Header

PRVI, PRELIMINARNI REZULTATI PREDSEDNICKIH IZBORA U OPŠTINI POŽAREVAC

NAJVIŠE ZA NIKOLICA

- Razlika izmecu prvog i drugog kandidata sa najvecim brojem glasova, Tomislava Nikolica i Borisa Tadica koji idu u drugi izborni krug je oko 1.500 glasova

- Na trecem mestu je Milutin Mrkonjic, Cedimir Jovanovic je na cetvrtoj, a Velimir Ilic na petoj poziciji

- Izlaznost biraca nešto iznad 60 posto

Prvi preliminarni i nezvanicni rezultati predsednickih izbora u požarevackoj opštini do kojih je Redakcija "Rec naroda" došla uoci neposrednog zakljucenja ovog broja lista govore da je na 68 birackih mesta ostvarena visoka izlaznost glasaca, preko 60 posto. Iz Izbornog štaba SRS saopštavaju da je od 70.536 upisanih biraca glasalo 60,96 posto odnosno 43.003 biraca. Tomislav Nikolic dobio je 17.699 ili 41,16 posto glasova, Boris Tadic dobio je 16.149 ili 37,45 posto, Milutin Mrkonjic 3.613 ili 8,4 posto, Cedomir Jovanovic 1.950 ili 4,53 posto i Velimir Ilic 1.726 ili 3,01posto glasova. Na šestom mestu je Milanka Karic sa 610 osvojenih glasova, odnosno 1,42 posto birackog tela.

Slicne preliminarne izborne rezultate dobili smo i iz Izbornog štaba DS-a u Požarevcu. Ovde je zabeleženo da je od 70.548 upisanih biraca glasao 42. 991 gradanin, odnosno 60,94 posto. Najviše glasova dobio je Tomislav Nikolic, 17.693 ili 42,06 posto, za Borisa Tadica glasalo je 16.149 biraca odnosno 38,39 posto, a na trecem mestu je Milutin Mrkonjic sa osvojenih 3.513 ili 8,59 posto glasova. Cedomiru Jovanovicu pripalo je 1.950 ili 4,64 glasova, Velimiru Ilicu 1.726 odnosno 4,1 posto, a Milanki Karic 605 odnosno 1,44 posto.

KAKO SU GLASALI BIRACI U DRUGIM OPŠTINAMA BRANICEVSKOG OKRUGA?

NIKOLIC POBEDIO U ŠEST OPŠTINA

- Tadicu više glasova u Petrovcu i Žabarima

Kako nezvanicno saznajemo kandidat SRS Tomislav Nikolic, pored pobede u požarevackoj opštini, najveci broj glasova dobio je i u opštinama Malo Crnice, Žagubica, Kucevo, Veliko Gradište i Golupac. Tadic je pobedu odneo u Žabarima (dobio 35,89 posto, Nikolic 34,86 posto, Mrkonjic 16, 15 posto) i u Petrovcu.

U Malom Crnicu je na izbore izašlo 46, 36 posto upisanih biraca. Za Nikolica su glasala 2.463 biraca, za Tadica 2.147, Mrkonjic je dobio 773, Velimir Ilic 696, a Cedomir Jovanovic 217 glasova. U golubackoj opštini je od 9.193 upisana glasao 5.594 gradanin. Najvece poverenje biraca dobio je Tomislav Nikolic, 2.231 glas, iza njega je Boris Tadic sa 2.107 glasova, treci je Mrkonjic za koga je glaslo 579, dok je Ilic dobio 264, a Jovanovic 235 glasova. U Velikom Gradištu od 20.630 upisanih biraca glasalo je 10.705 odnosno 51, 89 posto. Nikolic je osvojio 4.281 glas, za Tadica je glasalo 3.667, Mrkonjic je dobio 1.102, Velimir Ilic je ovde ispred Jovanovica sa 1.057 osvojenih glasova dok je Jovanovicu pripalo 305 glasova. Za Milanku Karic glasalo je 79 gradana. U petrovackoj opštini ostvarena je izlaznost od 47,82 posto. Ovde je Tadic dobio više glasova od Nikolica, za njega je glasalo 6.210, a za Nikolica 6.131 gradanin.Na trecem mestu je Mrkonjic sa osvojenih 2.590 ili 15,66 posto glasova.

S.E.

OPŠTINSKI SUD POŽAREVAC

DONACIJA MINISTARSTVA PRAVDE

U saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i razvoj (EAR), dobijenu donaciju od oko milion evra Ministarstvo pravde Republike Srbije upotrebilo je da za 93 redovna suda obezbedi 753 racunara nove generacije sa pratecom opremom.

Prošle nedelje je tim povodom Opštinski sud u Požarevcu posetio Dejan Pašic, pomocnik ministra za informacionu tehnologiju, zajedno sa nacelnikom Branicevskog okruga Goranom Petrovicem. Opštinskom sudu u Požarevcu uruceno je osam racunara sa pratecom opremom.

- Na ovaj nacin Ministarstvo pravde pruža snažnu podršku reformi pravosuda u pravcu dalje modernizacije. Planovi su da u 2008-oj nastavimo sa ovakvim akcijama u cilju pružanja podrške još vecoj efikasnosti, transparentnosti i javnosti rada pravosuda, - porucio je Dejan Pašic.

Opštinski sud u Požarevcu, kako se culo na konferenciji za štampu, organizovanoj povodom urucenja informacione tehnologije, jedan je od prvih opštinskih sudova koji je uveo kompjutersku opremu devedesetih godina. Ona se i danas koristi, ali ce racunari nove generacije znacajno poboljšati rad. Inace, u poslednjih godinu i po dana, Ministarstvo pravde je uložilo oko 4 miliona dinara u poboljšanje uslova rada u požarevackom Opštinskom sudu.

Iz Opštinskog suda u Požarevcu je poruceno da ce se zahvalnost na pomoci manifestovati kroz još ažurniji i kvalitetniji rad.

D. M.

IZ NIP-A - ZA POCETAK GASIFIKACIJE POŽAREVCA I OSTALIH OPŠTINA BRANICEVSKOG OKRUGA

ODOBRENO 220 MILIONA DINARA

- Prva faza gasifikacije obuhvata izgradnju kraka gasovoda od Male Krsne do Požarevca

- Druga faza podrazumeva izgradnju distributivne mreže u požarevackoj opštini ukljucujuci i krakove ka Kucevu i ostalim opštinama Okruga

Požarevljani i žitelji ostalih opština Branicevskog okruga, sa olakšanjem i zadovoljstvom primili su ovih dana vest da ce se iz NIP-a finansirati projekat gasifikacije na ovom podrucju odnosno da su za pocetak ove investicije odobrena sredstva u iznosu od 220 miliona dinara. Time su se u stvari stekli uslovi da se nakon faze dogovaranja i pripremnih poslova krene u prakticnu realizaciju ovog projekta veoma važnog za žitelje opštine Požarevac i citavog Branicevskog okruga. Odluka Kancelarije NIP-a o usmeravanju 220 miliona za gasovod u Požarevcu i okolini, bila je prošle srede povod za razgovor predstavnika požarevacke lokalne samouprave i Gas investa sa novinarima. Obe strane saopštile su nove pojedinosti vezane za ovu investiciju.

Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac nije krio zadovoljstvo što je posle višemesecnih pripremnih radnji koje su se pre svega ogledale u pribavljanju neophodne dokumentacije, stigla i konkretna, materijalna podrška Vlade i NIP-a:

- Mi smo juce dobili od NIP-a 220 miliona dinara za stanicu od Male Krsne do Požarevca, odnosno od Osipaonice do Požarevca. Želja je svih odgovornih u našoj lokalnoj samoupravi da dovedemo gas svuda tamo gde ne može da se izgradi toplovod. Ovo je istovremeno i interes opština Veliko Gradište, Golubac, Kucevo, Petrovac, Žagubica, Žabari, Malo Crnice, Smederevo i Majdanpek. Dozvole smo mahom pribavili, ostalo je još nešto da odradimo oko dokumentacije i mislim da možemo da kažemo da trud koji ulažemo daje rezultate. Naše službe su zajedno sa Gas investom opremile i prostoriju u Sindelicevoj ulici, 12 anketara je pripremljeno za rad na terenu, magistar Zvonimir Blagojevic je odreden za glavnog koordinatora ovog posla u Branicevskom okrugu, što sve potvrduje da su brojne pripremne radnje oko gasifikacije završene ili se privode kraju, rekao je Vujicic.

I magistar Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac je potvrdio da je iz NIP-a požarevackoj opštini odobreno 220 miliona dinara za izgradnju kraka gasovoda od Male Krsne do Požarevca.

- Cinjenica je da gas kao energent, zbog same svoje prirode zahteva mnogo više pažnje u pripremi dokumentacione podloge tako da sve ovo pribavljanja uslova i dozvola nije moglo brže. U junu ce biti dve godine kako smo krenuli sa sporazumom sa Gas investom i ja se nadam da cemo do ovoga juna uspeti da pribavimo sve što je neophodno, da ce do tog vremena i anketari obaviti svoj deo posla odnosno da ce prikupiti mišljenja zainteresovanih gradana za dovodenje gasa. Kada su dozvole u pitanju raspolažemo aktom o urbanistickim uslovima za sve tri merno regulacione stanice dok glavna merno regulaciona stanica nije u našoj nadležnosti vec republickoj. Kad budemo imali analizu anketara i dobijemo i poslednju neophodnu dozvolu, bicemo u prilici da objavimo gde cemo krenuti sa prvim radovima, odnosno koji ce krak mreže prvo da se gradi. Ono što je takode bitno je da ce paralelno krenuti i radovi na izgradnji magistralnog gasovoda. Mi planiramo da ove godine otpocnemo i izgradnju industrijske zone a znamo da ni jedan ozbiljan investitor nece za to biti zainteresovan ako nemamo gas kao energent tako da je ovo dobra šansa za spajanje te dve stvari.

Predrag Mikic, predsednik Upravnog odbora Gas investa poželeo je da izgradnja gasovoda u Požarevcu otpocne što pre kako bi oni u tom poslu pokazali svu svoju efikasnost:

- Dovodenje gasa u neku opštinu mora da prode vrlo ozbiljnu proceduru od izdavanja svih zakonom propisanih uslova, preko izrade projektne dokumentacije do davanja saglasnosti nadležnih službi i krunskog dela ovog posla-prijave gradnje. Onog trenutka kada od opštinskih službi stigne prijava gradnje mi možemo da dokazujemo našu efikasnost. Naša je želja da to bude što pre, odobrenjem ovih sredstava iz NIP-a taj rok se približio.

Po recima LJubomira Cikore, direktora za gasifikaciju u Gas investu projekat ima dve kljucne faze. Jedna je izgradnja prikljucnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca, druga je izgradnja distributivne mreža na teritoriji opštine Požarevac ukljucujuci i krakove ka Kucevu i ostalim opštinama Branicevskog okruga.

- Ova prva faza koja je definisana kroz Nacionalni investicioni program trebalo bi da pocne sa svojom realizacijom onog momenta kada se zvanicno raspiše tender i izabere izvodac radova što je u nadležnosti Ministarstva za kapitalne investicije odnosno svih državnih službi koje se bave tim poslom. Objekti u nadležnosti lokalne samouprave Požarevca se sastoje iz tri merne regulacione stanice. Uradili smo projekte za sve tri, u postupku je izdavanje uslova za stanicu jedan u pravcu Zabele, druga se nalazi simetricno u odnosu na stanicu jedan, sa druge strane Požarevca, i treca je u zoni koja je najviše toplifikovana a naša je želja da krenemo sa onim zonama u kojima je toplifikacija u znacajnom zaostatku. Onog trenutka kada opština Požarevac preko svojih nadležnih organa izda uslove za izgradnju, mi pocinjemo sa realizacijom. Moja je procena da ce ti radovi, uz anketu koja ce se obaviti u cilju prepoznavanja potencijalnih korisnika gasa, dovesti do toga da vec do kraja godine realizujemo deo projekta gasifikacije za koju smo svojevremeno rekli da nam je potrebno minumum od dve do pet godina, napomenuo je direktor za gasifikaciju podsecajuci da je za cenu nadoknade za prikljucenje na mrežu gasovoda nadležna Komisija pri Ministarstvu za energetiku i da ona ne bi smela da bude veca od 1180 evra.

S.E.

IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

OPŠTINAMA BRANICEVA 720 MILIONA

Iz Nacionalnog investicionog plana, za osam opština Branicevskog okruga, izdvojeno je oko 721.451.000 dinara. Ali, nešto manje od trecine te sume, tacnije, 220 miliona dinara, planirano je za projekat izgradnje magistralnog gasovoda za sve branicevske opštine. Tako da je za pojedinacne projekte opština zapravo izdvojeno pola milijarde dinara, tacnije, oko 501.451.000.

Požarevac

Opština Požarevac je naizgled dobila najviše, 277 miliona dinara, ali pošto je nosilac pomenutog projekta gasifikacije za sve opštine našeg okruga, vrednog 220 miliona, zapravo je požarevacka opština dobila oko 57 miliona dinara.

Ta su sredstva podeljena na šest projekata: za Viminacijum 20 miliona dinara, sportske terene 11 miliona, zidanje zgrade Istorijskog arhiva Požarevac 10 miliona, za industrijsku zonu 7 miliona, za potisni cevovod 5 miliona i za Sigurnu žensku kucu 4 miliona dinara.

Veliko Gradište

Opštini Veliko Gradište odobreno je oko 90 miliona dinara, i to, za pet projekata: za obaloutvrdu 40 miliona dinara, za dva projekta sanacije i zaštite Srebrnog jezera (sa drugom fazom), 40 miliona plus 1 milion, za izgradnju puta Desine- Majilovac 5 miliona i za izgradnju vodovoda i vodotornja oko 4 miliona dinara.

Kucevo

Opština Kucevo dobila je 85 miliona dinara za sledece projekte: kanalizaciona mreža Rabrovo (skoro 31 milion dinara), sportsko-rekreativni centar (30 miliona), lokalni putevi (oko 10.5 miliona plus 10 miliona), asfaltiranje u naselju Sena (2.2 miliona) i kanalizacija Mišljenovac (1.6 miliona dinara).

Žagubica

Opština Žagubica dobila je ukupno 87 miliona dinara, od kojih je 36 miliona namenjeno za kanalizaciju, 30 miliona za lokalne puteve i 21 milion dinara za vodosnabdevanje Krepoljin.

Golubac

Opštini Golubac je dodeljeno nešto više od 67.5 miliona dinara, i to, za nadvišavanje obale Dunava 40 miliona, za obaloutvrdu i šetnu stazu 20 miliona, za kanalizaciju oko 6 miliona i za sportske terene skoro 2 miliona dinara

Petrovac

Opština Petrovac ima na raspolaganju skoro 62.5 miliona dinara. Od toga je 25 miliona dinara za izgradnju izvorišta Šetonje, 10 miliona za vodosnabdevanje naselja, 10 miliona za lokalne puteve, 7 miliona za ulicnu rasvetu, 5 miliona za vodovod Malo Laole, nešto više od 3 miliona za sportske terene i oko 2 miliona za sportsku halu.

Malo Crnice

Opština Malo Crnice dobila je ukupno 30 miliona dinara, i to, za razvoj infrastrukture 15 miliona, za lokalne puteve 10 miliona, za vodovodni sistem 3 miliona i oko 2 miliona dinara za sportske terene.

Žabari

Opštini Žabari dodeljeno je oko 22.5 miliona dinara, rasporedenih na sledeci nacin: 18 miliona dinara za izgradnju rezervoara za vodu i 4.5 miliona dinara za sportske terene.

A. Maksimovic

OPŠTINAMA ŽAGUBICA, MALO CRNICE I GOLUBAC 6 MILIONA DINARA IZ SREDSTAVA NARODNE LUTRIJE SRBIJE

PROJEKTI “POKRIVENI” SREDSTVIMA

Tri opštine Branicevskog okruga, Malo Crnice, Žagubica i Golubac koje su projektima konkurisale za sredstva Narodne lutrije Srbije dobile su odobrenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu za korišcenje finansijskih sredstava u visini od ukupno 6 miliona 100 000 dinara (ukljucujuci i Smederevsku Palnaku koja je takode dobila sredstva).

Na sastanku koji je prošlog ponedeljka održan u kabinetu nacelnika Branicevskog upravnog okruga, Gorana Petrovica, finansijsku pomoc urucio je državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dragutin Radosavljevic, koji je, izmedu ostalog rekao:

- Sredstva u iznosu od 1.500 000 diniara dobila je opština Malo Crnice za izgradnju magistralnog cevovoda za vodosnabdevanje naselja Salakovac. Opština Golubac je dobila sredstva za sanaciju elementarne nepogode u visini od 2 806 000 dinara. Opština Žagubica dobila je ukupno 780 000 dinara za ispunjavanje uslova za korišcenje donatorske pomoci za realizaciju projekta unapredenja uslova za razvoj turizma u tri opštine Branicevskog okruga i prekogranicne oblasti Karaš Severin u Rumuniji.

Sredstva su urucena na osnovu uredno dostavljene tehnicke dokumentacije, a na osnovu blagovremeno prispelih projekata Ministarstvo je ocenilo da su zahtevi lokalne samouprave opravdani. Ovo su sredstva koja stižu u budžete lokalnih samouprava i knjiže se kao sredstva sa viših nivoa vlasti, dakle nisu kao sredstva NIP-a, ova sredstva uticu na povecanje budžeta lokalnih samouprava, a ja bih podsetio da od 2005. godine na teritoriji Republike Srbije postoji Zakon o finansiranju lokalne samopurave, gde je u znacajnoj meri poboljšano finasiranje lokalnih samouprava, te su i realno i nominalno budžeti veci do tri puta, nego što su bili do 2000-te godine. Ova sredstva predstavljaju ono što lokalne samouprave ne mogu da planiraju svojim budžetom, jer ne znaju da li ce tokom fiskalne, odnosno kalendarske godine ta sredstva ostvariti. Možda ce neko reci da se radi o malim sredstvim, ali mislim da lokalnim samoupravama ova sredstva znace i da na jedan nacin pomažu, a i motivišu lokalne samouprave da se bore, da konkurišu za sredstva, a nama je cilj i ostvaren kada vidimo da se lokalne samouprave javljaju, da se ta sredstva namenski troše i opet se ostvaruje cilj, a to je napredak lokalne samouprave, a ja mislim da država pociva na lokalnoj samoupravi. U Srbiji postoji 168 lokalnih samouprava, sa teritorije BO konkurisale su tri opštine i sve tri su dobile sredstva. Vrlo je važno reci da jedna lokalna samouprava može samo po jednom, od pet ciljeva koliko je predvideno, dobiti sredstva. Tokom godine sredstva se jednom mogu dobiti po jednom cilju, ali zato se mogu dobiti za ostala cetiri cilja. Ovaj put raspoloživo je bilo oko 160 miliona dinara, a od priliva sredstava i zainteresovanosti igraca, uplata igara koje prireduje državna lutrija Srbije zavise i dalja opredeljivanja. Ovde se ne radi o porezu od dobitka igara na srecu.

Predsednici opština kojima je državni sekretar Radosavljevic urucio finansijsku pomoc su se zahvalili u ime svojih lokalnih samouprava, a nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic je rekao:

- Izuzetno mi je zadovoljstvo što je državni sekretar gospodin magistar Dragutin Radosavljevic obišao Branicevski okrug, lep je povod. On je urucio rešenja kojima se dodeljuju sredstva iz nacionalne lutrije. Ova sredstva ce lokalne samouprave moci da koriste za sopstveni razvoj i time ce se prakticno povecati njihovi budžeti. Tokom godine bice još dodele sredstava i nacionalne lutrije, državni sekretar je danas rekao da ce to biti na svaka tri meseca i meni je jako drago što Branicevski okrug ima mogucnost da od osam opština tri konkurišu za ta sredstva i da ona budu odobrena. Da bi dobili sredstva opštine su morale da naprave gotove projekte i to govori o jednoj velikoj aktivnosti naših opština i opštine Žagubica, Malo Crnice i Golubac. To govori i o njihovoj zainteresovanosti i u ovom smislu, kao nacelnih okruga mogu samo da pohvalim opštine koje su bile aktivne, uz zahvalnost Branicevskog upravnog okruga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje je ova sredstva obezbedilo.

Nakon sastanka u Požarevcu, državni sekretar Radosavljevic nastavio je obilazak okruga posetom opštini Golubac, gde je bilo predvideno da se uruci tehnicka pomoc jednoj školskoj ustanovi.

L.L.

