Header

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU OO SRS POŽAREVAC

“MINISTAR PROPAGIRAO POLITIKU DS”

Povodom prošlonedeljne posete ministra ekologije i zaštite životne sredine Saše Dragina opštini Požarevac konferenciju za medije održao je Saša Valjarevic narodni poslanik i direktor JKP "Komunalne službe". Prema njegovim recima tom prilikom Saša Dragin i Goran Petrovic nacelnik Branicevskog upravnog okruga izneli su niz neistinitih podataka.

"Ovo je još jedan primer da ministri iz Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Boris Tadic su samo predstavnici gradana koji podržavaju Demokratsku stranku, jer dolaskom u grad Požarevac nisu se udostojili da stupe u kontakt sa predsednikom Opštine Dušanom Vujicicem i ostalim relevantnim ciniocima u Opštini koji su zaduženi za pitanje ekologije. Inace, ja sam javno pozvao ministra da poseti našu opštinu kako bi obišli grad Kostolac koji je crna rupa na karti Srbije po pitanju ekologije, jer sve više gradana umire baš zbog posledica aerozagadenja koje proizvode termoelektrane i pepelište. Grad Kostolac i Požarevac i sela koja gravitiraju oko njih su najviše ugrožena od strane Elektroprivrede Srbije i ja sam insistirao da ministar dode, kako bi pokušali da rešimo veliki ekološki problem ugradivanjem neophodnih filtera koji bi koliko toliko smanjili aerozagadenje.

Medutim, ministar je došao kako bi propagirao politiku Demokratske stranke umesto da se bavi onim za šta je dobio poverenje skupštinske vecine. Nije obišao pomenute lokacije vec je izjavio da veci deo zagadenja iz dimnjaka termoelektrana odlazi prema Banatu, odnosno Kovinu. Kada duvaju odredene ruže vetrova dešava se da odredeni deo aerozagadenja i odlazi prema Banatu, ali veci deo ostaje na teritoriji opštine Požarevac. Ni ministar, ni nacelnik Okruga nisu bili na ovim funkcijama kada je potpisan sporazum o izgradnji regionalne deponije. Kada smo prošle godine konkurisali kod Fonda za zaštitu životne sredine obezbedili smo pocetna sredstva od 107 miliona dinara, ali tada je na mestu ministra ekologije i zaštite životne sredine bio Popovic, a ne Saša Dragin. Saradnja izmedu Požarevca i Smedereva po prvi put je uspostavljena na ovako jednom velikom projektu i taj projekat je dobio na znacaju i u NIP-u gde je obezbedeno 50 miliona dinara i sada se priprema dokumentacija za odabir izvodaca radova. Lokalna samouprava svake godine izdvaja ogromna sredstva iz budžeta za uklanjanje divljih deponija koje se uoce na terenu, a što se tice ostalih opština u Branicevskom okrugu one nemaju svoje deponije, pa je ministar trebalo da sagleda ekološku situaciju na terenu, a ne politicku", istakao je izmedu ostalog Saša Valjarevic.

D.D.

EKOLOGIJA

"MILION STABALA ZA SRBIJU"

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin prošle nedelje se, u razgovoru sa nacelnikom Branicevskog upravnog okruga Goranom Petrovicem, upoznao sa prilikama u oblasti stanja i mogucnosti rešavanja ekoloških problema. Prema parametrima Ministarstva za zaštitu životne sredine, Kostolac je jedna od "Crnih tacaka srpske ekologije", zbog kolicina praškastih materija i sumpora, kao produkta rada termoelektrana koje koriste ugalj kao pogonsko gorivo.

- Ministarstvo životne sredine, preko Fonda za zaštitu životne sredine, uložilo je tokom 2007. godine1,7 miliona evra i 50 miliona dinara iz budžeta Ministarstva za postavljanje elektrofiltera na termoelektranama u Srbiji. Danas razgovaramo o projektu "Milion stabala za Srbiju", koji treba da napravi balans izmedu zagadenja i ocuvanja prirode i životne sredine. Zaštitni pojasevi šumskog zelenila oko industrijskih kapaciteta u razvijenim zemljama su nešto što se podrazumeva i zakonom propisuje, kod nas se dosta kasnilo, tako da, recimo Kovin koji je najugroženiji od strane kostolackih elektrana, kao i citav Banat, spada u podrucja u kojima ce ovaj projekat najviše da zaživi. Tamo je samo 4% pošumljenih površina, u odnosu na republicki prosek koji se krece oko 27%, - istakao je Dragin, isticuci veoma dobru saradnju sa nevladinim sektorom u požarevackom kraju, narocito sa "Agendom 21". Ministarstvo je podržalo inicijativu te nevladine organizacije i ocekuje se da Skupština po prvi put donese zakon koji predlaže nevladin sektor. a koji predvida da se za gradnju svakog industrijskog kapaciteta mora prethodno dobiti mišljenje i saglasnost gradana u cijem bi se neposrednom okruženju gradio fabricki pogon.

D. M.

MINISTARSTVO ZA SPORT I OMLADINU OBEZBEDILO OPREMU ZA OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE U POŽAREVCU I KOSTOLCU

ULAGANJA KOJA SE VIŠESTRUKO ISPLATE

Prošlog cetvrtka i Kostolcu i Požarevcu Ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžic Markovic, sa pomocnikom Slavišom Zlatanovicem i direktorom kancelarije za ravnomerni razvoj Stevicom Spajicem posetila je Požarevac i Kostolac i tom prilikom urucila sportsku opremu za škole sa ovog podrucja. Podeljeni su dresovi, lopte, stru-njace, i druga oprema koja ce pomoci da se ucenici kvalitetnije bave sportom.

U školskom domu na Tulbi ministarka Snežana Samardžic Markovic je pozdravljajuci domacine i novinare izmedu ostalog rekla:

“Ministarstvo sa omladinu i sport zajedno sa kancelarijom za nacionalni investicioni program u okviru strategije razvoja sporta, logicno je pocelo da pomaže školama kako bi deca mogla da se kvalitetnije bave sportom. Konstatovali smo da u pojedinim školama oprema nije obnavljana dugo, pa je ovaj korak jedan od mnogih koje cemo odraditi.Ovo je projekat sport za sve, oprema za sve i ovo je okoncavenje prve faze.Projekat je koštao oko 70 miliona dinara.Sledecu fazu ovog programa otpocecemo u aprilu i mi smatramo da dinar ulužen u sport znaci tri dinara manje u zdravstvu” rekla je ministarka Snežana Samardžic Markovic.

Potom je Ministarka obišla Dom ucenika na Tulbi a na terenu za mali fudbal izvela je pocetni udarac na utakmici koja je tim povodom organizovana.

M.N.

U SKUPŠTINI OPŠTINE PETROVAC POTPISANI UGOVORI O STIPENDIRANJU

NAJBOLJIM STUDENTIMA 12 NOVIH STIPENDIJA

Radiša Dragojevic, predsednik opštine i Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik priredili su prijem prošle subote u Skupštini opštine za 12 novih stipendista lokalne samouprave koji su tom prilikom i potpisali ugovore o stipendiranju. Prisutnim studentima prvo se obratio Radiša Dragojevic sledecim recima:

„Zadovoljstvo mi je da u ime opštine i u svoje ime pozdravim vas stipendiste opštine Petrovac na Mlavi, uspešne studente koji ste se prijavili na konkurs i koji ste ispunili uslove konkursa, a bice mi zadovoljstvo da i sledece godine budete uspešni i da produžite ugovor o stipendiranju, a da jednog dana kada završite školovanje, vratite se kao novi kadrovi i sa svojim znanjem pomognete razvoju opštine. Ove godine dodeljujemo 12 novih stipendija što sa prethodnih 23 koje imamo, cine ukupno 35 i mi izdvajamo oko 4 miliona dinara iz budžeta za finansiranje uspešnih studenata, ali izdvajamo sredstva i za usavršavanje i drugih uspešnih studenata koji nisu dobitnici stipendije, kao i nastavnicima, profesorima i vaspitacima. Verujem da cete opravdati poverenje i da cemo se i iduce godine sresti, a ja vam pored uspeha u studiranju želim i puno uspeha u životu i mnogo radosti i srece u ovoj godini".

U ime Skupštine opštine prisutne je pozdravio i Miletic Mihajlovic: „Cestitam vam na onome što su vaši rezultati na studijama, što je najvažnije, a ovo je jedan pokušaj da se udostoji vaš rad, da vam se oda priznanje i da vam na ovaj nacin pomognemo. Sa željom da budete uspešni do kraja i da ubuduce date doprinos onome što ce biti razvoj našeg kraja, jer svakako gajite i vi, kao i mi ljubav prema Petrovcu na Mlavi, budite mi dobri i uspešni".

Po rešenju predsednika Skupštine opštine Petrovac za školsku 2007/ 2008. godinu, pošto su ispunili uslove konkursa pravo na dodelu stipendija stekli su sledeci studenti: Špiric Bojana iz Bistrice, Rakic Biljana iz Petrovca, Nikolic Afrodita iz Petrovca, Blagojevic Ðorde iz Petrovca, Vujcic Daliborka iz Bistrice, Stevanovic Jelena iz Petrovca, Milutinovic Ana iz Oreškovice, Stanojevic Tamara iz Petrovca , Milosavljevic Milena iz Petrovca, Lepojevic Nikola iz Petrovca, Milivojevic Svetlana iz Petrovca i Vujcic Aleksandra iz Bistrice.

Stipendije ce se isplacivati od septembra 2007. do juna 2008. godine, ukupno 10 meseci.

D.Ilic

GASIFIKACIJA

U TOKU ANKETIRANJE

Predstavnici preduzeca “Gas invest” uz prisustvo celnika lokalne samouprave potpisali su ugovore sa anketarima koji ce u Požarevcu sprovoditi anketu o zainteresovanosti prikljucivanja domacinstava na gas. Anketari su verifikovani, “prošli” su neophodnu edukaciju, a obilazice gradane pocev od naselja Zabela, najavljeno je prošle nedelje.

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic istakao je da je jedan od ciljeva bio uvodenje gasovoda, a da je njegova realizacija omogucila da dvanaest mladih nezaposlenih ljudi, koji su angažovani preko Zavoda za zapošljavanje, radi na poslovima anketara.

Zamenik predsednika Opštine mr Zvonimir Blagojevic rekao je da ce se raditi sinhronizovano, te da ce u meduvremenu, do pocetka gradevinske sezone, biti pribavljene dozvole za izgradnju merno regulacionih stanica.

- Za sada je rec o individualnom sektoru, dok ce kasnije biti ukljucena i pravna lica, najavio je Blagojevic. Takode, bice definisana i cena prikljucka, koja prema recima zamenika predsednika Opštine nece prelaziti 1180 evra. Sve detaljnije informacije i upoznavanje sa tehnikom neophodnom za uvodenje gasa u domacinstvo gradani ce moci da dobiju u Centru koji ce biti otvoren pocetkom gradevinske sezone.

Predstavnici “Gas investa” naglasili su da anketari imaju ovlašcenja koja ce gradanima biti pokazana pri anketiranju, te da se podaci koje zainteresovani gradani budu dali biti korišceni iskljucivo za potrebe gasifikacije.

Opština Požarevac nosilac je projekta gasifikacije opština Branicevskog okruga vrednog 220 miliona, za koji su izdvojena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.

T.R.S.

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

“NA KAZANU” JOŠ 100 POŽAREVLJANA

Na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veca doneto je nekoliko odluka o izmirivanju pojedinih troškova iz suficita za 2007. godinu. Jedna od njih je i ona kojom ce iz suficita tj. neutrošenih sredstava iz 2007. godine biti obezbedena sredstva za finansiranje troškova Narodne kuhinje za sto novih korisnika u 2008. godini. Odlukom o budžetu opštine Požarevac za 2008. godinu na ime rada Narodne kuhinje u Crvenom krstu Požarevac planirano je oko 3,5 miliona dinara za oko 400 korisnika. Za sto novih korisnika bice izdvojeno oko milion i po dinara. Predsednik požarevacke opštine rekao je da Opština pomaže, ali i žali zbog situacije u kojoj je više Požarevljana koji moraju da se prehranjuju na ovaj nacin.

U nimalo lakoj situaciji našli su se i meštani Starog Kostolca koji su za vreme poplava 2006. godine pretrpeli veliku štetu. Iznos od šest miliona dinara za isplatu štete nastale od poplava u martu 2006. stigao je iz Ministarstva za infrastrukturu.

Da podsetimo, lokalna samouprava uputila je Ministarstvu zahtev za isplatom devetnaest miliona dinara kojom bi se šteta nadoknadila i mesnim zajednicama Maruljevac i Bradarac, kao i Kobalovoj ulici koja pripada GMZ Kostolac, ali su sredstva dobijena samo za Stari Kostolac. Novac, koji su od strane Republike, prispeo u budžet pre Nove godine, za ove namene novac bice potrošen iz suficita za 2007. godinu. Nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac Petar Rajic rekao je da bi u slucaju reagovanja mesnih zajednica koje nisu dobile novac trebalo uputiti još jedan zahtev nadležnom Ministarstvu.

U 2006. godini za istu namenu meštanima Starog Kostolca isplaceno je pet miliona dinara, a ovaj iznos umanjen je za trista hiljada dinara za isplatu štete u Kobalovoj ulici.

Preko pet miliona dinara kratkorocnih kredita iz sredstava Agrarnog fonda opštine Požarevac odobreno je poljoprivrednim proizvodacima na osnovu konkursa objavljenog u oktobru prošle godine. Ova odluka “prošla” je i prošlonedeljnu sednicu Opštinskog veca. Zamenik predsednika požarevacke opštine mr Zvonimir Blagojevic komentarišuci ovu odluku i rad Agrarnog fonda istakao je da bi, sem pomenute pomoci proizvodacima, više pažnje trebalo da se poklanja podsticajnim merama za razvoj poljoprivrede

Opština Kucevo obratila se požarevackoj zahtevom za medutrezorskom pozajmicom od deset miliona dinara. Naime u 2007. godini opštini Kucevo je na osnovu pravosnažne presude Trgovinskog suda u Požarevcu skinut sa racuna iznos od 14,5 miliona dinara za DOO “Rudar” Kucevo. To je ovu opštinu dovelo u situaciju da u 2007. godini nije mogla da izmiri obaveze prema dobavljacima. Kucevo je tražilo da navedenu pozajmicu opštini Požarevac vrati u deset jednakih mesecnih rata pocev od februara. Clanovi Veca, medutim, nisu mogli da izadu u susret ovakvom zahtevu, pre svega zbog predstojecih lokalnih izbora, te je na sednici odluceno da se ovoj opštini odobri pozajmica od pet miliona dinara , koja bi morala da bude vracena do 1. maja ove godine.

Clanovi Veca podržali su odluku o pokretanju postupka za davanje u zakup gradevinskih parcela na potezu “Rasadnik - sever” (u blizini Romskog naselja) u Požarevcu koje je u društvenoj svojini a ciji je korisnik SO Požarevac.

U zakup ce biti dato i državno zemljište na lokaciji DUP “Poligon”. Kako je pocetna visina zakupa 142,5 hiljada dinara po jednom aru, za period od 99 godina pocetna visina zakupa za ovu katastarsku parcelu, površine 5,76 ari iznosi oko 821,2 hiljade dinara.

Odlukom clanova Veca doneto je i rešenje o regulisanju saobracaja u Hajduk Veljkovoj i Poreckoj ulici, u zoni OŠ “Dositej Obradovic”. Saobracaj ce biti regulisan postavljanjem “ležecih policajaca” i propisane vertikalne i horizontalne signalizacije. Ove mere neophodne su po mišljenju Saveta roditelja ali i saobracajne inspekcije jer škola “Dositej Obradovic” izlazi na tri ulice a ulazi Škole okrenuti su ka kolovozu.

T.R.S.

IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA OVE GODINE OPŠTINAMA U SRBIJI

TRI PUTA VIŠE ZA EKOLOGIJU

Za zaštitu životne sredine ove godine, iz Nacionalnog investiciong plana izdvojeno je 454.718.000 dinara što je tri puta više nego u prošloj godini kada je opredeljeno 150 miliona dinara. Iz Ministarstva ekologije podsecaju da ce ovogodišnja sredstva biti usmerena u realizaciju nekoliko velikih investicije. Prva i najznacajnija je izgradnja regionalnih deponija u Užicu, Smederevu, Zajecaru, Novoj varoši i Kalenicu, a za to je planirano 265 miliona dinara. Sa izgradnjom regionalne deponije u Smederevu problem smetlišta konacno ce rešiti i žitelji požarevacke Opštine s obzirom na to da su i Požarevljani stavili potpis na Sporazum o izgradnji ove zajednicke deponije. Sredstvima NIP-a ove godine finansirace se i akcija pod nazivom "Milion sadnica za Srbiju", a u ovu svrhu je izdvojeno je 22 miliona dinara. Deo tih para iskoristice se i za pošumljavanje oblasti u požarevackom kraju. Svako zasadeno drvo obezbedice nove kolicine kiseonika u vazduhu što ce omoguciti gradanima da udišu cistiji vazduh, a Srbiju približiti evropskom proseku pošumljenosti.

S.E.

IZ FONDA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC OVE GODINE

NA RASPOLAGANJU 193 MILIONA DINARA

U skladu sa odlukom Upravnog odbora, iz Fonda za zaštitu životne sredine Opštine Požarevac, ove godine raspodelice se 193.000.000 dinara. Konkurs za dodelu ovih sredstava raspisan je 22. janauara ove godine i trajace 45 dana od dana objavljivanja. Prema Statutu i Programu fonda, sredstva se usmeravaju za zaštitu, ocuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, za sanaciju odlagališta otpada i smanjenje nastajanja istog, za zaštitu izvorišta, podsticanje cistih tehnologija,programa razvoja ruralnih podrucja i daljinskog grejanja, za ozelenjavanje i uredenje javnih i zašticenih zelenih površina... Ovim sredstvima finansirace se i programi proizvodnje sadnog i semenskog materijala u cilju zaštite životne sredine, poboljšanje saobracajnog režima u opštini, unapredenje sistema moritoringa i podsticanje edukativnih i naucno-istraživackih studija u oblasti eko zaštite. Pravo ucešca na konkursu imaju mesne zajednice, javna preduzeca, privredna društva, udruženja gradana i ustanove uz prethodno podnošenje odredene dokumentacije. Pored ostalog potrebno je dostaviti elaborat sa skracenim elementima investicionog programa, kao i dokaz o predracunskoj vrednosti programa.

