Header

REAGOVANJE NA TEKST

predsednika Okružnog odbora SPO-a dr Nemanje Ristica

(br.3039 str.2 – od 13.01.2009.godine)

Poštovani urednice,

U vašem listu od 13.01.2009. na strani 2 krajnje nekorektno optužen sam za širenje rasizma bez ikakvih elementarnih osnova za to od strane dr Nemanje Ristica iz SPO-a.

Isti me je optužio na osnovu moje izjave sa konferencije za medije GO LDP-a sledece sadržine:

’’Zasmetala nam je odluka DS da u novu vladajucu koaliciju bez ikakve potrebe uvedu i stranke interesnih grupa sa sumnjivom podrškom gradana G17+ i SPO(cenzus su prešli u jednoj širokoj koaliciji uz pomoc udruženih romskih partija koje su iskoristili za ostvarivanje svojih ciljeva,a pored ove koalicije zajednicko im je i to što ove dve stranke nikada više nece moci da izadu samostalno na izbore).’’

Nije mi jasno kako je gospodin Ristic ovu izjavu uspeo da protumaci kao rasisticku i punu mržnje prema romskoj populaciji, jer se iz priloženog lepo vidi da smo izjavom hteli da pošaljemo sasvim drugu poruku.

LDP Požarevac ima odlicne odnose sa romskim partijama i više puta je pomagao ovim partijama tako da se radi o krajnje nebuloznom opažanju dr Ristica.

I u daljem tekstu gospodin Ristic krajnje cinicno a na žalost primereno ’’odumirucim ’’strankama kakav je SPO deli savete o toleranciji i odmerenosti ne primecujuci da je upravo to ono što mu nedostaje kada dozvoljava sebi da me optužuje i iznosi neistine na moj racun bez ikakvih osnova pokušavajuci da skrene pažnju na sebe.

Ocekujem izvinjenje dr Ristica za iznete neistine , u suprotnom svoja prava cu morati da potražim na sudu.

Unapred hvala redakciji na objavljivanju ovog reagovanja

Goran Stefanovic, predsednik Gradskog odbora LDP Požarevac i clan predsedništva LDP-a

HALO 92

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Giannia J.(1982) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade.

On je osumnjicen da je 11. januara 2009. godine oko 13,00 casova razvalio ulazna vrata starog Eparhijskog dvora koji se nalazi u dvorištu Saborne crkve " Sv. Arhangel, Mihailo i Gavrilo" u Požarevcu i iz prostorija prosvetnog odbora ovog Eparhijskog dvora oduzeo dva lap-topa i jednu sveštenicku mantiju. Požarevacka policija, istog dana pronašla je izvršioca ovog krivicnog dela, kao i pokradene predmete koje je vratila oštecenoj eparhiji.

Osumnjicenom je od strane istražnog sudije Opštinskog suda u Požarevcu odredeno zadržavanje u trajanju do 30 dana.

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Jovana S.(1959) iz Sibnice, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo izazivanje opšte opasnosti.

On je osumnjicen za podmetanje požara 06. januara 2009. godine oko 07,00 casova, u ekonomskom delu dvorišta vlasništvo Dragana Momirovica iz Sibnice. U požaru je izgorelo 500 snopova šaše. Dalje širenje požara sprecila je Vatrogasno-spasilacka jedinica Žabari.

Istog dana požar je podmetnut i na salašu vlasništvo Drageta Momirovica kada je izgorelo 1200 snopova šaše, i u dvorištu u obližnjoj kolibi vlasništvo Mirka Živkovica takode iz Sibnice kada je izgorelo 150 bala slame. Oba požara lokalizovala je Vatrogasno-spasilacka jedinica Žabari.

Narednog dana Jovan S. zatecen je u momentu podmetanja požara u ekonomskom delu dvorišta, vlasništvo Dragana Momirovica kada je izgorelo 300 snopova šaše. Dalje širenje požara sprecila je Vatrogasno-spasilacka jedinica Žabari.

Izvršenim pretresom kod osumnjicenog su pronadena dva upaljaca i dve svece. Istražni sudija Opštinskog suda u Požarevcu, Jovanu S. odredio je zadržavanje u trajanju do 30 dana.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Anceta Ð.(1966) iz Velikog Gradišta, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo prikrivanje a u vezi krivicnog dela krijumcarenja.

On je osumnjicen da je na reci Dunav, u blizini mesta Ostrovo, od posade medunarodnog broda kupio 2813 litara dizel goriva, prevezao ga do obale i pretocio u rezervoare smeštene u teretnom motornom vozilu. Policija je oduzela kamion i švercovano gorivo.

- U Požarevcu, juce oko 16,50 casova došlo je do izbijanja požara na stambenom objektu u Ulici Bratstva i Jedinstva broj 5. Požar je lociran na glavnom razvodnom elektroormaru koji se nalazi u prizemlju ove višespratnice. U požaru je u potpunosti izgoreo razvodni ormar sa 46 brojila, dok ostali delovi stambene zgrade nisu ošteceni, osim pojave veceg zadimljavanja. Povredenih lica nije bilo. Materijalna šteta se procenjuje na oko 250.000 dinara.

Policija intenzivo radi na utvrdivanju uzroka ovog požara.

Uvidaj lica mesta izvršila je uvidajna ekipa Policijske uprave u Požarevcu. O izbijanju požara obavešteni su istražni sudija Opštinskog suda u Požarevcu i Opštinski javni tužilac koji nisu izlazili na lice mesta.

Uvidom u dokumentaciju utvrdeno je da objekat poseduje gradevinsku dozvolu na ime Prokic Branislava iz Bubušinca a da za isti objekat nije pribavljena upotrebna dozvola. Takode je utvrdeno da za isti objekat nije pribavljena saglasnost na tehnicku dokumentaciju u pogledu predvidenih mera zaštite od požara.

DRVENI ADVOKAT

Aca Lukic

Ako ste za ovako napisan naslov, na nivou dosetke, pomislili, kako je on, vec, sam po sebi, naziv nekakve od novih knjiga koju ste u silnoj kakofoniji i gunguli izdavacke propagande i produkcije propustili da kupite i procitate, ostacete ipak razocarani. Ma koliko da taj naslov deluje provokativno, zavodljiv i povodljiv, kakav je inace u lakoci izgovora; kolikogod kao kovanica od dve reci bio višeznacan, on ipak nije izmaštan u glavi „zanesenjaka“ G. Pisca. Ali, šta vi imate od saznanja da takvom naslovu, nije kumovala literarna bratija? Moglo se i tako što dogoditi? Uopšte receno, zar je bitno ko mu je tokom nastajanja kumovao? Ko je njegov Rodonacelnik? Pop, ucitelj, pandur, pastir, lautar, razocarana i zavidljiva miradžika u tužnom casu po nju, kad je shvatila da je mnogo tražila, a malo dobila od svetkovine udaje, takoreci jadac, ili kojim slucajem „talog vremena trusne srpske istorije“, jer, i vreme se katkad šali sa ljudima, dok razvija i neguje živ organizam njihovog jezika. Vreme prinosi coveku darove najcešce u razlicitim oblicima, varijantama i znacenjima. Ono u svojoj punoci za coveka, rada lente, medalje, junake i jarce. Nadimke.

Hoce li covek primiti uzdarje posledica tako vulgarno sklepanih nadimaka, naslova i izreka? U kojoj meri? To zavisi od kulture pojedinaca, opšteg stanja kulture svake nacije, od coveka do coveka.

Vi koji, dosad niste culi za nadimak Drveni advokat, ili se pravite da malo šta znate i razabirate o njemu, prilika je da to ucinite, pre no ga upotrebite. Specificna težina tog nadimka, razumevanje i upotreba istog morala bi da se poznaje, u suštini i po suštini, kad se ko odluci da ga pripiše nekom coveku. Dijalog medu ljudima mora imati smisao da ne bi bio sveden na puko meketanje nadimaka. Ako se covek, bilo koji covek, osmeli i ucini spremnim da bude neinventivan i bezobrazan prema drugima, te im pored datog imena pri rodenju, iznova kumuje, šta ta ljudska slabost kazuje? Da nadimak ne poznaje? Da ga znacenje nadimka ne zanima? Sme li se za takve kumove reci da su: nesavršeni, duhovno osiromašeni, rudimentarni u poznavanju života, ideološki zaslepljeni, ostrvljeni nad nejakima, u stanju nepromenljive tuge pocepanog kaputa strašnog puka, prostog funkcionisanja amebe, da su strašljivi prema boljim od sebe, strašljivi da priznaju da postoje moralniji, bolji i mentalno ocuvaniji ljudi pored njih, spremni da po svaku cenu brane golo ocuvanje sopstvene egzistencije na tud racun, da postanu „dobrovoljni davaoci tude krvi“, da ostanu ušuškani „nikogovici“, truli šumski vrganji? Skica bi mogla biti potpunija sa dopisivanjem karakternih osobina, cak i ovako opskurnog opisa kad su u pitanju portreti prosecnih Srba. Kumova. Srbi uživaju da samomuce, jedni druge, svakojakim nadimcima.

Kad za kog coveka kažu da je Drveni advokat, nužan je oprez. Znacenje ovog nadimka osmislio je verovatno „nišci duh“ u sopstvenoj nemoci, da upozna i prizna nemoc vlastitog siromašnog duha. Njega uglavnom diktira zavidnost, odbojnost prema izgradenim i stvaralackim licnostima, licnostima sa stavom, jasnom predstavom o ljudima, vremenu i svetu, licnostima sa izgradenim vrednosnim sistemom. Jeftin i pogrdan nacin izuma „nišceg duha“ u neimanju argumentacije i odgovora, ne shvatanju i neprihvatanju uloge koja mu pripada u okruženju prema mocima koje poseduje, na taj nacin nastoji da trikovima eliminiše nadahnutije, bolje i svestranije duhove pored sebe. Da stvarnost podredi meri koju nosi od rodenja u sebi, svodeci je na svoju patuljastu meru. Da ljude koji su bolji, te sa pamecu i inteligencijom štrce nad drugima, pokosi jednim zamahom.

Vulgarnost nadimka Drveni advokat u našem narodu i (ne)kulturi, izdvaja se u još jednoj posebnosti da se prilepljuje jedino muškarcima. Nadimak poput „Seka Persa“, za razliku od njega, ima drugaciju miru. Primera radi, on po svojoj svrsi služi da obeleži kakvog „mlakonju“, te se tako u „svojoj univerzalnosti“ pripisuje jednako ženama i muškarcima, deci, starima i mladima. Ali, i on je ružan i nedotupavan.

Normalan covek može imati simpatija prema nadimku Drveni advokat. Nekako taj nadimak, iako proizveden od „nišcih duhom“ siguran je znak da imate pred sobom dragocenu licnost. Kad ga cujete, veseli – neveseli, obratite pažnju na osobu cašcenu tim belegom. Testirajte neke od stavova iz ovog pisanija. Normalan covek, ne sme sebi dozvoliti da drži stranu primitivnog sveta, njegovog obrasca za obitavanjem u glibu polumitološkog recnika, njegovom žilavom i dubokom korenju i pretrajavanju u nacinu ophodenja i nacinom života.

Aleksandar Lukic, književnik

BRANICEVSKI OKRUG

6 MILIONA ZA 5 OPŠTINA

Prošle nedelje, u Žabarima, predstavnik Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Radosavljevic, savetnik ministra, dodelio je oko 6 miliona dinara iz Fonda od igara na srecu predsednicima i predstavnicima 5 opština Branicevskog okruga: Malo Crnice, Golubac, Kucevo, Veliko Gradište i Žabari. Skup u Žabarima organizovao je nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic.

Lokalna samouprava

- Branicevski okrug je na javni poziv Ministarstva konkurisao sa jako velikim brojem kvalitetnih projekata i, u odnosu na ostale okruge u Srbiji, istice se po tome što iz ovog Okruga najveci broj opština dobija sredstva. Ministarstvo je ovog puta na raspolaganju imalo 90 miliona dinara, dosta manje nego u junu prošle godine. Tih 90 miliona raspodeljeno je na 60 opština i gradova u Srbiji. Podatak da je medu tih 60 opština 5 sa podrucja Branicevskog okruga, dovoljno govori. Prioritet Ministarstva i u narednim ciklusima bice manje opštine, one koje imaju skromna budžetska sredstva, kojima je pomoc ovakve vrste itekako potrebna za unapredenje kvaliteta života gradana, - istakao je Aleksandar Radosavljevic.

Opština Malo Crnice dobila je milion dinara na ime ucešca u dovršetku zapocetog projekta. Za pružanje pomoci u modernicaciji rada uprave lokalne samouprave, opština Žabari dobila je 1,3 miliona, Veliko Gradište 2 miliona, a opština Kucevo 530.000 dinara. Opština Golubac dobila je 920.000 dinara na ime nedostajuceg dela sredstava radi ispunjavanja uslova za korišcenje donatorske pomoci.

- U proteklih godinu i nešto više dana, Branicevski okrug dobio je oko pola miliona evra, što nije nimalo beznacajna suma. To pokazuje da se držimo obecanja datog pre godinu dana, pri formiranju Saveta Okruga, da cemo raditi na izradi projekata. Prilika je da pohvalim sve naše opštine i predsednike opština, jer su na tome istrajali. Lokalne samouprave marljivo rade na svim projektima. Možda su to manji projekti, ali su opštinama koje imaju mali budžet oni i te kako znacajni. Tako uspostavljen sistem rada nastavice se i ubuduce. S obzirom da je na javni poziv Ministarstva poslat jako veliki broj projekata, prakticno i za sledeci poziv mi vec imamo na osnovu toga razlog da ocekujemo odobravanje traženih sredstava, - porucio je Goran Petro-vic, nacelnik Branicevskog okruga.

Zahvaljujuci se, u ime predstavnika svih opština na dodeljenim sredstvima Ministar-stvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, domacin skupa, Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari, je istakao:

- Mislim da delim zadovoljstvo svih predstavnika opština Branicevskog okruga, jer je ovakav vid pomoci i te kako znacajan. Cinjenica da su nam sredstva odobrena govori da smo konkurisali sa pravim projektima, znacajnim za gradane naših opština. Svi cemo se i nadalje truditi da sa spremnim projektima ucestvujemo na svim javnim konkursima, ovog i drugih ministarstava, donatora i organizacija, kao što cemo, u to sam uveren, odobrena sredstva koristiti strogo namenski i racionalno.

Kako se na ovom skupu moglo cuti od savetnika ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, naredni javni poziv za dodelu sredstava iz Fonda igara na srecu može se ocekivati vec u martu ili aprilu ove godine.

GOLUBAC

EKOLOŠKI MILION

Blizu milion dinara, dobijenih od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u Golupcu nameravju da ulože u zaštitu i unapredenje životne sredine.

