Header

U SKUPŠTINI OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI PRIREÐENI NOVOGODIŠNJI PRIJEMI

ŽELJE ZA NASTAVAK DOBRE SARADNJE

Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac na Malvi sa svojim saradnicima uoci novogodišnjih i božicnih praznika organizovao je u Skupštini opštine prijeme za rukovodioce državnih i opštinskih organa, javnih preduzeca i ustanova. Pozdravljajuci ih u ime svojih saradnika i narodnog poslanika i predsednika Skupštine opštine Miletic Mihajlovica koji je bio službeno sprecen da prisustvuje, predsednik Dragojevic je rekao:

„Dozvolite mi da zajedno nazdravimo, što je red, onome što su zajednicki rezultati, koje smo u našoj opštini ove godine ostvarili. Kažem zajednici, jer svi smo mi upuceni jedni na druge i lokalna samouprava na vas, koji ste na funkcijama direktora javnih preduzeca i ustanova koje su u nadležnosti opštine, ali isto tako i na ostale organe i institucije koje su u našoj sredini, iako su oni republickog znacaja. Bez te saradnje ne može da se jednostavno izade u susret onome što su pre svega potrebe i interesi naših gradana zbog kojih i svi mi ovde postojimo.

Isto tako zadovoljstvo mi je da pozdravim i predstavnike svih medija, iz naše sredine a i šire, koji su nas pratili tokom godine. Svakako da imamo razloga za odredeno zadovoljstvo, rezultati postoje u onome što je rešavanje pre svega komunalnih problema u našoj opštini a i u onome što su svakodnevne potrebe, u onome sa cime se vi suocavate u radu kada su u pitanju gradani komune Petrovac na Mlavi.

U ime te saradnje koja je postojala i koju mi ocenjujemo visokom ocenom, u ime onoga što treba da budu rezultati u narednoj godini i zajednicko delovanje, ja vas pozdravljam i želim da lepo provedete nastupajuce praznike i da nam 2008. bude uspešna i bericetna”.

Predesdnik Dragojevic je organizovao i prijeme za direktore i vlasnike privrednih preduzeca, kao i za sveštenstvo i ranije predsednike Skupštine opštine.

D.Ilic

SVECANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE

NOVE CENE U NOVOJ GODINI

Kraj 2007. godine obeležila je i svecana sednica lokalnog parlamenta održana 27. decembra. Sednici je prisustvovao 41 odbornik. Odbornici su uglavnom govorili na temu dobijanja statusa grada, kao i dodeljivanja zvanja pocasnog gradanina Požarevca predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu i ambasadoru ove zemlje u Srbiji, Aleksandru Aleksejevu. Zamenik predsednika opštine Požarevac mr Zvonimir Blagojevic predložio je da baš iz Požarevca potekne i ka Republici “krene” predlog da predsednik Putin dobije Orden zasluga za srpski narod.

Predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic ocenio je proteklu godinu kao uspešnu i rekao da bi gradani sami trebalo da procene kakav je bio rad lokalnog parlamenta.

- Naredna godina je izborna, doci ce, verovatno, drugi ljudi, koji ce možda raditi bolje i uspešnije. Sigurno da je moglo bolje, da smo bili kompletni, nažalost, nismo. U “okrnjenom sastavu” smo radili skoro celu godinu.

Odbornici Skupštine opštine Požarevac dali su saglasnost na novi cenovnik usluga JKP “Komunalne službe” Požarevac, koji ce se primenjivati od 1. februara ove godine. Ova odluka, kaže direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac Saša Valjarevic, je u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije da sva javna preduzeca za 6% mogu povecati cene svojih usluga u 2008. godini. Povecanjem cena obuhvacene su sve usluge ovog preduzeca.

Na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici Skupštine doneto je i rešenje o obrazovanju komisije za izradu Godišnjeg programa zaštite, uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta za 2008. godinu, a razrešeni su i imenovani clanovi školskih i pojedinih upravnih odbora.

T.R.S.

U NOVU GODINU SA NADOM O BOLJEM ŽIVOTU

KUCEVO.- Veselo i mirno,u nadi da ce sve biti bolje nego u protekloj godini Kucevljani su zakoracili u Novu 2008. godinu. U hotelima i restoranima veselje je trajalo do prvih jutarnjih sati. Oni koji su ostali kod kuce da Novu godinu docekaju sa prijateljima,pripremali su nešto skromniju trpezu nego ranije. Veselo i svecano bilo je u hotelu ,,Rudnik'',gde su svi kapaciteti bili popunjeni.Slicno je bilo i u motelima, restoranima i diskotekama na podrucju ove homoljske opštine. Bilo je i dosta pirotehnike,pa je sa dolaskom Nove godine kucevacki kraj treštao od petardi,prangija,pištolja...

Vecina gradana,koji se nalaze na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope, Novu godinu docekali su u zavicaju,u krugu svojih porodica.Oni ce kod svojih kuca provesti i božicne praznike.

LJ.Nastasijevic

NA PREDIZBORNOM SKUPU PREDSEDNICKOG KANDIDATA SPS MILUTINA MRKONJICA U POŽAREVCU

GRADITELJA ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

- Požarevac je centar socijalista i takav treba da ostane, porucio je za govornicom Doma kulture u Požarevcu prošle subote inženjer Milutin Mrkonjic, predsednicki kandidat SPS-a na izborima 20. januara. Obracajuci se socijalistima i simpatizerima SPS-a Branicevskog okruga koji su tog izuzetno hladnog, vetrovitog i ledenog subotnjeg popodneva došli u Požarevac, Mrkonjic je obecao:

- Moj plan je da završim porodilište koje u Požarevcu stoji nezavršeno osam godina, nema vece srece nego kad nešto izgradite, kad taj izgradeni objekat narod može da koristi. Zajedno sa sposobnim ljudima koje imamo, mogu da uposlim Srbiju kojom sada šeta oko milion ljudi bez posla. Zaposlicemo ih kroz razvojne projekte i ja to posebno obecavam ovde u Požarevcu jer je i Slobodan Miloševic od mene stalno tražio da kažem gradanima šta ja to radim, a ne da pricam o politici, rekao je Mrkonjic. On se posebno osvrnuo na sadašnji položaj poljoprivrednika i radnika u zemlji:

- Danas u Srbiji imamo 770 hiljada domacinstava koja se bave poljoprivredom. Od toga država priznaje samo 280 hiljada, njih podržava i daje im subvencije, ostalih 500 hiljada za nju ne postoje. To tako ne može. Država mora da pomaže svim poljoprivrednim proizvodacima, ne sme da ih deli i to je ono što poljoprivrednici traže. Ova vlast je izbacila radnike iz fabrika na ulice, divlja privatizacija liberalnog kapitalizma koje nema nigde u svetu, uništila je milion ljudi. To dalje ne može tako. Radnici moraju da se vrate da rade ono što znaju , a to je Koridor 10, Koridor 7, to su projekti vezani za pruge i puteve, za mašinsku industriju i gradevinarstvo...U zemlji socijalista necemo dozvoliti da se proda ni jedno naše javno dobro, ni jedno naše javno preduzece, jer to su naše prednosti, tu su naše mogucnosti za upošljavanje ljudi. Prosto se cudim da ova vlast to ne uvida. Sa 20 milijardi dolara evo šta su ucinili. A mi smo 1993. godine sa 250 miliona maraka uz podršku Slobodana Miloševica i ondašnje Vlade uspeli da zaustavimo privredni pad, da za godinu i po dana uposlimo 250 hiljada ljudi... Mi smo za to imali kadrove sa kojima i danas možemo u obnovu, porucio je Mrkonjic.

O Milutinu Mrkonjicu, jedinom kandidatu levice na predstojecim izborima, jedinom borcu za socijalnu pravdu i prvo tvorcu brojnih graditeljskih dela pa tek onda politicaru, govorili su Ivica Dacic, predsednik SPS, dr Žarko Obradovic, narodni poslanik i zamenik predsednika SPS, Branko Ružic, predsednik IO SPS, dr Slavica Ðukic - Dejanovic, potpredsednik SPS, Miletic Mihajlovic, clan IO SPS i narodni poslanik i Miomir Ilic, predsednik OO SPS Požarevac. Ivica Dacic saopštio je da su predsednickog kandidata SPS podržali clanovi PUPS-a, SUBNOR-a, Pokreta ratnih veterana Srbije, a podršku su najavili i neki sindikati.

S.E.

U BOGU BIO, JESTE I BICE ISTINSKI ŽIVOT

Današnji sveti i veliki Praznik, Praznik Rodenja Gospoda našega Isusa Hrista, jeste, braco i sestre, draga naša deco duhovna, dan u koji sveta Crkva blagovesti radost veliku svemu narodu Božjem. Na današnji dan, pre više od dvadeset vekova, u gradu Davidovu zvanom Vitlejem, zbio se cudesan Dogadaj, jedinstven u istoriji roda ljudskoga: rodio se Spasitelj sveta i coveka, sušti Mir Božji medu nama, Mir naš bogoposlani i bogodarovani. Kao Bogomladenac - Dete, novorodence, a ujedno, o cuda nad cudesima, predvecni Bog - On ležaše u ubogoj pecini, u jaslama, a ne na udobnom ležaju neke palate ili dvorca. Vaistinu, nema vecega smirenja i snishodenja od onoga što pokaza Svesilni Gospod pri Hristovom Rodenju i, kasnije, pri NJegovom Raspecu!

Suština božicnjega slavlja sastoji se u blagovesti da se Bog iz ljubavi rodio kao covek u licnosti Gospoda Isusa Hrista, da bi sve ljude i svu tvorevinu Svoju preporodio, blagodatno obožio i ovekovecio u Crkvi Svojoj, koja nam vec ovde i sada otkriva buduce Carstvo Božje kao vecnu zajednicu ljubavi i ljubavlju ostvareno prožimanje Boga i ljudi, kao i ljudi medusobno. Stvarnost našega ponovnog rodenja ili rodenja odozgo, rodenja Duhom Svetim, u Tajni svetoga krštenja i u ukupnom blagodatno-podvižnickom životu u Crkvi, sa vrhuncem i punocom u svetoj Liturgiji, ne bi nam bila darovana da se predvecni Sin i Logos Božji, Jedan od Svete Trojice, nije, u okvirima istorijske realnosti, rodio od Duha Svetoga i Marije deve. Vremensko radanje Vecnoga i Nadvremenoga Gospoda omogucuje nama stvorenima, zemnorodnima, po bicu prolaznima, da budemo uzdignuti u ravan vecnosti, iznad vremena i prolaznosti. U licnosti Gospoda Isusa Hrista Sin Božji je na Božic postao Sin covecji kako bismo mi, sinovi ljudski i kceri ljudske, u Crkvi NJegovoj mogli postati deca Božja, braca i sestre medu sobom.

Upravo u tome se i sastoji božicni poziv Božji nama ljudima. Našim blagodarnim i sabornim odazivom na dar ljubavi NJegove, na dar života i spasenja u NJemu, ostvaruje se i naše prizvanje i naznacenje, naš novi, hrišcanski nacin postojanja. U NJemu je od iskoni bio, jeste i bice istinski život, jedini život dostojan da se zove svetlost ljudima. Hristos kao život i jeste „Svetlost istinita koja obasjava svakoga coveka” , Svetlost velika koja je Rodenjem NJegovim zasjala onima koji sede u oblasti i seni smrti, Svetlost spasenja koja prosvecuje neznabošce. Zapažamo, dakle, da sveti jevandelisti Dogadaj Rodenja Hristovog i NJegovog javljanja svetu po pravilu opisuju kao cudesni svetlosni fenomen. To uocavamo i u delima svetih Otaca i Ucitelja Crkve, kao i u divnim božicnim bogoslužbenim pesmama. Navešcemo samo dva-tri primera. U besedi na Božic sveti Jovan Damaskin kaže: „Danas se rada Sin Božji Jedinorodni, Sjaj slave NJegove.” U božicnjem troparu Crkva klice: „Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, zasja svetu svetlošcu bogopoznanja...” Slicno u jednoj stihiri crkveni pesnik peva: „Zasjao si iz deve, Hriste, duhovno Sunce pravde... “, a u drugoj još izrazitije: „Svetlost nas ozari, Hriste Bože, Dolaskom Tvojim. Kao Svetlost od Svetlosti, kao verni Odsjaj Ocev, svu si tvar prosvetlio... Ti Koji si zablistao iz deve, Bože, pomiluj nas.”

LJudima dobre volje u Crnoj Gori

Ponovicemo i na današnji Praznik poziv pravoslavnim hrišcanima i svim ljudima dobre volje u Crnoj Gori na bratsku slogu i na zajedništvo kako medu sobom tako i sa svima, uz ponovno podsecanje na to da se spasenje ne nalazi ni u nacionalnoj ili državnoj posebnosti ni u partijskim ideologijama nego u duhu sabornog jedinstva i autenticne globalne civilizacije ljubavi, ciji je izvor upravo Crkva Hristova. Poziv na slogu i jedinstvo odnosi se, naravno, i na sav naš verni narod, gde god da živi. Posebno se obracamo našoj duhovnoj deci koja žive u raznim zemljama širom sveta, sa molbom da cuvaju svoju veru i svoj identitet i da svugde i svagda budu od pomoci svojoj Crkvi i svome narodu, osobito u današnjem teškom vremenu.

Ova bogonadahnuta poezija u znaku Svetlosti nije nimalo slucajna. Ona nam otkriva divnu tajnu Božica: u Isusu Hristu Gospod nas spasava (ime Isus to i znaci!), darujuci nam, kao Istok s visine i Sunce pravde, svetlost bogopoznanja i vecni bogocovecni život. O tome nam On Sam govori: „Ovo je život vecni da poznaju tebe, jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista”. Jednom recju, u božicnjem Dogadaju otkriva se svetu ona vecna slava koja inace pripada samo na visini Bogu i javlja se na zemlji mir, a medu ljudima dobra volja, kako su i pevali andeli Božji u noci Hristovog Rodenja i kako i mi pojemo svake godine na Božic.

Novorodeni Hristos je bio Detence malo, a pritom i predvecni Bog, kazuje nam božicna liturgijska pesma. Da nije Bogocovek, ne bi bio ni Spasitelj i Obnovitelj svih i svega. Ovo narocito naglašavamo da bismo vam skrenuli pažnju na sve nasrtljiviju delatnost starih i novih sekti, okultistickih grupa i parareligijskih pokreta, ciji samozvani propovednici i misionari, nekad otvoreno, a nekad uvijeno, poricu ovu osnovnu božicnu blagovest Crkve. Kao pravoslavni hrišcani, mi poštujemo svaciju savest i slobodu, pokazujemo dobru volju i osecamo ljubav i prema onima koji osporavaju našu svetu veru, jedamput predatu svetima, ali smo istovremeno duhovno budni i kao zenicu oka cuvamo svetinju i slavu Božju, cuvamo spasonosnu punocu vere koju su propovedali apostoli, sveti Oci, mucenici, ispovednici, sabori Crkve, a kojom su vekovima živeli - i za nju, kad ustreba, umirali - i naši casni preci.

Skoplje epicentar verskog progona

Sve vas pozivamo, braco i sestre, da svojom toplom molitvom Bogu i apelovanjem na savest clanova organizacija koje se bave ljudskim pravima doprinesete da što pre bude osloboden na pravdi Boga utamniceni Blaženjejši Arhiepiskop ohridski g. Jovan, da sveštenstvo i verni narod Ohridske Arhiepiskopije, autonomne pomesne Crkve pod okriljem naše Patrijaršije, što pre izvojuje slobodu vere i savesti, da prestane poslednji verski progon u Evropi sa epicentrom u Skoplju i da božicna svetlost spasenja i poznanja istine prosvetli um i dušu nosiocima pogubnog crkvenog raskola u Republici Makedoniji, kako bi se jedinstvu pravoslavnih vernika radovali i nebo i zemlja.

Ali naša vernost Jevandelju Hristovom ne znaci da mi zatvaramo oci pred svim onim što je istinski ljudsko, autenticno ili vrednosno i u onom delu covecanstva koji se nalazi van kanonskih granica Crkve, pa i van domašaja njene misionarske propovedi. Jer, ne postoji ništa sveto, dobro, lepo i istinito, - ma gde da ga susretnemo, makar i delimicno, - a da ono u nekoj meri ne odražava bogocovecanski lik Jedinoga Svetoga, Dobrog i covekoljubivog, Divnog u svetima Svojim, Svedoka Vernog i Istinitog, Isusa Hrista, Gospoda našega. Ko god živi po savesti, cini dobro, svedoci istinu, brani pravdu i širi ljubav, od Hrista je primio ove darove i NJemu ih vraca, uverava nas sveti Vladika Nikolaj. U svetlosti ovoga saznanja, sagledajmo i mi, draga naša deco duhovna, izazove i iskušenja našega vremena i svih nas u njemu! Stojmo pritom u veri, dišimo plucima nade i nadahnjujmo se ljubavlju, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga Jedinoga!

Srpski narod u Republici Srpskoj i citavoj Bosni i Hercegovini, takode izložen gorkim iskušenjima, pozivamo na istrajnost u veri i na putu dobra i covecnosti, a sve tamošnje narode i zajednice na pomirenje, uzajamno praštanje i zajednicke napore za buducnost. Državne vlasti Hrvatske pozivamo da, u ime svoje evropske perspektive, obezbede povratak izgnanim i izbeglim Srbima, a povratnicima miran život i bezbednost. Takode ih pozivamo da pruže zakonitu zaštitu sveštenstvu, vernicima i hramovima Srpske Pravoslavne Crkve, koji su ponovo izloženi pretnjama i napadima, narocito u Dalmaciji.

