Header

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

- U svim školama petrovacke Opštine u subotu je svecano, uz obred secenja slavskog kolaca i prigodnim programom, obeležena školska slava Sveti Sava. Tradicionalna Svetosavska akademija održana je u petak uvece u Domu kulture, a u organizaciji crkvene opštine, osnovne škole „Bata Bulic", srednje škole „Mladost" i Kulturno - prosvetnog centra.

- U Skupštini opštine Petrovac, prošlog petka, održana je sednica Saveta za borbu protiv narkomanije na podrucju opštine Petrovac. Sastanku je prisustvovao i doktor Ivan Dimitrijevic iz Beograda, kao i predsednik opštine Radiša Dragojevic.

- Pcelarsko društvo „Mlava" Petrovac, održalo je u nedelju 28. januara svoju godišnju Skupštinu. Na dnevnom redu razmatran je Izveštaj o radu u prošloj godini, a usvojen je i Plan rada za ovu godinu. Jednom broju pcelara dodeljena su priznanja, a po završetku rada Skupštine održano je predavanje iz oblasti pcelarstva.

- Predsedednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic potpisao je krajem prošle nedelje ugovor o suorganizaciji auto trke, koja ce se odvijati na relaciji žagubica - Petrovac - Svilajnac. Trka ce se održati pocetkom avgusta ove godine.

D.I.

U KUCEVU POTPISAN UGOVOR SA BEOGRADSKIM “GAS INVESTOM”

GASIFIKACIJA ZA SEDAM OPŠTINA

Potpisivanjem ugovora o gasifikaciji sa beogradskim ,,Gas investom’’u Kucevu,pored Požarevca ovaj projekat ce se realizovati i u opštinama Petrovcu na Mlavi, Žagubici, Žabarima, Malom Crnicu, Kucevu i Velikom Gradištu.Imajuci u vidu i geografski položaj opština, trasa gasovoda kretala bi se u jednom pravcu od Požarevca prema Velikom Gradištu i Kucevu a u drugom prema Malom Crnicu,Petrovcu na Mlavi i Žagubici.

- Ovde u Kucevu imali smo jedan završni skup na kome je potpisan sporazum o gradnji gasovoda izmedu opština i ,,Gas investa’’. Mi smo u saradnji sa Pravnim fakultetom iz Beograda pripremili ovakav ugovor koji je zasnovan na svim pravnim i zakonskim osnovama.Prema studiji izvodljivosti za realizaciju projekta gasifikacije Požarevac-Stig-Kucevo predracunska vrednost je 37 miliona dolara,rekao je zamenik predsednika opštine Požarevac, mr Zvonko Blagojevic.

Gasifikacijom opština Branicevskog okruga stvorice se uslovi za brži razvoj jer pored otvaranja novih radnih mesta je i smanjenje zagadenosti vazduha i jeftinije grejanje.

- Meni je drago što je opština Kucevo kao i vecina opština Branicevskog okruga prihvatila ovaj projekat koji ce biti od velike važnosti za sve naše gradane,rekao je predsednik opštine, Zoran Milekic.

Na ovom skupu u Kucevo vecina predsednika opština interesovala se za dalji postupak oko realizacije ovog projekta. Predstavnici beogradske firme ,,Gas invest’’ kao buduci strateški partner u realizaciji ove kapitalne investicije,istakli su,da do pocetka gradevinske sezone ima dosta posla oko izrade projektne dokumentacije I dobijanja gradevinskih dozvola,a kada to bude uradeno,krece se u izgradnju.

LJ.Nastasijevic

POVODOM SAVINDANA, U CENTRU ZA DNEVNI BORAVAK DECE OMETENE U RAZVOJU

POKLONI IZ DS-a

Dvadeset i sedmi januar je u kalendaru oznacen crvenim slovima kao Savindan. Praznuje ga pravoslavna srpska crkva ali i sve škole jer je Sveti Sava, pored toga što je utemeljivac svetosavskog pravoslavlja istovremeno i ustanovitelj škola i pokretac književnog preporoda Srba. U subotu 27. januara ove godine sve škole u Branicevskom okrugu proslavile su svoju školsku slavu. Slavlje je priredeno i za šticenike Centra za dnevni boravak dece ometene u razvoju. Kao i prethodnih i ove godine delegacija OO DS predvodena predsednikom Žarkom Pivcem posetila je Centar i mališanima urucila prigodne poklone.

Dr Miodrag Bogosavljevic je ovom prilikom zahvalio svima koji brigom i pažnjom izražavaju svoju ljubav prema deci ometenoj u razvoju i posebno istakao znacaj postojanja ustanove poput Centra u Požarevcu.-Dobro je što brinemo o ovim mališanima, ali je takode veoma važno da im omogucimo da oni sa nama aktivno žive, rekao je Bogosavljevic.

Jasmina Turudic, rukovodilac Centra zahvalila je na pažnji i poklonima podsecajuci da ova ustanova postoji tri godine i da u saradnji sa roditeljima i prijateljima uspeva da reši brojne probleme dece sa smetnjama u razvoju. -Trudicemo se da još više izlazimo u susret našim korisnicima i da u tome maksimalno ukljucujemo i širu društvenu zajednicu jer ima mnogo problema sa kojima sami ne možemo da se izborimo, rekla je Jasmina Turudic.

Na darovima je zahvalio i direktor Centra za socijalni rad Miroslav Stojimirovic koji je pozvao sve roditelje sa slicnim problemima da potraže pomoc u Centru.-Mi smo spremni da zbrinemo njihovu decu i olakšamo im život, a takode im stojimo na raspolaganju u pružanju strucnih saveta i drugih oblika pomoci, rekao je Stojimirovic.

S.E.

DRUŠTVO PRIJATELJA DECE I POŽAREVACKI OSNOVCI:

RASPUST PROVEDEN U RADIONICAMA

Prjekat "Upoznaj i pokreni", u organizaciji Društva prijatelja dece, pod pokroviteljstvom opštine Požarevac, a u gostoprimstvu Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic", realizovan je i tokom proteklog, zimskog školskog raspusta, od 8. do 19. januara, kroz koji je iznova prošlo desetine požarevackih osnovaca.

Održan je niz edukativnih i likovnih radionica, finalizovanih proteklog petka Kvizom opšte kulture, koji je svojim prisustvom uvelicala i književnica Jasminka Petrovic, pisac iz Kreativnog centra i autor knjige "Škola bez dlaka na jeziku".

Koordinator projekta bila je Svetlana Spasic, inace, pedagog u Osnovnoj školi "Sveti Sava" u Požarevcu. Edukativne radionice naslovljene "Upoznaj diskriminaciju i pokreni toleranciju" vodile su Živkica Ðordevic, Svetlana Spasic i Radiša Ðordevic, a edukativne radionice, posvecene ovladavanju razlicitim slikarskim tehnikama i materijalima, predvodila je Slavica Vucinic.

U završnici, osnovci su se suocili u takmicarskom Kvizu opšte kulture nastavivši tako da uce kroz druženje.

A. M.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA ZA VIŠE OPŠTINA POŽAREVAC

O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

U saradnji sa ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Savez samostalnih sindikata Srbije - Savez samostalnih sindikata za više opština Požarevac organizuje sutra, poslednjeg dana januara savetovanje u Požarevcu. Tema je: Bezbednost i zdravlje na radu, a uvodno izlaganje i komentar na Zakon o bezbednosti i zdraljvu na radu dace Vera Božic i Simo Kostic, predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. U radu savetovanja ucestvovace Srbijanka Rafailovic, potpredsednica Veca saveza samostalnih sindikata Srbije, predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike - Odeljenja inspekcije rada za Branicevski okrug kao i predsednici sindikalnih organizacija i clanovi Veca sindikata Požarevac. Savetovanje koje se održava u velikoj sali sindikalnog preduzeca SIPORT-RU pocinje u 11 casova.

OPŠTINSKO VECE POŽAREVAC

ŽIVOT PIŠE DNEVNI RED

JKP “Komunalne službe” Požarevac u prošloj godini napravilo je prve korake ka rešavanju problema pasa i macaka lutalica.Uraden je idejni projekat azila a glavni projekat je u završnoj fazi.

- Dobijena je gradevinska dozvola i raspisan tender po kome se ide u realizaciju 4,5 miliona dinara predvidena budžetom za ovu investiciju. Dva miliona dinara predvidena rebalansom budžeta u 2006. nisu utrošena jer zbog kraja poslovne godine nije bilo dovoljno vremena za sprovodenje javne nabavke, objasnio je na sednici Opštinskog veca direktor Preduzeca Saša Valjarevic. Vece je zbog izuzetne potrebe rešavanja pitanja izgradnje azila donelo odluku da se potrebna sredstva obezbede iz tekuce budžetske rezerve

Narodnoj biblioteci “Ilija M. Metrovic” iz Požarevca lokalna samouprava pomoci ce u realizaciji proslave povodom velikog jubileja-160 godina postojanja.Tim povodom Biblioteka ce realizovati nekoliko važnih projekata koji imaju za cilj da naglase važnost najstarije ustanove kulture u Požarevcu. Svecana akademija je održana na Savindan.

Osnovnom zadružnom savezu za Branicevski okrug odobrena su sredstva za održavanje Sabora rekordera u poljoprivrednoj proizvodnji.U prethodne tri godine novcanim i robnim nagradama nagradeno je i proglašeno nosiocima javnih priznanja cetrdesetak poljoprivrednika.

Narodnom muzeju u Požarevcu Vece je odobrilo angažovanje jednog stalno zaposlenog radnika na održavanju etno-parka i muzeja, kao i radnika na poslovima pripreme i realizacije kulturno-umetnickog programa za period januar-jun 2007.

Vecu je prezentovan i izveštaj komisije za prevoz ucenika osnovnih i srednjih škola, a Aktivu direktora odobren novac za odlazak na centralnu svecanu akademiju povodom Svetog Save u Beogradu u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta.

T.R.S.

SVETOSAVSKA AKADEMIJA BRANICEV-SKE EPARHIJE

SLOVA BUDUCEG VEKA

Protekle nedelje, Svetosavskom akademijom održanom u Centru za kulturu u Požarevcu, i Branicevska eparhija proslavila je Svetog Savu.

O Svetom Savi je govoreno kao o coveku koga je narod beskrajno poštovao kao velikog duhovnika, koji je lecio bolesne, ucio neuke, mirio uznemirene, utešio žalosne, koji je svojom obdarenošcu i velikim trudom udario temelje Srbiji i svim njenim segmentima. Ali, kako je receno, narod je uvek zaobilazio ono osnovno, a to je ono na cemu ili na kome je on temeljio svoj život da bi mogao sve to da postigne.

Ovaj svetac napisao je i mnogo knjiga. “Koliko krštenih Srba, toliko i Savinih knjiga. Svi oni mališani koji svakog januara pevaju Uskliknimo s ljuba-vlju, jesu najnovije knjige Savine, koje on ne ispisuje mastilom, no duhom Boga života. I ne piše na hartiji, nego na srcima, niti piše reci prolazne no vecite. To nisu reci smrti, vec reci života, Nisu slova ovog veka, vec buduceg veka. Sveti Sava je najveci i najcudesniji književnik srpski, nesravnjiv i nenadmašan, cija živa je biblioteka uzela udela u Eshatoru. NJegova sabrana dela ne mogu se pokazati sada. Ona ce se tek na kraju sveta i vremena pokazati, na poslednjem sudu božijem, kada ce se moci sagledati kao vecno živa. U stvaranju takvih dela, svetitelj služi kao pero izabrano kojim piše sam duh božiji, vekovima kroz proroke i apostole”, rekao je Konstantin Živanovic.

Akademiju su, pevajuci u slavu Svetog Save, upotpunili crkveni horovi “Branicevo” iz Požarevca i “Sloga” iz Smedereva, hor Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca, kao i pevacka etno grupa Požarevacke gimnazije “Lazarice” i Vokalno-instrumentalni ansambl SMŠ. Pored pesama bilo je i igre, pa su tako svoje umece prikazali Gradski i Deciji ansambl narodnih pesama i igara, kao i baletski studio “Amadeus”. Na ovoj akademiji su i najmladi imali priliku da pokažu šta su naucili, pa su tako recitacije i igre izvela i deca iz vrtica “Neven”.

D. Demic

SAVINDAN U POŽAREVACKOJ OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI"

U CAST VELIKANA SRPSKE ISTORIJE

Lomljenjem slavskog kolaca u Sabornoj crkvi i svecanom akademijom, u subotu su svoju slavu proslavili zaposleni u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” zajedno sa ucenicima i njihovim roditeljima kao i brojnim saradnicima i prijateljima medu kojima je bio i predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic. Svecana akademija zapocela je Svetosavskom himnom koju je izveo hor škole i cestitkom predsednika Dušana Vujicica koju je on u ime Opštine uputio ne samo domacinima slave u ovoj školi vec svim zaposlenim radnicima u obrazovanju požarevacke opštine i njihovim ucenicima.

O znacaju lika i dela prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja, srpskog pisca, reformatora jezika, odlicnog diplomate, ucitelja i lekara Rastka Nemanjica na akademiji je govorio direktor škole Goran Seger. -U našoj srpskoj istoriji Sveti Sava je svakako jedna od najmarkantnijih licnosti ciji su ugled i znacaj neprolazni, rekao je Seger podsecajuci na datum kada su srpske škole prihvatile da Savindan proslavljaju kao najveci školski praznik. - Današnju proslavu pripremili smo uz pomoc svih naših radnika i daka ali i porodica ciji su domacini nekada bili ucenici ove škole: Lilic, Todorovic, Jeremic, Petkovic, Gligo-rijevic, Ognjanovic, Popo-vic..., rekao je Seger.

U nastavku akademije ucenici škole izveli su prigodan muzicki i dramski program i procitani su telegrami - cestitke iz Litasa, Turisticke agencije “Balkanik” i “Jedinstva” iz Vranja. Kao i svaka i ova slava završena je slavskim ruckom priredenim u samoj školi na koji su bili pozvani svi ucesnici i gosti akademije.

S.E.

PROSLAVLJEN SAVINDAN U MEDICINSKOJ ŠKOLI

SVETOSAVLJE U VEK VEKOVA

U Medicinskoj školi protekle subote svecanom akademijom proslavljena je školska slava, Sveti Sava u prisustvu ucenika i profesora. Na samom pocetku Hor Medicinske škole je interpretirao Himnu Svetom Savi, a zatim je Branislav Obradovic, direktor Škole cestitao dacima i profesorima slavu sa željom da se ona vecno proslavlja. Svetosavsku besedu govorio je sveštenik Dragan Lazic koji je izmedu ostalog istakao: “Sveta uspomena današnjeg dana uzdiže nas snagom vere u najdublje poznanje Boga i coveka. Tako poznajemo božji poziv coveku, ali i odziv covekove slobode prema Bogu. Gospod tada proslavlja coveka svetošcu i slavom neprolaznom. Tom neprolaznom slavom ovencan je i Sveti Sava, divni izdanak roda srpskog ciji smo i mi duhovni rukosav. Bog ucini da se decak Rastko poce pitati o stvarima dubljim i višim od obicnih. Vec kao mladic shvati tajnu života obicnog i carstva božijeg koje nije od ovoga sveta i koje ne pociva na sili i na strahu, ne osvaja se ognjenim macem niti je omedeno granicama, vec se dostiže plamenom verom i žrtvenom ljubavlju prema Bogu i bližnjima. NJegov put postade i vekovni put naroda srpskog. Princ Rastko postade Sveti Sava, a narod srpski postade narod Hristov. Ude u vecnost, a ostade da traje u istoriji, da vecnošcu živi u vremenu. Zato je Svetosavlje srpskim jezikom ispisana i naucena rec božja. Ovom i ovakvom verom sagradiše naši preci i Studenicu i Hiladar i Mileševu i Gracanicu, Manasiju i Ostrog, a i mi danas završavamo Hram Svetoga Save. Danas više nego ikada treba da poznamo istinu naše vere i da ne mislimo da je Sveti Sava postao sveti bez Hrista”. Drugi deo svecane akademije kroz muzicko- scenski prikaz i besede bio je posvecen srpskom prosvetitelju.

D.D.

POŽAREVACKA GIMNAZIJA

“VELICANIJE” USPEŠNIH

Zapoceta nastupom mešovitog hora ucenika ove škole i nadahnutom besedom Slavice Jovanovic, profesorke srpskog jezika o Sv. Savi, Svetosavska akademija u Požarevackoj gimnaziji muzicko-scenskim recitalom “Velicanije svetog Save” uspela je da iz vremena preobraženja kraljevica Rastka u kaludera Savu i, potom, kaludera u prosvetitelja, u vreme današnje donese i oživi obilje mudrih, duhovnih i dobrociniteljskih promisli.

Doprinos tome dali su ucenici muzicke i recitatorske sekcije potpomognuti: Milenom Andelkovic, profesorkom srpskog jezika, Jasminom Ðalovic, profesorkom muzicke kulture, Tijanom Randelovic i Ðordem Jankovicem sa pevackom etno-grupom “Lazarice”.

Inace, prošle godine, na dan Sv. Save, “Lazarice” su se prvi put pojavile u javnosti, pa je ovo ujedno bila i prilika da se proslavi prva, veoma plodotvorna godišnjica njihovog rada.

Skup brojnih zvanica - predstavnika lokalne samouprave, Školskog odbora, profesora, dackih roditelja, prijatelja i saradnika ove renomirane požarevacke srednjoškolske ustanove, Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije iskoristio je da, po vec ustaljenoj tradiciji, promoviše i nagradi profesore i ucenike.

Nagradni temat “Tesla - neponovljivi genije”, bio je prilika da se posebno iskažu svojim literarnim radom Jelena Vicic, Ðurdija Damnjanovic i Ana Mratinkovic. Uz knjigu, dobile su i novcanu nagradu.

Sredstva Fonda za stipendiranje i nagradi-vanje ucenika Opštine Požarevac u visini od 21.000 dinara ravnopravno su raspodelili najbolji gimnazijalci školske 2005/2006-e: Jovana Milic, Milica Vekic, Milena Stanojevic, Ðorde Jankovic, i Aleksandar Paunovic.

Po tradiciji, na dan Sv. Save dodeljene su i jubilarne nagrade zaposlenima: Emini Stokic za 30, a Nataši Beric i Danijeli Žukovski za 10 godina rada u Požarevackoj gimnaziji.

D. Milenkovic

PORTRETI POLJOPRIVREDNIKA

NIKO KAO NIKOLICI

Kada se kaže da neko ulaže u poljoprivredu, ljudi su obicno zbunjeni, jer je opštepoznata cinjenica da se danas samo od poljoprivrede teško živi. Medutim, ako se neko opredeli za dobru granu, može cak biti i zarade, ne tako velike, ali da se živi.

Ovakav primer je i farma Nikolic iz Kurjaca. Mada je u ovom domacinstvu uvek bilo i krava, farmu je napravio Tomislav Nikolic pre 15 godina i pocela je sa veoma malo grla, da bi danas u štali bilo 35 grla krupne stoke, 14 krava muzara, 10 junica i desetak teladi. Samo 2006. godine, porodica Nikolic isporucila je Imleku 70.000 litara mleka, što ih je svrstalo na trece mesto na listi najvecih proizvodaca u Branicevskom okrugu. Pored ove titule, Nikolici se mogu pohvaliti i time da su njihova grla osvajala prva mesta na izložbama u Požarevcu, ali i jedno zlato na Novosadskom sajmu.

Nikolici sami proizvode i hranu za farmu, a da bi mogao da se prehrani ovoliki broj životinja, oni pored svojih 6 hektara zemlje, u zakup uzimaju još tri. “Ja sam od oca nasledio ljubav i naviku prema životinjama. Nije lako, ali sam ovde na svom, svoj sam gazda i sam krojim sudbinu, a od ove zarade može da se živi. Ko ima manje stoke, nema dobru cenu mleka, pa je teško, ali što je veci broj grla, to su veca ulaganja, ali i dobit”, kaže Bogica Nikolic, Tomislavljev sin. Ove godine premija koju isplacuje država nešto je manja nego protekle godine, ali veliki proizvodaci se ne žale.

Nikolici planiraju i proširenje farme sa bar još dvadeset grla, a u zacetku je i tov bikova. Nastavice i sa time ukoliko se bude isplatilo. Ovo je samo ogledna tura.

Bogica ima dvoje dece i postavlja se pitanje da li ce oni jednoga dana nastaviti da održavaju ono što su stariji zapoceli: “Moja je želja da se školuju, ali ako kasnije sami odluce mogu da se bave i ovim poslom”.