- Predstoji nam izrada tehnicke dokumentacije za sanaciju “divljeg” smetlišta u Vincima. Pored ocuvanja životne sredine, uredivanje tog prostora za cilj ima i poboljšanje kvaliteta usluga u turizmu. Uz naše ucešce, dobijena sredstva ce upotpuniti iznos potreban za izradu tehnicke dokumentacije. Tehnicka dokumentacija je, pak, neophodna za izradu projekta sa kojim bi smo konkurisali kod investicionih fondova, kako bi smo omogucili da se sanacija odradi kvalitetno i u celini. Inace, aktivno se radi na izradi projekata i ove godine se pripremamo da konkurišemo za sredstva koja su nam neophodna za izradu elektronske baze podataka, koja ce biti od izuzetne koristi za kvalitetniji rad opštinske uprave, - kaže dr Nebojša Mijovic, predsednik opštine Golubac.

KUCEVO

ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

Opština Kucevo po treci put dobija novac iz Fonda igara na srecu. Po recima Slobodana Filipovic, nacelnika Odelenja za budžet opštine Kucevo, aktuelni projekat odnosi se na unapredenje rada uprave.

- Opremicemo Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj. Rec je, pre svega o nabavci racunarske opreme, predstoji obuka radnika – kursevi stranog jezika, rada na racunaru, razne radionice u cilju pripreme za izradu projekata. Nakon toga, racunamo da ce Kancelarija dati veoma znacajan doprinos u izradi projekata sa kojima ce se konkurisati kod investicionih fondova, u pružanju pomoci privatnim preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim domacinstava oko izrade kvalitetnih biznis planova i projekata, kako bi se što više sredstava privuklo u opštinu Kucevo.

ŽABARI

MODERNICAZIJA UPRAVE

Sa dobijenih 1,3 miliona dinara, opština Žabari ce osavremeniti opremu Organa uprave, kako u sedištu opštine, tako i u svim mesnim kancelarijama u naseljima opštine.

- Cilj nam je osavremenjenje i poboljšanje rada Uprave, ukljucenje u jedinstveni sistem Maticne službe. Time približavamo usluge gradanima, omogucavamo im da brže i jednostavnije ostvare svoje potrebe u Opštinskoj upravi. Dobijenim sredstvima, uz naša dodatna ulaganja, ocekujemo da ovaj posao brzo realizujemo. Naša su nastojanja da kvalitetnim projektima konkurišemo svuda gde se ukaže mogucnost da se dobiju podsticajna sredstva, to cinimo kad je NIP u pitanju, a obracamo se i direktno ministarstvima, u cilju razvoja naše opštine, zadovoljenja potreba i poboljšanja kvaliteta živoata gradana, - kaže Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari.

VELIKO GRADIŠTE

UVODE ELEKTRONSKU UPRAVU

Najvecu sumu u Okrugu u poslednjoj raspodeli sredstava Fonda igara na srecu, dva miliona dinara, dobila je opština Veliko Gradište. Uložice ih u uvodenje Elektronske uprave.

- Ova sredstva cine, otprilike, trecinu ukupnog iznosa potrebnog za realizaciju projekta uvodenja Elektronske uprave, koji ce se realizovati tokom ove, moguce je, delom i u narednoj godini. Ovogodišnji deo posla, obezbedenje softvera, koštace oko 4 miliona dinara. Radicemo po modelu Indije koja je, zahvaljujuci efikasnoj upravi, ostvarila snažan privredno-ekonomski razvoj. Dakle, racunamo na intenzivnija privredna ulaganja, ali ce moderna tehnologija bitno doprineti i u kvalitetnijem radu sa gradanima. Inace, nabavili smo Map-info program, trenutno radimo na uvodenju GIS-a, geografskog informacionog sistema, koji je kompatibilan sa Elektronskom upravom, tako da cemo gradanima omoguciti da prate svoj predmet kroz sve faze njegove obrade i rešavanja, do dobijanja SMS poruke da je predmet gotov. Predstoji nam i novi popis nepokretnosti na podrucju opštine, na osnovu koga ce se ažurirati poreska i druga evidencija, - kaže Živoslav Lazic, predsednik opštine Veliko Gradište.

MALO CRNIcE

PARE ZA POPRAVKU PUTEVA

Jedna od najmanjih u Branicevskom okrugu, opština Malo Crnice, i ovog puta je dobila finansijsku pomoc države:

- Naš budžet je oko 185 miliona dinara, za svaku krupniju investiciju sredstava nema dovoljno. Pomoc od milion dinara od igara na srecu je dobrodošla za dovršetak zapocetog posla na rekonstrukciji lokalnih puteva u našoj opštini, ili bar da radove realizujemo u najvecoj meri. Ovih dana objavice se i rezultati javnog poziva NIP-a, gde smo kroz nekoliko projekata aplicirali za znacajna sredstva. S obzirom na mala sopstvena budžetska sredstva, naša lokalna samouprava razvojne planove u dobroj meri oslanja upravo na podršku i pomoc Republike koja, ubeden sam, nece izostati, - kaže dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice.

D. Milenkovic

POVODOM 31. JANUARA – NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

DUVANSKI DIM JE SERIJSKI UBICA

31. januar u našoj zemlji obeležava se kao Nacionalni dan bez duvanskog dima. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije zapocelo je ovu sveobuhvatnu kampanju protiv pušenja još u decembru 2002. i januaru 2003. godine pod nazivom «Ugasite cigaretu – produžite život». Kampanja je zapoceta u samom Ministarstvu, kao prvoj ustanovi «bez duvanskog dima», sa željom da se proširi na sve zdravstvene ustanove Republike Srbije, škole i fakultete zdravstvene struke. Od tada, svake godine u našoj zemlji pomenuti datum se obeležava brojnim zdravstveno vaspitnim aktivnostima.

Ove godine kampanja ce se sprovoditi u dva dela, tokom cele 2009. godine. U prvoj polovini godine odvijace se pod sloganom «DUVANSKI DIM JE SERIJSKI UBICA» i trajace do avgusta meseca, dok ce drugu polovinu godine obeležiti pod sloganom «IZBACI DUVANSKI DIM».

Zavod za javno zdravlje Požarevac, u saradnji sa Centrom za prevenciju bolesti, službom polivalentne patronaže i savetova-lištem za odvikavannje od pušenja Doma zdravlja Požarevac, i svim domovima zdravlja na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i uvek do sada, podržava i organizuje kampanju u cilju poštovanja važeceg Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama i samim tim rešavanja problematike pušenja i smanjenja posledica koje pušenje izaziva.

Zahvaljujuci Kancelariji za kontrolu duvana Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut” iz Beograda, dobili smo nešto vecu kolicinu propagandnog materijala koji smo u toku januara meseca distribuirali svim domovima zdravlja na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga.

Na sam dan 31. januara 2009. godine, obeležavajuci Nacionalni dan bez duvanskog dima, planiramo vec redovnu „Akciju za zdravlje”, koja se sprovodi svake poslednje subote u mesecu od 1100 do 1300 casova u Ekološkom domu na Cacalici, u organizaciji Zavoda za javno zdravlje Požarevac, Doma zdravlja Požarevac, Crvenog krsta Požarevac, Omladine JAZAS-a Požarevac i Ekološkog društva Požarevac. U okviru pomenute akcije sprovode se preventivni pregledi i podela propagandnog materijala, kao i saveti strucnjaka.

Ovogodišnja kampanja fokusirana je na posledice pasivnog pušenja, odnosno udisanje duvanskog dima iz svoje okoline. Duvanski dim koji udišu pasivni pušaci, sastoji se od dima koji se oslobada iz zapaljenog vrha cigarete i dima koji izlazi iz pluca pušaca. Dim koji se oslobada iz vrha cigarete sagoreva na nižim temperaturama od onog koji se stvara kad pušac udahne, pa je koncentracija toksicnih materija daleko veca. Na taj nacin pasivni pušaci su jednako ako ne i više izloženi riziku da obole od opstruktivnih bolesti pluca, krvnih sudova i srca, malignih oboljenja i dr. Štetne posledice po zdravlje koje nastaju usled pušenja svima su poznate ali je manje poznato da ce stotine hiljada ljudi umreti zbog udisanja duvanskog dima iz svoje okoline, iako nikada nisu zapalili cigaretu.

Buduci da je pušenje najveci pojedinacni uzrok smrtnosti stanovništva koji se može prevenirati odgovarajucim merama zdravstvene politike, u Srbiji se priprema novi zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, koji podrazumeva zabranu pušenja u svim zatvorenim prostorijama ukljucujuci i restorane i kafice. Svetska zdravstvena organizacija traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno bez duvanskog dima, kako bi se izlaganje nepušaca duvanskom dimu smanjilo ili potpuno eliminisalo. Evropska komisija je najavila da ce u svim državama Evropske Unije takvi zakoni morati da stupe na snagu do 2009. godine, cime države EU postaju države bez duvanskog dima, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Požarevac

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA-MEDICINSKI IZAZOV

- KAŠALJ

Kašalj kao refleksna reakcija: Kašalj je korisna refleksna reakcija za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva.Sekret se stvara u fiziološkim i patološkim uslovima. Sekret (mukus, sluz) stvaraju žlezdane celije u sluznici respiratornog trakta. Za stvoreni sekret se prilepi sva necistoca iz udahnutog vazduha, kao i mikroorganizmi. Pokretom metle, cilije ( produžeci na respiratornim celijama) pokrecu sekret ka grlu, gde dolazi do nadražaja nervnih završetaka , prenosa informacije do centra za kašalj u produženoj moždini i nazad isto nervnim putem do respiratornih mišica.Sinhrona aktivnost u prvom redu dijafragme i interkostalnih mišica ima za posledicu, maksimalni udah a zatim forsirani izdisaj, pri cemu se postiže velika brzina protoka vazduha, što efikasno uklanja sluz i svu “prljavštinu” kao što su iritansi,strana tela,mikroorganizmi.

Zakljucak: kašalj je fiziološki odbrambeni mehanizam, zaštitnik respiratornih puteva.

Kašalj kao simptom bolesti:

Kašalj je dominantni simptom zapaljenja respiratorne sluznice.

Prema dužini trajanja razlikujemo:

-akutni kašalj (dužina trajanja 7-21 dana )

-hronicni kašalj (ako traje duže od 3 nedelje )

Akutni kašalj: Najcešce se javlja u hladnim mesecima kao posledica virusnih infekcija. Ukoliko uz kašalj postoji i povišena temperature, modrilo usana, malaksalost, pomisliti na zapaljenje pluca (ovu dijagnozu iskljuciti pregledom, laboratorijskim analizama i RTG pluca ).Ako kašalj podseca na lavež psa zapaljenje je na nivou larinksa (grkljana ).

Može da se manifestuje kao akutno zapaljenje epiglotisa (Epiglotitis) kada se javlja visoka temperature slab glas, baljenje.Ovo je ozbiljno stanje i mora se energicno leciti antibioticima. i hormonskom terapijom. Ako je kašalj kao lavež, bez povišene temperature a pri udahu se cuje stridor uz otežan udah i obicno se manifestuje u ranim jutarnjim satima, zapaljenski process je u subglotisu. I ovo stanje je ozbiljno, u pitanju je Subgloticni laringitis i zahteva urgentnu terapiju, hormonsku i inhalatornu.Najcešce recidivira, ponavlja se kod predisponirane dece u sklopu virusnih infekcija.Kašalj koji je pracen sviranjem u grudima, produženim i otežanim izdisajem, susrecemo kod Bronhiolitisa ili Astme.Posumnjacemo na strano telo ako se javi epizoda jakog spazmodicnog kašlja a nakon toga necujno disanje sa jedne strane pluca. Ukoliko se kašalj povecava odlaskom na spavanje, radi se o slivanju sekreta iz gornjih disajnih puteva.

Akutni kašalj remeti aktivnost i san deteta.Zbog jakih kontrakcija mišica javlja se bol u grudima, trbuhu, glavi, rede su teže komplikuje kao što je pneumotoraks.

U sledecem broju nastavak

Dr Ranka Dimitrijevic

NOVINSKO IZDAVACKO PRIVREDNO DRUŠTVO "REC NARODA" OBELEŽILO 64. GODIŠNJICU POSTOJANJA

NEDELJNIK OTVOREN ZA SVE KOJI IMAJU ŠTA DA KAŽU

Protekle nedelje, na Svetog Jovana Krstitelja, novinska kuca "Rec naroda" obeležila je i svoj dan i krsnu slavu. Nedeljnik koji pune 64 godine izlazi bez prestanka, cime bi se bilo koji medij, kako domaci, tako i strani, itekako mogao pohvaliti, pocetkom 2009. godine, pored svojih tekucih aktivnosti na polju informisanja gradana Brani-cevskog okruga, opštine i Grada Požarevca, organizovao je i niz manifestacija. Podsetimo, uz pomoc Sportskog saveza Požarevca i Gradske uprave, održano je proglašenje najboljih sportista protekle godine u svecanim salonima gradskog zdanja, urucene su nagrade za najbolje price sa konkursa koji nosi ime kolege Milivoja Mice Ilica, a u oblasti izdavaštva upravo je iz štampe izašao roman Slaviše Radovanovica "Zemunica u Ajndhovenu".

Direktor NIPD "Rec naroda" Ilija Dimitrijevic je, govoreci o dosadašnjim uspesima i planovima za buducnost istakao da je za medijsku kucu od izuzetnog znacaja pracenje novih tehnologija i metodologija u oblasti informisanja.

- Svi štampani mediji u Srbiji su privatizovani, pa i medij "Rec naroda", te smo tradiciju dugu 64 godine u informisanju gradana Požarevca i gradana opština Branicevskog okruga, nastavili sa puno elana, potpuno slobodno i nezavisno, stavljajuci u prvi plan profesionalnost, kvalitet i potpunost informacija, a u cilju boljeg, bržeg i sadržajnijeg informisanja svih gradana.

Naše osnivace nismo zaboravili i njihova imena ostace trajno u nadnaslovu impresuma "Rec naroda" A.D.

Medijska kuca "Rec naroda" danas je savrmeni medij koji ima visokoobrazovane kadrove i savremenu tehniku, te radom i programima ispunjava funkciju informisanja gradana aktivno i danas i sutra i u buducim vremenima. Stranice "Rec naroda" su otvorene da se cuje rec naroda, da se predstavljaju prave vrednosti koje ce pozitivnom energijom uticati na sve ljude, posebno na mlade, a u interesu stvaranja boljih uslova za život svih gradana, kaže još Ilija Dimitrijevic.

TATJANA ROKVIC - STOJKOVIC

KO SME, NEKA SE PODSETI

Raditi za lokalne medije nije, kako kolege iz velikih redakcija misle, lako. Kritikovati ljude koji se nalaze na celu jedne ovako male sredine, ljude sa kojima se svakoga dana srecete, pa i poznajete, znate njihove, a i oni vaše životne price, cesto dovodi do pitanja da li smo naš posao obavili profesionalno. Gradani, naši citaoci, s druge strane, ne ocekuju od nas ništa manje. Veliki izazov je naci pravu meru, ne izneveriti osnovno nacelo novinarstva, saznati istinu, istovremeno ostavljajuci sva vrata otvorena, jer ce nam odgovori, u varoši u kojoj se na odgovornim funkcijama smenjuju uglavnom isti ljudi biti od njih ponovo potrebni. Prednost ovakve situacije je to što znamo šta su i kako radili u prethodnom mandatu ili na funkcijama koje su obavljali, pa sa velikom preciznošcu možemo da odredimo kako ce se na novim mestima snaci, to jest koliko ce od njihovog rada gradani imati koristi. zato, ono što kolege, ma gde se nalazili, ne razlikuje, jeste neophodnost poznavanja prošlosti, realna svest o sadašnjosti i poželjna "vizija" buducnosti.

Pisanje za "Rec naroda" razlikuje se od rada za druge, uglavnom elektronske, medije u Požarevcu, jer pisane reci ne odlaze u etar. Ko želi, i sme, može uvek da ih se podseti. Bitno je da narod, kako ime kaže, ostane glavni oslonac ovog nedeljnika sa iskustvom, koje se realno može meriti samo sa iskustvom jednog šezdesetcetvorogodišnjaka koji je mnogo video i prošao. Želim mu još mnogo leta.

LELA LIKAR

OBJEKTIVNOST

Prolazeci kroz brojne društvene promene, režime i sisteme, "Rec naroda" je opstao i dokazao da istrajnost i doslednost principu koji bi jedino trebalo da važi i novinarskoj profesiji, a to je objektivnost, donosi rezultate. Zadovoljna sam stepenom kreativnosti i slobode koji nam je, kao novinarima, omogucen, kao i cinjenicom da se svaka ideja i sugestija usvaja, razmatra i razraduje. Mislim da je dragoceno i to što se svaki gradanin može oglasiti na stranicama "Reci naroda" i izneti neki svoj stav, problem ili kritiku, naravno ukoliko je ona dobronamerna i bez uvredljivih tonova.

SVETLANA EVKOVSKA

CITAV RADNI VEK U ISTOJ REDAKCIJI, NA ISTOM POSLU "NEIZLECIVA BOLEST"

Kada sam pre pune 34 godine pokucala na vrata ondašnje Redakcije lokalnog nedeljnika "Rec naroda" s namerom da u njoj pokušam kao novinar-pripravnik, nisam ni slutila da ce se od tada pa do danas i sasvim izvesno do kraja mog radnog veka, moje ime nalaziti u impresumu ovog glasila. List "Rec naroda" bio je tada iskusni tridesetogodišnjak sa Bogdanom Živanovicem na celu kuce i clanovima redakcije: glavnim i odgovornim urednikom Predragom Radovanovicem, novinarima-urednicima Dragoslavom Nestorovicem, Draganom Bogdanovicem Bucicem, Dragoljubom Brkovicem i Milivojem Micom Ilicem. Naravno tu je bila i armija saradnika bez kojih ne bi mogao ni jedan list, pa ni naš "Rec naroda".

Da je novinarstvo zanat koji se ne može nauciti ni u jednoj školi, ni na jednom fakultetu vec samo u redakciji, uverila sam se na samom pocetku. Ali, i da je novinarstvo "neizleciva bolest" osetila sam vec posle prvih napisanih i objavljenih vesti, izveštaja, reportaža... Posle trideset i više godina na istom poslu, covek ne može a da se ne zapita da li je moglo i drugacije. Možda i jeste, ustvari bilo je prilike da se ode iz ove branše, ali je "virus bolesti" kojim su bile inficirane ondašnje moje kolege- ucitelji, ucinio svoje. Neki su, posle 40 i više godina provedenih u "Rec naroda" otišli u zasluženu penziju, neki to nisu docekali, ali su svoj radni vek završili kao dugogodišnji radnici ove kuce. Zasluga i jednih i drugih je ista, podjednako velika. Gradili su i cuvali temelje "Rec naroda" koji ce 20. januara 2010. proslaviti svoj 65 rodendan. Verujem da ce godina za proslavu rodendana biti još mnogo, da novina doceka stotu i više od toga. "Rec naroda" i njegovi citaoci to zaslužuju.

SINIŠA RISTIC

LIST SE CITA I PREPRICAVA

U “ Rec naroda” došao sam 1. aprila 1976. godine, a evo vec je trideset cetvrta godina kako sam u redakciji. Za novinsku kucu je važno biti ne samo obavešten i citan novinar, vec i kako funkcioniše redakcija kao kolektivno telo, i kao zajednicki organizam u plasmanu tekstova i clanaka. Po tome koliko ste aktuelni, i imate lucidnog, istraživackog duha,odreduje vam se mera rejtinga, citanosti i uvažavanja kao atraktivnog sudeonika u formiranju javnog mnjenja. Naše geslo je vazda bilo da napravimo novinu koja ce da se cita i prepricava. A jesmo li – najbolje znaju citaoci. Tacnije 64 godine je dovoljan period za istinu o nama.

DARKO DINIC

KREATIVNOST

Svakoga dana sa osmehom dolazim na posao, a to govori da mi rad u listu "Rec naroda" predstavlja zadovoljstvo. Znam da ni jedan dan nece biti isti, da nema monotonije, da sam uvek u centru zbivanja, a to mi, kao mladom coveku, omogucava da iskažem svoju kreativnost. Ovde radim cetiri godine i za to vreme sam dosta naucio od starijih kolega, a i sama praksa na terenu mi je pomogla da oformim svoj novinarski izraz. Ukratko, cast mi je što radim u ovoj novinskoj kuci.

L.L.

ZLATNA AMFORA ZA TURISTICKU ORGANIZACIJU VELIKO GRADIŠTE

Turisticka revija YU TRAVEL vec trinaesti put organizuje proglašenje šampiona turizma. U saradnji sa novinarima koji se u svojim redakcijama bave turizmom, a od pre tri godine i na osnovu predloga citalaca, strucni žiri je i ove godine bio na velikim mukama, jer je medu odlicnima trebalo izdvojiti najbolje.

U elitnom hotelu ADMIRAL KLUB u Beogradu, svecanosti su prisustvovali: ambasador Republike Kube, vicekonzul Republike Grcke, ataše za štampu Republike Grcke, savetnik ekonomskog odeljenja Republike Ceške, šef odseka za odnose za javnošcu Turisticke organizacije Srbije i mnogobrojni nagradeni i ugledni clanovi društva.

Zlatne amfore je nagradenima urucivao Branko Krasojevic, predsednik izdavackog saveta revije YU TRAVEL.

Zlatna amfora je dodeljena ambasadoru Kube za odlicnu turisticku saradnju, kao i vicekonzulu Grcke. Za saradnju sa turistickom privredom Srbije, priznanje je primio savetnik ekonomskog odeljenja ambasade Ceške. Posebno priznanje za obrazovanje odlicnog kadra je pripalo Visokoj turistickoj školi strukovnih studija. Za dugogodišnji uspešan rad i saradnju sa turistickom revijom YU TRAVEL i doprinos unapredenju turizma Srbije, zlatnu amforu je dobila Turisticka agencija MONTE SOFT TRAVEL. Medijska kuca, tj informativna redakcija TV FODŽ takode je primila ovo priznanje.

Za ŠAMPIONE TURIZMA 2008 godine u više kategorija, ZLATNU AMFORU su dobili: Hoteli Tare, Turisticka agencija STELA MARIS, TA CALIPSO za izuzetne rezultate i najuspešnijim aranžmanima za Cešku. Šampion u prodaji aranžmana za Bugarsku je TA MILENIJUM. Tu je TA EVROTURS i Hotel NEDA na Rudniku. Za organizaciju maturskih ekskurzija najbolja je TA HARI & CO, koji su više puta proglašavani za šampiona turizma. Organizaciju aranžmana za Grcku najbolje je obavljala Turisticka Agencija OKTOPOD TRAVEL. VIVA TRAVEL je proglašena za agenciju sa najboljom organizacijom aranžmana za Italiju. U organizaciji kongresa, seminara, promocija i letovanja najbolje je AD Hotel PLANA . Tu je i GRAND TURS, kao i kompanija BALAŠEVIc, koja je proglašena za najbolji poslovno – rekreativni centar u Srbiji.

U kategoriji najboljih Turistickih Organizacija opština za najbolju je proglašena TO Veliko Gradište. Vera Stokic direktorka najbolje TO u Srbiji se zahvalila na nagradi, pozdravila prisutne i rekla da joj veoma imponuje ovako visoko priznanje za rad koji je uložila na unapredenju turizma u Velikom Gradištu i naravno, pozvala je sve prisutne da budu gosti njenog grada i uvere se u verodostojnost odluke žirija da ZLATNA AMFORA pripadne baš Turistickoj organizacji na cijem je ona celu.

Banja STARI SLANKAMEN je proglašena za najbolji banjski centar. Za uvodenje svetskih trendova u turizmu SIRONA TURS. BRAcA SEKULIc su se takode našli medu najboljima. NAjbolji organizator dalekih destinacija je u minuloj godini bila agencija TRAVEL HAUS. Za catering usluge VILA KATERING. Tu je i agencija NACIONAL. Za visok nivo restoransko – pansionskih usluga Hotel ORAŠAC. Najuspešniju organizaciju aranžmana za Tunis imala je agencija SUN LINE TRA-VEL. Najuspešniji u kategoriji organizovanja aranžmana za decu predškolskih i školskih uzrasta BANJA TRAVEL. Zlatnu amforu za organizaciju sindikalnih odmora i rekreaciju radnika dobila je agencija CEPELIN. Za najbolju organizaciju Toplickog sabora, proglašena je turisticka agencija BEOSONIC.

Na ovom prestižnom mestu našli su se samo najbolji, a Veliko Gradište je još jednom dokazalo da mu je tamo mesto. Grad bogat turistickim obiljem, bogat vodama dve reke Dunava i Peka, kao i Srebrnog jezera je minulu godinu krunisao je u prestižnoj nagradi ZLATNA AMFORA za najbolju TO u Srbiji.

Snežana Radulovic - Kostic

U GOLUPCU PREDSTAVLJEN PROGRAM GEOINFORMACIONOG SISTEMA

BRŽE I KVALITETNIJE USLUGE

- Realizacijom ovog programa poboljšao bi se rad opštinske uprave i javnih preduzeca,a gradani i buduci investitori dobijali kvalitetnu uslugu i potrebnu dokumentaciju

U Golupcu je održana prezentacija programa geoinformacionog sistema koji ce u narednom periodu imati važnu ulogu u radu opštinske uprave i javnih preduzeca u ovoj podunavskoj opštini. Implentaciju ovog programa koji koristi 40 opština u Srbiji predstavili su strucnjaci “Geofoto” Holdinga iz Beograda.Uvodenjem ovog programa u rad Opštinske uprave stvorice se uslovi za bržu i efiaksniju uslugu gradanima i buducim investitorima.

#

Radi se o softeru koji služi za upravljanje objektima u prostoru putem preklapanja ,,trilera’’ orto-foto snimka katastarskih podloga i infrastrukturne mreže. Dobija se jasna slika na terenu,a ujedno i olakšava procese u opštinama i pospešuje njihov rad.

- Geoinformacioni sistemi su kompleksni,imaju više svojih komponenata,traže udruživanje ljudi i resursa,softera i svih drugih podataka.Ono,što je kod nas sve više interesatno u poslednjih nekoliko godina je nešto što je u svetu vec odavno postalo imperativ,dolazi do nas i sve više lokalne samouprave,odnosno opštine,opredeljuju se za jedan ovakav program,kaže direktor ,,Geofoto Holding’’ iz Beograda Zoran Popovic.-Katastarski planovi,razna dokumentacija,graficki i tekstualni podaci,prevode se u digitalni oblik i onda po jednoj metodologiji i logici geoinformacionog sistema dovode u oblik i na nacin da ljudi koji rade u opštini,komunalnim organizacijama, Direkciji za izgradnju,mogu da efikasno obavljaju svoj posao, a da gradani taj boljitak osete u svakom segmentu svakodnevno.U narednim godinama to ce biti nešto što je vlada Srbije postavila kao prioritet u toj oblasti.

- Smatramo da cemo postavljanjem ovakvog sistema poboljšati rad naše opštinske uprave i javnih preduzeca,a ujedno omoguciti našim gradanima brže i kvalitetnije usloge.Sa ovim softerskim programom naše opštinske službe i zaposleni u javnim preduzecima moci ce kvalitetnije raditi na pripremi i izdavanju dokumentacije našim gradanima i buducim investitorima ,naglasio je predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Uvodenjem ovakvog sistema stvorice se bolji uslovi za rad opštinske uprave i javnih preduzeca,u prvom redu Direkcije za izgradnju opštine i Komuinalnog presduzeca. U ovoj podunavskoj opštini smatraju da sa ovim softerskom paketom opštinska Uprava bude mnogo efikasnija u pripremi dokumentacije u buducem periodu.

Prrezentaciji programa u Golupcu prisustvovalo je rukovodstvo opštine i predstavnici Opštinske uprave,odelenja za katastar i Direkcije za izgradnju.

LJ.Nastasijevic

NADA STOJADINOVIC - REKORDER U PECENJU MESA NA ROŠTILJU

ISPEKLA DESET TONA ROŠTILJA

GOLUBAC.– Jedna od retkih žena roštiljdžija u Srbiji je Nada Stojadinovic (55) iz Klenja kod Golupca. Nema vašara u Srbiji u zadnjih dvadeset godina na kome svoj šator sa kafanom "Dva sirotana" Nada nije razastrla. Radeci na vašarima od jutra do sutra, za vašarske goste Nada je ispekla više od deset tona roštiljskih proizvoda.

- Mušterije su za mene uvek u pravu. Ima ih koji traže da im ispecem pljeskavicu u obliku krsta ili zvezde petokrake - veli Nada. Na vašaru u Kucevu jedan kamiondžija je želeo meso sa roštilja u dužini od 1,72 metra i to je, kasnije sam saznala, bila mušterijina visina, a drugi je hteo 70 santimetara dugu kobasicu, jer je imao toliko godina.

Ti zahtevi su pomalo cudni, a moje je da roštilj ispecem tako da kupci poližu prste i da se opet vrate kod mene po novu narudžbinu.

- Na vašar se krece dva dana ranije, priprema se meso za roštilj, a najlakše je kad svane glavni vašarski dan i kad kupci pohrle - dodaje Nada i naglašava da je više od 2.000 noci sa svojim suprugom Vlajkom prespavala u kamionskoj kabini ili na klupi u vašarskoj šatri cekajuci da svane dan i da potpali svoj roštilj na cumuru od cijeg mirisa se odmah rašire nozdrve mnogih vašardžija.

LJ.Nastasijevic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA NA POCETKU NOVE POSLOVNE GODINE

DOKAZALI SE NA VELIKIM ISKUŠENJIMA

Rudari su, cini se, kao nikada do sada najspremnije ušli u zimski režim rada. Period od kraja prošle i dvanaest dana januara ove godine bili su prilika da se izrecene izjave i konkretno potvrde. Prvi pokazatelji govore da su date procene bile realne i tacne.

Kostolac

- Od kraja prošle, pa do sredine januara proizvodnja uglja i jalovine odvijala se u veoma otežanim uslovima zbog izuzetno niskih temperatura i rekordne dnevne potrošnje elektricne energije u Srbiji. Dakle, na samom startu nove proizvodne godine bili smo u prilici da se iskažemo i mislim da smo bili na visini svojih zadataka, ocenio je Veselin Bulato-vic, direktor Di-rekcije za proizvodnju uglja PD „TE - KO“. Dnevna proizvodnja uglja od pocetka godine je iznad planiranih kolicina, a sa rezervama na deponijama kostolackih elektrana od oko 500 hiljada tona uglja dodatno je osigurano adekvatno i kontinuirano snabdevanje kostolackih elektrana koje u situaciji velikog pritiska na EPS u ovom periodu, izuzetno dobro rade.