S.E.

NACIONALNI INVESTICIONI PLAN

MALOM CRNICU IPAK VIŠE OD 50 MILIONA

U prošlom broju našeg lista, u tekstu o sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana izdvojenim za opštinu Malo Crnice, omaškom je objavljena cifra od 30.000.000 dinara, umesto 52.710.215 dinara.

Inace, ta novcana suma dodeljena je ovoj branicevskoj opštini za 7 projekata: razvoj infrastukture (15. miliona dinara), presvlacenje lokalnih puteva (10 miliona), vodovodni sistem Smoljinac, Boževac i Kula (3 miliona), vodosnabdevanje naselja Batuša, Kalište i Kula (10 miliona), za tehnicku modernizaciju komunalne opreme (10.971.239), za otvorene sportske terene i decja igrališta (2.058.976) i za izgradnju sportskog terena Šljivovac (1.680.000).

NA 14. TRADICIONALNOM „SVETOSAVSKOM SPORTSKOM SLAVLJU"

POVELJA SPORTA „GLASU PROIZVOÐACA"

U organizaciji Branicevskog upravnog okruga, Udruženja sportskih veterana Požarevca, Agencije „Ika” i „Braniceva Danas” na tradicionalnoj manifestaciji, „Svetosavsko sportsko slavlje”, 26. januara u požarevackom restoranu „Kum” 14. put su dodeljene nagrade najboljim sportistima, ekipama i sportskim radnicima okruga za rezultate ostvarene u prošloj godini. Na prigodnoj svecanosti redakcija lista „Glas proizvodaca”, koja je u 2007. proslavila pedesetogodišnjicu izlaženja, dobila je drugu godinu zaredom Povelju sporta sa plaketom za doprinos razvoju sporta, jer godinama, kako je u obrazloženju navedeno, na svojim stranicama uspešno beleži sve znacajne rezultate sportista Kostolca, ali i opštine Požarevac.

Davne 1957. godine, odlukom Radnickog saveta Rudnika i Elektrana „Kostolac”, osnovan je list „Glas proizvodaca” ciji je prvi broj, pod jednostavnim nazivom „Novine”, iz štampe izašao 25. maja. Od narednog broja lista, uz kumovanje Jovana Gundelja, list izlazi pod sadašnjim nazivom. Prvi odgovorni urednik bio je Vojislav Pejic. Svaki je glavni i odgovorni urednik u kasnijem periodu, davao svoj pecat na izgled i sadržaj lista.

Danas je „Glas proizvodaca”, jedan od najstarijih listova fabricke štampe u Republici, tokom svih ovih godina borio se i izborio za zavidan nivo u informisanju, a iduci u korak sa vremenom, sacuvace i visoko mesto koje mu, po ocenama drugih pripada. Ni jedna se novina ne pravi sama od sebe, vec je prave ljudi - novinari. U „Glasu proizvodaca”, od 1957. godine radio je veliki broj ljudi, a redakciju danas cine Miloš Janjetovic (glavni i odgovorni urednik), Predrag Životic (novinar - tehnicki urednik) i novinari - Cedomir Radojcic, Biljana Bundalo, Saša Sreckovic, Novica Antic i Dragan Radojkovic.

P. Životic

OVIH DANA NA KOPU „CIRIKOVAC"

DOPUNA RUDNICKOG DEPOA

Poslednjih nekoliko dana iz tehnoloških razloga sav otkopani ugalj na kopu „Cirikovac” deponuje se na rudnicki depo, a za potrebe normalnog rada blokova TE „Kostolac A” ugalj se obezbeduje sa kopa „Drmno”.

Ovakav režim rada nametnuo je veliki obim poslova planiran za ovu nedelju, a vezan je za pomeranje etažnog transportera EU-1. Zbog potrebe obezbedenja dovoljnih kolicina uglja za rad kostolackih termokapaciteta, sredinom protekle nedelje okoncan je transport bagera cetiri i on trenutno radi na otkopavanju drugog ugljenog sloja. Planirano je da sve dok traju pripreme za pomeranje pomenutog etažnog transportera, na uglju rade bageri cetiri i Osam, a tokom samog zahvata samo bager cetiri. Pomeranje treba da se obavi za 7-9 dana pa ce tih dana u slucaju potrebe ranije deponovani ugalj sa rudnickog depoa biti prevezen u Kostolac.

Po okoncanju pomeranja EU-1, obzirom da je EU-2 vec na novoj lokaciji, bager Osam ce startovati sa otkopavanjem najkvalitetnijeg uglja na Kopu - drugog banka treceg sloja. Obzirom da u tom periodu nece biti tehnoloških zahvata, na kopu veruju da ce na ovan nacin u februaru, martu i prvoj dekadi aprila nesmetano obezbedivati potreban ugalj cime ce se uspešno okoncati tekuca zimska sezona.

Prvi jalovinski sistem je normalno radio do pocetka ove nedelje kada je zaustavljen iz tehnoloških razloga, tacnije zbog pomeranja odlagališnog transportera OT-1 što ce, u zavisnosti od vremenskih prilika i raspoloživosti mašina pomocne mehanizacije, verovatno potrajati oko nedelju dana. Za to vreme bager Tri ce biti istransportovan oko povratne stanice III-1 i bice angažovan na otkopavanju vršne 14. a bager 11 ostaje na 13. etaži. Drugi BTO sistem radice kada bageri cetiri i Osam budu angažovani na otkopavanju jalovine iz krovine ugljenog bloka i na tom planu se ne ocekuju veci tehnološki problemi.

Na kopu „Klenovnik” u pogonu su sva tri Eš bagera - 10, 20 i 23 i rade na otkrivanju uglja koji ce, prema sadašnjim planovima, moci da se kopa krajem februara, rekao je Slavko Svilokos, direktor Kopa “Cirikovac“.

D. Radojkovic

POŽAREVLJANI

KREIRAJTE STRATEGIJU RAZVOJA OPŠTINE

Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj pokrenula je program podrške opštinama severoistocne Srbije sa ciljem izrade Strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Na sednici SO Požarevac od 21. decembra usvojena je odluka o pristupanju izradi Strategije razvoja opštine Požarevac. Na osnovu te odluke predsednik Opštine imenovao je koordinatora i zamenika koordinatora, formiran je Partnerski savet na cijem je celu predsednik Opštine, kao i radne grupe iz cetiri oblasti: infrastruktura, privreda i turizam, ljudski resursi i poljoprivreda.

Strategija razvoja treba da sagleda period od 2008. do 2013. godine. Ona treba da pokaže realne razvojne mogucnosti, prioritete, pravce razvoja i nacine da ih ostvarimo. S obzirom na to da je rec o kljucnom dokumentu na osnovu koga ce opština Požarevac definisati konkretne projekte Opština poziva gradane da ucestvuju u kreiranju Strategije razvoja svojim idejama, sugestijama, primedbama i predlozima. U tom cilju na sajtu opštine njnjnj.pozarevac.org.yu objavljena su dva upitnika: jedan za dijasporu i jedan za stanovništvo. Na sajtu se nalaze upitnici koje popunjene treba proslediti na mail adresu jmilenkovicŽpozarevac.org.yu. Gradani kojima je komunikacija Internetom i elektronskom poštom nedostupna ili komplikovana, mogu upitnike da preuzmu u zgradi SO Požarevac, kancelariji br. 36. Rok za dostavljanje popunjenih upitnika je 29. februar.

T.R.S.

DUHOVNA AKADEMIJA U DOMU KULTURE U BRADARCU

U CAST UTEMELJIVACA SRPSKE CRKVE, DRŽAVE I ŠKOLSTVA

Tradicionalno prošle nedelje u Domu kulture u Bradarcu održana je duhovna akademija posvecena prvom arhiepiskopu i prosvetitelju, medašu srpske duhovnosti, cuvenom Hilandarcu, zakonodavcu, diplomati i prvom srpskom piscu Svetom Savi. NJegov lik u svakom srpskom daku budi monašku i bogotražiteljsku vokaciju, jer izvorno svetosavsko shvatanje podrazumeva prosvecenje svetlošcu hristovom. Svecanosti su prisustvovali otac Simeon starešina manastira Rukumija, otac Milan paroh bradaracki, Goran Petrovic nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Slavoljub Matic narodni poslanik u Skupštini Srbije, prosvetni radnici i meštani Bradarca.

Duhovna akademija otpocela je himnom “Bože pravde” u izvodenju hora Melodi iz Beograda sa dirigentom i solistom Divnom LJubojevic. Svecanost je nastavljena blagoslovom oca Simeona starešine manastira Rukumija, a recitacijama su se predstavili ucenici: Marija Miljkovic, Nenad Arsic, Sandra Savic i Nikola Milenkovic.

Pri kraju svecane akademije besedu pod radnim nazivom “Slovo o Svetom Savi” govorila je dr LJiljana Colic, a hor Melodi je izveo Svetosavsku himnu. U okviru obeležavanja dana Svetog Save u OŠ “Božidar Dimitrijevic - Kozica” organizovan je literalni i likovni konkurs, a najbolji radovi nagradeni su knjigama.

D.Dinic

URUCENE DIPLOME PRVOJ GENERACIJI DIPL. EKONOMISTA

Prošlog petka na požarevackom Fakultetu za poslovne studije beogradskog “Megatrend” Univerziteta, diplome je dobilo 36 dipl.ekonomista, od 70 studenata koliko se pre cetiri godine upisalo na ovaj Fakultet. Diploma je urucena i Ranku Lojicu, koji je prošle godine odbranio doktorsku disertaciju na tom Fakultetu. Svecanom urucenju diploma prisustvovali su rektor prof.dr Mica Jovanovic Božinov, koji je ujedno i vlasnik “Megatrenda”, zatim dekan prof. dr Dragan Kostic, prorektori profesori doktori Slobodan Stamenkovic, Momcilo Živkovic i Božidar Mihajlovic iz Beograda. Kako je ovom prilikom istakao Dragoslav Redic, koncept studija i studijski programi su u potpunosti uskladeni sa Bolonjskom deklaracijom, a osnovne akademske studije traju 4 godine na smerovima Medunarodnog poslovanja, Komjuterskog inžinjeringa i Izvršnog upravljanja. Diplome Fakulteta za poslovne studije su priznate u zemlji i inostranstvu.

R.R.D.

SAVINDAN U POLJOPRIVREDNOJ ŠKOLI U POŽAREVCU

OBELEŽEN DAN DUHOVNOSTI

Obeležavanje školske slave Svetog Save u Poljoprivrednoj školi sa domom ucenika "Sonja Marinkovic" otpocela je prošlog cetvrtka takmicenjem ucenika u kvizu znanja na temu "Sveti Sava i Hilandar". Najuspešniji su bili ucenici prvog dva razreda, smer veterinarski tehnicar, a kao nagradu dobili su prigodne poklone.

Svecana akademija u školi pocela je Svetosavskom himnom i tom prilikom ucenici i profesori škole u saradnji sa Muzickom školom pripremili su prigodan program. O životu i delu Svetog Save govorili su ucenici Poljoprivredne škole, a zatim je usledio splet etno pesama u izvodenju ucenika Muzicke škole. Posle završene akademije za ucenike je organizovano prikladno veselje uz muziku, a za profesore i goste škole koktel.

Na Savindan 27.januara posle rezanja slavskog kolaca u Sabornoj crkvi prireden je svetosavski rucak u školskom restoranu na Tulbi na kome su prisustvovali mnogobrojni gosti.

D.Dinic

NIP U VELIKOM GRADIŠTU

PRIHVACENO ŠEST PROJEKATA

- Opština konkurisala sa 47 projekata od kojih je odobreno šest ukupne vrednosti 96 miliona i 300 hiljada dinara

- Iz opštine upucen zahtev nadležnima u Republici da se kod narednih raspodela sredstava Veliko Gradište, odnosno Srebrno jezero tretira kao važna turisticka destinacije poput Palica i Stare planine

Podrucje velikogradištanske opštine je vec duže godina u pravom smislu reci veliko gradilište posebno na obali Dunava, na potezu Srebrnog jezera. U nameri da se zapoceta dinamika izgradnje nastavi, kao i da se objekti u izgradnji privedu nameni i zapocnu neke nove investicije, Opština se obratila NIP-u za finansijsku podršku. Iz Kancelarije NIP-a ovih dana stigao je odgovor na podnete zahteve svih opština u Srbiji pa i velikogradištanske. O odobrenim sredstvima i projektima koji ce se finansirati tim parama, na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare govorio je Dragan Milic, predsednik Opštine Veliko Gradište.

—Kod NIP-a smo konkurisali sa ukupno 47 projekata u ime Opštine i mesnih zajednica, a u okviru ove brojke su i zajednicki projekti sa susednim opštinama, mislim na opštine Golubac i Malo Crnice. Postoji i 48. projekat koji je zajednicki za Branicevski okrug, rec je o projektu gasifikacije. Vrednost projekata bez gasifikacije je negde oko 4,2 milijarde dinara. Od NIP-a smo za realizaciju ovih projekata potraživali blizu 3 milijarde dinara, ostatak smo bili u obavezi da obezbedimo sami. Mi smo toliko tražili. Naravno, odluka Vlade je nešto drugacija, podršku je dobilo šest projekata u vrednosti od 96 miliona i 300 hiljada dinara. Prošao je i sedmi projekat koji je zajednicki za Branicevski okrug, rec je o projektu gasifikacije u vrednosti od 220 miliona dinara, obavestio je novinare predsednik Milic.

Sanacija i zaštita Srebrnog jezera

Na listi odobrenih projekata u prvom redu je projekat sanacije i zaštite Srebrnog jezera:

—U pitanju je nastavak radova koji su zapoceti pred Novu godinu u vrednosti od 40 miliona dinara plus milion dinara od Ministarstva za lokalni i regionalni razvoj. Imamo usmeno obecanje državnog sekretara za turizam da ce radovi iz prve faze, pošto nedostaje još oko 70 do 80 miliona dinara, biti okoncani i isfinansirani iz ovog Ministarstva. Ocekujemo da se radovi zapoceti pre Nove godine, završe u naredna tri meseca, da do kraja budu isfinansirani kako bi se jezero ocistilo do Auto kampa gde su i najveca dešavanja na Srebrnom jezeru.

Drugi projekat je projekat izgradnje obale vredan 40 miliona dinara kojim treba da se zaštiti pojas koga sada “kidaju” vode Dunava, a na kome se planiraju hoteli u okviru buduce investicije.

Treci projekat veoma znacajan za Opštinu Veliko Gradište je izrada projektne dokumentacije za vodosnabdevanje, za vodoizvorište Ostrvo u iznosu od šest i po miliona dinara. Ova investicija radice se u nekoliko faza. U ovoj godini radili bi projektnu dokumentaciju jer je na Ostrvu pronadeno vodoizvorište koje ima i dovoljne kolicine i kvalitetnu vodu. Drugu fazu planiramo naredne godine novim sredstvima NIP-a i ona podrazumeva uredenje vodoizvorišta i izgradnju mreže za citavo podrucje oko Srebrnog jezera, za kompletno vikend naselje koje ima oko dve hiljade i nešto vikendica, za postojece ugostiteljske objekte i za novu investiciju, za naselja Kisiljevo, Zatonje, Ostrvo, Biskuplje, Topolovnik, Popovac, Sirakovo, Ram sa vikend naseljem. U trecoj fazi doveli bi vodu do najviše tacke cime bi se omogucilo da se vodom snabdeva citava velikogradištanska opština. Rec je dakle o jednom velikom projektu cija realizacija mora da traje više godina, ali sa njegovim završetkom kompletno cemo rešiti problem snabdevanja Opštine Veliko Gradište zdravom pijacom vodom. Dobro je što ove godine otpocinjemo sa prvom fazom ovog projekta, istkao je Milic.

Delimicno zadovoljni

Sredstvima NIP-a ove godine na podrucju Opštine Veliko Gradište finansirace se i put Desine-Majilovac. Za ove radove odobreno je pet miliona dinara što nije dovoljno za kompletan završetak ali jeste za pripremne radove posle kojih sledi asfaltiranje.

Sredstva u iznosu od 3 miliona i 900 hiljada dinara odobrena su za završetak vodotornja, vodovoda i kanalizacione mreže i za isplatu svega onoga što je uradeno u prošloj godini.