Pregovaraci prete silom

Ima li za nas vecega izazova i težega kušanja naše vere i savesti od bolnog pitanja Kosova i Metohije? Zaista nema! Ali naš Sveti Arhijerejski Sabor glasno i casno je nedavno formulisao stav Crkve o njemu. Ovde cemo samo podsetiti na to da niko nema pravo da državno-pravni status naše južne pokrajine menja jednostrano, bez saglasnosti svih naroda koji u Srbiji žive, pa, dakle, i srpskog naroda. šta tek reci o mogucnosti nekakvog „pregovarackog procesa” uz pretnju silom? život, mir, sloboda, jednaki uslovi i ista prava svima, ocuvanje srpskih pravoslavnih svetinja, nesmetan povratak prognanicima i izbeglicama, apsolutno poštovanje evropskih vrednosti i medunarodnog poretka, a pre svega Povelje Ujedinjenih nacija (koju, koliko znamo, još niko nije proglasio nevažecom)... - sve su to samo neki od elemenata i „standarda” na putu istinskog razrešenja, u kojem su svi na dobitku, a niko na gubitku. Još nešto, važno i bitno: konacni status ne postoji ovde na zemlji, ni za koga i ni za šta, a necije uporedivanje navodnog radanja nove državnosti na Kosovu i Metohiji sa Rodenjem Hristovim nije fraza u službi albanskog nacionalnog fetišizma nego pravo pravcato bogohulstvo.

Jedno od pocasnih imena Novorodenoga Gospoda Hrista bilo je i ime Emanuil. Ono znaci s nama Bog. Vaistinu, braco i sestre, na Božic svim bicem znamo i osecamo da je s nama Bog! S nama je na Božic, s nama je uvek i zauvek! Budimo i mi sa NJim, uvek i zauvek! Svima nam je potrebno iskreno pokajanje, ocišcenje, obracenje Bogu otaca, duhovna obnova, moralni preporod... Ako sve to izostane, necemo, nažalost, imati buducnosti, ni u vremenima koja slede ni u vecnosti Carstva Božjeg. Samo život u Hristu i u blagodati Duha Svetoga predstavlja alternativu nemoralu, izopacenosti, drogi, korupciji, kriminalu, beloj kugi ili grehu cedomorstva, svemu što je greh i što donosi smrt, duhovnu i fizicku. No uprkos svemu što na nas nailazi od ljudi, još cešce od nas samih, a zbog svega što nam na Božic dolazi od Boga, radujmo se i likujmo!

Uz molitvenu želju da nam Gospod svima podari Novu godinu boljom i srecnijom no što beše protekla, prizivamo na sve vas blagoslov NJegov i ljubav NJegovu, cestitajuci vam Praznik radosnim božicnim pozdravom:

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI! - VAISTINU SE RODI!

BOŽICNA SIMBOLIKA

Badnjak: Vec na Tucindan se priprema sve što je potrebno za Božic, ureduje se i sprema kuca. Deci je strogo zabranjivano da se svadaju, jer se verovalo da ce im izrasti onoliko cireva koliko puta udare jedno drugo, a roditelji svoju decu, da bi bila poslušna, udaraju samo simbolicno.

Praznik koji se zbog unošenja badnjaka u hrišcanske domove naziva Badnjim danom, predstavlja pocetak trodnevnog slavljenja Božica. Ujutro je domacin odlazio u šumu da odabere badnjak, odnosno hrastovo ili cerovo drvo, koje je, prema obicaju, sa tri udarca morao da odsece. Kada odabere odgovarajuce drvo, domacin se okrene prema istoku, tri puta prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, baci šaku žita na drvo i odsece stablo ili jednu vecu granu. Obicaj nalaže da se drvo sece ukoso i s istocne strane, a ako se stablo iz tri puta ne presece, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo zove se brada. Nekad je badnjak bio citavo stablo mladog cera ili hrasta, ali je gradski nacin života uslovio da se danas u stanove unose samo cerove ili hrastove grancice.

Sama rec badnjak u vezi je sa glagolom bdeti (u znacenju hrišcanskog bdenija), jer uoci Božica, na Badnje vece, molitveno bdi celo domacinstvo. Iako se na Badnje vece, s badnjakom i slamom, u kucu unosi i božicna pecenica, ona se ne jede za veceru toga dana nego tek za Božic. Na Badnje vece uvek se služi posna vecera (riba, pasulj, med, žito, vino, suve šljive, orasi). Domacica sprema neparan broj jela (tri, pet ili sedam) i mesi pogacu (bez kvasca), koja se ne sece nožem, niti se nož upotrebljava za vreme vecere. Obicaj je da se, posle ove vecere, od sveg jela i pica ostavlja ponešto, kao i da se kuca ne cisti do treceg dana Božica.

Slama: Slama se u kucu unosi zajedno s badnjakom, rasprostire se po glavnoj prostoriji i ne iznosi tokom božicnog praznika. Ona simbolizuje slamu na kojoj je Hristos roden u vitlejemskoj pecini. Smatra se da se unošenjem slame u kucu unosi i božji blagoslov, odnosno da je u kucu došao Božic, cime su i pocinjale obredne radnje tokom Badnje veceri. Kad se rasprostre slama, domacica po njoj baca orahe, suve šljive ili bombone uvijene u šareni papir ili staniol, a deca bi ih tražila.

Položajnik: Na dan rodenja Isusa Hrista, rano ujutro, svi ukucani su obuceni u praznicnu odecu s nekim novim detaljem, prvi put odevenim (košulja, marama), jer kako se od davnina govorilo, “valja se za Božic necim ponoviti”. Ujutru se najpre obavi mirobožanje ukucana i domacina, tako što domacin uzme cašu s rakijom ili vinom, prekrsti se i kaže: “Mir božji”, na šta ukucani, držeci svako cašu s picem, odgovaraju: “Da Bog blagoslovi”. Otpiju gutljaj pica i ritual se ponavlja, s tim što na domacinove reci “Mir božji”, ukucani ovog puta odgovaraju: “Da zdravi budemo”, “Da nam kuca napreduje”, “Da nas sreca prati”.

Posle mirobožanja postavlja se svecana, božicna trpeza. U to vreme u kucu ulazi položajnik. Obicno se domacin dogovori sa nekim, “ko je srecne ruke”, da pre podne poseti njegovu kucu.

Pecenica: Na trpezi je obavezna pecenica, uz sve druge mrsne dakonije koje je domacica pripremila ukucanima, kako bi se dobro pocastili posle višenedeljnog posta. Pecenica se priprema za Tucindan, a pece na Badnje vece, na kucnom ražnju. Ko nije u mogucnosti da pribavi celo prase, ili mu nije potrebno, može da ispece i parce praseceg mesa. Smatra se da posle božicnog posta na praznicnoj trpezi “jaka i mrsna hrana dobro dodu”.

Cesnica: Nezaobilazna je na božicnoj trpezi i cesnica. To je obicno bela pogaca umešana od pšenicnog brašna, bez kvasca. U gradu se najcešce zamesi osveštanom vodicom, a na selu tzv. nenacetom vodom, to jest prvom vodom koja se u toku dana uzima s bunara ili izvora. U cesnicu se stavlja zlatan ili srebrni novcic, a smatra se da ce onaj ko ga u svom parcetu nade, imati svakojakog bericeta u narednoj godini.

Cesnica se, inace, ubraja u hlebne ili beskrvne žrtve, kao i slavski kolac, i vuce korene iz prethrišcanskih verovanja. Crkva je obicaj pravljenja pogace prihvatila kao obavezni deo božicne i slavske trpeze.

Cestitanje: Božic je u srpskoj tradiciji porodicni praznik, tako da se u posete ide na drugi dan Božica, kada se praznik pojedinacno cestita svim ukucanima, tradicionalni pozdravom: “Hristos se rodi”, na koji se otpozdravlja: “Vaistinu se rodi”. Ovako se hrišcani pozdravljaju sve do praznika Bogojavljenja, kad je Hristos kršten. Kako u januaru najcešce ima puno snega, po srpskim selima je, na drugi dan Božica, bilo uobicajeno prezanje konja u saonice i vožnja po sokacima.

Treceg dana Božica (posvecen je svetom Stefanu) iznose se slama i ostaci badnjaka iz kuce. Slama se obicno nosi u vocnjak i vezuje za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Prema narodnom verovanju, ugarci od badnjaka se cuvaju jer imaju lekovito dejstvo i koriste se tokom godine za lecenje obolele stoke.

BOŽICNA PORUKA PREDSEDNIKA OPŠTINE POŽAREVAC DUŠANA VUJICICA

U RADOSTI, S PORODICOM

U predvecerje velikog praznika - Božica, gradanima požarevacke opštine obratio se predsednik Dušan Vujicic:

- Ispred rukovodstva i u svoje licno ime cestitam našim gradanima Božic sa željom da ga u miru i radosti, sa porodicom docekaju i proslave. Neka tako bude i svih narednih godina za Božic.

DOCEK NOVE GODINE U PETROVACKOM KRAJU

VESELO UZ VATROMET I TRUBACE

Nova 2008. godina u petrovackoj opštini docekana je veselo svuda gde se slavilo, a najveselije u novogodišnjoj noci bilo je na gradskom trgu gde je Nova godina docekana uz tradicionalni vatromet i nezaobilazne trubace, a u organizaciji Skupštine opštine. Na trgu su posebno veseli i razdragani bili mladi koji su gromoglasnom pucnjavom petardi, pesmom i igrom proslavili dolazak novog leta. Oni stariji, pretpostavlja se zbog niskih temperatura, nisu se usudili da izadu iz kuca. Najbitnije je to da je slavlje proteklo bez narušavanja javnog reda i mira, bez povreda i nezgoda.

Novu godinu je sa gradanima na trgu docekao i predsednik opštine Radiša Dragojevic sa saradnicima, koji je iza ponoci obišao petrovacko porodilište i službu hitne pomoci Zdravstvenog centra, a zatim i dežurne policajce u OUP Petrovac. Predsednik je radnicima ovih službi urucio prigodne poklone, ali uobicajna nagrada Skupštine opštine za prvo novorodence u 2008. sacekace neki drugi datum, jer u novogodišnjoj noci petrovacka opština nije dobila najmladeg žitelja. Tom prilikom predsednik Dragojevic je putem lokalnih medija svim gradanima cestitao Novu godinu: „ Ispratili smo veselo 2007. godinu. Mi ovde u opštini Petrovac na Mlavi imamo i razloga za slavlje, jer gotovo sve što je obecano je uradeno, u nekim segmentima i više od toga i svakako da takva godina zaslužuje takav ispracaj, ali i 2008. docekujemo sa optimizmom uz bistricke trubace na trgu i uz vatromet i neizbežne petarde i mnogo mladog i razdraganog sveta.

Verujemo da cemo u sledecoj godini završiti našu kapitalnu investiciju - sportsku halu i do lokalnih izbora dok je ovaj saziv na vlasti uradicemo dosta toga kada se radi o putnoj mreži , naravno cim zapocne gradevinska sezona".

Inace, veselo je bilo i u brojnim kaficima i restoranima, ali kao i ranijih godina najveci broj žitelja petrovacke opštine odlucio se za docek Nove godine u toplom kucnom ambijentu. Takode, u vreme novogodišnjih i božicnih praznika veliki broj naših gradana zaposlenih u inostranstvu stigao je u zavicaj da proslavi praznike, što je samo upotpunilo lepu atmosferu praznika.

D.Ilic

PREDSTAVNICI POŽAREVACKE OPŠTINE POSETILI DECJE ODELJENJE U BOLNICI

BOŽICNI PAKETICI ZA BOLESNU DECU

Jedna lepa tradicija koju neguje rukovodstvo požarevacke opštine nastavljena je i ove godine. Povodom velikog hrišcanskog praznika, Božica, delegacija opštine koju je predvodio mr Tihomir Jovanovic, posetila je prošlog petka male pacijente smeštene na Decjem odeljenju i u boksu za bebe i urucila im poklon paketice.

- Od strane predsednika opštine Dušana Vujicica zamoljen sam da vas srdacno pozdravim, da vam cestitam Novu godinu, božicne i druge praznike i da vam poželim brzo ozdravljenje. Takode, osoblju Odeljenja želim puno uspeha u radu u ovoj godini u kojoj cemo se svi zajedno ponašati tako da nam zdravstvena zaštita dece bude prva briga, rekao je Jovanovic obracajuci se malim pacijentima.

Na poklonima i višegodišnjoj podršci i pomoci Decjem odeljenju i Bolnici, zahvalio se dr Miloš Brankovic, nacelnik.

- Ovaj humani gest opštine uoci Božica jedan je u nizu humanih poteza naše opštine prema Bolnici. Podrška predsednika je kontinuirana, podsetio bih da smo mi pre osam meseci od opštine i Rotari kluba dobili jednu skupu kardiološku sondu koju intenzivno koristimo. U ime ovih malih pacijenata zahvaljujem se na današnjoj poseti, a u ime zaposlenih na višegodišnjoj saradnji i podršci, rekao je Brankovic uz napomenu da su sva deca koja su trenutno smeštena na Decjem odeljenju lakši bolesnici i da ce uskoro moci kucama.

S.E.

NOVA GODINA U VRTICIMA

DEDA MRAZ ŠIROKE RUKE

Najmladi su, kako i prilici, najveselije docekali Novu godinu. U svim vrticima požarevacke Ustanove "LJubica Vrebalov" je organizovan poseban program u kome su se deca i vaspitaci zajedno radovali nastupajucim praznicima. Za decu i roditelje su organizovane predstave, mali i veliki glumci pobrali su srdacne aplauze. Vrtic "Neven" bio je mesto za radost uz predstave za decu iz seoskih seredina. Bilo je duskanja a, svakako, najvecu radost je uneo Deda Mraz koji nije zaobišao nijedan vrtic.

Uoci Nove godine, RIO Kostolac darivao je svakom vrticu po jelku, veliku, u saksiji, da je deca i vaspitaci, cim olepovremi, zasade u dvorištu vrtica. Novogodišnjem darivanju pridružila se i Ustanova koja je deci svih vrtica darivala citavo "malo brdo" igracaka iz "Pertinija".

Veoma originalna ideja realizovana je u požarevackom vrticu "Leptiric": u novodogradenom delu vrtica organizovan je veoma uspeli i neocekivano poseceni "Novogodišnji vašar". Mališani "Leptirica" su, zajedno sa vaspitacicama, napravili bezbroj veoma originalnih i unikatnih novogodišnjih ukrasa i dekorativnih predmeta, pa ih po veoma pristupacnim, gotovo simbolicnim cenama, ponudili svima koji na vašar dodu, ne samo rodieljima - dolazili su i svi koj su za vašar culi, tako da se akcija završila sa žaljenjem i organizatora i posetilaca što se nije pripremilo još toliko ukrasa i predivnih kreacija. Ima izgleda da ce Novogodišnji vašar i dogodine biti u "Leptiricu", ali duže i sadržajnije pripremljen.

D. M.

NAKON PRIVATIZACIJE KOMPANIJE ROBNE KUCE BEOGRAD

VERANO MOTORS STIŽE U POŽAREVAC

- Verano obecava povratak starog sjaja Robnih kuca Beograd

- 43 radnika požarevacke Robne kuce dobilo otkaze

- Zakupcima prostora u požarevackoj Robnoj kuci otkazani ugovori o zakupu

"Ne radimo"- natpis je koji je prvih dana Nove godine privukao mnogo pažnje, a istaknut je na vratima požarevacke Robne kuce, koja je za samo jedan dan ostala sasvim prazna- "opustošena".

U ovaj bi objekat trebalo da se useli novi vlasnik, Verano motors, nakon što je kupio objekte kompanije Robne kuce Beograd, koja je inace više od pet godina u tzv. radnom stecaju. Tako je nakon realizovane kupovine oko tridesetak zakupaca prostora u požarevackoj Robnoj kuci dobilo otkaze zakupa i iselilo se iz ovog objekta, a 43 radnika Robne kuce dobilo je otkaze ugovora o radu.

Ipak, ocekivanja su vrlo visoka, jer su u Verano motors za cilj postavili povratak starog sjaja Robnih kuca Beograd.

-Robne kuce Beograd sedamdesetih i osamdesetih godina bile su treci trgovinski lanac u Evropi i prvi na Balkanu, podseca bivši direktor požarevacke Robne kuce, sada koordinator, Nenad Lekic, dodajuci: "Verano motors je ponudio najvecu cenu i 28. decembra prošle godine je isplatio. Pošto je preduzece prodato u stecaju, Verano motors je kupio objekte bez obaveza prema radnicima i poveriocima. Ali, pošto je kupoprodajna cena prilicno visoka, dugovanja ce biti namirena."

U Robnoj kuci u Požarevcu bilo je zaposleno 43 radnika, kojima su ostale neisplacene 22 zarade, dodaje Lekic i istice:

-Radnici ce biti obešteceni po osnovu minimalnih zarada i na osnovu iznosa preko minimalnih zarada, koje je priznao Trgovinski sud. Sindikat Robnih kuca je ugovorio sa Vladom RS da suma od 29.5 miliona evra bude namenjena za socijalni program zaposlenih, kojih je nešto više od hiljadu u svim Robnim kucama u Srbiji. Oko 4.5 do 5 miliona evra namenjeno je za socijalni program koji predvida po 150 evra za godinu radnog staža za svakog radnika koji je bio angažovan do prodaje firme. Ostatak od oko 25 miliona evra bice rasporeden radnicima koji su bili zaposleni u kompaniji Robne kuce Beograd od 1965. god. do otvaranja stecaja, tako da ce za svaku godinu dobiti oko 135 evra.

-Novi vlasnik, Verano motors, sa devetoro starih radnika kompanije Robne kuce Beograd ima sklopljen Ugovor o delu. U najavi je i mogucnost da to bude ucinjeno sa još nekolicinom njih, istice Nenad Lekic, ukazujuci na to da Verano motors najavljuje da ce u Robne kuce Beograd uložiti oko 70 miliona evra za adaptaciju objekata u pokušaju da im vrati stari sjaj.