D. Demic

STANJE OZIMIH KULTURA U BRANICEVSKOM OKRUGU

LEPO VREME RAZBOKORILO PŠENICU

Setva pšenice je i ove godine trajala kasno do pocetka decembra meseca i posejana je u Branicevskom okrugu na 25.000 hektara, jecam na 5.000 hektara a ostala strna žita na 1.050 hektara. Usevi lepo izgledaju i vidljiva je razlika u razvojnim fazama u zavisnosti od rokova setve. Pšenica posejana u optimalnom roku setve do kraja oktobra meseca nalazi se u fazi punog bokorenja, dok ona koja je posejana kasnije nalazi se u fazi pocetka bokorenja.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac, jesenje oranje obavljeno je na 95% od ukupnih površina i obilne padavine koje su usledile krajem druge dekade decembra uslovile su pocetak akumulacije zimske rezerve vlage u zemljištu. To se nastavilo i pocetkom januara meseca kada smo imali padavine u visini od 46 l/m2 što pogoduje ozimim usevima, a i usevima koji ce biti posejani na prolece, jer ce imati dovoljnu kolicinu vlage za inicijalne faze svog razvica. Ukoliko vremenski uslovi budu dozvoljavali pocetkom februara meseca moguce je obaviti prihranjivanje ozimih useva ureom, odnosno kanom u drugoj polovini februara. Ratari koji do sada nisu obavili jesenje oranje treba da iskoriste povoljne vremenske uslove i obave osnovnu obradu zemljišta.

D.Dinic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (1)

DRUGA KONFISKACIJA?

Pred kraj prethodnog mandata Narodna skupština donela je jedan od najkracih zakona. Prakticno ima samo jedan clan, zove se Zakon o dopuni Zakona o zadrugama. NJime je konstatovano da zadruge u svom posedu imaju nepokretnu imovinu koja se evidentira kao društveni kapital te da ubuduce njime ne mogu u potpunosti raspolagati (prodaja, zamena, dugorocni zakup. ).

Odmah zatim (pre šest meseci) pojavio se Nacrt Zakona o zadrugama koji u završnim odredbama kaže da se društveni kapital kod zadruga pretvara u državni i izuzima se iz poseda zadruga. Ostavljen je rok od šest meseci u kome zadruge mogu da dokažu da je rec o njihovoj imovini, koju nadležni državni organi nisu hteli da evidentiraju kao zadružnu vec su ga prikazivali kao društvenu svojinu. Ruku na srce, treba reci da su i same zadruge cesto tome kumovale, želeci da naglase svoj društveni status, jer zadružni asocira na privatni (što i jeste), a cega su se plašili kadrovi u socijalizmu.

Postoji imovina za koju je lako dokazati da je zadružna, jer je stecena kupovinom ili izgradnjom (sa kompletnom investicionom dokumentacijom). Medutim, ima objekata koje su zadrugari podizali po "o ruk" sistemu, o cemu ne postoje nikakvi validni dokumenti.

Ilustrativan je primer upravne zgrade zadruge "Zajednica" Rašanac. Zadrugari su svojim radom i svojim materijalom podigli lepu spratnu gradevinu. Nešto novca potrošila je i zadruga za materijale i za rad što nije bilo moguce da izvedu zadrugari. I o tome danas nema dokaza. Zadruga pokušava da na sudu svedocima dokaže da je rec o njenoj zgradi. Ali, posle 25 - 30 godina pamcenje bledi... Isprecili su se i stranacki interesi a i izdvojeni interesi mesne zajednice, koja je uknjižena na plac na kome je zidana zgrada. Sudski postupak još traje.

Evo i neverovatne pravne zavrzlame sa tzv. "zelenom zgradom ' - Domom zadruga, objektom Zadružnog saveza u centru Požarevca. Objekat je Zadružni savez kupio 1939.g. od prethodnog vlasnika (imovina generala Milosava Damjanovica).

Nova vlast posle Drugog svetskog rata, konfiskujuci sve vece objekte privatnih vlasnika, oduzima zgradu Zadružcom savezu. Ona je služila za razne namene, da bi se kasnije dodelila Privrednoj komori pa zatim Zadružnom savezu, ali je on upisan u zemljišne knjige kao korisnik. Sada, po pomenutom Nacrtu zakona o zadrugama, ako se on usvoji, imovina Zadružnog saveza bice mu oduzeta! To bi bila druga sramna konfiskacija.

Prva zadruga u Srbiji jedina od Save i Dunava osnovana je 1894.g. Seljaci su dugo pripremajuci potreban materijal, da bi 1839.g. podigli tada velelepni zadružni dom. U vreme integracija, zadruga u Vranovu ulazi u sastav Smedervskog "Godomina", i sva imovina zadruge postaje imovina "Godomina"! Raspadom kombinata, zadružni službenici su "oslobodeni" sa platnog spiska 'Godomina", ali je kombinat zadržao zadružnu zgradu. Sada ce ona, kao društvena svojina po drugi put biti oduzeta. Naravno, ako nova Narodna skupština usvoji zakon kako je predložen u nacrtu.

Brojni su primeri slicnog otudenja zadružne svojine.

Zadružni savez pokrenuo je inicijativu da novi naziv Narodne skupštine još jednom razmatra ovu odredbu zakona i omoguci zadrugama da zadrže kao svoju svu onu imovinu koju su zadruge stvorile, dogradivale, modernizovale, održavale od propadanja, a nisu u mogucnosti da dokažu vlasništvo.

Zadruge su davale i za prehrambenu industriju, ali kroz njihovu privatizaciju ništa nisu povratile. "Da su dobile bar po jednu akciju, simbolicno", kažu seljaci. Jedan od razloga što seljaci ne vole zadruge je taj što veruju, da su one blizu vlasti, a ipak su dopustile da zadružna imovina "ode niz vodu".

Bogdan ŽIVANOVIC

PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE DRAGAN MILIC

DVANAEST MESECI TURISTICKE SEZONE

Veliko Gradište je opština u razvoju, Opština o kojoj ce se tek govoriti u Srbiji ali i šire. Privilegija da se nalazi na Dunavu i poseduje Srebrno jezero doprinela je da se Gradište nade medu prvima na turistickoj mapi koja se u Srbiji još uvek piše.

Znacajna turisticka destinacija

Nedavno je gradištanska opština sklopila ugovor sa ozbiljnim investitorom o realizaciji projekta na Srebrnom jezeru.

- Rec je predstavniku kompanije “Grand kafa “, gospodinu Slobodanu Vucicevicu. Prema ugovoru on je u zakup dobio oko 300 hektara gradevinskog zemljišta na kome treba da u narednim godinama uloži oko 50 miliona evra i napravi oko 50.000 metara kvadratnih sa novim sadržajima u koje spadaju hoteli sa preko 1.000 ležajeva, kongresne dvorane, otvoreni i zatvoreni bazeni, teniski i golf tereni, marina, kuce za odmor i drugi sadržaji. Ovaj program ima za nas znacaj u nekoliko segmenata: da se turisticka sezona koja je do sada u zavisnosti od vremenskih prilika trajala dva do tri meseca produži na period citave godine, da se povežu poljoprivreda i turizam jer ocekujemo da više od 100.000 gostiju bude prisutno tokom godine. Tu vidimo šansu za naše poljoprivredne proizvodace, a tu je i razvoj zanatstva, proizvodnja suvenira i što je najvažnije zapo-šljavanje mladih ljudi. Planira se zapošljavanje preko 500 mladih. Zbog toga u srednjoj školi pripremamo konobare, kuvare i turisticke tehnicare.U narednih pet godina , kada sve bude završeno ocekujem da Veliko Gradište bude znacajna turisticka destinacija ne samo za nivo našeg okruga vec celu Srbiju i šire, kaže Dragan Milic, predsednik Opštine Veliko Gradište.

Republika prepoznala potencijal

U protekloj godini uradeno je i dosta infrastrukturnih objekata.Sem novca dobijenog od davanja u zakup zemljišta na Jezeru uložen je i novac dobijen od države jer sa ovom investicijom Gradište je dobilo na znacaju u Republici. U Ministarstvu trgovine i turizma, Gradište je u vrhu planova za razvoj turizma u Srbiji. Isplativost projekta prepoznalo je Ministarstvo poljoprivrede tj. Direkcije za vode, Ministarstvo za kapitalne investicije tj. Direkcija za puteve a po projektu su opredeljena i sredstva iz NIP-a( preko 4 miliona evra). Od toga je milion i 200 hiljada evra opredeljeno za cišcenje Srebrnog jezera i izradu elaborata njegove zaštite. Sa programom cišcenja nastavice se i u narednom periodu a u te svrhe bice dotirano još sredstava.

Radene su i kapitalne investicije u gradu, selima i Srebrnom jezeru.

- Uradeno je preko 20 kilometara asfaltnih puteva što je znacajno za razvoj turizma, kao i oko 3,5 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže. Asfaltirane su gradske ulice, uraden je novi vodotoranj sa potisnim cevovodom, završen je Stiški vodovod. Svim mesnim zajednicama, za njihove aktivnosti, dato je po pet stotina hiljada dinara jednokratno, kao i po 350 dinara po stanovniku, što iznosi od 200 hiljada do dva miliona dinara, u zavisnosti od velicine Mesne zajednice. Završen je Dom kulture u Kurjacu, pocet je put Makce-Tribrode,Kurjace-Majilovac… Preko Direkcije za izgradnju realizovali smo projekte u vrednosti od preko 300 miliona dinara, što je srazmerno velicini budžeta Opštine Veliko Gradište.Zbog svega toga kažemo da je veliko Gradište u prošloj godini bilo veliko gradilište.Taj trend gradnje nastavlja se i ovoj godini. Pre nekoliko dana zapoceli smo objekte u vrednosti od 150 miliona dinara. Rec je o izgradnji kanalizacione mreže u Belom bagremu što ce omoguciti prikljucivanje preko dve stotine vikendica, kao i spajanje te kanalizacione mreže sa gradom cime se stvaraju uslovi za sistem za precišcavanje otpadnih voda, cija je izgradnja u planu. Investranje u kanalizaciju iznosi 60 miliona dinara.

U Belom bagremu radi se i na izgradnji i asfaltiranju puteva u Belom bagrmu. Rec je o starom delu naselja koji ce biti ureden tako da bude u skladu sa novim a tih 7 kilometara putne mreže košta oko 60 miliona dinara. Na ovom delu puta pocela je da se radi i ulicna rasveta koja košta 30 miliona dinara. Zahva-ljujuci dobroj saradnji sa ministarstvima u programu Direkcije i ove godine naci ce se 300 miliona dinara za realizaciju drugih projekata kao što su zaštita vodoizvorišta, nastavak kanalizacione mreže, nastavak asfaltiranja puteva itd.

- Ocekujemo godinu intenzivne gradnje jer želimo da u dinamici pratimo investitora kako bi se i naši radovi uklopili sa njegovim planovima. Ovih dana pocinje da se gradi prvi hotel a planira se pocetak marine i teniske kuce sa bazenima.

Prvi novac vec je pristigao. Od 300 hektara neopremljenog zemljišta koje je dato u zakup Opština je inkasirala oko 5 miliona evra potrošenih na infrastrukturne objekte.Iako su radovi tek poceli vec ove godine osetilo se povecanje gostiju. LJudi koji se godinama bave turizmom kažu da je ovo prva zima sa gostima koji borave na Jezeru.

U Gradištu sa radovima skoro da se nije pauziralo jer u prethodnoj godini nije završeno asfaltiranje svih ulica .Planirano je i da se sa cišcenjem jezera pocne ranije ali je bilo problema sa prebacivanjem novca iz Republike. Trenutno se radi studija a ocekuje se da mašine udu u jezero vec krajem marta i pocetkom aprila kako bi do juna ili jula prvih trista hiljada kubika bilo ocišceno.

Modernizacija opštinskih službi

- Što se tice funkci-onisanja opštinske uprave i lokalne samouprave u protekloj godini imali smo dosta muka sa funkcionisanjem SO Veliko Gradište što je koliko vidim slucaj u mnogim gradovima u Srbiji. Sednice su ipak redovno održavane, usvojen je budžet te se zahvaljujem svim odbornicima, clanovima veca i gradanima koji su dali svoj doprinos da se sve planirano završi. Pre dve godine otvorili smo uslužni cenar u opštini gde gradani mogu završiti sve svoje poslove uprave na jednom mestu. Vrlo brzo se može dobiti izvod iz maticne knjige, a na istom mestu nalazi se i uplatno mesto za takse a sada smo sa Opštinom Požarevac dogovorili da naše stranke ne idu tamo po dokumentaciju vec se zahtevi za odredenim dokumentima predaju ovde gde se elektronskim putem obezbeduje potrebna dokumentacija. Ove godine povezacemo i sve mesne kancelarije sa centrom u Opštini. Takode preko našeg sajta potrebnu dokumentaciju mogu zatražiti i naši gradani koji se nalaze u inostranstvu. Otvorili smo i narodnu kancelariju, kao i kancelariju za dijasporu i pravljenje programa razvoja Opštine. Ona ce biti smernica razvoja u onom delu koji se tice usmeravanja naših ljudi u inostranstvu za investirnje u Gradište. Vec imamo dve italijansko-srpske firme a nadamo se da ce zainteresovanih za investiranje u našu opštinu biti još. Veliko Gradište ce, siguran sam, postati interesantna destinacija i što se tice turizma ali i razvoja privrede i poljoprivrede, najavljuje predsednik Opštine Dragan Milic.

Privredno društvo Silver Lake Investment koje je nosilac izgradnje kompleksa Silver lake city - Beli bagrem planira da u naredne cetiri godine na Srebrnom jezeru ostvari sledeci plan:

2007. godina :

1. Izgradnja Multifunkcionalnog centra (hotel sa 3 zvezdice, apartmani i lokali), ukupne površine oko 6.200 metara kvadratnih,

2.Izgradnja Velnes centra uz teniske terene, površine oko 1.200 kvadratnih metara,

3.Izgradnja i puštanje u rad objekata komercijalnog sadržaja uz šetalište na Srebrnom jezeru,

4. Uredenje šetališta

5.Uredenje marine, prva faza,

6.Izrada idejnih i glavnih projekata za kompletan golf teren, sa pripadajucim objektima( golf kuca, objekti za smeštaj u golf resort-u).

2008. godina:

1.Puštanje u rad Multifunkcionalnog centra (hotel, apartmani i lokali)

2.Izgradnja prve faze golf-terena

3.Izgradnja prvog apartmanskog naselja

4.Izgradnja komercijalno-turistickog centra

5.Izrada projektne dokumentacije za izgradnju hotela sa 4 zvezdice, sa pripremom lokacije( infrastruktura).

2009. godina:

1.Izgradnja hotela sa 4 zvezdice,

2.Izgradnja ekskluzivnih objekata za smeštaj uz golf terene

3.Izgradnja drugog apartmanskog naselja

4.Uredenje marine, druga faza

5.Kompletiranje sadržaja za sportske aktivnosti (otvoreni i zatvoreni bazeni, tereni za ostale sportove)

6.Izrada projektne dokumentacije za izgradnju hotela “de luks” kategorije.

2010. godina:

1.Izgradnja hotela “de luks” kategorije

2.Sagledavanje kretanja ukupne turisticke ponude u kompleksu radi eventualne dopune zabavnih i sportsko-rekreativnih sadržaja.

T.R.S.

RAZGOVOR SA ZORANOM TOMICEM PREDSEDNIKOM MZ BUSUR I ODBORNIKOM U SKUPŠTINI OPŠTINE PETROVAC

JEDNO SELO - DVA JEZERA

Nekada je iz Petrovca bilo najteže otici u Busur, najudaljenije selo od opštinskog sedišta. Nije bilo puta, a trebalo je uglavnom pešaciti preko dvadeset kilometara. Odavno nije više tako, ali su putevi i dalje ostali opsesija Busuraca. Vlaško selo, sa razudenim domacinstvima, jer je obicaj da svako pravi kucu na svojoj njivi, doveo je do toga, da su putevi problem broj jedan u naselju. Svako je vukao na svoju stranu, pa su cesto izostajali i dogovori o zajednickom ulaganju. U zadnje dve godine, najviše se uradilo na modernizaciji putne mreže, pa je to i bio povod da posetimo ovu mesnu zajednicu i razgovarama sa Zoranom Tomicem, agilnim predsednikom Saveta mesne zajednice.

„Busur se nalazi na tromedi opština Petrovac, Svilajnac i Despotovac i prostire se na površini od 1.700 hektara, imamo 1.300 biraca, a na privremenom radu u inostranstvu nalazi se oko 300 meštana, koji svojim sredstvima daju nemerljiv doprinos u pracenju svih akcija koje se vode u selu. Putna mreža je naš najveci problem i kada sam došao na celo mesne zajednice 2005. godine, odmah smo poceli sa radom na asfaltiranju putnog pravca Busur - Ðurinac. Mi smo imali obavezu da sufinansiramo deonicu puta od 2,2 kilometra, a naše komšije iz opštine Svilajnac 1,5 kilometar. Napravljen je nov asfaltni put koji spaja dve opštine, a mi smo iz naših sredstava izdvojili 3.600.000 dinara.

Busurci su dosta oslonjeni na opštinu Svilajnac?

„Jeste, nama je Svilajnac za pet - šest kilometara bliži od Petrovca, a auto put nam je na 27 kilometara. Mnogi idu zbog kupovine, a ima i ucenika koji tamo uce školu.

Krajem prošle godine završeno je i asfaltiranje puta Busur - Šetonje, u dužini od preko 8 kilometara, pa ste sada bliži i opštinskom centru Petrovcu?

„To je bio jedan od najlošijih putnih pravaca u opštini. Zahvanjujuci ministarstvu za kapitalne investicije, opštini Petrovac i Mesnim zajednicama Covdin, Vezicevo i Busur, uraden je nov asfalt i sada mnogo brže i bezbednije putujemo ovim pravcem. To je i veliko olakšanje za pedesetak naših ucenika koji se autobuskim saobracajem prevoze do škole u Šetonju. Obaveza i na ovom pravcu je bila da ucestvujemo sa 25 odsto od ukupne investicije, a od ovih 8 kilometara, dva su kroz naš atar. Istovremeno je uraden i jedan kilometar puta od Busura prema Burovcu, pa smo sada i ovaj treci putni pravac kroz naše selo skroz asfaltirali. To je takode znacajan pravac jer izlazi na regionalni put Petrovac - Svilajnac i spaja nas sa susednim selom Burovcem. Put ide dolinom reke Busur, gde živi jedan veci broj domacinstava, medutim ostalo je da se na burovackoj strani izasfaltira još dva kilometra i to je u planu da se završi ove godine. Tu imamo problema, jer se pojavilo klizište što umnogome otežava realizaciju ove investicije. Moram da kažem da je u selu radeno i na cetvrtom putnom pravcu, za staru školu, krajem devedesetih i tu je ostalo oko 1,7 kilometara da se asfaltira kako bi se spojili sa centrom sela, pa cemo tu deonicu raditi ove godine”.

Vec ste poceli i sa radovima na projektovanju puteva prema Despotovcu?

Da, Opštinska direkcija za izgradnju i razvoj uradice nam projekat za rekonstrukciju putnih pravaca za Grabovicu i za Zlatovo. Radi se o dva kilometra puta koji ce se proširiti, nasuti novim kamenim materijalom i ako obezbedimo sredstva i asfaltirati, a i tu ocekujemo pomoc od Vlade Srbije i opština Petrovac i Despotovac”.

Uradili ste i nov most na reci Busur?

Najzad smo jesenas završili izgradnju mosta na reci Busur ka staroj školi. Most je dugacak 5 metara. širok 4, a visok 3,5 metra. Opština je pomogla sa 140.000 dinara, a mi smo prikupili 3.000 evra. On je trebalo da bude uraden pre nekoliko godina, ali mi smo imali srecu tek sada da ga završimo. On je znacajan jer ce sada preko 60 domacinstava lakše da dolazi do centra sela”.

Imali ste znacajne investicije u i oko škole?

„Mesna zajednica je u školi osposobila jednu ucionicu za rad predškolskog odeljenja, a zahvaljujuci pomoci šire društvene zajednice izasvaltirano je u dvorištu škole igralište za male sportove, kao i prilazni put od centra sela do školske zgrade. Sada smo stvorili mnogo bolje uslove za rad 60 ucenika od prvog do cetvrtog razreda osnovne škole.