POŽAREVAC GRAD

VECE NADLEŽNOSTI - VIŠE PARA

- Što se tice finansiranja lokalne samouprave, nece se u znacajnijoj meri poboljšati finansijsko stanje, ali Požarevac kao grad sigurno da je ispunio uslove za prenos odredenih nadležnosti koje ce Republika Srbija izvršiti na gradove. Domovi zdravlja, odnosno primarna zdravstvena zaštita bice u nadležnosti lokalne samouprave, tako ce postupiti i ostala ministarstva u odredenim oblastima, sve u cilju decentralizacije države, prenošenja nadležnosti Republike na niže organe vlasti, a to su upravo sada gradovi. Srbija ima dve pokrajine, gradovi su upravo taj stub koji ce primiti veliki deo državnog kolaca, velike odgovornosti, ali ako neko ima obaveze, onda mora i da ima prava. To prakticno znaci da se prenošenjem nadležnosti obezbeduju i veca finansijska sredstva za gradove koji ce imati, siguran sam, mnogo znacajnije prihode, ako se kroz transfere koji sada iznose 1, 7 procenata od bruto društvenog proizvoda povecaju, gradovi ce biti ti prvi, jer ako pratite, kroz Memorandum koji vlada objavljuje od prilike u septembru mesecu za narednu godinu, uvek se navode gradovi, pa kaže- Beograd, Niš, Novi Sad Kragujevac sredstva koja ce imati od transfera, a onda idu opštine koje su postali gradovi. Siguran sam da ce gradovi imati mnogo veca sredstva, mnogo više obaveza ali i mnogo veca prava, izjavio je Dragutin Radosavljevic, državni sekretar za državnu upravu i lokalnu samoupravu prilikom nedavne posete Branicevskom okrugu, uz napomenu da ne veruje da ce opštine koje su dobile status grada uspeti da se do lokalnih izbora 11. maja reorganizuju i da formiraju gradske opštine. Onima koji to žele da pokušaju, resorno Ministarstvo ce pružiti svu neophodnu pomoc.

M. K.

U OPŠTINI POŽAREVAC U 2007. GODINI

POVECAN BROJ ZAPOSLENIH

Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja Požarevac, u opštini Požarevac je krajem prošle godine na evidenciji nezaposlenih bilo 5.317 odnosno 862 lica manje nego krajem 2006. Posmatrano u procentima to predstavlja smanjenje broja nezaposlenih za 14 posto. Ovom smanjenju, u prvom redu, doprineo je rast ukupnog broja zaposlenih u opštini. Takvih srecnika lane je bilo 7.605 što je za 797 lica odnosno za 11,7 posto više nego u prethodnoj godini.

I u ostalim opštinama beleži se smanjenje ukupnog broja nezaposlenih pa se tako Tržište rada Branicevskog okruga izdvaja od ostalih u Srbiji po najmanjem broju evidentiranih nezaposlenih lica (9. 807). Takode, na evidenciji Službe zapošljavanja u Požarevcu najmanje je ucešce takozvanih dugotrajno nezaposlenih lica odnosno onih koji na posao cekaju više od dve godine. Prema raspoloživim podacima takvih je u Okrugu 4.021 ili 41 posto od ukupnog broja onih koji traže posao. Najmanje prosecno vreme koje se provede na evidenciji u cekanju i traženju zaposlenja je 37 meseci, saopštavaju iz Nacionale službe zapošljavanja u Požarevcu.

S.E.

PRIVREDNO DRUŠTVO „TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC” NA POCETKU 2008. GODINE

STABILAN RAD BLOKOVA

- Više od 20 dana dnevna proizvodnja elektricne energije krece se u proseku oko 19,5 miliona kilovat - casova. Rudari dnevno isporucuju Termoelektranama i do 25 miliona tona uglja

Posle rekordnih proizvodnih rezultata ostvarenih u prošloj, kostolacki proizvodaci elektricne energije, pa i uglja, dobro su startovali i u ovoj godini. Dnevna proizvodnja elektricne enrgije, više od 20 dana - u pogonu su bez i jednog ispada sva cetiri bloka - krece se u proseku od oko 19,5 miliona kilovat - casova. Istovremeno rudari dnevno Termoelektranama isporucuju izmedu 24 i 25 hiljada tona uglja, ali je evidentno, da zbog stabilnog rada blokova koji su pod punim opterecenjem, nivo rezervi uglja na deponijama opada.

Ovo je ocenjeno i na prošlonedeljnom sastanku proizvodno - tehnickog kolegijuma Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, na kome je pored proizvodne problematike, razgovarano i o planovima ovogodišnjih remonata, ali i o realizaciji više investicionih programa, kako u Termoelektranama tako i na kopovima.

Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva, pozitivno ocenivši prošlogodišnje rezultate, rekao je da je ovo godina velikih izazova. Rekordna proizvodnja elektricne energije od 5,07 milijardi kilovat - casova ostvarena u prošloj godini, solidna je osnova za naše dalje planove. Naime, naša je namera da postanemo jedna od vodecih kompanija u elektroprivredi. To je moguce postici samo timskim radom i jedinstvenim angažovanjem svih segmenata Privrednog društva, istakao je Živkovic.

Po recima Dragana Jovanovica, zamenika direktora Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, dostignuti nivo proizvodnje, nije krajnji cilj. Bice ovo izuzetno teška godina, ali uz realizaciju investicija koje su u toku, kako je rekao Jovanovic, Kostolac vec od iduce godine mora ici na dalje podizanje proizvodnje elektricne energije. Naši kapaciteti to omogucavaju. Ne možemo se zadovoljavati dostignutim nivoom ostvarene proizvodnje ako je na primer, naš blok od 350 megavata bilansiran jednako kao obrenovacki od 300 megavata, rekao je Jovanovic.

Najodgovorniji iz Termoelektrana i sa kopova, izneli su i niz problema koji prate ostvarivanje proizvodnje i uglja i elektricne energije. Zajednicka je ocena, da ce Privredno društvo u prvom kvartalu ove godine, dakle do kraja zimske sezone održati stabilan rad blokova, a ukljucivanjem u rad bagera na uglju, koji je jedno vreme bio van „stroja” i rudari ce stvoriti potrebne preduslove za dalji rast dnevne proizvodnje uglja. To ce omoguciti, ne samo stabilno snabdevanje elektrana ugljem nego i popunjavanje zaliha na deponijama koje su trenutno u opadanju.

C. Radojcic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

STRNINE U ODLICNOJ KONDICIJI

Na teritoriji Branicevskog okruga protekle jeseni zasejano je oko 39.000 hektara ozimih strnih žita, od cega je 60 odsto površina u optimalnom roku, tako da su strnine na tim površinama u zimu ušle u odlicnoj kondiciji što je dobar preduslov za prezimljavanje.

Kraj decembra i pocetak januara obeležili su hladno vreme i snažne padavine. Formirani snežni pokrivac imao je dovoljnu visinu i bio je dobar termicki izolator ozimih strnih žita od niskih temperatura. Od 10.januara došlo je do porasta temperature i otapanja snežnog pokrivaca, što je dobro za akumuliranje rezervi vlage u zemljištu.

Prema recima Jorgovanke Vlajkovac, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig" u Branicevskom okrugu tokom jeseni poorano je 70 odsto površina planiranih za prolecnu setvu. Ratari koji još nisu obavili osnovnu obradu zemljišta potrebno je da taj posao urade što pre, odnosno cim vremenske prilike i vlažnost zemljišta to dozvole. Takode, poljoprivredni proizvodaci mogu oranje u toku zime da obave i kada je plici zemljišni sloj zamrznut ili je pokriven tanjim slojem snežnog pokrivaca.

Pored oranja ratarima predstoji i prihranjivanje ozimih strnih žita. Prihranjivanje treba da pocne sredinom februara , ako vremenski uslovi dozvole i to na parcelama gde su ozime strnine u odlicnoj formi, jer ce one prve pokazati gladovanje za azotom. Kolicinu azota za prihranjivanje ako je moguce treba odrediti hemijskom analizom zemljišta ili procenom na terenu koja zavisi od roka setve, gustine useva kao i potrebe same sorte za azotom.

D.Dinic

SKUVALI VAGON LOVACKOG GULAŠA!

GOLUBAC.- Najpoznatiji golubacki kuvari lovackog gulaša i ribljeg paprikaša Ratko Mitic, Rade Spasic i Dušan Mirkovic skuvali su u svom dvadesetpetogodišnjem radnom veku više od jednog vagona ovih specijaliteta.Ta kolicina dovoljna je da nahrani nekoliko hiljada ljudi.

Ratko Mitic je dvostruki pobednik nagrade za najbolji lovacki gulaš u prošloj godini na lovackoj manifestaciji u Golupcu a sa nagradama i diplomama se vratili sa takmicenja iz Donjeg Milanovca, Novog sada, Požarevca,Tekije, i Kladova,njegove kolege Dušan i Rade.

-Tajnu pripremanja dobrog i ukusnog gulaša kao i ribljeg paprikaša, pravi kulinar ne odaje nikad, to je naš intimni i licni zavet.Neko kaže da je tajna u manjem kazanu, drugi da je rec o vatri i drvima , treci da treba dodavati mirodije i što više povrca.Moju tajnu zna samo moja porodica. Presudno je i iskustvo ali i nacin na koji se gulaš kuva-veli jedan od kuvara Ratko Mitic.

D.Radovanovic

NA POLJIMA KUCEVACKOG KRAJA

SNEG DOBRODOŠAO

KUCEVO.- Sneg koji je prekrio kucevacke oranice pogoduje pšenici koja je zasejana na 3.500 hektara. Prema recima strucnjaka,u zavisnosti kada je posejana (u optimalnom roku ili kasnije),u fazi je bokorenja.

Biljkama bi,posebno plitko posejanim,mnogo više škodilo da nema snežnog pokrivaca i da se temperatura spusti ispod minus 15 stepeni.-Vreme je do sada povoljno uticalo na rast i razvoj pšenice-kažu ratari,objašnjavajuci da ce sneg obezbediti i izvestan procenat vlage u zemljištu.

LJ.Nastasijevic

INTERNACIONALNA ROMSKA UNIJA

POMOC RASELJENIM ROMIMA SA KOSMETA

Internacionalna romska unija je registrovana februara prošle godine u Becu, kao humanitarna organizacija koja, pored ostalog, ima za cilj vracanje dostojanstva Romima, kao jednoj od najstarijih nacija u svetu. Medutim, kada je Srbija u pitanju, glavne aktivnosti su vezane za Rome raseljene sa Kosmeta i ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

-Tek 2000. godine Romi su u Srbiji dobili status nacionalne manjine. Ipak, vecina prava koja iz toga proisticu Romi ne koriste. Nešto iz neznanja, a nešto i zbog uvreženih predrasuda. Potsetio bih da našem narodu pripadaju velikani svetskih razmera kakvi su bili Frederiko Garsija Lorka, Pablo Pikaso, Jul Briner...ali vecina naše talentovane dece ne dobija priliku da ono što u sebi nose i iskažu. Posebno je ugrožena populacija Roma raseljenih sa Kosmeta, koja broji oko 200 hiljada. Dve trecine njih je kakvu-takvu egzistenciju našlo u inostranstvu, dok se ostali zlopate po raznim kampovima i divljim naseljima u Srbiji. Potpisivanjem sporazuma o readmisiji izmedu Srbije i Evropske Unije Romi iz Evrope ce biti deportovani u Srbiju, gde ni oni koji su u njoj ostali nemaju krov nad glavom i žive od danas do sutra - rekao nam je Novica Mitic, predsednik Organizacije za Srbiju, cije je sedište u Požarevcu.

Trenutno, aktivisti Internacionalne romske unije vode glavne aktivnosti oko pribavljanja dokumenata raseljenim Romima sa Kosmeta, kako bi ostvarili pravo na socijalnu pomoc. Medutim, ovo nije nimalo jednostavan poduhvat, obzirom na dokumentaciju sa Kosova i Metohije, koja je locirana u više gradova centralne Srbije, istakao je Slaviša Miloševic, sekretar ove organizacije. Kako je put do pribavljanja dokumenata neizvesan i dug, a treba nekako zimu prezimiti, rukovodstvo Internacionalne unije je potpisalo protokol o saradnji sa Požarevackim Crvenim krstom.

- Sa takozvanim “Karton naseljem” u Požarevcu imamo ustaljenu saradnju. Medutim, zbog problema oko obezbedivanja goriva, rede obilazimo naselje u Kobalovoj ulici u Starom Kostolcu. Prošlog cetvrtka smo ih obišli i podelili 154 topla obroka i 450 odevnih predmeta. Planiramo da u narednih par zimaskih meseci u ovo naselje odlazimo i cešce, kako bi im bar jednom nedeljno ( a ako se jave donatori i cešce) odneli toplu hranu, posteljnu, odecu obucu i sredstva za higijenu - rekao nam je Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta, koji i ovom prilikom poziva sve ljude koji mogu da odvoje ponešto od garderobe, pokucstva ili zimnice da to donesu u Dom Crvenog krsta u Takovskoj ulici ili se jave na telefon 223 144.

Idaeta Zenkoska je sa suprugom i petoro dece došla u Stari Kostolac iz Obilica. Godinama nema stalnog posla, tako da samo jedno dete može da pošalje u školu. Kaže, žive bez struje i ostalih elementarnih uslova, ali joj najviše smeta što cesto nema novca da kupi prašak i opere rublje. Brine je i vest da ce zgrade u kojima žive naprolece biti srušene, cime ce položaj tridesetak porodica koje tu žive biti još teži i neizvesniji.

VELIKO GRADIŠTE U 2008. GODINI

GODINA VELIKIH ULAGANJA

- U budžetu 460 miliona din. Od toga 200 miliona za razvoj opštine

- NIP-u podneto pedesetak projekata vrednih 5 milijardi din, a odobreno 89.9 miliona za 5 projekta

Veliko Gradište stupilo je u 2008. godinu sa budžetom od 460 miliona dinara. Skoro polovina tih sredstava bice uložena u razvoj. Uz to, Kancelarije za nacionalni investicioni plan (NIP) odobrila je gradištanskoj opštini 89.9 miliona dinara za pet projekata i još 220 miliona dinara za projekat gasifikacije opština Branicevskog okruga.

Inace, opština Veliko Gradište konkurisala je za sredstva iz NIP- a sa pedesetak projekata u vrednosti od 5 milijardi dinara. Otuda, dobijenih 90 miliona nije dovoljno da bi se realizovao planirani stepen ovogodišnjeg razvoja.

Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, napominje da ce rukovodstvo nastojati da sa raspoloživim finansijama nastavi zapoceti tempo razvoja ovog dragocenog turistickog kutka Srbije i da ce se stoga i dalje obracati nadležnim ministarstvima i raznim donatorima za dodatna novcana sredstva.

O tim aktivnostima i predstojecim investicijama razgovaramo sa prvim covekom ove opštine, Draganom Milicem:

RAZVOJNI BUDŽET

“Krajem decembra na Privremenom organu usvojili smo budžet za 2008. godinu, koji iznosi oko 460 miliona dinara. Od toga, više od 200 miliona dinara planirano je za razvoj opštine Veliko Gradište, dakle, za ucešce u programima NIP- a i drugim projektima za koje ocekujemo sredstva i od evropskih agencija i drugih donatora, kao i za Direkciju za izgradnju, za razvoj infrastrukture. To je veliki procenat sredstava koji ce biti uložen u razvoj. Takode, nastavljamo da izdvajamo za mesne zajednice, što je naš doprinos decentralizaciji. Želimo da tim ljudima obezbedimo inicijalna sredstva za njihove programe i razvoj tih sredina”, istice Milic.

NAJVAŽNIJE INVESTICIJE

“Nastavljamo radove. Mi smo bili jedno veliko gradilište i ponovo cemo biti. Dosta sredstava je uloženo. U decembru je usvojen Generalni urbanisticki plan, tako da su stvoreni preduslovi za razvoj opštine. Imamo planska dokumenta. Ove godine treba da se radi prostorni plan cele opštine”, najavljuje Milic i nastavlja:

-Radi se urbanisticki projekat 250 hektara na Ostrvu. To je drugi deo turistickog naselja Beli bagrem, koji treba da se poveže sa prvim delom, da se uklopi u GUP. Tu ocekujemo nove sadržaje, hotele, mini- aerodrom i slicno, a od prodaje tog zemljišta planiramo da uradimo proširenje puta od Belog bagrema do sela Zatonje, kao i izgradnju infrastrukturnih objekata, pre svega, projekat vodosnabdevanja vodoizvorišta na Ostrvu. Istražni radovi su pokazali da vode ima dovoljno. To vodoizvorište bi trebalo da se realizuje u tri faze. U ovoj godini da se uradi projekat. U narednom periodu da se izvrši vodosnabdevanje svih naselja oko jezera, za što se takode radi projekat, a u pitanju su naselja Zatonje, Kisiljevo i Ostrvo, kompletno vikend naselje duž cele obale Srebrnog jezera i da se prikljuce naselja Biskuplje, Ram, sa vikend naseljem, Ðurakov Popovac i Topolovnik. U završnoj fazi bi se obezbedila voda za celu opštinu Veliko Gradište. Znaci, to je investicija koja treba da traje duži broj godina, ali koja bi obezbedila pijacu vodu za sva naselja naše opštine.

-Što se tice drugih strateških investicija, to je nastavak na Stiškom vodovodu, gde su stvoreni uslovi da tri sela: Kurjace, Majilovac i Sirakovo, urade sekundarnu mrežu, jer je opština uz pomoc Direkcije za vode uradila primarni vod i uredila vodoizvorište.

-Moramo završiti zapoceto, a to su putevi na Belom bagremu i spajanje kanalizacione mreže od grada do Belog bagrema, cime bi se stvorili preduslovi da celo Veliko Gradište dobije kanalizacionu mrežu. Mi smo više od 1.5 miliona evra uložili u kanalizaciju u Velikom Gradištu i na Belom bagremu. Sada je na potezu Direkcija za izgradnju koja treba da uradi sekundarnu mrežu kroz sve ulice u gradu, da naplati to od gradana. Zbog toga smo otvorili i poseban racun, dakle, da se ta sredstva iskljucivo namenski troše za tu svrhu. Kada se to finalizuje naša Direkcija bi trebalo da uloženih 1.5 miliona evra vrati kao kapitalnu dobit. To je veoma znacajno za Veliko Gradište. Smatram i ubeden sam da Direkcija mora taj posao da završi u naredne 3- 4 godine, inace ideja da Gradište ima kompletnu kanalizaciju nece biti realizovana. Znaci, na potezu je Direkcija. Mi smo kao rukovodstvo opštine obezbedili sredstva i ucinili prvi, veoma znacajan korak.

-Nastavljamo i asfaltiranje puteva, jer bez dobre infrastrukture nema ni razvoja turizma, tako da smo kao prioritete stavili put Topolovnik- Ram, Tribrode- Makce, i put koji je ministar Mladan Dinkic obecao, Veliko Gradište- Golubac, kao glavni put za buduci razvoj turizma. Kada uradimo put Topolovnik- Ram planiramo da teretni saobracaj usmerimo u tom pravcu, da kamioni više ne idu preko Srebrnog jezera. Radi se i projekat karting i moto staze. Obezbedili smo zemljište za tu namenu. Ovaj projekat radi Republicka direkcija za puteve, odnosno, Ministarstvo za infrastrukturu.

-Izdvojili smo sredstva za sve mesne zajednice. Dakle, planiramo da ucestvujemo u programima mesnih zajednica kao i u proteklom periodu i da se u svim sredinama uradi po nešto. Negde ce to biti Dom kuture, negde ulicna rasveta, negde seoski putevi i slicno, ali cilj nam je da se i te sredine razvijaju.

-Planiramo nastavak radova na školi u Srednjevu. Ovih dana, tim povodom, imacemo sastanak u Ministarstvu prosvete. Što se tice kulture, sporta i drugih sadržaja, naš je zadatak da obezbedimo normalno funkcionisanje svih javnih preduzeca i ustanova, škola, vrtica. I dalje cemo otvarati decje vrtice u selima u kojima za to ima uslova. Do sada smo to ucinili u više od polivine naselja u našoj opštini, uveli smo engleski jezik i racunare u decje vrtice, školske prostore smo dosta osposobili, odnosno, neke zanovili, a negde izgradili nove škole. U narednom periodu nam ostaje da se završi škola u Srednjevu, da se adaptira škola u Kamijevu, i nastavak uredivanja škola u Makcu. Nastavljamo da ulažemo u sport. Veliko Gradište je zaista sportski grad, cime sam ja vrlo ponosan. Ove godine smo se opredelili da pomognemo malo seoskim klubovima, bar sredstvima za pokrice troškova sudija i takmicenja. Važno je da pravilno usmerimo interesovanja naših mladih, ka zdravom životu, što delom i na ovaj nacin pokušavamo.

-Planiramo bogatu turisticku i kulturnu ponudu, kao vrlo bitan spoj. Želja nam je i namera da nastavimo zapoceto u prošloj godini, znaci, da imamo dogadanja tokom celog leta: Carevceve dane, Pasuljijadu, Purijadu, Dane cveca u Kuslicu, Alaske veceri, pozorišne predstave, muzicke grupe, naše Kulturno- umetnicko društvo sa svojim programima i slicno.

NIP IZNEVERIO OCEKIVANJA

“Opština Veliko Gradište je za NIP konkurisala sa više od 50 projekata, u vrednosti od više od 5 milijardi dinara. Nažalost, dobili smo 89.9 miliona dinara. Ja nisam zadovoljan. Mislim da je to malo za jednu opštinu koja ima ovakav potencijal i ambicije u turizmu i koja ce imati investicije kao što je “Silver Lake” i još toliko toga. Na prezentaciji “Silver Lake” je zvanicno rekao da prvi hotel, od 22.000 kvadrata, sa bazenima, kongresnim dvoranama i drugim sadržajima, u vrednosti od 25 miliona evra, pocinje da se radi u aprilu. Otuda, smatram da to nije dovoljno praceno od strane Vlade Srbije. Ocekivao sam više sredstava.

-Prihvaceno je naših pet projekata i šesti je zajednicki projekat gasifikacije u opštinama Branicevskog okruga. Prihvacen je projekat završetka kanalizacione mreže i vodotornja. Za njega je odobreno 3.9 miliona dinara. Prihvacen je projekat sanacije Srebrnog jezera, sa 40 miliona dinara od Ministarstva za lokalnu samoupravu i 1 milion dinara od Ministarstva za ravnomerni regionalni razvoj. Cišcenje jezera je pocelo i kljucno je finalizovati ga. U prvoj fazi bi trebalo uraditi do autokampa. Za to ce nedostajati još oko 80 miliona dinara. Ali, imamo usmeno obecanje nadležnih da ce cišcenje Srebrnog jezera biti završeno u prvoj fazi kako je i zamišljeno. Odobreno nam je 5 miliona dinara za put Desine- Majilovac. Zatim, odobreno nam je 40 miliona dinara za obalu utvrde za zaštitu da vode Dunava ne “kidaju” gradevinsko zemljište. Uz tih pet naših projekata, za gasifikaciju za sve opštine Branicevskog okruga odobreno je 220 miliona dinara.

-Iz NIP- a nam je odobreno ukupno 89.9 miliona dinara. Gledajuci procentualno, to je malo, ali ima obecanja za više. Jedan naš projekat od 21 milion dinara za vodosnabdevanje, odnosno, za uredenje gradištanskog izvorišta, ušao je u uži krug i ocekuje se da i on prode ove godine. Inace, mi smo sa opštinom Golubac i opštinom Malo Crnice konkurisali sa nekoliko zajednickih programa. Na žalost, ti programi nisu prošli, a u pitanju su, pre svega, zajednicka deponija, sistem za procišcavanje otpadnih voda, biciklisticka staza, put Garajevo- Malo Gradište i slicno. Zajedno sa opštinom Golubac konkurisali smo kod Agencije za zaštitu životne sredine i imamo usmeno obecanje da ce naši projekti proci. Inace, imamo uraden projekat deponije u Velikom Gradištu. Treba da se izradi projekat zajednicke deponije Gradište- Golubac i ocekujemo da ce oni biti podržani. Svakako moramo da nastavimo da tražimo sredstva. Ostacemo uporni.

-Pored ovih programa ja ocekujem i finansijsko ucešce evropskih agencija, pre svega Agencije “VNG”- a. Mi ozbiljno radimo sa njima. Konkurisali smo sa nekoliko programa, pre svega, u vezi sa vodosnabdevanjem, a pokušavamo zajedno sa opštinom Golubac da se uradi biciklisticka staza duž Dunava.

IZBORNA GODINA

“Ovo je godina izbora i, što je za mene vrlo važno, mislim da je vrlo bitno da gradani izaberu svoje predstavnike. Poznata je situacija u Velikom Gradištu. Umesto Skupštine opštine funkcioniše Privremeni organ i ja nisam zadovoljan time jer smatram da je uskraceno pravo gradanima da preko svojih predstavnika odlucuju o najvažnijim stvarima i pitanjima za opštinu i njihov svakodnevni život. Mislim da nema vece i znacajnije stvari i vece demokratije nego da gradani biraju i da, ko god bio u vecini, donose odluke i ostvaruju svoj program. Tako gradani mogu i da uticu na realizaciju konkretnog programa u svojoj opštini. Svakako, pred nama je veoma burna godina, kako politicki, tako i radno, jer realizovati planirane i najavljene projekte nije mala stvar. Predstoji nam veoma ozbiljan posao, rukovodstvu opštine, ljudima iz javnih preduzeca i ustanova i svim predstavnicima mesnih zajednica.

SREBRNO JEZERO GRADIŠTANCIMA

“Ove je godine prvi put naš konzorcijum dobio vode Srebrnog jezera i deo voda Dunava, što je za nas veoma znacajno jer do sada su te vode bile date Udruženju ribolovaca iz Kostolca. Prvi put je dato Gradištancima i nadam se da ce oni kvalitetno da gazduju.”

GASIFIKACIJA - PROJEKAT MANDATA

“Ono najvažnije, što je predvideno i Nacionalnim investicionim planom, to je gasifikacija, koju istinski išcekujemo. Gasifikacija je za mene projekat mandata. Ukoliko uspemo da je realizujemo ja cu da budem veoma zadovoljan. NIP- om je odobreno 220 miliona dinara za opštine Branicevskog okruga. Trebalo bi da se dovede glavni vod od autoputa do Požarevca. To je prva faza i, nakon nje, ocekujem da u naredne 3- 4 godine Veliko Gradište dobije gas, i domacinstva i privreda, što stvara izvanredne preduslove za dalji razvoj turizma i privrede”. zakljucuje Dragan Milic.

A. Maksimovic

U POSETI JKP „PARKING SERVIS” PETROVAC

UVEDEN RED U PARKIRANJU VOZILA

Javno komunalno preduzece „Parking servis” Petrovac na Mlavi osnovano je Odlukom Skupštine opštine 5. maja 2006. godine, izdvajanjem organizacionih celina iz KJP „Izvor” i JP „Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Petrovac” i obavlja delatnosti održavanja, obeležavanja i naplate javnih parkirališta na teritoriji Petrovca na Mlavi, uklanjanja i odnošenja nepropisno parkiranih vozila kao delatnosti od opšteg interesa. Na celu preduzeca nalazi se Vojkan Mitic koji o poslovanju kaže:

„Sa radom smo poceli 13. septembra 2006. godine. Do danas stvorili smo uslove za samostalan rad, organizovan je sistem naplate po uzoru na razvijene gradove u okruženju i u skladu sa odlukom o parkiranju vozila i parkiralištima na podrucju opštine uspostavljena je saradnja sa drugim državnim organima i institucijama, obeležena su mesta za parkiranje i postavljeni saobracajni znaci. Od osnivaca smo dobili poslovne prostorije koje su inace vlasništvo „Alpine dolomit” koje nisu bile u zavidnom stanju, pa smo ih temeljito obnovili. Zaposlili smo desetak radnika i tako stvorili uslove za nesmetan rad. U pocetku je bilo puno problema jer vozaci nisu imali naviku da placaju parking, ali se vremenom to normalizovalo i sada preduzece normalno radi”.

Petrovacka opština je poznata po velikom broju registrovanih vozila, a najteža situacija što se tice saobracaja je bila u centru grada?

„To je i bio povod da se osnuje naše preduzece, jer je saobracaj u prepodnevnim satima u gradu cesto bio u kolapsu, a poseban problem je bio naci mesto za parkiranje. Zato smo u saradnji sa Direkcijom za izgradnju i razvoj izvršili regulaciju toka saobracaja, postavili smo saobracajne znakove i obeležili parking mesta. Odredena su opšta parkirališta u užem gradskom jezgru i to u ulicama Srpskih vladara, Veljka Dugoševica, Drageta Živkovica, Steve Milovanovica, Cede Vasovica, Dragoševoj i Laze Lazarevica, kao i na posebnom parkiralištu iza tržnog centra „Invest eksporta”. Dužina svih ulica u kojima se vrši naplata je oko 3 kilometra, sa 317 obeleženih mesta. Moram da kažem da smo rekonstrukcijom ulice Bate Bulica u pešackoj zoni izgubili 22 najprofitnija mesta što je uticalo na umanjenje planiranih prihoda”.

S obzirom na to da ste novo preduzece kako se finansirate i da li pokrivate troškove poslovanja?

„Preduzece se finasira iskljucivo iz sopstvenih sredstava, prodajom svojih usluga na tržištu. Od pocetka rada u 2006. godini pa do danas zarade zaposlenih i materijalni troškovi pokriveni su iskljucivo iz sopstvenih prihoda, tako da ni pocetna sredstva koja smo dobili od osnivaca nismo upotrebili za te namene. Naplata parkiranja za obe zone Opšteg parkirališa i Posebno parkiralište vrši se prodajom parking karti za svaki sat parkiranja, za dnevno i mesecno parkiranje. Prodaja tih karti organizovana je na preko 9 prodajnih mesta, kioska za prodaju štampe i preko kontrolora - inkasanata”.

Bilo je primedbi da su visoke cene karata za parkiranje?

„Najveci broj primedbi je bio od vozaca koji uopšte nisu hteli da plate parking a ne na visinu cene. U prvoj zoni cena je 30 dinara po satu a u drugoj zoni je 20 dinara po satu, ta cena je i na posebnom parkiralištu. Cene mesecnih karata u odnosu na pocetni mesec rada su snižene i sa odredenim popustima za pojedine grupe su manje cak za 33 odsto. Uvedena je posebna kategorija korisnika „povlašceni korisnici” za stanare koji imaju vozilo i žive u zoni Opštih i Posebnih parkirališta a nemaju dvorišta, za koje cena mesecne karte iznosi svega 500 dinara. Za posebne kategorije invalida dajemo godišnje besplatne karte za parkiranje. Ovakvim sistemom naplate omogucili smo normalno funkcionisanje preduzeca i sve svoje obaveze redovno izmirujemo tako da nemamo neizmirenih finansijskih obaveza i racionalnim poslovanjem ostvarili smo dobit u znatno vecoj meri od planirane”.

Najcešce primedbe i žalbe vezane su ipak za rad nepopularnog „pauka” ?

„Glavna funkcija ovog vozila je preventivno delovanje. Medutim uvek ima nesavesnih vozaca koji parkiraju vozila na mestima koja nisu obeležena i cesto onemogucavaju normalno odvijanje saobracaja i nesmetano i bezbedno kretanje pešaka. Naše vozilo svakodnevno izlazi na ulice, ali moram to da kažem, efekti pre svega finasijski su slabi. Još uvek se odnosi mali broj vozila i moram da istaknem da nam je i pored dobre saradnje sa saobracajnom policijom tu neophodna veca pomoc i policije ali i nadležne inspekcije”.

Koji su vam najvažniji zadaci u narednom periodu?

„Moramo zajedno sa osnivacem da rešimo pitanje poslovnih prostorija, jer kao što sam rekao prostorije u kojima smo ternutno nisu naše, zatim treba rešiti i pitanje vlasništva specijalnog vozila „pauka” koji je vozilo KJP Izvor i koje nam je ustupljeno na dve godine. Spremni smo da ucestvujemo i u finansiranju izgradnje novih posebnih parkirališta ili garaža jer ce se broj vozila i u narednom periodu povecavati”.

D. Ilic

NOVA GODINA ZAPOCETA AKCIJAMA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

POMOCI KADA JE NAJTEŽE

Opštinska organizacija Crvenog krsta u Petrovcu je u prvih petnaest dana januara organizovala dve izuzetno uspešne akcije dobrovoljnog davanja krvi i to u Bistrici i u Oreškovici. Ukupno je prikupljeno 75 jedinica krvi i to 26 za potrebe Zdravstvenog centar u Petrovcu i 49 za Institut za transfuziju krvi u Beogradu. Ispred Instituta za transfuziju doktor Vukašin Ðordijevic istice:

„Posle praznika i slavlja dode do nestašice krvi. Ona nije prevelika, medutim prisutna je nestašica sveže krvi i to je veliki problem i zato smo organizovali akciju u Oreškovici. Odziv ljudi je dobar, to smo ocekivali i to su ljudi koji daju krv bez traženja bilo kakvih privilegija, to cine cisto iz humanih razloga. Ovog puta dosta je mladih ljudi dalo krv, a to je i prilika da provere svoje zdravlje i tako nastave svoj normalan razvoj. Još jednom porucujem potencijalnim davaocima da daju krv i spasu jedan život, jer njima to ništa ne znaci a onima koji prime krv znaci mnogo”.

Moma Stanimirovic sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta u Petrovcu je zajedno sa mesnim zajednicama u Bistrici i Oreškovici bio najzaslužniji za uspeh akcije:

„Za obe ove akcije posebno je znacajno što je jedan broj mladih prvi put dalo krv i to je dosta ohrabrujuce. Mi smo ispunili naš zadatak, neophodne rezerve krvi su obezbedene u ovom kriticnom periodu i za naš Zdravstveni centar kao i i za potrebe bolnica u Beogradu. Vec planiramo da sa drugim mesnim zajednicama u februaru organizujemo još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Mi imamo i veliki broj naših ljudi na privremenom radu u inostranstvu tako da je ne mala popupalacija potencijalnih davalaca odsutna ali smo zadovoljni odzivom i do sada smo ispunjavali sve zahteve. Tome su doprinele i brojne edukativne akcije koje sprovodimo po našim organizacijama i mogu da kažem da se taj rad i te kako oseca na povecanju broja davalaca”.

D.I.

U GALERIJI ZAVICAJNOG MUZEJA VREDNA IZLOŽBA

BASARINE SKULPTURE U PETROVCU

Zavicajni muzej u Petrovcu je prošlog petka priredio izuzetno kulturno vece. Otvorena je samostalna izložba skulptura akademika Svetomira Arsica Basare. Direktor muzeja Andelka Stanisavljevic je tom prilikom rekala:

„ Gospodin Basara odazvao se našem pozivu da u galeriji Zavicajnog muzeja organizuje izložbu svojih skulptura i na taj nacin ucinio je nama cast i našim sugradanima, našta smo mu posebno zahvalni. Zahvaljujemo se i gospodici Vesni Majher u njenoj ulozi organizatora izložbe. Vajarska ostvarenje akademika Basare su svedok vremena, istorije i tragedije Srba i naroda na Kosovu i Metohiji, Basarinog zavicaja u koji je on uneo sva svoja osecanja, deo sebe. NJegova dela su odraz intelektualne i duhovne lepote, monumentalnošcu prkose vremenu i dogadajima koji su se zbivali a koji i danas traju. Basarine skulpture su srdžba, vapaj za spas svog naroda, izrazito nacionalnog osecanja. „Bez nacionalnog indetiteta, bez nacionalnog duha i karaktera nema ni autenticnog stvaralackog nadahnuca”, cesto puta govori Basara. Stvaralaštvo profesora Basare poznato je svetskoj i našoj javnosti. O njegovom delu pisali su najpoznatiji likovni kriticari i likovni stvaraoci savremene likovne umetnosti”.

Izložbu je otvorila Vesna Majher iz Beograda istakavši: „ Baveci se pola veka vajarstvom, ubedljivo je utkao sebe u više od 1.000 skulptura u drvetu, kamenu i metalu. One su trajno na sebe skrenule pažnju i svetske javnosti na preko 30 samostalnih i nekoliko stotina zajednickih izložbi u zemlji i inostranstvu od Beograd i Tokija do NJujorka. Autor je i znacajnih spomenika na Kosovu i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Basara je stvorio veliko delo vezano za zavicajno Kosovsko podnevlje i nacionalnu istoriju ali po formi i sadržaju i porukama opšteg ljudskog karaktera i znacaja. NJegov obiman skulptorski opus može se podeliti u dva ciklusa prvi do 1980. godine i drugi od 1980 do danas”.

U katalogu koji prati izložbu a u izdanju Zavicajnog muzeja se kaže: „ U istoriji srpske skulpture samo su dva umetnika koji postavljaju pitanje nacionalnog stila u skulpturi, to su Ivan Meštrovic i Svetomir Arsic. Iako su razlicitih stilskih i ideoloških pozicija, ulaze u evokaciju srpske nacionalne tematike, oni su ipak u jednom slicni: obojica su u srž svoje umetnosti uveli osecanje ljubavi prema velikoj prošlosti, slavnoj istoriji srpskog naroda”.

Na zadovoljststvo brojne publike izložba ce biti otvorena do 6. februara.

D.Ilic

ODBOR ZA TOPLIFIKACIJU

GREJANJE KOSTOLCA U PROBLEMU?

Kostolac nije ceo toplificiran, s tim što i u delovima koji jesu postoje brojni problemi, jer je mreža dotrajala, pojedine podstanice preopterecene, nedovoljnog su kapaciteta i slicno.

Sve to postaje ociglednije u hladnijim danima, kada su u nekim domovima radijatori cak i sasvim hladni.

HLADNI RADIJATORI!

Povodom problema sa toplifikacijom gradani se obradaju Savetu GMZ Kostolac, tacnije, Odboru za toplifikaciju, ciji je predsenik Dejan Ilkic, kao i Službi toplifikacije Kostolca, koja je pod okriljem Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

Gradani koji se žale na hladne ili jedva mlake radijatore u poslednjih mesec i po dana, svakog petka, okupljaju se u zgradi GMZ Kostolac i razgovaraju sa Ilkicem, koji tim povodom kaže:

-U Kostolcu je radeno grejanje na nacin kako se ko snade. Nije poštovana projektna dokumentacija. Prebukirane su sve mreže. Preopterecene su. Uz to, linije su stare i trule, plus kapacitetom ne odgovaraju. Takode, ni dokumentacije po kucama nisu kako treba, niti izolacija. Ima i propusta Službe toplifikacije. Nije se dovoljno vodilo racuna o cistoci razmenjivaca toplote, o divljim prikljuccima. Medutim, pojedini gradani ispuštaju vodu i stvaraju probleme. I jedno malo curenje, kapanje, dovoljno je da za 24 sata obori pritisak u instalaciji. Kada pritisak padne ljudi se ne greju.

- Donekle smo na pojedinim lokacijama uspeli da otklonimo izvesne probleme, zajedno sa Službom toplifikacije Privrednog društva. Ali molim gradane da i oni sami povedu racuna, da ne ugrožavaju sistem, da ne ukljucuju pumpe, da ne ispuštaju vodu iz instalacija, jer time ugrožavaju sistem i sopstveno grejanje. To dovodi do toga da pumpe ostanu bez vode, da pregore, ispadnu sa sistema, propadaju spojnice i slicno. Sve to dodatno otežava poslove Službi toplifikacije koja je i ovako mala. Instalacije su trule po gradu i cesta su pucanja, tako da Služba toplifikacije realno ima mnogo posla i ne može sve ni da postigne. Toliko više bi gradani trebalo da obrate pažnju na sve što sam prethodno pomenuo i ne stvaraju dodatne probleme, porucuje Ilkic.

Investiranje u toplificiranje celog grada

U Kostolcu su tri dela grada bez parnog grejanja: naselje Kanal, Kolište i Didino naselje. Otuda u Odboru za toplifikaciju isticu za cilj toplificiranje celog grada.

Dejan Ilkic kaže da su projekti uradeni i da je potrebno izgraditi 9 podstanica, dimenzija 7 puta 4, a ukupna cena iznosi oko 230 miliona dinara.

-Od te sume se nadamo da gradani plate jednu trecinu, a ostatak bismo nastojali da obezbedimo iz raznih fondova. Dakle, imamo projekte, potrebne saglasnosti, dozvole, odredenu lokaciju podstanica, a poceli smo i sa njihovom izgradnjom. Do sada su postavljeni temelji sa prvom plocom za 4 podstanice, a 2 podstanice u Kolištu bi trebalo da budu uradene kao “pune”, što znaci da se napravi stambena zgrada sa kompletnom opremom. Za to smo obezbedili sredstva i to ce biti uradeno po planu. Imali smo sredstava i ugovorili cevovod primarnog voda za Kolište, Didino naselje i do 2 podstanice na Kanalu. Sada ocekujemo sredstva iz budžeta SO Požarevac da bismo nastavili nabavku ostalog cevovoda sekundarnog voda. Zatim nas ocekuje izrada ugovora sa gradanima o njihovom finansijskom ucešcu i da intenzivno nastavimo sa radovima da bismo završili do grejne sezone, istice Ilkic i dodaje:

- Po projektnoj dokumentaciji i anketi koju smo vršili sa gradanim,a imamo prijavljenih oko 1000 prikljucaka. Ocekujemo da neki procenat gradana ne uspe da plati ugovorene obaveze, tako da mislim da bi bilo realno da se veže više od 600 novih prikljucaka. Može da se desi da bude i više, jer ima starih obecanja da Elektroprivreda dotira nekim gradanima zbog ugroženosti od pepela.

“Odbor za toplifikaciju ima tri programske orijentacije. Prvo je izrada nove mreže, rekonstrukcija stare mreže u delovima grada gde se ljudi ne greju kako treba. To je u dogovoru sa Službom toplifikacije. Sledi naplata dugovanja od prošle godine za uradenu toplifikacionu mrežu, kao i pracenje tokova Službe toplifikacije. Indicija je da napravimo preduzece “Toplifikacija” Kostolac, s tim što sada sve zavisi od daljih dogadajima u vezi sa statusom grada Kostolca. Naše je da budemo spremni, da se što bolje pripremimo tehnicki kako gradani ne bi osecali te promene”, zakljucuje Ilkic.

A. Maksimovic

ODBOR ZA KULTURU SAVETA GMZ KOSTOLAC

CENTAR ZA KULTURU KOSTOLAC - REALNA POTREBA

Za formiranje Centra za kulturu u Kostolcu postoji odluka Saveta GMZ Kostolac, ispred kojeg Odbor za kulturu zakljucuje da je to sasvim realna i sve ociglednija potreba Kostolca, u kojem delaju brojni kulturni poslenici, ljudi od kreacije i entuzijazma.

Isticu da je neophodna centralna ustanova za organizaciju i realizaciju postojecih ideja, kao i adresa na koju ce direktno "dolaziti" finansijska sredstva namenjena kulturi Kostolca, a koja su do sada "išla" preko Centra za kulturu Požarevac.

