Header

PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE BORIS TADIC U POSETI POŽAREVCU

“ZA JAKU I STABILNU SRBIJU”

U okviru predizborne kampanje predsednik Republike Srbije i Demokratske stranke Boris Tadic prošlog utorka obišao je Viminacijum, a potom je u Velikoj sali Centra za kulturu održana konvencija na kojoj je razgovarao sa gradanima i pristalicama Demokratske stranke.

-Utisci su izvanredni i mogu da kažem da ljudi veoma dobro reaguju na svaku dobru poruku, poruku izvesne i stabilne buducnosti i na poruku mira. Moj nepodeljeni utisak na svakom mestu gde sam bio u Srbiji sada, a i ranije jeste da ljudi žele miran, stabilan razvoj, žele izvesnost za svoju porodicu i svoju decu.

To su temelji politike koju ja predlažem na ovim izborima i za koju tražim podršku gradana. Dok god sam ja predsednik Srbije mi necemo voditi ratove, ali cemo bez ikakvog odustajanja braniti naše legitimne interese gde god su oni ugroženi i kada je u pitanju naš teritorijalni integritet i kada je u pitanju naša evropska buducnost.

Gradani su optimisticki nastrojeni i ja sam ubeden da cu pobediti na ovim izborima, politikom koja je u stvari pobeda svih gradana Srbije i njihove buducnosti, pa cak i onih koji danas zastupaju sasvim drugaciji stav, istakao je izmedu ostalog Boris Tadic.

D.D.

NOVOGODIŠNJA CESTITKA RUKOVODSTVA OPŠTINE POŽAREVAC

DA 2008. BUDE SRECNIJA I USPEŠNIJA

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic u prisustvu svog zamenika mr Zvonimira Blagojevica, predsednika SO Požarevac Ivana Grubetica, opštinskog menadžera Predraga Pajica i nacelnika odeljenja svih opštinskih službi, cestitao je u petak stanovnicima požarevacke opštine predstojece praznike.

- Imamo veliku želju da Kosovo ostane u sastavu Srbije, da budemo deo Evrope, ali bez ikakvih uslova, da nam gradanstvo bude živo i zdravo, da smo složni i jedinstveni, jer samo tako možemo da bolje i srecnije živimo. Našim gradanima želim puno zdravlja i srece i cestitam im Novu godinu, Božic i pravoslavnu Novu godinu, sa željom da bude srecnija i uspešnija, rekao je predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic.

T.R.S.

“MOJ PARK ZDRAVLJA” PODRŽAN OD BCIF-A

U okviru programa Aktivne zajednice, u novembarskoj rundi odlucivanja od strane Balkanskog fonda za lokalne inicijative - BCIF, podržan je projekat Biciklisticko pešackog udru- ženja Lisac iz Žagubice, koji nosi naziv “Moj park zdravlja”.

Projekat ima za cilj poboljšanje uslova za zdravo i bezbedno odrastanje dece u Žagubici izgradnjom decijeg parka za igru, gde bi deca bezbedno provodila deo svog slobodnog vremena. Park ce biti izgraden na slobodnom delu prostora Doma zdravlja koji je dao svoju saglasnost za izvodenje radova.

Ukupna vrednost projekta je 382.000 dinara, deo od 305.000 dinara ce finansirati BCIF, a ostatak je ucešce opštine.

U VELIKOM GRADIŠTU

OTVOREN “RODIC” MARKET

U Velikom Gradištu protekle nedelje otvoren je prodajni objekat “Rodic”. Market zapošljava trideset Gradištanaca, a predsednik opštine Dragan Milic najavio je mogucnost otvaranja još jednog ovakvog ili slicnog objekta u Belom bagremu, što bi upotpunilo turisticku ponudu. Izbor artikala u novootvorenom objektu slican je kao u beogradskom, požarevackom ili drugim “Rodic” marketima u Srbiji, a mnogi proizvodi su na akcijskim sniženjima.

T.R.S.

DONACIJA POŽAREVACKOG “VODOVODA I KANALIZACIJE” USTANOVI U STAMNICI

NIJE ZA LETOVANJE

U prošlom broju našeg lista u izveštaju sa sednice UO JKP “ Vodovod i kanalizacija” Požarevac preneto je da je ovo preduzece izdvojilo milion i dvesta hiljada dinara za Specijalnu ustanovu u Stamnici za letovanje njenih šticenika. Tacno je da su sredstva u ovom iznosu opredeljena pomenutoj Ustanovi ali Odbor nije precizirao zašta ce se ona iskoristiti. O nameni ce odluciti Upravni odbor Ustanove u Stamnici.

S.E.

SA NOVOGODIŠNJE KOFERENCIJE ZA ŠTAMPU U PRIVREDNOM DRUŠTVU „TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC”

IZNADPLANSKA PROIZVODNJA „POVUKLA” POSLOVNU DOBIT

Ovogodišnja, u istoriji postojanja kostolackog energetskog kolektiva, najveca proizvodnja uglja i struje uslovila da Privredno društvo ostvari skoro milijardu dinara poslovne dobiti.

Vec tradicionalno uoci novogodišnjih praznika, u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac” održana je konferencija za štampu. Bila je to još jedna prilika za sumiranje odlicnih proizvodnih rezultata na otkrivci, uglju i elektricnoj energiji, adekvatnih poslovnih rezultata ali i pominjanje aktivnosti koje predstoje u ovoj i narednim godinama.

Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva je, pozdravljajuci prisutne, u uvodnoj reci istakao da je kljucni razlog ostvarenja rekordnih proizvodnih rezultata u sada vec minuloj godini pristup zaposlenih u ispunjavanju svakodnevnih radnih obaveza.

-Kada ovih dana pominjemo letošnje temperature, sve to deluje pomalo nestvarno. Na nekim sistemima tada je izmereno i 67 stepeni, doneli smo odluku da se od 12.00 do 16.00 sati ne radi. Sindikat je modifikovao našu odluku i ljudi su odlucili da rade sa povecanom dozom opreza. Istovremeno, ljudi na blokovima su odradili svoj posao i konacni rezultat je rekordna proizvodnja uglja i elektricne energije. Za takve rezultate ljudi su dobili novcanu nadoknadu mada ista još uvek, u to smo ubedeni, nije adekvatna i dovoljna. Pre svega i zbog toga što u dosadašnjem postojanju Društva u ovakvom organizacionom obliku beležimo rast produktivnosti od 26 procenata. Koristim priliku da se zahvalim svim zaposlenim, sindikatu, našem istinskom partneru i mojim najbližim saradnicima na rekordnim proizvodnim rezultatima sa željom da isti ostanu zapisani u istoriji ovog kolektiva ali da vrlo brzo budu prevazideni.

Govoreci o planovima za naredni period, direktor Živkovic je podvukao stvaranje uslova za povecanje proizvodnje uglja na devet, a zatim i na 12 miliona tona uglja godišnje što sve zajedno, u zavisnosti od poslovne politike EPS-a i države, treba da dovede do izgradnje novih termokapaciteta.

-Imamo viziju poslova za narednih pet godina. Nastavljamo rešavanje ekoloških problema, kapitalne remonte blokova „B”, okoncanje montaže V BTO sistema gde smo sredstva za ovu godinu sami obezbedili. To pokazuje da smo postali firma koja je sposobna da ulaže u buducnost, kaže direktor Živkovic.

Prilikom pominjanja najnovijih proizvodnih rezultata pet dana pre kalendarskog isteka godine, culo se da je, što se uglja tice, plan od sedam miliona i 150.000 tona prakticno realizovan. Naravno, rec je o uglju za rad termokapaciteta ali i za široku potrošnju. Deponije su trenutno na nivou popunjenisti od sto posto. Na jalovini je takode zabeležen rekordan ucinak od 28,5 miliona kubika što istovremeno znaci da do kraja zimskog perioda, ali sasvim sigurno i nadalje, nece biti problema sa nedostatkom uglja.

Što se elektricne energije tice, na sva cetiri bloka zakljucno sa 26. decembrom proizvedeno je cetiri milijarde 868 miliona kilovat-casova što je 6,7 procenata iznad plana. Istovremeno, blok A1 od 100 megavata posle uspešno okoncane revitalizacije beleži iznadplanske proizvodne rezultate, blok A2 je u 2007. godini proizveo struje u kolicinama koje nisu zabeležene od 1988. godine. Blokovi Termoelektrane „Kostolac B” takode su ostvarili rekordnu proizvodnju od kada rade. U Kostolcu je, znaci ove godine ostvarena najveca godišnja proizvodnja uz napomenu da ce planovi za 2008. godinu biti na nivou ovogodišnjih ali ih treba realizovati u uslovima stajanja bloka B1 od tri meseca zbog kapitalnog remonta. Opšte je uverenje da je i takav plan ostvariv. Nikakvih problema nije bilo ni u snabdevanju toplotnom energijom a u minuloj godini je okoncano ali i zapoceto niz poslova na rešavanju ekoloških problema.

Ovako dobri proizvodni rezultati su posledica želje da Privredno društvo kao nova organizaciona celina u EPS-u profunkcioniše na najbolji moguci nacin. Evidentno je da su ta nastojanja donela efekte: svi parametri preko kojih se prati efikasnost proizvodnje su znacajno porasli. To je za sobom povuklo i ostvarivanje pozitivnih finansijskih rezultata što je do pre dve godine bila samo vizija. Iznete su procene da ce 2007. godina biti okoncana sa poslovnom dobiti izmedu 900 miliona i milijardu dinara i da su svi parametri koji ukazuju na efikasnost poslovanja Društva u celini, znacajno poboljšani: ukupna ekonomicnost poslovanja porasla je za preko 19 procenata što znaci da se trenutno na 100 uloženih dinara ostvaruje 2,5 dinara zarade. Isto tako, ukupna zaduženost firme smanjena je za cetvrtinu, odnosno za oko tri milijarde dinara. Svi ovi rezultati, zajedno sa cinjenicom da ce koliko ovih dana uslediti i zvanicna dodela sertifikata za standard ISO 9001 što znaci da ce Privredno društvo biti jedina sertifikovana firma ovakvog organizacionog oblika u ovom delu Evrope, pokazuju da je jasno trasiran put ka firmi koja je spremna za tržišno poslovanje u svojoj branši.

Dragan Radojkovic

SA SEDNICE SKUPŠTINE RPK POŽAREVAC

INTERNACIONALIZACIJA POSLOVANJA I STANDARDI PRIORITETNI U 2008.GODINI

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Regionalne privredne komore Požarevac kojom je predsedavao Vojislav Paunovic na dnevnom redu je bilo šest tacaka. Posle usvajanja zapisnika sa prethodne sednice Skupštine Komore prof. dr Dragan Ðuricin govorio je o korporativnom upravljanju. Radi se o metodama vodenja akcionarskih preduzeca, odnosno korporativne forme preduzeca. Ovim pitanjem bavi se Udruženje korporativnih direktora Srbije (UKDS) koje je osnovano u maju mesecu 2007. godine, ima 44 clana i to su uglavnom predsednci kompanija i banaka najznacajnijih u Srbiji koja su uspešno prevazišla tranziciju (Sintelon, Hemofarm, Telekom, Metalac, Potisje...).

UVOÐENJE ETIKE U MENADŽMENT

“Imamo status, eticki kodeks i pravilnik o dobijanju i obnavljanju diplome. Centar za korporativno upravljanje koji je pod kapom Saveza ekonomista Srbije ima odgovarajucu edukativnu funkciju i pokriva strategijski menadžment, poslovne finansije, upravljacko racunovodstvo, poslovno pravo i porfilio menadžment. Problem korporativnog upravljanja je nastao kao posledica uvodenja etike u menadžment. Ako se uvede etika u menadžment onda se stvaraju barijere za loše upravljanje kao i barijere za zloupotrebe tudih interesa. Ovo je globalni proces koji je iniciran velikim skandalima koji su se pojavljivali na berzi tokom poslednje decenije dvadesetog veka i pocetkom ovog veka”, istakao je prof.dr Dragan Ðuricin potpredsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije.

Etika se uvodi u menadžment preko kodeksa korporativnih upravljanja. Postoje organizacije koje prate primenu kodeksa i koje ocenjuju tu primenu preko rejtinga korporativnog upravljanja. Sve koncepcije koje predstavljaju teorijska izvorišta koncepta korporativnog upravljanja predlažu da oni koji predstavljaju interese akcionara u kompaniji moraju biti kontrolisani formiranjem odbora direktora u formi upravnog i nadzornog odbora.

U Srbiji postoji kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore, a Udruženje korporativnih direktora Srbije je prihvatilo OECD-ove principe korporativnog upravljanja. Suština kodeksa je rad po principu “prihvati ili objasni”. Najvece odstupanje od OECD-ovih principa je da se u jednom licu ne mogu integrisati funkcije predsednika kompanije i generalnog direktora, odnosno da se integriše funkcija korporativnog uprav- ljanja i funkcija operativnog upravljanja.

“Danas u Evropi do 15% ukupnog primanja korporativnih direktora se odnosi na platu koju oni dobijaju kao eksplicitnu nadoknadu, a 85% su akcije, bonus planovi i ostale implicitne nadoknade. Posle 2000. godine placanje direktora utice na performanse, odnosno nagrada se tretira kao investicija. Dolazi do srašcivanja funkcija operativnog i vlasnickog upravljanja, tako da je na vrhu stvorena vrednost, ispod nje je poslovna strategija, zatim sledi baza za poslovnu strategiju merila performansi, operativni menadžment proces i razne operativne odluke. Merila performansi na bazi kojih se odreduje nagrada za menadžera baziraju se na profitu ili dobitku, stopi prinosa koja je izvedena iz profita, na dobitku po akciji koji je tržišni pokazatelj, na dividendi po akciji koja je tržišni pokazatelj, na dividendnom prinosu ili na cash flonj-u. Korporativno upravljanje je preduslov korektnog javnog upravljanja”, rekao je izmedu ostalog prof. dr Dragan Ðuricin.

USVOJEN IZVEŠTAJ O RADU I PROGRAM RADA KOMORE ZA 2008. GODINU

U nastavku sednice usvojen je Izveštaj o radu organa i tela Komore Požarevac za 2007.godinu. Prema recima Milice Mitkovic predsednice RPK Požarevac organi i tela Komore su redovno radili i obradivali teme koje su smatrali aktuelnim za privredu. U godini koja je na izmaku akcenat je stavljen na internacionalizaciju poslovanja preduzeca i uvodenju odredenih standarda u preduzeca.

Posle toga usvojen je predlog Programa rada Komore Požarevac za 2008. godinu. “I u narednoj godini prioritet nam ostaje internacionalizacija poslovanja naših preduzeca, standardi, rad na projektima, tako da ce organi i tela Komore i nadalje obradivati teme aktuelne za privrednike”, istakla je Milica Mitkovic. Potpredsednik RPK Požarevac Radiša Rakic predložio je da se u program rada za narednu godinu uvrsti pracenje malih i srednjih preduzeca na grupacijskom nivou, sa idejom pracenja njihovog poslovanja kroz dinamicke odnosno vremenske serije.

Donesena je Odluka da visina stope doprinosa (clanarina) ostane ista kao u prethodnih šesnaest godina i usvojen je Finansijski plan Komore za 2008.godinu. Kao i svake godine dobijene su tri ponude za reviziju finansijskog poslovanja Komore u 2007.godini i odluceno je da reviziju obavi Institut za ekonomiku i finansije Beograd cija je ponuda bila najpovoljnija i usluge ce koštati 175.000 dinara. Inace, Privredna komora Srbije je usvojila predlog RPK Požarevac i 21.decembra urucene su nagrade Fabrici stocne hrane “Sto posto” i Vojislavu Paunovicu predsedniku Skupštine RPK Požarevac.

D.Dinic

GORAN PETROVIC, NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA

BROJNE ŠANSE ZA OKRUG U 2008. GODINI

Na dužnost nacelnika Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic je stupio 16. jula ove godine. Pred kraj 2007. godine, na pitanje kako bi okarakterisao period u kome se nalazio na mestu prvog coveka okruga i šta bi izdvojio kao najznacajnije aktivnosti i rezultate, Petrovic odgovara:

-Najpre, bilo je neophodno u situaciji u kojoj se našao okrug, kao i jednoj politickoj situaciji koja nije bila baš najpovoljnija, a možda nije ni sada, da nacelnik okruga pre svega obide sve naše opštine, da razgovara sa predsednicima opština, da utvrdi koji su to problemi koji postoje, da utvrdi zašto Savet okruga nije funkcionisao do sada na nacin kako je to predvideno Zakonom i Uredbom. Podseticu da su od kada sam ja stupio na dužnost održane tri sednice Saveta okruga, koje se po zakonu održavaju na dva meseca, a mi smo ih održavali i u kracem periodu i da smo mi ove godine prakticno samo polovicno radili, a da su ti dogovori sa predsednicima opština upravo doprineli da se stvori stabilnost i da profunkcioniše Savet okruga na ovakav nacin, kako bismo utvrdili kako cemo ubuduce najbolje raditi, a u interesu svih gradana. Pri tome smo vodili racuna da poštujemo sve naloge zakonodavca i ono što nam je stavljeno u nadležnost.

Sednicama Saveta okruga prisustvovali su i gosti iz republickih organa. Da li biste neku od poseta izdvojili?

Dogovorili smo da svaki put kada imamo neko važno pitanje pozovemo nekog ko je relevantan u toj oblasti. Kada smo razgovarali o civilnoj zaštiti, a mi nismo imali Okružni štab civilne zaštite nikada do sada, mi smo ga sada formirali, pozvali smo u goste i na Savet okruga gospodina Milana Popadica, nacelnika Uprave odbrane Republike Srbije. Kada smo razgovarali o NIP-u u gostima na Savetu bio je pomocnik ministra za NIP, Branko Jankovic, a na poslednjem Savetu prisutan je bio gospodin Zoran Avramovic, direktor Sektora za puteve prvog i drugog reda Direkcije za puteve Republike Srbije. Kao Savet okruga uspeli smo da nademo nacin kako da razgovaramo o važnim temama i da imamo potpuno jedinstvo. Mogu da kažem da sam zaista u ovom trenutku zadovoljan kako Savet okruga funkcioniše i kako se ostvaruju zadaci. Svi zakljucci Saveta okruga su ostvareni, sve ono što smo dali sebi za zadatak smo ostvarili za kratko vreme.

Šta su bili prioriteti u vašem radu tokom proteklih pet meseci?

Podseticu da je mnogostruko uvecan broj projekata koji su predati za Nacionalni investicioni plan ove godine, a to je na prvom Savetu okruga bio prioritet, da je postignuta u vecini opština politicka saglasnost svih relevantnih faktora o tome koji su projekti od prioriteta, što je veoma važno i za stabilnost u opštinama i za to koji bi projekti zapravo trebalo da budu realizovani. Ministarstvo za NIP je utvrdilo kriterijume po kojima ce se odobravati projekti, ali u svakom slucaju u najvecem broju opština postoji saglasnost šta je njima potrebno. To je znacajan pomak u odnosu na raniji period.

Isti pristup sam imao i kada je u pitanju rad okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave. Dakle, kada govorimo o radu republickih inspekcijskih službi onda je najbolje da nacelnik okruga najpre obide sva ministarstva, da razgovara sa državnim sekretarima, pomocnicima ministara koji su zaduženi za tu oblast, a da potom na našem okružnom nivou pozovemo državne sekretare da na licu mesta na sastanku sa inspektorima rešavamo probleme. U tom smislu su za ovih pet meseci, koliko sam nacelnik okruga, u Branicevski upravni okrug došli gospodin Dušan Vuckovic, pomocnik ministra trgovine, Stojan Arizanovic, pomocnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Milan Petrovic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Snežana Lakicevic, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike i, naravno, održani su sastanci sa okružnim podrucnim jedinicama organa državne uprave, doneti su zakljucci, a to je, smatram, najbolji moguci nacin da se animira bolji i aktivniji rad, ali da to ne pricamo samo mi, nego da najviši državni funkcioneri koji su zaduženi za tu oblast upravo daju instrukcije na licu mesta.

Da li je bilo i konkretnih dogovora oko realizacije odredenih projekata?

Prilikom posete Snežane Lakicevic obišli smo Fond invalidskog i penzijskog osiguranja i tu je, uz njenu i moju inicijativu došlo do predloga da se izvrši rekonstrukcija pisarnice, da se iniciraju ulaganja i da se invalidska komisija, koja se nalazi na trecem spratu prebaci na prvi sprat, što je mnogo pogodnije za naše gradane i taj projekat je uraden i odobren od strane Ministarstva, te ja ocekujem da ce se realizaciji pristupiti uskoro. Vrednost projekta je oko milion i po dinara.

Kada je dolazio gospodin Branko Jankovic utvrdili smo da nalaz sanitarne inspekcije u našim školama nije dobar, dakle škole, posebno isturena odeljenja na nivou Branicevskog okruga nemaju adekvatne sanitarno-higijenske uslove. Za vrlo kratko vreme uspeli smo da te uslove potpuno saniramo u školama u Ševici, Neresnici, Jošanici, Osanici, da su odobrena sredstva u visini od 4 miliona i 800 000 dinara za sanaciju toaleta u pojedinim selima opština Kucevo, Žabari, Golubac, Veliko Gradište, Malo Crnice i Petrovac. Ovde smo iskoristili mogucnost da preko Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije dodemo do finansijskih sredstava, kao što je slucaj sa Jošanicom i Osanicom. Realizacija tih projekata je takode u toku.

Po meni vrlo je važno sistemski raditi i da iz svakog sastanka, posete i zakljucka dodemo do konkretne realizacije, ma o cemu da se radi.

Postoji li strategija razvoja Branicevskog okruga?

Znacajan je pocetak rada Regionalne kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, formiranje regionalnog Saveta ove agencije u koji su prakticno ušli svi predsednici opština, nacelnici Branicevskog i Podunavskog okruga. Mislim da je ovo veliki projekat u kome mi možemo naci svoju šansu. Ja sam insistirao i insistiracu i nadalje na izradi strategije ekonomskog razvoja, ovde se prakticno vec zapocelo sa njenom izradom . Usvajanje strategije razvoja u svakoj opštini i okrugu ce omoguciti da onoga trenutka kada postanete kandidat za clana Evropske unije koristite sredstva iz pretpristupnih fondova, to su ogromna sredstva, a ako nemate strategiju razvoja necete moci da koristite sredstva i mi treba da ucimo na greškama onih koji su pre nas ušli u Evropsku uniju, na greškama naših suseda koji su velika sredstva propustili, zbog toga što nisu aplicirali, jer nisu imali projekte, strategiju i nisu uspeli da iskoriste novac koji je bio dostupan.

U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom otvorena je i kancelarija za dijasporu i ja se nadam da cemo i ubuduce saradivati, a što je u interesu gradana, opštine i citavog okruga.

Kakvo je vaše mišljenje u vezi sa zahtevom da Požarevac dobije status grada?

Sa svoje strane sam više puta imao priliku da u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i u drugim ministarstvima prezentujem potrebu da opština Požarevac, kao sedište Okruga dobije status grada. Zalagao sam se, a to cu ciniti i ubuduce za Branicevski okrug i za sve opštine, kao i da opština Požarevac ude u red velikih opština koje ce dobiti status grada sa svim prinadležnostima koje omogucavaju ukupan brži razvoj. Predlog Zakona o teritorijalnoj organizaciji treba da ude u skupštinsku proceduru i o njemu ce se izjasniti poslanici u Narodnoj skupštini i po usvajanju Zakona možemo dalje govoriti o svim pitanjima vezanim za status grada.

Ove godine ste bili u Organizacionom odboru LJubi-cevskih konjickih igara. Kako ocenjujete znacaj Igara i ovogodišnju organizaciju?

LJubicevske konjicke igre jesu brend Požarevca i mi želimo da one budu uzdignute na još viši nivo. Bio sam u organizacionom odboru LJKI i više puta sam govorio da budžet Igara ne može da se sacinjava na dva-tri meseca pre pocetka i da mi moramo vec nakon LJubicevskih igara, do nove godine imati novi organizacioni odbor i krenuti da radimo. Onoliko koliko je bilo u mojoj moci ucinio sam sve da dode ministar poljoprivrede gospodin doktor Slobodan Milo- savljevic, da Ministarstvo poljoprivrede bude pokrovitelj tog dana, da ono bude i promoter, jer i preko njihovog sajta je bila prezentacija LJubicevskih konji-ckih igara. Saradnja je bila dobra, izmedu predsednika Organizacionog odbora, predsednika opštine i nacelnika okruga i mislim da smo ovaj put uspeli da malo pomerimo granicu.

Šta biste još izdvojili kao znacajno za napredak okruga?

Izdvojio bih, kao izuzetno važno i obilazak Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac, mislim da postoji velika otvorenost poslovodstva za rešavanje problema, narocito problema koji su vezani za ekologiju, dosta toga je do sada i uradeno, pogotovo kada se radi o filterima, dosta je novca uloženo, skoro je zapoceo projekat vredan 30 miliona evra, a koji se odnosi na odsumporavanje dimnih gasova na pepelištu u Drmnu, to je veliki projekat i ono što je posebno važno je to što cemo u novoj godini imati sastanak sa ljudima iz Ministarstva za ekologiju, da vidimo koji su to problemi i kako ce se najbolje rešiti. Energetika je znacajan resurs u našem okrugu. Ovaj sastanak pokazuje ozbiljnost sa kojom se po prvi put ušlo u rešavanje pomenutih problema.

Nedavno ste prisustvovali potpisivanju ugovora izmedu Gradskog ženskog hora «Barili» i Modne kuce «Mona» po kome ce kostime za hor kreirati Olja Ivanjicki. Da li smatrate da kultura ima važnu ulogu u razvoju jedne regije?

Donacija Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu za Gradski ženski hor “Barili” i kostime koji ce biti obezbedeni za clanice hora je vrlo znacajna stvar, imajuci u vidu njegovu važnost, ne samo za opštinu, vec za citav okrug i mislim da je to dobar gest Ministarstva, kojim pokazuje da država brine i o kulturnim institucijama, a hor “Barili” u proteklih 15 godina to i jeste. Radi se o donaciji od 800 000 dinara, a kreator je Olja Ivanjicki i to je nešto izuzetno pozitivno. Ja sam nezvanicno razgovarao sa Oljom Ivanjicki i direktorkom «Mone» i one su pristale da na prolece napravimo reviju u svecanim salonima, a da, ako to uspe Olja napravi potom jednu veliku izložbu ovde. Obecao sam da cu uciniti sve da do toga dode, jer mislim da moramo da razvijamo kulturne vrednosti i pratimo i kulturu i modu, tako da ce to možda biti jedna prava revija i izložba. I samo opštinsko zdanje ima svoju vrednost, naš grad je prelep, a mi ga moramo razvijati i voditi mnogo više racuna o njemu.

Koji su, po vašem mišljenju, najveci problemi sa kojima se suocavaju žitelji Branicevskog okruga?

Stanje privrede nije najbolje, ne funkcioniše veliki broj firmi, imali smo znacajna preduzeca koja više nemamo, 11 000 je nezaposlenih u Branicevskom okrugu, u odnosu na druge okruge to možda i nije mnogo, ali prema broju stanovnika je mnogo. Ono što jeste problem je smanjenje broja stanovnika. U proteklih 30 godina vlada demografska depresija od oko 23,8 posto, to jeste problem, mnogo naših domacinstava je ostalo prazno, mnogo ljudi odlazi, a postoji i odliv kadrova, mladi i pametni ljudi, dobri strucnjaci traže svoju šansu u vecim gradovima, u inostranstvu. Nije se mnogo uradilo po tom pitanju, politika se meša i tamo gde joj nije mesto, a mnogi pokušavaju da nešto rade, ali rezultata nažalost nigde nema. Nepostojanje sistemskog rada je takode problem. Ne može se rešiti pitanje vodosnabdevanja i vodovodne mreže tako što cete svakoga dana krpiti neku cev, mora da postoji projekat, potpuna saglasnost oko priorioteta, pri tome to može da traje i nekoliko godina, a tako se i treba odnositi prema tom problemu, ne treba ga sakrivati, vec se mora zapoceti. Politicka nestabilnost u nekim opštinama je takode doprinela stagnaciji, nedostatak investicija takode. Svesni smo da su najvece investicije u Velikom Gradištu u projektu Silver Lake, ali da takvih investicija koje bi donele nova radna mesta nema mnogo. Oni koji se nalaze na državnim funkcijama i primaju platu iz budžeta, dakle svi mi, moramo da promenimo pristup rešavanju problema. Ne možemo ih rešiti tako što cemo ih sakrivati i prebacivati jedni na druge. Ne može nacelnik okruga da reši pitanje pasa lutalica u okrugu, a dnevno kod mene dolazi po nekoliko ljudi koji smatraju da su inspekcije nadležne za rešavanje ovog pitanja. Zna se ko je nadležan, taj i treba da reši to pitanje, ne marketinški, nego realno. Ja mogu da pomognem, da ucinim sve što je u mojoj moci, ali taj problem ne mogu ja da rešim. Pored toga imamo problema i u poljoprivredi, ali tu vec imamo programe koji su poceli da žive. Po prvi put imate preko 4 000 registrovanih domacinstava koja dobijaju sto evra naknade po hektaru, dakle nama je potrebno da maksimalan broj domacinstava bude registrovan, a to automatski znaci da prethodno moramo da objasnimo našim domacinima da moraju da ih registruju, jer ako nisu registrovana, nema ni subvencija države, a jedini cilj jeste subvencija, a ne da država stavi namet. Tu su i povoljniji krediti, subvencije za nabavku delova za mehanizaciju i slicno. Lokalne samouprave moraju da ucine mnogo više na tom planu, moraju da rade na tome da bude što veci broj registrovanih domacinstava. Ja sam zadovoljan aktivnostima Zavoda za poljoprivredu, ali svi mi moramo da odvojimo vreme da na tome radimo, jer treba skratiti vreme sprovodenja dobrog programa.

Šta su prioriteti u 2008. godini?

U 2008. godini prioritet za citav okrug jeste procena projekata kojima se konkurisalo za sredstva NIP-a i ja se nadam da ce Ministarstvo za NIP odobriti opštinama Branicevskog okruga projekte koje smatra dobrim i da cemo na taj nacin uspeti da u narednom periodu dobijemo sredstva koja ce pomoci i opštinama i okrugu da se brže razvijaju. Razvoj poljoprivrede je takode važan, tako da tu moramo uciniti mnogo veci napor u lokalu i nadam se da ce mnogo bolje funkcionisati u buducnosti. Razvijanje turizma je još jedan od prioriteta, a to ce se dogoditi samo ukoliko imamo dobre projekte.

Brojni su problemi, ali su i velike šanse da ih uspešno rešimo, jer imamo zaista velike i kvalitetne resurse.

Šta biste poželeli svojim sugradanima, kao i meštanima ostalih opština u okrugu u Novoj godini?

Pre svega bih našim gradanima poželeo u novoj 2008. puno zdravlja, licnu i porodicnu srecu, to je ono što je najvažnije, svima nama da u predstojecoj godini radimo mnogo više nego do sada, da taj naš rad da rezultate. Ono što bih zaista želeo je da 2008. bude godina mnogo vece tolerancije, sa mnogo manje ružnih reci i optužbi, da se mnogo više uvažavmo i poštujemo, jer uvažavanje i poštovanje može da dovede do prosperiteta. Svada, mržnja, podmetanja nece dovesti do napretka, to je sigurno. Trebalo bi da budemo dostojanstveni, kako i prilici narodu koji ima dugu tradiciju, da se ostavimo svega onoga što je loše. Ja zaista vidim svetlu buducnosti i želim je našim gradanima.

L. Likar

INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE POŽAREVAC DUŠANOM VUJICICEM

POŽAREVAC U 2008. - STATUS GRADA

Kraj 2007. godine bio je povod za tradicionalni novogodišnji intervju sa predsednikom opštine Požarevac. Prvi covek Opštine Dušan Vujicic govorio je o poslovima koji su obavljeni u godini za nama, planovima i onome što ce lokalnoj samoupravi biti prioriteti u 2008. godini.

Šta biste u investicionom delu izdvojili kao najbitnije u 2007. godini?

- Sve što je za ovu godinu planirano, u procentima je uradeno preko 100%. Naravno radilo se i sve što je prevideno planom i programom mesnih zajednica.

Akcenat smo pre svega stavili na uredenje i unapredenje životne sredine. Divlje deponije su pokrivene video nadzorom, a nadam se da cemo ispuniti najave da ce do kraja 2008. profunkcionisati regionalna deponija. Krajem godine na Lucickom putu otvoren je Reciklažni centar.

Mnogo je radeno u svim mesnim zajednicama, što su meštani mogli da vide, jer smo ih redovno obilazili. Trudio sam se da obidem vecinu gradilišta i razgovaram sa ljudima. Iz tih razgovora najbolje se vidi cime su gradani zadovoljni a cime ne i šta im je potrebno. Da ne bih navodio sve poslove kao primer poslužice uredenje naselja Burjan gde nije bilo osnovnih uslova za život, kao što su kanalizacija, asfalt, trotoari. Slicno je i u Busiju, a nisu zaboravljene ni seoske mesne zajednice. Posvetili smo pažnju i Kostolcu, kao gradskoj mesnoj zajednici. Tamo je u toku izgradnja aneksa sportske hale, izdvojili smo novac za rekonstrukciju krova zgrade koja je oštecena u požaru, a pre desetak dana postavljen je kamen temeljac dogradnje Vrtica. Trudili smo se da ne zanemarimo kvalitet, kako bi gradanstvo i dalje bilo zadovoljno.

Od novoizgradenih objekata izdvojio bih Azil za pse, ciji se efekti rada vec vide.

Preko 400 domova je toplificirano, sa cime ce se nastaviti i u narednoj godini.

Veliki novac smo uložili u zaštitu vodoizvorišta, kao i vodovod prema Dragovcu.

Opština je mislila i na korisnike budžetskih sredstava. Niko se nije požalio da mu Opština duguje za plate ili druge troškove. Zadovoljili smo i ucenicke stipendije, socijalna da-vanja…

U 2007. usvojen je Generalni urbanisticki plan Požarevca. Šta je on, u smislu planske izgradnje, doneo Požarevcu?

- To je vrlo važan dokumen za grad koji je dugo živeo bez njega. Sada ce se znati red. Gradani mogu doci u našu Urbanisticku službu i videti šta je za gde predvideno i dozvoljeno. Istu stvar vrlo brzo ocekujemo i za Kostolac.

Formirali smo i tim za takozvani mali urbanizam. Protekle godine uredeno je nekoliko mikro lokacija u gradu a taj trend nastavice se i u 2008. jer smo za te poslove izdvojili dva miliona dinara. Nadam se da ce zapušteni uglovi, koji su ruglo Požarevca postati mini oaze. Možda bi takvim projektima trebalo pokriti delove prema LJubicevu, Saobracajnoj policiji, Bolnici…

U Požarevcu je otvorena kancelarija programa Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, kao i kancelarija za ravnomerni regionalni razvoj Vlade Srbije. Kakve mogucnosti Požarevac vidi u tome?

- Pocastvovani smo otvaranjem tih kancelarija u Požarevcu. Vladina kancelarija je prvo otvorena u našem, pa tek onda u još nekim gradovima u Srbiji. U projektima ucestvujemo ravnomerno sa drugim opštinama. Mi ocekujemo novac za projekat gasifikacije, vodoizvorište i malu privredu.

Tokom cele godine radilo se na tome da Požarevac dobije status grada. Bilo je problema oko ispunjavanja uslova od 100.000 stanovnika, koliko je potrebno za dobijanje ovog statusa. Krajem godine stigla je infromacija da ce Požarevac ipak dobiti status grada. Šta se promenilo?

Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je Požarevac uvršten u spisak opština koje ce dobiti status grada. Ocekujem da ce se to uskoro desiti. Inicijativa je krenula pocetkom godine . Istina je da je bilo problema oko broja stanovnika, ali pojedine opštine koje takode ne ispunjavaju ovaj uslov, našle su se medu kandidatima za dobijanje statusa grada, te smo mi oformili strucnu komisiju, koja je pripremila i poslala predlog za dobijanje statusa grada Vladi i ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Podršku ovom predlogu dao je i vladika Ignatije. U junu je ista inicijativa pokrenuta i od strane OO Demokratske stranke, a pre mesec dana u opštini susreli su se svi poslanici sa nivoa Branicevskog okruga i predstavnici lokalne samouprave. Tada je poslat još jedan zajednicki zahtev, nakon cega je usledio prijem u nadležno ministarstvo, kada nam je obecano da ce Požarevac biti na spisku za dobijanje statusa grada.

Šta ce nov status doneti Požarevcu?

- Doprinece na “videnosti”, tome da Požarevac više nije zatvoren grad. Gradani ce imati “konkretnije” i efikasnije pojedine službe. Takode,dobijacemo više sredstava iz Republike. Bitno je istaci da time što ce Požarevac dobiti status grada niko nece biti oštecen. Svi mogu samo da dobiju.

Kostolac je pokrenuo inicijativu za dobijanje statusa opštine. Kakva su Vaša ocekivanja po tom pitanju?

- Ja sam više puta zvanicno isticao da Požarevac želi status grada, kao i da želim da Kostolac bude opština. Ja to i sada želim. Kostolcani su napravili spisak mesnih zajednica koje bi ušle u sastav buduce opštine. Medutim, dobio sam informaciju da se Maruljevac, Bradarac i Klicevac protive tome i da ne žele da menjaju svoju pripadnost opštini Požarevac. Za druga naselja ne znam.

U oktobru je potpisan ugovor o bratimljenju Požarevca i Volgolanska, grada u Rusiji. Da li je ovaj cin vec doneo neke konkretne rezultate?

- Šestoclana delegacija iz Požarevca bila je pre mesec dana u Rusiji. Postoje odredeni zajednicki interesi, saradnja je pocela, a nastavice se sigurno i u 2008. godini.

I u ovoj godini održane su tradicionalne kulturne manifestacije i sportska dogadanja?

- Protekle su još jedne LJubicevske konjicke igre, dani Milivoja Živanovica, kome smo postavili i spomen plocu. Zaslužno je podignut i spomenik Ðuri Jakšicu. Sredeni su trgovi vojvodama Petru Dobrnjcu, Milenku Stojkovicu…

Što se sporta tice i dalje je u odbojci prvoligaš “Bambi Mladi radnik”. Tu je i ekipa Fudbalskog kluba “Mladi radnik”, koja je u jesenjem delu prvenstva Srpske lige - zapad zauzela prvo mesto i na najboljem je putu da prede u viši rang takmicenja.