A. M.

USVOJEN ZAKON O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI

POŽAREVAC I ZVANICNO GRAD

U subotu 29. decembra Skupština Republike Srbije izglasala je cetiri zakona neophodnih za raspisivanje pokrajinskih i lokalnih izbora, od kojih je za žitelje opštine Požarevac svakako najvažniji Zakon o teritorijalnoj organizaciji na osnovu kog je Požarevac dobio status grada. Dugoocekivani i najlepši novogodišnji poklon obradovao je gradane Požarevca i Kostolca, ali istovremeno i uzburkao politicke strasti. Te veceri predsednik opštine Dušan Vujicic održao je konferenciju za novinare na kojoj se zahvalio svim akterima u prici sa srecnim završetkom- vladajucoj koaliciji, opoziciji, posebno narodnim poslanicima svih stranaka, Episkopu Branicevskom gospodinu Ignatiju, novinarima...

- Ja sam danas saznao da je naša Skupština Republike Srbije dodelila status grada opštini Požarevac. Zahvalan sam Vladi i Ministarstvu za lokalnu samoupravu, i želim odmah da cestitam gradanima opštine Požarevac dobijanje statusa grada. Mi smo unazad nekoliko puta u Kostolcu klicali da želimo status grada opštine Požarevac i dobijanje statusa opštine Kostolac. To je ovog puta ucinjeno na opšte zadovoljstvo i nestao je jaz godinama nepotrebno stvaran na relaciji Kostolac- Požarevac. Sada smo to i ozvanicili, dobicemo i upustvo od Republike, a status cemo izmeniti ovde, u Požarevcu, da se to pravno i valjano reguliše na opšte zadovoljstvo svih stanovnika Požarevca, grada Kostolca i ostalih naselja opštine Požarevac. Važno je da smo uvršteni u 19 opština koje su dobile status grada, kao covek od iskustva tvrdim da Požarevac to zaslužuje, da nikada nije bio zatvoren grad, a sada je to i ozvaniceno. Ja sam posebno zahvalan Vladiki Ignjatiju koji nam je obecao pomoc, svim našim poslanicima u Republickom parlamentu koji su obrazložili i insistirali na predlogu koji je odavde upucen Ministarstvu za lokalnu samoupravu. Nije važno ko je prvi, a ko poslednji, važno je da smo svi zajedno, zahvalan sam i svim partijama koje su ovo podržale, a naši gradani su sa oduševljenjem prihvatili ovakav predlog za dobijanje statusa grada. Smatram da cemo mnogo bolje, brže i efikasnije i uci u Evropu, svi zajedno, Republika Srbija sa gradovima i svim gradovima koji pripadaju podrucju Branicevskog okruga. Ovo je izdejstvovano zahvaljujuci svima nama, a ni jednoj opštini sa teritorije ovog okruga to ne može da šteti, naprotiv, samo da doprinese vecem razvoju. Dobijacemo više sredstava, imacemo inspekcije koje ce biti pod direktnom ingerencijom gradonacelnika koji bude izabran na predstojecim izborima, radice se brže, bolje i efikasnije. Mi kao najuže rukvodstvo izvršne i zakonodavne vlasti formirali smo komisiju koja je za kratko vreme predanog rada sacinila Elaborat o opravdanosti dobijanja statusa grada. Na izradi tog dokumenta bili su angažovani Jasmina Nikolic, direktor Istorijskog arhiva, inace diplomirani etnolog, Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije Milena Pavlovic Barili, profesor srpskog jezika i književnosti, Milorad Ðordevic, direktor narodnog muzeja, profesor istorije i mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine Požarevac. NJih cetvoro radilo je predano i ozbiljno nekoliko dana jer trebalo je sve to pripremiti u formi zahteva za dobijanje statusa grada. Mi iz vladajuce koalicije uz ucešce naših poslanika smo sve to pregledali i odobrili, video sam tada da možemo jedinstveni mnogo više da uradimo i ostvarimo, i tako je i bilo. Zahvalan sam zbog toga svim našim poslanicima, Goranu Petrovicu, nacelniku Branicevskog okruga i naravno, to ne smem da propustim, i vama novinarima koji ste zdušno bili za status grada, naglasio je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

Narodni poslanik iz redova DSS Slavoljub Matic porucio je iste veceri na putu za Požarevac, kako kaže, nelegitimnoj vlasti u opštini Požarevac da se ne kiti tudim perjem.

- Usvajanjem ovih zakona svecano možemo da kažemo da je danas Požarevac dobio status grada, i takode možemo da cestitamo našim Kostolcanima zato što ce u okviru grada Požarevca Kostolac svakako dobiti svoju gradsku opštinu. Ono što je mene iznenadilo, to je da su poslanici SPS i SRS bili protiv, a cini mi se da gospodin Dušan Vujicic treba da zapita svoju stranku za koga ona ustvari radi, i ne bi trebalo da se bilo ko od nelegalne opštinske vlasti kiti tudim perjem. Zna se ko je uradio posao vezan za grad Požarevac, zna se cija je to bila politicka ideja, i zna se vrlo dobro da sam ja u izbornoj kampanji obecao da ce Požarevac dobiti status grada i evo, veoma sam zadovoljan zato što smo ostvarili jednu vrlo dobru politicku ideju, porucio je Matic.

- I zvanicno mogu da saopštim da je veceras završetkom glasanja o ova cetiri zakona koja su bila na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, Požarevac i zvanicno dobio status grada. O daljoj organizaciji, realizaciji projekta statusa grada još ce se naknadno dogovarati sve politicke stranke u opštini Požarevac. Što se tice lokalnih izbora, o tome ce se dogovoriti sve politicke stranke koje participiraju u Republickom parlamentu, a okvirni datum je negde prva polovina maja meseca ove godine, kaže Žarko Pivac, narodni poslanik iz redova Demokratske stranke.

Za razliku od Slavoljuba Matica, narodni poslanik Socijalisticke partije Srbije Miletic Mihajlovic iz Petrovca na Mlavi smatra da su svi narodni poslanici Branicevskog okruga zaslužni što je Požarevac dobio status grada.

- Ono što je svakako važno za Branicevski okrug jeste dobijanje statusa grada za Požarevac. To je bilo pod znakom pitanja zbog formalnih kriterijuma, pre svega broja stanovnika. Moram da kažem da je lokalna samouprava, odnosno opština Požarevac sacinila jedan elaborat i formalizovala svoj zahtev koji je bio prosleden Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, to je stalo i videlo se da nema šanse da Požarevac dobije status grada. Moram da kažem da su narodni poslanici Branicevskog okruga bili dosta aktivni pa u nekom dogovoru u opštini Požarevac sa narodnim poslanicima razgovarali smo kako da jednu ideju približimo realnosti i da se ona ostvari. U toj pripremi receno je da i opozicone stranke imaju znacajnu ulogu, da sa svoje pozicije ucine odreden pritisak i uticaj na vlasti u Beogradu. Što se tice SPS, ukljucio se i vrh partije, kao i ja, i u više navrata imali smo kontakte sa ministrom Markovicem. Konacno je došlo do tog sastanka na kome su ucestvovali poslanici iz redova SRS Valjarevic i Arsic, Matic iz DSS, Rade Milovanovic i Žarko Pivac iz DS i moja malenkost, Miletic Mihajlovic iz Socijalisticke partije. Inace, bila je varijanta da ako Požarevac ne ude u predlog zakona, da to ucinimo putem amandmana, a bilo je predloga da ja kao narodni poslanik SPS uložim taj amandman. Srecom nismo izborili status grada putem amandmana jer to je svakako i teži put vec se naš zahtev našao u predlogu Zakona. Na zadovoljstvo moje i Socijalisticke partije Srbije, nadam se i svih gradana, Požarevac je postao grad što mu omogucava jedan brži razvoj, kao i razvoj Branicevskog okruga tako da smatram da smo svi u dobitku, mišljenja je Miletic Mihajlovic.

M. Kuzmanovic

NACELNICA OPŠTINSKE UPRAVE POŽAREVAC, ZORICA MARKOVIC, O STATUSU GRADA POŽAREVCA

OSTVARENJE STATUSA POSLE LOKALNIH IZBORA

- Grad u svom sastavu može da ima dve ili više gradskih opština, ali i ne mora

Požarevac je dobio status grada, što znaci bolju perspektivu u svim segmentima njegovog daljeg razvoja. Medutim, suštinsko ostvarenje novog statusa može biti realizovano nakon lokalnih izbora, dakle, po slovu Zakona, sa formiranjem nove, Gradske skupštine - saznajemo od nacelnice Opštinske uprave Požarevac, Zorice Markovic.

U kontekstu ostvarenja statusa grada nacelnica Markovic ukazuje na objavljivanja seta zakona koji cine Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o glavnom gradu, od kojih ukazujemo na prva dva.

Izmene teritorijalne organizacije

“Teritorijalnu organizaciju, po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, cine opštine, gradovi i grad Beograd. Na Požarevac se, dakle, odnose odredbe za gradove, kaže nacelnica Zorica Markovic i objašnjava dalje znacenje pomenutog:

-Inicijativu za izmene teritorija opština, kao i spajanje, gašenje, izdvajanje i slicno, pokrece Skupština opštine ili najmanje deset posto biraca. Inicijativa obavezno mora biti obrazložena, u smislu neophodnosti promena zbog teritorijalne, ekonomske, kulturno- istorijske i slicno, celovitosti. Obrazloženje se dostavlja Vladi RS, koja utvrduje da li je inicijativa u skladu sa zakonom i da li je opravdana. Potom je Vlada dostavlja Narodnoj skupštini RS. Predsednik Narodne skupštine zatim raspisuje Savetodavni referendum, koji se smatra uspešnim ako glasa više od polovine biraca. Tako nastaju nove opštine, gase se stare i slicno.

Slovo Zakona o lokalnoj samoupravi

Grad je teritorijalna jedinica lokalne samouprave, koja ima najmanje 100.000 stanovnika i koja cini jedinstvenu celinu, dakle, teritorijalnu, ekonomsku, kulturno- istorijsku... Da bi ispoštovao tu celovitost Zakon o lokalnoj samoupravi RS dozvoljava i manje od 100.000 stanovnika.

Izmedu ostalog, po ovom Zakonu, grad može u svom sastavu da ima dve ili više gradskih opština. Dakle, “može”, što ne znaci i da mora. Nema obaveze, niti automatizma u formiranju gradskih opština, vec je to pre svega uslovljeno obrazloženim realnim potrebama i interesima date sredine i gradana.

Strukturu gradske vlasti cine Gradska Skupština, Gradonacelnik, Gradsko vece i Gradska uprava, cije formiranje i eventualna razrešenja objašnjava nacelnica Opštinske uprave Požarevac, Zorica Markovic:

-Zakon definiše da Gradska skupština može imati najviše do 90 odbornika. Predsednika Skupštine predlaže najmanje trecina odbornika. Bira se tajnim glasanjem vecinom glasova svih odbornika, na period od cetiri godine. Zamenik predsednika bira se po istom sistemu, a obojica mogu biti razrešena pre kraja mandata, na isti nacin na koji su i birani.

Najvece su izmene kod gradonacelnika, primecuje nacelnica Markovic:

-Bira ga Gradska skupština iz redova odbornika na 4 godine, tajnim glasanjem, vecinom glasova ukupnog broja odbornika. Predlog za kandidata za gradonacelnika daje predsednik Gradske skupštine. Kandidat za gradonacelnika predlaže kandidata za svog zamenika, koji se bira po istoj preceduri u Skupštini. NJihovim izborom na te funkcije prestaje im mandat odbornika. Razrešenje Gradonacelnika grada pre isteka mandata povlaci i prestanak mandata njegovog zamenika. Gradonacelnik je predsednik Gradskog veca po položaju, a njegov zamenik je zamenik po položaju. Gradsko vece bira Gradska skupština na predlog Gradonacelnika, tajnim glasanjem, vecinom glasova od ukupnog broja odbornika, na period od 4 godine.

Inace, Gradska skupština se raspušta pre isteka mandata u tri slucaja: ukoliko ne donese budžet i Statut u zakonom predvidenom roku, ako ne zaseda duže od tri meseca i ukoliko u roku od mesec dana od dana konstituisanja ne izabere Gradonacelnika i Gradsko vece. Vlada RS tada uvodi Privremeni organ, a predsednik Narodne skupštine je u obavezi da raspiše nove izbore u roku od dva meseca.

“Mesna samouprava se i dalje odvija preko mesnih zajednica, ciji je status ostao nepromenjen, dakle, one su i dalje samostalna pravna lica.”

“Medu izmenama je i uvodenje Komunalne policije na lokalnom nivou, kao i citavog niza inspekcija koje su bile na republickom nivou. Sada se svode na lokalni. Novina je i to da funkcioneri mogu biti u stalnom radnom odnosu u opštini, odnosno, gradu.”

A. Maksimovic

PUNO POSLA OVE ZIME ZA PUTARE PREDUZECA ZA PUTEVE "POŽAREVAC"

UVEDENA STOPOSTOTNA PRIPRAVNOST

- Od Svetog Nikole primenjuju se danonocna dežurstva l Neposredno na održavanju puteva u Branicevskom okrugu angažovano oko 250 radnika l U danima vikenda, pred Božic, velike probleme u saobracaju stvarala ledena kiša

Za razliku od nekoliko prethodnih godina, ove zime radnici Preduzeca za puteve “Požarevac” koji brinu o prohodnosti saobracajnica na podrucju Branicevskog okruga imaju posla “preko glave”. Vremenske neprilike u vidu niskih temperatura, snega, ledene kiše i jake košave, proteklih dana, bile su pravi izazovi za zaposlene u ovom preduzecu koji su tim izazovima, u vreme novogodišnjih praznika i Božica uspešno odgovorili. Prema recima Željka Lukovica, rukovodioca Radne jedinice “Održavanje” odnosno zamenika nacelnika Štaba zimske službe, od Svetog Nikole zima se pokazala u pravom svetlu:

- Bilo je tu i ledene kiše, snežnih padavina 48 sati bez prekida, a zatim i košave. Trenutno smo u stopostotnoj pripravnosti, na terenu su tri grejdera. dve utovarne lopate, šest kamiona i radimo 24 sata dnevno. Radnicima se hrana dovozi jer je košava na pojedinim mestima toliko jaka da stvara smetove i neprohodnost, narocito to važi za puteve ka Velikom Gradištu i za Klicevac. Put prema Kucevu poznat kao Divan, Šapinsko brdo takode je veoma problematican, pa smo pojacali angažovanje mehanizacije. Situaciju u Branicevskom okrugu nekoliko dana pred Božic tretirali smo kao elementarnu nepogodu. Koliko je ovo prava zima i mnogo hladnija nego prošlogodišnja možda najbolje ilustruje podatak da smo do 4. januara za održavanje puteva potrošili onoliko materijala koliko nam je bilo potrebno za celu prošlu zimu, saznajemo od Lukovica koji još napominje da ce oko 250 radnika Preduzeca za puteve “Požarevac” aktivno ukljucenih na zimskom održavanju, uspeti da, i pored surovih uslova, obezbede i održe prohodnost svih putnih pravaca.

Prvi prioriteti ostaju magistralni putevi za Gradište i Kucevo, oni u svakom trenutku moraju biti prohodni. Ukoliko sopstvenim snagama ne budu mogli da se suprodstave višoj sili pomocice drugi koji su to i do sada cinili a u cijem je takode interesu da se saobracaj nesmetano odvija kao, na primer, Kop Drmno cija se utovarna lopata i sada koristi za uklanjanju snežnih nanosa na putu ka Klicevcu.

Što se materijala za posipanje zaledenih puteva tice, na stovarištu ga ima u dovoljnim kolicinama, obezbeden je blagovremeno iako prošle godine nije bilo velike potrebe za njim.

- Materijal ne štedimo, bezbednost je na prvom mestu. Naše je da cinimo maksimum da se saobracaj normalno odvija i po ovakvom vremenu, medutim, i vozaci moraju da budu krajnje obazrivi. Postoji nekoliko pravaca koji su naizgled cisti i suvi ali mogu biti veoma opasni ukoliko izostane budnost vozaca. Na primer, u Bradarcu je ovih dana put bio veoma suv, ali iza Bradarca tri kilometra, zabeležili smo pravi Sibir. Zatim put izmedu Bratinca i Dolova izgledao je cist kao tokom letnjih meseci, ali vec kod Atlantik pumpe imali smo ogromne smetove. Dakle, nema opuštanja na putu, iza suve deonice najcešce vreba opasnost u vidu smeta ili leda. Naš savet je da je najbolje pri ovakvim uslovima odustati od putovanja, a ako je to ipak moranje, dobro je da nas vozaci pozovu i da se informišu o situaciju na terenu. Naša služba im je na raspolaganju 24 sata, u bilo koje doba mogu pozvati broj 221 -177 i dobice tacne podatke o tome šta ih ceka na putevima na teritoriji koju mi pokrivamo, napominje Lukovic.

A Preduzece za puteve “Požarevac” pokriva odnosno održava oko 860 kilometara državnih, regionalnih puteva u Branicevskom okrugu, zatim sve lokalne puteve pri opštinskoj Direkciji Smederevo i sve lokalane puteve i ulice u opštini Požarevac. Postoji usmeni dogovor sa opštinskom Direkcijom Malo Crnice oko pružanja pomoci na otklanjanju snega na njihovim putevima i održavanju njihovih lokalnih putnih pravaca vezanih za državne saobracajnice. Putari Preduzeca za puteve “Požarevac” pomažu svima. U vreme zavejavanja vade ljude iz smetova, odazivaju se apelima bolnice, škola i drugih ustanova kojima je potrebna njihova usluga.

S.E.