-Kulturne aktivnosti koje se ovde ostvaruju moraju imati profesionalnu ekipu koja to može da realizuje. Imamo manifestacije "Kostolacka žiška" i Medunarodni miting poezije, zatim, Klub ljubitelja knjige "Majdan", sa izdavackom delatnošcu, Udruženje likovnih umetnika, Folklorne ansamble, Gradski hor... “Ovde ne može više da se radi na amaterskoj osnovi", stav je Odbora za kulturu u kojem isticu da nemaju nameru da se mešaju u aktivnosti Centra za kulturu Požarevac niti u obaveze te ustanove prema Kostolcanima za organizovanje izvesnik programa:

-Ne može se dozvoliti da 15.000 Kostolcana zavisi od nekolicine urednika iz Požarevca. Zakon dozvoljava formiranje samo jedne ustanove sa odredenom delatnošcu na nivou jedne opštine, ali se to odnosi na opštine koje imaju jedan grad, a opština Požarevac ih ima dva. Ali, i mimo toga, pošto je Požarevac postao grad realno je ocekivati Gradsku opštinu Kostolac, pa je otuda još realnije i formiranje Centra za kulturu u Kostolcu.

A. M.

TOK RADOVA NA DOGRADNJI DECJEG VRTICA "MAJSKI CVET" U KOSTOLCU

PLOCA GOTOVA, POCELO ZIDANJE

Dogradnja Decjeg vrtica "Majski cvet" u Kostolcu nastavljena je po prvom otopljavanju leda. Izlivena je podna ploca i ovih se dana podiže zid.

Šef gradilišta, Vlada Krstic, ispred izvodaca radova, GP "Stig", najavljuje da ce, ukoliko vremenske prilike posluže, u naredne dve nedelje biti izlivena prva ploca iznad prizemlja, cime ce se finalizovati prva faza izgradnje novih 180 kvadrata.

Ovaj ce prostor, prema planovima i najavama uprave Decjeg vrtica "LJubica Vrebalov" Požarevac, biti doveden u funkcionalno stanje do iduce jeseni, kada ce u njega uci dve jaslene grupe i jedna grupa predškolskog pripremnog odeljenja.

A. M.

IZLOŽBA IKONA PRESVETE BOGORODICE IZ SRPSKIH, GRCKIH I RUSKIH HRAMOVA

CUDOTVORNE IKONE U KOSTOLCU

Prodajna izložba cudotrvornih ikona presvete Bogorodice otvara se danas, u Holu Doma kulture u Kostolcu, u 18 casova. Bice postavljena sve do 5. februara, a sredstva prikupljena njihovom prodajom namenjena su dovršenju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Izložene su 52 cudotvorne ikone iz srpskih, grckih i ruskih hramova, medu kojima i Trojerucica, Igumanija Svete gore i Putevoditeljka, a uz svaku od ikona i odgovarajuca molitva.

Da doprinesu dovršenju Hrama Svetog Save Kostolcanima je s blagoslovom NJegovog preosveštenstva episkopa branicevskog gospodina dr Ignjatija omogucio Kreativni tim Petkovic, a uz podršku svih privrednih i društvanih organizacija ovog grada.

A. M.

OSNOVANO KOSTOLACKO POZORIŠTE

Klub ljubitelja knjige "Majdan" pokretac je scenske umetnosti u Kostolcu. Formiraju se Decja pozorišna družina "Patuljci" za najmlade, a za odrasle Dramski studio u okviru kojeg ce se organizovati i Škola glume.

Rukovodilac Dramskog studija bice Mile Marinkovic, glumac Pozorišta "Milivoje Živanovic" iz Požarevca, a umetnicki rukovodilac Decje pozorišne družine Maja Tatic.

OD 6. JANUARA U APOTEKAMA ZDRAVSTVENE USTANOVE “APOTEKA POŽAREVAC”

NOVA LISTA LEKOVA - SAVREMENIJE LECENJE

- Pozitivna lista lekova proširena je sa 170 novih medikamenata cime se pre svega obezbeduje kvalitetnija terapija

Na osnovu rada Centralne strucne komisije za listu lekova, Upravni odbor Republickog zavoda zdravstvenog osiguranja doneo je odluku o proširenju pozitivne liste lekova. Odluka je objavljena u Službenom glasniku 29. decembra prošle godine, a od 6. januara 2008. godine ova lista u primeni je u svim apotekama Zdravstvene ustanove “Apoteka Požarevac” na podrucju Branicevskog okruga.

Šta pacijenti i zdravstveni radnici dobijaju ovom novom, proširenom listom lekova i koji su to medikamenti koji su se našli na njoj, pitali smo magistra farmacije spec. Snežanu Zakošek, šefa farmako-informativnog centra u ovoj ustanovi:

—Pozitivna lista lekova proširena je sa novih 170 medikamenata razlicitih farmaceutskih oblika i farmaceutskih jacina iz raznih farmakoterapijskih grupa od kojih su 64 potpuno novi lekovi, a 106 predstavljaju proširenje za vec postojecu generiku. NJome se postiže sigurnija i bolja snabdevenost na tržištu. Nova lista lekova koji se izdaju na recept, odnosno iz sredstava RZZO, uvodi savremenu terapiju za lecenje znacajnog broja oboljenja, poput lecenja psorijaze, astme, HIV-a, glaukoma, srcanog ritma, celijacne bolesti i depresije. Na recept pacijenti od 6. januara ove godine dobijaju lek Budosan za lecenje Kronove bolesti. O trošku RZZO i na recept je i lek Koncentra koji se koristi u terapiji hiperkinetskog sindroma sa poremecajem pažnje kod dece. Za taj lek do sada su roditelji morali da izdvajaju 20 000 dinara. Velike probleme do sada imali su i pacijenti koji se lece od celijacne bolesti, odnosno pacijenti alergicni na gluten iz brašna. Na osnovu nove Liste oni ce od sada, mesecno dobijati 5 kilograma bezglutenskog brašna. Takode, sa novom, proširenom listom veliko olakšanje stiže i roditeljima koji imaju decu obolelu od astme. Oni više nece placati ucešce od 25 odsto ili 50 odsto za aerosol: Serevent, Simbikort, Pulmikort, Seretidediskus i za Singular tablete, napominje Snežana Zakošek od koje saznajemo i to da je po prvi put na listi lekova i Gel “Zorak” za lecenje psorijaze. Na listi su Telzir tablete i Inviraze, lekovi koji spadaju u grupu najsavremenije terapije koja se primenjuje u lecenju inficiranih virusom HIV-a, a koji ovoj kategoriji pacijenata omogucavaju dug i što je još važnije kvalitetan život.

Na proširenoj, novoj listi je i nova generacija antidepresiva - preparat Tritikoretard. Prednost ovog antidepresiva nad klasicnim ogleda se u manje ispoljenim neželjenim dejstvima, ne dovodi do ortostatske hipotenzije, a ordinira se pacijentima koji paralelno sa depresijom boluju i od Parkinsonove bolesti, glaukoma, alkoholizma... Važno je naglasiti da ovaj antidepresiv brzo otklanja nesanicu.

Travatan kapi i Alfagan predstavljaju nove kapi u terapiji glaukoma.

—Pozitivna lista lekova obuhvata i takozvanu listu D na kojoj se nalaze esencijalni neregistrovani lekovi neophodni u lecenju, ali za koje njihovi proizvodaci i uvoznici nemaju interesa da ih registruju u Srbiji. Republicki zavod zdravstvenog osiguranja, Agencija za lekove, apoteke i veledrogerije napravili su dogovor i specifikaciju neophodnih, neregistrovanih lekova. Trenutno se radi na njihovom uvozu i njihovoj registraciji i mi ih uskoro ocekujemo u našim apotekama. Izdavacemo ih na recept, bez participacije. Medu ovim lekovima su: Alkeran, Leukeran, Nozinan tablete od 100 mg., Diamoks. Endoksan...

Ovako dopunjena i proširena lista uticace na kvalitetnije i savremenije lecenje pacijenata. Sa novom, proširenom listom akcenat je na oboljenjima kao što su psorijaza, HIV infekcije, glaukom, poremecaji srcanog ritma, i uvedeni su najsavremeniji lekovi, takozvani lekovi poslednje generacije. Inace, pozitivna lista lekove je i do sada, sama po sebi bila vrlo obimna u pogledu sastava medikamenata iz razlicitih farmakoterapijskih grupa. Ja sam sigurna da ce pacijenti sa ovim novim proširenjem biti izuzetno zadovoljni. Da napomenem i to da su sve apoteke u okviru Zdravstvene ustanove “Apoteka Požarevac” koje opslužuju gradane na podrucju Branicevskog okruga, odlicno snabdevene lekovima i da deficitarnosti nema vec duži period, rekla nam je Snežana Zakošek.

S.E.

MESNA ZAJEDNICA LUCICA

NA DNEVNOM REDU KAPITALNE INVESTICIJE

Selo Lucica, par kilometra nadomak Požarevca, pretežno radnicko- poljoprivredno mesto sa 3. 700 stanovnika najvece je u Branicevskom okrugu, a dobri poznavaoci prilika kažu da je nekada planirano i za alternativnu opštinu. Nije nam poznato da li su nedostatak fekalne kanalizacije i Hale sportova bili presudni, ali svakako su veliki problem kojim ce ocigledno morati da se pozabavi i šira društvena zajednica.

- U 2007. godini Mesna zajednica Lucica dobila je preko Direkcije za izgradnju 1. 136. 000 budžetskih dinara. Planom i programom našeg Saveta deo sredstava u visini od 500. 000 dinara utrošen je za pošljuncavanje puteva u selu, oko 560 kubika šljunka je nasuto i sve ulice u Lucici su poravnate. Drugi deo sredstava bio je usmeren za izgradnju pratecih objekata stadiona malih sportova. Utrošeno je 360. 000 dinara na podizanju donjeg dela objekta, a nastavak radova sledi u ovoj kalendarskoj godini. Sredstva takozvanog obaveznog dela iskoristili smo za cišcenje deponije koja je ogromna jer naše selo je veliko. Deo sredstava dali smo i za rekonstrukciju naše crkve gde je utrošeno oko 900 kilograma bakra. Preostaje nam dosta poslova na ovom verskom objektu ali ja se nadam da cemo do kraja ove godine uspeti da ih završimo. Pored budžetskih i sredstava iz samodoprinosa, nama je prošle godine Fond za razvoj opštine Požarevac dodelio 1. 130. 181 dinara za dva dubinska bunara, jedan bunar je izbušen kod decjeg vrtica tako da cemo našoj deci omoguciti zdravu vodu za pice. Drugi bunar ove godine ce se raditi kod Osnovne škole, kaže Radiša Stokic, predsednik Saveta MZ Lucica.

- Kada je rec o planovima za 2008. godinu, Savet Mesne zajednice Lucica je na sastanku 12. januara na osnovu dodeljenih sredstava u visini od 1,4 miliona dinara doneo odluku da se i ove godine nastavi sa cišcenjem deponije, zatim da se u drugoj fazi završi izgradnja svlacionice na stadionu malih sportova, kao i krpljenje udarnih rupa na asfaltu kroz selo. Na planu rasvete, sredstvima Mesnog samodoprinosa prošle godine smo iskopali kanal i postavili podzemni kabl u dužini od 400 metara za «Popovacko groblje», a iz budžetskih para za prikljucak izdvojicemo oko 120. 000 dinara. Deo sredstava koja su nam opredeljena za ovu godinu utrošicemo za ravnanje i pošljuncavanje puta prema Moravi dužine 4 kilometra, i puta prema brdu gde naši gradani imaju veliki broj parcela do kojih je teško doci. Rec je o seoskim putevima nekategorisane vrste koji su u lošem stanju, ali preko potrebni. Pored ovih, planiramo i asfalt do lucickog groblja, a želja nam je da postavimo i jednu trafostanicu u delu sela gde imamo najveci broj gradana, oko 300 domacinstva od kojih 150 ima jako loš strujni napon. Pokušacemo da dobijemo i dodatna sredstva u rešavanju ovog, ne malog problema koji godinama tišti naše meštane. Pre dve godine « Elektromorava» nam je izašla u susret kada je našim sredstvima u visini 800. 000 dinara i njihovim od milion dinara postavila jedan stubni trafo, naglašava Stokic.

Mesni samodoprinos meštani najveceg sela Branicevskog okruga raspisali su decembra 2006. godine, i kako kaže predsednik Saveta Mesne zajednice, planirana sredstva u visini od 12 miliona dinara, zajedno sa budžetskim, premašuju sva ocekivanja.

- Povodom stogodišnjice naše crkve, Savet MZ Lucica jednoglasno je doneo odluku da se najvecim delom ovo-godišnjih sredstava Mesnog samodoprinosa izgradi sala koju ce narod koristiti prilikom verskih praznika i svetkovina, vencanja i krštenja. Ostatak sredstava koristice se za tekuce održavanje ulicne rasvete, Doma kulture i slicno. Tokom januara u listu “Rec naroda” izaci ce konkursi za sredstva Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu covekove sredine na kojima cemo konkurisati vec pripremljenom projektnom dokumentacijom za adaptaciju Doma kulture u vrednosti od tri miliona dinara. Nama je preko potreban prostor za aktivnosti naše mladeži, Folklornog ansambla, šah kluba i drugih udruženja, a našao bi se kutak i za naše penzionere. Od Fonda za zaštitu covekove sredine ocekujemo sredstva za treci bunar i za sanaciju deponije koja se nalazi na kraju sela, pokraj korita reke Resave, optimista je predsednik Saveta MZ Lucica.

Nedostatak fekalne kanalizacije nije jedina, ali je svakako decenijama najveca muka žitelja Lucice, a njenu izgradnju s pravom nazivaju kapitalnom investicijom.

- Beogradski Institut « Jaroslav Cerni» uradio je Elaborat za Lucicu, Prugovo i Poljanu, on se nalazi u Ministarstvu za poljoprivredu, a ovih dana pokušacemo da sa predsednikom opštine Požarevac ponovo pokrenemo tu temu, da se uradi Generalni projekat. Ovaj projekat je znacajan i zbog toga što ova tri sela gravitiraju koritu reke Resave, a u blizini nam je i izvorište « Kljuc» iz kog se Požarevac snabdeva sa vodom cime problem fekalne kanalizacije obuhvata znacajniji deo ne samo opštine, vec i Branicevskog okruga. Tim pre što su podzemne vode u našem ataru iz raznoraznih razloga zagadene što predstavlja realnu opasnost po vodosnabdevanje. Kada je rec o kapitalnim investicijama, mi smo prošle godine pokrenuli inicijativu i uradili idejni projekat za Halu sportova koja bi bila locirana na parceli preko puta OŠ «Miloš Savic», a ciji je vlasnik Mesna zajednica. Predali smo Ministarstvu NIP-a, ali nemamo saznanja šta je sa sudbinom tog projekta. Nama je ta hala potrebna zbog same cinjenice da naša Osnovna škola ima oko 370 ucenika i da nema fiskulturnu salu, a nju bi koristili i susedna sela Prugovo i Poljana. Pored sportskih, u njoj bi se organizovali i razni kulturni sadržaji, a zaposlilo bi se i nekoliko radnika, kaže na kraju Radiša Stokic, uz napomenu da Savet ima odlicnu saradnju sa lokalnom samoupravom koja im je nedavno poklonila jedan racunar.

M. Kuzmanovic

SVETI SAVA - ŠKOLSKA SLAVA

Proslavljanje uspomene na velikog srpskog prosvetitelja Svetog Savu otpocelo, uprkos trajanju ropstva pod Turcima, prvo u crkvama. Medutim, krajem 18. i pocetkom 19. veka, proslavljanje Svetog Save dobija nacionalnu dimenziju i postaje praznik maternjeg jezika, slovenske ideje i nade u bolju buducnost o cemu Miloš Crnjanski piše: “ Narodni obicaji se sve više mešaju sa cisto crkvenim obredima. U školama se reže slavski kolac, govori o slavnoj, nacionalnoj prošlosti, skupljaju se darovi i pokloni za izdr-žavanje nacionalnih škola, za vaspitanje siromašnih ucenika, a zatim peva se, igra i veseli. To je pravi dacki sabor”.

Prvi pisani trag o školskoj proslavi Svetog Save datira iz 1734. godine, a sacuvan je u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Becu.

Zemunski protojerej Jevta Ivanovic, još 1812. uvodi pravila o školskoj proslavi Svetog Save, uz predhodno dobijenu saglasnost vožda Karadorda. Ali tek knez Miloš Obrenovic, 1823. godine donosi naredbu da se Dan Svetog Save slavi kao školska slava. Cak je cetiri godine kasnije zapretio “globom, zatvorom i telesnom kaznom onima koji na taj dan ne dolaze u crkvu i ne zatvaraju svoje ducane”. Naredba nije važila samo za srpsko stanovništvo, vec i za Grke, Cincare i Bugare. Dalje, knez Mihailo Obrenovic je zakonom od 26. januara 1841. uredio da se obavezno svake godine slavi Sveti Sava kao školska slava, da bi se sredinom 19. veka svetosavska proslava raširila na svim prostorima gde žive Srbi: Vojvodini, Slavoniji, Krajini, Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji...

Masovna proslava Dana Svetog Save, kao školske slave, održana je 1945. godine, da bi vec naredne proslava bila zabranjena. Da bi suzbili živ kult Sveca, Turci su 19. maja 1594. krišom preneli mošti Svetog Save iz manastira Mileševe i spalili ih na beogradskom Vracaru. Ono što nije pošlo za rukom Sinan-paši, nije uspelo ni kreatorima naše novije istorije koji su uz zabranu proslave školske slave pokušali da izbrišu svaki trag o velikom srpskom prosvetitelju, kako iz udžbenika, tako i iz literature uopšte. Iz školskih ucionica svetosavska proslava se opet vraca u hramove Srpske pravoslavne crkve, vekovne cuvarke svetih i svetlih tradicija naše prošlosti. Ali ne za dugo: krajem osamdesetih godina prošlog veka, s pocetka krišom, opet je pocelo proslavljanje Svetog Save u školama. Bilo je ovakvih primera i u našem kraju. Od 1991. godine u našim školama ponovo se zvanicno slavi Savindan, kao školska slava.

R.R.D.

PRE STO GODINA

SVETOSAVSKA PROSLAVA

“Sveti Sava-školska slava” u Srbiji se proslavlja odavno. U Požarevcu takode. Zahvaljujuci sacuvanom, vrlo zanimljivom dokumentu, možemo docarati kako je izgledala proslava Svetog Save, prvog Arhiepiskopa srpskog, prosvetitelja i državnika, u Požarevackoj gimnaziji tacno pre jednog stoleca.

Uprava gimnazije sa osobitim uvažavanjem zvanicnika, uglednih Požarevljana, dackih roditelja itd. razaslala na njihove adrese pozivnice za proslavu Svetog Save. Program proslave sastojao se iz dva dela: sa proslavom u školi, a potom sa zabavom i igrankom u dvorani gostionice “Srpska kruna”, Ksenofona Mantica, najpoznatijeg požarevackog ugostitelja tog vremena.

U prepodnevnom programu proslave u školi, posle verskog obreda, ucenici su otpevali Svetosavsku himnu, a potom je govorio profesor Todor Borovnjak, da bi za njim ucenik drugog razreda Radomir Vujovic deklemovao pesmu Vojislava J. Ilica “Sveti Sava”. Ovaj deo programa je završen sviranjem ucenika. U popodnevnim satima, od 2 do 5, održana je dacka igranka.

Vecenjoj zabavi sa igrankom, ciji je prihod bila išao u korist Fonda za potpomaganje siromašnih ucenika, prisustvovao joj je sav videniji svet ondašnjeg Požarevca, sa svojim porodicama. Ulaznica za zabavu koštala 2 dinara “za osobe u porodici” i 3 dinara “za samca”. Sa zahvalnošcu su primani i dobrovoljni prilozi. Zabava je pocela “u 8 i po casova uvece”. Prvo je direktor položio racun o stanju Fonda za pomaganje siromašnih ucenika Gimnazije. U umetnickom delu zabave, pored ostalih tacaka, izvedena su i dva kraca pozorišna komada: “Kalca u pozorištu” i “Jazavac pred sudom”. Posle je nastala igranka, sa unapred utvrdenim redosledom igara. Reditelj igara bio je profesor Nikola Popovic. Na kraju igranke, za rastanak je odsvirano “Ustaj diko, zora je”.

Dragan Feldic

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U BRADARCU

SVETITELJU I PRETECI NA VECNAJA LETA

U stiškom selu Bradarac u subotu sa pocetkom u 13 sati održava se tradicionalna duhovna manifestacija Svetosavska akademija. Ova svetkovina uprilicena je povodom Savindana, oca srpske duhovnosti, samobitnosti i postojanja.

“Ucinili smo sve što je u našoj moci da ovaj mali sabor duhovnosti bude dostojno secanje na svetitelja Savu. Kao i ranijih godina mesna zajednica se angažuje na cuvanju srpskih korena i srpskog bica”, rekao nam je predsednika saveta Mesne zajednice Bradarac Vojislav Stojicevic.

U programu ucestvuju: starešina manastira Rukumija otac Simeon koji ce besediti o Svetom Savi, Hor “Melodi” iz Beograda sa dirigentom i solistom Divnom LJubojevic,daci Osnovne škole iz Bradarca sa svoojim recitacijama, LJiljana Colic, i dva narodna pojca: Violeta Petrovic i Milija Radivojevic Baja.

S.R.

KULTURNI CENTAR OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

SEDAM SVETOSAVSKIH DANA

U opštini Veliko Gradište Sveti Sava, po prvi put, slavi se na nivou grada. Namera je da se ovogodišnjim sedmodnevnim pro-slavljanjem velikog srpskog svetitelja Save postavi temelj za sve predstojece Svetosavske dane.., najavljuje direktor Kulturnog centra opštine Veliko Gradište, Nenad Mihajlovic- Goja.

