Header

FINASIJSKA PODRŠKA MINISTARSTVA ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

POMOC U PRAVI CAS

Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Dragutin Radosavljevic urucio je je juce u Požarevcu finasijsku pomoc u ukupnom iznosu od 5,5 miliona dinara predsednicima opština Malo Crnice, Žagubica, Golubac i Smederevska Palanka.

Te opštine su dobile finansijsku pomoc za projekte koje su kandidovale po javnom pozivu Ministarstva za raspodelu sredstava koja se ostvaruju priredivanjem igara na srecu.

Dodeljena sredstva bice uložena u izgradnju ulica,poboljšanje sistema vodosnabdevanja,unapredenja uslova za razvoj turizma i saniranje šteta na poljoprivrednim površinama.

Inace, tim istim povodom državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Dragutin Radosavljevic održao je u kabinetu nacelnika Branicevskog okruga i konferenciju sa predsednicima pomenutih opština.

Opširnije u narednom broju našeg lista.

S.R.

SRPSKA NOVA GODINA

300 SRECNIH MALIŠANA

Opštinski odbor Demokratske stranke Požarevac, u susret Srpskoj Novoj godini, organizovao je u subotu u podne na Starom korzou, u centru grada, dodelu novogodišnjih paketica za 300 mališana iz Požarevca i okolnih naselja.

- Ovo je tradicionalna akcija Opštinskog odbora Demokratske stranke. Vec petu godinu zaredom, uoci srpske Nove godine, potrudimo se da usrecimo najmlade sugradane. Danas, akcija nosi naziv “300 srecnih mališana”, jer Deda Mraz deli upravo toliko novogodišnjih paketica. Naravno, nama je žao što danas ne možemo da usrecimo sve mališane uzrasta do 7 godina u citavoj opštini, njih je nešto više od 6.000. Medutim, nadamo se da cemo to da uradimo za svu decu i roditelje na jedan drugi nacin, - rekao je Žarko Pivac, predsednik OO DS Požarevac i narodni poslanik u Skupštini Srbije, obrazlažuci:

- Danas je u Srbiji svaki šesti stanovnik stariji od 65 godina i mi smo, nažalost medu 10 najstarijih nacija u svetu. Da nije bilo ratova u prošlom veku i, nažalost, mnogo abortusa, danas bi Srbija imala oko 30 miliona stanovnika. U nameri da takvo alarmantno stanje pocne da se kvalitetno rešava, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja najavilo je skoro donošenje Strategije podsticaja radanja u Srbiji. Ocekuje se da ga Vlada republike Srbije usvoji do kraja januara. Strategija sadrži niz novih podsticajnih mera: bice povecan dodatak za prvo dete, za drugo, trece i cetvrto dete isplacivace se u celini, a ne na rate kao do sada. Bice i besplatnih udžbenika za 3. i 4. dete... Uostalom, javnost ce uskoro biti upoznata sa svim detaljima Strategije. Što se nas tice, mi danas ovde želimo da obradujemo ove mališane i podsetimo na njihov položaj, - porucio je Žarko Pivac.

Podela paketica izazvala je izuzetno veliko interesovanje, okupila ogroman broj sugradana, prolaznika i znatiželjnika a, u prvom redu, donela istinsku radost mališanima.

D. M.

PRODAJNA IZLOŽBA IKONA U POŽAREVACKOJ CRKVI

NOVAC ZA HRAM SVETOG SAVE

U požarevackoj crkvi Svetih Arhangela Mihajla i Gavrila otvorena je izložba Cudotvorne ikone Presvete Bogorodice sa molitvama. Rec je o izložbi prodajnog karaktera koja ce biti otvorena sve do Bogojavljenja.

Naime, sva prikupljena sredstva od prodaje ikona usmerice se ka dovršetku hrama Svetoga Save na Vracaru. Inace, ovde ima blizu tridesetak ikona. Ovakve izložbe organizovace se i ubuduce kako bi se hram koji nosi ime srpskog prosvetitelja Save što pre završio.

R.N.

SINDIKATI PRIVREDNOG DRUŠTVA “TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC” - NASTAVLJENA TRADICIJA OBILASKA DECE U MILOŠEVCU I ŠTICENIKA U STAMNICI I DODELE POKLONA POVODOM NOVE GODINE I BOŽICA

RADOST ZA DECU I SIROMAŠNE

Minuli novogodišnji i božicni praznici bili su prilika ljudima dobre volje da posete siromašne i napuštene, uruce im poklone i na trenutak im život ucine lepšim. Ova tradicija darivanja neguje se i u sindikalnim organizacijama kostolackih Kopova i Elektrana. Tako je Sindikat Kopova, uz podršku Poslovodstva na celu da direktorom Draganom Živkovicem i ove Nove godine obezbedio paketice za decu radnika Osnovne i Tehnicke škole u Kostolcu, za mališane ometene u razvoju i obolele od cerebralne paralize, za najugroženiju romsku decu... Vec trecu godinu zaredom ovaj Sindikat posecuje i Dom u Stamnici i dodeljuje poklon pakete njegovim šticenicima. Kako nas je obavestio predsednik LJubiša Lazic, ovoga puta delegaciju u Stamnici predvodila je ispred Aktiva žena Snežana Miloševic.

I Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi Privrednog društva za svaku Novu godinu i Božic priprema poklone za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u Miloševcu. Ove godine obišli su ih zajedno sa delegacijom Poslovodstva i Sindikata a u akciju su se ukljucili i clanovi Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi iz Ugljevika sa kojima su se Kostolcani ovih dana pobratimili.

S.E.

IZOLOVAN JE VIRUS GRIPA

GRIP KRAJEM JANUARA

Iako je u Institutu ”Torlak” prošle nedelje izolovan virus gripa tipa A, odnosno H1N1 u Branicevskom i Podunavskom okrugu pojava gripa ne ocekuje se pre kraja januara, pa za vakcinu još nije kasno, tvrde u požarevackom Zavodu za javno zdravlje.

-Gripa nema, ali ima virusnih infekcija donjih i gornjih respiratornih puteva. Na primer, poslednje sedmice u 2007. zabeleženo je 99 obolelih u Barnicevskom i 124 u Podunavskom okrugu. Medutim, u prvoj sedmici ove godine u Branicevskom okrugu prijavljeno nam je 37 obolelih, a u Podunavskom svega 6. Volela bih da mislim da je to smanjenje broja evidentiranih zbog manjeg okupljanja, jer ovi virusi spadaju u kapljicne infekcije. Poceo je raspust, a i u predškolskim ustanovama je bilo manje mališana, jer su mnoga deca ostala kod kuce uz roditelje, koji takode nisu išli na posao. Sa druge strane, veliki broj ljudi, posebno iz radno sposobne populacije javlja se lekaru uglavnom zbog bolovanja, a kako se minule sedmice uglavnom praznovalo dosta obolelih je pribegavalo samolecenju. Ipak, ukoliko neko ima simptome slicne gripu, a to su povišena telesna temperatura, pojacana sekrecija iz nosa, bol u grlu, kašalj i malaksalost, cesto nije dovoljno uzimati lekove protiv bolova i za snižavanje temperature, vec treba da se javi svom lekaru koji ce proceniti treba li ovu terapiju pojacati još nekim lekom. Ono što svakako važi, kako za zdrave, tako i za obolele, jeste da je potrebno što cešce provetravati prostorije u kojima se boravi kao i pridržavanje dijetetskog režima, odnosno unošenja vece kolicine toplih napitaka i vitaminski bogate hrane - istakla je dr Vera Jokovic - Kostic, nacelnica Epidemiološke službe Zavoda.

Izolovani virus daje epidemije širih razmera, cak i pandemije, a sadržan je u ovogodišnjoj vakcini koja se još uvek može kupiti u našim apotekama.

R.R.D.

STIŽU POKLONI EPS-A REDOVNIM PLATIŠAMA

Uoci Nove godine Elektroprivreda Srbije pocela je podelu štedljivih (kompakt fluorescentnih) sijalica. Poklon EPS-a, po dve štedljive sijalice, stici ce u 60.000 domacinstava, tako da ce biti poklonjeno 120.000 sijalica vrednih oko 600.000 eura, ili oko 50 miliona dinara. Poklon ce dobiti ona domacinstva koja su tokom cele 2007. redovno placala racune za utrošenu elektricnu energiju. Isporuku štedljivih sijalica, EPS je ugovorio sa firmom “Topako” iz Beograda. Izbor najpovoljnijeg ponudaca trajao je godinu dana, zbog niza žalbi potencijalnih isporucioca. EPS je, poštujuci Zakon o javnim nabavkama, sacekao završetak cele procedure, ne odustajuci od obecanja datog u decembru 2006. godine.

Potencijalni dobitnici su sva domacinstva koja su u minuloj godini svakog meseca ostvarivala popust od 5%, odnosno svako osamnaesto domacinsvo sa spiska koje kompjuter izdvoji. Za teritoriju koju “pokriva” Elektromorava Požarevac i koja je ogranak Privrednog društva Centar, izdvojeno je 3.236 sijalica. Polovinu predvidene kolicine preuzece domacinstva- dobitnici izmedu 14. januara i 16. februara, o cemu ce ih distribucija pismeno obavestiti. U pismu ce biti naznaceno mesto i termin preuzimanja poklona.

Poklanjanjem štedljivih sijalica EPS daje potsticaj merama za povecanje energetske efikasnosti. Ovo je od posebno znacaja za smanjenje potrošnje u zimskog periodu, kada se elektricna energija uvozi po visokim evropskim cenama. Kada bi se u svim domacinstvima zamenila samo po jedna obicna sijalica ovom štedljivom, godišnja potrošnja elektricne energije u Srbiji smanjila bi se cak za pola milijarde kilovat-sati, što na regionalnom tržištu vredi oko pet miliona eura. Dalje, za proizvodnju te struje potrebno je da se iskopa i sagori milion tona uglja, što je uz opštu i pojedinacnu korist svakog od nas, od izuzetnog ekološkog znacaja-porucuju iz požarevacke Elektromorave.

R.R.D.

IZMEÐU 21. JANUARA PROŠLE I 4. JANUARA OVE GODINE U POŽAREVACKOJ OPŠTINI

POVECANO BIRACKO TELO

- Novih biraca je 561

- Povecanju doprinela lica koja su punoletstvo stekla izmedu dva izborna perioda

- Ovih dana biracima stižu obaveštenja o izborima

U odnosu na poslednje izbore u Srbiji održane 21. januara prošle godine, broj biraca u požarevackoj opštini za ovogodišnje predsednicke izbore 20. januara povecan je za 561 dok je broj izbornih jedinica ostao isti - 68. Od januara prošle godine, naime, do 4. januara 2008. do kada je bio rok za uvid i ažuriranje birackih spiskova, izvšeno je 7.965 promena tako da je u ovom trenutku u požarevackoj opštini na birackom spisku ukupno 69. 491 punoletni gradanin, a lane ih je bilo 68. 930. Da li su i do kada još moguce promene, pitali smo Mirjanu Šarcevic, višeg referenta za vodenje birackog spiska u opštini Požarevac:

—Rok za redovan upis u biracki spisak bio je 4. januar do 24 casa. Od tog dana pa do 17. januara svi punoletni gradani koji se nisu upisali u biracki spisak, mogu to pravo ostvariti preko Opštinskog suda koji donosi rešenja o naknadnom upisu. Iza tog roka više nema mogucnosti za naknadni upis. Inace, od ukupnog broja izvršenih promena, a bilo ih je 7.965, doneto je 4.868 rešenja o upisu biraca. Samo broj donetih rešenja o ostvarivanju birackog prava po osnovu punoletstva je 4.390 i to je veoma dobar podatak jer govori da je medu novim, upisanim biracima najviše mladih (rodenih 1988. i 1989. godine). Novih biraca upisanih u spisak po prijavi prebivališta je 236, a po osnovu licnih karata 210. Iz spiska je izbrisano 1.863 lica nakon odjave prebivališta odnosno zbog njihovog preseljenja u mesta van teritorije naše opštine. Takode, na spisku nije ni 935 biraca koji su u meduvremenu preminuli. Napomenula bih da vec nekoliko godina imamo situaciju da se u selima broj biraca uglavnom smanjuje, a u gradovima Požarevcu i Kostolcu povecava. Manje biracko telo imamo u LJubicevu, Beranju, Baru, Dragovcu, Klenovniku, Kasidolu, Poljani, Prugovu, Trnjanu... Novih biraca je narocito u Kostolcu, šta više od 546 novoupisanih, više od 300 biraca je evidentirano u Kostolcu. Od ukupnog broja birackih mesta u opštini, samo je Nabrde zadržalo isti broj biraca, 308, obavestila nas je Mirjana Šarcevic, koja dodaje i to da su pozivi za glasace odštampani i prosledeni Pošti sa kojom Opštinska uprava ima ugovor o blagovremenom dostavljanju.

—Može se desiti da glasac ne dobije poziv, a pouzdano zna da je upisan u biracki spisak. U takvim slucajevima treba da se dode u mesnu zajednicu gde se glasa sa licnom kartom, poziv, naime, nije obavezan, on je samo radi podsecanja na ovu gradansku dužnost, istice Mirjana Šarcevic koja na naše pitanje da li je, i pored izvršenih provera i promena, moguce da se na birackom spisku nadu i umrla lica, odgovara:

—Sve je moguce zato što naši gradani umiru i u Beogradu i u Smederevu i u ostalim gradovima naše zemlje odakle nam od nadležnih ne stižu izvodi o umrlima bez kojih mi te ljude ne smemo da brišemo iz evidencije. Ako i familija ne dode da nam to dokumentuje onda se dogadaju ovakvi primeri. Isto važi i za lica koja u meduvremenu steknu ponoletstvo, potrebno je da nam to ovde dokumentuju licnom kartom. Mi se trudimo da takvih propusta bude što manje, da nam biracki spiskovi budu što ažurniji. Koliko u tome uspevamo možda najbolje govori ocena republickog inspektora da je naš biracki spisak jedan od ažurnijih u Srbiji.

S.E.

KRUNA SARADNJE UDRUŽENJA DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI IZ “TE KO KOSTOLAC” I “RUDARA” IZ UGLJEVIKA, REPUBLIKE SRPSKE

POTPISANA POVELJA O BRATIMLJENJU

- Svecanosti bratimljenja prethodila akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojoj je Institut za transfuziju krvi prikupio 89 jedinica krvi

Desetog januara ove godine, Termoelektrana B u Drmnu bila je mesto druženja posebnih ljudi, onih koji su svojom humanošcu spasli mnoge živote. U Drmno su došli na poziv svojih prijatelja, clanova Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi u PD “Termoelektrane i Kopovi Kostolac” kako bi ucestvovali u prvoj ovogodišnjoj akciji dobrovoljnog davanja krvi, uvelicali proslavu obeležavanja go-dišnjice postojanja Udruženja i najzad prisustvovali svecanom cinu potpisivanja Povelje o bratimljenju Udruženja iz Kostolca sa Udruženjem “Rudara” iz Ugljevika, iz Republike Srpske. Predsednik Kostolcana Zoran Antanaskovic nije krio zadovoljstvo što je u akciji obezbedeno 89 jedinica krvi. Doduše, odziv davalaca bio je i veci, ali iz zdravstvenih razloga nisu svi, ovoga puta, ostvarili svoju humanu nameru. Za dobre rezultate i višegodišnju saradnju organizatori su pohvalili Zavod za transfuziju krvi iz Beograda i požarevacku bolnicu, a zahvalnice su dodeljene i Ivanu Zdravkovicu i Slobodanu Obradovicu, mladicima koji su prošlog cetvrtka prvi put dali krv.

Izmedu udruženja DDK u TE KO Kostolac i “Rudar” iz Ugljevika postoji više-godišnja saradnja pa su nedavno obe strane odlucile da to prijateljstvo krunišu pobratimstvom. Cekala se samo zgodna prilika za to koja se ukazala prošlog cetvrtka. U prisustvu predstavnika udruženja doborovoljnih davalaca krvi iz cele Srbije potpisana je Povelja o bratimljenju. Potpise na ovaj dokument stavili su predsednici Zoran Antanaskovic i Milan Markovic.

Od Olge Popovic, sekretara kostolackog Udruženja saznajemo da je ovakav sled dogadaja bio neminovan i da su oni spremni i na nova pobratimstva o cemu svedoce brojni prijatelji koji su 10. januara došli u Drmno iz cele Srbije, iz Kragujevca, Loznice, Svilajnca, Novog Sada, Mitrovice, Zemuna (Galenika), Beograda (Vodovod i kanalizacija)...

Obracajuci se prisutnima Zoran Antanaskovic napomenuo je da ova saradnja postoji više od deset godina i da su za pobratimstvo “najveci krivci” nekadašnji sindikalci medu kojima Stevan Crncevic, Dragiša Marjanovic...

—Od prvog druženja do današnjeg potpisivanja Po-velje bilo je mnogo zajednickih akcija, granica nikada nije i nece biti prepreka za naša obostrana dobrocinstva. Nakon pobratimstva to naše prijateljstvo postace još cvršce i cešce. Za nas kažu da smo posebni ljudi jer smo u misiji koja spašava brojne živote, iste smo vere, povezuje nas i isti, svakodnevni, rudarski posao...Sve su to razlozi zbog kojih se okrecemo jedni drugima i udruženim snagama pomažemo onima kojima je to potrebno.

Ucesnike svecanosti, ispred Saveza udruženja DDK Srbije pozdravio je predsednik Milan Vesic:

—Ovakve prilike uvek inspirišu, radaju novu snagu da se ideje dobrocinstva i humanosti prenose na mlade ljude, na nove davaoce krvi. Da bi u tome uspeli neophodno je da naša udruženja imaju podršku odgovornih ljudi u sredinama u kojima deluju. Osim od menadžmenta preduzeca, toleranciju ocekujemo i od lokalnih samouprava, a zatim i od republickih vlada i resornih ministarstava, u našem slucaju to su ministarstva zdravlja i rudarstva i energetike. Podstaknut ovim cinom bratimljenja slobodan sam da iz Drmna predložim da uskoro Povelju o bratimljenju potpišu i dva saveza - Savez dobrovoljnih davalaca krvi u Srbiji i istoimeni u Republici Srpskoj.

Sve davaoce krvi i goste pozdravio je i Branislav Živulovic, sekretar CK Požarevac izražavajuci posebno zadovoljstvo što ni jedna operacija u Ugljeviku i Republici Srpskoj i ovde u požarevackom kraju i Srbiji, zahvaljujuci doborovoljnim davaocima krvi, nije odložena. -To govori da smo dobro organizovani, da smo humani i da ta humanost ne priznaje granice.

Ispred GMZ “Kostolac” prisutnima se obratio i Stevan Crncevic koji je, pored ostalog, najavio da ce se posle bratimljenja dva udruženja, saradnja proširiti na gradove. — Sledeci naš potez je potpisivanje Povelje o bratimljenju Kostolca i Ugljevika, obecao je Crncevic.

Druženje domacina sa pobratimima i ostalim gostima nastavljeno je na rucku organizovanom u sali Sindikata u Drmnu.

S.E.

U TERMOELEKTRANAMA „KOSTOLAC” 2007. GODINE PROIZVEDENO

VIŠE OD PET MILIJARDI KNJH ELEKTRICNE ENERGIJE

Ostvarena proizvodnja elektricne energije u prošloj godini od pet milijardi i 66 miliona kilovat-casova veca od planirane za 9,3 procenata. U dane najvece potrošnje elektricne energije u Srbiji sva cetiri bloka pod punim opterecenjem sa dnevnom proizvodnjom od oko 19,5 miliona kilovat - casova više od 10 dana

Da su blokovi kostolackih Termoelektrana po ostvarenoj proizvodnji elektricne energije u prošloj godini, medu najuspešnijima u srpskoj elektroprivredi, dileme više nema. U protekloj 2007. godini Termoelektrane su proizvele i elektroenergetskom sistemu Srbije isporucile pet milijardi i 66 miliona kilovat-casova elektricne energije, što nije zabeleženo u šestdecenijskoj istoriji kostolacke energetike. Mereno procentima, ostvarena proizvodnja veca je od planirane za 9,3 odsto. Još jednostavnije receno, umesto planiranih cetiri milijarde i 633 miliona, termoblokovi Privrednog društva, lane su energetskom sistemu Srbije isporucili 430 miliona kilovat-casova elektricne energije više nego što je bilo planirano a to je, gotovo jednako jednomesecnoj proizvodnji sva cetiri bloka.

- Zahvaljujuci dobroj pogonskoj spremnosti sve cetiri proizvodne jedinice, povecanoj casovnoj iskorišcenosti blokova i, dabome stabilnom snabdevanju ugljem, uspeli smo da premašimo tu magicnu cifru od pet milijardi. To je, svakako rezultat višegodišnjeg timskog rada, ne samo najodgovornijih ljudi i opravdanog ulaganja, kako u remonte tako i u modernizaciju blokova, naglašava LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac” i dodaje: Vredi pomenuti i podatak da je ucešce kostolackih Termoelektrana u ukupnoj proizvodnji elektricne energije u Elektroprivredi Srbije, sa prosecnih 11, lane poraslo na 15 procenata.

Blokovi Termoelektrane „Kostolac A” proizveli su milijardu i 332 miliona, a blokovi Termoelektrane „Kostolac B” tri milijarde i 734 miliona kilovat-casova elektricne energije. Treba svakako reci i to, da je smanjen broj zastoja blokova zbog kvarova i da se kvarovi izuzetno brzo otklanjaju. Prosecno angažovana snaga, kod gotovo svih proizvodnih jedinica, blizu je projektovanih velicina i sve je to zajedno rezultat rekordne proizvodnje elektricne energije, koja je priželjkivana ali za mnoge bila i nedostižna.

Rekord nad rekordima, zašto ne reci mogao je teoretski da bide i veci: Ne treba, naime zanemariti ni cinjenicu da je blok od 100 megavata u Termoelektrani „Kostolac A”, posle potpune revitalizacije koja je trajala pune dve godine, u pogonu tek od kraja aprila. Pored rekordne proizvodnje elektricne, treba reci da su Termoelektrane i u ovoj grejnoj sezoni i stabilan isporucilac toplotne energije prema krajnjim potrošacima daljinskog grejanja u Kostolcu i Požarevcu.

Dnevni rekordi

U godini rekordne proizvodnje elektricne energije, zabeleženo je i više dnevnih rekorda: U drugoj polovini novembra, tacnije 20. ostvarena je dnevna proizvodnja od 20 miliona mi 96 hiljada kilovat-casova elektricne energije. Od 30. decembra, pa sve do pre neki dan, kada je i potrošnja elektricne energije u Srbiji bila izuzetno visoka, blokovi kostolackih Termoelektrana elektroenergetskom sistemu Srbije, dnevno su isporucivali u proseku oko 19,5 miliona kilovat - casova elektricne energije.

C. Radojcic

REALIZACIJA PROJEKTA MONTALJE PETOG JALOVINSKOG SISTEMA

OTPOCELA MONTAŽA ODLAGACA I TRANSPORTNOG SISTEMA

Projekat realizacije montaže novog jalovinskog sistema za kop „Drmno” otpoceo je 12. jula prošle godine montažom bagera SRs 2000. Sve aktivnosti uprkos teškim i složenim uslovima za rad na otvorenom, prema dosadašnjim ocenama ljudi koji su direktno zaduženi za realizaciju projekta, odvijaju se planiranom dinamikom. Sredinom januara prema tajming planovima zvanicno su otpocele aktivnosti na montaži odlagaca i transportnog sistema. Tim povodom Miroslav Ivkovic, glavni menadžer za realizaciju Projekta peti BTO sistem nam je izjavio:

- Najpre želim da podsetim da se ovaj projekat finansira iskljucivo iz sredstava EPS-a, bez kredita i trenutno je jedna od najvecih investicija ne samo u EPS-u vec i u Državi. Ukupna vrednost investicije je oko 65 miliona evra. Projekat sadrži cetiri paketa opreme. Prvi paket, objašnjava Ivkovic, odnosi se na bager Srs 2000, drugi na transportni sistem sa pet pogonskih stanica i transporterima širine 1800 mm, ukupne dužine oko 7,5 km. U trecem paketu sadržana je oprema za odlagac Ars 2000 kapaciteta, 8.500 kubika cvrste mase na cas koji je komplementaran sa kapacitetima bagera SRs 2000. Elektro napajanje kompletnog sistema sadržan je u cetvrtom paketu opreme a rec je o trafostanici i drugim elektro postrojenjima.

