Header

VELIKO GRADIŠTE

TRAŽE SMENU PREDSEDNIKA OPŠTINE

Odluka SO Veliko Gradište o upravljanju komunalnim otpadom, ogorcila je gradane opštine Veliko Gradište. Jer, po toj odluci, 26.554 gradana ove opštine morace da placaju 1,40 evra „po glavi“ za odnošenje smeca i 0,40 evra za cišcenje javnih površina. U skoro svim od 26 mesnih zajednica, ovih dana vlada bura protesta i nezadovoljstva.

U vecini naselja su održani zborovi gradana na kojima je iskazano nezadovoljstvo i rukovodstvu Opštine peticijama jasno stavljeno do znanja da cenu komunalnih usluga, koja je u proseku tri puta veca od onih koje placaju gradani susednih opština, pa i šire, narod, jednostavno, nece da placa. Tim pre što se naplata od 1,83 evra odnosi na svakog clana domacinstva iz kog nisu izuzeta ni novorodencad. Štaviše, komunalne usluge morace da placa i oko 6.000 žitelja te opštine koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu.

Ugovor i proceduru izbora ponudaca kome je posao poveren, nezakonitim je ocenila i Anela Jovanovic, Opštinski javni pravobranilac.

Narod traži ostavku

Prošlog ponedeljka u podne, pred zgradom SO Veliko Gradište organizovan je protestni skup sa koga je traženo da se ugovor i odluka o komunalnim uslugama poništi, a, istovremeno, zbog ovakvog postupanja i, kako je receno, ranijih nedomacinskih poteza, zahtevano je da predsednik opštine Veliko Gradište Živa Lazic podnese ostavku.

Sa improvizovane govornice pred skupštinskim zdanjem, cule su se gotovo istovetne poruke iz brojnih naselja velikogradištanske opštine.

Miroslav Paunovic, predsednik Saveta MZ Veliko Gradište potpisao je zakljucak Zbora gradana te Mesne zajednice: „Okupljeni gradani traže od odbornika SO Veliko Gradište da izglasaju poništenje odluke o poveravanju poslova upravljanja komunalnim otpadom na teritoriji opštine Veliko Gradište preduzecu „Spajder“ iz Janjine i „Depo sistemu“ Novi Sad. Okupljeni gradani smatraju da je ugovor izmecu Opštine i pomenutog preduzeca štetan i da nije sklopljen u skladu sa Zakonom“.

Predstavnik MZ Veliko Gradište javno je zatražio smenu predsednika opštine zato što, kako je rekao, „troši naše pare nenamenski, zloupotrebljava svoj položaj, zato što svašta radi!“

Milan Petrovic – Pane, predsednik Saveta MZ Doljašnica:

- Na Zboru gradana, izraženo je apsolutno nezadovoljstvo cenom iznošenja smeca. Traži se izglasavanje nepoverenja predsedniku opštine, jer je ugovor štetan. Ne može jedno domacinstvo da daje 200 kilograma žita mesecno. Za 25 godina, na koliko je sklopljen ugovor, treba svako domacinstvo da plati više od dva miliona dinara!!! On je sklopio ugovor koji treba da traje pet mandata! Pet buducih predsednika opštine mora da poštuje što je on potpisao. Tražim da on podnese ostavku i više da ne bude predsednik opštine!

Slobodan Miladinovic - Cira, predstavnik MZ LJubinje:

- Žitelji LJubinja su bili oduševljeni kad su kontejneri poceli da se donose, dok još nisu znali uslove. Kad su im stigli racuni, razocarali su se i sada su ogorceni! Ogorceni, jer znaju koje su cene u okruženju. Skuplji smo višestruko u odnosu na sve ostale opštine. Oko 99% žitelja LJubinja se izjasnilo za iznišenje smeca, ali ne pod ovakvim uslovima. Znaci, svest naroda je prevazišla svest vlasti, odnosno pojedinaca u vlasti koji su gurali ovu pricu. Ugovor mora hitno da se poništi i krene u novu, poštenu proceduru. Nama su stigli racuni za komunalne takse, za gradevinsko zemljište. Ispalo je da u decembru imamo vece izdatke prema Opštini nego prema Republici!

LJubiša Ivanovic, predsednik MZ Kurjace:

- Na zboru gradana u selu Kurjace, kome je prisustvovao i predsednik opštine, jasno je receno da je ova cena za komunalne usluge preterana i da to gradani Kurjaca nece da placaju. Taj ugovor mora da se poništi!

Meštani Zatonja, takode, nisu zadovoljni cenom iznocenja smeca i traže poništenje ugovora, porucio je predsednik Saveta MZ Zatonje.

Ivan Milicevic, MZ Kisiljevo:

- Kisiljevo je, na Zboru gradana, jasno reklo „NE“ ovoj velikoj farsi i ovim nedostojanstveno nametnunim nametima od strane opštinske vlasti. Porucicu samo ovo: Mi smo vas izabrali, mi cemo vas ukloniti!

Mirjana Milovanovic, predstavnik MZ Topolovnik:

- Na Savetu MZ Topolovnik doneli smo odluku da se racuni za smece ne placaju! Tražimo smenu predsednika opštine zato što je potpisao štetan ugovor!

Predstavnik MZ Pecanica:

- Predsednik opštine je potpisao veoma štetan ugovor o iznošenju smeca. Po tom ugovoru, petoclana porodica godišnje treba za iznošenje smeca da izdvoji oko 12.000 dinara, odnosno, tonu i po kukuruza ili pšenice.Od ovog nameta nisu izuzete ni bebe, ni naši stariji i nesposobni sugradani, pa ni naši sugradani koji rade „po belom svetu“. Pitate li se, predsednice, ima li ovaj narod odakle da isplati sve ove namete? Globa je prevelika. A, kad se zna da ce trajati narednih 25 godina, dolazi se do prostorg zakljucka da ce grešku sadašnjeg predsednika placati potomci naše dece! Kako da se pomirimo sa tim? Dole, predsednice!

Predstavnik sela Kumane:

- Svi žitelji Kumana su protiv ovakve neodrživo visoke cene. To ljudi ne mogu i nece da placaju. Narod je ogorcen. Moja porodica je desetoclana, godišnje zdravstveno osiguranje placam 22.000, a smece 20.000 dinara. To nema nigde u svetu!

Predstavnik Majilovca:

- Ovo što je naš predsednik uradio, nema ni u jednoj zemlji u svetu. Ovo što je on potpisao, treba i moji praunuci da placaju. Pretpostavljamo da je potpisivanje ovakvog ugovora cista korupcija. Zamolio bih predsednika opštine, u ime svih ovde okupljenih, da podnese ostavku.

Dr Nemanja Ristic:

- Gradani, cula se ovde rec naroda! Sada je na odbornicima SO, koji još podržavaju predsednika opštine u njegovom daljem štetnom delovanju, da se izjasne: ili su sa narodom, ili su sa jednim covekom, cija samovolja ovim poslednjim cinom, potpisivanjem ovakvog ugovora, nakon velikih šteta koje je ranije napravio ovoj opštini u kojoj se ništa ne radi vec dve godine, sem što se on grcevito bori da ostane na vlasti, praveci kaoaliciju sa vime i svakime.

Zlatko Šulovic, žitelj Velikog Gradišta:

- Umesto da nešto radimo, da asfaltiramo ulice i seoske puteve, mi trpimo diktaturu jednog coveka koji vec dve godine radi da što više osiromaši i onako siromašan narod. Sve je stalo, samo rastu troškovi reprezentacije, putovanja u zemlji i inostranstvu, dnevnica, mobilnih telefona. Pola miliona za mobilni telefon jednog coveka! Mnogo je to, ljudi!!! On nas i ne vidi i ne cuje. Od njega tražimo, glasno i jasno samo jednu stvar: ostavku!

Predsednik odbija ostavku

Troclana delegacija protestnog skupa ponudila je Živi Lazicu, predsedniku opštine Veliko Gradište na potpis blanko ostavku. Predsednik je najpre tražio da delegacija u njegov kabinet ude bez predstavnika medija, da bi, kad je to kategoricki odbijeno, prihvatio i prisustvo medija. Ostavku je odbio da potpiše, uz komentar:

- Znam šta se dešava. Ja poštujem svakog gradanina, poštujem i vaše pravo da podnesete ovakav zahtev. Ali, u velikogradištanskoj opštini postoji više od 20.000 biraca. O ostavkama i svemu što postoji kao problem u ovoj opštini se raspravlja na Skupštini. ja, kao legitimni i legalno izabran predsednik opštine, svakako cu otvoriti svaku raspravu na Skupštini. I vaši su protesti legitimni, ja to poštujem, ali, poštujem i volju 20.000 biraca. O tome jedino može da raspravlja jedino Skupština. Naravno da necu podneti ostavku na ovakav nacin, kada se skupi 200 ljudi. Ima 200 ljudi pravo na svoje mišljenje, ali necu podneti ostavku, jer to nije ni mesto, ni vreme, ni nacin podnošenja ostavke, - stav je predsednika opštine Veliko Gradište Žive Lazica.

Protestni skup u Velikom Gradištu završen je dogovorom da se gradani, u što vecem broju, ove nedelje ponovo okupe pred opštinskim zdanjem i da protesti traju sve dok predsednik opštine ne pristane da podnese ostavku.

U vreme zakljucenja ovog broja lista „Rec naroda“, ponedeljak pre podne, zakazana je sednica SO Veliko Gradište, dva puta otkazivana zbog nedostatka kvoruma.

Dragan Milenkovic

JOŠ JEDAN USPEH CLANA AGROPRESS-a

- Aleksandar Radovic dobitnik nagrade mladi lider agrarnog novinarstva u svetu

Kolega Radovic dobitnik je ove ugledne nagrade na predlog Upravnog odbora AGROPRESS-a kojim predsedava Goran Ðakovic, inace clan Izvršnog odbora IFAJ-a. U obrazloženju predsednika komsije za dodelu ove nagrdade dr Onjena Robertsa (Kanada), Srbija je i ove godine nominovala kandidata koji na savremen i sveobuhvatan nacin prati agrobiznis sektor Srbije i regiona.

Aleksandar Radovic roden je 1982. godine. Zaposlen je kao novinar privredne rubrike informativnog programa Radio Beograd Jedan. Više od pet godina prati sektor poljoprivrede. Inace, kolega Radovic u Radio Beogradu najviše pažnje posvecuje informativnoj emisiji «NEDELjOM ZA SELO» koja se emituje nedeljom od 7.00 do 8.00 casova, a namenjena je poljoprivrednicima. Emisija se tematski bavi aktuelnim problemima u poljoprivredi, ima i redovne rubrike koje su namenjene radovima u polju, kao i savete strucnjaka iz raznih oblasti.

Aleksandar Radovic je clan je Udruženja novinara za poljoprivredu "AGROPRESS" od osnivanja.

Nagrada kolegi Radovicu bice urucena na Medunarodnom kongresu novinara koji prate poljoprivredu sredinom aprila u Belgiji. On ce sa delegacijom AGROPRESS-a imati prilku da sretne sa viskokim funkcionerima Evropske Unije u Briselu.

CRVENI KRST SRBIJE - CRVENI KRST KUCEVO

ZIMSKA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U KUCEVU

Zimska akcija doborovoljnog davanja krvi u Kucevu realizovana je u utorak, 19.januara 2010.godine, u mesnoj zajednici Kucevo. Na akciju je došao 61 gradanin, a krv je dalo njih 51, od toga 7 pripadnica ženskog pola, i 5 lica koji su prvi put dali krv, dok je 10 odbijeno iz zdravstvenih razloga.

U odnosu na akciju iz oktobra prošle godine, zabeležen je porast broja doborovoljnih davalaca krvi za 35,55%, što predstavlja veliki uspeh , imajuci u vidu da je poslednji put, kada je u jednoj akciji krv dalo preko 60 ljudi, to bilo u aprilu 2004.godine, tada u prostorijama ŠIK Kucevo.

Medu davaocima su bili radnici, profesori, ucitelji, lekari, policajci, ucenici, i druge kvalifikacione strukture

Crveni krst, kao organizacija u cijem je mandatu da populariše dobrovoljno davalaštvo krvi u saradnji sa zdravstvenim službama,ulagao je velike napore da se ideja dobrovoljnog dsavalaštva krvi, i važnost tog humanog cina, približi ljudima, te da i naša sredina u buducnosti, dosegne 4% davalaca, u odnosu na broj stanovnika, na godišnjem nivou, cime bi se zadovoljile sve potrebe za lecenje bolesnika .S obzirom da se broj davalaca krvi, prema podacima iz poslednjih akcija, lagano povecava, širenje ideje o potrebi ovog humanog cina, ipak nailazi na razumevanje kod naših gradana.

Kao i do sada, zimska akcija DDKje realizovana u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije, cija je ekipa obavljala strucni deo posla.

Crveni krst Kucevo zahvaljuje svim dobrovoljnim davaocima krvi koji su došli na akciju u želji da daju krv, i poziva i ostale gradane da se ukljuce u naredne akcije, koje su planirane za april, juli i oktobar tekuce godine.

G.M.

65 GODINA “RECI NARODA”

SV. JOVAN NAŠ ZAŠTITNIK

- Proslavljena slava i 65. rodendan “Reci naroda”

U prisustvu brojnih prijatelja i saradnika, zaposleni u NIPD “Rec naroda” obeležili su prošle srede 65 godina od izlaženja prvog broja lista “Rec naroda” i krsnu slavu Sveti Jovan. Rezanje kolaca u prostorijama Redakcije obavio je sveštenik Dejan Ivkovic nakon cega je ovogodišnji kolacar Ilija Dimitrijevic, domacinstvo slave za narednu godinu predao Draganu Milenkovicu.

Prvonagradena novinska prica - ”Jadi mladog pisca”

Slavski rucak za sve goste medu kojima su bili i predstavnici lokalne samouprave Požarevca na celu sa Miomirom Ilicem, predsednikom Skupštine Grada i Vukicom Vasicem, zamenicom gradonacelnika, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, predstavnici ostalih opština Branicevskog okruga, direktori javnih preduzeca i ustanova, prireden je u Domu Crvenog krsta. Obracajuci se gostima Ilija DImitrijevic, direktor i glavni i odgovorni urednik “Rec naroda” pohvalio se cinjenicom da sa 65 godina dosadašnjeg trajanja, “Rec naroda” spada u red najstarijih lokalnih novina u Srbiji. I nakon sprovedene privatizacije pre tri godine, list je nastavio sa redovnim izlaženjem, a želja Redakcije i ostalih zaposlenih u ovoj kuci je da se rodendani i Jovandan slave još mnogo godina, u susret stotoj.

Na svecanosti u cast godišnjice i slave proglašeni su najuspešniji ucesnici na Konkursu za kratku novinsku pricu “Milivoje Ilic”.

NJima su potom urucene novcane nagrade.

Žiri u sastavu: predsednik, prof. Ilija Dimitrijevic, glavni i odgovorni urednik, Tina Poštic, profesor srpskog jezika i književnosti i Andrijana Maksimovic, novinar, procitao je sve prispele radove na Konkursu i doneo sledecu odluku:

Prva nagrada dodeljuje se Mariji Ilic iz Požarevca za pricu “Jadi mladog pisca” pod šifrom “Zemunka”.

Drugonagradena je Mirjana Antic iz Jagodine, autorka price “Nebeska idila”, šifra “MAJD”.

Trecu nagradu osvojila je Danijela Vasiljevic iz Smederevske Palanke za pricu “Greška” pod šifrom “MIP 2010”.

Na raspisani konkurs koji nosi ime nekadašnjeg književnika, humoriste i kozera Milivoja Ilica koji je citav svoj radni vek kao novinar proveo u Redakciji “Rec naroda” ove godine ukupno su prispele 32 nivinske price. Autori su iz raznih krajeva Srbije, iz Niša, Jagodine, Leskovca, Požarevca, Malog Crnica, Smedereva, iz Smederevske Palanke, Vranja, Paracina, Užica, Macvanskog Prnjavora, Kragujevca i Beograda što je dokaz velicine doajena Milivoja Ilica i nagrade ustanovljene njemu u cast. Sve nagradene price bice objavljene u narednim brojevima “Rec naroda”. Novcani deo prve nagrade iznosi 10.000, druge 7.000 i trece 5.000 dinara.

Nekad i sad

Šezdesetpet godina neprestanog izlaženja lista “Rec naroda” cinjenica je kojom bi se svako ponosio. Jer, to nije samo obican dvocifreni broj, to je svedocenje o višedecenijskoj hronici života i rada naroda u Stigu i Branicevu, Zviždu i Homolju, Pomoravlju i Pomlavlju. Sve što se malo i veliko dogadalo svih ovih godina, zabeleženo je u listu “Rec naroda”. Ono što nije smatra se da se nije ni dogodilo. Na taj nacin sacuvana je prošlost ovoga kraja.

Prvi broj novina, podsetimo se, ugledao je svetlost dana 20. januara 1945. godine. Bilo je to na dan Svetog Jovana. U knjizi “Zlatne reci naroda” autora Predraga Radovanovica, ti prvi dani života našeg lista ovako su opisani:

- Grad je bio slobodan, život je groznicavo te hladne zime 1945. godine bio uredivan daleko od fronta i rata koji je još besneo i na kome je mnogo mladih ljudi i iz požarevackog kraja, krvarilo. U takvom ambijentu, 20.januara, u subotu, u Svetojovansko popodne, mladici iz Agitpropa sa svežnjevima novina pod debelim kaputima, poceli su da izvikuju: “Rec naroda! Rec naroda! ”.

Prvi broj lista štampan je u tiražu od 1.000 primeraka da bi vec do kraja godine dostigao broj od 3.000. Novina je na razlicite nacine distribuirana u sve krajeve Okruga. Tako je pocelo. Iz godine u godinu “Rec naroda” se potvrdivao kao medij bez koga se nije mogao poceti ni jedan petak, odnosno kasnije kada je dan izlaženja promenjen, ni jedan utorak.

Sve do današnjih dana ovo lokalno glasilo zadržalo je svoje ime dobijeno te daleke 1945. Novina se nije odrekla regionalnog znacaja, rado je citaju i Požarevljani i Kostolcani, ali i žitelji Kuceva, Žagubice, Petrovca i Malog Crnica, Golupca, Velikog Gradišta i Žabara. U prvoj deceniji novog milenijuma i dalje je na vodecem mestu medijske scene ovog podneblja. Iako se strepelo da ce posle privatizacije i “Rec naroda” nestati kao što je to slucaj sa mnogim drugim lokalnim novinama, to se nije desilo. O daljem radu i razvoju kuce, aktuelni direktor i glavni i odgovorni urednik Ilija Dimitrijevic kaže:

- I dalje ca nam u prvom planu biti objektivnost, blagovremenost i profesionalnost u informisanju naših gradana. Vremana su teška, ali mi ne odustajemo od borbe za opstanak i razvoj novine “Rec naroda”. Ovo je kuca koja zapošljava visokoobrazovane kadrove i koja je poslednjih godina dosta uložila u savremene tehnicke mogucnosti. Stranice lista, kao i do sada, ostaju otvorene za reci naroda, porucuje direktor Ilija Dimitrijevic.

POVODOM ROÐENDANA I SLAVE

CESTITKE KOLEKTIVU

U nemogucnosti da prisustvuju svecanosti povodom obeležavanja 65. godina “Rec naroda” i slave Sveti Jovan, jedan broj saradnika i prijatelja uputio je slavljenicima telegram-cestitke.

Cestitam Vam slavu i želim puno uspeha u daljem radu, navodi se u cestitki koja je stigla

iz Branicevskog upravnog okruga, nacelnik Goran S. Petrovic

Poštovani direktore, koristim priliku da Vama i Vašim saradnicima cestitam 65-ti rodendan i krsnu slavu Sveti Jovan sa željom za dalji uspešan rad i prosperitet. Nazdravite godinama koje su pred vama uz iskrene želje da ce biti bolje od prethodnih. S poštovanjem,

predsednik opštine Žagubica, Dragi Damnjanovic

Povodom slave “Sveti Jovan” i 65 godina rada, direktoru i kolektivu “Rec naroda” upucujemo cestitke i želimo puno uspeha u daljem radu.

Direktor Politehnicke škole, magistar Dejan Savic

Kao i svake i ove godine rodendan i krsnu slavu kolektivu je na originalan nacin cestitao Dragiša R. Lekic, protonamesnik:

Rec naroda Srecan rodendan

“Rec naroda” donose nam novosti,

Eto, iz opština osam,

Cesto puta i više...

Najcitaniji i jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji

A citan najviše u Požarevcu,

“Rec naroda” danas slavi rodendan

Ovo je 65 po redu,

Da mu pomogne Bog i Sveti Jovan

A dani slave uvek su drugi, ove godine u sredu.

M.P.

INTERVJU SA NACELNIKOM GRADSKE UPRAVE POŽAREVCA, DEJANOM ILICEM

„MI SMO TU ZA NAROD, A NE NAROD ZA NAS“

- Bez viška zaposlenih u Požarevackoj lokalnoj samoupravi.

- Sledi izlaganje katastarskog operata, uvodenje elektronske uprave, uvodenje podataka u maticne knjige, umrežavanje mesnih kancelarija..

Naša Gradska uprava ima vrlo dugu tradiciju i, time, veliko iskustvo. Prošle godine navršeno je 170 godina njenog postojanja i ta cinjenica dovoljno govori o dobrim i zdravim temeljima za dobar rad, kako istice nacelnik GU Požarevca, Dejan Ilic, ukazujuci na tendenciju i svest o neophodnosti za stalnim povecanjem kvaliteta rada.

I upravo unapredenja rada tema je našeg razgovora sa nacelnikom Ilicem, koji je ukazao na neke od prejekata u realizaciji, koji imaju za cilj olakšavanje gradanima da reše neke od svojih problema, i, u vezi sa najavljenom racionalizacijom zaposlenih u lokalnoj samoupravi, istakao da u Gradskoj upravi Požarevca nema viška zaposlenih.

U protekloj godini izvršena je reorganizacija naše GU. Koji su konkretni rezultati tog poduhvata?

-Gradska uprava Požarevca je jedinstvena uprava. Cini je osam odeljenja i 212 sistematizovanih izvršilaca. Od šest odeljenja do protekle godine došli smo na osam. Najpre, formiranjem Odeljenja komunalne policije, a zatim i formiranjem dva odeljenja iz jednog, to jest, Odeljenje za urbanizam, imovinsko- pravne i komunalne poslove smo razdvojili i formirali Odeljenje za urbanizam i Odeljenje za imovinsko- pravne, komunalne i saobracajne poslove. To smo ucinili sa namerom da ubrzamo opsluživanje gradana i olakšamo rad službenika. Tako da je u pitanju obostrana korist.

Kakva je saradnja sa gradanima?

-Gradani dolaze i ocenio bih da dobro saradujemo i zaista se trudimo da im izademo u susret. Neki uspevaju da završe svoje obaveze, neki ne, ali brojni su faktori koji na to uticu. Nekada je to do naše Uprave, a nekada do samih gradana, recimo, u slucajevima kada ne dostave adekvatnu dokumentaciju ili to ne ucine pravovremeno i slicno. Mi smo svesni da, u svakom slicaju, moramo raditi na usavršavanju svog rada ne bi li on bio što efikasniji, ažurniji i jednostavniji za naše gradane, jer znamo da smo mi tu za narod, a ne narod za nas. Naše je da se ponašamo u skladu sa potrebama sa gradanima i prevazidemo etiketu zasnovanu na stereotipnom poimanju birokratije.

U vezi sa usavršavanjem vašeg rada su i projekti koje realizujete, otuda, upoznajmo javnost sa njihovim ciljevima i dokle se stiglo sa implementacijom istih?

-U postupku smo kapitalnih projekata. To su za nas i gradane vrlo važni zadaci koje moramo ispuniti ne bi li nam svima bilo lakše, nama da radimo, a gradanima da završavaju svoje potrebe. To je najpre izlaganje katastarskog operata za Požarevac. Komasacija je završena 1886. godine i nije bilo izlaganja katastarskog operata. Veliki problem su zbog toga imala lica koja su želela da dobiju gradevinsku dozvolu ili da izvrše kupo- prodaju starih parcela. Nosilac tog posla je republicki Geozavod, a mi im pružamo punu saradnju i svu potrebnu pomoc. Drugi projekat je u vezi sa Zakonom o planiranju i izgradnji, odnosi se na proces izrade urbanistickih dokumenata, detaljnih planova regulacije za odredena podrucja grada, industrijsku zonu i, kao jedan od najvecih problema, je legalizovanje objekata koji su bespravno izgradeni ili izgradeni bez gradevinske dozvole. Mi imamo starih 9.800 predmeta, koji su u procesu legalizacije po zakonu iz 2003. godine, nakon cega su usledile i izmene 2006. godine i tako dalje. Ali, delom zbog velikih taksi, ali i izvesne nezainteresovanosti, ti predmeti nisu privedeni kraju. Donošenjem ovog Zakona sva ta lica sada imaju mogucnost da do 11. marta prijave te bespravno sagradene objekte i izvrše legalizaciju, ukoliko ispunjavaju zakonske uslove. Uz to imamo i nove predmete, tako da zajedno sa pomenutim starim predmetima imamo ih oko 12.000. To je veliki poduhvat koji nameravamo da finalizujemo.

Mnogo se govori i mnogo ocekuje od najavljenog uvodenja elektronske uprave. Šta je po tom pitanju ucinjeno u našoj Gradskoj upravi?

-To je projekat u povoju i vrlo je znacajan. Podrazumeva jasan i sistematizovan elektronski pregled svega, od pisarnice do izdavanja akta. Tako se u svakom trenutku može videti u kojoj je fazi konkretni predmet, ko ga radi, zbog cega je u eventualnom zastoju i slicno. Sada smo u pregovorima o realizaciji. Takode smo u realizaciji uvodenja podataka u maticne knjige. Donet je Zakon o maticnim knjigama i podrazumeva znacajne izmene u praksi. Do 2013. godine sve maticne knjige moraju biti sredene, tako da željeni izvod ne morate tražiti samo na jednom mestu, vec, recimo, u svojoj mesnoj kancelariji. Otuda, radimo i na umrežavanju naših mesnih kancelarija. Njih 11 nam je sada u planu.

Povodom najavljene racionalizacije zaposlenih u lokalnoj administraciji, kako ce se to odraziti na GU Požarevca?

-Na osnovu Zakona o odredenju maksimalnog broja radnika zaposlenih u lokalnoj administraciji trebalo je skenirati sva radna mesta i proceniti da li ima viška zaposlenih i na kojim radnim mestima. To podrazumeva i procenu kvaliteta rada izvršilaca, što ce prethodno pomenuta elektronska uprava umnogome da olakša. U našoj lokalnoj samoupravi nemamo viška zaposlenih. Mi smo imali tu srecu da smo prirodnim odlivom zaposlenih došli u situaciju da ne moramo nikoga da proglašavamo tehnološkim viškom. Inace, Zakonom su predvideni kriterijumi za odredivanje broja zaposlenih prema broju stanovnika, s tim što smo mi bili primorani da se vodimo popisom iz 2002. godine, po kojem grad Požarevac ima 75.000 stanovnika. Pokušali smo da dokažemo da je sada ta brojka veca, ali nam je to odbijano. Tako da smo racunali sa tim brojem stanovnika, plus 4.000 interno raseljenih lica i još 0,2 promila koja smo dobili po osnovi formiranja komunalne policije. To ukupno iznosi 4,2 izvršioca na 1000 stanovnika, što dalje iznosi 339 radnika u Gradskoj upravi i ustanovama, jer javna preduzeca nisu podrazumevana tim Zakonom. Mi smo tu sistematizaciju objavili na sajtu i prosledili je Ministarstvu finansija.

Kada cemo dobiti komunalnu policija?

-To smo Odeljenje uveli u skladu sa Zakonon o komunalnoj policiji, koji je stupio na snagu 23. jula 2009. godine, a njegova primena pocela je 23. januara. Sada sledi oglas o prijavljivanju kandidata, zatim njihova obuka i potom konkurs za prijem desetak njih. Ocekujemo da to bude finalizovano do kraja godine. U pitanju je dugorocniji posao. Recimo za obuku, teoretsku i prakticnu, predvideno je 400 sati. Sprovodice se u centrima MUP- a Srbije. Tek oni koji produ obuku moci ce da konkurišu. U prvom naletu primicemo njih desetoro, a potom cemo videti. Možda ih primimo još, ali, realno nije ni moguce bitno veci broj kandidata obuciti u tom vremenskom periodu. Mi smo odradili sve što je bilo do nas. Usaglasili smo se i o uniformama, koje ce biti tamno sive boje, košulje svetlo plave, vozila ce biti bele boje. Cekamo saglasnost Ministarstva, potom bi to u februaru prošlo kroz našu Skupštinu i mogli bismo da pristupimo konkretnom opremanju naših buducih komunalnih policajaca.

Andrijana Maksimovic

UDRUŽENJE PCELARA POŽAREVAC

U SUSRET MEDNOJ SEZONI

Na 42, redovnoj Skupštini Udruženja pcelara Požarevac, održanoj u subotu u požarevackom Centru za kulturu, nakon podnošenja izveštaja o radu u prethodnoj i plana rada za ovu godinu, izabrano je novo Predsedništvo, a za predsednika Udruženja ponovo je izabran Radomir Peric iz Požarevca.

Skup je, u ime predstavnika lokalne samouprave, pozdravio Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine. Poželevši uspešan rad Skupštine, on je porucio:

- Bavite se poslom koji je usko vezan za prirodu, koja je sastavni deo našeg života. Bez zdrave prirode, nema ni zdravog coveka. Svi zajedno, prevashodno želimo da vaš posao, uz ostvarenje ekonomskih rezultata, bude usmeren ka osnovnom cilju – proizvodnji apsolutno zdrave hrane, hrane koja je ujedno i lek i okrepljenje. Želim vam uspešnu predstojecu sezonu! – porucio je Ilic.

Osvrcuci se na prethodnu, 2009-tu godinu, predsednik Udruženja Radomir Peric je saopštio:

- Prošle godine smo, pored predavanja na Izbornoj skupštini, obeležili slavu pcelara, Sretenje, a i ove godine cemo, takode 15. februara, obeležiti našu slavu. Organizovali smo odlazak na savetovanje pcelara u Novi Sad, autobus je obezbedilo PD TEKO “Kostolac”. U Kostolcu je održano predavanje Milana Vraštanovica. Sklopljen je ugovor sa Veterinarskim specijalistickim institutom o pregledu pcela, ali se prijavilo malo pcelara, svega 41. Konkurisali smo kod Gradskog veca za finansiranje programa nevladinih organizacija sa dva programa – organizacija izložbe, drugi, za kupovinu lekova i za preglede pcela. Bili smo donatori meda Decjem vrticu “Majski cvet” u Kostolcu, na dan Svetog Save, 27. januara. Sa donacijom meda smo ucestvovali i u Letnjoj školi Izvidaca, na Ladnim vodama. Od SPOS-a smo dobili besplatno predavanje Slavomira Popovica, bice održano narednih nedelja. SPOS nam je dodelio i štampac. Povodom LJKI, organizovana je izložba meda i drugih pcelinjih proizvoda, na kojoj je ucestvovalo devet izlagaca. Na poziv Saveta MZ Klicevac, naši clanovi su ucestvovali u vreme smotre folklora koju to naselje organizuje. Organizovana je nabavka lekova i hrane za pcele zainteresovanim clanovima Udruženja. Nije se uspelo da organizuje: registracija pcelinjaka i subvencija od strane države, - saopštio je Radomir Peric.

O novim zakonskim propisima, koji ureduju oblast pcelarenja, pcelarima je govorio Boban Ðuric, veterinarski inspektor požarevackog Veterinarskog specijalistickog instituta. Suština novih zakonskih uredbi odnosi se na ustrojavanje evidencije pcelinjaka i pcelinjih društava, propise o manipulaciji medom, evropske propise o prostorijama u kojima se vrca i skladišti med, laboratorijskim pregledima i potvrdama bez kojih med nece moci da se distribuira i stavlja u promet, zdravstvenim uzansama o zdravlju pcela i ispravnosti meda...

Novi propisi, zbog svojih nedorecenosti i nedovoljne kompatibilnosti sa praksom pcelarenja, izazvali su brojna negodovanja i polemike prisutnih pcelara. Inace, laboratorijske analize, pored Veterinarskog specijalistickog centra, obavlja i Zavod za javno zdravlje, ciji se direktor, dr Zorica Mitic, takode obratila skupštinarima Udruženja pcelara Požarevac.

Ucesnicima Skupštine, pored clanova požarevackog, primeceno je prisustvo i gostiju iz udruženja drugih sredina Branicevskog kraja, predavanje je održao Jovo Brstina, pcelar-prakticar i pronalazac iz Novog Miloševa. Pri tom je prikazao svoja dva pronalaska, košnice “Rodna” i “EKO Voja”, u Nemackoj priznate kao pronalasci. On je pcelare upoznao i sa svojim prirodnim metodama borbe protiv bolesti pcela.

Na ovom skupu su dodeljena i pcelarska priznanja: najviše priznanje SPOS-a, “Prof Jovan Živanovic” dobili su Zoran Dragosavac iz Kostolca i Vladeta Damnjanovic iz Požarevca.

Zlatne znacke i zvanje “Zalsužni pcelar” dobili su: Dejan Miloševic iz Drmna, i Jugoslav Škrinjak i Slavomir Acimovic iz Požarevca.

Prema nezvanicnim prognozama iskusnih pcelara, predstojeca sezona bi mogla da bude veoma medna.

Dragan Milenkovic

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

GODINA GOLEMIH GRADILIŠTA

S pocetkom 2010-te godine, Javno preduzece Direkcija za izgradnju grada Požarevca zapocela je ugovaranje poslova predvidenih programom za ovu godinu. Vec su potpisani ugovori sa JKP “Vodovod i kanalizacija” o cišcenju slivnika kišne kanalizacije u Požarevcu, cišcenje kišne kanalizacije i kolektora, taložnika i kanala u Stiškoj ulici, kao i cišcenje Brežanskog kanala. Potpisan je i ugovor sa JKP “Komunalne službe” Požarevac, koji je obuhvatio radove u oblasti javne higijene i održavanje gradskog zelenila. Narednih dana predstoji i sklapanje ugovora o održavanju kandelaberske rasvete, horizontalne i vertikalne signalizacije, održavanje puteva i ulica, održavanje liftova, skele u Brežanu... Raspisane su javne nabavke: za poslove cija vrednost ne prelazi tri miliona dinara, nabavka male vrednosti, za krupnije poslove - održavanje puteva, horizontalne i vertikalne signalizacije, javne nabavke velike vrednosti.

Grade i u januaru

- Zahvaljujuci maksimalnoj transparentnosti javnih nabavki, svaka se oglašava u Službenom glasniku, prošle godine smo uspeli da deo poslova sklopimo po ceni nižoj od prvobitno planirane, velika konkurencija je ucinila da ponude budu krajnje optimalnih velicina, a rezultat toga je: uštedeli smo i preneli u ovu godinu neutrošena sredstva. Ona ce poslužiti za finansiranje izrade nekoliko projekata. U toku je javna nabavka za izbor izvodaca na izradi projektne dokumentacije. Rec je o asfaltiranju nekoliko ulica i izradi kanalizacije u gradu. Kad govorimo o aktuelnostima u radu Direkcije za izgradnju, ovih dana su iskorišceni povoljni vremenski uslovi za dovršetak radova na poplocavanju trotoara u ulici Veljka Dugoševica, zapocetih krajem prošle godine. Reagovali smo i iskoristili lepo vreme da se vrate u prvobitno stanje, asfaltiraju i osposobe za redovan saobracaj, dve od tri deonice u kojima su završeni radovi na zameni azbestnih vodovodnih cevi na potisnom cevovodu. Rec je o prvoj deonici izmedu ulica Koste Abraševica i Vardarske, i trecoj, od gradske Direkcije za izgradnju do hotela Dunav, gde je su nove cevi ispitane i dobijeni dobri rezultati. Obe deonice su u veoma frekventnom podrucju u gradskom jezgru, vracanje kolovoza u prvobitno stanje je posebno znacajno za normalizaciju saobracaja u Požarevcu. Ceka se da se ispita i središnja deonica, od Vardarske ulice do centra grada, kako bi i taj potez bio asfaltiran, sa prvim povoljnim vremenskim prilikama, - kaže Miodrag Stojkovic, direktor JP Direkcija za izgradnju grada Požarevca.

- Završena je i kišna kanalizacija u Suvoborskoj ulici, uradili smo fekalnu kanalizaciju u “Grgurovom sokacetu” i u Stiškoj ulici, a ovih dana, cim vremenski uslovi dozvole, uradicemo i fekalnu kanalizaciju u naselju “Kolište” u Kostolcu. Takode, kad temperature budu povoljne, okoncace se i radovi na asfaltiranju ulica, - dodaje Stojkovic.

U Direkciji isticu da ovih dana, spram vremenskih uslova - snežnih padavina i niskih temperatura, Preduzece za puteve “Požarevac” odraduje veoma kvalitetno sve poslove iz domena Zimske službe, odnosno održavanja ulica i lokalnih putnih pravaca na podrucju Grada Požarevca. Ulice se ciste i posipaju solju, ekipe su i na prilaznim putevima gradskim i seoskim sredinama. Saobracajnice se održavaju po prioritetima i, kako isticu u Direkciji za izgradnju, ulice u gradovima Požarevac i Kostolac, kao i prilazni putevi svim seoskim naseljima, održavaju se u zimskim uslovima izuzetno kvalitetno. Povoljni vremenski uslovi iskorišceni su i za saniranje svih oštecenja na kolovozu “hladnom asfaltnom masom”. Popravljaju se i neasfaltirane ulice.

Živa aktivnost je ovih dana i unutar Direkcije za izgradnju: u izradi je niz projekata, sakuplja se potrebna dokumentacija, kako bi se blagovremeno raspisale javne nabavke i gradevinski radovi, planirani za ovu godinu, pokrenuli vec pocetkom gradevinske sezone.

Investicije

Ovih dana, u Direkciju za izgradnju pristižu planovi i programi mesnih zajednica. Jedan broj mesnih zajednica vec je Direkciji dostavio svoje prioritete, tokom ove nedelje ce grupa mesnih zajednica održati sednice Saveta, nakon cega ce i one dostaviti potrebnu dokumentaciju. Sve mesne zajednice na podrucju Grada Požarevca imaju informaciju o obimu sredstava koja su im iz Gradskog budžeta opredeljena i, na osnovu toga, opredeljuju se za rešavanje najznacajnijih komunalnih pitanja na svojoj teritoriji. Ocekuje se da polovinom februara na stolu budu programi svih gradskih i seoskih mesnih zajednica.

- Po prispecu dokumentacije iz mesnih zajednica, grupisacemo radove po vrstama i, recimo, za sve asfalterske radove formira se javna nabavka velike vrednosti, druge grupe su, recimo, kanalizacija, domovi kulture, trotoari..., pa se za njih raspisuju posebne javne nabavke velike vrednosti. Ovogodišnji obim sredstava je na nivou prošle godine. Ima izgleda da pojedine radove realizujemo i sredstvima iz drugih izvora. Postoji mogucnost da se Zabelski put asfaltira sredstvima JP “Putevi Srbije”, s obzirom da je taj putni pravac, u neku ruku, i deo regionalnog puta prema Zabeli i dalje, prema Dubravici. Takode, nastojacemo da fekalni kolektor u Zabeli rešimo u saradnji sa Ministarstvom pravde, - kaže direktor Direkcije za izgradnju, dodajuci:

- Kad je rec o kapitalnim investicijama, planiranim za 2010-tu godinu, treba istaci da smo ugovorili gradnju fekalnog kolektora u Knez Miloševom vencu. Radovi ce se finansirati sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine. Sredstva su odobrena na dvogodišnjem nivou, radovi bi trebalo da krenu pocetkom gradevinske sezone, polovinom marta. Rec je o ozbiljnom projektu, kako po obimu sredstava i obimu posla, tako i po znacaju i obimu problema koje rešava izgradnja tog kolektora.

Domacinsko poslovanje

Požarevacku Direkciju “bije glas” da je zavedena rigorozna štednja. Po recima direktora, Miodraga Stojkovica, ne radi se o posebnim merama štednje, troškovi i rashodi su svedeni na racionalne okvire, efekti su vidni. Istovremeno, postiglo se da velika konkurencija ponudaca na raspisanim javnim nabavkama dovede do nižih jedinicnih cena u ponudama, rezultat je ostatak neutrošenih sredstava. Istovremeno, odlazak u penziju srednjoškolskih kadrova koristi se za preraspodelu unutar preduzeca, ne raspisuju se konkursi za prijem novih ljudi, s obzirom da je uglavnom rec o poslovima koje je nova tehnologija, racunarska oprema pre svega, ucinili izlišnim.

- Jedan od problema, jedan od visokih troškova Direkcije je – poslovni prostor. U sadašnjoj zgradi mi smo podstanari, placamo visoku zakupninu prostora. U skladu sa zakljuckom Gradskog veca, u toku je izrada neophodne dokumentacije za objekat na Bulevaru. Planiramo da ove godine izradimo celokupnu dokumentaciju, a iduce izgradimo naš objekat i da se tamo preselimo, - kaže Stojkovic.

Da grad bude lepši...

Osim radova na izgradnji podzemnih instalacija – vodovodnih i kanalizacionih mreža i sistema, radova na asfaltiranju i popravci ulica i puteva, i brojnih drugih gradevinskih radova, Direkcija za izgradnju nastoji da podrucje za koje je nadležna ucini i lepšim i funkcionalnijim. Osmišljavaju se i formiraju zelene površine na prikladnim, slobodnim prostorima, uvodi lepša i funkcionalnija javna rasveta, grade mobilijari, poplocavaju trotoari...