CEO GRAD SLAVI

Organizatori Svetosavskig dana su Kulturni centar opštine Veliko Gradište, Osnovna škola “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, Srednja škola Veliko Gradište, Narodna biblioteka “Vuk Karadžic” i Decji vrtic “Majski cvet”. U realizaciji ucestvuju i druge dve osnovne škole gradištanske opštine: “Vuk Karadžic” Majilovac i “Miša Živanovic” Srednjevo. Generalni pokrovitelj je opština Veliko Gradište.

-Ovo je nova vrsta proslave Svetog Save u Gradištu, sa namerom da se digne na gradsku proslavu, a ne samo na male akademije po školama, vec da to bude centralna gradska proslava i da traje, kaže jedan od organizatora i realizatora Svetosavskih dana, direktor Kulturnog centra opštine Veliko Gradište, Nenad Mihajlovic- Goja.

Slavlje je pocelo u ponedeljak, 21. januara, izložbom decjih likovnih radova i predstavljanjem decjih literalnih radova u Kulturnom centu. Tom su prilikom i nagradeni najuspešniji pojedinci. Danas, u utorak, u sali Kulturnog centra, od 19 casova, sledi koncert Duhovne muzike. Bice to koncert Hora “Sveti Dimitrije” iz Beograda, inace, vrlo poznatog hora, koji peva u crkvi Svetog Dimitrija i koji je prošle godine osvojio trece mesto u takmicenju horova u Negotinu.

Sutra ce biti priredena tribina sa temom Svetosavlje danas, na kojoj ce gvoriti profesori sa teološkog fakulteta i dakon Zlatko Matic. U cetvrtak, 24. januara, sledi Svecana akademija, u Sali Kulturnog centra, na kojoj ce nastupiti hor Kulturnog centra, deca iz vrtica, osnovne škole, gimnazije i Ansambl narodnih pesama “Vlastimir Pavlovic Carevac”.

U petak posetite “Cajanku”, u Biblioteci, kada ce nastupiti Hor Kulturnog centra i najboljim citaocima u 2007. godini biti urucene nagrade. Dan uoci slave, na Bogojavljenje, 26. januara, bice prireden Svetosavski bal, u restoranu “Dunavski cvet”. Cena ulaznice je 800 dinara, a neizostavna su odela i duge balske haljine. Poslednjeg dana slavlja, na dan Svetog Save, 27. januara, gradani se pozivaju na crkvenu liturgiju i rezanje kolaca.

PODSECAMO JER VREDI

Kulturni centar opštine Veliko Gradište, predvoden direktorom Nenadim Mihajlovicem- Gojom, u protekloj godini obogatilo je kulturni život opštine Veliko Gradište i podjednako ambiciozno ušao u Novu 2008. godinu.

Otuda, podsecamo na Decembarske dane kulture.

-Sve je pocelo promocijom knjige lokalnog pesnika Dragana Milovanovica, “Ispovest sanjara”, u produkciji gradištanskog Kulturnog centra. Potom smo imali Likovnu izložbu “Jesen kraj Dunava”. U pitanju je likovna kolonija koja je održana u Golupcu, avgusta 2007. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj RS. Sredinom decembra smo priredili Likovnu izložbu Ivane Stevic, umetnice iz Rabrova. Zatim je usledila promocija knjige Siniše Ristica, književnika iz Požarevca, “Tapije i svedoci”.

-Imali smo vrlo zapažen i koncert Brace Teofilovic, 21. decembra”, podseca dalje Mihajlovic: “Igrana je repriza predstave “Cudo u Šarganu”. U decembru smo izašli sa dve pozorišne premijere. Jedna je tinejdžerska predstava koju je radio mladi reditelj Jovica Mišic, “Kakvi smo bili srednjoškolci”. Ubrzo nakon premijere predstava je gostovala u Malom Crnicu. Krajem meseca, 27. imali smo premijeru Decjeg pozorišta “Žanka Stokic”. Režirala je Saša Stojanovic, a predstava je naslovljena “Pipi u carstvu cuda”. Igrana je za osnovnu školu, a zatim i za decu sa specijalnim potrebama u OŠ “Ivo Lola Ribar”. U decembru je održan i Novogodišnji baletski koncert, koji je vec postao tradicionalan. To je koncert Baletskog studija “Fleks”, koji vodi LJiljana Spasic. Održan je i Novogodišnji koncert folklora, na kojem smo ove godine izveli sve naše folklorce, njih oko 170.

Kako istice Mihajlovic, ovaj je program realizovan uz pomoc opštine, ali uz najvecu pomoc i podršku ljudi koji su se angažovali što profesionalno, što srcem i entuzijazmom.

Predstava “Cudo u Šarganu” u Požarevcu 22. januara. Reditelj Nenad Mihajlovica- Goje. Glumacku postavku cine glumci pozorišta iz Velikog Gradišta i Rabrova, koji su se udružili u slavu imena i dela Žanke Stokic, ali i glumackog poziva i umetnosti.

A. Maksimovic

POŽAREVACKA PODRUŽNICA KOLA SRPSKIH SESTARA I OVE GODINE ORGANIZUJE

SVETOSAVSKI BAL U ZABELI

Požarevacka Podružnica Kola srpskih sestara, od kako radi u obnovljenom sastavu, tradicionalno je organizovala Svetosavski bal u velikoj sali hotela “Dunav”. Medutim, kako je taj prostor pretvoren u više malih lokala, tradicija organizovanja ovog bala se nastavlja, ali od ove godine u restoranu u Zabeli.

Svetosavskim balom clanice Kola zapocinju svoju godišnju kulturološko-humanitarnu aktivnost.

-Pored cinjenice da se Bal organizuje u cast velikog srpskog prosvetitelja i utemeljivaca pravoslavlja kod Srba, na sam Dan Svetog Save, ove godine bal posvecujemo još jednom našem velikanu: Dositeju Obradovicu. Bal ce zapoceti izvodenjem Svetosavske himne, a potom sledi bogat kulturno zabavni program-rekla nam je Jasmina Živkovic, predsednica požarevackog Kola.

Rezervacije za Svetosavski bal su još uvek moguce na telefon 225-881, a ulaznice koštaju 1.300 dinara (u ovaj iznos je ukljucena i cena svecane vecere).

R.R.D.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO G17 PLUS – POŽAREVAC

PODRŠKA TADICU

Prošlog cetvrtka Opštinski odbopr G 17 Plus Požarevac, održao je konferenciju za štampu na kojoj je pozvao gradane da izadu na izbore i podrže evropski put Srbije. Clan Izvršnog odbora ove stranke Stevica Spajic je rekao da svojim clanovima i simpatizerima porucuju da svoj glas daju Borisu Tadicu jer je to najbolji put ka Evropskoj uniju. Clan OO G 17 Plus Požarevac i Kostolac Radiša Ilic je isto porucio biracima Kostolca isticuci da je to jedini ispravan put koji Srbiju vodi ka integraciji u Evropsku uniju.Poziv da se izade na izbore je otvoren i u ovoj stranci verujuci da ce Boris Tadic pobediti i da Srbiju cekaju bolji dani.

ADVOKAT ZA VAS

NAMIRENJE I REALIZACIJA HIPOTEKE

Stanovnici naše opštine sve više koriste usluge oko 30 filijala najpoznatijih banaka koje su otvorene i rade u Požarevcu. Jedna od mogucnosti poslovanja koje nude ove filijale jesu i krediti za kupovinu nepokretnosti od investitora u oblasti gradnje, ali pod uslovom stavljanja hipoteke na nepokretnoj imovini korisnika kredita.

Novi zakon o hipoteci dopušta zalaganje objekta u izgradnji, što omogucava da se finansira izgradnja nepokretnosti a da nije potrebno zalagati neku drugu nepokretnost. Osnovni uslov je postojanje pravosnažnog rešenja o izgradnji objekta i veci stepen završene gradnje (oko 80%) tog objekta.

U ovakvim situacijama davalac kredita-banka je zašticena time da ako dode do naplate hipoteke, ona se vrši tako što se ustupaju prava gradnje utvrdena pravosnažnim odobrenjem i prodaja stvari koje su ugradene u objekat u izgradnji.

Organ koji je izdao odobrenje za izgradnju, na zahtev kupca takvog objekta u izgradnji, izdace bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje.

Ako dode do izdavanja novog odobrenja za gradnju kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre nego što je doneto novo odobrenje, što znaci trenutkom kupovine.

Postupak namirenja potraživanja poverioca odredenog hipotekom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti uvek je nepovoljniji za dužnikajer se prodajom po pravilu ne može ostvariti prava vrednost nepokretnosti vec je ona umanjena, pa cesto i znatno od trecine cene. To može dovesti dužnika u situaciju da se iz prodajne cene nepokretnosti ne može isplatiti potraživanje poverioca u celosti, pa poverilac može nastaviti postupak izravnjanja i na ostaloj dužnikovoj imovini koja nije bila opterecena hipotekom. Stoga, za dužnika može biti povoljnije da proda nepokretnost sa teretom pre nego što poverilac krene u postupak namirenja, što bi mu omogucilo da sacuva vrednost nepokretnosti i da istovremeno isplati dug poveriocu; dužnik može prodati svoju nepokretnost po tržišnoj ceni uz dogovor sa kupcem da kupac preuzme isplatu duga, a prodavcu (dužniku) za toliko isplati nižu cenu. Dužnik medutim, mora za to da predhodno traži pristanak poverioca uz upozorenjeda ako ga ne odbije u roku od tri meseca od prijema poziva, smatrace da je pristao na ovakvu prodaju i preuzimanje duga.

Novi zakon o hipoteci je predvideo dva potpuno ravnopravna metoda prodaje založene nepokretnosti, što do sada nije bio slucaj. Ta dva metoda su aukcijska prodaja i prodaja neposrednom pogodbom. Kod aukcijske prodaje poverilac je dužan da takvu prodaju oglasi na vidan nacin u dnevnom listu koji se prodaje u regionu gde se nalazi nepokretnost opterecena hipotekom, i to najmanje 45 dana pre zakazivanja prodaje. Da bi takav oglas bio pravno valjan, mora imati zakonom propisane elemente uz obavezu poverioca da istovremeno sa davanjem oglasa uputi dužniku, vlasniku nepokretnosti ili trecim licima koji imaju prava na istoj nepokretnosti, obaveštenje o tome. To obaveštenje mra da sadrži i izjavu poverioca u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja.

Pocetna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti, a ako prva aukcija ne uspe, ne može biti veca od 60% procenjene vrednosti.

Dodatnu novinu u zakonu cini i mogucnost da poverilac može ucestvovati na aukciji i dati sopstvenu ponudu, za razliku od Zakona o izvršnom postupku po kome se poverilac javlja kao kupac, u visini svog potraživanja, samo na drugoj licitaciji, a pritom ako prva nije bila uspešna.

A.Z.V.

HALO 92

ZLOUPOTREBILA POLOŽAJ

Požarevacka policija, lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dobrile B. (1957) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Dobrila je osumnjicena da je radeci kao direktor-menadžer veleprodaje u preduzecu “M-Rodic” u Požarevcu, prekoracila granice svog službenog ovlašcenja i pribavila korist Nežanu A. iz Krupaje, vlasniku preduzeca “Andrejic-Trejd” u iznosu od 45.000.000,00 dinara.

Protiv Nežana A. požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo prevara. Osumnjiceni se nalazi u bekstvu i za njim je policija raspisala raspis o traganju.

RAZBOJNIŠTVO U KLADIONICI

U Požarevcu 13.01.2008. godine, oko 21,15c u sportskoj kladionici “Mocart 2”, dva nepoznata maskirana lica preteci nožem od radnice ove kladionice oduzeli su novac u iznosu od 4.780,00 dinara i nakon toga pobegli u nepoznatom pravcu. Narednog dana požarevacka policija lišila je slobode Marka S. (1975), Ivana P. (1985) i Stefana T. (1989( svi iz Požarevca zbog sumnje da su izvršili ovo krivicno delo razbojništvo.

Oni su osumnjiceni da su na isti nacin 13.01.2008. godine izvršili razbojništvo u sportskoj kladionici “Piramida” kada su maskirani uz pretnju nožem od radnice ove kladionice oduzeli 13.150,00 dinara.

Policija ce osumnjiceni u toku dana uz krivicnu prijavu predati istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu.

TEŠKE KRAÐE

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Darka P. (1981) i Ahmeda A. (1969) iz Požarevca i Rajka P. (1956) iz Prugova, zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivicnih dela teških krada. Oni su osumnjiceni da su tokom 2007. godine izvršili više provala kuca u mestima Šapine, Kobilje, Trnovce i Kula, gde su nakon izvršenih premetacina oduzimali novac, zlatni nakit, dukate i oružje. Jedan deo pokradenih predmeta pronaden je kod osumnjicenih i vracen vlasnicima.

ZLOUPOTREBA DIREKTORA

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Mikce J. (1947) iz Velikog Gradište, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja. On je osumnjicen da je kao direktor Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju” Opštine Veliko Gradište prekoracio granice svog službenog ovlašcenja i sredinom 2006. godine sa racuna ovog javnog preduzeca preneo novcana sredstva u iznosu od 4.378.500,00 dinara pa racun preduzeca “NCA Investment group Beograd” na ime ucešca na trafo stanicu, za koju ne postoje dokazi o investitoru izgradnje niti o korišcenju kapaciteta ove trafo stanice.

ZLOUPOTREBLJEN ŠKOLSKI NOVAC

Zbog sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja požarevackoa policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zvezdana Ž. (1954) iz Velikog Gradišta. On je osumnjicen da je kao šef racunovodstva Osnovne škole “Branko Radicevic” u Velikom Gradištu tokom 2007. godine, sa racuna ove škole prebacivao novac u iznosu od 81.000,00 dinara na racun DOO “Gorionik” Cešljeva Bara u cilju isplacivanja duga koji je prema ovom preduzecu imao “Kafe bar Blu” iz Dobre, inace vlasništvo njegovog sina.

OSUMNJICENI POŠTARI

Radnicima pošte u Majilovcu kod Velikog Gradišta, Jovici M. (1961) i Milanu M. (1977) iz Požarevca i Vesni N. (1963) iz Velikog Gradišta, požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu zbog sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Oni su osumnjiceni da su od 2003. godine do 2007. godine, na ime poljoprivredne penzije Zlatiboru P. iz Majilovca vršili isplatu sa tekuceg racuna lica koje je preminulo 2002. godine, gde su mu omogucili pribavljanje protivpravne imovinske koristi u iznosu od 311.776,00 dinara.

Protiv Zlatibora podneta je krivicna prijava zbog sumnje da je izvršio krivicno delo prevara jer je radnicima pošte donosio popunjene i potpisane naloge za isplatu, koje je “navodno” potpisao preminuli.

27 KRIVICNIH PRIJAVA

Požarevacka policija 21.12.2007. godine, podnela je krivicnu prijavu Okružnom tužilaštvu u Požarevcu protiv Tomislava H. (1959) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo silovanje i krivicno delo nedozvoljene polne radnje. Tomislav se nalazi u bekstvu i za istim se intenzivno traga.

Policija je od 1995. pa do sada protiv Tomislava podnela 27 krivicnih prijava zbog sumnje da je izvršio više krivicnih dela teških krada, nasilnickog ponašanja, ugovaranje nesrazmerne imovinske koristi, falsifikovanja isprave, nanošenje teških telesnih povreda i ilegalno posedovanje oružja i municije.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

ZABELEŽENO OVIH DANA

UVEK IMA POSLA ZA PUTARE

Iako na kolovozu odavno nema snega i leda, zaposleni u požarevackom “Preduzecu za puteve” i dalje vode bitku sa nanosima snega. Cim je ocišcen sneg sa bankina na deonicama na kojima je bilo snežnih nanosa, pristupilo se uklanjanju snega sa bankina kod ukrštanja puteva (zbog bolje vidlji-vosti), kao i sa mesta na kojima bi se topljenjem snega, voda slivala na put i stvarala rizik od poledice.

-Nalazimo se kalendarski usred zime, pa trenutno lepo i toplo vreme koristimo kako bi pripremili prostor za moguce nove padavine. I meteorolozi najavljuju novi hladan talas, a svakako bice još i snega. Za našu mehanizaciju i zaposlene uvek ima posla-istakao je Željko Lukovic, rukovodilac RJ Održavanja i zamenik nacelnika zimske službe u “Preduzecu za puteve”.

R.R.D.

U OPŠTINSKOJ ORGANIZACIJI PENZINERA U POŽAREVCU

UPIS UGLJA DO KRAJA MAJA

U prostorijama Opštinske organizacije penzionera u Požarevcu od 10. januara ove godine otpocelo je upisavanje clanova ove Organizacije za obezbedenje uglja sa kostolackih kopova za predstojecu grejnu sezonu. Akontativna cena jedne tone sa prevozom je 2.600 dinara, najmanje se može upisati 5, a najviše 15 tona. Prema recima predsednika Momira Pejanovica, upis ce trajati do kraja maja, a clanovima organizacije data je mogucnost da ugalj otplacuju na šest mesecnih rata ili gotovinski na cetiri rate. Prve isporuke krenuce oko 25. januara, prevoznik uglja sa kopova do kupaca je i ove godine kostolacki Autotransport. Kako saznajemo ocekuje se upis približno istih kolicina uglja kao i prošle godine, 11.000 tona.

S.E.

DESET NOVIH AUTOBUSA ZA VEOLIA TRANSPORT LITAS AD POŽAREVAC

OSTVARUJE SE DINAMIKA INVESTICIONOG ULAGANJA

Vozni park VEOLIA Transport LITAS AD iz Požarevca od ponedeljka 13. januara bogatiji je za deset novih Ikarbusovih putnickih autobusa modela « IK- 103- P» vrednih 1, 2 miliona evra. Svecanoj primopredaji kljuceva posle konferencije za novinare koja je tim povodom održana, prisustvovao je i Klas Gothold, direktor VEOLIE Transport za Srbiju.

-Od decembra 2006. godine VEOLIA Transport je prisutna u Srbiji, požarevacki LITAS je prvo preduzece koje je naša multinacionalna kompanija kupila, a prošle godine postali smo vlasnici i beogradskog prevoznika « LUV- Braca Šarac». Preuzimanje deset Ikarbusovih autobusa u velikoj ce meri uticati na zaštitu životne sredine, jer vozila renomiranog srpskog proizvodaca poseduju ekološke « evro 3» motore. U procesu preuzimanja LITAS-a VEOLIA Transport ce u narednih pet godina u svoju novu firmu uložiti deset miliona evra, a jedna od najvažnijih stavki u investiranju je obnavljanje flote koja je dosta stara, naglasio je Gothold izražavajuci zadovoljstvo saradnjom sa beogadskim Ikarbusom, uz napomenu da je VEOLIA Transport u Srbiji pronašla dobre partnere.

O saradnji sa privatizovanom požarevackom firmom VEOLIA Transport LITAS ad govorio je i Srecko Nijemcevic, direktor Ikarbusa.

-Povod za ovu konferenciju za štampu je predaja deset autobusa kompaniji VEOLIA Transport LITAS, a nama je zadovoljstvo što je jedna ovakva multinacionalna kompanija koja ima nekoliko desetina hiljada autobusa u svom voznom parku u Evropi i svetu, odlucila da kupuje od Ikarbusa što potvrduje da imamo kvalitet koji zadovoljava VEOLIU koja je jedna od najznacajnijih transportnih kompanija u Evropi. Verovatno da su ovo samo poceci, verujemo da ce svi autobusi koje VEOLIJA u Srbiji bude kupovala biti od Ikarbusa ukoliko mi budemo zadovoljili sa kvalitetom, a mi verujemo u to da hoce, napomenuo je Nijemcevic.

- Imali ste priliku da prisustvujete svecanoj primopredaji kljuceva za deset novih autobusa našeg renomiranog proizvodaca Ikarbusa iz Zemuna, iskoristio bih priliku da kažem da se naš vozni park i do sada u znacajnoj meri oslanjao na ovog proizvodaca, jer gotovo šezdeset procenata naše flote leži na autobusima koje oni proizvode. Danas preuzimamo deset autobusa klase « IK- 103- P» vrlo komfornih koji su namenjeni za gradski i gradsko- prigradski saobracaj, do pedeset kilometara destinacija, ne duži. Oni imaju 47 mesta za sedenje i trideset za stajanje, prešli smo sa onih standarda vezanih za šezdeset stajanja i dvadesetak sedenja. Pored toga, radi se o autobusima sa ugradenim « euro 3» motorima jer oktobra prošle godine u Srbiji je stupio na snagu Zakon koji zahteva iskljucivo « euro 4» motore. Obzirom da smo mi ugovorili posao sa fabrikom Ikarbus tokom prošle jeseni, oni su u njih ugradivali «euro 3» motore koji podrazumevaju u znacajno manjoj meri izbacivanje izduvnih gasova koji sadrže ugljenmonoksid, azotoksida tako da ce i ekologija sredina u kojima budemo vozili ovim autobusima u znacajnoj meri to i osetiti. Ova investicija vredna je 1, 2 miliona evra i u 2008. godini VEOLIA u skladu sa programom investiranja i ulaganja u vozni park LITAS-a namerava da uloži novih 2, 5 miliona evra, kaže Zoran Jankovic, izvršni direktor saobracaja.