- Naglasio bih da se poslovi na montaži opreme za bager odvija po planu. Do sada je montirano oko hiljadu tona opreme od ukupno oko 3000 tona koliko iznosi ukupna težina bagera SRs 2000. To znaci da je namontirano 30 procenata opreme. Opremu za transportni sistem izraduje „Goša - Fom” iz Smederevske Palanke. Do sada je isporuceno oko 3000 tona od ukupno 7.900 tona opreme, cime su se stekli uslovi i za pocetak montaže transportnog sistema, koji je zvanicno otpoceo 14. januara. Istog dana ozvanicen je i pocetak montaže opreme za odlagac Ars 2000. Kada je rec o cetvrtom paketu opreme, koji sadrži opremu za elektro napajanje sistema mogu reci da su aktivnost i u fazi dobijanja dozvola i za sada sve ide po planu.

- Ocekivanja su da ce sistem uci u proizvodnju sredinom 2009. godine cime se stvaraju uslovi za brži i nesmetani razvoj kopa „Drmno” odnosno povecanje proizvodnog kapaciteta na devet miliona tona uglja godišnje, cime se trajno rešava pitanje snabdevanja svih termoenergetskih kapaciteta instalisanih u Kostolcu i to sa jednog kopa. Nakon ovog posla posle još jedan mali korak do proizvodnje od 12 miliona, cime se stvaraju uslovi i za izgradnju novih termo kapaciteta. Naravno, to pitanje je stvar politike EPS-a i države, a na nama je da pripremimo teren i uslove za realizaciju nove elektrane, što je i sadržano u našim razvojnim planovima, zakljucio je Ivkovic.

S. Sreckovic

MR ZVONIMIR BLAGOJEVIC, ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE POŽAREVAC

ZAOBILAZNICA I GASIFIKACIJA - KAPITALNI PROJEKTI

Mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac je predstavnik zvanicne opštinske vlasti petu godinu za redom. Smatra da je 2007.godina protekla u znaku borbe za bolje uslova života u gradu i opštini i nada se uspešnijoj 2008-oj. Koji su po njemu najvažniji rezultati ostvareni u staroj godini i kako se stvari u opštini mogu poboljšati, bilo je prvo pitanje na koje, za “Rec naroda” odgovara:

Prošle godine smo uradili mnogo stvari koje su bile od velikog znacaja, ne samo za opštinu Požarevac, nego i šire. Jedna od najvecih investicija je bila obilaznica Požarevac - Kostolac u dužini od 7,5 kilometara, ona je zapoceta u 2007.godini i veci deo pripremnih radova je obavljen, lokalna samouprava je izmirila svoj deo obaveza od 105 miliona dinara, a ostatak od 224 miliona bi trebalo da da Republika, je to ukupno 329 miliona, dakle ubedljivo najveca investicija u prošloj godini. Ocekujem da ce u 2008.godini da se završi.

VODA ZA ŽEDNA USTA

Tu su i radovi na zaštiti izvorišta, na vodosnabdevanju generalno, prakticno projekat koji je uraden 2004. godine finalizovan je u 2007. Završeni su zaštitni bazeni koji su proradili upravo u periodu kada se pojavila pojacana koncentracija nitrata u vodi i poceli da daju efekte, tako da je sada koncentracija nitrata zadovoljavajuca. Oko 45 miliona dinara uloženo je u vodovodni krak do sela Dragovac koji je finansiran zajednickim sredstvima opštine, “vodovoda” i Republicke direkcije za vode u odnosu pola-pola. Ove godine bi meštani trebalo da porade na tome da se prikljuce na taj vodovod i da rade svoje sekundarne instalacije. Plan je da se nastavi izgradnja tog prstena, da se vuce krak prema selu Živica, sa tendencijom da ide dalje ka Brežanu i naseljima koja gravitiraju. Ocekujemo da ce i u ovoj godini fondovi za razvoj da podrže projekte za koje budu konkurisale mesne zajednice, a one uglavnom konkurišu kada je u pitanju vodosnabdevanje. Znacajno je i to što je u 2007-oj priveden kraju i generalni projekat vodosnabdevanja opštine Požarevac koji je sada na javnoj raspravi i ubrzo se ocekuje i njegovo usvajanje, a to ce biti dokument koji je osnova za regulisanje vodosnabdevanje u opštini, pa i šire, jer su u pitanju i regionalni vodovodi koji su u planu. Naravno da se mora posvetiti pažnja zameni azbestnih cevi, nešto od toga je odredeno i prethodne godine, posebno kada je radena Kosovska ulica, tada je saniran jedan deo vodovodne mreže. Vidimo da je dosta problema sa tom starom vodovodnom mrežom, cesto se dešavaju pucanja cevi, tehnicki problem je i to što azbestnih cevi više nema, pa dolazi do tehnickih problema pri spajanju plasticnih i azbestnih cevi, ali u svakom slucaju naš je zadatak i ove godine da nastavimo zamenu azbestnih cevi.

Takode treba raditi i na kanalizacionoj mreži, ocekuje se mnogo i od kolektora u ulici Knez Milošev venac koji je godinama cekan, to je investicija koja iznosi oko 50 miliona dinara. Tako bi se rešilo pitanje otpadnih i slivnih voda sa gradskog brda, pre svega sa brdskih delova Mesne zajednice Cacalica. Da bi ta mreža mogla kompletno da se finalizuje radice se na crpnim stanicama i ono što nam predstoji u nadolazecem periodu je da povedemo racuna o precišcavanju otpadnih voda, što je zanemareno u poslednje vreme, ne samo kod nas, nego i u celoj Srbiji, a to su zaista velike obaveze na koje moramo da odgovorimo.

Dosta se govorilo o gasifikaciji. Dokle se stiglo?

U 2007. godini znacajno je bilo i to što se radilo na pripremama za gasifikaciju, tu smo našli saglasje sa preostalih sedam opština Branicevskog okruga, dakle svih osam opština se udružilo prema resornom ministarstvu, Ministarstvu energetike, gde smo imali i sastanke i dobili smo podršku, a ovih dana imamo i potvrdu da ce se odobriti i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za izgradnju magistralnog gasovoda od Male Krsne do Požarevca, odnosno Ostrova, a to je u suštini taj magistralni krak bez kojeg nema gasifikacije ni opštine Požarevac, ni Branicevskog okruga. Cilj je da se posle izvuku dva kraka od opštine Požarevac prema ostalim opštinama Branicevskog okruga, a kasnije bi se vukao i krak prema Majdanpeku koji je takode nastupao prema Ministarstvu sa nama; imali smo potpisan protokol o saradnji sa tim gradom, kao i sa Smederevom, preko cije teritorije ide taj magistralni gasovod. Dakle, radimo koordinirano, kako u izgradnji magistralnog gasovoda, tako i po pitanju razvodne mreže u opštini Požarevac. Protekla godina je bila obeležena pripremom dokumentacije, konacno smo dobili energetsku dozvolu od Ministarstva energetike, to je kljucni dokument koji je tražio mnogo dokumentacionih podloga koje smo morali da dostavimo Ministarstvu, nekoliko puta su nam tražili dopune, što je umnogome i uticalo na duže pripreme. Paralelno smo radili na dobijanju akata o urbanistickim uslovima za tri merno regulacione stanice u Požarevcu, to smo dobili, tako da ocekujem da na prolece pocnu radovi na izgradnji jedne od njih. Ovih dana otvoricemo i lokal koji ce služiti zajednickim potrebama i opštine i “Gas investa” za korespondenciju sa gradanima. Trebalo bi da krenu i anketari u zone koje se smatraju interesantnima, jer je potrebna saglasnost 60 odsto gradana da bi se moglo zapoceti sa izgradnjom mreže. Nadamo se da ce biti odobrena sredstva iz NIP-a i da ce u “Srbijagasu” biti ažurni.

STATUS POŽAREVCA

Požarevac je dobio status grada. šta to znaci za žitelje opštine Požarevac?

Imamo razloga za zadovoljstvo. Rukovodeca garnitura bila je pod velikim pritiskom, ali ovoga puta su se svi založili, pre svega opštinsko rukovodstvo i jedan strucni tim koji je formirao predsednik opštine, velika je bila podrška od strane našeg vladike koji je dao podršku toj inicijativi i posle su se prikljucili i poslanici svih politickih opcija, što je takode bilo od znacaja. Nama status grada mnogo znaci, jer ce sada neki tokovi biti kraci, pre svega transfer sredstava iz republike prema gradu. Jedan deo republickih ingerencija bice prebacen na grad, a time jaca lokalna samouprava. Upravo je ovih dana objavljen i Zakon o lokalnoj samoupravi, tako da cemo znati više i pripremacemo se shodno tome. Stvoreni su uslovi da i Kostolac postane opština, cemu je stremio duže vreme.

Budžet za 2008. je usvojen. Kako biste ga prokomentarisali?

Ovim budžetom smanjena su sredstva po pitanju programa Direkcije za izgradnju kada se radi o projektima mesnih zajednica, ali to je samo privid, jer ce na raspolaganju biti znatna sredstva u fondovima za zaštitu životne sredine i fondovima za razvoj, ocekuje se oko 250 miliona dinara priliva sredstava, a možda i više, pa ce se nastojati da se i na taj nacin odrade neki poslovi vezani za mesne zajednice. U zavisnosti od toga za koju svrhu konkurišu mesne zajednice te vrednosti bi mogle da budu i vece nego u prethodnoj godini.

Cilj je da se ove godine više “pozabavimo” razvojem, kao i da zaživi industrijska zona, jer bez industrijske zone nema znacajnog razvoja, posebno ako imamo u vidu da bi se tu zaposlila nova radna snaga, a to je jedan od najvecih problema u Srbiji. Stvaranjem ambijenta industrijske zone mi bismo mogli da omogucimo potencijalnim investitorima iz zemlje i inostranstva da otvore mala i srednja preduzeca na ovoj teritoriji.

Kako biste okarakterisali situaciju u gradskoj skupštini tokom 2007. godine?

Cela prošla godina je bila u nekakvoj tenziji zbog nepriznavanja, odnosno priznavanja skupštinske vecine. Jedan broj odbornika iz Demokratske stranke i Koalicije Zajedno za Požarevac je priznao cinjenicno stanje i ukljucio se, pre svega u formiranje budžeta, bilo je nekih cudnih tonova iz jednog dela opozicije kako su oni na neki nacin izdali opozicione principe, jer su glasali za budžet, ali ja ne vidim da je neko manje opozicionar ako je glasao za budžet, posebno ako su prihvaceni neki od predloga koje su oni dali; mislim da su to prevazideni okoreli stavovi protiv kojih cemo morati svi zajednicki da se borimo, jer se, po prirodi stvari nikada ne zna ko ce biti vlast, a ko opozicija. Mislim da je na kraju ipak pobedio razum i da je shvaceno da su odbornici pre svega tribuni gradana i da treba zastupati njihove interese. Licno ne zastupam ideju da neprisustvovanje sednicama predstavlja vid politicke borbe, smatram da je prisustvo sednicama obavezno, a glasanjem se bore za svoje stavove.

TURIZAM I KULTURA

Cini se da se u prethodnoj godini u prilicnoj meri mislilo na razvoj turizma i promovisanje kulturnih vrednosti?

Na tom polju 2007.godina bila je izuzetno uspešna. Na našem prostoru imamo i jedan jako bitan lokalitet - Viminacijum, koji je pokazao veliki zamah, ove godine smo predvideli dva miliona podsticajnih sredstava za taj lokalitet, naravno sa nivoa republike je mnogo veci transfer sredstava, ali uraden je asfaltni put do lokaliteta i ocekujemo da ce to zaista biti jedan od najjacih brendova, ne samo za Požarevac, vec i za Srbiju. U LJubicevu se takode radilo, radice se i u 2008-oj, s tim što LJubicevo mora da reši pravno-imovinske odnose, jer niko nece da investira tamo gde su oni nerašcišceni. Kada je u pitanju Fondacija Požarevacki mir radilo se na regulisanju bujicnih voda, uz pomoc preduzeca i donatora. Ovu godinu ce karakterisati više konkretnih poslova: izgradnja objekta u obliku šatora, bice organizovan medunarodni simpozijum, s obzirom na to da je 230 godina od sklapanja Požarevackog mira, trebalo bi da se štampa knjiga koja je prevedena sa staroitalijanskog i niz drugih aktivnosti. Protekle godine imali smo i dobru organizaciju Glumackih svecanosti “Dani Milivoja Živanovica”, Istorijski arhiv je dobro radio, organizovao je mnogo izložbi i na kraju je svoj rad krunisao medunarodnim simpozijumom. Istakao bih i slikarski bijenale “U svetlosti Milene” i uopšte aktivnosti Galerije Milene Pavlovic Barili. Muzej takode mnogo radi i na nekim novim projektima, na sredivanju postojece zbirke, na Etno selu na Tulbi, zgradi u Nemanjinoj koja je do sada bila zapuštena, a u koju se sada puno ulaže. Narodna biblioteka je bila aktivna, Centar za kulturu takode, posebno je bila karakteristicna saradnja sa Ruskim domom, gde bih istakao jacanje saradnje i dobre odnose sa ruskim ambasadorom, gospodinom Aleksejem Aleksejevim, a ta saradnja je za posledicu imala i bratimljenje Požarevca sa ruskim gradom Volokalamskim, na bazi tih odnosa u Požarevcu je boravila ruska delegacija, a naša delegacija posetila je Rusiju; uspostavili smo dobru kulturnu saradnju, a postoji i mogucnost privredne saradnje.

Poslednjih godina svedoci smo povecanog obima izgradnje. Da li sa radi o planskoj izgradnji i kako ce to ubuduce biti regulisano?

Usvajanjem Generalnog urbanistickog plana prakticno su prestala da važe Privremene pravila gradnje koja su s jedne strane olakšavala gradnju, a s druge stvarala probleme. Sam njihov naziv govori o tome da se nije radilo o striktnim pravilima, tako da je to ostavilo prostora i za neke nejasne situacije. Sada je GUP usvojen i skupštinski verifikovan i on daje podlogu, a nama predstoji izrada planova nižeg reda koji ce dati konkretnije smernice i ja ocekujem bolji ambijent i kvalitetniju izgradnju. Priprema se i revizija plana Kostolca, a pri kraju je i Studija saobracaja grada Požarevca koja je vec imala prezentaciju u Direkciji za izgradnju i posle javne rasprave mogla bi i ona da se usvoji.

Aktivni ste u sportu. Kakvi su rezultati naših sportista i šta prognozirate za ovu godinu, da li možemo ocekivati bolje rezultate?

Fudbal, kao najpopularniji sport je pokazao da je Mladi radnik stožer sporta u opštini i okrugu. On je pokušao da se izbori za povratak u prvu ligu, uspeo je da završi godinu sa 11 bodova prednosti iznad drugoplasiranog tima, sa 13 pobeda i svega 3 nerešene utakmice, bez poraza. To je jedinstven slucaj u sve cetiri grupe Srpske lige, tako da ocekujem da ce se plasirati u Prvu Telekom ligu, što je san mnogih Požarevljana i prijatelja Mladog radnika. Omladinci su takode prvi u zapadnoj Srbiji i imaju velikih šansi da se kvalifikuju u prvu ligu. Pioniri vec drugu sezonu igraju u najjacim takmicenjima, kadeti su prvaci regiona, tako da je to izvanredna sezona i Mladi radnik zaslužuje sve pohvale, što se na kraju godine, na dodeli priznanja najboljim sportistima i videlo. Odbojkaši su takode pokazali da imaju mlad tim koji može da se bori u najjacem rangu, bez obzira na sve nedace koje su ih pratile, oni su izgubili Bambijevo sponzorstvo, ali opstaju u Prvoj saveznoj ligi. Sve u svemu, na podrucju opštine Požarevac ima dosta sportskih klubova, budžet je za ovu godinu planirao 49 miliona dinara ukupnih sredstava za podsticaj klubovima, tu su naravno i Fudbalski klub Rudar iz Kostolca, Sportsko društvo Rudar i Gimnasticki klub Partizan iz Kostolca koje spada u najjace u Srbiji.

L.L.

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

STIPENDIJE ZA OSAM STUDENATA

Na poslednjoj sednici Opštinskog veca u 2007. godini clanovi opštinske vlade doneli su odluku da se u ovoj školskoj godini iz sredstava budžeta opštine, a zašta je planirano tri miliona dinara, stipendira osam studenata, plus tri studenta Engleskog jezika. Inace, za stipendije je konkurisalo 36 studenata a kriterijum za dodelu je bio visina prosecne ocene i socijalni status studenata. Sada Skupština opštine, sa starim stipendistima koji su stekli pravo da budu redovni studenti, finansira 34 studenta.

ZIMOVANJE IZVIÐACA U ŽDRELU

Pedesetak izvidaca odreda „Mlava” od 10. januara su na tradicionalnom zimovanju u Ždrelu. Oni su smešteni u izvidackom domu koji se nalazi pored jezera u Ždrelu, u borovoj šumi i kako saznajemo svi se dobro osecaju i vec uveliko sprovode planirane aktivnosti koje se sastoje od izvidacke obuke, a dosta vremena izdvojeno je i za izlete i igre na snegu.

BISTRICANI DALI KRV

Opštinska organizacija Crvenog krsta i Kabinet za transfuziju krvi petrovackog Zdravstvenog centra u saradnji sa mesnom zajednicom Bistrica u sredu 9. januara sproveli su akciju dobrovoljnog davanja krvi . Tom prilikom za potrebe Zdravstvenog centra prikupljeno je 26 jedinica krvi.

IZLOŽBA SKULPTURA

Zavicajni muzej u Petrovcu organizovace u petak 18. januara svecano otvaranje izložbe skulptura akademika Svetomira Arsica Basare. U galeriji muzeja pocetak je zakazan za 18 casova.

Opet lajanje na zvezde

U drugoj polovini januara Pozorište “Bata Bulic” u Petrovcu na Mlavi obnovice predstavu “Lajanje na zvezde” koju je režirala i na scenu postavila istaknuta srpska glumica Vesna Stankovic.

Inace, predstava je do sada igrana desetak puta u više mesta i uvek oduševljavala gledališta. Upravo iz tih razloga Kulturno-prosvetni centar pod cijim se okriljem sve to radi i vraca na scenu.

POCELE PRIPREME ZA TAKMICENJE SELA

Pre petanaestak dana u Petrovcu je održan prvi pripremni sastanak sa predstavnicima kulturno-umetnickih društava iz veceg broja naselja ove opštine. Dogovoreno je da u selima pocnu pripreme za Takmicenje sela Srbije, a ova manifestacija je i nikla na tlu ove mlavske opštine.

Inace, ocekuje se ucešce od dvadesetak sela. Prvi nastupi su krajem marta,a poslednji krajem aprila.

D.I.

POZORIŠTE NA TERAZIJAMA U PETROVCU

KABARE „DOBRA STARA VREMENA” PONOVO ODUŠEVIO

Još jedno predivno vece kulture priredio je petrovackoj publici Kulturno prosvetni centar. U vece 10. januara u goste je bio kabare pozorišta sa Terazija pod nazivom „ Dobra stara vremena” glumca i reditelja Radeta Marjanovica prvaka ovog pozorišta. Kabare je oduševio brojne posetioce a posebno zadovoljstvo izazvali su nastupi pevacice Lole Novakovic i glumice Tanje Boškovic. Publika je aktivno ucestvovala u predstavi, cesto aplauzima nagradajuci glumce.

Rade Marjanovic je uz hitove, koji se i danas rado slušaju, govorio tekstove pisaca Matije Beckovica, Duška Radovica i Mome Kapora, uz muzicku pratnju klavijaturiste Srdana Bubala.

Posle predstave Rade Marjanovic je za naš list izjavio: „ Kabare - „Dobra stara vremena” ima široku publiku, od najmladih koji su sa pažnjom pratili predstavu, do ovih zrelih u publici koji su preživeli te godine i rado se secaju tog vremena i ovih prica koje sam tu stavio. Naravno nisam želeo neke satiricne teme, vec sa više ironije i muzike, da bude veselja i radosti i da jednostavno to vece bude stvarno dogadaj za sve. Jer staro dobro vreme koje sadrži citavu lepezu dogadaja i pesme koje su pratile to vreme , ali se i danas rado slušaju, mora da se završi sa opštim veseljem i sa zadovoljnom publikom. Ovom predstavom otvorena je kabaretska scena Pozorišta na Terazijama i igra se u foajeu teatra i mi smo želeli da privucemo pažnju šire javnosti, ali i gradskih otaca kako bi nam što pre završili renoviranje pozorišta, jer smo citavih 14 godina bili podstanari. Posle naše premijere na srecu glumaca, pozorište je pocelo da se gradi i evo vec tri godine radi punim kapacitetom i postalo je jedno od najboljih pozorišta na ovim prostorima.

Ovaj kabare ima svoju publiku, svuda gde igramo i stvarno zadire u emocije, u jedno vreme, beži od politike jer ovo vreme politike upravo traži ovakve stvari, jer jednostavno ljudi ne mogu više da izdrže taj pritisak.

Narocito mi je drago što u ovoj mojoj životnoj prici ucestvuje i pevacica Lola Novakovic kojoj se zahvaljujem što je pristala na ovaj angažman jer je poznato da Lola ne želi više da nastupa kao pevacica, ona živi svoj gospodski život, ali je ovo na našu srecu, nešto što joj pricinjava zadovoljstvo i vrlo mi je drago što u svom kabareu imam takvu osobu kao što je Lola Novakovic.

D.Ilic

RAZGOVOR SA LJUBIŠOM PRVULOVICEM PREDSEDNIKOM SAVETA MESNE ZAJEDNICE „STAMNICA SELO”

PREPOZNATLJIVI PO BACIJADI

Podhomoljsko selo Stamnica nalazi se desetak kilometara jugoistocno od Petrovca i cetvrto je selo po velicini u petrovackoj opštini. Zbog nesloge i inata, pre dvadesetak godina, podelili su se u dve mesne zajednice, po cemu su bili poznati u opštini. U selu živi 2000 stanovnika u 300 domacinstava. Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom, a preko jedne cetvrtine je u inostranstvu. Stamnica je nekada bila rudarsko naselje. Rudnici mrkog uglja bili su otvoreni 1935. i ugalj se vadio sve do 1963. godine, kada su zbog nerentabilnosti zatvorena rudarska okna. U napuštenim rudarski stambenim objektima otvorna je Specijalna ustanova za decu i omladinu, koja je zadnjih godina dobila i savremene smeštajne kapacitete, a nemali broj Stamnicana sada tu radi. Selo ima nov asfaltni put, osmorazrednu osnovnu školu, Dom kulture, vodovod, uradena je telefonizacija a i sa snabdevanjem elektricnom energijom nemaju vecih problema. Organizuju turisticko kulturnu manifestaciju „Bacijadu”, a jedan od njenih idejnih tvoraca je i LJubiša Prvulovic predsednik Saveta mesne zajednice Stamnica selo:

„ Na pocetku želim da kažem da je saradnja nas Stamnicana trenutno na najvišem mogucem nivou i radimo kao da smo jedna mesna zajednica. Prošle godine zapoceli smo veoma ambiciozan projekat izgradnje planinskog puta u dužini od 17 kilometara. Radi se o kružnom putu koji ce celom svojom dužinom da bude nasut kamenim materijalom. Do sada smo uložili 36.000 evra i cim vremenske prilike dopuste, nastavicemo sa daljim radovima jer smo vec ugovorili miniranje na tom pravcu. Tu smo naišli na veliku pomoc opštine i posebno na razumevanje Radiše Dragojevica predsednika opštine koji nam je mnogo pomogao.

Uraden je i put za baciju „Izvor”, jednu od retkih koja je u funkciji i u našem kraju i gde orgnizujemo „Bacijadu”. Na nekoliko mesta uradeni su vodopropusti, izgradena su dva mosta. Takode je saniran i putni pravac Vitovnica - Stamnica - Bistrica tako da smo i sa našim susednim selima dobro povezani”.

- Prvi ste u opštini zapoceli veliki poduhvat na rehabilitaciji lokalne putne mreže?

„ Uradili smo zajednickim snagama opštine, republike i nas meštana Stamnice nov asfaltni put od regionalnog puta za Žagubicu do centra sela. Tu je asfaltiran i nov plato u centru sela a osmogodišnja škola je dobila novo igralište za male sportove koje smo sada opremili reflektorima i tu se na moje veliko zadovoljstvo, do kasnih vecernjih sati, sada mladi bave sportom, što je velika stvar. Naš fudbalski klub „Rudar” ima fudbalsko igralište sa opremljenim novim svlacionicama koje ispunjavaju sve sanitarne propise”.

- Pokrenuta je i inicijativa za izgradnju nove crkve?