—Sve ukupno, za ovu godinu iz NIP-a našoj Opštini dodeljeno je oko 96 miliona dinara. U to ne racunam sredstva koja su odobrena za projekat gasifikacije koji je interesantan za sve opštine Branicevskog okruga a ne samo za velikogradištansku. Za pocetak je za gasifikaciju opredeljeno 220 miliona dinara Opštini Požarevac, ali su sa ovim projektom kod NIP-a konkurisale sve opštine Okruga i ukoliko ideju o gasifikaciji citavog podrucja realizujemo u planiranom roku bice to najvrednija investicija u ovom delu Srbije. Mene raduje što ce gas u prvoj fazi stici do Požarevca, Protokolom o saradnji precizirali smo da gasovod svoj put iz Požarevca nastavi ka ostalim opštinama i po nekoj dinamici radova, ocekujemo da Veliko Gradiše dobije gasovod u naredne tri godine što ce biti veoma važno za razvoj turizma, poljoprivrede, povrtarstva i cvecarstva, za razvoj industrije ovoga kraja, reci su predsdnika Milica koji na pitanje da li su u Opštini zadovoljni brojem odobrenih projekata i iznosom sredstava za njihovu realizaciju odgovara:

—Ja sam delimicno zadovoljan. Gledajuci znacaj Opštine Veliko Gradište koji joj se pridaje i u master planu i u svim programima Republike Srbije, i imajuci u vidu znacaj Srebrnog jezera i investicije koja ovde treba da se realizuje kao jedna od najvecih u Srbiji (u aprilu pocinje izgradnja hotela vrednosti 25 miliona evra), slobodan sam da kažem da ovo mesto zaslužuje mnogo više, jer predstavlja vrlo važnu turisticku destinaciju. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim svim ministarstvima Vlade na razumevanju i uocavanju znacaja ovog podrucja ciji rejting treba da raste obzirom na pesperktivu ove turisticke destinacije. Takode, apelujem na nadležne da se prilikom sledece raspodele sredstava Veliko Gradište tretira onako kako to ono zaslužuje zbog Dunava, Srebrnog jezera i Peka i svega onog što se ovde vec dogada prema utvrdenom Master planu, rekao je Milic.

Projekti koji nisu prošli

Od 47 projekata upucenih kancelariji NIP-a odobreno je šest. Veliki broj programa, dakle, nije dobio podršku Republike što nikako ne znaci da se od njih u opštini odustaje. Prema recima predsednika sacekace se bolja vremena i naredna godina. Bice uporni u traženju podrške obzirom da su u pitanju investicije veoma znacajne za ovo podrucje i opštine u susedstvu.

—Nisu nam prošli neki znacajni projekti zajednicki sa opštinama Malo Crnice i Golubac. Naprimer nisu podržani projekti zajednicke deponije za našu opštinu i opštinu Golubac. izgradnje sistema za precišcavanje otpadnih voda, biciklisticke staze koja treba da ide od Rama do Golupca i dalje, izgradnje puta Požarevac, Gradište, Golubac, podršku nije dobio ni projekat izgradnje puta Malo Gradište-Garevo koji povezuje opštine Veliko Gradište i Malo Crnice... Nije takode prošao još jedan veoma važan projekat za našu opštinu, projekat zaštite i sanacije vodoizvorišta u Velikom Gradištu u vrednosti od 21 milion zašta imamo projektnu dokumentaciju i uveravanja da je ovo prvi projekat na cekanju kod Ministarstva za regionalni i ravnomerni razvoj koji ce biti odobren do kraja ove godine. Time bismo rešili probleme zdrave pijace vode u Opštini Veliko Gradište. Od ostalih neodobrenih investicija pomenuo bih još i regionalni put Topolovnik-Ram koji je znacajan zbog razvoja turizma, zatim put Makce-Tribrode, proširenje puta Ostrvo-Zatonje preko koga bi se odvijao sav teretni saobracaj i tako rasteretilo Srebrno jezero... Nije prošla ni škola u Srednjevu ali cemo se, zbog njenog znacaja koji ima za ucenike 11 naselja koji joj gravitiraju, potruditi da izdejstvujemo da se i ona nade na spisku odobrenih projekata od strane Vlade, saopštio je Milic.

S.E.

U ZEMLJORADNICKOJ ZADRUZI PETROVAC OTPOCELA PREDAVANJA ZA POLJOPRIVREDNIKE

ZNANJEM DO VECIH PRINOSA

U Edukativnom centru Zemljoradnicke zadruge „Petrovac” u sredu 23. januara otpocela su strucno informativna predavanja od strane poljoprivrednih strucnjaka. Teme su bile : mere ministarstva poljoprivrede, prolecna setva 2008. i vocarstvo. Predavaci su bili strucnjaci Zavoda za poljoprivredu „Stig” iz Požarevca. Na pocetku rada sve prisutne pozdravio je Bojan Stojanovic, direktor zadruge : „ Treba da znate da je Edukativni centar svakodnevno otvoren za sve poljoprivrednike, imamo tehniku i pratimo šta se objavljuje na sajtu ministarstva poljoprivrede. Molba je i apel da i vi to preko nas to pratite. Neophodno je da se u što vecem broju ukljucite u proces registracije poljoprivrednih domacinstava i da tražite kredite, subvencije, regrese i premije. Toga dosta ima. Jeste agrani budžet mali i kap u moru, potreba u našoj poljoprivredi koja treba da postane glavna udarna snaga Srbije.

Ovde su i naši strucnjaci iz maticne službe koja je jedna od najacih u okolini. Mnogo ulažemo u to i zamolio bih vas da se i vi aktivno ukljucite, da ove informacije prenesete drugima, da ih razmenite i da što više vas konkuriše za sredstva koja daje ministarstvo i naša Vlada. Približavamo se Evropskoj uniji i sigurno ce velika kolicina novca doci u Srbiju ali da bi konkurisali moramo da imamo ne samo ideje nego i gotove projekte. Svakako da bi trebalo da se orjentišete na neku proizvodnju, mi u zadruzi se spremamo, podsticemo rad raznih udruženja i za vas je najlakše da preko njih i zadruge konkurišete za ta sredstva”.

Na savetovanju su ucestvovali i strucnjaci Saša Milosavljevic, predstavnik „Bajera” koji je govorio o pesticidima, Radenko Nikolic koji je upozna prisutne o neophodnosti ispitivanja zemljišta i pravilne upotrebe mineralnih dubriva, a Predrag Adamovic je približio poljoprivrednicima ponude Prokredit banke kada se tice kreditiranja setve i nabavke mehanizacije.

D.I.

ODRED IZVIÐACA MLAVA USPEŠNO ZAVRŠIO ZIMOVANJE „ŽDRELO 2008.”

UPOTPUNJENA IZVIÐACKA ZNANJA

I ove zime izvidaci odreda „Mlava” organizovali su svoje tradicionalno zimovanje u izvidackom domu u Ždrelu. Bila je to još jedna prilika da se provede desetak dana na prelepim terenima Podhomolja, a sprovedena je i izvidacka obuka. Bio je to povoda da nam Aleksandar Jankovic, zamenik starešine odreda kaže nešto više o ovoj akciji jednog od najboljih odreda u Srbiji.

„Ove godine smo smanjili broj dece, bilo nas je cetrdesetak jer se ternutno dom u ždrelu renovira. Vreme je bilo lepo i suvo, tako da je organizovan veliki broj izleta po okolini, ali sa druge strane nedostatak snega onemogucio je druge zimske aktivnosti koje su bile planirane. Zimovanje je u svakom slucaju prošlo dobro i što se tice zdravlja ucesnika i kvaliteta hrane koju smo imali. Uopšte vrlo smo zadovoljni sprovdenim zimovanjem a imali smo i goste iz Francuske sa kojima se pripremamo za leto i posetu Francuskoj, a nadamo se da ce i oni ponovo doci kod nas. Što se tice finasijske strane trudili smo se da uplate pokriju troškove samog zimovanja, mi necemo biti na gubitku, ali smo omogucili roditeljima da priušte jeftino zimovanje svojoj deci”.

Posle ucestvovanja na svetskoj smotri izvidaca u Engleskoj povecano je interesovanje za medunarodnu saradnju odreda a o tome Aleksandar Jankovic kaže: „Na leto ostaje tabor u ždrelu ali smo u pregovorima sa francuskim izvidacima na realizaciji zajednickog projekta na zaštiti životne sredine. Trenutno su u toku pregovori i sa Grckim i Ruskim izvidacima i svi zajedno bi terbalo da budemo na taborovanju u Ždrelu. U planu je kao nagrada starijim izvidacima i ucestvovanje na smotri Saveza izvidaca Makedonije”.

D.Ilic

U OPŠTINSKOM ODBRU SUBNOR-A KONFERENCIJA ZA NOVINARE

„BORCI MLAVE” - NOVA KNJIGA

U Opštinskom odboru SUBNOR-a prošle srede, Dimitrije Radosavljevic predsednik ove organizacije koji je i autor knjige „Borci Mlave” saopštio je javnosti da je završen rukopis monografije i da je spremna za štampanje. Tom prilikom gospodin Radosavljevic je istakao:

„Mlava je iznedrila veliki broj boraca, napisan je jedan broj knjiga, ali nijedna nije kompleksno obradila borce ovog kraja na jednom mestu. Monografija „Borci Mlave” ima za cilj da prica o ljudima kao što su vojvode, solunci, narodni heroji, nosioci spomenice 1941. obicni borci, izbeglice ili stradalnici. Brojni podaci i cinjenice objavuju se prvi put. Kroz našu teritoriju vode putevi vojske. Tu su prolazile rimske legije, a kasnije je ovaj put nazvan carskim ili turskim putem. Ovim putem prošao je i Fridrih Barbarosa nemacki kralj u 3 krstaškom ratu kada je išao ka Maloj Aziji. Sa teritorije Mlavskog sreza u Prvom svetskom ratu ucestvovalo je 12.000 ljudi. Od toga poginulo je 4.000 boraca. A u Drugom svetskom ratu samo je u 25 diviziji mobilisano 3 500 ljudi a od toga je poginulo njih 500. U oružanim sukobima od 1990 do 1999 godine sa teritorije opštine Petrovac ucestvovalo je oko 1 000 boraca, od toga je poginulo 13 boraca. Poginule borce ne možemo nadoknaditi porodicama, ali možemo sacuvati njihova imena i borbu zapisati, pamtiti i secati se svetih liova.

Želja mi je da mlada generacija ne zaboravi ljude koji su život dali za slobodu gradana Srbije. Ako ovim delom pomognem mladim istraživacima, istoricarima, turistima i radoznalima onda sam uspeo s ljubavlju da se ne zaboravi, da se rat nikgde i nikada ne ponovi”.

Inace knjiga „Borci Mlave” ima više celina. Prva celina govori o borcima Mlave u srpsko - turskom ratu, sa težištem na mlavske vojvode. Druga celina je Prvi svetski rat i borbe u petrovackoj opštini. Dat je po prvi put pregled poginulih boraca. U trecem delu govori se o borbi naroda Mlave u Drugom svetskom ratu , a cetvrti deo je posvecem poslednjimratnim sukobima na tlu bivše Jugoslavije od 1990 do 1999. godine. Promocija knjige se planira 9. maja, na Dan pobede.

D.Ilic

U PETROVCU ODRŽANA SKUPŠTINA UDRUŽENJA PCELARA „MLAVA"

MED I ZA IZVOZ

Svoju redovnu skupštinu Udruženje pcelara „Mlava" održalo je prošle subote u Petrovcu. Bila je to prilika da se sumiraju rezultati rada u prošloj godini, a usvojen je i Program rada za ovu godinu. Prisutne goste, medu kojima su bili i Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac, Dragutin Gajic, zamenik predsednika SPOS-a i predstavnici udruženja iz Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i predsednike iz Jagodine i bratskog udruženja iz Vršca, pozdravio je Živorad Lazic, predsednik udruženja „Mlava", a zatim je podneo referat u kome je izmedu ostalog istaknuto:

„Protekla godina je prošla u obeležavanju stodestogodišnjice pcelarske organizacije Srbije i u tom pravcu pokrenute su i realizovane mnoge inicijateve. Odštampani su prigodni kalendari a najobimniji zadatak je bio priprema za štampanje monografije „Koreni organizovanog pcelarstva Srbije i Petrovca na Mlavi", cime smo prvi put ostavili jedan istorijsko - monografski zapis. Postavili smo i mermernu spomen plocu na ulazu u prostorije udruženja kao trag na ovaj dogadaj. Održana je i svecana akademija u holu srednje škole „Mladost" u Petrovcu kojom smo takode obeležili taj datum.

Pcelarska manifestacija u Kamenovu oznacila je pocetak obeležavanja 110 godina SPOS-a. Sama manifestacija je dostigla svoj vrhunac i po broju izlagaca opreme i pribora i po samom broju posetilaca koja se merila na više hiljada, pa se može zakljuciti da ona postaje vodeca u Srbiji.

Naše udruženje broji 114 clanova koji su proizveli 118.630 kilograma meda. Opremljeni smo sa 27 specijalnih vozila za prevoz košnica, a ukupan broj košnica je 4.506. Uložili smo i znacajan napor u održavanje pcelinjaka manastira Vitovnice a negujemo veoma dobru saradnju sa društvima u regionu kao i šire".

Udruženje pcelara ce i ove godine nastaviti sa brojnim aktivnostima a svakako da ce najviše pažnji izazvati organizacija novog sabora pcelara u Kamenovu i smotra Udruženja za razvoj Petrovac „Pod hrastom se kolo razigralo". Za najviša priznanja Pcelarske organizacije Srbije predloženi su Miloš Milojkovic iz Kamenova, Miodrag Stankovic iz Velikog Laola, Živorad Stevic iz Petrovca, LJubiša Gogic iz Ranovca i Stojadin Ðordevic iz Petrovca.

U ime SPOS-a skup je pozdravio Dragutin Gajic, zamenik predsednika, poželevši uspešan rad a svim pcelarima dosta više proizvoda i plodnih skupova i predavanja.

D.Ilic

MINISTARKA ZA SPORT I OMLADINU POSETILA KOSTOLAC

ANEKS HALE U INTERESU SRPSKE GIMNASTIKE

Ministar za sport i omladinu Snežana Samardžic Markovic, u okviru akcije “Sport za sve -oprema za sve” kojom Ministarstvo školama poklanja sportsku opremu(strunjace, kozlice, lopte,dresove...) posetila je prošle nedelje Kostolac .

Projekat vredan 70 miliona dinara, samo je prvi deo akcije kojoj je cilj popravljanje zatecenog stanje u ovom delu školske opreme u koju je u poslednjih trideset godina veoma malo ulagano. Branicevski, kao i ostali okruzi u Srbiji dobio je opremu u vrednosti od oko 3 miliona dinara.

Ministarka je obišla izgradnju aneksa sportske hale i obecala da ce ministarstvo pomoci završetak izgradnje.

- Aneks je neophodan da bi vrhunskim gimnasticarima koje Kostolac ima omogucili bolje uslove za vežbanje ali i da bi ovde mogla da se organizuju prvenstva na višem nivou. U interesu je gimnastike u celoj Srbiji da se tako nešto ostvari. U okviru strategije za razvoj sporta mi planiramo da bazicni sportovi budu na prvom mestu a da glavni fokus bude na deci. Preko poreza upravljamo novcem gradana Srbije, a gde bi drugo gradani najviše želeli da investiraju taj novac nego u decu. Drugi deo su sportski objekti, a treci profesionalni sport. Jedan dinar uložen u sport, tri dinara manje ulaganja u zdravstvo, rekla je ministar Samardžic Markovic.

Zidanje aneksa do krovne konstrukcije je završeno i u toku obezbedivanje sredstava za kupovinu krovnih panela. Radovi trenutno stoje iako je planirano da budu završeni do maja. Ocekuje se da se prošlonedeljna poseta konkretizuje u smislu pomoci izgradnje aneksa na februarskom sastanku sa pomocnikom ministra za sportske objekte.

T.R.S.

TEHNICKA ŠKOLA « NIKOLA TESLA» IZ KOSTOLCA NA SAVIN DAN

SVECANO OBELEŽEN DAN ŠKOLE

Lomljenjem Slavskog kolaca posle liturgije u crkvi Sv. Maksima Ispovednika otpocela je svecanost povodom Savin dana, krsne slave kolektiva Tehnicke škole u Kostolcu. Kolacar, domacin slave profesor mr Goran Nestorovic ovu casnu dužnost predao je svom kolegi Milanu Rebicu, a u podne, u prostorijama škole, u prisustvu brojnih gostiju održana je i Svetosavska akademija. Mešoviti hor izveo je svetosavsku himnu, a potom je usledio recital posvecen životnom putu Svetog Save. Svecani rucak prireden je u kostolackom restoranu « Viminacijum».

- Najveca investicija u našoj školi je u toku, rec je o završetku internata i renoviranju aneksa, a od opštinskih para planiramo da završimo zamenu stolarije i nabavku kompjuterske opreme. Internat je lociran iznad aneksa škole, do Doma zdravlja, primice oko 60 ucenika za koje ce se sva tri obroka pripremati u sopstvenoj kuhinji. Pored smeštaja i ishrane, ucenici ce imati prostor za ucenje i citaonicu. Gradevinski deo poslova bice okoncan do marta meseca, potom sledi opremanje tako da ce pocetkom nove školske godine primiti prve stanare. Kompletan internat finansira Ministarstvo prosvete, a vrednost radova iznosi 47 miliona dinara, kaže Slaviša Milenkovic, v.d. direktor Tehnicke škole « Nikola Tesla» u Kostolcu.

M. K.

CUDOTVORNE IKONE

POMAŽU IZGRADNJU HRAMA SVETOG SAVE

Pre nedelju dana u kostolackom Domu kulture otvorena je izložba cudotvornih ikona presvete Bogorodice. Sredstva od prodaje ikona namenjena su dovršenju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Od 52 izložene ikone iz srpskih, grckih i ruskih hramova nekoliko je vec prodato a cene se krecu od pet do dvanaest hiljada dinara. Uplatu je moguce izvršiti i na rate i tako doci do ikona na kojima je Trojerucica, Igumanija Svete gore, Putevoditeljka... Pred svakom od ikona treba se, u zavisnosti od toga na šta molitva pred njom utice, moliti za dobrobit u porodicnom domu, rešavanje problema sa bližnjima, dobar porod, protiv opštih nedaca itd.

Prodajnu izložbu koja je otvorena do 5. februara od 17-19 sati omogucio je Kreativni tim Petkovic kome ovo nije prvi put da u Kostolcu organizuje izložbe donatorskog karaktera.

T.R.S.

JKP” KOMUNALNE SLUŽBE”- RJ KOSTOLAC

KOSTOLCANI REDOVNE PLATIŠE?