KVALITET - OSNOV BUDUCIH RADOVA

Preduzece za puteve "Požarevac" A.D. Požarevac u 2007.godini je poslovalo u skladu sa Planom poslovanja kao i na osnovu poslovne politike utvrdene od strane organa i poslovodstva Preduzeca za puteve "Požarevac" A.D. Požarevac i "Primorja" d.d. kao vecinskog vlasnika.

Plan poslovanja za 2007. godinu baziran je na rezultatima ostvarenim u poslovnoj 2006.godini i u proceni mogucnosti funkcionisanja u 2007.god.

Osnovna karakteristika poslovanja u poslovnoj 2007.godini, je bila razvojna i ogledala se u sledecem:

- uskladen je i potpisan kolektivni ugovor izmedu poslodavca i sindikata koji je u primeni po svim njegovim segmentima.

- Funkcionisanje društva u smislu upravljanja procesima, nacina planiranja, analize ostvarenih rezultata, donošenja poslovnih odluka je u potpunosti, u skladu sa jedinstvenim informacionim sistemom d.d. "Primorje '.

- Uskladena je organizacija i sistematizacija u Društvu u skladu sa zahtevima najsavremenije tehnologije i tržišta.

- Kontinuirana briga o standardu radnika narocito u smislu zarada.

- Izraženi principi razvojne politike u smislu nabavke savremene opreme i sredstava za rad (u 2007.god. nabavljeno je opreme u vrednosti od 50.000.000,00 dinara.

- Kvalitet izvedenih radova kao glavni cilj društva je u dobroj meri ostvaren a koji ostaje kao glavni zadatak i za naredne poslovne godine.

- Ostvarenje strateških ciljeva u smislu dugorocnog razvoja kao što su aktivnosti oko otvaranja kamenoloma i šljunkare.

- Sistem funkcionisanja Društva je u potpunosti uskladen sa evropskim standardima definisan ISO 90001. 2001 ( sertifikat dobijen pocetkom 2006.god.).

- Poslovni plan u smislu finansijskih rezultata za 2007.godinu je prebacen oko 4%.

- Uraden plan poslovanja za 2008.godinu koji je uvecan za 16% u odnosu na 2007. godinu.

Najvažniji poslovi izvršeni u poslovnoj 2007.godini su redovno održavanje državnih puteva I i II reda, kao i održavanje lokalne putne mreže na teritorijama opština sa kojima smo imali ugovore za navedene poslove. Kao važan segment naših radova u proteklom periodu treba navesti i poslove izvršene iz sredstava NIP-a.

Vodeci investitori u protekloj godini su:

1. JP "PUTEVI SRBIJE"Beograd za koje smo radili poslove na redovnom letnjem i zimskom održavanju (ukupno 860km državnih puteva I i II reda), kao i na poslovima periodicnog održavanja (rehabilitacija kolovozne konstrukcije sa nanošenjem novog sloja asfalta). Na poslovima redovnog letnjeg održavanja kolovozne konstrukcije - krpljenje udarnih rupa ugradeno je 14.500 t asfalta, za rehabilitaciju potrošeno je oko 21.000 t asfalta što je približno 20 km državnih puteva uglavnom II reda na kojima je izvršena rehabilitacija kolovoza.

2. Opštinske direkcije (Požarevac, Smederevo, M.Crnice, V.Plana, Golubac, Kucevo) za koje smo pored redovnog letnjeg i zimskog održavanja radili i poslove na rehabilitaciji ulica u naseljima i na rehabilitaciji lokalne putne mreže. U ovoj godini je obiman posao uraden i na objektima koji su finansirani iz programa NIP-a, ( radovi na rehabilitaciji lokalnih puteva ulica u naselju, kao i izgradnja otvorenih sportskih terena u osnovnim školama) Najznacajniji objekti su:

- Lokalna putna mreža na teritoriji opštine Golubac oko 6km

- Lokalna putna mreža u Opštini M.Crnice približno 30km

- Lokalni put Brežane Batovac L=4,65km

- Lokalni putevi na teritoriji Opštine Kucevo oko 20km.

- Lokalni put za Viteževo L=2km

- Otvoreni sportski tereni 20 igrališta

- Ulice u Opštini V.Plani: ul. Ive Andrica, Slobodana Jovanovica, Karadordeva, Branka Radicevica, Vojislava Ilica, Isidore Sekulic, Vite Cvetkovic, Drinska, Moravska, Ilije Garašanina, Jovana Stojanovica, Stevana Mokranjca, Vidovdanska, Kneza Mihajla, Ðure Jakšica, ulice u naselju Trnovce.

- Ulice u Opštini Mladenovac: ul.Momcila Živojinovica, Dragomira Vujacica, Mome Stevanovica, Maksima Gorkog;

- Ulice u Opštini Smederevo; ul. Starca Vujadina, Kozaracka, Banatska, Balkanska, Revolucije

- Ulice u opštini Požarevac: ul. Miloša Pocerca, Pavla Jurišica, Ilije Bircanina, ulice u naselju Poljana, Ðurda Brankovica, Proleterska-Dalmatinska, Lole Ribara, Stiško sokace, Drvarska ulice u Kostolcu Skojevska, Rudarska, ulice u naselju LJubicevo i naselju Bratinac.

3. Fizcka i pravna lica za koje smo uglavnom radili poslove na izgradnji platoa i parking prostora.

- Poslovi koji su planirani za 2008g.

- Održavanje Državnih puteva I i II reda za JP"PUTEVI SRBIJE"Beograd

- Održavanje lokalnih putnih mreža za lokalne Opštinske Direkcije na teritoriji koju pokriva PZP "POŽAREVAC "AD

- Poslovi iz sredstava NIP-a.

- Investicioni poslovi lokalnih Opštinskih Direkcija

BILJANA JANDERKA, ZAMENIK PREDSEDNIKA SAVETA GMZ KOSTOLAC

KAKO NAROD KAŽE

Vest da je Požarevac u zakonskoj proceduri dobio status grada izazvala je razlicite komentare Kostolcana, od oduševljenja, do suzdržanosti, pogotovo kada je u pitanju Inicijativni odbor za formiranje opštine Kostolac. ceka se na tumacenje Zakona o teritorijalnoj organizaciji, a potom ce uslediti rasprava na zborovima gradana.

- Prošli saziv Saveta GMZ Kostolac pokrenuo je inicijativu za formiranje opštine Kostolac, uradio Elaborat o ekonomskoj opravdanosti i isti prosledio Ministarstvu za lokalnu upravu. Tada smo kontaktirali sa rukovodecim ljudima saveta seoskih mesnih zajednica koje su daleke 1956. godine bile u sastavu tadašnje opštine Kostolac, i izuzev Cirikovca koji se i danas ne izjašnjava, svi oni dali su u nacelu saglasnost. Ovih dana oglasili su se predstavnici Klicevca, Bradarca i Maljurevca koji navodno ne žele da nam se prikljuce, što smatram njihovim licnim mišljenjem. Sa nama žele Stari Kostolac, Drmno, Klenovnik, Petka i Ostrovo, što je po meni sasvim dovoljno da se ispuni zakonska forma o broju stanovništva u jednoj opštini. Naravno, ne isljucujemo mogucnost referenduma, o tome ce se uskoro znati, a sve završiti nadam se do jeseni. Što se tice druge varijante- Kostolac gradska opština, još uvek nemamo informacija, ukoliko nam odgovara, zašto da ne? I tu ce gradani dati konacnu rec, kaže tim povodom Biljana Janderka, zamenik predsednika Saveta GMZ Kostolac, inace clan DSS.

M. K.

DOCEK NA TRGU

VATROMET ZA PAMCENJE

Nova godina u Kostolcu docekana je, kao i godinama unazad, na gradskom trgu, uz muziku, pice i vatromet koji je ove godine trajao duže nego obicno. Dobro raspoloženje nije nedostajalo, za razliku od praznicnog osvetljenja koje je ispred upravne zgrade Privrednog društva “TE-KO” Kostolac, bilo oskudno.

2008. stigla je uz zvuke trube, a svi koji su propustili ovaj dogadaj moci ce da se vec 13. januara okupe i na istom mestu docekaju pravoslavnu Novu godinu.

T.R.S.

DOCEK ZA NAJMLAÐE

DEDA MRAZ DONEO POKLONE

Novu godinu prvi su 31. decembra u podne docekali kostolacki mališani. Na platou ispred Doma kulture mališani iz Ekološkog društva “Zora” okitili su novogodišnju jelku i docekali Deda Mraza koji im je podelio pokloncice i poveo u “vozic”. Klinci su oko sat vremena duskali uz decje pesme i odmah konzumirali slatke paketice. Prethodnih dana najmladi su uživali su u predstavi “Novogodišnja bajka”, koju im je pripremila novoformirana Pozorišna radionica “Patuljak” , a prvog dana nove godine u Biblioteku su poveli deke i bake na druženje sa pesnikinjom Anom Dudaš.

T.R.S.

U CRKVI SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA

BADNJE VECE I BOŽIC

Najradosniji hrišcanski praznik, Božic, proslavljen je u crkvi svetog Maksima Ispovednika u Kostolcu.

Pravoslavni vernici najpre su u nedelju proslavili Badnje vece. Uprkos jakoj košavi i ledu koji je "okovao" ceo grad veliki broj Kostolcana prisustvovao je svecanoj vecernjoj liturgiji koju je služio paroh novokostolacki, otac Aleksandar Mihailovic. Tokom cele veceri stanovnici Kostolca okupljali su se oko vatre, razmenjivali cestitke povodom božicnih praznika i palili badnjake, koje na Badnji dan domacin unosi u kucu kao simbol novog života. Badnjak je nekada "glava porodice" sekla u šumi, danas se u gradovima uglavnom kupuje, ali bitno je da ga svako domacinstvo toga dana ima. On predstavlja posebnu radost deci , kao i posna trpeza postavljena na slami kojom se u kucama nastavlja obeležavanje Badnje veceri.

Na Božic, 7. januara, ujutru, u Crkvi je održana svecana Božicna liturgija uz pricest svih koji su postili tokom prethodnih nedelja. Božic, praznik Hristovog rodenja, oznacava i kraj velikog posta a tradicionalno se, nakon odlaska u crkvu, slavi u porodicnoj atmosferi uz svecanu trpezu.

T.R.S.

ANA DUDAŠ U "NOVOGODIŠNJOJ RADOSNICI"

"MOJ LJUBIMAC" U BIBLIOTECI

Dok su se roditelji oporavljali od doceka Nove godine, deke i bake povele su unuke u kostolacku biblioteku gde ih je cekala pesnikinja Ana Dudaš.

U okviru Novogodišnje radosnice, a u organizaciji Kluba ljubitelja knjige "Majdan", prvog dana 2008. godine promovisana je nova knjiga Ane Dudaš "Moj LJubimac". Knjigu su zajednicki izdali KLJK"Majdan" i "Srpska knjiga" iz Rume.

Pesnikinja iz Malog Crnica vec je predstavljala svoje knjige kostolackoj publici, a nedavna promocija njenih slikovnica izazvala je toliko interesovanje da je Dom kulture bio pretesan da primi sve mlade Kostolcane. I u novoj godini Ana Dudaš je rado videna u Kostolcu. Stihove koje je ona napisala recitovali su clanovi pozorišne radionice "Patuljak", što se pesnikinji, koja je i sama procitala nekoliko još neobjavljenih pesama, narocito dopalo.

- Moje okruženje oduvek su bili najmladi, njima sam posvetila veliki deo svog stvaralaštva.Svakodnevno su mi dolazila deca i otkrivala svoje ljubavne i druge tajne, jer su znali da ih ljubomorno cuvam. Kada sam ih pitala smem li da ih objavim, rekli su mi - zašto da ne? Medu vama vidim buduce pesnike, rekla je prva gošca kostolacke biblioteke u 2008. godini i pozvala mališane da joj pošalju svoje pesme koje ce, obecala je, objaviti.

Novogodišnje druženje, naravno, nije moglo da prode bez Deda Mraza i klovna koji su deci podelili pokloncice.

T.R.S.

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE” - RJ KOSTOLAC

U DVE SMENE

Prvi dan 2008. godine obradovao je vecinu stanovnika Kostolca. Prvi “ozbiljan” sneg padao je u novogodišnjoj noci i radnicima kostolacke radne jedinice JKP “Komunalne službe” Požarevac nije ostavio mnogo vremena za odmor. Pitali smo upravnicu ove radne jedinice kako je u toku Novogodišnjih praznika organizovan rad ove službe.

- Radilo se u dve smene. Prvog januara radilo je vozilo na iznošenju smeca. Radnici su najpre ocistili prilaze kontejnerima, cistili su i bacali so na trotoare, pešacke prelaze i mostove. Sutradan su na iznošenju smeca radila dva kamiona koja, zbog leda, nisu mogla da pridu nekim bocnim ulicama, za cije cišcenje Direkcija za izgradnju angažuje odredeno preduzece. U tim ulicama imamo manji zastoj, ali kamion ce stici, kada se poboljšaju uslovi. Trotoare su tog dana cistili redovni, a sa praznicnog odmora povuceni su i dodatni radnici, koji su, sem pomenutih mesta, cistili krug pijace i groblje.

U ponedeljak, na Božic, radila su takode dva kamiona na iznošenju smeca i pojacana ekipa na cišcenju trotoara.

T.R.S.

MASTER PLAN - BELJANICA

SKIJALIŠTE U SRCU HOMOLJA

Na poslednjoj sednici SO Žagubica u 2007. godini, odbornicima su strucnjaci Fakulteta za primenjenu ekologiju “Futura” Beograd prezentovali strateški dokument - Studiju “Generalno rešenje skijališta Beljanica”. To je polazna osnova za realizaciju dela Master plana, promovisanog jesenas, upravo u Žagubici. Studija je podržana od svih odbornika SO Žagubica.

Inace, Strategijom razvoja turizma Republike Srbije predvideno je da se za najatraktivnije turisticke prostore izradi Master plan. Jedan od njih, “Stig - Beljanica - Kucajske planine”, zahvata opštine Požarevac, Malo Crnice, Petrovac, Despotovac i Žagubicu. U okviru tog Master plana, definisano je nekoliko kljucnih zona: Ergela “LJubicevo”, Staro gradsko jezgro Požarevca, lokalitet Viminacijum, zatim kompleks Zaova, Mlavske terme - Banja Ždrelo, kompleks Resavska pecina sa lokacijama Lisine i Veliko vrelo, a kao izuzetno atraktivno i profitabilno podrucje ocenjen je kompleks Beljanice, kao buduce skijalište, u prvoj fazi “Busovata” površine 12 kvadratnih kilometara. Do 2020. godine, prema planskim dokumentima, na prostoru izmedu Busovate, Recke i vrha Beljanice trebalo bi uložiti oko 56,5 miliona evra. Postoje nagoveštaji da bi se u poboljšanje putne infrastrukture, kao važnog preduslova citavog razvojnog programa, uložilo oko 50 miliona evra.

Oslonac na tri opštine

Generalno rešenje skijališta Beljanica, 1. faza Busovata, temeljeno na podrucje opština Žagubica, Despotovac i Petrovac, predvida da oko 3.000 ležajeva bude obezbedeno u formi seoskog turizma, 1.920 ležajeva u namenski gradenim objektima koji postoje ili ce se graditi do 2017. godine. Prema tom dokumentu, skijalište bi moglo da racuna na više od 11.000 jednovremenih posetilaca, od cega oko 7.000 jednovremenih skijaša

Skijalište Beljanica planirano je u najvišim podrucjima planine, na nadmorskoj visini od 1.050 do 1.300 metara, na severnoj strani planine, sa blagim strminama, pogodnim za pocetnike, ali i za vrhunske sportiste - za Nordijski sport i Alpsko skijanje. Prednost ovog prostora je i u tome što klimatski faktori omogucavaju da se sneg zadrži i duže od tri meseca. Temperatura ispod nule traje oko pet meseci. Položaj planine, takode, odlican je u odnosu na tople vetrove koji otapaju sneg, a i u odnosu na vetrove koji ometaju skijanje.

Analiza turisticke tražnje pokazuje da sa koridora 7, sa Dunava, može da se ocekuje veliki broj turista iz citave Evrope, a znacajan broj se ocekuje i sa koridora 10, okruženje auto puta. Studija je sagledala i prostor u zoni od 240 kilometara, sa 33 grada, sa kog se realno mogu ocekivati turisti. Podrucje od 170 kilometara smatra se vikend - distancom, a 120 kilometara izletnicka distanca. Na posmatranom podrucju turisticke tražnje živi više od 3,5 miliona stanovnika.

“Agro - hoteli”

- Master planom smo konstatovali da nam treba 5.000 ležajeva. S obzirom da se danas raspolaže sa jedva stotinak u ugostiteljskim objektima, redi se o uvodenju potpuno nove privredne grane, sa neslucenim mogucnostima zapošljavanja i plasmana hrane, uz smeštaj. Kako se na samom skijalištu predvida izgradnja samo objekta koji ce nuditi dnevne restoraterske usluge, usluge smeštaja baziraju se na okolna sela. Forma koju smo nazvali “Agro hotel”, predstavlja udruženu grupu od najmanje 10 domacinstava koja ce biti organizovana da pruže smeštaj i ishranu, spravljenu od sopstvenih namirnica. Selo ce morati da ima recepciju i Klub sela, gde ce gosti biti prihvaceni, provoditi vreme u zajednickim aktivnostima, družiti se sa meštanima... Atar sela treba prvenstveno da bude pravno ureden tako da meštani imaju pravo da ga ureduju i eksploatišu. Istraživanja predvidaju lanac Agro-hotela: podrucje Žagubice 9, podrucje Krepoljina 5, oko Petrovca 10. U podrucju Despotovca se racuna na 9, a oko Resavice 4 Agro-hotela. Po Zakonu o turizmu, jedno seosko domacinstvo može da pruža usluge smeštaja i ishrane za 30 gostiju. Deset domacinstava, to je vec 300 ležajeva, solidan hotel. Na posmatranom podrucju trenutno je 4.500 domacinstava sa 5 i više soba. Angažuju li makar dve slobodne sobe sa po dva ležaja, to je mogucnost za smeštaj 36.000 gostiju. Studija racuna na 10% domacinstava - 3.600 ležajeva. To su solidni prihodi, radno angažovanje stanovništva, ulaganje prihoda u osavrmenjenje i proširenje kapaciteta. Sva ova sela, danas u stagnaciji, pa i odumiranju, dobijaju neslucenu šansu ne samo da ožive, nego da budu u situaciji da nemaju dovoljno ljudi za posao koji se otvara. Videcete, bice ovde nedostatka radne snage. Bice to šansa za sve danas zapošljene u inostranstvu da razmisle, vrate se, u svoj kraj ulože steceni kapital, vrate i svoj podmladak u rodno selo. U gravitacionoj zoni skijališta danas je nastanjeno 31,5 hiljada stanovnika. Studija posmatra i populaciju koja danas ima devet godina. Danas ih je oko 4.200 i vec su u poziciji da doprinesu, kroz 10 godina bice u punoj snazi da ponesu realizaciju i dalji razvoj citavog projekta, - istakao je tokom prezentacije Slobodan Mitrovic, rukovodilac projekta.