„Zadnjih godina izdvojili smo znacajna sredstva za sve ove investicije o kojima sam govorio i dosta smo finansijski opteretili naše stanovništvo. Uprkos tome rešili smo da izgradimo i crkvu u selu. Odredili smo lokaciju u samom centru sela, formiran je odbor koji ce voditi izgradnju i ocekujemo da ove godine pocnemo sa izgradnjom. Takode planiramo i ozbiljne radove na uredenju seoskog groblja i vec smo uradili makadamski put koji je u dobrom stanju i predstoje nam radovi na samom groblju”.

- Protekle praznike iskoristili ste da se susretnete sa vašim meštanima koji su na radu u inostranstvu?

„ Prvi put smo organizovano prišli tom pitanju i organizovali smo manifestaciju „Dijaspora 2007”. Priredili smo kulturno-umetnicki program u Domu kulture i to je bila prilika da se svi okupimo na jednom mestu i dogovorimo o daljim planovima, svi su pozdravili tu inicijativu”.

- Pocele su i pripreme za novu Bacijadu 2008?

„ Da, u saradnji sa Opštinskom turistickom organizacijom planiramo da ove godine to podignemo na jedan viši nivo i da ucesnici dodu iz cele opštine, a ne samo iz Stamnice i da to bude pravi sabor. Bice prilike da se vide proizvodi od vune, izložba zdrave hrane, meda, birace se najbolja ovca i pastir, a bice prireden i kulturno umetnicki program. Mesto okupljanja je kao i ranijih godina bacija „Izvor” koja je u blizini sela i ocekujemo veliki broj posetilaca. Turisticka organizacija promovisace našu manifestaciju na predstojecem Sajmu turizma tako da cemo sa našim namerama upoznati celu Srbiju. Termin odvijanja manifestacije se zna to je 8 maj kada i pocinje bacijarska sezona i kada se ovde u Stamnici izvode ovce na baciju i podmeruje mleko, što je i posebna atrakcija. Ocekujemo i ove godine pomoc sponzora i drugih organizacija kao i opštine koja je i do sada nesebicno pomagala našu Bacijadu”.

D.Ilic

GRADSKA MESNA ZAJEDNICA KOSTOLAC

PUT DO GRADSKE OPŠTINE

Kostolcani u Novoj 2008. godini ocekuju i nadaju se da ce dosadašnja Gradska mesna zajednica postati Gradska opština, nakon što je Požarevac dobio status grada. Ali, i mimo toga, u Savetu GMZ Kostolac, na celu sa predsednikom Vladimirom Vilom, intenzivno se planiraju i pripremaju aktivnosti za tekucu godinu, sa velikim ulaganjima u infrastrukturu.

-Predstoji nam težak rad kako bi se svi naši planovi realizovali u ovoj godini, a u svetlu toga da u drugoj polovini tekuce godine Kostolac dobije status Gradske opštine. Mi smo poceli pripreme u Savetu. U Inicijativnom odboru za formiranje opštine Kostolac radimo na tome da formiramo funkcionalnu Gradsku opštinu. Formirali smo Radnu grupu koja ce imati konkretne zadatke. To je posao koji podrazumeva skupljanje informacija, pregovore sa strucnim službama, opštinom Požarevac i slicno. Namera nam je da istrajemo i izborimo što širu autonomiju, istice Vila.

TACKA NA “ODUMIRANJE” KOSTOLCA

“Stepen autonomije koji cemo dobiti mnogo zavisi od nas, od naše borbe”, napominje potpredsednik Odbora za formiranje opštine Kostolac, Radiša Ilic.

-Novi Zakon o teritorijalnoj podeli Srbije decidirano je “rekao” da Požarevac dobija status grada. Naš Akcioni odbor i Odbor za formiranje opštine Kostolac nastavljaju borbu za opštinu Kostolac. Nama je potrebna mala, funkcionalna opština, kojoj ce glavna tema da bude poreski obveznik Kostolca, dakle, da svu potrebnu dokumentaciju i obaveze može da izvrši u Kostolcu. Uz to, svakako, imamo viziju o izgradnji grada Kostolca. On se mora razvijati. Moramo stati na put dosadašnjem “odumiranju” Kostolca, kaže Ilic i istice:

-Novi Zakon daje široku autonomiju gradova kako ce da ureduju svoju lokalnu samoupravu, što znaci da imaju mogucnosti da na svojoj teritoriji formiraju gradske opštine. U tome mi vidimo mogucnost našu da u gradu Požarevcu dobijemo status Gradske opštine, za koju se vec duži period zaista aktivno zalažemo. Sada je nadamo se lakše da se izborimo za sve što je Kostolcu potrebno i neophodno, da iznesemo naše videnje opštine Kostolac i sve razloge za formiranje funkcionalne Gradske opštine Kostolac. Znamo da nece biti lako. Sva normativna akta grada, a potom i Gradske opštine Kostolac moraju biti nova, što zahteva veliko angažovanje i veliki rad.

OBNOVA I IZGRADNJA INFRASTRUKTURE

“Za infrastrukturu dobili smo oko 25.5 miliona dinara, što je dosta novaca u odnosu na prethodne godine, ali još uvek to nije onoliko koliko nam realno treba. Pored toga još 12 miliona dinara dobijeno je za izgradnju stambene zgrade. Za održavanje, preko Direkcije, imamo oko 40 miliona dinara, što je ukupno oko 80 miliona dinara”, kaže predsednik Odbora za koordinaciju radova Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, Dragan Grubetic, i dodaje:

-Sredstva za infrastrukturu podeljena su na cetiri pozicije. Ove godine planiramo asfaltiranje šest ulica: Kozaracke, dela Užicke, završetka Prvomajske, prema Kozarackoj, zatim, NJegoševe, Dositejeve i Trudbenicke. To je oko 16 miliona dinara za ovogodišnje asfaltiranje ulica. Veliki problem imamo sa niskonaponskom mrežom u naseljima Didino selo i Kolište. Ove godine planiramo skoro 10 miliona za rekonstrukciju cele niskonaponske mreže sa rasvetom, zamenu stubova i slicno. Ostalo zavisi od dinamike radova Elektromorave.

Planirano je uredenje prostora za decu u Poreckoj, u Kozarackoj, zatim, zatim, završetak Parohijskog doma, za koji je izdvojeno 2.5 miliona dinara, potom, dva mala autobuska stajališta i parking prostor u Trudbenickoj ulici. Za sve prethodno pomenuto potrebno je ukupno oko 25.5 miliona dinara.

-Nameravamo da konkurišemo i kod Fonda za zaštitu životne okoline, kako bi se uradila vodovodna mreža u naselju Kolište, zatim, rekonstrukcija u ul. Save Kovacevica. Potrebno je oko 15- 16 miliona dinara, cime bismo rešili problem vodosnabdevanja u Kostolcu. Od kanalizacije imamo nekoliko krakova: Prvomajsku (100 metara), i spoj izmedu Sarajevske i Dositejeve, cime bismo rešili problem kanalizacije u centru grada. Za to bi bilo potrebno oko1.5 miliona dinara. Potom bi ceo taj deo bio spreman za asfaltiranje, najavljuje Dragan Grubetic.

A. Maksimovic

TOPLIFIKACIJA KOSTOLCA

UMNOŽAVANJE TOPLIH RADIJATORA

U Savetu Gradske mesne zajednice Kostolac najavljuju nastavak radova na proširenju toplifikacione mreže, sa potencijalnih 600 aktivnih prikljucaka u tekucoj godini.

-Mi smo deo sredstava obezbedenih za toplifikaciju iz fondova prebacili u ovu godinu. Dobar deo sredstava aktiviran je preko ugovora, tako da su zapoceti radovi na drugoj fazi toplifikacije u naseljima Didino selo i Kolište. U toku je ugovaranje cevovoda, ugovaranje opreme i ocekujemo da ove godine dobar deo gradana ima tople radijatore. To je vrlo ozbiljan posao. Inace, mi se pripremamo da konkurišemo i kod Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu ekološke sredine za nova sredstva za kapitalne investicije u Kostolcu. Tako da bi mi sa tim dodatnim sredstvima imali uslove za oko 600 aktivnih prikljucaka, najavljuje predsednik Saveta GMZ Kostolac, Vladimir Vila.

A. M.

SAMODOPRINOS U KOSTOLCU?

Clanovi Saveta GMZ Kostolac nameravaju da uvodenjem samodoprinosa pribave finansijska sredstva za izgradnju novog Decjeg vrtica, davno zapocetog bazena, uredenje plaže i slicno. Ali, stepen ostvarivosti tih namera u velikoj meri zavisi od gradana, njihove volje i poverenja u aktuelni sastav Saveta GMZ Kostolac.

-Formirali smo uže telo koje detaljno priprema aktivnosti, plan i program. Želimo da se gradanima predstavimo sa tacno odredenim planom i programom samodoprinosa kako bi oni tacno znali kretanje tih sredstava, kaže predsednik Izvršnog odbora Saveta GMZ Kostolac, Stevan Crncevic, i dodaje:

-Od naših planova isticem izgradnju novog Decjeg vrtica u naselju Stadion. Sledece je prva faza izgradnje bazena, što znaci da se osposobi za kupanje, a u drugoj fazi bismo radili na njegovom pokrivanju. Inace, bazen, to jest, rupa za bazen, iskopana je 1986/7. godine i još uvek tako stoji. Sledeca kapitalna akcija je sredivanje plaže “Topoljar”, za koju imamo pripremljen projekat njenog uredenja, onako kako to dolikuje gradu Kostolcu. Iz samodoprinosa smo planirali i uredenje bioskopske sale u savremenu, modernu.., nakon nekoliko godina njegove zapuštenosti. Namera nam je da rešimo i problem sa grobljem, pre svega problem nedovoljnog prostora. Cilj nam je da se uradi nešto što ce dati rezultate na duži period.

Ostaje pitanje poverenja Kostolcana..:

-Gradani su nepoverljivi. Mi radimo na tome da to poverenje povratimo. Smatramo i verujemo da ljudi veruju sadašnjoj garnituri, jer smo pokazali da smo uradili ono što smo obecali. Osim toga, pripremamo detaljan program, plan kojim bi se usmeravala finansijska sredstva od samodoprinosa, sasvim konkretan i jasan, koji je u interesu grada i svakog Kostolcanina, zakljucuje Crncevic.

A. M.

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA KOSTOLCA “ART” SVOJIM SUGRAÐANIMA:

IZLOŽBA SLIKA UMESTO CESTITKE

Desetak clanova Udruženja likovnih umetnika Kostolca “ART” izložilo je svoje slike u holu Doma kulture u Kostolcu, od 10. do 12. januara, i, tako, sinergijom boja, sugradanima poželeli srecan Božic i Novu godinu.

Izložbu je u cetvrtak otvorila jedna od slikarki kostolackog ART- a, Snežana Miloševic, a druženje umetnika sa publikom, tonovima akusticne gitare, “prošarala” je muzicka grupa “Stop” iz Kostolca.

A. M.

DOCEK PRAVOSLAVNE NOVE GODINE

Kostolcani su Pravoslavnu novu godinu slavili zajedno, tiskajuci se na platou ispred Doma kulture, u organizaciji Saveta Gradske mesne zajednice Kostolac. Uz “živu” muziku i kuvanu rakiju 2008. Srpsku novu godinu docekali su pod nebom “zažarenim” vatrometom.

Gradani su poceli da se okupljaju još od 22 casa i, ne mareci za košavu, niti predstojeci radni dan, u dobrom raspoloženju i zabavi, na platou ostali do “sitnih” nocnih sati.

A. M.

SINDIKAT KOPOVA KOSTOLAC

BORBA ZA RADNIKA- BORBA ZA PORODICU

Sindikat kopova Kostolac zastupa oko 3.200 radnika površinskih kopova Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” i PRIM- a. Tri godine unazad, u borbi za ostvarivanje radnickih prava predvodi ih LJubiša Lazic, koji u tekucoj 2008. godini najavljuje izbore za sindikalno rukovodstvo i sumira najznacajnije rezultate trogodišnjeg angažmana, naglašavajuci:

-Kostolac nije samo proizvodnja uglja i jalovine, Kostolac je i stambena izgradnja i nova radna mesta i školovanje dece... i život u Kostolcu mora biti na nivou života gde se kopa ugalj i u Nemackoj i u Poljskoj, Francuskoj...

PREISPITIVANJE RESTRUKTURIRANJA

“Posle 3 godine rada na funkciji predsednika Sindikata kopova Kostolac može se reci da smo dosta toga odradili, ali ne smemo biti previše zadovoljni, jer ima još mnogo toga što bismo morali da odradimo u narednom periodu. Nastupili smo kada je firma, sada Privredno društvo, formirano kao ogranci, kopovi i termoelektrane, kada je vec bio zapocet postupak restrukturiranja u Kombinatu Kostolac, kaže predsednik Sindikata kopovi Kostolac, LJubiša Lazic, i istice:

-Restrukturiranje je izvedeno po nalogu iz Beograda, iz centara moci, sa namerom da se dode do vitalnih kapaciteta EPS- a i time kontrole poslovanja. Ali, kao što je i praksa pokazala, održavanje svih postrojenja na kopovima i u elektranama nije moguce bez PRIM- a, zatim, otkopavanje i vadenje uglja nije moguce bez bušenja bunara i odvodnjavanja, dakle, poslova za koje je registrovana i za koje je strucna firma “Georad”. Obezbedenje objekata koji su od vitalnog znacaja za državu nije moguce bez firme kakva je Kostolac- usluge, kao što i za prevoz i snabdevanje gradana nije moguce bez Autotransporta. Otuda je naše da ubedimo nadležne i odgovrne ljude da još uvek ima šanse da sve te firme zajedno posluju, zajedno rade, zajedno funkcionišu.

-Posao koji smo zapoceli je bio vrlo težak. Trebalo je da ubedimo poslovodstvo, trebalo je da ubedimo razna ministarstva da formiranje jedinstvene firme izdvajanjem iz osnovne delatnosti dela poslova kojima se bave PRIM, Georad, Autotransport, RIO i Kostolac- usluge, je bilo pogrešno. Zalaganje Sindikata kopova i moje licno urodilo je plodom, tako da mi u Kostolcu još uvek nemamo neku tragicnu situaciju po pitanju restrukturiranja, kaže Lazic podsecajuci na ostvarene rezultate:

-Naš vodeci kop, kop Drmno, je dao skoro 7 miliona tona uglja i oko 30 miliona tona jalovine. Tim rezultatima treba svi da se dicimo. Dokazali smo da je bilo pogrešno “cepanje”, izdvajanje i spremanje za prodaju tih izdvojenih preduzeca. Ne kažem da nece doci do privatizacije odredenih firmi ali kažem da su neophodne za dalji rad kopova i elektrana. Cinimo napore da nadležna ministarstva i Vladu RS ubedimo da se na neki nacin izvrši ponovna procena opravdanosti izdvajanja preduzeca od elektrana i kopova i njihove ubrzane privatizacije.

-Što se tice osnovne delatnosti, veliki problem imamo i svesni smo da ce biti još veci problem, onog dana kada bude prestao da se kopa ugalj u Cirikovcu. Po najavama poslovodstva, krajem marta bi trebalo da se krene u postupak zatvaranja kopova Cirikovac i Klenovnik, što znaci da bi još 1- 2 godine bilo do definitivnog prelaska svih mašina i ljudi. S tim što se rade ispitivanja i istraživanja ležišta u okolini Dubravice, sa rezervama za narednih sto godina, a u razgovorima sa poslovodstvom došli smo do informacije da planiraju formiranje istražnih timova koji bi pratili dalja istraživanja, zakljucuje Lazic.

NOVA PRAVA RADNIKA

“Sindikat i ja licno od 2000. godine aktivno smo ucestvovali u zaštiti zaposlenih kroz razne vidove sindikalnih borbi, prvenstveno mislim na štrajkove kojih je bilo u Kostolcu. Kostolac je jedini grad i jedina firma u kojoj su ti štrajkovi rešeni na pozitivan nacin, iako uz puno “lomova”, kaže Lazic podsecajuci na pojedina najznacajnija “nova” prava radnika:

-U Kostolcu tece izrada trece sistematizacije, a da je radnici ne osecaju. Borba se vodi za “zelenim stolom”, na jednoj strani poslovodstvo, na drugoj Sindikat. Sindikat aktivno ucestvuje, na nacin koji bi obezbedio da svi radnici budu obuhvaceni novom sistematizacijom. Po pitanju koeficijenata, od formiranja EPS- a, odnos koeficijenata u Kostolcu i drugim firmama sa srodnom delatnošcu, kao što je Kolubara, bio je drasticno razlicit. Cak je 25 do 30 posto niži bio u Kostolcu, za neka radna mesta. S ponosom isticem da je sada ta razlika svedena na neka 2 procenta, cak sada u Kostolcu imamo radna mesta koja su vrednovana više nego u Kolubari.

Ovaj Sindikat s ponosom ukazuje na znacaj potpisivanja kolektivnog ugovora:

-NJime smo predvideli otežane uslove rada i, na osnovu toga, insistirali na ponovnoj proceni rizika na pojedinim radnim mestima, koja je i izvršena. Za neka radna mesta je izvršeno samo prepoznavanje, a za neka ce se raditi ponovno utvrdivanje rizika. S tom svrhom je formiran Odbor za zaštitu i bezbednost zdravlja radnika na radu. Zajedno sa poslovodstvom taj ce Odbor imati zadatak da radna mesta koja nisu obuhvacena ili koja još uvek nisu prepoznata, budu obuhvacena sada. Cilj nam je da na kopu više nemamo radno mesto gde se radnik presvlaci za posao, a da nema benificirani staž. Prelaskom kapije bilo kog kopa stekli su se uslovi za radno mesto pod posebnim uslovima rada, kategorican je Lazic.

-Što se tice stimulativnih otpremnina, one su bile povod dugotrajnih naših pregovora, to jest, delegacije ciji sam ja bio clan. Cilj nam je da ublažimo posledice restrukturiranja i smanjimo broj radnika na najlakše prihvatljiv nacin. Otuda su obezbedena sredstva za tri kruga stimulativnih otpremnina. Što se tice cetvrtog kruga, za koji nas radnici pitaju svakodnevno, to ne mogu da kažem da ce biti sigurno, zakljucuje LJubiša Lazic ukazujuci na jednu od prioritetnik aktivnosti Sindikata u tekucoj godini:

-Pitanje koje nismo rešili, a imamo obecanje prema našim kolegama i mislim da bi bilo kruna svih naših zalaganja, je uvodenje pete smene. Ova godina bice udarna u tom smislu da maksimalno zapnemo i pritisnemo poslovodstvo i ministarstvo da se obezbedi i za radnike u ugljenom sektoru petosmeni rad, kako bi ti ljudi imali više vremena za odmor i bili manje izloženi lošim uticajima na zdravlje. To je jedno od glavnih pitanja na koja ce Sindikat u 2008. da radi.

UZAJAMNO UVAŽAVANJE SINDIKATA I POSLOVODSTVA

U Sindikatu kopova Kostolac ukazuju postojecu dobru saradnju sa poslovodstvom, isticuci znacaj uzajamnog uvažavanja.

-Mislim da smo jedina firma na teritoriji Srbije u kojoj nisu na rukovodecim mestima partijski ljudi, vec da firmu trenutno vode ljudi koji imaju iskustva kroz poslove koje su obavljali u proizvodnji, na sistemima, u smeni. Tako da je nama kao Sindikatu mnogo lakše kad sa njima pricamo da ih ubedimo u to šta je potrebno za radnike koji su na mašinama, na terenu, u proizvodnji, u Upravi... Svi su deo lanca koji je neophodan da bi se ostvarila postojeca rekordna proizvodnja, nezabeležena u istoriji Kombinata Kostolac. Po tom pitanju imali smo dobru saradnju i ja cu to da istaknem kad god imam prilike, ne sa namerom da velicam poslovodstvo. Ima dana kada se slažemo, kao i dana kada se ne slažemo. Generalno, u obostranom je interesu da se uvažavamo maksimalno, istice Lazic ukazujuci na neke od vidljivih efekata te saradnje:

-Po pitanju obezbedenja uslova rada naših zaposlenih poslodavac je na naše insistiranje opremio sve menze na kopovima, obezbedio je kvalitetniji prevoz nego što je bio pre našeg dolaska, obezbedio je na terenima više kontejnera, u kojima se ljudi presvlace, provode vreme i sklanjaju se od direktnog uticaja uslova na kopovima i u kopovima. Poslodavac je na naš zahtev obezbedio klima uredaje, ostalo je i da se na svakoj mašini obezbede zamrzivaci zbog sigurnog cuvanja hrane. Kao Sindikat smo na nekim mašinama obezbedili i TV aparate. Izmedu ostalog, obezbedili smo HTZ opremu, koja je bila goruci problem, i mislim da više nema radnika koji od svoje kuce mora da donesi radno odelo, rukavice, cizme i slicno. Poslovodstvo je imalo sluha i dalo dosta sredstava za rehabilitaciju i rekreaciju radnika. Generalni direktor je na naš zahtev u te svrhe izdvajao i izdvaja velika sredstva, placa prevoze, dopunske lekarske preglede za koleginice, redovno se vrše sistematski pregledi grupe radnika koji su izloženi štetnim uticajima i slicno.

Izbori za novo sindikalno rukovodstvo

U Sindikatu kopova Kostolac za tekucu godinu najavljuju izbore za novo rukovodstvo, i to, po modelu izbora u Kolubari.

-Svidelo se to nekome ili ne do tih izbora ce doci, s tim što cemo se truditi da to budu liste kao što su bili izbori u Kolubari ili kao što je izbor za Skupštinu. Posle tri godine, mnogo štajkova koje sam predvodio, mnogo pregovora koje sam imao, mogu reci da su neki ljudi zalutali u Sindikat. Sindikatom se ne mogu baviti tako što ce da prave spiskove radnika za rekreacije i rehabilitacije, kaže predsednik Sindikata kopova Kostolac, LJubiša Lazic, naglašavajuci znacaj timskog rada:

-Kao i u svakom timu, tako i u našem Sindikatu postoje dobri i vrlo dobri igraci. Zaista sam zadovoljan što sam za saradnike u prethodnom periodu imao kolege Miodraga Stojimirovica, Nikolu NJegovica, Pericu Ðurovica, sa kopa Drmno, Dobricu Perica i Svetislava Jovanovica, na kopu Cirikovac, kao i Aktiv žena, koji predvodi predsednica Snežana Miloševic.

-Iako firma funkcioniše kao jedna na nivou poslovodstva, mi na sindikalnom nivou još uvek nismo našli zajednicki jezik. Ako uspemo da napravimo da izbori za Sindikat budu jedinstveni, na nivou Privrednog društva Kostolac, onda ce to zaista biti uspeh i ovog Sindikata. Ukoliko ne, nastavicemo da delujemo kao i do sada, odvojeno, kao Sindikat kopova i Sindikat termoelektrana. Naša prica je da Sindikat Kostolca mora imati znacajnu ulogu na nivou Sindikata EPS- a, zakljucuje Lazic.

“Više puta sam predvodio delegaciju Sindikata kopova Kostolac u raznim pregovorima sa poslovodstvom EPS- a i ministarstvom i više puta bio clan pregovarackog tima na nivou Sindikata EPS- a. I sada prosto ne mogu da se odbranim od pitanja- kada cemo da štrajkujemo? Mi smo mnogo toga postigli našim nastupom, koji je bio realan, ubedljiv i potkrepljen podacima i argumentacijom sa terena. A, poslednje 2 godine u Kostolcu nismo imali potrebe da štrajkujemo, jer smo svoje zahteve kanalisali, dakle, od vrednosti radnog sata, nove organizacije i slicno”, istice predsednik Sindikata kopova Kostolac, LJubiša Lazic.

“Sindikat je socijalni partner, pregovarac, predstavnik svih zaposlenih, njihov zaštitnih. Mi ne predstavljamo samo zaposlene, vec i njihove familije. Borba za jednog radnika je borba za egzistenciju njegove porodice”, istice LJubiša Lazic.

Daleko od politike

“Ovaj se Sindikat u svom trogodišnjem radu nije privoleo ni jednoj politickoj stranci. Nismo bili niti cemo biti u funkciji i jedne stranke. Naš posao je zaštita naših kolega, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita.., briga da svaki radnik ode na posao zdrav i da se takav vrati kuci”, napominje LJubiša Lazic.

A. Maksimovic

U SUSRET

SV. JOVAN KRSTITELJ

Sprska pravoslavna crkva i vernici 20. januara proslavaljaju Svetog Jovana Krstitelja, “najveceg od proroka”, koji je, prema biblijskim zapisima došao pre Isusa da pripremi narod za dolazak obecanog spasitelja. Mladost je proveo u pustinji, a kasnije je poceo da poziva narod na pokajanje i krštava ih u reci Jordan. Mnogi su mislili da je on “obecani”, ali se on branio, govoreci: “Dolazi za mnom jaci od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remena na obuci njegovoj. Ja vas krstih vodom, a on Duhom Svetim”. On je imao srece da rukom dotakne i krsti u reci Jordan onoga koga je prorokovao - Isusa Hrista.

