Header

REAGOVANJA

Poštovani urednice,

Molim da shodno zakonu o javnom informisanju objavite moju izjavu, kao reakciju na saopštenje za medije gradskog odbora LDP-a Požarevac, koje ste objavili na osamnestoj strani vaših novina 23.12.2008. godine.

Ne ulazeci u odnose LDP-a i G-17 u Požarevcu, smatram da je ova izjava što se tice SPO-a krajnje neprimerena i po sadržaju i po formi.

Ja razumem da jedna mlada stranka, još neaformisana i nepotpuno neprofilisana mora da se žestoko bori za svoje mesto na politickoj sceni, ali njihovo saopštenje koje odiše netrpeljivošcu i rasizmom, zaista ne stoji.

Tvrdnja da je podrška gradana na našoj strani sumnjiva, da su Romi gradani drugog reda (izgleda da je gospodin Stefanovic ne samo brojao glasace, nego i zavirivao u njihove krštenice, pa zna ko je za koga glasao), da postojimo samo na papiru, njegova prorocka vizija da na sledecim izborima necemo preci cenzus, da ce zbog nas biti obavezno usporen razvoj opštine.... nemaju naravno nikakvog realnog osnova.

Podsecanja radi, napomenucu da je naša stranka bila odlucno opredeljena za evropske i evroatlanske integracije, tržišnu privredu i da se borila za demokratiju dosta pre nego što je osnivac njegove stranke i lider, uopšte i poceo da se bavi politikom!

Svrstavati našu stranku u interesnu grupaciju, toliko je apsurdno da ne zaslužuje komentar!

Ko ce na sledecim izborima i kako preci cenzus, odlucice gradani, ukljucujuci, naravno, i Rome koje gospodin Stefanovic izgleda baš ne voli...

Na kraju jedan dobronameran savet mladem kolegi:

Više strpljenja, više odmerenosti, a manje rasizma, netolerancije i stranacke ostrašcenosti.

Predsednik Okružnog odbora Srpskog pokreta Obnove za Branicevski okrug dr Nemanja Ristic

REAGOVANJA

BESPLATNO ZDRAVSTVO-NOVA OBMANA GRAÐANA

Lecenje u privatnim klinikama o trošku redovnog zdravstvenog osiguranja, koje je najavilo Ministarstvo zdravlja, samo je još jedno u nizu praznih obecanja.

Izjava ministra zdravlja Tomice Milosavljevica da ce pacijenti o trošku osiguranja uskoro moci besplatno da se lece i u privatnim ordinacijama nije ništa drugo nego „novogodišnji marketinški trik i prodavanje magle” slicno ogromnom broju najava Vlade Srbije kako cemo živeti bolje.

Postavlja se pitanje ko ce odabrati ordinacije koje ce imati pristup RZZO? Možda ce to biti one u kojima vec dopunski rade državni lekari. Ti lekari, koji sede na dve stolice, sve intenzivnije bi preusmeravali pacijente kod privatnika. Ovo je jasan poziv na otvorenu i legalizovanu pljacku.

I sami smo svedoci kako su dosad funkcionisale stvari u zdravstvu. Lekari su pacijenta koji treba da dobije uslugu u državnoj ustanovi namerno usmeravali u privatni sektor. Kada pacijent dode u državnu ustanovu, gde mu kažu da na operaciju mora da ceka tri meseca, lekar ga ,,dobronamerno” uputi na privatnu ordinaciju. Tamo je najcešce angažovan taj isti lekar.

Radni covek želi ono što želi i svaki covek u svim zemljama sveta: sasvim besplatno, školovanje od najnižeg do najvišeg stupnja (jer Bolonjski proces pretvara fakultete u profitabilna preduzeca), sasvim besplatno i dostupno zdravstvo, sigurno radno mesto i radno zakonodavstvo koje nece radnicima dati prava na nivou kolonijalne Afrike, 8 sati odmora, 8 sati kulturnog uzdizanja, plate dostojne coveka; pristojne penzije od kojih se može živeti, stambeni fond koji ce garantovati krov nad glavom svima a ne da neko poseduje citave lance zgrada a drugi da celi život budu podstanari ili da do smrti otplacuju visoke rate.

Za novu odgovornu vladu! Protiv privilegija! Socijalizam nema alternativu!

Opštinski komitet NKPJ Velikog Gradišta 27. 12. 2008.god.

GRADONACELNIKU GRADA POŽAREVCA

OTVORENO PISMO

Poštovani,

Obracamo Vam se na ovaj nacin zbog velike zainteresovanosti gradana našeg grada za neka bitna pitanja vezana za funkcionisanje grada i život samih stanovnika pa preko kontakta sa clanovima Nove Srbije žele da znaju seledece:

1. Pošto ste u kampanji spominjali loš rad na uvodenju gasifikacije i isto kao Nova Srbija kritikovali rad opštinskih funkcionera sa kojima ste danas u koaliciji, da li cete raskinuti ugovor sa firmom Gas invest i naci nekog drugog izvodaca ili cete zajedno sa vašim koalicionim partnerima obecavati i ne uci u rešavanje tog problema? Takode, da li cete pristupiti preispitivanju potpisanog ugovora i ako postoje nezakonite radnje podneti prijave?

2. Kao neko ko vodi ovaj grad da li cete preispitivati rad Direkcije za izgradnju i pre vaše vlasti sklopljene ugovore po veoma sumnjivim tenderima, i izvodenju samih radova koji su veoma loši a sve to placaju naši gradani. Da li ce i od vaše vlasti jedne te iste firme dobijati poslove i te poslove izvoditi nekvalitetno? Šta cete uraditi sa sumnjivim poslovima, ako ih ima da li cete podnositi prijave nadležnim organima?

3. Gradonacelnice, gradane interesuje i rad JP Vodovod i kanalizacija, tj. šta je sa enormnim gubicima vode, i da li ce na prolece biti dovoljno zdrave vode za naše gradane, a ne kao do sada da cim dode lepo vreme koristimo vodu iz cisterni?

4. Kako ste mogli da udete u koaliciju sa onima koji vam do pre godinu dana nisu dozvoljavali da udete u skupštinu, i legalno preuzmete vlast, cak vas i optuživali za bacanje bombe na Opštinu? Da li pusta želja za vlašcu kod vas utice da predete preko toga?

5. Pošto kod potpisivanja koalicionog sporazuma predsednik SPS-a rekao da je program SPS i DS isti, da li to znaci da cete nastaviti upropašcavanje našeg grada jer su oni to i do sada radili? Da li ste zato u koaliciji zbog licnih interesa, a ne zbog gradana, jer ne verujemo da ste glasove dobili zato što ste u koaliciji sa SPS-om.

Nova Srbija iako ne ucestvuje u radu lokalnog parlamenta kritikovace svaki loš rad, a predlagati ono što je dobro za naše gradane. Mi smo na stanovištvu da bi trebalo raspustiti Gradski parlament, raspisati nove izbore, a sve demokratske stranke u našem gradu stati u jednu kolonu i zauvek se rešiti lošeg rada i uticaja SPS-a koji je doveo naš grad i opštinu na rub propasti, a Vi zajedno sa njima necete ništa uraditi.

Želimo da javno odgovorite na ova pitanja, a ako ne odgovorite znaci da ste tu zbog puke vlasti i da Vas gradani uopšte ne interesuju.

S poštovanjem,

Gradski odbor Požarevac Nova Srbija

MR A POTOM DR - BR ILI BRR

Aca Lukic

Sve manje je cestitih pojedinaca, koji sa punim pravom sticu, nose i primenjuju visoka naucna zvanja stecena zasluženim pregalaštvom na osnovu nesebicnog talenta, dara i mara, doprinosa sa obeležjem opštecovecanskog otkrica u nauci i kulturi koja ih preporucuju današnjem i buducem vremenu. Takvi naucnici iako retki, najcešce napuštaju srpsko društvo i svoja umeca sele u bogatija i razvijenija zapadna društva. Da bi svoj talenat samoostvarili i razvili do neslucenih granica, drugo im ne preostaje. šta bi postigli ostajuci u zemlji koja i sama ne ferma titule koje zdušno dodeljuje? VŠS, VSS, Mr, Dr, itd. Poniženje? Svakodnevno suocavanje sa neimaštinom, osnovnim nedostacima u postupku svojih istraživanja - eksperimenata? Okamenjeni kameni fosili u lestvici napredovanja, ispreceni su pred njima. Drcna prosecnost nadobudnih staraca? Naopaka praksa koja pretrajava uprkos zdravom razumu?

Neverovatna je i bolna istina da u Srbiji svaka „šuša” može zadobiti visoko naucno zvanje. Srpska „presna stvarnost” svedoci u poslednje vreme, kako u svakoj od srpskih ulica sred nadrealnih gradova životari po neki fakultet, sa putujucim profesorima, vicnih ostvarivanju udarnicke norme. Do titula, poput, Mr i Dr nikad se lakše nije moglo stici. U magli visokoobrazovne kakofonije tek se sluti na koji nacin Srbi obaraju rekord u poredenju sa drugim nacijama po broju Magistara i Doktora nauka po glavi stanovnika. Ovde nikome nije stalo do istine da i pored toliko obrazovanih glava, srpsko društvo nikako da se pomeri sa mesta. Svako srpsko selo, ili bar gotovo svako, ima bar jednog dicnog „ucenjaka”, uzjogunjenog da maše diplomom pred svacijim nosem. Negdašnje pisare, nadrilekare, travare, zvezdocatce i vidovnjake melje i briše sa lica zemlje šum savremene civilizacije. Univerzitetska hiperprodukcija kadrova za buducnost? Modernom društvu prilice moderne gatare. Evo ih! Naucne teze svežih i na „brzu brzinu” promovisanih Drmrsovica, izvanredno su štivo koje ce ubuduce zabavljati generacije studenata, možda i kakvog satiricnog pisca? To im ako se srpsko društvo ne dozove pameti sleduje. Najbolji ce, kao i drugi što dosad uciniše napustiti domace ognjište.

Možeš li, poštovani citaoce, ostati ravnodušan, ne nasmejati se nad necijom magistarskom tezom koja nosi naslov poput ovog:”Ogled o ociglednoj razlici izmedu biljnih i stidnih vaši tokom proleca”, ili, pak o nešto ozbiljnijoj doktorskoj upitanosti, dovedenoj do tvrdnje: „Opravdanost diktature proletarijata u doba tranzicionog vrtloga - gutanje maceva u Srbiji”?

Da li su doista takve teze odbranjene na našim Univerzitetima, pred srpskim profesorima, upitacete se opravdano? Odgovor je jednostavan - jesu. Ima i veselijih teza, od pomenutih. Naucnijih. Ali o njima neka neko drugi piše. Takve „pokondirene” teze, mame suze, podjednako kod ženske i muške populacije. Neuputno je terati more suza sa lica srpske nacije, njihovim pominjanjem. Od tako bombasticnih i zapaljivih teza „tresu se police univerzitetskih bilioteka”. Kakve su one mogu biti od koristi jedino potencijalnim fantazmagoricnim sivim miševima tokom testiranja njihovih zubica. U najgorem slucaju, pritešnjene jedna uz drugu, takoreci uparene, cine lep sud za skupljanje prašine. Ni vrsne bibliotekare više Drmrsovicska celomudrenija ne zanimaju. Da lepe li srece, reci ce ko!

Cemu služi lažni sjaj? Nezajažljivim ambicijama pojedinaca? Užarenim sujetama da se „po svaku cenu” stigne do titule - zvanja? Ili? Našoj izopacenoj bolesti sa decenijskim simptomima za cijim lekom treba tek da se traga? Možda je cas, pravi cas, da se praktikovanom nasledu kaže:dosta! Da se lažiduh u coveku nadvlada i pobedi. Covek treba da bude ono što zaista jeste. NJegove mogucnosti ne treba potceniti, niti preceniti. Pinter nek pravi burad, dostojan je toga. Farmaceut nek traga za lekovima neizlecivih bolesti, to mu prilici. Nek se covek cuva od vuka, koji se okrece da grize sopstveni rep. Nauku i kulturu ne legitimiše puki broj poslanika koji se zalažu da je predstavljaju, vec ostvarenja. To je penicilin napornog rada. Rezultat posvecenog pojedinca. To kazuje talenat genija.

Od „mrtve sheme - srpskog folklora” beskonacne „proizvodnje Drmrsovica” „po sebi i za sebe” kloniti se mora srpsko društvo. U trajanju jednog naroda, u toku jednog veka, prava je mera da stasa nekolicina koja ce svojim znanjem zadužiti ljudsku zajednicu. Tesla, Pupin. To je dovoljno, zar ne?

Kakvi smo mi Srbi, posle svih cudesa i bengalskih vatri, koje proživesmo, vreme nam je da se našalimo na sopstveni racun. Lekovito može biti to stanje. Mogli bi za pocetak poput Amerikanaca i njihove nagrade „Ig Nobel” što se vec nekoliko decenija, dodeljuje laureatima za „šašava, otkacena, smešna i nekorisna otkrica” u Srbiji osnovati nagradu za Drmrsovice sa ovog podrucja slicnu americkoj nagradi, krštenu po naški:„Serbika tipika”?

O potencijalnim laureatima ne brinite. Toliko Mr, a potom Dr odavno ceka u vijugavom redu. Ko ima smelosti da ih jednostavnim jezikom: Br ili brrrr dozove pred buduci žiri?

Aleksandar Lukic, književnik

PREDSTAVNICI LOKALNE SAMOUPRAVE GRADA POŽAREVCA U POSETI DECJEM ODELJENJU BOLNICE

BOŽICNI POKLONI BOLESNOJ DECI

Jedan lep obicaj gradskih otaca Požarevca, poseta Decjem odeljenju Bolnice uoci Božica i podela božicnih paketica bolesnim mališanima, obeležio je pocetak i ove, 2009. godine. Novi gradonacelnik Miodrag Milosavljevic i njegov zamenik Vukica Vasic sa ostalim saradnicima obišli su pred Božic male Požarevljane trenutno smeštene na Decjem odeljenju Bolnice i tom prilikom obradovali ih prigodnim poklon paketima. Ne krijuci zadovoljstvo što su sva deca pred ozdravljenjem, gradonacelnik Milosavljevic obecao je da ce lokalna samouprava sa ovakvim akcijama i dalje podsecati, ne samo decu i njihove roditelje, vec i ostale gradane, da grad brine o njima.

Gradonacelnik

-Tradicionalno predstavnici lokalne samouprave su svake godine u ovo vreme sa decom kojoj ovakvom pažnjom želimo da olakšamo boravak u Bolnici. Ovaj obicaj živece i dalje, nastojacemo da što više pomažemo, ne samo bolesnoj deci, vec svima kojima je pomoc potrebna, a tu mislim i na naše stare sugradane. Lokalna samouprava je vec krenula u tom pravcu, docek Nove godine bio je skromniji nego ranije, okrenuli smo se našim lokalnim bendovima, opredelili za skromniju binu na kojoj su oni nastupali u Novogodišnjoj noci pred našim gradanima i tako uspeli da uštedimo nekih 10 hiljada evra koje smo usmerii ka našoj Bolnici za sredivanje podova u hiruškim salama koji su dotrajali. Kao covek koji se nalazi na celu Gradskog veca i u ime Veca, obecavam da ce ovo biti i nadalje intencija naše uprave. Pažnja naših odbornika koji u Skupštini odlucuju o budžetu i njegovom rebalanasu nikada nece izostati kada su u pitanju deca, bolesni i stari, porucio je Milosavlje-vic.

U ime dece, osoblja Decjeg odeljenja i Zdravstvenog centra Požarevca, na poseti i darovima zahvalila se dr Hranislavka Dimitrijevic, nacelnica Decjeg odeljenja:

-Drago mi je što je ova tradicija nastavljena i što ce, kako smo culi od gradonacelnika, biti i dalje negovana. S obzirom na sveukupnu situaciju u zdravstvu naša je želja da obezbedivanje nekih neophodnih sredstava za funkcionisanje zdravstva bude zajednicka briga zdravstvenih radnika i ljudi iz lokalne samouprave, da zajednickim snagama uticemo na zdravlje naših najmladih sugradana, a samim tim i na povecanje nataliteta s obzirom na to da je to za našu zemlju važan zadatak, napomenula je nacelnica.

S.E.

DNEVNI BORAVAK ZA DECU I OMLADINU SA POSEBNIM POTREBAMA

NOVOGODIŠNJA RADOST

Predstavnici Gradske uprave Požarevac posetili su uoci novogodišnjih praznika mališane koji borave u Centru za brigu o deci i omladini sa posebnim potrebama i nakon priredbe, koju su oni marljivo spremali sa svojim vaspitacima, obradovali ih novogodi-šnjim poklonima.

Pokloni

Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca istakla je tom prilikom da su ovo trenuci koje treba sve nas, kao društvenu zajednicu i grad, da podsete na našu obavezu i brigu o deci, kao i pažnju koju smo dužni da im pokažemo tokom cele godine a ne samo tokom Novogodišnjih praznika.

Miomir Ilic, predsednik Skupštine cestitao je praznike u ime odbornika vaspitacima koji, kako je rekao, imaju human i odgovoran posao.

- Centar za brigu o deci ometenoj u razvoju edukuje i u deci održava zdrav duh. U narednoj godini grad ce iz budžeta izdvojiti više za socijalna pitanja, pa samim tim i za Centar za socijalni rad, pod cijim je okriljem i ova ustanova.

Jasmina Turudic, direktorka Ustanove istakla je da korisnicima usluga ove ustanove nije teško da više puta pokazuju šta su pripremili u okviru Novogodišnje priredbe jer to rade sa uživanjem i ljubavlju.

Priredba je kasnije izvedena i za Kostolcane koji su nakon predstavnika Gradske uprave takode decu obradovali novogodišnjim paketicima punim “aktuelnih” igracaka i slatkiša.

T.R.S.

BADNJE VECE I BOŽIC U KOSTOLCU

OKUPLJENI OKO CRKVE

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznovali su protekle nedelje Badnji dan i Badnje vece, a zatim i Božic, dan rodenja Isusa Hrista. Iako mesec i dan rodenja Isusa Hrista nisu utvrdeni, taj praznik se još od 380. godine nove ere , po starom, Julijanskom kalendaru slavi 7. januara.

Badnje vece

I ove godine na Badnje vece i Božic služene su svecane liturgije u crkvi Sv. Maksima Ispovednika u Kostolcu od strane paroha Aleksandra Mihailovica.

Ove godine, za razliku od prethodne, kada je ceo grad bio “okovan ledom” Kostolcane zima nije sprecila da se u velikom broju okupe u porti crkve , donesu badnjake i razmene cestitke. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da se nadaju da ce 2009. godina i pored najavljenih teškoca doneti novine u Kostolac, mada su još uvek skepticni preme obecanjima koja im se daju. Vecina je povodom Božica poželela samo mir i zdravlje što i jeste u duhu ovog porodicnog praznika jer se smatra da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svadi trebalo da se pomire i jedni drugima oproste.

Božic je porodicni praznik, pa sva simbolika, od unošenja badnjaka, koji su po predanju Josifu i Mariji doneli pastiri da založe vatru kako bi zagrejali pecinu u kojoj je roden Isus, prostiranja slame jer je , takode po predanju, na slami roden Isus, pa do lomljenja cesnice na onoliko delova koliko ukucana ima i nalaženja novcica koji simbolizuje dar novorodenome Hristu.

Rodenje Hristovo najradosniji je praznik za hrišcanski svet a Kostolcani se odreda slažu da on ima poseban duh te ga mnogi pripremaju sa više truda nego proslavu Nove godine.

T.R.S.

MED U NOVOGODIŠNJIM PAKETICIMA

Udruženje pcelara iz Požarevca i Kolo srpskih sestara, je povodom novogodišnjih i božicnih praznika urucio poklon paketice, deci ometenoj u razvoju , koja se nalaze u dnevnom boravku Centra za socijalni rad u Požarevcu.