Skupština opštine Požarevac usvojila je na poslednjoj sednici i budžet za 2008. godinu? Šta on u investicionom smislu donosi?

- Budžet predvida veliku investiciju, kolektor u ulici Knez Milošev venac. Širicemo dalje toplovodnu mrežu kao i gasovod. Za nekoliko dana ocekuje se promocija projekta gasovoda. Dobijena je dozvola od strane Ministarstva za energetiku, tako da cemo raspršiti sve sumnje o tome da li ce gasovoda biti. Deo novca preedviden je za vrtice, sredicemo ulicu Draže Markovica…

Budžet za 2008. najavljivali ste recima “razvojni” i “human”? Šta podrazumevate pod tim?

-Da je razvojan vidljivo je po investicijama predvidenim u njemu, od kojih sam pomenuo samo neke. Human je jer cemo dosta raditi na bezbednosti, izgradnjom trotoara u mnogim seoskim mesnim zajednicama, prevideli smo oko 2,5 miliona za kupovinu lekova i oko 600 hiljada za prevoz siromašnih penzionera. Bice tu i stipendija, nagrada…

2008. je i godina lokalnih izbora? Šta to za Vas znaci?

- Mi radimo kao da ce izbori biti sutra. Spremni smo da završimo sav planirani posao . Ocekujem da izbori budu stabilni i sa puno uvažavanja.

Cestitka

Cestitajuci nastupajuce praznike predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic istakao je da mu je, kao coveku, najveca želja da Kosovo ostane u sastavu Srbije, a kao predsedniku Opštine, da gradani budu živi i zdravi, uzajamno se pomažu, uvažavaju i druže, kao i da u 2008. bolje žive.

T.R.S.

SAVET GMZ USVOJIO INFORMACIJU O BUDŽETU ZA 2008. GODINU

KOSTOLCU VIŠE NEGO RANIJE

Clanovi Saveta GMZ Kostolac , u globalu, su zadovoljni sredstvima koja su namenski, za ovu Gradsku mesnu zajednicu, planirana opštinskim budžetom za 2008. godinu. Kraj godine i poslednja radna sednica bili su povodi okupljanja Saveta kojim od avgusta predsedava Vladimir Vila. On je na sednici, održanoj u petak 21. decembra, istakao da Kostolac nije odustao ni od jedne pozicije planirane budžetom, te da ce u narednoj godini u Kostolcu moci da se uradi više nego u prethodnim.

Istog dana, nakon održavanja sednice SO Požarevac na kojoj je usvojen budžet za narednu godinu koji iznosi mi- lijardu 724 miliona dinara, od cega 704 miliona cine investicije, Savet GMZ Kostolac usvojio je informaciju o budžetu ciji deo cine i novcana sredstva namenjena Kostolcu, koja se realizuju vecim delom putem JP "Direkcija za izgradnju" Požarevac.

Od takozvanih direktnih investicija izdvajamo dogradnju vrtica "Majski cvet" u Kostolcu, u visini od deset miliona dinara, ciji je kamen temeljac položen pre desetak dana. Toplifikacija naselja Kolište nosi polo-vinu ovog iznosa, 5 miliona, a izrada projekta vodosnabdevanja i precišcavanja otpadnih voda i zamena azbestnih cevi u Kostolcu - 3 miliona. Za nastavak radova na groblju planirano je 2,5 miliona, sredstva za merenje zagadenosti 1,5 milion dok se za investicije u kulturi predvidaju tri miliona (adaptacija bioskopa, programi, KUD). Ukupno, rec je od blizu 25 miliona dinara.

U investicije od gradskog znacaja koje se realizuju preko "Direkcije za izgradnju" spada obilaznica ka Kostolcu za koju je planirano deset miliona, projekat i izgradnja javnog NJC-a, cija lokacija još nije definitivno odredena, ali postoje izgledi da se nade na kostolackoj plaži - 2,5 miliona. Tu je i sanacija krova u Jadranskoj ulici koji je pre više godina oštecen požarom - milion dinara, kao i novi sanitet sa opremom za kostolacki Dom zdravlja, za koji je takode planiran jedan milion. Na poziciji objekata infrastrukture predvidena je cifra od 25,5 miliona dinara, a tu se misli na asfaltiranje, rasvetu, uredenje prostora…

- Nova veoma znacajna stavka je izgradnja stanova u Kostolcu. Za to je u budžetu opštine Požarevac predvideno dvanaest miliona dinara, što je dovoljno za desetak prosecnih stanova, ali ukoliko se udružimo sa gradanima, Privrednim društvom i obezbedimo novac sa još nekih pozicija možda uspemo da izgradimo jednu stambenu zgradu. Pri tom sami odredujemo gde i kakvi stanovi ce biti, da li cemo se orjentisati na mlade bracne parove, socijalne kategorije ili druge, kaže Vila.

U budžetu se nalaze i sredstva za održavanje ulica, zelenila, kišne kanalizacije… Sve navedeno što se realizuje preko Direkcije iznosi preko 90 miliona dinara.

Za Kostolac veoma znacajna su i sredstva iz Fonda za razvoj (za opštinu je planirano 78 miliona) kao i ona iz Fonda za zaštitu životne sredine (za opštinu je planirano 261 milion). Kostolcani ce insistirati na tome da novac iz Fonda za zaštitu životne sredine bude prerasporeden po istom principu kao i onaj iz Fonda za razvoj, gde prema Skupštinskoj odluci 60% pripada Kostolcu. Savet smatra da bi za podrucje Kostolca trebalo izdvojiti minimalno 122 miliona.

Kada sve to saberemo dolazimo do iznosa od ukupno 237 miliona dinara, koji su planirani da u 2008. budu utrošeni na podrucju Kostolca. Ovom racunicom Kostolac je blizu novoa od 30% ucestvovanja u raspodeli opštinskog budžeta (uzimajuci u obzir samo investicioni deo), procentu koji je više puta istican kao objektivan za grad tolike velicine, broja stanovnika i privrednog znacaja.

T.R.S.

DEDA MRAZ STIGAO U FIRME

Mališanima kostolackih preduzeca Deda Mraz je stigao pre novogo-dišnje noci. Novogodi-šnji pokloni deci radnika Privrednog društva i izdvojenih preduzeca de- ljeni su tokom protekle nedelje u Domu kulture. Iako su želeli da što pre pogledaju šta se nalazi u velikim vrecama klinci su strpljivo odgledali, za njih pripre-mljenu, novogodišnju predstavu.

U NOVOGODIŠNJOJ NOCI

CESTITKA PREDSEDNIKA LOKALNOG PARLAMENTA

Novu godinu ce Kostolcanima nekoliko minuta po ponoci cestitati predsednik Skupštine opštine Požarevac Ivan Grubetic. I dok ce predsednik opštine Dušan Vujicic obici porodilište u Požarevcu, službu Hitne pomoci, Garnizon Vojske Srbije u Požarevcu i Stanicu policije, gde ce dežurnom radnom osoblju cestitati praznike i uruciti novogodišnji reklamni materijal, predsednik lokalnog parlamenta ce isto uciniti u Kostolcu u službi Hitne pomoci i Stanici policije.

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC U 2007. GODINI

CUVARI ISTORIJE NEMIRNOG DUHA

Brojnim aktivnostima u 2007. godini, Istorijski arhiv Požarevac nastavio je svoju kulturološku i naucnu misiju. Direktorka ove institucije u kulturi, Jasmina Nikolic izdvaja pojedine segmente delatnosti kojima se Arhiv bavio tokom godine koja je iza nas, uz napomenu da ce i u 2008. još intenzivnije nastaviti borbu za ocuvanje istorijske grade.

Istorijski arhiv je bio organizator veceg broja izložbi. Koje biste izdvojili kao najznacajnije?

- Od izložbenih postavki u 2007. godini izdvojila bih sledece:

Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine koja je organizovana u februaru povodom Dana Vojske Srbije i dana državnosti. Ova izložba Istorijskog arhiva je kulturnoj javnosti skrenula pažnju na izvidacka dejstva Srpske aeroplanske eskadre, na formiranje prve škole za pilote i vazduhoplovne izvidace u Požarevcu 1915. godine, na postojanje prvog opitnog centra, na dobijanje protivaeroplanske artiljerije kao i na cinjenicu da je tokom 1915. godine Požarevac najviše stradao od neprijateljskih vazdušnih napada. Izložbu je pratio reprezentativni katalog.

Potom smo u aprilu napravili izložbu Požarevacko pozorište izmedu dva svetska rata, povodom 12. Glumackih svecanosti Milivoje Živanovic, za srpske glumce i goste grada kojom je pokazao da je pozorište presek odredene društvene stvarnosti i detektor stanja društva, na naglašenu naklonost požarevackih stanovnika prema pozorištu, na upornost da se ima sopstveno pozorište, da se ono ocuva u teškim vremenima radi negovanja duhovnosti, što je dovelo do uzdizanja ovog grada u odnosu na ostale sredine u meduratnoj Srbiji. Za ovu priliku publikovano je drugo izdanje kataloga o požarevackom pozorištu. Izložba Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države takode smo postavili u aprilu, obeležavajuci 59 godina od osnivanja i rada. Istorijski arhiv se predstavio izložbom koja prati razvoj ovog grada i njegove privrede od 1840-1941. godine. Na preko 200 arhivskih dokumenata prikazan je privredni razvoj kroz razvoj poljoprivrede, stocarstva, industrije, trgovine, saobracaja, zatim period prelaza iz poljoprivrednog u industrijsko društvo, a samim tim iz sela u grad kao centar industrijalizacije, što je garantovalo Požarevcu brži postanak modernog industrijskog društva.

Posebna tematska celina bila je posvecena znacaju memoranduma u poslovnoj prepisci privrednih preduzeca u požarevackom okrugu. Izložba je gostovala i u Novom Sadu - bila je postavljena u Muzeju savremene umetnosti u samom srcu grada i bila vrlo posecena u periodu od mesec dana gostovanja. I ovu postavku prati luksuzni izložbeni katalog.

U oktobru smo predstavili zadužbinarstvo Branicevskog okruga izložbom Dobrotvorima s poštovanjem. Na osnovu arhivske grade koja se cuva iskljucivo u Istorijskom arhivu Požarevac i digitalnim katalogom pokazali smo da su osnivaci zadužbina bili bogati ljudi skromnog obrazovanja, uglavnom trgovci, ali sa razvijenim osecanjem pripadnosti sopstvenom narodu i državi, kao i sa velikom ljubavlju prema važnim nacionalnim i obrazovnim institucijama. Mnogi od njih, svu svoju imovinu, zaveštali su u dobrotovorne svrhe. Podizanje privrede, izgradnja bolnica, školovanje siromašnih daka, štampanje knjiga… pomagali su srpski dobrotvori koji su umeli da ocene znacaj kulture, knjige i književnosti za razvoj srpskog naroda.

Pažnju javnosti izazvala je i izložba “Tito-Staljin”. šta je moglo da se vidi na njoj?

Istorijski arhiv Požarevac, u želji da predstavi najprestižniju izložbu u prethodnoj godini u Srbiji i da minimizira udaljenost provincije i centra, požarevackom kulturnom krugu predstavio je 22. juna izložbu Arhiva Jugoslavije Tito-Staljin. Izložena dokumenta vratila su nas u vreme i dogadaje od sredine cetvrte do sredine šeste decenije dvadesetog veka, u vreme u kome se odigrao najveci ratni sukob u istoriji, u kojem je izvojevana pobeda nad nacizmom i fašizmom, vreme u kojem je deo Evrope zakoracio u novi sistem a svet u prve decenije hladnog rata, vreme velikog sukoba izmedu Jugoslavije i SSSR-a ali i njihovog pomirenja, vreme u kom su Tito i Staljin ostavili neizbrisivi trag. Posetioci izložbe imali su priliku da vide film iz arhiva Jugoslovenske kinoteke Susret Tita i Staljina, kao i da dotaknu Titovu maršalsku uniformu i njegove licne predmete iz fundusa Muzeja istorije Srbije i Muzeja Josipa Broza Tita.

Krajem godine održan je medunarodni naucni skup posvecen Branicevu, koji su cak i gosti iz inostranstva ocenili kao veoma važan i uspešan?

Medunarodni naucni skup Branicevo u istoriji Srbije održan je u novembru. Zahva- ljujuci krugu istraživaca i širem krugu saradnika Istorijskog arhiva Požarevac poslednjih godina pristupili smo, sa više ambicija, sistematicnijem i organizovanijem radu kroz naucne skupove. Na poziv Istorijskog arhiva javila su se 42 naucna radnika iz zemlje i inostranstva koji su svojim referatima osvetlili mnoge dogadaje, licnosti, zbivanja iz bogate prošlosti grada i regiona i pokrenuli mnoga pitanja iz perioda kada je Požarevac igrao važnu ulogu politickog, privrednog, kulturnog i prosvetnog centra Srbije. Pomenucu naucne radove strucnjaka Istorijskog arhiva Požarevac - Pegavi tifus u Požarevcu i okolini 1915. godine, Susret istoka i zapada - kultura odevanja Požarevljanki na medi vekova, Prostitucija u Požarevcu tokom 20. veka, Dobrotvorni fondovi i zadužbine na prostoru današnjeg Branicevskog okruga i Sudovi opština kao administrativni i upravni organi vlasti u Požarevackom okrugu. Dakle, kroz tri sesije ovog naucnog skupa, kao sto je Društvo, politika i kultura, Branicevo - naselja, stanovništvo i kultura i Dva veka srpsko-ruskih politickih odnosa i vojne saradnje ostvarili smo postavljeni cilj - a to je da se prošlost Požarevca izuci, obradi i kriticki valorizuje, kako bismo opšte i pojedinacno znanje iz lokalne istorije podigli na viši nivo u skladu sa zahtevima savremene istorijske nauke. Ovaj, treci po redu, medunarodni naucni skup Istorijskog arhiva podržao je Institut za noviju istoriju Srbije, a finansiralo ga je Ministarstvo nauke Republike Srbije. Kao ekskluziva, na dan održavanja ove konferencije, svetlost dana je ugledao Zbornik rezimea na srpskom, engleskom i ruskom jeziku svih referata koji su toga dana bili izloženi naucnoj javnosti i medijima.

Takode, izašao je iz štampe (decembar) Zbornik radova sa Drugog naucnog skupa Istorijskog arhiva Požarevac Branicevo kroz vojnu i kulturnu istoriju Srbije koji ce javnosti biti predstavljen krajem januara 2008. godine, kako u zemlji tako i u inostranstvu, nadamo se.

Ove godine putovali ste u Kanadu na strucni skup. Koja ste znanja poneli odande?

Medunarodna konferencija Okruglog stola Medunarodnog arhivskog saveta održana je od 12. do 19. novembra. -Kao što vam je poznato, u Kanadi je održana 40. medunarodna konferencija Okruglog stola Medunarodnog arhivskog saveta (godišnji generalni sastanak) u okviru ciklusa posvecenog arhivima, razlicitostima i globalizaciji, pod naslovom Saradnjom do zaštite razlicitih kulturnih dobara. U strucnom i administrativnom radu Konferencije ucestvovala je i Državna delegacija Republike Srbije, kao punopravni clan A kategorije koja je imala pravo glasa, a ja sam imala cast da budem njen clan. Opšta tema bila je Saradnjom do zaštite razlicitih kulturnih dobara sa fokusom na saradnju izmedu razlicitih profesija, kao i na analizu rasta i razvoja arhivske profesije. U okviru rada Konferencije održane su 4 sesije pod temama - Arhivski principi i kulturni diverzitet - kontradikcija, konvergencija ili promena paradigme, Arhivske službe i modernizacija javnog sektora - mogucnosti za bolje upravljanje informacijama, saradnja izmedu arhiva i vladinih agencija koje stvaraju arhivsku gradu, Prospekti medunarodne saradnje izmedu biblioteka, arhiva i muzeja i, na kraju, Rezolucije koje su odražavale celokupni rad strucnog dela Konferencije.

Konkurisali ste i za sredstva iz republickih fondova?

Projekat javni rad - digitalizacija i sredivanje arhivske grade - Odlukom Vlade Republike Srbije i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja finansiraju se projekti od izuzetnog znacaja za našu državu iz buddžeta Republike Srbije. Jedan od projekata iz kulturnih delatnosti koji je od znacaja za Srbiju je i projekat Istorijskog arhiva Požarevac - digitalizacija i sreddivanje arhivske grade. U ovoj godini je naznaceni projekat izvoden u dva navrata, od januara do avgusta, kada je radilo 11 lica, i izvodi se sada, od decembra pa do 31. marta 2008. godine. Na poslovima digitalizacije arhivske grade radi cetvoro obucenih radnika koji su pokazali izuzetne rezultate zahvaljujuci svojoj strucnosti, odgovornosti i disciplini, pa tako beležimo 71.000 skeniranih dokumenata! Dvadesetoro lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje radi na sredivanju arhivske grade Okružnog suda Požarevac, prema operativnom planu rada arhiva.

Koje investicije su realizovane u 2007. a koje ocekuju Arhiv u predstojecem periodu?

Planom rada za ovu godinu predviden je projekat - uvodenje centralnog grejanja u objekat depoa (1300 m2) Istorijskog arhiva Požarevac. Realizovana je ova izuzetno znacajna investicija u pogledu tehnicke zaštite arhivske grade kao kulturnog dobra i centralno grejanje je svecano pušteno u rad 14. decembra 2007. godine na Dan arhiva u Srbiji. Investicija je vredna 2.450.000.00 dinara i finansirana je iz budžeta opštine Požarevac i manjim delom iz Ministarstva kulture Republike Srbije. Takode, Ministarstvo kulture Republike Srbije finansira projekat, koji je u fazi realizacije, a koji se odnosi na povezivanje arhivskog depoa u jednistvenu racunarsku mrežu, nabavka servera, obezbe- divanje adekvatnog internet pristupa i nabavka pratece opreme, tako da ce, pored objekta upravnog dela arhiva u ulici Voje Dulica 10, i objekat arhivskog depoa ici u korak sa savremenim IT tehnologijama.

Istorijski arhiv Pozarevac nastavio je, kao i prethodnih godina, nabavku arhivskih polica, arhivskih kutija, administrativne opreme, nabavku knjiga za arhivsku biblioteku, otkup arhivske grade od pojedinaca, mikrofilmovanje arhivske grade, zaštitu arhivske grade parama formaldehida i sl.

Šta od vaše arhivske grade koja se cuva u depoima, porez istorijskih spisa, može biti zanimljivo i korisno gradanima?

Istorijski arhiv Pozarevac je u prethodnom periodu (januar-decembar) preuzeo hiljade dužnih metara arhivske grade na smeštaj, zaštitu i trajno cuvanje iz registratura koje su bile u stecaju, pa se tako u našim depoima sada cuva grada Centra za živinarstvo, Voceprodukta, Stižanke, Mlinpeka, Kuteksa, Mlina Mlava DOO, ZZ Gornjak, MIP, ZZ Suvi DO, ZZ Osanica, ZZ Žagubica, Orašar DOO, DP Polet, DP Nata Dugoševic, DP ITK Moravka, i mnogih drugih. To je bitno, kako za istoriju i kulturu Braniceva, tako i za pojedince - gradane koji mogu da ostvare svoja prava iz razlicitih oblasti života, a na osnovu arhivske grade koja se trajno cuva u depoima Istorijskog arhiva Požarevac.

Da li Arhiv pruža strucnu pomoc drugim ustanovama?

Naravno, tu je i pružanje strucne pomoci na zaštiti arhivske grade - Zdravstvenom centru Požarevac, PIO Fondu, RZZO, Zavodu za javno zdrav- lje, Bambi-Banatu, organima uprave na teritoriji Branicevskog okruga, opštinskim sudovima na teritoriji Branicevskog okruga i Okružnom sudu Požarevac, Opštinskom i Okružnom javnom tužilastvu, osnovnim i srednjim školama u Branicevskom okrugu, Direkciji za izgradnju opštine Požarevac, JP Toplifikacija, PD Centar ED Elektromorava, PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, Društvu inženjera i tehnicara, Savezu penzionera i drugim ustanovama i insitucijama, kaže Jasmina Nikolic.

Dadajmo na kraju i to da je Istorijski arhiv Požarevac ovogodišnji dobitnik Oktobarske nagrade za postignute izvanredne rezultate u oblasti kulture.

Svim gradanima Branicevskog okruga želimo da im Nova godina bude obojena nadom, ispunjena vrlinom i krunisana uspehom!

Vaš Istorijski arhiv Pozarevac

L. Likar

POŽAREVACKA “LAÐA FRANCUSKA”

(Pesme požarevackih pesnika koje se pevaju)

Poezija srpskog romantizma nastala je na izvorima narodnog duha. Otuda su se i mnoge pesme romanticara (Branka Radicevica, Ðure Jakšica, J. Jovanovica Zmaja, Jovana Ilica…) raširile u narodu, dobile melodiju i pevale kao narodne tvorevine. Neke od njih postale su i klasicna dela strogradske muzike. Medu njima se nalazi i tekst jednog vladara; pesmu “Što se bore misli moje” napisao je knez Mihailo Obrenovic. Danas je gotovo zaboravljeno da je autor pesme “Oj, lele, lele” (“Šano, dušo šano / Otvori mi vrata…”) Dragutin Ilic, brat Vojislava Ilica. Retko se spominje i ime Milorada Petrovica Seljancice, seoskog ucitelja, koga je, pocetkom 20. veka, zapljusnuo “poslednji talas romantike”. Od svih romanticara i neoromanticara, Seljancica je ostavio najviše pesama koje se pevaju: “Duni, vetre”, “cini, ne cini” (“Ne luduj, Lelo, cuce te selo,/ cini ne cini, na mesecini…”), “Jesen stiže”, “Igrale se delije”…

Prvi stiški pesnik ciji su stihovani komponovani bio je Nikola Ðoric (1859 - 1913) iz Smoljinca. Ðoric je završio filozofiju u Beogradu i medicinu u Becu. Pisao je pesme, epove i pripovetke, a njegove drame izvodene su u Narodnom pozorištu u Beogradu. Muziku za njegovu pesmu “Ne pitaj me” (“Ne pitaj me da l’ te volim,/ Da l’ te ljubim dušo ja;/ Mogu l’ srcu da odolim, Kad za ljubav samo zna?!”). komponovao je Davorin Jenko. Pesma je bila sastavni deo Ðoricevog pocetnickog dramskog teksta “Slikar”, a objavljena je i u njegovoj zbirci ljubavnih pesama “LJubice”. Osim ljubavnih pesama, pevale su se i patriotske, borbene i proleterske pesme. Najpoznatiji srpski proleterski pesnici bili su Kosta Abraševic, ciji se deo rukopisne zaostavštine nalazi u Požarevcu, i Požarevljanin Milan Nestorovic (1885 - 1916). Kao predsednik Radnickog tipografskog pevackog društva “Jedinstvo”, Nestorovic je ispevao “Himnu Jedinstvu”. Muziku za ovu svecanu pesmu napisao je Petar Krstic. Nestorovicevu pesmu “Štrajk” komponovao je Nikola Sudarevic.

Uoci balkanskih ratova u Požarevcu je živeo i radio kao advokat pesnik Sava D. Petrovic koji se potpisivao pseudonimom Arman Dival (junak iz romana Aleksandra Dime Sina “Dama s kamelijama”). Pod ovim pseudonimom Petrovic je objavljivao stihove u “Gradaninu” 1910. godine Saradivao je i u casopisu “Naša narodna škola”, koji je izlazio u Velikom Gradištu i Klicevcu. U Požarevcu je uredivao casopis “Dan” (1911). Kao advokat radio je i u Žabarima. Posle Drugog svetskog rata živeo je u Velikoj Plani, Požarevcu i Beogradu, gde je i umro. Jovan Skerlic je Petrovica, baš kao i Disa, optužio za “dekadenstvo i lažni modernizam”. Medutim, Petroviceva pesma “Adio Mare” doživela je svetsku slavu; peva se u brojnim evropskim zemljama i u Americi. Pesma je nastala posle pesnikove letnje avanture u Dubrovniku 1908. godine. LJubavna romansa sa Dubrovcankom Mare, koju je pesnik upoznao na moru, trajala je kratko; pesnik je morao da napusti Dubrovnik jer su ga, zbog Aneksione krize, pratile austrijske vlasti. Secanje na lepu Dubrovcanku ostalo je u pesmi, za koju je Radomir Konstantinovic napisao da je kao stvorena da se pretoci u šlager i da sadrži neku vrstu “u jeziku nedopevane lakoce, ili lakoce samo naznacene za buduca pevanja”. Pesma je objavljena u listovima “Delo”, “Štampa” i “Bosanska vila” (1908) i u zbirci pesama “Reci srca” (1909):

Adio, Mare!…

Dosta bejah tuna

Gde šumi more, vapori krstare,

Gde slušah pesmu

S veselog Straduna -

Adio Mare, Adio Mare!…

Pod hladnim suncem

I lažljivim nebom,

Bez tebe,

Bogom poslati mi dare,

živecu bedno, i skoncacu brzo -

Adio Mare, adio Mare…

Požarevljanin je tvorac i jedne od najpoznatijih pesama o sudbini srpskih ratnika u Prvom svetskom ratu. Branislav Milosavljevic (Požarevac, 1877 - Beograd, 17. april 1944), autor knjiga rodoljubive poezije (“Mac i lira”, “Za otadžbinu”) opevao je u ratnoj lirici solunsku epopeju. NJegova pesma “Izgnanici”, “Tugovanka sa solunskog fronta”, slika bol mladih srpskih ratnika koji “iz svoje zemlje prognani” lutaju svetom. To je, u stvari, prvobitna verzija pesme “Krece se lada francuska”:

Sinje je more široko,

široko, hladno, duboko,

Krece se lada francuska

Sa pristaništa solunska.

Odlaze moji drugovi,

Drugovi srpski vitezi,

U zemlju daljnu Afriku,

Svi nose tugu veliku…

Pesma je objavljena u trecem izdanju knjige Mac i lira (1930) uz autorovu napomenu: “Ova pesma danas svima poznata peva se sa izmenjenim tekstom. Spevana je u logoru nerasporedenih oficira u Mikri 1917. godine.”

Branislav Milosavljevic je osnovnu školu i nižu gimnaziju završio u Požarevcu, a Vojnu akademiju u Beogradu. Pesme je objavljivao u listovima i casopisima: “Uzdanica”, “Srpske novine”, “Balkan”, “Pravda”, “Jugoslovenski glasnik”… Potpisivao se i pseudonimom “Bard Jugoslavije”. Istakao se junaštvom u ratovima za oslobodenje i ujedinjenje. U Drugom balkanskom ratu postavljen je za vojnog upravnika grada Draca. Radio je kao oficir u više mesta Srbije, a kao penzionisani pukovnik živeo je u Beogradu. Bio je u logoru u Nemackoj (1941-1943). Poginuo je u engleskom bombardovanju Beograda.

Posle Drugog svetskog rata pesme Milisava Pavlovica (1905-1998), pesnika-seljaka iz Crljenca , “Znaš li, dragi, onu šljivu ranku” i “Ništa lepše od naše seljanke”, komponovao je Miodrag Krnjevac. Pesme su objavljene u knjizi “Himna njivi”. Pesnikovu samouku poeziju prekrio je zaborav, ali su ove dve pesme nadživele svog autora i postale deo narodne baštine.

Veliša Joksimovic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

POEZIJA - BELEG U VREMENU

- Varadina Radojkovic Obradovic "Zrno feniksovo" Izdavac "SKOR" Novi Beograd, 2007.

Nedavno se u izdanju “Skora” sa Novog Beograda pojavila prva knjiga Varadine Radojkovic-Obradovic “Zrno feniksovo”. Veci broj pesama autorka je objavila u raznim listovima i casopisima, ali sada, sabrani u zbirku, deluju homogeno i upecatljivo.

U tematsko-motivskom smislu knjiga je raznorodna . Nekoliko tema ipak dominiraju: zavicaj, rodo- ljublje, misaonost i niz drugih. Uglavnom, u njima ima krik bune i nepristajanje na ponudeni svet, postojece stanje, neravnine u postojanju i na jalove snove koji se jatimice umnožavaju.

U recenziji Svetlane Radojkovic Mihajlovic ukazuje se da u pesmama Varadine Radojkovic-Obradovic “ima i optimizma i ljubavi”, “ali i konstantne zrelosti pevanja bez vidnijih oscilacija”. U recenziji i profesora Dragoslava Jankovica preovladuje zapažanje “da skoro iz svakog stiha izbija licna i kolektivna golgota”. Jankovic naglašava da je “kosmopolitski duh prisutan u vecini stihova,cak i tamo gde se to ne ocekuje”.

Ovo je pesništvo koje ima uvek svoje povode: nekada je to nacionalna nekad licna drama, nekad zavicajni huk nekad kosovski eho, ali uvek i svuda, iskrenost u kazivanju i lepota vizije.

S.R.

IZLOŽBA SLIKA AUTORKE NOE TREISTER IZ CEŠKE REPUBLIKE U KUCEVU

MI SMO (SE) NAVIKLI

KUCEVO - U oprganizaciji Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ u Kucevu je otvorena izložba slika ceške slikarke Noe Treister koja je rodena u Tel Avivu u Izrealu, a diplomirala je na ,,Bazalep’’ akademiji za umetnost i dizajn u Jerosalimu. Trenutno je na postdiplomskim sudijama na Evropskom univerzitetu u Švajcarskoj, na odseku za umetnost i komunikacije. Autor je brojnih projekata u Kucevu i Majdanpeku u Srbiji, ali i u Pragu, Brnu, Kladnu, Jablonecu u Ceškoj republici. Do sada je imala cetiri samostalne i 15 kolektivnih izložbi.

- Tema izložbe je podeljena teorija stvorena oko pitanja vode. Uprkos cinjenici da je regija Homoljskih planina bogata vodom, ljudi u mnogim selima ovog okruga nemaju tekucu vodu u svojim domovima. Ovo stanje je posledica opšteg zanemarivanja razvoja infrastrukture, ali i delimicno nedostatka inicijative samih stanovnika. Moj rad je inspirisan nacinom na koji se ovo zanemiravanje, bilo da je nametnuto od strane društva i države ili samo nametnuto usled nedostatka inicijative, pretvara u odredenu vrstu ideologije ,,Mi smo (se) navikli, koja u tom smislu prerasta u ,,To smo mi’’, rekla je na otvaranju svoje izložbe u Kucevu, Noe Treister.

- Svi eksponati na ovoj izložbi - fotografije štampane na platnu i transparentnom papiru cine ilustrovani odraz materijalne i duhovne bede i siromaštva jednog društva u tranziciji, te s toga obezbeduju ovoj izložbi duboko egzistencionalno opravdanje, kaže kucevacki slikar Miodrag Nadlacki. -Namera autorke je bila da vizuelnom provokacijom i umetnickom intervencijom doprinese da se ovaj svet bar malo popravi. Tako produbljena svest u potrazi za mogucim rešenjima omogucava fizicko i mentalno ozdravljenje i stvara pretpostavku za vecu odgovornost kako prema vlastitom životu, tako i odgovornost prema drugome.

- Ovu jedinstvenu izložbu videlo je veliki broj naših gradana. Autorka svojim slikama poziva na promenu u nacinu licnog razmišljanja i prevazilaženja inertnog stava u suocavanju sa problemima i pokrece da se oni reše. Ona spaja i pronalazi u stvarnom, svakodnevnom životu netaknutu i neiskvarenu prirodu sa plasticnim bocama i kanisterima, tekovinama savremene industrijalizacije, aludirajuci na apsurd da u kraju bogatom vodom ljudi u njoj oskudevaju, rekla je o autorki Noe Treister direkorka Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’,Jasmina Blagojevic.

LJ.Nastasijevic

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM SO POŽAREVAC IVANOM GRUBETICEM

OPŠTINA ZASTUPA INTERESE SVIH GRAÐANA

U 2007. godini odbornicka vecina u Skupštini opštine Požarevac usvojila je planirane odluke koje su od vitalne važnosti i interese svih gradana. Bilo je, medutim, i previranja, pokušaja preuzimanja vlasti od strane opozicije.

To je bio povod za novogodišnji razgovor sa inženjerom Ivanom Grubeticem, predsednikom SO Požarevac.

Vladajuca vecina i opozicija

Gospodine Grubeticu, navršile su se pune tri godine od funkcionoisanja Skupštine opštine u današnjem sastavu. Vaša ocena o radu, konkretnom ucinku i refleksu usvojenih odluka na gradane.

Upravo 22. decembra, sada vec prošle godine, navršile su se tri godine od konstituisanja SO u ovom sastavu, a to znaci da vecinu cine odbornici SPS, SRS i PSS. Ukupno je u koaliciji 36 odbornika. U pomenutom periodu bilo je varijacija u radu i funkcionisanju. U prve dve godine, kada smo radili zajedno sa opozicijom, smatram da su skupštinske rasprave bile kvalitetne, raznovrsne i sadržajne, sa mnoštvom zanimljivih ideja, konstru- ktivnih preloga i rešenja. Mi smo u svemu tome pokušali da nademo ono što je najprihvatljivije za gradane, odnosno za ono što je njihov suštinski i dugorocni interes. Bilo je tu i predloga opozicije i amandmana.

Medutim, od decembra 2006. godine došlo je do previranja, jer je opozicija pokušala, ne da preuzme, nego da otme vlast na neprimeren i protivpravni nacin pod prilicno neodrživim izgovorom da imaju odbornicku vecinu. A istina je druga: njihovi odbornici su izgubili status odbornika. Uzalud je opozicija smatrala da oni mogu i dalje da budu odbornici. Pokušavali su i posredstvom odredenih ministarstava i institucija da dokažu kako su u pravu. Bili su to nemili dogadaji. Za sve to vreme mi smo funkcionisali normalno, naravno, na ivici kvoruma, jer je sednicama stalno prisustvovalo 36 odbornika, tesna, ali vecina. Inace, bez obzira na takvo ponašanje opozicije mi smo za svaku sednicu sve pozive i materijale slali svim odbornicima, dakle, tu nije bilo nikakvog sektašenja, normalno smo se odnosili prema svima. Opozicija jednostavno nije dugo dolazila na sednice.

Ipak, došlo je do odredenih promena i pomaka. U poslednjih nekoliko meseci, kada je opozicija shvatila da nema ništa od prinudne uprave i mogucnosti da ona cini tobože neku legalnu vecinu, jedan broj odbornika poceo je da dolazi na sednice i daje legimitet. To su prvo uradili odbornici iz pokreta za Požarevac - SPO, Demohrišcanska stranka, Nova Srbija. Po- slednjoj sednici, jasno se videlo, prisustvovala su i cetiri odbornika DS. Na njoj je bilo 43 odbornika. Iskristalisalo se, ipak, da se u toku ove tri godine ipak vratimo na normalan rad i funkcionisanje. Cak sam i na pretposlednjoj sednici zamolio odbornike opozicije da dodu i uzmu ucešca u radu, buduci da se vodila rasprava o budžetu. Uvek je bolje imati i drugu stranu, koja na jedan drugi nacin gleda na problem. Godina koja ostaje za nama bila je dosta teška, ali smo sve uspešno priveli kraju, pa sad ocekujemo od ove u koju smo zakoracili mnogo više i rada i rezultata, ali i tolerancije.

Kakvi su odnosi unutar koalicije s obzirom na to da je bilo nagadanja da su optereceni problemima?

Bilo je mnogo nedobronamernosti i špekulacija u javnosti da je koalicija pred raspadom ili se vec raspala, da je na staklenim nogama, pa je s tim u vezi bilo i raznoraznih kvalifikacija. Mi u radu nismo imali nikakvih problema. Nemojte racunati razlicite pristupe odredenim pitanjima, ipak je rec o tri grupacije. Ali, uspeli smo uvek da se usaglasimo i da zajednicki nastupamo i da SO funkcioniše bez zastoja. Osim, dakle, tih špekulacija sa strane, unutar koalicije nije bilo problema, a recit dokaz je taj da su sve tacke bile usvojene. Recimo, svake godine na vreme smo donosili budžet, pratece odluke, davali saglasnosti na programe javnih preduzeca i razmatrali njihov rad. Kod nas je bila stalno prisutna briga za stalno zadovoljavanje potreba i interesa gradana. I mi to ne cinimo direktno, nego posredstvom odgovarajucih javnih preduzeca. Naša je ocena da su naša javna preduzeca radila dobro.

Nezvanicno, postoji podela na takozvani patriotski i demokratski blok. Ovi prvi, su tradicionalisti, ovi drugi bi u Evropu. Vidite li i vi to tako?

Ja to gledam malo drugacije. Smatram da ta vrsta problema može biti prisutna na nivou republike i da se samo odredene opcije gledaju malo “oštrije”. Ali, kada se radi o lokalu, problemi koje rešavamo su zajednicki i složni, što je i interes svih gradana. Nema ništa bez zajednickog rada i dogovaranja. Mi smo u prvih godinu i po dana imali pred svaku sednicu oku-pljanje predsednika svih stranaka. Sada to više ne funkcioniše. U jednom trenutku opozicione partije prestale su da dolaze i pocele da ih ignorišu. A od lanjske godine od kako su poceli da prave svoju vecinu, pa nisu uspeli, ne dolaze više ni na sednice Skupštine opštine. Iskreno mi je žao što se to dogada, ali na srecu, sve se polako vraca i deo opozicionih odbornika pocinje da dolazi na sastanke što daje jedan viši kvalitet. Smatram da moramo da uvažavamo opoziciju.

Sve što radimo moramo da radimo tako da i nama odgovara ako sutradan budemo opozicija. Odluke ne bi trebalo da važe samo danas, nego sutra i prekosutra, dakle, dugorocno. Uskostranacko je gledanje na kratke staze i sa kratkim efektima.

Uskoro ce lokalni izbori. Šta mislite kako ce da se odvijaju, šta od njih ocekujete i kakve su vam procene o pobedniku?

