Header

PORUKA SOCIJALISTA POŽAREVCA SA TRADICIONALNOG PREDNOVOGODIŠNJEG SUSRETA

OKRENUTI BUDUCNOSTI

- Na skupu su svecano urucene partijske knjižice novim clanovima medu kojima je najviše mladih

- SPS je bila i ostala partija sa programom bliskim svakom našem gradaninu bez obzira na stepen njegovog obrazovanja. Takav program smo vremenom, kroz kongresna dokumenta nadogradivali i usavršavali ne dozvoljavajuci da se prošlost zaboravi, a sa njom i naš predsednik Slobodan Miloševic. Prošlost je stožer naše buducnosti kojoj se okrecemo sa novim, savremenijim programom, porucio je lider socijalista Grada Požarevca Miomir Ilic uoci Nove godine, na tradicionalnom skupu u Gradskom odboru uprilicenom povodom završetka jedne, a pocetka nove kalendarske godine. SPS je prema njegovim recima tokom 2009. doživeo veliki politicki uspon u Srbiji, a u Gradu Požarevcu socijalisti su dokazali da bez njihovog ucešca u vlasti, nema razvoja ove sredine.

--Uvek smo bili u vrhu. Ni 2000. godine Socijalisticka partija nije izgubila na ovim prostorima, samo je vlast prepustila drugima da pokažu šta znaju, i oni su to pokazali. Nedavna izborna pobeda socijalista u Kostolcu u kome se odlucivalo o sastavu skupštinske vecine nove Gradske opštine takode govori o tome koliko gradani veruju SPS-u, istakao je Ilic koji je u nastavku najavio Kongres u ovoj godini u kojoj SPS obeležava dve decenije postojanja. Potencirajuci potrebu za novim idejama, novim kadrovima i podmladenim clanstvom, on je podvukao da se, zarad tih zahteva, nikako ne bi smelo zaboraviti na one ljude koji su partiju sacuvali u njenom izvornom obliku.

Da SPS nije “mala stranka za potkusurivnje” i “minimizirani ucesnik u Vladi Srbije”, Ilic je ilustrovao navodeci primere clanova SPS-a koji se trenutno nalaze na veoma odgovornim funkcijama u Vladi Srbije. To su Ivica Dacic, zamenik premijera Vlade i ministar unutrašnjih poslova, zatim “covek iz naroda” i pravi operativac bez koga ne bi bilo nastavka Koridora 10, Milutin Mrkonjic na celu Ministarstva za kapitalne investicije. Odgovorne poslove trenutno obavljaju i Žarko Obradovic, ministar prosvete kao i Petar Škundric na celu Ministarstva energetike koje ce u cilju razvoja energetskog kompleksa i zapošljavanja mladog naraštaja na ovim prostorima, uložiti 800 miliona evra.

Polazeci od potrebe da Srbija, a sa njom i podrucje Grada Požarevca treba da se brže razvijaju, SPS je pre godinu dana u Skupštini Grada formirao koaliciju sa Demokratskom strankom. O bilansu tog zajednickog rada Ilic je rekao:

- Ostvarili smo visok stepen razumevanja i podrške. Zakonodavna vlast je uspešno sprovodila odluke na predlog izvršnog organa, Gradskog veca na cijem se celu nalaze predstavnici DS-a. Od januara do decembra 2009. godine održali smo 11 sednica Skupštine, doneto je 29 veoma znacajnih odluka i 33 rešenja i to najbolje govori o radu naše lokalne samouprave. U 2009. došlo je i do promene Statuta Grada Požarevca odnosno do realizacije ideje o osnivanju Gradske opštine Kostolac. Sprovedeni su i izbori u Kostolcu po kojima je najveci broj glasova dobila Socijalisticka partija osvojivši pet mandata, DS-u je pripalo cetiri mesta, SNS-u takode 4, G 17 plus ce imati dva, GG takoce dva i SPO jednog odbornika. Sredinom januara konstituisacemo Skupštinu u kojoj ce vladajucu koaliciju ciniti stranke koje su trenutno na vlasti i u Republici, a i u lokalnoj samoupravi Grada Požarevca, najavio je Ilic koji se na kraju svog obracanja zahvalio svima koji su u proteklih godinu dana, u interesu razvoja Grada, uspešno saradivali sa SPS-om.

U nastavku svecanosti, novim clanovima partije medu kojima je najviše mladih, urucene su clanske knjižice.

M. P.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO G 17 PLUS POŽAREVAC

“ZAPAŽEN DOPRINOS BOLJITKU NAŠEG GRADA”

Uoci stupanja Nove 2010. godine, u Opštinskom odboru G 17 plus Požarevac, uz praznicne cestitke gradanima, sumirani su rezultati rada, sa akcentom na doprinosu u aktivnostima grada, Skupštine i Veca.

Na poslednjoj konferenciji u staroj 2009. godini govorili su predsednik OO G 17 plus, Zoran Stokic, zatim, direktorka Zavoda za javno zdravlje Požarevac, Zorica Mitic, direktor JKP “Parking servis” Požarevac, Slavko Živkovic, i predsednik Omladinske mreže i clan IO Omladinske mreže G 17 plus za Branicevski okrug, Miloš Cvetanovic.

Opštinski odbor G 17 plus Požarevac trenutno broji 757 clanova, u 33 mesna odbora i 8 povereništava u seoskim mesnim zajednicama. Krajem 2009. godine finalizovano je reorganizovanje stranke, u korak sa dobijanjem statusa grada.

-Naši dalji zadaci jesu jacanje infrastrukture stranke, jacanje rada svih odbora, pojacan timski rad, puna posvecenost našim biracima.., istakao je izmedu ostalog predsednik Zoran Stokic, osvrnuvši se neke od prošlogodišnjih aktivnosti stranke:

- Znacajan deo našeg ucešca u radu lokalne vlasti ogleda se pre svega u ucestvovanju u obezbedivanju 70 miliona dinara za rekonstrukciju puta Požarevac- Kostolac, zatim, 40 miliona dinara za ulicu Knez Milošev venac, 7 miliona dinara za dovršetak aneksa Sportske hale u Kostolcu i Nacionalni gimnasticki centar u Požarevcu. Naše ucešce takode se ogleda i u tome što je u Ministarstvu omladine i sporta odabrano 14 gradova u Srbiji, medu kojima i naš Požarevac, cime smo obezbedili izgradnju pic terena u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”.

Zorica Mitic je uz pozitivnu ocenu aktivnosti stranke rezimirala i rezultate Zavoda za javno zdravlje, koji “pokriva” Branicevski i Podunavski okrug: “Neprekidno smo radili na ostvarivanju zadatih ciljeva i programa i zadovoljna sam onim što su svi radnici Zavoda postigli. S tim što bismo se morali pohvaliti i Ugovorom, koji su laboratorije našeg Zavoda potpisale sa Ministarstvom poljoprivrede za analizu namirnica.”

Slavko Živkovic takode je pozitivno ocenio angažovanje stranke G 17 plus: “U 2009. godini u svim aktivnostima grada, Skupštine i Veca aktivno su ucesvovali clanovi G 17 plus. Naši odbornici i šef odbornickog kluba su aktivno ucestvovali u pripremama i donošenju odluka u Skupštini koje su bile u interesu grada. Gradsko vece imalo je blizu 80 sednica i naši clanovi su i tu dali zapaženi doprinos boljitku u našem gradu.”

Ispred najmladih aktivista stranke G 17 plus govorio je Miloš Cvetanovic: “Omladinska mreža okuplja 200 clanova, starosti do 28 godina, i taj broj se stalno uvecava. U protekloj godini ucestvovali smo u svim politickim dešavanjima, u akcijama koje su od znacaja za omladinu u Požarevcu i Branicevskom okrugu.”

A. M.

SA SVECANE SEDNICE UDRUŽENJA RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA POŽAREVCA

JAVNA ZAHVALNOST ZA PRUŽENU POMOC

Udruženje ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca, u Požarevcu postoji godinu dana i povodom godišnjice od formiranja, poslednjih dana protekle godine, tacnije 22. decembra, održana je svecana sednica ovog Udruženja. Skupu su, pored clanova Gradskog i predstavnika Republickog udruženja RVI i PPB, prisustvovali i gosti: Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine Grada Požarevca sa saradnicima, Dragan Jovanovic, direktor PD “TE KO Kostolac”, Perica Mojovic, direktor PD “Autotransport Kostolac”, Slobodan Jovic, direktor JKP “Komunalne službe” i Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta.

Skup je otvorio Ivan Blažic, predsednik Skupštine udruženja, a o jednogodišnjem radu i zadacima u narednom periodu govorio je Tomislav Ilievski, predsednik Izvršnog odbora. On je u svom izlaganju skrenuo pažnju na probleme koje Udruženje ima, a posebno na znacaj obezbedenja prostorija za rad clanova. Predsednik je apostrofirao i težak položaj ratnih vojnih invalida, njihovo zapošljavanje, školovanje dece...

Na skupu je izrecena javna zahvalnost direktorima PD “TE KO Kostolac” Draganu Jovanovicu i “Autotransporta Kostolac” Perici Mojovicu za humani gest. Zahvaljujuci njihovom zalaganju, naime, 11 porodica ratnih vojnih invalida i poginulih boraca Požarevca, obezbedeno je za tekucu grejnu sezonu sa po 5 tona uglja.

M. P.

NJEGOVO PREOSVEŠTENSTVO VLADIKA BRANICEVSKI GOSPODIN DR IGNATIJE MIDIC POVODOM PRAZNIKA HRISTOVOG ROÐENJA

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI

Povodom velikog hrišcanskog praznika, radosti Hristovog rodenja, koje je zauvek promenilo istoriju, donosimo vam reci NJegovog preosveštenstva episkopa branicevskog gospodina dr Ignatija Midica.

O suštini Božica

“I ove godine želim da vašoj ljubavi uputim pozdrav radosti: Mir Božiji. Hristos se rodi. Zaista se rodi, poceo je svoje obracanje NJegovo preosveštenstvo vladika branicevski gospodin dr Ignatije Midic:

-Ovo je veliki, jedan od najvecih hrišcanskih praznika. To je dogadaj koji ukazuje da je Bog postao covek, drugo lice Svete Trojice. Sin Božiji je postao covek radi nas i radi našega spasenja. Ili, kako kažu Sveti Oci, Bog je postao covek da bi covek postao Bog.

-Sva suština ovoga praznika i sav njegov smisao se nalazi u tome da u jedinstvu samo sa Bogom možemo živeti vecno. Sva priroda u jedinstvu sa Bogom kroz coveka može jedino da postoji zato što po ucenju svetih Otaca i onoga što nam Sveto pismo govori, ovaj svet je stvoren ni iz cega. Dakle, ima svoj pocetak i po svojoj prirodi nema sile koje mogu da ga drže u postojanju, osim u tom odnosu sa svojim Tvorcem. I to je upravo dato coveku da on u stvari bude taj koji ce sjediniti citavu tvorevinu sa Bogom i da na taj nacin i tvorevina i covek budu vecno živa bica. Tako je Bog iz ljubavi svoje prevelike zaželeo i zbog toga je stvorio svet.

-U tom kontekstu Sveto pismo, još Staroga zaveta, koje je bila priprema za ovo što ce se dogoditi u Novom zavetu, za rodenje Hristovo govori o tome da je covek ikona Božija. Samo stvaranje coveka po ikoni Božijoj ukazuje na taj buduci dogadaj sjedinjenja svetvorevine preko coveka sa Bogom. Ili da, bolje receno, kažemo da je to želja Božija bila kada je stvarao svet i ta želja se projavljuje kroz stavaranje coveka. Ta želja je upravo to da sav svet kroz coveka postane zajednica Bogom kao veliki covek... Tako su i Sveti Oci gledali na coveka kao na jedan mikrokosmos u velikom kosmosu. Kao jedan mali svet u jednom velikom svetu i kao veliki svet u malom.

-Svaki covek nosi u sebi citavu tvorevinu, svu prirodu, sve kosmose i vasione. To se može videti u nekim osobnim trenucima kada coveka prepoznamo kao licnost, kada u stvari i shvatimo da je on zaista nosilac postojanja svega što postoji. To se dešava u tom odnosu ljubavi koji imamo sa drugim covekom. A, to je opet zbog toga što samo u tom odnosu prepoznajemo coveka kao licnost.

-Tako kada se jadna licnost koju volimo izgubi, tada, u stvari, vidimo da citav svet se gubi i da on nema smisao da postoji. Ali isto tako dok imamo zajednicu s jednom licnošcu, dok je volimo, tada u njoj volimo citav svet i sve nam izgleda lepo i sve nas podseca na tu licnost koju volimo.