Busur je poznat i po jezerima, naime imate dva jezera Korenicu i Busursko jezero?

To su veštacka jezera koja imaju zadatak da zadrže bujicne vode reke Busur. Ona su pravo prirodno bogatstvo, ali smo mi što se tice turizma tu malo, ili skoro ništa radili. To je pravi raj za ribolovce i ovi ljubitelji prirode dolaze i iz Jagodine, Kragujevca, Svilajnca, Petrovca i drugih mesta. Tu su velike šanse za razvoj seoskog turizma, ali bez pomoci resornih ministarstava i opštine, mi sami ne možemo mnogo da ucinimo. Sada su uradeni novi putevi, kao prvi preduslov za razvoj turizma i nadamo se da je to prava perspektiva našeg sela, kao i cele opštine”.

Zimski dani u Busuru polako teku, a da li može da se živi od poljoprivrede i kako se zabavlja seoska omladina?

Cisto od poljoprivrede u našem selu živi mali broj domacinstava. Osim rada u inostranstvu, mnogi naši meštani se bave zanatstvom, raznom trgovinom i tako se živi. Omladina se okuplja oko Kulturno umetnickog društva i fudbalskog kluba „Omladinac”. Brojne priredbe, gostovanja po drugim selima, kao i fudbalske utakmice su naša jedina zabava. Kako bi im stvorili što bolje uslove, planiramo i rekonstrukciju Doma kulture. Neophodno je obezbediti preko milion i dvesta hiljada dinara za rekonstrukciju krova, a planiramo i kompletno sredivanje unutrašnje i spoljne fasade. Kako se radi o velikoj investiciji i ovde ocekujemo pomoc opštine.

Da li ocekujete da ce i nova Vlada Srbije pomagati razvoj sela?

Svakako, moram da se zahvalim gospodinu Velji Ilicu, jer bez pomoci njegovog ministarstva koje je izdvojilo 50 odsto sredstava za poslove u rekonstrukciji i izgradnji puteva u Busuru, to ne bi uradili. Takode nam je znacajno pomogla i opština. Ja ocekujem da se ta saradnja nastavi i ove godine, istim tempom, jer je svima u interesu da su nam sela uredena, jer je tada lepše i društvo u celini”.

D.Ilic

CASNE VERIGE

Po hrišcanskom kalendaru dan praznovanja Casnih veriga sv. apostola Petra, koje su imale cudesnu, isceliteljsku moc, proslavlja se 16/29. januara. U narodu se ovaj praznik naziva još i Savine verige.

Po hrišcanskom predanju sv. Petar je bio dva puta okovan. Jedanput u Jerusalimu, po zapovesti cara Iroda, kada je bio okvan dvojim verigama i drugi put u Rimu, po zapovesti cara Nerona. Posle cudesnog izbavljenja, tzv. Jerusalimske verige su se smatrale cudotvornim i isceliteljskim. Cuvane su u tajnosti i predavane s kolena na koleno. Sredinom petog veka predate su carici Evdokiji. Ona je jedne dala crvi sv. Sofije u Carigradu, a druge poklonila kceri Jevdokiji u Rim. Jevdokija je ove verige darivala crkvi sv. Petra.

Verige su u narodnoj religiji Srba bile izuzetno poštovan predmet. One simbolizuju centralni deo kucnog prostora. Buduci da vise iznad ognjišta u tesnoj su vezi sa simbolikom vatre i poštovanjem predaka. Kult veriga se preneo na praznovanje Casnih veriga. Zato se ovog dana nije ništa radilo radi zaštite od groma, da se ne zapali i sagori letina, da se deca ne opeku. Kao preventivna mera, verige su se vezivale u cvor. Verigama se na neke praznike, kao što je sv. Mrata, prinosila žrtva. Na sv. Mratu se klao petao i njegova glava, noge i perje su se kacili o verige. Na Ignjatijevdan u verige se zabadala šljivova grancica, a na Božic, deo badnjaka. Verige su smatrane atributom zaštitnika domaceg ognjišta, a to su bili preci jedne porodice. Kako je sv. Sava smatran nacionalnim herojem i zaštitnikom citavog srpskog roda, mit koji je stvoren oko njegove licnosti ukazuje da je preuzeo mnoge karakteristike starog vrhovnog paganskog božanstva, a jedan od njegovih atributa bile su, upravo, verige.

Prema jednoj legendi, neki covek je na kivot sv. Save u manastiru Mileševi stavio cadave verige, koje su, nakon neuspelog pokušaja da se sklone, postale predmet izuzetnog poštovanja. Naime, pošto su hteli da ih uklone, jer su bile cadave, najednom je svetiteljev kivot zatreptao, a svece se pogasile. Kada su vracene niko nije mogao da izade iz manastira dok ih ne poljubi. Ova legenda je postala izvor praznovanja Savinih veriga istog dana kada crkva praznuje Casne verige apostola Petra. Dan spaljivanja mošti sv. Save na Vracaru 27. aprila / 10. maja, takode, se praznuje pod nazivom Savine verige. To još jednom potvrduje da je pravoslavna vera srpskog naroda utemeljena na svetosavlju.

Danica Ðokic, etnolog

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

PRIPREMA ZA CASNI POST

Nedelja o mitaru i fariseju, Nedelja o bludnom sinu i Mesopusna nedelja, jesu tri pripremne nedelje do pocetka Casnog Posta, ili Velikog Posta, ili Vaskršnjeg Posta; kako se gde kod nas u Srbiji ili srpskim zemljama kaže. Casni post je najstrožiji, najvažniji i najduži post, pa zbog toga i treba da se pripremamo za njega.

KO SE HVALI, SAM SE KVARI

Sveti Vladika Nikolaj kaže: -Nisu mili Bogu gordeljivci, cije su oci neprestano upravljene k'nebu, dok im je srce ispunjeno zemljom, nego smireni i krotki cije su oci oborene k' zemlji, dok im je srce ispunjeno nebom. Više voli stvoritelj da mu ljudi nabrajaju svoje grehe, nego svoja dobra dela; jer Bog je Lekar, koji pritice postelji svakoga od nas i pita: šta te boli? Mudar je covek onaj, koji iskoristi prisustvo Lekara i iskaže mu svoje boli i svoju nemoc, a malouman je onaj, koji skrivajuci svoje boli i nemoci pohvali se lekaru svojim zdravljem.

- Zlo je grešiti; govori Sveti Jovan Zlatousti, no tu se da pomoci, ali grešiti i o tome ne govoriti, ne kajati se, najvece je zlo, jer tu se ne da pomoci!

Kada stanemo na molitvu Bogu, znajmo da smo stali pred najboljeg i najmilostivijeg Lekara, koji s' brigom i ljubavlju pita svakog od nas: šta to boli? Ne zakasnimo nipošto da iskažemo svoje boli, svoje rane, grehe svoje.

U jednoj bolnici ležali su mnogi bolesnici. Jedni ležahu u vatri i jedva cekahu da dode lekar; drugi šetaše smatrajuci sebe zdravim i ne željahu da vide lekara. Jedno jutro dode lekar da obide bolesnike. Sa njim ude i njegov prijatelj, koji nosaše ponude bolnima. Prijatelj lekarev vide one bolesnike, koji behu u vatri i sažali se nad njima.

-Ima li im leka? upita lekara.

A lekar mu šapnu na uho: ovima što su u vatri i što leže ima leka, a onima što šetaju nema leka,...oni boluju od neizlecive bolesti; sasvim su truli iznutra.

-Zacudi se veoma prijatelj lekarev, zacudi se dvema stvarima: tajni ljudskih bolesti i varljivosti covecijih ociju.

preporucio m Simon

POLJOPRIVREDNA ŠKOLA “SONJA MARINKOVIC”

PROSLAVA SVETOG SAVE

Prigodnim programom, Svetog Savu, školsku slavu, protekle nedelje obeležila je i Poljoprivredna škola sa domom ucenika “Sonja Marinkovic”.

O svetom Savi govoreno je kao o velikom prosveti-telju koji nerazdvojno vezao vaspitanje i obrazovanje sa verom i narodom i piscu, koji je pisao samo ono što je korisno za narod i ucvršcenje vere srpskog naroda.

U programu je izvedena i jedna od najlepših pesama o Svetom Savi, pesma “Sveti Sava”, Vojislava Ilica. U proslavi je ucestvovao i hor muzicke škole, koji je izveo nekoliko izvornih narodnih pesama, ali i hor Muzicke škole “Stevan Mokranjac”, izvodeci svetosavsku himnu.

D. Demic

POŽAREVACKI VRTICI

BAJKA O PRINCU RASTKU

O velikom delu Sv. Save, na posebno zanimljiv i nadahnut nacin, mališanima požarevackih vrtica "Neven", "Leptiric" i "Pcelica" govorio je sveštenik Dejan Tomic. "Princ Rastko napustio je kraljev dvor i vitezove, pridružio se monasima na Svetoj Gori, gde je kasnije sa ocem obnovio Hilandar, da bi, posle dosta godina, po povratku u Srbiju pomirio bracu, zajedno sa njima gradeci po Srbiji crkve, škole i bolnice, prosvecivao narod i sagradio srecnu državu...", govorio je sveštenik.

Deca su, igrom, pesmom i recitacijama o Sv. Savi, susret sa sveštenikom pretvorila u pravo malo slavlje u cast velikog srpskog dobrocinitelja.

D. M.

PREDUZECE ZA PUTEVE POŽAREVAC

JANUAR IPAK SA SNEGOM

Preduzece za puteve Požarevac završilo je prethodnu 2006. godinu tako što je ispunilo sve svoje proizvodne planove. Ovu zimu požarevacki putari takode su docekali spremnije nego ikada do sada - sa novom mehanizacijom i više nego dovoljnim zalihama industrijske soli i kamenog agregata. U zimi u kojoj je sneg pao tek na kraju januara putari su se više bavili redovnim održavanjem puteva i dovršetkom zapocetih poslova nego “zimskom službom”.

Preduzece za puteve Požarevac koje vec oko dve godine posluje u sastavu slovenacke firme “Primorje” Ajdovšcina, u prethodnoj godini je uložilo oko 105 miliona dinara u nabavku osnovnih sredstava, opreme i alata, a u martu je dobilo i sertifikat ISO 9001:2000, što je sve uticalo na podizanje tehnicko - tehnološke opremljenosti i kvaliteta obavljanja delatnosti.

Prema analizama strucnih službi Preduzeca za puteve Požarevac, povezivanjem sa sistemom “Primorje” dobile su se znacajne vrednosti, a koje se ogledaju u marketinškom nastupu, koji sada ima bolju referencu kako kod kupaca, tako isto i kod banaka i državnih organa. Kada su u pitanju nabavke, veci sistem omogucuje povoljnije dobavljace, a kod novih tehnologija - razvijene strucne službe na nivou cele firme omogucuju da se drži korak sa najrazvijenijim firmama.

Ciljevi

U novim uslovima Poslovanja PZP Požarevac postavio je ambiciozne ciljeve u smislu daljeg strateškog razvoja - kaže dipl inž Radojko Milisavlje-vic, pomocnik direktora. - Dostignutu lidersku poziciju na ovom podrucju želimo da još više ucvrstimo uz novi kvalitet i bolju efikasnost. Plan je da se kapacitet postojece asfaltne baze remontom poveca sa sadašnjih 80 na 110 tona na sat, kao i da se u skladu sa poslovnom politikom firme i odlukom Upravnog odbora otvore kamenolom i šljunkara na podrucju regiona Požarevac. Ideju o organiozovanju kapaciteta za visokogradnju treba putem izrade biznis plana konkretrizovati i potvrditi pretpostavku ekonomicnog poslovanja u toj oblasti. Prijemom gradevinskog inženjera i postupak otvaranja šljunkare su prvi elementi ostvarenja ove pretpostavke.

Plan je i da PZP Požarevac stvara uslove da pored održavanja i izgradnje puteva radi i druge putne gradevinske objekte, pre svega betonske konstrukcije, nadvo-žnjake, mostove, tunele i sl. Na isti nacin želi se u ukljucenje u druge složenije poslove, kao što je izgradnja i rekonstrukcija autoputeva i drugih znacajnih deonica.

Radovi u 2006. godini

Regionalni put Petrovac -Kucevo, deonica Melnica-Krst u dužini od 8.007 metara. Vrednost radova 45 miliona dinara.

Regionalni put Divan-Boževac, deonica ojacanja kolovoza od 3.900 metara . Vrednost radova oko 19 miliona dinara.

Presvlacenje puta M-24 Požarevac-Salakovac, deonica kroz Salakovac od 2300 metara. Vrednost 11,5 miliona dinara.

Most preko Dunava, deonica Kovin-Smederevo, dužine 1.940 metara. Vrednost radova 93 miliona dinara.

Rekonstrukcija deonice Veliko Gradište-Kumane, vrednost radova 47 miliona dinara.

Preneto u 2007. godinu

Pregled poslova koji su zapoceti u 2006, a nastavljaju se u 2007. godini:

Regionalni put M. Crnice-Boževac, 7.900 metara ojacanja kolovoza. Vrednost ugovorenih radova 51 milion dinara.

Rehabilitacija puta kod Tribroda u dužini od 4.500 metara. Vrednost oko 34 miliona.

Regionalni put Mirijevo-Aleksandrovac, rekonstrukcija 3.520 metara puta.

Rekonstrukcija puta kod Velikog Sela u dužini od 2.350 metara. Vrednost ugovorenih poslova oko 24 miliona dionara.

Obilaznica oko Smedereva, ojacanje kolovozne konstrukcije u dužini od 4.700 metara. Vrednost završenog posla je oko 31 milion, a dela koji ce se raditi u ovoj godini - 53 miliona dinara.

Dobro organizovana fi- rma sa referncama koje sada ima Preduzece za puteve Požarevac i u ovim teškim vremenima ipak smanjene investicione aktivnosti uspeva da uposli sve svoje proizvodne kapacitete i da iz godine u godinu uvecava i obim poslovanja i svoj ukupni finansijski ucinak.

Za redovno zimsko održavanje puteva za racun JP “Srbija putevi”, kada su u pitanju magistralni i regionalni putni pravci, odnosno za racun nekih od direkcija za izgradnju sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga ove godine nije bilo puno prilike. Po ugovoru za magistralne i regionalne puteve taj deo posla zapoceo je još 15. novembra 2006. godine i traje do kraja zime. Požarevacki putari isticu dakle da su u potpunosti spremni da odrade i taj deo posla.

ZIMSKA SLUŽBA PREDUZECA ZA PUTEVE POŽAREVAC

STIGLA ZIMA

Željko Lukovic, šef sekcije za održavanje Požarevac, kaže da ova zima nije bila baš tipicna, ali da još ima vremena i za sneg i za aktivnosti Preduzeca za puteve Požarevac. Zimska služba startovala je po ugovoru za zimsko održavanje magistralnih i regionalnih puteva još 15. novembra prethodne godine. Posla je bilo samo oko nove godine i za dežurstva kada su u pitanju mostovi, prevoji i nadvožnjaci i to u danima kada je temperatura bila ispod nule.

- Pocetkom ovog vikenda uveden je stepen pripravnosti od strane investitora na nivou od 5o odsto, ali smo mi ipak uveli stopostotnu pripravnost - kaže Željko Lukovic - Prema prognozi, vec polovinom ove sedmice oslabice i ovaj snežni talas. Mi smo u svakom slucaju spremni. Puteve tretiramo po prioritetima na nacin kako je dato Programom za zimsko održavanje.

Ove godine u zimskom održavanju su i dva velika rotoposipaca sa 7 kubika nosivosti suve mešavine soli i kamenog agregata, kao i dva mala rotoposipaca nosivosti jedan kubik, a koji se koriste za potrebe posipanja uspona i mostova. Obnovljeni su i plugovi i servisirano sve ostalo. Sva mehanizacija je rasporecena po punktovima.

U JEDINOJ SREDNJOJ ŠKOLI U VELIKOM GRADIŠTU

TRADICIJU CUVA RASADNIK TALENATA

- Uz pomoc Ministarstva prosvete i lokalne samouprave realizovan niz investicija kojima su poboljšani uslovi rada i školovanja ucenika

- U Školi i dalje postoje gimnazijalci samo u manjem broju nego prethodnih godina

- Zbog namere Opštine da postane znacajna turisticka destinacija, u školi se obrazuju trgovci, konobari - kuvari i turisticki tehnicari

Velikogradištanska Srednja škola ima dugu tradiciju, postoji duže od 130 godina. Tacnije, osnovana je davne 1879. godine kao Gimnazija i bila je to jedna od prvih pet gimnazija osnovanih tada u Srbiji. Pocela je sa radom na Krstovdan, 14.septembra i od tada do danas u njenoj burnoj istoriji razlicito se zvala trpeci brojne statusne promene. Kao Gimnazija prestala je da postoji 1956. godine kada je postala Srednja ekonomska škola.Sve do sedamdesetih kada je uvedeno usmereno obrazovanje, bila je zadužena za školovanje ekonomskih tehnicara koji su se nakon završetka zapošljavali ili nastavljali studije. Sa uvodenjem usmerenog obrazovanja Škola dobija naziv Obrazovni centar “Boris Kidric”.

- Imali smo tada dve godine zajednickih osnova i posle toga, u trecem razredu više usmerenja, školovali smo kožarske tehnicare, tekstilne konfekcionare jer je “Moda” radila, bila je tada u usponu, mašinske tehnicare, mašinbravare, metalostrugare... To je potrajalo sve do 1990. godine kada ponovo, na inicijativu gradana i lokalne samouprave, vracamo Gimnaziju. Bio je to dobar potez, medutim, u ovom malom mestu Gimnazija teško opstaje pa smo sve do pre cetiri-pet godina imali veoma malo daka. Upisivali smo samo po tri odeljenja, zatim smo otvarali izdvojena odeljenja trgovacke škole iz Žagubice što nije bilo prirodno, ali je bilo potrebno zbog našeg opstanka. Najzad, u školskoj 2005/2006. godini ponovo se menja status škole i to više nije Gimnazija vec Srednja škola. Naravno, time nismo ukinuli Gimnaziju jer uvek ima dobrih daka koji žele da nastave školovanje, Gimnazija je neophodna u našoj sredini. Smanjili smo broj odeljenja sa tri na dva, a uveli nova podrucja rada, kvalifikovali se za podrucja trgovine i ugostiteljstva i turizam jer naša Opština preferira da postane znacajna turisticka destinacija. Pored, dakle dva odeljenja Gimnazije, otvorili smo i tri odeljenja: odeljenje trgovaca (tri godine), jedno odeljenje mešovito konobar-kuvar i jedno odeljenje turisticki tehnicar-cetvo-rogodišnje školovanje. Otkada imamo sve ove struke povecali smo broj daka, primera radi 2003. godine imali smo ukupno 336 ucenika, sada ih imamo 490. Doduše, upisivali smo mi i ranije dosta daka ali je Gimnazija teška škola pa su tokom školovanja mnogi odustajali i mi se svodili sa 30 ucenika u odeljenju na svega 18. Sada smo na dobrom putu, umesto 15 odeljenja, sada imamo 17, sledece godine ce biti vec 18 odeljenja kada cemo zaokružiti ciklus, istice Vesna Novkovic, profesor hemije inace direktorka škole kojoj je ovo drugi mandat.

Investicije

Srednja škola u Velikom Gradištu je škola srednje velicine sa starim i novim delom zgrade medusobno povezanim. Oba prostora zgrade sada su privedeni nameni, a donedavno u starom delu živela su izgnana lica. Sa povecanjem broja ucenika i uvodenjem novih zanimanja bilo je neophodno da se citav prostor iskoristi za potrebe škole. Pored toga znacajna materijalna sredstva investirana su u kompletno sredivanje unutrašnjosti škole i na neke druge radove o kojima direktorka kaže:

- Ovih zadnjih godina škola je dosta napredovala u materijalnom smislu. Ovo je velika zgrada od 3.000 kvadrata, dosta nam odlazi na njeno održavanje, a dosta smo uložili i u novo opremanje. Prošle godine imali smo jednu veliku investiciju, na svim objektima škole zamenili smo stare prozore novom PVC stolarijom, u pitanju je investicija vredna 21 milion dinara, investitor je bilo Ministarstvo prosvete. Nakon toga izvedena je rekonstrukcija krova i na novom i na starom delu zgrade, sve to koštalo je pet miliona dinara, dva miliona i trista hiljada dobili smo od Ministarstva prosvete, a ostatak je obezbedila Opština iz budžeta. Promenili smo i podove u starom delu škole, vrednost radova bila je oko 700 hiljada dinara, sredstva su delom obezbedili sponzori, delom je Opština to finansirala. I sledeca investiciona faza bice veoma važna, nameravamo da sprovedemo kompletno opremanje kabineta. U odnosu na prethodne velike investicije ove je, ipak nešto manji zahvat i mislim da cemo ga uspešno privesti kraju. Naravno, ocekujemo ove godine i nove kompjutere koje je Ministarstvo prosvete obecalo svim školama u Srbiji. Mi doduše vec imamo opremljen kabinet informatike, dobili smo prošle godine donaciju od norveškog univerziteta koja se sastojala od tridesetak komjutera, nekoliko foto- kopir aparata... Cak smo posle i mi bili donatori nekim školama, naprimer školi “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu kojoj smo poklonili jedan foto-kopir aparat iz te norveške donacije. Stvarno smo dosta uradili na opremanju ali naravno, nismo zadovoljni tako da i ove godine imamo ozbiljne planove. Kapitalna investicija nam je uredenje fasada starog dela škole, imamo ozbiljne najave da ce nam odobriti sredstva za to. Ovo je, inace, veoma lepa zgrada, svojevrsni je spomenik kulture koji se nalazi u samom centru grada, najlepšem jezgru Velikog Gradišta.