Iako se otopio led koji je pocetkom nove godine okovao požarevacke i kostolacke ulice u JKP “Komunalne službe” Požarevac - RJ Kostolac kažu da su spremni za eventualne snežne padavine i ledenu kišu. Svakog jutra, od šest sati, u ovoj radnoj jedinici dežuraju radnici preduzeca.

- Imamo dovoljne kolicine soli koje cemo , ukoliko bude potrebno, posuti po trotoarima, pešackim prelazima i mostu, kažu u kostolažkoj komunalnoj jedinici.

Ocekuje se da i ove, kao i prethodnih godina, cim se vreme

stabilizuje pocne akcija uklanjanja divljih deponija i detaljnijeg prolecnog sredivanja grada. Na nekim mestima ove zime nisu se stvarale divlje deponije u onom obimu kao prethodnih. Primer je okolina plaže.

- Ne možemo da kažemo da ih nema ali intenzivno iznosimo smece iz prigradskih naselja pa je sigurno to dalo efekte.Kamere za nadzor još uvek nisu postavljene ali su u planu.

Poceli su i radovi na proširenju groblja. Nov deo groblja je ograden , nasut je šljunak i pocelo oivicavanje staza i parcela. Procena je da ce ovaj prostor zadovoljiti potrebe sahranjivanja u Kostolcu za narednih deset godina. U ovoj godini planira se proširenje i uredenje kapele.

U 2008. ocekuje se i renoviranje kostolacke pijace.

Finansijski gledano naplata je u Kostolcu, uzimajuci u obzir sve sektore u proseku 90%. Najintenzivnija naplata je od 1. do 15. u mesecu.

- Smatramo da je cena po kojoj vršimo iznošenje smeca skromna i odgovara primanjima žitelja naše opštine. Ipak, ima dužnika po svim sektorima: individualnom, sektoru privrede i kucnih saveta. Mi kao preduzece gradanima izlazimo u susret na razne nacine. Na primer, dužnicima odobravamo otplatu duga na više mesecnih rata. Sudskoj naplati pribegavamo u najnužnijim slucajevima, kaže upravnica ove radne jedinice i naglašava da u najredovnije platiše spadaju penzioneri koji se trude da do kraja meseca izmire obaveze prema Komunalnom preduzecu.

T.R.S.

OŠ “JOVAN CVIJIC” OBELEŽILA ŠKOLSKU SLAVU

UZ SVECU I HIMNU

Ucenici i nastavnicki kadar OŠ “Jovan Cvijic’ u Kostolcu u pozorišnoj sali Doma kulture u Kostolcu u nedelju su svecanim programom obeležili Dan Duhovnosti, školsku slavu, Svetog Savu. Uz hor, pesmu, muziku i tradicionalne duhovne poruke ucenici na sceni koja je bila postavljena po svim pravoslavnim obicajima Kostolcane su podsetili na izvorne vrednosti i mudrosti sveca koji se za života u ime monaštva odrekao krune.

- Na pocetku svake školske godine planiramo sve aktivnosti, tako i ovu, školsku slavu, praznik Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa. Potsetili smo se još jednom života i dela prvog srpskog prosvetitelja, rekao je direktor ove škole Radivoje Uroševic.

Uspehom daka u polugodištu koje je za nama ditrektor je , kaže, delimicno zadovoljan.

- Znam da rezultati mogu da budu još bolji, nadam se da ce uspeh na kraju godine biti mnogo bolji. Nastava se odvija uobicajenim tokom, onako kako je predvideno, u skladu sa usvojenim planom i programom.

Što se investicijau školu tice, u toku letnjeg perioda završeni su glavni poslovi. Osim sanacije krova u planu je i zamena fasadne stolarije u školi. Za ove poslove odobrena su 2,4 miliona dinara.

Školi, do kraja školske godine, predstoji upis, koji je važan za osmake, buduce srednjoškolce, kaže Uroševic i dodaje da se sem toga ocekuje i niz drugih aktivnosti koje ce se ogledati u razlicitim takmicarskim disciplinama u smislu nastave fizicke kulture i takmicenja po nastavnim predmetima na opštinskom, regionalnom i republickom nivou.

T.R.S.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

UGASITE CIGARETU - PRODUŽITE ŽIVOT

31.JANUAR- NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Krajem 20. stoleca bilo je više pokušaja da se duvanski dim “protera” makar iz javnih prostorija, ali su industrija duvana i zavisnost od pušenja bivali jaci od stvarne namere zakonodavaca da zaštiti nepušace, koji su silom prilika postajali “pasivni pušaci”. U to vreme nepušaci su uzalud dizali glas protiv pušenja, zabrinuti za sopstveno zdravlje koje je mimo njihovih nastojanja da ga ocuvaju, bivalo ugroženo stalnim izlaganjem štetnim materijama iz duvanskog dima. Tek je u decembru 2002. i januaru 2003. godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije zapocelo sveobuhvatnu kampanju protiv ove ružne i opasne navike. Kampanja, u kojoj je, pored ostalog usvojeno da 31. januar postane Nacionalni dan bez duvanskog dima zapoceta je u samom Ministarstvu, kao prvoj ustanovi “bez duvanskog dima”, uz nastojanja da se proširi na sve zdravstvene ustanove Republike Srbije, kao i škole i fakultete koji obrazuju zdravstveni kadar.

-Rasprostranjenost pušenja u Srbiji je medu najucestalijom opasnom navikom u Evropi. Statisticki podaci kazuju da su svaki drugi odrasli mušakarac i svaka treca žena-pušaci. Nažalost, pušenje je sve ucestalije kod mladih, pa cak i medu decom. Naprimer, svako cetvrto dete je vec pušac, da bi vremenom ovu naviku prihvatila cak polovina studenata – istice prim. dr Zorica Mitic, direktorka požarevackog Zavoda za javno zdravlje.

Štetnost uticaja pušenja na zdravlje danas je sveobuhvatno dokazana u svetskoj nauci. Pušenje je jedan od vodecih pojedinacnih faktora rizika za razvoj najcešcih hronicnih masovnih nezaraznih oboljenja (kardiovaskularnih, bolesti respiratornog sistema, brojne maligne vrste tumora...), a samim tim je odgovoran za povecanu invalidnost, pa i smrtnost. Najevidenija štetnost duvana ogleda se u ucestalijem nastanku raka pluca, ishemicnih bolesti srca, srcanog udara i hronicnih opstruktivnih bolesti. Pušenje ili boravak trudnica u zadi-mljenoj prostoriji loše utice i na razvoj i zdravlje novorodencadi, dece i mladih. Duvanski dim je ozbiljan zagadivac životne sredine. Studija o opterecenju bolestima i povredama, koja je uradena 2003. godine u Srbiji, pokazala je još jednom da je duvan faktor rizika povezan sa najznacajnijim zdravstvenim problemima. Odgovoran je za 13,7% skracenja ocekivanog životnog veka ljudi.

Snižavanje prevalencije pušenja, odnosno ukupnog broja aktivnih pušaca je jedna od najvažnijih javnozdravstvenih mera koju treba primeniti u cilju zaštite i unapredenja zdravlja 7,5 miliona stanovnika Srbije. Zbog toga su doneti znacajni propisi (šest zakona i tri pravilnika) koji regulišu pitanje kontrole duvana u Republici Srbiji, a jedan od njih je Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, koji je donet još 1995. godine, ali se ozbiljnije primenjuje tek posle njegove dopune objavljene u Službenom glasniku RS br 16/95 i 101/2005. kada su odredene inspekcijske službe koje ce kontrolisati njegovu primenu i pooštrene novcane kazne za prekršioce. Prema clanu 1. ovog zakona, pušenje se zabranjuje u zatvorenim prostorijama u kojima se:

-Obavlja vaspitno obrazovna delatnost (ukljucujuci i zbornice) i obezbeduje smeštaj, boravak i ishrana dece, ucenika i studenata; - obavlja prijem, smeštaj, nega i lecenje korisnika zdravstvene zaštite i lica u stanju socijalne potrebe; -obavlja prizvodnja, kontrola i promet lekova; - obavlja prizvodnja, smeštaj i promet životnih namirnica; -održavaju kulturne, zabavne, sportske i druge manifestacije, priredbe i takmicenja; -obavlja javno snimanje i emitovanje; -obavlja delatnost društvene ishrane; -održavaju sednice i drugi organizovani skupovi; -prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u drumskom saobracaju; -zatvorenoj prostoriji u kojoj radi zaposleni nepušac, odnosno dva ili više zaposlenih od kojih je najmanje jedan nepušac; - u liftovima...

- Zahvaljujuci brojnim aktivnostima na planu prevencije pušenja koje su sprovedene od 2003. u Republici Srbiji i uzimajuci u obzir rezultate istraživanja zdravlja stanovništva sprovedenog 2006. godine,došlo se do pozitivnog pomaka. Ucestalost pušenja odraslog stanovništva smanjena je u odnosu na 2.000. za 5%, dok je svest o štetnim posledicama po zdravlje zbog pušenja, odnosno udisanja duvanskog dima prisutna kod 57% odraslih stanovnika, što predstavlja znacajno unapredenje u odnosu na 2.000. kada je sa štetnošcu pušenja bilo upoznato 34,6% stanovnika. Najviše zabrinjava izloženost duvanskom dimu na radnom mestu, koja, iako smanjena za 5%, još uvek je neprihvatljivo visoka. Zbog toga ocekujemo u narednom periodu intenziviranje mera u cilju poštovanja važeceg Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, cime ce se aktivnije uticati na re-šavanje problematike pu-šenja, a samim tim doci ce i do smanjenja posledica koje pušenje izaziva. U svemu ovome, pored inspektora koji su zaduženi za kontrolu primene zakona i izricanje sankcija za prekršioce, znacajno je podizanje nivoa svesti kod celokupne populacije, cemu presudan doprinos mogu da daju zdravstveni i prosvetni radnici, kao i drugi zainteresovani za smanjenje broja aktivnih pušaca- istakla je dr Cvija Sojanovic, nacelnica Odeljenja za promociju zdravlja u požarevackom Zavodu za javno zdravlje.

R.R.D.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE

SVAKOG DANA OBOLE CETIRI, A UMRE JEDNA ŽENA

Povodom Evroske nedelje posvecene spre-cavanju raka grlica materice, od 20. do 26. januara u požarevackom Zavodu za javno zdravlje održana je konferencija za medije, na kojoj su izneti alarmantni podaci. Statisticki gledano, Srbija je na vrhu lestvice, a Branicevski i Borski okruzi, najugroženiji ovom opakom bolešcu.

Danas u Evropi sa dijagnozom raka grlica materice živi oko 175 hiljda žena, bilo da je njihovo lecenje u toku, ili je ono još u toku. Zbog toga je nastojanju da se zaustavi širenje ove bolesti posvecena nedelja izmedu 20. i 26. januara pod geslom “stop raku grlica materice”, fatalne bolesti koje zbog neznanja i kasnog javljanja ginekologu odnose nebrojene živote žena. Posebno ako se ima u vidu, da je u ranoj fazi otkrivanja, ova vrsta raka potpuno izleCiva, a da bi bila otkrivena potreban je samo jedan bezbolan pregled ginekologa, pri cemu ce on uzeti bris sa grlica materice, kako bi se u citološkoj laboratoriji uradio Papanikolau test. Za nastanak ove vrste kancera, kao glavni faktor rizika oznaceno je širenje humanog papilogenog virusa, koji se prenosi polnim putem i od koga muškarci ne obolevaju, ali ga prenose sa partnerke na partnerku.

- U razvijenim zemljama, vec decenijama se sprovode preventivni programi zahvaljujuci kojima je došlo do dramaticnog smanjenja obo-levanja i umiranja od raka grlica materice. Medutim, u zemljama u razvoju, preventivnih programa uglavnom nema, a i svest o znacaju redovnih pregleda je na veoma niskom nivou. što zdravljem i životom u Srbiji placa preko 500 žena godišnje, od 1.400 obolelih. NJihova patnja je nemerljiva, ali cenu placa i celokupna porodica. Tim pre je nerazumljiv odziv Žena kada smo uz izuzetnu medijsku kampanju i podršku radili skrining program u saradnji sa ginekolozima teritorije celog Branicevskog okruga, koji je zbog incidence, Ministarstvo zdravlja RS i francuska Vlada izbaralo za ovaj pilot projekat. Od marta 2005. do jula 2006. Zavod je poslao pozivna pisma, i to u dva navrata, na adrese 22.429 žena. U listu “Rec naroda”, na udarnoj gradskoj strani u boji izlazio je letak kojim su žene starosti izmedu 25 i 69 godina pozivane na pregled, bez obzira na prijem pomenutog pisma. Ipak, na pregled se javilo tek nešto više od polovine pozvanih, tacnije 12.713 žena i to uglavnom iz gradskih sredina. Detektovano je svega 678 sumnjivih nalaza, što nije pravi odraz stanja jer na preglede nisu došle žene iz seoskih, ruralnih podrucja, gde ova bolest najcešce uzima danak-istakla je prim.dr Zorica Mitic, direktorka ZZJZ.

Obeležavanje nedelje “stop glicu materice” kroz niz predavanja koja imaju za cilj edukaciju, motivaciju i mobilizaciju kroz opsežnu kampanju i ove godine je iniciralo Ministarstvo zdravlja, a pored Instituta za javno zdravlje sa mrežom ZZJZ, sprovode je Udru-ženje ginekološke onkologije Srbije, Udruženje za kolposkopiju i patologiju raka grlica materice, Društvo Srbije za borbu protiv raka, Klinicki centar Srbije – i mediji.

-Ove godine ce u Srbiji zapoceti sprovodenje Nacionalnog programa prevencije raka grlica materice od kog se ocekuje znacajno poboljšanje situacije po pitanju ove bolesti u našoj zemlji-naglasila je prim. dr Mitic.

R.R.D.

PROSVETNIM RADNICIMA JOŠ NIJE ISPLACENA OBECANA BOŽICNA NAGRADA

EVO, PROÐE I SVETI SAVA!

- Da li to Vlada planira da Božicnu nagradu preinaci u Uskršnju, pitaju se požarevacki prosvetari?

Od poslednjeg štrajka prosvetnih radnika u Srbiji prošlo je više od mesec i po dana, a da ne je-njava nezadovoljstvo njegovih ucesnika iako su oni sa Vladom postigli odredene sporazume i dogovore. Miloš Mijatovic, predsednik Sindikata obrazovanja Opštine Požarevac koji je “pod kapom” Unije Sindikata prosvetnih radnika Srbije smatra da su trenutno pozitivni efekti minulog štrajka minimalni:

—Videcemo kako ce se stvari dalje odvijati. Mi smo u našem Sindikatu sacinili jednu analizu rezultata nedavnih obustava i u njoj izrazili nezadovoljstvo onim što smo dobili. Tražili smo mnogo više, a dobili veoma malo. Ne-zadovoljni smo i ponašanjem predstavnika Samostalnog sindikata i Sindikata nezavisnost koji su potpisali Protokol koji nije u skladu sa sindikalnim sporazumom sva tri sindikata. Traženo je povecanje plata od 20 posto, dobili smo 10 posto i pet posto koji je veliki znak pitanja. Naš zahtev je bio i da se za otpremnine odobri 200 evra po godini staža, odobreno je 100 evra. Što se tice naknade od 8.000 dinara namenjene nenastavnom osoblju, isplacena je ali na silu, u pet do 12. Posebno je problematicna isplata takozvane Uskršnje nagrade od po 5.000 dinara. Trebalo je da je dobijemo za Božic, sada pominju 31. januar, a koliko znam tada se ne slavi Božic, pa se pitam nije li Ministarstvo prosvete pobrkalo datume, istice Mijatovic od koga saznajemo i to da ce povecanje plata prosvetnim radnicima u oktobru zavisiti od racionalizacije, odnosno od toga koliko ce radnika pre toga dobiti otkaz.

—Desice se, da dok jednome ne smrkne, drugome ne svane. Da bi neki dobili više, drugi moraju da odu iz prosvete, da ostane bez posla. Doduše, oni ce dobiti otpremnine ali upola manje od onih koje smo tražili. Nece pokriti ni ukupnu jednogodišnju naknadu. Mnogo bi bilo bolje da je ponuden socijalni program, pojašnjava Mijatovic.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ciji je clan i Sindikat obrazovanja Opštine Požarevac, ima oko 30 hiljada clanova. Sindikat obrazovanja u požarevackoj opštini je vecinski, a u njegovom sastavu su i radnici nekih škola van opštine Požarevac: Osnovne škole “Slobodan Jovic” u Voluji, Ekonomske škole u Kucevu, a u najavi je da Uniji pristupe i zaposleni u OŠ “Ugrin Brankovic”, takode iz Kuceva, isticu u Sindikatu obrazovanja Opštine Požarevac.

S.E.

EDUKACIJA U PREDŠKOLSTVU

VASPITACICE “UŠLE U BAJKU”

Ovih dana, tokom petodnevnog seminara, 28 vaspitacica Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov” Požarevac, naucilo je da pravi - lutke. Prave, pozorišne lutke, likove iz prica i bajki, ali i neke sasvim drugacijeg oblicja, likove iz mašte.

Iz njihovih ruku je zasijalo “sunderasto” sunce, zamirisale lale, u šumu krenula prostodušna Crvenkapa, zanosna Snežana, setna Pepeljuga, nezaobilazni princ upravo spreman za ženidbu, Petar Pan i Zvoncica, ali i “nepopravljivo zla” veštica, lukava lija, krvožedni strašni vuk, prasici - “tri za groš“, dobrocudni meda i... ko bi ih sve pobrojao...

Seminar, edukaciju, ili, u pravom smislu te reci -radionicu, pod nazivom “Lutka kao nastavno sredstvo”, vodio je bracni par Dušan i Jovanka Pavlovic iz Beograda. Cinjenica da su apsolutno sve vaspitacice uspele da savladaju nimalo jednostavnu tehniku i nacine prava remek -dela lutkarskog zanata, sama po sebi govori da je uloženo veoma mnogo zajednickog truda, mašte i strpljenja, i od strane edukatora i, ništa manje, svih vaspitacica.