NARKOMANIJA - UŽAS NAŠIH DANA INTERVJU SA DR VOJINOM KUZMANOVICEM, PSIHIJATROM

IZBOR JE NA COVEKU

Kada se zavisnik obrati za pomoc lekaru otpocinje simptomatsko lecenje, što znaci da se medikamentima rešava svaki simtom koji ispoljava, a to može biti opstipacija, dijareja, visoka temperatura, drhtanje i drugi. Dobija sedative, hipnotike za spavanje i ostale lekove koji redukuju simtome apstinencijale krize, kaže dr Vojin Kuzmanovic, psihijatar Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu.

- Glavno lecenje je detoksikacija antidot lekovima, natreksonom, odnosno naloksonom, posebnim lekom koji se daje kod overdoza, on “vadi iz mrtvih” heroinske narkomane. Po venskom davanju on blokira dejstvo opijata i budi iz kome, ukoliko zavisnik dode na vreme, on ga spasava.

Šta je zapravo overdoz (predoziranje)?

- Kod overdoza umire se od prestanka rada srca i disanja. To je taj efekat opijata na opijatskim receptorima, odnosno preplavljivanje do te mere da prestaju vitalne životne funkcije. Prestanku disanja prethodi padanje u san. To je trenutak kada zavisnik treba da dobije hitnu medicinsku pomoc kako bi preživeo, u suprotnom dolazi do smrtnog ishoda.

Šta narkomani navode kao razlog prvog uzimanja droge?

- Ono što uvek navode kao razlog je istraživanje, “da probam”, u stvari radi se o povodljivosti, traženju identiteta u grupi, potreba da se ne razlikuje od grupe, da ga ne nazovu kukavicom. Problem nastaje posle nekoliko meseci, godinu, ili više dana, kada droga više ne donosi užitak, vec postaje obaveza. Narkoman ustaje ujutru i razmišlja kako da, kako oni kažu, “napravi kombinaciju”, da dode do odredene kolicine droge da bi “se uradio”, a to je pokušaj da se izbegne kriza. Tada dolaze lekaru trežeci pomoc, navodeci da nema više zadovoljstva, vec postaje mucenje. Tada se javlja kajanje, uvidavnost i preispitivanje “šta mi je ovo trebalo?”.

Kako dolazi do recidiva, povratka narkoticima posle lecenja?

Kada se izleci u medicinskom smislu, dakle prestanu znaci krize, nakon par meseci narkoman se oseca dobro, promeni izgled, dobije na kilaži. Kada se ponovo jave lekaru za pomoc cesto navode da su hteli “da se caste”. Tu nema cašcavanja. Ja im objašnjavam da to nije isto kao kada ostavljaš cigarete, gde nakon godinu dana možeš da zapališ cigaretu, ali to ne znaci da ceš nastaviti sa pušenjem. Kod narkomana to nije tako, njima je sutradan uvek potrebna nova doza, jer opijati imaju potpuno drugaciji efekat u organizmu od nikotina i njihov izostanak izaziva bolove, dijareju, drhtavicu, bolove u kostima i celom telu.

Koja droga izaziva najvecu zavisnost?

- Heroin je vodeca droga. Sve ostale, kanabis, odnosno marihuara, ekstazi su pratece droge cije korišcenje cesto vodi ka herionu i zavisnosti. Obicno onaj ko proba jednu drogu istraživacki traži i druge vrste droga. Preko 70 odsto onih koji su bili u kontaktu sa nekom vrstom droge, posle nekog vremena proba i heroin. Kokain je takozvana “gospodska droga”, ona stimuliše emocije, raspoloženje, održava budno stanje, a problem sa njom je što se posle dužeg korišcenja istroše endorfini - receptori za dobro raspoloženje i potrebna je sve veca kolicina kako bi se postiglo dobro raspoloženje. Kod heroinskih zavisnika dolazi do strašnih fizickih kriza, a kod kokaina dolazi do psihicke zavisnosti, psihijatrijskih poremecaja slicnih paranoji, jer dolazi do izmene neurohemije u neurotransmiterima, dolazi do depresije i korisnik pocinje da tone.

Koje zdravstvene komplikacije može da izazove korišcenje droga?

- Prvo i osnovno je hepatitis C koji se javlja u 90 odsto venskih narkomana, zatim propadanje krvnih sudova, jetre a ceste su i gangrene po ubodnim mestima.

Kako se, po vašem mišljenju, može otpoceti rešavanje problema narkomanije?

- Ja stalno govorim da je izbor na coveku. Ni jedna policijska metoda ne može da pomogne, ali mislim da bi korišcenje i posedovanje narkotika trebalo da bude žestoko kažnjivo. Roditeljima govorim da ne treba da izigravaju policajce, jer mogu izazvati kontraefekat, postoje mehanizmi kontrole, poput kontrole urina, koje su veoma precizne i uvek pokažu da li je bilo korišcenja droga. Prevencija je takode od velikog znacaja, a svaki roditelj treba da poznaje svoje dete, da mu posveti pažnju i razgovara otvoreno sa njim.

L. Likar

DOKTOR ZA VAS

FIZICKE URTIKARIJE

Nastaju posle delovanja nekog fizickog faktora na kožu kao što je toplota, hladnoca, pritisak, vibracije, fizicka aktivnost…….i cine više od 20% svih urtikarija. Uglavnom su stecene te se više javljaju kod odraslih. U osnovi svih je oslobadanje supstanci (medijatora najznacajni je histamin ) delovanjem fizickog agensa na mast celije u koži a redak je imunološki mehanizam, odnosno stvaranje alergijskih antitela koja onda imunološkim mehanizmom izazivaju degranulaciju mast celija i oslobacanje histamine. Promene na koži po tipu urtika javljaju se neposredno posle delovanja fizickog agensa i traju nekoliko sati pa se spontano izgube ili pod dejstvom lekova. Reda je pojava kasnijeg izbijanja, kao i generalizacija urtikarije i mogucnost razvoja anafilaktickog šoka sa neizvesnim ishodom.

Oblici fizickih urtikarija :

KUTANE REAKCIJE NA MEHANICKE STIMULUSE:

Dermografizam

Najcešca fizicka urtikarija, nastaje pri manjem pritisku na kožu ( ispituje se prevlacenjem tupog predmeta po koži - “pisanje po koži”), posle nekoliko minuta pojavom linearnog zadebljanja okruženog crvenilom, pracenog svrabom.

Urtikarija na pritisak

Javlja se na koži delovanjem statickog pritiska a ne prevlacenjem, pisanjem po koži kao kod dermografizma. Na mestu pritiska može da se javi crvena urtika koja svrbi posle nekoliko minuta , to je rani oblik ili se posle nekoliko sati od delovanja pritiska javljaju bolni crveni otoci, to je kasni oblik. Obicno su to promene na mestu pritiska bretele od brushaltera, sata, pojasa, cipela, posle nošenja tereta, ukrštanja nogu, otoci stopala posle trcanja.

Vibratorni angioedem

Razvoj urtike sa crvenilom kože, svrabom i otokom potkožnog tkiva na koži posle 4-6c od delovanja vibratorne stimulacije. Promene traju oko 24c. Pojava na rukama kod upotrebe vibracione bušilice ili kod kozmetickih tretmana. Ukoliko je stimulus cest i intenzivan može doci i do sistemske reakcije.

KUTANE REAKCIJE NA PROMENE TEMPERATURE:

Urtikarija na toplotu

Može biti lokalna i nastaje nakon lokalnog aplikovanja toplote na kožu temperature vece od 38 stepeni. Obicno se javlja kao rana reakcija posle nekoliko min. u vidu otoka, crvenila i svraba. Generalizovana se opisuje kao Holinergijska urtikarija i javlja se nakon zagrevanja tela posle fizicke aktivnosti, toplog kupanja, konzumiranja zacinjene hrane, posle emotivnog stresa. Cešca je kod adolescenata. Posle 2-30 min. nakon naglog porasta telesne temperature po koži obicno u gornjim partijama tela javljaju se sitne urtike sa crvenilom kože koje svrbe.Promene nisu izazvane znojenjem. Spontano se gube posle 15-45 min., može se preporuciti tuširanje mlakom vodom ili lokalno stavljanje hladnih obloga. Izuzetno retko ako se nastavi sa porastom telesne temperature mogu se ispoljiti sistemski simptomi ( malaksalost, glavobolja, lupanje srca, bolovi u trbuhu, otežano disanje ). Kod nekih osoba ovi simptomi se mogu ispoljiti ako se fizicko zamaranje izvodi posle obroka alergijskim namirnicama (riba, školjke, med, orasi, kikiriki) te takve osobe ne bi trebalo jesti 4-6c pre napora. To su tzv. postprandijalni oblici.

Solarna urtikarija

Nastaje nekoliko minuta po izlaganju kože suncu. Manifestuje se crvenilom i otokom kože, praceno svrabom. Izraženija je na delovima tela koji su inace pokriveni odecom. Posle nekoliko sati se povlaci a ako je se nastavi dugotrajno izlaganje jakom suncu urtikarija se može generalizovati sa razvojem sistemskih znakova kao što je bronhospazam, hipotenzija, sinkopa. U terapiji izbegavati lokalnu primenu antihistaminika zbog mogucnosti razvoja fotosenzitivnih reakcija.

Urtikarija na hladnocu

Manifestuju se na koži izloženoj hladnoci u vidu crvenila, otoka svraba. Ukoliko je veca površina kože izložena vecoj hladnoci dolazi do oslobadanja vece kolicine histamine te se mogu razviti sistemski simptomi. Takvim osobama je zabranjeno kupanje u hladnoj vodi zbog rizika razvoja anafilaktickog šoka. U redim slucajevima postoji poremecaj u proteinima seruma (krioglobulinemije ) i taj poremecaj je nasledni.

Akvagena urtikarija

Predstavlja kutanu reakciju na vodu nezavisno od njene temperature. Promene na koži su u smislu malih urtika, svraba i crvenila.

TERAPIJA I POSTUPAK:

Anamnezom pokušati doci do uzrocnika (što je najcešce i najteže ) i eliminisati uzrocnik. Obzirom da je urtikarija više neprijatna bolest zbog svraba nega što ugrožava život, sa izuzetkom ako se razvijaju sistemski simptomi, terapija ne treba da je agresivna. Daju se lekovi iz grupe antihistaminika ali objasniti da se po prestanku delovanja leka ponovo javljaju promene. Znaci urtikarija se javlja u naletima do prestanka oslobadana histamine. Adreanalin i hormonsku terapiju dati kod generalizovane kožne manifestacije i razvoja simptoma šoka. Antihistaminike ne davati lokalno najcešce oralnim putem u najtežim slucajevima putem injekcija. Ukoliko se sa H-1 blokatorima ne postigne dobar efekat kombinovati ih sa H-2 blokatorima koji sami dati su bez efekta. I hronicnu urtikariju slicno leciti, odnosno izbegavati nekontrolisano davanje hormonske terapije.

Emotivni stresovi, toplota i upotreba lekova kao što je aspirin i brufen pogoršavaju svaku urtikariju. U akutnoj fazi izbegavati hranu koja povecava kolicinu histamina tzv. histaminoliberatori, a ako je dokazana alergija na neku vrstu namirnice (najcešce je to jaje, riba, obojeno voce i povrce….)takvu namirnicu zauvek eliminisati iz ishrane. Znaci problematicna je primena strogih eliminacionih dijeta dugo.

ACE inhibitori lekovi koji se daju kod povišenog krvnog pritiska inhibicijom enzima peptidaze sprecavaju razgradnju bradikina koji može da dovede do urtikarije sa izraženim angioedemom (otokom ) te ih kod osoba koje su ispoljile izražen otok treba zameniti drugom grupom lekova za povišen krvni pritisak.

Dr Ranka Dimitrijevic

POŠTA U POŽAREVCU RADI U NOVIM USLOVIMA

U SKLADU SA ZAHTEVIMA MODERNOG POSLOVANJA

- Adaptiranu zgradu najvece pošte u Branicevskom okrugu, uoci Novogodišnjih praznika predao Požarevljanima na korišcenje Goran Ciric, direktor JP PTT saobracaj Srbija

Poslednjih dana Stare godine, adaptirana zgrada Pošte u Požarevcu otvorila je širom svoja vrata gradanima Požarevca i okoline koji su na taj trenutak s nestrpljenjem cekali. Najlepši poklon za Novu godinu, ispred JP PTT saobracaja Srbija, korisnicima poštanskih usluga predao je Goran Ciric, generalni direktor. Svecanosti su prisustvovali brojni poslovni prijatelji i gosti medu kojima i nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic, narodni poslanik Žarko Pivac, zamenica gradonacelnika Požarevca Vukica Vasic, predsednik Skupštine Grada Miomir Ilic sa saradnicima...

Nova posta

Pozdravljajuci goste Dragan Beara, direktor RJ Pošta u Požarevcu zahvalio se rukovodstvu na podršci i gradanima na strpljenju svih ovih meseci tokom kojih se odvijala adaptacija objekta i zbog cega su oni svoje potrebe privremeno zadovoljavali u skromnijim uslovima.

- Poštanski saobracaj na ovom podrucju datira još od 1840. godine i malo ljudi zna da je posle Beograda i Kragujevca ovo treca pošta u Srbiji. Za sve vreme duge istorije, ovo je jedan od najvažijih dana naše Radne jedinice, jer Požarevac kao grad, naši korisnici prvenstveno, i naši radnici, dobijaju uslove za rad primerene 21. veku. Objekat koji danas otvaramo ima korisnu površinu od oko 1.600 kvadrata, tehnološke celine su tako projektovane da su komunikacijski odvojene, tehnološki objekat je opremljen u skladu sa zahtevima savremenog poslovanja. Zahvalni smo na podršci koju smo sve vreme imali od generalnog direktora, zamenika generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora. Zahvaljujem se takode i izvodacu radova, našem Nadzoru, a najviše se zahvaljujem gradanima koji su imali strpljenja i razumevnja. Na kraju krajeva, sve ovo smo i radili za njih, rekao je Beara.

Slanjem prvog pisma na adresu ministarke telekomunikacija Jasne Matic, generalni direktor preduzeca Goran Ciric proglasio je objekat otvorenim:

- Meni je izuzetno zadovoljstvo što smo danas u Požarevcu, gradu koji posle još nekoliko gradova u Srbiji, dobija renovirani poštanski prostor. Naš je cilj da podižemo nivo i kvalitet usluga prema svim gradanima Srbije, da stvaramo povoljnije i modernije uslove rada zaposlenima u našim poštama. Vodimo racuna o potrebama svih gradana, videli ste da i ovaj objekat, izgradnjom pristupne rampe, pruža mogucnost da i osobe sa hendikepom, odsada mogu bez teškoca da završavaju svoje poslove vezane za poštanski saobracaj. U Novoj 2009. godini, pored popravljanja radnih uslova radicemo na ukupnom tehnološkom napretku koji pre svega podrazumeva automatizaciju prerade pošiljaka, podizanje nivoa kvaliteta, skracenje rokova urucenja. Mislim da je ovo prilika za pominjanje reci važne za uspeh u našem poslu a to je rec-partnerstvo, partnerstvo sa lokalnom samoupravom, sa svim zaposlenim ljudima u ovom sistemu, partnerstvo sa našim izvodacima... Svima nam je zajednicko da želimo i pokušavamo da obezbedimo približno jednak kvalitet usluge na citavoj teritoriji Srbije. Uputio bih zahvalnost i predsedniku UO koji je danas u Požarevcu, na dan otvranja adaptiranog objekta zakazao sednicu Upravnog odbora cime je upucena jasna poruka da nam je cilj decentralizacija sistema. Sednice cemo održavati i u drugim gradovima Srbije. Nastojacemo da ispunjavamo ono što su osnovni ciljevi i zadaci svih pošta, a to su podizanje kvaliteta usluga na citavoj teritoriji, modernizacija poslovanja uvodenjem modernih tehnologija cime, ustvari, doprinosimo ukupnom razvoju i modernizaciji Republike Srbije, rekao je Ciric.

Adaptirana pošta 12.000 Požarevac 1 poštanskim uslugama pokriva podrucje sa 80.000 stanovnika. Najveca pošta u Branicevskom okrugu dobila je savremen i funkcionalan poslovni ambijent sa 12 automatizovanih šalterskih mesta, adekvatnim radnim prostorijama za dostavljace, kao i potpuno novim celinama poput dva biznis šaltera i prostora za poštansku prodavnicu.

GORAN CIRIC, GENERALNI DIREKTOR JP PTT SAOBRACAJ SRBIJE:

OKRENUTI NOVIM POSLOVIMA

- U Novoj godini fokusiracemo se na ono što su suštinski zadaci i projekti, a to su pre svega automatizacija proseca prerade pošiljki i investiranje samo u profitabilne projekte Pošte. Naravno, tu je i potpuna racionalizacija u poslovanju u smislu smanjenje svih nepotrebnih troškova.Pošta u ovom trenutku ima oko 15.500 zaposlenih i kada se postavi pitanje da li je to mnogo ili malo ja odgovaram da nam je želja da, pronalaženjem novih poslova, uposlimo sve ljude u našem sistemu, da tako sacuvamo svako radno mesto. A nove poslove dobicemo jedino kroz kreativnost. Pošta Srbije je Srbija u malom, oseca udare onako kako ih oseca citava država, problemi u državi se odražavaju i na naš sistem... Ono što mi moramo da uradimo je da pronademo i ponudimo gradanima i privredi nove tehnologije. Velikim koracima idemo ka tome da postanemo prvi i najveci pristupni kanal za gradane Srbije, ka efikasnoj državnoj upravi, ka uvodenju elektronskog digitalnog potpisa i sertifikata preko naše telekomunikacione i informaticke infrastrukture... Koliko je Požarevac znacajan u sistemu Pošta Srbije pokazuje i ova investicija. Gradani Požarevca znaju kako je izgledala ova pošta, naša je želja bila da tu vrstu odgovornosti prema njima pokažemo tako što cemo obnoviti pre svega prijemni prostor a to je ono što je najbitnije, to je na neki nacin i odgovor na pitanje kakva je uloga Požarevca u citavom sistemu poštanskog saobracaja Srbije, rekao je na otvaranju renovirane Pošte u Požarevcu, generalni direktor JP PTT saobracaj Srbije Goran Ciric.

DRAGOSLAV ŠUMARAC, PREDSEDNIK UO JP PTT SAOBRACAJ SRBIJE:

NAJSAVREMENIJA POŠTA

Svecanosti otvaranja novouredene Pošte u Požarevcu prisustvovao je i Dragoslav Šumarac, predsednik UO JP PTT saobracaj Srbije. Za naš list on je rekao:

- Imamo priliku da danas u Požarevcu otvorimo modernizovanu poštu u koju smo uložili oko 40 miliona dinara, do okoncanja svih završnih situacija bice to i oko 70 miliona. Kao što vidite u novom ruhu je ovde sve pocev od krova pa do šalter sale sa posebnim delom u kome ce se vršiti prerada. Napravili smo najsavremeniju poštu koja može da se poredi sa poštama ELT- a, DOJCE POST-a. Moram da se zahvalim gradanima Požarevca koji su bili strpljivi, rekonstrukciju smo zapoceli negde u martu, a evo završili pred Novu godinu, radovi su trajali dugo jer su bili u pitanju veliki zahvati u oblasti elektro i mašinskih instalacija, enterijera...

Ovo preduzece je godinu završilo sa 2,6 milijardi dinara dobiti i ja sam siguran da ce i ubuduce Pošta kao jedno od vecih javnih preduzeca u Srbiji, poslovati ovako uspešno. Predstoji nam teška 2009, jer ako svi budu štedeli onako kako najavljuju i na našim šalterima bice manje posla. To ce nas okrenuti iznalaženju novih usluga prema gradanima i novih oblika poslovanja sa privredom. Jedna od stvari koja nam predstoji je reorganizacija, restruktuiranje i to zajedno radimo sa Ministarstvom finansija. Kao i sve druge pošte u okruženju koje su postale deonicarska društva, to predstoji i našoj pošti i u okviru toga cemo sprovesti rekonstrukciju citavog sistema, moramo da napravimo efikasniji sistem, da uvedemo automatsku preradu, jedino smo mi i Albanija ostali na sistemu rucnog sortiranja pošiljki. Naravno, restruktuiranje cemo sprovesti uz socijalni program vodeci racuna o svim zaposlenim radnicima, rekao je Šumarac.

S.E.

NOVOGODIŠNJI I BOŽICNI PRAZNICI U OPŠTINI PETROVAC

VATROMET ZA SRECU DO NEBA

Nova godina u opštini Petrovac obeležena je svecano. Za docek opština Petrovac tacno u ponoc priredila je veliki vatromet za zdravlje i srecu, za mir i spokojni život, za ljubav i svakovrsne radosti.

Najveci broj žitelja mlavskog kraja Novu godinu docekao je kod svojih kuca, sa porodicom i prijateljima. Ipak, bilo je dosta i onih koji su docekali novo leto u restoranima, kafanama i kaficima. Sva mesta su bila dupke puna.

Inace, i Božic je lepo docekan u mlavskom kraju, uz badnjak, koledare, muziku, ali i bogatu božicnu trpezu. Veliki broj ljudi koji se nalazi na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope, bio je za Božic u zavicaju. Procenjuje se da je iz ovog kraja na radu više od deset hiljada ljudi.

Najavljuje se da ce svecano biti docekana i pravoslavna Nova godina 13. januara.

SR.

U BRANICEVU KOD GOLUPCA

ŠAKALI MUDRIJI OD VUKOVA

- U lovacko-turistickoj manifestaciji ,,Lov na šakala iz pešcare’’ u Branicevu ulovljena tri vuka kapitalca

U organizaciji Lovackog udruženja “Pek” iz Braniceva, Turisticke organizacije iz Golupca i Lovackog saveza Srbije u Branicevu je treceg januara ove godine održana tradicionalna druga po redu hajka na šakala iz pešcare i koja se završila ulovom tri vuka kapitalca .Samo što je prošlo sedam sati,napolju minus tri stepena, a u lovištu snežni pokrivac do 30 santimetara,stižu lovci iz svih krajeva Srbije, Beograda,Kruševca,Donjeg Milanovca,Kladova,Požarevca,Kuceva,Velikog Gradišta, nekoliko mesta Vojvodine i po neki od naših “garstarbajtera”. Okupljanje u bifeu Lovackog udruženja “Pek”,pije se kafa,caj i po neka domaca ljuta rakija. Kažu-ucesnici hajke da se prethodno treba dobro zagrejati,skupiti hrabrosti i krenuti po nepristupacnim terenima u hajku. - Prvi put sam u hajci na vuka. Hocu da priznam,imam malo i treme,razmišljam kako da reagujem ako vuk naide baš na mene,kaže osamnaestogodišnji Miloš Mitrovic iz Tribroda kod Velikog Gradišta. Oko 200 lovaca podeljeni po grupama krecu organizovanim prevozom na mesto gde ocekuju da ce se pojaviti copor šakala koji su ove zime napravili pravi pokolj. Dokle su lovci bili u hajci majstori-kuvari u dva kazana pripremali su “cuveni” lovacki gulaš.

nagrade za strelce

- Ocekivali smo loš ulov,hajku smo organizovali samo zbog druženja lovaca iz cele Srbije. U prvoj hajci na šakala prošle godine imali smo uspeha,ali je ova rekordna,ulovljena su tri vuka,naišli smo na još dva,ali se oni izvukli. Šakali su ovoga puta bili mudriji i sacuvali su svoje glave.Iskusni lovci kažu gde ima vukova, nema šakala,to se i ovde pokazalo kao tacno,kaže predsednik LU ,,Pek’’ Branicevo, Radiša Nikolic.

Ovu turisticko-lovacku i kulturnu manifestaciju pomogli su opština Golubac i Turisticka organizacija. Vec narednog meseca,odnosno 15.februara u naselju Dobra održava se tradicionalna peta po redu hajka na vuka.

- Prezadovoljna sam sa organizacijom ove manifestacije koju je organizovalo Lovacko udruženje iz Braniceva i gde je u hajci na šakala iz pešcare prisustvovao veliki broj lovaca i gostiju. Ova manifestacija i ista takva narednog meseca u Dobri predstavljaju pocetak kalendarske godine u lovnom turizmu na podrucju naše opštine,rekla je direktor Turisticke organizacija Golubac, Tatjana Miloradovic.

Iako šakali ovde u golubacko-ramskoj pešcari, na tromedi Braniceva,Kusica i Ponikve cine velike štete po oborima,ovoga puta su nadmudrili lovce i ni jedan od njih nije platio svojom kožom. Umesto njih odstreljena su tri vuka,a cetvrti ranjen uspeo je da umakne poteri.Velika hajka završila se rekordnim ulovom,glavom su platila tri vuka kapitalca,a srecni lovci koji su imali prilike da ih ustrele bili su Vladan Stokic iz Smoljinca,opština Malo Crnice, Goran Sekulic iz Požarevca i Nenad Jovanovic iz Požežena,opština Veliko Gradište.

- Prvi put sam u svojoj dugogodišnjoj karijeri video vuka i uspeo da ga vec prvim hicem pogodim.Srecan sam što sam doprineo da ova hajka na predatore bude zapamcena po rekordnom ulovu,nije krio zadovoljstvo Vladan Stokic,lovac iz Smoljinca. Srecan je bio i lovac Nenad Jovanovic iz Požežena koji je posle sedam godina bavljenja lovom u trecem hicu odstrelio vuka-kapitalca.

- Imao sam srecu da odsrelim vuka teškog 46 kilograma. Primetio sam copor od pet vukova,prišao malo bliže i brzo reagovao. Prvi hitac bio je smrtonosan za ovog opasnog predatora,dodao je strelac Goran Sekulic iz Požarevca.

Posle uspele hajke i nezaboravnog lovackog doživljaja grupa se polako sakupila ispred Doma kulture gde je održano zajednicko druženje uz lovacke price,anegdote i ukusan lovacki gulaš, pripremljen od mesa divlje svinje i jelena. Prireden je i bogat kulturno-umetnicki program u izvodenju clanova KUD-a iz Branceva i gostiju iz Grcke sa ostrva Lefkada.

LJ.Nastasijevic

DOCEK NOVE GODINE U KOSTOLCU

GREJAO SE I DEDA MRAZ

Predivan desetominutni vatromet koji je ukrašavao nebo iznad Kostolca oznacio je pocetak 2009. godine za koju Kostolcani ocekuju da ce biti prelomna za razvoj ovog grada.

2008. godinu u kojoj je najavljen novi status, status Gradske opštine Kostolac, ispratili su na gradskom trgu clanovi lokalnog benda, koji su uprkos niskim temperaturama svirali tokom cele veceri. Deda Mraz je okupljenima sipao vrucu rakiju a mnogi su se zagrevali igrajuci kolce i veseleci se uz prepoznatljive zvuke truba. Kostolac je ove godine imao i bogatiju novogodišnju dekoraciju koja ce docekati i Pravoslavnu Novu godinu, iako ove godine ona u Kostolcu nece biti "zvanicno" organizovana vec ce, kako je odluceno, novac biti doniran jednoj od ustanova koje rade sa decom sa posebnim potrebama.

T.R.S.

BADNJE VECE U ALEKSANDROVCU

SLAVLJE ZA PAMCENJE

Badnje vece je prošlog utorka u Aleksandrovcu okupilo veliki broj žitelja opštine Žabari. Vec nekoliko godina, centralna proslava rodenja Hristovog organizuje se upravo u tom naselju. Te veceri, crkva Sv Nikolaja i crkvena porta bile su pretesne za stotine vernih pridošlih da prisustvuju bogosluženju.

Najpre, vec od kasnih popodnevnih sati, u crkvenoj porti narod se okupljao u išcekivanju pocetka Vecernje liturgije, a hladnoci odolevao ili oko razbuktalih, u kupu nasloženih cepanica nad kojima ce se, kasnije te veceri, paliti Badnjak, ili oko dva kazana iz kojih je, svima koji potraže, deljen caj ili vruca rakija.

Badnjak, trube i vatromet

I, mada je na pocetku delovalo da ce aleksandrovacki sveštenik Boban Ristic Vecernje služiti pred nekoliko desetina meštana, kad se crkvena zvona oglasiše, porta i crkva se stadoše naglo puniti. Crkveni odbor se angažovao u pripremi ovog dogadaja, pa je instalirano ozvucenje, te je, kad u crkvi više nije bilo mesta, nekoliko stotina okupljenih bogosluženje osta da prati u porti.

badnje vece

Crkveni hor, tananim decjim glasovima, uz podršku pomalo hrapavih baritona sedih starina, cinio je Vecernje neobicno uzvišenim, sakralnim, gotovo misticnim...

Po završetku Vecernje službe, organizovana je Litija. Stotine vernika je, sa osveštanim Badnjakom i upaljenom svecom u ruci, tri puta obišlo oko seoske crkve, a potom je Litija, u pratnji trubaca, prošla kroz Aleksandrovac.

Po povratku u crkveno dvorište, seoski paroh je obavio ritualno paljenje Badnjaka, uz hiljade iskrica (u narodu pri tom vele: “Koliko iskrica - toliko parica”...), a momci i devojke aleksandrovackog KUD-a, u srpskim narodnim nošnjama, razvili su kolo u porti.

Radost za najmlade bila je podela paketica, spektakl za sve okupljene bio je velicanstveni vatromet, kojim je najavljen skori dolazak velikog praznika - Božica. U crkvi je, nekoliko sati kasnije, u ponoc, pocela Svecana liturgija.

Pogled cista srca

Aleksandrovacki sveštenik ne krije zadovoljstvo velikom posecenošcu, kao i raznovrsnom i bogatom duhovnom, kulturnom i tradicionalnom sadržinom saborovanja o Badnjoj veceri:

- Evo, vec je šesta godina kako se ovako okupljamo i slavimo rodenje Hristovo i, ako Bog da, slavicemo je i 106 i ko zna koliko. Eto, okupilo se mnogo naroda, što pokazuje da narod ima ljubavi i vere prema Hristu. Ne bih se složio sa nekima koji danas govore da narod iz pomodarstva ide u crkvu: eto, veceras se nismo ovde okupili oko jela i pica, vec oko Hrista živoga i njegova rodenja. I, eto, hteo bih da zahvalim svim ljudima koji su došli, deci pre svega, jer se u njih uzdamo i u njih verujemo da ce biti bolji ljudi od nas i generacija koje su prošle... Hteo bih da zahvalim g. Miodragu Filipovicu, predsedniku opštine Žabari i Opštinskoj upravi, koji su nam pomogli da sve ovo organizujemo, da zahvalim predstavnicima Mesne zajednice, direktoru “Elektromorave”, naravno i svom Crkvenom odboru, KUD-u Aleksandrovac, svima koji su došli ili na bilo koji nacin pomogli da ovo vece bude vece zajednicke radosti, ljubavi i slavlja. I, dozvolite, i vašim citaocima hteo bih da cestitam praznik Hristovog rodenja i da ova godina bude blagoslovena, da sebe, svoje srce ocistimo i da posle sav ostali svet gledamo kroz to cisto srce, - porucuje Boban Ristic, sveštenik crkve Sv. Nikolaja u Aleksandrovcu.

Podrška Opštine

Medu okupljenima u porti aleksandrovacke crkve bio je i predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic sa saradnicima. Beležimo sledecu izjavu:

- Izuzetno sam obradovan i srecan što veceras prisustvujem ovako velicanstvenom i masovnom skupu, predivnoj atmosferi u kojoj se docekuje veliki praznik, dan Hristovog rodenja. Lokalna samouprava je pružila punu podršku i dala svoj doprinos da u svecanoj atmosferi, u duhu Pravoslavlja i srpske tradicije, svi zajedno provedemo Badnje vece i docekamo Božic. Ovako veliki broj gradana Aleksandrovca, ali i mnogih drugih naselja naše opštine, okupljen na ovoj, rekao bih centralnoj proslavi Badnje veceri, potvrda je da je naša podrška i pomoc dobrodošla i opravdana. I, upravo, opredeljenje aktuelne vlasti u našoj opštini i jeste da bude uz narod i podrži sve aktivnosti i inicijative koje gradani pokrecu u cilju ostvarenja svojih potreba i interesa, bilo to nastojanje da se poboljša stanje u oblasti komunalne infrastrukture - pitanja vodosnabdevanja, elektricne energije, putevi, ili je rec o stvaranju boljih uslova u obrazovanju, sportu, kulturi... Kad je, recimo, rec o snabdevanju elektricnom energijom, pohvalio bih požarevacku “Elektromoravu”, sa kojom imamo izvrsnu saradnju, a koja, eto, i ovde i na drugim mestima daje svoj doprinos i podršku razvoju i manifestacijama koje se organizuju u našoj opštini,- kaže Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari.

U Žabarima - veceras

Predsednik opštine Žabari najavljuje još jednu zanimljivu svecanost:

- Kao što je za Badnje vece centralno mesto okupljanja Aleksandrovac, tako ce u Žabarima, sedištu lokalne samouprave, biti centralna svecanost povodom doceka Pravoslavne Nove godine. Bice dosta kulturnih sadržaja, u svecarskoj i radosnoj atmosferi docekacemo, kako se to u narodu kaže “Srpsku Novu godinu”. Inace, novo opštinsko rukovodstvo se postaralo da glavna ulica u Žabarima bude po prvi put veoma lepo ukrašena za Novogodišnje i Božicne praznike. Naš prioritetni zadatak je da, iako opštinski budžet ne raspolaže zavidnim novcanim sredstvima, ucinimo sve i obezbedimo snažniji i što ravnomerniji razvoj svih sredina u našoj opštini, racionalnim i mudrim korišcenjem onoga što posedujemo, kao i projektima kod republickih ministarstava i fondova,. Ono cemu posebno težimo, jeste ostanak mladih na selu. To se može postici stvaranjem ekonomskih uslova za njihovu egziztenciju u sredini u kojoj su ponikli, ali i stvarenjem ostalih pretpostavki - kulturnih, sportskih i svih drugih sadržaja koji život cine kvalitetnim, - istice Filipovic.

Stabilno snabdevanje

Svecanosti u Aleksandrovcu prisustvovao je i direktor požarevacke “Elektromorave”, Pavle Pavlovic.

- Mi smo, kao ogranak PD “Centar” Kragujevac, gotovo potpuno pokrili sva naselja Branicevskog okruga. Kako smo prisutni u domenu snabdevanja elektricnom energijom i neprekidno ulažemo u poboljšanje kvaliteta u toj oblasti, prisutni smo u svakoj sredini i kao podrška u manifestacijama i aktivnostima koje za cilj imaju podizanje kvaliteta života, bilo to u duhovnoj sferi, negovanju tradicije, kulturi, sportu... Što bi se reklo, delimo sa našim kupcima i dobro i zlo. Bogu hvala, period svecarenja protekao je u dobru. Po pravilu, potrošnja u citavoj Srbiji raste izmedu 18. decembra i kraja jaunara. Mi nismo imali znacajnijih ispada iz elektrodistributivnog sistema, svi kupci su bili uredno i kvalitetno snabdeveni, tako da i u uslovima rekordne potrošnje struje, ovih dana i pod dodatnim udarom nastalim prestankom isporuke gasa Srbiji, “Elektromorava”, zahvaljujuci opsežnim i kvalitetnim pripremama za zimzku sezonu, funkcioniše besprekorno. Remonti su izuzetno kvalitetno odradeni, ljudi su se maksimalno angažovali i ovom prilikom želim da pohvalim sve radnike “Elektromorave”, jer, zahvaljujuci njihovim naporima i kvalitetnom radu, problema, ubeden sam, nece biti do kraja ove zime, - porucio je Pavlovic.

Pomoc Crkvi

Jedan od clanova Crkvenog odbora, Branko Obradovic, šef Ispostave “Elektromorave” u Aleksandrovcu, istice da je svetkovina koja se u crkvi Sv Nikolaja organizuje za Badnje vece iz godine u godinu sve sadržajnija i lepša.

- Angažovao se ceo Crkveni odbor, brojni meštani ovog i drugih naselja, dobrotvori... U ime Crkvenog odbora, zahvaljujem svim ljudima dobre volje, lokalnoj samoupravi i “Elektromoravi” na pomoci da ovo vece bude ovako lepo. “Elektromorava” je izvela elektricne instalacije u crkvi, postavili smo osvetljenje porte, montirali kandelabre i ulicne svetiljke, kako bi ovo mesto bilo lepo i prijatno svima koji dodu, ne samo veceras. Istovremeno, mi u Ispostavi nastojimo da podrucje koje snabdevamo elektricnom energijom ima što viši kvalitet i stabilnost u napajanju. Novogodišnji praznici protekli su bez ikakvog problema, uveren sam i praznici pred nama ce, takode, proteci uz redovnu snabdevenost strujom. Doprinos tome dalo je nekoliko važnih poslova, odradenih prošle godine: remont dela dalekovoda Simicevo, izgradena trafostanica u Vlaškom Dolu, a kad postavimo 10-kilovoltni vod u Aleksandrovcu, imacemo prvo dvostrano napajanje na našem podrucju, cime ce se prekidi u snabdevanju svesti na minimum, - kaže Obradovic.

U porti crkve u Aleksandrovcu planira se pocetak gradnje Parohijskog doma. Sa prvim toplim danima ove godine, pocece gradnja temelja buduceg zdanja. Crkveni odbor crkve Sv Nikolaja poziva sve ljude dobre volje, koji mogu i hoce da pomognu, da svoje ucešce prilože na žiro-racun Crkve u “Komercijalnoj banci” ili “Agrobanci”: .

Dragan Milenkovic

INTERVJU: PREDSEDNIK OPŠTINE DR DRAGI DAMNJANOVIC

HOMOLJE DRŽI KORAK

Sumirajuci postignuto u protekloj, 2008-oj godini, u opštini Žagubica se, kao u retko kojoj sredini Branicevskog okruga, mogu pohvaliti veoma znacajnim rezultatima. Kad se ima u vidu ekonomska snaga podrucja, brojnost stanovnika, udaljenost od privrednih, trgovinskih, ekonomskih (pa i politickih) centara, uspesi te sredine dobijaju dodatni znacaj i zavreduju poseban respekt.

U poslednjih nekoliko godina, rukovodstvo žagubicke opštine našlo je nacin da za svoje ideje i razvojna nastojanja pridobije snažnu ekonomsku podršku šire društvene zajednice, a i brojnih stranih donatora. Upravo stoga, sasvim razumljivo, na prošlogodišnjim lokalnim izborima, prvom coveku lokalne samouprave, zahvaljujuci tome što je, zajedno sa saradnicima, pokrenuo razvoj i na zavidan nivo podigao rejting opštine Žagubica, potvrdeno je poverenje i podrška.

Prvih dana 2009-e, dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica, za citaoce lista “Rec naroda” kaže:

- Za uspeh jedne sredine nije dovoljno da jedan covek zapne svom snagom. Dugujem veliku zahvalnost timu koji me je podržavao svih ovih godina, od znacaja je odbornicka podrška, operativnost Opštinskog veca, kao i angažovanje ljudi kojima smo poverili da upravljaju javnim preduzecima i ustanovama. Tu su i nevladine organizacije i udruženja, i, konacno - gradani. Svojom podrškom, ne samo onom na biralištima, kritickim sudom, idejama, predlozima i inicijativama, naravno i angažovanjem na realizaciji projekata od zajednickog interesa, svaki gradanin ove opštine dao je neki svoj doprinos razvoju. Neke godine kad su se drugi razvijali a ova sredina tavorila, definitivno su iza nas i, uveren sam, Žagubica je uhvatila jedan novi ritam, ušlo se u tokove razvoja koje smo svi zajedno pokrenuli i koji nas sada nezustavljivo vuku napred, - kaže dr Damnjanovic.

Znaci li to da ste zadovoljni proteklom, 2008-om godinom?

- U dobroj meri, da. Medutim, u celini posmatrano, mnoga dešavanja u prošloj godini uticala su da se ne postigne onoliko koliko je realno moglo i trebalo. Najpre, u prvom kvartalu su bili izbori, što su tadašnji koalicioni partneri u našoj lokalnoj samoupravi koristili za borbu za što bolje pozicije za izbore i blokiranje i onemogucavanje realizacije znacajnih projekata za koje su sredstva bila obezbedena od strane Vlade i nadležnih republickih ministarstava. Neminovno su se reflektovala i na nas dešavanja oko podružeg perioda formiranja republickih organa, jednostrano proglašenje Kosova, a i svetska finansijska kriza u poslednjem kvartalu pocela da utice na mogucnosti investiranja. Na naše planove, ocekivanja i mogucnosti uticala je i složena regulativa u brojnim oblastima, predugo cekanje na saglasnosti kod nadležnih organa... Ipak, uprkos svemu, opština Žagubica uspela je da realizuje dosta znacajnih projekata i investicija i potvrdi opredeljenje da se svi prirodni potencijali i raspoloživi resursi stave u funkciju razvoja, da se ofanzivnijim korakom krene napred. U svom radu smo se oslanjali na sopstvene snage i znanje, uz podršku brojnih državnih organa, ministarstava i fondova. Podrška je bila znacajna, ne samo zbog toga što smo imali dobru prohodnost prema ministarstvima i fondovima, vec i zato što su oni u nama prepoznali odgovornu lokalnu samopuravu, cvrsto rešenu da trasira i prokrci put razvoja. Istovremeno, Republika je prepoznala i širi interes da, ulažuci u naše podrucje, valorizujuci prirodne resurse i ljudske potencijale Homolja, ostvari dobrobit šire društvene zajednice, - kaže dr Damnjanovic.

Prilika je da se pobroje rezultati. Šta biste posebno istakli?

- Najpre bih istakao strateška dokumenta. Imajuci u vidu neophodnost njihovog donošenja i potrebu da se problemi u svim segmentima života i rada rešavaju sistemski i kontinuirano, opština Žagubica je, uz mentorstvo Ministarstva rada i socijalne politike i podršku Fonda za socijalne inovacije, izradila i usvojila Strategiju socijalne zaštite za period 2008-2012. Na konkursu Fonda za socijalne inovacije, opštini Žagubica je, u kategoriji 61 opštine i 69 projekata iz cele Srbije, za finansiranje projekta “Pomoc u kuci” odobreno 1.58 miliona dinara. U maju prošle godine od Ministarstva omladine i sporta dobili smo 572.000 dinara za realizaciju projekta “Jacanje kapaciteta lokalne kancelarije za mlade”. Krajnji cilj tog projekta je izrada Strategije za mlade u opštini Žagubica, cija je prva radna verzija na javnoj raspravi, ocekujemo da se konacni nacrt nade pred odbornicima u prvom kvartalu ove godine.

- U saradnji sa Regionalnom kancelarijom za ekonomski razvoj Braniceva i Podunavlja, uz podršku Evropske unije, u drugoj polovini 2008-e pristupilo se dogovorima o inovaciji Nacrta strategije lokalno ekonomskog razvoja opštine Žagubica, uz podršku USAID i Svetske banke uradenog krajem 2006-e. Na poslednjoj sednici SO, krajem decembra 2008-e, usvojena je odluka o inoviranju tog dokumenta i izradi pomenute Strategije. U završnoj fazi izrade je i Prostorni plan opštine Žagubica. Od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu smo na konkursu dobili 2 miliona dinara za završetak tog posla, poverenog renomiranoj kuci “JUGINS”, pa ocekujemo da do polovine ove godine protekne javna rasprava i dokument stigne pred odbornike SO Žagubica. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomoglo nas je sa 1,6 miliona dinara u realizaciji projekta “Elektronska uprava u opštini Žagubica”. Sve mesne kancelarije su elektronski povezane sa Opštinskom upravom, unapredena je IT baza, stvoreni uslovi za brže i efikasnije dobijanje dokumentacije od strane Opštine i kvalitetniji rad zaposlenih.

- Tokom prošle godine, opština Žagubica uspela je da ude u krug 10 opština Srbije kojima se realizuje program USAID-a “Planiranje i reagovanje u kriznim situacijama”. Cilj nam je da dodemo do Medunarodnog sertifikata o bezbednosti investitora za ulaganja u opštinu Žagubica. Jedan od veoma važnih projekata u kome su itekako potrebna takva ulaganja je Skijalište Beljanica, za koje je prošle godine uraden i usvojen Generalni plan uredenja. Usvajanje Generalnog plana Skijališta stvorilo je uslove za realizaciju vec zapocetih poslova ne elektrifikaciji podrucja Beljanice. Sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u visini od 44,1 milion dinara, uradena je trafostanica i obezbeden sav materijal za montažu dalekovoda. Radovi kasne, jer JP “Srbija Šume” otežu sa davanjem saglasnosti da prolazak i postavljanje dalekovoda. U meduvremenu, sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u iznosu od 17 miliona dinara, uradena je projektna dokumentacija puta Žagubica - Buk - Busovata - Beljanica.

Putevi na vašim terenima su posebna prica?

- Za našu opštinu, u oblasti komunalne infrastrukture, najbolnija pitanja su putevi i vodosnabdevanje. Sopstvenim snagama i uz pomoc Nacionalne službe za zapošljavanje u visini od 4,6 miliona dinara, prošle godine smo rekonstruisali, uredili i ocistili putne pojaseve u dužini od najmanje 100 kilometara. Lokalna samouprava je ulagala u nasipanje poljskih i brdskih puteva, da bi gradanima poboljšali pristup imanjima i šumama. NIP nam je odobrio 29 miliona za potrebe popravke i rekonstrukcije svih lokalnih pravaca. Najoštecenije deonice nanovo su asfaltirane. Uz pomoc NIP-a, nastavljena je izrada dokumentacije za rešavanje vodosnabdevanja naselja Krepoljin i sistema za precišcavanje otpadnih voda u Žagubici. Ocekuje se da na prolece zapocnu gradevinski radovi. Lokalna samouprava pomogla je sa 600.000 dinara rešavanje problema u vodosnabdevanju meštana zaseoka Ravnište.

Ostale oblasti?

- I u oblasti poljoprivrede, podrška nije izostala: žagubicki pcelari su prvi u Srbiji dobili sertifikat o zaštiti geografskog porekla Homoljskog meda, lokalna samouprava pomogla je sa 300.000 dinara nabavku repromaterijala za prehranu pcela, kako bi se prevazišle posledice suše, a pcelarima je obezbed3ena i prostorija za rad i okupljanje. U okviru Agrocentra, poljoprivrednicima je omogucena besplatna registracija gazdinstava, pruža im se podrška kod korišcenja kreditnih i podsticajnih sredstava. Sa 2.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, opština Žagubica prednjaci u Okrugu, a prednjaci i po procentu iskorišcenosti podsticajnih sredstava.

- U oblasti obrazovanja, realizovani su brojni poslovi: Uz podršku nemacke donatorske organizacije “GTZ” , rekonstruisana je i zamenjena rasveta u Osnovnoj školi u Žagubici, podrucnim odeljenjima u Milatovcu, Jošanici, Suvom Dolu i Osanici, kao i Srednjoj školi u Žagubici. Sistem vodosnabdevanja rekonstruisan je u školama u Žagubici, Vukovcu i Izvarici. Sanirane su školske zgrade u Osanici i Suvom Dolu. Obezbedena je racunarska oprema i Internet prikljucak žagubickoj školi, u školi u Laznici je, zahvaljujuci BCIF - u, realizovan projekat uredenja i opremanja školskog dvorišta.

- U cilju bolje i dostupnije zdravstvene zaštite, tokom prošle godine stvorili smo uslove za rad fizijatrije i ocnog odeljenja, jedan lekar je na specijalizaciji za oblast interne medicine. Obezbedeno je novo kombi sanitetsko vozilo za prevoz pacijenata na dijalizu, a žagubicki Dom zdravlja je u Ministarstvu zdravlja na listi prioriteta za nabavku Rentgen aparata. Uz preporuku Ministarstva, od italijanskog donatora dobili smo 4 dijalizatora, preuredice se prostorije i uputiti jedan lekar na specijalizaciju, kako pacijenti više ne bi putovali u Požarevac na dijalizu. Dobili smo još jedan analajzer - aparat za krvnu sliku i novi ultrazvucni aparat sa kolor doplerom. Trenutno, spadamo u red najopremljenijih domova zdravlja u Srbiji. Ministarstvo nam je, zbog razudenosti terena odobrilo prijem još 4 lekara, vec su radno angažovani. Po osnovu kvaliteta rada, Ministarstvo je žagubickom Domu zdravlja dodelilo priznanje za 5. mesto u Srbiji, a uz podršku udruženja “Lisac” i BCIF-a, letos je uredeno dvorište Doma zdravlja.

- Ministarstvo sporta i omladine pomoglo nam je sa 2,1 milion dinara da u Balon hali u Žagubici postavimo kvalitetnu podnu oblogu i uradimo pratece sadržaje, tako da se ovog proleca ocekuje tehnicki prijem i upotrebna dozvola, pa ce Hala biti spremna da primi mlade sportiste i rekreativce. Ministarstvo nam pomaže i u izradi projektne dokumentacije za rekonstrukciju fudbalskog stadiona u Žagubici. Opremili smo i stavili u funkciju stadione malih sportova u Milatovcu i Selištu, u šta je uloženo 844.000 dinara. Opština Žagubica je 2008-e ucestvovava u organizovanju Reli takmicenja i Brdske trke automobila, obezbedili smo podršku našim ucesnicima Seoskih olimpijskih igara Srbije, takmicenjima ucenika u atletici i krosu, finansijski pomogli organizaciju letnjih turnira u malom fudbalu...

- U oblasti kulture, uz finansijsku podršku svim kulturno-umetickim društvima za nabavku opreme i nastupe u zemlji i inostranstvu, žagubickoj Biblioteci nabavljen je softver za elektronsko pracenje i izdavanje knjiga, a finansijski smo podržali i sanaciju domova kulture u Ribaru i Milatovcu. Pomagali smo Udruženje likovnih umetnika, rekonstrukciju emisione i predajne tehnike Radio Homolja. Prošle godine smo ucestvovali u manifestaciji “Dani evropske baštine”, a ukljucili smo se i u “Pilot projekat lokalnog razvoja “Mlava - Resava - Morava” na zaštiti prirodnog i kulturnog nasleda Jugoistocne Evrope”.

Turizam je jedna od uzdanica razvoja Homolja?

- Upravo tako. Radimo veoma intenzivno, od pomenute realizacije Master plana u okviru koga je Skijalište Beljanica izuzetan turisticki i razvojni potencijal, do brojnih infrastrukturnih projekata usmerenih u tom pravcu. Našoj Turistickoj organizaciji obezbedili smo bolji prostor u Domu kulture, redizajnirali VEB sajt, ukljucili se u brojne sajamske manifestacije, izvršili kategorizaciju smeštajnih kapaciteta, ukljucili ljude u seminare i edukaciju. Na svim regionalnim putnim pravcima i u blizini spomenika prirode i kulture postavili turisticku signalizaciju, štampali dosta publikacija i emitovali video - materijale... Iako su u osnovi utemeljene na ocuvanje i negovanje tradicije ovog podneblja, istovremeno su dimenzionisane i u svrhu privlacenja turista i investitora sve naše, nadaleko poznate i prepoznatljive manifestacije: Tradicionalni sabor “Vrela Homolja” i “Dani hrizantema” u Žagubici, “Priveg” u Laznici i Žagubici, “Spasovdanski susreti” i “Dani bilja i gljiva” u Krepoljinu. U svrhu ulaganja u ocuvanje bogatstva koje nam je priroda podarila, a koje je naša turisticka prednost u odnosu na mnoge, na poslednjoj sednici SO Žagubica doneta je i Odluka o naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine. U cilju unapredenja ukupnog razvoja i kvaliteta življenja, a i u cilju ocuvanja prirodnog identiteta i nedirnute prirode, cine se ozbiljni napori da se životna sredina zaštiti i u oblasti upravljanja otpadom. Tokom prošle godine angažovano je 20 ljudi na uklanjanju divljih deponija, cišcenju i uredenju recnih tokova, a zajedno sa opštinama Petrovac, Kucevo, Malo Crnice i Žabari, radi se na izgradnji Regionalne deponije u Petrovcu.

Neumorni ste u traganju za investitorima i donatorima, izradi projekata. Šta smerate u 2009-oj godini?

- Naše finansijske mogucnosti su skromne. Evo, Skupština je usvojila budžet za 2009-u u visini od 188,6 miliona dinara, plus 25,9 miliona prihoda iz ostalih izvora direktnih i indirektnih korisnika budžeta. Bez podrške ministarstava, fondova i donatora, teško bismo realizovali razvojne programe. Permanentnim aktivnostima na poboljšanju imidža i stvaranju uslova za vece interesovanje investitora, uspeli smo da stvorimo dobre pozicije, osvojimo nagrade na takmicenjima EU, i na brojnim konkursima kvalitetnim projektima dobijemo donacije. Brojne firme su zainteresovane za korišcenje naših prirodnih resursa i proizvodnju energije: u pregovorima smo sa EPS-om, MTS - om, “Energonovom” iz Slovenije, Alfa grupom... Mapiraju se resursi, mere se kolicine i brzina vetra, sa ciljem da se utvrdi potencijal za izgradnju vetrogeneratora na našem podrucju. Procenjuju se resursi za izgradnju mini-centrale, postoji spremnost jedne slovacke firme za obnovu proizvodnje u FOŽ-u, pregovara se o izgradnji starackog gerento-doma u Žagubici, o proizvodnji ekološki zdrave hrane. Za 2009-u godinu smo kod NIP-a konkurisali sa 15 veoma interesantnih i za opštinu Žagubica veoma znacajnih projekata. Na konkurs Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za korišcenje sredstava namenjenih razvoju infrastrukture u turizmu prijavili smo tri projekta, ukupne vrednosti 105 miliona dinara... Jednom recju, celokupno rukovodstvo lokalne samouprave na cijem sam celu, svoju funkciju vidi kao odgovornost ne samo prema biracima cije smo poverenje dobili na izborima, vec odgovornost prema buducim generacijama koje nam ne bi oprostile ako propustimo ijednu razvojnu šansu. Kad se funkcija i položaj shvate na taj nacin i kad se timski radi, nije teško pronaci dobre projekte, pokucati na svaka vrata, steci i poštovati prijatelje i partnere širom zemlje i van nje i, u svakom uspehu videti podstrek da se ide dalje, sa još više volje i samopouzdanja. Ovaj narod, na prostorima gde se ne živi nimalo lako, to zaslužuje i ima prava da to od nas ocekuje, - porucuje dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica.

Dragan Milenkovic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PESNIKA

PESNIK OSAME I MOLITVE

- Ana Dudaš: „Privid svetlosti” Izdavacka kuca „TeleDOM” 45” Stara Pazova 2008.

Na samom isteku prošle godine Izdavacka kuca „TeleDOM 45” u Staroj Pazovi objavila je knjigu pesama „Privid svetlosti” Ane Dudaš, poznate srpske pesnikinje poreklom Slovakinje koja je gotovo vasceli vek provela u Stigu, u Malom Crnicu, deleci radost i zlo sa ovdašnjim žiteljima. I danas živi i stvara na stiškim prostorima.

Rec je o knjizi koja je, ustvari, izbor iz nekoliko knjiga stvaralaštva poznate poetese koji je sacinio V.A. Hronjec. Podsecanja radi, Ana Dudaš je i izuzetno poznati i priznati decji pesnik a neki od njenih stihova nalazi se i u citankama.

Ana Dudaš je dobitnik nekoliko prestižnih nagrada „Srboljub Mitic” „Sveti Sava”, Sindelicevih dana i niz drugih. Pune tri decenije je clan Društva književnika Vojvodine i Društva prevodilaca Srbije. Slovi za autentican i osoben poetski glas a njeno pesništvo nastavlja onu plodnu i zlatnu lirsku granu ženske poezije kojoj je emotivnost stub promišljanja, a misaonost poniranje u oblast duha koji je retko ili nikad nije bio pod lupom mašte i inspiracije.

„Privid svetlosti” je zapravo zbirka satavljena od dvadeset šest pesama i pet ciklusa, a njihovo uporište je u jedanaest predhodno objavljenih knjiga. Pošto je rec o „zrelom i izgradenom pesniku bogate izražajnosti” nesumnjivo je da je i poslednja njena zbirka pesnikinju predstavila kao svojevrsnog stvaraoca koji kombinacijom lirskog i narativnog metaforom dopire do onog što je najlepše i najtrajnije u svakom stvaralaštvu:poruka.Kod Dudaševe poruka je višestruka,tragicna i radosna,ali vazda u funkciji coveka i njegovog duhovnog boravka u zemnom životu. Jedan broj pesama ima i hrišcanske poruke iznedrene kroz leprš andeoskih krila,molitvu i obogoboženog kosmosa. Svakako, da je u njenom pesništvu prisutna i zapitanost o hodu covekovom kroz vreme i neminovnost te, otuda, ima i poruka privida,crne sluti, kovitlaca i matica,nesnalaženja i sumracja.

Treba na kraju reci da je „Privid svetlosti” knjiga o trajanju covekovom udaljenom od svetlosti i dobra,bliži svojim sumnjama i nevericama. Tek negde u naslutu vide se obrisi bogojavljenske zore koja je ovaplocenje povratka duše svom Tvorcu. Svrhovito i produhovljeno, nema šta!

S.Ristic

KNJIGE ZAVICAJNIH AUTORA ZA DECU

KNJIŽEVNA CAROLIJA ZA DECU

- Damjanka Cizmic, Nedeljko Terzic, Ana Dudaš: “Dobošar od Berkasova” „Srpska knjiga”,, Ruma, 2009.

Ovih dana iz štampe je izašla knjiga za decu (izdavac „Srpska knjiga” Ruma), „Dobošar od Berkasova” koju potpisuju troje autora: Damjanka Cizmic, Nedeljko Terzic i Ana Dudaš. Svi autori su poznata imena u svetu decje literature, svi su ngradivani i svi se bave i prevodilackim radom.

Knjiga je podeljena na tri dela. Damjanka Cizmic je autor „Dobošara od Berkasova”, Nedeljko Terzic „Daje se na znanje” i Ana Dudaš „Cujte i pocujte”. Sva tri autora u ovoj knjizi ostaju verni svom žanru: Cizmiceva pricama za decu, Terzic kracim proznim skaskama a Ana Dudaš stihovima.

Price Damjanke Cizmic zaista plene zanimljivošcu i neocekivanošcu zapleta,izvrsnom karakterizacijom likova, a pre svega, izbornom intrigantnih tema iz svakodnevice. I ovde je vidno naglašen dijalog dobra sa zlom, radosti sa tugom i lepote sa prolaznošcu.

Nedeljko Terzic ume da sa malo reci i na malom prostoru kaže mnogo, mudro i poucno. Situacije iz života transponuje u prozu, a vanredno upecatljivim slikama svedoci o ljudima i deci, znatiželji i zagonetkama i beskrajnom nizu decjih pitanja koja neprestano golicaju njihovu maštu.

Ana Dudaš, kao i u ranijim knjigama namenjenim deci nastavlja svoj pohod ka onim dogodovštinama iz životne zbilje koje su sastavni deo detinjstva,i koje traju najduže. NJeni stihovi jako odzvanjaju u dušama dece : signali iz šargarepe, pobuna školskog sundera, trampijada u Malom Crnicu. Ove pesme pisane su za sve uzraste detinjstva, odjednom,upecatljivo, majstorski. Dabome, sve su natopljene onom ljubavlju koja zraci i ide u korak sa odrastanjem.

S.R.

FELJTON: ŠESTI DEO

VLADARKE VIZANTIJSKE SRBIJE

Lazara Hrebeljanovica, od svih svojih velikaša i prijatelja, car Dušan je najviše voleo; dopadao mu se mladicev karakter, osecaj za meru i pravdu, kao i njegova nenametljiva, ali odlucna priroda. Stoga mu je, isprva iz šale, govorio da ce ga on oženiti i da ce ga jednoga dana naslediti na srpskom prestolu. Kao što je poznato, ispunilo se i jedno i drugo: Dušan mu je za ženu doveo Milicu, cerku uglednog vojskovode Vratka, a ono što je Lazaru nekada delovalo neverovatno, ostvarilo se ne dugo posle Dušanove smrti - postao je gospodar srpskih zemalja.

KNEGINJA MILICA

Sestra devet Jugovica

Besjedi mu silan car Stjepane:

Ja ne mogu tebe oženiti

Svinjaricom ni govedaricom

Za te tražim gospodu devojku

I za mene dobra prijatelja

Koji ce mi sjesti uz koljeno

Sa kojim cu ladno piti vino.

No cu li me vjeran sluga Lazo!

Ja sam za te našao devojku,

I za mene dobra prijatelja,

U onoga stara Jug-Bogdana,

Milu seju devet Jugovica,

Baš Milicu, milu mljezinicu.

Ovim stihovima narodna pesma opisuje obracanje cara Dušana mladom Lazaru Hrebeljanovicu. Car kaže da je našao dobru devojku, a to nije niko drugi nego sestra devet Jugovica, kcer staroga Jug-Bogdana. I zaista, po predanju, po legendi koja se prenosi sa kolena na koleno, Milica, buduca srpska kneginja, jeste sestra tragicnih kosovskih junaka. Koliko je to istorijski tacno, ne može se pouzdano znati.

Milicu je Dušan doveo na dvor i predao je Lazaru uz reci: »Neka ti bude blagoslovena«. Svoj dom mladenci su zasnovali u Kruševcu i tu proveli najlepše godine života. Rodilo im se sedmoro dece, pet kceri i dva sina: Stefan i Vuk.

Nad nebom Srbije stalno je visila turska opasnost, kao da se samo ceka cas da sva ta sila konjanika, oružja i calmi nahrupi medu pravoslavni živalj. Ipak, Milica je bila spokojna u svom domu, gde je zadovoljna, okružena prijateljima, uz svoju vernu prijateljicu Jefimiju, negovala voljenu decu. Lazar je cesto bio odsutan, ali njihovi zajednicki trenuci donosili su im oboma nemerljivu srecu; medu njima je vladala sloga i velika supružnicka ljubav, zacinjena pažnjom i dostojanstvenim vladarskim ophodenjem. Posle svakog od kneževih izbijanja iz kuce, kneginja ga je docekivala ispred kapija prestonice. Iz jedne bitke nije ga docekala. Nakon kosovskog boja, i za nju i za citavu Srbiju zauvek se sve promenilo.

Najmladu kcer u Bajazitov harem

Naslednik kneza Lazara, Stefan Lazarevic bio je maloletan kada je izgubio oca, pa je upravu nad državom morala preuzeti kneginja. Uz svu svoju odvažnost i odlucnost u jednom casu joj se ucinilo da nema izlaza i da je konacna propast zemlje neminovna. Oko Srbije su se pocele gložiti Ugarska i Turska, pa se svaki cas moglo desiti da jedna od ovih sila upadne i nacini pokolj. Stoga je zamolila svoje prijatelje, Dubrovcane da njoj i njenoj deci pruže utocište, što joj oni iskreno obecavaju. Medutim, Milica nikada nije iskoristila ovo odobrenje. Oko 1390. godine kneginja donosi odluku da prizna vrhovnu vlast sultana Bajazita, to je bilo neminovno zbog narastajuce ugarske opasnosti. Naravno, uz ovaj bolni cin koji je stajao mnogo progutanog ponosa, mnogo lomova unutar nje, Milica je morala pristati i ne druge ustupke Turcima - sve u interesu kakvog-takvog ocuvanja zemlje; sacuvati šta se sacuvati može, bila je logika mudre kneginje, a kada nastupi pravi cas stvari ce doci na svoje mesto. Ona je morala Turcima davati pomocne odrede vojske za njihove pohode, a ono što je bilo mnogo gore za nju kao majku je to što je godišnje slala svoje sinove na Turski dvor, kao garanciju svoje iskrenosti.

Ipak, najteže od svega palo joj je što je svoju kcer Oliveru morala dati sultanu za ženu. Olivera je bila njena i Lazarova mezimica, njihova najmlada cerka i sada je baš nju trebalo poslati u Bajazitov harem koji je vec imao na desetine žena razlicitih rasa i veroispovesti. Teška srca rastala se sa devojkom.

Održavanje ravnoteže medu sinovima

Odmah po Stefanovom punoletstvu, Milica se zamonašila i ponela monaško ime Jevgenija. Medutim i pored monaškog zaveta, ona je aktivno ucestvovala u vlasti, savetujuci sina kako da upravlja zemljom. Stefan oko 1402. godine odlazi u Carigrad i od vizantijskog cara dobija titulu despota, cime se oslobodio vazalnog odnosa prema Turcima. Ali ga je ovaj postupak skupo stajao. Protiv toga su bili njegov sestric Ðurad Brankovic i njegov rodeni brat Vuk. Milica hitro sakuplja vojsku i šalje je protiv Ðurdevih napadaca, kako bi još jednom pomogla svome sinu, ali upravo tokom bitke kod Tripolja na Kosovu, Stefan i Vuk su se posvadali, da se nikada, do Vukove smrti ne izmire. Kneginja je gorko patila zbog svade svojih sinova, ali joj je dužnost nalagala da drži stranu starijeg sina, nosioca vladarskog dostojanstva. Ona je bila ta koja je održavala labilnu ravnotežu, ne dozvolivši nikada da medu bracom dode do otvorenog sukoba, cak je, kada je Vuk prebegao na dvor novog sultana Sulejmana, tražeci nacina da se dokopa srpskog prestola, otišla za njim i vratila ga u zemlju.

Posvecena Bogu

Pravoslavna crkva bila je neodvojivi deo države, kneginja se uvek trudila da ta spona bude još cvršca, stoga se prema crkvi ponašala velikodušno, darujuci joj razne zemljišne posede, poklanjajuci joj cak i citava sela. Pomagala je obnavljanje starih crkava i darovala bogate priloge. Hilandarskom monahu Sisoju, LJubica je darovala imanje u blizini Lazarove Ravanice da sagaradi crkvu i tu je nastao, i dan danas postoji prelepi manastir Sisojevac, odnosno Sisevac, koji je izgleda u ono vreme služio i kao vrsta bolnice, zbog cistog vazduha i lekovitih voda. Ugledajuci se na Lazara i sama je bila ktitor. NJena zadužbina, manastir LJubostinja pocela je da se gradi 1387. godine, a graditelj je bio cuveni majstor Rade Borovic - Rade neimar iz narodnih pesama. Na manastriskim freskama prikazani su zajedno knez Lazar i kneginja sa vladarskim obeležjima. Pored njih naslikani su i likovi sinova: Stefana i Vuka.

Pre svoje sedamdesete godine Milica se povukla u LJubostinju, i tu je u tišini manastira provela poslednje godine života. Umrla je 11. novembra 1405. godine. Uz nju je bila njena verna prijateljica, pesnikinja Jefimija. NJenom smrcu sukobi izmedu sinova su se zaoštrili da bi vec 1408. godine prerasli u sukobe oko prestola. Na srecu, kneginja nije doživela da ovo vidi. U njenom životu vec je bilo dosta patnje.

Lela Likar, književnik

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE "KOMUNALNE SLUŽBE" POŽAREVAC

DEŽURNI 24 SATA

Niske temperature, sneg i led, ovih dana umnogome otežavaju posao požarevackim komunalcima, no i pored svega radnici JKP “Komunalne službe” Požarevac rade bez prestanka. Najviše problema stvara nepristupacnost ulica na gradskom brdu, kojima nije moguce prici mehanizacijom. Direktor Slobodan Jovic apeluje na gradane koji žive u ovim ulicama da imaju razumevanja za probleme koje stvara poledica i neprohodni kolovizi i dodaje da je poverenje gradana koji su mogli da se uvere da do sada nije bilo kašnjenja, neophodno u ovoj situaciji.

Nece biti prijema novih radnika

- Naši ljudi radili su i u vreme praznika, bez prestanka, svoj posao obavljali su veoma odgovorno. Održavanje higijene grada je naš redovan posao i mi ga obavljamo svakodnevno. Starosna struktura vozila je znacajno poboljšana, ona redovno izlaze na teren, kako u Požarevcu, tako i u Kostolcu, tako da se javna higijena održava, kao i inace. Trudimo se da radnike koji su na terenu u ovo vrme niskih temperatura povremeno vracamo u bazu, kuvamo im cajeve, jer je briga o ljudima neophodna, moramo da ih štedimo i brinemo o njima. Inace, struktura naših radnika je takva, da s obzirom na prirodu posla koji obavljaju, cesto dolazi do bolesti i premora. Nama jesu potrebni novi ljudi, prevashodno za održavanje higijene ulica, ali zbog zakonskih ogranicenja i kontrolisane mase novca za zarade, sada nismo u mogucnosti da primamo radnike, kaže Jovic.

I ove zime, na snazi je odluka Skupštine grada o komunalnom održavanju, tako da je svaki vlasnik firme ili lokala dužan da ocisti sneg ispred svog poslovnog prostora, a komunalne inspekcije obilaze grad i upozoravaju gradane da se pridržavaju odluke.

Pijace i prihvatilište za pse lutalice

Kada su u pitanju gradske pijace, cije je održavanje u nadležnosti JKP “Komunalne službe”, direktor Jovic podseca da je tokom protekle godine dosta cinjeno na njihovom opremanju, natkrivanju i obezbedivanju što boljih uslova za funkcionisanje, a korisnicima pijacnih usluga izlazi se u susret. U 2008.godini bilo je reci i o sredivanju pijace u Šumadijskoj ulici, kao i mini buvljaka u istoj ulici, no, prema recima Jovica, u ovoj godini najverovatnije to nece biti moguce, s obzirom na finansijsku krizu.

JKP

Jovic istice da je grad i ove godine odvojio sredstva za neometano funkcionisanje prihvatilišta za pse i macke lutalice, te da je na ulicama smanjen broj pasa lutalica. U prihvatilištu je trenutno 48 pasa koji se zbrinjavaju na nacin kako je to zakonodavac predvideo, obezbedena im je adekvatna ishrana, u cemu pomaže i ugovor sa Vojskom Srbije koja dostavlja hranu. JKP “Komunalne službe” iz svojih sredstava kupuje dodatne kolicine hrane, tako da pansion neometano radi i za sada nema problema u njegovom funkcionisanju, niti niske zimske temperature uticu na njegov rad. Procedura za preuzimanje psa iz prihvatilišta je jednostavna, jer je u interesu svih da se životinje udome. Gradani koji su zainteresovani za udomljavanje psa iz prihvatilišta, mogu doci sa licnom kartom i odabrati kucnog ljubimca.

Svest o životnom okruženju raste

Centar za reciklažu takode radi normalno, gradani su vec navikli na odlaganje otpada u namenske kontejnere za pet i kartonsku ambalažu, a ovakvim nacinom selektovanja otpada štite se deponije, kao i životno okruženje. Tokom prethodne godine postojala je saradnja izmedu JKP i predškolskih i školskih ustanova, organizovane su edukativne akcije, kako za školsku omladinu, tako i za odrasle sugradane, a ovaj vid upoznavanja sa znacajem prikupljanja i selektovanja smeca nastavice se i u ovoj godini. Gradani su, u odnosu na pocetke korišcenja specijalnih kontejnera, sada u prilicnoj meri naviknuti da otpad odlažu na predvidenim mestima, što je svakako velika pomoc u daljoj preradi i odbacivanju otpada.

- Mi smo ucestvovali i u “Igricama bez granica” koje su održavane u Sportskom centru, organizovali smo specifican vid edukacije, upravo iz oblasti odlaganja otpada i mislim da je to bilo izuzetno dobro prihvaceno, kaže Jovic.

JKP “Komunalne službe” ima ugovore sa firmama iz Beograda koje reciklirani otpad odvoze na svakih petnaest dana.

Gradsku deponiju u Sopotu ocekuje doprojektovanje, što bi znacilo da ce njen vek trajanja biti produžen najmanje godinu dana.

Groblja u zimskom režimu rada

Kada su u pitanju gradska groblja, obaveza preduzeca je da ih održava, te su ekipe Javnog komunalnog preduzeca bile dežurne, kako u vreme praznika, tako i u vreme trenutnih niskih temperatura koje otežavaju rad. Takode je uveden i nov režim rada, jer je prethodnih godina bilo slucajeva skrnavljenja grobova. Kontrola ulaza na groblje je na višem nivou, a radno vreme u zimskom periodu je od 9 do 16, a u letnjem od 7 do 19 sati.

U maju Požarevac ocekuje i tradicionalna akcija cišce-nja grada, ciji je nosilac JKP “Komunalne službe”. - I ove godine sa sigurnošcu mogu da kažem da cemo, u interesu svih nas, raditi na tome da grad bude i cistiji i lepši. Tu imamo i korektnu saradnju sa gradanima. Uvek isticem da posetioci sliku o jednom gradu sticu upravo po radu javnih komunalnih preduzeca, tako da mi nosimo teret odgovornosti da grad predstavimo u što boljem svetlu, da kao preduzece i kao grad doprinesemo da sve blista i tu je, naravno, pomoc gradana neophodna, da bi što bolje održavali, upravo, tu javnu higijenu grada Požarevca.

Razumevanje za sport i kulturu

Važno je i to što javna preduzeca nose odgovornost i u organizovanju drugih manifestacija, kao što su sportske, kulturne i akcije drugih organizacija. Mi se, kao preduzece, trudimo da uvek izademo u susret, da ne oteramo mlade sa stadiona, da pomognemo kulturi, jer sve to zajedno cini sliku jednog grada.

Jovic istice i dobru saradnju sa gradskim vlastima.

Svetska finansijska kriza osetice se i u Srbiji, najavljuju ekonomisti. Da li Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” priprema mere kojima bi se zaštitilo od eventuralnih negativnih efekata krize?

- Trudimo se da se pripremimo. Naši najveci izdaci odnose se na radnu snagu. Mislim da necemo više vršiti prijem zaposlenih, iako se oseca potreba za novim ljudima, pogotovu u sektoru javne higijene, na iznošenju smeca. Potrudicemo se da uz pomoc opštinskih vlasti pomognemo onima koji su sada zaposleni. Smanjicemo troškove reprezentacije, radicemo na uštedi elektricne energije i pokušati da smanjimo sve one troškove gde to bude bilo moguce. Nepohodno je da se u ovog godini štedi, ali ne samo to, vec i da preduzece ostane stabilno i da se održi postojece stanje, kaže direktor Slobodan Jovic.

ZORAN ŽIVKOVIC, ŠEF SLUŽBE “JAVNA HIGIJENA”

Rad službe javne higijene umnogome je otežan zbog vremenskih uslova. Poslednjih godina nije bilo tako niskih temperatura. Imamo problema sa visinskom zonom, kao i uvek u zimskom periodu kada ima snega. U pojedine ulice ne možemo da udemo vec tri nedelje, ali moram da naglasim da imamo razumevanje gradana i vrlo je mali broj onih koji su nestrpljivi. Duži period nisu tretirane ulice: Nikole Tesle, Tršcanska, Ulica mladosti, Visoka, Kozaracka, Uskocka, Hajducka, Miodraga Marisavljevica, Pavla Jurišica Šturma i Izvorska. Ove ulice nisu tretirane tri nedelje, jer je zaista nemoguce da se vozilom pride, jer se radi o jako strmim ulicama koje su van glavnih saobracajnica, pa se po njima ne posipa so. Mi smo u prethodnim godinama tamo imali i nezgoda, tako da je sada zaista nemoguce doci do njih. Molimo gradane za strpljenje, kao i da za zimski period pripreme neku posudu više u koju bi mogli da odlažu smece, a mi cemo to da odnesemo cim se steknu uslovi. Takode, gradani mogu u svom dvorištu da odrede mesto gde bi mogli da odlože smece, a mi cemo ga odneti cim vremenske prilike dozvole. Razumemo da je problem u uredenim dvorištima uciniti tako nešto, ali trenutno je u pitanju viša sila.

Što se ostalih gradskih ulica tice, vozila redovno izlaze na teren, uslovi rada su malo otežani zbog niskih temperatura, ali sva vozila rade i služba za cišcenje grada svoje poslove obavlja po planu. Naše su obaveze da cistimo pešacke prelaze u centralnoj gradskoj zoni i da ih posipamo solju, kao i da održavamo trotoare u Tabackoj caršiji, od fontane do saobracajnice, kao i kružni tok i pešacku zonu kroz centar. Moje je mišljenje da smo u ovim uslovima svoj deo posla obavili korektno. Održavamo i park, on je ocišcen, posut solju i gradani mogu slobodno da se krecu kroz njega.

Na iznošenju smeca angažovano je oko 50 radnika, kao i 15 radnika koji ciste ulice. Naši radnici rade po smenama i to 24 sata dnevno.

L.L.

ANÐELI NIKOLIC U JP "TOPLIFIKACIJA" UOCI NOVE GODINE

URUCENA SPORTSKA OPREMA

Javno preduzece “Toplifikacija” pred novogodišnje praznike darovalo je atleticarku Andelu Nikolic, ucenicu osmog razreda Osnovne škole “Kralj Aleksandar Prvi” sportskom opremom. Odlicni rezultati Andele ove sezone nisu ostali nezapaženi, tako da je savezni selektor uvrstio na uži spisak reprezentacije Srbije za mlade juniorke za Balkansko prvenstvo 2009.godine. Poklon je urucio direktor JP “Toplifikacija”, mr Zvonimir Blagojevic naglasivši sledece: “Okupili smo se danas jednim prijatnim povodom da u prostorijama JP “Toplifikacija” pozdravimo našu mladu takmicarku, sugradanku Andelu Nikolic koja je pokazala izvanredne rezultate u svojoj za sada kratkotrajnoj, ali bogatoj karijeri sportiste, atleticara i sprintera pre svega. Ona je ostvarila izuzetne rezultate u jednoj od najtežih disciplina, sprintu na 60 metara gde je rekorder i 100 metara i ovo je nacin da joj jednim skromnim poklonom cestitamo Novu godinu i da joj ukažemo pažnju u smislu da smo zapazili njene rezultate i da grad Požarevac ne neguje samo kolektivne sportove, nego da podržava i individualne sportiste, odnosno i one koji se bave baznim sportom kao što su atletika, gimnastika i nadamo se u nekoj perspektivi plivanje.

Andela je do sada osvojila 64 medalje od cega preko 40 zlatnih što je jedinstven uspeh i zahteva veliku pažnju i firma “Toplifikacija” ce nastojati maksimalno, onoliko koliko mogucnosti dozvoljavaju da joj pruži podršku. Nadamo se da ce posle ovoga Andela dobiti još veci podstrek i ostvariti još bolje rezultate za šta ima dobre uslove. Pokazala se jako marljivom, vrednom i željnom uspeha i mi joj želimo sve najlepše u nastupajucoj godini i da uskoro postane naša reprezentativka i rekorderka u seniorskoj konkurenciji. Ovo je mala pažnja kako bi joj se omogucili bolji uslovi rada i treniranja i nadamo se da ce ona uskoro svojim marljivim radom privuci pažnju i ostalih koji ce joj takode pomoci, a mi cemo je shodno našim mogucnostima i dalje pratiti tokom njene blistave karijere”.

Cetrnaestogodišnja Andela Nikolic se potom zahvalila zaposlenima u JP “Toplifikacija” na urucenom daru, sportskoj opremi: “Danas sam mnogo srecna što se nalazim medu ovim divnim ljudima koji se zalažu za talentovanu decu i drago mi je da sam ja jedna od njih. Ove poklone nosicu sa ponosom i pokušacu da naredne godine imam još bolje rezultate i predstavim svoj grad i ovu firmu u najboljem svetlu”.

Andela Nikolic se atletikom bavi od svoje devete godine i njeni poceci se vezuju za trcanje na raznim školskim krosevima na kojima je stalno pobedivala. Godine 2002. postala je clan AK “Požarevac”, a njen prvi trener bio je profesor Jovo Budimir. Clan tog kluba je bila do 2006.godine kada prelazi u novoformirani “Požarevacki atletski klub” u kome vec dve godine trenira pod strucnim nadzorom medunarodnog atletskog trenera Lazara Cirkovica iz Beograda. Od 2006.godine u dva navrata bila je državna šampionka na stazi dugoj 60 metara, a 2008.godine takode je dokazala da je neprikosnovena kada je na takmicenju “Nestle lige” pretrcala 60 metara za 8,05 sekudi, što je samo 15 stotinki slabiji rezultat od državnog rekorda Srbije za pionirke.

Ova vrsna atleticarka je na Prvenstvu Srbije za pionirke na 100 metara osvojila srebrnu medalju (12,84 s), a takode je bila druga na Kupu Srbije (13,34 s). Zlatne medalje je osvojila na Prvenstvu Centralne Srbije za mlade juniorke (12,73 s) i Prvenstvu Centralne Srbije za starije juniorke (12,90 s). Takode, treba spomenuti da je Andela sa svojim drugaricama na Ekipnom prvenstvu Srbije za mlade juniorke osvojila drugo mesto i srebrnu medalju (13,27 s), kao i u finalu Pionirske lige Srbije - SPAL (12,97 s).

D.Dinic

GOLUPCANIN ŽIVOJIN STOKIC SVOJU RODNU KUCU PRETVORIO U ETNO KOLEKCIJU

CUVAR PROŠLOSTI

- Iza stare restaurirane drvene kapije imanja Živojina Stokica prostire se stara kuca sazidana od žive cigle i blata,koja je,prema recima sadašnjeg domacina,svratište mnogobrojnih zaljubljenika prošlosti i prirode

- Kolekcija za uživanje negovana Žikinom rukom u Sladincu je jedina u ovom kraju i neprocenljive je vrednosti

Jedinstvena porodicna etnografska kuca u selu Sladinac kod Golupca izaziva veliko interesovanje stanovnika i strucnjaka iz ovog dela Srbije u kojoj je sada izloženo oko 300 eksponata. Jedna lepa ideja svojevremeno je pretvorena u zbilju, s ciljem da se ocuva etnografska vrednost ovog kraja.Zasluge za to pripada Živojinu Stokicu koji je zaljubljenik u narodne obicaje i stvaralaštvo. Ova postavka je rezultat jedne velike i bezgranicne ljubavi prema narodnim obicajima koji se prenose s kolena na koleno.

Teško da bi se dalo naslutiti kako se nekada ovde živelo da Živojin Stokic pre tri decenije nije rešio da zaustavi vreme,naravno,ne bukvalno,vec svojim hobijem podrumskog i tavanskog arheologa,kako u šali sebe cesto naziva. Zajedno sa svojom porodicom za vreme godišnjih odmora uživa u Sladincu,u svojoj rodnoj kuci sazidanoj od žive cigle i blata u kojoj je još sve onako kako je bilo pocetkom prošlog veka kada je podigao njegov deda Živojin. Brižljivo je restaurirano i zašticeno od propadanja,i to tako precizno da se i ne primeti.

-Bilo mi je žao da gledam kako neke stare stvari uz koje sam odrastao propadaju i nestaju, a kada sam se pre dvadesetpet godina oženio,moja supruga LJilja i ja smo rešili da pocnemo da sakupljamo prvo sve ono što je nekada pripadalo našim porodicama, a kasnije da tražimo i od prijatelja i rodaka,da obilazimo sela,zavirujemo u podrume i na tavane i prikupljamo nošnje, tkanine, sudove, alat, oruda, nameštaj, staro pokucstvo...

Punila se starim,tradicionalnim i odbacenim stvarima iz ovog kraja prvo kuca u Golupcu,gde i danas živi moja porodica,da dobijeni,slucajno nadeni ili otkupljeni predmeti ne bi propadali i otrgli od zaborava,poceo je svoju pricu naš domacin.U jednom cošku napravio sam malu radionicu,kod strucnih ljudi sam se raspitivao kako se koji materijal restaurira i štiti. I tako godinama,kaže Stokic.

Žiki je žao što je mnogo toga otišlo u nepovrat. Meštani su nabavkom savremenog nameštaja i uredaja stidljivo bacali u vatru ili na smetište ono od cega su do skoro živeli,ali na srecu ima i mladih generacija koje kapiraju,pa donose interesatne stvari koje cekaju da ih ovaj samozvani arheolog restaurira i sredi. Trudi se da ne koristi nikakva hemijska sredstva,vec sve radi po starim metodama, i pletenu košnicu za pcele koja sada krasi jedan deo dvorišta,uradio kako su mu stari ljudi rekli-opleo je divljom lozom i oblepio stocnim izmetom, a da li ce se useliti neki roj pcela,ne zna,mada bi kako kaže bilo lepo.

U lepo uredenom dvorištu gde se meša miris pogace i koja se pece ispod saca i miris nevena,lepog coveka,kadifice i bosiljka, postavljen na terasi prastari sto za kojim su Stokici decenijama,okupljali goste i prijatelje. Tu je domace vino i rakija kruškovaca,proizvedeni od neprskanog voca i povrca iz njihove bašte i vinograda.

- Gajimo cvece i biljke koje su i pre sto godina krasile dvorišta ovog kraja.U prolece beremo koprivu i maslacak,založimo vatru i po starom receptu naših baka kuvamo corbu,cesto iz bakrenog kotlica starog preko sto godina,zamirišu riblja corba i paprikaš,naši prijatelji se prvo malo neckaju,valjda zaboravili da jedu iz zemljanih tanjira i drvenih kašika,ali kada jednom dodu,opuste se u žubor reke Tumanke koja je nedaleko od našeg dvorišta,pa na rastanku prvo im je pitanje “kada cemo ponovo da se vidimo, prica nam Žikina supruga LJiljana. A Žika nestrpljiv, želi da nam pokaže unutrašnjost kuce u koju je smestio svoju zbirku i sve aranžirao baš kako je nekad davno bilo.

U muzeju su, na primer, izloženi stari kovani novac, gumeni i drveni opanci, tkane torbe,narodna nošnja ovog kraja, razno posude od keramike, drvene decje kolevke, kotlic za pripremanje kacamaka,nameštaj star stotinu godina,kredenci od bukve, drvena sofra i tronošci, obramice za nošenje vode sa kladenca...

Izloženi cilimi pravi su unikat i mogli bi se,po ugledu na persijske,prodavati kao srpska izvozna marka. Vrednost ove etno postavke je upravo u tome što su predmeti autenticni,izvorni i orginalni.LJubav prema svim ovim predmetima koji se nalaze u ovoj sobi postala je deo mene,što mi daje snagu da istrajem u nekim drugim životnim opredeljenjima, kaže Živojin Stokic i dodaje da mu ne treba arhiva,zna pricu i istoriju svakog predmeta. Nikada nismo pomišljali na etno-muzej, sve smo samo stavili na mesto i u funkciju kakvi su nekada imale ove stvari.

U ovom poslu na negovanju i pru-kupljanju eksponata za svoju porodicnu Etno kucu angažovana je cela porodica, supruga LJilja i cerka Jelena, a od ove godine i najmladi clan porodice Žikina unuka Emilija. Tako da ovaj porodicni muzej ima i naslednike. Oni svojim angažova-njem i davanjem novih ideja doprinose formiranju “zavicajnog muzeja” i mesta za odmor.

Kolekcija se množila, a Žikina rodna kuca u Sladincu je vrlo brzo poprimila izgled i šmek starih vremena. Kada su rodene kcerke Jelena i Svetlana najradije su se igrale baš u ovoj sobi i ne primecujuci da su s vremenom stekle istu pasiju kao tata i mama.

Stokici žele da ,sve što je istorijska vrednost ovog kraja,sacuvaju i unaprede za buduca pokolenja. Planiraju da u dogledno vreme okupe i umetnike ovoga kraja,arheologe i naucne radnike,kao i sve one koji mogu da pomognu u zaštiti dokazanih vrednosti sakupljenih na jednom mestu i sacuvanih od propadanja i zaborava. Otkrili su da oni nisu baš obicni kolekcionari,rešili su da sakupljaju stare stvari,ili kako se to danas kaže etno-stvari,ali im je smetalo da one stoje sakrivene po ormarima i tavanima i bacene na dubrište.

Poželeli su da se njima istinski okruže,i da ih koriste. Ovde su celo leto, kada ih cesto posecuju prijatelji,novinari i ljudi zaljubljeni u ovu vrstu etno-postavke, a preko godine svakog vikenda. I tako godinama.

LJ.Nastasijevic

TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC” PRVIH DANA JANUARA 2009. GODINE

DOBAR OVOGODIŠNJI START

- U dane novogodišnjih praznika proizvodnja u proseku 19 miliona kilovat - casova elektricne energije dnevno

Dok je vecina zaposlenih u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac” praznovala, u dane novogodišnjih praznika u kostolackim Termoelektranama sve je besprekorno funkcionisalo. Sve cetiri proizvodne jedinice elektroenergetskom sistemu Srbije dnevno su isporucivale oko 19 miliona kilovat - casova elektricne energije. Pored stabilne proizvodnje elektricne, uredno je isporucivana i toplotna energija korisnicima daljinskih sistema grejanja Kostolca, Požarevca i okolnih naselja.

Elektrane

Imajuci u vidu da su i rudari dobro startovali, što potvrduju i pune deponije, dalje angažovanje kostolackih Termoelektrana, sada kada je struja jedan od najtraženijih proizvoda, zavisice uglavnom od njihove pogonske spremnosti. Sva cetiri bloka i dalje su u pogonu, gotovo pod punim opterecenjem. Za cetiri januarska dana blokovi su elektroenergetskom sistemu Srbije isporucili nešto više od 75 miliona kilovat - casova elektricne energije. I dalje je stabilna i isporuka toplotne energije, a to najbolje potvrduju topli radijatori kod krajnjih korisnika daljinskog grejanja.

Sada vec prošle 2008. godine Termoelektrane su bez priznate energije proizvele cetiri milijarde i 795 miliona kilovat - casova, što je 97,5 procenata od plana. Daleko uspešniji bili su blokovi Termoelektrane „Kostolac A”. Oni su elektroenergetskom sistemu Srbije isporucili milijardu i 834,5 miliona kilovat - casova elektricne struje, što je za 30 odsto više od plana. To je, inace, najveca proizvodnja ostvarena na ovim blokovima od kako su oni u pogonu. Dodajmo da je rec o proizvodnim jedinicama koje pored elektricne izdvajaju i toplotnu energiju za daljinske sisteme grejanja.

Inace, ovogodišnjim planom predvideno je da blokovi kostolackih Termoelektrana proizvedu pet milijardi i 528 miliona kilovat - casova elektricne energije. U odnosu na prethodne godine, rec je o znacajnom uvecanju planova, kako na blokovima Termoelektrane „Kostolac A”, tako i na blokovima Termoelektrane „Kostolac B”. Planira se, naime, da blokovi Termoelektrane „Kostolaca A” ove godine energetskom sistemu Srbije isporuce milijardu i 708, a blokovi Termoelektrane „Kostolac B” tri milijarde i 820 miliona kilovat - casova elektricne struje. Rec je o zadatku koji nece biti ni malo lako ostvariti imajuci u vidu najavljeni kapitalni remont na jednom od blokova u Termoelektrani „Kostolac B”, što zahteva daleko duže stajanje bloka od onog kada se rade klasicni remonti.

Dobar ovogodišnji start blokova i pored izuzetno niskih temperatura, najavljuje da ce kostolacki proizvodaci elektricne energije raspoloživo vreme rada blokova na mreži maksimalno iskoristiti. što se rudara tice, oni obezbeduju stabilno snabdevanje ugljem, a to je izuzetno važno za pouzdan rad Termoelektrana.

C. Radojcic

U PRVOJ OVOGODIŠNJOJ AKCIJI UDRUŽENJA DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI PD “TE- KO KOSTOLAC”

VELIKI ODZIV DAVALACA

Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi u Privrednom društvu “Termoelektrane-Kopovi Kostolac” ugostilo je prošlog petka u prostorijama Termoelektrane B u Drmnu predstavnike istoimenih udruženja iz ukupno 17 gradova Srbije i Republike Srpske medu kojima su Beograd, Kragujevac, Novi Sad, Pirot, Kraljevo, Ivanjica ... Zajedno sa prijateljima, Kostolcani su proslavili godišnjicu postojanja svog Udruženja i organizovali akciju prikupljanja krvi, prvoj u ovoj godini. Kao što su i ocekivali, odziv davalaca bio je izvanredan, u akciji su prikupljene 73 jedinice koje ce, zlu ne trebalo, dobrodoci pacijentima u zdravstvenim ustanovama Beograda i drugim gradovima Srbije.

Davaoci krvi

Od Perice Ðurovica, potpredsednika Udruženja Kostolca saznajemo da je za ovu godinu planirano da se prikupi više od 1000 jedinica krvi što je za 200 jedinica više nego lane, a ako se po jutru dan poznaje onda ce ovogodišnji plan, bez problema, biti i ostvaren.

- Naše Udrženje za sada broji oko 700 clanova medu kojima su i dobrovoljni davaoci koji su krv dali više od sto puta. Pomenuo bih tu Lajka Vilmoša, Aleksandra Konrada, Sinišu Jenica...Udruženje je zapocelo trecu godinu svog života i iz meseca u mesec naši clanovi potvrcuju da je dobro što postojimo. U proseku godišnje organizujemo 11 akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojima ucestvuje veliki broj naših radnika. Istakao bih da naše Udruženje na cijem je celu Zoran Antanaskovic ima odlicnu saradnju za Republickim zavodom za transfuziju krvi, sa Opštinskim Crvenim krstom kao i sa ostalim humanitarnim ustanovama. Posebno prijateljstvo vezuje nas za kolege iz “Rudara” iz Ugljevika sa kojima smo prošle godine potpisali Povelju o bratimljenju. Danas su oni kod nas, za mesec i po dana odlazimo mi kod njih sa istom namerom, da ucestvujemo u akciji davanja krvi, a dragi smo im gosti i na krsnoj slavi u oktobru mesecu.

Milan Markovic, predsednik Društva dobrovoljnih davalaca krvi “Rudar”iz Ugljevika redovno posecuje Kostolcane. Delegaciju dobrovoljnih davalaca krvi predvodio je i ovoga puta, kao i godinama ranije:

- Tradicija našeg druženja sa Kostolcanima duga je skoro deset godina i lane, tacnije 10. januara 2008. godine, krunisana je Poveljom o bratimljenju. Naše Udruženje broji 550 clanova od kojih je 300 aktivnih odnosno onih koji redovno dva puta godišnje, u martu i oktobru, daju krv, Pored ucestvovanja u akcijama prikuplja-nja krvi, preko sindikata družimo se i drugim povodima i prilikama. Inace, naše Društvo postoji od 1984. godine, nakon rata obnovljeno je 1996. godine.

Po uspešno sprovedenoj akciji u krugu Termoelektrane “Kostolac B”, domacini su za sve ucesnike priredili rucak i sa prijateljima družili se do kasnih popodnevnih sati.

S.E.

DRAGANA RADULOVIC, NOVINARKA "RADIO POŽAREVCA" DOBITNICA NAGRADE FONDACIJE "MILENIN DOM"-GALERIJA MILENE PAVLOVIC BARILI

OVA GODINA- GODINA JUBILEJA

Predstavnici Fondacije "Milenin dom"- Galerija Milene Pavlovic Barili krajem protekle godine dodelili su priznanje novinaru koji je tokom godine najaktivnije, kroz razlicite novinarske forme, pratio aktivnosti ove institucije. 2007. godine nagrada je pripala novinaru "Rec naroda" Miodragu Kuzmanovicu a ove godine zlatna plaketa Milene Pavlovic Barili i novcana nagrada uruceni su Dragani Radulovic, novinarki "Radio Požarevca'.

- Utemeljenje priznanja i nagrade novinaru za narocit doprinos na popularisanju dela Milene Pavlovic Barili i delatnosti Fondacije pokazalo je punu razložnost uocljivu kao oblik poštovanja novinarske profesije, njenog znacaja, delotvornosti, kao i motiv i satisfakcija za pojedinacni rezultat, jer reci, kako je pisao Ivo Andric, mogu biti pokretna, stvarna i živa snaga. One se u odredenim uslovima mogu izjednaciti i poistovetiti sa delom. Naravno pod uslovom da putem štampanih i elektronskih medija dopiru do mnoštva citalaca, slušalaca i gledalaca koji ih, kad ih usvoje, pretvaraju u odredene aktivnosti. To je ono zbog cega profesionalnost, kreativnost i pre-danost novinarskog rada ima trajnu društvenu vrednost i poštovanje, rekao je Ranko Milinkovic, predsednik Komisije za dodelu priznanja i dodao da ce u 2009. godini kriterijumi za dodelu priznanja biti prošireni zahtevima za originalnost i kreativnost.

Dragana Radulovic zahvalila se rekavši da je za nju pracenje rada Galerije pored profesionalne obaveze bilo i pravo zadovoljstvo.

- Ja godinama pratim rad Fondacije i mogu reci da je ona najveca vrednost ovog grada. Zato je znacaj ove nagrade veliki. 2009. bice u znaku stogodišnjice Mileninog rodenja, velikih projekata, izložbe u Rimu, bijenala, te ce i biti naša obaveza da vas o tome informišemo.

Govoreci o povodu za dodelu ovakve nagrade Radoslav Stanojevic, upravnik Fondacije Milenin dom-Galerija Milena Pavlovic Barili rekao je da je to "vid uzvracanja svega što su novinari tokom godina cinili i cine, a to je da ova galerija postane ono što jeste, velika, najznacajnija institucija kulture Grada Požarevca".

- Da se ovaj grad i mi njome ponosimo. Mi smo mali kolektiv ali nismo mali kad imamo vas koji nas nijednom recju, nikada, niste pokudili, postideli. Naprotiv, motivisali ste nas da radimo, da budemo bolji, rekao je.

Reprint grafika Milene Pavlovic Barili dodeljena je Banetu Docinu, novinaru TV Inn za dinamiku TV izveštavanja ostvarenu u relativno kratkom periodu od nastanka redakcijskog zaduženja za predmentnu oblast.

Dodela nagrade obavljena je u svecanim salonima zdanja Gradske uprave u prisustvu zamenice gradonacelnika Požarevca Vukice Vasic, predsednika Skupštine Miomira Ilica i njegovog zamenika Milica Jovanovica.

T.R.S.

POTPISAN PROTOKOL O SARADNJI GALERIJE I KOLA SRPSKIH SESTARA

PORODICA PAVLOVIC ZAJEDNICKI PONOS

Poslednjih dana prethodne godine u svecanim salonima gradskog zdanja potpisan je i protokol o saradnji Fondacije "Milenin dom"-Galerija Milene Pavlovic Barili i Kola srpskih sestara Požarevac.

Galerija i Kolo imaju veoma bitnu, zajednicku osnovu na kojoj pociva Protokol, a to je porodica Pavlovic. Rec je o Stojanu i Bosiljki Pavlovic, po majci Danici, dedi i babi znamenite slikarke našeg porekla Milene Pavlovic Barili.

Bosiljka, Bosa Pavlovic, praunuka vožda Karadorda i supruga uglednog požarevackog trgovca, bila je majka petoro dece i Požarevljanka koju su sugradani izuzetno voleli i poštovali ceneci njeno požrtvovanje u pomoci siromašnima i nemocnima, kao i poštovanje tradicije svog naroda. Svu svoju imovinu Bosa Pavlovic zaveštala je cerki Danici, majci Milene Pavlovic Barili. Od 1878. do pocetka 20. veka Bosa je bila vodeca clanica požarevackog Ženskog društva a od 1905. osnivac je i do smrti, 1929. godine, predsednica Kola srpskih sestara u Požarevcu.

Potpisnici protokola saglasili su se da se utemelji i trajno dodeljuje povelja Bosiljka, Bosa, Pavlovic koju ce dodeljivati Kolo srpskih sestara za izuzetnu plemenitost i dobrocinstvo izraženo u programskoj aktivnosti dok ce Fondacija prilikom dodelje povelje urucivati prigodan poklon. Takode, Fondacija se obavezala i da vodi trajnu brigu o porodicnoj grobnici Pavlovic dok ce Kolo preuzeti poštovanje tradicionalnih i verskih obicaja.

T.R.S.

KNJIGE O SELIMA U BRANICEVSKOM OKRUGU

HRONIKA SELA VITOVNICE

- "Vitovnica selo u Mlavi", izdavac: Narodni muzej Požarevac, 2008.

Krajem prošle godine Narodni muzej u Požarevcu objavio je u Ediciji "Sela Braniceva" hroniku "Vitovnica selo u Mlavi" autora Radeta Obradovica. Kako u kracem predgovoru ukazuje direktor ovog izdanja i direktor muzeja Milorad Ðordevic, izdavanje ovakvih publikacija ima za cilj da omoguci istraživacima da objave gradu koja je prikupljena radom na terenu, bez obzira na nivo obrade, to jest prezentacije grade. Inace, do sada je objavljeno petnaestak ovakvih monografija o selima Branicevskog okruga.