- Poplocavanje trotoara je opredeljenje svih gradova u Srbiji. Pokazalo se efikasnim iz više razloga : najpre, pri popravci, zameni ili ugradnji novih podzemnih instalacija, nema više secenja i krpljenja asfalta. Jednostavno se na toj trasi uklone ploce, obave radovi i – ploce vrate u prvobitno stanje. Trotoar ostaje u savršenom stanju, kao da nikakvih radova nije bilo. Uz to, trotoari izgledaju mnogo lepše, modernije i funkcionalniji su u svakom pogledu. U ovoj godini smo predvideli poplocavanje ulice Moše Pijade, od Dositejeve do centra grada. U planu su i novi mobilijari, mada u ovoj godini prevashodno planiramo intenzivniji nastup u oblasti održavanja postojecih mobilijara, saniranje oštecenja, negde popunu sprava za igru, zanavljanje travnjaka... Smatramo veoma važnim poslove na uredenju prostora, imamo izuzetne, licencirane strucnjake u toj oblasti. Oni upravo imaju veliki i odgovoran zadatak, dat od Skupštine grada, da urade Detaljne urbanisticke planove za Vodoizvorište “Kljuc”, za Industrijsku zonu, deo Zdravstvenog centra, kao i za Sindelicevu ulicu i deo oko Autobuske stanice. Trebalo bi da ih završimo do kraja marta. Za ocekivati je da nas u nastavku godine cekaju i novi urbanisticki planovi, po nalogu Osnivaca, Skupštine grada Požarevca, - kaže Miodrag Stojkovic.

Dragan Milenkovic

ZLATKO ZAKOŠEK, DIREKTOR TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC B“ O KAPITALNOM REMONTU BLOKA B-2

POSAO VREDAN 70 MILIONA EVRA

Kapitalni remont sa moderni-zacijom odredenih postrojenja pocinje prvog juna i treba da bude završen za šest meseci. Otvaranje ponuda i za kotlovski i za turbo-generatorski tender, jedan broj isporucioca i izvodaca vec je otkupio dokumentaciju, je 16. februara. Osnovni ciljevi ulaganja podizanje pouzdanosti bloka, izlazak na nominalnu snagu ali i njegovo prilagodavanje svetskim standardima u oblasti zaštite životne sredine.

Gospodine Zakošek, blokovi Termoelektrane „Kostolac B“ vec su na polovini svog radnog veka i predstoje im obimniji kapitalni remonti sa modernizacijom pojedinih postrojenja. Kako teku pripreme za kapitalni remont bloka B-2 koji predstoji ove godine?

-Da podsetim, blok B-1 pušten je u rad vec daleke 1988. godine a drugi blok tri godine kasnije. Prvi je do sada ostvario 115 hiljada radnih sati a drugi nešto više od 100 hiljada sati. Tehnicko stanje pojedinih postrojenja više nije zadovoljavajuce i iz tog razloga opredelili smo se da ove godine izvršimo, rekao bih, veliki kapitalni remont bloka B-2 sa revitalizacijom i modernizacijom pojedinih postrojenja a naredne godine gotovo iste poslove da izvedemo i na bloku B-1, kako bismo omogucili njihov pouzdaniji rad narednih 10 do 15 godina a namera nam je i da oni konacno dostignu svoju nominalnu snagu od 350 megavata po bloku.

Raspisana su dva tendera, jedan za kotlovski a drugi za turbo-generatorski deo poslova. Dokle se stiglo i da li ce sve potrebne aktivnosti za pocetak radova na vreme biti završene?

-Oba javna poziva objavljena su u Službenom glasniku Republike Srbije 12. januara. Prema konkursnoj dokumentaciji, koja je objavljena i na srpskom i na engleskom jeziku, rok za dostavljanje ponuda je 35 dana i istice 16. februara kada ce biti organizovano javno otvaranje ponuda. Zbog velikog obima poslova mi smo se odlucili da 27. januara organizujemo sastanak sa svim ponudacima, kako bi se oni detaljno upoznali sa stanjem postrojenja. Oba postupka su medunarodnog karaktera. Konkursnu dokumentaciju vec je otkupilo pet ponudaca, cetiri domace i jedna inostrana kompanija, što samo potvrduje da neophodna procedura aktivnosti pre pocetka radova tece po planu.

Znacajni poslovi i domacim kompanijama

Koji su osnovni ciljevi kapitalnog remonta bloka B-2 za koji je jedan broj ugovora vec zakljucen?

-Osnovni cilj posle znacajnih ulaganja u kapitalni remont ovog bloka, svakako je obezbedenje njegove pouzdanosti u radu u narednih 150 hiljada sati i dostizanje nominalne snage od 348,5 megavata. Ništa manji cilj nam je da raspoloživost bloka dovedemo na svetski nivo i povecamo njegovu energetsku efikasnost, kao i da u potpunosti ispoštujemo utvrdene zahteve iz oblasti zaštite životne sredine.

S pravom mogu da kažem da su pripreme za ovaj kapitalni remont otpocele još polovinom prošle godine. Tako smo još prošle godine potpisali ugovore sa dugim rokovima isporuke opreme i delova. Potpisali smo dva ugovora, oba sa kompanijom Alstom iz Poljske za fabrikaciju kompleta lopatica za turbinu i spoljašnjih kucišta za turbine visokog i srednjeg pritiska. Isto tako, potpisan je i ugovor sa Institutom „Mihajlo Pupin“ za adaptaciju kompletnog upravljackog sistema bloka. Isto to još 2008. izveli smo na bloku B-1.

Kada vec govorite o konkretnim poslovima, koje bi ste na turbo-generatorskoj opremi istakli kao najprioritetnije?

-Tu je, pre svega, kapitalni remont turbine sa kompletnom zamenom rotorskih i statorskih lopatica novog dizajna što treba da poveca unutrašnji stepen korisnog dejstva turbine i izlaznu snagu. Kao važnije poslove treba pomenuti rekonstrukciju ventilskih komora, rekonstrukciju hidraulicnog sistema regulacije turbine i modernizaciju sistema zaptivanja generatora.

Šta biste istakli kao najprioritetnije poslove na kotlovskom delu opreme, pa i parovodima i cevovodima?

-Ovde se, pre svega, radi o zameni dela isparivaca sa zamenom pregrejaca Jedan i rekonstrukcijom ubrizgavanja ispred pregrejaca Dva i zameni zagrejaca vode a rec je o preko 500 tona opreme. Krupni poslovi predstoje i na sistemu za odvod produkata sagorevanja, rekonstrukciji sistema odšljakivanja sa modernizacijom rešetke za dogorevanje a tu je i remont mlinova, ventilatora, sistema za dovod goriva...Od važnijih poslova treba pomenuti i kontrolu stanja parovoda sveže pare, zamenu parovoda medupregrejane pare, zamenu poveznog parovoda medupregrejaca Jedan i medupregrejaca Dva.

Elektrofilteri po evropskim standardima

Znacajni poslovi predstoje i na elektroenergetskim postrojenjima, o cemu je ovde rec?

-Mislim da prvenstveno treba pomenuti ugradnju novih generatorskih prekidaca i adaptaciju sistema pobude i modernizaciju 6 KV i 0,4 KV razvodnog postrojenja. Tu je i obiman remont transformatora i modernizacija sinhronizatora. U okviru pomenutog kapitalnog remonta, predstoji nam i kompletna rekonstrukcija elektrofiltera u cilju smanjenja emisije praškastih materija u atmosferu. Poznato je da su naši elektrofilteri projektovani na izbacivanje praškastih materija u atmosferu do 150 miligrama po metru kubnom a novi standardi u zemljama Evropske unije dozvoljavaju svega 50 miligrama.Ovo je važno pomenuti i sa aspekta usaglašavanja sa važecim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Ako se ne varam, prvobitno je bio planiran nešto veci obim poslova. To prakticno znaci da ste od nekih odustali!

-Jedna od aktivnosti od koje smo ovom prilikom odustali je redukcija emisije azotnih oksida. Ovde je rec o poslovima koji se ne mogu završiti za šest meseci pa smo se opredelili da ih odložimo za kasnije. Obzirom da vec 2016. godine u Evropskoj uniji stupaju na snagu nove vrednosti o emitovanju štetnih materija, opredelili smo se da ovaj posao obavimo u narednom kapitalnom remontu. Ostaje da u narednom periodu izvršimo i kompletnu zamenu isparivaca kotla.

Cedomir Radojcic

FOLKLORNI ANSAMBL KUD-A „KOSTOLAC“ U 2009. GODINI

NA SCENI 102 PUTA

Protekla, 2009. godina, bila je izuzetno uspešna za sve sekcije Kulturno – umetnickog društva „Kostolac“, od najmladih ansambala do veterana, koje su se pred publikom pojavile 102 puta. Svi nastupi su bili u zemlji, jer se u inostranstvo, zbog komplikovanog viznog režima i nedostatka sredstava, nije putovalo. Kraj godine obeležila je i kraca pauza u radu zbog epidemije novog gripa. Bitno je istaci da je u toku prošle godine obnovljena i nošnja za sve ansamble.

Na scenama se najviše, ukupno 61 put, pojavljivao prvi ansambl. Pored tradicionalnih manifestacija „Za mame i dame“ povodom Dana žena i susreta sa penzionerima „Uvek sa vama“ u decembru, vodeci kostolacki ansambl je ucestvovao i na brojnim festivalima. Na „Jasenickom prelu“, koje je bilo takmicarskog karaktera, u konkurenciji 60 ansambala KUD „Kostolac“ je osvojio odlicno drugo mesto. Pored ovog ucestvovali su na revijalnim festivalima u Arandelovcu, Deliblatu, Soko Banji, Sijerinskoj Banji, Kruševcu i Smederevu, a više puta su nastupali u Požarevcu, Kostolcu i okolnim selima.

Kako smo saznali od Nikole Topa, umetnickog rukovodioca kostolackog KUD-a, za ovu godinu planira se postavljanje nove koreografije nakon trogodišnje pauze, Pored toga nadaju se da ce uspeti da ucestvuju bar na nekom od medunarodnih festivala, a do sada su dobili pozive iz Ankare i Belgije, ali ce to pre svega zavisiti od finansijskih sredstava. Takode se planira i da deciji ansambli – „Kolibri“, „Vrabac“, „Prolece 1“ i „Prolece 2“ otputuju u inostranstvo, naravno u neku bližu državu, ako se za to stvore mogucnosti.

Narodni orkestar radi pod nadzorom Nikole Bursaca, profesora muzike, što se prepoznaje po odabranom repertoaru, kao i po dolasku novih mladih ljudi. Etno pevacka grupa „Girlanda“ nastavice takode sa radom i popunom clanova, ali ce morati da se angažuje novi umetnicki rukovodilac – etno muzikolog. U okviru KUD-a „Kostolac“ je osnovan i nov orkestar za starogradske pesme i romanse „Mirodija“. Pošto u repertoaru vec imaju igre sa balova i dvorova, kako nam je rekao Topo, u narednom periodu planiraju da ih dodatno usavrše, a novoformiranom orkestru nedostaju tamburaški instrumenti, koje se nadaju da ce uz pomoc sponzora obezbediti. Naravno, u Kulturno – umetnickom društvu ocekuju razumevanje i finansijsku podršku Gradske Opštine Kostolac, kako bi mogli da uspešno, kao što je to bilo do sada, nastave sa radom na negovanju i ocuvanju narodne tradicije.

P. Životic

TRECA SMOTRA DRAMSKIH AMATERA BRANICEVSKOG OKRUGA ”ŽIVKA MATIC”

U CAST I SLAVU GLUMACKOG POZIVA

U periodu 21 – 25.janura u Centru za kulturu održana je treca Smotra dramskih amatera Branicevskog okruga “Živka Matic”, u cast i slavu glumackog poziva. Ovaj Festival se kao cudna biljka primio medu Požarevljane zahvaljujici ideji ljudi iz Centra za kulturu, a i vernoj publici Festivala, koja je umetnike amatere zdušno podržala.

Otvaranje Smotre

Festival je svecano otvorio Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, dugogodišnji kulturni poslenik i izvanredan glumac amater: “ Poštovani posetioci, uvaženi ucesnici trece Smotre dramskih amatera Branicevskog okruga “Živka Matic”, srdacno vas pozdravljam u ime Gorana Petrovica, nacelnika Branicevskog okruga i u ime kolega, predsednika svih opština Branicevskog okruga. Ovo je jedna od smotri koja predstavlja naš okrug na kulturnoj mapi Srbije, pored Milivojevih dana, pored Dana Žanke Stokic, pored FEDRAS-a u Malom Crnicu.

Inace, od ove godine u Petrovcu imacemo i Dane posvecene Dragoljubu Milosav-ljevicu – Guli. Kao dugogodišnji kulturni poslenik i glumac amater koji pozorište izuzetno ceni, smatram da je to najuzvišenija, najslojevitija i najkompleksnija umetnost, koja pruža cari i onima koji su na daskama i vama posetiocima koji ste u sali. Moja poruka je da treba da bude što više politike u kulturi i što više kulture u politici. Kada to kažem, ne mislim na mnogo uplitanja politike u ono što je programska politika kulturnih institucija i pozorišta, vec mislim na više sredstava i više brige svih nas koji smo na celu opština u Branicevskom okrugu, sa ciljem da nam amaterska pozorišta ne žive samo u Petrovcu, Požarevcu, Velikom Gradištu i Malom Crnicu, nego da zažive i u Žagubici, Golupcu, Žabarima i da se ponovo vrati u Kucevu gde je postojalo.

Da nam FEDRAS opstaje, da vratimo Decje pozorišne igre u Žabarima i da stvorimo što bolje uslove za rad glumaca amatera na svim scenama, pocev od decje, pa do scene odraslih. Takode, mislim da nam nedostaje više kulture u politici u smislu vece tolerancije, spremnosti na dijalog, kompromise, uvažavanje mišljenja drugih, a sve u cilju da bolje izademo u susret potrebama koje gradani imaju, a koje mi zastupamo”.

Sticajem okolnosti ljudi iz velikogradištanskog Amaterskog pozorišta “Žanka Stokic” koji su prošle godine pobedili na Festivalu i sami izrazili želju da otvore ovogodišnji Festival predstavom “Sumnjivo lice” bili su spreceni bolešcu jedne glumice da to urade, tako da su prve veceri Festivala posetioci imali prilike da odgledaju predstavu “Kako smo voleli druga Tita” u izvodenju pozorišta “Bata Bulic”, Kulturno – prosvetnog centra Petrovac na Mlavi. Sledecih festivalskih veceri redale su se predstave “Probudi se, Kato” petrovackog pozorišta u režiji Miloša Jagodica, “Andela”, pozorišta “Kastelum” iz Kostolca u režiji Radomira Ðordevica i poslednjeg završnog takmicarskog dana, posetioci su imali prilike da pogledaju predstavu “Ženidba”, KUD-a “Branko Radicevic” iz Boževca, reditelja Dace Mirkovica. U cast završetka Festivala 25. januara Omladinska scena požarevackog Centra za kulturu je izvela predstavu “Veseli natpis na tužnom grobu” u režiji Vladislava Velkovskog.