INVESTICIJE

Na osnovu kupoprodajnog ugovora VEOLIA Transport je dužna da na ime investicija u razvoj Litasa u petogodišnjem investicionom periodu plasira 9, 8 miliona evra. Rec je zaista o investicionom poduhvatu vrednom pažnje jer retko koja firma tim podatkom može da se pohvali, a samo za kupovinu novih autobusa izdvojeno je 9, 6 miliona evra. Vec u prvoj godini- 2007. Litas je na raspolaganju imao 1, 2 miliona evra, 2008. godine 2, 4 miliona evra, u 2009. godini 3, 5 miliona evra i posle toga preostalih 1, 4 miliona evra. Do zadnjeg investicionog evra pre isteka godine- 13. decembra je realizovano, gde je Litas od tih para kupio pet novih gradskih autobusa, tri nova visokoturisticka autobusa i pet novih karoserija za postojece autobuse. Sa 13 autobusa u prvoj godini privatizacije u znacajnoj meri poboljšana je struktura i kvalitet voznog parka, a samim tim i kvalitet i bezbednost prevoza putnika.

M. Kuzmanovic

JP “LJUBICEVO”

POVRATAK “STAROG SJAJA”

Javno preduzece “LJubicevo” polako “staje na svoje noge”. Nagomilani dugovi, nasledeni raspadom prethodnih organizacionih celina - PIK “Požarevac” i DP “Poljoprivreda”, odnosno osamostaljivanjem “Hrastovace”, postupno se rešavaju. Oni “LJubicevu” nisu toliki teret po svojoj velicini, koliko jesu po suštini: u pitanju su dugovanja drugih firmi, nekadašnjih clanica pomenutih sistema.

“LJubicevo” je jesenas zasejalo pšenicu na nešto više od 100 hektara, a ovih dana traju pripreme za prolecnu setvu. Dobar deo površina namenjen jarim žitaricama vec je pooran. U planu je da se na prolece seju ovas i suncokret, a u isto vreme obnove i površine pod detelinama.

HRANE IMA I NA PRETEK

Težište ratarske proizvodnje je u obezbedivanju hrane i prostirke za konje koje JP “LJubicevo” odgaja. Period u kome su rasna grla ove, najstarije Ergele u Srbiji, bukvalno gladovala i kada su u pomoc priskakali konjari iz drugih delova republike pozajmljujuci hranu za ljubicevska grla, prošla su i, kako ovde obavezno nalgase: “Bilo - ne povratilo se”.

- Evo, poslednjih godina, znacajno se menjaju stvari. Danas imamo hrane za naše konje, za konje koji su kod nas na pansionu, pa i na pretek. Pomagali su nam i pomažu, Osnivac - SO Požarevac, PP “Filip”, razni poslovni partneri i prijatelji i, oporavlja se ovo preduzece, to je ocigledno u svim delovima naše firme - i na parcelama koje obradujemo, negde oko 400 hektara, i unutar kruga “LJubiceva”. U pocetku je nudena pomoc u novcu da bismo kupili hranu za konje. Medutim, mi smo imali drugo videnje: tražili smo da nam se pomogne u novcu za plate radnika, a radnici ce proizvesti hranu za konje. Tako je i bilo. Danas “LJubicevo” zapošljava 30 radnika, uredno primaju plate, uredno se uplacuju doprinosi. Ali, istovremeno, svi uredno i rade. Nekadašnja nedisciplina, nerad i javašluk, sve to je ostalo iza nas, danas se dobrom organizacijom, marljivim radom, domacinskim odnosom prema preduzecu, ide unapred, korak po korak, ali se ide, - kaže Prvoslav Mošic, direktor JP “LJubicevo”.

SVOJI NA SVOME

“LJubicevo” je uspelo da se izbori sa pravnim zavrzlamama i povrati legat Knjaza Miloša Obrenovica, imovinu na volšeban nacin svojevremeno uknjiženu na DP “Hrastovaca”. Ovih dana se otišlo korak dalje: dobijen je zakljucak, ocekuje se i konacno rešenje o stavljanju legata, Ergele i celokupnog gazdinstva pod zaštitu države.

Privodi se kraju i izrada projekta sa kojim ce se od resornih ministarstava zatražiti da “LJubicevo” dobije status Nacionalne ergele.

- Hrvatska ima “Ðakovo”, Slovenija “Lipice”, zašto Srbija ne bi imala svoju Nacionalnu ergelu? Mi predlažemo da to bude “LJubicevo”, u dokumentaciji kojom cemo taj predlog da potkrepimo isticemo najpre cinjenicu da je ovo najstarija Ergela, renome potvrdujemo brojnim dokumentima i ima tu još sijaset elemenata koji ce, verujemo, biti dovoljni da se o predlogu dobro promisli, a ocekujemo, donese i odluka kojom bi se “LJubicevo” proglasilo Nacionalnom ergelom, - kaže Mošic.

“LJubicevo” je uspelo i u procesima oko utvrdivanja prava na raspolaganje nad svojinom - glavnom starom štalom u Beogradu. Ona je danas ponovo u vlasništvu “LJubiceva”, a druga štala, na Beogradskom hipodromu, rešavace se kad nad njim preuzme gazdovanje grad Beograd.

“LJubicevo” prema raspoloživoj dokumentaciji, u vlasništvu ima više od 2.000 hektara. Parcele su širom požarevackog kraja, vecinu bespravno obraduje lokalno stanovništvo i ako se, prema predlogu ovog preduzeca i priloženoj dokumentaciji, preduzmu potrebne mere nadležnih službi, ostvarilo bi se objedinjavanje te imovine. Prodaja jednog dela zainteresovanim kupcima omogucila bi otplatu dugova “LJubiceva”, a preostalom imovinom bi gazdovalo neko novoformirano preduzece.

PRIPLOD ZA PONOS

Ergela “LJubicevo” pored trkacke, poseduje i priplodnu štalu, što je redak slucaj u srpskom konjarstvu - jedino još “Becej” poseduje sopstveni priplod.

- U priplodu smo postigli rezultate kakvi su retkost u svetu: stoprocentna ždrebnost kobila. Zasluga je to naših radnika i strucnjaka sa Veterinarskog i Poljoprivrednog fakulteta koje angažujemo. U priplodu su nam izuzetno kvalitetni pastuvi: Švosbahler - vrlo interesantan konj koji je postigao sve rezultate u zemlji, jedino nije Triple krunu, jer je džokej nosio više od dozvoljene težine. Konj je, i sa takvom težinom stigao prvi, ali rezultat nije priznat. Od tog grla imamo 7 dvogodaca koji ce ove godine startovati na hipodromima. Tu je i cuveni Farkad, imamo njegovih 10 potomaka i, dogodine u ovo vreme, videce se prvi rezultati, mi veoma mnogo ocekujemo i od tog podmlatka. U priplodnoj štali je i Kajzer, i njegovi potomci bice kvalitetni. U trkackoj štali su, pored dvogodaca, potomaka Švosbahlera, Etna fokus, Nada, Eksperansa In, Temporal, a tu je i dalje Guliver i Kalisto, prošle godine bio je treci u derbiju. Da smo imali boljeg džokeja, bilo bi i te kako bolje. Mi, jesenas, cetiri dana pred LJKI nismo imali džokeja. I to se promenilo, kod nas je sada i vec uveliko trenira poznati džokej Saša Glogovac i verujemo u uspeh u predstojecoj sezoni. Mada, konkurencija je izuzetno jaka, svi su kupili nova grla, iz uvoza je dosta došlo. Medutim, mi idemo sa sopstvenim grlima. Baš i ako izgubimo, nije strašno izgubiti od konja koji je placen 100.000 evra. Naprotiv, izuzetan je uspeh pobediti takvo grlo, - kaže Mošic.

ERGELA SE RENOVIRA

U “LJubicevu” kažu da je pomoc Osnivaca veoma dragocena, mada nedovoljna, s obzirom na nagomilane probleme i minule godine lošeg gazdovanja Ergelom. Najpre se nastoji da se zaustavi dalje propadanje objekata. Tokom prošle godine zamenjena je krovna konstrukcija stare štale koja ce se koristiti kao pansion. Obnovljen je i veci deo ograde Ergele, dotrajale u meri da su konji izlazili i na ulicu.

- Sredili smo padoke, ima tu još posla, ali je sada druga prica. Namera nam je da kod Suvenirnice napravimo jedan mali padok i od maja ove godine krenemo sa Školom jahanja. Pažljivo vršimo odabir osobe koja ce obucavati polaznike Škole jahanja i verujemo da ce biti dosta interesovanja. Dalje, dobili smo od Fonda za zaštitu životne sredine 3,2 miliona dinara. Tim novcem cemo srediti kompletnu ogradu, staru kapiju, a uradicemo i još jedan padok. Zasadicemo drvorede na prilazu Ergeli, a u LJubicinom parku cemo zanoviti sva dotrajala stabla novim sadnicama i stavicemo u funkciju fontanu koja taj prostor cini zaista prelepim. Raspisali smo tender i krajem meseca ce se znati i izvodac radova. Namenskim sredstvima Ministarstva za poljoprivredu, nabavljena je kancelarijska oprema, a uskoro ce na Internetu biti i veoma pregledan i sadržajan sajt “LJubiceva”. Nama je u planu da sredimo i zdanje koje je iza Upravne zgrade. Malo se zna, to je nekadašnji zatvor knjaza Miloša, bice interesantno turistima da te prostorije obidu. Bude li dovoljno sredstava, uredice se sve zelene površine, staze, putevi i parkovske površine u Ergeli. U planu je bušenje dva bunara, da imamo svoju vodu. Nemoguce je sve, ali, korak po korak mi, u stvari, realizujemo “Nultu fazu” projekta CIP-a. Ako bude mogucnosti, postavili bi se kandelabri od velike ulazne kapije ka unutrašnjosti Ergele, kako bi ovo uvece bio prelep prostor za šetnju, posetu mirnom i prelepom prostoru, koji malo ko ima. Voljni smo da se i Manjež sredi, a posebno bi bilo znacajno da se sredi ona stara kuca pored restorana. To je, u stvari, Konak kneginje LJubice i njenom restauracijom bi se dobila prava etno-celina ovog kompleksa. Racunamo i na Master plan, mislimo da “LJubicevo” s pravom, ima svoje mesto uz Viminacijum i druge atraktivne destinacije, - kaže Mošic.

MAJSKE MANIFESTACIJE

U predstojecoj sezoni, Ergela “LJubicevo” bice ucesnik, ali i organizator niza zanimljivih i atraktivnih manifestacija.

Ove godine navršava se 150 godina postojanja Ergele “LJubicevo”. Po prvi put ove godine, “LJubicevo” ce u maju obeležiti i krsnu slavu. Po starom srpskom obicaju, slavice se krsna slava domacina na cijoj imovini se živi. Rec je o Sv. Nikoli, krsnoj slavi porodice Obrenovic.

- Maj mesec ce biti posebno interesantan. Drugog maja, tradicionalni Uranak bice, po obicaju, organizovan kod nas. Imacemo dosta sadržaja da tu manifestaciju upotpunimo, a bicemo i dobri domacini svima koji tog dana požele da se provozaju fijakerom kroz Ergelu, možda samo prošetaju parkom ili oko padoka, posete Trofejnu salu, Manjež... U maju ce se organizovati i “Krštenje ždrebadi”, kumovi se vec javljaju. To je veoma interesantna manifestacija, jedinstvena u svetu i vlada veliko interesovanje posetilaca. Trenutno imamo sedam dvogodaca za krštenje. U maju cemo proslaviti i Sv. Nikolu, pozvacemo brojne goste. Naravno, ove godine centralni dogadaj na Ergeli ce biti obeležavanje 150-te godišnjice postojanja. Predvidamo najmanje 500 zvanica, brojne renomirane licnosti iz konjickog sporta i svih drugih oblasti, naše saradnike i prijatelje, donatore, svi koji su nekada radili i saradivali sa nama... Organizovacemo Akademiju, probati da nastavimo knjigu “LJubicevo pod hrastovima”, možda nam Ministarstvo za poljoprivredu bude pokrovitelj, okupicemo sponzore da dostojno obeležimo veliki, redak jubilej, - kaže Prvoslav Mošic.

NA MLADIMA TRKE OSTAJU

U predstojecoj takmicarskoj sezoni, uzdajuci se u sopstvena grla, “LJubicevo” ce se smelo odmeriti sa konkurencijom koja je po paprenim cenama uvezla prvoklasne konje.

- Kod nas je ove godine smena generacija. Sa Kajzerom smo prebrodili krizu koju smo imali. I ne samo to,napravljeni su vrhunski rezultati. Sada se mora malo sacekati, da stignu mlada grla. Ove i naredne godine, kad dodu potomci Farkada, bice slavlja. Mi smo trenutno, kad se sve sabere, treci u Srbiji, iako ucestvujemo sa 7-8 konja. Istovremeno, sa 30-40 konja ucestvuje Becej, sa isto toliko Surcin, u takvoj konkurenciji je veliki uspeh biti treci. Mi cemo imati dvogoda grla, tu je Kalisto, bice takmicenja, bice i pobeda. Uzdamo se u svoje snage, imamo sada džokeja, necemo se obrukati, to je sigurno. Kad stasa podmladak, e, onda cemo se rvati za pobedu i sa najboljima, - porucuje Mošic.

"LJUBICEVSKA NOC" U - "LJUBICEVU"

Ove godine ce, najverovatnije,biti realizovana prošlogodišnja ideja da se jedna od najatraktivnijih pratecih manifestacija LJKI, "LJubicevska noc", organizuje na Ergeli "LJubicevo", u prirodi, na najautenticnijem mestu za takvu manifestaciju.

Prema saznanjima odgovornih u "LJubicevu", ideju podržavaju i estradni umetnici koji bi u takvom ambijentu rado nastupali, a ideju pozdravljaju i potencijalni posetioci.

POMOC SA SVIH STRANA

"LJubicevu" stiže pomoc i iz inostranstva. Klub iz Dolerna, u Nemackoj, tradicionalno pomaže sa kvalitetnom opremom. Ovaj Klub, zahvaljujuci vezama sa ljudima iz konjickog sporta iz Holandije, krajem prošle godine obezbedio je i Ergeli "LJubicevo" dopremio specijalnu prikolicu za prevoz dva konja. Prevoz trkackih grla godinama je bio problem, rešavan pozajmicama. Sada je, konacno, problem trajno rešen, isticu u "LJubicevu" sa neizmernim zadovoljstvom.

D. Milenkovic

U POŽAREVCU JE PREDSTAVLJEN PETNAESTI BROJ “VIMINACIJUMA”

ŠTIVO ZA ISTORIOGRAFSKE “SLADOKUSCE”

Prošle srede je brojnim istoriografskim “sladokuscima” predstavljen novi, petnaesti po redu broj casopisa “Viminacijum” koji od 1986. periodicno objavljuje Narodni muzej iz Požarevca. Iako zvanicno casopis, po obimu od preko 460 strana A4 formata, ovo pomalo jubilarno izdanje moglo bi se nazvati i zbornikom radova koji su grupisani u cetiri celine: clanci i rasprave, na oko 420 strana, a ostatak su osvrti i prikazi, odnosno izveštaji. Promocija, koju je vodio Milorad Ðordevic, direktor Muzeja, organizovana je u reprezentativnoj svecanoj sali požarevackog opštinskog zdanja, gde nije bilo slobodnih mesta uprkos vetrovitoj i hladnoj veceri. O ovom broju “Viminacijuma” govorili su Milorad Stojic, Ivana Popovic i Arsen Ðurovic, akademici iz Beograda, kao i Jelica Milojkovic, istoricar umetnosti iz Požarevca. Generalno uzev, oni su istakli doprinos vecine zaposlenih u Muzeju za analitican i sistematski pristup areheologiji koji obuhvata oko 200 lokaliteta, što je izuzetno mnogo u razmerama Republike. Istaknuti su i istorijski rariteti kao što su najnovije dokazana veza izmedu Viminacijuma i Male Azije. Govoreci o nastanku arheologije kao zasebne istorijsko-naucne discipline, Stojic je istakao da ona pruža verodostojan pogled na daleku prošlost o kojoj nema pisanih dokumenata, ali je ukazao i na cinjenicu da je rad arheologa usko povezan sa saznanjima geologa i poznavalaca geografije o mogucim lokalitetima.

-Casopis “Viminacijum” daje znacajan doprinos u širenju saznanja o aktuelnim arheološkim iskopavanjima na lokalitetima Gornje Mezije, a ujedno predstavlja sponu u komunikaciji izmedu arheologa na terenu sa nama - rekla je, pored ostalog profesorka Ivana Popovic, obecavši da ce intenzivirati saradnju sa casopisom, koju je jedno vreme zapostavila iz licnih razloga.

Izlaganje profesora Arsena Ðurovica bilo je veoma sažeto i skoncentrisano na minula dva veka i stvaranje kulturne elite u Srbiji, dok je Jelica Milojkovic predstavila tri objavljena rada iz ugla istoricara umetnosti. Pored Redakcije, koju su cinili Aleksandar i Miodrag Jovanovic, LJubinko Radenkovic, Violeta Tomic, Danica Ðokovic, Dragana Spasic-Ðuric i Dragan Jacanovic, u prezentaciji tema u ovom broju casopisa dali su i mr Miroljub Manojlovic, Ben Mladenovic, Dragan Feldic i drugi.

R.R.D.

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (7)

KOSTA JEZDIC - ZACETNIK KRIMINA - LISTICKE PROZE

Kosta Jezdic (Beograd, 21. jun 1853 - Beograd, 10. jun 1930), memoarista i romansijer, u Požarevcu je, sa manjim prekidima, živeo i radio kao pisar Okružnog suda, advokat i okružni nacelnik od 1884. do 1899. godine. Bio je vlasnik i urednik casopisa “Glas prava” (1902 - 1903). Svoju imovinu u Beogradu ostavio je Srpskoj književnoj zadruzi sa ciljem da se osnuje “Zadužbina Koste D. Jezdica”. Prema testamentu Zadruga je trebalo da u njegovoj kuci organizuje “sklonište (azil) Srba književnika” koji su iznemogli, samohrani i bez sredstava za život, a koji “svojim književnim radovima za Srpstvo to zaslužuju.” Jezdiceva zadužbina došla je u posed Zadruge tek 1936. godine, ali nije bilo dovoljno sredstava da pocne sa radom prema želji zadužbinara. Posle Drugog svetskog rata Jezdicevo imanje je nacionalizovano, a kuca srušena.

Za period proveden u Požarevcu napisao je da u “celom svom životu nije proživeo bolje dane”. Požarevac i požarevacki kraj poslužili su mu kao inspiracija za tri od ukupno cetiri objavljene knjige: dva memoarska spisa i jedan roman. Jezdic je bio prisutan i kao publicista u srpskoj periodici u poslednjoj deceniji 19. veka. Medutim, dva su razloga što se, napunivši skoro pet decenija života, poceo baviti i književnim radom. Kao nacelnik najveceg okruga u Srbiji, susretao se u Požarevcu sa znacajnim politicarima, vladarima i državnicima, donosio krupne odluke, postupao strogo (hapsio je u Požarevcu Nikolu Pašica, gonio homoljske hajduke, pratio Jošku Jovanovica i apotekara Dušmanica), cesto i grešio, pa je želeo da u svojim spisima objasni i svoje i tude postupke. S druge strane, on se ženidbom obreo u poznatoj književnoj porodici. Oženio se sestrom Mite Rakica, politicara i prevodioca “Jadnika”. Mita Rakic bio je zet Milana Ð. Milicevica i otac Milana Rakica. U vreme kada je Jezdic odlucio da objavi svoju prvu knjigu, Rakic je vec postao vodeci srpski pesnik.

Prvi Jezdicevi književni radovi spadaju u kriminalisticku prozu. Jezdic je i zacetnik ovog žanra u književnosti požarevackog kraja. U listu “Policija” objavio je pripovetku „Nemirna savest”, a u casopisu “Glas prava” objavio je 1902. godine u nastavcima pripovetku „Svekrva ubica”. Ovu je “kriminalnu pripovetku” preradio i 1906. godine objavio roman „Zlocin jedne svekrve”. Drugo izdanje romana pojavilo se 1923. godine u izdanju beogradske knjižare Tome Jovanovica i Vujica. Radnja ovog dela, koje predstavlja zanimljiv ali ne do kraja i uspeo pokušaj pisanja kriminalistickog romana, prostorno je omedena (Srednjevo, Veliko Gradište, Požarevac). Pored elemenata kriminalistickog romana (nerazjašnjeno ubistvo, prikupljanje dokaza, rešavanje misterije zlocina, sudenje), roman sadrži i elemente folklornog i kritickog realizma - opise Stiga, tipizirane junake (gazda, pandur, kapetan), lirske pasaže, folklorno shvatanje “sile vecite pravde” (ubica je osloboden, ali je kazna stigla u vidu porodicnog prokletstva).