Liturgijska zajednica

“Mi praznike slavimo liturgijski. Na taj dan služimo liturgiju obeležavajuci praznik, kaže njegovo preosveštenstvo vladika branicevski gospodin dr Ignatije Midic i nastavlja:

-Liturgija nije samo secanje na nešto što se dogodilo u prošlosti. Liturgija je zapravo sabranje Duhom Svetim, sjedinjenje sa Hristom, Gospodom koji se rodio u Vitlejemu radi nas. Zato što on je taj koji sjedinjuje sada u svojoj licnosti Boga i svet, a mi, kao stvorena bica , kao slobodna bica, ako želimo da se sjedinimo i mi sa Bogom, tada dolazimo u jedinstvo sa Hristom. To se manifestuje kad god se sabiramo na svetu liturgiju. Liturgija je uvek po Svetim Ocima bila ikona toga konacnoga sjedinjenja svega u Hristu.

-Zato mi i ovaj veliki praznik, kao i sve druge praznike koji su vezani za Hrista, slavimo liturgijski. Što ce reci, sabiramo se na jednom mestu i na taj nacin izražavamo da želimo zajednicu sa Bogom, zajednicu sa Bogom u Hristu.

“Povodom tog velikog dogadaja koji nam osigurava život vecni želeo bih da vas pozdravim i da vam cestitam nastupajucu Novu godinu. Da Gospod bude posrednik, kao što i uvek jeste za sve nas i kroz ovo rodenje Hristovo da se nadamo i poslednjem cinu, poslednjem dogadaju koje je Gospod obecao, a to je uskrsenje mrtvih i život buducega veka.

Mir Bižiji. Hristos se rodi. Zaista se rodi.”

A. M.

BADNJE VECE I BOŽIC U NOVOKOSTOLACKOJ PAROHIJI

SLOŽNI U LITURGIJSKOJ ZAJEDNICI

Radost Hristovog rode-nja obeležena je u novo-kostolackoj parohiji pa-ljenjem badnjaka, “pesmom” crkvenih zvona i sveca-nom liturgijom prire-denom u novosagradenoj kostolackoj crkvi, pos-vecenoj velikom vizantijskom svešteniku Svetom Maksimu Ispovedniku.

Ove, kao i proteklih godina, žitelje Kostolca i okoline okupio je u liturgijskoj zajednici nadležni paroh, sveštenik Aleksandar Mihailovic.

A.M.

ODRŽANA 11. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE ŽABARI

VAŽNE ODLUKE ZA DUGOROCNI RAZVOJ

Na jedanaestoj sednici Skupštine opštine Žabari kojom je predsedavao Momir Blagojevic, razmatrano je 9 tacaka dnevnog reda, a prisustvovalo je 29 odbornika. Najpre je vecinom glasova doneta Odluka o usvajanju Lokalne strategije održivog razvoja opštine Žabari za period 2010 - 2014.godine. Sredstva za njenu implementaciju su predvidena delom iz budžeta opštine, a delom iz sredstava obezbedenih od donatora, a što ce se regulisati Akcionim planom.

Potom je sa 26 glasova za, doneta Odluka o usvajanju Lokalnog akcionog plana za rešavanje pitanja i unapredenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica u opštini Žabari u periodu 2010 – 2014.godine. Inace, u Žabarima trenutno privremeni boravak ima 49 izbeglih iz bivših republika SFRJ sa priznatim statusom izbeglice, oko 350 lica koja su dobila državljanstvo Republike Srbije i 124 interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije. Mnogi od njih nisu rešili svoja stambena i egzistencijalna pitanja. Medunarodna organizacija za migracije IOM u saradnji sa lokalnim zajednicama opština i gradova inicirala je izradu Lokalnog akcionog plana za unapredenje položaja izbeglica i interno raseljenih lica. Osnovni cilj primene lokalnih planova jeste da definiše ciljeve koji bi se zasnivali na sveobuhvatnoj analizi stanja i ukljucivanje u sve segmente života izbeglih i interno raseljenih lica. Lokalni plan se zasniva na poboljšanju stambenih uslova života, poboljšavanju zapošljavanja, uslova školovanja, socijalnih uslova života izbeglih i interno raseljenih, kao i sredivanju i urbanizaciji opštine.

O Akcionom planu za mlade 2010 – 2014.godine govorila je Nadica Ivkovic, menadžer Kancelarije za mlade u opštini Žabari. Odlukom Opštinskog veca u avgustu 2009.godine osnovana je Kancelarija za mlade, a u septembru potpisan je ugovor izmedu Ministarstva omladine i sporta i opštine Žabari i dobijena su finansijska sredstva za izradu LAP -a u iznosu od 199.820 dinara. “Angažovani su eksterni konsultanti NVO “Centar za društveno – ekonomski razvoj” iz Jagodine koji nam je pomogao u izradi ovog dokumenta. Izvršeno je istraživanje stavova mladih i rezultati tog istraživanja nalaze se u LAP -u. Kao najveci problem prepoznata je narkomanija, a polovina mladih želi da ode iz opštine. Održano je nekoliko sastanaka na temu mladih sa ljudima iz lokalne samouprave, a vodena je i javna rasprava. Nakon detaljne analize trenutnog stanja (geografski, demografski podaci, stanje privrede, kljucni akteri, finansijski resursi, SNJOT analize, potreba i stavovi mladih), napravljen je jedan presek stanja u našoj opštini. Definisani su strateški pravci, ciljevi i prioriteti”, rekla je Nadica Ivkovic.

Tri prioriteta Kancelarije za mlade su: jacanje kapaciteta Kancelarije za mlade i osnivanje volonterskog aktivizma mladih, unapredivanje svih oblika zapo-šljavanja, samozapošljavanja, preduzetništva mladih i negovanje zdravih stilova života i pomoc mladima koji su socijalno ugroženi. LAP je u potpunosti uskladen sa Nacionalnom strategijom za mlade koju je usvojila Vlada Srbije, kao i sa drugim strateškim dokumentima opštine Žabari, a to su Strategija razvoja socijalne zaštite i Strategija održivog razvoja. Usaglašenost ovih strategija vodi ka jednom harmonicnom radu i istom cilju, a to je podizanje ukupnog kvaliteta života mladih u opštini Žabari. Odluka o usvajanju Akcionog plana za mlade 2010 – 2014.godine doneta je sa 23 glasa za.

Usledilo je razmatranje Odluke o komunalnom uredenju. Opštinska uprava je predložila Vecu, s obzirom na ono što se pokazalo u dosadašnjem radu inspekcijskih službi, da je neophodno da se dosadašnja Odluka o komunalnom uredenju uskladi sa realnim potrebama koje su nadležne službe utvrdile prilikom svog rada. Odlukom je obuhvaceno sve, pocev od toga šta podrazumeva komunalno uredenje, pa onda nadalje, kako i na koji nacin treba vršiti uredenje naselja, privremeno zauzece javnih površina, jer do sada jednim delom starom Odlukom o komunalnom uredenju prilikom izlaska na teren, nadležni inspektori nisu imali mogucnosti da u konkretnim situacijama svojim rešenjima, odnosno zakljuccima rešavaju probleme koji su se pojavljivali na terenu. Odluka o komunalnom uredenju usvojena je sa 22 glasa za, a zatim vecinom glasova doneta je i Odluka o utvrdivanju naknade za uredenje gradevinskog zemljišta na podrucju opštine Žabari. Na kraju sednice sa 25 glasova za, razrešen je dosadašnji predsednik Upravnog odbora Doma zdravlja Žabari, a za novog je imenovana Vesna Peric iz Vlaškog Dola.

D.Dinic

PD „TE- KO KOSTOLAC“: DIREKCIJA ZA PROZVODNJU ELEKTRICNE ENERGIJE PRVIH DANA 2010. GODINE

U ZNAKU POTISKIVANJA

Prema nezvanicnim, odnosno još ne verifikovanim proizvodnim rezultatima, blokovi Termolektrana Kostolac su zakljucno sa 31. decembrom 2009. godine proizveli 5.897.145.000 kilovat-casova elektricne energije ili 6,7 procenata više od planiranih 5.528.000.000 kilovat sati. Rec je o rekordnoj godišnjoj proizvodnji elektricne energije od kada se zvanicno beleži proizvodni ucinak. Ono što je jako važno napomenuti je da je tokom prošle godine proizvedeno preko milijardu kilovat-casova elektricne energije više nego tokom 2008. godine.

Što se pojedinacnih ucinaka blokova tice, treba napomenuti da su sva cetiri ispunila godišnje planove proizvodnje a vecina blokova ostvarila nove proizvodne rekorde. Tako na primer, blok A1 od 100 MNJ je svoj plan od 561 milion kilovat sati premašio za sedam procenata proizvevši 600 miliona i 454.000 kilovat sati elektricne energije. Blok A2 od 210 MNJ je u prošloj godini imao plan od milijardu i 147 miliona kilovat-casova elektricne energije a proizveo je milijardu i 309,4 miliona kilovat sati što je prebacaj plana od 14,2 procenta. Termoelektrana „Kostolac A“ je zabeležila prebacaj plana od 11,8 procenata obzirom da je umesto planiranih milijardu i 708 miliona kilovat sati proizvedeno nešto manje od milijardu i 910 miliona kilovat- casova elektricne energije što je ujedno i novi proizvodni rekord.

Blok B1 je za prošlu godinu imao plan od milijardu i 823 miliona kilovat sati struje a proizveo je milijardu i 974,8 miliona ili 8,3 procenata više. Blok B2 je svoj prošlogodišnji proizvodni plan od milijardu i 997 miliona kilovat sati premašio za skoro jedan posto proizvevši dve milijarde i 12,4 miliona kilovat-casova elektricne energije cime je zajzad ostvario za njega dosad nedostižnu proizvodnju od dve milijarde kilovat sati elektricne energije na godišnjem nivou. Zbirni plan blokova Termoelektrane „Kostolac B“ u 2009. godini iznosio je tri milijarde i 820 miliona kilovat sati elektricne energije a proizvedeno je tri milijarde 987,2 miliona kilovat sati što je za 4,4 procenta više od plana.

Što se rada blokova za vreme novogodišnjih praznika tice, valja napomenuti da su blok ovi B1 i A2 zbog povoljnih hidroloških uslova i iznenadujuce visokih spoljnih temperatura za ovo doba godine bili u hladnoj rezervi. Istovremeno, zbog problema na cevovodu jedne od napojnih pumpi drugog januara u vecernjim satima iskljucen je blok A1 a na mrežu elektroenergetskog sistema, posle otklanjanja kvara, sinhronizovan je posle nešto više od 24 sata. Sveukupno, proizvodnja struje je zbog svega navedenog u prvim danima januara ispodplanska, ali ce u narednom periodu sigurno biti prilike da se izgubljeno nadoknadi.

Istovremeno, isporuka toplotne energije za rad sistema daljinskog sistema grejanja Kostolca, Požarevca i okolnih naselja još od starta grejne sezone odvija se bez problema i za ocekivati je da ce tako biti do njenog kraja.

D. Radojkovic

KONFERENCIJA ZA MEDIJE NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE

AKTIVNOM POLITIKOM ZAPOŠLJAVANJA PROTIV NEZAPOSLENOSTI

Na konferenciji za medije Nacionalne službe za zapošljavanje o realizovanim aktivnostima u 2009.godini i projektu zapošljavanja mladih govorila je direktor Filijale u Požarevcu, Danica Nikic – Matovic. Što se tice aktivnih mera politike zapošljavanja u okviru preduzetništva i programa zapošljavanja, Filijala je u 2009.godini zaposlila 40 lica u okviru programa samozapošljavanja, gde je ukupno isplaceno 5,2 miliona dinara. U okviru drugog programa, subvencije za otvaranje i opremanje novih radnih mesta u Branicevskom okrugu potpisan je 41 ugovor, zaposleno je 94 lica sa ukupnim sredstvima u iznosu od 13.130.000, a što se samog Požarevca tice sklopljeno je 5 ugovora i zaposleno je 13 lica. Uz poreske olakšice 99 poslodavaca je zaposlilo 136 lica i to: 25 lica starijih od 50 godina, 9 lica starijih od 45 godina, 96 lica mladih od 30 godina, 5 pripravnika i jedno invalidno lice. Po konkursu o izvode-nju javnih radova Fi-lijala u Požarevcu je imala najviše projekata u Srbiji, ukupno 30, gde je angažovano 596 lica i za ove namene Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je Filijali dodelilo 94.560.247 dinara.