Trenutno su raspisani predsednicki izbori, oni su 20. januara i mislim da i nemaju baš direktne veze sa nama jer ih sprovodi Republicka izborna komisija. Ali, kad se radi o lokalnim izborima tu je situacija dosta neizvesna. Prvo ne zna se kada se održavaju, možda pocetkom februara, možda ne. Donet je novi Ustav koji na nov nacin postavlja lokalnu samoupravu.Ali, da bi to moglo da se realizuje potrebno je da se donese jedan set zakona koji bi tu problematiku razradili. Ni jedan od njih cak nije ni u proceduri. Imajuci te cinjenice u vidu prosto ne znam kako bi ti izbori mogli da se obave pocetkom februara. Neprimereno je da nove izbore raspisujemo po starim zakonima.To drugim recima znaci da bi nekoliko meseci iza toga morali da se održe novi izbori. Ima tu i novina. U opticaju je ideja da Požarevac bude definisan kao grad što je skoro izvesno, verovatno ce tako i biti u novom predlogu zakona da se i pojavi kao jedan od gradova, a sve to zahteva jednu drugu organizaciju naše teritorije. Hoce li Požarevac biti grad sa više opština ili samo sa jednom tek treba da se otvori rasprava. Nadalje, to zahteva veliki rad, valja pripremiti sva normativna akta, organizaciju novih izbora, i još mnogo toga. Realno je da lokalni izbori budu tek najesen. Dotle bi bilo dovoljno vremena za pripreme i rašcišcavanje svih dilema i zakon bi bio usvojen u jednom kvalitetnijem miljeu.Ali, ako budu, a bice, kad tad, ocekujem prvo da pobedi Srpska radikalna stranka i Socijalisticka partija i da imamo istu ili slicnu koaliciju sa još vecim brojem odbornika. Evo zašto: Mi smo ovde u lokalu vodili jednu principijelnu i poštenu politiku da svim gradanima bude što bolje. Ubeden sam cak i u nastavak kontinuiteta politike koju smo vodili.

Šta je sa statusom Kostolca?

Prisutna je ideja da Kostolac bude opština i to dosta dugo. Licno sam bio ranije veoma rezervisan, ali kako vreme prolazi ima dosta osnova da postane to što želi. No, to umnogome zavisi od teritorijalne organizacije Srbije, hoce li biti vece ili manje opštine, novoproglašeni gradovi i slicno.

Kontakti sa gradanima

Tokom godine imate kontakte sa velikim brojem gradana. Na koje probleme se žale?

Kad se pogleda neko ukupno stanje u našoj zemlji, vidi se da je ono teško, a pre svega sa stanovišta zaposlenosti naših gradana. Mi smo imali unazad stalno neke aktivnosti oko privatizacije. Puno je firmi prodato, promenjen je status, i, nažalost, vecina njih ne radi, narocito proizvodna preduzeca. Jedan veliki broj ljudi prakticno se našao na ulici.

Doduše, postojali su neki socijalni programi, ali nisu mogli da razreše sve nagomilane probleme. LJudi traže posao, hleb. Ne biraju, hoce da bilo šta rade. Ilustrativan je podatak da je kroz opštinu prošlo oko dve hiljade ljudi tražeci posao. Mi ponekada i probamo nešto da uradimo u našim javnim preduzecima, ali i tamo je sve puno. Osim zapošljavanja reaguje se i na urbanisticke službe i to i u Direkciji za izgradnju i u opštinskom odeljenju. Tu moramo pod hitno da se posvetimo organizaciji rada. Istina, mi smo napravili servis za gradane, u centru grada, nažalost, to nije dovoljno. Ni neki zakoni u svim domenima nisu najprecizniji i najjasniji. Tu i tamo ima lutanja, pa ima i drugacijih prilaza što izaziva dosta revolta kod pojedinih gradana. Izlaz je u promeni zakonske regulative i pove- canju efikasnosti urbanisticke službe. Radena je i nova sistematizacija poslova. Nama su potrebni i novi ljudi da bi se pojedini poslovi što kvalitetnije oba- vljali: pravnici, arhitekti, ekonomisti, inženjeri.

Da li je požarevacko podrucje otvoreno podrucje?

Mi nikada nismo bili zatvoreni, mada ne zavisi sve od nas. Postoje tu i mnoga ogranicenja. Republika nam ogranicava masu za isplatu plata. Lane smo imali i problema sa isplatom stimulacija, ali budžetski inspektor je smatrao da su one izlazile iz okvira dozvoljenog, pa je insistirano da se to i ukine. Inace, primanja ljudi u opštini su relativno niska. Znam ja da je prvi kontakt gradana važan. On kroz opštinske šaltere gleda državu. Ona tu pocinje.

Kako ocenjujete odnos sredstava informisanja u pracenju SO.

Nisam zadoljan i malo ko je zadovoljan. Mislim da su sredstva informisanja bila obojena raznim partijskim i drugim bojama, da nisu bila objektivna, cesto se gledala samo jedna strana, nikad celovito. Posebno je to bilo istaknuto u vezi s previranjima. Bilo je mnogo jednostranosti i iskri- vljenog tumacenja. Neka sredstva informisanja su donosila kao da je sve gotovo i konacno oko preuzimanja vlasti od strane opozicije. Uzalud smo mi odgovarajucim dokazima i aktima dokazivali da to nije tako. Na taj nacin, citaoci, slušaoci i gledaoci bili su u zabludi, jer ne vide realno stanje stvari. Ipak, tu je vreme ucinilo svoje. Na kraju je gradanima bilo jasno ko je, a ko nije istinu govorio.

Šta porucujete gradanima i odbornicima?

Pozivam sve odbornike da se vrate u klupe i da zajednicki radimo. Što se gradana tice, mi smo usvojili budžet koji ce mnoge njihove probleme da reši na bolji nacin nego do sada. Ja sa optimizmom gledam na vreme koje dolazi. Zajedno možemo mnogo da doprinesemo tom boljitku, solisticki skoro ništa. Gradanima želim kao i odbornicima da imaju vedrije dane i mesece, puno zdravlja i srece i ostvarivanje svih želja.

S.Ristic

BIBLIOTEKA "ILIJA M. PETROVIC" U POŽAREVCU U 2007. GODINI

BOGATIJI ZA 7.000 NOVIH KNJIGA

- U 2007. godini Požarevacka Biblioteka obeležila 160 godina od osnivanja

- U godini jubileja ostvaren najveci priliv novih knjiga i naslova do sada

Pre ravno 160 godina odnosno 27. januara 1847. Ukazom Jovana Sterije Popovica, tadašnjeg ministra prosvete, u Požarevcu je osnovana biblioteka, odnosno citalište. Ovaj veliki jubilej Požarevljani su obeležavali tokom cele 2007. godine.

—Trudili smo se da sve aktivnosti podredimo toj vrednoj godišnjici. Rezultat takvog truda svakako je i taj što u ovoj godini imamo do sada najveci priliv novih knjiga i novih naslova u našoj biblioteci. Kupljene su knjige za 2.700.000 dinara od cega su sredstva iz budžeta 2.200.000, a ostalo sopstvena sredstva. Ne tako mali broj knjiga je dobijen otkupom Ministarstva za kulturu u vrednosti od 832.000 dinara. Kada se saberu knjige nabavljene sredstvima iz budžeta, našim sredstvima i otkupom Ministarastva, dolazimo do brojke koja prevazilazi 7.000 novih knjiga, a to je veoma zavidan broj za svaku biblioteku a ne samo za našu, s ponosom istice direktorka ove ustanove Beba Stankovic.

Brojni kulturni dogadaji

Pored bogatog knjiškog fonda koji cuva i nudi na citanje svojim clanovima, Biblioteka u Požarevcu, maticna biblioteka za ceo Okrug, tokom godine na izmaku organizovala je i mnoge kulturne dogadaje.

Održano je 17 vrlo raznovrsnih kulturnih programa sa mnogim poznatim licnostima kao što su Svetlana Velmar Jankovic i duet braca Teofilovic, ucesnici svecane akademije uprilicene povodom jubileja.

—Imali smo vece o filmu, kinoanimaciji i stripu gde su gosti bili Rastko Ciric, Ranko Munitic i Borivoje Dovnikovic, zatim projekcije dokumentarnog filma “Moj covek” autora Anite Panic, Bora Draškovic je gostovao u okviru Glumackih svecanosti sa svojom knjigom “Pogled prolaznika”, sreli smo se i sa Evom Ras, Zoranom Živkovicem, piscem epske fantastike, organizovali predstavljanje Fride u Mileninom gradu, mislim na Fridu Kalo, vrlo interesantna bila je i promocija knjige decjeg pisca Slobodana Stanišica, u skladu sa aktuelnim dogadanjima organizovali smo i vece posveceno muzici, govorilo se o knjizi Ivana Ivackovica “Umetnost pobune” posvecenoj Rolingstounsima, u našoj biblioteci predstavljen je i Žikica Simic i njegova knjiga “Elektricna zastava”, priredili smo i izložbu fotografija u okviru LJKI Stanislava Milojkovica, urednika fotografija u listu “Danas” kao i književno vece sa Draganom Velikicem, našim aktuelnim ambasadorom u Becu. Gosti su nam bili i Pedolino i Roberto Salinas Prajs, Meksikanac, autor knjige “Homerska šaputanja”. Pomenula bih i izložbu starih knjiških izdanja Ðure Jakšica u okviru Dana Ðure Jakšica, posetio nas je i Aleksandar Jerkov, organizovali smo promociju knjige Dragana Milenkovica, gost je bila autor Tanja Petrovic, naša dvostruka svetska prvakinja u karateu, promovisali smo i knjigu “Zagonetne price Uroša Petrovica”, trenutno našeg najinteresantnijeg, najcitanijeg i najnagradivanijeg decjeg pisca na Decjem odeljenju, pokušava da pobroji sva dogadanja u Biblioteci direktorka Beba Stanovic.

Digitalizacija Fonda stare i retke knjige

U 2007. godini, za potrebe najšireg kruga posetilaca renovirano je Odeljenje biblioteke u Kostolcu što je decenijama odlagano. Takode je sreden i prostor Biblioteke u samom Požarevcu, a krenulo se i sa radom u Coobiss sistemu, jedinstvenom virtuelnom katalogu knjiga na nivou države u kome se nalazi najveci broj biblioteka. U pitanju je veoma važan katalog s obzirom na to da svi oni koji su prikljuceni na tu bazu podataka imaju informacije o fondovima svih biblioteka u sistemu. Sa ovim postoji mogucnost preuzimanja zapisa iz Narodne biblioteke Srbije u kojoj je vec sredeno oko milion i 800 hiljada zapisa.

Požarevljani su zadovoljni cinjenicom da im je iz Ministarstva za kulturu odobren deo sredstava za digitalizaciju Fonda stare i retke knjige. Ta sredstva upotrebice za kupovinu neophodne opreme u okviru realizacije projekta ciji je cilj ocuvanje kulturne baštine. Biblioteka raspolaže starim i retkim knjigama iz 18. veka pa je nedopustivo dozvoliti korisnicima kojima je potrebna ova izvorna istorijska grada za razna ispitivanja, da slobodno barataju dokumentima i tako ih oštecuju. Sa digitalizacijom svako ce imati pristup ovom Fondu bez bojazni da ce retke i vredne knjige i dokumenti biti ošteceni.

Za zaposlene u Biblioteci, 2007. godina znacajna je i zbog nadzora koji su vršile kolege iz Narodne biblioteke Srbije, iz Odeljenja za razvoj. Položeni su racuni za ono što je uradeno u protekle dve godine, a izrecene ocene su bile izuzetno povoljne. Obavljeni su i razgovori Nadzornog organa sa nacelnikom Okruga Goranom Petrovicam i predsednikom opštine Požarevac Dušanom Vujicicem u kojima je istaknuto sve ono što je bilo dobro, ali i ono što još treba da se uradi. Na primer, i pored proširenja, Biblioteka u Požarevcu je ispod standarda kada je prostor u pitanju. Postoje izvesna obecanja predsednika opštine da se u skladu sa novim poslovima koje Biblioteka preuzima, obezbede neke nove prostorije za njeno funkcionisanje.

ZaŠto je važan Sajam knjiga?

U knjiškom fondu požarevacke biblioteke trenutno je 115.000 knjiga. Ta brojka se uglavnom bitnije ne menja i pored znacajnog priliva novih knjiga svake godine. Ovo iz razloga što ustanova ima i obavezan godišnji rashod. Ono što je novo u poslednje vreme je da se knjige nabavljaju u sve vecem broju primeraka kada je jedan naslov u pitanju, ranije je to bilo jedan primerak po naslovu. U svakoj biblioteci pa i u požarevackoj jedva cekaju Sajam knjiga jer je to prilika za jeftiniju nabavku novih naslova:

—Tada su najveci popusti i nude ih sve izdavacke kuce. Mi obicno imamo dve velike kupovine, jednu s proleca, februara-marta meseca kada krenu clanarina i upis, a druga velika nabavka, zbog samih popusta je upravo na Sajmu knjiga. Popusta, doduše, ima i tokom cele kalendarske godine, i svaki put se kupi ponešto, ali Sajam ostaje kao jedinstvena prilika za nabavku najviše knjiga u jednom mahu i kada mi potrošimo najviše para na nove knjige. A i izdavaci se skoncentrišu na taj period pa baš na Sajmu ponude najveci broj naslova, objašnjava direktorka.

Clanovi Biblioteke

Sa clanskom kartom Biblioteke “Ilija M. Petrovic” u Požarevcu trenutno je blizu 6000 ljudi. NJihov odnos prema knjigama je, kako su nam potvrdili u ovoj ustanovi, korektan. Svaki clan zadužuje knjigu na 15 dana, a ukoliko ima potrebu za produženjem sada to može uciniti i telefonskim putem, ne mora zbog toga da dolazi u biblioteku. Novi, produženi, rok je takode na 15 dana. Na naše pitanje u kakvom se stanju knjige vracaju, direktorka Stankovic nam odgovorila da nije problem u citaocima vec u izdavacima. Vrlo mali broj izdavaca, naime, vodi racuna o povezu knjige, prvenstveno se opredeljuju za jeftinije varijante pa se knjiga, vec pri prvom otvaranju maltene raspada, stranice se otkidaju.

Clanarina ostaje ista

Na nedavnoj sednici Upravnog odbora Biblioteke odluceno je da clanarina za 2008. godinu ostane ista. To znaci da je za pojedinacni upis potrebno izdvojiti 500 dinara, 400 dinara placaju oni koji se upisuju preko kolektiva, toliko isto se placa i upis na Decjem odeljenju kao i uclanjenje penzionera. Pravo na besplatan upis imaju predškolci, ucenici prvog razreda osnovne škole i redovni studenti koji pri upisu treba samo da pokažu indeks.

S.E.

ŽIVOTNA PRICA

UBIO VUKA GOLIM RUKAMA

O podvigu Dušana Lilica, direktora žagubicke srednje škole, po Homolju se i dan - danas prica i prepricava. Sa nevericom ili divljenjem, kako ko. Narocito za dugih zimskih noci, kad se niz raštrkane zaseoke i salaše utonule u smetove i mrak prolomi jeziv urlik izgladnelih copora.

To zlokobno zavijanje što predocava nasrtaj na stada ovaca, pse cuvare, pa i domacine salaša šcucurenih u vrletima surovih planina, ledi krv u žilama. Svedoce gorštaci homoljski, kra-tak je život da se na vukove svikneš i presta-neš nocu da strahuješ. Nego, puška u ruke, pa kroz prozor piljiš u mrak i - cekaš...

Junak naše price, Dušan Lilic, nije imao prilike da ceka, a nije imao ni pušku. Sa vukom, oci u oci, sreo se usred dana, kraj stada ocevih ovaca, na salašu izvan Žagubice, negde prema Dubašnici, pre nekih 7 - 8 godina.

- Silazi vuk iz šume i niz livadu, pravo na ovce. Psi reže, oduvek smo imali dobre pse, ali samo kruže oko njega. Vuk - mlad, u punoj snazi, cenim, težak nekih 40 - ak kilograma. Shvatam, samo ja mogu nešto da ucinim, inace - pobeže u šumu. Nema straha, nema panike. Vukove sam vidao nebrojeno puta, još od decjih dana. I, video sam, strah je cudo. Pamtim, bio sam decak, otac nanišanio vuka, puška nece da opali. Digne cev u vazduh - ona opali. Cudo... - prica Dušan.

- Znaci, samo smireno, koncentracija maksimalna, svaki nerv napet, nema vikanja, u tišini... Naucio sam to sa opasnim psima kakve ovde svi imaju. Išcupam iz plota kolac i preprecim mu put ka šumi. A psi ga stisli s leda. Medutim, kad god se on sa iskeženim zubima okrene prema njima - oni se odmaknu deset metara. I, kad smo se primakli jedno drugom dovoljno, svom snagom zamahnem. Vuk trže glavu u stranu, promaši ga onaj kolac pa tresnu o zemlju i slomi se na pola. Adrenalin u tom trenutku skocio, više i ne dišem, gotovo režim. Sekunde odlucuju: ovo je kraj! Moj ili njegov. Gleda nekim ledenim, izbezumljenim pogledom, zubi iskeženi, reži potmulo, sprema se na skok. Zamahnem nanovo, svom snagom, nekom silinom koja se valjda javi samo u najodsudnijem životnom trenutku i - posred glave ga tresnem! Oko mu iskoci od siline udarca! Tog momenta je bio mrtav. Taj trenutak, taj adrenalin, ta borba iz koje jedan živ nece da izade, danima i nocima mi je izlazila pred oci. Nocu sam se budio, sav u znoju. I sad, dok pricam, vraca se taj trenutak nanovo. Tek posle shvatiš šta je bilo i šta je moglo da bude. Tad - ne. Tad samo koncentracija, misliš "sto na sat", odlucno i brzo delaš, to je sve - uocljivo uzbuden pripoveda Dušan.

Otresit covek, svojih 45 i kusur godina, odrastao medu liticama Homolja, livadama i med stoletnim bukovim i hrastovim šumama, zraci cvrstinom duha, ostavlja utisak da bi bio spreman da, bezmalo, i golim rukama zadavi vuka.

- Lešinu posle odnesem u Veterinarsku stanicu, da se uvere da je stvarno vuk. Dobio sam te godine i nagradu od opštine, bogami, stotinu maraka. Ali, vuka sam odmah morao da zakopam. Ovo je vlaški kraj, mnoge žene se bave vradžbinama, htele su da cupaju dlaku sa vuka za te obrede, to nisam hteo da dozvolim. Cujem, tom se dlakom pravi nekome neko zlo, taman posla da od svega još pravimo i neki "cirkus"... - svodi Dušan pricu.

Vukovi, ove godine više nego ijedne ranije, nocima zavijaju u Homolju. Osmelili se, danju se i ne vracaju u šumu, kriju se po šipražju. Na desetine ovaca i jagnjadi poklali ove jeseni i s pocetka zime. Nema više onih nekadašnjih krupnih pasa sa metalnom ogrlicom, što se sa krvolokom hvataju u koštac, još samo ograda od žice odbija vukove. Pitanje je kad ce se okuražiti i poceti da se provlace kroz nju.

Tek u ponekoj kolibi, spram petrolejke leluja zidom senka cobanina nocobdije što, kad oseti da ga premor svladava, ogaravi u mrak dvocevku, pa se, kao i snegom otežale grane, strese od tog praska i nedugo zatim utone u san, zajedno sa planinom što se nadvila nad usamljenom kolibom i stadom.

Duga je zimska homoljska noc. Tajnovita i surova. Celac prošpartan tragovima svedoci da je napasnik tu negde, spreman da kidiše. Jednom ga je jedan žagubicki prosvetni radnik docekao veoma spremno i odlucno. Tako je dospeo i u pricu.

D. Milenkovic

COVEK ZA GINISOVU KNJIGU CUDA: BOŽIDAR JOVIC IZ POLJANE

DOŽIVECE STOTU

- Jovic nikada nije jeo meso niti pio alkohol, ne zna šta je lekar, ne seda za sto bez ribe i salate

Božidar Jovic iz sela Poljane nadomak Požarevca uskoro ce u Ginisovu knjigu cuda: u ovu svetsku antologiju retkosti uci ce zbog toga što nikada u životu nije jeo meso niti pio alkohol.

Istovremeno, ovaj pedesetogodišnjak se zaklinje da ce zasigurno doživeti sto godina, a sve okolnosti mu i bukvalno idu na ruku.

Jovic je u Poljani poznat covek. Meštani ga znaju po automehanicarskom zanatu. Majstor je nad majstorima u celom Branicevskom okrugu za traktore “Zetore”. NJegova specijalizacija koju je obavio u Ceškoj obezbedila mu je veliki broj mušterija.

“Ja svoj zanat volim. Od njega živim, on me hrani, njemu sam posvecen. Radim po celi dan, posao jeste prljav ali i lep. Koliko su ljudi srecni kad upale popravljenog Zetora, mahnu rukom i pozdrave vas. Nema lepšeg trenutka” - veli Jovic.

Ipak, ono po cemu nije poznat u Poljani i okolini to je njegova odluka da bude vegetarijanac. Probao je meso i do njega povraca. Slicno je bilo i sa alkoholom.

“Postim sve postove, živim uzornim životom, vitalan sam. Za mene je gozba ako na stolu imam ribu i salatu i sok. Cini mi se da moj nacin ishrane ne samo produžava vek nego i vas cini gipkim i elasticnim”, dodaje Jovic.

Na kraju, kad smo ga pitali koliko se puta obracao lekaru, sa nevericom je uzvratio pitanjem:

“Šta je to lekar”?

S. Ristic

PEDESET SELA BEZ SVATOVSKE BUKLIJE!

KUCEVO - Svatovska buklija s rakijom kojom su srpski domacini od vajkada pozivali rodake i prijatelje na svadbeno veselje u svom domu , ove godine nije u više od pedesetak sela u Branicevskom okrugu. Svadbe su se proredile kao nikada a u svakom cetvrtom od 190 naselja u osam opština, 2007. godine koja odlazi, nije bilo svatova da zaigraju narodno kolo. Najalarmantniji je pad broja svadbenih slavlja u opštinama Žagubica, Kucevo, Golubac i Žabari.

Prema recima Dragog Jovcica, u selu Mala Bresnica kod Kuceva nijedno svadbeno veselje nije održano u poslednjoj deceniji.

U desetak sela u opštini Kucevo novopeceni mladenci nisu videni u zadnjih pet godina.

Na smanjenje broja svadbenih veselja, kažu analiticari, uticalo je naglo osiromašenje srpskog sela, pa mnogi domacini nisu u prilici da obezbede dovoljno novca cak ni za jednodnevno gošcenje brojnih svatova.

Znatno je smanjena u poslednje vreme zainteresovanost kucevackih gastarbajtera na radu u inostranstvu. Oni koji su ranije masovno organizovali u zavicaju bogata svadbena slavlja za svoje sinove koji žive u inostranstvu ,danas se mogu u mnogim selima izbrojati na prste jedne ruke..

LJ. Nastasijevic

STARI GOLUBACKI GRAD

ATRAKCIJA GOLUPCA

Golubac -Ono što ce svaki putnik namernik poželeti da vidi kada dode u Golubac,je stari Golubacki grad koji kao srednjovekovni vitez neumorno stoji cuvajuci istoriju od zaborava. On je istovremeno i jedan od najmonumentalnijih spomenika ove vrste u Srbiji.

Spomenik se nalazi na cetvrtom kilometru nizvodno od grada. Prvi put se Golubac pominje u istorijskim izvorima još davne 1335. godine, a sigurno je da je podignut još mnogo ranije. Kroz dugu istoriju je menjao gospodare, a medu njima Madare,Turke i Srbe. Stari grad je inace, dobro ocuvan zahvaljujuci i cinjenici da ga je vojna posada napustila tek sredinom 19. veka. Sagraden je na grebenu Bele stene, na samoj obali Dunava. U jednoj od srednjih kula nalazi se mala kapela što je redak slucaj za gradove ovog tipa. Opština Golubac i Turisticka organizacija u toku ove godine planiraju da se ova trvdava osvetli i preuredi za turiste i ljubitelje drevne istorije.

LJ. Nastasijevic

RAZGOVOR SA RADIŠOM DRAGOJEVICEM, PREDSEDNIKOM OPŠTINE PETROVAC

ZAJEDNIŠTVO DONELO REZUL TATE

Kraj kalendarske godine se primakao pa smo iskoristili razumevanje predsednika opštine Petrovac Radiše Dragojevica da za „Rec naroda” napravi osvrt na rezultate rada u 2007. godini .

„ Godina koja je za nama imala je svoje poteškoce, a mi smo se u lokalnoj samoupravi trudili da ono što je rešavanje vitalnih problema naših gradna, pre svega u komunalnoj oblasti, bude naš prioritet i da ih rešavama u skladu sa onim što smo planirali na bazi sredstava sa kojima smo raspolagali i mogu da kažem da je dosta uradeno, moglo se i više, ali nema razloga da ne budemo zadovoljni. Sve skupa, ono što je obecano gotovo je realizovano. Ovde moram posebno da istaknem saradnju sa svim mesnim zajednicama koju smo uspostavili bez obzira na politicku pripadnost ljudi u Savetima mesnih zajednica, jer smo nastojali da pomognemo opštinskim sredstvima svuda gde su gradani participirali i za te namene iz budžeta je izdvojeno 20 miliona dinara. Tu su i sredstva koja smo dobili iz republike, a ona nisu mala pa su i te kako pospešila realizaciju svih investicija u ovoj godini”.

- Da se osvrnemo na stanje petrovacke privrede. Do sada je privatizovano 8 preduzeca, kakva je trenutno situacija u privredi?

„ Jedan od znacajnih prihoda budžeta je porez na zarade. On se u ovoj godini ostvaruje u manjem obimu nego prošle godine. To je rezultat smanjene stope, ali radi se i o smanjenom broju zaposlenih a manja su i primanja. Poslodavci koriste zakonske mogucnosti da isplacuju minimalne licne dohodke, a na neki drugi nacin kompenzuju razliku kada se radi o primanjima radnika. Za oko 10 miliona bice manje ubrano od ove vrste poreza i to govori i o položaju privrede. Zato se može reci da je stanje u petrovackoj privredi loše, ona deli sudbinu privrede u celoj zemlji koja prolazi kroz tranziciju i svi kolektivi koji su privatizovani, izuzev „Alpine dolomit” rade manjim kapacitetom nego pre privatizacije. Upravo je privatizovano trgovinsko preduzece „Mlava”, poljoprivredni kombinat „Borac” je u najgorem položaju jer za sada privatizacija nije na vidiku i verovatno ce proci kroz stecaj. Tu je Farma svinja, Kožara koja je imala jedan neuspešan pokušaj privatizacije i kažem sve skupa stanje je vrlo loše u onome što je bila nekadašnja privreda. Sve to ima odraza i na standard gradana i na priliv u budžet”.

- Opština je poznata po velikom broju naših gradana na privremenom radu u inostranstvu. Jedan broj se vraca, kakvi su tu planovi opštine?

„ Mi i dalje imamo stalne kontakte sa našim radnicima na privremenom radu u inostranstvu. Ovo je vreme kada sa njima organizujemo tradicionalne susrete gde se razmenjuju informacije i daju ponude za odredena radna mesta i ulaganje njihovog kapitala. Kroz novi Generalni urbanisticki plan izdvojen je prostor za industrijsku zonu i svakako da ocekujemo investicije uz pomoc sredstava NIP-a za ulaganja u neophodnu infrastrukturu. Naši radnici povratnici sa rezervom pristupaju ulaganjima u proizvodne kapacitete”.

- U više navrata govorili ste da je razvojna šansa opštine poljoprivreda i turizam?

„ Da, u poljoprivredi se ocekuje da država na makro planu ucini više. Nešto od toga je uradeno ali smatramo nedovoljno. Kao opština pokušavamo da intervenišemo onoliko kakve su nam mogucnosti, kroz Agrarni budžet i kroz Agrarni fond koji služi za kreditiranje jednog broja poljoprivrednih proizvodaca koji se obracaju za pomoc. Dosta toga je cinjeno i na edukaciji proizvodaca, bilo je seminara, kao i manifestacija koje su imale ulogu da istaknu ono što su rezultati u proizvodnji i da ih podstaknu na dalji rad. Spomenuo bih tu Smotru krava i junica koja je pokazala da u našoj opštini ima dobrih proizvodaca i kvalitetnih grla, a slicno je bilo i na Bacijadi u Stamnici, kao i kroz druge slicne manifestacije. I naši povratnici iz inostranstva koji imaju raspoloživa sredstva i objekte, poseduju zemlju, vide tu šansu i okrecu se toj proizvodnji.

Što se tice turizma, opština Petrovac je sa formiranjem Turisticke organizacije krenula u ozbiljniji pristup i prvi rezultati su vidljivi, pre svega u onome što je prezentacija naših potencijala i stvaranje nekih uslova stavljanje u funkciju, pre svega spomenika kulture, manastira, odredenih prirodnih resursa koje imamo, jezera, predela oko Mlave i Podhomolja. Svakako da i geotermalna voda u Ždrelu ima svoju funkciju. Ulagali smo u putnu mrežu u tom delu opštine, a tu je i Ministarstvo turizma uložilo 10 miliona dinara kada se radi o putnom pravcu koji vodi ka Beljanici na relaciji Šetonje - Busur. Dosta toga ocekujemo od republike jer je nedavno usvojen Master plan za ovo podrucje i naša opština tu ima posebno mesto. Ocekujemo ulaganja u putnu mrežu kao i u druge oblasti infrastrukture. Tu svoje mesto imaju i razne manifestacije koje se održavaju, kako u lovu, tako i ono što su kulturna dešavanja. To su tek pocetni rezultati, ali se daleko ozbiljnije radi nego što se to cinilo u ranijem periodu”.

- Rekli ste da mnogo ocekujete od Beljanice, odnosno zimskog turizma i Banje u Ždrelu gde je ove godine bilo problema?

„ Tu se radilo obrnutim redosledom. Najpre je tu nikao objekat koji je imao polu „divlji” karakter. Došao je nov investitor koji je prihvatio da ulaže više i ozbiljnije. Nikli su prvi bazeni i pocelo se sa nekom turistickom ponudom u širem smislu te reci. Medutim osnovni problem koji mi sada rešavamo je urbanizacija tog dela naše opštine i to kada se radi o banji u Ždrelu i Bistrici koja se razvija kao etno selo. Osnovni problem u ovom trenutku je snabdevanje elektricnom energijom u koju je investitor Dragiša Milojevic dosta uložio. Problem prikljucka je vezan za gradevinsku dozvolu i time ce se sve vratiti u legalne tokove i banja ce normalno funkcionisati. Investitor ima planove da gradi i nove bazene i ono što je posebno znacajno za celu opštinu, to su novi smeštajni kapaciteti jer je u planu i izgradnja novog hotela sa preko 100 ležajeva i to nam u ovom trenutku najviše nedostaje, pa smo se oslonili na vikend turizam gde imamo dosta poseta kada se radi o manastirima Vitovnici i Gornjaku, pa i u samoj banji su organizovane posete vikendom iz Beograda ali dolaze i drugi gradani. Mi pravi hotel nemamo, imamo nekoliko motela a u razvoju je i seoski turizam. To su pocetni rezultati”.

- Oblast u koju je opština dosta izdvajala je i obrazovanje?

-„U ovoj godini dosta smo sredstva uložili u tekuce i materijalno održavanje svih škola, a bilo je prisutno i dosta dugovanja iz ranijeg perioda. Dva puta je vršen rebalans budžeta da bi se dalo više obrazovanju. Ulagalo se i u investicije, adaptacije prostora, sanitarne cvorove, grejanje, fasade, opremanje kompjuterima. Redovno je placen prevoz ucenika i nastavnika. Posebnu stavku u budžetu imamo za usavršavanje nastavnika i profesora koji odlaze na razne seminare. To je oblast u kojoj smo maksimalno ulagali, nekada i na uštrb drugih korisnika i investicija. Znacajna sredstva izdvojili smo i za stipendiranje ucenika i studenata. Samo u prošloj godini dodeljeno je novih 25 stipendija pored postojecih koje redovono finansiramo. To cemo nastaviti i u novoj godini, predstoji izbor novih stipendista jer je završen konkurs”.

- Opština Petrovac je postala prepoznatljiva po kulturnim dešavanjima?

„ Ocena je na mestu i to se visoko vrednuje u republici s obzirom na velicinu naše opštine i postignutih rezultata. Oni su rezultat višedecenijskog rada i u vremenu koje je prethodilo mom dolasku u kulturu i sada kada je nastavljen taj rad. Mi kao lokalna samouprava izdvajamo sredstva , imamo ustaljen hod koji ide uzlaznom linijom i stvarno mogu da kažem da smo prepoznatljivi u Srbiji po tome. To je i šansa kada se radi o turizmu. Mi smo zapoceli jednu manifestaciju „Put u Gornjak” koja traje nedelju dana i tu vidimo šansu i za turizam. Svakako to je i ovo što organizuje Turisticka organizacija kroz „Dane Mlave”. Svi ti poslenici u kulturi su i naši ambasadori na širem prostoru. Naše pozorište je gostovalo u mnogim gradovima u Srbiji do Leskovca, Šapca . Imamo aktivne tri scene, tu je i baletska škola i javljaju se novi sadržaji što je vrlo znacajno i širi se krug mladih koji ispoljavaju interesovanje za akativnost u kulturi. Tu bih istakao i aktivnost Udruženja slikara, jer imajuci u vidu velicinu grada, imamo znacajan broj akademskih slikara.

Ulagalo se i u objekte kulture. Za naše prilike imamo kvalitetne uslove za rad. Renovirani su bioskop i Dom vojske koji sada služi kao Dom kulture gde su pristojni uslovi, Biblioteka je dobila nove prostorije, Zavicajni muzej kao i Srednja škola sa svojim prostorom su sve objekti gde se prireduju kulturna dešavanja. Nisu zapostavljeni ni Domovi kulture u selima, jer su to jedina mesta za okupljanje seoske ženske omladine. Imamo aktivnih 20 Domova i Kulturno umetnickih društava koji nastupaju u okviru manifestacije Takmicenje sela, gde smo po broju i kvalitetu programa u samom vrhu u republici.. Nov dom je dobila Dubocka, u Trnovcu se završava takode nov dom, a u desetini sela izvršene su rekonstrukcije tih objekata.

Napomenucu da smo zakljucili ugovor sa „Evropa komercom” iz Petrovca koja ce na lokaciji DUP Pošta izgraditi stambeni objekat u kome ce biti obezebeden prostor za Biblioteku od 200 metara kvadratnih. Ocekuje nas i proširenje prostora za muzej, kao i rešavanje statusa bivšeg Doma vojske, kao i rešavanje statusa zgrade stare škole u centru Petrovca”.

- Dobri rezultati postignuti su i u sportu?

„ Mi smo u ovoj godini nastavili sa znacajnim ulaganjima u sportsku halu i nadam se da ce se za nekoliko meseci završiti. Sportisti dugo cekaju stavljanje ovog objekta u funkciju. Rukometašice Sloge u drugoj ligi igraju kao domacini u Svilajncu, a nalaze se u gornjem delu tabele. Dobre rezultate postigli su i fudbaleri Sloge koji su treci u Srpskoj ligi ispred mnogih renomiranih klubova, cak bivših prvoligaša. Tu su i rezultati u šahu, muškom rukometu, poznati smo i po borilacim veštinama. U opštini je aktivan veliki broj fudbalskih klubova, pojedina sela imaju i po dva kluba i svima budžet opštine pomaže i ta ulaganja nisu nikada promašena investicija. Rezultat u ovoj oblasti je i izgradnja brojnih terena za male sportove. Nova asfaltna igrališta uradena su uz pomoc NIP-a u Busuru, Šetonju, Vezicevu, Bošnjaku, Lopušniku, Malom Laolu, Rašancu, Kamenovu, ranije u Ranovcu, Stamnici, Velikom Popovcu, a u pripremi su i sa prvim prolecnim danima asfalt ce se raditi na terenima u Trnovcu, Knežici, Manastirici i dva terena radice se u Petrovcu”.

- Pocetkom godine prioritet ste dali radovima na putnoj mreži i nastavku radova na izgradnji sportske hale u Petrovcu?

„ Sportska hala je naša kapitalna investicija, to je objekat koji se gradi vec desetak godina i nastojali smo da ga završimo. Ove godine lokalna samouprava je u halu uložila 30 miliona dinara, mesna zajednica Petrovac uložila je oko milion i šesto hiljada dinara, a iz NIP-a smo dobili 22 miliona dinara.

Što se tice putne mreže mi smo zadnjih nekoliko godina stvarno dosta uradili. Oko 60 kilometara puteva, kako lokalnih tako i regionalnih dobilo je novu asfaltnu podlogu. Ove godine na regionalnim pravcima asfaltirano je 3 kilometra puta za Kucevo, 2 kilometra na putu za Požarevac, jedan kilometar za Žabari, 2,5 kilometra za Svilajnac, a od lokalnih pravaca asfaltirano je 3 kilometra puta Busur - Burovac, kilometar puta Lopušnik - Bošnjak i dva kilometra puta kroz Kamenovo. Participirali smo u izgradnji i seoskih puteva, koje su meštani asfaltirali. Radi se o pravcima u Rašancu dva kilometra, u Dubocki jedan kilometar, Covdinu kilometar i po, Oreškovici jedan kilometar i Stamnickoj reci jedan kilometar. Tu je i tekuce održavanje puteva, a na putevima sa makadamskom podlogom ugradili smo 20.000 tona kamenog materijala. Jedan broj mostova i vodopropusta je izgraden na putevima u više mesnih zajednica. U samom gradu asfaltirano je desetak ulica, a u glavnoj i ulici 8. oktobra asfaltirani su trotoari, dok se u samom centru poplocava deo ulice Bate Bulica i naredne godine ocekuje nas nastavak tih radova..

Znacajno je rešen i problem smeštaja izbeglica iz kolektivnog centra Kasarna?

„Sagradena je stambena zgrada sa 44 stana gde je isto toliko porodica smešteno. Objekat je izgraden donacijom nemacke humanitarne organizacije „Help”, a opština je imala obavezu da obezbedi lokaciju i kompletnu infrastrukturu, što nije bilo malo. Mi smo spremni da pomognemo na slican nacin i preostalim izbeglickim porodicama.

Nastavljeni su i radovi na regulaciji reke Mlave?

„ Kroz naselje Dubocka i jedan manji deo kroz Kamenovo izvodeni su radovi na regulaciji reke Mlave. Za te namene republika je izdvojila 60 miliona dinara preko NIP-a i JP „Srbija vode”. Mi ocekujemo da se ti radovi nastave i naredne godine do Kamenova gde predstoji znacajna investicija, izgradnja mosta na Mlavi, jer kao što je mnogima poznato, izvodenjem komasacije, pre nekoliko godina izostavljena je tada izgradnja ovog mosta, što ce imati i znacaja u regulaciji saobracaja, jer otvara se mogucnost izgradnje buduce zaobilaznice za Petrovac. Izdvojeno je i 20 miliona dinara za regulaciju ušca Busura u Mlavu jer su tu najveci problemi kada su visoki vodostaji ovih reka”.