Selo Vitovnica nalazi se nedaleko od Petrovca na Mlavi i autor Rade Obradovic zaista je pružio obilje i poznatih nepoznatih podataka o selu. Plasirao je mnogo cinjenica od nastanka sela, obicaja,jezika,sve do areheoloških vrednosti i price o manastiru Vitovnica.

U recenziji ove knjige Teodora Brankovic kaže da Obradovic citaoca vodi kroz istoriju ovog sela od najranijih pomena u izvorima do današnjih dana.

"Autor Vitovnicu i njene žitelje smešta u širi okvir zbivanja u Srbiji,tokom mnogobrojnih ratova protiv Turaka i Bugara, sve do ucešca u Drugom svetskom ratu. U poglavlju o manastiru Vitovnica posebna pažnja posvecena je starcu vitovnickom Tadeju i njegovim mislima i besedama", - kaže recenzent Teodora Brankovic.

Po recima recenzenta autor je sistematski pristupio dostupnim podacima, konsultujuci izvore, literaturu, popise, dokumenta, kazivanja i secanja. Knjiga je pisana tako da i oni koji nisu posetili ovo selo imaju utisak da su i sami ucestvovali u dešavanjima

Pripremu i štampanje ove kapitalne monografije pomogli su opština Petrovac na Mlavi i Biblioteka "Ðura Jakšic" iz Petrovca.

S.R.

JOŠ JEDNO PRIZNANJE KNJIŽEVNOM STVARALAŠTVU PISCU IZ POŽAREVCA

MILIJA RADIVOJEVIC "BAJA" CLAN UKS

Novi clan Udruženja književnika Srbije postao je od nedavno i Milija Radivojevic "Baja" iz Požarevca kome je 21. decembra na Skupštini UKS u Beogradu predsednik UKS Srba Ignjatovic urucio clansku knjižicu. Prijem je bio jednoglasan. Zanimljivo je da su predlog da Radivojevic bude clan uputile sve društveno-kulturne ustanove opštine Žabari.

Radivojevic je do sada objavio cetiri knjige: "Brodski dnevnik sa Južnog Jadrana", "Meseceve kapi"," Pesme o vinu i uz vino", i " Ko to može biti prvi". U pripremi su još tri: "Na stazi života", duhovna poezija "Od izvora do vecnosti" i "Zov Homolja".

Zastupljen je u nekoliko zbornika: "Rec po rec", "Pomoravski duh bez meda", "Ovaj narod zaborava nema" "Mlavski eho".

"Radujem se prijemu,posebno mojim prijateljima na celu sa Simom Jevticem koji su me predložili za prijem. Udruženje jeste skup intelektualaca visokih vrednosti, velikih imena i autori prekretnickih knjiga kod Srba. Razume se, da je stvaralaštvo izazov, književno pogotovu,pa se nadam i nekom svom doprinosu", - rekao nam je Milija Radivojevic "Baja".

S.R.

DOM ZA SMEŠTAJ ODRASLIH LICA „DR GVOZDEN JOVANCICEVIC” U VELIKOM POPOVCU KOD PETROVCA NA MLAVI

NI JEDAN DAN KAO PRETHODNI

- Neophodne su reforme ustanova socijalne zaštite

- Nedostaje bar desetak radnika: od negovateljica i medicinskih sestara do defektologa - Ustanova u Velikom Popovcu respektivna i ugledna i ima brojna priznanja

- Oko 20 odsto prihoda ustanova ostvaruje sama na farmama i u ratarstvu

Novogodišnje i božicne praznike šticenici Doma odraslih lica u Velikom Popovcu proveli su izuzetno raspoloženi. Naime, sami su organizovali priredbu na kojoj su deljeni novogodišnji paketici, a uprilicen je i docek Nove 2009. godine.

Ipak, odmah po završenim praznicima ovde i dalje vri kao u košnici. Svako se vraca svojim obavezama i dužnostima i uobicajenim tokovima rada sa ciljem daljeg uslova života i sveukupnog standarda lica koja se nalaze na smeštaju.

Zajednica u malom

U Domu za smeštaj odraslih lica „Dr Gvozden Jovancicevic” u Velikom Popovcu nadomak Petrovca na Mlavi trenutno je na smeštaju 284 korisnika, lica koja se nalaze u stanju posebnih potreba sa kategorijom umerene i teže mentalne retardacije. Rec je o korisnicima koji imaju više od osamnaest godina oba pola i oni najcešce ostaju dugi niz godina u ovom domu jer drugi nemaju.

Jedan broj roditelja aktivno ucestvuje sa strucnim timom Doma u celokupnoj problematici koja se sprovodi a sve sa svrhom da njihovoj deci a našim korisnicima ucinimo što podnošljiviji život ali i da imaju dobre rezultate. Nažalost, broj takvih roditelja je sve manji i manji jer mnogi oboljevaju i umiru. Na nesrecu, dogada se da umre i po neko od korisnika.

„Šticenici koji se nalaze kod nas na smeštaju su iz raznih krajeva Srbije, ali i Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore i ovo jeste jedan dom koji predstavlja zajednicu u malom. Jedan manji broj roditelja participira u ceni smeštaja ( mesecno nas svaki korisnik u proseku košta oko 20.000 dinara). Oni roditelji cija su primanja veca ucestvuju sa 10 odsto. Pretežni deo oko 80 odsto se finasira iz sredstava budžeta Republike Srbije, rekao nam je direktor Doma u Velikom Popovcu Dragan Jevremovic.

Ovde postoje sve vrste neophodnih struka koje su potrebne za noralan rad, pružanje zaštite i podrške licima ometenim u razvoju. Prevashodno rec je o medicinskom osoblju, medicinskim sestrama koje se nalaze u stalnom radnom odnosu i lekarima spoljnim saradnicima, pretežno zaposlenih u Domu zdravlja u Petrovcu.Prakticno, ovde struka zaokružuje kompletnu uslugu zdravstvene zaštite.Ali, kada su potrebni obimniji operativni zahvati koji ne mogu da se sprovedu ovde u ovdašnjem domu, korisnici se odvode u Požarevac i Beograd. Od drugih strucnih radnika imamo dva defektologa, sedam radnih terapeuta, radne instruktore koji imaju radnu terapiju i vaspitace koji vode vaspitanje i obrazovanje.Naravno, tu su i negovateljice kao vrlo važan segment za svakodnevnu i svakovrsnu pomoc šticenicima.

Cekaju reformu socijalne zaštite

„Ustanova ce mnogo snage i energije, kao i novcanih sredstava uložiti na razvijanju novih projekata i inovativnih sposobnosti koji se zagovaraju novim reformama socijalne zaštite. Tek u prošloj godini posle mnogo prica o reformi, nacinjen je prvi korak time što je doneta odluka o novim mrežama ustanova socijalne zaštite. Tako je podeljena i nadležnost medu institucijama koja je zaista bila neophodna ali je nedovoljno u te sadržajnije reforme krocila. Potreban nam je, medutim, citav niz kompleksnih mera, pre svega od strane ministarstva pa i Vlade Srbije. Treba uraditi nove kadrovske normative.Podsecam: mi trenutno funkcionišemo po kadrovskim normativima koji su doneti još pre petnaest godina, u vreme kada je naša ustanova imala sto šticenika manje nego danas. Takode, ustanova mora prilagoditi prostor novim zahtevima vremena, a to prakticno znaci da moramo dobiti novi prostor za spavaone i dnevne boravke i to po svakom korisniku. Trebaju nam i kadrovi te se samo po sebi namece intenzivnija saradnja sa visokim školstvom kako bi bili stvarani. Ustanovi bi trebalo još najmanje desetak novih radnika, u prvom redu negovateljica,medicinskih sestara i strucnih radnika, u prvom redu defektologa.”, podvlaci direktor Jevremovic.

U poslednje vreme ustanova ima rezultate koji su više nego ocigledni. Naravno i programe. Prvi program - samostalno stanovanje koji se nalazi unutar Doma gde su korisnici po prvi put izgubili status šticenika a dobili status stanara, tako da sami organizuju život u svom prostoru . NJih jedanaestoro sami pripremaju obroke, održavaju opštu i licnu higijenu. Drugi opsežniji projekat je projekat zašticenog stanovanja uz podršku naše poljoprivredne ekonomije, gde imamo izgradeno nekoliko objekata u kojima su dve farme:koka nosilja i za uzgoj pilica tovljenika. O tim objektima i farmama šticenici potpuno sami vode racuna jer su ovladali tom, kao i ratarskom proizvodnjom za svoje potrebe.

Proces osamostaljivanja je prakticno u završenoj fazi i sada ustanova sporvodi aktivnosti napuštanja ustanove od strane korisnika i ukljucivanje u integraciju u lokalnu sredinu ponajpre iz one iz koji su došli. Ilustrativan je primer šticenice koja je pre nekoliko meseci vracena u Novi Becej i dobro funkcioniše u porodici koja je preuzela. To je kruna našeg posla, krajnji domet našeg strucnog tima i rezultat kojim se svako od nas raduje. I ostali korisnici ustanove su prilicno osposobljeni ali je pitanje koliko je lokalna sredina spremna za njihovu punu integraciju.

„Skoro 80 odsto ustanova finasira se iz budžeta Republike Srbije i ta sredstva, ako cemo pravo, jesu na nivou snage naše države. Dakle, nisu sasvim dovoljna. Ohrabrujuce je to što stižu na vreme. Ipak, mi kao ustanova ostvarujemo i znacajne prihode kroz proizvodnju hrane na našim farmama.To nam je ne samo dodatna materijalna pogodnost nego i podsticajna injekcija”, dodaje Dragan Jevremovic.

Dom za smeštaj odraslih lica je ustanova otvorenog tipa, korisnici nisu zatvoreni, te se slobodno krecu, razume se uz nadzor i kontrolu zaposlenog osoblja. Otuda je neizbežna, ali i odlicna saradnja sa svim našim saradnicima, pocev od ministarstva i lokalne samouprave i nevladinih organizacija, sve do sela Velikog Popovca i svih meštana.

Boravak u drugim sredinama

U Domu za smeštaj odrasle dece u Velikom Popovcu isticu da je prevashodni cilj da šticenici što manje budu u krugu , a što više da izlaze. Upravo zato cesto se organizuju izleti, letovanja i kampovanja van kruga ustanove u vreme lepih dana. Vrlo cesto su korisnici gosti Zaove, Srebrnog jezera, izletišta u Jagodini, Zoološkog vrta Beograd, a više puta u organizaciji i sardanji sa humanitarnim organizacijama „Decje srce” iz Beograda ovdašnji korisnici su kampovali na Zlatiboru i u Jagodini, kako bi sticali samostalnost i pohadali školu životnih veština. Ustanova ima namere da sama organizuje pomenutu školu jer ima izvandrene uslove: poseduje kucu u Velikom Gradištu. NJenom adaptacijom uz ulaganja od 2,5 miliona dinara korisici bi se osposobljavali za samostalan život i povratak u svoju raniju sredinu.

Radovi korisnika ustanove

Pod nadzorom strucnog tima šticenici Doma u Velikom Popovcu mnogo toga izraduju sami. Tako, recimo, puno je vezova, goblena,vaza, likovnih radova. Sami pripremaju i priredbe. Ovde se svi staraju da im ni jedan dan ne lici na predhodni.

S.R.

DOCEK 2009. U POŽAREVCU

UZ VATROMET I TRUBACE

Novu 2009. godinu stariji Požarevljani su uglavnom docekali u porodicnoj atmosferi,, dok su mlade generacije popunile brojne kafice i restorane. Mnogi od njih nisu propustili veliki vatromet kada je otkucala ponoc , da bi u prvim minutima ove godine prvu zvanicnu cestitku za bolju i uspešniju novu godinu primili od gradonacelnika Miodraga Milosavljevica. Tokom cele veceri prolaznike, ali i one koji su se u Novogodišnjoj noci grejali uz caj, kuvano vino i vrucu rakiju u ulici Stari korzo zabavljali su bendovi Voodoo Child i Medenjaci. I ovoga puta staru godinu ispratili su trubaci.

Najvrednije u novogodišnjoj noci, radnike urgentnog odeljenja i porodilišta Gradske bolnice, Hitnu pomoc, komandu Garnizona Vojske Srbije i stanicu Saobracajne policije obišli su gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, predsednik Skupštine grada Miomir Ilic i poslanik Žarko Pivac. U Novogodišnjoj noci nisu zabeleženi veci incidenti a prvog dana Nove godine rodene su dve devojcice.

U prepodnevnim satima poslednjeg dana 2008. godine naj-mlade sugradane zabavljao je Pedolino a stigao je i Deda Mraz.

T.R.S.

NOVOGODIŠNJA SLAVLJA

PATEKTICI I ZA ROMSKU DECU

Udruženje Roma u ulici Koste Abraševic je u osvit Nove godine u Požarevcu organizovalo dodelu paketica za decu Romske nacionalnosti sa željom da im novogodišnji praznici ostanu u najdubljem secanju.

Paketice je urucio Kosta Nikolic, predsednik ovdašnjeg Udruženja Roma i poželeo veliku srecu i mnogo zdravlja mladim Romima. Istovremeno, naglasio je da ce ova akcija dodele paketica biti tradicionalna.

Deda mraz je ukupno podelio 50 paketica. Opština Požarevac je obezbedila 40, a Kosta Nikolic 10. Inace, deca su bila prezadovoljna i priredila su kraci recital koji je naišao na aplauz i divljenje prisutnih.

S.R.

BADNJE VECE U PORTI CRKVE "SVETA PETKA" U POŽAREVCU

ONOLIKO SRECE KOLIKO JE NA BADNJAKU VARNICA

Paljenjem badnjaka, ponocnim liturgijama, bogosluženjima i svecanim okupljanjima u porodicama, i u Branicevskom okrugu proslavljen je veliki praznik, Božic. Posebno svecano bilo je u crkvenim portama uoci Božica, na Badnje vece. Tradicionalno okupljanje vernika tim povodom nije izostalo ni u porti crkve "Sveta Petka" u požarevackom naselju "Busije". Stotine gradana, po snegu i mrazu, zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave i svešenstvom na celu sa ocem Zoranom, tiskalo se oko badnjaka sa željom da im zapaljeno drvce donese onoliko srece i bericeta koliko je na badnjaku varnica.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 29.decembra 2008.godine do 9.januara 2009.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 40 beba, 13 decaka i 27 devojcica.

Sinove su dobili:

Dragana Rašic i Nenad Tomovic iz Rabrova, Ivana i Dejan Petkovic iz Požarevca, Milena Životic i Dalibor Nikolic iz Požarevca, Suzana i Dragoljub Barnic iz LJešnice, Jadranka i Ratko Andrejic iz Dubravice, Karolina i Saša Pantelic iz Orljeva, Sonja i Igor Dimitrijevic iz Požarevca, Irena i Aleksandar Nikolic iz Požarevca, Suzana Mišic i Dejan Andrejic iz Tribroda, Suada Asanovic i Isen Asani iz Požarevca, Jasna Jankovic i Blagoje Perucic iz Vlaškog Dola, Grozdana i Slobodan Nenadovic iz Požarevca, Sladana i Danko Perišic iz Požarevca, Bojana i Dejan živanovic iz Boževca

Kcerke su dobili:

Milena i Milovan Cude iz Klicevca, Vesna i Dušan Jovanovic iz Smoljinca, Jelena Stojanovic i Željko Živanovic iz Dragovca, Sanja i Ivica Pešteranovic iz Topolovnika, Marija i Vladimir Peric iz Kostolca, Sandra Stojadinovic i Petar Dukic iz Velikog Gradišta, Tamara Useinovic i Slaviša Marinkovic iz Poljane, Tanja Peric i Novica Mijatovic iz Kusica, Almira Ibrahimi i Salit Mustafovski iz Kostolca, Ranica Stanojevic i Dragan Milovanovic iz Doljašnice, Ivana i Staniša Radovanoic iz Smoiljinca, LJiljana Sretkov i Radiša Stevic iz Požarevca, Dobrila i Nikola Manojlovic iz Dubravice, Aleksandra Kuzmanvic i Igor Mitrovic iz Kudreša, Danijela Simonovic i Vukašin Mladenovic iz Velikog Gradišta, Jelena i Saša Babic iz Klenovnika, Almira Ajetovic i Ajmuri Ibinci iz Kostolca, Sladana i Laslo Lajko iz Kostolca, Nataša Stojkovic i Vuk Pešic iz Požarevca, Jasmina Vukicevic i Nenad Miladinovic iz Požarevca, Nevrija Krujezi i Tilja Nefailj iz Kostolca, Dragana Maletic i Saša Petkovic iz Kostolca, Zorica Miloševic i Milan Marinkovic iz Kostolca, Silvana i Nenad Antic iz Kuceva, Ivana Duljaj i Femir Kruezi, Anita Mirkovic i Saša Jovanovic iz Recice, Jasna Jankovic I Blagoje Perucic iz Vlaškog Dola.

HUMORESKA

GADNO NEKO DOBA ZA OVO DOBA GODINE

Odradili smo (kako ko!) i ove novogodišnje praznike, pa, sad hrabro u Novu 2009. godinu. Da, zaista, treba ce hrabrost, jer, kako nas “bombarduju” informacijama sa svih strana (medija), ova godina, koja je tek zapocela svoj hod po mukama, bice teška, teža od prethodne.

To je i te kako delovalo na naše gradane, na je novogodišnja trpeza bila skromna, ako racunamo prosecnu sarmu (neko je jeo meso, a neko kupus). Dabome, bilo je i prasetine, neko je klao curku, a neko se uhvatio za patku. Oni što su postili, pogotovu na vodi, nisu mnogo marili za mesom, sve do Božica. A za Božic, bože moj, navalili na meso (opet, kako ko, kako je kome dozvoljavala potrošacka korpa iliti kucni budžet).

Cini se da je ova godina docekana sa najmanje pucnjave u istoriji proslavljanja prelaska iz stare u Novu godinu. Nema para, nestalo je džebane, pa kome je do veselja i pucnjave?

Nekadašnje kafanske face sedele su kod kuce, u krugu ili kvadratu porodice, jer nema više njihovih kafana (bave se nekom drugom delatnošcu); mladi su bili po kaficima, a stari nisu jer su stariji; po trgovima su bili oni koji trpe hladnocu i kojima vetar duva kroz džepove.

Mnogi Deda Mraz nije posetio mnoge mališane zbog svetske ekonomske krize, koje je, sva je prilika, zahvatila i bogati sever. Ali, objasnite vi to deci!

A, kako je zapocela Nova godina (uz sva naša cestitanja i želje), bolje da nije! Elem, braca Rusi zavrnuli slavine za gas, pa ce mnoga domacinstva ostati bez grejanja, a nemaju alternativu. uskocice nam u pomoc Madari i Nemci, a mi znamo kako smo prošli sa nemackim gasom! No, kad nema pare, dobar je i gas, bilo odakle dolazio.

U svakom slucaju, trebalo bi izdržati još samo par meseci i eto, hteli mi to ili ne, toplijeg vremena kada cemo koristiti prirodne resurse.

E, pa, izvinite, Vlada i strucnjaci oko nje, danima i nedeljama nas upozoravaju da prištedimo na svakom koraku, da stežemo kaiš, da se odreknemo mnogih stvari, e da bi preživeli ovu zimu i leto 2009. godine. Lepa zanimacija za naše gradane da u dokolici i zimskoj idili razmišljaju cega najpre da se odreknu pogotovu ako nemaju mnogo toga, a narocito ništa! (Naravno, ovo se ne odnosi na one koji zagovaraju štednju).

Zato ce se, u ovoj godini, cesto cuti: nikad nisam imao, a sad baš nemam!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Cela Srbija radovala se ulasku u Novu kriznu godinu!

- Ova godina ce biti teška, kao i ostale što su bile!

- Najveci hit kosovskih Srba za Novu godinu bio je: "Ko te ima, taj te nema!"

- Nije da se ponavlja, nekima se istorija povraca!

- Najduži zimski raspust imaju daci i narodni poslanici!