“U okviru sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Fili-jala je realizovala 5 sajmova zapošljavanja, gde je bilo ukljuceno 1529 lica. Ukupno 111 poslodavaca su iskazala potrebu za 459 slobodnih radnih mesta, putem sajmova zapošljavanja zaposlili smo 325 lica i treba naglasiti da Branicevski okrug ima najmanji broj nezaposlenih lica na teritoriji Srbije, koja se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Filijala u Požarevcu sa još 4 filijale u Srbiji je ukljucena u medunarodni projekat, program zapošljavanja mladih koji finansira Vlada Italije. On podrazumeva obuku nezaposlenih lica starosti 15 – 30 godina sa prvim i drugim stepenom obrazovanja. Postoji pet programa obuke, a cilj ovog projekta je da ova lica povuce iz sive ekonomije i da ih poslodavci zaposle.

U okviru programa dodatne obuke i obrazovanja “Prva šansa” osposobljeno je 150 pripravnika za samostalni strucni rad u struci, od toga 45 pripravnika sa višom i visokom školom i 105 sa srednjom strucnom spremom. Inace, Nacionalna služba za zapošljavanje je u Srbiji medu prvima kao javni servis dobila medunarodni sertifikat za uvodenje sistema kvaliteta”, zakljucila je Danica Nikic – Matovic.

D.Dinic

INTERVJU: NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA GORAN S.PETROVIC

POTREBAN BRŽI I EFIKASNIJI RAD

Kraj jedne i pocetak nove godine prilika je za sumiranje rezultata, a lokalne samouprave koje cine Branicevski upravni okrug fukncionisale su u otežanim okolnostima usled nepovoljne ekonomske situacije. Za mnoge je protekla godina bila izuzetno teška, no, kako se cini, to nije omelo konstantne pokušaje da se poboljšaju uslovi života gradana. Koliko se u tome uspelo i u kom pravcu ce teci aktivnosti tokom 2010. godine pitali smo nacelnika Branicevskog upravnog okruga, Gorana S.Petrovica.

Godina koja je iza nas, cini se, nije bila ni malo laka, kako za žitelje Branicevskog okruga, tako i za rukovodstva opština i grada Požarevca. Koliko nacelnik Okruga može da utice na poboljšanje uslova rada lokalnih samouprava i na koji nacin se to cini?

- 2009. godina je bila godina velike krize ne samo kod nas, vec i u citavom svetu i jasno se videlo da i velike i razvijene države imaju velikih finansijskih problema. Došlo je do velikog otpuštanja radnika u mnogim državama, poremecaja na tržištu i u bankarskom sistemu. Naravno, mocnije i ekonomski razvijenije države su bolje i podnele krizu. Svakako da su efekti ekonomske krize znacajno usporili ostvarenje svih planova i kod nas zbog nedostatka sredstava. Umanjenje transfernih sredstava nekim našim lokalnim samoupravama umanjilo je i mogucnost da se ostvare i svi planovi koji su zacrtani. Medutim, ipak su vidljivi napori da se realizuje ono što je bilo predvideno i mnogo toga je ucinjeno. Zadatak nacelnika Okruga je da, pored ostalih obaveza, podstice sprovodenje mera Vlade Republike Srbije, kao i da pomogne u realizaciji projekata kod nadležnih ministarstava. Od lokalnih samouprava i njihove agilnosti zavisi uspešnost u realizaciji. Ipak mislim da se, u ovom trenutku, cinilo ono što je moguce i da se nije stalo u realizaciji, i pored krize.

Kojom ocenom biste ocenili realizovane projekte u Okrugu i da li se primenjena strategija pokazala dovoljno efikasnom, tako da bi mogla biti primenjivana i u narednoj godini?

- Interesantno je da se u doba najvece krize u našem Okrugu, trenutno, samo u oblasti vodosnabdevanja, realizuju projekti u vrednosti od oko 10 miliona evra. Radi se o projektima koji se izvode u Požarevcu, Petrovcu na Mlavi koje finansira Evorpska agencija za rekonstrukciju i Velikom Gradištu projektu koji se izvodi uz pomoc Ministarstva za zaštitu životne sredine. Potrebno je bilo pune 2 godine da dode do realizacije ovih projekata. Mnogo rada je uloženo da bismo uopšte došli u poziciju da konacno pocnemo da realizujemo ove projekate. To na najbolji nacin pokazuje koliko je važno da Srbija postane clanica Evropske unije, koliko je važno to što je podnet zahtev za kandidaturu i, naravno, koliko je važno koristiti evropske fondove. S druge strane, naše opštine i grad Požarevac su, u velikoj meri, realizovali svoje budžete i pokazali elasticnost i u teškim uslovima.

Jedan od vaših zadataka je i obezbedivanje rada republickih inspekcijskih službi. Ima li poboljšanja u njihovom radu?

Na kraju ove godine se može konstatovati da su svi planovi u potpunosti ispunjeni i u tom smislu možemo biti zadovoljni. Medutim svakako da postoji još prostora za kvalitetniji rad.

Prvo na šta pomislite da bi trebalo urediti u Okrugu kada pomislite na buducnost.

- Siguran sam da prvo moramo rešiti strateška i infrastrukturna pitanja, koja ce poboljšati kvalitet života svih gradana. Tu, pre svega, mislim na rešavanje pitanja pijace vode, a zatim i pitanja koja se odnose na zaštitu covekove okoline, rešavanje pitanja deponija. To su strateški važna pitanja, na cijem se rešavanju vec uveliko radi. Medutim, potpuno rešavanje svih naših problema, s tim u vezi, zahteva izuzetno velika finansijska sredstva i zato se ova pitanja moraju fazno rešavati. S druge strane, moramo još mnogo toga uciniti na iskorišcenju naših turistickih potencijala, poljoprivrednih potencijala, razvoju malih i srednjih preduzeca. Da bismo mogli da odgovorimo ovim zahtevima potrebno je da same lokalne uprave, kao i javna preduzeca, brže i efikasnije rade.

Kako procenjujete socijalni položaj stanovnika Okruga i gde se Okrug nalazi u odnosu na druge okruge u Srbiji kada je u pitanju razvijenost?

- Vec 2 godine unazad mi nemamo povecanje broja nezaposlenih u Okrugu i u tom smislu smo u prednosti u odnosu na neke druge okruge u Srbiji. Što se tice socijalnog položaja najugroženijih, insistirao sam da budžeti lokalnih samouprava budu i socijalni i razvojni, kako bismo mogli da odgovorimo svim zahtevima koji se postavljaju. U odredenim oblastima, kao što je energetika, naš Okrug ima velike potencijale i predstavlja znacajan energetski cinilac u Srbiji. Medutim, moramo uložiti mnogo više rada i u iskorišcenje svih naših drugih potencijala, ukoliko želimo brži razvoj. To je jedini nacin da stvorimo mogucnost za nova radna mesta. Neshvatljivo mi je da se ponekad suviše vremena gubi na rešavanje tehnickih i proceduralnih pitanja zbog kojih ne može da dode do investicija. Tu, recimo, mislim na izgradnju industrijske zone, koja bi mogla biti osnov za razvoj malih i srednjih preduzeca.

S obzirom na krizu koja je pogodila Srbiju, kao odek svetske ekonomske krize, mislite li da ce 2010. godina doneti olakšanja?

- Mislim da ce i 2010. godina biti teška, jer su takve objektivne okolnosti. Ono što pokazuju ekonomske analize je da se krajem 2010. godine može ocekivati poboljšanje ekonomske situacije. Što se tice rada naših lokalnih samouprava, ocekujem da se sve ono što je planirano budžetima u potpunosti ostvari. Ne vidim razlog da ne bude tako. Moramo biti optimisti i uciniti sve što je u našoj moci da prebrodimo krizu. I u ranijim periodima je bilo teško pa su se prebrodile sve teškoce.

Novogodišnja cestitka gradanima okruga

- Našim gradanima želim, pre svega, puno zdravlja koje je, svakako, najbitnije, ali i puno licne i porodicne srece.

L.L.

ZA TRIDESET DANA PRIMENE NOVOG ZAKONA O SAOBRACAJU

PREPOLOVLJEN BROJ SAOBRACAJNIH NESRECA

Od 10.decembra 2009.godine pocela je primena novog Zakona o bezbednosti u saobracaju, kojim se pooštravaju kazne za prekršaje uz uvodenje kaznenih poena za vozace. Cilj Zakona je da se u naredne tri godine za 50% smanji broj poginulih u saobracajnim nesrecama i smanji materijalna šteta. Tim povodom razgovarali smo sa policijskim savetnikom Darkom Jeremicem, nacelnikom Odeljenja saobracajne policije Policijske uprave u Požarevcu: “Novi zakon je tako koncipiran da deluje na one koji nesavesno voze, odnosno nepoštuju saobracajne propise. Najcešci uzroci nesreca na našem podrucju u 2008.godini su bili neprilagodena brzina (58% slucajeva), nepropisna radnja vozilom (15% slucajeva), nepoštovanje prvenstva prolaza (10 - 12 % slucajeva), vožnja pod dejstvom alkohola (6 - 8% slucajeva) i u manjem broju slucajeva prolazak na crveno svetlo. U ovih dvadesetak dana od primene novog Zakona, takode najcešci uzroci saobracajnih nezgoda su bili neprilagodena brzina, alkoholisanost, neustupanje prava prvenstva prolaza i nepropisne radnje vozilom”.

Korišcenje video nadzora

- Novi Zakon u svojim odredbama dao je mogucnost policiji da koristi fotografiju, odnosno digitalni audio i video zapis kao dokaz u prekršajnom ili krivicnom postupku. Planom Ministarstva je predvideno da se video nadzor postavi najpre na najfrekventnijim saobracajnicama u vecim gradovima, a u našem gradu shodno tome u kojoj meri budemo postavili ove uredaje, koristicemo digitalni video zapis kao dokaz. Inace, MUP je predvideo da se u prvoj fazi pored velikih gradova video nadzorom pokrije autoput i važniji magistralni i regionalni putni pravci. Najcešce ce se sankcionisati neprilagodena brzina i to na više nacina. Jedan od nacina koji je prisutan i u okolnim zemljama je taj, da se na naplatnim rampama postave odgovarajuci senzori i kamere koji beleže tacno vreme kada je podignuta kartica. Pored toga Ministarstvo je u 2008. godini zapocelo sa projektom “presretaca” koji uglavnom gravitiraju ka autoputu i važnijim regionalnim i magistralnim putnim pravcima, a njihov zadatak je da snimaju prekoracenje brzine i druge prekršaje vozaca.

Svetla i sigurnosni pojas i na zadnjem sedištu

- Što se tice upotrebe svetala, Zakon je predvideo da sva vozila tokom dnevne vožnje obavezno koriste kratka svetla, a tokom noci duga, a kazna za nepoštovanje ovog propisa je 3.000 dinara. Putnici u vozilu moraju koristiti sigurnosne pojaseve na svim mestima gde su oni postavljeni, a deca mlada od 3 godine moraju se prevoziti u posebnim sedištima za decu. Zakonom je predvidena novcana kazna 15.000 – 30.000 dinara za držanje deteta mladeg od 12 godina u krilu na prednjem sedištu, 6 kaznenih poena, uz zabranu upravljanja vozilom od najmanje 3 meseca. Zakon zabranjuje korišcenje mobilnog telefona tokom vožnje, osim u slucajevima ako imate hends fri uredaj, a ista zabrana važi i za pešake na pešackom prelazu. Kazna za nekorišcenje sigurnosnih pojaseva i upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje je 5.000 dinara. Što se tice opreme, pored kutije prve pomoci, potrebno je imati rezervne sijalice za najmanje polovinu sijalicnih mesta, rezervni tocak, dizalicu, sajlu za vucu i svetloodbojni prsluk. Tokom zime vozaci su dužni da imaju ili letnje gume sa dubinom šare od najmanje 4 milimetara na kojima su postavljeni lanci za sneg ili zimske gume.

Novcane kazne i kazneni bodovi

- Novcane kazne za prekršaje krecu se od 3.000 do 50.000 dinara, s tim što su duplo vece kada se u vozilu nalazi maloletno lice, a za teže oblike prekršaja kao što je nasilnicka vožnja predvidena je i zatvorska kazna u trajanju od 30 do 60 dana. Pod nasilnickom vožnjom se podrazumeva grubo kršenje saobracajnih propisa kao što su dva uzastopna prelaska na crveno svetlo u roku od 10 minuta i preticanje kolone vozila po punoj liniji. Takode, kazna zatvora u trajanju od 15 dana obavezna je za lica koja upravljaju vozilom bez vozacke dozvole ili adekvatne kategorije, ukoliko imaju više od 2 promila alkohola u krvi, kada upravljaju vozilom u vreme kada su iskljuceni iz saobracaja po bilo kom osnovu, za prekoracenje brzine u naselju na više od 70 kilometara na sat i van naselja na više od 80 kilometara na sat, prolazak na crveno svetlo u slucaju kada se pešak nalazi na pešackom prelazu.

Novim Zakonom brzina vožnje u naseljima smanjena je sa 60 na 50 kilometara na sat, dok je ogranicenje na autoputu 120, na motoputu 100 i na magistralnim i regionalnim putevima 80 kilometara na sat. Treba naglasiti da ukoliko se u naselju ide brže za 10 kilometara na sat od dozvoljenog, mogucnost da pešak smrtno strada se povecava za 80%. Za prekoracenje brzine u naseljenom mestu do 10 kilometara na sat ili do 20 kilometara na sat van naselja novcana kazna iznosi 3.000 dinara, za prekoracenje u naselju od 11 do 20 kilometara na sat i van naselja od 21 do 40 kilometara na sat kazna iznosi 5.000 dinara, za prekoracenje u naselju od 21 do 50 kilometara na sat i van naselja 41 do 60 kilometara na sat novcana kazna iznosi 6.000 – 20.000 dinara.

Smanjena je i dozvoljena kolicina alkohola u krvi sa 0,5 na 0,3 promila. Ukoliko se ustanovi umerena alkoholisanost vozaca od 0,31 do 0,50 promila novcana kazna iznosi 5.000 dinara, od 0.51 – 1,19 promila je srednja alkoholisanost i kazna iznosi 6.000 – 20.000 dinara.

Za prolazak kroz žuto odnosno crveno svetlo, ako vozac nije izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost, bice kažnjen 15.000 – 30.000 dinara ili zatvorom do 30 dana, uz izricanje zabrane upravljanje vozilom od najmanje 3 meseca i 6 kaznenih poena.

Uz novcanu kaznu, zavisno od težine prekršaja, vozaci ce dobijati i kaznene poene. Za svaki prekršaj predvideni su odgovarajuci kazneni bodovi, o kojima se brine Agencija za bezbednost saobracaja. Ukoliko vozac sakupi 18 kaznenih poena oduzima mu se vozacka dozvola na odredeni vremenski period i sprovodi se odgovarajuca obuka od strane Agencije za bezbednost saobracaja. Policija ne može da naplacuje novcane kazne na licu mesta, vec izdaje nalog za uplatu, ciji iznos je vozac dužan da plati u roku od 8 dana.

Po prvi put se uvodi probna vozacka dozvola za mlade od 18 godina. Mladici i devojke kada napune 17 godina moci ce da dobiju te dozvole, ali moraju da upravljaju vozilom u društvu osobe koja ima najmanje 5 godina vozacku dozvolu. Mladim vozacima je zabranjena vožnja od 23 do 5 sati ujutro i oni su dužni da voze brzinom koja je 10% manja od najvece dozvoljene. Zakonom su propisani i uslovi za rad auto škola u smislu strucnjaka koji obucavaju polaznike, kao i dužine trajanja obuke vozaca. Obuka traje šest meseci i obuhvata teorijski, prakticni deo, obuku iz prve pomoci, poligon i vožnju.

Kakvi su efekti primene novog Zakona?

- Ukupan broj nezgoda u poslednjih dvadesetak dana u odnosu na prethodni mesec na našem podrucju je opao za nekih 50%, ukupan broj nezgoda sa nastradalima za 60%, ukupan broj saobracajnih nezgoda sa manjom štetom za 48%, ukupan broj nastradalih lica za 63%, sa teškim telesnim povredama za 86%, sa lakim telesnim povredama za 51% i poginulih lica za 100%. To znaci da efekta ima, a najcešci uzroci saobracajnih prekršaja su i dalje neprilagodena brzina, alkoholisanost, nepropisne radnje vozilom i neustupanje prava prvenstva prolaza. Od lakših prekršaja vozaci najcešce ne pale svetla, koriste mobilni telefon, ne koriste sigurnosni pojas i svetloodbojni prsluk, a pešaci nepravilno prelaze kolovoz, van pešackog prelaza. Medutim, u velikoj meri redukovana je brzina cime se umanjuje mogucnost da dode do saobracajne nezgode, a samim tim smanjice se broj poginulih i povredenih.

Ovaj Zakon obavezuje i putare da bolje održavaju putnu infrastrukturu, vertikalnu i horizontalnu saobracajnu signalizaciju. Za ovaj posao je nadležno Javno preduzece “Putevi Srbije” i njihove strucne službe, a mi smo tu samo kao neka vrsta nadzora i pomoci. Oni obavljaju nadzor preko svojih strucnih službi, preko republickih inspektora za puteve i nalažu preduzecima za puteve na odredenom podrucju šta treba da poprave.

Kako ce se naplacivati kazne stranim državljanima?

- Ukoliko strani državljanin napravi saobracajni prekršaj za koji je predvidena mandatna kazna, sacinjava se zapisnik sa uplatnicom koju je on dužan da plati u roku od 8 dana, a ukoliko ne plati nece moci da izade iz zemlje. Ukoliko napravi neki teži prekršaj bice po skracenom postupku sproveden kod sudije za prekršaje koji ce mu izreci odgovarajucu kaznu, zaštitnu meru, kaznene poene.

Šta biste porucili vozacima?

- Ucesnicima u saobracaju bih porucio da poštuju novi Zakon o bezbednosti saobracaja, s obzirom da su kazne koje su istim predvidene, daleko rigoroznije nego što je to bilo pre, tako da oni koji cine prekršaje bice primorani da se normalnije ponašaju u saobracaju, odnosno da poštuju saobracajne propise. Za razliku od prethodnog perioda nece biti popuštanja, striktno ce se primenjivati Zakon i sankcionisace se prekršaji, koje vozaci ili drugi ucesnici u saobracaju izvrše.

D.Dinic

E.D. “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

POTVRÐENI STANDARDI KVALITETA

Decembra 2008. godine, E.D. “Elektromorava” Požarevac je, prva u EPS-u, sertifikovala Integrisani sistem menadžmenta, koji obuhvata standarde: ISO 9001 - sistem kvaliteta, ISO 14001 - zaštita životne sredine i OHSAS 18001 - zaštita na radu i bezbednost i zdravlje radnika.

Krajem decembra ove godine, nakon izvršenog nadzornog audita, sertifikaciona kuca SGS iz Ženeve potvrdila je “Elektromoravi” sva tri standarda.

Po programu sertifikacione kuce, provera je vršena u Požarevcu, Poslovnici Kucevo i Ispostavi Rabrovo.

- Sistem kontrole prati razlicite organizacione delove. Plan pravi sertifikaciona kuca i dostavlja desetak dana pre audita. Konacno usaglašavanje obavlja se na dan provere i kontrola je izuzetno detaljna. Radi se po principu “slucajnog uzorka”. Kontrolni audit ima zadatak da proveri napredak firme u odnosu na prethodnu proveru. Dakle, utvrduje se šta je odradeno u proteklih godinu dana, jesu li rezultati bolji u odnosu na one od prošle godine. Sa zadovoljstvom mogu reci, nakon svih provera, dobili smo potvrdu sertifikata za sva tri standarda, - Dragan Markovic, direktor za poslovni sistem u “Elektromoravi” Požarevac i predstavnik rukovodstva za integrisani sistem menadžmenta.

Po recima Markovica, na odboru za IMS, u oktobru prošle godine usvojena je politika integrisanog sistema menadžmenta i ciljeve integrisanog sistema menadžmenta.

- Ciljevi su kvantificirani - definisano je šta želimo da postignemo. U toku godine se prate performanse, neusaglašenosti, potrošnja resursa... Sertifikator dolazi i proverava da li smo ostvarili postavljene ciljeve. Recimo: smanjenje troškova za 10%, pracenje opasnih materija - kolicine, odlaganje, uništavanje, zatim povrede radnika, itd... Standardi eksplicitno traže stalno preispitivanje. Menadžment radi jednom godišnje preispitivanje, rade se interne provere, sve mora da bude potkrepljeno dokumentacijom. Neophodno je stalno pracenje i analiziranje, održavanje i kontinualno poboljšavanje. Prakticno, sve je to jedan neprekidan proces. Dobijanje sertifikata ne podrazumeva okoncanje procesa. Ono je samo potvrda dostignutog stepena u datoj godini. Dogodine mora da bude samo više i bolje. I, eto, šestoro ljudi iz sertifikacione kuce, proveravalo je vrlo detaljno sve procese na nivou našeg Ogranka i dobili smo izveštaj u kome nije bilo nijedne neusaglašenosti. Uz to, imali smo nekoliko predloga za poboljšanje i - pohvale. Posebno nam je zadovoljstvo, jer, ovaj posao radimo pet godina. Po prvi put smo u situaciji da nismo imali nijednu neusaglašenost. Sertifikatorska ekipa je posebno istakla angažovanje i saradnju zaposlenih, kako u organizacionim delovima u Kucevu i Rabrovu, tako i u Požarevcu. Treba pomenuti, u citavom procesu imali smo izvanrednu saradnju sa našom konsultantskom kucom “CIM koledž” iz Niša, - kaže Markovic i dodaje:

- Ono na cemu cemo da insistiramo u narednom periodu je uvodenje elektronskog dokument menadžmenta, cime cemo “papirologiju” da svedemo na minimum. S jedne strane, praticemo dokumentaciju i sve ono što prati standarde, sa druge strane - i naše poslovanje cemo uvesti na jedan tehnološki viši nivo. Obuke ce biti permanentne i stalne, jer obuku shvatimo kao investiciju, a ne kao trošak. I to, najraznovrsnije obuke, za sve oblasti našeg poslovanja, bez obzira da li je u pitanju tehnika, logistika, finansije... Ukupno, cilj nam je da podignemo nivo i, prakticno, spremamo se vec od danas da sledece godine novi kontrolni audit pokaže da smo taj posao uspešno odradili. Cilj nam je dalje poboljšanje standarda, a naš vrhunski cilj je: potpuno zadovoljstvo kupaca. U tom pravcu, radili smo anketu zadovoljstva kupaca, komuniciramo preko medija, komuniciramo direktno, preko pisama, telefonski... U oblasti zaštite životne sredine, polazimo od stanovišta da svaki zaposleni daje doprinos ocuvanju životne sredine. Prepoznali smo gde su moguci negativni uticaji na životnu sredinu i preduzimamo mere da do toga ne dode. Smatramo da su ljudi najvece bogatstvo preduzeca. Prioritetni zadatak je eliminisati povrede, prema postojecoj metodologiji ocenjujemo rizike i preduzimamo mere, rade se programi za smanjenje i otklanjanje rizika. Radi se, dakle, preventivno i u oblasti zaštite životne sredine i u oblasti zaštite radnika. Pored najvišeg cilja - potpuno zadovoljstva kupaca, pažnju poklanjamo i zadovoljstvu zaposlenih: svako voli da radi u uredenoj firmi, da primi platu na vreme, da radi sa resursima koji su neophodni. Menadžment je tu da obezbedi resurse, svi zaposleni su tu da proces unapreduju, - zakljucuje Dragan Markovic, direktor za poslovni sistem u “Elektromoravi” Požarevac i predstavnik rukovodstva za integrisani sistem menadžmenta.

D. Milenkovic

E.D. “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

GODINA VELIKIH INVESTICIJA

Koncem 2009. godine, analiza poslovanja ED “Elektromorava” Požarevac u sva cetiri kvartala, pokazala je da su programi i planovi uspešno realizovani.

Pored osnovne delatnosti - distribucije elektricne energije kupcima, pored naplate isporucene elektricne energije, “Elektromorava” je intenzivno radila na realizaciji plana investicionog održavanja, plana preventivnog i plana korektivnog održavanja.

Uspešna realizacija

- U oblasti investicija, 2009-ta je bila jedna od uspešnih godina, uvažavajuci da je i na nas uticala svetska ekonomska kriza. Tokom godine bilo je rebalansa planova, tako da je, u skladu sa njima, plan ostvaren. Za “Elektromoravu”, jedan od vecih uspeha je projektovanje i pocetak aktivnosti na gradnji prvog našeg objekta na 110 kilovolti, trafostanica 110/35 Neresnica. Pred nama je raspisivanje tendera za nabavku opreme, ocekuje se u prvom kvartalu 2010. godine. Na naponskom nivou 35/10 vredi istaci pocetak gradnje trafostanice u Rabrovu, gradevinski radovi su vec odmakli. Ova dva objekta ce znacajno poboljšati naponske prilike i pouzdanost u snabdevanju naših kupaca u kucevackom kraju, eliminisace energetski deficit, što otvara mogucnosti za intenzivniji razvoj privrednih i turistickih aktivnosti na tom podrucju. Treba istaci da smo tokom 2009. godine oformili i naš Dispecerski centar i sistem za daljinsko upravljanje i nadzor naših elektroenergetskih objekata. Trenutno su na sistemu daljinskog nadzora i upravljanja dva objekta 35/10 kilovolti: TS 35/10 “Centar” i TS 35/10 “Kostolac 2”. U 2010. godini ocekujemo da ih bude još, “Elektromorava” ih ima 22. Nastojimo da povecamo broj trafostanica koje ce biti opremljene mikroprocesorskim uredajima koji, pored zaštitnih, imaju i upravljacke funkcije pomocu kojih možemo da daljinski nadziremo, ukljucujemo i iskljucujemo, pratimo rad trafostanice, pratimo i analiziramo dogadaje, sve u cilju što kvalitetnijeg snabdevanja elektricnom energijom naših kupaca. Sva ulaganja na 35 i 10 - kilovoltnom nivou direktno uticu na što krace vreme prekida u isporuci elektricne energije našim kupcima, - kaže Draško Vicic, direktor za tehnicki sistem ED “Elektromorava” Požarevac.