Gradani ocekuju da se reši i pitanje vodosnabdevanja grada Petrovca i jednog broja naselja?

„Svakako da ce prioritetna investicija u iducoj godini biti zaštita izvorišta gradskog vodovoda u Šetonju i Malom Laolu. Izgradice se filtersko postrojenje za precišcavanje vode i povecace se kapaciteti. KJP „Izvor” je spremno za jednu takvu investiciju, u programima za NIP u 2008. godini dat im je apsolutni prioritet, a ocekujemo i sredstva Evropske unije. Radi se o investiciji od oko 3,5 miliona evra, u tom planu je i zamena azbestnih cevi glavnog voda od Šetonja do Petrovca”.

Ni gasifikacija cele opštine više nije daleko?

„To je investicija o kojoj se ozbiljno razgovaralo i vec su preduzeti odredeni koraci u vidu priprema planova i projekata. Naravno naši potezi slede prema onome što se dešava u Požarevcu gde ce prvo stici gas. Mi smo na nivou opština Branicevskog okruga ušli zajedno kada se radi o glavnom vodu u konkurs prema NIP-u i svakako da ti regionalni pravci imaju prednosti i ocekujemo da tu republika finansira kompletnu izgradnju glavnih vodova prema svim opštinama”.

Predstoji i izgradnja jednog broja mini hidrocentrala na reci Mlavi ?

„ Nedavno sam u Privrednoj komori Srbije preuzeo ugovore o ovim investicijama jer je Skupština opštine donela odluku da u ime opštine potpišem ugovore za pocetak izgradnje mini hidrocentrala na Mlavi. Investitori su iz Švedske i opština tu nema nikakve finasijske obaveze, osim rešavanja odredenih imovinsko pravnih odnosa i davanja urbanistickih uslova”.

U toku su i radovi na proširenju broja telefonskih prikljucaka?

„ Petrovac je dobio novu digitalnu telefonsku centralu „Alkatel” koja omogucava dodatnih 2 000 brojeva za nove korisnike. Proširenje mreže je neminovno i u Petrovcu, a i u jednom broju naselja su u toku radovi na postavljanju novih kablova”.

Petrovac dobija i nov Generalni urbanisticki plan ?

„ On je dugo ocekivan i dobijamo ga zahvaljujuci strucnjacima koji su ga radili kao i odredenim primedbama koje su date u javnoj raspravi. NJime je dat okvir za razvoj grada do 2026. godine i sada treba pristupiti detaljnoj razradi i donošenju prostornog plana za celu opštinu i pojedinacno za odredena naselja”.

Gospodine predsednice novogodišnji i božicni praznici su pred nama?

„Pre svega bih želeo svima da se zahvalim na saradnji koja je bila u ovoj godini, svim subjektima koji su relevantni, da ih ne imenujem, ali svakao i svim gradanima na odreden nacin, jer svako je dao svoj doprinos na mestu na kome se nalazio. On je dat i u onome što je stabilna politicka scena u opštini, kroz rad politickih stranaka i ovo je prilika da se zahvalim, pre svega parlamentarnim strankama bilo da su u vlasti ili opoziciji , jer mi smo jedna od retkih opština u Srbiji koja je u prethodne tri godine bila stabilna i konstruktivna, a to je rezultiralo svime o cemu sam govorio. Nismo imali bavljenja sobom u smislu smena, gubljenja vremena, bili smo okrenuti interesima gradana. Verujem da cemo i u Novoj godini, dok ne bude izbora i možda nekog drugog odnosa snaga u Skupštini i dalje uspešno saradivati. Ja svim gradanima, pre svega petrovacke opštine a i šire, želim uspešnu predstojecu godinu, da ih prati zdravlje i sreca, da imaju više para i da lepo provedu novogodišnje i božicne praznike”

D.Ilic

INTERVJU- DRAGAN MILIC, PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

Burna godina za nama i pred nama

Opština Veliko Gradište je opština buducosti. Na pitanja šta joj je donelo ovu laskavu titulu, koliko rada i novca je uloženo, a koliko ce biti u 2008., kao i kakav je odnos Republike prema ovoj opštini, kojoj je poslednjih godina turizam osnovni pravac razvoja, odgovara predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milic.

Šta je obeležilo 2007. godinu u opštini Veliko Gradište?

- U 2007. godini opština Veliko Gradište imala je veoma burne dogadaje kada govorimo o politickoj i radnoj situaciji. Politicki se odnose na prestanak funkcionisanja Skupštine tj. sednice lokalnog parlamenta nisu održavane u zakonskom roku, te je uveden privremeni organ. Ja sam više puta, povodom toga, ponovio da je prekršen Ustav od strane Vlade Republike Srbije. Taj privremeni organ trebalo je da odslika politicku situaciju u lokalnoj samoupravi, medutim, to nije tako uradeno. NJega cine sasvim druge stranke, tj. nema onih koje su dominirale u lokalnom parlamentu. Mandat privremenog organa po zakonu traje tri meseca, odnosno šest meseci ukoliko je izborna godina. Mandat ovog privremenog organa traje vec osam meseci, te se postavlja pitanje zakonitosti odluka koje ovaj organ donosi. Ja sam želeo da zajedno napravimo tim koji ce se baviti daljim razvojem opštine ali ljudi koji se tamo nalaze izgleda to nisu želeli. Ali sve je to politika. Sa druge strane mi smo u opštini Veliko Gradište imali zaista jednu dosta uspešnu godinu kada govorimo o radovima.

Koliko je i u šta investirano u prethodnoj godini?

- Investirano je preko 300 miliona dinara u putnu mrežu, infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju i razne druge sadržaje. Pomenucu samo najznacajnije. Uradeno je desetak kilometara kanalizacione mreže na Belom bagremu i u samom gradu, a vrlo brzo bice završeno spajanje kanalizacione mreže Beli bagrem - grad, cime se stvaraju uslovi da se u perspektivi napravi sistem za precišcavanje otpadnih voda. U kanalizacionu mrežu u protekle dve godine uloženo je preko 1,5 miliona evra. Opština je stvorila preduslov da u narednih 4-5 godina citav grad ima kanalizacionu mrežu.

Uradeno je i nekoliko desetina kilometara asfaltnih puteva, što je vrlo znažajno za naše planove razvoja turizma, jer bez dobrih puteva toga nema. Tu je i nekoliko kilometara vodovodne mreže, novi vodotoranj koji ima veoma znacajan uticaj na snabdevanje vodom samog grada Velikog Gradišta, zatim novi vod od izvorišta do vodotornja. Pronašli smo veoma znacajno vodoizvorište na Ostrvu, koje stvara uslove da se vodosnabdevanje razvija u nekoliko faza. Prva podrazumeva vodosnabdevanje vikend naselja i investiciju na belom bagremu, a druga, veci deo opštine Veliko Gradište. To je krupna investicija koja ce trajati nekoliko godina. Na taj nacin rešili bi problem zdrave pijace vode u svim selima opštine, što nam je i krajnji cilj.

U svim selima radeno je ponešto. Želimo da se što više smanji razlika izmedu sela i grada. Sve mesne zajenice, u zavisnosti od broja stanovnika, iz budžeta su dobijale od 200 hiljada do 2 miliona dinara inicijalnih sredstava za realizaciju svojih programa. To planiramo i dalje da radimo. Izvojio bih sedam novih poligona. Završava se sredivanje Doma kulture u Sirakovu a ovih dana bice završen i nov Dom kulture u Kurjacu koji je ujedno i fiskulturna sala. Uradena je i sanacija grejanja u Osnovnoj školi, adaptirano je nekoliko osnovnih škola u selima kao što je ona u Požeženu i Cešljevoj Bari, u Srednjevu se radi nova škola. Nije zaboravljena ni ulicna rasveta, seoski putevi, asfaltiranje ulica…

Ovih dana u toku su javni radovi na cišcenju divljih deponija. Deo novca za to dobili smo iz Mistarstva za kapitalne investicije i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, a konkurisali smo i u Agenciji za ekologiju, te ocekujemo da nam bude odobreno svih 15 miliona , cime bi ocistili sve divlje deponije na opštinskoj teritoriji.

Ukoliko bude vremena nastavice se asfaltiranje puta Tribrode-Makce. Gradište ima veoma dobro sredene objekte osnovnih škola, kao i Gimnaziju. Otvoreno je odeljenje konobara, kuvara i turistickih tehnicara i time se stvaraju kadrovi za buducu investiciju.

Što se dokumenata tice, završen je Generalni urbanisticki plan koji ovih dana treba da bude usvojen. Trebalo bi da se radi prostorni plan cele opštine cime se stvaraju uslovi za njen dalji razvoj. Radi se i urbanisticki projekat 250 hektara na Ostrvu. Na toj, opštinskoj zemlji, trebalo bi da niknu novi turisticki sadržaji. Naravno to ce ici na javnu raspravu.

Investicija na Srebrnom jezeru je , verovatno, ono što je za Veliko Gradište najznacajnije?

- Da. Uraden je Master plan za razvoj turizma za pet podunavskih opština: Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin. Inace, osim ovih opština mi, kao celinu, vidimo i Viminacijum, jer je sve to u okruženju od oko 20-30 kilometara. U Master planu, koji je finansirala Vlada Republike Srbije, Veliko Gradište zauzima znacajno mesto. Uraden je i Master plan našeg investitora, firme “Silver lake” , kao i nekoliko investicionih objekata, teniski tereni sa teniskom kucom, poslovni prostor od oko 700 kvadrata, postavljena je jedna trecina buduce marine za trideset vezova. Usvojen je projekat novog hotela cija ce izgradnja poceti u aprilu naredne godine. To je hotel od preko dvadeset hiljada kvadrata, sa 180 soba, kongresnom dvoranom i bazenima, vrednosti od oko 25 miliona evra. To je prvi znacajan obejkat, a kada sve bude završeno stvorice se uslovi da se zaposli 500 mladih ljudi, spoje poljoprivreda i turizam, a naši poljoprivredni proizvodaci svoje proizvode ovde plasiraju.

Raduje to što se nešto dešava i u privredi. Vec imamo dve italijansko- srpske firme. One nisu velike, ali bitno je da se to okarakteriše kao pojava. Gradište postaje veoma znacajna destinacija.

Šta se dešavalo u oblastima kulture i sporta ?

- Vrlo cesto kažem: “Niti manji grad, niti razvijeniji sport”. Naš cilj bio je da se 1000 dece bavi sportom a 300-400 kulturom.Taj cilj je postignut. Imamo uveden mesni samodoprinos za sport i kulturu. Naši odbojkaši ušli su u prvu ligu. Imali smo razne kulturne sadržaje, Carevceve dane, Pasuljijadu, Alaske veceri ...

Ocekujemo da u narednoj godini to bude još bolje organizovano. Trudimo se da svi gosti nadu sebe u Velikom Gradištu. Osnovna nam je želja da grad živi sa rekom. Ovih dana treba da pocnu radovi na završetku šetališta pored Dunava, cime bi Gradište dobilo stazu u dužini od tri kilometra do Srebrnog jezera. Želimo da grad u sebi ima tri veka, devetnaesti, dvadeseti i dvadesetprvi. Dvadeset i prvi vek je ovo što gospodin Vucicevic gradi na Srebrnom jezeru. Želimo da grad i jezero žive zajedno.

Kakav je odnos Vlade Srbije prema Velikom Gradištu?

- Taj odnos je bio dosta korektan, pogotovo kada je rec o infrastrukturnim objektima. Posebno bih istakao Ministarstvo za infrastrukturu tj. Direkciju za puteve, koja nam je maksimalno pomagala, Direkciju za vode, koja je ucestvovala u svim našim aktivnostima. Pomenucu Stiški vodovod koji služi za vodosnabdevanje Sirakova, Majilovca i Kurjaca, a koji košta nekoliko miliona evra. Ovim mesnim zajednicama preostaje da urade sekundarnu mrežu.

Ministarstvo za kapitalne investicije tj. sektor za sport, ucestvovalo je u sredivanju grejanja u Sportskoj sali, Osnovnoj školi i Vrticu. Otvoreno je nekoliko novih odeljenja vrtica u selima tako da sada imamo preko 50% seoskih naselja u kojima postoje isturena odeljenja decjeg vrtica. Iz NIP-a je izdvojeno preko milion evra za cišcenje jezera, koje ce vec poceti kada ovaj broj “Rec naroda” bude na kioscima. U prvoj fazi ocistice se više od jednog kilometra, onaj deo koji se koristi za plaže. Inace, napravljen je konzorcijum za ocu- vanje Srebrnog jezera. Ovih dana Ministarstvo poljoprivrede dalo je vode na javni konkurs i ja ocekujem da konzorcijum koji cine investitor, Udruženje ribolovaca i Veterinarska služba, dobiju Srebrno jezero na korišcenje, jer je najprirodnije da o Srebrnom jezeru vodi racuna neko sa ovog podrucja.

Kakvu godinu ocekujete?

- Što se politicke situacije tice ocekujem burnu godinu, jer nas ocekuju izbori za predsednika republike izbori za lokalni parlament, koji ce se, nadam se, što pre desiti.. Ja insistiram na tome da gradani biraju svoje predstavnike koji ce odlucivati u njihovo ime, a ne da Vlada postavlja pet ljudi koji donose veoma znacajne odluke vezane za razvoj grada. Imacemo veoma burnu godinu i što se investicija tice. Treba nastaviti zapoceto i pripremiti uslove za dalji ravoj ove opštine, koja je u proteklim godinama imala velika ulaganja. Za vreme trajanja ovog mandata, koji je poceo cetvrtu godinu, uloženo je preko 16 miliona evra u infrastrukturne objekte u selima i samom gradu, kao i na Belom bagremu.

Da li je usvojen budžet za 2008? Šta on predvida?

- Predlog je dat Privremenom organu, sednica je zakazana i bice usvojen do izlaska vašeg lista. Budžet za 2008. iznosi preko 400 miliona dinara, a preko 50% cini investicioni dinar. Sav novac troši se namenski tj. ukoliko dolazi od registracije vozila, odlazi za puteve, ako je od prodaje zemljišta “ide” za infrastrikturne objekte…

Pomenucu put Topolovnik - Ram, za koji smo konkurisali u NIP-u i kojim bi se teretni saobracaj koji skelom dolazi iz Banata preusmerio, te više ne bi išao preko Srebrnog jezera. Zatim put Ostrvo - Zatonje do Belog bagrema koji bi trebalo da ovo turisticko naselje poveže sa Zatonjem. Predstoji nam završetak Osnovne škole u Srednjevu, dalja ulaganja u infrastrukturne objekte i privlacenje investitora.

SVIM GRAÐANIMA OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE, SVOJIM SARADNICIMA I LJUDIMA DOBRE VOLJE ŽELIM SRECNU NOVU GODINU, BOŽICNE PRAZNIKE I MNOGO ZDRAVLJA I USPEHA U ŽIVOTU I RADU.

T.R.S.

DR DRAGI DAMNJANOVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE ŽAGUBICA

OTVORILI SMO VRATA EVROPE

Tokom 2007. godine, opština Žagubica je, zahvaljujuci dobrim projektima i saradnji sa EU, NIP-om, brojnim ministarstvima, nevladinim organizacijama i uz brojne donacije koje su potpomogle budžet ove lokalne zajednice, ostvarila znacajan razvoj u mnogim sferama.

Od izgradnje puteva i rešavanja drugih komunalnih problema, do zdravstva, sporta, prosvete, turizma, uložena su znacajna sredstva, a u iducoj godini ocekuje se razvoj najmanje istim tempom.

Žagubica je proteklih godina, 2007. možda najviše, snažno pokrenula zamajac razvoja. Od nekadašnje izreke “Bez velike nevolje ne idi u Homolje” malo je ostalo. Šta se dogodilo?

- Postalo je jasno da od nas samih zavisi kako cemo živeti i kakav ce imidž ovaj kraj imati u neposrednom okruženju, ali i šire, u Srbiji i Evropi. Zajednicki cilj svih nas koji smo na neki nacin odgovorni za razvoj i poboljšanje uslova života i rada na podrucju opštine Žagubica, jednostavan je i jasan: sve potencijale i svaku priliku, svaki poslovni, pa i privatni kontakt, valja iskoristiti za traženje nacina i mogucnosti da se ovo podrucje pomogne i ovaj narod aktivira, da iz nerazvijenog postupno predemo u napredno podrucje, spremno da iskoristi svaku šansu za razvoj, postane atraktivno za investiciona ulaganja, valorizuje to što je, bez svake sumnje, izuzetno atraktivno kao ekološki cista i primamljiva turisticka destinacija, oaza lepote, mira i nesvakidašnjih prirodnih lepota. Od životnog znacaja nam je investiranje na našim prostorima, ostanak mlade populacije, viši standard..., - kaže dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica.

- Jasno je, dobar put, dobra komunikacija, prvi je preduslov za sve ostalo. Veoma smo zainteresovani za rekonstrukciju regionalnog puta Požarevac - Bor i u stalnim smo kontaktima sa koordinatorima agencije NGO koja realizuje planove Agencije za rekonstrukciju i razvoj. Došli smo u kontakt sa ljudima koji su u mogucnosti da lobiraju za taj projekat. Treba nam projektna dokumentacija i, zajednicki sa svim opštinama kroz koje taj putni pravac prolazi, tražicemo od JP “Putevi Srbije” da napravi Generalni projekat i onda da pokušamo da izdejstvujemo finansijsku podršku EU.

- Inace, u toku 2007. godine, zahvaljujuci sredstvima NIP- a, asfaltirani su putevi izmedu Selišta i Milatovca u dužini od 3,5 kilometara i deonica izmedu Suvog Dola i Izvarice od 2 kilometra, cime su, konacno, sva naselja u opštini povezana asfaltnim putem. Tokom godine, nasuto je oko 20 kilometara atarskih puteva u gotovo svim naseljima, uglavnom sredstvima budžeta, delom i udruži- vanjem sredstava gradana. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, nasuti su putni pravci Laznica - Žagubica preko Kamenice u dužini od 5 kilometara, kao i put od Selišta do Potajnice, dužine 4,5 kilometara. Vrednost radova je oko 3,5 miliona. I, konacno, ove godine je na svim putnim pravcima u opštini generalno kresano šiblje i time postignuta mnogo bolja vidljivost i bezbednost saobracaja. Vertikalna i horizontalna signalizacija je uradena besprekorno, zahvaljujuci “Štarbagu”, nadzornom organu i, naravno, JP “Putevi Srbije”.

- Kad je rec o naseljima opštine Žagubica, milion dinara uloženo je u poboljšanje niskonaponske mreže u Žagubici, Milatovcu i Sigama. U KDS sistem za naselja Suvi Do, Izvarica i Milatovac uloženo je 600.000 dinara.

Kao zdravstveni radnik, izuzetno dobro ste upoznati sa problemima u toj oblasti. Šta ste uspeli da pobolj-šate?

- Izvesno je da cemo vrlo skoro, napokon, da dobijemo rendgen - aparat. Takode, žagubicki Dom zdravlja ce dobiti i dva dijalizatora i to ce biti pravo olakšanje za pacijente koji su na dijalizu godinama putovali do Bolnice u Požarevcu. Od Ministarstva zdravlja dobili smo milion dinara i aparat za krvne slike, nedavno i dva miliona za najsavremeniju opremu za oftalmološki kabinet. Iz NIP- a smo dobili oko 250.000 evra i naš Dom zdravlja sada ima novu stolariju, krov, parking. Korporacija “Dandy plemeniti metali” veoma izdašno je pomogla u opremanju savetovališta za dijabeticare, kupili su Domu zdravlja automobil za pružanje pomoci pacijentima po naseljima, obezbedili su 100.000 dinara za ogrev za socijalne slucajeve i oko 70.000 dinara za lekove hronicnim bolesnicima koji nemaju zdravstveno osiguranje.

Poboljšanje uslova u drugim oblastima?

- U oblasti prosvete, najpre bih istakao da smo sa GTZ-om, u odnosu 50:50% realizovali projekat osvetljavanja OŠ “Moša Pijade” u Žagubici, vrednost projekta 1,4 miliona, u isturenim odeljenjima i maticnoj školi u Žagubici, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, zame- njuje se stolarija, a 2007. je, po prvi put, budžet opštine poceo sa milion dinara mesecno da placa troškove prevoza ucenicima osnovnih škola, a finansiramo i prevoz dece predškolskog uzrasta, koja pohadaju obavezni pripremni predškolski program van svog mesta življenja. U srednjoj školi, u opremanje kabineta za prakticnu nastavu za kuvare i konobare uložili smo milion dinara. Finansiramo sve ucenike sa našeg podrucja koji su upisali Poljoprivrednu školu u Požarevcu, jer, pored turizma, nastojimo da unapredimo i poljoprivredu, za šta nam je potreban strucni kadar. Inace, izuzetne rezultate pokazao je Agroinformativni centar koji pruža korisne informacije i edukuje poljoprivrednike. Imamo 1.300 preregistrovanih domacinstava i sva su konkurisala za podsticajna sredstva. Uvezen je jedan kontigent junica, u pripremi je i drugi.

- Maksimalnu potporu davali smo u 2007. sportu: asfaltirana su dva sportska terena u sklopu Sportsko-rekreativnog centra, a novim slojem asfalta presvuceno je i igralište u Osanici. Tereni malih sportova u Laznici, Osanici, Žagubici i Jošanici dobili su refletkore, a taj posao se dovršava i u Milatovcu.

- Ove godine, po treci put smo, zajedno sa Majdanpekom, organizovali otvorenu školu fudbala sa više od 200 ucesnika. Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i sporta, Savez za rekreativni sport i OŠ “Moša Pijade” Žagubica organizovali su 9. juna atletski višeboj na kome su ucestvovale brojne škole iz Srbije. Po drugi put je veoma uspešno organizovana Brdska auto-trka, u koju se sada ukljucila i susedna opština Bor, sa kojom imamo izvrsnu saradnju. Dobili smo prelepe deonice puta prema Boru, na kojima od iduce godine organizujemo Internacionalnu brdsku trku, zajedno sa opštinom Bor, AMSS i PSST “G.A.G.A. Ford” iz Beograda, JP “Putevi Srbije” i PZP, odnosno “Štrabag”. Ove godine, takode, bili smo ucesnici i Auto-relija Istocne Srbije.

Žagubica, osim sa ministarstvima i brojnim organizacijama i donatorima, sve plodniju saradnju ima i sa drugim sredinama u Srbiji, ali i van granica naše zemlje.

- Saradnja sa susednim opštinama je, svakako, najlogicnija. Recimo, “Master plan”, zajednicki je projekat za podrucje Stiga, Kucajskih planina i Beljanice. Pocetak price je Memorandum o saradnji opština Žagubica, Despotovac, Petrovac. Prezentacija Master plana bila je upravo u Žagubici, uz prisustvo Ministra za ekonomiju i regionalni razvoj i državnog sekretara za turizam. Kad je rec o turizmu, valja pomenuti da smo i ove godine organizovali veoma posecenu manifestaciju “Vrela Homolja”, kao i “Hajku na vuka”. Turizmu, kao našoj realnoj razvojnoj šansi, pridajemo poseban znacaj i o tome ce biti prilike da se naširoko govori 2008. godine.

- Kad govorimo o saradnji sa okruženjem, opština Žagubica ce biti nosilac projekta “Cišcenje, uredenje i održa-vanje reke Mlave”, koji ce ukljuciti sve opštine kroz koje ova reka protice. U okviru projekta pogranicne saradnje sa opštinama iz susedne Rumunije, sa opštinom Sokolovac, u okviru programa EU, sprovodimo projekat pod nazivom “Unapre-denje uslova za razvoj turizma u prekogranicnoj oblasti”. Vrednost projekta je 122.000 evra, ukljucene su i opštine Malo Crnice i Petrovac. Uspostavili smo saradnju i sa opštinama Herkulana, Karansebeš i Rešica, predstoji dogovor o zajednickim projektima pogranicne saradnje u okviru programa EU. Izuzetnu saradnju imamo sa gradom iz Poljske Pjotrkonj Tribunalski sa kojim smo više nego uspešno odradili projekat u okviru “Edžcange” programa. Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova, u okviru inostrane pomoci, finansiralo je i našu opštinu uvrstilo u njihov projekat “Svjentokšisko vojvodstvo za Srbiju - najbolja praksa lokalne samouprave”, na šta smo posebno ponosni i zahvalni. I, kada je vec rec o programu „Edžchange” treba istaci da su Evropska komisija i SKGO našem projektu dodelili trece mesto za uspešno definisanje i rešavanje problema kao i za izuzetno kvalitetno sprovo-denje projektnih aktivnosti.Ovo je zaista izuzetan uspeh opštine Žagubica jer smo se u kategoriji 49 opština našli u krugu nagradenih. Ne treba zaboraviti da smo uspeh ponovili i na takmi-cenju u okviru programa „Primer najbolje prakse” gde smo u kategoriji 100 opština takode osvojili trece mesto. Ovo su zaista vredna priznanja za našu opštinu jer smo potvrdili da umemo i možemo da pripremamo kvalitetne i projekte koji imaju prohodnost kod Evropske unije.Uostalom vre-dnost projekata koje je opština Žagubica realizovala u protekle tri godine sredstvima donatora iznosi oko milion evra.Treba istaci da smo jedna od retkih opština koja je u dve uzastopne godine imala realizovane projekte kod GTZ. Za nerazvijenu opštinu Žagubica su ovo ogromna sredstva i predstavljaju podsticaj za brži korak ka razvijenijima, ali i obaveza da pripremamo projekte i u okviru narednih konkursa i na taj nacin rešimo znacajne probleme u zajednici ili ekonomski ojacamo pojedine kategorije stanovništva.

Treba istaci, ADF je medu prvima došao na prostore opštine Žagubica, finansirali su projekat razvoja pcelarstva, vredan 40.000 dolara, a finansirali su i projektnu dokumentaciju i izgradnju Zelene pijace u Žagubici. Uložili su 56.000 evra, opština je pridružila oko 25.000 evra i pijaca je u funkciji od 3. oktobra 2007. godine.

- Neke vece sredine imaju manje projekata nego opština Žagubica. O cemu se radi?

- Možda imaju rešene probleme koji nas još tište. Možda su zadovoljni onim što imaju. Mi nismo. Predugo smo bili izvan nekih tokova, nepravedno zapostavljeni, cak pomalo i zaboravljeni. Odlucni smo da to promenimo, da „uhvatimo korak”, ponegde i prednjacimo, što da ne? Potrebe su vece od naših finansijskih mogucnosti i stoga kucamo na sva vrata. Da, imamo dosta projekata, veliki broj se tek priprema. Za nas je od posebnog znacaja Generalni projekat vodosnabdevanja opštine Žagubica, završen je pocetkom godine. U prvoj fazi on obuhvata Žagubicu, Laznicu, Milatovac i Sige, jer oni imaju gotove projekte za svoja naselja. Do iduce jeseni napravicemo projekte i za ostala naselja i konkurisati i za njih kod NIP- a. Za javne radove smo konkurisali sa 11 veoma ozbiljnih projekata. U prvoj fazi sa 4, a odobrena su tri: uredenje i održa- vanje nekategorisanih puteva, sanacija divljih deponija cvrstog otpada i projekat izgradnje i rekonstrukcije decjih igrališta po naseljima. Imamo nagoveštaj da ce u drugoj fazi „proci” vecina od preostalih 7 projekata. Dalje, nakon projekta „Ekološki status opštine”, zapoceli smo „L.E.A.P.” - Lokalni ekološki plan opštine Žagubica. Takode, uplacen je softver i završena obuka za buduce korisnike Geografsko-informacionog sistema, znacajnog za vodovod, kanalizaciju, telekomunikacije, gasifikaciju… Uradili smo Generalni urbanisticki plan naselja Žagubica, završene su prve dve faze izrade Prostornog plana, uskoro pocinje i treca, završna faza. Ušli smo u program NIP-a sa projektom izgradnje kanalizacije u Žagubici, projekat kanalizacije u Laznici se završava, završeni su geodetski radovi za projekat kanalizacije u Krepoljinu. Tu je i Program zaštite turistickog uredenja, opremanja i korišcenja Homoljske Potajnice, u okviru Ministarstva turizma, tu je predinvesticiona studija skijališta Beljanica, zatim Elaborat o opravdanosti proglašenja turistickog prostora Beljani-ca, takode u okviru Ministarstva turizma. Vec radimo na projektu puta do Beljanice i projektima za elektrifikaciju. Ozbiljno razmišljamo o projektu mini hidrocentrala i projektu solarne energije, za koji bismo sa Nemcima vrlo brzo mogli da udemo u posao. Dodao bih da smo obezbedili prostor, u toku je opremanje i uskoro otvaramo Kancelariju za lokalni razvoj i saradnju sa Regionalnom kancelarijom EU za Severoistocnu Srbiju. Takode, otvaramo Kancelariju za omladinu i pretendujemo da bude regionalnog karaktera. Na prolece cemo imati formirano još nekoliko nevladinih organizacija koje ce moci sa svojim projektima da apliciraju za sredstva kod raznih ministarstava i donatora, pa i EU. Mislim, pre svega, na rad sa omladinom, sa sportistima, invalidima, licima sa posebnim potrebama… Ono po cemu prednjacimo u Srbiji je zaštita geografskog porekla meda. „Homoljski med” bice naš brend, mi smo geografski dobro oiviceni i imamo izvrsne predispozicije da uspemo. Po recima strucnjaka Poljoprivrednog fakulteta i Zavoda za zaštitu patenata, to ce biti dobra podloga za zaštitu ostalih proizvoda, karakteristicnih za Srbiju. Odmah cemo ici u pricu sa zaštitom Homoljskog jagnjeta i sira. Vec imamo zašticen ovciji, kozji i kravlji sir. Sveukupno, opština Žagubica vec je otvorila vrata Evrope, Evropa je došla u Žagubicu, naden je zajednicki jezik, zajednicki interes, trasiran put ka zajednickom cilju. Ostaje da novim idejama, složnim radom i jasnom vizijom, taj put sledimo. Uspeh je logicna posledica pametnog i marljivog rada - porucuje dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica.

Svim gradanima i prijateljima opštine Žagubica želim srecnu i uspešnu 2008. godinu

Predsednik opštine Žagubica Dr Dragi Damnjanovic

Dragan Milenkovic

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

GODINA ZA ISTORIJU

U analima požarevacke Direkcije, godina na izmaku ostace zabeležena kao najuspešnija od osnivanja ovog javnog preduzeca.

Ovo je konstatacija sa kojom odgovorni u Direkciji sumiraju realizaciju plana i programa, dodajuci da je, zahvaljujuci sredstvima do kojih se došlo mimo opštinskog budžeta - ministarstva i fondovi, uradeno i znatno više u odnosu na planove donošene prošle godine u ovo vreme.

- Pored budžetskih sredstava, veoma znacajni i finansijski obimni poslovi radeni su sredstvima Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine. Najznacajnija investicija, zapoceta u 2007. godini, svakako je zaobilaznica za Kostolac. Okoncano je 50% radova i ocekujemo da bude završena najdalje aprila 2008. godine

- kaže Zoran Ðordevic, zamenik direktora JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac.

KOLEKTOR KAPITALNOG ZNACAJA

U grupi izrade infrastrukturnih objekata, po znacaju se izdvaja fekalni kolektor u ulici Rade Slobode, dužine 917 metara, koji je završen u septembru. Vrednost ove investicije bila je skoro 40 miliona dinara. Novoizgradeni kolektor stvorio je preduslove za širenje sekundarne mreže prema naseljima u Sopotu, gde predstoji dosta poslova na rešavanju problema fekalne kanalizacije. Inace, gradnju ovog kolektora karakteriše i primena posebne tehnologije i metodom podbušivanja postignuto je da kanalizacione cevi velikog promera budu postavljene ispod saobracajnice (Dunavske ulice) bez oštecenja ostalih instalacija - elektro, vodovodnih i telefonskih. Istovremeno, dok su trajali radovi ispod kolovoza, saobracaj se Dunavskom odvijao bez prekida i zastoja. Sa dovršetkom crpne stanice 5 u Zmaj Jovinoj ulici, stvaraju se uslovi da se konacno reši problem kanalizacije “Sopota” i “Radne male”.

Posao preko plana

Posmatrano po mesnim zajednicama, svaka je ove godine bila zastupljena sa izradom sekundarne kanalizacione mreže, asfaltiranjem ulica, izgradnjom trotoara, uredivane su zelene površine...

- U mesnoj zajednica “Cacalica” je, pored brojnih radova po planu i programu, dodatno asfaltirana Slobodarska ulica - krak prema ulici Cirila i Metodija, rekonstuisan asfalt u ulicama Stevana Jakovlje- vica i Alekse Garibaldija. U Miodraga Morisavljevica u toku je izgradnja fekalne kanalizacije, sredstva su obezbedena iz Fonda za zaštitu životne sredine. U MZ Zabela, asfaltirane su pešacke staze, u MZ “Vasa Pelagic” niz trotoara i asfaltiranja ulica, a u delu vodovoda i kanalizacije odraden je deo ulice Industrijsko sokace, a rekonstruisana je i rasveta u toj mesnoj zajednici, - kaže Ðordevic i dodaje:

- U MZ “Braca Vujovic”asfaltom je presvucena Svetosavska ulica, uraden deo trotoara u toj ulici i trotoari u ulici Knez Milošev venac. Nažalost, jedan od velikih problema ove mesne zajednice ostace za 2008. godinu. Rec je o izgradnji fekalnog kolektora u ulici Knez Milošev venac, koji bi, pored rešavanja problema kanalizacije u tom delu, poslužio i kao rasterecenje kompletne kanalizacione mreže na brdu. Inace, kad je Knez Milošev venac u pitanju, nekim generalnim planovima predvideno je da se tu sagradi i sistem kišne kanalizacije koji bi rešio jedan od najznacajnijih problema Požarevca - odvodenje atmosferskih voda sa kompletnog brda. Za 2008. godinu predvideli smo izradu Glavnog projekta kišne kanalizacije sa ulivom u Brežanski kanal.

POPLOCAVANJE U KOSOVSKOJ

Pobrajajuci najkrupnije investicione zahvate u ostalim mesnim zajednicama, u Direkciji napominju da su u MZ “Radna mala” uradeni trotoari u Vuka Karadžica, Bratstva i Jedinstva, rekonstruisana Kosmajska ulica, završena je fekalna kanalizacija u Skadarskoj i ulici Branislava Todorovica. Uraden je i niz projekata za iducu godinu. U MZ “Gornja mala”, jednoj od najvecih mesnih zajednica u Požarevcu, asfaltirano je nekoliko ulica, trotoari, kanalizacija u ulicama 8. juna, Gradištanska, Vranj- ska, Milentija Popovica, Viktora Bubnja, Mihajla Pupina, Žagubicka... Asfaltiran je i deo ulice Starine Novaka, drugi deo uradice se u iducoj godini. Privodi se kraju, mada sa izvesnim zakašnjenjem, i poplocavanje trotoara duž leve strane Kosovske ulice. Poplocavanju je prethodilo polaganje toplifikacionih, elektro i telefonskih instalacija i, zbog nešto dužeg trajanja tih radova, finalizacija - poplocavanje trotoara i montaža nove ulicne rasvete, morala je da saceka. Ovih dana radeno je izuzetno užurbano, kako bi se svaki povoljan vremenski trenutak iskoristio da se posao što pre privede kraju.

Prioritet “Sopotu”

Mesna zajednica “Burjan”, takode jedna od najvecih u Požarevcu, tokom 2007. godine bila je pravo gradilište: asfaltirana je Zmaj Jovina ulica, posao vredan 11,5 miliona dinara, asfaltirane su i Petrovacka, Borska 2 i Borska 4, Stiška, u toku je posao u Bate Bulica. U delu vodovoda i kanalizacije, odraden je posao u Miodraga Vasica - i kišna i fekalna kanalizacija, Brežanska ulica sa oba kraka, a sredstvima Fonda za razvoj uradice se i treci deo fekalne kanalizacije u ulici Bate Bulica, posao je vec ugovoren sa izvodacem.

- Po našim predvidanjima, Mesna zajednica “Sopot” bi trebalo krajem 2008. godine i pocetkom 2009. bude prioritetna mesna zajednica u rešavanju brojnih infrastrukturnih problema. Stvorili su se tehnicki uslovi i ocekujemo da u tom periodu taj deo grada ima prioritet. Inace, ove godine je preko Fonda za razvoj uraden vodovod u Uzun Mirkovoj, vredan oko 2 miliona dinara. U MZ “Ceba”, koja je ove godine imala svega 2,7 miliona dinara opredeljenih sredstava, uradena su dva kraka kanalizacije u Sindelicevoj ulici, ostaje da se kolovoz i trotoar vrati u prvobitno stanje. U MZ “Bulevar”, ove godine asfaltirane su ulice Ilije Petrovica i Sremska, a uraden je i niz projekata za asfaltiranje i fekalnu kanalizaciju i time stvoreni tehnicki uslovi za nastavak radova u 2008. godini - kaže zamenik direktora Direkcije za izgradnju.

Kostolac “zasvetleo”

Gradska mesna zajednica Kostolac u 2007. godini bila je znacajno zastupljena u planu i programu Direkcije. Asfaltirane su Drvarska i Sarajevska ulica, uradeni su trotoari u ulici Saveza Boraca, Rudarskoj i Partizanskoj. Završeni su projekti za asfaliranje Dositejeve i Nušiceve u iducoj godini. Znacajan posao odraden je u oblasti rekonstrukcije ulicne rasvete, i, po mnogim mišljenjima, Kostolac sada ima bolju rasvetu nego Požarevac. U naselju Kanal ureden je prostor za decu, a okoncani su i grubi gradevinski radovi na Parohijskom domu u Kostolcu, vredni 2,5 miliona dinara. Trenutno, u Kostolcu se radi na uredenju Rudarske ulice, a užurbano se radi i na rekonstrukciji i obnovi krova stambene zgrade u Jadranskoj ulici, oštecenog u požaru pre nekoliko godina.

U Direkciji naglašavaju da ni seoske mesne zajednice nisu bile zapostavljene. Novi asfalt uraden je izmecu Bara i Beranja, Batovca i Brežana, Bara i Kasidola...