Najvažniji dogadaj u njegovom životu odigrao se na dan Bogojavljenja, te je crkva ovaj dan posvetila uspomeni na njega. Za ovaj dan vezuje se još i dogadaj sa rukom Pretecinom, kako Jovana još zovu. Jevandelist Luka želeo je da njegovo telo prenese iz Sevastije, gde je prorok ubijen po nalogu cara Iroda, u rodno mesto Antiohiju. No uspeo je samo da prenese jednu ruku koja se u Antiohiji cuvala do desetog veka, da bi bila preneta u Carigrad, a potom i nestala u vreme Turaka.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Jovana slavi 7.januara po crkvenom, a 20 januara prema gregorijanskom kalendaru.

Sveti Jovan je i slava novinske kuce “Rec naroda”, jer je ravno pre 64 godine na taj dan izašao prvi broj našeg lista. Svim vernicima koji praznuju ovaj dan i zaposlenima cestitamo nastupajucu slavu.

O TELEVIZIJSKIM REPORTAŽAMA NENADA RISTICA

UMETNOST PREVLADALA DOKUMENTARNOST

- Reportaže o Velikoj Hoci i Goraždevcu na Kosovu,Neštinu u Vojvodini, Takovu kod Gornjeg Milanovca ili Velikom Laolu kod Petrovca na Mlavi nesvakidašnji su primer umetnicke obrade

Televizija je moc magije ali i nadgradnja realnosti. U suštini,njen višedimenzionalni znacaj ponajviše zadire u život ljudi, srž svakodnevice,istoriju ili etnologiju.Televizijski poslenik Nenad Ristic, urednik i stvaralac dokumentarnog programa nekada na RTS-u a danas na TV Pink-u, ovaplotio je dve stožerne komponente: znalacki gotovo do perfekcije „otvara” ljude crpeci iz njih duhovno i životno bogatstvo i tu sakupljenu blagodet majstorski i dinamicno tansportuje širokom gledalištu.

Zapravo cetrdesetominutne reportaže,svejedno, zvale se „Prag sela Srbije” ili bilo kako drugacije, nisu samo blistavi medaljoni iz stvarnosti nabujale svakojakim nanosima zaodenuti u duboko osmišljen dokumentarac,vec, i više od toga, znacajnim delom i neporeciva umetnost. Reportaže o Velikoj Hoci i Goraždevcu na Kosovu i Metohiji, Neštinu u Vojvodini, Takovu kod Gornjeg Milanovca ili Velikom Laolu kod Petrovca na Mlavi, eklatantan su primer i umetnicke obrade. Kombinacijom živog govora, sudeonika sa vrela života,autenticnom slikom kamere koja verodostojno svedoci o svemu ispred sebe,poniranjem u izvornost obicaja i njihovu slojevitost, vidljive i nevidljive zakonitosti davnine ili otpretavanjem pesama, zapisa i drugih tragova vekova i vrednosnih sadržaja, Nenad Ristic izlazi iz okvira dokumentarnog i krece u umetnicke sfere. Iz te,umetnicke ravni, cini korak dalje i seže u božansko kroz dijaloge i svedocenja sveštenika, duhovnika i brojnih drugih poznavalaca hrišcanske vere. Kao da molitve svetaca zapocinju pre samo koju godinu a ne pre sedam,osam ili devet vekova. Primer takve reportaže je iz Stiga „Crkva Zaova” u kojoj je ostvaren sjajan preplet realnog i bajkovitog,pesmotvornog i prošlog tako da gledaocu zastaje dah.

Reportaža kao najviši oblik stvaralaštva ne samo na televiziji nego i u književnosti cesto može biti i pustolovina sa neizvesnim ishodom,otiskivanje na riskantnu emocioalno-misaonu ravan, dakle, to je takvo duhovno tkanje puno zamki i nepredvidljivih nepoznanica. No, kod Nenada Ristica oseca se suvereno vladanje tim oblikom sa zacudujucom, lakocom i smislenim opravdanjem .

Ristic sa besprekornim majstorstvom (a majstori su oduvek bili prvi ljudi) preliva pricu iz dokumentarnog u umetnicki prosede zapravo tacno tamo gde se suceljavaju najvaljaniji razlozi postojanja razasutih ciljeva zbog kojih reportaža i nastaje i dugo traje nadživljujuci sve aktere u njoj i samog tvorca. Umeti cesto je više nego sve ostalo, znati to je temelj bez kojeg nema ni jedne gradevine,a posebno duhovne te udruživanjem tih dveju komponenti dobijaju se reportaže neprolazne vrednosti.

Možda zato reportaže Nenada Ristica imaju onu zavodljivu car nezaborava. Nenadmašni sjaj zaokruženog ostvarenja i dubinu autenticnog i blagonosnog dela. Otuda i nema ni jedne njegove reportaže koja nije bar najmanje desetak puta reprizirana jer je ubedljiv i nezamenjiv svedok vremena u vremenu. Najzad, to je jedan od vrlo retkih stvaralaca kod kojih su urednici i gledaoci,kolege i kriticari najprobirljivijih ukusa saglasni da je rec transparetnoj kristalizaciji svega što je najbolje u jednom žanru.

Nenad Ristic roden u Podhomolju, u Velikom Laolu o uradenom vazda cuti, možda podstaknut mlavskim mentalitetom da su druge sudije uvek u prednosti nad autorom koji je miljenik auditorijuma, i smišlja naredno. U svežini vecno mladih ideja i u godinama sa dovoljno iskustva Ristic i da-lje stvara. A zašto? Stvarnost je tako neodoljivi izazov da mu nema ravna.

S. Ristic

CENTAR ZA KULTURU KUCEVO

ÐACKA IZLOŽBA SLIKA

U galeriji centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic'' u Kucevu održana je novogodišnja izložba likovnih radova ucenika srednjih škola. Svoje radove izložilo je 30-oro autora o cijim slikama je govorila profesor likovne kulture LJiljana Jovic, a izložbu je otvorio direktor srednje Ekonomsko-trgovinske i mašinske škole Slobodan Bojovic.

- Izložba je dobro posecena,a radovi koji su izloženi govore da medu našim mladim sugradanima ima i vrsnih slikara za koje likovni kriticari kažu da im predstoji blistava umetnicka karijera, kaže direktorka centra za kulturu “Veljko Dugoševic” Jasmina Blagojevic.

Organizaori izložbe su Ekonomsko-trgovinska i mašinska škola i Centar za kulturu u gradu na Peku,a medu mnogobrojnim mladim slikarima svoje slike izložili su ucenici medu kojima su Ranko Stojanovic, Igor Predic, Bojan Veljkovic, Marica i Igor Ðurdevic, Majda Maranovic i drugi.

LJ.Nastasijevic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

ŠUMADIJA I AVETI KOMUNIZMA

- Novica Marjanovic Kefalo: ”Carstvo slobode”, izdanje autora Požarevac 2008.

Novica Marjanovic, roden u Požarevcu 1951. godine objavio je do sada tri knjige: „Vitezovi bezumlja”,1999, „Tajne preljube, 2000., „Trpeza leptira”,2003. Ovih dana izašla je iz štampe,rec je, inace, o autorskom izdanju,njegova nova knjiga pod zanimljivim nazivom „Carstvo slobode”.

U recenziji, pored ostalog se kaže, da je ovo roman naracije ,bez pravih dijaloga koji prati bolno odrastanje i batrganje kroz siromaštvo šumadijskog decaka,rodenog u rojalistickom selu Viševcu. Autor prica u prvom licu bez autobiografskih elemenata i nesvesno razotkriva ogoljenost Šumadije koju su aveti komunizma dovele do prosjackog štapa.

U recenziji se još dodaje da „ pripadnici dva suprotna pokreta koji su do užasa produbljivali stradanja srpstva po instrukcijama iz Moskve i Londona, leže zajedno na ovom svetu vo vjek i vjekov”. Možda se u tome može nazreti daleko nagoveštaj nacionalnog izmirenja, jer su i najrazlicitiji pojedinci jednaki bar kao žrtve smrti.

U svakom slucaju roman je kombinacija velike ideje slobode za jedinku i državu i prilicno autentican prikaz rodoslova bez kacipernosti i kindurenja, sa realnošcu kadikad i surovom.

S.R.

SVECANI PRIJEM U OPŠTINI ŽABARI

RAD I PROGRAMI GARANTUJU BOLJITAK

U opštini Žabari, 11.janura 2008.godine, organizovan je svecani prijem za sve saradnike, uspešne privrednike, direktore javnih preduzeca i institucija, predstavnike nadležnih državnih institucija, bivše predsednike opštine, goste iz drugih opština i medije. Po broju prisutnih gostiju, svecani skup je bio impozantan.

Obracajuci se gostima, predsednik opštine Žabari, Živorad Nastic poželeo je dobrodošlicu, uz zahvalnost na izdvojenom vremenu i prisustvu ovom prijemu, upucujuci svima cestitku za Novu godinu i Božic, kao i nastupajucu srpsku Novu godinu, poželevši svima, kao i njihovim porodicama, zdravlje, srecu i veselje, poslovnim ljudima više uspeha u radu, a privatnim preduzetnicima bolje uslove za napredovanje.

U daljem izlaganju predsednik je izneo da ce imati punu podršku od strane lokalne samouprave i u onolikoj meri koliko zakon i ljudski kapaciteti dozvoljavaju, kao i podršku rukovodstva u smislu odredenih zahteva, dozvola, saglasnosti i normalnog prolaska tih odredenih zahteva do administracije nadredenih ministarstava.

O planovima rada koji predstoje u ovoj godini, predsednik opštine, Živorad Nastic istakao je da ce, kroz NIP i odredena resorna ministarstva biti dat prioritet projektima za vodosnabdevanje i kanalizaciju. Generalni projekat je uraden za celu opštinu, pa ce tim projektima konkurisati za sredstva kod nadležnog ministarstva poljoprivrede i vodoprivede za postepeno uredivanje naših naselja. Prioritet ce biti mesna zajednica Žabari, sedište opštine, završetak vodovoda Vlaški Do i novog vodovoda u Tocki, ali ce biti omoguceno da i brdska naselja koja uvek u nekoj meri zaostaju da preko NIP-a i resornih ministarstava konkurišu projektima za vodosnabdevanje.

Kada je rec o projektima putne mreže, on je od najvišeg interesa i u ovoj godini, kao što je bio i u prethodnim godinama. Za 2008. godinu dobili smo plan javnih radova iz javnog preduzeca “Srbijaput”, gde je za opštinu Žabari predvideno da se rade putevi, i to:

- tri kilometra puta od Žabara do Velike Plane

- cetiri kilometra puta od Žabara do Vlaškog Dola i

- deset kilometara puta od Žabara do Petrovca.

Te deonice bice u programu republicke Direkcije za puteve, a izvodac radova, nadam se, Preduzece za puteve Požarevac.

Što se tice školskih objekata, radovi ce biti nastavljeni u školi u Porodinu i Oreovici, kao i u Mirijevu. Sredstava su odobrena od nadležnog ministarstva, tako da su radovi u završnoj fazi.

Ono što je najinteresantnije, potpisani su u ime opštine Žabari Sporazumi za gasifikaciju. Republika je stala iza tog projekta za opštinu Žabari, kao i osam opština Branicevskog okruga. Mi smo potpisali sporazum za gasifikaciju i u drugoj varijanti, gde su opštine Despotovac, Lapovo, Velika Plana, pa gde dode pre do realizacije tog projekta, mi cemo se prikljuciti.

To su neki poslovi koji ocekuju sadašnje i buduce rukovodstvo opštine od maja, a ja se nadam da i podrška nadležnih ministarstava nece izostati. Do sada je ta saradnja bila veoma korektna, pa ocekujem da i u 2008-oj bude nastavljena. Živeli!

INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE ŽABARI ŽIVORADOM NASTICEM (DRUGI DEO)

PO REZULTATIMA SE PREPOZNAJU

Kako ocenjujete rad Direkcije za izgradnju opštine Žabari?

Rad Direkcije za izgradnju opštine u 2007.godini je bio veoma dinamican zahvaljujuci politickom konsenzusu partnera u vlasti u opštini Žabari i vrlo dobrom radu Upravnog odbora i izvršnih organa u samoj Direkciji. Na zadnjoj sednici Skupštine kada je usvajan budžet 12.decembra usvojili smo program rada Direkcije za 2008.godinu. Odbornici i clanovi Upravnog odbora su se odlucili da zajednickim snagama bez obzira na izbornu godinu ucine sve da se opština Žabari nade ako ne na prvom mestu, onda u samom vrhu po razvojnim rezultatima u Branicevskom okrugu i da pokušamo bar za jednu stepenicu da nivo zaostatka preskocimo i da se iz kruga nerazvijenosti polako izvlacimo.

Kakva je situacija u privredi?

U 2007. godini nemamo nijednu privatizaciju, jer sve što je vredelo to je privatizovano ranije,ostao je samo za privatizaciju Kombinat “Jedinstvo” iz Aleksandrovca, ali zbog nerešenih imovinsko -pravnih odnosa verovatno se ceka 2008.godina. Ovo što je do sada uradeno nije dobro, jer ima nekoliko neuspešnih privatizacija kod velikih kolektiva. Pre svega tu mislim na “Hladnjacu” iz koje su mašine odnete, radnici se nalaze kod svojih kuca, a gazda se nalazi u Francuskoj. Sudskim rešenjem se sada “Hladnjaca” prodaje i njena vrednost iznosi 800.000 evra. Takode, nismo najzadovoljniji što se tice razvojnih programa i broja uposlenih kod “Rasadnika” i “Vinogorja” iz Žabara. Lep primer je “Goša” iz Simiceva koja je bila privatizovana sa 37 upošljenih i odredenim obavezama prema državi i prema radnicima. Sada se firma bavi pre svega izvoznim poslovima, ima rad u dve ili tri smene, upošljeno je blizu 200 radnika sa prosecnom zaradom od 19.300 dinara.

Dokle se stiglo sa izgradnjom regionalne sanitarne deponije?

Što se tice rukovanja cvrstim otpadom mi smo bili pioniri u ovom poslu i 2004.godine ove poslove smo poverili mešovitoj privatnoj nemacko -srpskoj firmi Fišer Trojon Eko gde smo se dogovorili oko nacina iznošenja, transportovanja i deponovanja cvrstog otpada uz selekciju kartonske, staklene i pet ambalaže. Radom ovog preduzeca smo veoma zadovoljni, a u 2008.godini sa inspekcijskim službama i saradnicima iz mesnih kancelarija obicicemo ona pravna lica koja nisu realizovala odluku Skupština opštine o nabavci posuda za smece. Bitno smo smanjili broj divljih deponija, tako da pored puta nemamo više ni jedne gomile sa otpadom. Uz saglasnost i pomoc Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine odradili smo projekat tkz. transfer stanice u Žabarima i to bi bila jedina stanica gde bi se deponovao cvrsti otpad. Nažalost, mi nismo bili u prilici da se izjašnjavamo o regionalnoj deponiji u Smederevu, jer smo naišli na nerazumevanja onih koji su pravili projekat za takvu deponiju, pa smo bili prinudeni da se prikljucimo regionalnoj deponiji koja je pocela da se pravi uz pomoc ceške firme Asa u Lapovu.To nam je najbliža lokacija i pretpostavljamo da ce to biti najjeftinija varijanta za korisnike usluga na našem podrucju.

Kakvi su razvojni kapaciteti poljoprivrede?

Pošto smo usvojili srednjorocni plan razvoja opštine do 2015.godine i Strategiju razvoja opštine ocekujemo pomoc od Republicke agencije za rekonstrukciju. Prioritet smo dali razvoju poljoprivrede, jer smo mi poljoprivredna opština, ali nažalost status poljoprivrede decenijama unazad je takav kakav jeste, i postoji veliko nepoverenje i neorganizovanost naših poljoprivrednih proizvodaca. Naime, mi smo komasaciju i melioraciju završili na 8.500 hektara, imamo vrlo vrednog, kvalitetnog i radnog seljaka, ali nemamo organizovanu proizvodnju, organizovan otkup, garantovanu cenu i finalni proizvod. Prirodno bogatstvo i seljak su Bogom dani, ali nažalost to nije dovoljno za važnija dešavanja na tržištu. Bez pomoci države i stranih investitora kada su u pitanju navodnjavanje, organizovanje proizvodnje, mi kao mala lokalna samouprava necemo moci ništa da uradimo.

Kako zaustaviti migraciona kretanja?

Po zadnjem popisu opština Žabari je imala18.247 stanovnika i negde oko 5.200 u inostranstvu. Mortalitet je povecan, natalitet je smanjen, migracija ka gradu je izražena i najviše nas brine užurbano pražnjenje prostora i odlazak pre svega mladih u inostranstvo. Kroz razvojne projekte, zapošljavanjem mladih i školovanih kadrova, otvaranjem nekoliko preradnih kapaciteta zaustavila bi se migraciona kretanja i užurbano pražnjenje prostora.

Dokle se stiglo sa gasifikacijom i industrijskom zonom?

Što se tice gasifikacije ocekujemo pomoc države, jer cemo imati dva pravca za snabdevanje. Jedan pravac je iz Požarevca, a drugi iz Svilajnca. Potpisali smo sporazum sa opštinama Branicevskog okruga i Smederevom, a spremni smo i za drugi deo preko Svilajnca. Na taj nacin bismo bitno promenili uslove življenja na teritoriji opštine Žabari.

Zajedno sa Ministarstvom za infrastrukturu napravili smo presek i prikupljamo podatke o stanju lokalne infrastrukture. Još jednom cemo snimiti kompletnu putnu mrežu, komunalne, vodoprivredne i ostale infrastrukturne objekte, ocenicemo stanje i potrebu za rekonstrukcijom postojecih i izgradnjom novih infrastrukturnih kapaciteta i akcenat cemo dati prioritetnim proizvodnim projektima koji ce omoguciti zapošljavanje mladih ljudi. Takode, prikupljamo podatke o stanju planske dokumentacije i lokacijama na kojima je moguce planirati i realizovati izgradnju.

Na kraju recite nam šta donosi usvojeni budžet za 2008.godinu?

Posle dugo godina usvojili smo razvojni budžet. Ono što je posebno znacajno je da su transferna sredstva bitno veca i iznose blizu 80 miliona dinara i to je prakticno 60% prihoda budžeta. U odnosu na 2007.godinu prihod budžeta je veci za 22,69%. Predlog je da 2008. godina bude razvojna i 27,38% od ukupnog budžeta za 2008.godinu izdvojili smo za sledece namene: kapitalna ulaganja preko mesnih zajednica, Direkcije,Uprave, Centra za kulturu, stambenog razvoja, Biblioteke, vrtice i Turisticke organizacije iznosi 14.470.000 dinara, pomoc poljoprivredi 1.820.000 dinara, obrazovanje 2.834.000, zdravstvo 1.600.000. Vrlo je znacajno na kraju reci da budžet nije socijalni, vec razvojni.

D.Dinic

2008. - GODINA JUBILEJA ZA JKP “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC “ZELENO SVETLO” ZA REGIONALNU DEPONIJU

MINULA GODINA, ZA SADA JE NAJUSPEŠNIJA PO SVIM POKAZATELJIMA POSLOVANJA

Od 1998. godine, kada je izvršena reorganizacija i dotadašnje Javno komunalno preduzece “Vodovod i kanalizacija” podeljeno na dva zasebna požarevacka JKP-a, “Komunalne službe” ulažu vidne napore da iz godine u godinu rešavaju nagomilane probleme u ovoj oblasti.

- Ne kažem da moji prethodnici nisu dobro radili, vec da su decenijama unazad problemi “gurani pod tepih” kao u lošem domacinstvu. Rad “Komunalnih službi” poistovecivan je sa iznošenjem smeca, koga, ruku na srce, na primer, pre pet decenija nije bilo u ovolikim kolicinama. Danas, zbog upotrebe nepovratne ambalaže, plasticnog posuda, najlon kesa i pakovanja svih vrsta roba, kolicine kucnog smeca su višestruko uvecane. To je rezultiralo prepunim kontejnerima i brojnim divljim deponijama. Kada sam pre tri godine imenovan za direktora ovog Preduzeca, prvo sam “snimio” stanje i intenzivirao saradnju sa Osnivacem, kao i medijima, neophodnom karikom u podizanju ekološke svesti gradana, pa potom krenuo u postupno rešavanje problema. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je 2007. godina po svim pokazateljima najuspešnija u minuloj deceniji poslovanja ovog Preduzeca. Medutim, mi “ne spavamo na lovorikama” vec u godinu jubileja samostalnog rada Preduzeca ulazimo još ambicioznijim planovima. Eto, upravo za vaše novine opet imam ekskluzivnu vest: danas smo od resornog ministarstva dobili Odluku da su nam odobrena dodatna sredstva za realizaciju projekta regionalne deponije kojom ce samostalno upravljati gradovi Smederevo i Požarevac, odnosno opština Kovin. To znaci da ce gradnja deponije zapoceti cim to dozvole vremenski uslovi, s obzirom na to da su gotovi svi projekti i dobijene sve potrebne dozvole. Radovi ce biti okoncani do jeseni, a koštace oko cetiri miliona evra. Zahvaljujuci pomenutoj Odluci, po svoj prilici nece nam biti potrebna dokapitalizacija eventualnog strateškog partnera, pa ce buducu korist od reciklaže sekundarnih sirovina imati naša sredina, odnosno država koja sada “debelo” placa njihov uvoz - rekao nam je Saša Valjarevic, direktor požarevackog Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe”.

OHRABRENI PROŠLOGODIŠNJIM USPEHOM, AMBICIOZNO KRECU U 2008.

Prošle godine je JKP “Komunalne službe” uspostavila izuzetno dobru saradnju sa Fondom za zaštitu životne sredine opštine Požarevac, koja je na Konkursu prihvatila finasiranje tri velika projekta, a imala je sluha i za dodatno finasiranje jesenjeg uredenja zelenih površina u Požarevcu i Kostolcu.

-Kako smo u prethodne dve godine kupili nekoliko novih vozila za Požarevac, zahvaljujuci razumevanju Fonda za zaštitu životne sredine posle dvadeset godina kupljeno je i novo vozilo - smecar za grad Kostolac, što nije mala stavka kada se ima u vidu cinjenica da ono košta oko 7 miliona dinara. Vozilo ce biti od velike pomoci kada na sva seoska naselja proširimo sadašnji pilot program prikupljanja i odvoženja smeca, koji je prošle godine uspešno sproveden u Barama. Drugi važan projekat, bio je Reciklažni centar gde se za sada vrši baliranje kartonske i PET ambalaže, a uskoro, kada pocnemo organizovano pri-kupljanje limenki, i aluminijumske ambalaže. Ranije goruci problem, cesto i u bukvalnom smislu, bila je gradska deponija. Danas je ona u fazi zatvaranja i postupnog zasipanja zemljom, sa postavljenim “bio trnovima” za odvodenje gasova, fizickim i video nadzorom tokom 24 sata. Sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine oko deponije je uraden betonski parapet, nad kojim je “prsten” žicane ograde. Stražarima na deponiji, Reciklažnom centru i Prihvatilištu za pse, uz video nadzor i alarmne uredaje pomažu i naše cetvoronošne ekipe, cime smo gradanima dali primer, koji na naše zadovoljstvo, dobar broj njih sledi i udomljavajuci pse lutalice posle obavljene veterinarske trijaže i zaštite. Za službe zoohigijene i javne higijene nema neradnih dana, što se vec vidi na požarevackim i kostolackim ulicama - istakao je Valjarevic.

Požarevac je inace peti grad u Srbiji koji je izgradnjom privremenog doma za pse i macke lutalice, rešio ovaj problem u skladu sa zakonskim propisima i propisima koji važe u zemljama Evropske Unije. Prihvatilište radi od 15. oktobra svakodnevno, što je od posebne važnosti tokom ovih snežnih i ledenih dana kada su lutalice agresivnije zbog nedostatka hrane i uobicajenog “zova prirode”. Ovo ne znaci da dobra saradnja sa gradanima, koja se danas ogleda u udomljavanju pasa, ne može biti i bolja, pa iz “Komunalnih službi” potsecaju ljubitelje životinja da su “otvoreni” i za druge vidove brige o ishrani i nezi pasa.

U prošloj godini investirano je blizu 30 miliona dinara

Zahvaljujuci ulaganju preko 10 miliona dinara sopstvenih sredstava Preduzeca i razumevanju lokalne uprave, preko Opštinskog Fonda za razvoj, realizovano je više investicija u ukupnoj vrednosti od oko 30 miliona dinara. Osa-vremenjen je rad svih radnih jedinica, pocev od pijacnih službi, javne higijene... pa do proširenja i uredenja gradskih grobalja u Požarevcu i Kostolcu.

Da podsetimo, samo rekonstrukcija i uredenje požarevacke pijace “u krugu” koštala je preko 5 miliona dinara, a sa kupovinom rashladnih vitrina za prodaju mlecnih proizvoda i domacih kolaca, “narasla” je za još jedan milion. Ovim je ispoštovana zakonska odluka o prodaji kvarljivih namirnica kakve su mleko, slatkiši i meso, (za koje je ranije ureden lokal i kupljene vitrine). Uloženo je i u uredenje kostolacke pijace, koja je u ovogodišem programu kompletnih rekonstrukcija. Planira se i otvaranje nove pijace na nekadašnjem stovarištu “Metal kopa”, a razmatra se i mogucnost otvaranja manjih pijaca na lokacijama mesnih zajednica, gde se u sezoni bostana, paprike i ostalih povrtarskih proizvoda, prodaja obavlja sa prikolica, što ugrožava saobracaj, prlja okolinu i stvara jednu ružnu opštu sliku. Dosta je koštalo i uredenje grobalja, pocev od asfaltiranja staza, rasvete, postavljanja korpi i klupa, cvetnih žardinjera... o cemu Valjarevic kaže:

-Novo požrevacko groblje je pocelo sa radom pre desetak godina, nedovršeno, jer nije bilo sredstava za zvonik, prodavnice sveca, cveca i pogrebne opreme, kao ni zida koji bi sprecavao “žustre” vozace da izlecu sa gradištanskog druma i ruše sve pred sobom, cime su skrnavljeni pojedini grobovi. Zbog toga je tokom prošle godine izgraden betonski zid u dužini od 400 metara. Kako Vojska Srbije najavljuje prodaju dela svoje imovine, pa i parcelu ispod groblja ka Mogili, koja je nekada služila za strelište, uz pomoc opštinskog budžeta planiramo da ucestvujemo na licitaciji, što je od izuzetnog znacaja za grad, jer je na Starom groblju sahranjivanje više nego ograniceno. I kada vec pominjemo groblja, zahvaljujuci ažurnijem radu naše administracije, kao i obaveštenjima objavljenim u vašim novinama, javili su se zakupci grobnih mesta odnosno njihovi naslednici, i u dobroj meri izmirili svoje obaveze vezane za godišnje održavanje i desetogodišnji za kup, tako da je Staro groblje u Požarevcu po prvi put prošle godine poslovalo pozitivno. U ovom domenu, rešen je i višegodišnji kostolacki problem jer smo jesenas uspeli da postignemo dogovor sa “Srbija šumama” i pocnemo radove na proširenju groblja u ovom rudarskom gradu.

Planovi iz preThodne protežu se i na ovu godinu

Kako dovodenje u red jedne ovako važne delantosti nije ni jeftin, ni lak, a ni jednostavan posao, mnogo zapocetog u 2007. bice nastavljeno tokom ove godine. Pored vec pomenute kostolacke pijace za šta se ocekuju sedstva od Opštinskog fonda za razvoj, kao i uredenja zelenih površina u oba grada, u planu je komletna briga o spomen-parku Cacalica, jedinstvenom u Srbiji, koji je zbog biljnog i šumskog bogatstva ispred cuvenijih Šumarica. Pored Cacalice, u žiži ce biti i park u centru Požarevca.

-Naša ekipa je strucna i spremna da prihvati odgovornost da na adekvatan nacin vodi racuna o bogatom bidiverzitetu izletišta gradana i buduce škole u prirodi osnovaca. Cacalica i gradski park su “pluca” Požarevca, pa im se mora pružiti i adekvatna nega. Kada je gradski park u pitanju, dosta starog drveca treba zanoviti, a ona koja još mogu da traju orezati, jer u sadašnjem stanju ni njihova trajnost nece biti dugog veka. Posadicemo i neke vrste stabala koje kod nas do sada nisu bile prisutne, što ce dati novi kvalitet ovom znacajnom prostoru “okovanom” betonom-istice Saša Valjarevic.

Kako su najavljeni novi konkursi za dodelu sredstava Fonda za zaštitu životne sredine od Opštinskog fonda za razvoj za kraj januara, JKP”Komunalne službe” vec imaju spremne projekte sa kojima ce konkurisati, jer su im uz pomenute investicije i tekuci rad, potrebna bar još dva nova vozila za Požarevac i jedno za Kostolac, kako bi sa ovim uvecanjem voznog parka “pokrili” i svih 26 seoskih naselja u opštini.

Da se ne bi stekao utisak da rukovodstvo “Komunalnih službi” umešno koristi samo dostupne fondove sa strane, u ovom kolektivu isticu da ce ove godine angažovati i dobar deo sopstvenih prihoda, uglavnom na poboljšanje i zaštitu radnika koji rade zaista nezahvalan i težak posao.

-Planiramo izgradnju objekta sa kupatilima i perionicom za radna odela, tako da se naši ljudi, mimo radnog vremena, na ulici nece razlikovati od ostalih gradana. Obzirom da su HTZ opremu dobili pre dve godine i da im je prilicno dotrajala, kupicemo novu. Uniforme ce dobiti svi zaposleni, uslovno receno u proizvodnji, tako da ce biti prepoznatljivi. Pored uniformi, nabavicemo alat za održavanje voznog parka, za šta smo do sada angažovali “treca lica”, cime su nam se odlivala sredstva, a gubili smo i na vremenu - dodao je Valjarevic.

Posao koji JKP”Komunalne službe” obavljaju cesto ne trpi odlaganja. Tako, radnici Javne higijene nisu praznovali ni za novogodišnje i božicne praznike, vec su iznosili smece po usvojenom redosledu. Kako je uoci Božica pala ledena kiša, “komunalcima” su u pomoc stigle “vodovoddžije” sa svojom mehanizacijom, da bi bili ocišceni i solju posuti pešacki prelazi, kao i glavne staze u gradskom parku. Iako to ne spada u njihovu obavezu, zbog bezbednijeg kretanja gradana, ocišcen je led i ispred brojnih lokala u Tabacnici. Obzirom da se od 17. januara ocekuje još jedan hladan talas, inicirano je osnivanje kriznog štaba, ciji bi zadatak bio, pored ostalog, da se pozabave zaboravnim korisnicima poslovnog prostora, cija je dužnost po komunalnim propisima koji važe u celoj Srbiji, da ciste sneg i led ispred svojih lokala.

Delom zbog popodnevnog obilazaka domacinstava koje od prošle godine praktikuju inkasanti, ali i zbog zadovoljstva gradana redovnim odnošenjem smeca, naplata naknade za obavljene komunalne usluge se rapidno povecala i sada iznosi oko 97%. Slicno je i sa privredom, tako da problem naplate uglavnom predstavlja prošlost.

R.R.D.

MUZICKI KAMP NA TULBI

SIMFONIJSKI ORKESTAR U POŽAREVCU

Na inicijativu profesora LJubiše Jovanovica, predsednika Internacionalnog udruženja ljubitelja muzike i profesora klarinera u Muzickoj školi “Davorin Jenko” iz Beograda, 2006-te godine u Požarevcu je osnovan simfonijski orkestar mladih koji broji oko 70 clanova. Orkestar cine ucenici muzickih škola Srbije iz Beograda, Kraljeva, Smedereva, Panceva i Valjeva, kao i cetiri ucenika iz Ptuja u Sloveniji.

Zajednicke pripreme za nastupe ove godine pocinju 12. januara i traju do 19-og u muzickom kampu na Tulbi. Mladi muzicari bice smešteni u Domu ucenika srednje poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic”. Ucenici Muzicke škole, “Stevan Mokranjac” iz Požarevca, njih devetoro aktivno ce ucestvovati u radu ovog velikog projekta. Kao solista nastupice Katarina Maric, klavir, a dirigent je profesor Nenad Petkovic.

Koncert SIMFONIJSKOG ORKESTRA MLADIH bice održan 18. januara 2008.godine u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac. Pocetak je u 20 sati. Ulaz je besplatan.

L.L.

RAŠANAC KOD PETROVCA

ODE SELO U SVET

Otvorena likovna galerija Lale Ðordevica “Ðotole”

U selu Rašanac ovih dana otvorena je likovna galerija njihovog meštanina, slikara i graficara Lale Ðordevica “Ðotole”. Ovom nesvakidašnjem likovnom i kulturnom dogacaju prisustvovao je veci broj ljudi iz Beograda, Požarevca i Petrovca. Izložbu je otvorila Andelka Stanisavljevic, direktor Zavicajnog muzeja u Petrovcu.

“ Ovo je pravi podvig za naše selo i Branicevski okrug. Ovakva galerija najcešce je privilegija uglavnom velikih centara. Ovaj naš izuzetak je plemenit i kazuje da kultura, a slikarstvo pogotovu, znaju da nadu put do poštovalaca i ljubitelja umetnosti, - rekla je Andelka Stanisavljevic.

Na otvranju su još govorili Saša Radisavljevic. direktor škole u Rašancu i Novica Paunovic predsednik školskog odbora. Galerija je smeštena u posebrnoj prostoriji škole u Rašancu. Donator Lala Ðordevic poklonio je 30 opremljenih grafika. Inace, Ðordevic je do sada izlagao u Sarajevu, Mostaru, Beogradu,Bitolju, Smederevu, Požarevcu,Petrovcu, Malom Crnicu. Više od cetiri decenije clan je ULIS “Milena Pavlovic Barili” u Požarevcu.

S.R.

JEDNO PRISECANJE

One oranice davni su pokrivaci pticama

Pred rekom kao pred bogom i njenom snagom sa dna

Ima tamo žbunja i stoke i života u klicama

Žurbe i rano jutro sa malo pesme i sna

Drvece koliko ti duša hoce zelenog kao oko

Trošnih kuca ambara pasa bunara i salaša

Na suncu kad zemlja isparava sija oranje duboko

Tamo uvek ima hleba sna i uzvrela kaša

Brestovi mocni pri zalasku sunca i pešcna ada

Tamo je mravinjak od dece u dvorištima od blata

Svaka rec pesma ili stisak ruke nije balada

Kad krcma dimi slicna im je pesma i salata

U štalama kao vrdno rade zora im u srcima sjaji

Reci razletele duša izvlaci iz predela njiva

Najbolje knjige i literatura su im osecaji

Kad povrce sade ili rakiju prave od prezrelih šljiva

Mladen Brankovic

VEZUJUCA NIT

Pobednike kraj

nikad krunisao,

nit izgubljen poklon

od razuma što je.

Tek govor nemi

vezujuca nit

tek ponor oka

u vecnosti stan.

Srebranka Tomic

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (6)

JOŠKA JOVANOVIC- OSNIVAC LISTA „GRAÐANIN”

Jovan Jovanovic Joška (Požarevac, januar 1857 - Panicerevo, Bugarska, 17. mart 1917), osnivac i prvi urednik lista “Gradanin”, sin je Stojana Jovanovica Bankera, imucnog požarevackog trgovca, i mladi brat publiciste i diplomate Nikole Jovanovica Amerikanca. U detinjstvu je stekao nadimak Joška Bankarce. Školovao se u Požarevcu, Temišvaru i Beogradu. Studije tehnike u Beogradu prekinuo je da bi ucestvovao kao dobrovoljac u Srpsko - turskom ratu 1876. godine. Bio je sledbenik ideja Svetozara Markovica, ali vec kao dvadesetogodišnjak prilazi radikalskom krugu, postaje stranacki prvak, prijatelj i saradnik Nikole Pašica i Stojana Protica, poslanik u Narodnoj skupštini, a u dva navrata i predsednik opštine Požarevac (1896 - 1897, 1905 - 1908). Radio je i kao profesor u Požarevackoj gimnaziji, ali je službu izgubio iz politickih razloga. Kada je 1899. godine i Radoje Domanovic otpušten iz gimnazijske službe, našao je utocište u Joškinoj kuci. Zahvaljujuci pomoci Joške Jovanovica i Ilije Dušmanica, Domanovic je u Požarevcu i objavio svoje prve dve knjige pripovedaka (1899).

List “Gradanin” Joška Jovanovic je pokrenuo 1887. godine, a od 1908. do 1910. godine izdavao je i list “Požarevacka samouprava”. U ovim i drugim požarevackim listovima objavljivao je clanke o društvenim prilikama. Zahvaljujuci njegovoj uredivackoj koncepciji, “Gradanin” je postao najznacajniji list u istoriji požarevacke periodike i imao je veliki uticaj na razvoj književnosti požarevackog kraja. I sam uveren da ce list biti od znacaja za istoriju kulture, Joška je svaki novi broj slao Narodnoj biblioteci Srbije.

U Prvom svetskom ratu, u borbama s Nemcima, kod samog Požarevca, poginuo mu je sin Borislav, rezervni konjicki porucnik. Za vreme bugarske okupacije Joška se povukao na svoje imanje. Kao velikog patriotu i uticajnog gradanina, bugarski vojnici uhapsili su ga januara 1916. godine i poslali u internaciju. Požarevacki sveštenik Stevan Pajevic ostavio je portret Joške Jovanovica u logoru: “Haljine dotrajale i na hiljadu mesta zakrpljene. Pogurio se, bled i ispijen, lice žuto kao vosak…” Izmucen i fizicki i psihicki, Joška je širio optimizam oko sebe, govorio je o buducnosti Srbije i Požarevca, “diskutovao o svemu lepo i logicki”. Posvetio se i umetnickom zanatu; pravio je nanule i dubio kašike. U logoru je i umro. Iako u logorskim uslovima, njegova sahrana “bila je velicanstvena”. Srpski i saveznicki oficiri, u svecanim uniformama, odali su mu poslednju poštu. Pevalo je osamdeset srpskih sveštenika koji su bili u logoru zato što su odbili da potpišu dokument kojim se odricu svoje nacije. Sveštenike je predvodio požarevacki prota Živko Ivanovic, nekadašnji Joškin stranacki protivnik a u logoru, uz profesora Rudolfa Biklovica, Joškin najbliži sagovornik.

Grob Joške Jovanovica u Panicerevu nije sacuvan. Kada je 1926. godine njegov sin Vojislav J. Jovanovic doputovao u Panicerevo da potraži grob svog oca, video je da na poljani gde je pokopano oko šest hiljada Srba “svinje riju kosti naših mucenika”. Vojislav J. Jovanovic posetio je i Milana Rakica, srpskog “veleposlanika u Sofiji” i od njega zatražio da zaštiti srpska groblja u Bugarskoj. Preklinjao je pesnika Rakica “da dejstvuje kod Kraljevske Vlade” da se prekopaju svi grobovi nastradalih srpskih logoraša i da se “kosti pokupe i sahrane u jednu grobnicu”. Ponudio je državi i veliku materijalnu pomoc. Medutim, i “ovo je ostalo samo glas vapajuceg u pustinji..!”

Joškini sinovi nastavili su ocevim stopama; Vojislav J. Jovanovic, advokat i novinar, pokrenuo je i uredivao list “Požarevacki gradanin”, a Miodrag Jovanovic Joška “Naš list”.

Veliša Joksimovic

SOCIJALNA ZAŠTITA U 2008. GODINI

ZAUSTAVITI SIROMAŠENJE

- Predstoji izrada Srednjorocne strategije razvoja socijalne politike u Opštini kojom ce biti definisane mere na zaustavljanju daljeg siromaštva naših gradana

- U toku su razgovori da se Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju konstituiše u posebnu instituciju

- Tokom ove godine iz sredstava NIP-a pocece izgradnja Doma za stare u Požarevcu

—Centar je u prošloj godini imao veliki broj zahteva za novcanom pomoci što govori da je veliki i sve veci broj ljudi koji se nalazi u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji. U skladu sa tim, u ovoj godini, odredenom strategijom razvoja pokušacemo da taj porast siromaštva zaustavimo. Neki koraci na izradi srednjorocne strategije socijalne zaštite u Opštini Požarevac vec su nacinjeni, odlukom Skupštine opštine formiran je Koordinacioni odbor za socijalnu politiku u cijem je clanstvu 25 strucnjaka iz privrede, zdravstva, školstva, kulturnog i javnog života. Po izradi ovog dokumenta pristupicemo definisanju kratkorocnih, lokalnih planova akcija. U definisanju problema i mera pomocice nam Strategija razvoja socijalne zaštite na nivou Republike i Strategija na smanjenju siromaštva, napominje na pocetku razgovora o prioritetnim zadacima požarevackog Centra za socijalni rad u ovoj godini, njegov direktor Miroslav Stojimirovic.

Cinjenica da od ove godine Požarevac ima status grada svakako ce imati uticaja na funkcionisanje i organizaciju Centra za socijalni rad kao opštinske ustanove. Po recima direktora, Centar trenutno ostvaruje tri bitne funkcije. Prva i najvažnija je obavljanje poverenih poslova od strane Ministarstva rada i socijalne politike, druga se ogleda u radu u skladu sa opštinskom odlukom o proširenim pravima gradana i treca funkcija Centra ostvaruje se kroz rad Centra za dnevni boravak dece ometene u razvoju .

—Možemo reci da je ovaj Centar prebrodio pocetne teškoce, tako da ovih dana razgovaramo o tome da se konstituiše na nivou opštine kao posebna institucija. Takode, predstoji nam dogovor sa lokalnom samoupravom oko prenosa razlicitih osnova kada je u pitanju primena odluke o proširenim pravima . Kroz lokalni plan akcija, u ovoj godinin ocekujemo uvodenje dodatnih usluga koje su vec zaživele u nekim opštinama kao što su na primer pomoc u kuci starijim licima, pružanje gerontoloških usluga... To cemo svakako raditi sa zdravstvenim ustanovama, jer ljude treba zbrinuti i materijalno ali i zdravstveno. Pored zbrinjavanja starih na ovaj nacin, bavicemo se i mladima, u planu je njihovo okupljanje u klubovima vaspitnog karaktera. Ovo posebno ima smisla u situaciji kada govorimo o širenju alkoholizma, droge i drugih negativnih i po život opasnih pojava kojima se mladi sve više odaju. Kada su deca u pitanju pomenuo bih da ocekujemo da ove godine u Požarevcu pocne da radi Regionalni centar za hraniteljstvo koji ce pored ostalog vršiti obuku hraniteljskih porodica. Na tom planu nismo pocetnici, tokom 2007. godine organizovali smo dve škole za obuku hranitelja u kojima smo preko 65 porodica sa prostora Branicevskog okruga osposobili da se bave hraniteljskim radom. Sistem hraniteljstva vredi razvijati i u tome nam podršku pruža i Ministarstvo rada i socijalne politike koje je putem jedne strategije, hraniteljstvu odredila dominantnu ulogu u odnosu na institucionalni nacin zbrinjavanja dece bez roditelja i roditeljskog staranja. U domovima ce ostati samo oni koji nisu u mogucnosti da samostalno funkcionišu, kojima je potrebna posebna nega i pažnja, objašnjava direktor.

Centar za socijalni rad posvetice se ove godine i starim licima, uradeno je idejno rešenje za izgradnju Doma za stare, a uskoro ce otpoceti izradu kompletnog projekta. Dom ce biti kapaciteta od 15 do 50 korisnika, sredstva za izgradnju predvidena su Nacionalnim investicionim planom i ocekuje se da gradnja krene u drugoj polovini ove godine. —Da li ce se u 2008. i završiti, videcemo, a ako to ne bude do kraja ove godine, u 2009. cemo svakako biti u prilici da primimo, smestimo u Dom prve korisnike. Mi inace, u ovom trenutku, po domovima širom Srbije imamo 60 starih osoba. Kada sagradimo svoju ustanovu taj broj ce se smanjiti, a Dom ce biti na usluzi i drugim kategorijama starih, a ne samo socijalno ugroženim.

Strucni rad u Centru trenutno se odvija kroz odredene strucne timove, ali je preporuka da se prede na sistem voditelja slucajeva tako da pojedinac bude zadužen za odredenu porodicu, da ima uvid u kompletno njeno stanje i pruži joj adekvatnu pomoc. Ovo ce posebno biti interesantno sa aspekta pružanja pomoci starackim domacinstvima na selu kojih je sve više sa odlaskom mladih u inostranstvo. Ta domacinstva su prepuštena sami sebi, nema ko da ih usluži, da im vrata otvori, poželi im dobar dan. Uloga Centra bice u otkrivanju takvih slucajeva, a potom i zbrinjavanju. Kao novi oblik rada sa ovom populacijom, sve je aktuelniji program pomoci starim ljudima u kuci. U nekim opštinama on je vec uveliko u primeni, u požarevackoj ce se, prema najavama direktora Centra potencirati u ovoj godini.

S.E.

U POŽAREVACKOM CENTRU ZA SOCIJALNI RAD U PROŠLOJ GODINI

NIKAD VIŠE NOVIH KORISNIKA

- U 2007. godini evidentirano je 4 400 ljudi koji su zatražili neku od usluga Centra što je od osnivanja do sada najveci broj l Novih korisnika je 1 200

Broj korisnika usluga Centra za socijalni rad u Požarevcu iz godine u godinu raste, a ako je suditi po broju onih koji su od ove Ustanove prošle godine zatražili neki vid socijalne zaštite, onda se tranzicija veoma loše odražava na socijalni status žitelja požarevacke Opštine. Podaci, naime, govore da je lane zabeležen najveci broj korisnika otkako ova Ustanova postoji, a osnovana je 1961. godine. Ukupno je evidentirano 4 400 ljudi sa kojima je Centar radio u toku 2007. godine. Od tog broja 1 200 je novih korisnika, ili drugim recima, 5 posto od ukupnog broja stanovništva požarevacke opštine obuhvaceno je uslugama socijalnog rada.

—Uzroci koji su doveli do ovako velikog povecanja odnose se pre svega na celokupno stanje našeg društva koje prolazi kroz tranziciju, ali nije zanemarljiva i cinjenica da smo mi u prošloj godini povecali obim poslova i obima ovlašcenja u skladu sa zakonskim mogucnostima. Da podsetim, bavimo se razlicitim starosnim grupama i u tom smislu u prošloj godini imali smo 1.645-oro dece sa kojima smo radili, što je za 300 više nego prethodne godine. Kada su u pitanju odrasli, njih je bilo 2.273 što je povecanje za oko 500 korisnika. Porast broja imamo i u kategoriji starih, ukupno ih je bilo 513, a prethodne godine ih je evidentirano 360, obavestila nas je Tatjana Rajic, sociolog u Centru.

Osnovni oblici i mere zaštite koje Centar sprovodi su starateljstvo, smeštaj u ustanove socijalne zaštite, odobravanje stalnih novcanih i jednokratnih pomoci i dodatka za negu i pomoc, izrada anamneza za potrebe drugih institucija, izricanje vaspitnih mera prema maloletnicima, a od pretprošle godine postoje i neki novi oblici socijalne zaštite, kao što su rad po osnovu nasilja u porodici i trgovine ljudima, usluge medijacije...

Korisnike svojih usluga, prema uzrocnicima problema zbog kojih se obracaju, Centar deli na decu i omladinu ugroženu porodicnom situacijom, na decu i omladinu sa poremecajima u ponašanju, na decu i omladinu ometenu u psihickom i fizickom razvoju, na odrasla lica sa poremecajima u ponašanju, odrasla, psihicki i fizicki ometena lica, ostarela lica, na osobe ugrožene porodicnom situacijom...

—Najcešce primenjivana mera, odnosno oblik socijalne zaštite kod dece i omladine ugrožene porodicnom situacijom bila je izricanje stalnog starateljstva i u ovom trenutku imamo 120 mladih pod našim starateljstvom. Ta deca se najcešce smeštaju u hraniteljske porodice, pedesetak je trenutno u takvim domacinstvima. U skladu sa reformom socijalne zaštite taj broj dece u hraniteljskim porodicama sve ce se više povecavati, dok ce se boravak u ustanovama socijalne zaštite postepeno stavljati u drugi plan. U tome imamo i podršku resornog ministarstva koje je još pre nekoliko godina pokrenulo projekat koji se odnosi na promociju odnosno afirmaciju hraniteljstva. Sve hraniteljske porodice u obavezi su da produ posebne obuke da bi mogle na adekvatan nacin da odgovore potrebama dece. Inace, veoma je važno da je Požarevac u fazi dobijanja jednog posebnog statusa, statusa Regionalnog centra za hraniteljstvo, kome ce, pored opština Branicevskog okruga, gravitirati i Opština Smederevo. Kod hraniteljstva imamo i jedan novi institut, takozvano urgentno hraniteljstvo koje podrazumeva blagovremeno reagovanje radnika Centra i drugih institucija u kriznim situacijama. Od prošle godine na snazi je pasivno dežurstvo i upotrebom službenog telefona na poziv policije rešavamo te krizne situacije. U Požarevcu, nažalost ne postoje specijalizovane hraniteljske porodice koje ce nam vremenom sve više nedostajati i kojima cemo se vrlo brzo intenzivno baviti, istice Tatjana Rajic od koje saznajemo i to da i pored izraženih potreba Požarevac nema ni prihvatilište za nezbrinutu decu, o cemu se svojevremeno vrlo mnogo govorilo. Od pretprošle godine otvaranje ili izgradnja prihvatnih stanica pod ingerencijom je lokalnih samouprava, ali kako su u pitanju ekonomski neisplative investicije, opštine se teško za njih odlucuju. U požarevackom Centru smatraju da je opštini potrebno prihvatilište za decu, ali je još urgentnije prihvatilište za odrasle i stare koji su poseban problem tokom zimskih meseci.

TRI VELIKA PROJEKTA

—Tokom 2007. godine Centar je ušao u tri veoma važna projekta bez kojih je prakticno nemoguce aplicirati sa nekim manjim projektima. Rec je o takozvanom Programu plus Ministarstva rada i socijalne politike koji se odnosi na podršku opštinama u izradi strategija za razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou. Bez te strategije ne bi mogao da zaživi ni jedan akcioni plan, a ako nemate akcione planove, veoma je teško izlaziti sa pojedinacnim manjim projektima. Drugi veliki projekat u koji smo ušli je projekat podrške opštinama Severno - banatskog okruga koji sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, tako da smo prakticno postali deo grupe za ljudske resurse koja se bavi izradom Strategije na nivou Branicevskog i Podunavskog okruga. Vidljive rezultate u sprovodenju ova dva projekta imacemo vec u ovoj godini. U prošloj godini ucestvovali smo i u projektu oformljenja multisektorskih timova koji su radili na dostupnosti primarne zdravstvene zaštite marginalizovanim grupama. Takode, u prošloj godini iskoristili smo jedinstvenu priliku da prisustvujemo Medunarodnoj konferenciji u Lisabonu, u Portugaliji, gde je predstavnik našeg Centra u stvari predstavljao Srbiju. Konferencija ciji je organizator bio Evropski forum za medijaciju bavila se restorativnom pravdom kao novom filozofijom u oblasti maloletnickih prestupa. S obzirom na to da je Centar za socijalni rad u Požarevcu vec duži niz godina ukljucen u projekat “Šansa dece za promenu” bilo je veoma svrsishodno ucestvovati na pomenutoj konferenciji, rekla nam je Tatjana Rajic.

S.E.

ZBOG SNEGA I LEDENE KIŠE PUNO POSLA ZA ZIMSKU SLUŽBU DIREKCIJE ZA IZGRADNJU OPŠTINE KUCEVO

PUTEVI PROHODNI DO SVIH SELA

- Za vreme novogodišnjih i božicnih praznika nevreme praceno jakom košavom i ledenom kišom stvaralo probleme u saobracaju

- Zimska služba i mehanizacija dežuraju danonocno i spremni su da brzo reaguju na svaku vremensku nepogodu

U odnosu na nekoliko proteklih godina, Direkcija za izgradnju opštine Kucevo ove zime imala je dosta posla na održavanju i cišcenju lokalnih saobracajnica na podrucju svih naselja koja su bila za vreme novogodišnjih i božicnih praznika zavejana snežnim nanosima. Ledena kiša i jaka košava, bile su pravi izazovi za zimsku službu i mehanizaciju ove Homoljske opštine.

-Košava koja je proteklih dana duvala nanela je velike probleme u saobracaju,a vecina naselja je bila zavejana,posebno brdsko-planinska. Na samom pocetku pojave snega,snežnih nanosa i poledice, naša zimska služba i mehanizacija blagovremeno su reagovali na svim lokalnim saobracajnicama. Najviše problema u prohodnosti saobracajnica stvarala je ledena kiša koja je otežavala cišcenje kolovoza. Ali i pored toga naši radnici i mehanizacija nisu stali,radilo se svih 24 sata,što je i dalo rezultata.Danas je situacija sasvim normalna,svi putevi su prohodni i saobracaj se odvija bez zastoja. Naše službe su i dalje u pripravnosti i spremne da odmah reaguju u slucaju pojave novih snežnih padavina,kaže direktor Direkcije za izgradnju opštine Kucevo, Novica Bulajic.

Mehanizacija je i dalje angažovana na cišcenju lokalnih i seoskih puteva u nekoliko zaseoka u naselju Radenka.

Rukovodstvo i zaposleni u Direkciji za izgradnju opštine Kucevo ne kriju svoje zadovoljstvo o postignutim radovima i ulaganjima u infratsrukturu u gradu Kucevu i u ostalim naseljima na podrucju opštine. Svi planirani zadaci su realizovani.

-Mi smo u protekloj godini uložili oko 73 miliona dinara iz opštinske kase kao i 32 miliona od Republicke direkcije za puteve za modernizaciju lokalnih saobracajnica. Asvaltirano je 10 kilometara lokalnih puteva i postavljen je novi asvalt na magistralnom putu od Kuceva do Sene zašta je iz Nacionalnog investicionog plana uloženo 230 miliona dinara,koliko iznose i sredstva budžeta za ovu godinu,dodao je Bulajic.

Jedna od znacajnih investicija je izgradnja fekalne kanalizacije u dužini od 800 metara u naselju Kolonija. Radilo se i u oblasti rekonstrukcije elektricne energije iz sredstava Elektromorave,opštine Kucevo i meštana. Protekla godina zapamcena je i po radovima u oblasti obrazovanja, kulture, sporta…

-Imamo i punu podršku naših meštana kojima smo vratili poverenje,jer ono što smo obecali,to smo i uradili.Pouceni ranijim iskustvima kada su meštani za vreme prethodne vlasti dali tada licna sredstva u iznosu od 10 hiljada nemackih maraka za izgradnju mosta na Peku u zaseoku Kisela voda. Ove pare su potrošene,a most nije ni poceo da se gradi. Protekle godine iz opštinske kase izgraden je na obostrano zadovoljstvo meštana zaseoka Kisela voda i sadašnjeg opštinskog rukovodstva novi betonski most na Peku. U ovoj godini nastavljamo da realizujemo razvojne programe u mesnim zajednicima i to sredstvima iz NIP-a,budžeta i meštana.

LJ. Nastasijevic

LIJA DOLIJALAKUCEVO

-Vremešna lisica je nedeljama unazad tamanila kokoške u Rabrovu kod Kuceva..Najpre je upala u živinarnik Velizara Jovica u Rabrovu i poklala je deset kokošaka. Naredne noci je pojela i odnela pet nosilja u domacinstvu Voje Marjanovica . Treceg dana svog pira dospela je u centar sela gde su je primetili seoski lovci.Organizovali su hitnu hajku.- Potraga za lisicom potrajala je nekoliko casova.Iznenada na desetak metara u ataru Prokidane, iskocila je iz jednog žbuna i krenula prema meni. Brzo sam reagovao i opalio.Iz prvog hica lija je bila na mrtvo pogodena,kaže lovac Milan Ðokic.

LJ.N.

OSTROVO KOD KOSTOLCA: TUŽNA PRICA OSMORICE LOKVAREVICA

SRECO, GDE SI SADA?

Izbeglicka porodica Lokvarevic iz okoline Doboja tek ovih dana dobila krov nad glavom ali bez struje - Sa jedva dvesta evra mesecno teško je sastaviti kraj sa krajem - šestoro dece od 15 do 5 godina nema dovoljno odece, ogreva i drugih potrebština.

Pre petanest godina porodica Lokvarevic iz sela Cekucica nedaleko od Doboja izbegla je u Srbiju. Prvo su boravili u selu Petka,potom u Dubravici a od nedavno su u Ostrovu kod Kostolca.

Porodicu cine osam muških glava. Najstariji je deda Simo koji ima osamdeset sedih leta, a njegov sin Dragan 39 godina. Tu su i šestorica Draganovih sinova:Darko 15,Nebojša 13,Mico 11,Aco 10,Nenad 9 i Ilija 5 godina. NJihova baka je preminula pre petnaestak godina, a majka Gorica lane.

Da bi im koliko toliko pomogli u pokrenutoj akciji NVO „Sirotan” i Zavicajnog udruženja „Ognjište” (osnovale ga izbeglice iz Hrvatske i BIH) prikupljeno je 6.000 evra. Tim sredstvima kupljena je stara pomalo trošna kuca u Ostrovu sa nepunih sto kvadratnih metara korisne površine, kao i 44 ari placa, vocnjaka i njive.

„To je lepo od njih i od srca im hvala,ali to nije dovoljno. Pre svega, nemamo struju, u mraku smo.Bio sam u Elektromoravi. Prvo su mi tražili sto pa posle pristali na 80. 000 dinara. Taj novac nemamo - veli Dragan Lokvarevic.

Inace, Lokvarevici su prepuni hvale za žitelje Ostrova. Vele, nema domacinstva koje im nije pomoglo oko ishrane. Nažalost, nisu bili zadovoljni jednim brojem žitelja Dubravice jer su se cesto veoma nekorektno odnosili prema njima.

A deci treba mnogo. Odeca, obuca,školski pribor,bicikli. Nedostaje im i ogrev. Jer topola je loše uz to i sirovo drvo. Kuca treba da se preuredi spolja i iznutra,a potrebno je da se renovira i stolarija (prozori, vrata,stolovi,stolice).

„ Nije nam lako, ali nema se kud. Ja volim svoju decu i izvešcu ih na put. To su i zdrava i dobra deca. Ponekad pomislim da su mi neki ljudi prebacivali zašto ce mi tolika deca. Kako zašto? Nek je Srpce više. Zar ne vide da Srbija umire od bele kuge” - rekao nam je na kraju Dragan Lokvarevic.

Život je surov. I težak. Narocito onima koji žive bez ženske ruke. I valja im pomoci,ljudski je i hrišcanski...

S. Ristic

ZANIMLJIVOSTI

TITOVI KALENDARI SE PRODAJU KAO ALVA

KUCEVO - Novogodišnji kalendari za 2008. godinu prodavali se za vreme novogodišnjih i božicnih praznika kao alva po ceni od 150 dinara, na improvizovanim štandovima u Kucevu,Golupcu i Velikom Gradištu. Najcešci kupci su jugonostalgicari i verni poštovaoci bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

LJ.Nastasijevic

JP "TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC

STABILNO I KVALITETNO GREJANJE

U tekucu grejnu sezonu požarevacka “Toplifikacija” je ušla sa nesvakidašnje dobrim polaznim osnovama. Najpre, izvor toplotne energije, kostolacka popularna “Stotka” remontovana je i uspešno aktivirana posle dužeg vremenskog perioda.

Privredno društvo “Kopovi i elektrane” Kostolac je uložilo napor i sredstva i taj termoenergetski blok, osim ucešca u proizvodnji elektricne energije, izuzetan znacaj ima za toplifikacioni sistem.

“Stotka” je, naime, najpouzdaniji izvor i, uz blokove koji su minulih godina korišceni za daljinsko grejanje, a sada predstavljaju rezervu, kvalitetno i pouzdano dopremanje toplotne energije rešeno je trajno i valjano.

Lakše se diše

- Sada smo u prilici da u svakom trenutku, po dijagramu koji predložimo, dobijemo onu kolicinu energije koja nam je potrebna za distribuciju. “Stotka je” konstrukcijski, tehnološki tako rešena da daje stabilne kolicine toplote, para sa turbine krece kroz izmenjivac u vrelovod, stiže do naših izmenjivaca, prode celokupan konzum, zagreje radijatore u svakom stanu i domacinstvu, pritom joj se snizi temperatura upravo na meru kakva je, po povratku u termo-blok adekvatna za njeno ponovno zagrevanje, pretvaranje u paru i pokretanje turbina. Taj ciklus se neprekidno ponavlja i mi grejemo korisnike 24 sata dnevno. I to - kvalitetno. To je drugi važan elemenat koji ove sezone valja istaci. Kao rezultat stabilnog izvora, dolazi kvalitet. Naime, u odnosu na spoljne temperature, naši strucnjaci sada mogu da sasvim precizno odreduju nivo i brzinu protoka toplote, tako da su, siguran sam, naši korisnici potpuno zadovoljni ove grejne sezone, - kaže Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Novi problem: stare cevi

Pocetkom prošle nedelje, u centru Požarevca se javio problem, kako kažu u Toplifikaciji, nesvakidašnji i opominjuci. Naime u Tabacnici, strogom centru Požarevca, u jednoj prodavnici je popustila instalacija i radijator naprosto - pukao. Razlog: dotrajale unutrašnje instalacije.

- “Toplifikacija” je dužna i nadležna da dovede kvalitetnu toplotnu energiju do prikljucka korisnika. Od tacke preuzimanja, unutar objekta, instalacije su vlasništvo korisnika i, logicno, njegova obaveza da prati stanje instalacija, ventila, grejnih tela... Pre svega, zbog štete koju ce imati ako negde procuri voda iz sistema i poplavi okolni prostor. Slicno kao i sa vodovodnim instalacijama: ako kaplje cesma, curi vodokotlic, procuri bojler..., niko ne zove Vodovod, nego sam ili uz angažovanje majstora sanira problem. Naime, mi smo sada u prilici da isporucujemo i kvalitetnu temperaturu i adekvatan protok. To su idealni paramteri za idealno grejanje. Medutim, ima instalacija koje su dotrajale i takav režim toplote i protoka, jednostavno, nisu više u stanju da prate. To se, eto, upravo i desilo. Naše ekipe su intervenisale, bilo je nešto teže lokalizovati mesto, jer je radijator imao odvod u kanalizaciju i nije se na prvi pogled moglo uociti gde je oštecenje. Morali smo da zatvorimo ventile, u jednom periodu da i ostale korisnike lišimo kvalitetnog grejanja, ali mislim da smo u optimalnom vremenskom roku sve ponovo doveli u red.

Zamena tokom leta

- Taj incident je dobra opomena i naši inženjeri su dobili zadatak da provere i do 1. maja ove godine evidentiraju sve dotrajale instalacije, vertikale u objektima zajednickog stanovanja, kako bi se, tamo gde je stanje loše i nepouzdano, vlasnicima, odnosno kucnim savetima, predocila potreba i neminovnost blagovremene zamene dotrajalih delova ili elemenata. Mi cemo taj spisak objaviti i u medijima, uz javni poziv da se problem dotrajalih instalacija neizostavno blagovremeno i kvalitetno reši. To ce morati da se uradi, pre svega u interesu korisnika, u interesu redovnog i kvalitetnog grejanja. Od 1. maja do pocetka iduce grejne sezone ima dovoljno vremena da se ljudi dogovore i organizuju, zamene dotrajalo i spokojno docekaju pocetak grejanja. Mi imamo primer Politehnicke škole, u kojoj je u poslednje dve godine, i to nekako baš oko novogodišnjih praznika, dolazilo do popuštanja instalacija i curenja. Prošlog leta smo direktoru Dejanu Savicu ukazali na taj problem i upozorili da ne možemo garantovati kvalitetno grejanje. On je to shvatio krajnje odgovorno, zamenjeno je sve što je dotrajalo i sada se Škola greje bez problema. To je model kako treba shvatati i rešavati problem i racunamo da ce tako reagovati svi korisnici, bilo individualni ili u kolektivnom stanovanju, svuda gde je zanavljanje instalacija neminovno - porucuje Janicic.

U “Toplifikaciji” smatraju da bi bilo dobro da se raspiše konkurs i angažuje jedno ili više preduzeca koja bi vršila zamenu i održavanje unutrašnjih grejnih instalacija. Konkursom bi se definisale cene takvih usluga, kako ne bi dolazilo do enormno skupih obracuna radova i materijala. “Toplifikacija” takav posao nije u mogucnosti da prihvati, ne zbog cinjenice da joj to nije obaveza, vec zbog nedostatka dovoljnog broja strucnjaka koji bi se za te poslove angažovali.

Izolacija - lek za košavu

Prvi dan 2008. godine osvanuo je sa obilnim snegom. Oko Božica su košava i ledena kiša gotovo okovali ovaj i druge delove Srbije. Toplifikacioni sistem, medutim, funkcionisao je besprekorno. Snažna košava i ledena kiša nisu uticale ni na nadzemne instalacije vrelovoda izmedu Kostolca i Požarevca.

- Nama su idealni uslovi za grejanje kad je spoljna temperatura pet stepeni ispod nule. Tada sistem funkcioniše savršeno i korisnici mogu da budu prezadovoljni. Inace, mi smo spremni da kvalitet grejanja zadovoljimo sve do pada spoljne temperature i citavih 18 stepeni Celzijusa ispod nule. To je, doduše izuzetno retka pojava. Medutim, postoji nešto drugo: ovo je košavsko podrucje i snažni udari košave stvaraju osecaj da je znatno hladnije nego što realno jeste. Kad duva košava, mi korigujemo parametre, povecavamo protok toplote, ali sve to ima slabog efekta ako prostor koji se greje, da tako kažem, “ne dihtuje”. Ako nije adekvatno zaptivanje prozora i vrata, ako je loša izolacija spoljnih zidova, bice vam hladno i ako sedite tik uz vreli radijator. Što su udari košave snažniji, to su gubici toplote u vašem životnom ili radnom prostoru veci. I tu, kao kod malocas pomenutog reagovanja u slucaju dotrajalih instalacija, rešenje leži na vlasniku prostora. Jednostavno, sva mesta gde toplota “curi”, moraju se obezbediti. Država je, u interesu globalnog ocuvanja energije i ocuvanja životne okoline, odobrila kredite sa otplatom od 20 godina, mogu se realizovati preko nekoliko banaka, i gradani mogu, kroz veoma podnošljive rate, da termoizoluju svoje objekte. Efekat ce biti višestruk: osetice šta znaci uživati u toplom domu, na drugoj strani - racionalnim iskorišcenjem toplotne energije postici ce znacajne uštede, i polovina sadašnjih kolicina bice dovoljna za kvalitetno zagrevanje. Kad se stavi na papir, pokazace se da su uštede mnogo vece od troška ulaganja u zaštitu. I, konacno, svaki kilovat uštedene energije u vašem domu, kilovat je više za nekog novog korisnika toplifikacije - porucuje Toma Janicic.

Kredit za penzionere

U kampanji izgradnje 1.000 novih prikljucaka, tokom 2005. i 2006. godine, realizovanoj kreditom od milion evra, koji je “Toplifikacija” krajem prošle godine pocela redovno da vraca, preostalo je dosta novih prikljucaka na koje korisnike tek treba prikljuciti. Tokom prošle godine, što iz te grupe, što širenjem mreže u nekoliko gradskih podrucja, na mrežu je prikljuceno oko 500 novih korisnika. Polovina tog broja su prikljucci u novosagradenim stambenim zgradama. Sveukupno, “Toplifkacija” sada distribuira toplotnu energiju do 6.600 korisnika.

- Do isteka prošle godine okoncali smo celu Kosovsku ulicu, Nevesinjsku smo prevezali, kako bismo rešili deo Karadordeve. Odlucili smo da posao uradimo i u ulicama Vase Pelagica, Toplicinoj i Lole Ribara. I pocetkom ove godine, odmah po Božicu, prikljucili smo 55 korisnika u stambenoj zgradi u Nemanjinoj, kao i 10 - 12 privatnih kuca. Gradani u ulici Vase Pelagica, ovih dana ce se grejati, ovom prilikom im se izvinjavam što se nije stiglo ranije. To je ulica u kojoj su se apsolutno sva domacinstva odazvala i 25 novih korisnika vec uživa u blagodeti kvalitetnog grejanja. Za ovu godinu imamo veoma ambiciozan plan. Nastojacemo da u posao krenemo 1. marta, a do kraja ove godine da na sistem prikljucimo 1.000 novih korisnika! Planiramo da u tu cifru ude oko 300 korisnika starijeg životnog doba. Naime, imam ideju da pokušamo da im omogucimo povoljne kredite za participaciju, dve banke su ideju vec prihvatile, bice to kredit na 5 godina, mi cemo svakog ko prihvati ovo povoljno rešenje odmah prikljuciti na mrežu. Mi smo na taj nacin 1999. godine prikljucili oko 450 korisnika penzionog osiguranja, verujem da ce i ovog puta biti pravog odziva, na zajednicko zadovoljstvo.

Strategija - ekskluzivno

Ekskluzivno za “Rec naroda”, direktor “Toplifikacije” izneo je strategiju za 2008-u:

- 1. marta pocinjemo radove u Rudarskoj, Ratarskoj, Miodraga Markovica i Partizanskoj. Ovo prvi put iznosim u javnost, ni oni to još ne znaju. Naime, gradani tih ulica su korektno prihvatili da sacekaju da 2007 - e završimo Kosovsku i to nas obavezuje da prvo kod njih krenemo, vec 1. marta. Radi se o stotinak korisnika, investicija je vredna 25 miliona. Korisnici ce ucestvovati sa svojim delom, po staroj ceni, nece biti poskupljenja, ostatak ulažemo mi. Dalje, mrežu širimo ulicom Vlastimira Pavlovica - Carevca, do crkve, radicemo Zabelski krak, ulica Vidinska levo i desno i desna strana Partizanske, to su 4 toplopredajne stanice, i to je nivo naših mogucnosti ulaganja. Brdo 2 i 3 radimo po drugacijem principu: cevi smo vec kupili, a ako uspemo da deo sredstava dobijemo od NIP-a, krecemo odmah i tamo. Nastojacemo da uradimo posao i u ulici Stanoja Glavaša, a probacemo da toplotu dovedemo i do Ekološkog doma na Cacalici, ujedno rešimo i okolne ulice sa desne strane Cacalice, Slobodarska, Filipa Višnjica i druge. Konkurisali smo kod NIP-a, ako se odobri, ulazimo i u taj posao. Tu bi bilo više od 120 novih korisnika, red velicina 3.5 megavata. Ide i leva strana Stanoja Glavaša, ako nam odobre da presecemo asfaltni put, ici ce i desna, prema Izvorskoj. Time bi se zatvorio ceo krug duž pruge. Nismo zaboravili ni Bulevar ni deo Sopota, gde smo stigli kod Poljoprivredne škole. Tamo mora da zaživi inicijativa i odradicemo i taj deo MZ Sopot - najavljuje Toma Janicic, dodajuci:

- Ove godine nastavili bismo mrežu i preko Lucicke pruge. Uraden je projekat, investicija je vredna oko 50 miliona dinara i, ako se realizuje zajednicko ulaganje SO Požarevac i NIP - a, tim novcem bi se odradio prikljucak od “Litasa” do Železnickih zgrada, a mreža nastavila levom i desnom stranom ulice Starine Novaka, sa bocnim sokacima. Time bi se napravila prava ekološka zona: prošla je voda, prošla kanalizacija, prode li i toplifikacija, bice zaokružen citav krug. Sveukupno, dakle, ove godine 1.000 novih korisnika. Ne prikljucaka, vec prikljucenih korisnika! - porucuje Janicic.

Cirikovac i Klenovnik

"Toplifikacija" ce pomoci i selima Klenovnik i Cirikovac u izgradnji mreže, nezavisno od toga što ne gazduje toplifikacionim sistemom u tim naseljima.

- Cirikovac i Klenovnik nisu ušli u ovogodišnji plan, trebalo je da se saveti mesnih zajednica usaglase sa Skupštinom opštine, ali smo, svejedno, prihvatili zadatak našeg Osnivaca i pomoci cemo u pogledu projekata, nadzora i, u koordinaciji sa PD Kostolac, koje ulazi u projekte vezane za kopove i pepelište, verujemo da ce se realizovati toplificiranje i Klenovnika i Cirikovca, - kaže Toma Janicic.

Cestitka

Svim gradanima upucujemo iskrene cestitke povodom Nove Godine, Božica i Pravoslavne Nove Godine. Našim korisnicima obezbedicemo tople domove u kojima želimo da im i oko srca bude toplo, da u porodicama bude zdravlja, harmonije, sloge i ljubavi.

JP "Toplifikacija" Požarevac

D. Milenkovic

TRADICIONALNO NOVOGODIŠNJE DRUŽENJE “POŠTUJMO STARIJE’’ U DOMSKOM ODELENJU ZA STARE I PENZIONERE PRI CENTRU ZA SOCIJALNI RAD U KUCEVU

VECA PAŽNJA ZA STARIJA LICA

- Mesna zajednica grada na Peku i opština Kucevo vec trecu godinu organizuju novogodišnje druženje sa starima Domskog odelenja koje je pocelo sa radom 2003.godine i u kome se nalazi 120 korisnika

Domsko odelenje za stare i penzionere pri centru za socijalni rad u Kucevu radi od 2003.godine kada ga je osnovala Vlada Republike Srbije. U pocetku osnivanja ovog odelenja postojao je kolektivni Centar za izbegla lica. Danas je socijalna ustanova koja ima 120 korisnika i 31-og zaposlenog radnika. Povodom Srpske nove godine, stare i izbegla lica, kao i zaposlene posetio je predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic sa saradnicima,predstavnici Mesne zajednice iz ovog grada na Peku, kao i clanovi KUD-a iz Neresnice.