Prestižno skijalište

Skijalište Beljanica imace žicare ukupne dužine 19 kilometara, visinske razlike od oko 3.000 metara, dnevno ce moci da prevezu više od 7.000 skijaša. Sa ski stazama na 17 hektara, restoranom sa 450 sedišta, parkingom za stotinak vozila, pratecom opremom - tabacem staza, mašinom za veštacki sneg i dosta pratecih sadržaja, bice jedno od najmodernijih skijališta u zemlji.

Alpsko skijalište bice dugo 38 kilometara, na prostoru od 200 hektara. Nordijske staze, na površini od 20 hektara, bice dugacke 25 kilometara. Uporedeno sa postojecim ski - centrima u Srbiji, skijalište na Beljanici bice u višestrukoj prednosti po sadržini, lepoti, prostoru i atraktivnosti.

Istovremeno, strategija da se na samom skijalištu ne grade smeštajni kapaciteti, time ne narušava prirodna lepota i ne zagaduje okolina, samu investiciju znacajno pojeftinjuje i skracuje vreme od pocetka gradnje skijališta do pocetka eksploatacije i vracanja uloženog novca.

Smeštajni kapaciteti u formi Agro - hotela, u selima u podnožju skijališta, zadržace na selu i u funkciju staviti lokalno stanovništvo, dajuci mu priliku da materijalizuje uloženo u porodicne kuce, a istovremeno i da intenzivira ratarstvo i stocarstvo, za potrebe pripreme hrane i Homoljskih specijaliteta za goste.

Investicioni paketi

- Postoji i zamisao da se u gradnju skijališta ukljuce ljudi sa ovog podrucja, zaposleni u inostranstvu, da tamo zaraden novac ulože u investicione pakete, kakve smo ovim projektom predvideli. Tako, model - 1, ski lift, podrazumeva žicaru, uredene ski - staze, ski restoran na samom skijalištu, parking sa rasvetom, prikljucke vode, struje, kanalizacije... U taj paket je ušla cena zemljišta, uredenje trase, cena ski lifta, ski staze, restoran, parking, ucešce 33% za tabac, pošto ce jedan uredaj da opslužuje tri žicare, ucešce za veštacki sneg, što ukupno, sa doprinosima, iznosi 4,2 miliona evra. Takav paket može da investira jedan covek, grupa, ili selo kao Agro - hotel. Tako bi, po prvi put u Srbiji, ovaj model investiranja mogao u praksi da pokaže da se ne mora uvek cekati neki veliki investitor koji sa velikim parama izvlaci sav profit, kao što se to desilo na Kopaoniku. Drugi model, sa žicarom cetvorosedom umesto ski lifta, vredi oko 6 miliona evra i po istom sistemu se može realizovati. Generalno, cilj je da profit i porezi ostanu ovde, kao prihod lokalnog stanovništva i lokalne samouprave. Jednostavno, investicioni paketi mogu da idu na tender, investitori bi bili poslovni partneri Ski - centra, koji upravlja citavom turistickom destinacijom, - naglasio je Mitrovic.

Racunica

Investicioni zahvat, osim trasiranja i gradnje pristupnih komunikacija, predvida adekvatnu elektro - opremu i postrojenja, dalekovode, trafostanice, elektrolinije... Ukupno, tehnicko opremanje samog skijališta vredno je nešto više od 32 miliona evra. Konacna velicina investicija - svih objekata, vozila i opreme, ceni se na oko 56,5 miliona evra.

Na drugoj strani, godišnji bruto prihod Ski - centra procenjuje se na 21,3 miliona evra. Rashodi se procenjuju na oko 5 miliona, dobit na 13, a nakon izdvajanja 15% za razvoj, ostatak dobiti bio bi 11,4 miliona evra. Uz sve troškove, obracunatu amortizaciju i stalna ulaganja u dalji razvoj, ovaj turisticki kompleks otplatio bi se za svega nekoliko godina.

Predvida se da Ski - centar ima 9 stalno zaposlenih, a citavo skijalište 69 radnika, od cega 28 stalno zaposlenih i 41 angažovanog u sezoni.

Istovremeno, na citavom podrucju, opštinama Petrovac, Žagubica i Despotovac, angažovalo bi se gotovo 1.500 radnika. U 11 restorana, u sektoru ugostiteljstva 385 ljudi, u sektoru ruralnog turizma - Agro hoteli sa smeštajem za 3.080 gostiju - 462, restorani, hoteli i apartmani, sadašnji i novosagradeni sa 1.920 ležajeva, 576.

Ekonomija prirodnog kapitala

- Žagubica i citav ovaj kraj ima izuzetne pretpostavke za ekonomiju prirodnog kapitala. Upravo je prirodni kapital, zdravo okruženje, zdrava hrana, prirodne lepote, to je održalo Žagubicu. Vi imate najkvalitetniji životni prostor u Srbiji. Ovaj elaborat upravo sve to je pretocilo u projekat koji ima održivost. Ovaj projekat može da se realizuje, jer ima ljude, ima model po kome blagodeti treba da se osete ovde, a ne da se profit iznosi. Zeleno svetlo su dala tri predsednika opština, svako iz razlicite politicke partije. Prepoznat je, dakle, ekonomski interes, onaj životni, ne ideološki, interes koji, ako vas i dalje vodi sjedinjene, mora da donese profit i prosperitet, - porucio je prof dr Jordan Aleksic, generalni koordinator projekta izradenog na Fakultetu za primenjenu ekologiju “Futura” Beograd.

Turisticki prostor

Odbornici SO Žagubica imali su priliku da se upoznaju i sa Elaboratom o opravdanosti proglašenja Turistickog prostora Beljanica, na koji je, takode, data saglasnost. Elaborat tretira podrucje opština: Žagubica, Petrovac i Despotovac. Istice turisticke potencijale “Mlavske terme”, Etno - kompleks Bistrica, Ždrelo, akvaticki kompleks “koreica”, speleološki centar “Krepoljin”, etno selo Ribare,etno kompleks “Krupajsko vrelo”, Despotovacka banja, kompleks - risort “Lisine”, Risort Beljanica - Busovata, kompleks “Crni vrh” u izgradnji, kao i kompleks “Resavska pecina”. Pored skijališta Beljanica, predvida i skijališta Straža i Crni vrh. Ukljucena su speleološka podrucja Homolje, Tisnica, Beljanica i Resava i lovna podrucja Trest, Krilaš - Vitman i Južni Kucaj.

Elaborat o opravdanosti je osnov za pripremu predloga Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Skupštini Srbije za donošenje akta o proglašenju Turistickog prostora Beljanica.

Oba dokumenta polazne su osnove za pokretanje snažnog zamajca razvoja turizma i privrednog preporoda žagubickog, ali i resavskog i stiškog kraja. Strateški pristup, odlucnost i angažman vrhunskih strucnjaka, uz lobiranje i promociju inicijative i projekata koji se temelje na održivosti, nagoveštavaju da je sasvim realno ocekivati podršku najšire društvene zajednice projektima turistickog i ekonomskog razvoja ovog dela Srbije.

D. Milenkovic

FONDACIJA MILENIN DOM- GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI U POŽAREVCU U ZNAK UVAŽAVANJA PROFESIJE NOVINARA

NAJPREDANIJI NOVINAR - MIODRAG KUZMANOVIC

Fondacija Milenin dom- Galerija Milene Pavlovic Barili u Požarevcu protekle je godine obeležila 45 godina od osnivanja, priredila niz kulturnih dogadaja i primila cak 20.000 posetilaca.

Rec je o izuzetnim rezultatima, koje je ostvario kolektiv Fondacije, predvoden upravnikom Radoslavom Stanojevicem, a uz podršku i doprinos Upravnog odbora, Organizacionog odbora Jedanaestog bijenala, zatim, osnivaca, opštine Požarevac, kao i predstavnika medijskih kuca, novinara koji su ovekovecili pomenuta ostvarenja Galerije u sada vec staroj 2007. godini.

Otuda je Fondacija Milenin dom- Galerija Milena Pavlovic Barili u Požarevcu odlucila da nagradi najpredanijeg novinara u afirmaciji umetnickog dela Milene Pavlovic Barili i Fondacije Milenin dom. Ovo priznanje, medalju i novcanu nagradu, poneo je Miodrag Kuzmanovic, novinar našeg lista.

NOVINARI - NA SVAKOM POCETKU I KRAJU

Priznanje za najpredanijeg novinara Miodrag Kuzmanovic je primio poslednjeg dana 2007. godine, 31. decembra, i u Novu godinu “ušao” kao najbolji medu svojim kolegama.

Nagradu mu je u Svecanom salonu SO Požarevac urucio organizator marketinga Fondacije Milenin dom- Galerije M. P. Barili, Ranko Milinkovic, a prvi je Kuzmanovicu cestitao upravnik Fondacije, Radoslav Stanojevic, uz predstavnike lokalne samouprave opštine Požarevac, menadžera Predraga Pajica, predsednika SO Požarevac, Ivana Grubetica i potpredsednika SO, Mirka Papovica.

-Ovo je zajednicki izraz osnivaca, opštine Požarevac, i Fondacije Milenin dom, uvažavanja profesije novinara. Ovo je dan novinara, istakao je Ranko Milinkovic.

Upravnik Radoslav Stanojevic cestitao je najpredanijem novinaru Miodragu Kuzmanovicu, zahvalivši se svim novinarima koji su pratili aktivnosti Fondacije: “Sve sa vama pocinje, svaki prvi radni dan u godini i smatramo da bi trebalo da se tako godina i završi.”

U Novoj godini

Upravnik Fondacije Radoslav Stanojevic ovom je prilikom najavio neke od aktivnosti u Novoj 2008. godini:

-Docekace nas tri izložbe, koje su vec ugovorene, u Vršcu, Zrenjaninu i Subotici. Projekat za Rim, Milan i Veneciju još u novembru mesecu dostavljeni su Ministarstvu kulture RS. Inace, Ministarstvo je stalo iza našeg projekta Bijenale. Ceka nas veliki projekat “Ulica kulture”, u cijoj je organizaciji angažovan Ranko Milinkovic, takode idejni nosilac. Kao veliki izazov nas ceka i osnivanje Pesnickog bijenala. Moram istaci da opština Požarevac uvek znacajno finansijski ucestvuje u ostvarivanju naših programa i projekata. Obezbeduju nam i sredstva za rekonstrukciju pojedinih delovima Fondacije, recimo za krov i rešavanje niza drugih problema. Poceli smo ozbiljnu rekonstrukciju svetla u izložbenom prostoru Galerije.

Visoki rezultati

Organizator marketinga Fondacije, Ranko Milinkovic, sumirao najznacajnija ostvarenja u staroj 2007. godini:

-Ovu godinu pamtimo najpre kao 45. godinu od osnivanja Galerije Milene Pavlovic Barili. U tom znaku, tri uspešna projekta, tri izložbe: u Novom Sadu, Cacku i Vrnjackoj Banji, dobro znan projekat “Ulica kulture” i, kruna svega, jedanaesto bijenale “U svetlosti Milene”. To je pecat koji smo overili, ono što smo obecali, iako smo katkad culi komentare da smo preambiciozni. Pokazalo se da smo realni i, što je najvažnije, najveca overa nam je stigla od posetilaca... Dostigli smo cifru od 20.000 posetilaca u ovoj godini. Imamo i do sada nezapisan rekord od 7.800 posetilaca samo u maju mesecu. Svesni smo da je to rezultat i našeg rada i Upravnog odbora i podrške Osnivaca i Organizacionog odbora Jedanaestog bijenala, a tu su i novinari koji su ucinili da to ode na sve cetiri strane sveta.

OBRAZLOŽENJE KOMISIJE

Miodrag Kuzmanovic je ostvario izrazito anga-žovanje koje je rezultiralo najvecim brojem priloga kroz razlicite novinarske forme. Ispoljio je profesionalnost, dokumentovanost i inicijativnost u realizaciji priloga, što je krunisano kontinuitetom i obimnošcu angažovanja.

REC SLAVODOBITNIKA

“Impresioniran sam ovom nagradom... Celog života sam se pripremao, školovao se za umetnika sa velikim nadama. Tu sam pao, zalutao u novinarstvu. Ali, u novinarstvu sam doživeo satisfakciju... Ovo mi je toliko draga nagrada da stvarno nemam reci. Zahvalan sam Komisiji, Upravnom odboru Galerije, što su procenili da sam svojim radom zaslužio ovu nagradu. Zahvalan sam i maticnoj kuci koja mi je omogucila da pratim aktivnosti Fondacije”, istakao je nagradeni novinar, Miodrag Kuzmanovic.

A. Maksimovic

OBELEŽENO 100 GODINA POZORIŠTA U PETROVCU

RADOST IGRE KOJA TRAJE

Poslednja nedelja 2007. u Petrovcu je bila posvecna, pre svega, obeležavanju 100 godina od osnivanja pozorišta u gradu na Mlavi. Ovdašnje Udruženje glumaca i Kulturno prosvetni centar u ponedeljak su u holu Doma kulture u Petrovcu priredili izložbu fotografija pod nazivom „Vek pozorišta na Mlavi” koju je otvorio predsednik udruženja Dobrivoje Petrovic Bonja, doajen petrovackog glumišta. Iste veceri održana je i predstava „Cudo u Šarganu” pozorišta iz Rabrova.

U utorak je u Domu kulture održana centralna svecanost. Prikazan je film o istorijatu i radu petrovackog pozorišta, a svim prisutnim gostima dobrodošlicu je poželeo predsednik Udruženja Dobrivoje Petrovic koji je tom prilikom rekao: „ Kao što nam je ovaj film kazao i kao što knjiga koja nas je veceras okupila svedoci iza nas je citav vek pozorišta u Petrovcu na Mlavi, vek koji su obeležili stotine glumaca i pozorišnih poslenika. citav vek. Sto godina. I najmanje toliko premijera. Jubilej za ponos, za radovanje, jubilej koji puni srca, koji pokrece emocije. Ali i jubilej koji svojim znacajem namece obaveze, odgovornost. E, pa, upravo su petrovacki glumci, ti koji su prepoznali znacaj ovog trenutka i rešili da preuzmu odgovornost i da ne dozvole zaboravu, da tek tako proguta citav jedan vek. Rešili su da obnove secanja, zabeleže ih i sacuvaju za potonje generacije”.

Zatim se prisutnoj publici obratio dr Ratomir Cupic predsednik Organizacionog odbora proslave : „Clanovi Udruženja glumaca Petrovca na Mlavi u ove dve veceri priredili su nam divno secanje na godine petrovackog pozorišta: Guca, Žika Savin, dr Tane, Vera, Branko Manas i ostali nosili su pozorište godinama i ukrunisali nam mladost. Vreme se promenilo, a sa njim i pozorište. Radiša, Mica, Vlada, Lole, Bonja i danas nam pokazuju svu lepotu pozorišta sa svojim raskošnim talentima. Tako je Petrovac postao poznat po pozorištu, kafanama i muzici”.

Udruženje glumaca je zaslužnim glumcima i rediteljima dodelilo prigodna priznanja, a zatim je o knjizi „Vek pozorišta na Mlavi” autora Jovana D. Petrovica i Vladislava Makiša nadahnuto, kao i uvek, govorio profesor Branko Lazic: „Ono što ostane zapisano to je, to traje, ono što nije zapisano bilo je ili nije bilo. Naša, ova knjiga koja je sazdana tim trudom i cudnim radom da je nadeno sve ovo što smo videli kazuje nam da postoje velikani, pored pozorišta, velikani te vrste i mislim da im dolikuje velika pocast jer su nam svima u Petrovcu ucinili cast da su takvu knjigu sazdali, koja je knjiga o nama”:

Recezent Predrag Daca Mirkovic piše da od osnivanja 1908. godine pa do Prvog balkanskog rata pozorište je imalo devet premijera, izmedu dva rata izvedeno je 29 premijera, za vreme Drugog svetskog rata cetiri, a posle rata 68. Ukupno 110 premijera u stogodišnjem trajanju. Ovde su ponikli i Dragoljub Milosavljevic Gula, Vladimir Živkovic, Verica Miloševic, Vesna Stankovic, Dobrila Cirkovic, Lepomir Ivkovic a u radu pozorišta ucestvovalo je dvadeset dvoje režisera od kojih su destak profesionalci.

U sredu je za sve zaljubljenike pozorišne igre još jednom izvedena predstava amaterskog pozorišta „Bata Bulic” a u režiji Miloša Jagodica „ Pukovnik ptica” koja je i najnovija predstava ovog pozorišta. U 101 godinu glumci ce nas uvesti sa novom predstavom, koja se upravo sprema, tako da se carolija nastavlja.