VELIKI POSAO I DOGODINE

- Planom i programom za 2007. godinu bila je predvidena i rekonstrukcija fasada u centralnom delu Požarevca i, na opšte zadovoljstvo, taj posao je završen. Dobile su se moderne fasade koje su se dobro uklopile u kompletnu arhitekturu centralnog gradskog jezgra, a vrednost radova je 6,5 miliona dinara. U centru Požarevca ove godine završen je posao na presvlacenju ulica novim slojem asfalta. Plan i program smo u celini realizovali i kad je rec o održavanju zelenila, javne higijene, rasvete i liftova... Ukupno, sasvim smo zadovoljni obimom realizacije, kvalitetom odradenih poslova i, ako se naš plan i program za iducu godinu usvoji, ceka nas nastavak poslova slicnog obima i dinamike kao u vec istekloj 2007. godini - zakljucuje Zoran Ðordevic, zamenik direktora JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac.

UŠTEDE

Rekonstruisana rasveta u Kostolcu, po recima Milinka Zdravkovica, referenta u Službi investicija, zaduženog za elektro radove, zacetak je dugorocnog projekta Direkcije, koji predvida da se i u Požarevcu živine sijalice zamena natrijumovim. Efekat je višestruko koristan: natrijumove sijalice traju duže a pri istom efektu rasvete troše 40% elektricne energije manje.

Studija racionalizacije utroška elektricne energije, koju je uradila Direkcija, pokazuje da, ako bi se izvršila kompletna rekonstrukcija rasvete i umesto živinih postave natrijumove sijalice, godišnje bi se u Požarevcu i Kostolcu uštedelo oko 6 i više miliona dinara.

- U Kostolcu je zastupljenost rasvete u ukupnom budžetu daleko veca nego što je to u Požarevcu, krece se oko 20%, dok je u Požarevcu svega 3%. Zato su tamo montirane natrijumove sijalice renomiranog proizvodaca. Uspeli smo da kvalitetno osvetlimo znacajne saobracajnice: Partizansku - put prema Petki, Trudbenicku, koja povezuje hotel i Partizansku, široka je 8 metara, zatim Drvarsku, ulicu 8. marta..., - kaže Milinko Zdravkovic, dodajuci:

- Tokom 2007. godine, 11 miliona dinara uloženo je u rekonstrukciju niskonaponske mreže u Požarevcu i Kostolcu. Uradeni su i mnogi projekti i pokrenuti postupci radi dobijanja sredstava iz Fonda za razvoj i iz NIP-a za poslove u Petki, Maljurevcu, Dragovcu, Batovcu i Trnjanu, kako bi se poboljšale niskonaponske prilike u tim selima.

D. Milenkovic

MIODRAG DRAGANCE MARKOVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE MALO CRNICE O REALIZACIJI PLANOVA U 2007. I PROGRAMIMA RAZVOJA U NOVOJ GODINI

IZGRADNJA SE NASTAVLJA

- U 2007. godini najviše se radilo na uredenju i modernizaciji puteva

- Gasifikacija - velika investicija oko koje je manifestovano zajedništvo svih opština Okruga

Na kraju još jedne kalendarske godine u malocrnickoj opštini ne kriju zadovoljstvo onim što su ostvarili zahvaljujuci pre svega sredstvima budžeta Opštine, a zatim i parama iz NIP-a i raznih republickih fondova. Akcenat je bio na modernizaciji i uredenju magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva tako da se s pravom može reci da je 2007. bila godina sredivanja putne mreže u ovoj Opštini. To nam je potvrdio i predsednik Opštine Miodrag Dragance Markovic:

—U saradnji sa nadležnim ministarstvima i javnim preduzecima kao i sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja zaista smo ucinili dosta da dobrim putevima povežemo sva naša naselja kao i Opštinu sa drugim delovima Branicevskog okruga. Slicne efekte ocekujemo i u novoj godini u kojoj cemo nastaviti modernizaciju regionalnih puteva. Ovo tim pre što se u Programu odnosno u Projektu JP “Putevi Srbije” uredenje regionalnog puta Salakovac-Malo Crnice-Petrovac -Žagubica tretira prioritetnim. I u 2008. godini kada je u pitanju izgradnja puteva konkurisacemo za sredstva iz NIP-a zajedno sa opštinama Požarevac, Veliko Gradište, Petrovac i Žabari. Posebno smo zadovoljni što posle mnogo godina, cak i decenija, opštine u našem okruženju imaju zajednicke programe i projekte kada je u pitanju izgradnja i modernizacija puteva.

Zajednicki projekti na uredenju putne mreže nisu i jedini oblici saradnje izmedu opština Branicevskog okruga. Zajednicki interes, naime postoji i po pitanju gasifikacije tako da je u 2007. potpisan Sporazum o izgradnji gasovoda. Za Opštinu Malo Crnice ova investicija znacajna je i po tome što ce kroz nju prolaziti magistralni vod iz Požarevca ka Petrovcu.

U godini za nama u Malom Crnicu zapoceli su rešavanje još jednog velikog problema po kome su bili jedinstveni u Okrugu.

—Mi smo bili jedina Opština u Branicevskom okrugu koja nije imala opticki kabl. Uspeli smo da radovi na povezivanju Opštine Malo Crnice optickim kablom krenu i ocekujemo da se u januaru mesecu završi povezivanje na relaciji Požarevac-Malo Crnice i dalje prema Petrovcu. Time cemo stvoriti uslove za otvaranje banke u Malom Crnicu, za pocetak rada savremenog Uslužnog centra za koji su vec sredene prostorije, za onakav rad policijske stanice kakav joj nalažu pravila na izdavanju svih putnih isprava i licnih karata, za uspešnije funkcionisanje pošte..., istice predsednik Opštine koja je takode jedina u Okrugu u 2007. godini krenula sa izgradnjom industrijske zone što je preduslov za jacanje Udruženja privatnih preduzetnika i opredeljivanja sve veceg broja mladih ljudi za preduzetnicki rad. Opština je ušla i u Projekat izrade plana lokalnog ekonomskog razvoja, a svoje mesto našla je i u Strategiji održivog razvoja koju finansira Evropska agencija za rekonstrukciju. Predstoji izmena Generalnog projekta vodosnabdevanja kojim ce biti umreženo celo podrucje malocrnicke opštine.

— Ravnomerni regionalni razvoj uz podršku nadležnog Ministarstva i Nacionalnog investicionog plana, podsticaji u poljoprivredi i snažnija izgradnja komunalne infrastrukture, osnovni su pravci našeg delovanja u novoj godini. Naravno, nastavicemo i sa ulaganjima u društvene delatnosti, u izgradnju i adaptaciju osnovnih škola, naša velika želja je da dobijemo i jednu sportsku halu, mi smo jedna od retkih opština koja nema objekat u kome bi se mladi bavili raznim sportskim aktivnostima i tokom zimskog perioda, cak mislimo da nije nerealno izgraditi i jedno klizalište, napominje predsednik Markovic koji na kraju 2007. godine, pored rezultata govori i o cinjenicama kojima je nezadovoljan.

—Ono cime sam nezadovoljan jeste da cuveni Bajlonov mlin, ni posle toliko godina nismo uspeli da išcupamo iz ruku likvidacionih i stecajnih upravnika, a on predstavnja osnovu privrednog razvoja naše Opštine i svih preradivackih kapaciteta na bazi poljoprivrede. Nije sjajna ni situacija sa organizacijom poljoprivrednika, zadrugara ali se nadam da ce Zakon o zadrugama omoguciti neke pomake u ovoj oblasti. Naša je nesreca što nam zemljoradnik gleda u nebo i moli se Bogu da kiša ne pada kad joj vreme nije, da sunce ne pece u nevreme. Poljoprivrednici u Srbiji pa samim tim i u našoj opštini, tokom 2007. pretrpeli su katastrofalne štete kada je u pitanju suša kao elementarna nepogoda. Ocekujemo da tako više ne bude jer smo konkurisali kod NIP-a za sredstva za izgradnju projekta navodnjavanja zemljišta. Taj zahtev obrazložili smo cinjenicama da imamo dve reke-Vitovnicu i Mlavu, da imamo kanale uredene u dolini Mlave iz kojih može da se vrši navodnjavanje i da se spase deo letine tokom sušnih dana. Ne krijem nezadovoljstvo što u prošloj godini, zbog nedostatka sredstava nije nastavljena regulacija reke Vitovnice ali sam zadovoljan što je pri kraju izrada projekta regulacije Vitovnice kroz Aljudovo i što je u JP “Srbija vode” regulacija Vitovnice kroz Kulu i Aljudovo definisana kao prioritetno pitanje u 2008. godini.

Iako su mladi malocrnicani dobro organizovani kroz razna kulturno-umetnicka društva i sportske klubove, u novoj godini u Opštini planiraju nove oblike saradnje sa njima. Ovo u cilju da se što više njih zadrži u selima, da se zaustavi njihov odlazak u zemlje zapadne Evrope iz kojih se retko vracaju. — Ja sam najsrecniji predsednik kada potpisujem rešenja o isplatama naknada za novorodenu decu, mada se sve manje dece rada na podrucju Opštine, jer je sve veca migracija. LJudi nam odlaze i retko se vracaju. Medu njima je najviše mladih . Ali, nade za bolje sutra ima, reci su Miodraga Draganceta Markovica.

CESTITKA

Predsednik Miodrag Dragance Markovic uputio je sledecu cestitku žiteljima Opštine:

—Gradanima Opštine Malo Crnice u 2008. godini želim pre svega da budu zdravi, a onda, da im kiša pada i sunce greje kad je njima to najpotrebnije, da kiše bude dovoljno u setvi, a sunca dovoljno u žetvi, da se deca mnogo više radaju, da svi živimo bolje i duže, da nam je više sloge i medusobnog razu-mevanja.

STRUJA, INTERNET I PRECIŠCAVANJE VODA

Tokom 2007. godine u Opštini je dosta radeno i na jacanju elektro mreže: izgradene su nove trafostanice, jedna se ovih dana pušta u rad, rec je o trafostanici u Boževcu, stare, drvene bandere zamenjene su betonskim... Postavljen je i opticki kabl, jedino je Šljivovac ostao van te mreže, ali postoje mogucnosti da se i ovde uvede kablovska televizija. Nakon kompletnog povezivanja naselja optickim kablom na redu je uvodenje kablovskog interneta što ce biti posao Opštine u ovoj godini. I najzad, najveca i najskuplja investicija koja je upravo iz tih razloga odlagana, morace da startuje u novoj godini. Rec je o projektu odvodnjavanja i precišcavanja otpadnih voda na podrucju Opštine.

S.E.

PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABARI ŽIVORAD NASTIC

OSTVARENI REZULTATI OBECAVAJU BRŽI RAZVOJ

Predsednik opštine Žabari Živorad Nastic poželeo je svim stanovnicima Opštine i Branicevskog okruga srecne Novogodišnje i Božicne praznike, a u intervjuu za naš list sumirao je rezultate protekle godine i najavio nove projekte za 2008. godinu.

Koji su najznacajniji projekti završeni u 2007.godini?

Na kraju smo 2007. godine kada se svode rezultati rada lokalne samouprave i kada se ocenjuje šta smo u proteklom periodu uradili i programirali za 2008.godinu. Pošto je vec kraj godine rezultati mogu da se saberu i kada se podvuce crta možemo da kažemo da smo više nego zadovoljni postignutim u 2007. godini i onim što je u najavi za 2008.godinu, jer objektivno mnogo smo truda uložili da stignemo do resornih ministarstava i kancelarije za Nacionalni investicioni plan i da odredene projektne zadatke dostavimo na izvršenje. Ono što je neophodno reci je da su pojedine oblasti više unapredene u odnosu na neke druge i tu prednjacimo u oblasti vodoprivrede i putne privrede. U tim oblastima doneli smo kljucne stavove za pocetak realizacije strategije razvoja opštine Žabari iz našeg srednjorocnog plana razvoja.

Da bi smo izašli iz kruga nerazvijenih procenili smo da je neophodno da zaustavimo odlazak mladih školovanih kadrova, a da bismo ih zadržali moramo da im obezbedimo odgovarajuce radno mesto. U 2007. godini dobili smo rekonstruisan vodovod u Vlaškom Dolu (vrednost investicije 16,5 miliona dinara) i po rebalansu iz Vlade Srbije dobili smo još 3,5 miliona dinara. Takode, uradili smo projekat vodosnabdevanja naselja Tocka koja se prikljucuje na vlaškodolski vodovod i deo izmene cevovoda u mesnim zajednicama Simicevo i Aleksandrovac.

Na redu su po programu koji smo sacinili uz saglasnost republicke Direkcije za vode i NIP rekonstrukcija vodovoda u Žabarima, rekonstrukcija izvorišta vodovoda u Porodinu i Oreovici. Sa mesnim zajednicama Mirijevo, Svinjarevo i Ticevac dogovorili smo izradu zajednickog projekta za ova tri naselja kako bi se snabdevali iz aluviona naselja Aleksandrovac. Drugi deo su naselja Cetereže, Sibnica i Polatna koja bi se najverovatnije iz naselja Simicevo snabdevali vodom i to su projektni zadaci za naredne godine, obzirom da ce NIP biti u životu 2008. i 2009. godine.

Šta je odradeno u putnoj infrastrukturi i koji su prioritetni zadaci u narednom periodu?

U oblasti putne privrede vrlo smo zahvalni JP “Putevi Srbije” koje nam je u 2006. i 2007.godini bitno poboljšalo putnu infrastrukturu. U 2007. godini konacno smo presvukli trasu od 3,5 km regionalnog pravca Mirijevo - Aleksandrovac i dobili potpisan nalog od direktora Branka Jocica za drugi sloj i dovršetak ovog puta u dužini od 2,1 km. Time bismo konacno posle dugog niza godina tri naselja Mirijevo, Svinjarevo i Ticevac uspeli da približimo sedištu opštine Žabari i Požarevcu. Takode smo dobili potpisan nalog za dovršetak meduopštinskog puta Viteževo - Oreškovica u dužini od 500 metara i time bi zaokružili taj putni pravac.

Od “Puteva Srbije” dobili smo predlog plana rada održavanja za 2008. godini gde opština Žabari dominira sa svojim zahtevima, a to su: put R -103 Požarevac - Žabari (izlaz iz Požarevca do petlje Žabari u dužini od 2,7 km), R -107 Žabari -Petrovac (izlaz iz Petrovca prema Žabarima 9 km), regionalni put R -103 na relaciji Žabari - Vlaški Do (presvlacenje u dužini od 4 km), regionalni put R -107 Žabari -Velika Plana u dužini od 3 km i R -107 na relaciji od Žabara do Petrovca u dužini od 10 km. Sa AMSS potpisan je ugovor za održavanje reli trka u toku juna 2008. godine na ovom putnom pravcu, pa je to još jedan od razloga zašto on mora biti završen. Takode, iz NIP-a ocekujemo sredstva za asfaltiranje lokalnog puta Cetereže - Sibnica u dužini od 5,5 km. Najverovatnije završicemo i asfaltiranje meduopštinskog puta Ticevac - Sibnica u dužini od 1,1 km, jer je vec odradeno 2,7 km i na taj nacin spojicemo dve opštine.

Ocekujemo da se Ministarstvo za omladinu i sport oglasi i završimo Balon halu u osnovnoj školi u Aleksandrovcu koja po predracunu vredi 15 miliona dinara. Zbog vremenskih uslova i zbog kašnjenja Ministarstva izvršili smo samo pripremu za cetiri sportska terena u Vlaškom Dolu, Polatni, Kocetinu i Simicevu do samog asfaltiranja. Zbog mrazeva radovi su prekuniti i ocekujemo da se prvih lepih dana u 2008. godini i ovi tereni stave u funkciju. Kada su u pitanju verski objekti imamo dovršetak konaka u porti Cetereške crkve gde je najvecu donaciju dao fudbalski reprezentativac Saša Ilic. Tu je potrebno još 9 miliona dinara kako bi se objekat stavio u funkciju.

Šta se cini na polju kulture, zdravstva, školstva?

Što se tice ustanova kulture akcenat smo stavili na rekonstrukciju domova kulture u pojedinim naseljima kao što su Cetereže, Aleksandrovac, Brzohode, Žabari, Vlaški Do, Porodin i kroz adaptaciju ovih objekata uspecemo da ih stavimo u funkciju i okupimo mlade kroz kulturno -umetnicki program.

Kada je u pitanju zdravstvo u toku 2007.godine su znatna sredstva uložena u adaptaciju Doma zdravlja u Žabarima, a takode iz sredstva NIP -a i opštinskog budžeta pred kraj godine završena je rekonstrukcija grejanja, kupljen je automobil za potrebe prevoza pacijenata, klima uredaji i racunari. Za 2008. godinu planirali smo kupovinu sanitetskog vozila i rekonstrukciju ambulanti po naseljima koja su sastavni deo Doma zdravlja Žabari.

U toku 2007. godini dobili smo blizu 10 miliona dinara od Ministarstva prosvete za rekonstrukciju škole u Porodinu. Nažalost, niske temperature i kasno prebacivanje novcanih sredstava su usporili radove. Radi se kotlarnica, grejanje i mokri cvorovi unutar same škole. Iz opštinskog budžeta finansirali smo izgradnju toaleta u Ticevcu, Mirijevu, Svinjarevu, Polatni, Sibnici i Viteževu. Ostalo nam je još par školskih objekata koji ce biti dovršeni pocetkom 2008. godine tako da ce svaka škola imati odgovarajuce mokre cvorove i sportske terene.

Što se tice rekonstrukcije niskonaponske mreže tu smo ucinili dosta napora na poboljšanju kvaliteta snabdevanja elektricnom energijom svih naših naselja. Poslovi su se obavljali u Porodinu, Brzohodu i Ceterežu, a kod NIP-a konkurisali smo za rekonstrukciju niskonaponske mreže u Ceterežu, Brzohodu, Porodinu, Simicevu i Gornjoj Livadici gde cemo uz pomoc gradana, lokalne samouprave nadam se uspeti da dovršimo ove poslove. Vrednost radova u oblasti energetike su blizu 800.000 dinara.

D.Dinic

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE KUCEVO ZORANOM MILEKICEM

PRIORITET KANALIZACIJA I PUTEVI

- Izgradena su dva armirano-betonska mosta na reci Pek i asvaltirano oko 40 kilometara magistralne i lokalne putne mreže

- Loše stanje u privredi,nasledena dugovanja i velika nezaposlenost - sve je to bio ogranicavajuci faktor bržeg razvoja ove Homoljske opštine

Od pre tri godine došlo je,voljom biraca, do promene vlasti u opštini Kucevo. Novi predsednik opštine Zoran Milekic sa kojim smo razgovarali o dosadašnjem radu,o stanju i problemima sa kojima se na ovom podrucju suocavaju.

-I pored ostavljenih dugova iz prethodne vlasti koji se mere milionima dinara i koji cine skoro petinu opštinskog budžeta,uspeli smo da ispunimo skoro sva obecanja data gradanima u protekle tri godine,rekao je na pocetku ovog našeg razgovora, Zoran Milekic.

Nasledili ste velike dugove i probleme,ali ste uspeli da komunalnu gradnju u naseljima prilagodite uporedo sa razvojem opštine.Kako saradujete sa mesnim zajednicama i da li podsticete njihovu aktivnost na investiranju u infrastrukturi?

- Približavamo se skoro samom kraju 2007.godine koja je nekome proletela,a verujem nekima usled stranacke nestrpljivosti nikako da se okonca. Proletela je vrednim i ambiocioznim ljudima,dok se neradnicima odužila kao gladna godina.

- Iza takvih ljudi ostaju samo ruine i dugovi. Takvi ne samo da ne rade vec i uništavaju postojece. Mi smo imali takvu srecu da je i nas to zateklo. Evo par podsecanja - ostavili su: neizmirene obaveze prema izvodacima radova,putnu infrastrukturu u katastrofalnom stanju,ruinirane domove kulture i škole,a kulturne,socijalne,sportske i druge aktivnosti svedene su na minimum.

- Kao poštovaoci zakona ostavili su pravosnažne i izvršne presude u vrednosti od preko 50 miliona dinara. To su obaveze koje ogranicavaju,sputavaju i blokiraju svaki rad. Koliko su cinjenice neprikosnevene ukazuje obaveza prema privatnom preduzecu ”Rudar’’ koja je od pocetnih 3,6 miliona iz 2000. godine sa narastajucom kamatom sada dostigla iznos od 25 miliona dinara. Zatim po osnovu presude za eksproprisano zemljište u vrednosti od 20 miliona dinara, kao i isplatu oštete radnicima koji su sudskim putem vraceni na posao. Da li je to razlog za ljutnju zbog podnetih krivicnih prijava? Naravno da nije. NJihova omiljena i kako oni kažu uspešna privatizacija ostavila je bez posla i egzistencije preko 1.200 radnika.

Jedino njihovo reformsko delo u pokušaju je izrada projekta za most u naselju Kisela voda i izrada idejnog rešenja za sanaciju krova Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’. Malo hteli, ništa zapoceli. Na osnovu toga iznecu samo neke podatke o onome što smo mi uradili.

Pored mnogobrojnih radova izdvojio bih dva velika armirano-betonska mosta na Peku u zaseocima Gložana i Kisela voda,kao i sedam manjih mostova prema najugroženijim podrucjima.

Asvaltirano je preko 40 kilometara magistralnih i lokalnih puteva. Za 15 kilometara magistralnog puta, od ulaza u Kucevo od strane Majdanpeka do Sene, Ministartvo za kapitalne investicije izdvojilo je preko 230 miliona dinara. To je deset puta više nego što je bivša vlast uradila za cetiri godine njihove vladavine.

Završena je rekonstrukcija lokalnih puteva u dužini od 60 kilometara u koje se ugradilo preko 3.000 tura sitne rizle. Nema ni jedne mesne zajednice gde nije izvodena ova vrsta radova sa opravdanim teritorijalnim prioritetima. Rekonstruisani su domovi kulture u Mustapicu, Zeleniku i Kaoni,kao i škole u Voluji, Radenki, Neresnici, Kucevu i Mustapicu, dok se u Turiji završeni radovi na izgradnji stanova za nastavno osoblje. Nema ni jedne mesne zajednice gde nije radeno nešto u oblasti infrastrukture bilo to sanacija klizišta, iskop i uredenje odvodnih kanala, asvaltiranje lokalnih puteva, priprema i izgradnja terena za male sportove, postavljanje stubnih trafostanica, uredenje i asvaltiranje platoa ispred domova kulture.

U Rabrovu je izvršena zamena vodovodnih cevi na glavnom vodovodu, uredena je zelena pijaca, asvaltirane su i dve ulice, a dve su pripremljene za asvaltiranje, kao i izrada krovne konstrukcije na svlacionice fudbalskog kluba RSK.

U gradu Kucevu izgradena je nova kanalizaciona mreža u dužini jednog kilometra, kao i zamena starih azbestnih vodovodnih cevi plasticnim u dužini od 2 kilometra, što nije uradeno za poslednjih pet godina.

- Asfaltirane su ulice u naseljima Pecanac, Pek i Prisade u dužini od šest kilometara kao i deo magistralnog puta koji prolazi kroz Kucevo u dužini od 3 kilometra. Postavljen je novi asvalt na parking iza zgrade Homoljskih motiva kao i zelene pijace. Završena je gradska kapela, izgradena je jedna javna cesma i igralište za male sportove. Uredeni su trotoari i druge javne površine, kao što je plato ispred Homoljskih motiva, trg ispred Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ u ukupnoj površini od 6.500 kvadratnih metara. Radovi na daljem uredenju gradskih trotoara nastavice se i u narednoj 2008. godini, rekao je Milekic.

Punu pažnju poklanjate komunalnoj gradnji, razvoju obrazovanja, kulture, turizma i sporta. Iz budžeta izdvajate i sredstva za pomoc najstarijoj populaciji stanovništva slabijeg materijalnog stanja, za prevoz i stipendiranje ucenika i studenata. Šta je to što cete raditi u narednoj godini?

Za potrebe mladih i sporta izdvojeno je 15 puta više sredstava u jednoj godini od sredstava koje su naši prethodnici za vreme njihovih trajanja mandata ukupno izdvojili. U ovoj godini u ove svrhe izdvojili smo 8,5 miliona dinara. Da smo uradili pravu stvar govore i rezultati jer se Fudbalski klub ‘’Zvižd’’ plasirao u viši rang takmicenja, dok je ženski rukometni klub ,,Kucevo’’ postao clan Prve ženske rukometne lige.

- Da podsetim da su socijalno najugroženiji gradani zbrinuti, jer preko 500 penzionera koristi sredstva iz budžeta za kupovinu lekova. Uz ucešce fonda za socijalne inovacije, za socijalno najugroženije izdvojeno je preko 2,5 miliona dinara.

I dalje nastavljamo sa stipendiranjem ucenika koji prema svom opredeljenju studiraju, tako da sada opština Kucevo stipendira 56 ucenika i studenata. Za potrebe korisnika budžeta kupljeno je pet vozila i ona su poklonjena Osnovnoj školi u Voluji,Turistickoj organizaciji i Decjoj ustanovi , kao i dva vozila ispekcijskim službama. Svim gradanima od sportista, ucenika, penzionera, umetnickih društava i drugih na raspolaganju je opštinski minibus sa 35 sedišta. U narednoj godini planirana je nabavka jednog teretnog vozila za potrebe vatrogasne jedinice, jedno putnicko vozilo za policijsku upravu kao i jedan kombi za prevoz gradana na dijalizu za potrebe Doma zdravlja.

Donošenjem odluke o preuzimanju Doma zdravlja sa svim pravima i obavezama osnivaca u oblasti preventivne i primarne zdranstvene zaštite omogucicemo našim gradanima kvalitetnije pružanje usluga.

Kontinuitet naših aktivnosti potvrduju projekti upuceni NIP-u, njih 35 u vrednosti od 15 miliona evra, a koji se odnose na razne radove u oblasti infrastrukture u opštini Kucevo.

Iz svega ovoga može se zakljuciti da smo za tri godine mnogo više uradili nego što smo obecali za vreme izbora 2004. godine.

Zato želim svima da se zahvalim na saradnji i garantujem sigurnost u buducem periodu.

Svim gradanima opštine Kucevo zahvaljujem na razumevanju i strpljenju. Usled nemogucnosti da to uradim na drugaciji nacin, iskoristicu ovu priliku da svima poželim licnu srecu i dobro zdravlje i da nam 2008. godina bude poslovno uspešnija. Svesni smo da nas ceka veliki posao, potrebno je mnogo truda, rada i para. Imamo i podršku naših gradana da istrajemo u ovim našim opredeljenjima. Sa verom da se još dugo vidamo i u vecem broju srecemo, Srecno i živeli!, dodao je na kraju razgovora predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic.

LJ.Nastasijevic

U POSETI DOMACINSTVU MIRE JOVIC IZ TURIJE KOD KUCEVA, JEDINE ŽENE U OVOM KRAJU KOJA IZRAÐUJE NARODNE NOŠNJE

PO UZORU NA STARINSKE

- Od petnaeste godine Mira Jovic (61) izraduje narodne nošnje po uzoru na starinske

- Poslednjih godina to joj je i jedini izvor prihoda

KUCEVO - Da u lošem i poneceg dobro ima pokazuje slucaj Mire Jovic (61) iz Turije koju je u vreme sankcija muka naterala da pocne da pravi narodne nošnje.Tako sada i ovom mesto Turija kod Kuceva, poput Londona, Rima i Pariza ima svog kreatora po kome je nedaleko poznato.

Mira je rucni rad, kao i sve njene drugarice, savladala još sa petnaest godina. U vreme njene mladosti nije se moglo zamisliti da devojka za udaju to ne zna.

-Naravno, nisam bila preterano srecna što moram to da radim. Koja devojcica tog uzrasta ne bi više volela da se zabavlja sa društvom nego da veze, šije ili sedi za razbojem i tka? Ali nisam smela da se usprotivim majci. Danas sam joj zbog toga zahvalna. Nošnje hrane moju porodicu. Da nije njih, ne bismo mogli da sastavimo kraj s krajem - kaže iskreno Mira.

Nekada je bilo mnogo jednostavnije raditi narodne nošnje. Srme, gajtani, sukna, šifona, somota, šljokica i dinduva je bilo u izobilju. Seca se da su žene same pravile coju, ali sada, nema ni valjaonica.Ništa od tih materijala u Srbiji više ne može da se nade. A srpska i vlaška nošnja koje se nose u Homolju,a koje ona izraduje, izuzetno su bogate, treba im dosta ukrasa, pa je cesto prinudena da se snalazi.

- Somot mi redovno donose prijatelji i mušterije iz Beca, a za ostalo idem sama u Tursku. Godinama vec prevaljujem po hiljadu kilometara od Istanbula i nazad, vukuci pune torbe.Moram, ali da znate, nije mi ni teško. Stalno me pitaju u selu kako mi ne dosadi, a ja odgovaram da volim to što radim. I zaista volim - uverava nas naša sagovornica.

O tom njenom elanu najbolje govore same nošnje. Pedantno uredene, jedna lepša od druge, prosto plane. Da covek poželi da ih obuce. Nekoliko lutki Mira je opremila od glave do pete, a još gomilu što muških, što ženskih nošnji poredala po krevetu. Devojacki komplet je slojevit. Prvo ide šifonska podsuknja sa cipkom i vezena košulja od šifona ili konoplja, oko struka tkanica od vune, pa onda prsluk i tkana vunena suknja, preko nje kecelja vezena na somotu ili juti. Na glavu se stavlja marama od puplina ili šifona, bela ili žuta, a na noge oblace pletene vunene carape sa vezom.

Sve to Mira i njena snaha Nata, vredna kao da joj je kcerka, a povremeno i unuka Aleksandra, urade same.

- Zajedno pletemo, vezemo, krojimo, šijemo, tkamo, pa i nabore na suknji plasiramo rucno,jer somot na suknjama ne sme da se ‘’kuva’’. Samo kad stigne velika narudžbina, ne možemo same da postignemo, pa u pomoc pozivamo komšinicei baku Danicu. Jedna seda za razboj, druga na motovilu upreda srmu, treca šije na staroj ‘’singerici’’,a cetvrta veze. Mi smo uigrani tim. Za pet dana napravimo prsluk,za dvadeset kompletno odelo - kaže ova neumorna,srdacna i gostoprimljiva žena.

Ove nošnje se utoliko vrednije, što su radene po uzoru na starinske, koje se retko gde mogu naci. Ali, Mira je uspela da sacuva prababin zuban,vezen parcicima coje, star više od sto godina, i suknju i maramu od babe, majcinu košulju. Po njima radi i ne bi prodala ni za kakve pare. Sve drugo redovno iznosi u Kucevo i Petrovac na Mlavi, na pijacu. U zavisnosti od toga koliko je bogato ukrašen,prsluk staje od 40 do 60 eura, a kompletna devojacka nošnja do 300 evra. Po tim,više nego povoljnim cenama,mušterija ima na pretek.

- Starije žene ovde još kupuju i nose kecelje, a za nošnje su zainteresovani mahom gastrabajteri iz ovih krajeva. Poklanjaju ih gazdama i prijateljima u belom svetu. Neki naruce i po dvadeset kompleta, verovatno da bih ih preprodali. Ali, najviše ih traže kulturno-umetnicka društva iz Evrope, Amerike, Australije… Ko zna gde su sve naše nošnje dospele. Znam ja da je sada druga moda, ne nosi se više to na ulici, ali volela bih da moja unuka obuce jednu i prošeta Kucevom, kaže na kraju ove naše posete Mira Jovic, ponosna na zanat kojim se bavi punih 46 godina i na svoje nošnje koje pravi.

LJ.Nastasijevic

USTANOVA "LJUBICA VREBALOV" POŽAREVAC

MNOGO RAZLOGA ZA SRECU

Novu 2008. godinu, 235 radnika i oko 2.000 mališana, svi pod krovom Ustanove Decji vrtic “LJubica Vrebalov”, docekuju sa mnogo razloga za srecu. Zajednickim naporima Osnivaca - SO Požarevac i Ustanove, postupno se povecava prostor za boravak, igru i edukaciju dece, permanentno se osavremenjava didaktika i ukupan enterijer u svih osam vrtica, a i u 22 sela požarevacke opštine u kojima deca predškolskog uzrasta pohadaju pripremni predškolski program.

Istovremeno, vaspitacki kadar je sve edukovaniji, kreativniji i stalno se podmladuje, program i sadržina rada sve bogatiji i interesantniji, animira i motiviše na aktivno ucešce i nove ideje ne samo mališane, vec i njihove roditelje i citavu lokalnu zajednicu.

I VRTICI “RASTU”

U 2008. godini, zahvaljujuci radovima koji su zapoceli ili ce tek zapoceti, vrtici ce još da “porastu”.

Najpre, u nedavno proširen prostor vrtica “Leptiric” uselice se novi mališani, rec je o 260 kvadrata korisnog prostora, veoma lepog, svetlog, sagradenog savremenim materijalima.

- “Leptiric” je dobio elitni prostor, prezadovoljni smo kvalitetom rada GP “Stig”, a taj objekat je, osim proširenja, ovim radovima trajno zašticen od daljeg prokišnjavanja i propadanja, novu stolariju dobio je i stari deo jaslica, kao i ulaz u objekat. Ustanova je investirala opremanje objekta - stolove, stolice, krevetice, didaktiku. Inace, novu didaktiku nabavili smo za sve objekte, kao što su svi vrtici dobili i vecu kolicinu posteljina, kuhinjskog posuda i drugog materijala - kaže direktor Ustanove Dragan Nikolic.

Prošle nedelje predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic, u prisustvu kompletnog rukovodstva opštine Požarevac i GMZ Kostolac, položio je kamen temeljac i time ozvanicio pocetak radova na dogradnji dela vrtica “Majski cvet” u Kostolcu.

- Gradevinsko preduzece “Stig” vec je zapocelo radove, nadamo se da ce u januaru objekat biti sazidan, grubi gradevinski radovi okoncani. Posle Novogodišnjih praznika raspisace se tender za drugu fazu posla, za koju je budžetom opštine Požarevac opredeljeno 10 miliona dinara. U novom objektu dobice se prostor za dve jaslene grupe i sala za realizaciju pripremnog predškolskog programa - kaže Nikolic, dodajuci da je u toku izrada Glavnog gradevinskog projekta za nadogradnju citavog sprata na vrticu “Pcelica”, kako bi se najesen u novi prostor uselilo još stotinu mališana.

Ciljevi i prioriteti

Svi vrtici Ustanove u minuloj godini realizovali su brojne aktivnosti kojima su znacajno potpomogli najmladoj populaciji da odrasta u zdravoj sredini, zajedno sa vršnjacima ulazi u beskraj tajni detinjstva, druži se, uci kroz igru, razmenjuje iskustva, istražuje i samopotvrduje se.

Ono o cemu se posebno vodi racuna i nastoji da izgradi kod dece je: sticanje pozitivne slike o sebi, razbijanje nepoverenja u sebe i druge, podsticanje samostalnosti, individualne odgovornosti i autenticnosti izraza, razvoj intelektualnih kapaciteta u skladu sa razvojnim potrebama, razvoj socijalnih i moralnih vrednosti, kultivisanje decjih emocija i negovanje nenasilne komunikacije, podsticaj kreativnog izražavanja deteta, razvoj motornih spsobnosti, razvijanje svesti o znacaju ocuvanja prirode i društvene sredine, priprema za nastupajuce periode u životu - adaptacija, polazak u školu, rekreativna nastava...

Sopstveni projekti

Pored redovnih aktivnosti, u vrticima su organizovani i dodatni oblici rada: šolica engleskog jezika, plesna i muzicka radionica, ucenje tradicionalnih igara, zabavište fizicke kulture i škola plesa. Realizuju ih vaspitaci sa licencom.

- Kroz realizaciju osnova programa vaspitno-obrazovnog rada i pripremnog predškolskog programa, u našoj praksi su i projekti koje su ranijih godina kreirali naši timovi vaspitaca. Od onih u najmladem, jaslickom uzrastu - “Adaptacija”, “Komunikacija”, “Cucla - za i protiv”, “Fonetska gimnastika” realizuje se i u uzrastu od tri i više godina, a tu su i “Dete i grafovi”, “Mi smo Zemljani”, “Melemi”, podsticanje i razvoj samopoštovanja... U radu sa grupama starijeg uzrasta potencijali dece podsticu se i afirmišu kroz brojne aktivnosti i manifestacije unutar i izvan vrtica. Aktivni smo i veoma zapaženi ucesnici Festivala dramskog stvaralaštva “Dedar”, “Lutkefa”, ucesnici smo i domacini dvodnevnog Medunarodnog festivala tradicionalnih igara i modernog plesa. Deca i vaspitaci zajednicki prezentuju postignuto i u drugim prilikama, na nedavno održanim Susretima vaspitaca na Zlatiboru, na primer, gde su predstavnici Požarevca i Kostolca kvalitetom i originalnošcu svojih projekata pobrali simpatije, cestitke i divljenje kolega iz cele Srbije. Promotivni materijal - desetine kompakt diskova i štampani materijal, prosto su “planuli”, kolege iz drugih sredina prosto su razgrabile sve što smo poneli, sa željom i namerom da se i sami okušaju u necemu što se kod nas uveliko radi. Dešavanja na tim Susretima bila su najbolja potvrda da se naša Ustanova, po kvalitetu rada i kreativnosti, kotira u vrhu predškolstva Srbije - kaže Zorica Petkovic, zamenik direktora Ustanove “LJubica Vrebalov”.

Deca na manifestacijama

Deca i vaspitaci aktivni su ucesnici i svih lokalnih manifestacija kulturnog i sportskog sadržaja. Redovni su ucesnici Svetosavske akademije krajem januara, posebne programe pripreme 8. marta za mame, 7. aprila za svetski Dan zdravlja, Uskrs, manifestaciju “ Pozdrav prolecu”... Sa narocitom pažnjom i ljubavlju priprema se završna priredba kojom se najstariji mališani svih vrtica ispracaju u školu. Godina za nama ostace zapamcena po novom kvalitetu tog programa, paradi nove generacije prvaka ulicama Požarevca i priredbi na gradskom trgu, kada je gotovo hiljadu balona iz decjih ruku krenulo u nebo, noseci sa sobom decje najlepše želje, poruke i kontakt adrese za moguce nove prijatelje i poznanike. U jesen se, tradicionalno, Decja nedelja obeležava nizom edukativnih radionica na temu “Decja prava”, karneval maski u gradskom parku, za decu predsednik opštine organizuje prijem i upoznaje se sa njihovim problemima i željama. Oktobar, mesec zdrave hrane deca Ustanove koja u Srbiji prednjaci po izuzetno pažljivom odnosu prema pravilnoj i zdravoj ishrani, takode je prilika za edukaciju i igru. Minule godine je organizovana prva “Vitaminijada”, održana je u vrticu “Neven”, a ekipe takmicara iz svih vrtica, znanjem i veštinom pokazali su da je zdrava hrana njihova svakodnevnica i, nema sumnje, njihovo trajno životno opredeljenje.

