prilici da nešto dajete, pružate, a možda ponekad i ne dobijete dovoljno. U svakom slucaju, Ministarstvo prosvete i sporta ovim nastojanjem da finansira krug seminara za ucitelje, ovo je samo jedan od njih koji je finansiran i koji se podržava na raznovrsne nacine, a sve govori u stvari o svesti Ministarstva prosvete i sporta da je nastavnik kljuc dobre nastave i da sve reforme, novi nastavni planovi i sve što bi oni trebalo da pruže novo i drugacije, i bolje možda uceniku, zavisi od realizatora, odnosno od nastavnika. Ali, na toj vetrometini koju sigurna sam da ste svi upoznali, ne treba nikada nastavnika ostaviti samog, treba mu što je to više moguce pomoci. Strucno usavrša-vanje je jedno od najcelishodnijih pomoci na takvom putu svakom od vas, i u to ime ja vas zaista pozivam da u svakoj prilici kad država ili neko strucno društvo ponudi program strucnog usavrša-vanja za koji procenite da može pomoci da uspešnije ostvarite nastavne ciljeve i zadatke, da se svakako odazovete na takav poziv a takode da od svoje države možete ocekivati sve vrste pomoci, rekla je izmedu ostalog pomocnik ministra prosvete i sporta Milka Andric.

U holu Centra za kulturu tom prilikom bili su postavljeni i mini štandovi najpoznatijih izdavaca ciji su uybenici i nastavna sredstva odobreni od strane Ministarstva prosvete i sporta, a koji ovakve susrete koriste za predstavljanje svojih izdanja( Zavod za udžbenike i nastavna sredstva- Beograd, Narodna knjiga, Kreativni centar, Eduka, Škola na vidiku- pripremni program... ).

M. Kuzmanovic

HUMORESKA

SRBI STALNO BIRAJU

Lepo nam je pocela ova ''džemsbondovska'' 2007. godina. U svim našim lepim selima i lepim gradovima lepo se glasalo za vrle nam narodne poslanike.

Izlazilo se na biracka mesta, nije da se nije izlazilo; i muško i žensko, i staro i mlado... Doduše, ovi mladi tek što su dobili pravo glasa, a oni nece da glasaju. Eto, ti ga sad! Neka nam, kažu, nadu prvo posao, pa cemo onda da glasamo! E, deco, deco, pa ne može to tek tako, odmah i glasanje i posao! Mada su im svi kandidati za narodne poslanike (da li onda postoje i nenarodni?) obecavali posao ako zaokruže njihovu listu (možda, ali su verovatno mislili na Australiju!).

A stariji, kao i uvek, masovno su se odazvali, a kako i ne bi kad sad imaju i svoju partiju penzionera koja ce brinuti za njihovu buducnost. Domacice su se slabije odazvale, jer koliko para muž donese, takav ce rucak biti, a on (muž) zna koga ce zaokružiti. Oni radnici što su ostali bez posla psovali su sve po spisku i išli su da rade nešto ne bi li zaradili neku paru, umesto da se bave zaokruživanjem onih kojima su se zaokružili stomaci.

Osamdesetogodišnji bracni par vec u 8.00 bio je na birackom mestu broj 100 u MZ ''Doživeti stotu'' misleci da ce prvi glasaci dobiti hleb i mleko; tacno u 12.00 na glasacko mesto je izašao mesni kriminalac u pratnji mlade pevacice koja se tek probija na estradi; oni koji su skloni kocki igrali su fiks keca ili pet (pet i više golova), ali, ono što je najteže, bilo je i prelaza iz keca u nulu i iz keca u kec i druge kombinacije.

No, dok je ovaj tekst sastavljan još se nije znao pobednik i koja ce partija ili stranka imati najviše poslanika u skupštinskim klupama, ali ce sigurno to biti najbolji medu najboljima (ko šta radi Srbi samo biraju najbolje!), a kakva je situacija u zemlji - vidi se. Zato jedan glasac rece: ''Hajde da izaberemo ove gode da vidimo kako ce oni da vode zemlju i da li ce nam biti bolje!''

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- I ja sam se samostalno pojavio na izborima. Živim kao samac.

- Pre izbora cutnja, posle izbora zanemimo.

- Srbi su žilav narod. Poslednje su ih uvukli u novi svetski poredak.

- Putna mafija, carinska mafija, stecajna mafija...Pa, kako mislimo da stignemo u Evropu.

- Srbima je loše samo izmedu dva izbora, inace, žive super.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 13. do 18. januara 2007. godine, u porodilištu Požarevacke bolnice rodeno je 18 beba. Blizance su dobili Silvija Blidarevic i Saša Petrovic iz Ždrela.