- Što se tice pogonske, kaže Bulatovic, situacija u sirovinskom sektoru PD „TE – KO Kostolac“ naglasio bih da imamo intervencija zbog kvarova na rudarskoj opremi, ali sve to je u ocekivanim granicama za ovakve uslove rada. Mi smo od strane rukovodstva EPS-a i direktora našeg Privrednog društva dobili naredbe kojima preventivno treba delovati da bi se ljudima u direktnoj proizvodnji pomoglo. Pojacali smo broj izvršilaca na održavanju, kako bi se omogucilo bolje preventivno delovanje na rudarskim sistemima i opremi. Obezbedili smo i uslove za nesmetan prevoz radnika do i sa radnog mesta itd. Za sada to dobro funkcioniše i želim da izrazim zahvalnost zaposlenima na profesionalnom, odgovornom i požrtvovanom odnosu prema zadacima i obavezama.

U ovakvoj situaciji pokazalo se da smo dobro planirali i da se ozbiljno radi. Na velikim iskušenjima, mislim da smo dobre rezultate pokazali, zakljucio je Bulatovic.

S. Sreckovic

PLAN PROIZVODNJE ELEKTRICNE ENERGIJE U KOSTOLACKIM TERMOELEKTRANAMA

VIŠE STRUJE IZ KOSTOLCA

Više od mesec dana blokovi kostolackih Termoele-ktrana rade stabilno i pod punim opterecenjem. U dane novogodišnjih praznika, ali i gasne krize, kada se potrošnja elektricne energije u Srbiji kretala do 150, pa i više miliona kilovat - casova, proizvodni kapaciteti Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, elektroenergetskom sistemu dnevno isporucuju oko 20, pa i nešto više miliona kilovat -casova elektricne energije.

- Protekli mesec dana naše blokove karakteriše izuzetno stabilan rad u sistemu. U pogonu su sve cetiri proizvodne jedinice, a stabilna je i isporuka toplotne energije prema korisnicima daljinskog sistema grejanja u Požarevcu, Kostolcu i okolnim naseljima, kaže Nenad Jankov, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u Privrednom društvu i istice: Mi prakticno od polovine decembra imamo stabilan rad blokova, što je rezultat odgovornog angažovanja, pre svega pogonskog osoblja, ali i obavljenih remonata u prethodnoj godini.

Jankov je podsetio da su Termoelektrane u prethodnoj godini proizvele blizu pet milijardi kilovat - casova elektricne struje ili za nepuna dva procenta manje nego što je bilo planirano, a potom rekao:

- Za ovu godinu je planirano da Termoelektrane proizvedu pet milijardi i 528 miliona kilovat - casova, što je za 10-ak procenata više u odnosu na prošlogodišnje rezultate. Imajuci u vidu trenutnu pogonsku spremnost blokova i uopšte stanje postrojenja, ocekujem da ce ovaj, do sad i nezabeležen plan, biti i ostvaren. Nešto više od milijardu i 700 miliona, planiramo da proizvedu blokovi Termoelektrane „Kostolac A“, a preostalih tri milijarde i 802 miliona, blokovi Termoelektrane „Kostolac B“. To, svakako nece biti lako ostvariti. Imajuci, medutim u vidu stanje postrojenja i cinjenicu da nas ove godine ocekuju standardni ili nešto prošireni remonti, ovaj plan, mada znatno uvecan, nije nedostižan, smatra Nenad Jankov.

Pored proizvodnje elektricne energije, kao osnovnog zadatka, Termoelektrane se pripremaju i za znacajne kapitalne zahvate, pa i rekonstrukcije pojedinih uredaja i postrojenja u naredne dve godine. Prema pocetnim sagledavanjima, ocekuje se da ulaganja po bloku, u kapitalne remonte i modernizaciju postrojenja, dostignu 150 miliona evra. Pored potpunog sredivanja turbo-generatorskih postrojenja, dalje modernizacije blokova, znacajna finansijska sredstva bice usmerena i do sad ne planirane zahvate na kotlovskoj opremi.

C. Radojcic

JKP "PARKING SERVIS" POŽAREVAC

NEOPHODAN NOV "PAUK"

- Obezbedeni parkinzi za osobe sa invaliditetom l Posebni parkinzi za autobuse

"Parking servis" u Požarevcu funkcioniše vec tri godine, a po ocenama osnivaca, Skupštine Grada, kaže Slavko Živkovic, direktor Javnog komunalnog preduzeca "Parking servis" Požarevac, dosta dobro posluju.

Parking Servis

Na upravljanje ovom preduzecu predati su ulicni parkinzi i zatvorena parkirališta kojih u Požarevcu ima pet. Planirano je da i uži centar grada bude proširen kao ulicno parkiralište, najavljuje Živkovic.

U gradu su, u svrhu placanja parkinga na ulicnim parkiralištima, uvedene dve zone, prva i druga. Cena parkiranja u prvoj zoni iznosi trideset a u drugoj dvadeset dinara po satu parkiranja. Ipak, u gradu, kaže Živkovic još uvek ima problema vezanih za regulisanje saobracaja.

- Mi jesmo preduzece koje je, izmedu ostalog, osnovano da bismo to razrešili jer nam je pun naziv Javno komunalno preduzece "Parking servis" i naš zadatak je regulisanje pravilnog nacina parkiranja vozila u gradu, kao i rešavanje problema prolaza za pešake. Pešaci na mnogim mestima moraju da silaze na kolovoz jer se nesavesni vozaci parkiraju na trotoarima, ne obezbedujuci minimum od 1,6 metara prostora koliko je potrebno za nesmetano funkcionisanje pešaka.Trenutno nemamo tehnickih mogucnosti da bismo ovaj problem razrešili jer posedujemo samo jedno "pauk" vozilo koje je dosta staro i neadekvatno za trenutnu problematiku u gradu. Potrebe za novim vozilom za odnošenje nepropisno parkiranih automobila postoje i trenutno smo u pregovorima sa gradskom vlašcu oko njegove kupovine. Najveci je problem upravo sa vozilima koja se parkiraju na trotoar, a zatim ispred njih bude pravilno parkirano vozilo. Mi nismo tehnicki opremljeni da podignemo i premestimo nepropisno parkirano vozilo u ovoj situaciji. Sa novim "paukom" to ce biti moguce.

U "Parking servisu" takode razmatraju "neuralgicne" gradske zone.

- Na sastanku sa gradskom saobracajnom inspekcijom i saobracajnom policijom konstatovali smo da je najveci problem sa parkiranjem u ulici ispred Doma zdravlja i Bolnice. U ovom trenutku "pauk" je ispred bolnice svakodnevno jer saobracaj bez toga ne bi mogao da funkcioniše, pogotovu autobuske linije. Nije potrebno stvarati ovoliku gužvu ispred bolnice kada u bolnickom krugu postoji dovoljno mesta za parkiranje. Kod Doma zdravlja predlog je da se sa jedne strane ulice obezbede parking mesta dok bi druga bila slobodna za prolaz vozila i prilaz hitne pomoci, što trenutno zadaje velike probleme, objašnjava Živkovic.

Prošle godine poceo je da funkcioniše sistem placanja parkinga putem SMS-a. "Parking servis" ima ugovore sa sva tri provajdera: Telekom, Telenor i VIP. Ovaj nacin placanja za sada se pokazao kao efikasan, jednostavniji i svima dostupan. I dalje, kaže direktor "Parking servisa" , uprkos olakšanom nacinu placanja postoje nesavesni vozaci koji ne placaju parking, a one koji ne postupe ni po opomeni ovo preduzece utužuje.

- Stvar je suda kojom brzinom ce ovaj proces biti završen. Obavio sam razgovor sa predsednikom suda na tu temu i mislim da ce po ovom pitanju biti efikasno postupano.

Cena za sat vremena parkiranja u zatvorenim parkiralištima koja se nalaze se kod pijace, Hotela "Dunav", Centra za kulturu, Nacelstva i Robne kuce iznosi dvadeset dinara. Naše pitanje je bilo zašto gradani izbegavaju da se parkiraju na mestima gde su im vozila bezbedna vec to rade, nepropisno u gradu.

- U zavisnosti od lokacije proporcionalna je i iskorišcenost kapaciteta zatvorenih parkinga ali pretpostavljam da je vozacima lakše da se parkiraju "ispred vrata", niko ne želi da pešaci. Kazna za nepropisno parkiranje je 1.200 dinara a dozvoljeno povecanje cena (8%) bilo bi neznatno, te ne bi doprinelo smanjivanju broja kazni, a i veoma je teško formirati takve cene. Iznacicemo nacine za rešavanje ovog problema, kaže Živkovic.

Parkinzi za osobe sa invliditetom

U svakoj ulici postoje i parkinzi za osobe sa invaliditetom a mnogi gradani kojima su oni namenjeni nisu upoznati sa tim da invalidi na ovim mestima mogu uzeti besplatne kartice za parkiranje. Takode, primeceno je da mnogi nesavesni vozaci u nedostatku parking prostora u istoj ulici zauzimaju mesto namenjeno za osobe sa invaliditetom. "Parking servis" poceo je sa kažnjavanjem vlasnika automobila koja su zatecena na ovim parking mestima.

Prioritet ovog javnog preduzeca, sem nabavke novog "pauka" jeste i uredenje zatvorenih parkirališta za šta ovo preduzece nema novca iz sopstvenih sredstava, kojima je neophodna zamena ograda ili novo asfaltiranje.

Pokušacemo da sa drugacijim rešenjima omogucimo potrebne popravke, osvetljavanje itd. kako bi bila uslovnija za korišcenje, najavljuje Živkovic i dodaje :

- Potrebe za još parking mesta postoje, ali mi nemamo sredstava da, kao u vecim gradovima, uradimo parkirališta na dva nivoa. Nismo ni vlasnici gradskog zemljišta, ali razgovarali smo sa gradonacelnikom na temu parking mesta. Sa njim i predstavnicima saobracajne inspe-kcije dogovoreno je da se u užem cenru grada naprave mesta za parkiranje autobusa koji dolaze iz drugih gradova i u Požarevac uglavnom dovode ekskurzije. Kako se Galerija i Muzej nalaze u samom centru grada za ove namene i predložicemo Gradskom vecu dodeljivanje dva mesta kod Hotela "Dunav" i Osnovne škole " Dositej Obradovic". Time cemo omoguciti parkiranje i bezbednost dece koja dodu da posete naš grad.

T.R.S.

KULTURNO-PROSVETNI CENTAR OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

TVORCI DUGOVEKIH MANIFESTACIJA

- Kulturno-prosvetni centar javni servis za kulturne potrebe svih gradana

- U petrovackoj opštini desetak vrlo jakih manifestacija a neke imaju i srpski karakter

- Medu desetak najboljih kulturnih centara u unutrašnjosti Srbije

Kulturno-prosvetni centar u Petrovcu na Mlavi je ustanova koja se stara o zadovoljavanju svih društveno-kulturnih i duhovnih potreba svih žitelja i grada i seoskih naselja i više od toga organizacijom priredbi i cuvanjem etnomuzickih, etnoloških i obicajnih sadržaja.

U poslednjih petanaestak godina ova ustanova je medu prvih deset u Srbiji, a raznolikost i bogatstvo sadržaja, desetak jakih manifesta-cija od kojih neke imaju i srpski karakter obezbeduju jedno od najviših mesta o foklornom, pozorišnom, književnom i duhovnom životu Srbije.

Zavicajno-srpski duhovni glas

Svakako najvažnija manifesta-cija opštine Petrovac ali i šire jeste „Put u Gornjak“ u okviru koje je i Sabor frulaša, a koja se održava pocetkom juna i u okviru proslave Dana opštine Petrovac.

„Ta manifestacija obuhvata književne veceri, koncerte ozbiljne i duhovne muzike, i Sabor frulaša. Sve je to u pogledu kvaliteta , to naši ljudi u gradu na Mavi i okolini znaju, na izuzetno zavidnom nivou. Do sada su održana dva sabora, naravno da ce biti tradicionalni, a nastupilo je oko tridesetak najboljih frulaša Srbije. Inace, kod nas je obicaj da nastupaju i pobednici Prislonice. Napominjem, da i naš kraj ima sjajne frulaše:tu je legendarni Tihomir Paunovic, zatim briljantni Miroslav Ilic „Fica“, kao i nekoliko drugih majstora ovog drvenog instrumenta iz Starceva, Dubocke i drugih mesta“, - kaže direktor Kulturno-prosvetnog centra Mikica Lukic.

Inace, praksa je da osim frulaša na Saboru nastupe i po troje mladih instrumentalista mlavskog kraja ne samo da „osete“ pozornicu vec i da podele radost sviranja sa Velikim narodnim orkestrom RTS pod upravom maestra Ljubiša Pavkovica. Dodajem, mlavski kraj osim frulaša ima i svakovrsnih talenata na drugim instrumentima i to samo može da hrabri u cuvanju tradicije ovog dela Srbije.

Takode, u oviru ove manifestacije je i „Noc u Gornjaku“ (nazvana po bardu srpskog romantizma Ðuri Jakšicu) koja je ustvari znacajno duhovno-poetsko vece. U okviru nje nastupaju muzicari koji neguju duhovno stvaralaštvo, narodni pojci, narodni pevaci i poznati srpski pesnici. Na kraju priredbe dodeljuje se i povelja „Gornjacko zvono“.

Jedna od najstarijih republickih priredbi je „Delis“ –Decja smotra likovnog stvaralaštva Srbije koja je prošle godine održana po 36. put i na kojoj izlažu daci svoje likovne radove na slobodne teme i motive. Žiri dobije i po sedamdeset radova na ocenjivanje. Znacaj Delisa nije veliki samo u odnosu na Petrovac vec mnogo šire jer podstice likovnih izraz i stvaralaštvo najmladih širom Srbije. Neki koji su ucestvovali sa svojim radovima pre tridesetak i više godina danas su akademski slikari, što znaci da je manifestacija ispunila svoj tvoracki cilj.

„Za nas posebnu važnost ima Takmicenje sela Srbije, manifesta-cija koja je ponikla u našem, mlavskom kraju. Tacnije, pocela je sada vec daleke 1961. godine susretom Kamenova i Zabrda. Iduce godine prakticno obeležicemo veliki i drag jubilej - 60 godina trajanja. On ce biti obeležen na razne nacine:monografijom, liko-vnim izložbama kulturno-umetni-ckim programom.

To nije samo kulturna manifesta-cija kod nas za dvadesetak sela, više od toga, to je pravi mali amaterski pokret i pokušaj preobražaja naselja kroz rezultate u komunalijama, ekologiji, citanju knjiga, visokim prinosima u poljoprivredi, zdravstvu, školstvu, folkloru, pozorišnom životu. Ta velika aktivnost je budenje sela i ucešce što veceg broja ljudi na stvarašnju lepše sutrašnjice.. U vreme prisustva brojnih poroka ovo je i te kako plemenita manifesta-cija i doprinosi cuvanju tradicije i viševekovnih vrednosti usmenim ili pisanim putem, - naglašava Lukic.

Nesumnjivo velika pomoc bice pružena selima pomoc u vidu seminara folklora, što je redovna praksa u poslednje cetiri godine. Prva dva seminara održala je Desa Ðordevic, cuveni koreograf iz Beograda a njene sugestije i saveti oberucke su prihvaceni od svih koreografa koji spremaju foklorne ansamble u mlavskom kraju. Druga dva seminara održala je koreograf Slavica Mihajlovic iz Kragujevca. Prilikom poslednjeg razgovora sa Oliverom Vasic, profesorom Fakulteta muzicke umetnosti dogovoreno je da se tokom ove 2009. i 2010. godine izvrši istraživanje terena kako bi se sacuvali još neki segmenti narodnog blaga iz ovog mlavskog podneblja.

I za selo i za grad

Kulturno-prosvetni centar dosta ulaže u vlastitu tehnicku opre-mljenost, te je lane obezbedio zvucnu tehniku za sve manifestacije, pa cak i one koje nisu kulturnog karaktera. Takode, ta tehnika je dobrodošla i u selima. Ima i vrlo dobru opremu za zvuk i svetlosne efekte i odgovarajuce kadrove za to. Pri ovoj ustanovi osnovan je i orkestar narodne muzike ciji su clanovi radnici centra ali i saradnici sa strane koji su poznata i priznata imena. Medu njima je, svakako, i Miroslav Ilic „Fica“ koji se ubraja u red nekoliko najboljih frulaša Srbije.

Od lokalnih manifestacija valja pomenuti Ranovacke letnje susrete koji se uvek održavaju krajem jula, Dani Mandaline u Trnovcu pocetkom avgusta a to su priredbe koje nastoje da sacuvaju od zaborava izvorni folklor pa su upravo meštani dva pomenuta naselja u neku ruku i cuvari narodnih obicaja. Takode, zanimljiva je i manifestacija u Petrovcu „Pod hrastom se kolo razigralo“ koja polako ali sigurno zaživljava koja ima u gostima foklorne družine samo iz Branicevskog okruga vec i mnogo šire. Cilj je i cuvanje narodnog stvaralaštva ali i razmena kulturno-umetnickih programa. Prošle godine ostvarena je saradnja sa Klubom „Homolje“ iz Gusavoa u Švajcarskoj u kome su gostovala dva kulturno-umetnicka društva. U junu ce krenuti put Švajcarske još dva nova društva a za kraj godine i još dva, ukupno cetiri u tekucoj godini. Moguce je gostovanje i sa jed nom pozorišnom predstavom.

„Ponosimo se i novom manife-stacijom Saborom bacijara Srbije koja se svake godine održava u Stamnici, koja je stvorila fizionomiju, trasirala poruke i stvoreni uslovi. Tako, uradena je letnja pozornica koja ce mnogo znaciti za kulturni deo programa, ali i za sve ostale: izložbene, poljoprivredne, za seminare, predavanja i slicno. Do sada su održana dva sabora i dogovor je da se ovde vodi racuna o nastupu izvornih grupa –Dakle, to je manifestacija sa perspektivom“, podvlaci Mikica Lukic.

Pozorišna aktivnost jedan je od stožernih u radu Kulturno-prosvetnog centra u Petrovcu. Ovde rade tri scene:decja, omladinska i scena odraslih. Decju scenu vodi istaknuta glumica Vesna Stankovic, inace, potice iz ovih krajeva, a u njoj je oko pedesetak polaznika glume od kojih se biraju najbolji koji igraju u predstavama. Što se omladinske scene tice i ona je uspešna a kultna je predstava „Lajanje na zvezde“ koju je takode režirala Vesna Stankovic. Smenjuju se generacije mladih srednjoško-laca ali uspesi ne izostaju. Mladi talenti vole glumu. Scena na kojoj nastupaju odrasli je izuzetno zapažena. Predstava „Kako smo voleli druga Tita“ po tekstu Zlatana Dorica i u režiji mladog Miloša Jagodica bliži se broju 40. U Petrovcu se nadaju da ce ove godine stici do jubilarne pedesete. Publika mnogo voli ovu predstavu jer je vraca u neko vreme izobilja bez obzira na evidentno jednoumlje.

Trenutno je u šest aktuelnih predstava na sve tri scene ukljuceno oko 60 glumaca.

„Ostvarili smo prilicno široku saradnju sa jednim brojem gradova u raznim krajevima Srbije: Jagodina, Paracin, Niš, Svilajinac, Požarevac,Bor, Bogatic, Prijepolje, Velika Plana, Smederevska Palanka. Napravicemo i saradnju sa jednim brojem gradova u Vojvodini. U Petrovac dolaze i druga pozorišta i prikazuju svoje predstave našoj publici.Recimo, prošle godine bilo je takvih 20 predstava. Radene su i promocije knjiga,koncerti, izložbe. Krajem godine bila je i izložba fotografija sportskog novinara i fotoreportera Mileta Ivanovica. Pomažemo svojim radom srednjoj i svim osnovnim školama, decjem vrticu, svim naseljima.

Petrovacki bioskop je trenutno u najtežoj fazi. Ima više razloga.Malo je publike,a piraterija je ucinila svoje bez sankcija, što je nedopustivo. Nažalost, ni kvalitet filmske produkcije nije na nekom visokom nivou, a i nema jakih filmova koji mogu da dovedu publiku. Od 250 sedišta koliko ima bioskopska sala u Petrovcu u poslednje vreme u proseku dolazi oko dvadesetak gledalaca, što ne pokriva ni osnovne troškove. Nije iskljuceno da ce se biskopska sala prilagoditi za još neke potrebe (decja scena, škola glume,potrebe kulturno-umetnickih društava). Inace, u Petrovcu se ocekuje da grad dobije svoj KUD jer ima bogatu muzicku i igracku tradiciju.

„Mi imamo veoma bogatu izdavacku delatnost. Godinama smo vodili brigu o zavicajnim piscima, tako da nema pisca iz ovog kraja koji nije objavio bar jednu a neki i više svojih knjiga. U poslednje vreme došlo je do saradnje sa Narodnom bibliotekom „Ðura Jakšic“ u Petrovcu u smislu zajednickog objavljivanja knjiga. Prošle godine smo objavili po prvi put zbirku prica Srboljuba Mitica „Jaka krv“ zahvaljujuci razumevanju njegovog sina Dobrice. Ove godine objavicemo knjigu o starom petrovackom mostu iz pera Dragana Feldica, kao i proznu knjigu Branka Lazica koja se tematsko – motivski naslanja na petrovacki kraj. U pripremi je i monografija „Mlava“ LJubomira Jovanovica koja je objavljena daleke 1903. godine. Za nju su dobijena i odobrenja od Srpske akademije nauka.Vec smo povodom jubileja 75. godina postojanja Fudbalskog kluba „Sloga“ u Petrovcu objavili monografiju. Mi se nadamo da cemo za naredni sajam knjiga imati svoj štand sa svojim izdanjima“, rekao nam je Lukic.

Prakticno, Kulturno-prosvetni centar je javni servis za sve kulturne potrebe gradana petrovacke opštine.

Odlicno razumevanje predsednika opštine

„Želim da nappomenem da je aktuelni predsednik opštine Radiša Dragojevic pre imenovanja na tu funkciju proveo je dosta godina u Kulturno-prosvetnom centru i postavio zdrave stožere i fizionomije mnogih manifestacija i uopšte duhovni razmah kulturnog života. Zahvaljujuci njemu i lokalnoj samoupravi postoji razumevanje za naše programe i sadržaje koji su bez sektašenja namenjeni svim gradanima. Za kulturnu pored ostalog treba i novac ,ali i razni drugi vidovi podrški. Svakako, u kulturu treba ulagati jer je to ulaganje u mlade licnosti i buduce programe“, -naglašava Mikica Lukic.

S.Ristic

II NAGRADA ZA NOVINSKU PRICU “MILIVOJE ILIC”

JATO

-DŽYZ maticnom brodu! DŽYZ maticnom brodu! Imamo naznaceni primerak! Ponavljam! Imamo naznaceni primerak!

Probudi me nesnosna buka.Svaki nerv u meni je vrištao.Napipah budilnik koji

pade na pod i dalje zvrjeci.

-Udarac o gong oznacice tacno šest casova...

Oteturah se u kupatilo.

-Poskupljenje od 160% nece bitno uticati...

Majku mu,opet kasnim!

-Danas pocinju ponovna iskljucenja po grupama.Prva grupa...

Navukoh farmerke i duks pokušavajuci da se setim gde su mi kljucevi od auta,a

i gde sam ih ostavio.

-Vreme danas: i dalje suncano...

Izgubih dosta vremena tražeci naocare.Strcah niz stepenice proklinjuci lift.Imao

sam srece.Auto je bio ispred zgrade,doduše dosta ulubljen.Upalih ga s' mukom.

Bogca mu,al' je ono bila seminarcina!Sve sami eksperti! A tek ribe! Vala se i videlo da smo eksperti u svom poslu! Nije ni cudo što sam se napio! Kako li rece onaj,nešto o oktobarskom suncu...Povratih kroz prozor ne smanjujuci brzinu.

-DŽYZ maticnom broduIPrimerak spreman za bliži kontakt! Ponavljam! Primerak

spreman za bliži kontakt!

Iznenada me obasja jarka svetlost.Vrisnuh...

-Pomoz' Bože-zacuh piskav glas.

Usudih se da otvorim oci i zamalo opet ne vrisnuh.

-Pomoz' Bože!-opet ce piskav glas.

-Bog ti pomog'o!-promucah.

Pored kreveta stajala je ,pa da je nazovem,osoba.Licila je na coveka,samo je bila prekrivena perjem fantasticnih boja.Neke i ne znam koje su . -Gde se na!azim?Ko ste vi?

-Polako,bez panike.Nalaziš se na planeti udaljenoj od tvoje nekih bilion bilijardi svetlosnih godina.Ova zemlja se zove Kukulend.Doveli smo te jer si ti izabran kao najbolji i najredi primerak koji predstavlja tvoju sadašnju vrstu. - Šta li sam Bogu zgrešio?

Moj domacin me pozva da sednemo za sto koji je bio pretrpan raznoraznim dakonijama.Punudi mi pice koje oprezno srknuh i umalo ne padoh u nesvest. Nikad u životu nisam probao bolje pice,a pijac sam.Upitah ga šta je to,a on mi odgovori da je to posebna vrsta pticijeg mleka koja se proizvodi iskljucivo u Kukulendu.Posle obilnog jela i mnogobrojnih zdravica krenusmo u obilazak glavnog grada Kukulenda.Prosti sam zanemeo! Dokle god mi je pogled dosezao sve je bilo u ružama i pernatim ljudima koji su zaprepašceno zurili u mene i... KRSTILI SE!Instiktivno se i ja prekrsti. Kafane,restorani,bašte pa cak i trotoari bili su pretrpani stolovima za kojima su sedeli pernati LJudi(valjda mogu tako da ih nazovem)živo nešto diskutujuci. -JeG to kod vas neki praznik?-upitah domacina

-Jok.Rade. -Šta rade?

-Cekaju da procvetaju ruže.To im je posao. -Posao?

-Vidi se ,bre brate, da si sa druge planete.'Ajd da sednemo i da ti sve potanko objasnim.

Dok smo sedali dobacivanje,podsmesi pa i neka psovka nisu izostali.

-Ne obracaj pažnju.Ti koji najviše dobacuju tek su promenili perje,pa su sad

najgrlatiji -rece moj domacin i naruci litar pticijeg mleka.

Polako ispijajuci poce da mi prica kako su nekada ,ne baš davno,bili jedno jato u kome je preovladavala jarka boja perja. Jednog dana nekim vrstama pade na pamet da postanu posebno jato ,pa su poceli da lepršaju od jednog do drugog mocnijeg jata na ovoj planeti,skupljajuci sva moguca perja,svih mogucih boja.I dok je na sve strane podobrano letelo perje,pa i u samom Kukulendu,oni su došli i uz pomoc poletaraca zadivili narod ne samo bojom perja vec i govorima/tako su i razvijene njihove najprofitabilnije grane privrede,cekanje da procvetaju ruže i demagogija,koje cak i izvoze/Pojedini još na trgovima govore o suncu koje nikad zaci nece.Nešto mi je sve to bilo jako poznato.

Upitah ga imaju li oni neku Skupštinu,Parlament,kako donose zakone.Rece mi da imam srece.Danas baš zaseda njihov Zbor na kome ce se raspravljati o zakonu koji je vec donesen i uveliko se primenjuje.Upitah ga kako mogu da raspravljaju o zakonu koji je vec u primeni.a on mi odgovori: -Prosto brate. LJudi me da ti to ne znaš.Ti si ekspert u tim poslovima,a analize naših starih su pokazale ,još od naših najstarijih,da tvoje jato,oprosti,tvoj narod u potpunosti,možda sa nekom greškom u unutrašnjim organima .odgovara mom jatu.Elem,sastanu se dvojica i jednom od njih padne napamet da se donese neki zakon.Prvo raspravljaju njih dvojica,pa onda svi redom,dok ga svi ne usvoje,a onda zaseda Zbor.Ustvari videceš sve,a posle toga,ako izdržiš Imacemo raspravu na svim mogucim medijima i sa svim mogucim državnicima. Podosmo prema zgradi Zbora. Što smo se više približavali ruža je bilo sve manje.a osecao se i neki cudan miris.Udosmo u zgradu.Iznenadih se jer su svi odjednom imali istu boju perja/nisam poznavalac ptica,ali su mi licili na grlice/.Zapoce i Zbor.Predsednik,posle dugog i kicenog govora,naglašavajuci prisustvo moje malenkosti,rece o kom zakonu koji je donesen i koji se uveliko primenjuje raspravljaju. Taj zakon i sam proces rasprave bio je toliko zamršen da nisam razumeo ništa,samo znam da su se govornici smenjivali i smenjivali,a smrad postajao sve veci i veci da moj želudac na kraju ne izdrža. Jurnuh napolje.

-Šteta! Bio je to najbolji primerak u zadnjih dvesta godina.Ah, kako su naši stari grešili.Mozak,obratiti pažnju na mozak! Trice i kucine. Želudac, želudac je bitan!

Šifra “Andela” Jadranka Antic-Stankov

PREDSTAVLJENA IZDAVACKA KUCA "SLUŽBENI GLASNIK" U NARODNOJ BIBLIOTECI

KNJIGE POSVECENE SLOBODI

Proteklog petka je u prostorijama Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic" otvorena izložba pod nazivom "Pisci kao slikari" u organizaciji Izdavacke kuce "Službeni glasnik" iz Beograda. Na otvaranju je govorila Gordana Milosavljevic Stojanovic, zadužena za odnose sa javnošcu koja je istakla da je ova izložba na Beogradskom sajmu knjiga izazvala veliku pažnju, a povod za njeno organizovanje je knjiga Radovana Popovica "Srpski pisci kao slikari" u kojoj su sabrani srpski pisci koji su se okušali kao slikari.

Po otvaranju izložbe publici su predstavljene cetiri knjige iz edicije "Otpor i zabrane", "Ispljuvak pun krvi" Živojina Pavlovica, "Slucaj student" koju je priredio Ilija Moljkovic, "Društveni sukobi - izazov sociologije" Nebojše Popova i "Šezdesetosma-licne istorije (80 svedocenja)" urednika Ðorda Malavrazica.

Direktorka Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic" Beba Stankovic naglasila je da "Službeni glasnik" dva puta proglašavan za najbolju izdavacku kucu na Beogradskom sajmu knjiga, dok se Gordana Milosavljevic Stojanovic nadovezala, rekavši da "Glasnik" dobitnik i mnogih medunarodnih nagrada na sajmovima u Podgorici, Sarajevu, Banjaluci, kao najbolji izdavac. U 9 biblioteka, podeljenih po oblastima, izdaju se knjige iz raznih oblasti, a urednici ovih biblioteka su znacajna imena iz sveta kulture i nauke.

Secanje na 1968.godinu i velike studentske proteste obeležilo je prethodnu godinu, kada se navršilo 40 godina od ovih istorijskih dogadaja, o cemu govore i knjige koje su predstavljene. Urednik te biblioteke i glavni i odgovori urednik "Službenog glasnika" Slobodan Gavrilovic je, najavljujuci turneju, koja je pocela upravo u Požarevcu naglasio važnost direktnog kontakta knjige sa citaocima. O ediciji kaže da ce nastaviti svoj put i traženje istine o dogadajima koji su se zbili 68.godine.

O sve cetiri knjige iz edicije "Otpor i zabrane" govorio je Nebojša Popov, i sam autor jedne od njih. U svom izlaganju istakao je da je u godinama koje knjige obraduju najveca tekovina bila jasno izražena želja za slobodom mišljenja i javnog iznošenja stavova, a pre svega licnih sloboda, koje su preduslov za funkcionisanje svakog društva.

Kao saradniku i poslovnom partneru, biblioteci u Požarevcu je urucena kolekcija knjiga "Službenog glasnika", kao i najrevnosnijem citaocu, Srbi Kukolju.

Izložba radova srpskih pisaca bice prenesena u hol na prvom spratu biblioteke, tako da ce svi Požarevljani moci da je pogledaju.

L.L.

FELJTON: VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA (PRVI DEO)

Piše: Lela Likar

STANOJE GLAVAŠ

Zamislite zemlju ciji stanovnici moraju da saviju glavu i sklone se s puta, makar i u blato do pasa, svaki put kada prode po koji Turcin, bio on paša, ili najobicniji zanatlija, da placaju deseti deo od svoga prinosa spahiji, deveti citluksahibiji, carev harac, porez, globu i uz to da hrane i poje svoje zlotvore svaki put kada im svrate u kucu, a da ni sami nemaju dovoljno da se ishrane. Kada pijani Turci, posle obilate vecere požele da se malo zabave domacinovo je samo da se skloni i ne gleda kako mu obljubljuju kcer, sestru ili rodenu ženu. Inace leti glava.

Turcin ima prava da udari coveka bez objašnjenja, a katkada i da ga ubije, može da ima sve što poželi, jer kadija(sudija) i muselim (slicno šefu policije) uvek su na njegovoj strani, kao i sam zakon koji štiti Muhamedove pravoverne. Obicna raja nema nikakvih prava, sem da radi od jutra do mraka u pokušaju da namiri sve poreze koji se od nje traže i da pri tom preživi, ukoliko može. Ako se, pak, poturci i promeni veru, istoga casa dobija prava, kao i svaki Turcin.

Tako su Srbi živeli gotovo punih pet vekova.

Najponosniji medu njima, oni koji nisu mogli da se pomire sa ulogom potlacenih, odmetali su se u hajduke. Iz svojih gorskih staništa, dobro naoružani i neustrašivi, napadali su Turke kad god je za to bilo prilike, otimali im novac, zlato, konje, pa potom blago delili medu sobom, ili pomagali svoje porodice, koje su ostale po selima. Ovaj vid otpora turskom zulumu bio je i zametak velikog ustanka koji je kasnije doveo do konacnog oslobodenja Srbije.

Hajduk je bio i sam vožd Srbije Karadorde Petrovic pre nego što je izabran za vodu ustanka, a vojevanje po srpskim gorama dobro mu je došlo u savladivanju ratnicke veštine koja je u ono vreme, kada je turska sila bila nebrojeno puta mocnija od srpskih snaga bila jedino efikasna. Ova veština podrazumevala je brzinu, lukavstvo i izuzetnu hrabrost.

Hajduk – praznik za oci

Vod hajduka koji su preteca narodnog ustanka bio je znameniti harambaša Stanoje Glavaš. Dugih crnih brkova, tamnih namrštenih veda, pronicljivih ociju, snažnog glasa i ponositog držanja bio je uzor mnogim mladicima u tome kako bi trebalo da se drži pravi junak. Odelo mu je bilo najbolje: iskiceno tokoma i dugmadima, protkano zlatom, utegnuto pojasom, sa obaveznim kuburama utaknutim u njega. Kada bi projahao kroz kakvo selo, mada je to retko cinio, jer se uglavnom krio od turskih straža, izazivao bi divljenje i uzdahe devojaka. Srbija je u to vreme bila mala seljacka zemlja, sa ubogom rajom, vazda odevenom u dronjke, od koje poneko nikada u životu nije video ni jedan grad. Živelo se u bedi i pod stalnim strahom. Porodicni život odvijao se u takozvanoj zadruzi, gde je najstariji, otac, odlucivao o svemu, kada bi ostario prenosio je to pravo ili na najstarijeg, ili na najpametnijeg i najsposobnijeg muškog clana. Ove porodicne zajednice živele su u jednom domacinstvu koje je imalo centralnu kucu sa samo jednom prostorijom, gde se spremala hrana, u kojoj se jelo i savetovalo o porodicnim pitanjima, gde se slavio svetac i primali se gosti. U njoj su spavali domacin i domacica, a ostali, sinovi i snahe sa porodicama, spavali su u odvojenim kucama – vajatima koje su služile iskljucivo da se u njima prespava, te nisu imale ognjište i nameštaj.

Nije zato ni cudo što je u to vreme hajduk bio pravi praznik za oci; kršni plecati momci odeveni u najbolja odela, naoružani dobrim puškama i uvek puni samopouzdanja ulivali su poverenje svom narodu i izazivali strahopoštovanje kod neprijatelja. Od kako u prolece gora olista, do kasno ujesen, vojevali su, napadajuci Turke po drumovima, a u zimu bi se sakrivali kod jataka i cekali svoje vreme.

Kuda cemo za ‘ajdukom?

U vreme sece knezova, kojom su turske dahije pokušale da uguše pocetke ustanka, 1804. godine, u Orašcu su se sastale vode hajduka i kneževi srpski kako bi odlucili šta ce se dalje ciniti. Doneta je odluka da se ustanak podigne, cime je postavljeno i pitanje njegovog vode. »Ni jedna kuca ne može bez starešine, a kamoli toliki narod. Valja da se zna koga cemo pitati i slušati« – receno je na ovom skupu. Najveci broj prisutnih poceo je da izvikuje ime Stanoja Glavaša, kao najiskusnijeg i najboljeg ratnika medu njima, onoga koji je pobio najviše Turaka i koga hajduci slepo slušaju. Glavaš je na to ustao i odgovorio:

- »Dobro, braco. Ja sam ajduk i mene ajduci slušaju i slušace me; ali sav narod nijesu ajduci pak ce ljudi sjutra reci: kuda cemo mi za ajdukom? U ajduka niti ima kuce ni kucišta, sjutra kad Turci navale on ce u šumu, a mi cemo ostati na mejdanu da nas Turci robe i araju. Nego vi postavite starješinu kakoga coveka izmedu vas, koji je i do sad bio s narodom, a ja cu ciniti što mogu, kao i do sad«.

Pošto je Stanoje Glavaš odbio predlog da predvodi prvi srpski ustanak, izabran je Karadorde koji se takode isprva odupirao, braneci se da ne ume upravljati narodom i da je zao i ljut, pa hoce odmah da ubije, ali je skupština odlucila da je u tom casu i potreban takav covek, pa Crni Ðordije posta vožd Srbije.

Cuvar carigradskog druma

U borbama koje su usledile Glavaš je predvodio deo ustanika i pokazao se kao mudar i nadasve hrabar vojskovoda. Pri osvajanju Batocine bio je teško ranjen, ali boj nije napustio do samog kraja. Po svršenoj borbi seo je na jedan panj, razgolitio krvavo rame i rekao: »Sad idemo da osvajamo Jagodinu. Tamo ce nas Turci još žešce docekati. Neka ima mesta za drugo olovo«.

Godine 1806. kada je skadarski Ibrahim-paša udario na Deligrad, Glavaš je sa svojom vojskom tako branio okolinu Prokuplja da je od pušcane vatre i plamena sva Toplica gorela. Pojavio se tamo odakle ga Turci nisu ocekivali, jer je preko planina i šuma Jastrepca grunuo u grad. Borba je trajala citavu noc i Ibrahima-paša je na kraju bio prinuden da se povuce u Niš.

Sa propašcu prvog srpskog ustanka 1813.godine Glavaš je od nove turske uprave koja je tražila nacina da miroljubivim putem uspostavi saradnju sa ustanicima, postavljen za krsardera, cuvara carigradskog druma, ali je on 1814. godine pomogao novom ustaniku Hadži- Prodanu da pobegne iz zemlje, pa beogradski Skopljak-paša nareduje da ga uhvate živa ili mrtva. Opkoljen je u svojoj skromnoj kuci, gde je i poginuo, ne želeci da se preda. NJegova glava odnesena je u Beograd, a odatle su je njegovi rodaci, veštinom i otkupom u zlatu, vratili i sahranili u Glavaševom rodnom Glibovcu kod Palanke.

KOŽUVAR BLAGOJE PERIC(85) IZ RABROVA KOD KUCEVA CELOG ŽIVOTA ŠIO KOŽNU GARDEROBU KOJU SRBI SVE REÐE OBLACE

SRPSKA BUNDA NA SOLUNSKOM FRONTU

- Nekad ali i danas,bunde i kožuhe najcešce kupuju startije osobe,uglavnom ovcari i traktoristi,dok mladež i ne zna za ovakvu vrstu odece-Srpske bunde i u zemljama Evropske Unije

Kucevo.- Prva srpska bunda od prave i debele ovcje kože spasla je brojne srpske vojnike na Solunskom frontu, od velikog mraza i cica zime.U poslednjih sto godina i nekad popularni srpski kožuh,kao prepoznatljiv deo odece i tradicije, cuvao je najbolje svako telo od izmrzavanja.

Jedan od poslednjih kožuvara-curcija u okolini Kuceva, 85-godišnji Blagoje Peric iz Rabrova napravio je do sada više od 2.500 hiljade bundi od ovcije i jagnjece kože,1000 ženskih jeleka,muških kožuha sa rukavima…

-Koža mi prode kroz ruke 38 puta dok ga ne završim,od krojenja do poslednjeg uboda iglom,veli cika Blagoje koji je kožuvarski zanat izucio kod starog curcije Dušana Blagojevica.Dvadeset godina sam proveo u njegovoj radionici i tu me je "opio"specifican miris ovcije kože,.Tada sam rucno šio, kasnije sam kupio šivacu mašinu. I moji dedovi Stojan i Boca nosili su na sebi srpske bunde prelazeci golgotu srpskog fronta u Prvom svetskom ratu.

I nekad ali i sad, bunde i kožuhe najradije kupuju stariji ljudi,uglavnom ovcari, pastiri i traktoristi,da ih sacuva od jakog mraza.

U vreme Blagojevog momkovanja momci kožuvari lakše su, zahvaljujuci svom zanatu i spretnosti dolazili do lepih devojaka.

Štavljenje kože jedan je od najtežih poslova.Od cetiri ovcije kože napravi se nova bunda.

Koža se najpre suši napolju,zatim je zatopi u vodi gde stoji 24 sata, onda se cisti mesni sloj sa sipijom i takva stavlja u bure za štavljenje u koje se stavljaju mekinje, so, kukurznoi brašno.U buretu koža ostaje 18 dana,s vremena na vreme se meša i prevrce,onda se vadi, suši na suncu nekoliko sati i rucno teglji dok se sasvim ne ispravi.Ostaci sa kože se stružu gvozdenom teglicom.

Naberu se pecurke s drveta što se koriste kao kremen, pomešaju sa jagodama, i kuvaju u kazanu ili bakracu. Kad se dobije žuta farba za kožu ,pocinje krojenje. Koža se rasteže na površini od 120 cm. širine i 80 dužine.Kožna garderoba ušiva se curcijskom celicnom iglom i za jedan dan dobar majstor može da sašije 3 kožna grudnjaka a bundu tešku 5 kg, za 2 dana.

-Najmanje volim da ušivam dugmad-dodaje Blagoje .Muka me uhvati kad treba precizno da provucem kožnu petljicu.Hvala bogu, niko mi za ovih 60 godina nije vratio bundu ili kožuh. Moji sinovi, radeci u Švajcarskoj,poklonili su svojim gazdama za uspomenu srpske bunde, jeleke i kožuhe i to mi je mnogo milo. Moji unuci Mile i Rade 20-godišnjaci, samo ponekad mi, iz znatiželje, pomognu u poslu. Ma,znam ja da svako vreme ima svoje breme i svoju modu, ali mi je mnogo žao što sve manje mušterija ulazi u moju radionicu-završava svoje kazivanje Blagoje Peric.

LJ.Nastasijevic

U CENTRU ZA OBUKU KOPNENE VOJSKE

POCELA OBUKA DECEMBARSKE KLASE

U požarevackoj kasarni "Pavle Jurišic - Šturm" proteklog cetvrtka pocela je obuka vojnika decembarske generacije 2008.godine. Svecani pocetak obuke proglasio je komandant Centra, pukovnik Vinko Markovski uz prisustvo najodgovornijih starešina Centra za obuku kopnene vojske i tom prilikom vojnicima je poželeo uspešan tok obuke i da sa što boljim rezultatima završe istu. Obuka traje šest nedelja i u tom periodu vojnici ce izvršiti veliki broj gadanja i prakticnih vežbi za specijalnost za koju su regrutovani.

D.Dinic

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U BRADARCU

U CAST VELIKANA SRPSKE DUHOVNOSTI

Osma Svetosavska akademija u organizaciji manastira Rukumija i Mesne zajednice Bradarac u Domu kulture zapocela je himnom "Bože pravde" koju je izveo ženski hor "Barili" iz Požarevca pod upravom Katalin Tasic. Sa grandioznim delom Svetog Save, ne da su Srbi trajali nego i opstajali kroz vekove na ovim užasno promajnim balkanskim vetrometinama. Ima mnogo znamenitih Srba, ali nijedan nije više ucinio za svoju bracu Srbe, nego, upravo, Sveti Sava.