Novembar, mesec kulture, takode je prilika u kojoj mališani umeju da pronadu svoje mesto i ulogu, kao što su ovih dana posebno razdragano docekali Deda Mraza i Novu 2008. godinu.

Moja šuma

Ovih dana, kostolacko preduzece “Rekultivacija i ozelenjavanje” donelo je na poklon vrticima jelke. Jelke ce nakon Novogodišnjih praznika, cim vreme dozvoli, biti zasadene u dvorištima vrtica, kako bi rasle zajedno sa mališanima narednih godina i decenija.

“RIO” je u vrtice doneo i originalnu ideju, oberucke prihvacenu: projekat “Rastimo zajedno, moja šumo”. U martu 2008. godine, ovo preduzece i Ustanova organizovace akciju u kojoj ce svako dete zasaditi svoje drvo.

Priznanja

Protekla 2007. godina ostace zapamcena i po tome što je svojevrsno priznanje za uspeh u radu Ustanovi stigao i od Osnivaca. Naime, Ustanova “LJubica Vrebalov” na dan Gradske slave Sv. Trojice dobila je Povelju od predsednika opštine Požarevac.

Za izuzetan doprinos u razvoju i afirmaciji atletskog sporta u 2007. godini, Ustanova je dobila Zlatnu plaketu Sportskog saveza Požarevac.

Donacije

Najveci ovogodišnji donator decjih vrtica Ustanove “LJubica Vrebalov”, Koncern “Bambi”, poklonio je “Majskom cvetu” pecnicu, “Nevenu” veš mašinu i sušaru, Ustanovi vozilo “Jugo 10”.

Minulog leta, za vreme velikih vrucina, priskocili su u pomoc i roditelji mališana, pa su zajednickim novcem nabavljeni klima - uredaji za vrtice, a i Karate klub “Požarevac 92” poklonio je klima - uredaj vrticu “Leptiric”, ujedno promovišuci ovaj atraktivni sport najmladoj populaciji.

D. Milenkovic

POŽAREVACKI CENTAR ZA KULTURU TOKOM 2007. VIŠESTRUKO OPRAVDAO NAZIV

NAJBOLJE, OBELEŽENO TRAJANJEM

Pred požarevackim kulturnim poslenicima u nekoliko minulih godina bio nezahvalan i težak zadatak: trebalo je razgrnuti žabokrecinu ispod koje su se ucaurile raznorazne estradne “zvezde” i “zvezdice”... pa zatim i razni kvazi slikari i književnici koji su pod maskom “apstraktnog” u stvari skrivali svoj nedostatak talenta... Svi oni su manje-više trovali narod ogromnim kolicinama kica i šunda. Vremenom nametnutu subkulturu bilo je teško, prvo razotkriti, a potom i pobediti, medutim, rukovodstvo Centra za kulturu i kreatori programa, danas mogu zadovoljno reci da su u tome uspeli. Ustanovljen je niz pozorišnih i muzickih festivala koji promovišu trajne umetnicke vrednosti, tako da su sa pravom zaslužili predznak “tradicionalan”. Jer, oduvek je samo najbolje obeležavano trajanjem, ma koliko bilo gušeno i potiskivano u stranu. Uspešni programi iz 2007. su putokaz za godinu koja je pred nama, jer iz Centra za kulturu porucuju da jedino planiranje “na duge” staze u kulturi donosi kvalitet.

- Ako zapitate bilo koga ko vodi neku firmu kakva je bila prethodna godina, reci ce vam da je ponosan na ostvarene rezultate, što je sasvim i razumljivo. U prošloj godini Centar za kulturu se utvrdio na vodecem mestu, odnosno postao je kljucni cinilac u javnom životu grada Požarevca. Nema znacajnijeg dogadaja ili promocije, da mi nismo u žiži. Eto, prošle godine u januaru omogucili smo jedan izuzetan muzicki koncert mladih, što je iniciralo osnivanje regionalnog simfonijskog orkestra. Prvi koncert simfonicara Muzicke škole “Stevan Mokranjac” održan je upravo u našoj Velikoj sali. Nademo se “pri ruci” raznim organizacijama i gradanima kod organizacija odredenih naucnih ili politickih skupova, kao i SO Požarevac kod organizovanja raznih manifestacija. Mi smo dokazali da i u kratkom roku od 48 sati možemo da organizujemo i tehnicki ispratimo bilo koji program. To je ono cime se dicimo, a poseban izazov nam je bila organizacija prijema delegacije Moskovske oblasti (u kojoj živi 27 miliona stanovnika) koju je predvodio potpredsednik Vlade, kada je potpisan protokol o specijalnim odnosima i pobratimstvu izmedu Požarevca i grada Volokolamsk. U saradnji sa njihovim pozorištem za mlade postavili smo predstavu “Ne ostavljaj me nikad” , koja je u našem gradu zapocela evropsku turneju. Predstava je izvedena na ruskom jeziku, sa prevodom na video-bimovima, a zahvaljujuci tehnickim uslovima Centra, podržali smo sve ruske zahteve. Ovo nije mala stvar ako se uzme u obzir cinjenica koliki su Rusi perfekcionisti u umetnosti.

Vec u januaru Centar za kulturu bice domacin, malim po produkciji, amaterskim scenama medu kojima su gradištanska, petrovacka, crnicka, boževacka, rabrovacka...cime ce konture dobiti prvi Branicevski festival amaterskih pozorišta. Za njih ce to biti šansa da se pojave na jednoj prestižnoj sceni, pocev od tehnickih uslova, publike drugacijeg ukusa i zahteva, pa do mogucnosti da se najbolja predstava kvalifikuje za nastup na vec tradicionalnom festivalu “Milivojev štap i šešir”, koji ce obeležiti februar mesec.

U martu ocekujemo prijatelje iz Moskovske gubernije, koja po broju stanovnika i prostoru koji obuhvata je veca i od naše zemlje. “Volokolamski rubež” bi u slobodnom prevodu oznacavalo kopnenu prevlaku izmedu dve plovne reke, gde je nekada bila carina, odnosno granica, a u žargonu bi oznacavao karaulu Moskve. Prilikom boravka naše delegacije na njihovom cuvenom filmskom festivalu, upoznali smo velika imena ruskog filma: Alekseja Petrenka, kao i producente koji rade za Nikitu Mihalkova. NJegov film “12”, inace pobednik Festivala ( uz ostala filmska ostvarenja bice prikazan i kod nas) je rimejk cuvenog dela Sidnija Lameta iz 1967. godine. Naravno, u aprilu nas ocekuju i Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”, koje organizujemo po 13. put...

Vrlo nam je drago što je naša predstava “Kidaj od svoje žene” postavila ovih dana novi rekord Centra sa 30. izvodenjem i što privlaci sve brojniju publiku, s obzirom na to da se manja mesta vrlo brzo zasite neke predstave. Ako bacimo letimican pogled na ono šta smo uradili tokom 2007. zista je bilo mnogo lepih dogadaja. Na primer, imali smo Mesec evropske kulture, pa Dane evropskog filma, vec pomenutu predstavu “Ne ostavljaj me nikad”, pa izuzetan koncert evropskog džez-trija, koji je tako skladno zvucao da bi bilo teško izdvojiti ko je u njemu vodeci...Letnji program nam je bio bogat i dobro posecen, iako nas je pratio stari problem nedostatka odgovarajuce stalne letnje pozornice, ali se nadamo da ce za narednu sezonu to biti iza nas. Pomenuo bih i gostovanje hrvatskog teatra sa zanimljivom obradom komada “Cekajuci Godoa” i nama poznatim Ivicom Vidovicem i Špirom Guberinom u glumackoj postavci - rekao nam je Gordan Bojkovic, direktor Centra za kulturu.

U pravilnom usmeravanju dece i omladine, Centar za kulturu ima dugu tradiciju. Na primer, GANIP trenutno broji preko 300 clanova, a u ansanblu ima i unuka nekadašnjih folkloraca, ili igraca nacionalnog baleta, kako ih Bojkovic radije zove. Tu je i decija pozorišna scena sa školom glume... Baletski studio itd. Višedecenijska, saradnja sa školama, dugo vezivana za Festival mladih, danas je znatno obogacena kako bi duhovni život dece bio što celovitiji, uz Bojkovicevu opasku da “siromaštvo jeste ekonomska kategorija, ali beda je duhovna kategorija”, pa ce se na još cvršcim vezama izmedu škola i Centar i ubuduce raditi.

- Možda zvuci anegdotski, ali pripremajuci se za nedavno održanu konferenciju za novinare, “košuljicu” sa nazivima manifestacija, festivala i ostalih kulturnih dogadanja obeležio sam 2006. a evo vec je i 2007. godina za nama. Takoreci je za tren istekla. Sa profesionalnog stanovišta mogu da izrazim zadovoljstvo što su dogadaji bili tako zgusnuti, da su se cesto nizali jedni za drugim, i nije bilo mnogo praznina tokom kojih bismo se osvrtali mereci vreme. U ovu Kucu se mnogi uzdaju: bilo da su u pitanju takozvani “servisni” programi kao što su priredbe poput poslednje “posete” Deda Mraza i podele paketica, koncerata, gostovanja profesionalnih pozorišta, pa do festivala koji su postali zaštitni znak srpske kulturne scene i uspostavljanja medunarodne saradnje, gde bih posebno iztakao svestrano usposta- vljanje bratskih niti kroz reprizu znacajnog filmskog festivala “Volokolamski rubež”- istakao je Dragi Ivic, upravnik u ovom “hramu” kulture.

“Vracamo dostojanstvo piscu...”

Govoreci o izdavackoj delatnosti Centra za kulturu, Aleksandar Lukic, urednik edicije “Branicevo”, izdvojio je najprestižnije poduhvate koji su obeležili godinu za nama, a mogli bi se uslovno podeliti u dva segmenta: organizovanje sajmova u Požarevcu i ucešce “Braniceva” na sajmovima u drugim gradovima, kao i objavljivanje više naslova autora iz našeg kraja, kojima je vraceno dostojanstvo jer su bili lišeni mukotrpnog nalaženja sponzora i donatora kako bi njihova dela stigla do citaoca. Centar za kulturu je u potpunosti finasirao objavljivanje njiho- vih ostvarenja, naravno, ukoliko se radilo o dobroj knjizi. Sajmovi su bili neminovna spona od knjige do citaoca, jer je vecina knjižara u Požarevcu prodavala sve osim knjiga. Danas se one vracaju u knjižare, ali popularnost sajmova i dalje ne jenjava. Tu se cesto pronade poneka jeftinija, dobra knjiga, što nije bez znacaja ako se ima u vidu uglavnom skroman standard ljubitelja lepe pisane reci, jer su oni najcešce idealisti, a idealizam i novac retko kad idu zajedno.

- Centar za kulturu je ozbiljnije zapoceo izdavacku delatnost realtivno skoro, odnosno pre tri-cetiri godine. Od tada je objavljeno oko 40 naslova, uz uvaža- vanje estetskih i umetnickih vrednosti, koje su do danas sve rasprodate - naglasio je Lukic.

“13 nije obavezno baksuzan broj”

Posle prošlogodišnjih 12. Glumackih svecanosti koje nose ime našeg prosla-vljenog glumca i sugradanina Milivoja Živanovica, i uspešnih nastupa najboljih srpskih dramskih umetnika u devet predstava na požarevackoj i kostolackoj sceni, pred organizatorima narednih, 13. po redu, je mali izazov. Treba napraviti takvu selekciju, koja ce biti možda i bolja od prethodnih, kako bi se po ko zna koji put sujeverni razuverili: 13 nije obavezno i baksuzan broj - našalio se Bojan Gacevic, menadžer, najavljujuci ujedno i Festival alternativne kulture, koji bi trebalo da se održi u maju, uz zadr- žavanje medunarodnog renomea.

Za sada se zna da ce nastupiti predstavnici Nema- cke, Francuske,možda Šve- dske (spisak nije konacan) sa performansima i predstavama bitefovskog karaktera.

U vreme kada je zgrada Centra za kulturu gradena nije bilo vrucina kakve nas prate vec nekoliko leta. Aluminijumski okviri ogromnih prozora, zbog težine stakala više nisu efikasno zaptiveni, pa je nemoguce bilo raditi na preko plus 40 celzijusovih stepeni, a to nije prijalo ni posetiocima. Zbog toga se Centar za kulturu prihvatio znacajne investicije klimatizovanja prostora, jer je to postalo pitanje opstanka ove ustanove. Posao je uspešno okoncan što ce ubuduce pružiti bolje uslove rada a samim tim i dati novi kvalitet novim projektima.

R.R.D.

VEOLIA TRANSPORT LITAS A.D. POŽATEVAC

PETOM BRZINOM KA EVROPSKIM STANDARDIMA

Trinaestog decembra 2007. godine privatizovano je požarevacko preduzece LITAS, a godinu dana kasnije, kako kaže Slavoljub Ðordevic, generalni direktor, ispu-njeni su svi uslovi novih vlasnika VEOLIA Transport, francuske multinacionalne kompanije sa sedištem u Parizu i sa 430 kompanija širom sveta. Požarevacki autoprevoznik je prva srpska firma koju je ova kompanija kupila i sada posluje pod imenom VEOLIA Transport Litas a.d. Požarevac.

- Prvi korak koji je bio na redu da se uradi posle kupovine preduzeca je racionalizacija radne snage. Cinjenica da je LITAS i na dan privatizacije imao dosta kvalitetnu infrastrukturu, imali smo cetiri zaposlena radnika po autobusu što je za naše srpske prilike bio izuzetan podatak. Samo da napomenem da i danas beogradska “Lasta” ima oko šest radnika, “Niš- edžpres” oko sedam i da su mnoge firme u veoma teškoj situaciji i da imaju po osam i devet zaposlenih radnika po autobusu. Medutim, na osnovu socijalnog programa koji su vlasnici potpisali sa našim sindikatom, napravljen je jedan sasvim kvalitetan i korektan socijalni program po kome u prvoj godini po sistemu dobrovoljnosti radnici su mogli da napuste firmu uz nadoknadu od 230 evra godišnje. To je za naše srpske prilike, pogotovu u saobracaju vrlo kvalitetna cifra jer znamo da je u mnogim firmama ta cifra bila znatno niža, ako ne i duplo manja. Do 1. januara 2007. godine vec se prijavio broj od blizu 250 zainteresovanih radnika, medutim mi smo dali saglasnost za 218 radnika, jer naravno, nismo mogli da damo saglasnost svima jer firma treba da radi, da funkcioniše, i tih 218 radnika je dobilo svoj novac tacno uoci Nove godine i napustili su naše preduzece. To je bio prvi stepen, prva faza racionalizacije radne snage, a u martu naredne godine još 43 radnika se javilo dobrovoljno tako da ukupno 261 radnik je za prva tri meseca privatizacije napustio naše preduzece. To je odradeno zaista mimo naših ocekivanja, pogotovo mimo ocekivanja novih vlasnika, ali ocigledno da je dobar socijalni program bio izuzetno primamljiv za mnoge radnike i oni su tu mogucnost iskoristili. Na taj nacin LITAS danas ima 393 zaposlena i 150 autobusa, i kada ove dve cifre podelimo, dolazimo do podatka koji je prosto neverovatan za srpske prilike, a to je 2,6 zaposlenih po autobusu. To je blizu evropskog proseka, naglašava Ðordevic.

ZA INVESTICIJE 9, 8 MILIONA EVRA

- Sledeca, vrlo bitna stvar je kupovina novih autobusa od investicionih sredstava. Na osnovu kupoprodajnog ugovora VEOLIA Transport je dužna da na ime investicija u razvoj LITASA u petogodišnjem investicionom periodu plasira svežih para u iznosu od 9, 8 miliona evra. Rec je zaista o investicionom poduhvatu vrednom pažnje koji smo uspeli da ostvarimo, jer retko koja firma tim podatkom može da se pohvali. Samo za kupovinu novih autobusa izdvojeno je 9, 6 miliona evra. Vec u prvoj godini - 2007. na raspolaganju smo imali 1,2 miliona evra, 2008. godine 2,4 miliona evra, u 2009. godini 3,5 miliona evra i posle toga preostalih 1,4 miliona evra. To je neka dinamika koja je napravljena, a u prvoj godini, da i to napomenem, smo oko 1,7 miliona evra izdvojili za racionalizaciju radne snage. Do zadnjeg investicionog evra pre isteka godine - 13. decembra je realizovano, što Agencija za privatizaciju na osnovu kupoprodajnog ugovora prati, gde je LITAS od tih para kupio pet novih gradskih autobusa, tri nova visokoturisticka autobusa i pet novih karoserija za naše postojece autobuse. Prema tome, sa 13 autobusa u prvoj godini privatizacije mi smo u znacajnoj meri pobolj- šali strukturu i kvalitet voznog parka, a samim tim i kvalitet i bezbednost prevoza naših putnika. Zatim, bila je investicija u delu osavremenjavanja informacionog sistema gde smo kupili dovoljan broj licentnih softvera, racunarsku tehnologiju, kompjutere, laptop racunare i ostalu pratecu opremu u vrednosti od trideset hiljada evra. Treca stvar u vezi sa investicijama je i investicija u digitalni sistem za izdavanje karata na našim autobusima. Vezana je za dvogodišnji period - 2007/08. godinu i vredna je oko 150.000 evra i zahvaljujuci njoj ce postojeci, stari sistem biti zamenjen najnovijim sistemom sa svim mogucim komunikacijama, preko GPRS, a kasnije i GPS. I cetvrti deo investicija odnosi se na unapredenje procesa održavanja, podvlaci generalni direktor ove kompanije.

Strah od privatizacije mimoišao je zaposlene u LITASU jer izmedu ostalog, rast zarada prati inflatorna kretanja.

- I u delu zarada radnika što je za nas takode veoma bitno, ucinjen je odreden napredak. Odmah posle privatizacije, od 1. januara 2007. godine zarade su podignute za osam posto. Vec je dogovoreno i budžetom planirano za narednu godinu da od 1. januara 2008. zarade se povecaju za još šest procenata, a da se krajem maja otvori razgovor sa predstavnicima sindikata oko eventualne dodatne korekcije u zavisnosti od inflatornih tokova. Što se tice poslovanja preduzeca, na osnovu akcionog plana koji je sacinio menadžment LITASA, uradili smo mnogo toga po pitanju izrade programa za sveukupnu racionalizaciju i štednju. Troškovi su znacajno smanjeni, efikasnost je izuzetno povecana a radna disciplina i odgovornost takode su stavljeni na jedan izuzetno viši nivo. I posle prve godine koja se zove godina konsolidovanja ili racionalizacije, što je prakticno trebalo da bude najteža godina, a mnoge firme u Sloveniji, Poljskoj, iCeškoj konsolidovale su se i posle tri godine, LITAS ce ovu poslovnu godinu da završi garantovano sa ostvarenom dobiti, imacemo pozitivne finansijske rezultate. Da budem iskren, naši vlasnici ne kriju zadovoljstvo da jedna srpska kompanija posle prve godine privatizacije ostvari pozitivne efekte i rezultate iznad njihovih ocekivanja. Oko konkretnih rezultata ne mogu još da pominjem cifre jer završni racun je u izradi, i mogu reci još jedan podatak, po našim starim pravilima i zakonima završni racun mora da bude gotov do februara meseca za prethodnu godinu, a po zakonima VEOLIE do 8. januara za prethodnu godinu. Užurbano radimo na tome i taj zahtev mi cemo ispuniti. Do kraja februara treba da stignu najnoviji autobusi, osam novih turistickih i sredinom januara šest novih prigradskih. Sa ovim autobusima koji su isporuceni LITAS prakticno za dve investicione godine, ali vremenski u jednoj dobija 31 nov autobus. To se nije dogodilo u istoriji LITAS-a za 28 godina koliko ja tu radim. A tek 2009. godine kada na raspolaganju budemo imali 33,5 miliona, tada cemo moci da kupimo još toliko autobusa. Kada se zaokruži petogodišnji ciklus, naša pretpostavka je da ce LITAS za te pare kupiti izmedu 65 i 70 autobusa raznih tipova o cemu cemo kasnije donositi odluke, zavisno od realnih potreba, istice Slavoljub Ðordevic, generalni direktor VEOLIA Transport Litas a.d. Požarevac.

BEZBEDNOST I KVALITET PRE SVEGA

- Kao direktor saobracaja analizirao sam pojedine linije, a istakao bih da LITAS na godišnjem nivou ima izmedu 102 i 103 hiljade polazaka gde naravno prednjaci Autobuska stanica u Požarevcu kao najvecem gradu na prostorima koje LITAS opslužuje sa nekih 37-38 hiljada polazaka na godišnjem nivou. LITAS ima 11 autobuskih stanica, jedan od postupaka racionalizacije kojim sam se ja bavio bila je i analiza rezultata koje daju odredene autobuske stanice, odnosno troškova s druge strane i tim povodom u saradnji sa celnicima opština Golubac i Žabari mi smo te autobuske stanice zatvorili, kao i stanicu u Kostolcu. Medutim, stajališta i ostala infrastruktura koja je potrebna da pruži odredene usluge putnicima zadržana je, u funkciji je, organizovali smo se tako da recimo u Žabarima, Golubcu od prvog do petog naši ljudi se nalaze u odredenim kancelarijama gde se izdaju dacke mesecne karte za prevoz ucenika, tako da nismo išli na uštrb komfora u pružanju usluga našim klijentima, podvlaci Zoran Jankovic, izvršni direktor za saobracaj.

- Mi cemo u februaru-martu iduce godine uvesti novi sistem prodaje karata i kontrole putnika u našim autobusima. Iskljucicemo sistem koji je star gotovo 25 godina, radi se o Almedž mehanickim mašinicama švedske proizvodnje koje su zahtevale puno rada, puno truda i puno zaposlenih da bi to funkcionisalo. Radi se o jednom digitalnom tikiting sistemu gde ce putnici imati godišnje karte razlicitog profila, takozvane majfer kartice koje ce bez kontaktno moci da registruje svakog putnika koji ulazi, sa njegovog racuna skida onaj iznos koji vredi za prevoz na odredenoj relaciji, ili broj prevoza ako se radi o mesecnoj karti kada su u pitanju zaposleni. Primicu se božicni i novogodišnji praznici, osetno je povecan broj putnika, osnova u našem zalaganju je pre svega bezbednost i pružanje odredenog kvaliteta nivoa shodno cinjenici da smo vec uspeli u ovoj godini da povecamo kvalitet našeg voznog parka. To se pre svega odnosi na broj putnika u medunarodnom saobracaju. Napomenuo bih da posebnu pažnju poklanjamo prevozu ucenika jer svugde u svetu prevoz daka stavlja se na posebno mesto i nadam se da cemo tek u narednim godinama uspeti da dostignemo kvalitet usluge u tom pravcu koji vec postoji u zapadnoj Evropi, a mi smo na dobrom putu da isto to napravimo i u našoj sredini. Sa drasticnim smanjenjem broja zaposlenih uspeli smo da zadržimo sve ugovore koje smo imali potpisane sa mnogim firmama u jednoj vrlo žestokoj i beskompromisnoj konkurenciji na prostorima koje mi opslužujemo, kako za prevoz zaposlenih, tako i ucenika. Jer, kao što je poznato tenderi vezani za javne nabavke su otvoreni, obavezni i kada se radi o prikupljanju ponuda za male iznose, i kada se radi o velikim ponudama gde mi svakako ucestvujemo i dalje držimo te ugovore kod sebe tako da poslove koje obavljamo sa našim voznim parkom koji danas broji oko 150 autobusa, uspevamo da odradimo sa brojem zaposlenih kojih je znacajno manje u odnosu na prošlu godinu, naglašava izvršni direktor za saobracaj.

U novoj kompaniji velika pažnja poklanja se i održavanju. Deo investicija koje se odnose na prvu godinu poslovanja pod novim imenom uložen je i u osavremenjavanje hale.

- Kada je rec o novim autobusima, prvo je stiglo pet gradskih autobusa marke Mercedes, potom tri Temse, rec je o turistickim autobusima visoke klase u punoj opremi sa euro 3 motorima, i jedna sa euro 4. Svi ovi autobusi nemaju klima uredaj, ali svi koje ubuduce budemo kupovali bice klimatizovani, bilo da se radi o turistickim ili gradskim autobusima. Bice to nova, kvalitetnija vrsta usluge koju ce LITAS pružiti svojim putnicima. Sa dolaskom novih autobusa stvorili su se uslovi i za velike promene u održavanju i troškovima održavanja koji su u ovoj godini u odnosu na prethodnu smanjeni za 23 procenta. To sigurno ne bi moglo da se postigne da nismo dobili pomenutih osam autobusa plus cetiri Ikarbusa, i da nismo sami iskarosirali pet autobusa u našoj domacoj karosernici u Novom Sadu, tako da smo mi u ovoj godini sveukupno, koje karosiranih, koje novih autobusa dobili devetnaest novih voznih jedinica. Ne samo smanjenjem troškova rezervnih delova, mi smo smanjili i broj zaposlenih u održavanju. Tokom 2001. godine na održavanju u Požarevcu, Kucevu i svim des stanicama koje LITAS opslužuje, radilo je 190 zaposlenih. Sada u održavanju radi 62 coveka na cijem sam ja celu, i postižemo da korektno i strucno iservisiramo i popravimo sve autobuse nama stavljene na raspolaganje. Pored autobusa, tiketing sistema i softvera, VEOLIA je bila u obavezi da investira i u održavanje. Ta investicija se ogledala u tome što smo osavremenili našu halu za korektivno održavanje, postavili smo najmoderniju PVC stolariju sa vakum staklima tako da smo poboljšali uslove života i rada u hali. Za sledecu godinu planiramo renoviranje kompletne hale za korektivno održavanje i objedinjavanje, tako da cemo na jednom mestu moci da radimo servise, preventivno i korektivno održavanje vozila. Pored toga, planiramo i zamenu dotrajalog sistema za izduvne gasove gde cemo sa jednom nemackom firmom odraditi totalno novi sistem prikupljanja i izbacivanja izduvnih gasova iz hale. Poboljšacemo uslove rada u održavanju i dovesti ga na jedan nivo svetske kompanije. Pridržavamo se svih ekoloških normi koje važe na zapadu bez obzira što one još uvek nisu u obavezi kod nas. Od naše nacionalne kompanije - Dunav osiguranje LITAS je dobio i ugradio dva najsavremenija tehnicka pregleda, u Požarevcu i Kucevu. Koliko je to savremena i nova oprema govori cinjenica da je tek u pripremi Zakon o bezbednosti saobracaja gde ce ova oprema biti obavezna da se primenjuje u narednom periodu. Mi smo se vec spremili za tu trku tako da sa lakocom ocekujemo donošenje novog zakona. Napomenuo bih da VEOLIA ne investira samo u materijalna dobra, vec investira i u svoje kadrove. Obuka kadrova je svakodnevni proces u LITASU, pocev od kursa engleskog jezika kroz koji je prošao kompletan menadžment tim, pa do obuke odredene grupe zaposlenih koja se ogledala u pohadanju kursa za programe Edžel, NJord i ostalo, do specijalizovanih obuka i treninga za menadžere, kaže Nebojša Matic, izvršni direktor održavanja.

M. Kuzmanovic

SEDNICA SO ŽAGUBICA

BUDŽET - JEDNOGLASNO

Odbornici Skupštine opštine Žagubica usvojili su budžet na poslednjoj sednici u 2007. godini, održanoj 27. decembra. Tokom rasprave o predlogu budžetskog dokumenta bilo je, doduše, primedbi, ali su se uglavnom svodile na to da se sredstva sa jednih prebace na druge pozicije.

Ono najvažnije, u cemu su se i predlagac budžeta, predsednik opštine i clanovi Opštinskog veca, a i odbornici složili, jeste: budžet za 2008. godinu veoma je realan, i, istovremeno, prilicno se uspelo u nastojanju da se sredstva pravilno rasporede direktnim budžetskim korisnicima i mesnim zajednicama. Kod mesnih zajednica je po prvi put korišcen “kljuc” po kome su one po velicini svrstane u tri grupe i shodno tome su im opredeljena sredstva kojima su zadovoljne, što su njihovi predstavnici istakli još prilikom kreiranja budžeta.

Budžet opštine Žagubica za 2008. godinu iznosi blizu 172 miliona dinara. Cine ga sopstveni prihodi, porezi i drugi, od blizu 48 i sredstva transfera sa republickog nivoa od 124 miliona dinara.

- Predvideni su najrealniji izvori i iznosi, kao što ste i vi tražili da radimo pri izradi ovog dokumenta, - obratio se odbornicima dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica, dodajuci:

- Naravno, sve prihode koji, eventualno, dodatno pristignu, rasporedivace se prema potrebama. Istakao bih i to da sam za svaku raspravu i dogovore o nacrtu budžeta redovno pozivao sve stranacke prvake i šefove odbornickih grupa i budžetske korisnike, i svi su imali prilike da daju svoje predloge, tako da smo se svi usaglasili oko konacne verzije. Najveca polemika je bila oko sredstava za mesne zajednice, rec je o 15 miliona dinara. Našli smo “kljuc” koji ce se, nadam se, u praksi dobro pokazati i onda bi ga i dalje koristili. Kod Opštinske uprave, rukovodili smo se predvidanjima da ce inflacija biti 6 - 7%, tako smo i predvideli povecanja potraživanja iz budžeta. Kod budžetskih korisnika nastojali smo da se njihovi zahtevi maksimalno ispoštuju, u okviru budžetskih mogucnosti, - istakao je Damnjanovic.

Od 30 - ak prisutnih odbornika, za usvajanje odluke o budžetu za 2008. godinu glasalo je 27 odbornika. Time je, na svojevrstan nacin, potvrdena saglasnost odbornika sa ocenom da je budžet realno planiran, a u delu budžetskih rashoda sredstva dobro rasporedena.

Pored odluke o budžetu, na ovoj sednici je, bez vecih polemika, usvojen i niz drugih odluka i rešenja o razrešenju i imenovanju, kao i izveštaj o radu OŠ “Jovan Šerbanovic” Laznica. Formirane su i Komisija za davanje mišljenja na predlog Programa zaštite, uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Žagubica, kao i Komisija za izradu godišnjeg Programa zaštite, uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta.

Inace, odbornici SO Žagubica, pre rasprave o budžetu, bili su u prilici da prisustvuju dvocasovnoj prezentaciji dva strateška projekta: Studije “Generalno rešenje skijališta Beljanica” i Elaborata o opravdanosti proglašenja Turistickog prostora Beljani-ca, i dali im jednoglasnu podršku.

Oba dokumenta, inace polazišna u realizaciji Master plana Stig - Kucaj - Beljanica, izradili su strucnjaci Fakulteta za primenjenu ekologiju “Futura”. U narednom broju lista “Rec naroda” donosimo napis o svim detaljima ovog izuzetno interesantnog, atraktivnog i profitabilnog projekta iz oblasti turisticke ponude ovog dela Istocne Srbije.

Pobedila sloga

Proteklu 2007. godinu, iz ugla skupštinskih dešavanja, predsenik SO Žagubica Tomislav Milojevic ocenjuje kao veoma burnu.

- Bilo je mnogih neslaganja, nesuglasica, neslaganja. Održano je osam sednica, skoro svakog meseca po jedna. Bio je problem nezasedanje skupštinske vecine i izvršne vlasti - predsenika opštine. Tražene su razne smene, padale brojne optužbe, da bi, na kraju, pored svih tih zbivanja, na kraju kalendarske godine doneli veoma znacajne odluke - Generalni plan uredenja naselja Žagubica, plan izgradnje velikog skijališta. Na kraju godine se ispostavilo da smo citavo vreme- od februara do kraja gradevinske sezone, izgubili u nepotrbnim raspravama a da smo sve vreme svi mislili na razvoj ove opštine. Smatram vrlo znacajnim cinjenicu da smo svi uspešno shvatili da smo na istom zadatku i da nismo mnogo slicni sa republickim parlamentom po odnosu snaga a da je uz dobru volju i cvrstu nameru, potrebno zajednicki stremiti ka ciljevima koji ovoj sredini donose ekonomski prosperitet i brži razvoj. U nadi da ce i zasedanja u 2008. godini biti kao ovo poslednje u 2007.-oj, kada smo sve odluke doneli bezmalo jednoglasno, koristim priliku da svim gradanima opštine Žagubica cestitam Novu godinu i Božicne preznike, da se zahvalim medijskoj kuci "Rec naroda" i Televiziji "AS"koji su nas tokom cele 2007.-e redovno pratili i objektivno izveštavali javnost o skupštinskim dogadanjima i odlukama koje su donošene, - porucio je Tomislav Milojevic, predsednik SO Žagubica.

D. Milenkovic

AUTOTRANSPORT D.O.O. KOSTOLAC NA POCETKU JOŠ JEDNE POSLOVNE GODINE

PRELOMNA 2008.

- Do kraja 2008. godine u kostolackom Autotransportu ocekuju završetak procesa privatizacije

- Godina na izmaku - uspešna i pored problema nastalih nakon izdvajanja preduzeca iz sistema Elektroprivrede Srbije

Na kraju još jedne poslovne godine i u kostolackom Autotransportu sagledavaju ostvarene efekte privre-divanja i planiraju zadatke i poslovne ciljeve u 2008. Za Pericu Mojovica, generalnog direktora ovog preduzeca, minula godina pamtice se kao izuzetno teška, ali, ipak, uspešna s obzirom na krajnje poslovne rezultate. Tokom godine potpisani su i realizovani ugovori sa Privrednim društvom “Termoelektrane i Kopovi Kostolac”, sa organizacijama penzionera i invalida rada Požarevca i Kostolca, sa sindikatima i brojnim preduzecima i ustanovama na podrucju opštine Požarevac i ostalih opština Branicevskog okruga i daljeg okruženja. Ti ugovori su omogucili punu zaposlenost raspoloživih kapaciteta tokom citave 2007. tako da je iz svega toga na kraju proizišao uspešan finansijski rezultat.

Dobri finasijski rezultati

—Mi cemo i ovu godinu završiti uspešno, sa pozitivnim finansijskim rezultatom bez obzira na sve teškoce koje smo imali i probleme sa kojima smo se sretali u nabavci osnovnih sredstava, u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa sa osnivacima, u ugovaranju novih poslova sa firmama van okruženja Kostolca... Postoji dobra volja i od strane osnivaca i od strane Autotransporta da se neka sredstva i neki objekti koji predstavljaju osnivacki ulog naše firme, a potrebni su Kopovima i Termoelektranama, zadrže, a zauzvrat da dobijemo nešto što nam je u ovom trenutku potrebnije a to su lokacije na kojima bi gradili nove objekte i postavili rezervoare za energente koji su nam od životnog znacaja. Mi za sada gorivo nabavljamo na pumpama širom Srbije, gde stignemo, i teško je to kontrolisati. Nastojimo da probleme te vrste prevazidemo, da imovinsko-pravne odnose izmedu nas i naših osnivaca rešimo na najbolji moguci nacin najdalje do polovine naredne godine i da tako zaokružimo tu pricu vezanu za imovinsko stanje Autotransporta. Tek tada cemo biti u prilici da izademo na tržište, da našim potencijalnim kupcima ponudimo realnu i ukupnu vrednost kojom raspolažemo. Podsecam, do kraja naredne godine Autotransport se mora privatizovati, istice direktor Mojovic.

Novi poslovi

U 2008. godini u Autotransportu planiraju da blagovremeno koriguju pravac kojim su do sada išli. Nakon nekoliko sastanaka i kontakata sa osnivacima i ostalim preduzecima izdvojenim iz sastava Elektroprivrede u Kostolcu, postalo je jasno da i osnivaci i izdvojena preduzeca odstupaju od ranijeg dogovora cija je suština u tome da te firme ostanu nosioci poslova za koje su i registrovane. Svesni ovakve situacije u Autotransportu ce potražiti rešenja u drugim poslovima.

— Postoje neki zadaci planirani još prilikom osnivanja, uneti u naš poslovni model ali nerealizovani i moracemo da ih aktueliziramo. A tamo gde se smanjuje potreba za našim uslugama, vezano pre svega za putnicki prevoz, pokušacemo da smanjimo i sredstva i ljudstvo angažovano na tim poslovima. Trenutno naše preduzece zapošljava oko 270 ljudi što nije malo za ovakvu firmu, ali ako se smanji obim poslovanja, u skladu sa tim moracemo da posegnemo i za nepopularnom merom smanjenja broja zaposlenih, objašnjava Mojovic.

DALJA MODERNIZACIJA SERVISNE SLUŽBE

Za Autotransport je u ovom trenutku veoma bitno to što je pri kraju uvodenje informacionog sistema u proces rada koji ce omoguciti da se u svakom momentu ima prava informacija i uvid u dešavanja i kretanja u svim segmentima poslovanja firme.

Ovde planiraju da u narednoj godini posvete vecu pažnju nabavci osnovnih sredstava. Tako, na primer, dobro bi došla još koja nova radna mašina, neki novi autobus... Doduše, vozni park je i ovakav kakav je u dobrom stanju, u pitanju su mlada vozila stara godinu dve, tako da ce akcenat biti na opremanju Servisne službe. U 2008. godini pocece sa radom laboratorija za prepravljana vozila koja je trebalo da je vec u funkciji ali iz proceduralnih razloga u tome se nije uspelo u 2007. iako je bilo planirano. U okviru te nove laboratorije nastavice svoje uspešno funkcionisanje laboratorija za popravku, servisiranje i atestiranje tahografa svih vrsta koja radi od 1. januara 2006. godine. U planu je i nabavka nove, moderne opreme za Servisnu službu kao i sredivanje kruga sa perionicom za vozila koje je zapoceto (rešena je hidrantska mreža) i uredenje parkinga i lokacija za sekundarne sirovine i za skladištenje energenata.