DECJI MASKEMBAL U RABROVU

KLINCI I KLINCEZEU LIKU SVOJIH LICNOSTI IZ BAJKI

KUCEVO - U organizaciji Udruženja gradana “Žanki u cast” i Mesne zajednice ,,Jedinstvo’’u kucevackoj varošici Rabrovo održan je tradocionalni deveti po redu maskembal na kome je ucestvovalo oko 40 decaka i devojcica i za koje je ovo bio pravi doživljaj.

Na kratko,decaci i devojcice bili su kraljevi i princevi,princeze i dobre vile,poznati i popularni likovi iz bajki i stripova.. a dok smo gledali ove male princeve i princeze navijali smo za njih i poželeli da Rabrovo i Srbija u nekom od njih sutradan dobiju i neku novu Žanku Stokic.

LJ. Nastasijevic

D.Ilic

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE NEMA AL TERNATIVE

Republicka institucija, Fond za zaštitu životne sredine Opštine Požarevac, vec u prvoj godini postojanja dokazala se kao neophodnost. Uprkos cinjenici da je potrebno znatno više novca za efikasno rešavanje brojnih problema koji su opteretili cistocu tla, vode i vazduha i u našem kraju, bitno je da se krenulo sa mrtve tacke cime je još jednom potvrdeno da zaštita životne sredine nema alternativu-receno je, pored ostalog, na sednici Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, održanoj 27. decembra 2007.

- Ukupna raspoloživa sredstva Fonda za zaštitu životne sredine, po izvršenom rebalansu Plana, u minuloj godini iznosila su 202 miliona dinara. Po preporuci Opštinskog veca, prioritetno, vec na pocetku godine, izdvojeno je mimo konkursa 145 miliona. Ovim je obezbedeno finasiranje kapitalnih investicija, zajedno sa sredstvima iz budžetskih i drugih izvora, a u skladu sa zakonskim odredbama koje regulišu tu oblast. Ostatak sredstava rasporeden je po konkursu, objavljenom u našem listu od 17. jula prošle godine. Obzirom na vremenski raskorak u odobravanju sredstava po osnovu subvencija zajednickih projekata koji su fazno realizovani uz pomoc Fonda za razvoj opštine Požarevac, uzvid u realizaciju odobrenih projekata je dosta složen. Konstrukcija finasiranja projekata, je prakticno uslovljavala zajednicki rad i koordinaciju više subjekata tako da je bilo neophodno formirati komisiju u kojoj su bili, pored predstavnika vec pomenutih fondova i ovlašceni predstavnici Opštine, kao i JP Direkcije za izgradnju - istakao je diplomirani inžinjer šumarstva Ratomir Marjanovic, predsednik UO Fonda.

Kada je realizacija pomenutog konkursa u pitanju, moglo bi se reci da su dodeljena sredstva uglavnom u celosti iskorišcena, osim kada su u pitanju projekti seoskih mesnih zajednica (Petka, Maljurevac, Bubušinac, Klenovnik...) gde su odobreni takozvani potsticajni iznosi, što bi znacilo da bi znatno veci deo novca selo trebalo da obezbedi samodoprinosom, ili konkurisanjem kod resornih ministarstava. Ali, ima i onih koji su odobrena sredstva iskoristili delimicno, najcešce po pola iznosa. Medu njima su Ekološki centar ”Branicevo”, kostolacka gradska Mesna zajednica koja je konkurisala za izradu toplovodne mreže u naseljima Kolište, Kanal i Didino selo itd. Ni zaobilaznica Požarevac-Kostolac nije dovršena za šta ce biti potrebno nešto više od 10 miliona dinara. Sa druge strane, JKP”Komunalne službe” je uspešno realizovala sve projekte, pa i nešto više:

- Zaposleni u ovom Preduzecu, još jesenas su uredili zelene površine u centru Požarevca i Kostolca. Fond je mimo ranije utvrdene raspodele kupio 5 hiljada bokora raznobojnog “carevog oka”, koje su u okviru pomenutog uredenja komunalci zasadili, a što je UO Fonda naknadno odobrio. Kada se otopi sneg i grane prvo prolecno sunce, oba grada imace cime da se podice-dodao je ing. Marjanovic.

Novi konkurs do kraja januara

U Požarevcu se ovih dana uskladuju programi finasiranja projekata u oblasti širenja mreža vodovoda, kanalizacije, toplifikacije i ostalih krupnih investicija, kao i ostalih koje ce koji biti finasirani od strane Fonda zaštite životne i opštinskog Fonda za razvoj.

- Još nismo usaglasili stav hocemo li izadi sa jedinstvenim konkursom, ili ce svaki od pomenutih Fondova objaviti “svoj” konkurs. Ipak, jedno je definitvno, ma kakva odluka da “padne” mi planiramo da u vašem listu objavimo uslove konkurisanja za dobijanje sredstava kojim bi bili realizovani projekti na zaštiti životne sredine, najdalje do kraja januara-obavestio nas je Ratomir Marjanovic.

Konture Programa rada Fonda za zaštitu životne sredine u opštini Požarevac odavno su poznate, ali je njihova finasijska verzija usvojena na pomenutoj sednici Upravnog odbora 27. decembra. U Program za 2008. “udenuti”su dokumenti nastali iz takozvanog “iskustva dobre prakse” dobijenih od Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije sa primerima iz drugih opština, sugestije proistekle iz saradnje sa opštinskim Fondom za razvoj i srodnim asocijacijama, kao i pilot-program “Ekonomsko-statusni organizacioni aspekti bitni za nadogradnju rada i funkcionisanje Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac”...

- Raspoloživa sredstva za ovu godinu trebalo bi da budu uvecana za 10%. Medutim, sa prenetim sredstvima iz prošle godine, nadamo se da ce Fond finansirati za cetvrtinu više radova nego lane, što donosi poboljšan manevarski prostor. Zbog toga smo plan rada za 2008. podelili na aktivnosti od januara, do marta, zatim, od aprila do juna i od jula do decembra. Jedina aktivnost koja ce imati permanentni karakter je edukacija dece i odraslih, jer se tek podizanjem ekološke svesti svakog pojedinca može znatnije uticati na zaštitu životne sredine-naglasio je Marjanovic.

Ekološko društvo “Zora” iz Kostolca, niz godina unazad, sa promenljivim uspehom, radi uglavnom na podizanju ekološke svesti žitelja ovog rudarskog grada, uz težište na edukaciji dece i mladih.

- Svakako se uspešnost u radu ne bi dovodila u pitanje, kada bi u organima lokalne samouprave bilo dovoljno sluha za ovu oblast. Pogrešno je pitanje zaštite životne sredine vezivati za bilo koju partiju, jer se ona tice svih nas. Nažalost, to u Kostolcu, bar tokom minule godine, nije bio slucaj. Mi smo imali dosta kvalitetnih programa, posebno na podizanju ekološke svesti, ali da bi bili realizovani potreban je novac, u cemu nam je Fond za zaštitu životne sredine delimicno izašao u susret. Ekološko društvo “Zora” može i da ukaže na odredeni problem i nacin njegovog rešavanja, ali je mesna zajednica ta koja ce kod Fonda za zaštitu životne sredine Opštine Požarevac konkurisati sa konkretnim projektom za ciju bi realizaciju dobila odredena sredstva. Zbog politickih trvenja i ne obracanja na “pravu adresu” u prošloj godini je propušteno da urade znacajniji zahvati na poboljšanju kvaliteta življenja. Kao Društvo, cije je geslo da nemamo rezervnu planetu i da moramo da sacuvamo ovu, mi smo u Opštini konkurisali sa tri projekta, cija bi realizacija bila finansirana iz budžeta. Od njih bih posebno istakao akciju “Za lepšu i cistiju Opštinu Požarevac”. U domenu edukacije mladih i obeležavanja znacajnih datuma kao što su 22. april-Dan planete Zemlje, 4. jun-Svetski dan ekologije ili “Dani Dunava” evropske manifestacije vezane za zaštitu ove reke i priobalja, pomoc nam je pružio Fond za zaštitu životne sredine, a nadamo se da ce Ekološko društvo “Zora” imati slicnu podršku i u 2008.-rekao nam je Georgije Popov, predsednik udruženja kostolackih zaštitnika prirode.

R.R.D.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

STIŠKA PLETISANKA

- Srebranka Tomic: „Vilajet", Narodna biblioteka „Vuk Karadžic" Veliko Gradište

Pre dva meseca u izdanju Narodne biblioteke „Vuk Karadžic” u Velikom Gradištu pojavila se druga knjiga stiške spisateljice Srebranke Tomic” pod vrlo intrigantnim naslovom „Vilajet”. Prvu zbirku stihova objavila je 2003. godine pod nazivom „U dubini oka tvog”.

U novoj knjizi na skoro stotinu stranica Tomiceva je otišla korak dalje i postala ne samo zrelija u stihovima, mudrija u sentencama, vec i tematsko-motivski celovitija i razudenija. Ovo je pesništvo na sredokraci izmedu refleksije, ljubavi i patriotizma ali prezentirano na vrlo moderan, krajnje ubedljiv i pesnicki pouzdan nacin, dakle, sa mnogo iskustva. Valja takode dodati da je malo ko od novijih pesnika imao tako ritmicne i dinamicne stihove kao Tomiceva. Sve ono što je najbolje iz takozvane „ zlatne žice ženskog pesništva” Srebrana Tomic je proživela i otelotvorila svoje stihove koji i plene i nose, i pamte se i traju u vremenu.

Jezik ovih stihova je bogat i koloritan, stil lak i prijemciv a poruka vazda zapretana u dubinama stihova koji imaju i spoljne i unutrašnje atare, atare samosvesti. Ovo je kristalno cista poezija, nema poetskih naslaga koje ne mogu da iznedre kratkotrajne treptaje. NJena snaga je u neprolaznom i novom, neistraženom i nekorišcenim motivima. Ipak, iako rodena i živi u Stigu, o svom zavicajnom korenu malo je stihova. Naprotiv, Stig je uronjen u podtekst pesama i stihova i samo vešti citaci mogu da razreše gustinu poetike stvarnosti.

Srebranka Tomic, kao neumorna stiška pletisanka podarila je citaocima knjigu objektivno obojenu, citljivu, zrelu i nadasve zaokruženu.

S.R.

CENTAR ZA KULTURU POŽAREVAC

OTRGNUTO OD ZABORAVA

Škola glume, koja uspešno radi u okviru programa požarevackog Centra za kulturu, a pohada znatan broj osnovaca i srednjo-školaca, iznedrila je glumacku ekipu mladih koja ce se uskoro sugradanima predstaviti sa novom predstavom.

- Radi se o manje poznatom delu našeg cuvenog pisca Branislava Nušica “Druga knjiga”, koji je igran samo jednom i to na sceni sarajevskog pozorišta u vreme kada je Nušic boravio u gradu na Miljacki. Ovo je druga predstava koju ce igrati ova mlada ekipa glumaca-amatera. Želja nam je da ovim izazovemo jednu malu kulturološku senzaciju, i s njom jednom skrenemo pažnju na pozorište “Milivoje Živanovic”. A kada smo vec kod imena našeg pozorišnog barda, cije ime nose Glumacke svecanosti u našem gradu, naglasio bih da je posao oko izbora predstava koje ce se igradi ove godine, u toku. Kako prošle Svecanosti nismo uspeli da uskladimo velike tehnicke zahteve koji prate predstavu “Vesele žene Vindzorske”, po mnogim ocenama najboljeg dela odigranog u Narodnom pozorištu tokom prošle godine, nadamo se da ce nam to uspeti za ovogodišnje, 13. po redu, Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”- rekao nam je Gordan Bojkovic.

R.R.D.

IZLOŽBA UMETNICKIH FOTOGRAFIJA

OVEKOVECENA “EKOLOŠKA STVARNOST”

Pred Novu godinu, u požarevackom Centru za kulturu, bila je otvorena izložba umetnickih fotografija na temu “Ekološka stvarnost” u organizaciji Foto kino kluba “Požarevac” i uz finansijsku podršku Fonda za zaštitu životne sredine.

- Fototografi iz cele Srbije su neumoljivim okom objektiva ovekovecili našu trenutnu ekološku stavrnost, koja, nažalost nije nimalo ružicasta. Žiri, ciji sam bio clan, nagradio je najbolje srpske fotografe plaketama i diplomama, a nama, starijim clanovima Kluba, sama izložba je posebna nagrada, obzirom da smo njome završavili godinu u kojoj smo obeležili jubilej – šest decenija od osnivanja Foto kino kluba “Požarevac”- rekao je, pored ostalog, Dragan Feldic, otvarajuci izložbu.

Požarevljanima je izložba umetnicke fotografije i zagovornicima zaštite životne sredine bila dostupna do 5. januara 2008.godine, a zatim ce “krenuti” u Niš, Suboticu, Kragujevac, Zajecar, Šabac, Bor ...

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (5)

ACIM ILIC - SAKUPLJAC NARODNIH PESAMA

Acim Ilic (Oreovica,1846 - Svilajnac,1904), sakupljac narodnih pesama, crkveni pisac, sin je prote Arandela Ilica i stric pesnika Vojislava Ilica Mladeg. Osnovnu školu završio je u Oreovici, a gimnaziju i bogosloviju u Beogradu. Po završetku bogoslovije stupio je u uciteljsku službu. Kao ucitelj sakupljao je narodne pesme u Oreovici i Rakincu. Godine 1868. Ðorde Natoševic posetio je ucitelja Acima Ilica u školi u Rakincu. Ministarstvo prosvete odbilo je Ilicev zahtev da bude premešten u Požarevac, što je usmerilo njegov život. Napustio je mesto ucitelja, oženio se Milevom iz Lipa, zapopio i postao kapelan kod svog oca. Zbog sukoba u porodici otišao je iz rodnog kraja i služio kao sveštenik u Markovcu i Svilajncu.

Objavljivao je clanke i rasprave u “Sionu”, “Pastiru” i “Vesniku srpske crkve”. Bavio se i crkvenim pevanjem, koje je “svojerucno pisao i beležio jer onda nije bilo ovih knjiga štampanih.” Priredio je kalendar “Krstaš“ (1883), popularnu knjigu za narod, u kojoj je pisao i o srpskim narodnim imenima i objavio prevode s ruskog, prološke price i narodne epske pesme. Ciklus od pet narodnih pesama, pod nazivom “Narodne pesme s Morave požarevacke”, objavio je 1866. godine u “Vili” Stojana Novakovica.

Ilicevu pesmu Bela Rada Miodrag Maticki svrstao je u “pesme na medi”, u lirsko-epske pesme koje su izmedu romanse i balade.To je ljubavna dijaloška pesma sa dominantnim motivom ljubomore; “mlad Stojan” surovo kažnjava “belu Radu” zato što ga je obmanula i umesto rodaka sacekala prosioce. Kažnjavanje je gradacijski poredano (“odsece joj bele ruke”, “odsece joj ruse kose”, “odsece joj bele dojke”). Pesma pripada grupi balada u kojima se udaja devojke za drugog surovo kažnjava. Kažnjavanje je slicno “ritualnom sakacenju” u epskoj pesmi “Sestra Leke kapetana”, koju je Vuk Karadžic zapisao od Starca Milije. Devojka, ciji je prkosni lik narodni pevac posebno naglasio, prkosnija je od Lekine sestre. Ona prkosi sve dok traje ritual kažnjavanja i na kraju izlazi kao pobednik. Izvori njene snage su u veri da ce joj “majka biljarica” rane izvidati.

BELA RADA

(Narodna pesma)

Stojan šeta od oranja,

Bela Rada sa belila.

Stojan Radi govoraše:

“Hajde, Rado, da dumamo.”

Odgovara bela Rada:

“Nemam kade, mlad Stojane!

Došli si mu dobri gosti.

Majci braca, meni ujci,

Majci sestre, meni tetke.”

“Muc’, ne laži, bela Rado!

Da l’ ti nisu prosioci?”

“Ako ti se laža cini,

A ti dodi do veceri,

Do veceri na pendžere,

Pa popreži, mlad Stojane!”

Preži Stojan po veceri,

Po veceri na pendžeru.

Bela Rada ugovela,

Ugovela do devera.

Kad ujutru podranila,

Podranila u gradinu

Rosno cvece da nabere,

Da nakiti prosioce.

Za njom trci mlad Stojane,

Ovde onde da dostigne.

Dostiže je na prelazu,

Odesece joj bele ruke.

“Proklet bio, mlad Stojane!

Moja j’ majka biljarica,

Svakojako bilje znade,

Ruke ce mi izvidati.”

Odsece joj ruse kose.

“Proklet bio, mlad Stojane!

Moja j’ majka biljarica,

Svakojako bilje znade,

Kose ce mi izvidati.”

Odesece joj bele dojke.

“Proklet bio, mlad Stojane!

Moja j’ majka biljarica,

Svakojako bilje znade,

Dojke ce mi izvidati.”

Pesme Zareklo se momce neženjeno i Nišnula se zvezda spadaju u ljubavne pesme sa motivima prosidbe, u kojima “iz sela devojke” bezuspešno okušavaju da sprece momke da isprose “za morem devojku”. Prisutan je motiv “rastavljenih dragih”, zato što se momak dobrovoljno ženi drugom devojkom. Ove pesme spadaju u krug pesama u kojima su opevani devojacki jadi. Jedan od uzroka jada i nesrecno okoncane ljubavi je i mladiceva majka, koja ženi sina drugom devojkom. Kratka pesma Lepo cvece, al je retko govorio o ljubavi momaka prema “mladoj momi”i darivanju prstena kao simbolu ljubavi. Simbolicku ulogu prima i cvece kojim se nagoveštavaju i izražavaju ljubavna osecanja.