Izložba slika Lazara Lazovica

Prošlog cetvrtka pre pocetka Smotre u velikom holu Centra za kulturu otvorena je vrlo interesanta izložba slika Lazara Lazovica, slikara amatera i primenjenog umetnika iz Kuceva. Izložbu je otvorio Dragi Ivic, organizator Festivala: “Imali smo prilike da za Lazara do sada samo cujemo, da znamo da vredno i marljivo radi, da su mu slike pune interesantnog kolorita, da mu je paleta odlicna, cetkica precizna i meka, a evo nas veceras u prilici da se u to uverimo. Na slikama koje se nalaze u holu možete videti da je rec o slikaru izuzetnog oka i pogleda, coveku koji ume da proceni i sagleda i prirodu i ljude oko sebe, da se bavi i etno motivom i motivom prirode, ali i antropomorfologijom. Srecno kombinujuci svoju maštu, svoje oko, dakle svoj pogled i ono što ume da vidi i spazi, on je to pretocio u ono što je Bog poklonio, a to je talenat. Lazar je prepoznao svoj talenat i uspeo da svojom mekom, prefinjenom i pre svega pedantnom cetkicom oslika to što vidi oko sebe, ili da onome što vidi oko sebe da tu draž koju samo mašta može da pricini. Možemo reci da naša pozorišna manifestacija ima priliku da se pomocu još jedne umetnosti na fini nacin oplemeni, a to je slikarstvo”.

Prema recima autora izložbe Lazara Lazovica, sama njegova ideja je neka vrsta trajanja, neki trag i svedok vremena, jer svi smo svedoci necega što je bilo, što je prošlo, što ce verovatno biti i potrebno je istrajati u vremenu i nastaviti ovakve manifestacije.

Govoreci o ovogodišnjoj manifestaciji, Dragi Ivic, organizator Festivala je istakao da Živku Matic karakteriše to što je jedna od prvih naših savremenih glumica tog doba koja je razumela i pojmila snagu elektronskog medija, tako da je njena velika popularnost bila pre svega zahvaljujuci televizijskim i radijskim emisijama “Autobus u pola šest”, “Vecernja revija želja”, “Veselo vece”, “Gradani sela Luga”. Dakle, sve ono što je tada bilo moderno ona je iskoristila. Nije mnogo igrala u pozorištu, ali je njena popularnost sa glumcem Žikom Milenkovicem ucinila da ona po liku bude vrlo poznata. Rodena je u Požarevcu i sahranjena je u svom rodnom gradu, ali je ceo svoj radni vek provela prakticno u Beogradu.

“Mi smo rešili pre tri godine da joj na pravi glumacki nacin odamo pocast i vec treci put nama dolaze pozorišta iz Okruga, da nas pocaste svojom igrom i da mi njima uzvratimo. Strucni žiri svake veceri bira najboljeg glumca i najbolju glumicu veceri. Iz kruga najboljih glumaca svih veceri biraju se najbolja glumica i najbolji glumac Festivala, a takode biramo i najbolju predstavu u celini kojoj je nagrada ucešce na završnoj veceri proglašenja pobednika na Festivalu “Milivojev štap i šešir”, na susretima varoških pozorišta koji se ove godine vec šesti put održavaju. Smatramo da je objektivno pocast pozorištu iz našeg okruga da ucestvuje na jednom tako prestižnom, državnom festivalu, kakav je naš festival u cast Milivoja Živanovica”, rekao je Ivic.

Petrovcani odneli pobedu

Ove godine strucni žiri u sastavu Gordan Bojkovic, urednik programa Centra za kulturu, Tanja Živkovic, diplomirani filozof i radnik Gradske biblioteke i Siniša Stankovic, glumac amater ocenjivali su sve predstave po svom videnju i estetickoj vokaciji. Žiri je odlucio da za najbolju žensku ulogu proglasi ulogu Fjokle Ivanovne u izvodenju Mirjane Vasic u predstavi “Ženidba”, pozorišta iz Boževca.

“Videli smo izuzetno uspelo izvodenje koje se nije svodilo samo na scenski pokret i govor, vec i na izvanrednu mimiku kod glumice, kakva se retko srece kod amatera. Za najbolju mušku ulogu proglasili smo ulogu Zorana Titovke u izvodenju Dobrivoja Petrovica u predstavi “Kako smo voleli druga Tita”, pozorišta iz Petrovca. Izvodenje Dobrivoja Petrovica krasi sve ono što krasi amatersku glumu, a pre svega jedna izuzetna posvecenost i prisutnost na sceni. Ta ljubav prema igri koja izbija iz svakog njegovog pokreta, bila je konacno ono što nas je odlucilo i prelomilo u tom pravcu, jer ona prosto nadahnjuje uz njegovu odlicnu glumu, kojom daje ne samo pecat, vec i ritam citavoj ovoj predstavi.

Kada smo birali najbolju predstavu uzeli smo u obzir ritam, samu režiju, kako je ona izvedena i ukupan utisak citavog ansambla. Smatramo da je ukupno najbolji utisak, jedan živ ritam primeran današnjem dobu bržeg života, sa mnogo duhovitosti, smeha, donela predstava “Probudi se, Kato”, amaterskog pozorišta iz Petrovca, koju smo proglasili najboljom na ovom Festivalu”, zakljucio je Gordan Bojkovic, predsednik žirija.

D.Dinic

PRVA NAGRADA ZA NOVINSKU PRICU “MILIVOJE ILIC”

JADI MLADOG PISCA

Dragi moji, ovo je prica u prici. Procitajte je do kraja i nikako nemojte preskociti epilog.

Bejaše jednom jedan mladi neafirmisani pisac. Pisao je solidno, dopadljivo i kao i sve mlade, usijane glave koje su vec do polaska u prvi razred osnovne škole procitale bar pola bibliotecnog fonda lokalne biblioteke, a do punoletstva „sažvakale" Dostojevskog, Cehova, Kapora..., sanjao je o svetskoj slavi pisca. Šta cete, svi mi ponešto sanjamo-velike ili male stvari. Takva je ljudska priroda.

Jednoga jutra nabasa u novinama na tradicionalni konkurs „Milivoje Ilic" za satiricnu pricu lista „Danas".

Sede, zamisli se i kako ono kažu „uze pero" i napisa sledecu pricu:

VELIKO OTVARANJE

Na ulasku u žutu, sveže okrecenu, renoviranu zgradu, na cijim se vratima crvenela, lelujajuci se na vetru još nepresecena lenta u išcekivanju velikog otvaranja, ponosno i važno paradirao je pandur Sima, obavljajuci svoju dužnost cuvanja objekta.

Godine su njegovom inace strogom licu, dale još vecu, gotovo zastrašujucu strogocu, koja nikog nije ostavljala ravnodušnim, ulivajuci strahopoštovanje, pogotovo onima koji bi se usudši da naruše javni red i poredak.

Iznenada pritrca mu coveculjak izbuljenih ociju i znojavog lica, kojim su se slivale krupne graške znoja.

Odmerivši njegove stare zamašcene pantalone i košulju požutelu od nošenja, na nekoliko mesta progorenu cigaretom, Sima zauze ctav pred vratima i gromko viknu: „Odbij!"

,,Puštaj, brate, ako Boga znaš! "- zavapi presamiceni neznanac, ali se Sima još više naroguši, te ovaj ustuknu i otrca u pravcu obližnje šumice, bez ikakve želje da se raspravlja sa organima reda.

Tek što se on izgubi, kad se užurbanim korakom dogega celava debeljuca, uparadena, nenaviknuto, u odelo s kravatom, koja ga je ocigledno gušila, pa ju je, cav zadihan, pomerao cas levo, cas desno. Bio je to šef železnicke stanice, domacin velikog otvaranja.

- „Jesi spreman, Simo? Evo stiže predsednik opštine i stranacki partneri da iseku vrpcu. Ajd' ispravi se!"

I zaista, ubrzo se pojaviše limuzine iz kojih izadoše stomacici nekakvih ljudi u finim odelima. Odnekud poceše da sevaju novinarski blicevi i oni se osmehnuše uvežbanim osmesima prosperiteta i blagostanja, koji na momenat bljesnuše znalacko procenjivacki, zaustavivši se na bujnom poprsju devojke koja ih doceka slatkom i vodom. Onaj s najvecim stomakom, koga je jedino dugme košulje držalo da se ne izlije preko okupljene mase, predsednik opštine licno, približi se govornici.

- „Dragi moji, drago mi je što se opet vidimo lepom prilikom otvaranja i izgradnje jer, vala nam je svima dosta rušenja i razaranja. Obecali smo vam u našoj izbornoj kampanji napredak i mi iza tog stojimo, ma koliko nas drugi olajavali i podmetali tamo neke skandale. Ni za šta nemaju dokaza! Danas otvaramo ovaj objekat, a sutra vec slede obdaništa, mostovi, biblioteke..."

Htede još nešto da kaže, ali mu creva neocekivano zakrcaše, te setivši se bogate zakuske domacina, ne sacekavši aplauz, dograbi makaze i još jedna crvena traka pade bez kapi krvi u masovnom pokolju istih, pod uhranjenim prstima raznih visokih zvanicnika. Još jedna nevša žrtva,pokoj joj duši...

Šef stanice, ozarena lica, cestita predsedniku opštine:

„Zahvalio bih se našem uglednom predsedniku što je prisustvovao otvaranju našeg mokrog cvora. Danas novi VC, a sutra-ko zna, nova stanicna zgrada. Poštovani, slobodno, izvolite upotrebiti ga!"

Utom mu pritrca majstor Mile i unezvereno mu prošaputa: ,,Šefe, nema vode!", a onda promrmlja sebi u bradu da ga niko ne cuje: „Radi k'o cve u ovoj zemlji!"

Zemlji Srbiji, vreme sadašnje, prica, možda baš iz Vašeg komšiluka.

Možete samo zamisliti pišcevu radost kada je za par meseci u novinama procitao objavljenu svoju pricu i saznao da je osvojila drugo mesto, odmah iza price renomiranog srpskog pisca.

„Ej, sinovci, nisu bitni novci"-bila je to prva potvrda njegovog rada, osecao se kao neko u moru „malih ljudi". U vreme prosperiteta dubokih dekoltea, golih bataka, politickih i drugih otimacina-neko je cenio plodove njegovog uma. Kao malo dete, osecao se „mnogo pametnim" i rastao k'o kvasac.

A sama dodela nagrade bila mu je veca od dodele "Oskara", ma kakvi „Oskara"-„Nobela"! Cak je za tu priliku kupio i novi šešir.

Dokazace onim „nevernim Tomama" da ipak nešto vredi, da ima makar zrno talenta u sebi i ta misao ga je grejala nocu, pred spavanje, pre nego što utone u san u kome je sanjao srecu velikog pisca.

„E, sinko, prikoci malo, kud si poleteo!"-reci cete i potpuno vas razumem, ali razumite i vi mladog, ludog coveka od nekih dvadesetak godina, cija krv još vri-u tim godinama sve što leti- jede se.

Možete li reci da i vi u njegovim godinama, pre nego što ste postali mudra i seda glava-niste bili isti takvi? 3nam da cete razumeti.

I tako je naš vrli mladi pisac cekao da mu se jave organizatori konkursa. Cekao je mesec, dva, tri, pola godine. Posle godinu dana izgubio je svaku nadu, a posle godinu i po digao je ruke od svega.Niko mu se nikad nije javio.

„Hvala im i za to što su mi objavili pricu. I to je nešto..."

Nastavio je i dalje da piše, ali zrnce gorcine i razocarenja ostalo je u njemu.

Nastavio je i dalje da piše, duboki dekoltei i goli bataci su i dalje vrlo uspešno paradirali. Život je tekao dalje.

A sudbina ovog mladog pisca je samo još jedna prica iz majke Srbije, vreme sadašnje, baš iz vašeg komšiluka.

Šifra „ZEMUNKA"

Marija Ilic, Požarevac

KOSTOLACKO POZORIŠTE “KASTELUM”

NEPOVRATNO ZALJUBLJENI U POZORIŠTE

- Treca premijera “Kasteluma” • cetiri decenije Ðordevicevog rada u pozorištu

Kostolacko pozorište “Kastelum” u cetvrtak je premijerno izvelo predstavu “Andela”, na sceni Doma kulture u Kostolcu, autora Stevana Koprivice, u režiji Radomira Ðordevica.

Sala je bila puna, a zadovoljna publika dugim aplauzima revanširala se glumackom triju, koji cine Nenad Despotovic, Dejan Miloševic i Ivana Mrdan.

Ovom predstavom, vec u subotu, ucestvovali su i na Trecoj smotri dramskih amatera Branicevskog okruga “Živka Matic” u Požarevcu, a pripremaju se za izvodenje u Velikoj Plani, 3. februara, nakon cega polaze na gostovanja po Srbiji.

Uskoro sledi i prva premijera Decije scene ovog kostolackog pozorišta. U pitanju je predstava “Kako su postale ružne reci”.

Inace, “Kastelum” je i ponosni nosilac inicijative za potpisivanje Povelje o saradnji pozorišta. Sve u svemu, ovo, samo naizgled, malo pozorište, jedno je od najvecih po ljubavi, entuzijazmu i predanosti sa kojom svaki put igra i, pritom, to cini više nego dobro.

“Andela”

Predstava “Andela” treca je u nizu ovog pozorišta i u njoj igraju vec iskusni glumci, Nenad Despotovic, jedan od stubova pozorišta “Kastelum”, Dejan Miloševic, koji je od prvih dana i glumac i saradnik u pripremanju predstava, a igra i u pozorištu “Milivoje Živanovic” u Požarevcu, pozorištu u Malom Crnicu.. i gotovo svuda u okolini gde ima pozorišta. Sa njima, jedinu žensku ulogu, igra Ivana Mrdan, kojoj je ovo druga predstava i za koju reditelj Ðordevic kaže da ce svakako biti dobra glumica.