—Ja se nadam da sve to završimo do polovine naredne godine i da time zaokružimo pricu o Autotransportu, o njegovom izgledu prema zamisli koju smo imali priliklom našeg izdvajanja iz sastava Elektroprivrede Srbije. Najvažnije je da ovo preduzece zadrži svoju osnovnu funkciju: da pored poslova prevoza robe i putnika radimo i u niskogradnji na kopovima, na izgradnji puteva, opsluživanju separatora, na prikupljanju sekundarnih sirovina i ser-visiranju kako naših vozila tako i vozila trecih lica zašta imamo veoma dobre majstore i dobro opremljene radionice u cije cemo opremanje izvesna sredstva uložiti i naredne godine, naglašava Perica Mojovic.

Bogat vozni park

Da bi se uspešno bavili osnovnom delatnošcu - autoprevozom, u Autotransportu su godinama ulagali u vozni park. Danas ovde ne kriju zadovoljstvo vozilima i mašinama kojima raspolažu. Imaju oko 150 voznih jedinica. Jedan broj putnickih vozila angažovan je za potrebe trecih lica, u pitanju su Škode “Oktavija”, “Fabija” i Zastavina vozila. Nova terenska vozila Lade “Niva” koja su prošle godine nabavljena, koriste se za prevoz radnika na terenu dok se za potrebe putnickog prevoza angažuju tri velika autobusa i dva mini busa. Autobus “Volvo” visoke je turisticke klase, sa ugradenom klimom, bifeom. I mini busevi su takode novi i moderni. Što se prevoza uglja tice u upotrebi je desetak velikih kamiona. Od radnih mašina zastupljene su cetiri utovarne lopate, valjak, grejder, tri buldožera, dve dizalice od kojih je nova nosivosti 55 tona. Pocetkom 2007. godine preduzece je kupilo jedan kombi “Furgon rival” koji omogucava pristup firmama u centru Beograda jer ne prevazilazi dozvoljenu nosivost od 3,5 tona, a nabavljen je i kamion “Aktros” kojim se obezbeduje prevoz uglja na duže relacije kao i angažovanje vucnog voza.

S.E.

JP "TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC

KOSOVSKA DOBILA GREJANJE

Pre 11 godina, 15. decembra 1995. godine, ekipa strucnjaka koju je predvodio inženjer Aleksandar Kolesnikov realizovala je projekat stoleca: dovršen je i predat na upotrebu vrelovod Kostolac - Požarevac. Radove su izvodili “Mašinoprojekt”, “Novi kolektiv”, “Montaža” Zrenjanin…

“U drugoj polovini 1995. godine, radni ljudi i gradani, potpomognuti “Elektromoravom”, “Bambijem”, “Litasom”, bankama i kreditima, uspeli su da realizuju i izgrade vrelovod Požarevac - Kostolac krajem 1996. godine, 15. decembra”, stoji zapisano u jednoj hronici.

SA 10 NA 100 MEGAVATA

- Vrelovod je otvorio jedno novo poglavlje i promenio filozofiju življenja gradana Požarevca. Pre 11 godina, bilo je to skromnih 10-12 megavata, danas smo došli do 100 megavata. Odmah treba naglasiti: to nije kraj. Jedna od kljucnih obaveza Javnog preduzeca “Toplifikacija” je dalje širenje mreže u narednom periodu, kako bi se doseglo “magicnih” 300 megavata, koliko je moguce povuci iz kostolackih termoelektrana. Za proteklih 11 godina, vrelovod se održao u kvalitetu kakav je bio prvog dana. U aprilu ove godine je dovršena revitalizacija “Stotke”, elektrane koja ce u narednih 20-ak godina biti glavni nosilac daljinskog grejanja, glavni proizvodac toplotne energije, paralelno sa proizvodnjom elektricne struje - kaže Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Požarevacki sistem da- ljinskog grejanja u Srbiji se svrstava u sam vrh po kvalitetu i komoditetu koji pruža korisnicima. Najpre, 24 sata dnevno toplota stiže i distribuira se svim korisnicima. Ugradena automatika omogucava da se u svakom trenutku održava nivo toplote u prostoru korisnika: pri nižim temperaturama se propušta više energije, pri višim temperaturama - manje. Time se sprecava pregrevanje i rasipanje energije, odnosno pad temperature u stanovima. Istovremeno, na svakoj toplopredajnoj stanici ugradeni su elektroventili koji u svakom trenutku mogu u raznim gradskim zonama povecati ili smanjiti dotok energije. Time je postignuto da isti kvalitet grejanja ima i kuca na periferiji i stambena zgrada u centru Požarevca. Takode, automatika osigurava da pri- kljucivanjem novih korisnika kvalitet grejanja kod vec postojecih ostane nepromenjena.

GODIŠNJICA U KOSOVSKOJ

Godišnjica aktiviranja vrelovoda obeležena je prikljucenjem Kosovske ulice na toplifikacioni sistem. Rec je o pedesetak novih korisnika, od kojih je 21 bio na mreži 16. decembra, a do ovih dana prikljucena je i vecina ostalih korisnika.

- Toplifikacija Kosovske je specificna po tome što je sinhronizovanim nastupom više izvodaca postavljeno nekoliko podzemnih instalacija - toplovodna, elektro i telefonska, a nakon toga je trotoar poplocan i leva strana ulice dobila novu fizionomiju. Posmatrano sa naše strane, trebalo je najpre uraditi primar kroz Nevesinjsku ulicu, što je realizovano izuzetno brzo. Napravljena je i Toplopredajna stanica, a stvoreni su i uslovi da dogodine topifikacija obuhvati i Karadordevu ulicu. Istovremeno, ostavice se prikljucci i za Zelengorsku, Nevesinjsku i ulicu Koste Abraševica. Puštanjem grejanja u Kosovskoj, simbolicno smo obeležili godišnjicu vrelovoda, datum dovršetka bazicnog projekta bez koga danas ne bi bilo blagodeti kakvu uživaju hiljade Požarevljana, - istice Janicic.

NOVOGODIŠNJI POKLON

Tokom ove godine, “Toplifikacija” je omogucila pri- kljucenje 450 novih korisnika. Od pocetka grejne sezone do polovine decembra, prikljuceno je oko 240 korisnika, najvecim delom u stambenim zgradama: Bratstva i jedinstva 3-85 korisnika, zgrada u Vardarskoj 70-ak stanova, Sime Simica desetak, u okviru Prilepske 25... U ulici Vase Pelagica pri-kljucice se sva domacinstva. Dovršen je posao i na lokaciji Lole Ribara - Toplicina, prikljucak je stigao do dvadesetak domova i 55 stanova.

- Za novogodišnje praznike pusticemo grejanje u veliku stambenu zgradu preko puta vrtica u Nemanjinoj, a bice prikljucaka za nekoliko porodicnih kuca. Istovremeno, prikljuceno je i dosta korisnika kojima su uslovi stvoreni ove i ranijih godina.

PLAN ZA JOŠ 1.000 KORISNIKA

- Kao što se u Kosovskoj pokazalo, kada je investiciju omogucilo ucešce Fonda za zaštitu životne sredine u visini od 15 miliona dinara, naše planove za iducu godinu koncipiramo na slican nacin. Dogovoreno je da Skupština opštine u saradnji sa NIP-om realizuje primar. U naselju Busije, primar bi produžili prema crkvi Sv. Petke, nastavili bismo Dunavskom ulicom prema Zabeli, zatim primar kod “Ðerdapa”, primar u Moravskoj ulici, a planiramo da desnom stranom Starine Novaka krenemo iza “Litasa” i dodemo do železnickih zgrada, cime bi stvorili uslove da se u narednom periodu prikljuce gradani duž desne strane Lucickog puta. Istovremeno, “Toplifikacija” bi sa NIP-om ušla u realizaciju 26 toplopredajnih stanica. Ucešce bi bilo: 70% NIP, 20% JP “Toplifikacija” i 10% gradani. Taj posao bi obezbedio mogucnost izgradnje više od 1.000 prikljucaka, odnosno novih 40-ak megavata - nagoveštava direktor “Toplifikacije”.

STIŽU KALORIOMETRI

Iduce godine ocekuje se i intenzivna ugradnja kaloriometara, uredaja koji bi omogucili pouzdano pracenje kolicine isporucene i preuzete toplotne energije. Pocece se od vecih korisnika, kako bi se ispunila zakonska obaveza da se do 2010. godine na podrucju konzuma formira jedinstven sistem tzv. “tarifnog korisnika”. Slicno merenju i obracunu utroška elektricne energije ili vode, kaloriometri, kao savremeni i veoma pouzdani merni uredaji, doprineli bi da se toplotna energija u sistemu daljinskog grejanja precizno prati i iskljuce bilo kakve sumnje u tacnost obracuna distribucije.

Kaloriometre ce montirati “Toplifikacija”, o svom trošku.

POSKUPLJENJE IDUCE JESENI

Kad je o troškovima rec, na osnovu odobrenja dobijenog ovih dana od Osnivaca, “Toplifikacija” ce 1. oktobra 2008. godine povecati cenu isporucene toplotne energije za 6%. Uporedujuci sa drugim gradovima slicne velicine u Srbiji, sa novom cenom ce grejanje u Požarevcu biti duplo jeftinije. Uzimajuci u obzir model daljinskog grejanja, vrelovod sa pocetka ovog teksta i sa pocetka price o toplifikaciji Požarevca, odnosno veoma kvalitetno i stabilno grejanje 24 sata dnevno, korisnici usluga “Toplifikacije” nemerljivo su ispred žitelja drugih gradova, ukljucujuci i prestonicu.

Istovremeno, dodatna sredstva omogucice “Toplifikaciji” da znacajnije i sama ucestvuje u finansiranju daljeg širenja mreže. Nastavak dobre saradnje i podrške Osnivaca, kao i potpora ministarstava i sredstava sa republickog nivoa, omogucice svim zainteresovanim gradanima da u svojoj ulici dobiju sekundarni vod, a u svom domacinstvu prikljucak i visokokvalitetno grejanje.

Cestitka

- Koristim priliku da ispred Javnog preduzeca "Toplifikacija" i u svoje licno ime, svim gradanima Požarevca, svim našim korisnicima, poslovnim partnerima, svim ljudima dobre volje, u Novoj godini poželim sve najbolje: zdravlje, radost i srecu, topli dom i toplo srce - porucuje Toma Janicic, direktor JP "Toplifikacija" Požarevac.

D. Milenkovic

CETVRTO TAKMICENJE U BESEDNIŠTVU UCENIKA POŽAREVACKE GIMNAZIJE

JOVANA RADENKOVIC POBEDNIK

U prepunoj sali Požarevacke gimnazije prošlog cetvrtka održano je Cetvrto takmicenje u besedništvu ucenika ove škole. U uvodnom delu programa Školski hor “Lazarice” izveli su “Oce naš“ i kompoziciju “Kozar”.

U pozdravnoj reci Zoran Gligorijevic direktor Požarevacke gimnazije je izmedu ostalog rekao: “Kada govorim o takmicenju ne mogu, a da se ne setim prvog takmicenja kada smo imali pet takmicara koje smo jako dugo pripremali. Sada na cetvrtom takmicenju imali smo toliko prijavljenih ucenika tako da smo morali da sprovedemo u jednoj vrlo ranoj fazi kvalifikacije kako bi taj broj sveli na jedanaest ucenika. To znaci da je Gimnazija “opasno zaražena virusom” koji se zove retorika i da glavni “krivac” za sve što se u Gimnaziji poslednjih godina dešava je Jovanka Atanackovic nekadašnja naša ucenica, a sada zamenik opštinskog javnog tužioca u Požarevcu. Da nema njene neverovatne energije, upornosti i entuzijazma ne bi bilo ni ove veceri i zato joj se ja zahvaljujem i želim da ona još dugo na ovaj nacin saraduje sa školom.

Obracajuci se prisutnima Jovanka Atanackovic rukovodilac Škole leporecja je naglasila:”Želim da se zahvalim što na ovaj nacin podržavate sve ovo što se dešava u Požarevackoj gimnaziji, sve ovo što ovi mladi ljudi zaista divno rade. Ono što je divno jeste da svako dete koje pocne da se bavi retorikom i izade jedanput na takmicenje, svaki put se vraca tom takmicenju dok je u ovoj školi”.

Ovogodišnji strucni žiri cinili su: dr Miodrag Jovanovic profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Svetlana Gradinac profesor retorike u Pravno - poslovnoj školi u Beogradu, Slavica Jovanovic profesor srpskog jezika i književnosti u Požarevackoj gimnaziji, Aleksandar Volic reditelj i dramski pedagog i Vladimir Zamahajev sveštenik. Ulogu voditelja takmicenja imao je dr Vojislav Stanimirovic docent Pravnog fakulteta u Beogradu.

Prema oceni žirija prvo mesto pripalo je Jovani Radenkovic ucenici 2/3, drugo Aleksandru Demicu uceniku 2/6, a trece Nikolini Govoruši ucenici 2/1. Žiri publike prvo mesto je dodelio Leni Arizanovic ucenici 3/4.

D.Dinic

CRVENI KRST POŽAREVCA ZA SIROMAŠNU I NEZBRINUTU DECU

UŽIVALI U "NOVOGODIŠNJOJ BAJCI"

U organizaciji Crvenog krsta u Požarevcu je priredeno tradicionalno druženje mališana sa Deda Mrazom. Oko stotinu siromašnih ucenika i dece izbegle iz Bosne i Hrvatske, odnosno raseljene sa Kosova kao i šticenika Centra za socijalni rad koji se nalaze na porodicnom smeštaju, povodom nastupajucih Novogodišnjih i Božicnih praznika dobilo je prigodne poklone koje su obezbedili brojni donatori.Mališane je, pored darova obradovala i pozorišna predstava "Novogodišnja bajka" koju su izveli clanovi decjeg pozorišta "Milivoje Živanovic" iz Požarevca.

S.E.

U POŽAREVACKOM CENTRU ZA DNEVNI BORAVAK DECE SA POSEBNIM POTREBAMA

DRUŽENJE SA DONATORIMA

Od svog osnivanja požarevacki Centar za dnevni boravak dece sa posebnim potrebama, uoci svake Nove godine prireduje druženje svojih korisnika sa donatorima, prijateljima i predstavnicima Opštine. Tako je bilo i krajem 2007. Za sve goste i roditelje šticenici Centra su uz pomoc svojih vaspitaca izveli prigodan program nakon cega su im podeljeni poklon paketi. Prema recima rukovodioca Jasmine Turudic, darove su obezbedili Banat-Vršac, Opština Požarevac, Kolo srpskih sestara i Asocijacija nezavisnih sindikata. Ispred Opštine Požarevac i predsednika Dušana Vujicica srecnu Novu godinu i Božic deci je poželeo magistar mr Tihomir Jovanovic.

S.E.

NA KRAJU POSLOVNE 2007. GODINE

ZADOVOLJNI U AGROBANCI

U 2007. godini Agrobanka je plasirala preko 20 milijardi dinara privredi i stanovništvu od cega oko 8 milijardi agrarnoj privredi što je dvostruko više nego u prethodnoj godini. Ovi podaci saopšteni su prilikom susreta predstavnika Agrobanke i njihovih saradnika u zgradi Opštine Požarevac cije je rukovodstvo bilo domacin. Radmila Batina, izvršni direktor za menadžment saopštila je i da je u 2007. godini Agrobanka postala bogatija za 11 hiljada novih klijenata, za dvadeset novih ekspozitura, 70 hiljada platnih kartica... U ovoj banci se takode ponose i novim proizvodom- agro-karticom koja je namenjena poljoprivrednicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kojih je oko 30.000. Vukica Živkovic, direktor Ekspoziture u Velikom Gradištu iskoristila je ovaj susret da cetvorici robnih proizvodaca sa podrucja Branicevskog okruga uruci prve agro kartice koje su za sada samo debitne, a u planu je i izdavanje kreditnih agro kartica.

Predstavnike Agrobanke i njihove goste, ispred Opštine Požarevac pozdravio je predsednik Dušan Vujicic koji je pored ostalog istakao da ova banka uspešno saraduje sa opštinskim budžetom i da ce se ta saradnja na obostrano zadovoljstvo nastaviti i u Novoj godini.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 21.12.2007. godine do 28.12.2007. godine u porodilištu opšte bolnice „Dr.Voja Dulic" u Požarevcu rodene su 22 bebe -10 decaka i 12 devojcica.

Sinove su dobili : Snežana i Veljko Stankovic iz Petrovca,Jelena i Nenad Petrovic iz Nabrda,Silvana Živojinovic i Siniša Ristanovic iz Požarevca,Verica Ivic i Goran Milenkovic iz Smoljinca,Radmila Mišljenovic i Zoran Rajkovic iz Požarevca,Ružica Miloševic i Saša Milosavljevic iz Petrovca,Silvija i Valter Jenic iz Kaone .Maja i Vladimir Gligorijevic iz Kostolca,Danijela Ilic i Jovica Nikolic iz Krepoljina ,Olivera Milenkovic i Milan životic iz Ostrova kod Kostolca.

Kcerke su dobili: Nataša Jeremic iz Kostolca,Sanja Radojkovic i Saša Aleksic iz Požarevca,Milka i Dalibor Peric iz Kumana,Zorica i Slaviša Drikic iz Neresnice,Vesna i željko dipalo iz Ostrva kod Velikog Gradišta ,Dijana i Miroslav Trujanovic iz Starceva,Jovana Trujic i Spasoje Zavric iz Velikog Gradišta ,Brankica Mirkovic i Vladan Pejanovic iz Velikog Gradišta,Ivana Trujic i Nenad Nacic iz Požarevca,Gordana i Nikola Nedeljkovic iz Kostolca,Sebihana Hasanovic i Avdulah DŽengiz iz Kostolca,Danijela i Sladan Ivic iz Kasidola.

NOVOGODIŠNJE BODLJE

- Ako mi Deda Mraz ne donese: prasece pecenje, gibanicu, napolitanke, bombone, cokoladu i Mocart kuglice, otpocecu štrajk gladu!

- Ne ocekujem mnogo od Nove, 2008. godine. I osmica je nula, samo se utegla u pojasu!

- Ako vam Deda Mraz ne donese poklon za Novu godinu, sacekajte Baba Martu!

- Za Novu godinu, ženu cu da izvedem - iz takta!

- Sad kad pocne pucnjava za Novu godinu, necemo znati da li je to s juga, ili od veselja!?

- Kakvo je stanje u našoj zemlji, poklone kao da nam daju Deda Mazgovi!

- Ako slucajno prespavate novogodišnju noc, tu je repriza, 13. januara!

- Kinezi imaju Novu godinu u znaku zmaja, a srpska ce biti u znaku aždaje!

- Sve naše jeseni su tužne. A tek zime!

- I ove godine mamurluk kao i pre, samo što, kao i pre, nema nje!

- Savet: za novogodišnje praznike izbegavajte masna jela, bolja je neka tanja!

Miodrag Lazarevic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O ŽIVOTU I ZDRAVLJU...

- Patim od života. Kako ne bih patio? Volim život. Kako ne bih voleo? Ima tu dakle nesuglasica? Ne, u tome jeste život sâm.

Jozef Capek

- Život tece - ko ga ne stigne, ostaje sam.

Gorki

- Najveca je od svih ludosti žrtvovati svoje zdravlje, ma za šta to bilo: zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog ucenosti, zbog slave, a da o putenoj slasti i kratkotrajnim užicima i ne govorimo i štaviše, zdravlju valja sve podrediti.

Schopenhauer

- Naš život nije san, ali on to treba da bude, i možda ce postati.

Novalis

- Sretniji je najjednolicniji duh u zdravom telu od najmudrijeg bolešljivca.

Jafferson

- I za hiljadu godina covek ce isto tako uzdisati: «Ah, teško je živeti!» - i u isti mah, ovako isto kao i sada, bojace se i nece hteti da umre.

Cehov

- Zdravlje nadmašuje sva vanjska dobra tako znatno da je zdrav prosjak zaista srecniji od blesna kralja.

Schopenhauer

Tina Poštic

PŠENICA PODNOSI SUVOMRAZICU

KUCEVO - Na kucevackim njivama stanje ozimih useva na više od 3.500 hektara je po recima strucnjaka veoma dobro. Pšenica ima sve uslove za prizemljavanje jer jakih mrazeva i niskih temperatura još nema. Od poljoprivrednih proizvodaca ove Homoljske opštine saznali smo da nikad ranije u ovo doba godine pšenica nije bolje izgledala. Kako kažu strucnjaci,pšenica je niske temperature docekala u fazi bokorenja i može izdržati temperature i do minus 15 stepeni.Medutim,i pored ove cinjenice, ratari strahuju zbog sadašnje suvomrazice kao i nedostatku snežnog pokrivaca. Kako kažu-pšenica je ipak sigurnija kada se nalazi ispod snega, jer tada ima sve uslove da uspešno prezimi i da kasnije kad pocne vegetacija biljke budu u dobroj kondiciji. Lepo vreme neobicno za ovo doba godine omogucilo je ratarima da mogu nastaviti zimsko oranje koje je do sada obavljeno na 80 odsto površina na kojima ce biti zasejani prolecni usevi. I ovoga proleca dominirace kukuruz na planiranih 8.500 hektara, a sejace se i povrce na 900, suncokret na 250 hektara i krmno bilje na 4.000 hektara.

LJ.Nastasijevic

NA POLJIMA KUCEVACKOG KRAJA

SNEG DOBRODOŠAO

KUCEVO - Sneg koji je prekrio kucevacke oranice pogoduje pšenici koja je zasejana na 3.500 hektara. Prema recima strucnjaka, u zavisnosti od toga kada je posejana (u optimalnom roku ili kasnije), u fazi je bokorenja.

Biljkama bi, posebno plitko posejanim, mnogo više škodilo da nema snežnog pokrivaca i da se temperatura spusti ispod minus 15 stepeni.

-Vreme je do sada povoljno uticalo na rast i razvoj pšenice - kažu ratari, objašnjavajuci da ce sneg obezbediti i izvestan procenat vlage u zemljištu. Pored ratara snegu se obradovali i mališani Jovan i Andjela Radovanovic iz Rabrova koji su odmah zaplivali na belom pokrivacu, bez straha o prehladi.

LJ.Nastasijevic

PROŠLE SUBOTE IZBIO JE POŽAR U SPORTSKOM SAVEZU OPŠTINE POŽAREVAC

IZGORELA KANCELARIJA RUKOMETNOG SAVEZA

Prošle subote je u požaru koji je zahvatio prostorije Sportskog saveza Požarevac gotovo u potpunosti izgorela kancelarija Rukometnog saveza. Efikasnom intervencijom vatrogasaca šire- nje požara je zaustavljeno. Konferenciji za novinare, održanoj prvog radnog dana protekle nedelje prisustvovao je i nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic koji je ponudio pomoc u pronalaženju nacina da se posledice požara saniraju.

L.L.

MILUTIN MRKONJIC U SUBOTU U POŽAREVCU

U subotu 5. januara u 16.00 casova u velikoj sali Doma kulture u Požarevcu predstavice se kandidat Socijalisticke partije Srbije za predsednika Republike Milutin Mrkonjic.

HALO 92

PAZITE ŠTA VAM DECA KUPUJU

Pirotehnicka sredstva koja se prodaju na ulicama, buvljacima i pijacama nelegalno su ušla u Srbiju i veoma su opasna, jer nemaju sertifikate o sigurnosti. To je roba koja nelegalno ulazi u zemlju bez carinske provere i uglavnom je kineskog porekla.

Narednih dana pripadnici policije i nadležne inspekcije pooštrice kontrolu prodaje pirotehnickih sredstava na ulicama, pijacama i buvljacima i pleniti nelegalnu robu. Policija istovremeno upozorava gradane a pre svega decu na opasnost kojoj se izlažu upotrebom sumnjivih pirotehnickih sredstava.

Najcešci kupci pirotehnickih sredstava su deca, tinejdžeri i mladi koji su najviše izloženi opasnosti zbog kupovine robe kojoj je nepoznato poreklo i koja je sumnjivog kvaliteta, što je najcešci uzrok teških telesnih povreda.

Najbezbednije je kupovati pirotehnicka sredstva u prodavnicama koje imaju ovlašcenje da se bavi prometom pirotehnickih sredstava, to je garancija da je ta roba ispravna, da ima uputstva za upotrebu i da se može prodavati samo licima odredenog uzrasta.

Požarevacka policija je uoci prošlogodišnjih novogodišnjih praznika zaplenila više od 24.000 komada razlicitih sredstava. Protiv lica koja su prodavala pirotehniku bez dozvole podneto je 19 prekršajnih prijava i jedna krivicna prijava.

Zbog sumnje da su izvršili krivicno delo neovlašceno korišcenje tudeg vozila, policija je podnela krivicnu prijavu protiv LJubomira K. (1980) iz Požarevca i Srdana A. (1973) iz Dragovca. Oni su osumnjiceni da su od meštanina iz Mišljenovca oduzeli originalni kljuc od putnickog vozila marke “audi A3” a tokom noci i auto koji je bio parkiran u dvorištu porodicne kuce u Mišljenovcu. Nakon dva dana pošto su zamenili registarske tablice na “audiju”, Srdan i Draško P. (1969) iz Trnjana odvoze auto za Beograd. U mestu Sremcica, Srdan i Draško su lišeni slobode i uz krivicnu prijavu predati istražnom sudiji, dok se za LJubomirom traga.

Ukradeni auto vracen je vlasniku.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv LJubiše P. (1954) i Jovice (1957) obojica iz Aleksandrovca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo nezakonit lov. Oni su osumnjiceni da su 02. 11. 2007. godine, u vreme lovostaja lovili zeceve bez odobrenja nadležnog lovackog udruženja dok su tokom noci 46 koža odranih divljih zeževa okacili na zgradu lovackog doma “Mirko Trifunovic” u Aleksandrovcu. Ovo lovacko udruženje podnelo je odštetni zahtev u iznosu od 1.380.000,00 dinara.

Izvršenim pretresom Jovicine porodicne kuce pronadena je malokalibarska i vazdušna puška za koju imenovani nije posedovao odobrenje nadležnih organa. Protiv njega je podneta krivicna i prekršajna prijava za ilegalno posedovanje oružja i municije.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Olgice J. (1979), Milana K. (1979), Danijela N. (1984) i Ivana Ð. (1983) svi iz Dobre, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo neosnovano dobijanje i korišcenje kredita i falsifikovanje isprave. Oni su osumnjiceni da su tokom septembra meseca 2006. godine, na osnovu lažnog prikazivanja cinjenicnog stanja da su radnici preduzeca “Zoniks inženjering” i “Stage maker” iz Beograda, podizali kredite u iznosu od 983,306 dinara. Protiv direktora ovih preduzeca Nikole J. (1959) iz Rakonje, Bjelo Polje i Dejana U. (1963) iz Beograda podneta je krivicna prijava zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje isprava. Oni su osumnjiceni da su izdavali i pecatom firme overavali falsifikovanu dokumentaciju sa kojom su osumnjiceni podizali kredite u požarevackim i beograskim bankama. Gotovinske kredite davali su direktorima, dok su za sebe zadržavali 10.000 dinara po kreditu.

Zbog sumnje da su izvršili krivicno delo razbojništvo 12.12.2007. godine, u Velikom Gradištu lišeni su slobode Zorica K. (1981) i Slaviša T. (1979) oboje iz Lukova, opština Boljevac, Saša M. (1981) iz Kruševca iz Rade M. (1962) iz Velikog Gradišta. Oni su osumnjiceni da su u vecernjim casovima, pošto je oštecena gradištanka odbila da ih pusti u kucu, nasilno ušli u kucu, oborili je na pod i poskidali sa nje sve minduše, lancice, prstenje, narukvicu i oduzeli sav novac koji je oštecena imala kod sebe. Jedan deo pokradenog zlatnog nakita i pokradeni novac pronaden je kod osumnjicenih i vracen vlasnici.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Snežane N. (1954) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Snežana je kao socijalni radnik i rukovodilac Tima za materijalno obezbedenje porodice u Centru za socijalni rad u Požarevcu, od januara 2006. godine do decembra 2007. godine, sacinjavala Rešenja o priznavanju prava na trenutnu novcanu pomoc na ime više korisnika i preuzimala novac koji je zadržavala za sebe. Na ovaj nacin ostvarila je protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 156.000 dinara.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Saše R. (1982) iz Ostrova, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo. Saša je osumnjicen da je 21.12.2007. godine ubio Ðuru Stevica (1927) iz Ostrova. Takode je osumnjicen i za pokušaj silovanja M.S.

On je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu, koji je odredio pritvor u trajanju od 30 dana.

Nastavljajuci rad u okviru opsežne policijske akcije hapšenja organizatora i pripadnika organizovane kriminalne grupe koja je na podrucju Srbije vršila krivicna dela vezana za zloupotrebu u procesu privatizacije, kada je uhapšena 31 osoba. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa policijskim upravama u Požarevcu, Jagodini, Kragujevcu i Pancevu, danas su u ranim jutarnjim casovima u Požarevcu lišili slobode: Slavoljuba Ðordevica (1952) generalnog direktora “Litas-a” A.D. Požarevac i Novicu Mitica (1964), šefa službe informacionog sistema “Litas-a” A.D. Požarevac.

Postoji osnovana sumnja da su oni u periodu od 12.12.2006. do 23.02.2007. godine, zloupotrebama u procesu privatizacije i u poslovanju preduzeca “Litas” A.D. iz Požarevca pribavili protivpravnu imovinsku korist preduzecu “KONEKS MORAVA” A.S. iz Ceške, u iznosu od 1.850.000 evra (oko 148.000.000,00 dinara) a time, istovremeno oštetili akcijski fond Republike Srbije i male akcionare za iznos od 607.295,12 evra (48.583.850,00).

Osumnjiceni ce u toku dana biti privedeni istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC PUSTILO U RAD RECIKLAŽNI CENTAR

EKOLOGIJA NA DELU

Posle uspešnog probnog rada, prošlog ponedeljka je požarevacko Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” organizovalo malu svecanost kojom je oznacilo zvanican pocetak rada reciklažnog centra. Ovim su se Požarevac i JKP ukljucili u opšteevropski ekološki proces u kome organizovano prikupljanje sekundarnih sirovina i njihovo recikliranje imaju sve znacajniju, odnosno presudnu ulogu. Projekat selektivnog prikupljanja smeca “startovao” je 21. septembra, kada su u centru grada postavljeni specificni plavi kontejneri za hartiju i kartonsku ambalažu, da bi se vec u novembru nastavio postavljanjem cetrdesetak mrežastih zelenih kontejnera za sakupljanje PET ambalaže na lokacijama u Požarevcu i Kostolcu. S obzirom na to da se JKP pre par godina opredelila da putem medija utice na podizanje ekološke svesti gradana, kao efikasnijem metodu od ranije predlaganih represivnih mera, veliki odziv gradana nije iznenadio. Kako se kontejneri za PET ambalažu pune veoma brzo, prema recima Srdana Filipovica, rukovodioca RJ Reciklažni centar i RJ Deponija, posle Nove godine planira se podela rolni plasticnih džakova domacinstvima za individualno prikupljanje PET ambalaže, odnosno hartije i kartona, koje ce se u okviru redovnog iznošenja smeca prikupljati i odvoziti u depo koji je sastavni deo ovog malog reciklažnog centra..

- Naše Preduzece i grad Požarevac o ekologiji brinu ne samo deklarativno vec i na delu, držeci se, koliko nam trenutne okolnosti i materijalne mogucnosti dopuštaju, njenih osnovnih postulata. Ovom prilikom zahvalio bih se predsedniku opštine Dušanu Vujicicu, njegovom zameniku mr Zvonimiru Blagojevicu, predsedniku Skupštine Ivanu Grubeticu i svim uvaženim gostima iz Požarevca i ostalih gradova Srbije, što su došli da svojim prisustvom daju svecaniji ton ovom cinu, kao i da nam pruže podršku u našim daljim planovima na osavremenjavanju rada - rekao je Saša Valjarevic, presecajuci vrpcu uz “asistenciju” predsednika Vujicica.

Radna jedinica Reciklažni centar organizaciono pripada Službi javne higijene a egzistira na lokaciji nekadašnjeg stovarišta Pre- duzeca “Nikola Krga” (iza lucicke rampe), gde je prvobitno bilo planirano preseljenje “buvljaka”. Kako je procenjeno da je Centar kudikamo važniji, prostor koji je opština dala na korišcenje JKP-u je prenamenjen. Adaptaciju i rekonstrukciju celog prostora obavilo je požarevacko Gradevinsko preduzece “Stig”, a uz kupovinu i montažu prese, posao izgradnje Reciklažnog centra je koštao oko cetiri miliona dinara. Iako je ove godine izgradeno prihvatilište za pse, rekonstruisana pijaca “u krugu”, a uredena je i kostolacka pijaca...što su samo najznacajniji zahvati za ciju realiziju je trebalo dosta novca, JKP ”Komunalne službe” su “zagrizle problem” i izdvojile deo sopstvenih sredstava, a takozvana finansijska konstrukcija je potom zatvorena uz pomoc Republickog fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj opštine Požarevac. Prilikom poslednje ovogodišnje raspodele sredstava Fond za zaštitu životne sredine je izdvojio dva miliona dinara za kupovinu specijalizovane prese za baliranje PET ambalaže, koja se obavlja u dve komore kapaciteta do 100 kg (ranije Fond za potrebe JKP-a kupio i dva specijalna vozila, po jedno za Požarevac i Kostolac). Balirana ambalaža se privremeno skladišti dok se ne prikupi dovoljna kolicina da bi se potom isporucila novosadskom PP ”Depo sistem”-u, koji po nju šalje svoje vozilo. U ovoj RJ radi pet radnika, uz još dvojicu koji rade na baliranju i koji su “prošli” obuku u “Depo sistemu”. Kako nam je rekao Goran Cabradi, vlasnik pomenute firme koja uspešno radi na polju ekologije dugi niz godina, puštanjem u rad Reciklažnog centra Požarevac se ubrojao medu desetak gradova Srbije koji na pravi nacin misle o buducnosti pokoljenja, kako bi im ostavili što manje otpada, za cije razlaganje su potrebne decenije, pa i vekovi...ne uzimajuci pri tom u obzir i mogucu toksicnost. Inace, firma “Depo stistem” bavi se konsaltingom u oblasti otpada, zastupajuci najvece evropske, pa i svetske kompanije koje proizvode opremu i fabrike za reciklažu...što je i uslov našeg opstanka, istakao je Cabradi, naglašavajuci da mu je izuzetno drago što vidno cvrsto opredeljenje opštinskih struktura i rukovodstva JKP-a da saraduju na ovom planu.

Kao i do sada, ocekujemo dobru saradnju naših gradana. Preduzece “Depo sistem” je vec u pilot programu obezbedilo nekoliko kontejnera, a ako se i u buduce dobro pokažemo imamo obecanje da ce ih biti još. Iako na svakom kontejneru piše uputstvo o nacinu odlaganja flaša, podsetio bih još jednom da treba skinuti zatvarac, kako bi se pri presovanju vazduh iz njih istisnuo. Zatvarac se ubacuje nezavisno od flaše. Posle uspešnog starta na planu selektivnog prikupljanja otpada, što je ujedno i uslov buduceg korišcenja regionalne deponije u Smederevu, planiramo organizovano priku- pljanje limenki i druge aluminijumske ambalaže. Za pocetak ce u ovaj projekat biti ukljuceni kafici i drugi ugostiteljski objekti, a kasnije...videcemo - rekao nam je Saša Valjarevic, mlad rukovodilac koji svojim svežim idejama ide korak ispred zakonodavaca, s obzirom na to da se tek u februaru 2008. u Skupštini ocekuje usvajanje Zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom. Tada ce se ovaj važan posao u oblastima javne higijene, a šire gledano ekologije, sistemski urediti.

Uz savesne, uvek postoji i manji broj nesavesnih gradana. Ali kako je uvek vidljiviji “minuli rad” ovih drugih, JKP ”Komunalne službe” pribegle su sistemima video nadzora i uvodenja alarma. Nedavno je uz pomoc video nadzora na delu uhvacen prekršilac zabrane bacanja šuta mimo prostora odredenog za ovu namenu, što ce dobiti dalji epilog na sudu. Kamere su se pokazale kao efikasne i na gradskoj deponiji cime su sprecene krade ograde, zbog cega se planira njihovo postavljanje na mestima gde se stvaraju divlje deponije kakva je, na primer, u Šestoj lickoj. I pored mukotrpnog rada komunalaca po svim vremenskim uslovima, pa i u vreme praznika, cesto se na prostoru autobuskog stajališta napravi divlja deponija, što iritira savesne gradane koji imaju pravo na cist i uredan grad. Prihvatilište za pse, kao i upravo otvoreni Reciklažni centar opremljeni su alarmima koji ih štite od provala i požara.

Gradska deponija nije više “crna tacka”

Rukovodstvo “Komunalnih službi” je posle otvaranja Reciklažnog centra, mimo prvobitno planiranog, povelo clanove opštinske delegacije, goste i novinare na drugi kraj Požarevca, odnosno na gradsku deponiju “Jeremijino polje”. Povod je bila optužba pojedinaca iz DS-a, izneta 22. decembra, odnosno dva dana ranije, kako je deponija opasna po žitelje obližnjeg Sopota, što ne odgovara cinjenicama.

-Postavljanje ograde oko 7 hektara površine deponije, bio je treci projekat koji je finasiran iz sredstava Fonda za zaštitu životne sredine. S obzirom na to da je to veliki prostor koji naši stražari fizicki nisu u mogucnosti da u potpunosti “pokriju” tokom trosmenskog rada, 24 sata dnevno, najudaljenije tacke “pokrivene” su kamerama. Pored sprecavanja neovlašcenog ulaska na deponiju, video nadzor nam je znacajan i u drugim situacijama. Na primer, tokom letošnjih nesnosnih vrucina one su nam bile dodatno osiguranje od samopaljenja, kakva su zabeležena u drugim gradovima. Jer, lakše je ugasiti tek nastali požar, nego kada dobije šire razmere.

Prošle godine je lokalna samouprava izdvojila 2,5 miliona dinara da bi se realizovao projekat Instituta “Kirilo Savic”, odobren od Ministarstva za zaštitu životne sredine. NJime je predvidena drenaža deponije uredena sa 39 “bio trnova” za bezbedno uklanjanje metana, koji ponekad nastaje razlaganjem otpadnog materijala. Deponija je dobrim delom u fazi zatvaranja, odnosno zasipanja zemljom, što je takode po projektu sanacije i rekultivacije - istakao je Valjarevic.