Izlišno je i napominjati da je seminar u potpunosti uspeo. Štaviše, teško je odrediti ko je poslednjeg dana, odvojenog za druženje i sleganje utisaka, bio više oduševljen postignutim rezultatima - i “majstori starog kova” i “novopeceni” lutkari hvalili su uglas jedni druge.

Žaba je “kriva za sve”

- Prilikom posete kolegama u Baru, videli smo veoma interesantne lutke, zainteresovali se kako su došli do njih. Tada smo dobili na poklon prelepo uradenu žabu “Katarinu”, doneli smo je u Požarevac i ovde zdušno odlucili da i mi savladamo tu veštinu, da tako originalne lutke udu u svaki naš vrtic, - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

- Jesenas, na seminaru na Zlatiboru, upoznali smo Duška i Jovanku, pozvali ih da budu naši gosti i da održe seminar. Seminar je trajao pet dana, dogovoreno je da se radi od 9 do 16, ali se, u druženju, zajednickom radu i želji da se što više nauci i posao što perfektnije odradi, ostajalo i do 6, 7, pa i posle 8 uvece. Bilo je ovo jedno divno druženje, pokazana je izuzetna kreativnost, uspeh je izvanredan. Ono što bih narocito voleo je: da se ovaj seminar “primi”, da lutke u vrticima zažive tako što ce ih zajednicki praviti deca, roditelji i vaspitaci, a onda ih “oživeti” u “pozorištancima” u svakom vrticu. Nameravamo da organizujemo i drugi deo ovog seminara, da bi se savladala još jedna tehnika i pravile lutke druge vrste. Pozvacemo i kolege iz drugih vrtica našeg i Podunavskog okruga da se pridruže, da zajedno naucimo nešto novo i korisno, kako bi lutke, kao vaspitno sredstvo ušle u sve pore vrtica, i u jaslene i u vaspitne grupe, - dodaje Dragan Nikolic.

Marionete i Pozorište senki

Dušan Pavlovic je likovni pedagod iz Beograda. Posle nekoliko decenija rada u prosveti, potpuno se posvetio lutkarstvu.

- Lutkarstvom se bavim više od 30 godina. Za mnoga beogradska i druga pozorišta širom nekadašnje Jugoslavije, radio sam lutke, scenografiju i kostimografiju. Lutkarstvo je zanat, ucio sam ga po pozorištima kao student. Do pre petnaestak godina radio sam paralelno i u prosveti i za pozorišta, onda sam dao otkaz i posvetio se iskljucivo ovom poslu. Na ovom seminaru izradeno je pedesetak lutaka, izgledaju sjajno, zajednicki smo se pomucili i, to je sasvim sigurno, lutke ce zaživeti u vrticima. Ekipa svakog objekta je radila svoju pricu i sigurno ce za svoju decu i sa decom prirediti predstave. Deci je lutka najprijemcivija, ona je veoma znacajan element u procesu odrastanja. Mogu reci da su ove lutke uradene vrlo profesionalno, odlicno izgledaju. Na nekom od narednih seminara ce se raditi komplikovanije, zahtevnije lutke, druga vrsta lutaka... Koleginice su izrazile želju da to bude Pozorište senki... Sada smo pravili Ginjol lutke, napravili smo i jednu pozornicu, takvu ce svaki vrtic sada umeti da napravi i ta pozornica može da služi za dve vrste lutaka: za Ginjol lutke i za marionete. Marionete su nešto komplikovanije, možda cemo na iducem seminaru odluciti da savladamo i tu tehniku. Inace, vrlo, vrlo smo zadovoljni, koleginice su sjajno odradile svaku lutku, ne žaleci ni truda ni vremena. Osnovni materijal je sunder, nije bilo mnogo price, bila je ovo prakticna obuka upotrebe materijala, lepkova i boje. Poceli smo od skice, preneli ih na materijal i, korak po korak, došli do završne obrade. Od jednostavnih, jeftinih materijala, došli smo do veoma vrednog rezultata u koji je ugradeno ono najvrednije u nama: mašta, veština, volja i ljubav. Ovo je zanat, ali i umetnost. Kad te ponese, ne gledaš na sat, ne osecaš umor. Kad “ne ide”, napraviš sam pauzu, odmoriš, pa nastaviš kad osetiš da si rasterecen, opušten i spreman da se ceo posvetiš onome što radiš... Svi smo uživali, i u radu i u druženju, to je ono najlepše u svemu. Iz te pozitivne energije izašli su i ovako pozitivni rezultati, - kaže Dušan Pavlovic.

Lutka leci samocu

Dušanova supruga Jovanka je profesor defektolog, diplomirala je na lutki kao nastavnom sredstvu, takode je više decenija u lutkarstvu.

- Uz Duška se ovim poslom bavim dosta dugo, poslednje dve godine, otkako sam u penziji, punim srcem i slobodnim vremenom. Duško mi je davnih godina rekao da ce uvek da ostane dete i tu je koren i pocetak ovoga što sada radimo. Lutka mi je uvek bila od neprocenjive vrednosti, s obzirom da sam radila sa decom sa smetnjama u razvoju. U vrticu, lutka je savršeno sredstvo u korekciji pažnje i motorike, korekciji govora... Zato je, smatram veoma važno da svi udemo u bajku, kad animiramo lutku, narocito ako je sami napravimo. Vrlo brzo dobijemo povratnu informaciju i mislim da je veoma znacajno što postoje ovakvi seminari, što smo potpuno opušteni i svi koji produ našu edukaciju srecni su što je sve atipicno. Nema termina za pauzu, svako sebi odredi kad ce da predahne, odmori, popije kafu... Bilo je ovih dana slucajeva da majke ostave kod kuce bolesnu decu, ali svejedno, ostaje do kraja.Ovde je jedna koleginica proslavljala svoj rodendan, iako ju je kod kuce petoclana porodica cekala do 9 uvece. Sve se ovde dešavalo potpuno spontano, punog srca, u pocetku sa nevericom da do ovakvih proizvoda može da dode, na kraju sa oduševljenjem i osecajem da je svako prevazišao sebe. Najdragocenije je to što ovde svako dobija. Jer, svoju dušu oplemeni. Lutka, zapravo, coveku ne dozvoli da bude sam. U najproblematicnijem trenutku može da joj se okrene i - više nije sam, - porucila je Jovanka Pavlovic.

Odrastaju da bi ostali - deca

Neizrecivo zadovoljne i srecne što su naucile nešto novo, lepo i dragoceno, što su imale jedinstvenu priliku da se druže uz mogucnost da iskažu svu svoju kreativnost, a istovremeno vidno ganute zbog rastanka sa bracnim parom Pavlovic koji im je nesebicno preneo svu veštinu ovog nesvakidašnjeg zanata, ucinivši to na nacin da je pet dana seminara “proletelo” kao tren, vaspitacice su se dugo i srdacno opraštale od svojih novih prijatelja, sa istovetnom porukom i željom: da ponovo zajedno ruke do laktova umažu lepkom i bojom, a makazama, šmirglom, iglom i koncem, strpljenjem i ljubavlju, ožive komade tako obicnih materijala, i zajedno sa lutkom koja u njihovim rukama “ugleda svetlo dana”, urone u svet mašte, u bajku, u detinjstvo, najlepše, najbezbrižnije, najmaštovitije i najsrecnije životno doba, kome su se, uostalom, profesionalno i opredelile, pa svakog dana podetinje dok deci pomažu da odrastu i zauvek ostanu - deca.

Utisci

Pavlovici, svuda gde ih pozovu da šire majstorstvo i lepotu pravljenja lutaka, nose sa sobom i veliku ukoricenu svesku. U nju polaznici seminara ubeleže svoje utiske, poruke, osecanja... Izdvajamo neka:

“Na ovo sam cekala 31 godinu. Konacno sam ponovo ono što jesam - pravo dete!”

“Videla sam lutke i tako se jedim što nisam ucesnik seminara! Milica, logoped.”

“Hvala na predivno provedenom vremenu, na profesionalnim savetima i idejama koje ste nesebicno podelili sa nama. Sve to ce nam puno znaciti u daljem radu. Nadamo se nastavku, marionetama i Pozorištu senki.”

“Bilo nam je i korisno i zabavno. Nismo se tako opustile odavno. Dodite opet da se “mucite”, necemu lepom da nas naucite! Zorica, Tamara, Jovana, Jasna i Svetlana.”

“Hvala na profesionalnim savetima, strpljenju i pozitivnoj energiji!”

“Otvorili ste nam vrata novog sveta! Suzana.”

“Želela bih da promenim profesiju i da se bavim izradom lutki. Mislim da sam sve rekla, iako nisam sve probala, i ovde sam iako mi je rodendan! Lela.”

Dragan Milenkovic

PRIVREDNO DRUŠTVO “GEORAD” D.O.O. DRMNO

GEORAD - BEZ KONURENCIJE

Privredno društvo “Georad d.o.o.” Drmno, preduzece za geološka istraživanja, vodoprivredne radove i projektovanje, jedinstveno je na domacem tržištu po poslovima koje obavlja u okviru svoje delatnosti, najmodernijom tehnologijom rada, savremenim naucnim metodama, visokostrucnim kadrovima i stalnom tendencijom usavršavanja. Time se izborilo za konkurentnost i na spoljnjem tržištu, ušavši u Novu godinu sa vec ugovorenim poslovima u Republici Srpskoj.

Proteklu poslovnu godinu Georad je finalizovao pozitivno, i to, sa istorijskim ucinkom u svom dosadašnjem radu od 32 godine, izbušivši više od sedam hiljada metara drenažnih bunara.

U 2008. godinu kolektiv Georada, predvoden generalnim direktorom, Markom Dragicevicem, i zamenikom direktora, Radojicom Milanovicem, stupio je sa podjednako ambicioznim planovima.

RECEPT ZA USPEH

Privredno društvo “Georad d.o.o.” Drmno osnovano je 1975. godine u okviru sadašnjeg Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, iz kojeg je izdvojeno pre tri godine usled procesa restrukturiranja EPS- a. Od tada ceka na privatizaciju, dok je za to vreme stasalo u visoko konkurentnu savremenu firmu.

-Preduzece poput Georada ne može se naci nigde u Srbiji, jer samo mi radimo sve, pocev od projektovanja do svih drugih poslova vezanih za izvodenje geoloških radova, znaci, bušenja, odvodnjavanja i projektovanja. Od momenta izdvajanja iz EPS- a transformisali smo se u organizacionu i proizvodnu celinu koje su medusobno komplementarne. Oformili smo Službu za pripremu i projektovanje, Službu za geobušenje, Službu za dubinsko odvodvanjavanje i monitoring i Službu za održavanje i površinsko odvodnjavanje, istice generalni direktor, Marko Dragicevic, i dodaje: “Uveli smo dosta novina, kompjuterizaciju, ulažemo u naucni razvoj, u naucne programe, tako da svo projektovanje koje radimo zasnovano je na savremenim naucnim osnovama.”

-Georad se u toku ove tri godine od kako je izdvojen iz EPS- a znacajno osavremenio i osamostalio. Glavne poslove smo izvodili za potrebe kopova i termoelektrana, ali i za potrebe trecih lica. Ostvarili smo impozantne rezultate. Pogotovu za potrebe Kolubare, Ðerdapa i drugih trecih lica, gde smo se i u tržišnim uslovima dokazali da možemo samostalno da poslujemo, jer kvalitetno izvodimo radove. Na osnovu toga imamo i preporuke sa svih strana. I to nas cini posebnim u odnosu na druge firme. Takode se možemo pohvaliti i dohotkom i naknadnim primanjima, dodaje Dragicevic.

-Imali smo izuzetno dinamican razvoj u poslednjih nekoliko godina. To se odnosi na podizanja kvaliteta metodologije rada i primenu i implementaciju veoma savremenih metoda rada. Pre svega u procesu realizacije monitoringa, koji je deo projekta za geološka istraživanja kopa Drmno, inace, izradenog 2005. godine, cija je primena pocela 2006. godine. Taj projekta je ocenjen kao referentni novo projektovanja u EPS- u i ralno je zaista izvanredan. U procesu realizacije tog projekta obezbedivali smo poslove za 2006, 2007 i 2008. godinu, istice zamenik direktora Radojica Milanovic i dodaje:

-Jedan deo tog projekta se odnosi na monitoring, koji je uraden krajnje profesionalno i korektno. Na bazi rezultata tog monitoringa, a jednogodišnjeg režimskog osmatranja nivoa podzemnih voda u zoni uticaja kopa Drmno i površinskih voda reke Mlave, Dunava i Dunavca, napravili smo jedan hidrodinamicki matematicki model. On predstavlja krajnje strukovno ishodište u našoj profesionalnoj praksi i mislim da smo pioniri u tom poslu, narocito u EPS- u. Sa posebnim zadovoljstvom mogu da kažem da su kolege sa kompleksa Kolubare ukljucile ta naša iskustva u proces pripreme njihovih rudnika. Mi smo na to veoma ponosni i, izmedu ostalog, time smo se afirmisali na spoljnem tržištu.

Inace, PD “Georad d.o.o.” Drmno cini 264 radnika u stalnom radnom odnosu i još njih 66 zaposlenih preko Omladinske zadruge. U protekloj godini zaposlena su tri inženjera za poslove monitoringa i projektovanja, a medu primljenima su i tehnicari raznih struka, a najviše je NK radnika, jer su poslovi Georada u velikoj meri vezani za terenske uslove rada. Svi oni zajednickim angažmanom zaslužni su za ostvarenje pomenutih proizvodno- finansijskih rezultata.

SAVREMENA NAUCNA REŠENJA NA DELU

Privredno društvo “Georad d.o.o.” Drmno u protekloj je godini poslovalo pozitivno, ostvarivši nezapamcen fizicki obim proizvodnje u istoriji svoga postojanja i postavivši osnove za podjednako uspešnu 2008 godinu, ako ne i uspešniju.

-Izmedu ostalo, kao rezultat našeg angažovanja, ulaganja u kadrove, nove tehnologije, motodologiju i ostvarene rezultate, došao nam je zahtev iz Republike Srpske da za njihov rudnik u okolini Prijedora, koji proizvodi rudu gvožda, realizujemo jedan projekat koji su oni napravili, a koji je prilicno slican projektu koji smo mi ovde realizovali. Osim što cemo realizovati neke delove tog projekta, oni od nas ocekuju i da ucestvujemo kao konsultanti ili kao izvodaci u procesu monitoringa i izrade modela. To bi bio naš prvi takav izlazak na spoljne tržište, a pripremili smo se i tako što smo obezbedili jedan kurs za naša dva inženjera kod profesora Pušica, na nivou doktorskih studija, istice Milanovic.

U tekucoj godini sledi nastavak poslova na kopu Drmno, od kojih bitno zavisi ostvarivost projektovanog nivoa povecanja proizvodnje uglja Privrednog društva “Termelektrane i kopovi Kostolac” na kopu Drmno sa 6.5 na 9 miliona tona.

-U protekloj godini smo dosta poslova ugovorili za potrebe kopova i elektrana. Sve ugovorene obaveze smo završili kvalitetno i na vreme. Od znacajnijih poslova to su recimo ugovori vezani za zaštitu severozapadnog dela kopa Drmno, kao i poslovi vezani za izradu LC DŽI drenažne linije bunara. Ti poslovi su malo kasnili zbog sprovodenja postupka javne nabavke, tako da smo materijal koji su trebali da nabave kopovi malo duže cekali. Zato smo sa izvodenjem radova poceli u oktobru 2007. godine. Odradili smo dve trecine planiranog posla i jedna trecina ostaje za tekucu 2008. godinu. Inace, u meduvremenu smo dosta radova obavljali za potrebe trecih lica, Kolubare i Ðerdapa, istice Dragicevic, na što Milanovic dodaje:

-Mi smo dogovorene poslove u prošloj godini izvršavali na vreme. Ostalo nam je još oko 24 bunara da uradimo po starom ugovoru, što je jednomesecna aktivnost na tom sektoru proizvodnje. Izgradnja LC DŽI linije se radi po fazama. Prva faza je bušenje bunara, druga je izrada magistralnog cevovoda, a treca faza je opremanje bunara. Pretpostavka da je finalizujemo je da potrebna oprema stigne na vreme. To nam predstoji u prvoj cetvrtini godine.

U tom smislu, bitno je razumeti šta te aktivnosti Georada znace za rad kopa Drmno.

-Za kopove taj posao bi trebalo da znaci “miran san” u sledecoj godini, s obzirom na to da ce imati drenažni sistem bunara pojacan celom jednom linijom. Ona ce u sprezi sa ostalim linijama bunara dati efekte pod kojima bi oni mogli nesmetano da predu na proizvodnju od 9 miliona tona vec u sedmom, osmom mesecu, što je radikalan iskorak, kako za njih, tako i za nas, jer mi idemo i ispred njih i iza njih. Deo smo te velike ekipe koja radi na realizaciji proizvodnog progama kopa Drmno za prelazak sa 6.5 na 9 miliona tona, kaže Milanovic i dodaje:

-Izvršili smo analizu o puštanju drenažnih linija bunara od LB II do LC V time što smo istestirali te bunare i neki od njih ce morati da se ponove, s obzirom na to koliko su stari. Tu nam predstoji dosta poslova. Bice 15 do 20 bunara na tom sektoru koji ce se uraditi kao novi ali po starom projektu. Puštanjem u rad te spoljne linije bunara od LB II do LC V mi sticemo uslov da nivo podzemnih voda, koje se pojavljuju u unutrašnjem odlagalištu, pokušamo da povucemo i da ga oborimo spoljnom baražom bunara. Predstoji nam izrada matematickog modela unutrašnjeg odlagališta, koje bi otprilike definisalo status tog odlagališta, nakon cega ce se znati mogucnosti te drenažne linije bunara. U svakom slucaju, spoljne baraže bunara ce braniti i dalji front napredovanja unutrašnjeg odlagališta, koje ne bi trebalo da bude zavodeno kao što je ovo u dosadašnjoj fazi unutrašnjeg odlagališta, jer to je objektivno velika opasnost za sigurnost rada rudarske mehanizacije na otkopavanju u dinamici od 9 miliona tona. Tu se posebna pažnja mora posvetiti stabilnosti unutrašnjeg odlagališta, jer može se desiti da to bude problem. Mi smo predvideli neke manjkavosti drenažnog bunara koji je uraden po starim projektima i ponudili smo i ocekujemo realizaciju projekta sa horizontalnim drenovima, koji ce u zoni daljeg napredovanja unutrašnjeg odlagališta odvoditi vode koje se ne mogu spreciti da dodu. To ce permanentno braniti odlagalište od daljeg zavodnjavanja. Bice to radikalno u odnosu na prethodni nacin pristupa tom problemu. Uvek nastojimo da blagovremeno nudimo potrebna rešenja, koja cine rudnik bezbednim i modernim za projektovanu proizvodnju.