-Ovaj tekst Stevana Koprivice je vrlo zanimljiv ako se ispoštuje podnaslov koji kaže “Veseli rekvijem za odlazece luzere”, istice Radomir Ðordevic i dalje kaže:

-U ovom teškom vremenu cudnih i brzih, teških i lakih umiranja, gde iz dana u dan se šokiramo kada neko tako iznenadno nestane.., jedan uplašeni profesor, u Klinickom centru, u apartmanu, u kojem se najbolje snalazi zato što je sam, dobija cimera. A, cimer je kafedžija. Bolest i opasnost od smrti unose nekakvu zabunu, uznemirenje u ljude i oni postaju bliži. I ovo je predstava o tim ljudima, koje ce strah zbližiti i koji ce zajedno otici u smrt. Pojavljuje se medicinska sestra, koja je takode gubitnik u životu. Želela je mnogo, pre svega ljubav i sve što ide uz to, a onda ništa nije ostvarila i svu svoju ljubav i pažnju posvetice bolesnim ljudima. Na kraju predstave se i kaže da nije nje, Andele, oni bi davno umrli i da su znali koliko je lepo sa njom, pa oni bi umrli još pre toga…

-Mi smo dosta truda uložili, kako bismo ucestvovali na Regionalnoj smotri. Moram reci da mi vrlo smeta, kao coveku od pozorišta, što ovoj Smotri ne pridaju važnost sva pozorišta iz Regiona. Uvek nedostaje još nekoliko dobrih proba, ali mi smo, u svakom slucaju, želeli da ucestvujemo. Smatram da bi tako trebalo da razmišljaju sva pozorišta u Regionu, istice Ðordevic.

Osvrt na život “Kasteluma”

Videli smo i trecu premijeru Kostolackog pozorišta “Kastelum”, koje je sa radom pocelo 12. juna 2008. godine. Cine ga scena za odrasle i scena za decu, u okviru kojih okuplja petnaestak aktivnih clanova, a koji zaduženja u vezi sa organizacijom i realizacijom predstava obavljaju naizmenicno. Svi sve rade, jer su beznadežno zaljubljeni u pozorište.

Pozorište je formirano na inicijativu grupe gradana, od koje i “živi”. Broji 250 clanova koji placaju mesecnu clanarinu od po 100 dinara, a za uzvrat dobijaju ulaznicu za dve osobe za sve predstave. O radu i celokupnom funkcionisanju “brinu” Upravni odbor, Umetnicko vece i Nadzorni odbor.

-Prva je bila premijera predstave “Virus”, Siniše Kovacevica. Tom smo predstavom ostvarili niz kontakata po Srbiji, pokrenuli nove inicijative i, što je narocito znacajno, inicirali Povelju o saradnji pozorišta, znaci, o udruživanju amaterskih pozorišta Srbije na nivou prijateljskih susretanja, razmene predstava, bez pretenzija za nadmetanjem. Naprosto, organizuju se medusobna susretanja u cast glumackog poziva. Prošle godine smo imali premijeru predstave “Laki komad”, Nebojše Romcevica. Moram reci da smo imali mnogo poteškoca, kao da su u zasedi cekale razne zamke. Jedna glumica je otišla, pa druga, pa i treca, tako da se “Laki komad” probijao kako je mogao uz silne turbulencije. Održao se sve dok se još jednom jedna glumica ozbiljno razbolela. Poceli smo sa radom na tekstu “Andela”, Stevana Koprivice, kojom se sada predstavljamo, kaže reditelj Ðordevic.

Tandem Ðordevic- Despotovic

Predstavljamo tandem koji održava pozorište “Kastelum” okupljajuci glumce raznih generacija i ujedinjuje ih u naporima da pruže najbolje od sebe. To su Radomir Ðordevic i Nenad Despotovic.

Radomir Ðordevic, Kostolcanin 40 godina unazad, nastavnik u penziji, reditelj pozorišta “Kastelum” i u njemu clan Upravnog odbora i Umetnickog veca.

Celi svoj radni vek posvetio je mladim generacijama, dolazecim naraštajima, najpre opismenjavajuci ih, a, zatim, upucujuci na bezvremenu pisanu rec... U Kostolcu nema nikoga ko ne zna za Radomira Ðordevica, izvanrednog nastavnika i jednog od najupornijih poslenika kulture.

Ova je godina narocito znacajna u njegovom neumornom darivanju drugih. Ove godine navršava se cetiri decenije Ðordevicevog rada u pozorištu.

Otuda, moramo istaci da gotovo da nema priznanja koje nije dobio u sferi pozorišnog amaterizma, za svoje režije, kao ni priznanja za rad u prosveti. Za sobom broji najmanje 50 postavljenih predstava u radu sa odraslima, decom, ali i u lutkarskom pozorištu.

Od prvih dana nastavnickog posla aktivno se bavi pozorištem. A, prve korake na sceni nacinio je kao srednjoškolac završne godine Gimnazije u Pirotu, u profesionalnom pozorištu. Od tada sa te scene ni jednom nije sišao… Bio je to i ostao najdragoceniji zacin u sveukupnom radu Ðorde-vicevom. I, kada bi ponovo odlucivao o svom profesionalnom putu, ponovo bi najviše voleo pozorište…

Nenad Despotovic, još jedan Kostolcanin, neumorni radnik u kulturi. Izvršni je direktor pozorišta “Kastelum”, vršilac dužnosti predsednika Upravnog odbora pozorišta, zatim, glumac i kljucni covek u realizaciji planiranih aktivnosti.

Voli glumu, ali odlucan da pomogne održavanju pozorišta “Kastelum” radi i niz drugih poslova u organizaciji i realizaciji predstava.

Blizu je pedesete godine, a prvi put je zaigrao u 8. razredu, upravo u režiji Radomira Ðordevica, kasnije, kao srednjoškolac, glumio je u režiji Ilije Dimitrijevica (sada direktora NIPD “Rec naroda”), zatim je igrao u Gradskom pozorištu u Kostolcu.., sve do sadašnjeg “Kasteluma”.

Nikada nije odustao. Posvecenost glumi i kulturi uvek ga je vodila do reflektora pozorišne scene, na kojoj posle svakog svog nastupa iznova potvrduje da mu je tu i pravo mesto…

Andrijana Maksimovic

PREDSEDNIK SINDIKATA POVRŠINSKIH KOPOVA, JOVICA TOŠKOVIC, O SADRŽAJU SPORAZUMA SA VLADOM I POSLOVODSTVOM

“POSTIGNUTO NAJOPTIMALNIJE REŠENJE ZA SVE”

Povodom završenih pregovora Sindikata EPS- a sa poslovodstvom EPS- a i predstavnicima Vlade RS usledile su brojne kontradiktorne izjave i saopštenja o postignutom dogovoru.

Tim povodom, u razgovoru sa predsednikom Sindikata Površinskih kopova, Jovicom Toškovicem, jednim od ucesnika pregovora, donosimo vam neke od konkretnih elemenata sadržaja potpisanog Sporazuma, od kojih isticemo, pre svega, saglasnost o ucešcu zaposlenih u ostvarenom delu dobiti EPS- a, kao i postizanje saglasnosti o jedinstvenom kolektivnom ugovoru za sve radnike EPS- a.

Inace, Sporazum su potpisali predsednik GO Sindikata radnika EPS –a, Milan Ðordevic, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“, Dragomir Markovic i ministar energetike, prof. dr Petar Škundric. Zajednicka je ocena da je postignut obostrano prihvatljiv dogovor, pre svega, utemeljen na razumevanju makroekonomskih prilika u zemlji, kao i uslova u kojima rade zaposleni u „Elektroprivredi Srbije“, a, uzimajuci u obzir veoma dobre poslovne rezultate EPS- a u prošloj godini, doprinos u prevazilaženju gasne krize, zatim, rekordnu proizvodnju elektricne energije i prebacivanje godišnjeg plana poslovanja kompanije. Vlada RS ocenila je zahteve radnika sindikata EPS-a opravdanim.

Podela dela dobiti radnicima

“Sporazum smo potpisali a da nismo ugrožavali bilanse. Znaci, poslodavac i Vlada RS su imali relevantnog predstavnika radnika sa druge strane pregovarackog stola. Bilo je razumevanja i sa njihove strane, što smatram da je pre svega zato što su shvatili ozbiljnost naših zahteva i našu spremnost za generalni štrajk. Posebno bih istakao razumevanje generalnog direktora Dragoljuba Markovica i ministra energetike Petra Škundrica, koji su zaista imali razumevanja za zaposlene u EPS- u, što se, pak, za neke druge ministre ne bi moglo reci. Oni su odigrali zaista konstruktivnu ulogu”, kaže predsedink Jovica Toškovic i dodaje:

-U poslednje vreme traje prica o visokim primanjima radnika u Elektroprivredi Srbije. Moram to da demantujem. Jer, tih 50.000 dinara, koliki je prosek u EPS- u, optereceni su prekovremenim radom, interventnim radom, smenskim radom.. Bez toga, plate naših radnika ne bi prelazile 30.000, dakle, bile bi ispod prosecnog nivoa plata u Srbiji.

-Važno je imati u vidu cinjenicu da tri godine za redom EPS postiže izvanredne proizvodne rezultate. Medutim, dugovanja su ogromna, a na ta dugovanja EPS placa porez. To je cist gubitak, dok radnici u prošloj godini nisu imali apsolutno nikakvo povecanje. Plate su bile zamrznute. Otuda smo ove godine zahtevali, a vodeci racuna o bilansima EPS- a i bilansima Vlade RS, da dobijemo minimalna sredstva za izvesno uvecanje plata. Konkretno, radi se o podeli dobiti koju smo ostvarili u okviru EPS- a, nastavlja Toškovic:

-Dogovoreno je da se iz isplanirane dobiti za 2010. godinu i iz jednog dela ostvarene dobiti iz 2009. godine, zaposlenima podeli izvestan iznos. Kada se sve stavi na papir, svaki radnik bi trebalo da dobije po 6.000 dinara i, uz to, još nekih 4,7 posto na osnovu koeficijenata. To ce otprilike biti uvecanje od nekih 17 posto, ali iz ostvarene dobiti EPS- a, to jest, viška od 3 milijarde i 750 miliona, koliko je odobreno i evidentirano kao nekakav ostvareni višak. I, ako uzmemo u obzir prošlu godine, kada nismo imali apsolutno nikakvo povecanje plata, mi smo ovo prihvatili kao trenutni maksimum moguceg ispunjenja zahteva.

-Najavili smo bili generalni štrajk, ali, pre isteka zakonskog roka za pripremu štrajka, Vlada RS je odgovorila na naše zahteve i poceli smo sa pregovorima. Mi smo apsolutno imali u vidu i gradanstvo i Vladu RS i poslovodstvo EPS- a. Ne mogu reci da smo sasvim srecni tim Sporazumom. Medutim, to je bio neki maksimum, u tom trenutku, najoptimalnije rešenje i za Vladu i za EPS i za naše zaposlene. Glavni odbor Sindikata EPS- a je 15. januara definitivno prihvatio sporazum i sve štrajkacke aktivnosti su prestale, kaže Toškovic i zakljucuje:

-Tu se cela prica završava, ali ima tu i jedan drugi deo.. A, to je da su naše kolege iz Termoelektrane “Nikola Tesla” imale neke svoje dodatne zahteve, koji su se objektivno ticali nekih njihovih unutrašnjih problema. Ti su njihovi zahtevi bili upuceni poslovodstvu EPS- a, ali nisu pitanje kojim se bavi Vlada RS. Recimo, jedan od zahteva ticao se HTZ opreme i slicno. Dakle, u pitanju su problemi za koje su mogli svom poslodavcu da se obrate.. Tim su postupcima malo naneli štetu svima nama, pa je prica o zahtevima Sindikata predstavljena javnosti malo “iskrivljeno”.

Nov kolektivni ugovor, isti za sve

“Potpisan Sporazum sadrži i dogovor o kolektivnom ugovoru koji ce dati zaposlenima viši nivo prava od onih koja su do sada imali, i koji ce važiti na nivou celog EPS- a, što je za nas bilo izuzetno bitno”, istice predsednik Sindikata kopova, Jovica Toškovic i dodaje:

-Zatim, dogovoreno je i da dok se u planiranih 18 meseci vrši snimanje svih radnih mesta ne mogu biti proglašeni viškovi radne snage, ali i ako se ustanovi tako nešto, u tom slucaju, bez sporazuma sa Sindikatom ne bi mogao da se proglasi višak. S tim što zaista smatramo da se to uopšte nece dogadati.

-Ostalo je da još neke detalje Kolektivnog ugovora usaglasimo, koji su, pre svega, tehnicke prirode. To cemo uciniti do 31. januara. Dakle, svi u EPS- u imacemo identicne kolektivne ugovore, što je veoma bitno. Pošto to ranije nije bio slucaj, otuda su radnici u razlicitim privrednim društvima EPS- a uživali i razlicita prava. Recimo, jubilarne nagrade u prošlom kolektivnom ugovoru kod nas su iznosile jednu neto platu za deset godina, dve za dvadeset i slicno, dok je kod naših kolega u Kolubari dodeljivan bruto iznos. Sada ce svi imati bruto iznose po tom osnovu. Zatim, za rodenje deteta je povecan iznos na dodeljivanje jedne neto plate i još je niz drugih poboljšanja. Za smrt roditelja dobija se pola plate i slicno. To su neki detalji, ali vrlo važni za radnike, kao konkretne manifestacije novog kolektivnog ugovora. Inace, sve ce to poslodavca koštati oko 570 miliona dinara. Zatim, povecali smo i Fond solidarnosti, što je vrlo važno s obzirom na to da imamo veliki broj starijih radnika, bolesnih. Inace, i pojedinacni Kolektivni ugovor bice formulisan do kraja januara.

Odnos sindikata kopova i termoelektrana

Sindikat kopova i termoelektrana odlicno saraduju, kako istice predsednik Sindikata kopova, Jovica Toškovic i dodaje:

-Nikada nismo imali bolje odnose. Samo što još uvek nismo ozvanicili taj naš “brak”. Uzrok tome su pre svega tehnicka pitanja. Medutim, mi ni jedni jedinu aktivnost ne planiramo niti realizujemo, niti mi, niti oni, a da se prethodno nismo konsultovali i usaglasili. Pokrenuli smo i zajednicki list, koji je posvecen radnicima, njihovom teškom i vrednom radu. Imamo zajednicki Fond solidarnosti u kojem raspolažemo zaista pristojnim sredstvima. Zajednicki funkcioni-šemo u svim resorima. Kolega Zlatko Miladinovic, predsednik Sindikata termoelektrana, je recimo po pitanju proteklih pregovora sa Vladom RS ucestvovao u izradi platforme, a ja sam bio u pregovarackom timu.