-Uz svakodnevno zasipanje smeca zemljom, radimo dreniranje deponijskih gasova, koji se u dodiru sa atmosferom razblažuju i u zakonski dozvoljenoj su koncentarciji, što znaci bezbedni su po životnu sredinu i po zaposlene na deponiji. Proces stvaranja deponijskih gasova je izmedu 20 i 40 godina, a uz svaki odušak je postavljeno i vidljivo upozorenje, za one kojima ograda nije dovoljna prepreka - rekao je Dragoslav Janicijevic, tehnicki direktor u JKP-u.

Na kraju obilaska, zadovoljstvo uradenim poslom na zaštiti životne sredine izrazio je i Dušan Vujicic, naglasivši da mu je drago što je na celu opštinskog rukovodstva, odnosno tima koji se drži obecanog i što ga “bije glas” da je predsednik opštine u kojoj se rec poštuje.

R.R.D.

DR RADE DUBAJIC, DOBITNIK OVOGODIŠNJE OKTOBARSKE NAGRADE OPŠTINE POŽAREVAC

ZA JACANJE INSTITUCIJE CRVENOG KRSTA

- Neprestano na terenu u vreme humanitarne katastrofe Srba izbeglih iz ratom zahvacenih podrucja

Dr Rade Dubajic, rodeni Poža- revljanin dobitnik je brojnih priznanja za svoj višegodišnji humanitarni rad. Ponosi se Zlatnom medaljom za 25 puta datu krv, Zlatnim znacima Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Crne Gore, Medaljom Jugoslovenskog CK i Medaljom Nemackog CK kao i nizom priznanja lokalnih organizacija medu kojima i nedavno dobijenom Oktobarskom nagradom opštine Požarevac.

Dubajic je roden 1950. godine u Požarevcu u kome je završio osnovnu i srednju medicinsku školu. Diplomirao je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu 1977. godine, a 1983. završio je specijalisticke studije iz oralne hirurgije na Vojno medicinskoj akademiji. Jedno vreme bio je direktor Studentskog oporavilištva na Avali, a sekretar Crvenog krsta Srbije postao je 1983. godine. U njegovoj radnoj biografiji stoji i to da je u tri mandata obavljao dužnost generalnog sekretara Crvenog krsta Jugoslavije, da je bio poslednji sekretar ove Organizacije koja je nakon raspada zemlje kao takva nestala. Kada je marta 1993. godine formirana nova Organizacija, Crveni krst Srbije i Crne Gore, izabran je za generalnog sekretara i na toj dužnosti ostao do oktobra 2001. godine.

Vrlo je teško navesti sve aktivnosti Radeta Dubajice tokom njegovog osamnaestogodišnjeg rada na najodgovornijem operativnom mestu u nacionalnom društvu. Ipak, zapaženo je njegovo maksimalno angažovanje na zbrinjavanju izbeglica i raseljenih lica u vreme najvece humanitarne katastrofe i možda najvece humanitarne operacije na ovim prostorima. I godine koje su potom usledile imale su svoje breme, trebalo je pružiti pomoc armiji siromašnih i nezbrinutih, oko 100 hiljada lica svakoga dana cekalo je obrok u narodnim kuhinjama širom Srbije. Od 1994. do 1998. prihvaceno je i distribuirano oko 200 000 tona pomoci, a u sledece tri godine još oko 350 000 tona. Taj posao nije bio moguc bez dobro oformljene logiaticke mreže centralnih, regionalnih i lokalnih punktova na cemu je Rade Dubajic posebno radio.

Znacajan je i njegov doprinos institucionalnom jacanju Crvenog krsta: izgradeno je, adaptirano ili prošireno šest decjih odmarališta, sedam regionalnih magacina, a oko 60 opštinskih organizacija dobilo je nove ili opremilo stare prostorije. Nabavljeno je ili u vidu donacija dobijeno preko 100 kamiona i više stotina dostavnih, terenskih i putnickih automobila.

Pored rada na domacem terenu, Dubajic u svojoj biografiji beleži i medunarodne aktivnosti: uspešno je godinama saradivao sa brojnim medunarodnim humanitarnim organizacijama, ucestvovao je na medunarodnim konferencijama pokreta CK u Ženevi i Budimpešti, na Evropskim konferencijama u Sevilji, Kopenhagenu, Budimpešti i Nici.

I pored veoma odgovornih dužnosti koje je obavljao, imao je vremena za svoj Požarevac. Od njega je Opštinska organizacija Crvenog krsta Požarevca uvek dobijala ono što joj je u teškim vremenima bilo neophodno u zbrinjavanju ugroženog stanovništva.

U ORGANIZACIJI CRVENOG KRSTA SRBIJE I MINISTARSTVA RADA I SOCIJALNE POLITIKE

PETSTO BEBI PAKETA

Crveni krst Srbije i Ministarstvo rada i socijalne politike, u okviru promocije Strategije podsticanja radanja, organuzuju 1. i 2. januara akciju pod nazivom "Pet minuta je do dvanaest". Akcija se sprovodi u svim porodilištima Srbije pa tako i u porodilištu požarevacke Bolnice. Za ovu priliku organizatori su obezbedili 500 bebi paketa koji ce bebama rodenim u prva dva dana nove godine biti uruceni 3. januara u 11 sati i 55 minuta simbolizujuci tako poslednji momenat da se ozbiljno shvati pro- blem "Bele kuge" u Srbiji. U porodilištima u Beogradu, bebi pakete podelice mini -star Rasim LJajic i predsednik Crvenog krsta Srbije prof. dr Dragan Radovanovic.

Cestitka

Svim gradanima požarevacke opštine, svojim aktivistima, dobrovoljnim davaocima krvi, brojnim volonterima, prijateljima i saradnicima srecnu Novu 2008. godinu i Božic želi Opštinska organizacija Crvenog krsta Požarevca.

MILE STOŠIC, VIŠEGODIŠNJI AKTIVISTA CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

TRI I PO DECENIJE HUMANOG RADA

- Medu brojnim priznanjima, ove godine stigla je i Oktobarska nagrada Požarevca

Opštinska organizacija Crvenog krsta i ove godine je medu najboljima kada je u pitanju dobrovoljno davalaštvo krvi. Za takav status Požarevljana u velikoj meri zaslužan je i Mile Stošic, višestruki davalac krvi i jedan od najistaknutijih aktivista ove Organizacije. Za doprinos sveukupno dobrom radu, Crveni krst je Stošica ove godine predložio za najviše opštinsko priznanje, nagradu “15. oktobar” što je Komisija za nagradivanje jednoglasno prihvatila.

Mile Stošic je roden 1944. godine u Preševu. Osnovnu i srednju školu ucio je u Prijedoru, a Vojnu akademiju - farmaceutski smer završio u Beogradu gde je jedno vreme i službovao. U Požarevac je došao 1972. godine po potrebi službe. Aktivnim volonterskim radom poceo je da se bavi u CK gde paralelno uspešno saraduje sa omladinskom Organizacijom Požarevca. Prvo priznanje koje je dobio bila je Plaketa za doprinos vaspitanju i obrazovanju omladine. - Aktivno sam ucestvovao u Crvenom krstu na propagiranju dobrovoljnog davalaštva krvi kao clan Odbora za DDK, a i sam sam dobrovoljni davalac, krv sam dao 98 puta. Zajedno sa ostalim volonterima i ljudima dobre volje dan i noc sam radio u vreme egzodusa srpskog življa sa prostora bivše Jugoslavije. Nismo pitali za vreme i vremenske prilike, radili smo na prihvatanju i smeštaju izbeglih lica, kasnije i na njihovom zapošljavanju u našem gradu i okolini, na deobi pomoci i pristiglih donacija... Mislim da se Požarevac tada, preko svog Crvenog krsta dokazao kao grad velikog srca otvoren za svakog dobronamernika. Za celokupan volonterski rad u CK dobitnik sam dva priznanja - Srebrnog i Zlatnog znaka Crvenog krsta ondašnje Jugoslavije, kaže Stošic koji je Požarevljanima poznat i kao veliki ljubitelj ptica i zaštitnik životne sredine. Za zaštitu i ocuvanje pticjeg sveta dobitnik je Plakete Saveza za zaštitu i odgoj ptica Jugoslavije, a sa Društvom “Lug” postavio je 120 kucica za gneždenje ptica po parkovima i na Cacalici. Jedan je od osnivaca Ekološkog društva “Požarevac” koji za naš list porucuje gradanima Požarevca, a posebno mladima:

- Ne zaboravite na Cacalicu, na prostor od 24 hektara iznad našeg grada, koji bi mnogi u Srbiji i van nje poželeli da imaju. To je dragocenost koju treba cuvati i unapredivati zbog cega mladima porucujem - Cuvajte Cacalicu, ona pripada vama ali i generacijama posle vas”.

S.E.

APOTEKA POŽAREVAC U 2007.

GODINA JUBILEJA I KVALITETA USLUGA

- U 2007. godini Apoteka Požarevac obeležila godišnjicu od osnivanja prve apoteke u Okrugu, otvorila tri nova objekta, uvela nov standard, dobila novog osnivaca i novog - starog direktora, nagradena Poveljom “15. oktobar”...

U istoriji postojanja Apoteke “Požarevac”, godina na izmaku ostace zabeležena kao godina velikog jubileja. Zaposleni u ovoj ustanovi, zajedno sa svojim prijateljima i brojnim saradnicima, bili su u prilici da u 2007. proslave vek i po apotekarstva u Požarevcu i Branicevskom okrugu. Prigodne manifestacije tim povodom organizovane su tokom cele godine i odvijale su se pod motom “Uvek otvoreni, uvek savremeni”. Pored svecanog obeležja proslava je imala i radni karakter, u 2007. godini Apoteka je postala bogatija za tri nova objekta u svom sastavu. Dve apoteke su otvorene u Požarevcu, jedna u Ranovcu, u petrovackoj opštini.

- Pored izgradnje novih objekata, radili smo i na renoviranju i modernizaciji postojecih apoteka tako da smo vecinu priveli nameni savremenog apotekarstva. Ostala nam je samo apoteka u Kostolcu i u dogovoru sa Mesnom zajednicom i opštinom Požarevac potražicemo nešto atraktivniju lokaciju tako da i u Kostolcu izgradimo moderan apotekarski objekat. Sve ovo cinimo radi poboljšanja kvaliteta farmaceutske zdravstvene usluge. Tom cilju služe i uvedeni veb sajt i farmakoinformativni centar za pitanja pacijenata, zatim rad sa stanovništvom putem savetovališta, zdravstvene poruke na LSD ekranima postavljenim u našim objektima... Mislim da smo uspeli da gradanima predstavimo našu ustanovu kao sistem od 28 maloprodajnih jedinica sa 17 apoteka i 11 apotekarskih stanica, sa 155 zaposlenih radnika od kojih 43 farmaceuta. Trudimo se da predstavljamo kvalitetan apotekarski sistem sa kojim ce se ponositi i opština Požarevac, i Okrug i cela Srbija, kaže direktor Nebojša Jorgovanovic.

U skladu sa zakonima o lokalnoj samoupravi i zdravstvenoj zaštiti, tokom 2007. godine sproveden je postupak preuzimanja osnivackih prava nad Apotekom od strane opštine Požarevac u kojoj je sedište ove zdravstvene ustanove. O tim statusnim promenama direktor Jorgovanovic kaže:

- Mi smo promenili naziv, sada smo Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac, nov je i vizuelni identitet jer smo putem konkursa došli do novog znaka-loga koji je spoj modernog i tradicionalnog. Mislim da smo i po tom novom znaku i po novom nazivu ustanove, prepoznatljivi u našoj sredini i šire, naglašava direktor za koga su veliki, šta više, najveci rezultati oni koji su ostvareni na planu kvaliteta usluga što je bilo moguce uvodenjem odredenih standarda. Još 2006. uveden je kvalitet ISO 9001-2002, a ove godine on uspešno je odbranjen.

- Naše videnje kvaliteta i poboljšanja usluga nije vezano samo za taj standard koji usavršavamo, na nama je da osvajamo i druge standarde tako da smo u 2007. godini usvojili standard 27001 koji se odnosi na sistem zaštite i bezbednosti podataka po cemu smo prva apoteka u Srbiji, a cetvrta-peta institucija u zemlji. Taj standard nam mnogo znaci zbog naše buducnosti i samog sistema bezbednosti i zaštite podataka, naših i naših pacijenata, pojašnjava Jorgovanovic za koga je 2007. bila godina izuzetnih napora ali i zadovoljstava, jer je svaki napor bio krunisan nekim uspehom iza koga su stajali svi radnici, neki sa vecim, drugi sa manjim doprinosom, ali je na kraju zajednicki ucinak bio dovoljan da opština Požarevac dodeli ovom kolektivu najviše opštinsko priznanje, Oktobarsku nagradu.

Jedna poslovna godina je završena uspešno kao nijedna prethodna. Kakvi su planovi u 2008. pitamo direktora:

- Nastavljamo sa modernizacijom ustanove, nastavljamo sa edukacijom naših radnika i sa investicijama. Ništa se na završava sa 2007. Imamo puno planova, puno novih ideja koje smo spremnni da ostvarimo u saradnji sa našim novim osnivacem, Skupštinom opštine Požarevac. Širenje mreže ostaje naš prioritet kako bi dostupnost apotekarskim uslugama ucinili maksimalnom. Pred nama je zadatak da sve što smo napravili sacuvamo, da širimo tržište i pravdamo poverenje koje nam ukazuju naši gradani. Mi zbog njih postojimo oni od nas ocekuju najbolja rešenja. Zato cemo moto iz godine jubileja “Uvek otvoreni, uvek savremeni” preneti i na 2008. i na sve naredne godine, porucuje Jorgovanovic kome je ove godine Skupština opštine poverila nov, drugi mandat direktora imajuci u vidu njegove rezultate, cinjenice da je sve vreme u apotekarstvu Branicevskog okruga, da je prošao put od farmaceuta, preko rukovodioca jedne manje opštinske apoteka i šefa Centralne apoteke u Požarevcu do mesta direktora prvi put 2002. godine. Drugi mandat Jorgovanovicu je poveren nakon odlucivanja po konkursu raspisanom u septembru ove godine i trajace do 2011.

S.E.

GALERIJA « MILENA PAVLOVIC BARILI»

MILENINA IZLOŽBA U MOSKVI ILI SANKT PETERSBURGU?

Ukoliko se pregovori koji su u toku uspešno privedu kraju, iduce godine u Moskvi ili Sankt Petersburgu, zavisno od dogovora, bice otvorena izložba slika Milene Pavlovic Barili. Pored toga, ukoliko Ministarstvo kulture Republike Srbije prihvati “zanovljeni” projekat izložbe u Rimu, ova dva dogadaja predstavljala bi krunu izložbene aktivnosti Galerije « Milena Pavlovic Barili»u 2008. godini.

- Ono što kao ekskluzivu mogu da najavim, to je da smo u ozbiljnim pegovorima da se u 2008. godini izložba Mileninih slika organizuje u jednom od znacajnijih gradova Rusije, pre svega mislim na Moskvu ili Sankt Petersburg, zahva-ljujuci dobrim i ozbiljnim kontaktima koje je opština Požarevac ostvarila proteklih meseci. Tu pre svega mislim na Oktobarske svecanosti kada su naš grad posetile visoke delegacije Rusije, Ukrajine i Belorusije i tom prilikom je bilo razgovora o iznalaženju mogucnosti da se i ruska publika upozna sa delima naše velike Milene Pavlovic Barili. Nakon uzvratne posete naše opštinske delegacije Moskvi, ti razgovori su nastavljeni, intenzivirani, cak su u fazi pisanih dokumenata u kojima se dogovaraju aspekti te izložbe i ja se nadam da ce uz podršku gospodina Alekseja, ambasadora Rusije u Beogradu koji je licno posetio našu Galeriju, ovaj projekat biti prihvacen. što se nas tice, mi smo u mogucnosti da organizujemo istovremeno dve izložbe, jednu u Italiji i drugu u Rusiji cime bi se ispunila naša želja da se Milenina dela prvi put pojave u nekoj od velikih slovenskih zemalja. Mi smo još u Novembru Ministarstvu kulture poslali obnovljeni projekat iz ove godine kojim predlažemo Mileninu izložbu u Rimu, Milanu, Veneciji ili Firenci, zavisno od dogovora sa nadležnim italijanskim institucijama. U ozbiljnim smo pregovorima, upravo sam ovih dana potpisao zahtev kojim tražimo od Muzeja savremene umetnosti da nam deo slika koje se nalaze u njihovom posedu ustrupe za eventualnu izložbu u nekom od italijanskih gradova. Ocekujemo da do pocetka maja iduce godine, do kada se u Ministarstvu kulture Republike Srbije razmatraju projekti, dobijemo pozitivan odgovor, kaže Rade Stanojevic, upravnik Galerije Milena Pavlovic Barili.

REALIZOVAN PROGRAM RADA

- Pre nekoliko dana održana je sednica Upravnog odbora na kome je preliminarno razmatran buduci Izveštaj o radu Galerije Milena Pavlovic Barili za 2007. godinu. Jedinstven je zakljucak Odbora, a i svih nas koji smo ucestvovali u njegovom radu, podrazumevajuci i sve medije koji su pratili naš rad tokom ove godine, da smo najglavnije elemente programa rada u potpunosti realizovali, a takav cemo izveštaj podneti i Osnivacu. Kad kažem u potpunosti, pre svega mislim na izložbenu aktivnost koja je podrazumevala ono što je bilo ugovoreno, a to su tri velike izložbe Mileninih slika u Novom Sadu, Cacku i Vrnjackoj Banji. Sudeci prema izveštajima brojnih medija, izložba u Novom Sadu koja je u tom gradu otvorila izložbenu sezonu ostala je u svakom pogledu neprevazidena i dala nam je na neki nacin domaci zadatak kako i na koji nacin treba organizovati sve naše buduce izložbe. Da podsetim, prošlu godinu smo zapoceli organizacijom prve posleratne slave Sveti Anastasije u našoj Galeriji, zaštitnika kuce Pavlovic. Nakon toga pristupili smo realizaciji izložbi da bi krajem godine, ono što je i bilo zacrtano planom, uspešno realizovali 11. medunarodni bijenale «U svetlosti Milene». Što se tice finansijskih aspekata, posecenosti Galerije može se reci da su naša ocekivanja prevazidena u tom smislu što cemo mi sigurno poslovnu godinu sa posetama završiti sa više od 20.000 posetilaca što je rekord koji smo naslutili još u junu mesecu. U periodu od januara do sredine juna 2007. godine, Galeriju je posetilo 10.693 ljubitelja Mileninog stvaralaštva. Pored velikog broja dece osnovnih i srednjih škola iz našeg kraja i cele zemlje, bilo je organizovanih poseta studenata, profesora, zdravstvenih radnika, pripadnika vojske, politicara, raznih udruženja, a bilo je i stranih posetilaca. Dugogodišnja sara- dnja sa turistickim agencijama i školama širom naše zemlje rezultirala je konstantnim rastom broja posetilaca iz godine u godinu, s tim što je ove godine taj rast primetno veci, naglašava Stanojevic.

BIJENALE- ŠLAG NA TORTI

- Ono što je bitno obeležilo ovu godinu u radu Galerije to je naš program koji vec po drugi put realizujemo, program u okviru jedinstvenog projekta «Ulica kulture» ciji je autor Ranko Milinkovic, naš organizator marketinga. Rec je o projektu u cijoj su organizaciji ucestvovale sve znacajnije institucije kulture u našem gradu, pocev od Narodne biblioteke “Ilija M. Petrovic”, Narodnog muzeja, Istorijskog arhiva, srednje Muzicke škole, Požarevacke gimnazije, talenata iz svih osnovnih škola, pa sve do onih veceri, bilo ih je pet ukupno u Mileninom domu. Da ne govorim o tome da su mnoge znacajne licnosti, znacajne delegacije posetili Galeriju o cemu svedoci i naša knjiga utisaka. Krunu svega toga predstavljalo je 11. bijenale na kome je ucestvovalo 26 autora koje je izabrao selektor Radislav Raša Trkulja, akademski slikar, a nagrade dodelio strucni žiri u sastavu dr Nikola Šujica, docent Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu ( predsednik), i clanovi dr Jelena Todorovic, docent na istom fakultetu i mr Tijana Fišic, akademski slikar, inace dobitnik nagrade Gran Pridž 10. BiIJENALA. Kao što je poznato, dobitnik Gran Pridž ovogodišnjeg, 11. BIJENALA je Jovanka Stanojevic, akademski slikar iz Beograda. Priznanje ovoj mladoj umetnici je na neki nacin i priznanje selektoru Trkulji koji je ispunio obecanje da ce okosnicu ovogodišnjeg BIJENALA predstavljati mladi autori. Naravno, pored starijih i daleko poznatijih kao što su Miloš Šobajic, Mica Miloradovic, Zoran Jovanovic i drugi. Ono što takode raduje, uspeli smo, naravno, zahvaljujuci selektoru Trkulji, da 11. BIJENALE ucešcem Olle Martinssona iz Švedske i Gligora Cemerskog iz Makedonije poprimi medunarodni karakter, s ponosom istice upravnik požarevacke Galerije.

Prema njegovim recima, Finansijski plan Galerije za 2007. godinu u potpunosti ce biti realizovan. Priliv sredstava od Osnivaca bio je kontinuiran, bez ikakvih problema, cak je bilo više sredstava od planiranih.

- Znacajna sredstva ostvarili smo od velikog broja posetilaca, tako da je što se toga tice, Galerija mogla mirno i planski da se odnosi, pa cak i da odredene investicione zahvate organizuje u svojoj kuci. Osnivac je u tu svrhu za ovu godinu izdvojio 800.000 dinara od kojih je 260.000 utrošeno za izgradnju nove ograde od opeke koja predstavlja repliku stare srpske ograde kakva pristaje kuci porodice Pavlovic. Ostatak novca upravo se troši realizacijom druge javne nabavke za rekonstrukciju postojeceg osvetljenja u izložbenom prostoru Galerije. Zbog odgovarajucih problema i propusta od strane administracije malo smo kasnili sa potpisivanjem ugovora sa Ministarstvom kulture oko prihvatanja projekta 11. BIJENALA, medutim, iako je to malo kasnilo, ipak je Ministarstvo ispoštovao sve obaveze sa finansijskog aspekta, sredstva su pristigla i njima pokrivamo vecinu troškova, kaže Stanojevic.

IDUCE GODINE I PESNICKO BIJENALE ?

- Galerija je ugovorila citavu izložbenu sezonu, ugovori su potpisani od strane muzeja koji prihvataju izložbu, a prva izložba je prvog marta u Vršcu. Nakon mesec dana koliko ce trajati sve izložbe, ona se seli u Zrenjanin a potom u Suboticu. Ideja Upravnog odbora bila je da Milena tokom 2008. godine gostuje na tom severnom srpskom kulturnom prostoru- Banat i Backa, Srem nismo mogli da obuhvatimo. Obišao sam muzeje i galerije u tim gradovima i mislim da na osnovu onoga što sam video, da je cast za nas kao kucu da tamo izlažemo i sa velikim išcekivanjem i velikim ambicijama ocekujemo sledecu izložbenu godinu. Ono što ste najavljivali u vašem listu više puta, to je da cemo pokušati da realizujemo odluku Upravnog odbora da se parnih godina uvede Pesnicko bijenale, buduci da je Milena bila i pesnik, i da to Bijenale treba takode da poprimi cak i medunarodni karakter kao što je to likovni. Prvo takvo bijenale organizovali bismo iduce godine, bez obzira na to što je rec o velikom poslu jer treba stvoriti preduslove u pravnom smislu, Statut bijenala, Poslovnik, razmišljati o datumima održavanja i nacinu selektovanja. Kada govorimo o planovima Galerije Milena Pavlovic Barili za iducu godinu, « Ulica kulture» bice po treci put otvorena, nema razloga da ne bude jer je vec doživela pravu afirmaciju, naravno, moguce je malo modifikovati odredenim inovacijama. Bice tu naravno i raznih promocija, pesnickih i muzickih gostovanja, ne treba zaboraviti da je Milenin otac bio poznati muzicki stvaralac, podseca upravnik Galerije Rade Stanojevic.

PRIZNANJE NOVINARU REC NARODA

Na predlog komisije koju smo formirali tokom godine, Upravni odbor Galerije Milena Pavlovic Barili doneo je odluku da se u sklopu celokupnog pracenja rada i afirmacije naše Galerije ustroji nagrada « Najuspešniji novinar koji prati rad Galerije u tekucoj godini». Nosilac prvog priznanja je Miodrag Kuzmanovic sa cijim smo mi radom zaista prezadovoljni. Kada smo celokupnu dokumentaciju prezentirali Upavnom odboru, videlo se koliko je tu tekstova o zbivanjima u našoj kuci da ni sami nismo mogli da poverujemo. Mislim da Komisija nije pogrešila i da je Upravni odbor doneo ispravnu odluku. To naravno ne umanjuje znacaj velikog broja autora koji su pisali i izveštavali za štampane ili elektronske medije, ali ipak je preovladalo mišljenje da je Kuzmanovic na najadekvatniji, profesionalni nacin obavio svoj novinarski posao i ja koristim priliku da mu u ime Komisije, Upravnog odbora i zaposlenih u Galeriji cestitam na ovoj nagradi koja ce mu na svecan nacin biti urucena. Takode se zahvaljujem i svim sedstvima informisanja koji su tokom dugacke godine pratili naš rad i nadam se takvoj saradnji i u sledecoj godini. U ime svih zaposlenih u našoj kuci cestitam nastupajuce Novogodišnje i Božicne praznike pre svega našim citaocima i kolegama u ustanovama kulture sa kojima smo bili zajedno na tom poslu.

M. Kuzmanovic

"RIO" KOSTOLAC

OD GUBITKA DO POZITIVNOG POSLOVANJA

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje” d.o.o. Kostolac opremljeno je za delatnost uredivanja, održa-vanja i oplemenjivanja prirodnog okruženja. Krajem 2004. godine izdvojeno je od Kostolackih termoelektrana i kopova i od tada samostalno posluje. Osnovna delatnost preduzeca “RIO” d.o.o. Kostolac je rekultivacija i ozelenjavanje rigidnih ze-mljišta nastalih u vidu jalovišta i pepelišta, usled eksploatacije energetskih kapaciteta basena Kostolac, ali i održavanje zelenih površina, održavanje i ure-denje unutrašnjeg i spo- ljašnjeg botanickog enterijera, proizvodnja rasada i ukrasnih parkovskih šumskih zasada. Veci deo protekle godine u „RIO”-u je protekao u znaku ocekivane privatizacije, koja se nije desila. Takode, „RIO” je u junu dobio novog vršioca dužnosti direktora, Natašu Savic, koja je od novembra, zbog rezultata rada proglašena za direktorku ovog preduzeca.

Strah od privatizacije

- Na samom pocetku nije bilo lako jer nije bio potpisan ni jedan ugovor. Poslovi su stajali verovatno u strahu od privatizacije. Prva aukcija u junu nije uspela, a kasnije, dopisima i razgovorima sa predstavnicima Agencije za privatizaciju uspeli smo da je odložimo objasnivši da u firmi nisu rešeni vlasnicki odnosi, cak, kako ulazim u poslovanje, vidim da ni dokapitalizacija nije uradena kako treba. Nisu nam obezbedena osnovna sredstva za rad. Zbog toga je, za sada, dok se ne reše imovinski odnosi, privatizacija stopirana. Osno- vni cilj oko koga smo se u 2007. potrudili jeste da završimo godinu pozitivno, što smo i uspeli, iako smo u junu, kada sam preuzela vršenje dužnosti direktora, imali gubitak u poslovanju. Ne ulazim u razloge. Pretpostavljam da se to desilo zbog straha od prodaje. Uz sve napore, ja i moji saradnici, uspeli smo da tržištu i osnivacima, Privrednom društvu, dokažemo da smo mi jedino preduzece koje može da zadovolji njiho- ve potrebe, da smo zato i osnovani. Dileme nema, sve snage uložicemo u to da “RIO” kupi konzorcijum zaposlenih, sa ljudima dobre volje iz okruženja, kako bi ova firma ostala na ovim prostorima, kaže direktorka “RIO”-a Nataša Savic.

Privredno društvo im je poverilo sve poslove iz delokruga rada ovog preduzeca, a preuzeti su i dodatni poslovi, kao što su cuvanje šuma, izrada izvodackih planova…

- Taj put naravno nije završen. Radili smo i sa JKP “Komunalne službe” Požarevac, kao podizvodaci za grad Kostolac, zatim košenje druge i trece kategorije i orezivanje drveca u Požarevcu. Radili smo i za “Toplifikaciju”. Važno je da smo izašli na tržište. Trebalo nam je dosta vremena da upoznamo ljude sa našim radom. U tom cilju smo se pojavili na sajmu preduzetništva. Mnogi privrednici u regionu nisu do tada ni znali za nas. Imamo odlicnu saradnju sa Privrednom komorom Požarevca, a 28. februara bicemo na sajmu hortikulture u Beogradu, kaže i dodaje da ce “RIO”, bez obzira na poslove sa Privrednim društvom, konkurisati za sve poslove, iz njihove delatnosti, u bližoj okolini Kostolca.

Posao u svim sezonama

“RIO” ima ugovore i sa nekim institucijama a planiraju se i aktivnosti i sa Poljoprivrednim fakultetom. U 2007. radilo se i na razmeni iskustava. Predstavnici ovog privrednog društva ucestvovali su u radionicama sa predstavnicima nemackih organizacija.

-Kolege iz Nemacke prenele su nam svoja iskustva na rekultivaciji pepelišta i degradiranih zemljišta. NJihove ideje poklopile su se sa našim vizijama, kao što je reciklaža šumskog otpada i njegovo briketiranje tj. proizvodnja bio-goriva.

“RIO” je registrovan i za druge delatnosti, a pocetkom 2008. godine donecemo odluke da li cemo “krenuti” i sa njima.

- Ocekujemo da u januaru uvedemo ISO standarde, pocinjemo sa procenom rizika radnih mesta. U zimskom periodu radicemo poslove cišcenje snega na trotoarima i putu od TE “A” do TE “B”, kao i “krugu” objekata Privrednog društva. U martu i aprilu pocinju optimalni uslovi za sadnju. Cim prode mraz pripremamo zemljište. Ove godine u Rasadniku smo, uprkos suši, uspeli da sacuvamo sadnice. Mnoge smo upotrebili na pepelištu. Nismo još poceli prodaju trecim licima jer to iziskuje odredene troškove. Ideja je da se baziramo na vrste za pošumljavanje i zaštitne pojaseve. Imacemo i hortikulturni deo, da bi zadovoljili potrebe Kostolca i okoline. Planiramo proizvodnju rezanog saksijskog cveca. Mislim da bi imali odlicno tržište i jednom cvecarom sa našim proizvodnim programom ostvarili dodatan profit, najavljuje Nataša Savic.

Prioritet kupovina mehanizacije

Radnici “RIO”-a nece dobiti takozvanu trinaestu platu jer je novac neophodan za kupovinu osnovnih sredstava. Sve što je do sada kupljeno za secu rastinja “odradilo je sebe” po desetak puta.

- Nedostaje i mehanizacija za rekultivaciju, buldožeri, grejderi. To je jedan od prioritetnih problema koji ce u godini pred nama morati da bude rešen, da li sa Privrednim društvom, ili reša-vanjem statusa sa Agencijom za privatizaciju kako bismo mogli da konkurišemo za Nacionalni investicioni plan...

2008., nadam se, bice godina u usponu za RIO. Kompletno poslovanje zavisi od naših sposobnosti i domacinskog odnosa prema firmi. Kod nas nema plata, postoje zarade. Voz je krenuo, a ko je ušao, ušao je, kaže direktorka Privrednog društva za Rekultivaciju i ozelenjavanje.

“RIO” SVIM ZAPOSLENIMA I POSLOVNIM PARTNERIMA ŽELI SRECNU I USPEŠNU NOVU 2008. GODINU!

T.R.S.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA POŽAREVAC

ZA MODERNIJI I JEFTINIJI SINDIKAT

- U narednoj godini predstoji nastavak zapocetih reformi koje vode ka modernijoj i jeftinijoj organizaciji, uspostavljanje veceg jedinstva izmedu granskih sindikata i sveukupnog sindikalnog clanstva kao i veca saradnja ovog sindikata sa ostalim sindikatima

Savez samostalnih sindikata sa sedištem u Požarevcu koji je prakticno podcentrala Saveza samostalnig sindikata Srbije, organizovan je za osam opština Branicevskog okruga i u njegovom sastavu je 106 sindikalnih organizacija sa oko 7.500 clanova. U Branicevskom okrugu deluje osam granskih sindikata, a jedan broj sindikalnih organizacija koje nisu povezane u granske sindikate, neposredno, svoje programske akcije ostvaruju u Savezu samostalnog sindikata Požarevca.

O uslovima u kojima je tokom 2007. godine ovaj sindikat realizovao svoju osnovnu funkciju, predsednik Milosav Mihajlovic kaže:

—Godina za nama je sedma godina kako se naše društvo nalazi u tranziciji i bilo je krajnje vreme da se vec evidentiraju neki rezultati od privatizacije, od strukturnih promena sprovedenih kako u privredi tako i u društvenim delatnostima... Neki pomaci u poboljšanju materijalnog položaja nezaposlenih trebalo je da su vec vidljivi. Nažalost, tih rezultata još nema, u zemlji je veliki broj nezaposlenih, oni koji rade žive na rubu materijalne egzistencije, prosecna zarada penzionera je 53 posto od proseka neto zarade u privredi... Privatizacija koja je sprovedena u opštinama našeg okruga smanjila je ukupan broj zaposlenih bilo po osnovu primene socijalnih programa bilo zbog niskih zarada koje su poslodavci isplacivali pa su radnici neza- dovoljni napuštali te kolektive.

Tokom 2007. godine svoje nezadovoljstvo cestim obustavama rada manifestovali su i zaposleni u društvenim delatnostima, u obrazovanju, pravosudu, u službama lokalne samouprave... Koji su razlozi njihovog bunta i da li oni opravdani?

—Zaposleni u vanprivredi su tokom 2007. godine svoj radno-pravni status ostvarivali u dosta neregulisanoj situaciji s obzirom na mnoge nedorecenosti u Zakonu o radu. U takvoj situaciji kljucna pitanja morala su da budu regulisana podzakonskim aktima odnosno kolektivnim ugovorima. Nažalost, mi još uvek nemamo dovoljno razvijen socijalni dijalog pa tako još nije potpisan osnovni dokument - Opšti kolektivni ugovor. Problemi su takode i kod donošenja granskih kolektivnih ugovora. Stanje je takvo iz razloga što nemamo adekvatnog socijalnog partnera za zakljucivanje kolektivnih ugovora, a evidentna je i opstrukcija od strane same Vlade. Kod zakljucivanja granskih kolektivnih ugovora akteri su reprezentativni sindikati i reprezentativna udru- ženja poslodavaca. Ovi prvi postoje ali je problem u tome što uglavnom nemamo reprezentativna udruženja poslodavaca po granama tako da ti granski kolektivni ugovori u velikoj meri nisu zakljuceni. Imamo ih samo u obrazovanju i kulturi, a u privredi u ugostiteljstvu, i tu se prica završava. Naravno da ovakva situacija i te kako otežava ure-denje radno-pravnog statusa pojedinaca u ovim delatnostima i rada nezadovoljstva koja su krajem 2007. manifestovana organizovanim protestima najpre u pravosudu, zatim u lokalnoj samoupravi, u obrazovanju, a neke najave stižu i od zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti. Savez samostalnih sindikata je svim ovim zahtevima dao podršku ali ona nije bila dovoljna tako da ce u narednoj godini aktivnost Saveza biti usmerena pre svega na objedinjavanje zajednickih zahteva i interesa, a ako bude trebalo i na organizovanje zajednickog protesta pocetkom naredne godine, istice Mihajlovic.

Borba sindikata za pove-canje zarada i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih nije bila i jedina aktivnost ove organizacije u 2007. godini. Zapaženo je angažo- vanje Sindikata u ostvarivanju prava koja se ticu bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih na radu.

Savez samostalnih sindikata Požarevac je nesumnjivo dominantna sindikalna organizacija na teritoriji Branicevskog okruga. Predsednik Mihajlovic tu tvrdnju ilustruje cinjenicom da se ovom sindikatu za razne pomoci obracaju i pojedinci koji nisu sindikalno organizovani kao i clanovi drugih sindikata.

—Oni u našem sindikatu prepoznaju organizaciju kojoj je interes - zaštita svih zaposlenih. Mi do sada nismo odbili ni jednog pojedinca koji nam se obratio da mu pružimo, ako ne zaštitu, a ono bar savet šta i kako da cini u odredenoj poziciji. Verovatno da je takva politika dovela u naše redove mnoge nove clanove, a posebno interesovanje za ucla-njenje imali smo medu radnicima u obrazovanju. Kad kažem da oni prepoznaju neki svoj interes u našem radu mislim i na to da sve više postajemo moderan sindikat koji se ne bavi prodajom robe, uglja i prehrambenih proizvoda na više rata kakav je slucaj bio ranije. U cilju poboljšanja materijalnog položaja naših clanova osnovali smo Fond uzajamne pomoci iz koga oni koriste odredena sredstva pozajmice. Fond funkcioniše na dobrovoljnoj bazi, u clanstvu je 2.200 radnika. Niko ko je zatražio pozajmicu nije bio odbijen ukoliko je ispunjavao uslove, kaže predsednik koji na naše pitanje kakvi su planovi ovog sindikata u Novoj, 2008. godini odgovara:

—Naši planovi u narednoj godini su usmereni pre svega na reorganizaciju i dalje poboljšanje rada samih sindikalnih organizacija na ovoj teritoriji. Samostalni sindikat Srbije je na našu inicijativu pokrenuo sopstvenu reformu koja ce se nastaviti i u novoj godini, a ciji je cilj, da kroz uvodenje veceg stepena strucnosti zaposlenih u Sindikatu i pojednostavljene komunikacije sa clanstvom i višim organima, postane efikasnija i jeftinija organizacija. U Novoj godini nastojacemo da ostvarimo vece jedinstvo izmedu naših granskih sindikata, a bicemo otvoreniji i za saradnju sa drugim sindikalnim centralama, sa drugim sindikatima. U skladu sa ovim, koristim priliku da svim gradanima Branicevskog okruga, clanovima i aktivistima Saveza samostalnih sindikata Požarevac, našim prijateljima i saradnicima, u ime sindikalnog rukovodstva, cestitam Novu godinu i Božic, porucio je na kraju razgovora Milosav Mihajlovic.

S.E.