Na 10-kilovoltnoj i niskonaponskoj mreži, tokom 2009. godine, takode je bilo znacajnih ulaganja “Elektromorave”. Uraden je 10-kilovoltni dalekovod na podrucju Ispostave Aleksandrovac, dalekovod i stubna trafostanica “Valjarepic 2” na podrucju Ispostave Kucevo, stubna trafostanica u selu Bare, 10-kilovoltni vod i stubna trafostanica “Voluja”, stubna trafostanica “Smoljinac 6”, stubna TS u Zatonju, rekonstruisane su niskonaponske mreže u ukupnoj dužini od oko 15 kilometara...

- Tokom 2009-te godine ugradili smo i prve kondenzatorske baterije na 10-kilovoltnim vodovima u TS 35/10 u Aleksandrovcu i TS 35/10 Kucevo. Kondenzatorske baterije direktno uticu na poboljšanje napona, na deficit u reaktivnoj energiji, oslobadaju propusne puteve za isporuku elektricne energije, tako da su se efekti tih ulaganja odmah osetili. Rekonstruisali smo i dva veoma bitna elektroenergetska objekta: TS Bratinac i TS Busije, u kojima je zamenjena sva rasklopna oprema - prekidaci snage u uljnoj tehnici su zamenjeni najnovijom generacijom vakuumskih prekidaca. Odradili smo i automatizaciju dalekovoda prema LJubicevu, kao i razvodnog postrojenja u Salakovcu, cime je skraceno vreme dojave, a pauze u isporuci elektricne energije svedene su na minimum, - kaže Vicic, dodajuci da su tokom 2009. godine planovi remonata realizovani sa 100%, što za rezultat ima stabilno napajanje kupaca tokom zimskog perioda.

Krupni planovi

Opredeljenje “Elektromorave” Požarevac u 2010. godini je: dalje poboljšanje kvaliteta i usluga kupcima.

- Pred nama je zadatak koji je, prakticno, prioritet EPS-a: Akcioni plan za smanjenje gubitaka, tehnickih i netehnickih. Predstoji ugradnja prvog sistema za daljinsko ocitavanje brojila u distributivnim trafostanicama 35/10, zatim i 10/04. Tokom ovih meseci intenzivno se radi na izradi projektne dokumentacije i prikupljanju svih urbanistickih akata i dozvola za izgradnju niza objekata koja ce, ocekujemo, poceti vec prvih prolecnih dana. U 2010. godini nas ceka, najpre, nastavak radova na izgradnji trafostanice u Neresnici: u prvom kvartalu pocece gradevinski radovi, gradnja ce trajati tokom cele godine, u planu je da bude puštena u rad 2011. Nastavlja se gradnja trafostanice u Rabrovu, planiramo projektovanje, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i obezbedenje kompletne dokumentacije za izgradnju TS 110/35 “Požarevac 2”. Ta trafostanica ce rasteretiti trafostanicu “Požarevac 1”, a omogucice i energetsku podršku industrijskoj zoni Požarevca. Inace, u prvom kvartalu ove godine planiramo rekonstrukciju TS 35/10 u Velikom Gradištu. Prioritet ima i 35-kilovoltni dalekovod Kucevo - Neresnica. Prva faza rekonstrukcije radice se u 2010-oj. Predstoji i zamena zaštite u TS Bratinac, koja ce biti treca u našem sistemu daljinskog nadzora i upravljanja. što se tice investicionog održavanja objekata 35/10, prakticno ce svi biti obuhvaceni odredenim radovima. Kad je rec o 10-kilovoltnoj i niskonaponskoj mreži, radice se na teritoriji svih opština koje cine konzum “Elektromorve” Požarevac. Planiraju se nove trafostanice, revitalizacija postojecih i izgradnja novih dalekovoda, kao i revitalizacija niskonaponske mreže, - kaže Vicic.

U oblasti investicionih radova tokom ove godine, u “Elektromoravi” isticu: 10-kilovoltni dalekovodi TS “Goša” - TS “Limenka” u Simicevu, TS “Veliko Laole” - “Veliko Laole Bita”, Golubac - Sladinac, dalekovod za Brodicu, dalekovod za Cešljevu Baru, elektroenergetska oprema, 10-kilovoltni napojni vod i niskonaponski rasplet TS Veliko Gradište, Ramska ulica, zatim gradnja stubne TS na Zabelskom putu, vec su puštene TS Smoljinac 6 i Starcevo 6, u Petrovcu ce se izgraditi TS snage 250 kilovoltampera, u Šetonju ce se graditi nova trafostanica, kao i u Lucici “Kruša 2”, gde ce se postaviti visokonaponski vod i rekonstruisati NN mreža. U toku su 6 razgovori o trafostanicama Snegotin 2 i Krivaca 4. U planu su rekonstrukcije NN mreže u Petrovcu, Velikom Gradištu i Kucevu... Nastavice se automatizacija dalekovoda, ugradnjom aktuatora kojima se upravlja daljinski.

Pored investicionih radova koje planira, “Elektromorava” je spremna na saradnju i zajednicka ulaganja sa svim lokalnim samoupravama, mesnim zajednicama i grupama gradana. U toku ove godine, “Elektromorava” planira i izgradnju magacina van grada, gde ce se izmestiti i sva teška mehanizacija.

Predvida se i sanacija dvorišta i fasada poslovnih zgrada u Požarevcu, kao i pocetak gradnje objekta koji ce spojiti dve poslovne zgrade i obezbediti funkcionalniju organizaciju poslovnog prostora. Nastavice se automatizacija 10-kilovoltne mreže.

- Naši planovi za 2010. godinu su impozantni i prvi preduslov za njihovo ostvarenje je - naplata elektricne energije. U tom pravcu cemo uložiti znacajne napore, kako bismo obezbedili sredstva i ostvarili planirane radove, cime bismo “uhvatili korak” sa konkurencijom i modernim distribucijama. Inace, treba istaci da u okviru PD “Centar”, “Elektromorava” ima najbolju naplatu. Ne idemo na najrigorozniju meru - iskljucenje po svaku cenu, što druge distribucije rade. Kontinuiranim radom, opomenama, stalnim kontaktom sa kupcima, izgraden je sistem odnosa koji ne iziskuje drasticne mere. Trend saradnje i medusobnog razumevanja i uvažavanja izmedu nas i kupaca ce se nastaviti, jer mi nemamo drugih sredstava za investiranje i dalje poboljšanje kvaliteta naših usluga, - kaže Draško Vicic, direktor za tehnicki sistem ED “Elektromorava” Požarevac.

D. Milenkovic

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “PARKING SERVIS” POŽAREVAC

POSLE USPEŠNE POSLOVNE GODINE...

- Nova i moderna rešenja za bezbednost dece u saobracaju

- U najavi izgradnja garaža

Javno komunalno preduzece “Parking servis” Požarevac u protekloj godini poslovalo je vrlo uspešno, kako istice direktor ovog preduzeca, Slavko Živkovic, naglašavajuci zaslugu celokupnog kolektiva.

-JKP “Parking servis” iz svog ukupnog prihoda, koji je projektovan na 51 milion dinara, oko 8,5 miliona odvaja za investicije, a više od 5 miliona dinara investira u saobracaj, stacionarni i dinamicki, kaže direktor i dodaje:

-Na teritoriji grada imamo 35.000 registrovanih motornih vozila i još toliko u opštinama Branicevskog okruga, koje gravitiraju Požarevcu. Svakako da bez posebno dobrog angažovanja svih zaposlenih u našem preduzecu saobracaj, kako dinamicki, tako ni stacionarni, ne bi mogao da funkcioniše normalno.

Inace u JKP “Parking servis” preduzete su i sve potrebne mere kako bi u narednoj godini bila zapoceta izrada projekata za izgradnju nacionalnih garaža, stabilnih i montažnih, sa opravdanim ocekivanjem da u 2010. godini staciobarni saobracaj još bolje funkcioniše.

Projekat usporavanja saobracaja

U Javnom komunalnom preduzecu “Parking servis” izradeni su projekti za požarevacke osnovne škole “Dositej Obradovic” i “Vuk Karadžic”, kojima se na nov i moderan nacin rešava problem bezbednosti dece u saobracaju.

Vrednost izrade projekata iznosi oko 300.000 dinara, a finansijer je JKP “Parking servis” Požarevac.

S tim što je prava vrednost ovog poduhvata novcano neiskaziva i pokazace se vec od ove godine, kada ce na tim saobracajnim deonicama naši mališani postati znatno bezbedniji.

Realizacija projekata na terenu usledice vec s proleca, kaže direktor Slavko Živkovic i dodaje:

-To je investicija u vrednosti od oko 3 miliona dinara. Verovatno da cemo podeliti taj trošak sa gradom, s tim što ce Parking servis verovatno dati najmanje 1.5 miliona dinara. Ocekujem da se u martu raspiše javna nabavka i vec od aprila zapocne sa radovima za koje je potrebno oko mesec dana. Medutim, naravno, to važi ukoliko grad Požarevac izdvoji na vreme svoj deo sredstava. Mada, koliko znam, grad Požarevac je za uredenje “zone 30”, što je obaveza po novom Zakonu o bezbednosti saobracaja, izdvojio nešto više od 6 miliona dinara. Tako da mislim da nece biti problema u realizaciji.

Inace, ovi projekti podrazumevaju usporavanje saobracaja u zonama škola na 30 kilometara na cas, i to, sa novim obeležavanjem vertikalne i horizontalne signalizacije, sa novim, gumenim usporivacima saobracaja, modernijim od dosadašnjih “ležecih policajaca”. Kod OŠ “Dositej Obradovic” bice i poseban pešacki prelaz. Sledi i postavljanje vertikalne saobracajne signalizacije, u skladu sa novim Zakonom o bezbednosti saobracaja. Horizontala signalizacija bice utisnuta u asfalt, sa termalnim folijama.

Uredenje Branicevskog skvera

U nizu aktivnosti i poslovnih planova Javnog komunalnog preduzeca “Parking servis” Požarevac isticemo predstojece uredenje Branicevskog skvera.

To je pilot projekat i ukoliko bude bio uspešan može se ocekivati da bude proširen.

-Ulazimo u projekat za uredenje celog Branicevskog skvera, koji bi trebalo da po planu koji je donela Skupština grada Požarevca, predstavlja parking zonu, kaže direktor Slavko Živkovic i dodaje:

-Na taj nacin bi se omogucilo stanarima da mogu nesmetano da parkiraju svoja vozila, a svima onima koji sada zaprecavaju ta parking mesta, naplacivala bi se usluga.

-“Parking servis” radi projekat sa Direkcijom za izgradnju, urbanisticki projekat dela naselja. Racunamo da ce biti usvojen od strane Skupštine grada do juna meseca i ocekujemo da u toku leta, najkasnije do septembra meseca otpocne i realizacija tog projekta. Za taj projekat Parking servis izdvaja sopstvena 3 miliona dinara i konkurisace za sredstva iz ekološkog fonda za još 3 miliona dinara, kako bi se dodatno uredili i postojeci travnjaci, najvljuje direktor JKP “Parking servis” Požarevac, Slavko Živkovic.

Andrijana Maksimovic

JP “LJUBICEVO”

POVRATAK STAROG SJAJA

Bez obzira na sve poteškoce, protekla godina u Javnom preduzecu “LJubicevo” bice upamcena po znacajnim ulaganjima grada Požarevca na rekonstrukciji Upravne zgrade i drugih objekata na Ergeli. O tome šta je uradeno u 2009.godini, kao i kakvi su planovi za naredni period na prošlonedeljnoj konferenciji za medije govorio je Vladan Jankovic, direktor JP “LJubicevo”. Posle više godina stagnacije, prošle godine na prostoru koji obuhvata Javno preduzece “LJubicevo” gde spada i sam legat knjaza Miloša dešavalo se dosta toga.