Priznanja i nagrade

Sa uvodenjem novih zanimanja povecao se broj daka što je nužno dovelo do povecanja broja profesora. Poslednjih godina niko od profesora nije ostao bez posla, nije bilo tehnološkog viška, naprotiv, u radni odnos primljeni su novi, mladi profesori. Ovde ne kriju zadovoljstvo što su ti mladi profesori bivši daci škole jer je to potvrda da škola vredi i da opravdava svrhu svog postojanja.

- Naši daci ucestvuju na svim školskim takmicenjima koje organizuje Ministarstvo prosvete. Tradicija u školi je da smo veoma uspešni u sportskim takmicenjima. Nekada je muška odbojka bila oblast u kojoj smo postizali vrhunske rezultate o cemu svedoce brojni pehari koje s ponosom cuvamo i pokazujemo. Lane su nam bile uspešnije odbojkašice, osvojili smo trece mesto u Republici, na republickom takmicenju, naravno pre toga bilo smo prvi u Okrugu. U ovoj školskoj godini dosta uspeha imali smo u takmicenju iz srpskog jezika, na Republickom takmi-cenju dak naše škole osvojio je prvo mesto, iz istorije, dva decaka drugog razreda plasirali su se na prvo mesto ali sa nedovoljnim brojem bodova da bi otišli na Republicko takmicenje. Iz Ministarstva prosvete stigao nam je raspored održa-vanja smotri i takmicenja u ovoj godini i profesori su vec poceli da se pripremaju. Redovni smo ucesnici i takmicenja koja organizuje Centar za talente, iz raznih disciplina. Prošle godine smo dobili nagradu iz srpskog jezika, bilo je to na Republickom takmicenju u Smederevu. Za najbolji rad, nagradena je naša ucenica treceg razreda Gimnazije, istice direktorka.

Novi ogledni profil

Kako trenutno stvari stoje u ovogodišnjoj politici upisa novih ucenika u ovoj školi, nece se ništa menjati. Vec je održan jedan sastanak predstavnika strucnih škola na kojima je postignut nacelan dogovor oko toga. Ambiciozna direktorka velikogradištanske Srednje škole imala je nameru da ove godine uvede jedno novo zanimanje umesto trgovaca. Rec je o spoljnoj veletrgovini, novom oglednom profilu. Pošto su neophodna velika sredstva za opremanje kabineta za potrebe tog zanimanja, a i vreme je bilo veoma kratko da se to ucini, razgovori su odloženi. Od te ideje se, medutim, ne odustaje, ucinice sve da sledece godine škola dobije to novo zanimanje. Inace, u ovoj školskoj godini upisace pet odeljenja: dva odeljenja gimnazije, jedno odeljenje trgovaca, jedno mešovito odeljenje konobar-kuvar i jedno odeljenje turistickih tehnicara. Ocekuje se veliko interesovanje, kao i prošle godine kada je vec u prvom upisnom roku popunjen broj od trideset mesta u svakom odeljenju. Ova škola je, inace, jedina srednja škola za opštine Veliko Gradiše i Golubac. Trenutno sa golubackog podrucja školu pohada sedamdesetak ucenika.

- Mnogo lakše bi funkcionisali kada bi organizovali rad u dve smene. Za dvosmenski rad medutim, prepreka je prevoz ucenika, narocito ovih iz Golupca koji svakodnevno putuju. Litasove linije nisu baš prilago-dljive popodnevnim i vecernjim putovanjima pa bi nam deca ostajala bez prevoza. Za te dake bi najbolje bilo da ovde postoji internat.To je medutim, veliki zalogaj za nas, nismo o tome razmišljali, ali sa poveca-njem broja ucenika, posebno iz okolnih opština, možda i to jednoga dana dode na dnevni red, kaže Vesna Novkovic.

Škola ima pravo da organizuje kurseve informatike i izdaje sertifikate i zahvaljujuci tome ona obezbeduje dodatni prihod. To uglavnom rade sa Zavodom za tržište rada. Takode, daci- konobari i kuvari imaju kabinet kuvarstva i usluživanja, odnosno kuhinju sa restoranom koja se nalazi u starom delu škole i koja je solidno opremljena.U njoj se izvodi deo prakticne nastave, a drugi deo se realizuje po objektima u Velikom Gradištu sa kojima škola ima ugovore, pomalo komercijalne. U školi se trude da ne opterecuju suviše Opštinu, osim u delu za redovne troškove, pa tokom godine pozivaju sponzore i donatore da pomognu. U pocetku je to bio pionirski posao, išlo je vrlo teško, sada su se ljudi navikli, shvataju znacaj obrazovanja pa shodno tome i ulažu u školu na cijem se ulazu nalazi spisak imena uglednih Velikogradištanaca koji su ovu školu uz pomoc države i tadašnjeg prestolonaslednika Petra Prvog Karadordevica podigli. Na tabli su i imena ostalih donatora medu kojima brojnih zanatlija koji su i u ondašnje vreme shvatali da je obrazovanje veoma važno.

S.E.

CRVENI KRST U POŽAREVCU

STOPROCENTNI UCINAK

Crveni krst u Požarevcu u protekloj godini organizovao je dve do tri akcije dobrovoljnog davalaštva krvi mesecno prilikom kojih je prikupljeno oko 3.750 jedinica krvi. Jedan deo uradilo je Odeljenje transfuzije Opšte bolnice u Požarevcu a drugi Institut za transfuziju krvi iz Beograda. Srednjoškolci, tacnije ucenici završnih godina posebno su se istakli u protekloj godini.

- Maturanti su se dva puta odazvali našim pozivima a u poslednjoj akciji ucestvovalo je cak dve stotine njih. Radne organizacije kao što su “Litas”, Privredno društvo “TE-KO” Kostolac, “Bambi”, Elektroprivreda vec tradicionalno ucestvuju u svim akcijama koje organizujemo, kaže Branislav Živulovic.

Prva akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u ovoj godini koja ce obuhvatiti požarevacki MUP održana je ovog meseca dok ce vec pocetkom februara krv moci da daju radnici “Bambija” i “Žitostiga”. U Crvenom krstu isticu da zahvaljujuci aktivnostima na edukaciji novih kadrova poslednjih pet godina krv daje oko 4% od ukupnog broja stanovnika koji mogu biti davaoci, što je stoprocentni ucinak.

Najkriticniji period u godini, što se prikupljanja krvi tice je, zbog obilja praznika, januar ali i avgust kada su u toku godišnji odmori.

Gladni i zbog tranzicije

Vrlo znacajna aktivnost Crvenog krsta, sem prikupljanja krvi, je i briga o najsiromašnijima kroz pripremu obroka u Narodnoj kuhinji. Nažalost broj korisnika se iz godine u godinu povecava. U kuhinji Crvenog krsta hrane se pre svega oni koji materijalnu pomoc primaju preko Centra za socijalni rad, invalidi, samohrani roditelji sa decom i, poslednjih godina, ljudi koji su nakon dobijanja otkaza prinudeni da najpre iz Crvenog krsta uzimaju odecu i obucu a kasnije bon za jednodnevnu ishranu.

- Mnogima je to jedini topli obrok u toku dana, kaže Živulovic i dodaje da se u njihovoj kuhinji spremi oko 400 obroka dnevno. U toku prošle godine broj korisnika povecan je za stotinu a postoji i lista cekanja. Najveci donator kuhinje je SO koja finansira oko 60% ukupnih troškova . Pošto jednim delom kuhinja radi komercijalno i tako prikupljena sredstva koriste se u programu Narodne kuhinje.

U Crvenom krstu uskoro ocekuju donaciju norveške Vlade i Crvenog krsta kao i fomiranje “Banke hrane”.

- Rec je o inicijativi UNICEF-a i UN ciji je cilj da se viškovi hrane iz jednog podrucja sabirno smeste u odredene magacine odakle bi se vršila raspodela narodnim kuhinjama i drugim korisnicima . Oduševljeni smo ovom inicijativom, podržacemo je, jer taj sistem vec godinama uspešno funkcioniše u zapadnim zemljama, najavljuje Branislav Živulovic.

Crveni krst Srbije i Ministarstvo prosvete od oktobra prošle godine organizuju akciju “Dar od srca” koja ima za cilj da deca iz Srbije svojim vršnjacima na Kosovu pomognu kroz sakupljanje školskog pribora i igracaka. Crveni krst ce sav material prikupljen u školama otpremiti do onih kojima je namenjen.

T.R.S.

IZ TRGOVINSKOG SUDA POŽAREVAC:

SUDSKI PODACI U SVAKOM DOMU

- Sudska statistika i raspored sudenja dostupni 24 sata

- Slede još dva projekta vredna 22 miliona dolara

Prvi put u istoriji našeg pravosuda, sudska statistika i raspored sudenja dostupni su 24 casa na sajtu trgovinskih sudova Srbije. U to smo se uverili u Trgovinskom sudu Požarevac, na prezentaciji proteklog cetvrtka, u gostoprimstvu predsednika suda Tomislava Živkovica, portparola Verice Smiljanic i sudskog pomocnika Saše Tošica, a uz prakticnu ilustraciju informaticara Miroslava Stojkovica.

Novi pretraživac na sajtu TS Srbije omogucuje strankama u postupku, advokatima i najširoj javnosti da u bilo koje doba dana i noci dode do potrebnih podataka, i to, iz sopstvenog doma, bez pozivanja pisarnice ili odlaska u sud.

Na sajtu “www.trgovinski.sud.srbija.yu”, klikom na taster “Sudska statistika i raspored sudenja” naci cete informacije o broju primljenih i rešenih predmeta, rasporedu sudenja i stecajnim predmetima u svim trgovinskim sudovima Srbije.

Inace, taj je podvig deo reforme pravosuda u Srbiji i trgovinskih sudova, kao lidera na tom putu, koju finansira Americka medunarodna agencija za medunarodnu pomoc “USAID”.

Predsednik suda Tomislav Živkovic ukazao je na znacaj reforme pravosuda, narocito trgovinskih sudova, kao jednog od kamena temeljaca za poboljšanje investiranja u privredu Srbije, i dodao:

- Americki ambasador Majkl Polt i ministar pravde Zoran Stojkovic, u Trgovinskom sudu u Beogradu potpisali su memorandume o realizaciji još dva projekta vredna 22 miliona americkih dolara. Prvi projekat se odnosi na usavršavanje stecajnog i izvršnog postupka, koji ce da traje do 2011. godine, a drugi se projekat odnosi na dalje usavršavanje reforme sudske uprave, a u vezi sa implementacijom programa za automatsko vodenje predmeta u svim trgovinskim sudovima. Zahvaljujuci tim projektima ažurnost trgovinskih sudova je povecana za 50 posto, što je svakako dobar signal i za strane ulagace.

A. Maksimovic

VELIKO GRADIŠTE

VEZE U 86 -OJ GODINI !

Osamdesetšestogodi-šnja Branka Obradovic iz Makca kod Velikog Gradišta ni pod stare dane ne priznaje godine kad je rec o vezu. Vid je odlicno služi, iglu udeva bez naocara, pa i u u devetoj deceniji života hekla i veze stolnjake kao u mladosti. Na stotine izvezenih predmeta starica je poklonila kcerima i unucima i familiji povodom svadbenih, slavskih i drugih svecanosti.

LJ.Nastasijevic

HALO 92

OBAVEŠTENJE

Obaveštavamo gradane, da je Vlada Republike Srbije Uredbom od 18. 01. 2007. godine omogucila fizickim i pravnim licima da u vremenskom periodu od 21. 01. 2007. godine do 21. 02. 2007. godine, mogu izvršiti registraciju oružja koje imaju u ilegalnom posedu, a da pri tome ne moraju da dokazuju poreklo oružja.

Prilikom podnošenja zateva za registraciju oružja, vlasnici oružja su obavezni da pored Zahteva za registraciju oružja:

- donesu rasklopljeno oružje na uvid,

- dostave Uverenje iz Suda da se protiv njih ne vodi krivicni postupak, kao i

- dokaz o uplacenoj administrativnoj taksi.

Za registraciju oružja, bez porekla, vlasnici oružja oslobodeni su obaveze da prilože Uverenje o obucenosti u rukovanju vatrnim oružjem, a ukoliko vec poseduju Oružne listove registracija oružja izvršice se u toku dana.

Gradani mogu predati oružje koje ne može biti u posedu gradana (automatsko i gasno), kao i minsko-eksplozivne naprave (bombe, mine, granate, rucno napravljene eksplozivne naprave i cist eksploziv). Iz bezbednosnih razloga preporuka gradanima koji poseduju ovakve i slicne eksplozivne naprave da telefonskim putem pozovu policiju na broj 92.

Strucni tim Policijske uprave izaci ce na lice mesta i bezbedno preuzeti prijavljena minsko eksplozivna sredstva.

Napominjemo, da gradani koji do 21. 02. 2007. godine predaju nadležnim Policijskim upravama Zahtev za legalizaciju oružja, minsko-eksplozivne naprave, automatsko i gasno oružje, izbeci ce, prekršajnu i krivicnu odgovornost.

U požarevackoj kafani “Dida” koja se nalazi u Ohridskoj ulici, 20. 01. 2007. godine oko 23,30 casova došlo je do svade za kafanskim stolom izmedu Miroslava R. (1950) iz Kostolca i Ramadana K. (1957) iz Požarevca. Svada oko “pokera” nastavljena je kafanskom tucom koja se završila tako što se Ramadan posle kraceg vremena pojavio u kafani u društvu svog sina Agima K. *1982) koji je nožem ubo Miroslava u predelu vrata. Tako ranjenog Miroslava po izlasku iz kafane Ramadan je udario pivskom flašom u predelu glave i više puta pesnicom u predelu tela.

Povredeni je prebacen u požarevacku bolnicu, gde je nakon ukazane pomoci izvršena hirurška intervencija.

Požarevacka policija odredila je meru zadržavanja Agimu K. (1982) zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo u pokušaju, dok je protiv njegovog oca Ramadana podneta krivicna prijava, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo lake telesne povrede.

U Porodinu ispred Doma kulture 21. 01. 2007. godine oko 13,00 casova, upravljajuci putnickim vozilom “daimler benz” Sanja J. (1982) iz Porodina izvršila je polukružno okretanje ne ustupajuci pravo prvenstva prolaza biciklisti sa motorom Milošu K. (1990) iz Porodina, pri cemu je udarila biciklistu, koji se kretao iz pravca Svilanca ka Žabarima. U ovoj saobracajnoj nezgodi Miloš je zadobio teške telesne povrede pa je nakon ukazane pomoci u Požarevackoj bolnici, prebacen u beogradski urgenstni centar. Protiv Sanje J. požarevacka policija podnece krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

SAVINDAN- DAN DUHOVNOSTI

ŠKOLA DOSTOJNA IMENA SRPSKOG PROSVETITELJA

Osnovna škola “Sveti Sava” Požarevac proslavila je praznik duhovnosti- Svetog Savu u svojim prostorijima, ne bi li time dodatno odala poštu ovom velikanu naše istorije, srpske državnosti, obrazovanja, duhovnosti...

U prisustvu brojnih gostiju, a ponajviše ucenika, slavski kolac su rezali otac Dragoslav i Nebojša Jankovic, dacki roditelj, a svetu dužnost kolacara za iducu godinu preuzeli su Dejan i Nataša Vasic, takode roditelji polaznika škole “Sveti Sava”.

U slavu srpskom prosve-titelju nagradeni su i pobednici literalnog i likovnog konkursa ove škole, koji su nacilini istinska umetnicka dela na temu “Sveti Sava moj prvi ucitelj” i “Svetlost Savinog uma”.

U završnici svecanosti, kolektiv OŠ “Sveti Sava”, predvoden direktorkom Margaretom Sekulovic, daci ponosni što pohadaju baš ovu školu, roditelji, gosti.., uživali su u programu koji su ucenici “obojili” pesmama, stihovima... o Svetom Savi.

Pocast prosvetitelju Savi u ovoj školi koja se dici njegovim imenom time se ne završava. NJegovo ime nosi i ustanovljeni školski casopis- “Svetosavski mozaik”, a OŠ “Sveti Sava” posvetice ovom velikanu i tek ustoliceni Dan škole- 19. maj, kada je Rastko Nemanjic i proglašen za sveca - Svetog Savu.

Na Savinom putu

Stalno je nastojanje kolektiva OŠ “Sveti Sava” Požarevac da ostane dostojan imena srpskog prosvetitelja cije ime nosi, kako istice direktorka Margareta Sekulovic:

-To potvrduju uspesi naših ucenika u svim nastavnim i vannastavnim aktivnostima, opremanje škole, nabavka nastavnih sredstava, strucno usavršavanje zaposlenih, poverenje i razumevanje od strane clanova Školskog odbora i Saveta roditelja, dobra saradnja sa lokalnom samoupravom i Školskom upravom... Sve su to izuzetno znacajni aspekti rada naše škole. U narednom periodu ocekujemo da škola, koja se približava stogodišnjici svoga postojanja, ispuni dugogodišnju želju svih ucenika i radnika i da uz razumevanje i podršku okruženja obezbedi i sredstva za izgradnju neohodne fiskulturne sale, cime bi smo kvalitetnije zadovoljili potrebe naših daka.

U OŠ “Sveti Sava” dogodilo se još novina, a jedna od njih jeste i pokretanje školskog casopisa naslo-vljenog “Svetosavski mozaik”, ponosno istice direktorka Margareta Sekulovic:

-Izdali smo prvi broj našeg školskog casopisa, koji ce po drugi put izaci iz štampe na proslavi Dana naše škole - 19. maja. Medutim, to nije sve. Postavili smo i svoj sajt, zatim, table sa natpisima, kako u centralnoj školi u Požarevcu, tako i u izdvojenom odeljenju u Cirikovcu. A, smatram da je od posebnog znacaja i to što smo opremili multimedijalnu ucionicu. Opremili smo je nameštajem zahvaljujuci razume-vanju Saveta roditelja i sredstvima roditelja, a nastavna sredstva obezbedili smo iz našeg Školskog razvojnog projekta “Savremenom nastavom do kvalitetnog znanja”, dok smo video- bim i laptop kupili iz sredstava opštine Požarevac. Nastavna sredstva koja planiramo da koristimo u multimedijalnoj ucionici jesu multimedijalni softveri za sve nastavne predmete i sve razrede. Takode, posedujemo i svu ostalu potrebnu opremu, poput televizora, dvd plejera, grafoskopa, brojnih softvera, kao i literaturu, enciklopedije i sl, tako da se nadamo da cemo time dodatno unaprediti nastavu i našim ucenicima obezbediti i omoguciti da na nov, zanimljiv i kvalitetniji nacin usvajaju nastavne sadržaje.

Uvek medu najboljima

Osnovna škola “Sveti Sava” Požarevac, tokom školske 2005/ 2006. godine, ukljucila se u projekat “Samovrednovanje i vrednovanje rada škole”, odabravši kao glavnu oblast “Etos”, a za podoblast “Promociju i ugled škole”. Ostvarivanje projekta podleže vrednovanju od 1 do 4, a požarevacka škola “Sveti Sava” nadomak je najvišoj oceni.