-Još uvek se nismo formalno spojili, pre svega, jer je to trenutno tehnicki neostvarivo. Pošto se u Sindikatu kopova po predsednickom sistemu biraju predstavnici radnika, a u Sindikatu termoelektrana po delegatskom. Tako da oni imaju 37 poverenika na 1.200 radnika, a mi 20 na 2.500 radnika. Medutim, zajedništvo u radu realizujemo kroz Predsedništvo, u kojem oba sindikata imaju po 4 clana, kaže Toškovic i zakljucuje:

-Moram reci i da je kraj pricama o lošim odnosima sa Kolubarom. Uspostavljena je redovna i odlicna saradnja. To se pokazalo i na proteklim pregovorima sa poslovodstvom i Vladom RS, gde smo zaista jedinstveno nastupali. NJihov i naš sindikat imaju redovnu komunikaciju i usaglašavanje o mnogim pitanjima.

Dugovanja za struju, gubitak EPS- a

Predsednik Sindikata kopova, Jovica Toškovic, ukazuje na velika dugovanja, pre svega, manjih i vecih preduzeca. Oni potrošenu struju ne placaju redovno, dok, s druge strane, EPS na ta dugovanja placa porez. Sve to bitno iskrivljuje realnu sliku o ostvarenoj dobiti i gubitak je za EPS.

-Recimo, isporuci se elektricna energija Boru, što su ogromna sredstva, i EPS plati PDV Republici na to ali dug ne može da naplati. Tako je i sa Zastavom i sa drugim preduzecima. Tako je i sa ogromnim brojem privatnih lica. Sveukupna dugovanja su ogromna. Država ima mehanizme za izvršenje naplate. Ona je dužna da to ucini, a ne EPS, kaže Toškovic i dodaje:

-Vi ne možete da natocite gorivo na benzinskoj pumpi, a da ga ne platite. Ne možete da koristite telefon, a da ga ne platite, iskljucice vas. Jedino struju možete da trošite i ne placate. Toga nigde nema. Inace, ni jedan dinar Vlada RS nije izdvojila iz budžeta i uplatila ga EPS- u, a, inace, mi smo firma koja u najvecoj meri puni državni budžet.

-Cena struje je najniža u Evropi. Mi jesmo za poskupljenje, ali svesni smo i lošeg životnog standarda u Srbiji. Ali to se može rešiti kategorisanjem potrošaca. Recimo, neki se bogate, imaju firme i odlicno zaraduju dobrim delom zbog niske cene struje, a potom taj kapital odnose iz naše zemlje. Tako da ako bismo njima podigli cenu struje to bi mnogo znacilo za EPS i državni budžet, a sa druge strane mogli bismo da napravimo kategorizaciju naših ugroženih gradana tako da oni i dalje placaju nižu cenu, istice Toškovic..

O prijemu novih radnika

O konkursu koji je otvoren za prijem dvadesetak visoko obrazovanih mladih strucnjaka, kao i najavljenom prijemu i ostale radne snage, ispred Sindikata kopova, Toškovic kaže:

-To je akcija Vlade RS da se primi jedan broj mladih vrhunskih strucnjaka. Sindikat se sa tim svakako slaže. Recimo, u protekla dva meseca penzionisalo se oko 160 naših radnika i EPS nam je dozvolio da primimo 50 odsto od tog broja, znaci njih osamdeset. S tim što su, pre svega, u pitanju mladici koji vec rade kod nas više godina. Zapravo, oni po 4, 5, 6 i 10 godina rade na proizvodnim radnim mestima pod ugovorom o delu, o privremeno- povremenim poslovima. Tako da ce jedna grupa od njih 40- 50, i to, bagerista, buldožeraca i onih koji rade na trafostanicama visokog napona biti primljena u stalni radni odnos u februaru. Uz njih, dakle, bice zaposleni i mladi strucnjaci, za koje je otvoren konkurs. A dalje, tokom godine, videcemo koliko ce radnika otici u penziju i, shodno tome, planirati dalje zapošljavanje.

Saopštenje Centrale Sindikata EPS-a

Zbog sve ucestalijih komentara na zakljucen Sporazum izmedu Vlade Republike Srbije, Poslovodstva EPS-a i Sindikata radnika EPS-a obaveštavamo javnost da se ne radi o povecanju plata u Elektroprivredi, vec o ucešcu zaposlenih u delu dobiti shodno Zakonu, koja je rezultat uštede u troškovima poslovanja.

Finansijski efekti povecanja cene struje bice u celosti usmereni u investiciona ulaganja, prema Programu poslovanja za 2010. godinu, na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Radnici Elektroprivrede ne da nemaju velike plate vec su one izuzetno male u odnosu na proizvodnju koju daju svojim mukotrpnim radom, u veoma teškim uslovima.

Ceneci svaciji rad, želja nam je da gradani Srbije znaju da snabdevanje elektricnom energijom nece biti dovedeno, ni jednog trenutka, u pitanje i ocekujemo da ce ono što je dogovoreno, biti ispoštovano.

Upozoravamo sve ministre u Vladi Srbije da poštuju rad zaposlenih u EPS-u i da nas ne koriste u dnevno-politicke svrhe jer to ne zaslužujemo. U protivnom, bicemo prinudeni da adekvatno odgovorimo na sve buduce teške uvrede na naš racun, što nam nije cilj.

Predsednik Sindikata radnika EPS- a, Milan Ðordevic.

Andrijana Maksimovic

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U BRADARCU

SVETI SAVA-TEMELJ SRPSKE DUHOVNOSTI

U prisustvu brojnih gostiju medu kojima su bili starešina manastira Rukumija i jeromonah Simeon, Goran S. Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca, Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika i Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine Grada, u Bradarcu je prošle subote, u organizaciji MZ tog sela održana 9. Svetosavska akademija. Svecanost je otpocela himnom “Bože pravde” koju je izveo umetnik Oliver NJego.

Dva sudbinska Savina dela

Delove iz “Životopisa o Svetom Savi”, autora Svetog vladike Nikolaja, potom je govorio otac Simeon:

- Ima dana u istoriji jednog naroda koji ostanu neuporedivi i zauvek u secanju kao odlucujuci na sudbinu tog naroda. Takav dan je bio dan vaznesenja gospodnjeg Spasovdan 1220. godine. Toga dana prvi srpski arhiepiskop beše ustolicen i prvi srpski kralj beše krunisan u Žici. Oba ova dogadaja imala su podjednaku važnost. Toga dana i crkva i država su dobile nezavisnost. Oba ova dostignuca bila su dela Svetog Save. Toga dana Sava je služio svetu liturgiju u Velikoj crkvi sa svim episkopima, starešinama manastira i mnoštvom sveštenika. Episkopi najpre njega uvedoše u arhiepiskopski tron prestola, pa posle velikog hoda, arhiepiskop uze osvecenu krunu i stavi je na glavu velikom župan Stefanu. Posle toga stavi mu i kraljevski plašt na ramena. Najzad ga pomaza svetim mirom i pricesti po oltaru. Onda objavi: “Stefan, kralj svih srpskih zemalja i primorja”. Narod u oduševljenju vikaše: “Amin, amin! Živeo kralj Stefan”. Potom kralj pozva sve prisutne za trpezu kao svoje goste. Po Savinom naredenju najsiromašniji behu dovedeni do kralja da bi primili poklone i da bi se i oni mogli radovati sa prisutnima. Sledeceg dana Sava je održao veliku besedu sa svoga arhiepiskopskog trona u prisustvu kralja i njegovih pratilaca. On je prisutnima uputio sledece reci: “Braco i prijatelji, deco moja u Gospodu, cujte reci moje sa pažnjom i ljubavlju radi vašeg dobra”. Prvi deo besede beše duboko teološki, a drugi pastirski. Posle objašnjenja hrišcanske vere, najjasnije što je bilo moguce on govoraše o jeresima i pogrešnom ucenju koje je davo posejao medu Srbe kao kukolj po žitu. Pozva svakoga ko je pao u jeres da se vrati pravoj veri govoreci: ”Mi cemo ga brzo izleciti ovom pravom verom u Boga”. Na ovo dode od prisutnih gromoglasan odgovor: “Mi verujemo vladiko kako nas ti uciš”. Onda je arhiepiskop zatražio od svih prisutnih da za njime ponove tri puta pravoslavni simbol vere: ”Verujem u jedinoga Boga do kraja”. Potom zatraži od prisutnih da ponavljaju za njim “Mi prihvatamo sve vaseljenske sabore, crkve i sve što su oni odbacili, odbacujemo i mi, i što su oni prokleli, proklinjemo i mi. Mi poštujemo casni krst na kome je bio razapet Hristos, naš život. Mi poštujemo ikone Hrista i njegove Presvete matere. Mi uzimamo sveto pricešce sa cvrstom verom da cineci tako, uzimamo pravo telo i pravu krv našeg spasitelja. Poštujemo isto tako crkve i ikone svetitelja. Mi cemo se pridržavati tradicije svetih apostola i svetih otaca”. Beše to jedinstven prizor koji se može uporediti jedino sa dogadajima na reci Jordanu kada Sveti Jovan Krstitelj vikaše narodu : “Pokajte se!” Svi oni koji su pripadali jeresima, iskreno se pokajaše i pitaše Savu šta treba da cine. Kralj Stefan je bio veoma dirnut. On je uvek mislio o svom mladem bratu da je neobican covek. Nije nikada ocekivao da ce Sava zaorati tako duboku brazdu. Treceg dana Sabora, Sava je svršio još jedan važan zadatak. Beše to u subotu, uoci nedelje posvecene ocima Prvog vaseljenskog Sabora koji sastaviše naše vjeruju i osudiše arijevu jeres. Imajuci ovo na umu, Sava je govorio o pravoj veri i važnosti tajne krštenja. On je svakako mislio na one koji su pripadali bogumilskoj jeresi ili rimokatolickoj veri. Besedu završi upozorenjem svima prisutnima : “” Naš trud da živimo dobrim životom bez prave vere u Boga, ne koristi, niti nas prava vera bez dobrih dela može uciniti dostojnim da vidimo lice našeg Gospoda. Nastojmo dakle da ovo oboje idu zajedno da bi bili bogougodni i bez mane. Vera nas može spasti samo ako je sjedinjena sa dobrim delima, istrošena kroz njih, ako je inspirisana ljubavlju prema Bogu. Ovim je Sava jasno ukazao put srpskom narodu i time ga spasao dva zla koja su potresala i cepala hrišcane na zapadu... kazivao je iz “Životopisa o Svetom Savi” otac Simeon. Na kraju svog obracanja on je novoizbranom patrijarhu srpskom Irineju cestitao na izboru i poželeo: --Da mu Bog da dobro zdravlje, volju i snagu, da se bori za sveto pravoslavlje.

Dugovecnost duda u porti Pecke patrijaršije

U nastavku svecanosti, o Svetom Savi i cudima vezanim za njega govorio je prof. LJuba Protic:

-... Životni put me je vodio razlicitim stazama i interesantno, sve te staze su nekeko imale obeležja Svetog Save. Ja sam kao relativno mlad covek poceo da uvidam koliko je to cudesan covek bio i skoro da je svaki njegov trenutak obeležen nekim cudom. Kao mlad matematicar boraveci u Moskvi, otišao sam u Kremlj da razgledam velelepne crkve i medu velelepnim freskama uocio sam lik našeg Svetitelja Save. Drugi neki putevi su me vodili na Mediteran, pa sam se obreo jednog dana u San Remu, udem u rusku crkvu, ono i tamo, Sveti Sava. Da ne govorim, recimo o cudesnom Trnovu, gde sam posetio crkvu “40 mucenika” i zatekao je u veoma lošem stanju. Zašticen je bio samo deo u kome se nalazio grob Svetog Save. Pre dve, tri godine sam ponovo bio u Trnovu i doživeo ono što se kod Svetog Save uvek doživljava-cudo. Naišao sam na najsredeniju crkvu u Trnovu... Bugari su mi ispricali da oni ovo mesto smatraju najvecom svetinjom, jer se cudesna izlecenja ovde dešavaju. Cudo je i dud u porti Pecke patrijaršije za koji kažu da ga je zasadio Sveti Sava pre nego što je Patrijaršija i postojala. Taj dud traje 800 godina i ko zna koliko ce još dugo trajati... Sve, zaista sve što je vezano za Svetog Savu je cudo... Zakoni koje je Sveti Sava postavio su toliko vizionarski napravljeni da je pravo cudo što i posle 800 godina nema nikakve potrebe za njihovim izmenama niti za dopunama. Oni se i danas primenjuju onako kako su se primenjivali u Studenici ili u Hilandaru pre 800 godina... Sveti Sava je dao i jedan model kako da se dode do ujedinjenja, kako to kaže Rimski papa “ levog i desnog plucnog krila”, kazivao je prof. Protic koji se u svom obracanju ucesnicima akademije osvrnuo i na izbor novog patrijarha.

-Kažu da ljudi, vladike ucestvuju u prvom krugu izbora, oni utvrde nekoliko kandidata, a onda, silom Svetog duha, dalje se bira patrijarh. Po tom principu izabran je Pavle, a prošlog petka Irinej. Naravno, Sveti duh odlucuje molitvama svih nas, a najviše molitvama naših svetitelja. U izboru patrijarha, kako prethodnog, tako i sadašnjeg, veliku ulogu su imale i molitve našeg predstavnika i molitvenika, Svetog Save. Prema tome, i to je još jedno cudo. Sveti Sava je dobrim delom odlucio ili pomogao da se odluci ko ce biti sledeci patrijarh.

Svojim dramskim i muzickim nastupima, svecanost su uvelicali muzicka legenda Bora Dugic, umetnik Oliver NJego, glumac Miloš Krstovic, harmonikaš Boban Prodanovic, clanovi KUD-a “Bradarac”, Jelena Stojicevic, Sandra Savic i orkestar mladih frulaša sa dirigentom Draganom Milojko-vicem.