VIŠE OD 7.000 METARA BUŠENJA DRENAŽNIH BUNARA

ISTORIJSKA 2007. GODINA

“Sve poslove koje smo ugovorili izveli smo na vreme i kvalitetno. Cak smo prekoracili neke norme i planove koje smo bili zacrtali, narocito što se tice bušenja bunara. U istoriji Georada 2007. godine je ostvaren najbolji ucinak do sada, dakle, od formiranja preduzeca, sa preko sedam hiljada metara bušenja drenažnih bunara. Namera je da tako nastavimo, a kako je pocela godina sve ukazuje na vrlo dobre rezultate, zakljucuje generalni direktor Marko Dragicevic.

Svetskim firmama na crtu

“Privredno društvo “Georad d.o.o.” Drmno ima kapacitet i u ljudskom i u tehnološkom resursu da izade i bude na crti sa firmama iz belog sveta. U našoj zemlji smo jedinstveni. Ima slicnih firmi, ali ne istih. One su specijalizovane za pojedine sektore našeg rada, ali ovako kompleksne kao Georad nisu”, istice zamenik direktora, Radojica Milanovic.

KRAJNJE STRUKOVNO ISHODIŠTE

HIDRODINAMICKI MATEMATICKI MODEL

“U osnovi, to je alatka koja je krajnje sufisticirana, a njeni domeni su nesluceni, objašnjava Radojica Milanovic hidrodinamicki matematicki model, kojim se Georad svrstava u pionira u svojoj delatnosti:

-Pre svega smo to poceli da radimo kao proces saznavanja i boljeg upoznavanja drmske izdani, koja je treci vodonosni horizont kostolackog rudnog basena. Ali, osim što smo sebe edukovali mi smo stekli jednu alatku koja ima višestruku upotrebu. Uz pomoc modela mi cemo moci veoma eksplicitno da projektujemo neke trenažne linije bunara za dalje. Na bazi toga moci cemo da upravljamo sistemom za odvodnjavanje. Dosadašnji nacin upravljanja sistemom za odvodnjavanje je bio u suštini vezan za procenu coveka koji je zadužen za tako šta i koji ne može imati fizicki uvid u jedan tako širok prostor i ne može valorizovati u svojoj glavi dinamiku gibanja nivoa koji nastaju radom bunara.

-Kada bismo mogli da investiramo 1.000 evra po svakom bunaru i da dopunimo opremu koja je inace primenjena na bunarima, mi bismo mogli veoma lagano da upravljamo sistemom drenažnih bunara. Dakle, cilj bi bio da mi upravljamo sistemom, da nateramo sistem da odraduje onoliko koliko je potrebno. Onda bi rudari mogli da “nakrive kapu” i samo da guraju bagere. Taj spoj je prilika u ovoj godini, a takav sistem na najoptimalniji nacin daje visoke rezultate, dodaje Milanovic i zakljucuje: “U tome ja vidim veliku šansu privrednog društva “Georad d.o.o.” Drmno, cak i u uslovima ako se privatizuje.

A.Maksimovic

"ŽIVKA MATIC" - PRVI SUSRETI AMATERSKIH POZORIŠTA BRANICEVSKOG OKRUGA

BOGAT GLUMACKI FESTIVAL

Sedmicu koja je iza nas obeležio je još jedan glumacki festival, novoustanovljeni susreti amaterskih pozorišta Branicevskog okruga “Živka Matic”. Vece svecanog otvaranja pomracila je vest da je Milenko Zablacanski tog popodneva preminuo, te je pre uvodne reci direktora Centra za kulturu Gordana Bojkovica, minutom cutanja publika odala poštu poznatom srpskom glumcu. Festival se održavao pod pokroviteljstvom nacelnika Branicevskog okruga, Gorana Petrovica, koji je i otvorio glumacke dane.

- Poštovani posetioci, poštovani ljubitelji pozorišta, od druge polovine prošlog veka, pa u narednih pedesetak godina Živka Matic je bila drago i prepoznatljivo lice koje je autenticno defilovalo malim i velikim ekranima. Deceniju ranije krocila je na pozorišnu scenu. Nikada prenapadno i previše eksponirano da bi se brzo istrošilo, nikada toliko u žiži da bi postalo zvezda, to lice žene iz naroda Živku Matic je svrstalo u umetnike koji osvajaju prirodnim šarmom, prisnošcu i spontanošcu. Umela je, narocito u likovima seljanki, kao u serijama “Gradani sela Luga” i “LJubav na seoski nacin”, kroz likove Rose i Stamene da u svoje karaktere unese mudrost i lukavost, dobrotu i ironiju, prkos i muku, duhovitost i tugu. Izuzetni doprinos dala je jugoslovenskom filmu u ostvarenjima “Misterije organizma”, “Pre istine”, “Sirota Marija”, “Vrane”, “Buba šinter”, “Testament”. Tako je i ona na svoj nacin bila predstavnik crnog talasa naše kinematografije koji se upravo i bavi sudbinama malih, obicnih ljudi, gubitnicima i marginalcima. Nešto od tih sudbina ironicno se reflektovalo i na njeno bitisanje i skoncanvanje u tužnim i coveka nedostojnim okolnostima. Ovim pozorišnim festivalom koji je poneo ime te dragocene umetnice, Branicevski okrug i Centar za kulturu Požarevac otvaraju novu stranicu u cuvanju uspomene na velikane duhovnog prostora našeg kraja, rekao je Petrovic.

U pet festivalskih dana odigrane su cetiri predstave u takmicarskoj konkurenciji: “Cudo u Šarganu”, LJubomira Simovica u režiji Nenada Mihajlovica-Goje i izvodenju Amaterskog pozorišta “Žanka Stokic” iz Velikog Gradišta i rabrovskog pozorišta, “Kako smo voleli Tita, Radoslava Zlatana Dorica, u režiji Miloša Jagodica i izvodenju pozorišta “Bata Bulic” iz Petrovca na Mlavi, Nušiceva “Vlast” u režiji Spasoja Milovanovica i izvodenju pozorišta iz Malog Crnica i “Kamen za pod glavu” Milice Novkovic u režiji Miograda Mage Milanovica i izvodenju dramskog studija iz Boževca. Poslednje festivalske veceri odigrana je predstava pozorišta “Milivoje Živanovic” iz Požarevca, pod nazivom “Jeste li mi rod...” Milisava Milenkovica u režiji Vesne Stankovic, koja je izvedena van takmicarske konkurencije.

Žiri u sastavu: Aleksandar Lukic, Bojan Gacevic i Vesna Rajkovic doneo je sledecu odluku:

Nagradeni na festivalu “Živka Matic”

Najbolje ženske uloge: LJiljana Milanovic i Mirjana Ignjatovic (nagrade su ravnopravno dodeljene)

Najbolje muške uloge: Dobrivoje Petrovic i Goran Petrovic

Najbolja režija: Spasoje Ž. Milovanovic (“Vlast”)

Najbolja predstava: “Kamen za pod glavu”

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

SAN DUŽI OD ŽIVOTA

- Dragoslav Živadinovic: "San i prica", Kulturno-prosvetni centar Petrovac na Mlavi 2007.

U izdanju Kulturno-prosvetnog centra u Petrovcu na Mlavi prošle godine izašla je knjiga pripovedaka stiškog i srpskog stvaraoca Draoslava Živadinovica “San i prica". Posle dva bitna romana "Unuk Mihajlo" i "Spalište" ovo je prva objavljena knjiga pripovedaka u kojoj je preovladujuci milje Stig sa svojim cudovišnim mentalitetom koji se krece od "folklornog realizma do moderne psihološke proze".

Recenzent i urednik ove knjige Veliša Joksimovic, inace, i sam dugogodišnji pomni pratilac stvaralaštva Živadinovica sasvim ispravno uocava da autor ima "sluha za minijaturu i detalj, ali i da folklorno preoblikuje u stvarnosno".

"Junaci Dragoslava Živadinovica nalaze liniju razdvajanja izmedu zla i otpora zlu, izmedu iskrivljavanja prirode i odbrane covekove prirode. Ipak, oni su pre gubitnici nego vitalistricki likovi koji pobeduju zlo i uspešno izlaze na kraj sa svakodnevnim nedacama", veli pored ostalog u svojoj recenziji Veliša Joksimovic.

Evo proze za sve uzraste i užitka na nešto više od 200 stranica.

S.R.

ISPRAVKA

U tekstu "Cuvanje uspomena na velikane duhovnog prostora" na strani Kultura u broju od 22.januara lista "Rec naroda" potkrala se greška. U poslednjem stupcu umesto imena Žanka Stokic treba da stoji Živka Matic, dakle "Živka Matic je rodena u Požarevcu, ostvarila je niz znacajnih uloga, a 1998. godine umrla u siromaštvu."

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (8)

DIMITRIJE ÐORÐEVIC - HRONICAR KULTURNOG ŽIVOTA U BIZERTI

Dimitrije C. Ðordevic (Požarevac, 11. oktobar 1868 - Beograd, 24. februar 1941), autor uspomena, pripovedac i novinar, odrastao je u Požarevcu, u kuci telegrafiste Cvetka Ðordevica. Potomak je “Cuvenog kruševackog vojvode” Antonija Simeunovica (Colak-Ante). Osnovnu školu završio je u Požarevcu. Pohadao je i Požarevacku gimnaziju, ali je prekinuo školovanje i, pod ocevim uticajem, postao telegrafista.

Kao petnaestogodišnjak bio je dobrovoljac u srpsko - turskom ratu 1876 - 1878. godine. Za revnosnu službu odlikovan je spomenicom i srebrnom medaljom. Posle rata bio je postavljen za državnog telegrafistu u Nišu. Od 1903. do 1914. godine radio je kao telegrafista u Ministarstvu gradevina. Za vreme Prvog svetskog rata povlacio se sa srpskom vojskom preko Albanije. Pocetkom 1916. godine prebacen je oklopnim brodom u Bizertu, gde se lecio u bolnici sa srpskim ranjenim i iznemoglim vojnicima. Po povratku iz Afrike srpska Vrhovna komanda postavila ga je za prvog nastavnika artiljerijskim oficirima “za radio avion”, odnosno za “bežicno telegrafisanje sa aeroplana”.

Bio je i novinar “Politike”, u kojoj je, od 1904. godine, objavio niz clanaka, prica, feljtona i kozerija. Savremenici su isticali njegovo poznavanje prošlosti i smatrali su ga „živom istorijom Beograda.” Uspomene je objavljivao u zasebnim knjigama („Uspomene”, 1904, „Moje uspomene”, 1924) i u “Ilustrovanom poštansko-telegrafskom i telefonskom kalendaru”(1931, 1934). Saradivao je i u listovima „Trgovinski glasnik”, „Kica”, „Štampa”, „Ilustrovana ratna kronika” (1913), „Balkanski rat u slici i reci” (1913), „Napred” („Bizerta, 1918), „Novosti”... U knjizi „Moje uspomene” objavio je tri duža memoarska spisa: „Naši u Africi”, „Izgnanicka proslava Sv. Save”, „Moj otac i ja”. Tekst „Moj otac i ja” ima tri fabularna toka: detinjstvo i porodicni život, ulazak u svet telegrafije, srpsko - turski ratovi. Ovaj tekst se odlikuje i blagim humorom i samoironijom. Dokumentarnost je naglašena zapisima o zavicajnim predelima (“starodrevni manastir Rukumija”, brdo Cacalica, Brdnja mala, Žabari) ili skicama iz požarevackog života (kocijaš Mitko, pricest u manastiru, sukob sa profesorom katihizma u požarevackoj gimnaziji, cizme “Hajduk-Veljkova unuka”..).

O izgnanickom životu u Albaniji, Africi i Francuskoj od 1915. do 1918. godine Ðordevic piše iz pozicije ratnika - rodoljuba koji je i sam ucesnik nacionalne tragedije. NJegova dokumentarna proza ima svežinu neposrednog svedocenja (“Dok smo se povlacili kroz Albaniju, išli smo iz nesrece u nesrecu…”) koje povremeno dobija lirsku formu i prelazi u izliv rodoljubivih osecanja (“Bože, sacuvaj nam bar ostatak naše omladine - da se imamo sa cim vratiti u svoju slobodnu otadžbinu”).

Ðordevic je i hronicar duhovnog i kulturnog života srpskih izbeglica u Bizerti . Sa velikom pažnjom piše o srpskoj štampariji u Bizerti, štampanju dnevnog lista “Napred” (1916 - 1918), koji je uredivao Veselin Cajkanovic, izdavackoj delatnosti ( narodne pesme, prevodi, edicija “Napred”, “Citanka za dake u izbeglištvu”…), muzickoj umetnosti, nastavi, srpskom vojnickom pozorištu (“Najviše je doprinelo duševnom raspoloženju naših vojnika”), u kome je jedan od glumaca bio i požarevacki glumac Zlatkovic… „Odlomci iz našeg kulturnog života” predstavljaju znacajan doprinos nacionalnoj kulturnoj istoriji.

Veliša Joksimovic

SEDAM SVETOSAVSKIH DANA U VELIKOM GRADIŠTU

SRPSKOM PROSVETITELJU U SLAVU

Gradištanci su zajedno, na nivou grada, sedam dana za redom, slavili prosvetitelja Savu, velikana srpske istorije, državnosti, obrazovanja, duhovnosti...

Generalni pokrovitelj ovog velikog slavlja je opština Veliko Gradište. Organizatori su Kulturni centar opštine Veliko Gradište, OŠ “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, Srednja škola Veliko Gradište, Narodna biblioteka “Vuk Karadžic” i Decji vrtic “Majski cvet”, a u realizaciji su ucestvovale i druge dve OŠ gradištanske opštine: “Vuk Karadžic” Majilovac i “Miša Živanovic” Srednjevo.

Slavilo se od ponedeljka, 21. januara, kada je u Kulturnom centu postavljena izložba decjih likovnih radova i predstavljeni decji literalni radovi, od kojih su najuspešniji i nagradeni. Sledeceg dana je u sali Kulturnog cenra prireden koncert duhovne muzike, u izvodenju poznatog Hora “Sveti Dimitrije” iz Beograda. Sredinom sedmice organizovana je tribina sa temom Svetosavlje danas, na kojoj su govorili profesori Teološkog fakulteta i dakon Zlatko Matic. U cetvrtak je usledila je Svecana akademija, na kojoj je nastupio Hor Kulturnog centra, zatim, mališani Decjeg vrtica, daci osnovnih škola, polaznici Gimnazije i Ansambl narodnih pesama “Vlastimir P. Carevac”. U petak su se Gradištanci susreli u Biblioteci, na “Cajanki”, kada su najboljim citaocima u prošloj godini urucene nagrade. Dan uoci slave, 26. januara, prireden je Svetosavski bal, a poslednjeg dana sedmodnevnog slavlja, na dan Svetog Save, 27. januara, gradani su se okupili u crkvi na liturgiji i rezanju kolaca.

A. Maksimovic

SAVINDAN U OŠ “SVETI SAVA” U POŽAREVCU I IZDVOJENOM ODELJENJU U CIRIKOVCU

NEPROLAZAN UGLED SRPSKOG PROSVETITELJA

U požarevackoj Osnovnoj školi “Sveti Sava” i njenom cirikovackom izdvojenom odeljenju dvostruko se slavilo na Savindan, Dan duhovnosti i imendan, cime je odato poštovanje srpskom prosvetitelju Savi, velikanu naše istorije, prvom srpskom arhiepiskopu, reformatoru jezika, piscu znamenitih dela, diplomati, narodnom lekaru i ucitelju, ktitoru manastira Hilandar.., cije ime ova požarevacka škola ponosno nosi.

Slavski kolac su u prisustvu ucenika, nastavnika i prijatelja Škole rezali sveštenik Dragoslav i dacki roditelj Nataša Vasic, koja je dužnost kolacara za iducu godinu predala Darku Stojanovicu.

Tom su prilikom nagradeni i daci najbolji na likovnom i literalnom konkursu sa temom “Stazama Svetog Save”. Predstavljen je treci broj školskog casopisa “Svetosavski mozaik”, a goste je pozdravila direktora Škole, Margareta Sekulovic.

-Ponosni smo što naša škola nosi ime Svetog Save i svim aktivnostima i zalaganjima nastojimo da budemo dostojni našeg zaštitnika i prosvetitelja, da ostanemo na NJegovom putu. Neka nam svetosavski duh ulije snagu za uspešno vaspitanje i obrazovanje mladih generacija, doprinese još vecem napretku i uspehu.., istakla je izmedu ostalog direktorka Margareta Sekulovic i cestitala dacima nagradenim na Savindan: na literalnom konkursu to su: Jelena Štefan (VIII razred), Tamara Drobnjak (VIII) i Suzana Stefanovic (V), a na likovnom konkursu, u starijim razredima: Milica Živkovic (VI), Milica Uskokovic (VII) i Jovana Vukovic (VI), a u mladim: Sara Dimitrijevic (IV), Nataša Jovanovic (II) i Sanel Stokic(I).