-Nastojimo da dostignemo nivo 4, kao najvišu ocenu. To podrazumeva niz aktivnosti, od kojih smo veliki deo vec realizovali. dakle, to je recimo, pokre-tanje školskog casopisa, postavljanje sajta škole, zatim, oznaka na zgradi i prostorijama u njoj, posta-vljanje prostornog rasporeda na vidnom mestu, takode, pravilnika o nagradivanju i pohvaljivanju ucenika i zaposlenih i sl. Ocekujemo da do kraja tekuce školske godine celu tu zamisao i naš akcioni plan u potpunosti realizujemo, najavljuje direktorka Margareta Sekulovic, i istice:

-Veoma smo zadovoljni dosadašnjom realizacijom Projekta. Svakako, to ne znaci da cemo nakon što Projekat finalizujemo prestati da se bavimo etosom, promocijom i podizanjem ugleda škole, vec smatrama da taj nivo treba stalno održavati i uvek unapredivati, što i nameravamo da cinimo.

POBEDNICI KONKURSA POVODOM DANA DUHOVNOSTI

SVETOM SAVI OD NAJMLAÐIH

Osnovna škola “Sveti Sava” Požarevac, vec tradicionalno, raspisala je literalni i književni konkurs. Teme su bile “Sveti Sava moj prvi ucitelj” i “Svetlost Savinog uma”.

Pobednica literalnog konkursa za niže razrede je Suzana Stefanovic, 4/1, drugonagradena je Željana Vojinovic, 3/2, a trece mesto osvojio je Dušan Dinic, 2/1. Medu polaznicima starijih razreda najbolja je Jelena Štefan, 7/2, drugo mesto pripalo je Milošu Stojadinovicu, 6/4, a trece Stefanu Jakicu, 5/2.

Na likovnom konkursu, medu ucenicima mladih razreda, prvonagradena je Nevena Filipovic, 2/3, drugo mesto osvojila je Mirjana Milenkovic, 1/3, a trece Milutin Milojkovic, 4/3. U nadmetanju daka starijih razreda pobednicki rad delo je Tijane Nikolic, 5/2, drugonagradena je Milica Živkovic, 7/3, a trece mesto dele Gorana Živkovic, 7/2, i Danijela Mijucic, 8/1.

Nagrada je urucena i Tamari Savic, 5/2, ucenici koja je osmislila naziv za školski casopis- “Svetosavski mozaik”.

DIREKTORKA MARGARETA SEKULOVIC

“NEPROLAZAN UGLED I ZNACAJ SVETOG SAVE”

“Naša škola ima dugu tradiciju. Pocela je sa radom u septembru 1912. godine zahvaljujuci uglednom požarevackom trgovcu Savi A. Jovanovicu, koji je testamentom ostavio 20.000 dinara za podizanje osnovne škole. Danas, posle 95 godina rada, OŠ “Sveti Sava” ponosna je na generacje ucenika i radnike koji su je završili i sve one koji su trenutno u njoj. Dani poput današnjeg- Dana duhovnosti, Savindana, bude secanja na velike ljude iz prošlosti, kakav je nesu-mnjivo Rastko Nemanjic - Sveti Sava. Ugled i znacaj Svetog Save su neprolazni. Bio je prvi srpski arhiepiskop, reformator jezika, pisac znamenitih dela, književnik, diplomata, narodni lekar i ucitelj, ktitor manastira Hilandar... Ponosni smo što naša škola nosi ime Svetog Save i svakodnevnim aktivnostima nastojimo da budemo dostojni imena našeg zastupnika i prosvetitelja.”

Veliko slavlje u Cirikovcu

Veliko slavlje povodom Savindana priredeno je i u Cirikovcu, u izdvojenom odeljenju Osnovne škole “Sveti Sava” Požarevac.

Kolac su u prisustvu ucenika, nastavnika, prijatelja škole, brojnih drugih gostiju i direktorke Margarete Sekulovic, rezali otac Toma i dacki roditelj Sladana Stojadinovic, a ta je cast za iducu godinu pripala Zoranu i Suncici Stojadinovic, takode roditeljima daka ove škole.

Zatim su svi uživali u Svetosavskoj akademiji koju su prosvetitelju Savi u cast priredili daci.

A. Maksimovic

KONACNO "STALI NA NOGE"

Javno komunalno preduzece “Standard” Veliko Gradište, pravni je sledbenik državnih službi: Službe gradskog vodovoda, Komunalne službe, Pijacne službe i Uprave za gazdovanje stambenim prostorom, osnovanih 1945. godine.

Objedinjavanjem pomenutih službi, Skupština opštine Veliko Gradište 1961. godine formirala je preduzece “Standard”, koje 1992. godine postaje Javno komunalno preduzece.

Jedan od zanimljivih istorijskih podataka svakako je i taj da vodovod u Velikom Gradištu datira iz 1943. godine.

Širok dijapazon poslova

Danas, JKP “Standard” Veliko Gradište zapošljava 85 ljudi, ima tri radne jedinice i ekonomsko - pravni sektor. Raspolaže solidnom mehanizacijom, ali u ovom preduzecu sagledavaju potrebu za daljim osavremenjavanjem mehanizacije u oblasti komunalne higijene.

“Standard” u svom delokrugu ima vodovod i kanalizaciju, javnu higijenu, održavanje pijaca i gradskog groblja.

Poseban segment predstavlja održavanje zelenila - oko 5 hektara zelenih površina i parkova, ukljucujuci kompletan priobalni deo Dunava od pristaništa do Belog Bagrema, gde je održavanje cistoce plaže takode povereno ovom preduzecu.

Ovo Javno komunalno preduzece raspolaže i odgovarajucom gradevinskom operativom i mehanizacijom za potrebe zimskog i letnjeg održavanja ulica i nekategorisanih puteva u gradu, kao i Opštini Veliko Gradište.

Stabilno vodosnabdevanje

Vodovod u Velikom Gradištu, sa, naravno, višestruko uvecanom i razgranatijom mrežom u odnosu na pocetke iz 1943. godine, danas opslužuje grad, turisticko naselje Beli Bagrem i obližnja sela Kusice i Požeženo. Sa pet bunara, kapacitet vodovoda je 75 litara u sekundi. Glavni uzrocnik povremenih problema u vodosnabdevanju, kažu u JKP “Standard”, jeste cinjenica da je tokom minulih decenija u pojedinim segmentima gradska vodovodna mreža širena neplanski.

U cilju daljeg poboljšanja kvaliteta snabdevanja vodom, pre 4 godine Institut “Jaroslav Cerni” uradio je novu Studiju koja je sagledala kapacitete izvorišta, energetske potencijale, stanje mašinske opreme, napojnih cevovoda i mreže. Sagledano je, takode i stanje rezervoarskog prostora.

Studija je projektovala razvojne potrebe vodosnabdevanja u periodu od 30 godina. JP Direkcija za izgradnju Opštine Veliko Gradište poslove u oblasti vodosnabdevanja realizuje upravo prema razvojnoj strategiji definisanoj ovim dokumentom.

- Kolicinu vode na izvorištu imamo dovoljno, energija je uradena kvalitetno i za buducih možda i 50 godina, rec je o trafostanicama koje se napajaju iz dva pravca i samo teoretski je moguce da vodosnabdevanje stane zbog energije. Prošle godine je ureden znacajan posao: novi napojni cevovod prema gradu, novi vodotoranj, kao i nekoliko kilometara gradske mreže. Novoizgradeni vodotoranj, kapaciteta 500 kubika, uz postojeci od 200 kubika, omogucava izjednacavanje pritiska u kompletnom vodosistemu i, ujedno, znacajno uvecava rezervoarske zalihe. To, logicno, povecava period urednog snabdevanja potrošaca i u nekoj neplaniranoj situaciji, kada bi pumpe iz nekog razloga stale. Izuzetno je znacajan i novi napojni cevovod koji, uz postojeci, apsolutno eliminiše svaku bojazan da naši potrošaci ostanu bez vode. Ono što u ovoj oblasti smatramo takode važnim je da u dogledno vreme osavremenimo nacin ocitavanja utroška vode i, takode vremenom, da razvijemo kulturu gradana u odnosu prema zdravoj pijacoj vodi. Vreme je da shvatimo da komunalne usluge nisu socijalna kategorija i da preko njih pokušavamo da ublažimo probleme koje imamo, narocito u ovom tranzicionom periodu. Voda i ostale usluge moraju da budu tržišne, ekonomske kategorije koje ne mogu da trpe improvizaciju. Kada to postanu, bicemo u prilici da do kraja snosimo odgovornost za bilo kakvo eventualno funkcionisanje. Zdrava voda je potrošiv resurs, u svetu se vec oseca problem njenog nedostatka. Racionalno trošenje, domacinski odnos prema blagu koje danas imamo, jedini je nacin da to blago ocuvamo i za generacije koje ce doci posle nas, - kaže Radosav Živkovic, vršilac dužnosti direktora JKP “Standard” Veliko Gradište.

U “Standardu” isticu da su ogradili sve bunare, kompletnu zaštitu vodoizvorišta, tokom prošle godine remontovali i servisirali sve pumpe koje, iako ne tako mlade, rade besprekorno. U planu je da se tri pumpe zanove.

Šire kanalizacionu mrežu

Pre nekoliko godina, za potrebe Velikog Gradišta Arhitektonski fakultet u Beogradu sacinio je Projekat razvoja kanalizacione mreže. Trenutno, kanalizaciona mreža zahvata izmedu 65 i 70% podrucja grada i u narednom periodu ce, u skladu sa finansijskim mogucnostima i tehnickim uslovima, uslediti nastavak širenja kanalizacione mreže.

Jedan od strateških ciljeva je i obuhvat citavog turistickog kompleksa Beli Bagrem kanalizacionom mrežom, ukljucujuci i spajanje tog kanalizacionog sistema sa gradskom mrežom. Projekti su gotovi, vec je zapocela gradnja. Ocekuje se da kolektori budu sagradeni tokom ove godine. U JKP “Standard” planiraju, kad i taj sistem bude gotov, da preuzmu gazdovanje i nad tim delom kanalizacione mreže, a u perspektivi je, dodaju, i gradnja sistema za precišcavanje otpadnih voda.

Dobar stepen naplate

Isticuci dobru saradnju sa Direkcijom za izgradnju Opštine i razumevanje opštinskih struktura oko opredeljivanja budžetskih sredstava za potrebe rešavanja komunalnih problema, Živkovic istice da je prošle godine bilo investiranja i na gradskom groblju. Završeno je ogradivanje, rekonstruisana kapela, groblje uredeno i ocišceno. Ove godine je u planu gradnja jednog dela puta kroz groblje, kao i izrada katastra i novih parcela groblja.

Tokom prošle godine uradena je licitacija tezgi na gradskoj zelenoj pijaci. Tezge su prethodno rekonstruisane, prostor pijace ureden, sagradena dva sanitarna cvora. Na “buvljoj” pijaci uradena su tri sanitarna cvora, citav kompleks te pijace je ureden i ograden.

Po recima prvog coveka “Standarda”, kada je u pitanju odnos gradana prema ovom preduzecu, krupnijih problema nema. Od 2.500 korisnika usluga JKP - a, više od 70% gradana redovno izmiruje racune. Preostalih 30 -ak procenata, kako kaže, ili su nezadovoljni racunima ili nisu u mogucnosti da plate. Kao i drugde, neplatišama šalju opomene, sa njima razgovaraju, kao poslednja instanca koristi se - sud. Ocekuju da ove godine ostvare pomak i stepen naplate bude iznad 80%.

Konsolidacija preduzeca

- Znacajno je istaci da su radnici “Standarda” do prošle godine bili u zaostatku sa par licnih dohodaka, ali smo tokom prošle godine uspeli da isplatimo sve licne dohotke, da redovno placamo poreze i doprinose. Šestomesecni izveštaj o radu pokazao je da smo dobro poslovali, ostvarili smo pozitivno poslovanje od preko tri miliona dinara, ocekujemo da i završni racun za 2006. godinu takode pokaže pozitivan poslovni rezultat. Ovo je za nas posebno važno, s obzirom da smo ranijih godina imali višemilionske gubitke. Takode, radnici nisu imali vezani radni staž, pa smo prošle godine uspeli da za 83 radnika uvežemo radni staž za period od 2000-te do 2006-te godine. Placeni su kompletni porezi i doprinosi na penziono osiguranje, ocekujemo dolazak Poreske policije u kontrolu, kako bi naše uplate bile verifikovane i ljudi i zvanicno, putem obrasca M-4 sprovedu svoj penzioni staž, - istice VD direktora Radosav Živkovic.

Pored redovnih aktivnosti, “Standard” je uspeo prošle godine da i svoju poslovnu zgradu renoviraju, od temelja do krova. Uradena je izolacija, krecenje i farbanje kompletne spoljne fasade, u svim prostorijama je laminat, popravljeni i okreceni svi unutrašnji prostori, nabavljena dva nova racunara... Recju, cine se napori da, nakon perioda u kome je breme gubitaka pritiskalo sve zaposlene, preduzece krene uzlaznom linijom, kako po obimu i kvalitetu usluga, tako i po standardu i uslovima za rad.

Higijena - svakodnevno

- Kad je rec o iznošenju smeca, taj posao obavljamo na teritoriji Velikog Gradišta i na podrucju turistickog naselja Beli Bagrem. U samom gradu, smece se iznosi dva puta nedeljno, izuzev centra i podrucja ulaska u grad iz pravca Požarevca i Golupca, odakle se smece iznosi svakodnevno. Inace, kad je u pitanju javna higijena, vredno je istaci da naše ekipe grad ciste 365 dana u godini. Dakle, i 1. januara, i na Božic i na Uskrs, svakog dana bez izuzetka grad se cisti, - istice Radosav Živkovic.

"STANDARD"

LAÐARI HVALE VODU

- Kvalitet vode u Velikom Gradišu je izuzetan. To, osim pokazatelja redovnih kontrola Zavoda za zaštitu zdravlja Požarevac, može na svoj nacin da potvrduju i inostrani strucnjaci. Naime, Veliko Gradište, locirano na obali Dunava, vec 200 godina je ulazno - izlazna luka i carinsko mesto. Tehnicki smo opremljeni da naše i strane brodove snabdevamo pijacom vodom. Nekada Sovjetski savez, kasnije Rusija i Ukrajina, koji obavljaju 70% plovidbe Dunavom, na osnovu analiza kvaliteta naše vode koju su uradile njihove laboratorije, utvrdili su da je naša voda neuporedivo kvalitetnija od vode u svim ostalim podunavskim gradovima Evrope. Na osnovu takvih rezultata, upucena je preporuka svim njihovim brodovima da, kad god imaju potrebe, vodu kupuju u Velikom Gradištu, bez obzira na cenu. I Bugari, kojima je Plovdiv na par sati odavde ili Rumuni koji krenu iz Moldave, ne kupuju vodu u svojoj zemlji, vec vodu kupuju u Velikom Gradištu, - istice Živkovic.

ZAHVALNOST

Aprila prošle godine, kad se nivo Dunava drasticno povecao, radnici "Standarda" su se medu prvima ukljucili u odbranu grada.

- Dunav je porastao za više od 2 metra u odnosu na redovni nivo i svi naši radnici su dali svoj nesebicni doprinos da zaštite grad. Isto-vremeno su obavljali i redovne delatnosti i gotovo danonocno, rame uz rame sa sugradanima, vojnicima i drugim službama vodili borbu sa vodenom stihijom. Ovu priliku koristim da im se zahvalim, - porucuje Radosav Živkovic.

D. Milenkovic

SRPSKA KNJIŽEVNICA IZ POŽAREVCA MIRJANA MITROVIC NA KONKURSU ZA NAJBOLJI ROMAN

SAMO GLAS OD NIN-OVE NAGRADE

Prestižna NIN- ova nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku u staroj 2006. godini samo za jedan glas izmakla je Požarevljanki Mirjani Mitrovic, književnici, proslavljenoj romanom “Autoportret sa Milenom”, knjigom pripovedaka “Sveto stado” i poslednjim svojim delom u tom sjajnom nizu, istorijskim romanom “Emilija Leta”, koji je u “tesnom” “vecanju” nadmašio samo roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” Svetislava Basare.

Pobedniku svakako cesitamo, a vas pozivano da neizostavno “okusite” povest pera Mirjane Mitrovic iz doba na razmedi Rimske imperije i hrišcanstva, videnu i doživljenu ocima ostavljene žene rimskog cezara Maksima Galerija...

Mirjanine umetnicke maštarije

Price Mirjane Mitrovic uvrštene su u nekoliko antologija. Ova je znacajna srpska književnica svakim svojim sledecim delom iznova potvrdivala sopsvenu autenticnost nesvakidašnjim umetnickim maštarijama, sagradenim na detaljnom izucavanju i promatranju...

Mirjana Mitrovic rodena je u gradu pod Cacalicom, 1961. godine. Tu je ucila srednju školu, Požarevacku gimnaziju, a zatim se uputila na studije u Beograd i diplomirala na Filološkom fakultetu.

Nasuprot sve ucestalijih romanticarskih rekonstrukcija istorije, ocenivši takav pristup kao neistinit i literalno neupotrebljiv, Mirjana Mitrovic kaže da joj je istorija poslužila da sama sa sobom rašcisti neka pitanja koja aktuelni trenutak postavlja.

Iz takvog pristupa proizilaze i njena sjajna dela.

Roman “Autoportret sa Milenom”, objavljen 1990. godine, a zatim, u preradenom izdanju, i 2005. godine, zasnovan je na biografiji ove najznacajnije srpske slikarke u prvoj polovini 20. veka. U cetrnaest noci i epilogu rekonstruiše sudbinu Milene Pavlovic Barili i njenu bitku za afirmacijom na svetskoj likovnoj sceni.

Svet cudovišnih bica u ogledalu cudesnog jezika, kako neki kriticari opisuju Mirjaninu knjigu “Sveto stado” iz 1998. godine, price o Srbiji iz doba Nemanjica. Autorka je literalno obradila dva perioda u istoriji Balkana, epohu Nemanjica i austrijsku dvadesetdvogodišnju vladavinu Beogradom... Docarala je atmosferu koja je tada vladala u Srbiji, upecatljivo objasnila tadašnje dogadaje, spletke, dvorske intrige... Jedan od glavnih likova je austrijski princ Eugen Savojski, veliki poštovalac satova...

Poslednje delo književnice Mirjane Mitrovic, istorijski roman “Emilija leta”, objavljeno protekle 2006. godine i samo za jedan glas “iza” Basarinog romana “Uspon i pad Parkonsonove bolesti” nadograduje i dopunjuje istoriju, “razotkrivajuci” život ostavljene žene rimskog cezara Maksima Galerija, koju je i istorija zaboravila.

Radnja je smeštena je na prostoru naše zemlje u doba Rimskog carstva, kada je njegovim istocnim delom vladao Maksim Galerije, u osvit Konstantinovog doba. Autorka je detaljno proucavala taj istorijski period, pa je njeno pripovedanje tacno, ne samo u pogledu istorijskih cinjenica koje su okvir radnje, nego i mnogo važnije, u antropološkom smislu, kako neki kriticari govore o ovom ostvarenju Mirjane Mitrovic:

-Svoju pricu pocinje da gradi tamo gde istorija zaboravlja na neke svoje licnosti. Polazeci od istorijske cinjenice da je pre nego što je postao cezar, Maksim Galerije, bio u braku petnaest godina sa ženom cije ime istoriji nije ostalo zapamceno, sa kojom je imao cerku Maksimilu, a sa kojom se morao rastaviti nakon carskog ustolicenja. Autorka odlucuje da na osnovu preostalih podataka rekonstruiše, a potom i umetnicki izmašta potonji život ove žene.

“Emilija- starinski lepo”

O laureatu za 2006. godinu, nosiocu NIN- ove nagrade kojoj srpski književnici streme još od davne 1954. godine, kada je ustolicena, odlucivao je žiri u sastavu: Milan Vlajcic, predsednik, i još cetiri clana: Aleksandar Jovanovic, Stevan Tontic, Tihomir Brajovic i Slobodan Vladušic.