Mitološka pesma Oj , mesece, mesece” dalja je varijanta Vukove pesme Osobiti orac (“Oj oracu! Mlad oracu!/ Ko ti dade mlade voke,/ mlade voke, vitoroge!”). Iliceva varijanta otkriva znacenje oraca u Vukovoj pesmi. Mesec je ne samo orac i sejac, nego i mitološko bice koje je spremno da kazni junake i neveste “koji nece da rane krivom vilom u polje”.

Veliša Joksimovic

NOVOGODIŠNJA NOC U POŽAREVCU

BUCNO I VESELO U NOVO “LETO”

Za razliku od ranijih godina, ova Nova 2008. stigla nam je kako lici: sa snegom i mrazem. Ipak, to nije sprecilo brojne Požarevljane, koji su odlucili da Novu godinu docekaju u centru grada, uživajuci u svirki grupe “Zana” i petnaestominutnom vatrometu koji je u trenutku susreta Stare i Nove godine osvetlio i u bezbroj raznobojnih arabeski prošarao nebo nad gradom. Desetak minuta po ponoci muzika je na kratko utihnula, kako bi se gradanima obratio Dušan Vujicic, predsednik opštine, želeci svima srecnu i uspešnu Novu 2008. godinu. Kako su požarevacki inspektori i Policija dobro obavili posao oko sprecavanja prodaje petardi i ostalih eksplozivnih sredstava, u požarevackoj Službi hitne medicinske pomoci u novogodišnjoj noci nisu zabeležili ni jedan slucaj povredivanja. Izostanak pirotehnickih sredstava koji su ranijih godina uz moguce povrede stvarali nesnosnu buku, cinio je ovogodišnji docek Nove godine daleko lepšim i prijatnijim. Setimo se samo nesanice zbog višesatne “paljbe”, koja je uz to uznemirivala i brojne pse u gradu, koji bi potom besomucno lajali, što je onemogucavlo neophodan san bebama, maloj deci i bolesnima. Delom, zahvaljujuci preventivnom radu Policije, u novogodišnjoj noci nije bilo saobracajki ili znacajnijih ekcesa, osim jedne manje tuce, gde je jedna osoba “izvukla deblji kraj” pa je zbrinuta u Hitnoj pomoci.

Vec tradicionalno, predsednik Vujicic, na celu opštinske delegacije posetio je Policijsku stanicu, Službu hitne medicinske pomoci i Porodilište. I kako vec rekosmo, tri ekipe Hitne pomoci (dve mobilne i jedna u samom Domu zdravlja), nisu imale previše posla. Bilo je ukupno 35 intervencija, od kojih 12 kucnih poseta, uglavnom zbog konzumiranja obilne trpeze, odnosno povišenog krvnog pritiska i kardiovaskularnih problema. U vreme posete predsednika Dušana Vujicica, sve tri ekipe su bile na okupu, a cinili su ih lekari Gordana Mijajlovic, Milica Vujicic i Aleksandar Avdalovic, kao i medicinski tehnicari Jelena Jovic, Vasilije Jovic i Vladan Radulovic. U maniru “Deda Mraza” ili ako vam se više svida “Božic Bate”, prilikom svake novogodišnje posete, zaposleni u Hitnoj su tražili (i dobijali) neophodne torbe za teren pa potom odredene medicinske aparate, a u ovoj Novoj godini poželeli su novo vozilo.

Zaposleni na odeljenju Porodilišta Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” uoci doceka ove Nove godine imali su zaista mnogo posla: u porodajnoj sali radale su svoje devojcice Poža-revljanke Marija Rakic Lovric i Sandra Petrucic. Prva se rodila pet minuta po ponoci, a druga deset minuta kasnije. Kako vec nekoliko godina unazad, predsednik Vujicic pri poseti Porodilištu donosi po paket za prvorodenu devojcicu i decaka, ove godine je “morao na popravni” pa je paket drugorodenoj devojcici urucen 3. januara, kada je sa delegacijom ponovo posetio jedino bolnicko odeljenje na koje pacijentkinje dolaze sa radošcu i slatkim iscekivanjem. Ni ovde nije izostao gest pažnje kroz pitanje šta im je najneophodnije. Zaposleni su poželeli novi CTG aparat, jer se stari cesto kvari i ureden parkig.

R.R.D.

ZIMSKI Školski raspust u POŽAREVCU

I ODMOR I RAD - KLJUC ZA USPEH

Školski raspust u Srbiji poceo je 31.decembra i trajace do 21. janura, osim u Vojvodini, gde je zbog katolickog Božica zapoceo nedelju dana ranije.

Kakav je uspeh postignut u prvom polugodištu, da li je bilo izmena u planu i programu i šta školarce sa teritorije Branicevskog okruga i opštine Požarevac ocekuje u drugom polugodištu, pitali smo dosadašnjeg nacelnika Školske uprave Ministarstva prosvete u Požarevcu, Sinišu Ognjanovica.

- Od ove školske godine peti razred je poceo sa novim nastavnim programom, gde pored deset obaveznih predmeta ima i cetiri obavezna izborna predmeta. Vec je uraden nastavni plan i program za šesti razred, ostalo je samo na Nacionalnom prosvetnom savetu da ga usvoji, a do kraja godine ocekujemo da bude uraden i za sedmi razred, tako da ce vec iduce godine biti potpuno završena reforma osnovnog obrazovanja. Time se želelo da bude smanjeno gradivo, da deca pamte manje cinjenica, u stvari smisao reforme je da nauce da misle, kako bi znanje mogli da upotrebe i u praksi. Ovu školsku godinu su sve naše škole docekale spremno, a na teritoriji Branicevskog okruga imamo 34 osnovne škole i 11 srednjih škola. Ukupan broj daka u osnovnim školama opštine Požarevac je 6.906, a ukupan broj daka u okrugu je 16 242. Samo dve opštine u okrugu nemaju srednju školu, to su Malo Crnice i Žabari, odnosno opštine koje gravitiraju Požarevcu. U odnosu na prošlu godinu uspeh je približno isti. Statistike kažu da je uspeh za oko 30 odsto slabiji na polugodištu u odnosu na kraj školske godine. Verovatno je to zbog toga što se pri kraju godine deca više angažuju, neki zbog upisa u srednje škole, neki zbog boljeg uspeha uopšte, a naravno i nastavno osoblje se više angažuje.

U pojedinim školama uveden je elektronski dnevnik, jedna od novina koja je dobra, jer roditelji mogu da saznaju kakve ocenje imaju njihova deca, a važno je i to što su škole elektronski povezane, tako da u svakom trenutku možete dobiti sve podatke koji su vam potrebni, kaže, izmedu ostalog Ognjanovic, dodajuci da je njegova preporuka školskoj omladini da raspust provedu u dobrom raspoloženju, da proslave u miru i radosti praznike, ali i da slobodno vreme iskoriste i za pripreme za pocetak drugog polugodišta.

Zima se pobrinula da snega za igru ima dovoljno, a na dacima je da se za konacni uspeh u školskoj 2007/2008. pobrinu sami i ne zaborave na obaveze koje ih ocekuju.

L.L.

U 5 MINUTA DO 12

POKLONI ZA BEBE

Srbija drži neslavni rekord u malom natalitetu. Nalazi se u grupi deset zemalja u svetu sa najnižom stopom nataliteta. “Bela kuga” kako se ovaj problem u žargonu zove, zakucala je kod nas odavno na vrata, tako da je svaki šesti žitelj Srbije stariji od 65 godina, što je više nego zabrinjavajuce. Zbog toga je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja pokrenulo akciju simbolicnog naziva “U 5 do 12” sa nizom akcija koje imaju jedan jedini cilj: potsticanje mladih da se opredenjuju za roditeljstvo i što brojniji porod. Neke su dugorocnog karaktera, kao što je viši iznos roditeljskog dodatka i slicno, a druga, više kao gest pažnje, je dodela paketa sa raznoraznim bebi-potrepštinama koji su uruceni novopecenim mamama koje su se porodile tokom novogodišnjeg praznika. Akciju je podržalo rukovodstvo Branicevskog okruga, Opštine Požarevac, Crveni krst i Centar za socijalni rad, tako što su 3. januara uprilicili posetu Porodilištu. Pakete su dobile Požarevljanke Sandri Petrušic, Mariji Lovric Rakic, Nataši Mladenovic, zatim Kristina Zdravkovic iz Bliznaka, Marijana Radojkovic iz Polatne i Suzana Stojkovic iz Salakovca, a urucili su ih Goran Petrovic, nacelnik Okruga i Dušan Vujicic, predsednik požarevacke opštine koji je uz mnogo toplih reci cestitao novopecenim roditeljima, da bi na kraju citrao staru srpsku poslovicu da dece i para nikada nije mnogo. Ovoj lepi dogadaj organizovala je ekipa Crvenog krsta. Branislav Živulovic, sekretar požarevackih humanitaraca je istakao da je ova organizacija odvano ukazivala na problem “bele kuge” i shodno svojim mogucnostima, pokušavala da nagradi roditeljstvo. Miroslav Stojnmirovic, direktor požarevackog Centra za socijalni rad, je ovom prilikom istakao da preliminarni pokazatelji za predhodnu godinu ukazuju da je Požarevac, sa evidentnim porastom nataliteta, na putu da dostigne zacrtanih 30% povecanja.

Dogadaju su uz osoblje Porodilišta i Neonatologije prisustvovali i dr LJubiša Ilic, šef Porodilišta, dr Dragan Milankovic, nacelnik Odeljenja ginekologije i akušerstva, dr Bojan Radovanovic, direktor Bolnice i dr Aleksandar Matic, zamenik direktora Zdravstvenog centra.

R.R.D.

U UDRUŽENJU ROMA “KOSTA ABRAŠEVIC” U POŽAREVCU

DEDA MRAZ PODELIO 65 POKLONA

Vec nekoliko godina povodom januarskih praznika, pre svega Nove godine i Božica, u Udruženju Roma u Požarevcu cije je sedište u ulici Koste Abraševica organizuju prigodnu svecanost i podelu paketica siromašnoj deci. Tako je i uoci ove Nove godine Deda Mraz obradovao 65 romskih mališana, a poklone su kao i uvek pripremili mnogobrojni sponzori, prijatelji Udruženja.

—Iskreno se zahvaljujem svima koji su nam i ovoga puta pomogli da obradujemo našu decu. Akcija dodele novogodišnjih i božicnih poklona u organizaciji našeg Udruženja postala je tradicionalna i svake godine je sve više prijatelja koji nas u tome podržavaju i pomažu. U ime dece zahvaljujem se svima, porucuje Kosta Nikolic, predsednik Udruženja.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici ,u periodu od. 28.12.2007.godine do 04.01.2008. godine u porodilištu opšte bolnice „Dr Voja Dulic”u Požarevcu rodeno je 15 beba -8 decaka i 7 devojcica.

Sinove su dobili: Zorka Alievska i Durak Diljaj iz Kostolca,Maja Trajilovic Vidulovic i Trajilovic Željko iz Zabrda ,Milena i Zoran Stankovic iz Požarevca,Ivana Rakic i Marko Jankovic iz Starog Kostolca,Jelena i Ivan Cvetkovic iz Požarevca,Kristina i Zoran Zdravkovic iz Bliznaka,Suzana i Valentin Stojakovic iz Salakovca ,Irena i Slobodan Marinkovic iz Poljane.

Kcerke su dobili: Aleksandra Stojkovic i Mladan Stojadinovic iz Kališta,Marija Rakic-Lovric i Miloš Rakic iz Požarevca,Sandra Petrušic i Vladan Keric iz Požarevca,Sladana i Radiša Ivic iz Malog Crnica,Marijana Radojkovic i Marko Stankovic iz Polatne ,Suzana i Jovan duric iz Braniceva,Nataša Mladenovic i Igor Ilic iz Požarevca.

HUMORESKA

SRECNA 08. GODINA

Svako malo pa evo ti Nove godine! Tako je bilo i ovog puta poslednjeg dana decembra: ispratila se (vec!) stara i nikakva, špijunska 007. i docekala 08. godina.

E, kakva ce to godina biti kada ima sve nule (jer je i osmica sastavljena od dve, doduše, manje nule), ostaje da se vidi. Nešto ce se sigurno dobiti, recimo, novi (stari!) predsednik, možda cemo dobiti dozvolu za ulaz u EU, a nešto ce se, boga mi, i izgubiti, na primer, neko ce izgubiti kosu i td.

No, u svakom slucaju, Kinezima ce ovo biti srecna godina, pa su zato i Olimpijske igre u ovoj godini u Kini i pocinju 8.08.2008. Možda domacini nece da osvoje ni jednu medalju, ali ce zato biti srecni.

Nekako je ova, najnovija, novogodišnja noc protekla najmirnije u ovom, novom, Trecem milenijumu iliti 21. veku. Ili je narod potrošio volju i džebanu ili su pooštrene mere za nesavesne i sklkone pucnjavi gradane. Tek gde-gde cuo se po koji pucanj i može se slobodno reci da se radilo o sporadicnoj pucnjavi. Više se puca na slavlju kad se ispraca regrut u civilnu vojsku.

U centru grada samo je vatromet izazvao malo vecu buku uznemirivši pse lutalice iz zimskog dremeža.

Malo je ljudi putovalo jer je sneg pred Novu godinu iznenadio putare. Doduše, oni su bili spremni da se uhvate u koštac sa nepogodama, ali se nisu nadali belom pokrivacu u ovolikoj kolicini. Ali, zato spremno odgovaraju da se gradani malo strpe jer ce uskoro globalno otopljavanje planete, pa ce i sa naših ulica nestati snega (a i svega!).

Kad sam prvog radnog dana upitao kolegu gde je bio za docek, rece mi da je on vec 28. decembra bio pijan i ne seca se gde je sve posle bio; jedan prijatelj kaže da je on bio ženu jer je htela pošto-poto da ide u restoran, a nije znala pošto je docek; komšija prosvetni radnik, bio je sa ženom i troje dece na doceku u selu kod rodaka, ali ce tamo proslaviti i Božic, i pravoslavnu Novu godinu, i 20. januar jer rodaci slave sv. Jovana. Posle toga vracaju se kuci jer se završava raspust i sv. Savu ce poroslaviti u školi, a i onaj noj, pardon, curan od 25 kila bice pojeden.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Mnogi su posle novogodišnje noci bili pod uticajem alkohola i holesterola.

- Srbija je okrenuta Rusiji. Cak šta više - Sibiru!

- Socijalizam je bolji od kapitalizma. To može da potvrdi svaki ruski milijarder.

- Srbe više ni puškom ne možeš da nateraš na Kosovo!

- I ono onomad kao da je juce bilo!

Miodrag LazareviC

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O USPEHU I NEUSPEHU.....

- Ima dve vrste ljudi koji nikad nece uspeti: oni koji dugo leže budni i oni koji se nikad ne probude, iako su ustali.

Ruzvelt

- Dve stvari covek mora imati da bi uspeo u životu. Prvo je sreca: to je ono kad se coveku pruži povoljna prilika. Drugo je pamet: ona coveku omogucava da iskoristi povoljnu priliku.

Avganistanska narodna izreka

- Oni koji su te voleli pre uspeha, posle tvog uspeha nace te više voleti. Slava i uspeh se ne praštaju.

Milorad Pavic

- Opšte mišljenje da uspeh kvari ljude cineci ih taštim, sebicnim i samozadovoljnim, pogrešno je. Naprotiv, u vecini slucajeva, on ga cini skromnim, tolerantnim i ljubaznim. Neuspeh cini ljude okrutnima i ogorcenima.

Mogam

- Postoje dva nacina da se covek uzdigne: svojom vlastitom veštinom ili glupošcu drugih.

La Brijer

Tina Poštic

JEZICKE NEDOUMICE

RECCA NE - ODVOJENO ILI SASTAVLJENO?

NE se uvek piše odvojeno od glagola u licnom obliku (ne znam, ne dam, ne bih, ne mogu, ne treba, ne vidim...) osim u spojevima NECU, NEMAM i NEMOJ. Odvojeno je i od priloga na -ci: ne znajuci, ne videci... S trpnim pridevom piše se sastavljeno (nepreveden, netaknut...), ali odvojeno u poredenjima: ne ovlažen nego potpuno raskvašen, ne pokvašeni, ali ipak ošteceni...

Tina Poštic

MZ “BRACA VUJOVIC” POŽAREVAC

KANALIZACIJA NAJVECI PROBLEM

Mesna zajednica “ Braca Vujovic” je centralna gradska mesna zajednica koja ima nešto oko 5.300 stanovnika, 3.300 biraca i trece je biracko mesto. Planom i programom za 2007. godinu ova Mesna zajednica dobila je 7.651.020 dinara, a ono što je uradeno, odnosilo se uglavnom na asfaltiranje ulica i trotoara, elektrifikaciju, a deo para je izdvojen za izradu kanalizacije.

- Kada je kanalizacija u pitanju, rec je pre svega o Karadordevoj ulici, zatim u delu Sopotske i drugim prikljuccima koji gravitiraju prema Knez Miloševom vencu. Što se tice asfaltiranja ulica i trotoara, uradeno je presvlacenje Svetosavske ulice od Branicevske i Dositejeve do Deligradske. U Svetosavskoj ulici uradeno je poplocavanje ispred zgrade Mesne zajednice, stare ploce zamenjene su novim. Pored toga, uredena je Deligradska ulica, radi se o zelenoj površini ispred zgrada od broja 31 do 35, i ispred zgrade Knez Milošev venac broj 16 postavljanjem mobilijara. U Dositejevoj ulici ispred broja 10 do 12 postavljen je mobilijar, to je bio nekakav prioritet. U knez Miloševom vencu ispred zgrada 10 i 16 izgraden je trotoar uz stambene zgrade dužine 100 metara i prosecne širine od 1,5 m. Sve ovo odradeno je u kompletu. Što se tice elektrifikacije, uradena je rekonstrukcija stare dotrajale mreže na Branicevskom skveru, a postavljena su i tri kandelabra u Karadordevoj ulici, kaže Miodrag Stojkovic, predsednik Saveta Mesne zajednice “ Braca Vujovic”.