Opština i Mesna zajednica vec trecu godinu organizuju ovakve zajednicke susrete. želimo da vam pomognemo da na trenutak zaboravite svoje porodicne i zdranstvene probleme i da budete zajedno sa nama i ovim mladim ljudima koji nastavljaju tradiciju olicenu u pesmi i igri svojih predaka. Želim vam sve najlepše,a prvenstveno dug život i ne zaboravite da mi mislimo na Vas,rekao je na pocetku ove skromne svecanosti predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic.

Ovo je tradicionalno druženje koje organizuje Mesna zajednica Kucevo i ova Homoljska opština pod nazivom “Poštujmo starije”.

- Drago nam je što lokalna zajednica misli i vodi brigu o starim i iznemoglim licima kako i o onima koji se nalaze ovde u odelenju,tako i u ostalim naseljima na podrucju opštine.Kao dokaz o ovoj brizi govore i dva projekta od kojih se jedan “Niste sami,pomoc u kuci” realizuje od aprila prošle godine i koji obuhvata 45 ostarelih lica kojima pružaju usluge deset geroto-domacica,kaže direktor Centra za socijalni rad Kucevo, Sanja Vukojevic. - Ovim projektom dokazujemo da nismo zaboravili naše stare kojih ima sve više,jer je stanovništvo opštine Kucevo sve starije. U toku je i realizacija drugog projekta “Klub za starije-senior” kojim je naša opština konkurisala kod Fonda za socijalne inovacije a u skladu sa Strategijom razvoja socijalne zaštite u Srbiji. Ovaj projekat je takode,usmeren na starija lica sa sacuvanim psihofizickim sposobnostima i koja imaju da zadovolje svoje psihološke, emotivne potrebe, kao i potrebe za druženjem i kreativnošcu.

Ovim projektima želi se da što više ljudi što duže ostane u prirodnom okruženju i tu je opština Kucevo napravila znacajne pomake. Isto tako je i važno da ovde u gradu na Peku postoji i Domsko odelenje koje predstavlja mogucnost da ona lica koja više ne mogu da ostanu u prirodnom okruženju budu zbrinuta na adekvatan nacin i o kojima ce brinuti jedan tim medicinskih sestara i socijalnih radnika.

Upravo smo pred novogodišnje i božicne praznike organizovali dve kreativne radionice,a ocekujemo da cemo i u ovoj godini nastaviti da pripremimo naše korisnike i obuciti da budu spremni da rade razlicite stvari kao što su recimo,cestitke,novogodišnji ukrasi i rad sa razlicitim tehnikama na papiru.Narednih dana nabavicemo potreban materijal za ove radove a nastavicemo da radimo zajedno i sa klubom za stare kako bi imali zajednicke prodajne izložbe i naši korisnici ostvarili i neku zaradu. Mislim da smo na pravom putu da ovo zaživi u praksi,ali uvek ima mesta za bolje,naglasila je direktorka Centra za socijalni rad, Sanja Vukojevic.

Clanovi KUD-a iz Neresnici za 120 starih lica koja se nalaze u Domskom odlenju pri centru za socijalni rad u Kucevu izveli su i prigodan kulturno-umetnicki program.

LJ.Nastasijevic

KULA: ODRAŽANA TRECA LOVACKA MANIFESTACIJA "BRADACKA LISICA"

JENIC NAJBOLJI LOVAC

U subotu dvanaestog januara, održana je po treci put lovacka manifestacija "Bradacka lisica", na terenima u okolini manastira Bradaca, ciji je domacin bila Lovacka sekcija Kula u okviru Lovacgog udruženja "Stig" Smoljinac - Boževac.

U akciji na lisicu ucestvovalo je oko 120 lovaca, iz lovackog udruženja "Stig".Na ovu manifestraciju došli su i gosti iz Beograda, Kuceva, i Negotina. Lov na lisicu trajao je punuh šest casova, po brdovitom i snežnom terenu. Nažalost, ove godine, iako je sve besprekorno organizavano, odstreljena je samo jedna lisica, za razliku od proše godine kada su bile cetiri lisice.

Jedini lovac koji je imao srece da donese lisicu je Goran Jenic iz lovace sekcije Kobilje. Svi lovci su se vratili sa terena živi i zdravi, malo nezadovoljni jer nisu imali srece da ustrele još koju lisicu, metak ih naprosto nije hteo.Doduše medu lovcima bilo je malo nestrpljenja, imali su nekoliko pogodaka, ali samo ranjavanja lisica, koje su pobegle u svoje jazbine.

Po završetku akcije na lisicu, lovci su se okupili kod manastira "Bradaca" gde su uz vrucu rakiju i caj, komentarisali svoje pokušaje da ustrele lisicu.Posle ovog okupljanja organizovan je rucak u Domu kulture Kula, gde su se lovci družili i razmenjivali svoja lova-cka iskustva.

Mi smo se trudili organizaciono i finasijski da maksimalno bude dobra ova manifestacija koja se po treci put zaredom održava.

Nadamo se da ce iduce godine lovci lovackog udruženja "Stig" Smoljinac - Boževac sa gostima iz drugih gradova, imati više srece u ustreljivanju lisica,Sve u svemu, zadovoljni smo, a verujem i lovci, kaže Žikic Vladan.

D.Naumovic

VELIKA BRESNICA KOD KUCEVA

BADNJAK SPOJIO DRUGOVE

KUCEVO. - Željko Stojanovic i Miško Stevic iz Velike Bresnice kod Kuceva, srecu se svake godine u rondom selu povodom tradicionalne sece badnjaka uoci Božica, u ataru -iza Caira, iako žive vec godinama u dalekom svetu. Željko je sa roditeljima Anom i Zoranom žitelj Pariza a Miško Stevic sa majkom živi i radi u Cirihu , redovno dolazi i kod oca Miodraga u Beliku Bresnicu . Za Božicne praznike oboje mladica dolaze u zavicaj i obnavljaju stare narodne obicaje.

- Moje rondo selo je moj mali raj-kaže Željko.Tri Pariza da mi daju, ne bih se odrekao rodnog kraja. Pogledajte ovaj predeo, najlepši je na svetu.Ovde u ovom ataru cu da napravim kucu, ovo je njiva mog dede Dragoslava.I Miško je emotivno vezan za selo.

- Kad je svanulo jutro uoci badnje veceri, okupili smo se nas desetak drugova i krenuli put šume po drvo žibota. Usput pevamo pesme, šalimo se, gazimo dubok sneg, svuda oko nas je samo belina snežna a naša duša puna zavicaja.Takmicimo se ko ce brže i lepše stablo da nade i isece.Uvece se svako od nas u svom domu prepušta božicnim radostima,dodaje Miško Stevic.

LJ.Nastasijevic

KONJ SIGURAN PREVOZ

KUCEVO - Zbog snega koji je pao u ovom kraju najviše problema imali su vozaci, jer se saobracaj odvijao usporeno i otežano posebno na lokalnim saobracajnicama u brdsko-planinskom podrucju.

Kada snegovi zaveju sela u kucevackoj opštini, a temperatura padne nekoliko stepeni ispod nule i zakoci autobuse i druga vozila, onda se žitelji dovijaju na razne nacine da stignu do planiranog mesta ili prodavnica.

Muka je vlasnika konja naterala da se po cici-zimi uputi do centra sela ili susednih naselja, pa je konj u ovim otežanim danima u Homolju, jedini siguran prevoz njegovih vlasnika.

LJ.Nastasijevic

MISIJA UDRUŽENJA

Udruženje Roma Branicevskog okruga (URBO), Požarevac, upisan je u Registar udruženja gradana u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava dana 03.06.2004. godine (registarski broj: 2439 , redni broj: 6740 ). URBO je clan Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Balkanske mreže za razvoj i integraciju Roma, a posebno se bavi promocijom Strategije za smanjenje siromaštva izbeglica i raseljenih lica sa Kosova.

15.juna 2007.godine, Udruženje Roma je uz saglasnost Službe za ljudska i manjinska prava, formiralo Savet Roma za meddunarodnu saradnju Srbije.

URBO je nevladina neprofitabilna organizacija koja u svom sastavu ima 26 ogranaka koje su zasebno funkcionisale od 1998.godine, sve do 2004.godine kada su sve objedinjene u URBO-u. Ukupan broj Roma koji žive u opštini Požarevac je 15.000 ljudi ( 16% ukupne populacije u opštini Požarevac ), a u Branicevskom okrugu 25.000 ljudi (11% ukupne populacije Branicevskog okruga). Od tog broja 2800 lica su izbeglice i IRL. Najugroženija lica su ona koja su smeštena u Požarevcu i Kostolcu po kampovima i privatnim kucama. ( 116 domacinstava u kojima živi 710 osoba).

Prioritet ove organizacije su:

- Rešavanje postojecih problema sa kojima se srecu svi Romi (DISKRIMINACIJA, PREDRASUDE, STEREOTIPI)

- Poboljšanje radnih i životnih uslova Roma

- Razmena informacija o položaju Roma i dostignuca Roma

- Iniciranje razvoja, revitalizacije i normalizacije meduetnickih odnosa, kao i podrška razvoju gradanskog društva u Branicevskom okrugu

URBO funkcioniše u pravcu donošenja pozitivnih rešenja za lokalnu zajednicu, demokratizaciju, stabilnost i bolju kooperaciju u regionu kroz sledece programe:

1. Kultura

1. Obrazovanje i prekvalifikacija

1. Socijalna pitanja

1. Ekologija i unapredenje života u romskim naseljima

1. Regionalna i medunarodna saradnja

1. Seminari i radionice

Ostvareni projekti

2007

- Projekat " Procena potreba lica vracenih putem readmisije " - projekat readmisije azilanata koji je usmeren na integraciju povratnika iz zapadno-evropskih zemalja (Služba za ljudska i manjinska prava i OSCE ).

- Projekat " Prevencija kardiovaskularnih bolesti romske populacije u opštini Požarevac " (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Zdrastveni Centar Požarevac )

- Projekat otkrivanja osoba sa izraženim faktorima rizika za dobijanje šecerne bolesti - Dijabetes 2 - ( Dijabetološki savez Srbije ).

- Nastavak projekta "Proširenje dostupnosti predškolskih obrazovnih institucija" (Služba za ljudska i manjinska prava i Nacionalni Savet romske nacionalne manjine ).

- Distribucija humanitarne pomoci interno raseljenim licima iz izgorelog kampa « Rasadnik Sever « u Požarevcu ( Fondacija NJKV Princeze Katarine).

- Trening " Proces izveštavanja Timu sa akcentom na obuci za pisanje izveštaja prema smernicama Tima Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva "

- Projekat " Razvoj osetljivosti sistema primarne zdrastvene zaštite za pitanje roda i marginalizovanih grupa " - (CIDA, Grupa 484 i Zdrastveni Centar Požarevac)

- Seminar za mlade preduzetnike « Na putu do poslovnog uspeha « - ( OSCE i SEED )

- Projekat „ Podrška procesu readmisije kroz održivu reintegraciju povratnika iz Zapadne Evrope u Srbiju i Crnu Goru „ - (Grupa 484, Evropske perspektive, SDF) - obuka za preduzetnike, kursevi srpskog jezika i ostalih zapadnoevropskih jezika, pribavljanje dokumentacije - projekat u toku.

- PODELA 500 NOVOGODIŠNJIH PAKETICA ZA DECU U POŽAREVCU I KOSTOLCU

- ZAPOSLENA 31 ŽENA NA PROJEKTU POMOCI U KUCI STARIM OSOBAMA

- ZAPOSLENO 15 MUŠKARACA NA IZGRADNJI ROMSKOG EDUKATIVNOG CENTRA KOJU CE FINANSIRATI AMBASADA JAPANA U BEOGRADU.

- 04.JANUARA 2008.GODINE POCEO PROJEKAT „PREVENCIJA KARCINOMA DOJKE KOD ROMKINJA U OPŠTINI POŽAREVAC „ KOJI SE REALIZUJE SA DOMOM ZDRAVLJA U POŽAREVCU.

- PODELJENE STIPENDIJE UCENICIMA U IZNOSU OD PO 3.000 dinara MESECNO, KOJE CE SE UPLACIVATI DO SEPTEMBRA 2008.GODINE

- FORMIRANJE DRUŠTVA ROMSKO - GVINEJSKOG PRIJATELJSTVA

PLANOVI ZA BUDUCNOST

Romska nevladina organizacija ce nastojati da ukljuci mlade muškarce i žene u sve nivoe organizacione strukture, s posebnim akcentom na rodnu ravnopravnost i njihovo ucestvovanje u donošenju odluka. Isto tako, buduce aktivnosti Udruženja su:

• Publikovanje informacija o Romima

• Organizovanje emisija na radiju i TV-u na Romskom jeziku o Romima

• Organizovanje i umrežavanje lokalnih nevladinih organizacija

• Organizovanje strucnih skupova, seminara, savetovanja i drugih oblika strucnog obrazovanja

• Saradnja sa univerzitetima, udruženjima i organizacijama u zemlji i inostranstvu koje se bave Romima

• Prikupljanje podataka o kršenju ljudskih prava i sloboda

• Preduzimanje mera za otklanjanje eventualnog kršenja ljudskih prava i sloboda

• Saradnja sa svim relevantnim domacim i medunarodnim organizacijama koje se bave položajem Roma.

Predsednik Udruženja Roma Branicevskog Okruga i

Romske regionalne kancelarije

Miroslav Veljkovic

SA TRIBINE SRS U KUCEVU

SRBIJI TREBAJU PROMENE

- Data puna podrška kandidatu SRS Tomislavu Nikolicu za predsednika Srbije

- Znacajna investiciona aktivnost u protekli tri godine

U organizaciji Opštinskog odbora Srpske Radikalne stranke u Kucevu je održana tribina na kojoj se razgovaralo o postignutim rezultatima u proteklih tri godine, kao i o predizbornoj aktivnosti za predstojece izbore za predsednika Republike Srbije. Gosti tribine bili su narodni poslanici Momir Markovic, Veroljub Arsic i Saša Valjarevic, predsednik Vlaške stranke Demokratske Srbije Siniša Davidovic i predsednik Vlaške stranke Slobodan Peric. Prikazan je i dvadesetominutni film o investicijama u ovoj Homoljskoj opštini za period 2004-2007. godina. Pozdravljajuce goste,clanove i simpatizere stranke predsednik Opštinskog odbora SRS Kucevo Novica Janoševic povodom podrške kandidata ove stranke Tomislava Nikolica za predsednika Srbije istakao da je došlo vreme da se u Srbiji stvari menjaju,jer proteklih sedam godina bilo je dovoljno za vladavinu sadašnje samozvane Demokratske vlasti.- Narod ne može da živi samo od njihovih predizbornih obecanja,od projekata, investicionih planova,zapošljavanja od pola miliona gradana. Od svega toga danas u Srbiji nema ništa, umesto zapošljavanja bez posla je ostalo pola miliona radnika,prodato je sve što je imalo da se proda, a o kriminalu i bogacenju pojedinaca da ne i govorimo koji su stekli veliko bogatstvo pljackanjem gradana.

- U protekle tri godine nema ni jedne mesne zajednice na podrucju naše opštine gde se nešto nije radilo,pocev od dva velika armirano-betonska mosta na reci Pek, asvaltirano je preko 40 kilometara lokalnih i magistralnih puteva. Obavljena je rekonstrukcija lokalnih i seoskih puteva u dužini od oko 60 kilometara. Preko 600 penzionera dobija besplatne lekove na teret opštinske kase,56 ucenika dobijaju opštinsku stipendiju,a za potrebe škola,decjih vrtica,ratvoja turizma,kulture i sporta, inspekcije i vatrogasne jedinice kupljen je jedan minibus i pet putnickih vozila.Svim radnicima ŠIK-a koji su dobili otkaz prilikom stecaja ovog kolektiva iz opštinske kase isplacuje se ovih dana jednokratna pomoc u visini od po 3.000 dinara. Konkurisali smo kod NIP-a sa 35 projekata u ukupnoj vrednosti od 15 miliona evra za radove u oblasti infrastrukture,rekao je predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic.

Srpska Radikalna stranka uvek je vodila racuna o manjinama i njihovim pravima. Oni znaju da sadašnji kandidat za predsednika Srbije Tomislav Nikolic nece trgovati sa njihovim interesima i zato na ovim izborima on ima našu punu podršku.rekao je predsednik Vlaške stranke Demokratske Srbije, Siniša Davidovic i dodao da je kucnuo cas nama Vlasima i svima zajedno,da na celu Srbije 20.januara dode novi covek-covek iz naroda,covek od poštenja,covek kojeg je Bog odredio da bude prvi na listi...

Narodni poslanik Saša Valjarevic je rekao da prethodni film koji je prikazan govori kako radikali u jednoj od opština Branicevskog okruga vladaju i brinu se o svim gradanima bez obzira na njihovu nacionalnu,versku i drugu pripadnost.-Za nas su gradani svi isti i zato i imate najviše poverenja gradana Kuceva,a imacemo poverenje i svih gradana Srbije. Naš kandidat ima razumevanja za svakog gradanina,radnika,seljaka,studenta,penzionera,da svima omoguci bolji život i zato svim srcem glasajmo za Tomislava Nikolica,dodao je Valjarevic.

- Dobro znam kakvu ste opštinu zatekli 2004.godine kada ste pobedili na lokalnim izborima, cak i vaš predsednik opštine prilicno skroman pa nece da kaže sve kakve je muke imao i ima da opština funkcioniše u intresu njenih gradana. Sa ovim postignutim rezultatima koje ste ostvarili u jednoj maloj i relativno siromašnoj koja je bila ,,ojadena’’od predhodne vlasti,treba da se ponosite.Nažalost slicna je situacija i u Srbiji. Zato su potrebne promene,naglasio je narodni poslanik SRS, Veroljub Arsic.

- Gledajuci ove vaše rezultate i ne tražeci pare od nikoga,iznalažeci neke rezerve uspeli ste da stvorite vašim gradanima lepši i ugodniji život. Isto tako treba uraditi i u Srbiji. Izabrati predsednika koji ce raditi i brinuti o gradanima i koji ce su boritri svim srcem da ovi lopovi završe u zatvorima,rekao je narodni poslanik Momir Markovic.

LJ.Nastasijevic

SOCIJALISTI U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI “GORNJA MALA”

PODRŠKA MRKONJICU

U jednoj od najvecih gradskih mesnih zajednica u Požarevcu, u “Gornjoj mali” na skupu socijalista prošlog petka data je puna podrška predsednickom kandidatu SPS, diplomiranom inženjeru Milutinu Mrkonjicu. Skupu su prisustvovali i predsednik i sekretar Opštinske organizacije SPS Požarevac Miomir Ilic i Milic Jovanovic koji su, obrazlažuci predsednicku kandidaturu Mrkonjica, pored ostalog naveli da je u pitanju graditelj, covek koji je u politiku ušao tek pošto je iza sebe ostavio vredna dela. “Srbiji je u ovom trenutku umesto rušitelja potreban graditelj, culo se ovom prilikom. —Mrkonjic je, takode na ovim izborima jedini levicar, jedini predstavnik onih snaga koje se bore za socijalnu pravdu, rekao je Ilic.

Ucesnici skupa obavešteni su da se danas u Sava centru održava izborna konvencija predsednickog kandidata SPS Milutina Mrkonjica i da ce Opštinska organizacija socijalista Požarevca obezbediti prevoz svim zainteresovanim gradanima da prisustvuju ovom dogadaju.

S.E.

TRAGOM POLICIJSKE VESTI

KRALI NA BOŽIC PO CRKVAMA

- Muljevitom akcijom požarevacke policije izvršioci iza brave

- Uhvaceni Dragan i Nenad Stojanovic iz Leskovca kod Petrovca

Lopovi ne zaobilaze više ni crkve. Oltari su sve više meta kradljivaca kojih je, nažalost, podosta.

Tokom Božicnih praznika u okolini Požarevca dogodilo se krivicno delo teške krade u crkvama “Sveti Vraci” u Bubušincu i “Sveti Trifun” u Klicevcu.

Naime, prvog dana Božica, dakle, sedmog januara, odmah posle održane Svete liturgije sa jednog i drugog crkvenog oltara ukraden je dinarski i devizni novac. Munjevitom akcijom požarevacke policije odredena je mera zadržavanja braci Nenadu i Draganu Stojanovicu, obojica su iz sela Leskovca kod Petrovca i obojica poznata po ne baš krotkoj prošlosti, odnosno imaju zatvorsko iskustvo. Izvršenim pretresom kod njih je pronaden novac u visini od 11.000 dinara i odmah vracen crkvama.

“Nije to njima prvi put. Crkva u kojoj ja služim nije bila zatvorena. Poslužili su se ko na tacni. Ali, bilo je crkava u kojima su provaljivali. To nije mnogo novca,ali to je greh, - veli Milan Dišic, paroh Bradaracki koji služi u Bubušinvcu.

Pred policijom braca Stojanovic priznala su kradu i izjavili da je to bilo jace od njih. Ne znamo da li ih je u tome baš crni davo iskušavao, ali, nema sumnje da je rec o davoljoj raboti.

Krali su od ljudi i Boga. A osma božja zapovest glasi: ne kradi.

S.Ristic

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE OO NOVA SRBIJA POŽAREVAC

VELIKA DELA IZA VELJE ILICA

Izbori za predsednika Rpublike Srbije jedina su bili tema konferencije za medije OO NS Požarevac održane prošlog petka kojoj su prisustvovali i clanovi Opštinskog odbora stranke.

- Kao što znate, za 20. januar 2008. godine raspisani su predsednicki izbori. Nova Srbija ima svog kandidata, gospodina Velimira Ilica, predsednika stranke, ministra za infrastrukturu u ovoj vladi, ministra za kapitalne investicije u prethodnoj vladi Republike Srbije. Iza našeg predsednickog kandidata stoje velika dela, smatramo da od svih kandidata koji su na izbornoj listi naš kandidat ima pravi rad iza sebe. Kao što u našem narodu kažu za coveka koji je domacin, dobar, pošten, radan i vredan covek, ako ga nema da ga treba izmisliti, sreca naša što mi u Novoj Srbiji imamo takvog coveka, coveka koji se svim srcem založio da izgradi i napravi jednu modernu Srbiju. Naš cilj i naš program je u tome da Srbiju približimo Evropi, da udemo u Evropu ali i da ne zaboravimo našu tradiciju, našu veru i na naš narod koji treba da ude u Evropsku uniju kao jedan ponosit narod uzdignutog cela, naglasio je Dejan Krstic, predsednik OO NS Požarevac.

M.K.

REPORTAŽA

U BRAKU 67 GODINA

- Aleksandar Vagic je punih 37 godina u penziji

- Preživeo sve golgote i ratne vihore

“ Kada su srecne , sve porodice su slicne , a kada su nesrecne svaka je nesrecna na svoj nacin .”

_ rekao je veliki ruski pisac Lav N. Tolstoj

Obuzeti sumornom svakidašnjicom i licnim brigama , cesto i ne primetimo porodice i ljude koji žive u našem okruženju a koje krase lepe i skromne ljudske osobine.

Jedan od takvih, junak naše price , jeste penzioner koji vec 37 godina uživa u svojoj penziji ,a koga svi u ulici zovu deda Aco.

Aleksandar Vagic roden je podno Avale nadomak Beograda davne 1922. godine baš na sveti dan Božic. Nije mu bilo sudeno da postane kaluder kada ga je u 10-oj godini života otac poveo u manastir Sveti Naum i ubrzo se predomislio i vratio kuci. Odrastao je u sedmoclanoj porodici u jednom od najvecih sela u Srbiji ,a i Jugoslaviji, Vrcinu gde je i završio osnovnu školu .

U devetnaestoj godini novembra meseca 1940. godine zasnovao je porodicu oženivši se devojkom iz najbogatije i najuglednije porodice u selu , sa kojom je dosad proživeo punih 67 godina i izrodio sina Slobodana i kcerku Budimku .

Ratni dani

U teškim ratnim danima kada su Nemci cesto blokirali selo , hapsili bi ga i sa nekoliko njegovih vršnjaka postrojavali u više navrata uza zid škole sa uperenim bajonetima u njih , ali na njihovu srecu nije poginuo ni jedan Nemac pa bi ih pustili.

Za vreme rata preležao je tifus. U jesen 1943. godine tokom jedne racije biva uhapšen od strane SS jedinice i deportovan je u logor u Banjici. Svakodnevne jutarnje i nocne prozivke izazivale su pomisao i zebnju na ono najgore , streljanje u Jajincima ili deportovanje u zarobljeništvo.

Pukim slucajem jedne noci je prozvan , našao se u ocevom zagrljaju i opraštajuci se pomislio je da ga vode na streljanje ili zarobljeništvo, no odveden je sa još 20-ak drugova na rad u šeceranu na Cukarici gde je proveo nekoliko meseci , a kasnije oteran je na težak fizicki rad u kamenolomu u Ostružnici na Umki.

Prilikom jedne posete , prica njegova supruga Selena zatekla ga je pocepanog i dronjavog skoro bosog te je skinula svoje opanke i dala mu a ona se kuci vratila sa krpama na nogama što je to bio njen znak ljubavi.

Kraj rata zatekao ga je u hladnim poljima Srema na obali reke Bosut nedaleko od Šida gde se borio na Sremskom frontu i gde je teško ranjen povucen u pozadinu i u partizansku bolnicu na otvorenom.

Otac mu je poginuo 20. avgusta 1944. godine neposredno pred oslobodenje Beograda zato što je bio veliki simpatizer Sovjetskog saveza i Crvene Armije .

Dok smo razgovarali sa starinom , njegova cerka Budimka podseca na interesantnu pricu oca o zarobljenom Nemcu marvenom lekaru o kojem je otac cesto pricao.

Kada smo se jednog praskozorja pred kraj oktobra 1944. godine vracali kuci nakon izvršenog zadatka sreo sam se licem u lice sa nemackim vojnikom. Zarobio sam ga i sproveo kuci, Nahranio ga a on je pokazivao slike svoje dece i žene. Potom sam ga sproveo u sabirni logor u Grockoj.Sreli smo se još jednom u prolece 1945. godine u Smederevu kada sam bio u vojsci a on je radio u vojnoj kuhinji.

Poratni dani

Pripadao sam ceti Kosmajskog odreda 31 a brigade 21 e divizije JNA. Po odsluženju vojnog roka radio sam kao aktivista u selu i tako izdržavao porodicu , majku, sestru i brata. Nakon toga , 1947. godine zapošljavam se u državnoj službi u Ložionici u Beogradu. Životni put ga ,1950. godine , dovodi u Požarevac i Zabelu gde je obavljao teške i odgovorne zadatke. Za primeran rad bio je odlikovan medaljom zasluge za narod.

U penziju je otišao 1. januara 1971. godine i evo ,hvala Bogu uživa u njoj punih 37 godina.

Sa svojom skromnom platom i divnom suprugom iškolovao je sina i cerku. Sin Slobodan završio je Medicinski fakultet i bio je uzoran i dobar lekar u Požarevcu , Novom Sadu, Angoli i Jemenu. Kcerka Budimka završila je Filološki fakultet u Beogradu i radila kao profesor srpskog jezika i književnosti u Požarevcu vaspitavajuci mnoge generacije.

U ovih svojih 86 godina doživeo je puno teških ali i lepih trenutaka, pa hvala Bogu prošlog novembra , moja supruga Selena i ja obeležili smo 67 godina zajednickog i primerenog braka,odnosno života, što je danas prava retkost.

Kada je bila proslava 50 godina braka, zlatna svadba , bilo je 150 zvanica , rodaka i dugogodišnjih prijatelja.To su lepi trenuci u životu i zato se rado secamo ali život nije ispunjen samo lepim vec i tužnim trenucima koje ga zadese.

Najteže nam je bilo kada nam je zadnjeg dana bombardovanja 1999. godine umro sin Slobodan , sa suzama dodaje supruga Selena.Bio je dika i ponos porodice i citave familije a takav se ne rada cesto.Ostali su unuci i praunuci teši se starina dok prica,starina kome ni bolesti , ni teški ratni vihor i strahote nisu ništa mogle evo vec punih 86 godina.

Doživeo je još jedan radni vek u penziji završava svoju pricu covek obican, jednostavan a opet neobican.

Odlazeci poželeli smo mu zdravlje i dug život.

I.D.

U POSETI DOMACINSTVU SLAVKA PAUNOVICA IZ RAŠANCA KOD PETROVCA

FARMER IZ STIGA

Paunovici osim svojih deset obraduju i još blizu 200 hektara iz parloga u pet drugih naselja - Radi se po 16 sati dnevno uz upotrebu savremene mehanizacije i kvalitetnog repromaterijala

Slavko Paunovic je najveci farmer ratarske proizvodnje u Stigu. Verovali ili ne, obraduje blizu 210 hektara. Oko 200 hektara uzeo je u zakup iz Rašanca, Dubocke, Orljeva,Velikog Sela i Crljenca.

Paunovicu svako kapu skida: ne zato što obraduje toliko hektara vec što je to zemljište „oteo” iz parloga, uzeo od starackih domacinstava i što ga uspešno privodi kulturi.

PŠENICA ZA PEKARU

Prošle godine Paunovic je zasejao 120 hektara pšenice i sa tih površina dobio oko 3,8 tona po hektaru. Ove godine ima 136 hektara pod pšenicom i ocekuje najmanje cetiri,a ako ne bude sušte pet i po, možda i šest tona pšenice po hektaru. Stig je od vajkada umeo da nagradi trud i žuljevite ruke ratara obilnim prinosom.

„Pšenicu sam 70 odsto zasejao u optimalnom roku, primenio punu agrotehniku, upotrebio kvalitetan semenski materijal. Zasejao sam ove sorte: „Pesmu”, „Renesansu” i „Evropu”. Imam dva kombajna za pšenicu.cetiri traktora i sve neophodne poljoprivredne mašine i prikljucnu mehanizaciju”, - veli Paunovic.

Medutim, na sektoru cena Slavko Paunovic se nije dobro snašao. Prodao je pšenicu lanjskog roda po 11 dinara za kilogram a njena aktuelna cena na berzi trenutno je 21 dinar. Kajmak je neko drugi skinuo.

KAJMAK „VEŠTI” SKINULI

„Radimo po 16 sati dnevno,jer imamo i pekaru za koju moji meštani kažu da je iz nje dobar hleb. Dobro se i prodaje. Ipak, to je crnacki posao za male pare. Kad na kraju godine se saberemo pojavi se neki ostatak dohotka nešto malo iznad pozitivne nule. Ali, tu je moj tata Vojislav, radi u inostranstvu, pa dopuni neke „pukotine” u poslovanju ili ulaganju”, - dodaje Slavko Paunovic.

Ovog proleca Paunovic ce zasejati 30 hektara suncokreta kome predvida odlicnu perspektivu,ali i tridesetak hektara kukuruza bez koga se ne može. Naime, u ovom domacinstvu nemaju krava ali imaju svinja i ovaca i njih valja prihraniti.

S.Ristic

JEDNA GUSKA 10 EVRA

KUCEVO

Šesdesetrogodišnja Živoslavka Peric iz Miljevica za novogodišnje i božicne praznike prodala je 50 gusaka po ceni od 10 evra za jednu gusku. Porodica Živoslavke Peric se vec dvadeset godina bavi gajenjem gusaka i jedna je od poznatih u Branicevskom okrugu.

-Veliki sam ljubitelj ove vrste pernate živine i zato u mojoj porodici najveci deo svog vremena posvecujem gajenju gusaka od kojih mogu da ostvarim i dobru zaradu. Godišnje proizvedem i prodam oko 150 gusaka,ali najveci problem mi je prodaja. Moram ovako stara da obilazim pijace i da provedem i citav dan cekajuci mušteriju, kažeŽivoslavka.

LJ. Nastasijevic

ZANIMLJIVOSTI

OCARANA NARODNOM NOŠNJOM

GOLUBAC.

-Kada sam prvi put obukla narodnu nošnju ,osecala sam se kao prava kraljica- veli dvnaestogodišnja Miljana Miloševic iz Klenja kod Golupca koja je prvo srpsko kolo u školskoj folklornoj sekciji i seoskom foklornom društvu zaigrala u šestoj godini.

-Mama Snežana me je puno iznenadila kad mi je za rodendan poklonila jelek i šarenu kecelju.Zaljubila sam se u njeno šarenilo i ukrase istog trenutka,veli Miljana.

Ona je odlicna ucenica šestog razreda osnovne škole a u folklornoj sekciji je kolovoda.Na svim folklornim manifestacijama u Branicevskom okrugu redovno nastupa,a tokom leta i proleca pomaže majci u pcelarenju.

-Moja mama se specijalizovala u hvatanju pcelinjih rojeva i vrcanju meda, mnogo toga sam kraj nje naucila. Sada mi je najvažnija škola, želim da budem modelar i da jednog dana šijem narodnu srpsku nošnju, kao i drugih naroda.

LJ.Nastasijevic

MESNA ZAJEDNICA « ZABELA»

KANALIZACIJA - ZAJEDNICKA BRIGA I INTERES

U Mesnoj zajednici « Zabela» koja ima oko 300 domacinstava do 1990. godine KPZ Požarevac- Zabela brinuo je o svim stanovima koji su bili njihovo vlasništvo i u kojima su stanovali njihovi službenici jer je sama Zabela ustvari nastala kao namensko naselje. Kada je donet Zakon o otkupu stanova, vecina je otkupljena tako da je samo desetak ostalo u vlasništvu ove institucije koja je sve manje ulagala ne samo u stanove, vec i u infrastrukturu zbog cega je sama Mesna zajednica bila primorana da se za pomoc obrati oštini Požarevac. Od tog perioda do danas Zabela je kao i sva druga naselja redovni korisnik budžeta opštine Požarevac.

- Od aprila 2005. godine kada je konstituisan novi Savet MZ Zabela, mi smo nastavili da realizujemo program prethodnog saziva. Tako smo te godine sredstvima u visini od 240 000 dinara koja nam je odobrila opština izvršili rekonstrukciju krova i adaptirali zgradu Mesne zajednice, a u julu iste godine sklopljen je ugovor o korišcenju objekta izmedu opštine Požarevac i KP Zavoda koji je vlasnik istog. Taj ugovor potpisala sam ja kao predstavnik Mesne zajednice i upravnik KP Zavoda. Krajem 2005. godine uputili smo zahtev da se ogradi škola, podrucno odeljenje OŠ «Vuk Karadžic» iz Požarevca, i asfaltira teren za male sportove. Pored toga, za 2006. godinu planirali smo asfaltiranje staza, rekonstrukciju elektricne rasvete u naselju, kao i rekonstrukciju puta Požarevac- Dubravica. Od planiranog uradeno je ogradivanje škole gde su postavljene i klupe, rekonstrukcija rasvete, ali za asfaltiranje staza nije bilo dovoljno sredstava. Te godine u januaru konkurisali smo za sredstva iz Fonda za razvoj opštine Požarevac koji nam je potom odobrio 200 000 dinara za izgradnju decjeg parkica i nešto iznad 200 000 za ozelenjavanje površina u naselju. Mnogi kritikuju Direkciju za izgradnju, ali ja je uvek hvalim. Zašto? Zato što su nas ljudi iz Direkcije na celu sa direktorom Nenadom Simicem uvek uvažavali, a gospoda Vesna Veljkovic je uradila taj projekat za decji parkic koji je lociran pored zgrade Mesne zajednice. Kada je on u septembru 2006. godine bio završen, ja ne mogu da vam opišem radost dece, zadovoljstvo i zahvalnost gradana Zabele, kaže Gordana Aksentijevic, predsednik Saveta MZ Zabela.

Govoreci o programu i planovima za minulu 2007. godinu, predsednik Saveta MZ Zabela napominje da je nedostatak sredstava u mnogome korigovao planirane aktivnosti.

- Planirali smo da u adaptaciju bazena pored Breze uložimo 3- 5 miliona dinara, medutim, dobili smo veoma malo para koje smo iskoristili za asfaltiranje staza u naselju. Naravno, sve u dogovoru sa Direkcijom i Opštinom sa kojom imamo kontakt preko Komisije koju formira Savet Mesne zajednice. Izašli su nam u susret i preimenovanim sredstvima 17. avgusta prošle godine asfaltirane su nam staze u naselju. Vrednost tih radova iznosila je oko 5 miliona dinara. Kada govorimo o onome što je uradeno tokom prošle godine, napomenula bih i cetiri oglasne table koje su nam bile neophodne zbog informisanja gradana jer naše naselje je jako razudeno. Taj posao za male pare odradio nam je KP Zavod, dve su postavljene na zabelskom putu a dve u samom naselju, tako da su sada gradani u potpunosti informisani ne samo o radu Saveta, vec i o svemu što se tice njihovih potreba za koje je nadležna Mesna zajednica. Napomenula bih i to da u našu ambulantu koja se nalazi pri zgradi Mesne zajednice sredom dolazi doktor Novica Lazic cijim radom smo izuzetno zadovoljni. Higijensku kontrolu prostorija redovno kontroliše požarevacki Dom zdravlja. Napomenula bih i to da se mi godinama borimo da dobijemo jednu medicinsku sestru, makar i sa polovinom radnog vremena, jer povecava se broj starijih osoba. Opština nam do sada nije izašla u susret, što ne znaci da mi odustajemo od tog, po mnogo cemu opravdanog zahteva, naglašava Gordana Aksentijevic.

- Što se tice ove godine, zbog malo sredstava koja su nam preko Direkcije za izgradnju izdvojena iz opštinskog budžeta, odustali smo od planirane rekonstrukcije bazena, tako da planiramo asfaltiranje stadiona malih sportova pri Osnovnoj školi koja nema salu za fizicko vaspitanje, postavljanje rasvete na raskrsnicama. Nama su neosvetljene raskrsnice godinama veliki problem zbog bezbednosti u saobracaju, zbog cega smo kod Direkcije insistirali da nam se taj problem reši. Kada smo kod puteva, da napomenem da nama veliki problem predstavlja i pošljuncavanje ulica. Ono što bi ipak trebalo da obeleži ovu godinu kada je u pitanju investiciona izgradnja u naselju Zabela, to je svakako inicijativa za izgradnju fekalne kanalizacije, problem koji decenijama muci ovo naselje. Mi smo krajem prošle godine održali zajednicki sastanak sa rukovodstvom MZ «Burjan» na kome smo doneli i odredene zakljucke povodom izgradnje primara fekalne kanalizacije Dunavskom ulicom do Zabele. U ceo projekat ukljucujemo i KP Zavod kao ustanovu od posebnog interesa što bi logicno rezultiralo i dobijanjem odredenih sredstava od Republike Srbije, odnosno Ministarstva pravde. Vec smo uputili zajednicki zahtev Direkciji za izgradnju za finansiranje izrade projekta fekalne kanalizacije od pocetka Dunavske ulice do stovarišta « Lilic» u MZ « Burjan», a u MZ Zabela od istog stovarišta do naselja. Olakšavajuca okolnost je i to što je MZ « Burjan» vec uradila projekat kanalizacione mreže u potezu od pocetka Dunavske ulice do raskrsnice magistralnog puta i Dunavske ulice. S ovim našim zahtevom upoznati su Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga i Dragoljub Brajovic, upravnik KPZ Požarevac- Zabela, a u svemu tome pomaže nam i mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine, kaže na kraju predsednik Saveta MZ « Zabela».

M. Kuzmanovic

CRVENI KRST POŽAREVAC

ISPUNJENA POSLEDNJA ŽELJA LEPOSAVE RANKOVIC

Prilikom nedavne adaptacije Doma Crvenog krsta Požarevac, postavljanjem natpisa Zadužbina porodice Rankovic na delu izmedu fasade i krovne konstrukcije gledano iz ulice Veljka Dugoševica, posle dužeg vremena ispunjena je zadnja želja Leposave- Lepe, supruge predratnog trgovca Mihajla Rankovica.

- Dom Crvenog krsta u Požarevcu je zadužbina porodice Rankovic, predratne trgovacke porodice koja je imala jednu zaista veliku porodicnu tragediju, da od petoro dece nijedno nije živo. Nakon smrti, njihova majka Leposava- Lepa Rankovic svojim zaveštanjem ovo zdanje predala je Crvenom krstu kako bi ga koristio kao svoje službene prostorije u ostvarivanju svojih humanitarnih ciljeva. Od 1955. godine to je vlasništvo Crvenog krsta iz Požarevca u kome su prošle generacije i generacije aktivista, posebno mladih ljudi u ostvarivanju svoje humanitarne misije. Veoma retko se dogada, pogotovo u današnje vreme da neko citavu svoju imovinu pokloni organizaciji koja se bavi zaista najhumanijim i najfinijim ljudskim odnosima. Crveni krst je zaista zahvalan ovoj porodici i nastoji da ocuva sve njihove tradicije, pocev od krsne slave, Ðurdevdan letnji, zatim da ispuni sve obaveze koje ima prema samom objektu. Objekat se održava redovno, nedavno je izvršena adaptacija, a nakon dužeg vremena, bez obzira na spomen plocu pored službenog ulaza, ispunili smo i zadnju želju pokojne Leposave. Na delu izmedu fasade i krovne konstrukcije stavili smo natpis Zadužbina porodice Rankovic, kaže Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

Obeležavanje krsne slave porodice Rankovic povezano je sa još jednim dogadajem gde je Crveni krst iz Požarevca bio inicijator.

- Na Cacalici je izgradena spomen cesma gde se tog dana, na dan krsne slave u saradnji sa pravoslavnom Crkvom i drugim humanitarnim organizacijama obavlja Pomen pomirenja. Kao što je poznato, Cacalica je jedno veliko stratište iz perioda kada su nažalost Srbi najcešce išli na Srbe, a ovaj Pomen pomirenja je, bez obzira ko je kojoj vojsci ili ideologiji pripadao, kao opomena da se to više nikada ne dogodi. Tog dana okuplja se zaista veliki broj gradana, a ja se nadam da ce ubuduce taj broj biti još veci, da tog dana ljudi oproste sami sebi i onima oko sebe za sva nedela koja su iz nekih istorijskih cinjenica morali da ucine, napominje Živulovic.

M. K.

PRAVOSLAVNA NOVA GODINA

SRECNA SRPSKA NOVA GODINA!

Pravoslavnu, ili srpsku Novu godinu Požarevljani su u najvecem broju slucajeva proslavili u krugu svojih porodica, ali je i ponuda u gradskim restoranima nudila organizovane doceke, što su iskoristili oni sa dubljim džepom i uz muziku i bogat meni proslavili i ovaj dan, ili tacnije - noc. Centar grada i dalje je okicen i osvetljen, sa osam metara visokom jelkom na skveru i svetlosnom dekoracijom po fasadama i drvecu.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 4.01.2008.godine do 11.01.2008.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 36 beba - 17 decaka i 19 devojcica.

SINOVE SU DOBILI: Olgica Maksimovic i Dragan Miloševic iz Klicevca, Snežana i Srdan Ilic iz Klicevca, Fatmira i Seferdžan Duljaj iz Kostolca, Aleksandra i Stojan Pasujeric iz LJešnice, Blaženka i Sladan Milenkovic iz Velikog Gradišta, Marijana i Vladan Nikolic iz Kravljeg Dola, Bojana i Saša Rankovic iz Požarevca, Danijela Peric i Sladan Nikolic iz Aleksandrovca, Nikolija Buricic i Dejan Jovanovic iz Aleksandrovca, Kristina i Goran Roman iz Požarevca, Dragana i Zoran Miloševic iz Golupca, Sladana i Dejan Beli iz Požarevca, Dunja Višnjic i Oliver Floranovic iz Kuceva, Slavica i Slavoljub Radovanovic iz Srednjeva, Vesna i Negoslav Glavonjic iz Beranja, Mira Avramovic i Nebojša Vasic iz Žagubice i Anžeara Corisovac i Srecko Kocic iz Žagubice.

KCERKE SU DOBILI: Sanela i Vladimir Ðordevic iz Bubušinca - bliznakinje, Danijela i Saša Jovic iz Petrovca, Suzana i Nenad Zukic iz Požarevca, Vesna Martsomalog i Dragan Todorovic iz Velikog Gradišta, Selena Ametovic i Naser Ramadanovic iz Kostolca, Marina Filipovic i Radiša Ðordevic iz Kisiljeva, Milica i Bojan Ilic iz Požarevca, Manuela Cirkovic i Mareute Leonardo iz Velikog Gradišta, Sanja i Boban Milivojevic iz Dragovca, Marina Peric i Novica Todorov iz Požarevca, Marina Jovic i Sladan Stevic iz Kasidola, Adrijana Jašarevic i Besim Morina iz Kostolca, Danijela Jezdic i Bojan Simic iz Požarevca, Vesna Janoševic i Goran Antic iz Požarevca, Marija i Dragan Markovic iz Kostolca, Marija i Bojan Talic iz Šapina, Anita i Igor Tasic iz Požarevca, Marija Stankovic i Vladan Milanovic iz Petrovca.

HUMORESKA

PREDSEDNICKI KANDIDATI

Konacno je donešena odluka,kocka je bacena (ne i koska!): izbori ce se održati 20. januara, na sv.Jovana Krstitelja (da se prekrstiš i levom i desnom!).

Odmah posle objave ovog važnog datuma za naš (na)rod,predsednicki kandidati bacili su se na posao:izborna trka je pocela,štampaju se propagandni materijali,održavaju se mitinzi po gradovima i selima širom (sve uže zemlje).

Nema kod nas coveka koji ne razmišlja o svojoj kandidaturi za predsednicku fotelju,naravno,iz svima nama znanih razloga.

U našoj varoši,u jednoj zgradi,stanari iste bili su u velikoj dilemi koga da izaberu izmedu dva kandidata za predsednika:penzionisanog zastavnika Vukotu ili invalida rada šakotu.Stanari su bili podeljeni u dva suprotna tabora,jer su oba kandidata imala svoje vrline koje su ih izbacile u orbitu domace,ali i domacinske politike.

Sastanak,kome su prisustvovali svi stanari osim baba Živke koja je bila opravdano odsutna,jer nije mogla da se penje na peti sprat pošto je lift odavno u kvaru,održan je na neutralnom terenu kod dugogodišnje udovice Majde i poceo je veoma burno.Vukota je davao prednost vojnoj doktrini i oružanom supro-dstavljanju svakom agresoru ma ko on i koliki bio,jer se samo tako može sacuvati suverenitet i integritet,a kad se to sacuva sve ostalo je sacuvano. Šakota je, pak, svoju kandidaturu bazirao na ekonomiji, jer, po njegovim recima, kako su preneli lokalni mediji, sve pociva na novcu"a bez novca se ne može ništa uraditi". Takode, rekao je da se mi moramo okrenuti evro-palanackim integracijama, ako hocemo u svet, a i šire.

Posle tajnog glasanja u kutiju za cipele sa prorezom na poklopcu,glasaci su otišli u svoje stanove.Ostala je samo komisija koja još uvek prebrojava glasacke listice.Ni do zakljucenja ovog broja novina ne zna se ko je postao predsednik Saveta stanara ove višespratnice.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ako se proglasi nezavisnost, bice mi sve sravnjeno do Kosova!

- Karla del Ponte odlazi razocarana jer nije uhvatila Mladica za Karadžica.

- Ja cu 20. januara da glasam za Svetog Jovana.

- Sve moje jeseni su tužne, a tek zime.

- Ovo što se dešava Srbima,neka da bog svakom.

Miodrag Lazarevic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O LJUBOMORI.....

- Kao glad, kao strah, kao mržnja i ljubomora je jedan od neodoljivih motiva u coveku, koji su u stanju da ga odvedu u bezumlje, u zlocin, u smrt.

Milan Bogdanovic

- Žene mrze ljubomornog muškarca kojeg ne vole, ali bi se ljutile kad covek kojeg vole ne bi bio ljubomoran.

Nion dr Lenko

- Neugledne žene uvek su ljubomorne na svoje muževe, lepe to nisu nikada.

Lajoš Zilahi

- Covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tude ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.

Ivo Andric

- LJubomora je najvece nespokojstvo i nasilje nad sobom i nad drugima.

Jovan Ducic

Tina Poštic

JEZICKE NEDOUMICE

TREBA ILI TREBAM?

Glagol TREBATI se mora upotrebljavati kao bezlican, dakle, samo u oblicima treceg lica jednine (treba, trebalo je, trebace, trebalo bi). Ali to važi samo kada se TREBATI javlja uz drugi glagol (Trebalo je da znaš), ako drugog glagola nema, glagol TREBATI se slobodno može menjati kroz sva lica (Ne trebaš mi, Trebao mi je savet...). Dopušteno je da se glagol TREBATI upotrebljava i kao prelazni glagol (Trebacemo vas, Trebate li nešto?).

Tina Poštic