Otuda vam donosimo rec Tihomira Brajovica o romanu književnice Mirjane Mitrovic- “Emilija Leta”, koji opisuje kao “starinski lepo”, dalje nastavljajuci:

- Neobicna i donekle skrivena smelost kojom se odlikuje Mitrovickin roman ogleda se u cinjenici da on ni na cas ne koketuje s trendovima i pogledima na svet, vec je bez ostatka, reklo bi se, zaronjen u svoju pomalo starinsku osecajnost. Otuda životna prica žene koja ne prestaje da voli ni onda kad je muškarac napusti zbog vlasti i moci nece, izvesno, biti hit- lektira (neo)feministicki samosvesnog dela ovdašnje publike, kao što verovatno nece biti u vrhu citanosti ni medu onima koji drže do poeticke aktuelnosti i zanatske inovativnosti. “Emilija Leta” je, makar na prvi pogled, jednostavno pisana knjiga o složenim i zapravo neuhvatljivim prostorima ljudske duševnosti, narativno nagoveštenim rekvizitima istorijski kostimirane scenografije i na odreden nacin patinirano “naivnih” karaktera, dosta lako smestivih u okvir raspoznatljivih staleških, rodnih ili moralnih relacija...

Andrijana Maksimovic

PRVONAGRAÐENA PRICA SA KONKURSA "MILIVOJE ILIC"

NEBESKI NAROD

Poslednjih godina ,bolje reci poslednju deceniju ,prica o Srbima kao o “nebeskom narodu”, postala je vrlo aktuelna. Ne secam se ko je tu pricu prvu lansirao ,niti zbog cega su Srbi taj “epitet” zaslužili ,ali pricu da su Srbi “miljenici “Boga ,cuo sam još pre pola veka od mog pokojnog deda LJube.Ne znam da li je tu pricu od nekoga cuo ,ili negde procitao. Otac mi je jednom prilikom rekao da je prica verovatno pre Drugog svetskog rata objavljena u listu ,koji se, cini mi se zvao “Vojni glasnik”.Pošto prica zadire u religiju i pominjanje Boga ,najpre želim da naglasim da je deda LJuba bio vernik ,slavu slavio,post postio i svako vece pre spavanja se krstio i Boga molio.

Elem, daleke 1912. godine Gospod Bog posvršava sve poslove na zemlji.Odredi gde ce se voditi ratovi,gde ce biti zemljotresi ,gde sušne, gde rodne godine,gde poplave i na kraju odredi Svetog Petra za zamenika ,pa odluci da odspava koji sat i odmori se od ovozemaljskih briga i problema.A”prica “se da jedan sat “spavanja “na nebu traje koliko nekoliko godina na zemlji.

Još se bog nije ni opružio na krevetu,a sa Zemlje dopre na nebo neka buka,grmljavina i pucnjava.

“Šta se to dogada na Zemlji Petre?”-upita Gospod .

“Zaratili Srbi protiv Turaka !”-raportira sv.Petar .

“Pa ko je u pravu ?”

“Srbi”.

“Pusti ih neka pobede”-rece Gospod i Srbi pobediše Turke i isteraše ih sa svoje zemlje,a Gospod ode na pocinak.

Nije uspeo ni prvi san da ga uhvati ,a sa Zemlje dospe još veca buka i grmljavina.

“Petre ,šta se to opet dogada na Zemlji ?”-pomalo nervozno upita Gospod.

“Srbi opet zaratili, ovoga puta sa Bugarima “.

“Pa ko je sada u pravu?”

“Srbi -odgovori sv.Petar .

“Pusti ih neka pobede-rece Gospod i okrete se na drugu stranu ,da najzad malo odspava.

Taman ga je prvi”nebeski san “uhvatio ,kad sa Zemlje dospe još snažnija grmljavina. Sada ,vec prilico ljut ,što ga ometaju u snu Gospod zapita sv.Petra šta se to opet na Zemlji dogada ,pa kad mu on rece da su Srbi ponovo zaratili, ovoga puta protiv Austrije,rece mu:”

“E ti su Srbi zaista nemoguci ,skloni ih negde Petre, kud god znaš ,samo da ih moje uši više ne cuju.!”

Da bi Bogu najzad obezbedio miran san, sv. Petar naredi da Srbe proteraju preko klisura i gudura Albanije sve do grckog ostrva Krf.

Odspava Bog nekoliko “nebeskih casova “ i probudi se svež, odmoran,i raspoložen, pa pozva Svetog Petra da mu referiše o tome šta se dogodilo na Zemlji za vreme njegovog pocinka.Sveti Petar mu u svemu potanko referisa .Bog ga pažljivo sasluša a na kraju ga zapita :”šta je uradio sa onim ratobornim Srbima ,koji su mu san zagorcavali.”

“Gospode ,ja se više ne secam gde su.Znam da sam ih negde sklonio da bi Vama obezbedio miran san,ali se ne secam gde sam ih izmestio.”

Pošto je Gospodu bilo dosadno bez Srba i dalje se cesto raspitivao gde su,pa jedan od apostola predloži Bogu da pusti veliku kišu na Zemlju ,pa ce se Srbi vec oglasiti.Bog posluša apostola koji je izgleda bio ‘ekspert “ za Srbe ,pa pusti veliku kišu koja je mesecima lila kao iz kabla. i, gle cuda. Sa Zemlje poceše na nebo da dopiru silne psovke sve jedna socnija od prethodne. A, zna se, kada su psovke u pitanju ,Srbi nemaju premca na kugli zemaljskoj. Psovali su sve ”po spisku” Psovali su cak i Boga i Bogorodicu, a o andelima i svecima i da ne govorimo.U jednom momentu do Boga dospeše neobicne psovke, kakve pre toga nikada nije cuo, cak ni od Srba. Bože... ebem ti božju grabulju kojom grabuljaš zvezde i ..ebem ti božji civiluk na koji je okacinješ !”Bog se najpre zgrozi na ovakve psovke ,a onda se iznenada oduševi “maštovitošcu” psovaca,nagnu se preko nebeskog svoda i ugleda Srbe pokisle i promrzle izmedu Soluna i Kajmakcalana. Oraspoložen, što ih je najzad pronašao a i dalje boleciv prema Srbima ,naredi sv.Petru da ih pusti da pobede Nemce i Austrijance i još “pride “ da im ispuni jednu želju koju budu poželeli.

Srbi u snažnom naletu isteraše okupatora iz zemlje.i poželeše da se ujedine sa svojom južnoslovenskom bracom. Tako .po deda LJubinoj prici zahvaljujuci dvema psovkama i uz blagoslov Boga -nastade Prva Jugoslavija.

I tu je kraj deda LJubinoj prici.

Medutim ,dogadaji kada su u pitanju Srbi ,su se dalje redali pa na nagovor deda LJube, odlucih da napišem Prvi nastavak njegove price.

Taj nastavak ide otprilike ovako.Prošlo je dvadeset i koja godina ,a Bog ponovo odluci da malo prilegne i po obicaju sve svoje obaveze prenese na sv.Petra .Taman ga je prvi nebeski san uhvatio ,a sa Zemlje opet dopre snažna grmljavina zbog koje nije mogao da utone u san.Bog upita sv.Petra ,šta je sada u pitanju .a ovaj mu odgovori da su Srbi sa svojom ujedinjenom južno-slovenskom bracom ovoga puta zaratili

Protiv Nemacke,Italije,Austrije,Madarske,Bugarske,pa cak i protiv dalekog Japana.Bog konacno zakljuci da su Srbi prevršili svaku meru i rece sv. Petru da ništa ne preduzima.Cetiri su godine Srbi sa svojom sabracom krvarili i ratovali protiv sila Osovine,a i medu sobom.!Ko zna kako bi prošli ,da nakon budenja kod Boga ne proradi ponovo njegova “slabost”i “bolecivost”prema Srbima.Naredi sv. Petru da ih pusti da još jednom pobede celokupnu armadu sila Osovine.Tako su nas ucili u školi i pisalo u istoriskim udžbenicima.I tako nasta Druga Jugoslavija.

Deda LJube nema vec cetvrt veka .Nema ni najveceg sina na ših naroda i narodnosti ,u katolicanstvu nerecenog kao Sveti Josip Radenik.Nema više ni Jugoslavije. Uostalom, nešto “nastalo” na psovkama nije ni moglo dugo da potraje. Žalosna je samo cinjenica što se rastanak nije zadržao samo na psovkama ,vec je bio znatno tragicniji. Potonji dogadaji naterali su me da napišem i Drugi nastavak deda LJubine price .

Na izmaku Drugog Milenijuma ,da bi odmoran ušao u Treci, Bog ponovo prileže. Nažalost i ovoga puta nije imao srece Samo što je poceo da ga hvata san ,sa Zemlje ponovo dospe buka i grmljavina ,žešce od svih prethodnih.Bog nervozno upita sv.Petra o cemu se radi a ovaj mu odgovori da su Srbi ponovo zaratili.

“Sa kime sada?-upita Gospod.

“Ovoga puta zaratili su sa celim svetom!”-odgovori Sveti Petar.

“Bog ,ovoga puta nije više imao samilosti prema Srbima i naredi sv.Petru da uništi ceo svet pa da vidimo s kime ce onda ratovati!.

Sveti Petar kome su Srbi uveliko dosadili ,ovoga puta “ne posluša “ Svevišnjeg ,nego dopusti da cela svetska armada ,naoružana najrazornijim modernim oružjem ,krene na Srbe.No,to Srbe ne pokoleba.Dva i po meseca su se borili takoreci ,protiv celog sveta.i na kraju SRBI OPET POBEDIŠE!.Barem tako su govorili državnici, pisala štampa, emitovao radio,slikala televizija.

I šta na kraju da se kaže. Od tih silnih pobeda Srba pocev od Kosova pa do poslednje NATO agresije ,Srba je sve manje na zemlji a sve više na nebu.Pa se nešto razmišljam, da svi preostali Srbi, uputi na kolektivnu molbu Bogu, da više ne ide na pocinak. Jer,ako još jednom zaspi,bojim se da ce se ostvariti prorocanstvo narodnog proroka Tarabica, da ce svi Srbi na Zemlji moci da stanu ispod jedne šljive, a da ce ih sve više biti na nebu.Bogu uz koleno-kao NEBESKI NAROD.

Živko Stevanovic

POVODOM 31. JANUARA, NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

“JEDAN PUŠAC, MNOGO ŽRTAVA”

Snižavanje prevalencije puše-nja je jedna od najvažnijih javnozdravstvenih mera koju Ministarstvo zdravlja Srbije primenjuje vec nekoliko godina u cilju unapre-denja zdravlja 7,5 miliona stanovnika Srbije.

Bice potrebno vreme da bi se izmenilo shvatanje gradana u vezi sa pušenjem, jer je takvo ponašanje u velikoj meri socijalno prihvaceno. Bitan preduslov za napredak u kontroli duvana jeste edukacija i informisanje javnosti o negativnim posledicama pušenja. Ovo je neophodno da bi javnost razumela, prihvatila i podržala efikasnije mere kontrole duvana.

Ministarstvo zdravlja i Nacionalna komisija za prevenciju pušenja su vec preduzele brojne aktivnosti na polju prevencije i suzbijanja pušenja od cega je najznacajnije pokretanje inicijative za potpisivanje Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije (2004. godine), doprinos u izradi zakona i pravilnika koji se odnose na kontrolu duvana, kao i izrada Nacrta strategije i Akcionog plana kontrole duvana.

Srbija danas ima set zakona o kontroli duvana: Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, Zakon o oglašavanju i Zakon o duvanu, cije sprovodenje nadgleda vladin Savet za kontrolu duvana. Imamo i najnoviju informaciju da je Nacionalna strategija za kontrolu pušenja potpisana od strana Vlade Republike Srbije 23. januara 2007. godine.

Javnost je vec dobro upoznata sa aktivnostima Ministarstva zdravlja Republike Srbije na prevenciji pušenja i kontroli duvana. Jedna od tih aktivnosti je i pokretanje promotivne kampanje povodom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima koja se u našoj zemlji odvija vec cetiri godine. Kampanja se odvija putem mreže okružnih zavoda za javno zdravlje i putem mreže domova zdravlja na teritoriji cele Srbije, pa tako i na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga. Zahvaljujuci cetvorogodišnjem upornom trudu, smanjena je ucestalost pušenja, uglavnom medu muškarcima za blizu 10%, dok je medu ženama ostala nepromenjena. Takode je smanjeno svakodnevno pušenje kod adolescenata za 7%, i ono što je jako znacajno, porasla je svest o štetnim posledicama duvanskog dima po zdravlje ljudi, u odnosu na 2000. godinu, kada je radeno prethodno istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije. Medutim, rezultati istraživanja zdravlja iz 2006. godine ukazuju da je izloženost duvanskom dimu na radnom mestu, iako smanjena, i dalje neprihvatljivo visoka, i navodi je 50% zaposlenih.

Ove godine je Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar 2007. godine posvecen temi: “Pasivno pušenje” pod sloganom “Jedan pušac, mnogo žrtava”.

PRAVI NEPUŠAC je retkost.

To je osoba koja ne dolazi u dodir sa duvanskim dimom.

Osoba koja udiše duvanski dim iz svoje okoline je PASIVNI PUŠAC.

Pušac je opasan za okolinu, tamo gde živi, gde radi, gde se krece i posebno za decu, trudnice, omladinu, hronicne bolesnike i stare ljude. Udisanje duvanskog dima, kada druga osoba puši, može biti dvojakog porekla: od dima upaljene cigarete (sporedni izvor) i od dima izbacenog iz pluca pušaca koji puši (glavni izvor).

Pušaci imaju pravo da truju sebe, ali ne i druge. Pasivni pušaci imaju pravo da budu pravi nepušaci tako što ce insistirati na poštovanju Zakona o zabrani pušenja, posebno na radnom mestu, slobodno reci gostima da se u njihovoj kuci ne puši, ici u restorane i kafice u kojim se ne puši, uticati na clanove porodice koji su pušaci i slobodno reci svakom pušacu: “Ja cuvam svoje zdravlje”.

Svi pasivni pušaci se truju, a posebno DECA.

Decja pluca su mala i njihov imunološki sistem je manje razvijen nego kod odraslih, dišu brže i imaju manje mogucnosti za odbranu od duvanskog dima. Prema svojoj velicini, ona udišu srazmerno više štetnih hemijskih materija iz duvanskog dima nego odrasli.

SVI pasivni pušaci, udišuci duvanski dim, truju svoj organizam i povecavaju rizik za bolesti srca i krvnih sudova, teške bolesti pluca, malignih bolesti...

Pasivni pušaci takode imaju “pušacki staž”. Kolicina toksina i kancerogenih materija iz duvanskog dima taloži se u njihovom organizmu iz godine u godinu!

Kako prepoznati pasivnog pušaca osim po neprijatnom mirisu duvanskog dima na odeci i u kosi?

Mnogi imaju vidljive tegobe poput iritacije oka, nosa, grla, ucestalih infekcija, astme, bronhitisa...ima i onih koji prividno “dobro podnose” duvanski dim.

U svakom slucaju, “Pušiti u prisustvu nepušaca isto je što i stavljati otrov nekome u hranu ili vodu”, odavno je pisao prof. dr Jovan Cekic.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC I EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU

PRIPREMA 15 FIRMI ZA STANDARDIZACIJU

Regionalna privrdna komora Požarevac i EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EAR) u sklopu projekta “Uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup” , prošle sedmice organizovale trodnevni seminar za prvu grupu tih firmi.Za obuku zaduženo preduzece BONEKS inže-njering Beograd.

Projekat obuke za 15 malih i srednjih preduzeca sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga , koji sprovodi Regionalna privredna komora Požarevac a finansira ga Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), ušao je u novu fazu. Nakon informisanja, prijavljivanja i odabira zainteresovanih firmi, prethodne sedmice su krenuli i seminari i predavanja strucnjaka firme BONEKS inženjering Beograd. Zbog lakšeg rada preduzeca su podeljena u dve grupe. Za prvu grupu od 7 preduzeca prethodne sedmice uprilicen je trodnevni seminar, a isti takav seminar drži se i ove nedelje za predstavnike preostalih 8 ovda-šnjih firmi.

- Strucnjaci BONEKS inženjeringa su tokom prethodne dve pretkvalifikacione i kvalifikacione faze obišli najpre preduzeca sa jednog šireg spiska, da bi na osnovu utvrdenih kriterijuma došli do ovih 15 firmi koje ispunjavaju uslove i žele da zapocnu proces standardizacije po sistemu ISO 9000 - grupni pristup - kaže Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac..-Za ovu fazu formirane su dve grupe sa kojima se odvojeno radi, a u nastavku obuke bice još i zajednickih skupova i rada sa svakom firmom ponaosob. Zadovoljni smo kako se proces odvija i mi i naši ko- risnici, što sve zajedno znaci da cemo uciniti sve što se može da se ovakve i slicne obuke organizuju i u godinama koje slede.

Radomir Boškovic, strucnjak BONEKS inženje-ringa, kaže da sve tece po planu, da su formirane grupe sa kojima se dobro radi, saraduje, koordinira i da ce za 8-9 meseci te firme biti pripremljene za sertifikaciju.

- Serija standarda ISO 9001 tice se pre svega metoda upravljanja firmom i u njoj je ustvari sumirana praksa, dobra praksa, uspešnih zapadnih firmi, koje su mehanizme uspeha pretocile u pismenu formu i stavile na raspolaganje ostatku sveta preko organizacija za standardizaciju - kaže Boškovic. - Standardi se odnose na upravljanje firmom, a upravljanje podrazumeva jasnu strukturu nadležnosti, ovlašcenja, tehnologije rada, zadataka, postojanja dokumentacije koja to prati i naravno uskladenosti sa zakonskim propisima i propisima koji se ticu proizvoda. Vecina naših firmi ima u nekom stepenu razvijen taj sistem, jer inace ne bi mogle da opstanu na ovom tržištu. Pitanje je koliko je on uskladen za zahtevima tih standarda. Zahtevi inace nisu teški za razumevanje i primenu, ali doslednost koja podrazumeva istrajavanje u onome što je utvrdeno, moramo da priznamo da nam nije jaca strana. Ove firme su se odlucile da budu kontinuirano dobre i da kontinuirano unapreduju svoj sistem.

Vesna Uzelac, predavac BONEKS inženjeringa, kaže da se slušaocima prenose osnovni principi koji su sadržani u standardima, zatim kako se koriste standardi i kako se vrši sama sertifikacija.

- Nakon ove opšte prezentacije sistema ISO 9001 o tome kako se upravlja preduzecem, upravlja resursima i faze obuke, sledi faza uspostavljanja sistema i dokumentovanja svega onoga što sistem zahteva - kaže Vesna Uzelac. - Obicno se postavlja i pitanje koristi od svega toga, pa korist je pre svega u kontinuitetu pružanja kvalitetnog proizvoda i pružanja kvalitetne usluge, rukovodsstvo lakše donosi odluke, poboljšava se proizvod i poslovanje, uspešnost firme i na kraju formira se i poverenje kupaca u firmu i njen proizvod.

UCESNICI

U prvoj grupi preduzeca su HEMIKS Velika Plana, koga predstavljaju Jovica Petkovic, Novica Trajkovic i LJubivoje Brkic, zatim Zavod za poljoprivredu STIG Požarevac, clanovi tima su Jovan Grozdic, Jorgovanka Vlajkovic, Monika Rajcic i LJilja Miletic, NIG promet Požarevac: Dušan Stevanovic, Nevenka Milojevic, Dušan Beric i Ismet DŽafic, UCA Vranovo:Novica Novakovic, Dragan Novakovic i Marija Dencic, MARKOP Požarevac: Dragoljub Nedeljkovic, Milan Jovanovic i Nikola Markovic, CELIK Veliko Gradište: Prvoslav Jovicic, Dragiša Adamovic i Mladan Milosavljevic, AUTOCENTAR NR Požarevac:Novica Radivojevic, Otilija Radojcic i Dejan Radisavljevic.

OCEKIVANJA OD SERTIFIKACIJE

BOLJE POSLOVANJE I IZVOZ

Novica Novakovic, predstavnik firme “UCA” Vranovo, a koja se bavi proizvodnjom komposta, osnove za gajenje šampinjona, kaže da od svega ovoga ocekuje bolje poslovanje, a potom i povecanje posla i izvoza.

-Ocekujemo da nam se odškrinu i vrata za izvoz u zemlje naših konkurenata, kao što su recimo Madarska i Italija - kaže Novakovic. - Mi vec izvozimo u BiH, Makedoniju i druge zemlje u okruženju. Želimo da se tamo zadržimo i da osvajamo nova tržišta.

Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu STIG Požarevac, kaže da je cilj da se što pre stigne u Evropu.

-Mi ocekujemo da cemo sa sertifikovanjem postati primer u regionu kako se radi, kako se poštuju standardi koji važe svuda u Evropi, pa i da se na imanjima naših poljoprivrednika radi kao treba i u skladu sa evropskim zahtevima - kaže Grozdic. - Ocekujemo i da ce se unaprediti rukovodenje firmom.