Prema recima Stojkovica, u 2007. godini van plana izvršeno je presvlacenje Deligradske ulice od Spomenika do Knez Miloševog venca (nešto preko plana), izvršena je zamena vodovodnih cevi u Svetosavskoj ulici, a vracena je i ograda u Dositejevoj tako da su pešaci na trotoaru obezbedeni od vozila koja cesto puta skrecu sa kolovoza ili se parkiraju na trotoaru. Pored toga, zatovoren je ulaz u zadnji deo parcele Tržnog centra “ Novi dom” koji su uglavnom privatnici koji prodaju robu na zelenoj pijaci koristili kao parking.

- Ono što predstavlja najveci problem u našoj Mesnoj zajednici, to su fekalna i kišna kanalizacija u Karadordevoj ulici. Sva ta kanalizacija trebalo bi da se ulije u kolektor u Knez Miloševom vencu, o tome se godinama prica, medutim nije bilo para i sredstava u ovoj godini za njegovu izgradnju tako da fekalna i kišna kanalizacija u ovoj godini nisu uradene. Ono što nije uradeno u ovoj godini mi smo stavili u program za 2008. sa nadom i ubedenjem da ce se uraditi kišni i fekalni kolektor u Knez Miloševom vencu što je preduslov za rešavanje naših problema kada su u pitanju fekalna i kišna kanalizacija u pomenutim ulicama. Sredstva su odredena i nadamo se da do kraja sledece godine to bude i uradeno. Od ostalih radova za 2008. godinu prevideli smo revitalizaciju trotoara na Branicevskom skveru od broj 5 do 6, ispred zgrade u dužini od 40 metara površine od 160 metara kvadratnih. Isto tako trotoar treba da se obnovi i u ulici Moše Pijade 29, u manjoj površini od cetrdesetak kvadratnih metara. što se tice rasvete, predvideli smo izradu mreže postavljanjem cetiri kandelabra u Knez Miloševom vencu od broja 10 do 16, kao i rekonstrukciju stubova i postavljanje novih kugli u malom parku u ovoj ulici. Isto tako predvidena je izrada trotoara u Svetosavskoj ulici od Branicevske i Dositejeve, leva i desna strana poplocavanjem do Deligradske ulice. To je prakticno plan za 2008. godinu, naglašava Miodrag Stojkovic, predsednik Saveta Mesne zajednice “Braca Vujovic”.

Manje para za 2008. godinu

0Finansijskim planom i programom rada za 2008. godinu, Direkcija za izgradnju opštine Požarevac izdvojila je 4. 980. 000 dinara za potrebe Mesne zajednice “ Braca Vujovic”. Od tih sredstava, za kišnu i fekalnu kanalizaciju u Karadordevoj ulici 1. 830. 000, dinara, poplocavanje trotoara sa istocne i južne strane ( 40 m2) 50. 000, za Branicevski skver- revializaciju trotoara iza zgrade broj 5- 6 u dužini od 40 metara i ispred zgrade (160 m2) 320. 000 dinara. Za izradu elektro mreže, postavljanje 4 nova kandelabra i rekonstrukciju stubova i postavljanje novih kugli u parku u Knez Miloševom vencu 750. 000 i za revitalizaciju trotoara poplocavanjem ( leva i desna strana) 2. 030. 000 dinara.

M. Kuzmanovic

UDRUŽENJE PENZIONERA POŽAREVAC

ODOBRENA SREDSTVA ZA LEKOVE I PREVOZ

Opštinska organizacija penzionera Požarevac i na samom pocetku 2008. godine aktivno planira rad u svim oblastima koje prati, a prema proceni predsednika Momira Pejanovica, godina koja je iza nas bila je uspešna, kako u pogledu ostvarenog, tako i u politickom angažovanju penzionera.

- Želim da najpre svim penzionerima i clanovima naše organizacije cestitam Novu godinu i božicne praznike, da ih provedu u zdravlju i veselju, da se što više druže, da se ujedinimo i da ostvarimo naše zadatke koje smo planirali još u prošloj godini, a to je da pokušamo da izmenimo zakon o penzionom i invalidskom osiguranju i zakon o zdravstvenom osiguranju, dakle sve ono što tangira naše penzionere i ne samo njih, nego i buduce penzionere i one koji su nezaposleni, - kaže Pejanovic i dodaje:

- Na kraju ove poslovne godine mogu da kažem da smo u celosti izvršili predvideni program aktivnosti za 2007. godinu. Mogu da izrazim zadovoljstvo da smo naše penzionere blagovremeno podmirili ugljem, da je bio dobrog kvaliteta, da su cene bile prilicno povoljne u odnosu na druge organizacije koje se bave prometom ogreva. U prošloj godini oko stotinak ljudi je otišlo na desetodnevni oporavak u banje, besplatno, jeste da je to bilo van sezone, što baš ne odgovara penzionerima, ali uspeli smo da preko Fonda PIO ispunimo i taj plan. Iz dva puta smo našim penzionerima pomogli skromnim sredstvima, to nije bila velika pomoc, ali je u pitanju pažnja da ti ljudi znaju da mislimo na njih, obilazimo ih, razgovaramo sa njima.

Ono što penzioneri posebno vole su druženja, tako da smo u protekloj godini imali 31 izlet po našoj Republici i obuhvatili smo 1.450 clanova. U kulturno-zabavnom radu imali smo izuzetnu saradnju sa Centrom za kulturu koji je imao razumevanja za nas, tako da smo te programe koristili uglavnom besplatno. Imali smo izuzetnu saradnju i sa Crvenim krstom, Centrom za socijalni rad, Skupštinom opštine.

Tri miliona iz budžeta za penzionere

Možemo da izrazimo zadovoljstvo da su naši zahtevi koji su upuceni Skupštini opštine Požarevac za pomoc penzionerima, u pogledu lecenja, lekova i prevoza prihvaceni. Odobrena su nam dva miliona i cetiri stotine hiljade dinara na ime lekova najugroženijima, isto tako za prevoz starih lica, onih koja imaju preko 70 godina, odobreno je oko 600.000 dinara, tako da ukupna sredstva za ove namene, predvidena budžetom iznose oko tri miliona dinara; to nisu velika sredstva, jer imamo oko 15.000 penzionera, ali je to pocetak i možemo biti zahvalni Skupštini opštine i njenim organima što su imali razumevanja. Za 2008. godinu uradeni su kriterijumi po kojima ce se ta sredstva koristiti, a vodicemo racuna da sredstva budu što pravednije i humanije raspodeljena. Mi smo formirali i Fond solidarnosti, tako da ce naši clanovi da uplacuju odredena sredstva iz kojih cemo takode intervenisati za odredene potrebe. Ovde treba reci da u našoj opštini ima oko dve hiljade penzionra koji imaju penziju manju od 8.000 dinara.

Aktivne mesne organizacije

Imali smo svakog meseca sednice našeg Opštinskog odbora na kojima smo analizirali naše aktivnosti i programe. Tokom godine imali smo dve skupštine i održali smo jednu svecanu sednicu povodom dana penzionera, 2. maja, tako da u celosti možemo biti zadovoljni aktivnostima. Ono što je takode bilo važno je to što je povecana aktivnost u našim mesnim organizacijama, tako da smo održali više skupova po mesnim organizacijama i razgovarali o položaju penzionera i merama koje bi trebalo da se preduzmu.

Politicko organizovanje

Predvideli smo da se penzioneri organizuju i izadu na lokalne i republicke izbore koji ce se održati u ovoj godini i nadam se da cemo postici zavidan razultat, jer su penzioneri shvatili da su te aktivnosti u njihovom interesu, u interesu njihove dece, nezaposlenih i citave naše zemlje u smislu ocuvanja integriteta i ekonomskog poboljšanja.

Za naredni period planirali smo niz zadataka koje cemo u ovoj godini, nadam se, uspešno završavati, jer je najbitnije da smo ostvarili jedninstvo naše organizacije, da je raspoloženje penzionera prema našim programima i svojoj organizaciji zaista zadovoljavajuce, tako da je to garancija da cemo ipak uspeti u onome što planiramo. Naše mogucnosti nisu velike, ali cemo raditi onoliko koliko možemo.

Saradnja sa gradovima u Srbiji

Stalna želja i potreba penzionera je druženje, tako da smo imali dobru saradnju sa drugim opštinskim organizacijama na nivou Republike, uspostavili smo saradnju sa organizacijama iz Vranja, Aleksinca, Beograda, Velike Plane, Smederevske Palanke, Surdulice, Zrenjanina... tu smo zaista postigli dobru saradnju i razvili uzajamno druženje i nadam se da cemo to raditi i u narednim godinama. Bitolj iz Makedonije je pobratim naše penzionereske organizacije i sa njima imamo divnu saradnju, najmanje dva puta godišnje odlazimo jedni kod drugih.

Na nivou regiona saradujemo sa svim opštinskim organizacijama penzionera, na nivou Branicevskog okruga imamo zajednicke organe, kao što je Okružni odbor penzionera i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, redovno održavamo sastanke i uskladujemo naše programe i interese, -kaže predsednik Udruženja penionera Požarevac Momir Pejanovic.

Obaveštavaju se clanovi Udruženja penzionera Požarevac da je pocelo upisivanje uglja za 2008. godinu. Cena uglja je 2.600 dinara, može se uplatiti na šest mesecnih rata preko racuna ili na cetiri mesecne rate u gotovom novcu.

L.L.

U OPŠTINI GOLUBAC POCELA REALIZACIJA PROJEKTA ,,POMOC U KUCI’’

POMOC ZA STARIJA LICA

- Vrednost projekta je 2,1 milion dinara,a ova sredstva obezbedili su Ministartvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije i Asocijacija za razvoj opštine Golubac

GOLUBAC - Nevladina organizacija Asocijacija za razvoj opštine Golubac pocela je realizaciju zajednickog projekta ,,Niste sami,pomoc u kuci’’ koji podržan od strane Fonda za socijalne inovacije,Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja-sektor za rad i zapošljavanje u svestranu podršku i pomoc ove podunavske opštine i Nacionalne službe za zapošljavanje-poslovnice u Golupcu. Asocijacija za razvoj u okviru pomoci starijoj populaciji stanovništva odlucila se za realizaciju projekta ,,Pomoc u kuci’’,jer mnoga staracka domacinstva na podrucju ove podunavske opštine ne mogu da dodu do centra za socijalni rad i do Doma zdravlja. Ovim projektom obuhvacene su tri kategorije porodica u 11 sela ove podunavske opštine.

- Projektom su obuhvacena naselja Dobra, Brnjica, Golubac, Dvorište, Krivaca, Kudreš,Snegotin, Žitkovica, Dušmanic,Mrckovac i Branicevo. Nadamo se da cemo našim partnerima opravdati ukazano poverenje i da cemo na osnovu usluga koje budemo pružali u oblasti nege i pomoci u kuci našim starijim sugradanima izgraditi most prijateljstva sa tim porodicama,rekao je Direktor Asocijacije za razvoj opštine Golubac, dr Predrag Lazic. Projektom su obuhvacene tri kategorije porodica,to su socijalno ugrožene,bolesni i nepokretni, kao i starija lica cija su deca i porodice na privremenom radu u inostranstvu i u vecim gradovima u Srbiji kao što je Beograd,Požarevac i drugi… - Zahvaljujem se Skupštini opštine Golubac koja nam je ukazala poverenje,Ministarstvu ekonomije koje je izdvojilo 1,6 miliona dinara za realizaciju ovog projekta, kao i Asocijacija za razvoj opštine Golubac u iznosu od 500 hiljada dinara. Nadamo se da ce ovaj projekat da ima pun efekat na na našem terenu.Ujedno bi iskoristio priliku da svim svojim sugradanima na podrucju opštine Golubac i Branicevskog okruga poželim srecne novogodišnje i božicne praznike,novih radnih mesta i bolji život,dodao dr Lazic.

Asocijacija za razvoj uspela da ovim projektom ublaži problem nezaposlenosti, kao i da vodi brigu o najstarijom populaciji stanovništva na podrucju ove podunavske opštine.

-U ime Skupštine opštine Golubac cestitam novozaposlenim radnicama na projektu geneto-domacica i izražavam svoje zadovoljstvo što je Asocijacija za razvoj uradila jedan kvalitetan projekat koji je prošao kod Nacionalne službe za zapošljavanje na konkursu za javne radove. Na podrucju naše opštine imamo puno problema oko zapošljavanja naših gradana i za nas je ovo veliki uspeh što smo uspeli da zaposlimo deset naših sugradanki koje su dugo na evidenciji za nezaposlene u Golupcu. Nadam se da ce vec u 2008.godini ovaj broj biti mnogo veci i da ce posao naci oko stotinu naših gradana. Uveren sam da ce lokalna vlast uciniti sve da bude mnogo više ovakvih i slicnih projekata u interesu razvoja naše opštine i boljeg života naših gradana kojima želem srecne novogodišnje i božicne praznike i da u slavljenickom raspoloženju za trenutak zaborave na sve probleme sa kojima se suocavaju,naglasio je predsednik Skupštine opštine Golubac, Dragan Furunovic

Opština Golubac ce i u narednom periodu raditi na ovakvim projektima koji ce doprineti vecem zapošljavanju kadrova koji se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i u oblasti razvoja socijalne politike za narednih pet godina.

LJ. Nastasijevic

MOMCILO NE PATI VEC MORA DA PLATI

Oštinskom sudu u Požarevcu, Veljkovic Momcilo podneo je tužbu protiv JNP “Rec naroda” iz Požarevca i dr., kojom je tražio da mu se plati iznos od 1.000.000 dinara, na ime objavljenog saopštenja Predsedništva opštine Požarevac u listu ovog nedeljnika od 27.05.2003. godine a u vezi dogadaja uklanjanja pijacnih tezgi na parkingu kod zatvorene pijace u Požarevcu.

Pocetkom decembra 2007. godine Opštinski sud u Požarevcu kojim je presedavala sudija Milica Peric, donela je Presudu kojom je odbio tužbeni zahtev Veljkovic Momcila iz Požarevca i obavezao ga da tuženom JNP “Rec naroda”, na ime troškova parnicnog postupka plati iznos od 94.175.00 dinara.

U navedenoj Presudi je navedeno da kod tuženog JNP “Rec naroda” koji je zastupao punomocnik Dragan Soknic advokat iz Požarevca, ne postoji odgovornost da tužiocu nadoknadi traženu štetu, jer je ovo sada akcionarsko društvo postupilo u skladu sa Zakonom o informisanju br. 43 od 22.04. 2003. godine, jer je objavilo istinitu informaciju kroz vrednosni sud i kriticki stav o ponašanju tužioca Veljkovic Momcila kroz dato saopštenje Predsedništva SO Požarevac i time nije povredena njegova cast i ugled.

A.D.

ZAKONITO POSTUPANJE PRIPADNIKA POLICIJE

Nakon višegodišnjeg vodenja sudskog postupka, krajem decembra prošle godine, stavljena je tacka na krivicni postupak koji je voden od kraja 2001. godine protiv tada pripadnika policije Jovic Radiše, Velibora Ivanovica, Dragoslava Milenkovica i Nikole Kaurina, a po optužnici OJT Požarevac, koju je zastupao Miroslav Vojinovic Opštinski javni tužilac.

Opštinski sud u Požarevcu u vecu kojim je presedavala sudija Gordana Vidojkovic, objavio je presudu kojom je svu cetvoricu optuženih oslobodio od optužbe da su u noci 8/9.05.2000. godine zloupotrebili svoj službeni položaj i ovlašcenja i to na taj nacin što su po navedenoj subordinaciji naredili da se dovedu novinari Mile V. kao i Bojan T. i Nataša B. u prostorije SUP Požarevac, a odatle odvedu u dve druge policijske stanice i tamo drže više sati i da su na taj nacin tim novinarima oduzeli slobodu kretanja.

Branioci optuženih Danica Spasic, Rade Radosavljevic i Dragan Soknic advokati iz Požarevca, su svoje odbrane u završnoj reci posvetili svom kolegi Radmilu Cvetojevicu, advokatu iz Petrovca, koji je neposredno pre završetka ovog krivicnog postupka iznenada preminuo i nije mogao i licno da da završnu rec kao branilac u ovom postupku.

A.D.

HALO 92

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Saše R. (1982) iz Ostrova, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo. Saša je osumnjicen da je 21.12.2007. godine ubio Ðuru Stevica (1927) iz Ostrova. Takode je osumnjicen i za pokušaj silovanja M.S.

On je uz krivicnu prijavu predat iztražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu, koji je odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

- Na teritoriji grada Požarevca, tokom novogodišnjih praznika izvršena su tri krivicna dela teških krada - provala kuca i jedno krivicno delo provale kioska.

Cetiri narušavanja javnog reda i dve saobracajne nezgode bez povredenih lica sa materijalnom štetom koja se procenjuje na oko 95.000.00 dinara.

POLICIJA ZAPLENILA PIROTEHNIKU

- Požarevacka policija, uoci novogodišnjih praznika zaplenila je više od 177.500 komada raznih pirotehnickih sredstava. Protiv lica koja su prodavala pirotehniku bez dozvole podneto je 10 prekršajnih i 3 krivicne prijave.

- Poštovani gradani, molomo vas da za vreme Novogodišnjih i Božicnih praznika ne koristite oružje, pirotehnicka i druga sredstva kojima možete ugroziti vašu bezbednost i bezbednost drugih gradana.

- Kako bismo bezbedno, zajedno sa vama i uz vašu pomoc, izbegli neželjene posledice i bezbedno docekali Novogodišnje i Božicne praznike uz najlepše ženje, srdacno vam cestitamo predstojece praznike.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC