Header

DAN MZ CACALICA

POVELJA O SARADNJI

Na Svecanoj sednici Saveta Mesne zajednice “Cacalica”, održanoj na Dan ove MZ, 4. jula, gradanima su podneti rezultati o radu u prethodnim i prvoj polovini ove godine, a sa predstavnicima kragujevacke MZ “Erdoglija” potpisana je Povelja o saradnji dve mesene zajednice u oblasti kulture, sporta, ekologije...

Ozvanicenje saradnje zapoceto je 16. aprila, potpisivanjem slicne Povelje u Kragujevcu.

Povelju o trajnoj saradnji potpisali su Rajko Stepovic, predsdenik Saveta MZ “Erdoglija” i Goran Jelicic, predsednik MZ “Cacalica”, u prisustvu predsednika Skupštine Grada Kragujevca prof Dobrice Milovanovic i zamenika predsednika Opštine Požarevac Zvonimira Blagojevica, kao i drugih predstavnika obe lokalne samouprave.

Tom prilikom, potpisnici dokumenta o saradnji dveju mesnih zajednica istakli su nameru da susreti i kontakti budu cesti i sadržajni, a da razmene iskustava i ideja rezultiraju bržim razvojem “Erdoglije” i “Cacalice”. Dodato je da ce se saradnja mesnih zajednica u perspektivi proširiti i na obe lokalne samouprave.

U izveštaju o radu Saveta MZ “Cacalica” naglašava se da ce tokom ove godine na podrucju ove MZ biti izgradeno 800 metara fekalne kanalizacije, 300 metara trotoara i asfaltirati ulice u površini od oko 6.000 kvadratnih metara. Pored toga, u izradi je projekat za gradnju poslovnog centra sa zelenom pijacom na kompleksu pored sedišta ove Mesne zajednice.

Povodom Dana MZ “Cacalica”, kolektivima i pojedincima koji su pomogli razvoju ovog dela Požarevca, dodeljena su priznanja. Tom prilikom i protojerej stavrofor Zoran Jankovic, starešina Saborne crkve i Hrama Sv. Petke u naselju Busije, dodelio je Povelje Branicevske eparhije zaslužnima za gradnju crkve Sv. Petke. Povelju su dobili: MZ “Cacalica”, Dragan Bogdanovic Bucic i Milan Peric, direktor “Vodoprivrede” Požarevac.

Povodom 4. jula, Dana borca, delegacije MZ “Cacalica”, lokalne samouprave i SUBNOR-a položile su vence na grobove narodnog heroja Dimitrija Lazarevica Cebe i Slobodana Miloševica.

D.M.

MINISTARSTVO PROSVETE - ŠKOLSKA UPRAVA POŽAREVAC

VECINI DIREKTORA OVEREN MANDAT

U svim pretškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga školske uprave Požarevac, okoncana je procedura za izbor direktora

- Procedura za izbor direktora sprovedena je u skladu sa zakonom, bilo je nekih manjih problema, ali su oni prevazideni. Nadamo se da ce vec sledeci izbor direktora biti tesno povezan sa polaganjem ispita iz menadžmenta, jer ce na taj nacin da se opredeljuju ipak oni prosvetni radnici koji imaju smisla za menadžment i organizaciju. Procentualno, oko devedeset posto direktora obnovilo je svoj drugi mandat, što je svakako dobro jer su vec ušli u posao, savladali jedan veoma odgovoran i veoma težak posao, a to je rad u školama. Poznato je da je reforma obrazovanja u toku i da se ona ne završava ove školske niti sledece godine, strucno usavršavanje nastavnika, strucnih saradnika i direktora trajace sve do njihovog odlaska u penziju, kaže Siniša Ognjanovic, nacelnik školske uprave Požarevac.

Manjih problema, kako kaže nacelnik Ognjanovic, bilo je i u Oš “ Dositej Obradovic” u Požarevcu.

- Nakon davanja mišljenja Nastavnickog veca, gde sam dobio podršku dve trecine kolektiva, školski odbor je sa pet glasova za i cetiri protiv doneo odluku o mom izboru za direktora škole. Nakon tih radnji, to je trebalo da bude cista formalnost na koju je po zakonu tebalo da ministar da saglasnost, ili ako postoji neki jak razlog, ne da saglasnost u roku od trideset dana. Ukoliko u tom periodu ministar ne da nikakvo mišljenje, neki dopis, smatra se da je to precutna saglasnost. U roku od pedeset dana od momenta predaje dokumentacije ministru, dolazi jedan papir po kome se ne daje saglasnost i koji stvara veliku zabunu, ali koji nema pravnu težinu. Tome su verovatno kumovali pojedinci iz naše školske uprave pod pritiskom iz opštine, a verovatno i nekih ljudi iz Ministarstva prosvete i sporta. Posle toga, od strane nacelnika je traženo da školski odbor imenuje vršioca dužnosti, ali je pritom receno da je odbor vec doneo odluku, a ako se neko ne slaže, neka ministar to uradi. Naravno, Ministarstvo je tražilo predlog, škola je poslala dokumentaciju za jednu koleginicu koja je bila predložena. Ja sam u meduvremenu, s obzirom da ni u jednom delu, ni u jednom detalju, niti sam ja kao direktor škole, niti školski odbor, pogrešili, niti smo se ogrešili o zakon, podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije. Pretpostavljam da je i to uticalo da ministar konacno donese rešenje kojim stavlja van snage prethodno rešenje, što prakticno predstavlja saglasnost za moje imenovanje, kaže tim povodom Branislav Stojanovic, direktor OŠ “Dositej Obradovic”.

M. K.

U NOVOM RUHU

“GLAS PROIZVOÐACA”

Novi izgled lista ‘’ Glas proizvodaca’’ i pokretanje inicijative za formiranje sekcije novinara privrede pri NUNS, dve su teme konferencije za medije koju su organizovali novinari najstarijeg fabrickog lista u Srbiji. Gosti ovog skupa bili su Dragan Janjic, pomocnik ministra kulture zadužen za informisanje, Nadežda Gace, predsednik NUNS- a i kolege novinari iz lista ‘’Kolubara’’.

- Drago mi je što je povod današnjeg okupljanja novi izgled našeg lista koji bi trebalo da vremenom preraste u jednu reviju, da se bavi problematikom naše firme i delom grada Kostolca. Pored promene u izgledu, nadam se da ce naši novinari delimicno promeniti i nacin pisanja, da ce se više baviti i kritickim osvrtima na naš rad, na život u Kostolcu. Zadovoljili su me vec na pocetku, nisam uspeo da pronadem svoju sliku na stranicama prvog, redizajniranog broja, istakao je u pozdravnoj reci Dragan Živkovic, direktor PD TE- KO Kostolac.

Sa primetnom setom zbog napuštanja tradicionalne forme, ali i zadovoljstva novim izgledom, o listu je govorio i Miloš Janjetovic, glavni i odgovorni urednik.

- Da li ce to biti casopis, zavisi od toga da li ce biti citan. Znam mnogo casopisa koji mnogo lepo izgledaju ali nisu citani jer je remitenda ogromna. ‘’ Glas proizvodaca je u ovoj formi lep za oko, tekstovi i nacin pisanja za sada su još uvek isti kao što su bili u novinskom formatu, verovatno ce morati da dode i do odredenih promena. Napravicemo u pravom smislu reviju, trudicemo se da bude bolja od ‘’ kVc’’, vodeceg lista u EPS, obecao je Janjetovic, uz napomenu da je “” Glas proizvodaca’’ prva novina unutar Elektroprivrede Srbije koja ima sajt, veb izdanje svakog broja.

Prvi broj lista u novoj formi graficki je osmislio i “ prelomio” Predrag Životic, novinar i tehnicki urednik koga je glodur Janjetovic u svom izlaganju naznacio kao mladog, ali iskusnog tehnickog urednika.

- Malo se zna da je u ovoj zemlji na neki nacin opstala fabricka štampa i meni licno je jako drago što ona cak uspeva da daje i nove proizvode u organizaciji medijske scene. Ona nema svoje posebno definisano mesto, rec je o štampi koja je stvar kompanija. Mislim da je jako dobro i jako važnoi da se i u takvoj vrsti štampe vodi racuna o novinarskim standardima, o profesiji, da je jako potrebno da se vodi racuna o objektivnom i pravovremenom informisanju. Bilo da je rec o kompanijama, ili o gradanima u medijima koji nisu namenjeni iskljucivo kompanijama, naglasio je Dragan Janjic poželevši pritom uspeha u daljem radu novinarima kostolackog glasila.

- Nije problem ovde formirati Aktiv novinara koji ce direktno biti prikljucen pri NUNS. Nema potrebe da govorim o tome šta je Nezavisno udruženje novinara Srbije, i sami znate kako smo nastali i zašto smo se odvojili od starog Udruženja. Jako je dobro što imate sopstveni sajt, i da imate svoje glasilo jer proces tranzicije je do te mere urušio mnoge stvari u Srbiji, pre svega novinarsku profesiju, a radnicku profesiju sveo na pocetnu fazu kapitalizma iz sedamnaestog stoleca na koju mi ne pristajemo. Treba da imate svoje glasilo, treba da budemo organizovani i treba da se borimo za prava koja nam pripadaju. Naše udruženje je vrlo otvorena, slobodna i liberalna organizacija koja ima specijalizovane sekcije. Na osnovu najnovijih istraživanja ispada da 26 posto novinara nisu vezani ni za jednu redakciju, a što je najgroznije, ima i onih koji su dvanaest godina u novinarstvu a nemaju rešeno ni penziono ni zdravstveno osiguranje. Vi ne morate da budete izdvojeni, vi ste ipak novinari koji se bavite direktno proizvodnjom vezanom za elektroprivredu, ali ako vi želite da budete samostalni aktiv, to je vaša želja, rekla je predsednik NUNS- a Nadežda Gace.

Razlog za formiranje Aktiva novinara privrede pri NUNS obrazložio je Miloš Janjetovic, glavni i odgovorni urednik ‘’ Glasa proizvodaca’’.

- Pre svega zbog jednostavnijeg okupljanja, druženja i razmene iskustva, da imamo centralu koja ce nas zaštititi. Jednostavno, da budemo informisani o svim zbivanjima na medijskom planu, pojasnio je Janjetovic, izražavajuci zadovoljstvo što je inicijativa potekla iz EPS- a.

Za sve ucesnike ovog skupa organizovan je i obilazak arheološkog nalazišta Viminacijum, a potom i druženje u restoranu ‘’ Dunavski dragulj’’.

M. Kuzmanovic

OBELEŽEN DAN USTANKA

VENCI ZA RODOLJUBE

Po višedecenijskoj tradiciji, 7. jula su na Cacalici na spomenik palim i streljanim borcima i rodoljubima položeni venci i odata pošta palima za slobodu u Drugom Svetskom ratu.

Vence su položile delegacije Skupštine Opštine Požarevac, SUBNOR-a i Socijalisticke partije.

Clanovima delegacija, preživelim borcima NOR-a i okupljenim gradanima obratio se Žarko Tepšic, predsednik Regionalnog odbora SUBNOR-a. Podsecajuci na istorijske cinjenice i borbe za slobodu koje su Srbi vodili od Kosovskog boja naovamo, on je naglasio:

- Nema razlike u junaštvu boraca 9. Pešadijskog puka Dunavske divizije prvog poziva, koji su 1915. pali u selu Bare u borbi protiv nadiranja Armije nemackog generala Makenzera i casnih boraca NOR-a 1941 - 45.-e, gde je požarevacki kraj dao oko 10.000 boraca, a u 9. Srpskoj brigadi blizu 800 boraca i oružanih sukoba protiv NATO agresije na Kosovu i Metohiji, gde je dalo svoje hrabre i mlade živote 58 boraca i starešina iz svih 8 opština Branicevskog okruga, - porucio je Tepšic.

D.M.

VIMINACIJUM - UCESNIK "LIVE EARTH" , INTERNACIONALNE EKOLOŠKE AKCIJE

RIMSKA NOC-TRECI VEK U DVADESET PRVOM

Spektaklom koji nije zapamcen na prostorima Branicevskog okruga, 7.jula je arheološko nalazište Vimi-nacijum postalo deo globalne ekološke akcije "S.O.S. Spasimo planetu" cije su manifestacije u sedam gradova sveta, a pod nazivom "Zemlja uživo", prenošene putem televizije, radija i interneta . Viminacijum je te noci stao rame uz rame sa NJujorkom, Rio de Ženeirom, Londonom, Johanesburgom, Šangajem, Tokijom i Sidnejom. Poruka koja je u svet poslata sa koncerata koji su održavani širom planete preneta je u više od 100 zemalja, a pre svega se odnosi na napore u borbi da se zaustave klimatske promene. Na celu celog projekta nalazi se Udruženje za zaštitu klime i bivši zamenik americkog predsednika Al Gor.

Obracanje bogovima

Nekoliko hiljada posetilaca bili su svedoci oživljavanja prošlosti, a obicaje, nacin oblacenja, ophodenja, ratovanja, ishrane, docarali su im kostimirani akteri defilea, kojim je zapocela "Rimska noc" na Viminacijumu. Svecani defile, odnosno Pompa ukljucivao je muzicare sa zastavama koji su svirali na rimskim duvackim instrumentima, a u povorci su se nalazili senatori, legionari, ratnici, dame, kao i dvokolice u kojima su se vozili ugledni gradani onoga vremena. Na platou pored taverne (gostionice), kraj velike vatre, održana je ceremonija prinošenja žrtve - zrnevlja i vina, bogovima Jupiteru, Junoni, Minervi, Diani, Herkulu, Danubiusu. Na tradicionalno rimski nacin, bogovima se obratio kostimirani zamenik ministra kulture, doskorašnji direktor Projekta Viminacijum, Dr Miomir Korac i svecanost proglasio otvorenom.

Borba "prsa u prsa"

Tokom svecanosti organizovani su i obilasci "podzemnog sveta", odnosno dela nalazišta u kome se nalaze ocuvane freske iz hrišcanskog perioda, jedinstvene u svetu. Na centralnom mestu nalazišta, u Mauzoleju cara Hostelijana koncert je održao gudacki kvartet Intermeco, a ljubitelji borilackih veština mogli su licno, ispred zaštitne kupole da se uvere kako je to izgledalo u doba Rimljana, u demonstraciji borbe "prsa u prsa" kopljima, macevima i sekirama.

Van Gog i EKV na velikoj sceni

Pred ponoc, na velikoj sceni koja je postavljena pored same zaštitne kupole, koncert je održala rok grupa Van Gog, a nakon ovog sastava nastupio je nekadašnji clan grupe Ekatarina Velika, Ivan Ferce - Firci sa grupom muzicara koji su obradili muziku kultnog benda i predstavili je publici na Viminacijumu u neuobicajenoj formi, kombinovanjem spotova i video zapisa sa koncerata Ekatarine i nadahnutim muziciranjem, na opšte oduševljenje publike.

Lari King - Go Viminacium!

Ministarstvo kulture Republike Srbije bilo je glavni organizator "Rimske noci" na Viminacijumu, a u njoj su ucestvovali i predstavnici diplomatskih korova, strani studenti i turisti, kao i veliki broj predstavnika medija. Odgovarajuci na pitanja novinara, dr Miomir Korac je, izmedu ostalog rekao:

-"Bio je to jedan ne-svakidašnji dogadaj ovde na ovom prostoru, gde su muzicari, a kako bi drugacije, nego putem roken rola dali novu dimenziju svemu ovome. Prvo što bih porucio stanovnicima Branicevskog okruga je: dodite da se družimo na jednom ovakvom arheološkom lokalitetu koji zraci, ne samo posebnom energijom, nego zaista ima nešto cime možemo da se podicimo. Jeste poruka ovde da spasimo planetu, hajde da tu planetu ostavimo buducim generacijama onakvom, plavom, kakvu su je i prethodne generacije videle i ove veceri zajedno sa Rio de Ženeirom, NJujorkom, Londonom, Johanesburgom... eto i malog, ali svetskog Viminacijuma, malog, za koji se ja nadam da ce postati veliki i sledece godine tradicionalan, dakle jednog Viminacijuma koji u stvari hoce, uz spoj muzike, mašte, antike, prošlosti da poveže sve te stvari, kako bi ih kasnije predao mladim generacijama. Meni je jako drago što puno mladih vidim ovde, njima ostaje, ne samo Viminacijum, nego sva naša planeta i ja se nadam da ce ova noc ostati takva da ce sutra oni koji su bili reci: E, stvarno smo ucestvovali u necem sjajnom, a oni koji nisu bili: pricaj mi, molim te još jedanput kako je to bilo.

Ovde više ne postoji obezbedenje, izmešale su se diplomate sa rektorima, sa dekanima, sa VIP gostima, ministrima, uglednim poslovnim ljudima, dakle ovde imate jednu simbiozu ljudi koje ne biste mogli da vidite na drugim mestima, u svakom slucaju stvarno ih ima jako mnogo, skrenuo bih pažnju da se ove veceri na Viminacijumu, i to je za nas velika cast slavi 169 godina Univerziteta u Beogradu.