“Preduzece sam zatekao u velikim finansijskim problemima, usled najblaže receno nekorektnog vodenja i upravljanja u proteklim godinama. Ipak, smatram da je pred ovim javnim preduzecem buducnost i da ce ono vrlo brzo postati brend grada Požarevca i da ce uz pomoc celnika grada Požarevca, kao i pomoci Vlade Republike Srbije stati na stabilne noge. Inace, u protekloj godini su se sredstvima izdvojenim iz budžeta grada Požarevca u vrednosti od 8.601.552 dinara u preduzecu izvele sledece investicije: izrada elektricne instalacije u Upravnoj zgradi (398.655 dinara), izrada hidrantske i vodovodne mreže na Ergeli (220.365 dinara), izrada elektro i gromobranske mreže na Ergeli i štalama preduzeca (1.451.400 dinara).

Takode, za rekonstrukciju jednog dela Upravne zgrade izdvojena su sredstva u vrednosti od 1.530.000 dinara iz budžetske rezerve Grada i preneta od Mesne zajednice “LJubicevo”, dok su za rekonstrukciju drugog dela Upravne zgrade sredstva u vrednosti od 2.611.935 dinara dobijena od Fonda za razvoj grada Požarevca. Za sadnju i ozelenjavanje celokupnog kompleksa LJubicevo iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvojeno je 2.389.197 dinara, od cega nije iskorišceno 1.294.346 dinara i to ce biti ucinjeno u prvom kvartalu tekuce godine”, istice Jankovic.

Inace, iz sopstvenih sredstava i angažovanjem rukovodstva samog preduzeca izvršena je isplata zaostalih doprinosa i poreza u vrednosti od 722.306 dinara prema Upravi javnih prihoda, tako da je otpisana kamata od 986.558 dinara. Zatim, isplacene su obaveze prema sadašnjim radnicima, kao i radnicima koji su ranije radili u ovom preduzecu, a prema sudskim rešenjima za neisplacene zarade iz ranijih perioda u vrednosti od 2.647.366 dinara. Radnici su se odrekli zakonskih kamata u vrednosti od 5 miliona dinara, a za neuplaceno zdravstveno osiguranje sa osnovicom i kamatom na dan 31.12.2008.godine otpisan je dug od 5.111.179. dinara, a jedina obaveza je da preduzece do kraja 2011.godine redovno izmiruje socijalno i zdravstveno osiguranje. Isto tako, podnet je zahtev kod Uprave za trezor Filijala Stari Grad za povezivanje radnog staža koji nije uplacen radnicima u periodu 1.1.2004 – 31.12.2005.godine na osnovu zakljucka Vlade Srbije, cime ce se uciniti ušteda firmi od oko 6,5 miliona dinara. Takode, javno preduzece je investiralo 439.815 dinara za uvodenje parnog grejanja u Upravnoj zgradi.

“Što se tice planova za ovu godinu, planiramo da osposobimo i privedemo nameni suvenirnicu koja trenutno nije u funkciji i to bi bilo mesto gde bi posetioci Ergele mogli da kupe neki suvenir, poklon, a drugi deo suvenirnice bice preureden u manji kafic. Pokušacemo da konkurišemo kod nekih republickih i gradskih fondova, na osnovu projekta koji smo prošle godine napravili za rekonstrukciju i prenamenu manježa. Takode, nam je u planu da park knjeginje LJubice rekonstruišemo, podignemo na jedan reprezentativni nivo i da to bude mesto za odmor i relaksaciju Požarevljana. Na kraju nam je u planu da restauriramo ili ako to nije moguce, kupimo nove kocije i par konja, kako bi posetioci mogli da se provozaju kroz LJubicevo i vide njegove lepote. Smatram da cemo uz pomoc gradskih, politickih struktura za koje znam da podržavaju koncept oporavka LJubiceva, napraviti jedan poznati brend grada Požarevca i da cemo uciniti sve da odblokiramo racun preduzeca, kako bi ono moglo u nekoj bliskoj buducnosti da bude profitabilno i samo sebe izdržava. Osvrnuo bih se i na clanak koji je izašao 6.1.2010.godine u Vecernjim novostima i moram da kažem da nije istinita nijedna rec. Radnici LJubiceva nisu dobili 574.000 dinara i necemo zaposliti 6 novih radnika kako se navodi u clanku”, rekao je Vladan Jankovic.

Zateceni dugovi u JP “LJubicevo” iznose oko 3 miliona evra, a firmama kojima se najviše duguje jesu Robne rezerve oko milion evra, UNION MZ oko milion evra i Dunav osiguranje oko 600.000 evra. Treba naglasiti da su to dugovi koji su preneti iz DP “Poljoprivreda” koje se transformisalo i svi dugovi su neosnovano prebaceni na JP “LJubicevo”. Od osnivanja 1998.godine ovo javno preduzece nikada nije poslovalo pozitivno, tako da minus za proteklih 11 godina iznosi 19.080.000 dinara. U završnom racunu za 2005.godinu minus je iznosio 2.467.000 dinara, u 2006.godini 2.510.000 dinara, u 2008.godini 1.872.000 dinara, a vrlo je verovatno da ce završni racun za 2009.godinu pokazati da je preduzece po prvi put od osnivanja poslovalo pozitivno.

Genetski potencijal same Ergele je dosta zapušten, tako da se krenulo u obnovu za koju je potrebno najmanje tri godine. Za priplod je kupljena kobila Fikoma koja je u protekle dve godine dominirala na kratkim stazama u Srbiji i još dva priplodna pastuva koji imaju vrlo visoke ocene i karakteristike. Inace, na listi za generalni hendikep grla od 2 godine prema zvanicnim ocenama u Srbiji dva ljubicevska grla se nalaze medu prvih deset i to Kopernikus koji zauzima sedmo mesto i Esteban koji se plasirao na deseto mesto, dok se Areta nalazi na 36.mestu.

D.Dinic

DOCEK NOVE GODINE NA TRGU OSLOBOÐENJA U POŽAREVCU

UZ TRUBACE I GRUPU “VALENTINO”

Novu 2010. godinu, vecina Požarevljana je docekala u svojim toplim domovima. Dok se jedan broj mladih veselio uz muziku u poznatim diskotekama i restoranima, drugi su na Trgu Požarevca uživali u toplim napicima i vatrometu, uz trubace i sarajevsku grupu “Valentino”. Za sve lepo što se u toku novogodišnje noci dešavalo u centru Požarevca bila je zadužena Turisticka organizacija. Gradanima se pred ponoc obratio i sam gradonacelnik Miodrag Milosavljevic koji je tom prilikom svojim sugradanima poželeo sve najbolje u Novoj, 2010. godini.

Kao i svake godine predstavnici lokalne samouprave u toku novogodišnje noci obišli su požarevacku Bolnicu. Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik i Miomir Ilic, predsednik Skupštine Grada posetili su Porodilište i Odeljenje hirurgije, cestitali Novu godinu svim radnicima i poželeli brz oporavak pacijentima.

M. P.

UOCI NOVOGODIŠNJIH PRAZNIKA U POŽAREVCU

OBRADOVALI DECU IZ “KARTON NASELJA”

Svojevremeno je cuveni Duško Radovic rekao: “ Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo” i te njegove reci veoma su aktuelne i danas. U mnogim porodicama za novogodišnje praznike i ove godine nije bilo poklona, jelki i badnjaka. Veliki broj mališana ostao je uskracen za radosti koje donose Nova godina i Božic. Razlog je upravo taj što žive u siromašnim porodicama, što su im roditelji izbeglice i interno raseljena lica ili pak nekadašnji radnici koji su izgubili posao i sada koriste usluge Narodne kuhinje.

Jedno od najsiromašnijih naselja u Požarevcu svakako je ono na Lucickom putu, u Memincu, poznato kao “Karton naselje”. Kao i prethodnih i ove godine za svu decu ovog naselja, Gradska uprava zajedno sa jednim brojem donatora obezbedila je paketice koje su uoci praznika urucili Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika i Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika za socijalna pitanja.

--Godina koja je za nama bila je teška kako za našu državu tako i za ceo svet. Veliki je broj dece koja sebi ne mogu priuštiti novogodišnje paketice pa je u okviru svojih mogucnosti lokalna samouprava i ove godine pomogla. Potrudili smo se da obezbedimo paketice za 700 mališana, plus preko Crvenog krsta i za razna udruženja. Trudicemo se da ubuduce izdvajamo veca sredstva nego do sada za ove namene sve u cilju da vam život bude lepši i srecniji. Želim da svetlost, toplina, ljubav i mir ispune vaša srca, da budete nasmejani i ove godine, poželela je deci zamenica gradonacelnika.

Donatori paketica bili su Grad Požarevac, JP “Toplifikacija”, Kasper holding, Tamaris i Crveni krst.

M.P.

UOCI NOVE GODINE U CENTRU ZA DNEVNI BORAVAK DECE I OMLADINE OMETENE U RAZVOJU

PREDSTAVA ZA DARODAVCE

Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u Požarevcu, od svog osnivanja, svakog poslednjeg ponedeljka u godini organizuje novogodišnju priredbu za sve svoje korisnike, njihove roditelje i brojne prijatelje, saradnike i donatore. Na priredbi uprilicenoj poslednjeg ponedeljka u 2009. prisustvovali su i predstavnici Grada Požarevca: Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika i Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika. Goste je pozdravila i na donetim darovima, novogodišnjim paketicima, zahvalila Jasmina Turudic, direktorka. Ona je izrazila nadu da ce se povecavati broj prijatelja i donatora, ljudi dobre volje spremnih da pomognu Centru kome je pomoc uvek dobrodošla.

Obracajuci se prisutnima Vukica Vasic je napomenula da je Gradska uprava Požarevca i ove kao i prethodnih godine pripremila poklone s namerom da za novogodišnje praznike obraduje Decu ovog Centra:

--Priredba koju smo imali prilike da vidimo a kojom su se ova deca na svoj nacin zahvalila za našu pažnju i ljubav, podstrek je da još više izdvajamo za osobe sa posebnim potrebama i invalidna lica. Za 2010. godinu u budžetu smo planirali 6 miliona dinara za zapošljavanje ljudi sa posebnim potrebama, za samozapošljavanje i za studente sa posebnim potrebama

I dalje je neophodno raditi na jacanju kapaciteta kako naše lokalne samouprave tako i društva u celini za pružanje pomoci i poboljšanje životnih uslova osoba sa invaliditetom. Invalidnost treba shvatiti kao stanje, kao nešto što nije mana. Brojni su primeri koji nam to potvrduju. Invalidne osobe osvajaju zapažene rezultate u sportu, oni su dobri radnici na svojim radnim mestima... Mi cemo se truditi da upoznamo sve naše poslodavce sa prednostima koje mogu imati zapošljavanjem ovih osoba i nastojacemo da što više edukujemo invalidna lica, istakla je Vukica Vasic.

Na dobijenim poklonima korisnici Centra zahvalili su izvodenjem predstave “Cvrcak i mrav” koju su danima pripremali uz pomoc svojih vaspitaca. Tradicionalno, svecanosti su prisustvovale i clanice Kola srpskih sestara.

Uoci Nove godine Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju posetili su i predstavnici Mesne zajednice “Bulevar” na celu sa inženjerom Dejanom Rakicem, predsednikom Saveta MZ. Pošto su se tokom godine ponašali veoma domacinski i uštedeli nešto para na ime reprezentacije, oni su ta sredstva opredelili za kupovinu poklona Centru. Rec je o klima uredaju i laserskom štampacu. Rakic je ovom prilikom izrazio nadu da ce njihov primer slediti i druge mesne zajednice. Poklon je primila i darodavcima se zahvalila direktorka Jasmina Turudic.

M.P.

U GRADSKOJ ORGANIZACIJI PENZIONERA U POŽAREVCU UOCI NOVE GODINE

OBRADOVALI NAJSTARIJE CLANOVE

Da se novogodišnjim i božicnim poklonima ne raduju samo deca vec i odrasli, pogotovu ako su to stare i samohrane osobe, uverili su se pre nekoliko godina u Organizaciji penzionera Požarevca kada su prvi put uoci Nove godine obišli svoje najstarije clanove i u znak pažnje i solidarnosti urucili im prigodne poklone. Od tada, pa evo sve do današnjih dana, ta lepa tradicija, traje. I u predvecerje 2010. jedan broj aktivista iz Gradske organizacije penzionera obišao je svoje bolesne i usamljene clanove kako one koji žive u gradu tako i žitelje seoskih naselja. Prema recima Momira Pejanovica, predsednika penzionera, uruceno je oko 200 poklon paketa u kojima su se nalazile životne namirnice. Koliko su se ovi ljudi obradovali poseti može se samo pretpostaviti i upravo zbog tih pozitivnih reakcija, sa obilascima penzinera, ne samo uoci Nove godine vec i ostalim prigodama, nastavice se. Napominjemo da je nabavku novogodišnjih i božicnih paketa finansirala sama Organizacija iz sredstava clanarine za razliku od organizacije doceka Nove, 2010. godine u restoranu na Hipodromu gde je 150 penzionera samostalno finansiralo svoju zabavu. Svako od njih je iz svog džepa izdvojio po 950 dinara i uz živu muziku i bogatu trpezu lepo se družili, u veselju ispratili Staru, a docekali Novu godinu.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 25.12.2009.godine do 8.01.2010.godine rodene su 39 bebe ,22 muških i 17 ženskih

Sinove su dobili: Danijela Jankovic i Andelko Mladenovic iz Duboke, Svetlana i Boban Vasic iz Požarevca,Suada Asani i Ajanur Jusufi iz Kostolca, Milena i Vladan Ðordevic iz Starog Kostolca,Katarina Mustatovic i Sandra Nikolic iz Požarevca,Divna i Nenad Nikolic iz Požarevca,Sanja Savic Igor Todorovic iz Požarevca,Ivana Životic i Zoran Stankovic iz Velikog Gradišta,Tanja i Mladan Ignjic iz Cirikovca,Zorica Mihajlovic i Ljubodrag Simeonovic iz Milanovca,Dragana Cenakovic i Radosav Simeonovic iz Žagubice,Nada Mladenovic i Jovan Lukic iz Vlaškog Dola,Ivana i Dejan Ðordevic iz Požarevca,Zukra Aljišani i Iseni Adan iz Kostolca,Sanja i Dragan Panic iz Petrovca,Marija Životic i Ivan Popovic iz Salakovca,Milena Krajic i Miloš Velickovic iz Požarevca,Fikreta Rami i Kristijan Morina iz Kostolca,Milena i Mica Kovacevic iz Kostolca,Jelena i Ratko Popovic iz Požarevca,Sanela i Nenad Trailovic iz Kostolca,Sladana Savic i Ivan Jankovic iz Prugova,

Kcerke su dobili: Ðurdevic-Stankovic Ana i Damir iz Požarevca,Silardka i Slobodan Bogic iz Rabrova,Silvana Spasic i Radoslav Peric iz Sladinca,Dragana Spasojevic i Nikola Nikolic iz Požarevca,Mihaela i Velibor Pavlovic iz Viteževa,Ana i Dušan Milenkovic iz Beograda,Sanja Stanisavljevic i Draško Stojanovic iz Požarevca,Dragana Milanovic i Saša Stefanovic iz Požarevca,Anela Spasojevic i Slaviša Živojinovic iz Usija,Ivana Uroševic i Milan Ilic iz Sirakova,Sneža i Draško Zajic iz Šljivovca,Panic –Elezovic Ivana i Dragan iz Požarevca,Nadica i Slobodan Stojanovic iz Požarevca,Ivana i Milutin Dacic iz Požarevca,Marija Potic i Nenad Milenkovic iz Drmna,Milutinovic-Garalejic Marija i Darko Garalejic iz Požarevca,Slavica Ercegovcevic i Zlatko Jovic iz Beograda .

PODRUŽNICA UKS ZA BRANICEVSKI OKRUG

NAJBOLJE KNJIŽEVNO OSTVARENJE U 2008/2009.ROMAN „POVRATAK JAKOVA“ DRAGOSLAVA ŽIVADINOVICA

Redovna godišnja sednica Skupštine Podružnice UKS za Branicevski okrug održana je prošlog utorka u Malom Crnicu. Pored clanova Podružnice, Skupštini su prisustvovali i predstavnici Opštinskog rukovodstva: zamenik predsednika Skupštine, Branko Radovanovic i pomocnik predsednika Opštine, Toplica Ðordevic.

Zasedanje je pocelo secanjem na rano preminulog clana Podružnice Mladena Brankovica iz Požarevca, o cijem književnom radu je govorio Milisav Milenkovic – predsednik Podružnice, dok je stihove pok. pesnika govorio Dragan T. Jovic, pesnik iz Crljenca.

Rad je nastavljen razmatranjem i usvajanjem Izveštaja o radu u 2009. i Plana rada za 2010. godinu. Konstatovano je da su aktivnosti Podružnice u izveštajnoj godini bile brojne i raznovrsne. O radu Podružnice i planovima za naredni period govorili su Zorka Stojanovic, sekretar i Milisav Milenkovic predsednik Podružnice:

Protekla godina , kad je Podružnica u pitanju, bila je veoma plodna i puna dogadanja. Ucinicemo sve da se u narednoj godini održimo na ovom nivou, ali i ucinimo mnogo više. Zahvaljujuci razumevanju predsednika opštine Malo Crnice, dr Esidola Perica i kompletnog Opštinskog rukovodstva, Podružnica je zajedno sa Bibliotekom „Srboljub Mitic“ u okviru Edicije Stiški književni krug objavila šest naslova: Povratak Jakova, Dragoslava Živadinovica ; Moja kuca, Dragana T. Jovica ; Svedoci vremena, Mice Antonijevica ; Glumica , Jovana D. Petrovica i Pevaj okom, Zorke Stojanovic. U narednoj godini, nastavicemo sa razvijanjem izdavacke delatnosti, ali ocekuju nas i nove aktivnosti i manifestacije kao što je pokretanje manifestacije Ðurinim putem i dr., rekao je Milenkovic.

Tajnim glasanjm clanova Podružnice, za Knjigu godine, odnosno za najbolje književno ostvarenje u 2008/2009. godini , izabran je roman Povratak Jakova, Dragoslava Živadinovica.

U tesnoj konkurenicji bio je roman Zemunica u Ajndhovenu, Slaviše Radovanovica, koji je imao samo jedan glas manje od prvonagradenog.

Dragoslav Živadinovic iz zdravstvenih razloga nije bio prisutan, tako da je Povelju i nagradu preuzeo njegov sin, takode književnik, Dragiša Živadinovic.

Zorka Stojanovic

MILENINA POETIKA

SAN UVERLJIVIJI OD ŽIVOTA

- “Milena Pavlovic Barili – NEVERNI ANÐELI - pogovor i priredivanje Milisava Milenkovica

U godini obeležavanja veka od rodenja Milene Pavlovic Barili, požarevacke slikarke i poetese, Nolit iz Beograda i Narodni muzej Požarevca izdali su knjigu pod nazivom “Milena Pavlovic Barili-Neverni andeli”. Pogovor i priredivanje iz pera su književnika Milisava Milenkovica.

U knjizi su sabrane najlepše Milenine pesme - italijanske, francuske i španske u prevodu Nikole Bertolina i Radivoja Konstantinovica.

- Milena je podjednako originalna i kao pesnik i kao slikar. NJene slike su blještavom svetlošcu, stišanom setom i tajanstvenom tugom zasenile njenu poeziju, a svojom zavodljivošcu su cesto izazivale da kad se govori o Mileni slikaru, usput se progovori i o Mileni-pesniku. A njena poezija nije bila samo hladni i zlatni ukras na vratu prelepe devojke. Lepota njenog pesnickog nakita je bila sastavni deo lepote te jedinstvene lepotice, navodi u pogovoru Milenkovic koji za Milenu - poetesu još kaže da je elegantna u stihu, nežno odnegovanih i ranjivih emocija, a opet savremeno i trajno sugestivna, dovoljno licna i nepristrasna:

“Pevati

Kad niko ne sluša

Bez struna

i glasa

jer srce mi je puno.

Vidim samo snove.

Pevati

u tišini

da se život

brže završi

Milenino srce prestalo je da kuca 6. marta 1945. godine u NJujorku. Odjeci njene poetike traju skoro jedan vek. Moto njenog života i stvaralaštva pa i ove knjige možda bi mogao biti u stihu: Ovaj svet sanak je, samo sanak lep. --Sanak koji i danas sanjaju njeni strasni i odani, vernošcu zakleti, poklonici, kazuje Milenkovic.

S.E.

U NARODNOJ BIBLIOTECI “ILIJA M. PETROVIC” NA KRAJU 2009. GODINE

DOBAR RAD SVIH ODELJENJA

U jednoj od najposecenijih kulturnih ustanova Požarevca, u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic”, ne kriju zadovoljstvo onim što su ostvarili tokom minule godine. Na Konferenciji za novinare uprilicenoj povodom uspešnog završetka 2009. Beba Stankovic, direktorka ustanove napomenula je da su planska i programska dokumenta ne samo realizovana vec i premašena:

--Kalendarsku godinu smo zapoceli proslavom Svetog Save, 27. januara, danom kada je u Požarevcu osnovano i prvo citalište. Datum je vrlo znacajan,1847. godina je u pitanju, znaci, možemo da se pohvalimo jednom od najstarijih ustanova kulture u Srbiji. Godinu smo nastavili seminarom koji je organizovan u okviru proslave Svetog Save "Put ka digitalnim kolekcijama". To je trenutno jedan od najvažnijih pravaca u razvoju bibliotekarstva i kulturnih ustanova uopšte, tako da se i mi ukljucujemo u taj trend i potrebu da se sacuva raspoloživo kulturno blago. Završili smo jednu od važnih akcija, odnosno projekata u saradnji sa Ministrastvom za kulturu Republike Srbije. Digitalizovali smo Fond stare i retke knjige, istakla je direktorka koja je zatim novinare obavestila da je u 2009. godini ustanovljena nagrada “Slobodan Stojanovic” za najbolju neobjavljenu dramu. Deset godina od smrti ovog poznatog Požarevljanina bice obeleženo tokom 2010. zašta je Gradska vlast iz budžeta odobrila neophodna sredstva. U znak secanja na Stojanovica u septembru ce se organizovati okrugli sto sa ucešcem najeminentnijih imena našeg javnog i kulturnog života. Bice postavljena i bista Slobodana Stojanovica i objavljen drugi poziv odnosno nagradni konkurs “Slobodan Stojanovic” za najbolju neobjavljenu dramu.

--Prošle godine smo na ovom konkursu, iako po prvi put organizovanom, imali odlican odziv. Pristiglo nam je dvadeset i pet radova koje je pažljivo razmotrio veoma kvalifikovani žiri u sastavu Radomir Putnik, Miomir Petrovic i Gojko Božovic. Što se ostalih kulturnih dogadaja tice bilo ih je ukupno sedamnaest. Posetili su nas, pored ostalih Igor Mandic, Vladimir Pištalo, Nebojša Dugalic. Obeležili smo: godišnjicu smrti Danila Kiša prikazivanjem filma Dragomira Zupanca i stogodišnjicu od nastanka pesme “Santa Marija De La Salute” kojom prilikom je govorio akademik Miro Vuksanovic, istakla je direktorka napomenuvši i to da se privodi kraju druga faza rekonstrukcije podrumskog prostora cime ce se u Biblioteci stvoriti uslovi za još kvalitetniji rad. Sa formiranjem Gradske opštine Kostolac odredice se i status odeljenja u Kostolcu koje je svih ovih godina funkcionisalo u sastavu Biblioteke Požarevca.

Tatjana Živkovic, referent Zavicajnog odeljenja stare i retke knjige obavestila je da je okviru Projekta stvaranja digitalnog kulturnog nasleda, Biblioteka u Požarevcu najpre pristupila digitalizaciji kolekcije stare i retke knjige štampane do 1867. godine kao i retkih izdanja do 900. godine i u periodu Balkanskih ratova, Prvog i Drugog Svetskog rata.

--U periodu od 31. januara 2008. do 3. decembra 2009. godine skenirano je i pripremljeno za digitalizaciju 287 bibliografskih jedinica što obuhvata 22.025 pojedinacnih stranica i dokumenata. Od januara 2009. godine digitalne kopije knjiga i razglednica iz kolekcije Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic", mogu se pronaci na sajtu -Digitalna Narodna biblioteka- sa naznakom “Kroz Požarevac”. Nakon digitalizacije kolekcije starih i retkih knjiga i potencijalno retkih, nastavljen je rad na digitalizaciji zavicajne grade koja ima veliki znacaj kako za zavicajnu, tako i za nacionalnu kulturnu istoriju. Što se tice izdavacke delatnosti, u januaru planiramo objavljivanje dve publikacije: dramu “Letaci”, autora Dimitrija Kokanova, pobednika na prvom konkursu “Slobodan Stojanovic” i “Ratni dnevnik” iz 916. godine Dragutina Rankovica, požarevackog advokata i diplomate. Sa ove dve knjige, Narodna biblioteka pokrece i dve nove edicije, a to su Slobodan Stojanovic u kojoj ce biti objavljivane drame nagradene na istoimenom konkursu i “Citalište Požarevacko” u kome ce se naci stari rukopisi znamenitih Požarevljana.

Jedno od veoma aktivnih odeljenja Biblioteke je Decje odeljenje u okviru koga se organizuju veoma uspešne tematske radionice. Interesovanje dece za ove radionice je izuzetno. U prošloj godini samo likovna radionica imala je 48 okupljanja. U ovim radionicama deca rade na zadate teme.