Miodrag Lazarevic

BALETSKI STUDIO "AMADEUS"

KONCERT NA KRILIMA NOŠEN

Novogodišnjim spektaklom u Sportskom centru Požarevac, Baletski studio “Amadeus” obeležio je kraj 2008. godine. U bogatom programu, sa obiljem plesnih numera nastupilo je preko 350 mladih balerina svih uzrasta. Gosti programa bili su Minja Subota, Leontina Vukomanovic sa horom “Carolija”, kojim je dirigovala Marija Nicic i Nedeljko Popadic, pesnik za decu.

Koncertu su prisustvovali, predstavnici lokalne samouprave, prijatelji i saradnici “Amadeusa”.

Raznovrsnost programa, od prvih baletskih koraka uzrasta od 4 i 5 godina, pa do najstarijeg uzrasta 16 do 23 godine, izazvao je veliku pažnju publike, dok je sve praceno slajdovima sa video bima. U Božicnom bloku nastupio je Minja Subota koji je predstavio svoje nove pesme.

Umetnicki rukovodilac Baletskog studija “Amadeus” Maja Skenderovic Bonic koja je istovremeno i koreograf, zahvalila se svima koji su je podržali u organizaciji koncerta, posebno saradnicima iz Sportskog centra, kao i publici, bez koje, kako kaže, ne bi bilo ni Baletskog studija na cijem je celu.

- Opet smo svojoj publici priredili nova iznenadenja, sve koreografije su bile nove, ukupno 32. Svakako, najvece iznenadenje bila je koreografija “Tajna drevnog Egipta” koja se sastojala iz tri segmenta, “Ples zmija”, “Ples cveca” i “Kleopatrin ples”. Nikada se više nisam plašila dok sam organizovala koncert, ali ovaj je bio kao na krilima nošen. Ponosim se svojom decom, jer su pokazala da su profesionalci. Nastupila je i petrovnacka grupa koja broji 65 clanica, a koreografije za njihov nastup uradila je Nevena Stepanovic.

Podsetimo, u septembru prošle godine je koncertom pod nazivom “Kad kažem balet...” na centralnom gradskom trgu krunisano obeležavanje 15 godina postojanja, rada i brojnih uspeha Baletskog studija “Amadeus”.

L.L.

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac

GDE NA PECANJE?

POŽAREVAC I OKOLINA: Sve zatvorene vode na podrucju Požarevca su pod debelim ledom, a zbog snega i niskih temperatura ribolova krajem prošle nedelje nije bilo ni na rekama. Jedina dobra vest stiže sa Tople Mlave, gde je oko Nove godine i Božica lepo radio šaran do tri kilograma, a palo je i nekoliko divljaka od sedam do devet kilograma. I varalicari koji su uspevali da se izbore sa ledom u sprovodnicima mogli su da racunaju na ponekog bucova, u šta se uverila i beogradska ekipa bucovdžija u kojoj je bio i glavni urednik lista »Ribolov«.

Na Dunav se veoma retko izlazi i nema pouzdanih informacija o aktivnosti smuda. Morava je niska i bistra, ali ulova nema. Branislav Stojanov zvani Uca, koji je pokušavao da varalicari smuda kod Novog mosta, kaže da se ta riba ne javlja, a pecanje je otežano zbog smrzavanja strune i »karika«.

Kostolacki i Pecanski Dunavac, svi bageri oko Beogradskog puta, bare kod Brežana, Orašje kod Dubravice, šljunkare kod Batovca i sve zatvorene vode na podrucju žabarske i malocrnicke opštine su pod debelim ledom - javlja Zoran Sto-janovic iz OSR »Imago«.

VELIKO GRADIŠTE: Obe marine u Golupcu su zaledene, a debljina leda je prošle srede dostigla 6-7 centimetara! Broj ribolovaca se smanjio, ali su oni koji su lomili led lepo prolazili u lovu babuške. Vladan Spasic iz Požarevca, koji je za par sati uspeo da uhvati desetak krupnih komada, kaže da se peca iskljucivo direktašima, na ekstremno osetljive sisteme sa najlonima do 0,14 milimetara i udicama do broja 12. Srebrno jezero i kanali oko Velikog Gradišta su takode zaledeni, a na Dunav se zbog hladnoce nije izlazilo - saznajemo od Zorana Perica iz STRK »Lov i ribolov«.

RABROVO: Pek je bistar i skoro idealan za ribolov. Proteklih dana lepo su radili i klen i skobalj, najbolje oko Kaone, gde su padali skobalji i do 800 g. Ova riba je najradije uzimala crvice i hleb, dok se »glavonja« najbolje lovio na crva iz panja - referiše Sladan Nikolic.

OPREZNO ZA VOLANOM!

Dobar deo decembra i pocetak januara protekli su u znaku izuzetno niskih temperatura i povremenih snežnih padavina. U takvim uslovima neophodno je biti izuzetno oprezan za volanom i zato vam skrecemo pažnju na neka od najvažnijih pravila zimske vožnje.

Ne krecite na put dok niste prethodno ocistili od leda i snega sva stakla (a ne samo »šoferšajbnu«) - loša vidljivost je jedan od najcešcih uzroka saobracajnih nezgoda! Prilagodite brzinu uslovima na putu i ne zalecite se, jer »bolje ikad, nego nikad«. Budite umereni sa papucicom gasa, ali i sa kocnicom, pogotovo ako vaše vozilo nema ABS sistem. Na izuzetno klizavoj podlozi kocite motorom, tako što cete prebaciti menjac u niži stepen prenosa. Držite se tvrde podloge, jer cete se u snegu veoma lako zaglaviti. Ako vam se to ipak dogodi, pokušajte da se izvucete tako što cete uz pomoc gasa i kvacila zaljuljati auto, a ako to ne pomogne, pod pogonske toškove postavite gumenu patosnicu i pokušajte ponovo. U prtljažniku tokom zime uvek treba imati lopaticu (ili ašovcic), metlicu za cišcenje snega i deblje cebe.

AKCIJE RIBOCUVARA

U prvoj vecoj ovogodišnjoj akciji ribocuvarske službe, koju su kontrolori kostolackog SRD »Dunavac« u saradnji sa policijom organizovali u noci izmedu prošlog utorka i srede, na Toploj Mlavi je uhvacena dvoclana grupa ribokradica koja je ribu lovila mrežama.

- Dva lica zatecena su u camcu izmedu Plavog mosta i Dunava i kod njih je pronadeno 17 šarana ukupne težine 53 kilograma. Pored ribe i mreža, oduzeta su im i sva sredstva korišcena u ribokradi, ukljucujuci i camac i motor, a protiv obojice ovih dana ce biti podnete i prijave - izjavio je za »Rec naroda« nacelnik dela ribarskog podrucja »Srbija Centar« Siniša Dražic.

PITANJE

Bio sam pre mesec dana par puta u Golupcu, ali se moj otac i ja nismo proslavili u pecanju karaša u marini u centru grada. Do kraja raspusta cemo sigurno ici bar još jednom, pa vas molim da mi preporucite neki konkretan sistem (najlon, plovak, udica itd.). Pecali smo na takmicarce od šest metara, ali smo primetili da ribolovci koji koriste teleskope sa mašinicama imaju više uspeha.

Zoca iz Petrovca na Mlavi (e-mailom)

ODGOVOR

Ako marine nisu pod ledom, zaboravite na takmicarce i opredelite se za bolonjeze. Dragan, Vlada Genije, Singer, Boža, Vlajko i ostali momci iz požarevackog »Imaga«, koji svake zime »razbijaju« babušku u golubackim marinama, u vecini slucajeva koriste modele od cetiri do pet metara sa brzim mašinicama velicine 3000-4000 i kvalitetnim najlonima od 0,16 do 0,18 milimetara. Iako to možda ne zvuci logicno, izbegavajte male mašinice, a sistem formirajte od klizeceg plovka (2-5 gr.), sa kacenjem u donjoj tacki i oko 20 centimetara dugog predveza promera 0,12 do 0,14 milimetara, koji se sa osnovnom strunom spaja uz pomoc mikro-vrtilice. Plovak pravilno opteretite olovnim sacmicama koje cete ravnomerno rasporediti po najlonu. Opredelite se za kvalitetne udice kao što su »Gamakatsu«, »Owner«, »Hayabusa« i sl, adekvatnog oblika i velicine, a ako baš hocete našu konkretnu preporuku, neka to budu »Canelle Fastgrip 4049 K i »Owner 50175 Keiryo« u velicinama 12 i 10.

REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA ODBOJKAŠKOG KLUBA "MLADI RADNIK"

ZORAN GLIGORIJEVIC -PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA

- Na sednici jednoglasno usvojen izveštaj o radu za 2008.godinu, novi Statut i novi sastav Skupštine i Upravnog odbora

U periodu od vanredne Skupštine Kluba koja je održana 27.11.2007. godine do redovne sednice, rukovodstvo OK “Mladi radnik” imalo je više veoma važnih zadataka i ciljeva. To je na pocetku izlaganja na redovnoj godišnjoj Skupštini održanoj 29.12.2008.godine izmedu ostalog rekao dosadašnji predsednik UO Miodrag Milosavljevic, a zatim je nastavio: “Klub je pre samo 12 meseci bio suocen sa jednom od najvecih kriza u svojoj istoriji. Jedini ovdašnji superligaš suocavao se sa organizacionom i upravljackom krizom, sa velikom finansijskom dubiozom, a višegodišnji nerad sa mladim selekcijama doveo je do raspada sistema u popunjavanju prve seniorske ekipe talentovanim decacima iz sopstvenog pogona. U toj i takvoj situaciji cesto se cula ocena za odbojkaše Mladog radnika da nastupaju u okolnostima koje karakterišu nikad teža finansijska i ukupna situacija u klubu, a nikad pre tako dobri sportski rezultati seniora”.

Klub je naime prošle godine bio suocen sa upravljackom blokadom, jer su clanovi Upravnog odbora podneli kolektivnu ostavku, a citava aktivnost svela se na nekolicinu aktivista, sportskog direktora, šefa strucnog štaba i tehnickog sekretara. Otuda ne cudi da su nacinjene i neke greške kod donošenja pojedinih važnih odluka. Istovremeno racun kluba bio je dugo blokiran, jer su dugovi dostizali cifru od oko 9 miliona dinara. Vanredna skupština nije donela rešenja, pa su ona od strane novog rukovodstva cesto tražena i pronalažena u hodu. Najpre su sacinjeni sporazumi sa vecim brojem poverilaca oko reprogramiranja dugova i dinamike njegovog smanjivanja kako bi se odblokirao racun kluba kao osnovna pretpostavka za njegovo funkcionisanje.

“Napominjem da smo deblokadu izvršili u maju mesecu 2008.godine što je bio jedan od najacih dostignuca u tom trenutku u klubu, jer smo sebi omogucili da nesmetano funkcionišemo. Najveci dugovi u ovom trenutku odnose se na obaveze prema nekadašnjim odbojkašima i trenerima. To je cifra od blizu 4 miliona dinara prema sadašnjem kursu dinara i evra, a ukupan dug 28. decembra 2008.godine iznosi oko 5,4 miliona dinara. Dakle, proteklih meseci novo rukovodstvo kluba uspelo je da zaustavi dalji rast dugova, da jedan deo dugova vrati, a najveci iznos reprogramira u dogovoru sa poveriocima. Racun kluba odblokiran je sredinom godine i od tada su stvoreni minimalni preduslovi za rad svih struktura u klubu. U meduvremenu zahvaljujuci sredstvima lokalne zajednice, odnosno budžeta Skupštine grada Požarevca pokriveni su redovni troškovi korišcenja dvorane u Sportskom centru i servisirani ostali troškovi prve i druge selekcije.

U 2008.godini uplata iz budžeta iznosi oko 3,7 miliona dinara za redovne troškove i 1,6 miliona dinara za pokrivanje troškova korišcenja dvorane. Tome bi trebalo dodati i cifru od 250.000 dinara koja je ovih dana odobrena od strane Gradskog veca za pokrivanje uglavnom troškova prevoza svih selekcija. U ovoj sezoni minimalni mesecni troškovi kluba iznosili su oko 650.000 dinara, a cifra na budžetu je trenutno 307.000 dinara, što je upola od onoga što je potrebno za adekvatno funkcionisanje kluba. Novi Upravni odbor kluba uspeo je da organizaciono i upravljacki uredi stanje, da formira ekipe strucnjaka za sve selekcije, da doprinese oživljavanju rada dve odbojkaške škole sa najmladima, da ojaca veze i kontakte sa sponzorima, da privuce pocetna sredstva i formira sponzorski pul, da javnosti po prvi put u istoriji kluba na adekvatan nacin predstavi prvu selekciju i strucni štab, sponzorski pul i rukovodstvo, da javno prezentira ciljeve u novoj takmicarskoj sezoni”, zakljucio je Milosavljevic.

Preostaje mnogo posla od daljeg jacanja sponzorskog pula, preko pokrivanja dugova i stvaranja sve boljih uslova za rad svih selekcija, do ostvarivanja adekvatnog uticaja na sve odbojkaške asocijacije. Kao nosilac kvalitetne odbojke u ovom delu Srbije, Mladi radnik zaslužuje daleko bolji tretman u Odbojkaškom savezu, Udruženju superligaša, ali i ostalim strukovnim asocijacima.

Funkcionisanje selekcija

O sportskim rezultatima pojedinih selekcija govorio je Ivan Pekovic, potpredsednik UO OK “Mladi radnik”. “U sezoni 2007/2008. klub je u prolecnom delu završio takmicenje na šestoj poziciji u Super ligi, što je izvanredno mesto s obzirom na tešku finsijsko - materijalnu situaciju i stanje u igrackom kadru. Na naše opšte zadovoljenje bili smo finalisti Kupa po drugi put zaredom, što dotle nije zabeleženo u istoriji kluba. U prelaznom periodu došlo je do promene i na celu strucnog štaba doveden je Dragan Bonic, a Vojkan Lazic je otišao na mesto šefa strucnog štaba mladih kategorija. U sezoni 2008/2009. ušli smo sa totalno drugim igrackim kadrom. Dovedena su pojacanja adekvatna našoj finansijskoj situaciji tako da se sada ekipa nalazi na petom mestu, gde je zabeležila cetiri pobede i šest poraza.

Jedini kiks koji je ova ekipa imala u sportskom delu je poraz u Kup takmicenju od ekipe Spartaka iz LJiga koju smo nesmotreno izgubili neposredno pred 4.kolo što je uzrokovalo da dode do nekih poremecaja u ekipi. Medutim, ekipa se brzo konsolidovala i mislim da je povratila rezultatsku sigurnost u utakmicama protiv Smedereva kod kuce i ekipe Vojvodine iz Novog Sada. U ovom delu kod mladih kategorija dolaskom Vojkana Lazica na mesto koordinatora došlo je do veoma bitne konsolidacije u radu sa mladim kategorijama, jer su one zbog sveobuhvatne situacije u klubu zadnjih pet godina bile zapostavljene i kao centar mladih kategorija nismo imali svoje kadrove tako da smo na dobrom putu zajedno sa trenerom Lazicem da tu reputaciju sebi ponovo “prigrabimo”. Moramo da se pohvalimo i time da smo prošle godine stidljivo pokrenuli školu odbojke u OŠ “Dositej Obradovic” kojom rukovodi profesor Vojkan Milankovic i OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” kojom rukovodi Miloš Živanovic. Sa aspekta kompletnog rada na strucnom planu moramo biti zadovoljni, jer smo ponovo došli do odredenih organizacionih sistema po kojima smo bili prepoznatljivi u proteklim godinama i mislim da je sveukupna saradnja strucnog štaba i uprave izvanredna i mislim da smo na pravom putu da vratimo stari sjaj ovom superligašu”.

Novi Statut

U daljem toku sednice jednoglasno je usvojen izveštaj o radu za 2008.godinu, usvojen je novi Statut i novi sastav Skupštine i Upravnog odbora. Izmene prethodnog teksta Statuta OK “Mladi radnik” bile su nužne iz nekoliko suštinskih i jednog formalnog razloga. Najpre zbog daljeg normativnog uredenja klupskih aktivnosti i usaglašavanja prethodnog dokumenta sa postojecim aktuelnim zakonskim rešenjima. U tom kontekstu verovatno ce rukovodstvo kluba i u 2009.godini i dalje usaglašavati Statut i druga normativna akta sa najavljenim novim Zakonom o sportu koji bi u skupštinsku proceduru trebalo da ude na prolece. Potom u skladu sa izmenjenim okolnostima u finansiranju kluba trebalo je u Statut uneti najvažniji izvor prihoda, jer do sada su to uglavnom bila sredstva raznih sponzora i delimicno sredstva iz budžeta lokalne samouprave.

Od 2008.godine, a verovatno i narednih godina u najznacajnijem stepenu glavni izvor finansiranja trebalo bi da budu sredstva budžeta grada Požarevca. Odbojkaški klub bi u tom kontekstu trebalo da bude i pravi gradski klub koji ce okruženju doneti afirmaciju ne samo u Srbiji vec i van njenih granica. Ciljevi i zadaci kluba ostaju isti ili slicni kao prethodnih godina. Dakle, rec je o brojnim aktivnostima i poslovima, a da bi se sve to ostvarilo adekvatnije na pravi nacin i kroz ukljucenje veceg broja prijatelja sporta i odbojke neophodno je povecanje broja clanova Skupštine i Upravnog odbora kluba. Skupština ce brojati 29 clanova sa mandatom od 4 godine, a broj clanova Upravnog odbora se povecava na 9, jer su poslovi i aktivnosti u prethodnom periodu pokazali svrsishodnost takvog rešenja. Mandat clanova UO takode traje 4 godine.

U želji da se bliže urede odnosi i poslovi u pojedinim segmentima rada novim Statutom se zaokružuje delokrug rada, prava i obaveze kako UO tako i njegovih tela. Smatralo se celishodnim i formalno potvrdivanje postojanja savetodavnog tela koje bi trebalo da ima znacajniju ulogu u pripremama analiza, izveštaja, ocena i zakljucaka Upravog odbora. U tom telu bi trebalo da budu angažovani strucnjaci razlicitih profila i iz razlicitih struktura od obrazovanja i zdravstva preko bankarstva i marketinga do medija. Uredene su i obaveze postojecih tela i sada bi novi UO morao što pre da aktivira ta postojeca tela i kadrovski popuni, ojaca i osveži ista. Formalni razlog je taj da je prethodni Statut morao da bude ocišcen od nekih kovanica ili reci koje su prevazidene promenama u okruženju u kojima funkcioniše OK “Mladi radnik”(primera radi nije više opština nego grad Požarevac).

Izbor Clanova SkupŠtine i Upravnog odbora

Za novi saziv Skupštine OK “Mladi radnik” izabrani su: Konstatin Lekic, Miroslav Živkovic, Vojislav Pejic, Margita Markovic, Aleksandar Rajcic, Igor Ristic, Živomir Rajcic, Dušan Vujicic, Vojin Milankovic, Branislav Popovic, Dragan Markovic, Slodoban Andelkovic, dr Darko Nikolic, Zoran Gligorijevic, Luka Šešum, Goran Seger, Darko Jeremic, Vladimir Zebic, Dragan Milanovic, Dragan Spasojevic, Dragan Živanovic, Miroslav Stanišic, Vladimir Gavrilovic, Nenad Brankovic, Miodrag Milosavljevic, Simeon Jovanovic, Vojkan Vuckovic, Vojin Kuzmanovic i Miomir Ilic. Predsednik Skupštine je Živomir Rajcic, a potpredsednici Simeon Jovanovic i Vojin Milankovic.

Novi clanovi Upravnog odbora su: Dragan Živanovic, Branislav Popovic, Ivan Pekovic, Vojislav Pejic, Zoran Gligorijevic, Dragan Markovic, dr Darko Nikolic, Zoran Blagojevic i Laza Ristic. U nadzornom odboru predsednik je Dušan Vujicic, a clanovi Luka Šešum i Igor Ristic. Posle ostavke Miodraga Milosavljevica na mesto predsednika UO zbog izbora za gradonacelnika Požarevca na prvoj sednici ovog organa za predsednika UO izabran je direktor Požarevacke gimnazije, Zoran Gligorijevic.

D.Dinic