Firma “CELIK” Veliko Gradište bavi se izradom celicne konstrukcije i industrijske opreme, montažom celicnih konstrukcija i industrijske opreme, kao i obradom mašinskih delova. Više od tri decenije firma radi poslove za potrebe Kombinata Kostolac, pa im je i zbog dalje saradnje neophodno sertifikovanje.

-Standardizaciju smatramo izmedu ostalog i kao uslov za dalje poslovanje i razvoj firme, zato smo se dobro pripremili i završicemo i taj posao uspešno.

U firmi “HEMIKS” Velika Plana, kažu da im je cilj da što pre izadu na strano tržište i da su zato zahvalni Regionalnoj privrednoj komori Požarevac, što im je omogucila sticanje neophodnih sertifikata bez kojih tog izvoza ne bi moglo da bude.

Dušan Stevanovic, direktor “NIG” prometa Požarevac, kaže da je sertifikacija ozbiljna šansa za novi razvoj i da ce firma tu šansu sigurno iskoristiti na najbolji moguci nacin.

R.D.

HUMORESKA

JEDAN JANUAR - CEO ŽIVOT

Šta se sve ispodogadalo u ovom januaru proste 2007.godine, i kada se sve sabere, coveku dode da se oduzme!

Necemo sada da nabrajamo šta je sve bilo (nekad je bilo svega, ali nikad više kao nekad!), a bilo je, nije da nije, nego jeste. covek, kao pojedinac i glasac, mogao je u ovom januaru da doživi i proživi ceo svoj vek, odnosno, mogle su da mu se dese takve stvari koje ce mu promeniti život i da mu se ostvari sve ono o cemu je do sada mogao samo da sanja.

Nova godina, Božic, pa srpska Nova godina, Bogojavljenje, pa sveti Jovan, novi izbori, pa pocetak drugog polugodišta u školama pa školska slava sveti Sava... . Januar je zaista prepun znamenitih datuma i dogadaja i zato se, kao što rekosmo na pocetku, mnogima može mnogo toga novog dogoditi, narocito onog dobrog, kao što je i slucaj sa jednim našim sugradanonom.

Elem, taj naš vrli sugradanin, nazvacemo ga gradanin N., visokoobrazovani kadar, veoma strucan i ažuran na poslu, aktivan u politici i odan svojoj partiji, nije stigao (i pored svoje volje) zbog silnih obaveza, da uplovi u bracnu luku.Tako je i Novu godinu obicno cekao sam u svom stanu, izmedu cetiri zida, a društvo su mu pravili estradni umetnici sa malog ekrana.

Uoci ove Nove godine kolega mu rece da može sa njim na docek jer ce biti jedna slobodna devojka, rodaka njegove supruge, koja živi i radi u inostranstvu. Posle dužeg neckanja, N. pristade. Ispalo je da je to žena njegovog života, i za Božic su se verili, a na srpsku Novu godinu su se vencali.

Mlada, sada vec supruga gradanina N., obecala je da ce mužu srediti šengansku vizu i da ce ga odvesti u Italiju, u tu, dosada, tako daleku Evropu. Presrecni gradanin N. Nije zbog toga ni na izbore izlazio, a sutradan se ispisao iz partije i digao ruke od politike jer sada ima preca posla. A složicete se da je gradanin N., potpuno u pravu jer, mu to više ic ne treba, zar ne!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ulazak u Evropu je veliki korak za Srbiju, a mali za covecanstvo.

- Ko drugom jamu KOPA MUNDIJAL!

- Nije dobro da žena bude premijer.Svi ce da ga psuju!

- Zašto se u Srbiji ne otvori institut za rano otkrivanje mraka!?

- Umiljato jagnje dva silikona siše!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

Od 19. do 26. januara 2007. godine, u porodilištu Požarevacke opšte bolnice rodeno je 25 beba.

Cerke su dobili: Biljana Kojadinovic i Željko Karabucki iz Požarevca, Olivera i Srdan Filipovic, Ivana Pajic i Nenad Madupaj iz Požarevca, Ivana i Dragan Milojevic iz Požarevca, Slavica Boškovic i Jovica Stokic iz Velikog Popovca, Radenka Avdalovic i Željko Rupar iz Požarevca, Haidže i Rifat Rustemi iz Požarevca i Danijela Ilic i Spasa Rajic iz Požarevca.

Sinove su dobili: Violeta Dagic i Zlatko Jovanovic iz Sene, Maja i Milan Mihajlovic iz Požarevca, Suzana i Dragan Mladenovic iz Aljudova, Velina i Mirko Stojkovic iz Velikog Gradišta, Katarina Jorgovanovic i Miloš Živkovic iz Požarevca, Andrijana i Miodrag Dimitrijevic iz Vlaškog Dola, Suzana Alavanja i Goran Mihajlovic iz Ševice, Suncica Steranovic i Tomica Damnjanovic iz Kisiljeva, Borica i Slaviša Stojicevic iz Vukovca, Mirjana i Boban Markovic iz Požarevca, Violeta Savic i Dalibor Šuša uz Požarevca, Slavica Radisavljevic iz Klenja, Antonela Veseli i Darko Jankovic iz Kucajne, Jordana i Saša Lalic, Drita Drmaku i Dema Abe iz Kostolca i Mirjana Bogdanovic i Dragoslav Jovanovic iz Požarevca.

ADVOKAT ZA VAS

Poštovanje ljudskih prava, individualnih ljudskih politickih sloboda i vladavina prava, navedeni su "kao nacela koja su osnova ideje o ujedinjenju Evrope i zaštiti i unapredenju osnovnih demokrtskih vrednosti", prilikom osnivanja Saveta Evrope 5. maja 1949. godine u Londonu.

Trinaest clanica SE potpisale su ovu Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija) 4. novembra 1950. godine u Rimu, a koja je stupila na snagu 3. septembra 1953. godine, a sad ih ima 45.

Stupanjem na snagu Protokola 11 uspostavljen je Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu u Francuskoj.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore pristupila je Savetu Evrope aprila 2003. godine, kada je i potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i protokole br. 1 do 13; a istu su ratifikovali 3. januara 2004. godine.

Gradani državne zajednice su ovim cinom stekli pravo da podnose predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u vezi sa povredama Konvencije od strane državne zajednice. medutim, predstavke mogu da se odnose samo na dogadaje koji su se odvijali pošto je konvencija ratifikovana, a ne može da Srbija snosi odgovornost za povrede Konvencije ucinjene pre ratifikacije.

Evropska konvencija garantuje zaštitu prava i slobode koja su taksativno nabrojana, kao i zaštitu prava nabrojenih u Protokolu 1, 4, 6, 7, 12 i 13 iste konvencije.

Konvencija predvida dva osnovna mehanizma zaštite ljudskih prava. Prvi je podnošenje pojedinacne predstavke od strane pojedinca, nevladine organizacije ili grupe lica. Drugi je pokretanje medudržavnog spora ako jedna clanica smatra da je druga država clanica prekršila Konvenciju ili protokole uz nju.

Sud donosi odluke vecinom glasova prisutnih sudija, a svaki sudija ima pravo na izdvojeno mišljenje, ako se u celosti ili u jednom delu ne slaže s odlukom vecine.

Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava odvija se u dve faze: u prvoj fazi sudije u Strazburu predhodno ocenjuju da li su podnete predstavke osnovane i da li su ispunjeni svi neophodni uslovi da bi se tužba uzela u razmatranje. jedan od takvih je i da je podnosilac prethodno iskoristio sva pravna sredstva u svojoj zemlji, tacnije da je stigao i do najvišeg suda u svojoj zemlji. Usvajanjem novog ustava gradani su stekli mogucnost da se Ustavnom sudu Srbije obracaju i putem Ustavne žalbe koji treba tek da se kostituiše.

Druga faza se odnosi na razmatranje samo slucaja. Presude su pravosnažne i obavezujuce. Komitet ministara nadzire da li su preduzete neophodne mere da bi se sprecile nove povrede i u potpunosti ispravio položaj podnosioca predstavke.

Svako obracanje gradana tom sudu ne garantuje automatski povoljan ishod. Medutim, gradani naše države najviše uspeha mogu da postignu u onim sporovima gde sudski postupci traju duže od 3 godine, jer ce u tim slucajevima biti prekršen 6. clan Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda, koji definiše pravo na pošteno sudenje u razumnom roku, kao i 13. clan, koji odreduje pravo na efikasnu pravnu zaštitu u domacem sudstvu, i i štetu gradanima u tim sporovima mora da namiri država Srbija.

MUZICKA ŠKOLA "STEVAN MOKRANJAC" U POŽAREVCU

STECIŠTE TALENATA

Muzicka škola “Stevan Mokranjac” iz Požarevca, odavno više nije samo škola, vec svojevrsna umetnicka agencija, ciji izvodaci godišnje imaju preko 80 nastupa i posebnu car daju mnogim kulturnim manifestacijama u Požarevcu i celom regionu.

I ovogodišnju školsku slavu, Svetog Savu, ucenici muzicke škole proveli su radno, dopunjujuci proslave i programe Poljo-privredne škole “Sonja Marinkovic”, proslavu Branicevske eparhije, ali i svecanu akademiju povodom obeležavanja 160 godina postojanja Požarevacke gradske biblioteke “Ilija M. Petrovic”.

Kao stecište talenata koji godišnje osvoje preko 100 razlicitih nagrada, požarevacka muzicka škola je i sama organizator dva takmicenja. Jedno od njih je takmicenje solfedista, najvece takmicenje tog tipa u zemlji na kome svake godine svoje umece prikaže više od sto takmicara, dok je drugo takmicenje drvenih duvaca, koje je medunarodnog karaktera i koje svake godine privlaci sve više ucesnika.

Ova ustanova nastoji da svojim ucenicima obezbedi ono neophodno, odnosno praksu, te je u tom cilju uspostavila dobru saradnju sa mnogim školama iz Srbije, ali i iz inostranstva, kako bi ucenici imali prilike da vide kako to drugi rade, ali i da prikažu sopstveno umece.

“Prošle godine realizovana je ranije dogovorena saradnja sa muzickom školom “Vlado Miloševic” iz Banja Luke i ta saradnja je zaista pocela na sjajan nacin, njihovim izvanrednim koncertom, održanim u Požarevcu u oktobru. Zatim smo mi uzvratili posetu i održali koncert u njihovoj elitnoj sali u Banskim dvorima, kakvom se mali broj gradova može pohvatili, i to je bila inspiracija za naše ucenike”, kaže Zoran Maric, direktor požarevacke škole.

Pored saradnje sa školom iz Banja Luke, dobri odnosi uspo-stavljeni su i sa muzickom školom iz Ptuja, u Sloveniji, ciji su ucenici prošle godine imali nastup u našem gradu, a ove godine u maju bice im i uzvracena poseta. Prvi koraci saradnje uspostavljeni su i sa muzickom školom iz grckog grada Janjine, a da li ce ta saradnja biti plodna, tek ce se videti. Pored vec uspostavljenih dobrih odnosa sa ovim državama, rukovodstvo škole nastoji da uspostavi dobar kontakt i sa muzickom školom iz Temišvara, i to preko konkursa za saradnju koji finansira Evropska Unija.

Simfonijski orkestar

Krajem protekle godine, nekoliko nižih i srednjih muzickih škola iz Srbije, medu kojima je i požarevacka muzicka škola, osnovalo je prvi Simfonijski orkestar, ZORT (Združeni orkestarski tim), kako su ga ucenici nazvali, koji je svoj prvi koncert održao u Požarevcu, u januaru 2007. godine. “To je jedan vid rada koji je neophodan deci, a vecina škola nema dovoljno mogucnosti da samostalno oformi simfonijski orkestar, pa smo se udružili. Ovaj projekat podrazumeva velike troškove i ogroman rad ucenika. Ovo je jedan mali istorijski dogadaj za sve ove škole, jer je postojanje takvog orkestra dragocenost”, kaže Maric. Prvi koncert, na kome su pod dirigentskom palicom profesora Nenada Petkovica izvedena dela Nastasijevica i Dvoržaka, imao je velikog odjeka u školstvu Srbije, što dokazuju i pozivi muzicke škole iz Zemuna i Kragujevca, koje ce se pridružiti ovom projektu.

Da bi se sve ovo ostvarilo, nastavnici i ucenici ove škole uložili su veliki napor i za samo godinu dana održali na stotine vanrednih casova. “Veliki problem u organizaciji pravi i novi sistem finansiranja, preko trezora, koji nije najadekvatniji potrebama škole, ali kao i svi drugi, moracemo i mi da se naviknemo na njega”, kaže Maric.

D. Demic

U VIŠOJ TEHNICKOJ ŠKOLI ZAVRŠENE PRIPREME ZA AKREDITACIJU

Prošlog utorka Viša tehnicka škola Požarevac predala je Ministarstvu prosvete dokumenta, predlog novog Statuta i dvadesetak pravilnika koji ce školi omoguciti akreditaciju u Visoku školu strukovnih studija. Prema recima direktora Vladana Ðulakovica, iz Ministarstva se ocekuje dolazak komisije koja ce nakon eventualnih primedbi dati zeleno svetlo za transformaciju ove obrazovne ustanove.

Trogodišnje školovanje

- Šta ta akreditacija ustvari donosi? Pored toga što je školovanje trogodišnje, predmeti koji se budu proucavali bice jednosemestralni, studenti nece morati da polažu ispit da bi prešli u drugu godinu, vec u toku godine sakupljaju bodove koji na kraju kada se sabiraju moraju da imaju zbir 60 da bi prešli u narednu godinu. Visokoškolske studije pored obaveznih predmeta koji ce biti u prvoj i drugoj godini imace i izborne predmete i izborne module, što znaci da ce svaki student na pocetku školovanja imati mogucnost da se opredeli, da u okviru smera studira jedno usmerenje, ili drugo usmerenje. U zavisnosti od izbora predmeta, dobice i diplomu koja ce imati odgovarajuci naziv. U Zakonu o visokom obrazovanju stoji da u školovanju ima pet polja, to su polje prirodno matematickih nauka, polje tehnicko- tehnoloških nauka, polje društveno- humanistickih nauka, polje medicinskih nauka i polje umetnosti. Za Višu tehnicku školu je znacajno polje prirodno- matematikih nauka zato što mi tu imamo nauku o zaštiti životne sredine, kao i polje tehnicko- tehnoloških nauka gde dolaze biotehnicke nauke, odnosno naš poljoprivredno- prehrambeni smer, elektrotehnicko i racunarsko inženjerstvo, industrijsko inženjerstvo i inženjerski menayment i mašinsko inženjerstvo kao oblasti. Na osnovu ovih podela koje je dato od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje a koje je potpisao predsednik prof. dr Obrad Stanojevic, mi u narednom periodu ukoliko dobijemo akreditaciju imacemo i nove nazive svršenih studenata. Pošto je ovo visoka škola strukovnih studija naši buduci inženjeri zvace se strukovni inženjeri iz oblasti kojoj pripadaju, strukovni inženjer poljoprivrede, strukovni inženjer mašinstva, strukovni inženjer elektrotehnike i racunarstva, strukovni inženjer prehrambene tehnologije i strukovni inženjer zaštite životne sredine. U slucaju da dobijemo i specijalisticke studije, ovi nazivi ce biti prošireni sa dodatkom gde ce stajati da je to specijalista. Na primer, strukovni inženjer poljoprivrede- specijalista, pojašnjava direktor Ðulakovic.

- Prakticno, diplome nece izgledati poput sadašnjih. Na prvoj strani stajace opšti podaci o školi, o kandidatu, vremenu studiranja, nešto slicno sadašnjim, ali ono što je interesantno student ce dobiti dodatak diplome u kome ce biti upisane sve ocene koje je stekao, broj bodova koji je ostvario i zašta je usko strucno osposobljen. Znaci da student posle završenog trogodišnjeg studiranja na višim školama, visokim školama strukovnih studija i akademskih, dobice jednu diplomu, a ukoliko se ukaže potreba da u toku njegovog rada promeni struku on ce moci da uz minimalno polaganje promeni taj dodatak, odnosno da dobije još jedan dodatak diplome. To omogucuje studentima da se u toku radnog i životnog veka stalno usavršavaju. Prelaz studenata sa jednog na drugi smer takode je dozvoljen, kao i prelaz sa škole na školu, sada su ti krediti koji se budu dobijali odlucujuci za to da prede u narednu godinu. Samo polaganje ispita ce biti olakšano jer student u toku školovanja dobija vrednovanje, kod bodove polagajuci kolokvijume, radeci seminarske radove, ucestvujuci na vežbama i predavanjima dobice odredeni broj bodova koji ce se kasnije na ispitima sabirati. Mi smo u školi odlucili da 50 posto ocene student zaradi u toku školske godine, a ostalo dobija na usmenom ispitu. To umnogome olakšava rad studentima jer u toku cele godine rade i ocenjivani su tako da im sam izlazak na ispit ne bi trebalo da predstavlja neki problem. To se pokazalo tacnim, jer prosek studiranja na visokim školama koje rade po Bolonjskoj deklaraciji je sveden na te tri godine, eventualno jedna godina se produži. Student upisuju godinu kada stekne 60 poena, u praksi to znaci da može da upiše semestar kad god želi nevezano da li je u pitanju letnji ili zimski, on upisuje predmete koje sluša i njih na kraju ispolaže i dobija ocenu, kaže direktor VTŠ Požarevac.

Standard kvaliteta

- Ono što je bitno za akreditaciju, mi smo 23. januara Ministarstvu predali kompletnu dokumentaciju koja se sastoji iz obrazaca koji se popunjavaju i priloga koji se daju. Za škole je to vrlo bitno jer dobijanjem akreditacije mi prakticno dobijamo jedan deo, više od 50 posto kojim uvodimo standard kvaliteta ISO 9000 tako da nam je to jako bitno u dobijanju odredene procedure kako se šta radi. Uglavnom je to vezano za školu i za strategiju obezbedenja kvaliteta škole. Više je to neka naša unutrašnja raspodela dok ne uvedemo standard ISO 9000 tako da cemo imati i svoju neku unutrašnju kontrolu, a imacemo i to kako treba da se predstavimo trecim licima, odnosno našim korisnicima usluga, buducim studentima. Sama standardizacija je jako teška, mi vec nekoliko meseci u saradnji sa Institutom za kvalitet iz Kragujevca radimo, to je veliki broj pravilnika, veliki broj procedura koje treba da se odrade i usvoje. Tacno je da sve to zahteva dosta papirologije, nije to nama ništa novo, vec smo radili po tome ali sada dovodimo u vezu sve te postupke koje smo imali i imacemo sve to na jednom mestu sredeno. Poznato je da u preduzecima, a i Viša škola je ustanova koja iako na buyetu posluje po zakonu koji se na nju odnosi, dolazi do toga da ljudi polako zaboravnjaju da treba da se pridržvaju odredenih pravila. Moramo da znamo da postoje ugovori, da na osnovu tih kolektivnih ugovora prave se pojedinacni ugovori koje moraju da poštuju i poslodavac i radnici, zatim moraju da postoje odredene procedure kako se izvodi nastava, šta je u okviru nastave. To je ono što mora da postoji i što mora da se poštuje. Svrha ove akreditacije i svrha uopšte uvodenje nekih standarda u bilo koji posao nije da se ljudi ogranice i da im bude teže da rade. U pocetku jeste dok se ti papiri ne procešljaju i išcitaju, a kasnije, ustvari, to pomaže ljudima da lakše obavljaju svoj posao i da radni proces tece nekim svojim tokom, kaže na kraju Vladan Ðulakovic, direktor VTŠ Požarevac.

Mesta i za strane studente

Konacnu odluku o akreditaciji donosi Nacionalni savet za visoko obrazovanje na osnovu rešenja Komisije kojoj mišljenja dostavljaju recenzenti, a krajnji rok je prvi maj 2007. godine.

- Dobiti akreditaciju znaci da je potrebno da Komisija odredi recenzente, da oni dodu u našu školu i provere sve ono što smo napisali u elaboratu. Oni mogu da dozvole i da se nešto eventualno ispravi, dopuni i da za to daju odredeni vremenski period, medutim, ukoliko procene da škola ne poseduje dovoljno prostorija, da ne poseduje dovoljno kadra koji je obucen za rad u prosveti, da nema dovoljno opreme, u tom slucaju može da se desi i da ne dozvole akreditaciju. Naša Škola se nalazi u prvih deset u Srbiji po opremljenosti, po kadrovima, po opremi bez obzira što je ona zastarela, na njoj se uce studenti, principi rada te opreme su isti kao što su bili ranije i sada. Jeste da su tehnologije napredovale, ali nama su bitni oni osnovni procesi na osnovu kojih ta oprema i radi tako da naši studenti dobijaju sasvim zadovoljavajuce informacije o tome šta i kako može da se radi. Cenice Komisija verovatno i neke druge parametre, ta tri parametra su osnovna a u svakom slucaju cenice i sam izgled zgrade, ponašanje osoblja, ponašanje studentske službe prema studentima. Znaci, sve ono što je vezano za odnos Škola, Ustanova, studenti jer mi u ovom procesu ne smemo da završimo akreditaciju samo time što smo predali dokumenta i Elaborat koji ima nekih 2000 strana. Samim cinom predaje mi, ustvari, moramo da ispunimo i sve te uslove. Neki od uslova su kod nas vec i planirani, kaže direktor Vladan Ðulakovic.

- Mi i nismo bili u obavezi da radimo po starom zakonu, po novom treba da napravimo i odredene procedure. Mi smo ih napravili i to znaci da u sledecim godinama mi moramo te procedure kako smo planirali i da ih ispoštujemo. Svake trece godine komisije ponovo dolaze i kontrolišu šta je uradeno u prethodnom periodu. Pored te spoljne, imacemo svake godine i našu unutrašnju kontrolu. Prakticno, ova akreditacija se približava nekim standardima ISO 9000 koji su vezani za školstvo, i od prilike sedamdeset posto mi tih standarda sada ispunjavamo. Preostalih trideset posto mi cemo se truditi da u sledeca dva ili tri meseca odradimo procedure i pravilnike tako da Školu prijavimo za dobijanje ISO standarda 9000. Sa akreditacijom i sa medunarodno priznatom kontrolom kvaliteta, mislim da cemo moci da konkurišemo i na nekim drugim tržištima, da putem oglasa pozivamo i strane studente da studiraju kod nas. Mi smo i ranijih godina imali studente iz Jordana, Iraka, Libije, i svakako da je potrebno da se više okrenemo našem okruženju, našim susedima, da napravimo i razmenu. Po novom zakonu, ukoliko prodemo akreditaciju idu novi statuti, novi pravilnici i studenti ce o tome biti blagovremeno informisani radom studentskog parlamenta koji dobija posebnu važnost u novom zakonu, naglasio je direktor Ðulakovic, uz napomenu da je nakon dobijanja akreditacije jako bitna podrška lokalne samouprave kako bi se obezbedili preduslovi za dobar rad škole.

M. Kuzmanovic

Reprezentativna izložba

MILENE PAVLOVIC - BARILLI

u „Nostický palác" u Pragu

i Galeriji Kulturnog centra u Brnu

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture RS i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova RS u Beogradu - Ambasadom RS u Pragu i Ministarstvom kulture R.Ceške, Fondacija Milenin dom - Galerija Milene Pavlovic Barilli iz Požarevca predstavila je ove jeseni ceškoj likovnoj publici reprezentativnu izložbu Milene Pavlovic Barilli na kojoj je bilo prezentirano 37 radova iz fondova požarevacke Galerije, Narodnog muzeja - Beograd i Muzeja savremene umetnosti iz Novog Beograda.

Ovaj medudržavni projekat najpre je otvoren 19. oktobra 2006.godine u prostoru Nostický palác u Pragu. U prisustvu velikog broja zvanica iz diplomatskog kora, javnog i kulturnog života Praga, izložbu je otvorio NJ.E, ambasador RS u Ceškoj, Vladimir Vereš. On je istakao da je danas u Evropi teško naci dve zemlje kao što je to slucaj sa Ceškom i Srbijom koje imaju dugu tradiciju i tesnu kulturnu saradnju. Ceški prosvetitelji, naucnici i istoricari imali su veliku ulogu u kulturnoj, prosvetnoj i jezickoj emancipaciji slovenskih naroda Balkana u VIII i DŽIDŽ veku. Mnogi znacajni umetnici i naucnici iz Srbije, kao što je Nikola Tesla, ciju 150-to godišnjicu rodenja obeležavamo, živeli su i radili u Pragu i drugim gradovima u Ceškoj. Srpska akademija nauka i umetnosti uvrstila je u svoje redove, kao pocasne clanove, dvojicu ceških državljana. To su bili Tomaž Garik-Masarik i Edvard Beneš. U periodu posle II svetskog rata u Srbiji, posebno u Beogradu prevodeni su mnogi ceški pisci. Posledljih šest godina ucinjeni su veliki napori da se prevazide medunarodna izolacija i da Srbija, koja danas ponovo postoji pod imenom koje je imala pre 130 godina, kada je priznata u medunarodnoj zajednici, afirmiše svoju nauku i kulturu. Na tom putu razvoja demokratskih promena jedan od najznacajnijih partnera Srbije je upravo Ceška Republika - jer današnji vrlo dobri odnosi izmedu dveju zemalja mogu da se oslone na vrlo dugu i snažnu tradiciju ne samo politickih i ekonomskih, vec i i kulturnih, umetnickih i naucnih veza koje postoje izmedu dva naroda. Ambasador Vereš je, izmedu ostalog, naglasio da Srbija poseduje veliko kulturno blago i da je ovo projekat kojim naša zemlja afirmiše svoju kulturnu baštinu.

O Mileninom umetnickom delu govorila je komesar izložbe, Jelica Milojkovic, muzejski savetnik, koja je naglasila da je Milena boravila u Ceškoj 1929.godine, kada je upoznala umetnicko delo Alfonsa Muhe koji je ostavio snažan trag u njenom opusu, a da je u Pragu, pocetkom prošlog veka na konzervatorijumu studirala i Milenina majka, Danica. Jelica Milojkovic je istakla da predstavljanjem jedinstvenog umetnickog opusa Milene Pavlovic Barilli, jedne od najavangardnijih licnosti evropske umetnicke scene izmedu dva svetska rata, arhitektu sna i sanjarenja, opsenara spiritualne melanholije, likovnoj publici Republike Ceške u isto vreme predstavljamo jedan izuzetno znacajan segment nacionalne kulturne baštine ciji znacaj prevazilazi državne granice, a koji je Ceškoj javnosti do sada bio nepoznat.

Zanimljivo je da je otvaranju izložbe prisustvovala i gospoda Branislava Lalkovic, koja je fondu Galerije poklonila 40 pisama iz porodicne zaostavštine koje je Milenina majka Danica, pedesetih godina prošlog veka slala svom punomocniku, Božidaru Bogosavljevicu. Ova korespodencija je izuzetno znacajna jer se pisma odnose na istorijat osnivanja Milenine zadužbine.

Posle zatvaranja u Pragu, izložba Milene Pavlovic Barilli otvorena je 20.decembra 2006.godine u Galeriji Kulturnog centra Brna. Tom prilikom u ime Ambasade RS u Ceškoj prisutne goste je pozdravila i izložbu otvorila konzul i sekretar Ambasade, gospoda Ivana Ivancevic.

Predstavljajuci likovnoj publici i javnosti grada Brna umetnicki opus Milene Pavlovic Barilli, Jelica Milojkovic, komesar izložbe je istakla da su Milenine slike koje slave ljubav i anticku mitologiju, u isto vreme i osnov njene pesnicke enigme, ali i obrnuto: neprestano zamišljena nad vecitim temama života i smrti, svoje stihove Milena kazuje nadrealistickim jezikom, zbog cega su oni kljuc, svojevrsna šifra njenih brojnih “enigmatskih” kompozicija.

Posle tromesecnog gostovanja i velikog uspeha u Ceškoj Republici, izložba Milene Pavlovic Barilli, zatvorena je 15.januara ove godine.

JUBILEJ NARODNE BIBLIOTEKE “ILIJA M. PETROVIC” POŽAREVAC:

ŠESNAEST DECENIJA TRADICIJE

Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” Požarevac, jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji, na Savindan, proslavila je šesnaest decenija od svog formiranja ukazom Jovana Sterije Popovica, koji je tim cinom gradu pod Cacalicom podario stub kulture i obrazovanja, stecište najmladih i najstarijih družbenika dragocene nam knjige.

Proslavu ponosnog kolektiva, predvodenog Bebom Stankovic, uvelicali su Svetlana Velmar Jankovic, naša poznata književnica, i braca Teofilovic, svojim sjajnim nastupom.

Medu gostima, brojnim Požarevljanima, predstavnicima javnih preduzeca.., bio je i Petar Rajic, nacelnik za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac, kao predstavnik opštine Požarevac, a na veliko slavlje pristigle su i zvanice iz Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, zatim, iz Novog Sada, Cacka, Užica, Kikinde i Panceva.

Svetlana Velmar Jankovic ukazala je na znacaj citališta za kulturu i obrazovanje generacija.., dok je direktorka Beba Stankovic, u svom obracanju gostima, podsetila na Jovana Steriju Popovica, inace, požarevackog unuka, koji je davne 1847. godine osnovano citalište u Požarevcu, konstatujuci pri tom da se mentalitet našeg naroda i nije bitno promenio od vremena Sterijinih komedija.

A. Maksimovic

MESNA ZAJEDNICA KLENOVNIK

USKORO NOVO PEPELIŠTE

Koliko puta ste osetili cudan ukus u ustima, i u letnjim mesecima morali “plitko” da dišete ne biste li izdvojili ono malo kiseonika iz vazduha, a u kišnim danima morali da se borite sa neizdrživim mirisom sumpora. Jeste li imali prilike da osetite miris zemlje koja nas hrani. I ona miriše na sumpor i cad. Možete li da zamislite kako je ljudima koji svakoga dana žive tako.

Kada je država oduzimala 1.000 hektara plodne zemlje od meštana Klenovnika za otvaranje kopa Cirikovac, obecala je da ce nakon zatvaranja tog kopa, koje je predvideno za 2009. godinu, biti izvršena biološka rekultivacija ze-mljišta. To bi podrazumevalo zasejavanje trave i pšenice na ravnim površinama i pošumljavanje oboda kopa. Medutim, neko se dosetio i našao “bolje” rešenje, pa se tako umesto obecanog, na ovom prostoru danas planira otvaranje još jednog pepelišta i izgradnja novog pepelovoda. Iako celnici DOO “Termoelektrane i kopovi Kostolac” tvrde da ce ovaj prostor kao pepelište biti korišcen samo 5 godina, postavlja se pitanje ko ulaže 20.000.000. evra u nešto što ce koristiti samo pet godina i šta ce posle biti sa svim tim pepelom, ako se zna da dva bloka Elektrane u Drmnu go-dišnje proizvedu 1.266.000 tona pepela.

Ono što najviše zabrinjava je lažiranje cinjenica koje se navode u studiji koju je uradio Rudarski fakultet, na ciji zahtev nama nije poznato, ali se navodi da je kop od sela udaljen 500 metara, što bi bio zaštitni pojas oko kopa koji po zakonu mora da postoji, a istina je da je prva kuca udaljena samo 25 metara, te njeni stanari vec strahuju od prolecnih kiša i klizišta koja bi se mogla stvoriti. Upravo protiv toga pobunili su se meštani Klenovnika i uputili protest Ministarstvu za ekologiju i zaštitu životne sredine. Do sada su postigli samo to da se naruci izrada druge studije.

Pre 20 godina, Klenovnik je imao 1200 stanovnika, danas u njemu živi 950 duša. Nisu se svi odselili. “Nema dana da neko ne umre u selu i to najviše iz onog dela do drobilane”, kaže Svetislav Petrovic, predsednik Saveta MZ Klenovnik. Kod vecine ljudi koji su umrli dijagnoza je ista, maligni tumor. Uzrok se uveliko naslucuje, može se reci da je i poznat, ali niko otvoreno ne priznaje. “Prvi put ljudi su se protiv kopa pobunili 2001. godine, kada je od kancera umrlo devetogodišnje dete, ali niko ništa nije uradio”, kaže Sladana Manojlovic, sekretar MZ i šef mesne kancelarije. Koliko još ljudi treba da umre da bi se nešto uradilo?

Verovatno ce mnogi pomisliti da je to daleko, ali nije. Danas je Klenovnik, a šta ce biti sutra kada sulfat, gvožde i mangan iz pepela, kao i arsen i živa iz nesagorelih ostataka uglja dospu u podzemne vode, iz kojih ce preci u reku iz koje pijemo vodu i zagaditi sve izvore. Da li ce i onda biti daleko?

D.Demic

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

NOVO VOZILO ZA EFIKASNIJI RAD

- Vrednost nabavljenog vozila 16,5 miliona dinara

- Omoguceno održavanje i kolektora

U Javnom komunalnom preduzecu “Vodovod i kanalizacija” Požarevac proteklog cetvrtka prezentirano je vozilo koje predstavlja evropski vrh u klasi “kanal džetova”. To je vozilo koje služi za istovremeno odgušenje i usisavanje kanalizacije. Opremljeno je vakum pumpom i klipnom pumpom visokog pritiska za probijanje zacepljenja u kanalizaciji. Vakum pumpa je namenjena za trajan rad zato jer ima vodeno hladenje i rezervoar od cetiri kubika prljave vode koje ona usisa za manje od minuta. Isto tako pumpa visokog pritiska ima teoretski pritisak od 170 bara, realni pritisak sa diznama za probijanje može da postigne preko 250 bara, ali sasvim je dovoljno 120 bara za prakticnu primenu. Ovo vozilo odlikuje jedna posebnost, a to je pomerljivi klip u kome se podešava koliko ce vozilo da transportuje ciste, a koliko prljave vode u zavisnosti od potrebe. Nadgradnja “Moro” montirana je na visokokvalitetnu Mercedesovu šasiju 1823 koja se u uslovima eksploatacije u našoj zemlji pokazala fenomenalno. Kupovinom ovog vozila JKP “Vodovod i kanalizacija” ce znatno kvalitetnije održavati kišnu i fekalnu kanalizaciju.

“Prošle godine smo održavali kišnu kanalizaciju ugovorom sa Direkcijom za izgradnju opštine Požarevac, a prethodnih godina taj posao je obavljalo preduzece iz Beograda. Uspeli smo da kupimo vozilo kakvo poseduju veci gradovi u Srbiji i bicemo osposobljeni za kvalitetnije održavanje kišne i fekalne kanalizacije. To je bio i uslov Direkcije kako bi se ovi poslovi poverili nama u narednom periodu. Vozilo ima takve karakteristike da sadržaj crpi i produvava, a na njemu se mogu montirati i dodatni uredaju tkz. krtice kojima se mogu cistiti i kolektori. Održavanje kišne i fekalne kanalizacije nece se više svoditi na cišcenje slivnika, vec ce se vršiti velika produvavanja i to ce omoguciti da grad bude cistiji. To se preplice sa radom drugih komunalnih službi i trebalo bi da se dobije veci kvalitet. Inace, vozilo je proizvedeno u cuvenoj nemackoj fabrici “Moro” koja je jedna od najvecih proizvodaca ove opreme u Evropi, a nabavljeno je preko “Multi partner sistema” putem velikih nabavki. Vrednost nabavljenog vozila je 16,5 miliona dinara, a finansijska konstrukcija je takva da je 3,5 miliona dinara dato kao ucešce našeg preduzeca, a ostatak ce JKP “Vodovod i kanalizacija” platiti u narednih pet godina lizing kreditom preko “Raiffeisen” banke”, istakao je Nebojša Jocic, zamenik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

D.D.

JP "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU" OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

MILIONI EVRA U RAZVOJ

- Nov vodotoranj vredan 30 miliona dinara

- Uskoro zamena starih vodovodnih cevi

- Glavni kolektor rešava probleme sa kanalizacijom

Kako se Veliko Gradište kao opština usmerava ka turizmu kao glavnom izvoru prihoda Direkcija za izgradnju Opštine mora da kroz planirane investicije pomogne ostvarivanju ovog cilja. Dinamika radova i nesmetano funkcionisanje svih planiranih sadržaja direktno zavise od uredenja i unapredenja lokalne infrastrukture u nadležnosti Opštine. Rec je o vodovodu, kanalizaciji, putnoj mreži i drugome, na koje bi svi objekti, koji ce se prema planu izgradnje nalaziti na Srebrnom jezeru, trebalo da se prikljuce. Upravo u tom poslu kao jedan od važnih cinilaca celog procesa pojavljuje se JP “Direkcija za izgradnju”.

Vodovodna i kanalizaciona mreža

U prošloj godini Direkciji za izgradnju Opštine Veliko Gradište preneto je oko 300 miliona dinara a u potisni cevovod i jednu od bitnijih investicija - novi vodotoranj zapremine 500 kubika uraden u 2006. uloženo je oko 30 miliona dinara. Polovina novca dobijena je iz Nacionalnog investicionog plana dok je druga polovina potekla iz same opštine. Vodotoranj se nalazi na Vašarištu pored starog, cija je zapremina 350 kubika a dodatnih 500 kubnih metara rešice ravnomernost snabdevanja vodom i služiti kao korektor dnevne potrošnje. Kada je rec o snabdevanju vodom preko Direkcije zamenjeno je više od tri kilometra vodovodne mreže u gradu a vrednost izvedenih radova je 25 miliona dinara.

U 2006. godini tekli su i radovi na kanalizacionoj mreži. Uraden je glavni kolektor u ul. Obala Kralja Petra vrednosti 40 miliona dinara gde je sa oko 11 miliona dinara ucestvovala Republicka direkcija za vode, 18 miliona dobijeno je iz NIP-a a ostatak sredstava obezbeden je iz opštinskog budžeta.

U toku su radovi na kanalizacionoj mreži u Belom Bagremu. Predvideno je spajanje ove mreže sa glavnim kolektorom u ul. Obala Kralja Petra. Izgradnjom kanalizacije u ovoj ulici pružena je mogucnost da se sa radovima na izgradnji kanalizacije pocne i u ostalim delovima grada gde je nema.

- U Boljetinskom naselju zapoceti su radovi na vodovodu i kanalizaciji, gde delom u finansiranju ucestvuju i gradani svojim sredstvima. Vodu smo mogli da uvedemo i pre ali pošto dotok podzemnih voda ide prema našem izvorištu, da ne bi došlo do zagadenja izvorišta uporedo cemo raditi i na kanalizaciji. U ovoj godini predvidaju se i radovi na delu Maljutske kanalizaciji u starom delu grada. Izgradnjom kanalizacije u Obali Kralja Petra data je mogucnost da se i najniži delovi grada prikljuce na kanalizacionu mrežu. Time cemo rešiti veliki problem - septicke jame, kaže Mikce Jovanovic, bivši v.d. direktora JP “Direkcija za izgradnju” Opštine Veliko Gradište.

U 2007. nastavice se sa poboljšavanjem snabdevanja vodom a u tom cilju planira se izgradnja drugog potisnog cevovoda.

- Time bi se obezbedilo da grad ima dovoljne kolicine pijace vode jer su do izgradnje novog vodotornja ljudi koji stanuju na višim spratovima u letnjem periodu imali slab protisak. Takode, završavamo regionalni vodovod za Majilovac, Kurjace i Sirakovo. Radovi su pri kraju, u Kurjacu su završeni a drugi rezervoar na podrucju MZ Sirakovo se završava, Predracunska vrednost ovih radova je oko 32 miliona a sa 50% u njihovom finansiranju ucestvuje republicka Direkcije za vode, kaže Jovanovic.

“Nove” ulice

Iz programa Direkcije u 2006. asfaltirane su i mnoge ulice. Sredstvima iz budžeta finansirana je ulica od Obale Kralja Petra do Belog Bagrema cija izgradnja košta oko 9,5 miliona dinara. Sredstvima republicke Direkcije za puteve presvucena je ulica vojvode Putnika, kao i ulica Vuka Karadžica.

- Uskoro završavamo Obalu Kralja Petra jer je oko 30 % radova gotovo. Iz NIP-a smo dobili 366 hiljada evra a od tog novca uradicemo i ulicu Pere Metalca i Svetosavsku. Postupak odabira je završen i zakljuceni su ugovori sa izvodacem radova. Radice se dosta. Trend investiranja u Velikom Gradištu nastavice se u tekucoj godini. Trudicemo se da završimo radove u Belom Bagremu do pocetka turisticke sezone, kao i da zamenimo deo starih cementno - azbestnih cevi u vodovodnoj mreži. U kom delu grada ce se cevi menjati zavisi od stanja sistema koje cemo najbolje proceniti ukljucivanjem novog vodotornja, najavio je Jovanovic. I u 2007. godini Direkciji ce biti prebacena približno ista suma novca za mnogobrojne investicije.

T.R.S.