--Imamo radionice “Nauci me da pletem i vezem” zatim “Price iz detinjstva” gde stariji pricaju svoje price iz kojih se može izvuci neka pouka. Takode se cesto odvijaju radionice koje se odnose na psihologiju uspeha, komunikaciju, uz prisustvo psihologa odredenih škola, tako da su veoma efektne. Biblioteka, a samim tim i Odeljenje za decu svake godine vrši besplatan upis daka prvaka. Naša je želja da privucemo što više mladih u biblioteku, jer su oni naši buduci citaoci, pa ukoliko im se biblioteka svidi u tom mladem uzrastu, zavolece je zauvek, istakla je Vera Zaric Mitrovic, referent za razvoj i maticne poslove koja je govorila i o nabavci knjiga u 2009. kada je za Biblioteku kupljeno 4.325 naslova zašta je potrošeno 2.576.238 dinara.

M.P.

MIHAJLO JOVANOVIC, DOBITNIK PLAKETE OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI"

CETIRI DECENIJE RADA SA MLADIMA

Povodom obeležavanja 70 godina postojanja i uspešnog rada OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" u Požarevcu dodelila je plaketu za znacajne doprinose u radu i ostvarivanju programskih zadataka škole, Mihajlu Miletu Jovanovicu - Bata Šuletu. Legenda požarevackog amaterizma besplatno poducava ucenike narodnim, okretnim igrama i lepom ponašanju, nastavljajuci tradiciju dugu cetiri decenije. Deca rastu sa muzickom kulturom i kroz igru izražavaju najdublja osecanja. Igra i pesma su kamen temeljac nacionalne kulture.

Koreograf, umetnicki rukovodilac, ljubimac mladih, doajen požare-vackih amatera, Mihajlo Jovanovic bez ikakve novcane naknade u ovoj školi je daleke 1976. godine osnovao školu folklora, jedinstvenu i prvu u Srbiji. Namera je da kod mladih ljudi razvije ljubav prema igri, pesmi i druženju. Radio je sa decom bez predaha pre, popodne i uvece sa centralnim ansamblom, pripremajuci ih za nastupe na Festivalu mladosti, LJubicevskim igrama, priredbama za roditelje, Majskom uranku, proslavi Dana škole i drugim manifestacijama.

O radu sa mladima Mile Jovanovic kaže: "Mlad covek kroz igru treba da stekne radne navike, kao i osecaj za kolektivan život. Nikada mi nije bio prvenstveni cilj da od ucenika stvorim dobrog igraca, vec da se približim i uticem na njegov društveni život i razvoj."

Folklorna grupa koju je predvodio Mile Jovanovic nastupala je u finalnoj muzickoj decjoj emisiji "Muzicki tobogan" u Novom Sadu i Novogodišnjoj noci 1991,1992, i 1998.godine sa Svitom devojackom iz vranjanskog kraja i Vlaškom igrom iz istocne Srbije. Akciju "Nije teško biti fin" osmislio je 1980.godine i ona je imala uspeha kod ucenika. Poveden pojavom agresivnosti, odsustvom minimuma kulture u ponašanju posebno mladih, osnovao je školu lepog ponašanja koja je veoma brzo ostvarila vidan napredak. OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" prva se ukljucila u akciju Ministarstva prosvete i sporta "Igraj za život - droga ne" i rezultati nisu izostali. Ucenici su Mihajlu Jovanovicu napisali: "Na tvoju radost ostavio si nam ponos i zahvalnost".

Iako je duboko zašao u osmu deceniju života, još uvek je prav kao strela, koraca ulicama zavicajne varoši i dugo je medu sugradanima jedna od najuglednijih licnosti. On je ostao veran narodnom stvaralaštvu, a mladi znaju da prepoznaju ucitelja igara, lepog ponašanja i zato su mu zahvalni.

D.D.

JP “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

GODINA KVALITETA

Požarevacka “Toplifikacija” ušla je u novu poslovnu godinu sa stabilnim poslovanjem, kako u oblasti isporuke toplotne energije, tako i u finansijskom smislu.

Zahvaljujuci stabilnoj isporuci toplotne energije iz TE Kostolac, kao i blagovremeno i detaljno uradenom remontu distributivnog sistema, od pocetka tekuce grejne sezone nije bilo ozbiljnijih problema niti zastoja u funkcionisanju toplifikacionog sistema.

- U periodu izmedu dve grejne sezone odradeno je sve što su plan i program remonata predvidali, kako bismo predupredili vece kvarove i probleme. Otklonjene su sve uocene neispravnosti i ovih zimskih dana je kod svakog našeg korisnika stigla zadovoljavajuca kolicina toplotne energije. - kaže mr Zvonko Blagojevic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Projekti iz 2009.

- U 2009. godini je zapoceto nekoliko projekata, nastavice se i u 2010-oj godini. Jedan od njih je proces uvodenja ISO standarda. U nastojanju da poslovanje ustrojimo na kvalitetno visokom nivou, kako to rade sve ozbiljne firme, pristupili smo aktivnostima kakve propisuje procedura za uvodenje medunarodnog standarda kvaliteta. Tokom 2009. godine, realizovan je niz aktivnosti na poboljšanju informacionog sistema. Posebno znacajnim smatramo zapocet proces zaštite glavnih vodova, aktivnosti definisane i zapocete u 2009 - oj, a koje ce biti realizovane u 2010 - oj godini. Naime, zapocinje galvanska antikorozivna zaštita cevovoda, za šta je vec opredeljeno milion i po dinara. Prošle godine smo uložili znacajne napore i sredstva na formiranje Informativno-uslužnog centra. Prostor koji je ranije služio samo za naplatu, sada je proširen, poboljšan i bolje opremljen. Na raspolaganju je svim gradanima, kako korisnicima naših usluga, tako i svima koji se za naše usluge interesuju. Tu se mogu dobiti sve inofrmacije vezane za isporuku toplotne energije sadašnjim orisnicima, kao i informacije neophodne potencijalnim korisnicima daljinskog grejanja: kakve uslove treba da ispune, kakva je procedura i slicno, - kaže Blagojevic.

“Toplifikacija” je tokom 2009. godine zapocela i ažuriranje dokumentacije i arhivskih dokumenata, sa svim tehnickim parametrima, koji ce biti objedinjeni u elektronskoj formi kao baza podataka, znacajna kako za potrebe preduzeca, tako i za druge korisnike.

- U 2009.-oj smo znacajnu pažnju posvetili i zaposlenima: posle dužeg perioda, obavljeni su detaljni sistematski pregledi svih zaposlenih, obnovljena je oprema, zaštitna sredstva, radna odela, alati, pribor, u 2010. godini planiramo da zanovimo i vozni park. U planu je i nabavka jednog “viljuškara” za potrebe magacina, za šta je opredeljeno oko tri miliona dinara. Rec je o neophodnoj mašini, do sada smo koristili usluge preduzeca “Morava”, koje nisu baš jeftine. Procenjeno je da cemo nabavkom svoje mašine i uštedeti i imati je uvek na raspolaganju. I sam magacin cemo ove godine nastojati da renoviramo, odmah s proleca rešice se problem vodovodne i hidrantske mreže, a tokom godine, kad se magacin detaljno uredi, tamo ce se preseliti i radnici angažovani na održavanju, kao i vozila koja oni koriste, - dodaje Blagojevic.

Posao pocetkom proleca

U oblasti širenja toplifikacione mreže, tokom 2009. godine nisu realizovane vece investicije. Kasno se pocelo sa nabavkama, tenderi su raspisani nakon što je iz Fonda za zaštitu životne sredine opredeljeno 60 miliona dinara.

- Odlucili smo se da u pozno vreme ne zapocinjemo radove. Prvo, zato što ne bi smo uspeli nijednu zonu da završimo do kraja i privedemo nameni. Znaci, gradani ne bi imali obezbedene prikljucke i grejanje u ovoj sezoni. S druge strane, teren bi ostao raskopan, imali bi smo grdne probleme na prolece, kad javne površine i dvorišta tokom citave zime ostanu raskopani. Na prolece radovi budu jako skupi, dolazi do urušavanja kanala, što iziskuje ponovna cišcenja i uredenja. I, takode veoma znacajno, mašinski radovi u zimskim uslovima nisu dobri, kvalitet varova je loš. Vlaga i niske temperature veoma nepovoljno uticu na kvalitet varova, tu ne pomaže rad ispod šatora i slicno... U svakom slucaju, cim otopli, krecemo sa radovima. Nabavke su u toku, privode se kraju, na prolece cemo imati sve spremo, tako da ce se predvideni radovi obaviti kvalitetno. U 2010. godini se nadamo da cemo od Fonda za zaštitu životne sredine, koji je postao budžetski fond, brže doci do sredstava i time brže realizovati nove zone i nove prikljucke.

- Važno je napomenuti da smo u 2009-oj godini, po sistemu “malih lokacija”, realizovali 35 novih prikljucaka, što nije zanemarljivo. To je, kad se sabere, jedna dobra zona. “Male lokacije” su novi prikljucci u zonama gde je prošao sekundar.

Klenovnik, pa Cirikovac

U “Toplifikaciji” kao posebno važan momenat isticu ugovor, sklopljen u decembru izmedu PD TEKO “Kostolac”, Mesne zajednice Klenovnik, “Toplifikacije” i fondova - za zaštitu životne sredine i za razvoj. Rec je o toplifikaciji naselja Klenovnik, poslu po predracunu vrednom 136,5 miliona dinara.

- Rec je o prvoj etapi druge faze toplifikacije Klenovnika. U tom naselju je prva faza uradena pre tri godine, sada nas ocekuju znacajne obaveze: na nama je da, u ime i za racun Mesne zajednice Klenovnik, realizujemo nabavke preko naše liste kvalifikovanih dobavljaca i izvodaca, a zatim i da vršimo nadzor, kako bi se radovi izveli u skladu sa tehnickim propisima. Od nas pomoc ocekuju i u naselju Cirikovac, koje je, takode, krenulo sa inicijalnim aktivnostima, obezbedivanjem potrebnih dozvola. I oni poseduju odredena sredstva, dobijena iz gradskih fondova, ocekujemo da ove godine krene sa realizacijom i taj projekat, - kaže direktor “Toplifikacije”.

Ništa bez Fonda

U direktnom kontaktu sa zainteresovanim gradanima, “Toplifikacija” je tokom 2009. godine primenila metod i iskustvo drugih gradova i opština: pristupilo se predugovaranju. U saradnji sa rukovodstvima mesnih zajednica se vršilo anketiranje zainteresovanih gradana, gradani su uplacivali 20% avansa, a kad je 70 - 80% zainteresovanih izvršilo takve uplate, pristupalo aktivnostima na širenju toplovoda u odredenoj zoni.

- Na fondovima je da procene koje zone imaju prednost. Jer, ucešce gradana u ceni prikljucka pokriva tek 25% ukupnog iznosa. Prinudeni smo da se oslanjamo na sredstva fondova, ovo preduzece je u ranijem periodu izuzetno mnogo predinvestiralo. Ima oko 1.000 prikljucaka koji nisu aktivirani jer, jednostavno, gradani nemaju sredstava. Naš pokušaj da ucinimo povoljnost i pružena mogucnost otplate cene prikljucka na 36 rata, usmerena na gradane koji više od pet godina imaju obezbeden prikljucak, a nisu se prikljucili, nije urodila plodom, nedavno je Upravni odbor bio prinuden da tu ponudu povuce. Dakle, prinudeni smo da se i ubuduce oslanjamo na Fond za zaštitu životne sredine, u meri u kojoj Fond bude pratio proces širenja toplifikacione mreže, širicemo mrežu, - kaže Blagojevic.

“Paušalci” postaju prošlost?

U skladu sa zakonskim propisima kakvi važe u svim evropskim zemljama, i “Toplifikacija” ce morati, kao i drugi distributeri, da obracun i naplatu vrši posredstvom mernih uredaja.

- Evropa ne poznaje “paušalce”. Zakon i nas obavezuje, kao elektrodistribuciju ili vodovod, da na prikljucnom mestu imamo kaloriometar, uredaj koji precizno meri kolicinu toplotne energije koju je korisnik preuzeo, na osnovu cega se vrši obracun i naplata. Trenutno na mreži imamo korisnike kod kojih se obracun vrši prema kvadraturi, kubaturi ili kilovatima procenjenim prema velicini objekta. Svi novi prikljucci se izvode sa kaloriometrima, i toplifikacija Klenovnika, recimo, to podrazumeva. Stari prikljucci, kod kojih se paušalno obracunava isporuka, vremenom ce morati da se opreme kaloriometrima koji mere stvarni utrošak. Ima razlicitih reakcija, ima protivljenja, ali su zakonski propisi izriciti i to je ono što nas ceka, - porucuje direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Dragan Milenkovic