Ovde su i americki studenti, kao i centralna licnost za medunarodnu saradnju, mi hocemo da ukljucimo sve ljude koji mogu da pomognu tome da Viminacijum dobije na znacaju. Evo i jedne ekskluzivne informacije, sinoc je u svojoj emisiji Lari King pomenuo Viminacijum i rekao je: "Go Viminacium, go", prema tome idemo napred i da napravimo jedan novi brend srpski koji ce biti prepoznatljiv u svetu. Ovo je jedan od onih kada kada smo svakako puni adrenalina, puni srece i ovo je u stvari naš zajednicki uspeh i na tome hvala svima vama. Mi vec pravimo planove da sledece godine ovde bude 150 000 gledalaca. Cela ekipa je jedna radna ekipa, mi ne stajemo i uvek ima mnogo da se uradi, samo tri posto Viminacijuma je iskopano, a tu nas cekaju palate, hramovi, trgovi, pozorišta, ulice, hipodromi, amfiteatri, šta sve ne, pazite deset hiljada stanovnika je imao više nego Pompeja. Mi želimo da napravimo ekonomski održiv projekat koji ce nam omoguciti da zajedno sa drugima kažemo: evo i na ovom prostoru necega što je svetsko, a onda kada napravimo ovo, napravicemo još drugih stvari kod nas, ne zaboravite da su tu i Sirmijum i Singidunum i Gamzigrad i Feliks Romulijana, Caricin grad, Me-dijana... Kao Italija smo, na svakih 30 kilometara imate jedno svetsko mesto, zar je to malo?

Obilje sadržaja

Tokom "Rimske noci" posetioci su imali prilike da se provozaju u rimskim dvokolicama, da lete balonom, ili probaju gurmanski specijalitet - meso vola koji se okretao na ražnju. U taverni je za VIP goste prireden koktel, a sva dešavanja mogla su se pratiti putem video bimova, ra-sporedenih na nekoliko mesta, putem kojih je emitovan i zvanicni spot Ministarstva kulture, namenjen samoj akciji "Spasimo planetu", kao i promociji arheološkog lokaliteta od svetskog znacaja.

ZA DOBROBIT SRBIJE

Spektaklu u Viminacijumu prisustvovali su i predstavnici lokalne samouprave, a predsednik Opštine Požarevac, Dušan Vujicic kaže:

-"Utisci su izvanredni, naravno ovo puno znaci i za grad Požarevac, Kostolac, opštinu i za celu našu Srbiju.Ceo svet ce videti šta Srbija ima. Svaka cast ljudima koji rade u Viminacijumu, pogotovo doktoru Koracu, to je stvarno entuzijasta, vredan, cestit covek i mi želimo da on uspe u svemu, a naravno lokalna samouprav pruža i pružace trajnu pomoc da se to ostvari i da bude još bolje. Put je asfaltiran, a posle nevremena koje je nanelo štetu Viminacijumu ona je veoma brzo otkloljena i lokalna samouprava je pritekla u pomoc, drago nam je što je sve ovako lepo i što ce trajno ostati za dobrobit svih žitelja Republike Srbije, a pogotovo opštine Požarevac.

ARHEOLOŠKI DRAGULJ

Ivan Ferce Fi-rci, muzicar, koji je sa projektom posvecenom grupi Ekatarina Ve-lika i uz saradnju desetak muzicara, ucestvovao u "Rimskoj noci", o dešavanjima na Viminacijumu kaže:

- "Oduševljen sam celom pricom i entu-zijazmom Miomira Koraca, tako da sam sa istim entuzijazmom prihvatio da se pridružim. Što se dalje saradnje tice, jedva cekam da se sve podigne na još viši nivo i smatram da projekat treba podržati, jer se ovde može razviti "nevideno" dobar kulturni turizam, cak i neka vrsta hodocašca, u smislu promovisanja i Srbije i ovog mesta. Spoj arheologije i rok muzike je egzotican, to su radile i neke velike svetske grupe, poput Pink Flojda. Mislim da muzicari mogu da doprinesu daljem promovisanju Viminacijuma, vec sledece godine bice još mnogo više, mi vec sutra pocinjemo sa radom, jer je na ovom jedinstvenom prostoru, sa ovim jedinstvenim ljudima zaista moguce napraviti nešto jako dobro. Apsolutno sam fasciniran Viminacijumom, ovo je kao sa neba došlo, kao poklon ovoj napacenoj zemlji da ima ovakav arheološki dragulj".

L.L.

ŽETVENA KAMPANJA U BRANICEVSKOM OKRUGU

ŽETVA I OTKUP SE PRIVODE KRAJU

Na podrucju Branicevskog okruga pšenica koja je posejana na 25.000 hektara požnjevena je sa 97% od ukupno posejanih površina, dok su jecam i tritikale požnjeveni sa svih 100% zasejanih površina i njihov prosecan prinos krece se oko 4.000 kilograma po hektaru. Prosecan rod pšenice je na nivou prošlogodišnjeg i krece se oko 3,5 tona po hektaru. Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac, kiša koja je pala sredinom prošle nedelje u visini od 6,5 l/m2 pogodovala je jarim usevima, jer se kukuruz, suncokret i soja nalaze u fazi kada im je potreba za vlagom izraženija. Obilnije padavine u narednom periodu svakako bi pogodovale jarim usevima.

Ove godine žetva je pocela znatno ranije u odnosu na prethodni period. Dugotrajna suša tokom zime i pocetkom proleca imala je uticaja na ubrzano zrenje, ali i kiše tokom maja meseca znatno su popravile kvalitet i rodnost. Prema recima Milutina Filipovica, direktora PP “Filip” žetva pšenice ove godine krenula je 19.juna dok je desetak dana ranije otpocela žetva jecma. “Obzirom da imamo sopstvenu proizvodnju, a i otkupljujemo pšenicu znamo otprilike kakvi su prinosi ostvareni na površinama društvenog sektora, našim parcelama i kod individualnih poljoprivrednih proizvodaca. Konkretno kod jecma na površini od 22 hektara ostvarili smo prosecan prinos od 5.740 kg/ha, kod tritikalea na 32 hektara blizu 6.000 kg/ha i kod pšenice 5.750 kg/ha. Kvalitet pšenice je fantastican, tako da se hektolitarska masa krece od 82 -85. Pšenica je bila posejana na 30 hektara, a zasejane sorte su: Pobeda, Renesansa i Pesma. “Evropu” treba izbaciti, jer pored toga što daje niže prinose, zbog tercijalnih klasova moguca je i pojava glavnice.Tamo gde je izostala agrotehnika, pravilna zaštita i prinosi su bili znatno manji. Mi smo kreditirali organizovanu proizvodnju na dva nacina: novcano preko Komercijalne banke sa kamatom od 1% mesecno i putem razmene za veštacko dubrivo, pesticide i seme tako što su prethodno bili utvrdeni pariteti. Pored toga mi smo sve viškove koji su na tržištu bili ponudeni otkupili, a otkup smo organizovali u Požarevcu (smeštajni kapaciteti Hrastovace), Batuši, Boževcu, Bratincu. Otkupljeno je preko 6.000 tona pšenice po ceni od 10 dinara za kilogram, a isplata je vršena u roku od jednog do dva dana. Nismo išli na druge solucije da isplacujemo u dve, tri rate, jer ukoliko bi se naplata odložila za septembar, oktobar ili decembar prakticno stavili bi sebe i proizvodace u neizvesnu situaciju. Predstoji nam organizovana žetva suncokreta, gde smo takode znacajna sredstva uložili putem novcanih kredita, ili naturalne razmene i ocekujemo da cemo to uspešno obaviti u predvidenim rokovima”, rekao je na kraju Milutin Filipovic.

Društveno preduzece “Hrastovaca” vršila je uslugu otkupa merkantilne pšenice za PP “Filip” i Venturu iz Beograda. “Ukupno smo otkupili 4.000 tona, a veliki broj proizvodaca je vracen zbog glavnice. Otkupljena pšenica je izuzetnog kvaliteta, hektolitarske mase preko 80 kilograma po hektolitru, vlage ispod 13%, s tim što ima malo više primesa zbog loma, jer je pšenica bila dosta suva u vreme žetve. Na imanju Hrastovace je posejano 489 hektara merkantilne i 165 hektara semenske pšenice i žetva je završena na svim površinama. Ove godine korišcene su sorte Pobeda koja je izuzetnog kvaliteta i Evropa koja je podbacila i iduce godine je verovatno nece biti na našim parcelama”, istice Ružica Colic, pomocnik direktora za proizvodnju u DP “Hrastovaca”.

Prema recima Bogoljuba Jevtica, direktora Zemljoradnicke zadruge “Vitovnica” iz Kule, u toku žetvene kampanje koja je završena u rekordnom roku zadruga je za sada otkupila 80 vagona pšenice, a postoji mogucnost da se otkupi još 20 vagona.

“Pšenica je izuzetnog kvaliteta, vlažnosti ispod 13%, hektolitarske mase iznad 80, sa primesama u granicama od 3 -5%, mada moram naglasiti da je bilo i onih proizvodaca cija je pšenica vracena zbog postojanja glavnice. Prinosi na podrucju malocrnicke opštine su se kretali u granicama od 3,5 - 5 tona po hektaru u zavisnosti od primenjene agrotehnike, a u narednih nedelju dana bice okoncana i žetva ovsa. Pšenicu smo placali 10 dinara za kilogram sa PDV-om i to odmah narednog dana po obracunu, a postoji i mogucnost naturalne razmene za repromaterijal: semensku pšenicu, mineralno dubrivo i sredstva za zaštitu bilja. Primljena pšenica je dalje transportovana preradivacima sa kojima imamo tehnicko -poslovnu saradnju, tako da je ona uskladištena u silosima u Kovinu, Zajecaru, Kladovu, Žabarima, Golupcu”, istice Bogoljub Jevtic.

D.Dinic

ROD SOLIDAN CENA MALA

Žetva pšenice u opštini Požarevac, a i ostalim delovima Branicevskoe okruga završena je ovih dana.

Osnovne karakteristike ovogodišnje žetve su: smanjene zasejane površine, sušni period u fazi nalivanja zrna, dobra hektolitarska težina, dobri uslovi i sušni period u toku žetve, što je doprinelo brzom skidanju pšenice. Prinos ove godine je razlicit i krece se od 3 tone pa do 5,5 tona po hektaru.

Pred kraj nedelje zabeležili smo na parceli Bojana Perica iz Lucice.On je ove godine odgajio sortu “Pobedu” i “Renesansu” na dva hektara i veoma je zadovoljan prinosom ove godine koji iznosi 5,5 tona. -Ove godine je bilo suše pa su prinosi dosta razliciti i krecu se od 3 tone pa do 5 tona po hekteru, pa sam ja svojim prinosom veoma zadovoljan. Do tako dobrog prinosa došao sam tako što mi je pšenica blizu reke Morave, što mi je doprinela u sušnom periodu da održi dobar izgled i rod je zato dobar, setva je roku obavljena, isto i prihrana i zaštita, uradeni na vreme.Iskljucivo koristim originalno seme iz ambara, dosta manje rodi i uvek ima glavnice, zato bolje malo više uloži vrtice ti se kroz rod. Svoju pšenicu sam predao “Žitostigu” za robnu razmenu za dubrivo i seme, ostatak koristim u tovu svinja, jer je cena pšenice za uloženi rad i repromaterijal dosta niža nego što bi trebalo da bude.Mislim da treba država da obrati više pažnje na nas mlade poljoprivrednike, a takvih je danas mnogo malo.

Poljoprivrednika Vladana Uroševic iz Lucice smo zatekli pri predaji pšenice “Žitostigu”, on nam je rekao da je ove godine posejao samo jedan hektar, jer svake godine ceka za novac. Ove godine sam posejao “Pobedu”, imao sam prinos oko 4,5 tone po hektaru.Nadam se da cu ove godine novac dobiti, kao što su nam obecali, za petnaest dana.

Pred silosima Žitostiga pri kraju žetve proizvodaci su složno ocenili da je ove godine cena preniska, jer su seme i prihrana i zaštita svake godine sve skuplji.

Stoicevic Živorad iz Lucice - Ove godine sam posejao oko dva hektara i to “Evropu” i prinos je bio oko cetiri tone po hektaru. Uložio sam maksimum što sam mogao i zadovoljan sam, cena od 11 dinara nije loša, a mogla bi država da doda i premiju od dva dinara po kilogramu, pa da bude svima nama dobro.Pšenicu sam predao za novac i malo brašna za bonove za hleb, nadam se da ce Žitostig isplatiti za desetak dana, kako su nam obecali.

Mirkovic D. Novica iz Lucice je odgajio jedan hektar pšenice pored Morave. Veoma sam zadovoljan prinosom od 4,2 tone po hektaru, jer koliko sam uložio dobro je. Kakva nam je godina krenula, bez zime i snega, sušna proleca dobro je i ovako koliko je rodilo, Pšenicu predajem svake godine “Žitostigu”, jer za sada je jedini mlin sa sigurnošcu oko isplate jer ima iza sebe dugogodišnje iskustvo rada. .Svake godine je sve manje zarade, odnosno jedva sastavimo racunicu koja iznosi skoro nula, ali moramo nešto da radimo, ne možemo da ne radimo svoju zemlju, nadamo se da ce doci bolji dani i za nas seljake da i država shvati i pomogne nas.

Milovanovic Zoran iz Trnjana je odgajao na svojim njivama sorte “Pobedu” i “Balkan”.

-Rod je bio solidan, od oko 4 tone po hektaru sa redovnom primenom prihrane i zaštitom protiv korova i setvom semenske pšenice. Bez semenskog materijala nema dobrog roda i cistog žita, odnosno svi koji seju iz ambara uvek se žale da ima glavnice. I takvu pšenicu samo možemo da koristimo za ishranu svinja. Ove godine je žetva pocela mnogo ranije, vreme je bilo na našoj strani koje je pogodovalo da se žetva u vrlo kratkom roku završi, tako da se desi i oko isplate pa da nam brzo daju naše pare. Cena od 11 dinara je mala, trebalo bi bar da bude do 13 dinara, ali šta da radimo svake godine isti problemi oko cene nadamo se jednog dana da cemo imati zagarantovanu cenu pre pocetka žetve da bi znali koliko da sejemo i da li se može živeti od pšenice.

Pšenica je ugrabljena ispred oblaka, na svim terenima kombajni su ucutali. Velika vecina poljoprivrednoka ovih dana živi u uverenju da ce država na neki nacin i u nekoj meri da obrati pažnju na hlebno žito,kako bi u buducoj godini bilo više njiva pod pšenicom na korist svih: mlinara , seljaka i države. Jer ove godine je dosta poljoprivrednika svoje žito stavilo u svoje ambare da stoji i ceka bolje dane, ako dode veca cena lako ce ih prodati.

D.Naumovic

U PETROVCU SVECANO OTVORENA STAMBENA ZGRADA ZA SMEŠTAJ IZBEGLICA

ZNACAJNA POMOC U REŠAVANJU ŽIVOTNIH PROBLEMA

Predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic i Meri Volš, predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju, prošlog cetvrtka, svecano su presecanjem vrpce, otvorili stambenu zgradu sa 44 stambene jedinice za smeštaj izbeglica, a zahvaljujuci realizaciji projekata „Podrška nacionalnoj strategiji u rešavanju problema izbeglih i interno raseljenih lica, preko podrške u unapredenju životnih uslova” koje je finansirala Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Organizator projekta bila je nemacka nevladina humanitarna organizacija „Help”, vrednost radova je 631 000 evra, radovi su zapoceti novembra meseca 2005 godine. Opština Petrovac obezbedila je lokaciju i kompletnu infrastrukturu.

Pred brojnim zvanicama i buducim stanarima, svecanost je otvorio Radiša Dragojevic, predsednik opštine koji je tom prilikom rekao: „ Zadovoljstvo mi je da vas u svoje ime, u ime mojih saradnika i u ime opštine Petrovac sve pozdravim i da vam zaželim dobrodošlicu, a svim stanarima poželim uspešno stanovanje. Mi danas sa njima delimo radost, što jedno znacajno pitanje posle dve godine zajednickih napora rešavamo i zbrinjavamo 44 porodice, 152 korisnika i to je znacajan doprinos na rešavanju stambenih pitanja i problema koje raseljena lica, a njih ima 500 na teritoriji naše opštine, imaju. Zadovoljstvo mi je što mogu da se zahvalim svima koji su doprineli da do ovog dode, a pre svega Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, Visokom komesarijatu za izbeglice UN, Republickom komesarijatu za izbeglice, „Helpu”, svim preduzecima koja su ucestvovala u izgradnji objekta i infrastrukturi i svima koji su doprineli da danas imamo ovaj trenutak slavlja.”

Ispred Republickog komesarijata za izbeglice obratio se Dragiša Dabetic, republicki komesar recima: „Zaista mi je izuzetno zadovoljstvo što sam danas ovde u Petrovcu i što prisustvujem ovom cinu kada ce 44 stana dobiti izbeglicke porodice. Ovo je jedan od projekata koji se sprovode širom Srbije, mi smo zajedno sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i Visokim komesarijatom za izbeglice UN i drugim donatorima uspeli da pod krov smestimo 20.000 ljudi. Naravno to nije malo, ali ako se zna koliko imamo izbeglica u Srbiji znaci da nas ceka još jako puno posla. Zahvaljujem se Evropskoj uniji, „Helpu” koji je to organizovao i svima u opštini Petrovac koji su doprineli realizaciji ovog projekta, a posebno opštini koja je i finansijski a i na svaki drugi nacin doprinela da se projekat realizuje i da izbeglice iz kolektivnog centra dobiju krov nad glavom. Ostalo je još izbeglica i u kolektivnom smeštaju i još izbeglica u privatnom smeštaju. Mi cemo i dalje raditi na programu zbrinjavanja tih ljudi i nece se stati samo na ovoj zgradi koju otvaramo danas”.

Predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju DŽon Vajt se takode obratio prisutnima, posebno istakavši sledece: „ Veoma mi je drago što sam danas ovde sa svojom koleginicom Meri Volš, kako bi prisustvovali otvaranju stambene zgrade i predaji kljuceva novim stanarima. Kao što znate ovaj projekat je finansirala EU, a sprovela ga Evropska agencija za rekonstrukciju u okviru programa za pomoc ovom sektoru. Do sada smo na nivou Srbije uložili 25 miliona evra za pomoc izbeglim licima. Ovo je najnovija, od desetine zgrada koje smo gradili širom Srbije. Moram da istaknem znacajnu ulogu naših partnera organizacije „Help”, Komesarijata za izbeglice i opštine. Posebno je bila kljucna uloga opštine u gradevinskom projektu i kao domacina. To govori koliko je opština znacajno doprinela da se reši problem integracije i smeštaja izbeglica i raseljenih lica. Siguran sam da je „Help” sa svojim saradnicima sagradio lepu zgradu i zahvaljujem im se na ogromnom trudu.

Želim da se posebno obratim i porodicama koje su dobile stanove. Svesni smo koliko vam je bilo teško u prošlom periodu. Nadam se da smo uspeli da vam rešimo bar neki problem. Sada kada imate krov nad glavom nadam se da cete lakše rešiti i druge probleme koje imate. Svima cestitam na useljenju i izražavam najbolje želje za buducnost”.

Nakon pozdravnih govora, i nastupa dramskog umetnika Lepomira Ivkovica koji je govorio poemu „Lazareva molitva pred boj”, Dragiša Dabetic i Radiša Dragojevic urucili su kljuceve i rešenja stanarima nove zgrade.

D. Ilic

IGOR ZLATOJEV UCENIK SREDNJE ŠKOLE „MLADOST” U PETROVCU USPEŠNO ZAVRŠIO JEDNOGODIŠNJE ŠKOLOVANJE U AMERICI

SRBIJA UVEK U SRCU

Svecani docek iz Amerike, svom uceniku Igoru Zlatojevu, prošlog cetvrtka priredili su ucenici, profesori kao i direktor Dragan Milosavljevic. Igor je posle jednogodišnjeg školovanja u americkoj državi Ohajo, pun utisaka stigao u Petrovac, a tokom svog boravka u Americi dostojno je reprezentovao našu zemlju i ovaj kraj, osvojivši brojna vredna priznanja na školskim takmicenjima. Prilikom doceka Dragan Milo-savljevic je istakao: „Igore, dobro došao nazad u tvoju školu posle velikih uspeha koje si ostvario u Americi. Sada imam malu tremu jer si ti, dokazano bolji govornik od mene, pošto si osvojio drugo mesto u govorništvu na takmicenju u Ohaju, a cestitam ti i na drugim postignutim rezultatima. Želim ti dobrodošlicu, uspešan nastavak školovanja i dobro zdravlje i tebi i tvojoj porodici. Bice vremena da razmenimo mišljenja na relaciji: mi i Amerika. Ti si u neku ruku bio u centru sveta i nama je posebno drago da jedan Srbin ih pobedi tamo u govorništvu, na domacem terenu. Hvala ti na svemu, dobro došao kuci”.

Srecan što je ponovo u svojoj školi, sa drugovima i profesorima Igor Zlatojev je rekao: „ Kao što ste vec rekli SAD jesu kao zemlja na neki nacin centar sveta i malo je cudno da se iz tog centra sveta vratim na periferiju, na Balkansko poluostrvo i to je veoma razlicito. Pored redovnog ucenja u njihovim školama ucestvovao sam na raznim takmicenjima. Tako sam osvojio drugo mesto na državnom takmicenju u besedništvu u Ohaju, nažalost posle nije bilo i savezno takmicenje jer bi možda i tamo mogao da uradim nešto. Držao sam govor pred tri hiljade ljudi u hali, a osvojio sam i drugo mesto na meduokružnom takmicenjeu iz pisanja poslovne biografije. Upoznao sam jako puno ljudi, bio sam proglašen i za clana buducih farmera Amerike, jer sam bio aktivan u toj organizacioji.

Osvojio sam prvo mesto na takmicenju u simulaciji sudskog procesa, gde sam imao ulogu tužioca u jednom kriminalnom sudskom procesu. U konkurenciji je bilo 16 tužilaca, a takmicenje je bilo na njihovom Univerzitetu pravnih škola. Zadovoljstvo mi je bilo, ne to što sam ih pobedio na domacem terenu, vec što sam uspešno predstavljao svoju zemlju. Svi mi ucenici , ne samo iz Srbije, vec i iz drugih država, koji smo bili polaznici ovog programa školovanja, postali smo jace patriote. Bio sam svestan da predstavljam Srbiju i njene gradane, i zato su mi ove nagrade bliže srcu. Takode imam preko 150 sati volonterskog rada. Dobicu predsednicku nagradu za službu u zajednici koju ce potpisati predsednik Buš licno. Primio nas je i guverner Ohaja Bob Taft. Toliko o Americi, a sada da kažem da sam jako zadovoljan, jer sam ponovo sa ljudima koje jako volim”.

D.Ilic

ZAVICAJNI MUZEJ PREDSTAVIO GLEDAOCIMA JOŠ JEDNU IZLOŽBU CRTEŽA

METAFIZICKO POIMANJE SVETA

U galeriji petrovackog Zavicajnog muzeja prošlog cetvrtka otvorena je izložba crteža akademskog slikara iz Beograda Miodraga Elezovica, pod nazivom „Praznina”. Izložbu je otvorila direktor muzeja Andelka Stanisavljevic, a prisutnim ljubiteljima ove vrste umetnosti obratio se i sam autor sledecim recima: „ Ovi crteži su nastali u periodu od 1991. pa sve do 2004. godine i smatram da je to moj odnos prema prostoru, svetlosti i onome što jeste istina. Smatram da je istina tu negde u realnosti, a možda i više od nje. Pronadite vašu realnost u ovome. Ako vas iznenadim onda znaci da sam dao formu umetnosti”.

Miodrag Elezovic je roden u Nikšicu, a završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu gde je završio i postdiplomske studije. Clan je ULUS-a od 1987. godine. U našoj umetnosti pojavio se pre više od dvadeset godina, tacnije 1979. kada je prvi put izlagao, a do sada je priredio 17 samostalnih izložbi. Takode je imao i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu što mu je obezbedilo istaknuto mesto u našoj novijoj umetnosti. NJegovo inspirativno podrucje se zasniva na doživljenom motivu, najcešce ljudskoj glavi. Nalazi se u vecnom traganju praznina izmedu života i smrti.