Jezdic se u književnosti ostvario kao autor memoara, cije je pisanje zapoceo pre balkanskih ratova. Za vreme Prvog svetskog rata austrijski i nemacki vojnici uništili su Jezdiceve zapise o boravku kralja Milana u Požarevcu, Topolovniku i Velikom Gradištu i o Jezdicevom sukobu sa politickim protivnicima u požarevackom kraju. Jezdic je 1921. godine rekonstruisao i dopunio deo svojih uspomena. U knjizi „Ivanjdanski atentat i Nikola Pašic” (1926) Jezdic je dao veran opis Požarevca u doba poslednjih Obrenovica, portret Nikole Pašica, tadašnjeg žitelja Požarevca i odjeke atentata na kralja Milana. Upecatljivi su fragmenti o požarevackom detinjstvu Milana Bogdanovica, potonjeg književnog kriticara i crtica o putovanju s Vuckom Bogdanovicem i njegovom porodicom u Hrastovacu. Okosnicu knjige „Stojan D. Jovanovic Ribarac” (1928) cini biografija poznatog požarevackog i srpskog politicara, dugogodišnjeg ministra, tasta Dragiše Vasica. Jezdic je Ribarcu, na ciji je poziv i podsticaj i došao u Požarevac, bio politicki sledbenik i “licni prijatelj”, a na kraju i “ogorceni protivnik”.

I pored subjektivnih tonova , memoarski spisi Koste Jezdica najvažnije su literarno svedocanstvo o društvenom i politickom životu u Požarevcu s kraja 19. veka.

Veliša Joksimovic

“ŽIVKA MATIC” PRVI SUSRETI AMATERSKIH POZORIŠTA BRANICEVSKOG OKRUGA

CUVANJE USPOMENA NA VELIKANE DUHOVNOG PROSTORA

Od 22. do 26. janura u Centru za kulturu Požarevac pocinje nova glumacka manifestacija na kojoj ce ucešce uzeti amateri sa teritorije Branicevskog okruga, a pod imenom glumice Živke Matic, u ciju cast se i održavaju, jer je ova umetnica rodena u Požarevcu 1923. i ostavila dubok trag na srpskoj glumackoj sceni, kako pozorišnoj, tako i filmskoj i televizijskoj.

Manifestacija se održava pod pokroviteljstvom Branicevskog upravnog okruga, uz podršku nacelnika Gorana Petrovica.

Svecano otvaranje je veceras u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac, sa pocetkom u 20 sati, a na programu, tokom pet dana festivala bice sledece predstave: 22.01. ”Cudo u Šarganu”, LJubomira Simovica u režiji Nenada Mihalovica i izvodenju Amaterskog pozorišta “Žanka Stokic” iz Velikog Gradišta i pozorišta iz Rabrova, 23.01. “Pukovnik ptica” Hrista Bojceva u režiji Miloša Jagodica i izvodenju pozorišta “Bata Bulic” iz Petrovca na Mlavi, 24.01. “Vlast” Branislava Nušica u režiji Spasoja Ž. Milanovica i izvodenju pozorišta “Branislav Nušic” iz Malog Crnica, 25.01. “Kamen za pod glavu” Milice Novkovic u režiji Miodraga Milanovica-Mage i izvodenju KUD-a “Branko Radicevic, dramskog studija iz Boževca, 26.01. “Jeste li mi rod...” Milisava Milenkovica u režiji Vesne Stankovic i izvodenju Pozorišta “Milivoje Živanovic” iz Požarevca.

Direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic o ovim glumackim susretima kaže:

- Festival je posledica razmena ideja izmedu mnogih ljudi koji se bave umetnošcu, a pre svega pozorištem u ovom gradu. Okuplja pozorišta iz našeg okruga, a izdržava se zahvaljujuci cinjenici da je prošle godine 6 pozorišta iz našeg okruga postavilo pozorišne predstave. Festival ce omoguciti okupljanje ljudi koji se bave pozorištem, njihovo uporedivanje i stvoriti mogucnost za unapredivanje glume i pozorišta uopšte, kao i duži život predstavama. Kvalifikacionog je karakter, a pobednik ce nastupati na Festivalu “Milivoje štap i šešir” na kome nastupaju pozorišta iz cele Republike.Takode ce biti proglašena najbolja predstava, kao i najbolji glumac. Žanka Stokic je rodena u Požarevcu, ostvarila je niz znacajnih uloga, a 1998. godine umrla je u siromaštvu. Na ovaj nacin joj dajemo omaž i secamo se njenih glumackih ostvarenja.

Proglašenje pobednika i svecano zatvaranje festivala je 26-og.

Kako se kaže u saopštenju za javnost: “Centar za kulturu Požarevac ovim festivalom otvara novu stranicu u cuvanju uspomena na velikane duhovnog prostora Branicevskog okruga”.

L.L.

MIŠLJENOVAC KOD KUCEVA

MALI OPLENAC

Crkva Sv. “Vaznesenje Gospodnje” u Mišljenovcu kod Kuceva nosi i ime “Mali Oplenac”. Ovo ime dala je kraljica Marija koja je prolazila ovim krajem na putu prema svojoj vili u Neresnici nedaleko od Kuceva. -Vidite ovo - pa to lici na mali Oplenac - rekla je Marija koja je posle pogibije kralja Aleksandra u Marselju novcano pomogla 1927. godine izgradnju crkve u ovom peckom selu. Meštani Mišljenovca i okolnih sela, mnogi donatori i opština Kucevo poceli su gradnju nove crkve ciji se završetak planira krajem ove godine.

LJ. Nastasijevic

SA SASTANKA AKTIVA DIREKTORA OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA, PRETŠKOLSKE USTANOVE I REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE

SPREMNO DOCEKALI DRUGO POLUGODIŠTE

Sve osnovne i srednje škole na podrucju opštine Požarevac spremno docekuju pocetak drugog polugodišta školske 2007- 2008. godine, jedan je od zakljucka sa sastanka Aktiva direktora ovih obrazovno- vaspitnih ustanova, predškolske ustanove «LJubica Vrebalov» i Regionalnog centra za talente sa predstavnicima lokalne samouprave. Celne ljude požarevacke prosvete pozdravili su Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac i njegov zamenik mr Zvonimir Blagojevic koji su ispred lokalne samouprave izrazili zadovoljstvo postignutim rezultatima na polju obrazovanja i vaspitanja, uz spremnost da im pruže pomoc kada je god to potrebno. Na ovom sastanku podneta je i informacija o utrošenim sredstvima u 2007. godini za potrebe škola, kao i o planu sredstava za ovu godinu. Vecina direktora iznela je i svoje primedbe, iako dodatna sredstva nisu uvrštena u ovogodišnji finansijski plan

- Za osnovno i srednje obrazovanje, decije vrtice, Regionalni centar za talente i kulturu, opština Požarevac je za ovu godinu izdvojila oko 210 miliona dinara. Inace Opština finansira materijalne troškove i investicije, dok licne dohotke obezbeduje Ministarstvo prosvete. Mi ovde imamo jednu psebnu pogodnost jer smo pre nekoliko godina oformili Fond za investicije koji ne dodiruje materijalne troškove, a iz kog se finansira nabavka ucila, opremanje i održavanje investicija. Za ovu godinu za te namene izdvojili smo 25 miliona dinara, sredstva koja ce koristiti osnovne i srednje škole. Ukoliko dode do neke ekcesne situacije, do kvara na instalacijama i slicno, Opštinsko vece i van pomenutih davanja pomoci ce našim obrazovno- vaspitnim ustanovama. Kada je rec o vrticima, mi smo prošle godine uložili oko 11 miliona za nadgradnju vrtica „ Neven”, za nadgradnju « Pcelice» 7 miliona dinara, a u finansijskom planu imamo još 10 miliona ukoliko se ukaže potreba, može da se izdvoji jojš. Vrtic u Kostolcu se našao u teškoj situaciji kada je u pitanju pripremno odeljenje, gde smestiti tu decu? Nastava za pretškolsku decu trenutno se održava u Osnovnoj školi, a kada dogradimo prostorije, ona ce se odvijati u decjem vrticu «Majski cvet». Kada je rec o Regionalnom centru za talente, mi smo zbog dobrih rezultata koje on ostvaruje u radu sa decom pristali da ga finansiramo jer naše resorno Ministarstvo gotovo da ne daje ni dinara, i za njihove potrebe u ovoj godini izdvojili smo 1, 8 miliona dinara, naglasio je Rade Mihajlovic, clan Opštinskog veca zadužen za obrazovanje i kulturu.

M. K.

PROSLAVLJEN SVETI JOVAN KRSNA SLAVA “ RECI NARODA”

SLAVA DO NAJDALJEG POTOMKA

Prošle nedelje zaposleni u novinskoj kuci “Reci naroda” tradicionalno su proslavili svoju krvsu slavu Svetog Jovana. Najpre je u Sabornoj crkvi u Požarevcu sveštenik Dejan Midic prerezao kolac sa ovogodišnjim kolacarom Sinišom Risticem i blagoslovio slavu poželevši da se slavi na mnogo godina, do najdaljeg potomka.

Iduce godine, kolacar ce biti Ilija Dimitrijevic, direktor i glavni i odgovorni urednik.

Posebno naglašavamo da je na ovaj dan 20. januara pre 64 godine izašao prvi proj lista “Rec naroda”. Naše trajanje predstavnja istinski brend novinske kuce koji cemo istinski da negujemo i obogacujemo a sve sa plemenitim i uzvišenim zadatkom svestranog i blagovremenog informisanja gradana u opštini Požarevac i šire na podrucju Branicevskog okruga.

R.N.

OKRUŽNI SUD U POŽAREVCU REHABILITOVAO STRELJANE POŽAREVLJANE U PERIODU 1944/ 45. GODINE

PRAVDA «DUGA» 63 GODINE

Okružni sud u Požarevcu, u Vecu sastavljenom od sudija Vesne Mitrovic (predsednik) i clanova Zorice Nikolic i Danice Miljevic donelo je Rešenje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava- Odbora u Požarevcu koju zastupa zakonski zastupnik Dragan Ilic iz Požarevca i punomocnik Srbislav Stojanovic, advokat, i dr Ante Rutara iz Feldbrumena (Švajcarska) koga zastupa Predrag Racic, advokat iz Žabara. Ovim rešenjem utvrduje se da su 20 od 45 Požarevljana bili žrtve progona i nasilja iz politickih i ideoloških razloga, zato što su na osnovu Obaveštenja broj 2 Vojnog suda Komande vojnog podrucja Požarevac o sudenju ratnim zlocincima osudeni na kaznu smrti i gubitak casnih prava i streljani u periodu od oktobra 1944. do kraja 1945. godine, bez odluke suda i bez prava na odbranu i izjavljivanje pravnog leka, sahranjeni na nepoznatom mestu, a njihovi posmrtni ostaci nisu predati njihovim porodicama.

Za ostala lica cija se imena nalaze na Obaveštenju broj 2 od 3. 12. 1944. godine postupak je obustavljen, jer uz zahtev nisu dostavljeni potpuni licni podaci za ova lica, a sud u toku postupka nije mogao da pribavi izvode iz maticnih knjiga rodenih za ova lica, jer ovi izvodi ne postoje u mestima u kojima su isti navodno rodeni.

Sud je izveo sve potrebne dokaze, pa je na osnovu istih, kao i rezultata celokupnog postupka, u smislu clana 8. ZPP u vezi clana 30. stav 2. ZVP, utvrdio sledece cinjenicno stanje:

«Neposredno posle oslobodenja Požarevca i ulaska partizanske vojske u Požarevac, 15. oktobra 1944. godine zapocelo je hapšenje Poža-revljana za koje je nova narodna vlast smatrala da su državni neprijatelji, odnosno da su saradivali sa okupatorom, izdavali srpski narod, potkazivali partizane, bili clanovi cetnicke vojske i vodili špijunažu protiv srpskog naroda i uopšte bili prijatelji i saradnici okupatorske vlasti. U to vreme narodna vlast je cesto hapsila bogate i ugledne ljude koji nisu imali isto politicko mišljenje sa pripadnicima narodne vlasti. Tako je došlo i do hapšenja 45 Požarevljana za koje je tadašnja vlast sumnjala da su iz bilo kojih razloga bili saradnici okupatora i narodni neprijatelji. Svi uhapšeni su bili smešteni u tadašnjem zatvoru u Požarevcu iza Nacelstva, te je rodbina svakog petka nosila pakete uhapšenima. Ovi paketi su preuzimani od strane stražara zatvora da bi, prilikom poslednje posete, odnosno dostavljanja paketa, srodnicima uhapšenih bilo receno da ne treba više da šalju pakete jer su uhapšeni odvedeni na prinudni rad. Sve ovo dogadalo se krajem 1944. godine, da bi 3. decembra iste na nekoliko mesta u gradu osvanulo Obaveštenje broj 2 Vojnog suda Komande vojnog podrucja Požarevca o sudenju ratnim zlocincima iz koga su Požarevljani saznali da su navedena lica iz ovog obaveštenja osudena na kaznu smrti i gubitak casnih prava za svagda. Po gradu se pricalo da su uhapšeni streljani po grupama, negde na potesu izmedu Požarevca i Zabele nocu, a u toku decembra meseca 1944. godine.

U vezi osude ne postoji nikakva sudska odluka, s obzirom da su u periodu od oktobra 1944. do kraja 1945. godine presude donosili Vojni, Narodni, Sreski i Preki ratni sudovi. Pred sam kraj rata postojali su Vojni ratni sudovi cije su presude donošene i izvršavane odmah i o tim sudovima nema dokumentacije, a što proizlazi iz obaveštenja Vojnog arhiva Ministrastva odbrane Republike Srbije INT. Br. 191- 2 od 5.11.2006. godine. Navedena cinjenica proizlazi i iz fotokopije izvoda upisnika Vojnog suda vojne oblasti Niš. Vece vojnog podrucja Požarevac za 1944/ 45 godinu, iz koje se vidi da je prvi predmet zaveden 14. 12. 1944. godine, navodi se izmedu ostalog u obrazloženju Rešenja Okružnog suda u Požarevcu.

Navedenim pismenim dokazima sud je poklonio veru u celini, jer se radi o izveštajima i odlukama državnih organa cijoj sadržini u postupku nije prigovoreno, pa nije bilo razloga za sumnju u istinitost ovih dokaza. Iskazu saslušanih svedoka sud je u potpunosti poklonio veru, jer su isti saglasni sa pismenim dokazima izvedenim u postupku. Govorili su o cinjenicama koje su im licno poznate ili iz price najbližih rodaka, pa nije bilo razloga za sumnju u istinitost njihovih iskaza, a inace su na sud ostavili utisak lica koja govore istinu, navodi se izmedu ostalog u Rešenju Okružnog suda u Požarevcu.

Na rocištu održanom 22. 12. 2006. godine podnosioci zahteva su proširili zahtev za rehabilitaciju još pet lica koja se ne nalaze u Obaveštenju broj 2 koji je dostavljen uz predlog, a koja su takode streljana u pomenutom periodu. Smatrajuci da su navedena lica iz zahteva za rehabilitaciju neopravdano optužena i osudena, te da su bila žrtve progona i nasilja iz politickih ili ideoloških razloga, predložili su da se usvoji zahtev za rehabilitaciju. Uz zahtev za rehabilitaciju podnosioci zahteva nisu podneli dokaze iz kojih se mogu utvrditi licni podaci lica cija se rehabilitacija zahteva.

REHABILITOVANI

Slobodan Trifkovic, major, roden 12. jula 1907. godine u Beogradu, od oca Dušana i majke Vojislave Trifkovic. Ilarion Rutar, zubni lekar, roden 19. avgusta 1898. godine u Pazinu, od oca Antonija i majke Olimpije, rod. Barposio, Sava Jeremic, roden 7. avgusta 1904. godine u Zemunu, od oca Dušana i majke Živane, rod. Jagodic, Milovan Peric, fijakerist, roden 1. 3. 1924. godine u Požarevcu, od oca Sretena i majke Mileve Peric, Božidar Ðokic, dobrovoljacki narednik, roden 17. 12. 1905. godine u Požarevcu, od oca Arandela i majke Marije Ðokic, Cedomir Stojanovic, zemljoradnik, roden 3. 1. 1908. godine u Velikom Crnicu, od oca živote i majke Bosiljke, rod. Ristic, Cedomir Vasic- Pajkic, roden 20. 11. 1904. godine u Kaidolu, od oca Dragutina i majke Jane Vasic, Aleksandar Starcevic, roden 21. 11. 1911. godine u Arandelovcu, od oca Ðorda i majke Stanice Starcevic, Kalman, Jakab Bergman, roden 5. septembra 1901. u Pancevu, od oca Jakaba i majke Magdolne, rod. cutora, Josip- Pavo Greger, roden 4. okrobra 1919. godine u Banja Luci, od oca Jozipa i majke LJubice, rod. Frankic, Jelena Germanovic, cinovnik, rodena 11. novembra 1920. godine u Beocinu, od oca Jovana i majke Perside, rod. Manojlovic, Hranislav Milivojevic, dobrovoljacki oficir, roden 21. 6. 1922. godine u Gornjoj Recici ( opština Prokuplje), od oca Dimitrija i majke Perse Milivojevic, Života Marjanovic, opancar, roden 21. 9. 1919. godine u Toponici ( opština Malo Crice), od oca cedomira i majke Živke Marjanovic, Radovan Arsic, harmonikaš, roden 1905. godine u Golupcu, od oca Dragutina i majke Mitre Arsic, Vlastimir Dimitrijevic, oficir u dvorskoj žandarmeriji, roden 26. 12. 1910. godine u Bjeluši ( opština Arilje), od oca Ivka i majke Petrije Dimitrijevic, Dragoljub Stefanovic, casovnicar, roden 25. 10. 1888. godine u Požarevcu, od oca Milana i majke Mileve Stefanovic, Petar Stojanovic, roden 27. juna 1899. godine u Požarevcu, od oca Lazara i majke Paraskeve Stojanovic, Stevan Stojanovic, roden 20. januara 1894. godine u Požarevcu, od oca Živojina i majke Radojke Stojanovic, Božidar Mikic, roden 10. novembra 1899. godine u Kostolcu, od oca Mihajla i majke Milojke Mikic i Slavoljub Milic, industrijalac, roden 1908. godine u Požarevcu, od oca Nikole i majke Drage, rod. Stefanovic.

M. Kuzmanovic

NA BOGOJAVLJENJE U VELIKOM GRADIŠTU

PLIVANJE ZA KRST

Na Bogojavljenje u Velikom Gradištu, prvi put posle Drugog svetskog rata, šestorica najodvažnijih momaka plivalo je hladnim Dunavom do krsta, tridesetak metara daleko od obale...

U tome su ih podržavali brojni sugradani, koji su se na obali ove nemirne svetske reke okupili nakon službe u crkvi.

Do krsta je prvi stigao Goran Petrovic i, time, zavredeo dukat. Drugi je doplivao Aleksandar Stokic, koji ce u uspomeni na ovaj dogadaj cuvati privezak zlatni krst.

Sa njima su se podjednako hrabro nadmetali još Miodrag Selic, Milorad Mrkalj, Nenad Radevic i Vitor Stanic.

A. M.

OFORMLJEN ORGANIZACIONI ODBOR 13. GLUMACKIH SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC”

SELEKTOR BOŽIDAR BOBO ÐUROVIC

Prošle nedelje konstituisan je Organizacioni odbor 13. Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” koje se tradicionalno održavaju pocetkom aprila. Za predsednika je imenovan Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, a odbor ima 30 clanova.

Na ovoj, konstitutivnoj sednici doneta je odluka o imenovanju selektora ovogodišnjih Glumackih svecanosti, to je Božidar Bobo Ðurovic, pomocnik upravnika Narodnog pozorišta iz Beograda.

- Božidar Ðurovic je osoba izuzetnog izraza u pozorištu, izvanrednog znanja i strucnosti. Od njega se puno ocekuje što se tice dalje organizacije Milivojevih dana. Do 1.marta bi trebalo da se odlucuje i o repertoaru, mada do sada gospodin Ðurovic kategoricki nije želeo da govori o predlozima predstava, on ce predloge izneti pismeno, uz obrazloženja, kaže direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic, dodajuci da Glumacke svecanosti imaju tendenciju da na citav grad prenesu festivalsku atmosferu tokom svog trajanja.

L.L.

REGIONALNI PLANOVI RAZVOJA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

PLANOVI - USLOV ZA DOBIJANJE SREDSTAVA

Veliko Gradište je prošlog cetvrtka bilo domacin clanovima Radne grupe za ljudske resurse, zapošlja-vanje i obrazovanje ugroženih kategorija, jedne od pet radnih grupa koje u Srbiji rade na donošenju regionalnih planova razvoja. Od Vesne Ðordevic, regionalnog koordinatora Programa podrške opštinama severoistocne Srbije saznajemo da taj Program finansira Evropska unija, a sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju na celu sa Vi En DŽi-jem kao konzorcijumom konsultantske kuce koja ce raditi u naredne tri godione u 30 opština severoistocne Srbije, u tri okruga u Banatu i u Podunavskom i Branicevskom okrugu.

- Danas smo u Velikom Gradištu a povod je treci sastanak Radne grupe za ljudske resurse u okviru izrade Regionalnog plana za Branicevski i Podunavski okrug. Mi, inace, vec cetiri godine radimo na regionalnim planovima u Srbiji, i podrucje Podunavskog i Branicevskog okruga bice jedno od malobrojnih regija koje ce dobiti regionalni plan. Radimo ga u pet radnih grupa: u radnoj grupi za ekonomiju i mala i srednja preduzeca, odnosno preduzetništvo, Radnoj grupi za ljudske resurse, zapošljavanje, obrazovanje ugrožene grupe, u Radnoj grupa za infrastrukturu, zaštitu životne sredine i Radnoj grupi za turizam, poljoprivredu i rurarni razvoj. Naš plan je da do juna meseca sacinimo prvi nacrt ovog regionalnog plana. U celom postupku rada na ovom planu formirali smo regionalni Savet, telo koje kontroliše rad svih nas obzirom da je u okviru radnih grupa angažovano 136 ljudi iz Podunavskog i Branicevskog okruga iz svih institucija koje treba da se bave ekonomskim razvojem. U to su ukljucene i sve opštine, odnosno lokalne samouprave, u Savetu je i 11 predsednika opština, dva nacelnika okruga, predstavnici nevladinog sektora, biznisa i brojnih instituta jer je ovaj deo Srbije prebogat institutima za razliku od drugih okruga u Srbiji, objašnjava regionalni koordinator.