O velikom delu Svetog Save na posebno zanimljiv i nadahnut nacin govorio je otac Simeon, starešina manastira Rukumija. Sveti Sava prvi arhiepiskop srpski, sin Stefana Nemanje velikog župana srpskog, roden je 1169.godine. Kao mladic žudeo je za duhovnim životom zbog cega se u Svetoj Gori zamonašio. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je zajedno sa ocem svojim manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj zemlji, mirio bracu svoju zavadenu oko vlasti, mirio Srbe sa susedima njihovim i stvarajuci srpsku crkvu, stvarao je kroz to i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir medu sve balkanske narode i radio je na dobru sviju zbog cega je bio poštovan i voljen od sviju Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišcansku dušu koja nije propala sa propašcu države srpske. Skoncao je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bogojavljanje 12.januara 1236.godine. Telo mu je preneo kralj Vladislav u Mileševo, odakle ga Sinan paša diže i spali na Vracaru u Beogradu 27.aprila 1595.godine.

Vera cista i molitva cesta

"Ono što bi mogli da zapamtimo iz ucenja Svetog Save i da to praktikujemo u svome životu je da držimo veru cistu, a takode i molitvu cestu. Vera cista je ona vera koja nam je predata duhom svetim, kroz svete apostole i svete oce, koja je ustanovljena i utvrdena na sedam Vaseljenskih i deset Pomesnih sabora i koja je zapecacena krvlju naših mucenika, onih iz prvih vekova kao i srpskih novomucenika iz Prvog i Drugog svetskog rata. Dakle, da držimo veru cistu onako kako glasi u simbolu vere i da se vazda krstimo sa tri prsta, jer nema krsta bez tri prsta. Molitva treba da bude cesta, jer molitvom se sve dobija što je potrebno od onoga koji ostaje, od živoga Boga. Ko hoce da se moli Bogu i da mu molitva bude uslišena, on treba najpre da se pomiri sa Bogom. Ako se zamerimo sa prijateljem, a treba nam nešto od njega najpre treba da se pomirimo sa njim da bi nam on izašao u susret. Isto tako sa živim Bogom, sa našim tvorcem i nebeskim ocem, prvo treba da se pomirimo kroz svetu tajnu pokajanja i ispovesti i da tako uspostavimo taj blagosloveni poredak u svome životu i onda kada ištemo ono što nam je zaista potrebno mi cemo to i dobiti ne cekajuci dugo.

Ako covek nešto ište od Boga što ne bi bilo u njegovu korist ili ako prerano ište on to ne dobija. Dakle, u osnovi treba se pomiriti sa Bogom, pa onda se moliti Bogu. Inace, post, pokajanje, ispovest, pricešce, nas podsticu, odnosno tvaraju molitvenom izvoru naših duša. Ko pocne po tipiku, po pravilu crkvenom da posti i da se kaje za svoje grehe, on dobija želju da se moli Bogu. Ja to znam iz iskustva i obicno sami duh nas savetuje kako to da pocnemo. To je praksa duhovna i tako se pocinje duhovno živeti. Mi imamo i neke telesne potrebe, ali to je prolazno i za vreme. Ako postanemo trkaci za materijalnim dobrima, onda može nam se desiti da na pola puta lipšemo ili da propadnemo.

Svako selo i svaki grad ima groblje. Kada bi Srbi išli cešce puta na groblje, onda bi im dublje misli bile. Naša groblja su zarasla obicno u korov i drvece i slicno je stanje u dušama kao što je na grobljima zapustelim. A može covek da se seti bar na Zadušnice svojih predaka pa da ode da malo pogleda njihov grob i da tako njegove misli budu Bogu bliže, nego da potpuno zaboravi sve i trci samo za zemnim blagom. Sveti Sava je ostavio ono što bi retko ko danas mogao ostaviti. On je ostavio mogucnost da bude car nad srpskim narodom, jer je želeo svoju dušu da napaja onom energijom koja nije stvorena, onom energijom koju nam ne može dati ništa što je stvoreno. Ta energija je božja blagodat i njome se napaja svaka duša. Od koga blagodat božja odstupi, on se oseca potpuno praznim i zato mnogi danas srljaju u drogu i razne stvari, da bi to prazno mesto koje je predvideno za Boga živoga popunili necim tvarnim, necim što ne može nikada dušu covekovu napojiti. Ono što je potrebno za telo, to ne može napajati dušu, vec može samo da je obmane na kratko. Zato gledajmo da sledimo put Svetoga Save, da držimo veru cistu, jer danas je naša vera ugrožena više možda nego ikada u istoriji našoj krštenoj, novotarijama i novim nekim razmišljanjima i ucenjima. Cuvajmo se svega toga, držimo se Svetoga predanja, Svetoga pisma, a ako budemo u molitvi i postu i trudimo se da živimo pobožno sve ce nam biti jasno i ništa nam nece biti nejasno od onoga što se dešava u svetu i našoj crkvi", kazivao je otac Simeon.

U nastavku programa hor "Barili" se predstavio odlomkom iz liturgije Svetog Jovana Zlatoustog, Stevana Mokranjca, a recitacije "Na Vracaru", "Obracanje Svetome Savi" i "Prica o Svetom Savi" kazivali su Sandra Savic, Nenad Vasic i Marija Miljkovic, ucenici OŠ "Božidar Dimitrijevic - Kozica" u Bradarcu. Pod dirigentskom palicom nastavnika razredne nastave Dragana Milojkovica nekoliko izvornih melodija je izveo i orkestar mladih frulaša koga cine pet decaka i cetiri devojcice. Potom su se narodni pojci, braca Teofilovic predstavili pesmama: "Oj javore", "Ovce cuva Deli Magdalena", "Oj goro", "Marijo, bela kumrijo" i "Rosna livada".

Beseda o Svetom Savi

Prema recima profesora Vladimira Dimitrijevica duh otudenja je najopasniji duh i ovakvi susreti pomažu da se setimo naše maternje melodije, jer mi na tudim frekvencijama i melodijama ne možemo da živimo, vec samo možemo da venemo, da se sušimo i da nestajemo. Dobro, lepo i istinito su jedno i javljaju nam se kroz sina Božjeg i njegove ugodnike medu kojima je Sveti Sava jedan od najostvarenijih jevandeljskih ljudi. Svojim delom i životom on je postao zlatna dverka suncu pravde i nebeskom Jerusalimu u kome to sunce sija. Zato ga slavimo umivajuci oci njegovom hristolikom krasotom od koje smo se otudili svojom grehovnom pomra-cenošcu i rugobom obezboženosti. Jedna od najuzvišenijih pojava lepote pravoslavne vere je lepota bogosluženja.

"Po svetim ocima cije reci najdublje sintetizuje Jovan Kroštanski, crkva je nebo na zemlji, a hram to su zidovi podignuti oko svetog pricešca tj. oko svete liturgije. Sam hram je ikona, izgraden je na osnovi krsta simbola Hristove žrtve, a kruniše ga kupola koja je simbol Božje vecnosti. U tacki preseka krsta u oltaru je sveti presto na kome pociva Hristos pricešca. Zato je oltar ikona carstva nebeskog. Hram je takode ikona svega stvorenog, oltar duhovnog sveta, a naos sveta culnog. Hram je ikona Hrista kao bogocoveka, oltar predstavlja njegovu božansku, a naos ljudsku prirodu. Hram je ikona coveka kao takvog, oltar oznacava njegovu dušu, a naos telo. Ikonicnost bogosluženja je važna i za pravoslavnu samosvest.

Sveti Sava se trudio da srpsko bogosluženje uredi na najlepši i najbolji moguci nacin. Gradeci Hilandarsko bogo-službeno pravilo koje je posle preneo u Studenicu i Srbiju imao je pred sobom grcki uzor, ali i svetoduhovsku slobodu da ga upotrebi na korist svog naroda. Hilandar je bio prvo liturgicko sedište srpstva kao sastavni deo Svete Gore, koja je konacno uoblicila svetu liturgiju u crkvi kakvu danas znamo. U Hilandaru Sveti Sava je sastavio tipik svoje lavre i tom prilikom se ugledao na carski manastir Bogorodice Vergetide. U okviru rada na Hilandarskom tipiku Sveti Sava je prevodio ne samo bogoslužbene knjige sa grckog na srpsko - slovenski, nego je u bogoslužbene knjige uneo podrobna uputstva o tome kako Božje službe treba da se vrše. Iz Hilandara Sveti Sava je preneo bogosluženje u Srbiju. Po recima njegovog životopisca Dome-ntijana on je nastojao da svaki obrazac Svete Gore prenese u svoje otacastvo. Iz Studenice se proširio po srpskim manastirima, a iz manastira po hramovima i parohijama, jer monaštvo je uvek bilo izvor blagodatog bogo-službenog predanja", istakao je izmedu ostalog profesor Vladimir Dimitrijevic.

Na samom kraju ove tradicionalne duhovne manifestacije hor "Barili" je izveo Svetosavsku himnu i numeru "Na mnogaja leta".

D.Dinic

FESTIVAL POZORIŠTA BRANICEVSKOG OKRUGA “ŽIVKA MATIC”

BRANICEVO GLUMI ŽIVKI U CAST

Drugi po redu Festival pozorišta sa teritorije Branicevskog okruga otvoren je prošle srede u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac.

Publici se ispred organizatora obratio Dragi Ivic, podsecajuci da je glumica Živka Matic kojoj je posvecen festival prva koja je shvatila moc elektronskih medija, televizije i radija.

- Zadatak Centra za kulturu i našeg grada je da negujemo naše stvaralaštvo i naše vrednosti. Danas u 12 sati je jedna delegacija bila na grobu Živke Matic, položili smo suzu, upalili svece, setili smo je se i na taj nacin odali hrišcansku pocast. Veceras i narednih dana glumci ce joj davati pocast, rekao je Ivic.

Glumacka ostvarenja ocenjivao je žiri u sastavu: Bojan Gacevic, zamenik direktora Centra za kulturu, Snežana Mandraševic, glumica i Jovica Toškovic, glumac i reditelj.

Festival je podržao i Branicevski upravni okrug, te se sa velike scene obratio i nacelnik okruga, Goran Petrovic koji je otvorio ovu pozorišnu manifestaciju.

- Kulture i pozorišta nikad dosta. Ovaj festival pokazuje da se vracamo onim pravim kulturnim vrednostima, kao i to da Požarevac polako postaje centar kulturnih i pozorišnih dešavanja i to je ono što je jako znacajno za sve nas u okrugu. Festival je dao rezultate i ja ocekujem njegov razvoj u buducnosti, sa još više publike, sa još brojnijim prestavama.

Nakon svecanosti otvaranja na sceni su nastupili glumci pozorišta iz Velikog Gradišta sa predstavom “Da li je to bila ševa”.

U sedam festivalskih veceri redale su se predstave pozorišta sa teritorije Branicevskog okruga u kojima su glumci amateri pokazali entuzijazam blizak profesionalnom bavljenju ovom profesijom.

Završna svecanost donela je i pobednike:

Najbolju žensku ulogu ostvarila je Vesna LJubisavljevic u predstavi “Virus” pozorišta “Kastelum” iz Kostolca. Najbolja muška uloga, po oceni žirija je uloga Bogoljuba, Miroslava Mitrovica u predstavi “Pazarni dan” pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice. Najbolja predstava je “Da li je to bila ševa” Efraina Kišona u režiji Vesne Stankovic i izvodenju Kulturnog centra Veliko Gradište.

Urednik programa Centra za kulturu Dragi Ivic, poslednje veceri festivala rekao je:

- Ovo je uvod u festivalsko prolece Centra za kulturu i predstava koja je pobedila najgradena je time što ce ucestvovati na svecanom završetku 5. Amaterskih glumackih svecanosti “Milivojev štap i šešir” koje ce biti održane od 22. do 28. februara 2009.g.

Predstavnik strucnog žirija Snežana Mandraševic procitala je obrazloženje, istakavši glumacku uverljivost i posvecenost glumi glumaca amatera.

U Centru za kulturu naglašavaju da je ovaj festival pocetak, Požarevac ima tri vezana glumacka festivala, a namera je da se vrednosti na ovom planu razvijaju, jer to nece niko drugi uraditi umesto nas. Posecenost festivala posvecenog Živki Matic bila je iznenadujuce dobra, s obzirom na to da je tek drugi po redu. Publika je rekla svoje.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 17. januara do 23. januara 2009.godine u porodilištu Opšte bolnice „Dr Voja Dulic“u Požarevcu rodeno je 13 beba ,6 decaka i 7 devojcica.

Sinove su dobili: Daliborka Ristic i Marko Milic iz Makca, Jelena i Dejan Crnoseljanski iz Kostolca, Martina Radulovic i Jovica Jocic iz Majilovca, Mileva Pajic i Nemanja Vasic iz Požarevca, Aleksandra i Nenad Trajkovic iz Kuceva, Suzana i Goran Dragojlovic iz Voluje.

Kcerke su dobili: Nataša Popovic i Vladan Milenkovic iz Krepoljina, Tanja i Milorad Milenkovic iz Požarevca, Lidija i Branko Vasic iz Požarevca, Zorica i Slobodan Stojicevic iz Požarevca, Sanja i Nebojša Nešic iz Kostolca, Sabina i Senad Demi iz Kostolca, Tijana Dogancic i Milan Mitrovic iz Požarevca

HUMORESKA

SMETNJE NA VEZAMA

Kako je januar prebukiran praznicima, došlo je i do zastoja u raznim segmentima društva, ali i prirode.

Najpre u saobracaju, u telekomunikaciji, pa u medijima, narocito elektronskim.

Ovako se, kako objavljuje jedan medij verodostojno, otprilike dogodilo sledece:

”Kako prenose strane novinske agencije, na ulicnim borbama u Bagdadu, poginulo je tridesetak, a ranjeno 250...”

“Poslanika u Parlamentu Srbije, izjasnilo se sinoc na sednici koja je trajala do duboko u noc ili do rano ujutro, o budžetu za narednu...”

“Provalu i pljacku izvela je ista banda i u banci, u centru grada...”

“Pojavila se besna lisica, koja, na srecu, nikog nije ujela i zahvaljujuci brzoj intervenciji komunalaca...”

“Kontejneri su prepuni i mole se gradani, koji koriste cvrsto gorivo za ogrev da ne odlažu...”

“Dogovor oko izgradnje gasovoda kroz našu zemlju, takozvani “južni”...”

“Pol su zahvatile visoke temperature za ovo doba godine, tako da ce doci do globalnog otopljavanja i istrebljenja belog...”

“Pokrivaca nema u nižim predelima, ali je kolovoz klizav, pa se vozacima preporucuje opreznost na putu...”

“Za Evropu, moracemo za sacekamo do 2012. godine, kada cemo postati kandidat za...”

“Za odbornika je izjavio da su zakrpljene sve rupe u njegovoj...”

“Glavi stanovnika, tako da je standard gradana pao na najniže...”

“Grane se crne, nema snega, pa prema tome, ni Deda Mraza, da deci donese...”

“Probleme koje stvaraju nekontrolisano konzumiranje alkohola i ostalo...”

“Nam je još malo do ulaska u Evropu...”

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Mnogo smo jaki. Na pomen svetske ekonomske krize, srpski politicari se samo nasmeše.

- To nema na svetu, šta se u svetu dešava!