Najmolitveniji monah

Sveti Sava je, verovatno, od svih naših monaha bio najmolitveniji covek. On se danima i nocima, boraveci u Hilandaru, molio. Ali, Sveti Sava nije zapostavljao ni ono što je najbitnije u Hristovoj zapovesti, a to je ljubav, ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima. O molitvi i ljubavi je govorio: -- Dobra je molitva. Ona cini da besedimo sa Bogom i uznosi nas sa zemlje na nebo. Ali, bolja je i još viša, ljubav, jer molitva je deo vrline i od svega savršenog u telu, najsavršenije, a ljubav je i glava i savršenstvo. Ona pokazuje smernost koja cini uzvišenim i milostinju i covekoljublje... Bog je zbog ljubavi postao covek.

ODLUKOM SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC

IRINEJ - NOVI SRPSKI PATRIJARH

U petak, 22. januara ove godine, u 14 casova i 20 minuta oglasila su se zvona na Sabornoj crkvi u Beogradu i objavila da je izabran novi arhiepiskop pecki, mitropolit beogradsko-karlovacki i patrijarh srpski. Po volji Duha Svetoga, novi 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve je donedavni vladika Irinej niški, roden kao Miroslav Gavrilovic 1930. godine u u selu Vidova kod Cacka.

Još od detinjstva koje je proveo blizu manastira u Ovcarsko-kablarskoj klisuri, opredelio se za crkveni život i službu Bogu. Po završetku osnovne škole i Gimnazije upisao je Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Nakon završenog školovanju na fakultetu i odsluženja vojske, odlukom patrijarha Germana dobio je monaški cin i monaško ime Irinej, a ubrzo, u crkvi Ružica biva rukopoložen u cin jeromonaha. U periodu od 1962. do 1963. godine završio je postiplomske studije u Atini, a rektor prizrenske bogoslovije postao je 1971. godine. Sa te dužnosti je 1974. godine izabran za episkopa moravickog, vikara patrijarha Germana. Godinu dana kasnije postao je episkop niške eparhije gde je ostao pune tri decenije.

--Svestan sam težine krsta koji cu nositi ali sam uveren da taj teret necu nositi sam, vec zajedno sa svom bracom i arhijerejima, bile su prve reci novoizabranog poglavara Srpske pravoslavne crkve.

Svoje prvo obracanje narodu patrijarh srpski Irinej imao je nakon liturgije i ceremonije ustolicenja u subotu, 23. januara u prepunoj beogradskoj Sabornoj crkvi. Pored ostalog porucio je da nema svoj program po kome ce raditi vec samo Jevandelje u kome Gospod kaže: Idite i propovedajte. Govoreci o zadacima srpske crkve kazao je da ona treba da pomogne Srbiji da sacuva Kosovo od onih koji hoce da ga prigrabe.Novi patrijarh je takode rekao da crkva ima mnogo zadataka i obaveza, a jedna od njih je i da se raseljeni srpski narod sjedini i time ocuva jedinstvo što je oduvek i bio iskonski zadatak crkve koja je išla za svojim narodom.

Konacno ustolicenje 45. naslednika Svetosavskog trona, tradicionalno, bice u Peckoj patrijaršiji. Narednih dana saznace se kada.

M. P.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE GRADSKOG VECA GRADA POŽAREVCA

NEISPRAVNA VODA U SEOSKIM NASELJIMA

Na tridesetprvoj sednici Gradskog veca grada Požarevca na dnevnom redu bilo je 20 tacaka, a izmedu ostalog usvojen je izveštaj o kvalitetu vode za pice iz individualnih vodnih objekata u seoskim naseljima na teritoriji grada Požarevca. Utvrden je predlog Odluke o uspostavljanju bratskih odnosa i saradnje sa rumunskim gradom Rešica i data je saglasnost na predlog Pravilnika o kriterijumima za kategorizaciju sportova i raspodeli budžetskih sredstava namenjenih sportu, kao i na zahtev Fudbalskog kluba “Mladi radnik” za prenos sredstava predvidenih za ovaj klub.

“Danas na Gradskom vecu smo doneli Odluku da se uspostave bratski odnosi sa rumunskim gradom Rešica i nakon davanja saglasnosti Skupštine republike Srbije, mi cemo na našoj Skupštini usvojiti tu odluku. To bratimljenje donece nam neke benefite i povoljnije varijante kod IPA fondova. Što se tice Bradarca i Maljurevca kao i svake godine javljaju se problemi sa podzemnim i nadzemnim vodama. U ovom trenutku se sprovodi redovna odbrana od podzemnih voda i mi smo preko “Srbija vode” obezbedili jednu veliku pumpu i tri manje pumpe preko Georada, odnosno PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, tako da smo na taj nacin pomogli meštanima ovih sela.

Predložili smo da u zajednickom timu za utvrdivanje uzroka i rešavanje problema podzemnih i nadzemnih voda, pored voda tima Vojislava Stojicevica i Sladana Stevica, ispred Gradskog veca budu i Miodrag Stojkovic, direktor Direkcije za izgradnju grada, Miroslav Ivkovic i Dragan Popovic, ispred PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Danilo Rodic i Ratomir Blagojevic, ispred Hidroelektrane "Ðerdap”, Zlatko Milenkovic i Saša Stanisavljevic, ispred MZ “Bradarac” i Toplica Stepanovic i Dragan Radosavljevic, ispred MZ “Maljurevac”. Predstavnici “Srbija vode” treba da nam dostave imena dva kandidata, tako da kada budemo u potpunosti formirali Komisiju, ona ce poceti sa radom i utvrdice stepen odgovornosti, jer na osnovu toga bice rešeno pitanje regulacije podzemnih voda.

Komisija za planove je prihvatila Koncept plana detaljne regulacije “Severni blok industrijske zone u Požarevcu”, u toku je izrada regulacionog plana, koji nam je potreban kako bismo ušli u projektovanje, implementaciju i pronalaženje potencijalnih domacih i stranih investitora. Francuska kompanija “Seureka” je po nalogu Francuske ambasade dobila posao, da za grad Požarevac iz donacija od 500.000 evra odradi Studiju izvodljivosti vezanu za precišcavanje otpadnih voda i za alternativne izvore vodosnabdevanja. Obezbedlili smo im kancelarijski nameštaj, štampac, klimatizaciju i sa Centrom za kulturu potpisacemo ugovor o izdavanju jedne prostorije bez naknade dok “Seureka” bude prisutna u Požarevcu”, istakao je Miodrag Milosavlje-vic, gradonacelnik Požarevca.

Podatke o kvalitetu vode za pice u seoskim podrucjima na teritoriji grada Požarevca na osnovu analiza Zavoda za javno zdravlje izneo je Milutin Milenkovic, samostalni strucni saradnik u Grupi za zaštitu životne sredine. U principu dobijeni rezultati su ocekivani, odnosno individualni objekti za vodosnabdevanje su pokazali veoma loš kvalitet vode. Na osnovu ovih informacija Gradsko vece je donelo jedan zakljucak, dok se globalno ne reši kompletno vodosnabdevanje na teritoriji grada Požarevca sa kružnim vodnim prstenom, da se nastavi kontrola vode po seoskim naseljima i domacinstva koja koriste vodu lošeg kvaliteta, na vreme upozoravaju šta u tom slucaju da rade. Radeno je 20 analiza u svakom selu i najugroženija su Petka, Klicevac, Beranje i Lucica.

Bilo je reci i o kategorizaciji sportova i rasporedu budžetskih sredstava namenjenih sportu grada Požarevca. Osnov za ove kriterijume bili su Pravilnik o kriterijumima kategorizacije sportova, misaonih sportskih igara i sportskih veština Sportskog saveza Srbije, predlozi sportskih klubova i konsultacije sa gradovima Kragujevcem, Suboticom, Smederevom, Beogradom i Somborom. “Kao plod tog rada sacinjen je Pravilnik koji predstavlja opšti akt iz koga treba da proistekne kategorizacija, donošenje odluke o tome koji su sportovi i klubovi od posebnog interesa za grad Požarevac i raspodela sredstava. U okviru sredstava koja su odredena za sport, a to je 50 miliona dinara, razmišljamo da uvedemo i neku vrstu sportskih stipendija, jer imamo dosta sportista u pojedinacnim sportovima koji postižu izvanredne rezultate. Što se tice FK “Mladi radnik” oni su se obratili gradu za prenos sredstava u iznosu od 10 miliona dinara, kako bi se isplatile zaostale zarade igracima i obezbedila priprema”, rekao je Aleksandar Ðokic, clan Gradskog veca zadužen za sport, omladinu i saobracaj.

Prema recima Sladana Stevica, clana Gradskog veca zaduženog za poljoprivredu, u organizaciji Agrarnog fonda 25 poljoprivrednika ce posetiti veliki Poljoprivredni sajam u Veroni, a takode 31.januara bice organizovan odlazak poljoprivrednih proizvodaca na Svetosavski sabor u Beogradskoj areni. U ovoj godini uradena je izmena i dopuna Odluke o osnivanju Statuta Agrarnog fonda i do 50% sredstava iz budžeta Fonda bice stimulativno podeljeno poljoprivrednim proizvodacima po odredenim kriterijumima koji ce biti odredeni u narednih mesec dana.

Na ovoj sednici nije doneta odluka na zakljucenje Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeca u komunalnoj delatnosti i nije utvrden nacrt Programa aktivne politike zapošljavanja na teritoriji grada Požarevca, dostavljenog od strane Saveta za zapošljavanje grada Požarevca.

“Formiran je poseban tim na celu sa Gordanom Kosanovic, clanom Gradskog veca, direktorima javnih preduzeca i njihovim pravnicima, koji su imali tromesecne pregovore sa Sindikatom. Nakon usaglašavanja tekstova, ostalo je sporno osam odredbi i tada sam ja pregovarao sa Sindikatom i usaglasili smo dve do tri odredbe. Posle toga, Sindikat je doneo odluku da prihvati tako usaglašen tekst Posebnog kolektivnog ugovora. Danas nismo doneli odluku, jer je potrebno još neke stvari usaglasiti i u potpunosti informisati Gradsko vece i smatram da cemo vec na narednoj sednici potpisati zakljucenje, tako da ce nakon Beograda, Novog Sada i Požarevac imati zakljucen Poseban kolektivni ugovor”, zakljucio je Miodrag Milosavljevic.

D.Dinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 15. 01. 2010. do 22. 01. 2010. godine rodeno je 8 decaka i 13 devojcica.

Sinove su dobili: Danijela i Slaviša Milanovic iz Bratinca, Anita Andrejic i Ðorde Sreckov iz Požarevca, Marjana Marjanovic i Darko Radisavljevic iz Velikog Sela, Maja i Igor Todorovic iz Požarevca, Snežana Stokic i Dušan Josic iz Braniceva, Blarica Milovanovic i Bojan Živkovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Nataša i Svetomir Pajkic iz Recice, Danijela Stepanovic i Goran Golubovic iz Voluje, Marina Jovanovic i Goran Novakovic iz Velikog Gradišta, Suzana i Dejan Jakšic iz Batovca, Ðulujana Osmani i LJatifi Kenan iz Kostolca, Lidija i Goran Radulovic iz Recice, Milena i Nenad Pavlovic iz Kule, Stanislava i Vladan Jovic iz Bubušinca, Suzana i Nenad Aleksic iz Kuceva, Tamara Hoefersonus i Dalibor Milovanovic iz Carevca, Danijela Jezdic i Bojan Simic iz Požarevca, Slavica Marinkovic i Miroslav Stanojevic iz Velikog Gradišta.

Blizance su dobili: Biljana Miljkovic i Saša Stojkovic iz Požarevca.

HUMORESKA

TUGA PREGOLEMA

Mnoge je, a narocito vozace i putare, iznenadio ovaj sneg u sred januara, odnosno, na Sv. Jovana. I ne samo to, nego i niske temperature za ovo doba godine, kad im, verovatno, vreme i jeste!

Nenaviknuti naši ljudi na ovakve zimske uslove, a pored toga, mnogo praznika u januaru, pa, normalno, malo se više pojelo, a narocito malo više popilo (našta su naši ljudi navikli), pa otuda belaja i kuku-lele u saobracaju.

No, to bi se nekako i izdržalo, ali pored gore pomenutih nevolja, uvedoše (od gore) i nove saobracajne propise, na svu ovu muku našeg (ne)radnog naroda. Dabome, treba strogo i da se ljudi pridržavaju propisa radi njihove (i ostalih ucesnika u saobracaju) bezbednosti. Ali, svakako, trebalo bi da prode vreme dok se naši vozaci naviknu, ne treba ih odmah i po svaku cenu kažnjavati.

Jednog vozaca su tako pitali šta ima od zimske opreme, a on je rekao: ''Potkošulju i untrociger!''

Drugi jedan se hvalio kako on zna koji je tocak najmanje opterecen na krivini i izjavio da je to rezervni!

- Ma, kažem ti, kolega, ovo je strašno sa ovim novim propisima!

- Kako da nije! Evo, ne mogu nigde da nadem prsluk! Kinezi ih više nemaju, a na buvljaku su neki narandžasti, a treba da budu žuti!

- Valjda iz zemlje izlazeceg sunca, Japana?

- Pa, treba ''apoteka'', a ja imam samo aspirin! Još nema original ''prva pomoc''.

- Ma, hajde, molim te, to je strašno!

- Da. A, kad su mi još tražili i kanap, ja sam se otkacio skroz!

- Pa, gde ti je kanap, moraš da ga imaš?

- A, na šta bi moja žena prostirala veš?!

- Da, da! A i benzin poskupeo.

- Strašno! A, koja kola ti voziš?

- Ja nemam auto!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nikad nije imao svoju rec. Držao je duge govore!

- Koliko je puta samo receno, da se o tome nema šta više pricati!

- Ne pitaj me kako sam zaradio prvih... deset evra!

- Bar u necemu smo najbolji: najgori smo od svih!

- Divim se samom sebi – rece div!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Neki su od Deda Mraza dobili samo mraz!

- Možda ce Deda Mraz da uhvati Mladica!?

- Nekima je prošlost bila svetla buducnosti!

- Lupio bi se on po glavi, ali ne zna gde je!

- Oglas: zgodna plavuša radila bi na crno!

Miodrag Lazarevic