Cerke su dobili: Milka i Nebojša Ilic iz Požarevca, Daniela Mirela i Radojica Peric iz Bara, Nataša Bogdanovic i Milan Stojanovic iz Kostolca, Sanja i Dalibor Stanisavljevic iz Aleksandrovca, Nataša i Vladan Životic iz Bara i Danijela Radenovic i Goran Stanojevic iz Požarevca.

Sinove su dobili: Daliborka i Novica Nikolic iz Aleksandrovca, Karolina i Slavoljub Ðošic iz Petrovca, Diana Miladinovic i Ivan Dimitrijevic iz Drmna, Jadranka Kukilo i Ivan Savic iz Sombora, Danijela i Sladan Milenkovic iz Bara, Maja Ðuric i Dejan Blagojevic iz Vlaškog dola, Julijana Frunzic i Moma Kuric iz Brnjice, Dragana i Danijel Paunovic iz Velikog Laola, Zorica Stokic i Milan Gavrilovic iz Požarevca i Dijana Miladinovic i Ivan Dimitrijevic iz Drmna.

ADVOKAT ZA VAS

ETIKOM PROTIV SENZACIONALIZMA U SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANJA

Nevaspitanje, prostakluk, ogovaranje (olajavanje) "lažno obaveštavanje (saopstavanje) javnosti, klevetanje, izliv sramnih reci na neciji lik i delo ili nešto nalik tome, sve to bi javno iskazano podleglo pod krivcno delo klevete iz clana 171 Krivicnog zakonika R. Srbije za koje delo je predvidena novcana kazna i stavom 2 ovog istog clana predvideno je za ovo isto delo ali ako je ucinjeno putem štampe, radija, televizije ili slicnih sredstava takode novcana kazna.

Novi Krivicni zakonik koji se primenjuje od pocetka 2006. godine za razlku od prethodnog, iskljucio je mogucnost da se klevetnici kazne zatvorom. Za verbalne rane ne prete rešetke, ali novcane kazne su povecane a odmeravaju se i prema dubini džepa klevetnika. Kada je novim krivicnim zakonikom propisano da za tešku rec nije predvidena zatvorska kazna, ovoj odredbi su se najviše obradovali novinari.

Tužbe zbog vredanja preko medija ili zbog kleveta (ovo delo je izvršio onaj ko za drugog iznosi ili prenosi što god neistinoto što može škoditi njegovoj casti i ugledu), prisutni su u sudskoj praksi i najviše su tuženi novinari. Novinari su, najcešce uzrocnici duševnog bola, jer njihova "britka pera" ponekad preslikaju, a ponekad "nabudže" reci i dogadaje, pa ih optužuju da "rovare po tudem životu". Na optuženicku klupu zbog klevete sve cešce sedaju pored novinari, vlasnici medija i glavni i odgovorni urednici ali, rame uz rame sa njima su i politicari najcešce iz opozicionog bloka.

U našim uslovima klevetnici žele da umanje ugled ili da privatno, poslovno, politicki nekoga kompromituju. Cinom podnošenja tužbe za klevetu privatni tužilac pokušava da se zaštiti, obaveštavajuci javnost da je nevin, da je cistog obraza i da mu je važnije da se to javno objavi, nego da dobije novac, ali za razliku od takvih, nekim novinarima kod tužiocima je novcana naknada prioritet.

Clanom 343 Krivicnog zakonika R. Srbije predvideno je stavom 2 kao krivicno delo izazivanje panike i nereda, a cini ga onaj koji putem sredstva javnog informisanja ili slicnih sredstava iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti ili tvrdenja izazove paniku ili teže narušava javni red i mir ili osujeti ili znacajnije omete sprovodenje odluka ili mere državnih organa ili organizacija koja vrše javna ovlašcenja, a za takvo delo je predvidena kazna do 3 godine.

Praksa neodgovornog pisanja ili davanja uvredljivih izjava rodila se sa višestranacjem i liberalizacijom propisa o osnovanju medija. u trci za politickim rejtingom ili za tiražom, pokazalo se da se moglo gotovo svašta cuti ili procitati.

Poplava senzacionalizma, "otkrica" ciju istinitost garantuju anonimni a cesto i nepostojeci izvori, fotomontaže koje navode na pogrešne zakljucke, nedopustivo ceprkanje po privatnosti pojedinaca, jezik zacinjen uvredama i klevetama cesti su i u delu glasila koja se kao dodaci objavljuju u nekim dnevnim glasilima samo za opštinu Požarevac. Tabloidi koji najcešce praktikuju ovakav recept za podizanje tiraža nece promeniti navike preko noci, ali uvodenje reda u haoticnu medijsku sferu mogao bi da doprinese i novi Kodeks novinara Srbije.

Listu etickih normi i pravila kojih bi mediji morali da se pridržavaju u radu, zajednicki su sacinili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije i važi za sve novinare u Srbiji, a prilikom njegovog sacinjavanja imali su u vidu Zakonu o javnom informisanju objavljen u Sl. gl. RS br. 43/2003 i br. 61/2005 i to pre svega clanove 3 i 79 tog zakona.

Istinitost izvešavanja, provera onog što se objavljuje, oslonac na poznate i pouzdane izvore, odsustvo pritisaka ma koje vrste, korišcenje casnih sredstava u pribavljanju informacija, poštovanje privatnosti i dostojanstva sagovornika, pretpostavke nevinosti, zaštita maloletnika i slicne preporuke deo su normi koju novinari moraju imati na umu. Medutim, kodeks nije namenjen samo profesionalcima vec je znacajan i za edukaciju citalaca, gledalaca i slušalaca, odnosno omogucava i "da publika vidi što novinari mogu, a šta ne smeju", i da na taj nacin samo ocene šta je istina a šta nije, odnosno ko je se bavi novinarstvom a ko senzacionalizmom po svaku cenu.

NASTAVLJENI RADOVI NA PUTU BREŽANE -BATOVAC

BOLJI PROTOK LJUDI I ROBA

Predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic obišao je u petak radove na putu Brežane - Batovac. Put dužine 4,5 kilometra zapocet je pre desetak godina, pre pet godina pripremljena je projektna dokumentacija ali nije mogla da se zatvori finansijska konstrukcija .

Nastavak izgradnje puta zapocet je prošle godine nakon odobravanja sredstava iz NIP-a. Vrednost radova je 55 miliona dinara a radove izvodi Preduzece za puteve Požarevac. Predsednik MZ Brežane Momcilo Ilic i predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic kao najvecu vrednost izgradnje puta istakli su protok ljudi i robe, kao i "kružnit tok" saobracaja i bolju vezu obe Mesne zajednice sa gradom

T.R.S.

POCELA IZGRADNJA PRILAZNOG PUTA KA VIMINACIUMU

JAVNO PREDUZECE ZA CARSKE GRADOVE

Državni sekretar u Ministarstvu za kapitalne investicije Milan Miljevic i predstavnici Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac obišli su radove na prilaznom putu lokalitetu Viminacium koji su poceli sredinom prošle nedelje. Put vredan pola miliona evra finansira se sredstvima iz NIP-a.

- Ministarstvo za kapitalne investicije osetilo je važnost ovog projekta. Prvi korak je izgradnja puta u dužini od oko 3 kilometra koji ce povezati cetiri dela lokaliteta, rekao je Miljevic i dodao da Viminacijum za zapadne turiste predstavlja pravo otkrovenje iako je još 1947. proglašen za kulturno dobro od izuzetnog znacaja. Arheolog Miomir Korac, rukovodilac iskopavanja na ovom lokalitetu, sa svojim entuzijazmom uspeo je da za projekat Viminacijum zainteresuje zemlje kao što su Nemacka i SAD, rekao je Miljevic i najavio da ce zbog velikog znacaja ovog i drugih lokaliteta u zemlji Vladi Srbije predložiti formiranje javnog preduzeca koje bi "gazdovalo" carskim gradovima iz rimskog perioda.

Stvaranjem ovakvog javnog preduzeca na jednom mestu bi se našlo održavanje i vodenje daljih istraživanja na lokalitetima kao što je Viminacijum, Sirmium kod Sremske Mitrovice,Romuliana ili Gamzigrad kod Zajecara, Mediana, Caricin grad i Lepenski Vir.

Dr Miomir Korac, naucni savetnik na Arheološkom institutu srpske Akademije nauka i umetnosti i rukovodilac istraživanja na lokalitetu Viminacium rekao je da se bez podrške države ne može podici arheološki lokalitet i kraj na cijoj se teritoriji nalazi.

- Viminacium treba da postane model. Ne takav da kada ga arheolozi istraže za njima ostane trava i šaš i da niko o tome ne zna, vec da postane svetao, lep i ugladen, sa brojnim turistima iz zemlje i sveta. Da Srbija i na taj nacin pokaže svetu da su ovde nekada bili carevi, da je ovde živelo i radilo 16 rimskih imperatora , što ne postoji ni na jednom okolnom prostoru, rekao je Korac.

Sledeci korak je izgradnja kulturno-istraživackog centra na ovom lokalitetu koji ce za cilj imati razvijanje poslovnog turizma. Planira se izgradnja replike rimske kuce koja ce imati oko 200 kvadratnih metara a gde ce se održavati veliki poslovni sastanci i konferencije.

Krajnji cilj nam je da se ova skupa istraživanja finansiraju sama, rekao je Miljevic.

T.R.S.