- Vlast je spremno docekala krizu. Postavila je nove kontejnere.

- On se dosta promenio, drugi je covek. Jer nikada nije mogao da bude prvi.

- Kakvo stezanje kaiša, kad mnogi opasuju pantalone kanapom!?

Miodrag Lazarevic

U ŠKOLAMA BRANICEVSKOG OKRUGA PROŠLE SREDE

POCELO DRUGO POLUGODIŠTE

Za sve osnovce i srednjoškolce kao i za njihove nastavnike i profesore, 21. januar u Srbiji pa samim tim i u školama Branicevskog okruga bio je prvi radni dan u ovoj godini. Prošle nedelje zavr-šen zimski raspust, zbog spajanja novogodišnjih i božicnih praznika, trajao je tri sedmice, u Vojvodini je poceo 24. decembra, dok je za ostale poslednji dan prethodne godine bio radni.

Za ucenike osmih razreda upravo zapoceto drugo polugodište završice se 29. maja, a za ostale osnovce 12. juna. Kada su srednjoškolci u pitanju oni u klupama ostaju do 19. juna, samo ce ucenici cetvrtih razreda gimnazija, godinu završiti nešto ranije, 22. maja.

S.E.

ZA ZDRAVSTVENE PREGLEDE I LEKOVE

POVECANA PARTICIPACIJA

Odlukom Upravnog odbora Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje, fiksna participacija za preglede kod lekara i za lekove, sa sadašnjih 20 treba da se poveca na 40 dinara. Odluka ce se primenjivati nakon saglasnosti Vlade Srbije i posle objavljivanja u Službenom glasniku. Istovremeno, promenice se i pozitivna lista lekova. Najveca novina svakako je ta što su mnogi preparati sa takozvane liste A1 prešli na listu A pa ce pacijenti osetiti olakšanje prilikom placanja jer ce placati samo participaciju od 40 dinara.U Zavodu za zdravstveno osiguranje isticu da nikada svi lekovi ne mogu biti na listi onih koji se izzdaju na recept, jer toga nema nigde u svetu, ali je evidentan trud nadležnih da se sve terapijske grupe pokriju lekovima na najbolji nacin.

S.E.

VIŠE CENE MESA OD 5 - 10 ODSTO

UDAR NA DŽEP POTROŠACA

Prodaja mesa i mesnih preradevina nakon Novogodišnjih praznika osetno je smanjena, ali i pored toga svinjsko meso je poskupelo za 10 odsto tako da kilogram košta oko 500 dinara, dok se junetina približila ceni od 600 dinara za kilogram. Prema recima trgovaca ekonomska kriza je pocela da utice na kupovne navike potrošaca, tako da se sve više kupuju jeftiniji mesni proizvodi. Preradivaci smatraju da je glavni razlog povecanja cena u maloprodajnim objektima smanjena ponuda tovljenika cija je cena na stocnoj pijaci narasla na 160 dinara, sa tendencijom daljeg rasta. Takode, najavljuje se i povecanje cene pileceg mesa za 10 odsto tako da se umesto sadašnjih 200 dinara, ocekuje rast na 220 dinara po kilogramu.

Prema najavama zvanicnika, aprila meseca struja bi mogla da poskupi u visini od 8 odsto, što bi lancano moglo da dovede do poskupljenja i ostalih proizvoda.

D.D.

PLAcANJE USLUGA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEcA

NOVOGODIŠNJE IZNENAÐENJE IZ „VODOVODA“

- Umesto da na šalteru dobiju obracun i plate utrošak vode, samocitaci ubuduce samo prijavljuju stanje vodomera, zatim im se na kucnu adresu dostavlja obracun pa tek potom dolaze na šalter da izmire obavezu!

Godinama, samocitaci – potrošaci vode u Požarevcu svakog meseca na šalteru javnog komunalnog preduzeca „Vodovod i kanalizacija“ donose stanje utroška vode, sacekaju obracun (operacija koja na racunaru traje manje od minut) i odmah plate vodu. Od nove godine ovu kategoriju potrošaca vode na šalteru je cekalo neprijatno iznenadenje: mogli su samo da prijave utrošak vode, ali ne i da izvrše placanje. Moraju da kod kuce sacekaju obracun pa ponovo da dodu i izmire obavezu!

Neko je smislio da bi gradani mogli malo više da šetaju (dva puta umesto jednom mesecno) i tako pokažu vecu pažnju NJ.V. ŠALTERU.

Poslovne banke nude gradanima da za njih obave placanje svih komunalnih dažbina, ali naravno, za odredenu proviziju. Sa njihove strane to je u redu. Za poslovne ljude i dobro platežne gradane to je takode u redu. Ali vecina gradana niti su u nekom biznisu niti su dobro platežni. Zašto bi sebi nametali još jedan trošak – placanje usluga banci.

Prica se da ce ubuduce radnici ovog javnog preduzeca svakog meseca ocitavati sva brojila a zatim ponovo posetiti svakog potrošaca i uruciti obracun za placanje.

Na Šalteru obaveštavaju da se ne mora dolaziti da bi se prijavilo stanje vodomera: to se može uciniti i telefonom (koliko je to pouzdano?). Zašto bi neko morao da pravi telefonske troškove? I šta ako nema telefon?

Ova novotarija „Vodovoda“ vraca u opticaj davnašnju ideju o objedinjenoj naplati usluga javnih preduzeca. Naime, pre svih ovih kriza i nedaca postojala je ideja da poput Beograda i još nekih gradova naša J.P. obrazuju zajednicku službu naplate, kako bi gradanin na jednom mestu izmirio sve racune. Ideja je kod gradana prihvacena sa oduševljenjem ali je kod J.P. naišla na snažan otpor. Motiv njihovog neslaganja sa ponemutom idejom bio je u cinjenici da ce se izgubiti uvid u dnevni priliv novca i time bi se ugrozila dnevna likvidnost. Kao da komunalna J.P. nisu sva vezana za Gradsku upravu i budžet; kao da ne postoji mesto za njihovo medusobno usaglašavanje.

I danas je ta ideja dobra. Od dela prekobrojnih radnika mogao bi se osnovati servis za naplatu komunalnih usluga. Time bi se izbeglo novo umnožavanje birokratije, a na jednom šalteru gradanin bi platio svoje obaveze.

Postoji i druga, kompromisna ideja: da svako od J.P. prima uplate gradana korisnika usluga tog i svih drugih J.P., a da se potom oni medusobno obracunavaju. To je takode izvodljivo. A tu je gradska vlast da pomogne.

Bogdan ŽIVANOVIC

PREDŠKOLSTVO

“IDEJA”, ILI – “RAZMRDAVANJE MISLI”

U svecanim salonima Gradske skupštine Požarevac, prošle nedelje održana je promocija knjige “Ideja”, autorke Ružice Begovic, vaspitacice pocarevacke Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov”.

“Ideja” je treca knjiga iz pera jedne od najstarijih i najiskusnijih vaspitacica, kao i dve prethodne, nastala kao kruna brojnih aktivnosti u vrticu “Neven”, aktivnosti ciji su inicijatori i kreatori deca, kojoj su podršku davali i vaspitaci i roditelji. “Ideja” još jednom potvrduje da je Ružica nesvakidašnje posvecena budenju i podsticanju decje radoznalosti, istraživackog duha, mašte i logickog rasudivanja u procesu sticanja novih znanja, razumevanja i, ako bi se, makar bilo i nedoreceno, moglo reci – ucenju života.

Savetnik za predškolstvo u Ministarstvu prosvete Republike Srbije, Vesna Dasukidis, citaoca u knjigu uvodi ovako:

“Knjiga pred nama daje nam mogucnost da zavirimo u svet vrsnog vaspitaca, vaspitaca istraživaca, za koga je svaka situacija potencijalna mogucnost za zajednicko ucenje i zajednicko razvijanje ideja koje su potekle od dece. Ružica pokazuje izuzetnu osetljivost za specificne potrebe svakog pojedinog deteta i neguje pristup koji uzima u obzir ono što svako dete nosi sa sobom. Deca u aktivnost unose svoju licnost, licna iskustva, stavove, veštine... Ideja svakog deteta se docekuje sa izuzetnom pažnjom i brižljivo se nudi ostaloj deci, da bude podsticaj za kreaciju, novi smer za dalji razvoj dogadaja, ili, iznenadujuci preokret aktivnosti...”

Prof. dr spec Oliver Momcilovic, sa “Megatrend” univerziteta kaže:

“Prirodna potreba vaspitaca da svom poslu da stvaralacki doprinos i tako ostvari uspeh. Prirodna potreba svakog deteta jeste da raste, da se razvija, da voli i bude voljeno, da saznaje nešto novo, uci, stvara, da slici ili da se razlikuje od drugih... Autor ove knjige, kroz prakticne primere iz svog dugogodišnjeg iskustvenog rada, pomaže deci i usmerava ih da se pravilno razvijaju...”

Direktor Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov”, M sc Dragan Nikolic, pozdravljajuci veoma veliki broj posetilaca promocije, porucio je:

- Retka je prilika da jedan vaspitac promoviše svoju trecu knjigu. Cast nam je i ponos što smo svi mi bili uz Ružicu u celoj prici. Ružica je jedna od retkih vaspitaca koji na zalasku karijere ima toliko volje, snage i upornosti da još doprinosi praksi i struci i da bude jedan oslonac a i pomoc u radu sa novim vaspitacima koji tek ulaze u proces rada, spremna da im prenese sve svoje doživljaje i iskustva, pruži punu pomoc u periodu kada pocinju profesionalni rad u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Meni je cast i ponos što sam na dolasku u ovu Ustanovu zatekao Ružicu i mogao od nje dosta toga da naucim.

Autorka, Ružica Begovic, vaspitacica:

- Cesto me pitaju: Šta ja to radim? Ja, vaspitac, cime se ja to bavim? Ako bih rekla akademskim jezikom, onda je, svakako, podsticanje kreativnosti kod predškolske dece. Ali, mi cemo reci “našim” jezikom: razmrdavanjem misli. U knjizi “Ideja”, želela sam da, zajedno sa decom, otkrijem divni svet igre, ljubavi, mašte, srece i lepote. Svakodnevno nas je cegao svet saznanja, istraživanja, uzbudenja i avanture. Trudili smo se, stvarali, uvidali i cinili greške, ali i dobre poteze. Sve se, u suštini, svodi na jedno: da danas bude bolje nego juce, imajuci pravo na izbor, slobodu, slabosti i podsticaj. Zato, dozvolite da se zahvalim svim roditeljima koji su, zajedno sa mnom, ucestvovali u odrastanju nas samih, ali i njihove dece sa nama. Mojim malim drugarima – hvala! Hvala im što su mi dozvolili da im bar na tren dotaknem život. Ponosna sam. Danas su to dobri daci, studenti, lekari, profesori, inženjeri, i po koji doktor nauka. Ali, pre svega, dobri i divni ljudi. Hvala mojim mentorima i kolegama sa kojima sam i danas.

Na pitanje autorke knjige “Ideja”, hoce li Požarevac dobiti još koju “kucu, tako lepu, sa puno prozora, na svakom prozoru po jedna cupava glavica...”, predsednik gradske Skupštine Miomir Ilic je obecao:

- Izražavajuci posebno zadovoljstvo što sa svima vama prisustvujem ovako divnoj promociji trece knjige Ružice Begovic, jednog od vaspitaca najbolje Predškolske ustanove u Srbiji, koja je taj epitet zaslužila sa svojim vaspitnim kadrom, roditeljima i našom lepom i pametnom decom, koristim priliku da kažem da je Skupština i do sada, a i ubuduce ce izdvajati znacajna sredstva za dalji razvoj ove Ustanove. Natalitet raste u našem kraju, trenutna je potreba za smeštaj još oko 500 mališana, odlucni smo da ove godine obezbedimo sredstva za još jedan objekat za realizaciju predškolskog programa, porucio je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca.

Promociju knjige uvelicali su svojim nastupom ucenik požarevacke Muzicke škole “Stevan Mokranjac Danilo Stanimirovic i prof Slavoljub Tasic, kao i mališani Decjeg hora požarevackog vrtica “Neven”.

D. Milenkovic

UDRUŽENJE PCELARA

SKUPŠTINA I EDUKACIJA

Na redovnoj godišnjoj skupštini gradskog Udruženja pcelara, održanoj krajem prošle nedelje, pored sumiranja rada u prošloj i donošenja programa rada za ovu godinu, razmenjena su iskustva i ideje, a okupljanje je iskorišceno i za edukaciju. Predavac, prof Sladan Rašic sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu govorio je o bolestima pcela i nacinima da se svi problemi u pcelinjaku reše bez narušavanja zdravstvene ispravnosti i bezbednosti pcelinjih proizvoda.

- Na podrucju grada Požarevca uclanjeno je oko 200 pcelara. Prošla godina bila je izuzetno loša, SPOS je proglasio elementarnu nepogodu. Racunamo da ce iskustvo, edukacije koje smo organizovali tokom zime i povoljne vremenske prilike uciniti da godina pred nama bude bolja i medonosnija, - kaže Rade Peric, predsednik požarevacog Udruženja pcelara.

Skupu su prisustvovali i predstavnici samouprave: nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic, narodni poslanik Žarko Pivac i clan Gradskog veca Sladan Stevic.

D. M.

VELIKO GRADIŠTE

ZA KRST CASNI

U organizaciji SPSO Veliko Gradište održano je po drugi put taknicenje u plivanju za Casni krst na Bogojavljanje 19. januara.

Nekada tradicionalno plivanje vremenom je zaboravljeno, ali se crkva potrudila da obnovi ovaj sveti dogadaj koji je postao pravi praznik za Gradištance.

Plivanje za Casni krst predstavlja viteški cin, cin hrabrosti, a smatra se da pobednik ima srecu i duhovno blagostanje citave godine.

Ove godine prijavilo se cetiri takmicara: Nenad Neškovic, Igor Panajotovic, Goran Petrovic i Dejan Lazic.Kao i prošle godine Goran Petrovic je uspeo da prvi dopliva do krsta, koji je bio privezan na camac granicne policije.Pobednik u plivanju za Casni krst dobio je od strane organizatora ducat, a svi takmicari nagradeni su ikonama.

Ovaj dogadaj privukao je preko 500 Gradištanaca, koji su burnim aplauzom nagradili sve plivace, i zajedno sa sveštenicima uzneli molitve Gospodu za zdravlje i blagostanje u ovoj godini.

Bogojavljenski dan predstavlja jesdan od najsvetijih dana u Pravoslavnoj crkvi, jer se tog dana Gospod Isus Hristos krstio u reci Jordanu. U srpskom narodu postoji niz verovanja vezanih za Bogojavljanje.Tog dana – veruje se – da sve vode na svetu zastanu, i sve su osvecene Duhom svetim.

Sveta voda koja se tog dana deli vernicima cuva se u domovima i koristi se kao lek i okrepljenje duše.

SPCO Veliko Gradište je obnavljanjem ovog viteškog cina uspela da povrati tradiciju i ovaj divan obicaj ponovo uspostavi u Velikom Gradištu na radost svih Gradištanaca.

Snežana Radulovic - Kostic