A. Maksimovic

I U POŽAREVACKOJ OŠ“KRALJ ALEKSANDAR PRVI” PROSLAVLJEN

SAVINDAN – ŠKOLSKA SLAVA

Ovogodišnja proslava Dana Svetog Save, od 1991.godine ponovo i zvanicno školske slave (do tad se u mnogim sredinama, pa i u Požarevcu, pro-slavljala krišom), ove godine je u požarevackoj Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi” zapocela 27. janura otvaranjem izložbe crteža inspirisanih delom Svetog Save. Tokom pola sata pristizanja, gosti su pogledali izložbu ucenickih radova u holu škole. U 11 sati je pocela svecana akademija, vec uobicajenim izvodenjem svetosavske himne i recitala, da bi je završio Goran Seger, direktor škole, prigodnom besedom o životu, duhovnom i prosvetiteljskom radu Svetoga Save. Ovogodišnji kolacar je bio Branislav Momcilovic, koji je posle višedecenijskog rada u ovoj školi, od septembra prošle godine postao penzioner.

R.R.D.

SVETI SAVA U OŠ «DESANKA MAKSIMOVIC» U POŽAREVCU

SVETITELJU S’ LJUBAVLJU

U nedelju, 27. januara svecano je bilo i u najmladoj osnovnoj školi u Požarevcu, u OŠ «Desanka Maksimovic» koja se nalazi na podrucju gradskog naselja “Busije”. Zajedno sa roditeljima, brojnim prijateljima i saradnicima, zaposleni u ovoj školi i njihovi ucenici proslavili su školsku slavu Svetog Savu. Svecanost je organizovana pod sloganom «Svetosavlje je ljubav prema coveku, znanju i prirodi», a to je istovremeno bila i tema nagradnog konkursa za ucenike. Tri najbolja rada nagradena su knjigama.

Pre svecane akademije predstavnici škole, uz slavski kolac, žito i vino prisustvovali su jutarnjoj liturgiji u Sabornoj crkvi služenoj u cast Savindana i svih onih koji slave Svetog Savu.

Svecana akademija u školi pocela je u podne Svetosavskom himnom, a nastavljena prigodnim recitalom i pesmama posvecenim Svetom Savi.

U cast školske slave u holu škole organizovana je i izložba likovnih radova ucenika škole. Za mnogobrojne ucenike, ucesnike akademije i goste na kraju svecanosti priredeno je slavsko posluženje i rucak.

S.E.

POŽAREVACKA GIMNAZIJA SVETOSAVSKO BLAGO

Sveti Sava proslavljen je u Požarevackoj gimnaziji na tradicionalan nacin. U pozdravnoj reci direkor ove škole Zoran Gligorijevic cestitao je školsku slavu ucenicima, profesorima i prisutnima, a muzicko scenskim recitalom pod nazivom “Svetosavsko blago” predstavili su se ucenici, clanovi muzicke sekcije, koji su ovaj program spremili uz pomoc profesorke srpskog jezika Milene Andelkovic.

Kao i uvek Gimnazija je ugostila i predstavnike lokalne samouprave, zaposlene u drugim školama, roditelje i saradnike.

L.L.

ISPRAVKA

NIJE MIODRAG, NEGO MILORAD

Greškom izvora informacija, u tekstu “Plivanje za krst”, na Bogojavljenje u Velikom Gradištu, objavljenom u prošlom broju našeg lista, umesto Miodrag Selic trebalo bi Milorad Selic. Inace, Milorad je iako najstariji medu šestoricom plivaca, u svojoj 53. godini, do krsta stigao treci.

U MEDICINSKOJ ŠKOLI OBELEŽENA SLAVA SVETI SAVA

NASTAVLJENA TRADICIJA

Medicinska škola u Požarevcu obeležila ja prigodnom svecanošcu školsku slavu Svetog Savu. Najpre je u crkvi u Požarevcu obavljeno rezanje slavskog kolaca a potom je u školi priredena svecana akademija i organizovan slavski rucak za clanove kolektiva i goste.Direktor Medicinske škole Branko Obradovic nam je rekao:

“Nastavljamo tradiciju proslava dacke slave Svetog Save. U skromnim mogucnostima pripremili smo svecanu akademiju , program koji su pripremili ucenici, a potom cemo ugostiti naše clanove kolektiva i goste. Program pocinje himnom Svetom Savi i uglavnom je posvecen našem najvecem prosvetitelju.Mi želimo da naše ucenike i decu osposobimo i da ucinimo sve da ona po završetku školovanja ostanu ovde da rade i žive.Mi uporno na tome radimo i insistiramo. Najveca obaveza je sprecavanje migracije dece i odlazak iz zemlje” rekao nam je direktor Branko Obradovic.

M.N.

POLITEHNICKA ŠKOLA

DUGO CE SE SLAVITI SAVINDAN

U originalnoj scenografiji, na pozornici improvizovanoj na stepeništu u školskom holu, Politehnicka škola je u nedelju obeležila školsku slavu Svetog Savu. Secenjem kolaca u požarevackoj crkvi zapocela je proslava Savindana, a ucenici su je priredbom koja je pocela u ranim popodnevim satima i programom koji je bio sacinjen od recitatorskih i muzickih segmenata uvelicali. U publici su se, pored clanova kolektiva, našli narodni poslanik Saša Valjarevic i nacelnica opštinske uprave Zorica Markovic Poz-dravljajuci prisutne direktor Dejan Savic je, izmedu ostalog rekao:

- Tradicionalne proslave, kakva je i ova današnja, organizuju se u duhu ocuvanja srpske kulture i tradicije i povratka istinskim hrišcanskim vrednostima. Upravo su vera, ljubav i nada ti osnovni pokretaci i smisao življenja napadani vekovima, ali je srpski narod izdržavao i opstajao. Cilj proslave jeste upoznavanje i upoznavanje sa covekom koji je zadužio celi srpski rod, zbližavanje sa covekom koga slavimo i koga cemo dugo slaviti.

L.L.

EKONOMSKA ŠKOLA

PROGRAM UCENIKA VEOMA USPEŠAN

Kao u svim osnovnim i srednjim školama opštine Požarevac i u Ekonomskoj školi iz Požarevca obeležli su dan dacke slave Sveti Sava. Prigodnim programom ucenici su 25. januara najavili da krsnu slavu obeležavaju sa radošdu. Od direktora Ekonomskr škole Luke Šešuma smo saznali da je u obeležavanju slave ukljucen citav kolektiv, i ucenici i profesori.

“Kao i predhodnih godina i ove proslavljamo školsku slavu Svetog Savu. Za ovaj dan mi smo pripremili prigodan program koji ce biti prikazan u sali škole. U okviru obeležavanja ovog našeg praznika raspisali smo i konkurs za najbolje literarne i likovne radove , a prijavio se i veci broj ucenika. Prikupljeni radovi su od strane komisije ocenjeni tako da cemo dobiti i imena najboljih.U nedelju na sam dan slave u crkvi u Požarevcu prerezan je slavski kolac a potom je u restoranu škole biti organizovan rucak povodom naše slave”, rekao nam je direktor Ekonomsko trgovacke škole Luka Šešum..

M.N.

OŠ “DOSITEJ OBRADOVIC”

SLAVLJE U SUSRET GODIŠNJICI

Svetosavska akademija u OŠ “Dositej Obradovic” Požarevac, prožeta brojnim svedocenjima o životu i delanju ovog prosvetitelja i bogougodnika, podsecanju na istorijski znacaj najsvetijeg u lozi Nemanjica, zapisima i anegdotama o Sv. Savi, bila je ujedno i prilika da se i posebnim igrokazom isprica odlucnost Rastka Nemanjica da, umesto prestolu i svetovnom, svoj život i delanja okrene duhovnom životu, a da potom odigra istorijsku ulogu i u oblasti pomirenja na kormilu tadašnje Srbije, ali i u oblasti diplomatije i glorifikacije pravoslavlja u Srbiji.

- Osnovna škola “Dositej Obradovic” vec dugi niz godina cuva i neguje tradiciju pro-slavljanja Školske slave. Danas to radimo sa posebnim zadovoljstvom, jer je ovo godina u kojoj naša škola slavi 275. rodendan. Sveti Sava je licnost koja prožima svako pominjanje i poimanje kulture i prosvete. On je borac koji je uspeo da sacuva srpstvo i, kad proslavljamo ovaj dan, ne proslavljamo samo uspomenu na Sv. Savu, vec i spremnost da naucimo mlade generacije i usmerimo ih pravim putem, - reci su kojima je Branislav Stojanovic, direktor OŠ “Dositej Obradovic” otvorio Svetosavsku akademiju.

Svojevrsna potvrda nastojanja i napora koje nastavni kadar ove škole ulaže zajedno sa svojim ucenicima, usledila je na kraju svecanosti: uruceno je 25 nagrada ucenicima koji su postigli izuzetne rezultate na dackim takmicenjima od opštinskog do republickog nivoa.

D.M.

OSNOVNA ŠKOLA “MILOŠ SAVIC” LUCICA

SVECANOM AKADEMIJOM OBELEŽENA ŠKOLSKA SLAVA

U nedelju u Osnovnoj školi “Miloš Savic” u Lucici, svecanom akademijom je obeležen dan i slava “Sveti Sava” u prisustvu daka, roditelja, ucitelja, nastavnika i prijatelja škole.

Prisutne goste pozdravio je direktor Slaviša Radovanovic, koji je istakao da je ovaj dan veliki jer se obeležava ime najveceg srpskog prosvetitelja Svetog Save.O Svetom Savi je govoreno kao o velikom prosvetitelju koji je nerazdvojno vezao vaspitanje i obrazovanje sa verom i narodom i piscu , koji je pisao samo ono što je korisno za narod i ucvršcenje vere srpskog naroda. Ucenici Osnovne škole “Miloš Savic” oglasili su se himnom Svetom Savi u izvodenju školskog hora, da bi potom bio izveden prigodan program.

Po završenoj Svecanoj akademiji gostima i nastavnicima je u školi priredeno posluženje, gde je provedeno vreme u druženju i razgovorima.

D.Naumovic

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”

PROGRAM ZA PAMCENJE

Tradicionalno, himnom Svetom Savi u nedelju u podne zapoceta je svacana akademija u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” povodom obeležavanja dana velikog srpskog prosvetitelja. Himnu je izveo školski hor, a potom se prisutnima obratio direktor škole Zoran Maric koji je svima poželeo srecnu slavu i pozdravio predstavnike lokalne samouprave, predsednika opštine Dušana Vujicica, nacelnika okruga Gorana Petrovica, šefa kabineta predsednika opštine mr Tihomira Jovanovica i sve prisutne goste. Ukratko sumirajuci rezultate, Maric je dodao i da je upravo otvorena renovirana zbornica škole, podrumske prostorije, grejanje u njima i prilaz kroz novosagradjeno stepenište. Ucenici ove škole, u prošloj godini osvojili su preko 150 nagrada. Svetosavsku besedu držao je sveštenik Dragan Lazic, nakon cega su daci osnovne i srednje muzicke škole izveli bogat program sa obiljem muzickih i recitatorskih tacaka. Priredba je krunisana “Madarskom igrom” u izvodenju školskog gudackog orkestra kojim je dirigovao profesor violine Zoran Veljkovic.

L.L.

HUMORESKA

OD IZBORA DVA PUTICA

Postoji srpska narodna pesma ''Od izvora dva putica'' koja, kada se podrobno analizira i rastavi na delove, deluje zaista konfuzno.

Naime, u pesmi se ne saznaje od kojih izvora polaze i gde ovi putici vode, pa se zato lako može zalutati i otici u nepristupacne predele, boga-ze i kozje staze.

E, ali zato se od izbora tacno zna gde vode dva putica (za sada su to putici, a kasnije ce postati putevi). Od izvora bliskih istoku i zapadu lako se može saznati da jedan putic vodi na istok, a drugi na zapad. (Sada i ovde, na ovom mestu, sever i jug nisu interesantni: sever je suviše hladan i dalek, a jug je vruc i suviše blizu.)

Naravno, kad postoje dva puta, postoji i dilema kojim od njih poci. Jedni su za istok, drugi za zapad. Hajde što je narod u dilemi, to i da se razume (kad je narodu nešto bilo jasno?), ali u dilemi su i mnogi politicari.

Jesu oni, po mnogim osnovama i licnim opredeljenjima, za zapad, za zapadnu Evropu, jer tamo je bolji standard, ali ne mogu tek tako da se odreknu ni istoka, narocito Rusije od koje se vekovima ocekuje bratska pomoc.

Jedan predsednicki kandidat zagovara zapad (ne zanemarujuci, naravno, ni istok ni jug), a drugi preferira ka istoku (ne zanemarujuci, naravno, ni zapad ni jug).

Sve to skupa nije loše i ima logicne osnove, ali svi ti zagovornici naših putica i puteva misle da ce nama doci i zapad i istok. Oni i dolaze, ali kroz kapital, a mi, ako hocemo u Evropu - zapadnu ili istocnu - moramo da popravimo te naše putice i zakrpimo rupe na njima, kako kroz njih ne bi prolazili razni propusti.

I tek onda možemo da uzviknemo: ''Držž se, Evropo, eve dolazimo!''

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- I pecinski covek imao je vecu kvadraturu stana od mene.

- DŽabe k(r)ecite, Kosovo je srpsko!

- Srpsko dno nema dance!

- Mafija i u fudbalu igra važnu poziciju u timu.

- Ja na izbore izlazim i dobar sam student.

Miodrag Lazarevic

JEZICKE NEDOUMICE

TACKA UZ CIFRE...

Kad se u pisanju višecifrenih brojeva odvajaju grupe od po tri cifre, u matematici se to cini praznim prostorom (belinom), npr. 5 721, 32 850 000 itd. Izvan strucnih tekstova obicnije je odvajanje tackom: 5.721, 32.850.000. Ni tackom ni belinom ne razdvajaju se cetvorocifreni brojevi koji znace godine. Tackom posle arapske cifre oznacava se redni broj: mesto u 17. redu, 6. juna 1944. godine... U složenicama kao 30-godišnji, 12-mesecni piše se crtica a ne tacka. Tacka se izostavlja ako neposredno posle rednog broja dolazi još neki znak interpukcije (zapeta, crta, zagrada..). Posle rimskih brojki ne stavlja se tacka, osim u naslovima poglavlja, odeljaka i sl. kada se broj i naslov nalaze u istom redu. Tacka se piše izmedu broja sati i minuta, npr. 9.30, 11.15... Ne sme se u tim oznakama upotrebljavati zapeta, niti dve tacke.

Tina Poštic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

AB IMO PECTORE O POSLU...

- Plati unapred ako hoceš da ti se nešto odradi.

DŽems Traber

- Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem.

Emil Kue

Ko voli posao,taj ga radi polako,a ko ga se boji, obavlja ga brzo.

Kokto

Što više daješ, tim više imaš.

Lao Ce

Pocni! Zapoceto je pola dela.

Latinska poslovica

Uspeh ne zahteva nikakva objašnjena.Neuspeh ne opravdavaju nikakvi alibiji.

Napoleon Hill

Odluke se treba držati zato što je dobra,a ne zato što je doneta.

La Rošfuko

Tina Poštic

PROMOVISANE DVE KNJIGE DR LJUBOMIRA ERICA

STRAH OD SMRTI I RECNIK STRAHA

Na prvoj književnoj veceri u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” u 2008. godini koje je održano prošle srede, Požarevljanima su predstavljene dve knjige profesora doktora LJubomira Erica, “Recnik straha” i “Strah od smrti”.

U uvodnom obracanju brojnoj publici koja je ispunila salu za promocije tako da nije bilo dovoljno mesta za sedenje, direktorka biblioteke Beba Stankovic je, govoreci o autoru rekla, izmedu ostalog da je dr Eric autor više od 150 strucnih i naucnih radova i brojnih knjiga koje se bave strahom, poput “Strah od ispita”, “Panicna stanja”, “Agorafobija”, “Socijalna fobija”, “Strah od smrti”, kao i knjiga iz oblasti seksualnosti, “Medicinska seksologija”, “Seksualne disfunkcije” i druge. Takode je i psihoaliticar i jedan od najprizantijih srpskih strahologa.

Književni kriticar, urednik i vlasnih nove izdavacke kuce “Arhipelag” u cijem su izdanju i štampane nove knjige dr Erica, Gojko Božovic, govoreci o knjigama rekao je i:

- Obe knjige dr LJubomira Erica predstavljaju važan trenutak u našoj kulturi, zato što one postavljaju vrlo provokativna pitanja i na ta pitanja daju odgovore koji su strucni i pouzdani, a koji pokušavaju da sagledaju neka od vrlo važnih pitanja privatnosti, intime, statusa jedinke u modernom svetu. “Recnik straha” obuhvata citav niz odrednica koje govore o strahovima, a knjiga “Strah od smrti” uzima za predmet istraživanja jedan vrlo prisutan strah, sa pomnim preciznim definisanjem i tumacenjem. “Recnik straha” i po svojoj sadržini i po svom znacenju predstavlja jedno od kapitalnih dela, a recnici su najteže knjige i njih je najteže pisati.

Prof dr LJubomir Eric procitao je odlomak koji govori o stanju panike, a potom je, uz konsultovanje publike, održao krace predavanje na temu panicnih stanja, doticuci se i ostalih kljucnih momenata vezanih za strahove, pri cemu je naglasio da se u osnovi svih strahova krije strah od smrti i da su stanjima straha sklonije osetljivije osobe.

L.L.