Pomenuti Regionalni savet trebalo bi da potvrdi sve ono do cega na terenu dodu clanovi radnih grupa. Srednjorocni program usvajaju sve skupštine opština cime on postaje zvanicni razvojni dokument.

Zašto je to važno?

-To je važno jer samo tako donet i usvojen plan, ima podršku Evropske unije i Evropske agencije za rekonstrukciju i odredivanjem prioriteta iz ovih pet oblasti pruža se mogucnost da opštine konkurišu za sredstva kako iz NIP-a i svih ostalih nacionalnih fondova tako i iz predpristupnih fondova Evropske unije, rekla nam je Vesna Ðordevic.

S.E.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - ZORAN ŽIVOJINOVIC IZ PETKE

DRŽAVA SE PO CENAMA PREPOZNAJE

Petoclano domacinstvo Zorana Živojinovica iz Petke bavi se ratarskom proizvodnjom na cetrdesetak hektara. Na površini od 10 -12 hektara zastupljen je kukuruz, a isto toliko zauzima i pšenica, dok je lucerka rasprostranjena na 7 - 8 hektara.

"Prošle godine sejao sam sortu pšenice NS -Rana 5 i maksimalan prinos je iznosio oko 4.000 kilograma po hektaru. Celokupnu kolicinu predao sam PP "Filipu" po ceni od 11 dinara i sve nam je na vreme isplaceno tako da mogu da naglasim da je saradnja sa ovim preduzecem izvanredna", istice Zoran.

Što se kukuruza tice pionirovi hibridi B23 i R10 bili su zastupljeni na šest hektara zemlje ekstra kvaliteta i dali su rod od 4 -5 tona po hektaru u zrnu, a zemunpoljski 677 je podbacio i prinos nije prelazio 2 tone po hektaru. Lucerka je sejana na cirikovackom odlagalištu i dobijena je sasvim zadovoljavajuca kolicina za ishranu stoke.

Od mehanizacije Živojinovici poseduju pet traktora, kombajn, pneumatsku sejalicu, dvoredni berac, setvospremac tako da sa ovakvom opremom mogu da se obraduju i znatno vece površine.

U Zoranovoj štali nalazi se 12 krava, 7 -8 priplodnih junica koje ovih dana treba da se otele, 9 bika i 4 teleta, 7 -8 ovaca. Za spravljanje stocne hrane koristi se kukuruz, mala kolicina pšenice i jecma i suncokretova sacma.

"Najbolju cenu za utovljene bikove dobijam od klanice u Rabrovu i to 1,7 evra za kilogram, a dnevno predajem Imleku 70 -80 litara mleka po ceni od 30 dinara.Imam 3 -4 krmace, 3 -4 tovljenika za kucu i nešto za prodaju, ali u principu uzgoj svinja se ne isplati. Za svojih registrovanih 22 hektara dobio sam 7.800 dinara po hektaru i 11.000 dinara po junici. Na parcelama je završeno oranje, preostaje da se rasprostre i zaore stajnjak. Sredinom oktobra sejao sam pšenicu i za sada se nalazi u dobrom stanju, a prihranu cu obaviti polovinom februara ureom. U proseku radni dan traje 10 -12 sati, dobro smo organizovani i veliku podršku supruga i ja imamo od sinova Milana i Miloša koji veoma ozbiljno shvataju ovaj posao", dodaje na kraju Zoran Živojinovic.

D.Dinic

ANTUN HRVOJIC (73) IZ BARICA KOD GOLUPCA, PESNIK I TRAVAR POMOGAO MNOGIMA

PIŠE PESME I TRAVAMA “SKLANJA” SVE BOLESTI

- Kao rukom ‘’sklanja’’ bolesti prostate,bronhitis,hemoroide,astmu… Lekovite trave svakoga leta pronalazi u brdovitim predelima Barica i u dolini Peka,a poseduje i botanicku baštu

GOLUBAC. - Antun Hrvojic (73) pesnik i travar sa svojom suprugom LJubom pre desetak godina došao je kao izbeglica iz Hrvatske u Baric kod Golupca gde je i ostao. Meštani su ih dobro primili,dali krov nad glavom,ove godine dobili su i struju. Porodica Hrvojic, iako u godinama, živi svoj zdravi život okružena zdravom prirodom i lekovitim travama. Antun tokom cele godine prikuplja lekovite trave kojima,uglavnom iz hobija i zadovoljstva,iztuzetno uspešno leci obolele od prostate,bronhitisa, hemoroida, astme i mnogih drugih bolesti za koje lekari cesto tvrde da su neizlecive.

Antun nije profesionalni travar,ne prodaje svoje trave i cajeve,a ipak pomaže ljudima. Prikupljanjem lekovitog bilja i spravljenjem cajeva bavi se skoro pet decenija,a do sada je,kako tvrdi,izlecio više od 98 odsto nevoljnika iz Barica, Golupca, Velikog Gradišta, Kuceva i Požarevca.

- Pošto sam botaniku zavoleo još u osnovnoj školi,posle nekoliko godina traganja za lekovitim travama,uspeo sam da sastavim kombinaciju koja,kao rukom,odnosi razne bolesti. Imao sam ‘’pacijente’’ koje su lekari otpisali,a sada su potpuno zdravi ljudi. Dolazili su mi seljaci, inžinjeri, lekari, a poslednjeg sam lecio jednog doktora medicinskih nauka iz Beograda. Potom me je zainteresovala i prostata,koja je još tajna za svetsku medicinu. I nju sam potpuno stavio pod kontrolu-kaže Antun koji trave i cajeve najcešce ne naplacuje, a ako i uzme neki dinar,to je samo da pokrije troškove.

-Najsrecniji sam kada uspem da pomognem ljudima. To zadovoljstvo ne mogu da zamene nikakave pare. Nikada nisam hteo da od travarstva pravim biznis,jer bi mnogo više ljudi dobilo priliku da ih izlecim. Pomažem samo onima koji dodu po preporuci mojih prijatelja ili onih koje sam vec izlecio. Kada berem trave,ujedno i stvaram stihove za moju prvu knjigu koju planiram da izdam ovih dana.

Osim što po celo leto provodi po šumama tražeci lekovite trave Antun je i sportski ribolovac koji dane provodi na Dunavu i Peku. U dolini zlatonosne reke Pek prati svaku promenu u prirodi i ‘’upoznaje’’svaku travku. Stalno cita knjige iz medicine,kombinuje,eksperimentiše… Prati najnovija dostignuca u medicini i travarstvu,proucava tradicionalne metode u lecenju, od Nemanjica do današnjih dana. Kaže da mu mnogo znace:Ruska enciklopedija,narodne medicine,Kineska enciklopedija travarstva,radovi Rudolfa Brojsa,Morisa Mesegea i drugih najpoznatijih svetskih travara. Iskustva razmenjuje i sa najpoznatijim domacim travarima. Želja mu je da obide Kinu i Rusiju i da sa tamošnjim travarima razmeni iskustva.

Trovanje lekovima

- Naši ljudi nisu ni svesni koliko se nepotrebno truju lekovima i koliko bolesti možemo da izlecimo travama koje su svuda oko nas. Cesto nepotrebno idemo “pod nož”, a problem možemo da rešimo cajem. Na žalost,lekovite trave,kojih imamo svuda oko nas,vrlo malo koristimo-naglašava Antun.

LJ.Nastasijevic

ŠTA JE SA ZAKUPOM BILBORDA U POŽAREVCU?

KASNI KONKRUS

Konkus za zakup reklamnih mesta na bilbordima u Požarevcu, prema najavama iz Direkcije za izgradnju, trebalo je da bude objavljen do kraja 2007.godine. Kako se konkurs još nije pojavio krenuli smo tragom informacije i u Odeljenju za urbanizam, komunalne i imovinsko-pravne odnose opštine Požarevac saznali sledece:

- Od strane nadležnih organa opštine Požarevac nije usvojen plan za postavljanje bilborda (koji je dostavila Direkcija), kako je Odlukom o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim mestima, predvideno. Ova odluka objavljena je u Službenom glasniku opštine Požarevac broj 106 iz 2006. godine i detaljno definiše postavljanje i iznajmljivanje bilborda. Kako plan nije usvojen od strane nadležnog organa, a u ovom slucaju to je Opštinsko vece opštine Požarevac, to Komisija za gradevinsko zemljište SO Požarevac koja je nadležna za sprovodenje postupka javnog nadmetanja nije objavila oglas za davanje u zakup lokacija za postavljanje bilborda.

Ukratko, dokumentacija po kojoj je trebalo da se pristupi, po oceni nadležnih službi nije bila potpuna, tako da se postupak mora ponoviti. Kada ce konkurs biti objavljen, cini se zavisi od ažurnosti nadležnih za ovo pitanje, a zainteresovani zakupci ce morati još malo da sacekaju.

Dodajmo još da pomenuta Odluka, clanom 12. definiše da se bilbordi "ustupaju javnim nadmetanjem, koje sprovodi Komisija za gradevinsko zemljište Skupštine opštine Požarevac. Nakon sprovedenog postupka i sklopljenog ugovora o naknadi za korišcenje javne površine sa JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac, organ uprave nadležan za poslove urbanizma donosi rešenje o postavljanju bilborda", a clan 11. kaže da je potrebna saglasnost saobracajne inspekcije Opštinske uprave i još: "ukoliko se radi o lokacijama koje se nalaze pored magistralnih i regionalnih puteva van naseljenog mesta, odobrenje izdaje Republicka direkcija za puteve".

L.L.

DOM UCENIKA NA TULBI

UGOSTILI ÐACKI SIMFONIJSKI ORKESTAR

Drugu godinu za redom Simfonijski orkestar ucenika srednjih muzickih škola iz Republike Srbije gost je Doma ucenika na Tulbi gde pod dirigentskom palicom Nenada Petkovica uvežbavaju program za nastupe u Požarevcu i Beogradu.

- Probe su intenzivne, imamo puno programa, a ideja je bila da predstojeci koncerti budu godišnjica orkestra. Izabrali smo nekoliko kompozicija koje su deca najviše volela iz prošlogodišnjeg programa i dodali nekoliko novih cime smo sacinili program koji ovde pripremamo za koncerte u Požarevcu i 19. januara u beogradskom SKC- u. Svaka škola bira ucenike koje ce poslati, jer u Srbiji situacija je takva da nijedna nije u mogucnosti da napravi simfonijski orkestar. Ideja o formiranju ucenickog simfonijskog orkestra potekla je ovde u Požarevcu, od profesora LJubiše Jovanovica i Zorana Marica, direktora požarevacke muzicke škole, podseca Nenad Petkovic, dirigent ovog jedinstvenog orkestra.

- Ove godine, za vreme zimskog raspusta ovde borave ucenici iz devet srpskih muzickih škola, cak imamo i šestoro gostiju iz Slovenije. Tokom sedmodnevnog boravka u idealnim uslovima za rad obezbedeni su im kvalitetan smeštaj i ishrana i sve ono što ide kada je ovakva vrsta posla u pitanju, kaže Dobrica Filipovic, upravnik Doma.

M. K.

ODRŽAN KONCERT MLADIH SIMFONICARA SRBIJE

U petak 18.januara u velikoj sali Centra za kulturu održan je koncert Simfonijskog orkestra mladih. Na programu su bila dela Mocarta (klavirski koncert D-mol, solista Katarina Maric, klavir), Grgina (tema s varijacijama, solista Vukašin Karanovic, klarinet), Nastasijevica (Sedam narodnih igara), Sen Sansa (koncert, solista Bojan Marovic, violoncelo), i Hacaturijana (Svita). Veliku pažnju izazvalo je prisustvo pop zvezde Bojana Marovica, koji je student violoncela na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Diregentska palica bila je u rukama profesora Muzicke škole "Stevan Mokranjac" iz Požarevca, Nenada Petkovica.

Ovaj orkestar osnovalo je Internacionalno udruženje ljubitelja muzike i šest muzickih škola Srbije: "Davorin Jenko", Beograd, "Kosta Manojlovic" Smederevo, "Stevan Mokranjac", Kraljevo, "Vatroslav Lisinski", Beograd, "Jovan Bandur", Pancevo i "Stevan Mokranjac" Požarevac, a naknadno su su pridružile i muzicke škole "Vojislav Vuckovic", Beograd, "Petar Konjovic", Beograd, "Živorad Grbic", Valjevo i "Karol Pahor" iz Ptuja u Sloveniji.

Prvi koncert mladih simfonicara održan je u Požarevcu u januaru 2007.godine, što je proglašeno "istorijskim trenutkom" za ove škole i muzicku pedagogiju Srbije uopšte. Velika sala Centra za kulturu bila je u petak puna, a publika je sa oduševljenjem pozdravila mlade izvodace klasicne muzike.

L.L.

OTVORENA EKSPOZITURA BANKE POŠTANSKE ŠTEDIONICE A.D. BEOGRAD

POBOLJŠATI KVALITET USLUGA

Prošlog cetvrtka je u Požarevcu, u Svetosavskoj broj 1, (prostor nekadašnjeg Vatrosprema) otvorena ekspozitura Banke Poštanske štedionice A.D. Beograd. Na svecanosti koja je uprilicena prisutnima se obratio Zoran Ðurdevic, direktor sektora za poslovnu mrežu.

- Cast mi je da vas pozdravim u ime svih radnika Banke Poštanske štedionice što ste svojim prisustvom uvelicali svecano otvaranje. Strategijski planom razvoja poslovne mreže Banka Poštanske štedionice je predvidela da na nivou okruga otvori bar po jednu ekspozituru. Ovo je 22. ekspozitura van sedišta Banke, pored cetiri filijale koje imamo. Cilj otvaranja ove ekspozitura je da se poboljša kvalitet usluga sa ciljem približavanja svim korisnicima naših usluga. Kao što znate Poštanska štedionica je jedna od najstarijih finansijskih organizacija Srbije. Osnovana je 1921. godine. Deo usluga nije moguce obavljati na šalterima pošta, iz tih razloga smo mi i imali potrebu i bili prinudeni da razvijamo i sopstvenu mrežu. Na podrucju opštine Požarevac imamo oko 3 500 do 4 000 korisnika tekucih racuna. Cilj nam je da zadržimo postojece korisnike usluga i privucemo nove, izmedu ostalog je rekao durdevic.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici ,u periodu od 11.01.2008.godine do 18.01.2008.godine u porodilištu opšte bolnice „Dr.Voja Dulic"u Požarevcu rodeno je 25 beba -17 decaka i 8 devojcica.

Sinove su dobili: Sladana Stanojevic i Dejan Todorovic iz Požarevca, Veselinka i Ugrin Dragnic iz Bukovske, Dragana i Ivan Pereti iz Lucice, Jasmina Andelkovic i Branislav Marinkovic iz Grljana -Zajecar, Mirjana Ðordevic i Goran Stojicevic iz Starog Kostolca, Sanja Jokic i Danijel Milojkovic iz Suvog Dola, Lucia i Darko Kaurin iz Lucice, Dejana Uzelac i Miloš Nikolic iz Dubravice, Žaklina Savic i Dragan Stojanovic iz Požarevca, Snežana i Dejan Stokic iz Majilovca, Vesna Gmitrovic i Miloš Paunovic iz Požarevca, Daliborka i Saša Miloševic iz Kostolca, Svetlana Markovic i Miljan Aleksic iz Kurjaca, Jelena Stokic i Vladimir Ilic iz Golubca, Jelena i Aleksandar Srejic iz Požarevca, Nataša i Vladan Kuzmic iz Požarevca, Katarina i Stevan Popovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Maja i Radojica Maksimovic iz Kostolca, Alija Sacipi i Isidor Ajeti iz Kostolca, Izvorinka Avramovic i Dejan Bogdanovic iz Požarevca, Milena Živkovic i Stevan Stoilovic iz Mišljenovca, Mirjana i Miodrag Stojanic iz Požarevca, Nataša i Aleksandar Avdalovic iz Požarevca,Jelena i Aleksandar Vasic iz Požarevca i Sandra Milicevic iz Požarevca.

VEST

ZATVORENA “SLATKA KUCA”

Bambijeva “Slatka kuca” u Požarevcu, na pocetku pešacke zone u odredenom smislu postala je zaštitni znak centra grada i orjentir Požarevljanima... Medutim, kako nam je rekla Monika Živojinovic, PR “Bambi-Banat”-a, sagledavajuci poslovanje ovog prodajnog objekta u 2007. godini, došlo se do podatka da je prodaja nedovoljna da bi “Slatka kuca” i dalje radila, zbog toga je zatvorena sredinom januara. Kupovina takozvanih “proizvoda na merenje”, pa i Bambijevih je inace sve manje popularna (zbog moguce kontaminacije) i obavlja se samo u nekoliko specijalizovanih prodavnica u Požarevcu, kao i u Rodicevom Mega marketu.

R.R.D.

HUMORESKA

JA PREDLAŽEM MENE

Kraj svake kalendarske godine je prilika da se u svakoj sredini i u krajevima, podvuce crta i svedu racuni. Šta se uradilo, a šta je propušteno i sa koliko procenata je ispunjen plan.

To je i prilika da se kolektivi i pojedinci istaknu i nagrade za svoj rad i trud koji su, eto, pored toliko dobrih i slicnih, bili za koplje ispred ostalih.

Što se tice kolektiva (nema ih mnogo) pa je skoro svaki dobio priznanje u svojoj oblasti delovanja. Medutim, pojedinaca je mnogo više pa je i konkurencija veca. Proglašenje najboljih je zato veoma uzbudljivo i prati se s velikim interesovanjem javnosti.

Biraju se najbolji: prosvetni radnik, novinar, šalterska službenica, sportista, konj, (za kobile još nema takmicenja), krava, mlekadžija, ratar, pisac, knjiga...

E, kad smo vec kod književnosti, tu je velika gužva jer je naš narod mnogo pismen cim mnogi pišu, je l’! Svako selo, a o varošicama i gradu da i ne govorimo, ima po nekoliko pisaca i teško je tu, naravno, izabrati najboljeg.

U mom selu ima, doduše, samo dva, ali uspešna, pisca: jedan je potpisnik ovih redova, a drugi je zemljoradnik Jesenjin Moravski, kako sebe potpisuje, a književnoj javnosti i široj citalackoj publici nametnuo se zbirkom pesama “Žuljevi na opancima”.

Na isteku stare godine, na sednici Književnog udruženja “Mladi orac” koja je održana u svecanoj sali Zemljoradnicke zadruge “Klip”, ja, kao predsednik Udruženja, uzeo sam rec (neki su uzeli i mnogo više):

- Dame i gospodo, vrli poljoprivredni proizvodaci, ljubitelji pisane reci i još po necega - tu sam pogledao u Milojku - za najboljeg pisca u 2007. godini proglašavam mene, a za najbolju knjigu “Nazad u bolje sutra”, takode, od mene.

Selom, pardon, salom se prelomio buran aplauz moje oduševljene familije.

Jesenjin Moravski, tužan što nije pobedio, ipak iznese na sto pecenu ovcu i prase i svi navališe na pecenje kao da je on pobedio.

Polako, ima vremena. On ce iduce godine.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija je jedino ostrvo okruženo kopnom!

- Kako da odbranimo Kosovo? Pa, Vidic, Krstajic, Ivanovic...

- I dalje nice božur na srpskoj zemlji. U saksijama.

- Pošto je vreme novac, za moje vreme nema para!

- Požarevac je dobio status grada, ali je u gradu i dalje status quo!

Miodrag Lazarevic

JEZICKE NEDOUMICE

IZVINIM ILI IZVINEM?

Pravilno je IZVINIM (SE), NEKA (SE) ONI IZVINE, IZVINIO, IZVINILA, a pogrešno je reci IZVINEM, IZVINU, IZVINUO jer su to oblici od glagola IZVINUTI u znacenju saviti. Glagol IZVINITI (SE) je ranije osudivan kao rusizam, ali je prihvaceno da je on veoma potreban u književnom jeziku i da se ne može uvek zameniti sa OPROSTITI ili ISPRICATI što je predlagano kao adekvatna zamena ovom glagolu.

Tina Poštic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O BOGATSTVU I BEDI...

- Kad imaš sve, ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa.

Šekspir

- Postoje dva glagola na svim jezicima oko kojih se vrti život, koji dižu i spuštaju u visinu i na kolena, koji gospodare svetom. I ne postoje nikakve ideje važnije od one dve reci najcešce izgovorene, hvaljene, kažnjavane i najpresudnije za ljudsko bitisanje: imati i nemati, jer svakoga dana jednom se glagolu molimo, a drugi proklinjemo.

Vasa Popovic

- Ima onih koji znaju da zaraduju novac i onih koji znaju da žive, ali veoma su retki oni koji znaju i jedno i drugo.

Moravija

- LJudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno bogatstvo nego duhovno obrazovanje, mada je sasvim sigurno da našu srecu stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.

Šopenhauer

- Nemaština je najvece iskušenje: i najmudrije ribe glad tera na udicu.

Gete

Tina Poštic