EPIDEMIOLOZI POŽAREVACKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE NAJAVLJUJU

GRIP “KUCA NA VRATA”

Pocetak drugog školskog polugodišta epidemiolozi požarevackog Zavoda za javno zdravlje smatraju mogucim “okidacem” za sve cešce pojavljivanje virusnih infekcija slicnih gripu, pa i samog gripa.

-Statisticki podaci koji nam svake nedelje pristižu kazuju da su virusne infekcije u trecoj sedmici 2008. u blagom porastu u odnosu na kraj 2007. godine. U Podunavskom okrugu registrovano je 246, a u Branicevskom nešto malo manje, odnosno 234 obolelih, najcešce iz populacije radno aktivnog stanovništva. Medu prijavljenim slucajevima ima i gipa, ali za sada sporadicno. U ovogodišnjoj vakcini sadržana je i zaštita protiv izlovanog virusa, što smatramo da je najefikasnija preventiva, koja vakcinisane štiti u preko 90% slucajeva. Cak i ako se desi da obole, njihovi simptomi ce biti znacajno blaži, od onih koje ce imati nevakcinisano stanovništvo. Da potsetimo, grip pocinje naglo, i vec posle nekoliko sati oseca se malaksalost i bol u mišicima i kostima, kao i povišena temperatura, kašalj i pojacana sekrecija iz nosa. Tada se treba javiti svom lekaru, a ono što generalno preporucujemo je izbegavanje vecih skupova, cešce provetravanje prostorija u kojima boravi veci broj osoba, a kada se oboljenje vec javi izbegavajte samolecenje i odlazak u kolektiv, jer time ugrožavate i sebe i druge. Otpornosti protiv infekcije virusima pomaže vitaminska ishrana i šetnje na svežem vazduhu, a kada je oboljenje prisutno, potrebno je vitaminima i sredstvima za snižavanje temperature dodati dosta toplih napitaka i mirovanje. Ne podležite reklamama o “cudotvornim” sredsvima koje ce prehladu i grip “odneti kao rukom”, vec o ukljucuvanju dodatne terapije, ponavljamo, konsultujte svog lekara - naglasila je dr Vera Jokovic Kostic, nacelnica epidemiološke službe u požarevackom ZZJZ.

R.R.D.

OSNOVNA ŠKOLA „DESANKA MAKSIMOVIC" U POŽAREVCU

DOMACIN DECJIH IGRICA

U Osnovnoj školi „Desanka Maksimovic” u Požarevcu, održana je jedna od manifestacija organizacije „Prijatelji dece” opštine Požarevac pod sloganom „Zima, zima, e pa šta je”. Stotinak ucenika mladih razreda iz osnovnih škola Sveti Sava”, „Dositej Obradovic”, “Kralj Aleksandar Prvi” i škole domacina, okupili su se u fiskulturnoj sali i proveli dva sata u sportskim aktivnostima, igricama i druženju.

Neposredni realizatori ovih radionica bili su profesor fizickog vaspitanja Aleksandar Vještica i profesor razredne nastave Marija Veljkovic, kao i ucitelji koji su doveli svoje ucenika.

Tokom zimskog raspusta organizacija „Prijatelji dece”, uz finansijsku pomoc opštine Požarevac realizovala je svoj projekat i okupila veliki broj dece.

—Sprovedene su sledece aktivnosti: LIKOVNO-KREATIVNE RADIONICE - osnovna tema „Decja prava i ekologija” realizovana je kroz nekoliko radionica: „Kalendar decjih prava”, „Ja imam pravo na igru”, „Vazduh koji želim da dišem”, „Zašto baš ja -vrste nasilja u školi”, radionice je vodila bibliotekarka Slavica Vucinic; SPORTSKE AKTIVNOSTI «IGRICE BEZ GRANICA»- održane u OŠ «Desanka Maksimovic»,

- KVIZ ZNANJA «KO ZNA VIŠE»- održan u gradskoj biblioteci pod rukovodstvom pedagoga Svetlane Spasic i Živkice Ðordevic, a u neporednoj realizaciji ucenica gimnazije Ivane Redic, Jelene Blagojevic i Milice Lilic. Kviz je bio takmicarskog duha i ucenici su nagradeni knjigama.

Okupljanjem ucenika iz razlicitih škola u toku zimskog raspusta postignut je osnovni cilj, a to je da se pozitivno i kreativno utice na slobodno korišcenje vremena u periodu kada nema nastave. Deca su imala priliku da iskažu svoje kreativne sposobnosti, znanje, ali pre svega da se lepo druže i upoznaju svoje vršnjake iz drugih škola, istice direktorka OŠ “Desanka Maksimovic” Dragana Petrovic.

S.E.

USKORO U CENTRU POŽAREVCA

UREÐENA PARKIRALIŠTA ZA INVALIDE

Na nekoliko otvorenih parkirališta u centru Požarevca uskoro ce biti uredeno 12 mesta za parkiranje vozila odredenih kategorija invalida, a markice za parkiranje na ovim mestima izdavace se u JKP « Parking servis». Zloupotreba parking mesta za invalide nece se tolerisati, upozoravaju iz ovog Javnog preduzeca, a vozila bez odgovarajucih markica koje ce biti deljene licima koja ispunjavaju uslove, bice uklanjana uz novcanu kaznu u iznosu od 3. 500 dinara. Trenutno se invalidima izdaju karte za besplatno parkiranje sa kojima mogu da se parkiraju na bilo kom mestu u gradu.

M. K.

OPREZ!

Pešacka zona u centru grada. Vec duže vreme šahta medu fontanama izgleda upravo ovako. Radi se o gradskom šetalištu, sastajalištu mladih, mestu po kome trckaraju mališani, u kome se odmaraju stariji Požarevljani, ukratko svi. Stoga budite na oprezu kada prolazite ovuda.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu u periodu od 18.01 do 25.01. 2008. godine rodena je 21 beba, 14 decaka i 7 devojcica.

Sinove su dobili: Nevenka i Nenad Golubovic iz Ticevca, Slavica Stevic i Zoran Krstic iz Požarevca, Violeta i Raša Živanovic iz Simiceva, Aleksandra i Dobrica Miloševic iz Velikog Gradišta, Nataša Golubovic i Novica Jevtic iz Milatovca, Maja Tašic i Dejan Stojadinovic iz Crljenca , Ana i Bogoljub Živanovic iz Sibnice, Nela Ilic i Sladan Obradovic iz Boževca, Jasmina Milosavljevic i Mirko Milenkovic iz Kuceva, Tatjana Savic i Bojan Stefanovic iz Požarevca, Jelena i Zoran Mitovic iz Požarevca, Jelena i Dejan Vasic iz Požarevca, Marija i Dejan Pajkic iz Beograda, Ivana i Davor Trajkovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Marijana i Zlatko Brkic iz Porodina, Suzana Cirkov i Ivan Radosavljevic iz Drmna, Marina i Saša Milojevic iz Požarevca, Snežana Pavlov i Ivan Milenkovic iz Boževca, Anita Simic Micic i Ivan Micic iz Požarevca, Tanja i Milan Rejkic iz Vukovica, Emina Šojmeskovic i Dragan Stojicevic iz Kumana,

SELU U POHODE: MESNA ZAJEDNICA PRUGOVO

MOSTOVI SE VODE ZAŽELEŠE

Prugovo je selo sa približno 300 domacinstava od kojih je veci broj na privremenom radu u inostranstvu, na birackom spisku je 700 punoletnih glasaca, a poljoprivredom se bave iskljucivo oni koji nisu mogli da se snadu, kako kaže Miroslav Ðordevic, predsednik Saveta Mesne zajednice. Do pre tridesetak godina u obližnjoj Resavi bilo je vode, isušenim koritom od Lucice, Prugova, Poljane pa sve do Žabara danas « pliva» smece, riba se kupuje u obližnjem Požarevcu. Izgradnjom Žabarske kasete i kupovinom pumpi od milion tadašnjih maraka obecan je povratak vode, ali ostala su samo obecanja, uglavnom predizborna. Predsednik Saveta MZ Prugovo tvrdi da postoje potpisi seoskih mesnih zajednica od Požarevca do Žabara da se ovaj problem reši, animirano je i resorno ministarstvo za vodoprivredu, a pomoc ce se zatražiti i od narodnih poslanika iz opštine Požarevac. U meduvremenu su izgradeni i mostovi, dva u Poljani i jedan u Prugovu, ocekuje se izgradnja još jednog u Lucici. Nekada su ova sela pored Resave imala bašte, povrtastvo je predstavljalo znacajan izvor prihoda...

Iz opštinske kase ovom selu se u proseku godišnje dodeljuju sredstva koja jedva stignu za održavanje ulica.

- Sredstava od 480. 000 dinara koja su nam za 2007. godinu dodeljeno iz budžeta Opštine utrošili smo na uredenje ulica u selu- ravnanje i pošljuncavanje. To je sve što smo za taj novac mogli da uradimo, a za održavanje ulicne rasvete, groblja i ostalog koristimo sopstvena sredstva, uglavnom iz samodoprinosa koji smo uveli pre dve godine. Najveci problem kada je rec o ovom vidu samofinansiranja je taj što naši ljudi koji rade u inostranstvu, njih oko 250, uopšte ne uplacuju iznos koji je propisan tako da smo kao Savet doneli odluku da obavestimo Finansijsku kontrolu i nadležne u lokalnoj samoupravi. Prošle godine izgradili smo cesmu, vrednost radova iznosi oko 700. 000 dinara, iz Fonda za razvoj odobreno nam je 480.000 dinara, a ostatak je pokrila Mesna zajednica iz sopstvenih sredstava. Bez obzira na sve, bitno je da je kvalitet vode, sudeci prema analizama, izvanredan. Prisustvo nitrata je pet od dozvoljenih pedeset. Mi smo ranije zbog lošeg kvaliteta vode imali i epidemiju žutice koja nije prijavljena, dvadesetak ljudi iz Prugova i Poljane završilo je u bolnici. Alarmirali smo lokalnu samoupravu koja nam je pomogla da izgradimo ovu cesmu. Obecana nam je i izgradnja vodovodne mreže koja bi se napajala iz izvorišta « Kljuc 2», ali ništa od toga. Planiramo da izgradnjom vodotornja uvedemo lokalnu vodovodnu mrežu koja bi se napajala iz ovog izvorišta, dolazili su ljudi iz beogradskog Instituta « Jaroslav Cerni» i utvrdili da se iz ovog bunara dubine 118 metara, pored nas, vodom za pice može da snabdeva i pola Lucice. Kanalizacija koju nemamo svakako bi rešila problem pijace vode, tim pre što bi se u tom slucaju zatvorile septicke jame koje su generator svih zagadenja. Naravno, sve ovo zavisice najviše od para, jer u pitanju je velika investicija za ciju realizaciju bi trebalo da se obezbede sredstva iz opštinskog budžeta, fondova za razvoj i ekologiju, a delom i iz našeg mesnog samodoprinosa, kaže predsednik Saveta MZ Prugovo.

- Za renoviranje zgrade Mesne kancelarije i Doma kulture iz Fonda za razvoj dobili smo dva miliona, a 360. 000 dinara su naša sredstva. Preostalo je da uredimo park sa šetalištem ispred Doma kulture kao i letnju pozornicu, a obratili smo se opštini Požarevac da nam iz budžeta za te radove dodeli dva miliona dinara. Napomenuo bih da smo 2006. godine kupili parcelu za novo groblje, poceli smo sa izgradnjom kapele koja još nije završena, ocekujemo da do maja ove godine i to završimo. Sredstva su obezbedena, delom iz budžeta, delom iz mesnog samodoprinosa. Doneli smo odluku i o izgradnji crkve, ostalo je da se dogovorimo iz kojih ce se ona sredstava graditi. Ove godine iz budžeta smo dobili identicna sredstva, kao i prošle, i utrošicemo ih na rekonstrukciju putne mreže koja je posle onih silnih kiša u ocajnom stanju. Naše selo je suoceno i sa ekološkim problemima, pocev od deponije smeca koja je prepunjena, divljih odlagališta koja zatvaraju put prema njivama, pa sve do topoljara kraj isušenog korita Resave. Te topole kada cvetaju raznose takozvane « mace» koje izazivaju zdravstvene probleme kod naših meštana. Od astme, do slucajeva karcinoma grla. Smatram da je sve to dovoljan razlog da se obratimo i Fondu za zaštitu covekove sredine za sredstva u rešavanju ovih problema, kao i da nam odobri dodatna sredstva za park, naglašava Ðordevic.

U oživljavanje kulturnog života u selu, Savet Mesne zajednice Prugovo odlucio je da se za pomoc obrati i lokalnoj samoupravi.

- Dom kulture ce uskoro biti u funkciji, ali neophodna su nam odredenja sredstva za angažovanje strucnog lica koje bi radilo sa folklornom sekcijom, sve u cilju da posle mnogo vremena ponovo animiramo našu mladež. Ima interesovanja, a da podsetim, Prugovo je nekada imalo folklor za ponos, tri cetiri ansambla. Pored folklora, pokušacemo da oformimo još neku sekciju, sve sa ciljem da okupimo mlade, da im pružimo odredene sadržaje. Ovde nema ni kafica, ni sportskog društva, nicega što bi okupilo mlade kojih je, nažalost, sve manje u selu. Ili su u inostranstvu, ili odlaze u grad u potrazi za zaposlenjem. Imamo teren za male sportove, ali pet godina nije korišcen, tek prošle godine smo organizovali prvi turnir u malom fudbalu, to cemo uciniti i ove jer je interesovanje sve vece. Naš fudbalski klub je godinasma u finansijskoj krizi, nemamo igrace za vece rezultate tako da smo se oslonili na mlade i neiskusne. Ima indicija da ce se vratiti iskusniji igraci koji su napustili klub uz obrazloženje da im je predsednik uz knjižice naglasio da u Prugovu više nece biti fudbala, kaže na kraju Miroslav Ðordevic, predsednik Saveta MZ Prugovo.

M. Kuzmanovic

OLUJA “ODUVALA” GOROSTASA

U noci izmedu nedelje i ponedeljka, u požarevackom kraju olujni vetar duvao je izuzetno jako, tako da je, uz niz drugih manjih šteta, u gradskom parku iz korena izvalila stablo topole, precnika veceg od pola metra.

-Oformljena je komisija koja ima zadatak da strucno mišljenje o nastaloj šteti, kao i pregleda sva starija i potencijalno opasna stabla u parku kako bi se blagovremeno obavila sanitarna seca. Mesto je vec obišla komisija Osiguranja “Dunav” kod koje je JKP”Komunalne službe” ima polisu osiguranja, pored ostalog i za ovakve slucajeve. Šteta jeste velika, jer je stablo urušilo i deo nove pokrivke pijace, a ne samo deo krova najbliže zgrade, a o kom se iznosu radi znace se tokom sedmice-rekao nam je Saša Valjarevic, direktor JKP ”Komunalne službe” u cijoj nadležnosti su i pijaca “u krugu” i uredenje gradskog parka.

R.R.D.

HALO 92

ZLOUPOTREBE U PROCESU PRIVATIZACIJE

Nastavljajuci rad u okviru opsežne policijske akcije hapšenja organizatora i clanova organizovane kriminalne grupe koja je na prodrucju Republike Srbije vršila krivicna dela vezana za zloupotrbe u procesu privatizacije, kada su u dva navrata, 13. novembra i 27. decembra prošle godine, uhapšene 33 osobe, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, u saradnji sa policijskim upravama u Požarevcu, Kragujevcu, Jagodini i Pancevu, uhapsili su Slavišu Nikolica (1960) iz Požarevca, vlasnika i direktora preduzeca “ON OFF ELEKTRONIKA” i “RENOAR”.

Osnovano se sumnja da je Nikolic, u periodu od 18. marta 2005. do 31. maja 2007. godine, u dogovoru sa Slavoljubom Ðordevicem, generalnim direktorom “LITAS”-a i Miroslavom Stanišicem, direktorom kompanije “DUNAV OSIGURANJE” - glavna filijala Požarevac, zloupotrebama u poslovanju navedenih preduzeca, ostvario protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 16 miliona dinara, na štetu preduzeca “LITAS” AD, Kompanije “Dunav osiguranje” i preduzeca ciji je on vlasnik.

Istom krivicnom prijavom obuhvaceni su i Slavoljub Ðordevic (1951), koji se po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Požarevcu nalazi u pritvoru, kao i Miroslav Stanišic (1954).

Kriminalisticka policija Ministarstva unutrašnjih poslova nastavlja aktivnosti po ovoj akciji u cilju otkrivanja drugih krivicnih dela i njihovih ucnilaca, vezano za zloupotrebe u procesu privatizacije.

STAVLJALI DROGU U PROMET

Zajednickim radom pripadnika Uprave kriminalisticke policije za grad Beograd i požarevacke policije 23.01.2008. godine, oko 20,00c, u blizini mesta Dragovac u putnickom vozilu marke ‘Golf 2” u kome su se nalazili Edin A. (1981) i Fikret R. (1980) obojica iz Novog Pazara policija je pronašla 200 gr. heroina. Edinu i Fikretu odredeno je zadržavanje, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Uz krivicni prijavu osumnjiceni ce biti predati istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu.

ZLOUPORTEBILI POLOŽAJ

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dragana O. (1945) i LJubiše M.(1954) obojica iz Braniceva, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Dragan je osumnjiceni da je kao blagajnik i racunovoda Lovackog udruženja “Pek” Branicevo, u periodu od 2003. - 2006. godine, sa racuna ovog udruženja neovlašceno prebacivao novcana sredstva na racun firme “Elkom Elektronik” Branicevo i Samostalne trgovinske radnje “Desanka Obretkovic” Branicevo. LJubiša je osumnjicen da je kao predsednik lovackog udruženja, potpisujuci naloge, omogucio Draganu ovaj nelegalni novcani transfer.

Lovacko udruženje “Pek” Branicevo ošteceno je za 276.478.41 dinara.