D.I.

U PETROVACKOJ OPŠTINI, POLAGANJEM VENACA OBELEŽENI JULSKI PRAZNICI

CVECE I REC ZA NEZABORAV

Savez boraca opštine Petrovac i predstavnici opštine Petrovac tokom prošle nedelje, prigodnim aktivnostima proslavili su 4. jul, Dan borca i 7.jul, Dan ustanka u Srbiji. Tako su 4. jula na spomen fontanu poginulih pripadnika vojske i policije u oružanim sukobima 1991 - 1999. godine, koja se nalazi u krugu Zdravstvenog centra u Petrovcu, Radiša Dragojevic predsednik opštine i Dimitrije Radosavljevic poližili vence, a zatim su održani prigodni govori Dimitrija Radosavljevica predsednika Saveza boraca Petrovac i Žarka Tepšica predsednika Okružnog odbora Saveza boraca Branicevskog okruga.

Dan ustanka 7. jul proslavljen je u Petrovcu a posebno je svecano bilo u Melnici, Oreškovici i Bistrici. Na spomen obeležje u gradskom parku položeni su venci od strane Radiše Dragojevica, predsednika opštine i Dimitrija Radosavljevica predsednika Saveza boraca. Tom prilikom borci su oštro osudili skrnavljenje tek renoviranog spomenika u parku od strane za sada nepoznate osobe i odlucno je zatraženo od nadležnih državnih institucija da se otkrije krivac i kazni u skladu sa zakonom.

Zatim su delegacije boraca i opštine posetili spomen obeležje u Klokocaru, gde je septembra 1941. godine formiran Mlavski partizanski odred, a Dimitrije Radosavljevic je podneo referat o ustanickim danima u mlavskom kraju.

D.I.

SKUP BAJKERA U GORNJACKOJ KLISURI

U DEFILEU HILJADU MOTORA

Deveti po redu Bajk šou „Petrovac na Mlavi 2007" održan je proteklog vikenda na „Ladnim vodama" u Gornjackoj klisuri. Okupljanje ljubitelja ovog moto hobija, koji privlaci takode i ljubitelje kampovanja, dobre muzike i provoda zapoceo je u petak, a u subotu je održan grandiozan defile ulicama Petrovca sa preko hiljadu ucesnika, što je bila posebna atrakcija za sve Petrovcane. U trodnevnoj manifestaciji, za više hiljda posetilaca, održana su razna takmicenja, a na glavnoj bini smenjivali su se rok bendovi. Organizator je bio petrovacki klub „Midnight rajders", a pokrovitelj Tu-risticka organizacija opštine Petrovac.

D.I.

OPŠTINA KUCEVO PROSLAVILA 8.JUL - DAN OPŠTINE

NOVI GRB OPŠTINE KUCEVO

- Najvažnije je da cemo nastaviti da radimo u interesu naših gradana stvarajuci im uslove za uspešniji i kvalitetniji život,rekao je,pored ostalog na svecanoj sednici Skupštine povodom Dana opštine Kucevo njen predsednik Zoran Milekic

KUCEVO

- Svecanom sednicom kojoj su pored odbornika prisustvovali direktori javnih preduzeca i ustanova,kao i nacelnici uprave i službi,prošlog petka, obeležen je 8.jul -Dan ove Homoljske opštine. I na ovoj sednici nije prisustvovala vecina odbornika demokratske opozicije u SO Kucevo.

U prvom radnom delu sednice odbornici su vecinom glasova usvojili predlog odluke o izradi novog grba opštine Kucevo. O rezultatima ove homoljske opštine izmedu dva jula govorila je nacelnica Opštinske uprave Snežana Rancic.

-Poslednja 40.jubilarna smotra izvornog narodnog stvaralštva ,,Homoljski motivi'' bice upamcena po velikom broju ucesnika,preko hiljadu,kao i ogromnom broju posetilaca. Uspostavljena je dobra saradnja sa saborom trubaca u Guci i dobra medijska zastupljenost. Po prvi put,deo programa ove manifestacije izveden je van naše zemlje,u Becu. Uradena je rekonstrukcija trga ,,Veljka Dugoševica'' i izgradena letnja pozornica kod Centra za kulturu. Krajem avgusta bicemo i organizatori 16.po redu FESTEF-a na kome ce uzeti ucešce oko 50 domacih, kao i filmova iz zemalja u okruženju,rekla je Rancic.

Ove godine Centar za kulturu ,,Veljko Dugoševic'' je proširio i obogatio svoj program rada, formiranjem amatarskog dramskog pozorišta,a folklorni ansambl je po prvi put u svojoj 12-godišnjem postojanju nastupao u inostranstvu.

-Turisticka organizacija Kuceva je u proteklom periodu svoju aktivnost usmerila na izgradnji druge faze pecine Ravništarke, završetak izgradnje betonske staze, osvetlenje pecine, izgradnja mostova izaštitnih ograda. Izgraden je i Info centar na prostoru ispred pecine. Smatramo potrebnim da ovom prilikom istaknemo i obavestimo naše sugradane da opština Kucevo finansira oko 500 penzionera slabijeg imovnog stanja u vidu placanja lekova.I ove godine uspešno su organizovane manifestacije ,,Susreti sela''i Smotra decjeg izvornog narodnog stvaralaštva.Radi se i na zaštiti zemljišta od poplava i erozije a proizvodacima su besplatno podeljene sadnice bagrema za sadnju na površini od 20 hektara i smešu trave za veštake livade na površini od 200 hektara. U toku je cišcenje reke Kucanke, kao i realizacija odobrenih 17 kredita za razvoj stocarske proizvodnje, dodala je nacelnik OU Kucevo, Snežana Rancic.

Aktivnosti opštine Kucevo bile su usmerene na izgradnju mostova,asfaltiranju puteva, re-konstrukciji nisko-naponskih mreža,popravku trotoara... U zgradi opštine završena je izgradnja drugog sprata,a ocekuje se skori završetak radova i na izgradnji svecane skupštinske sale. I sportisti su postigli zavidne rezultate,fudbalski klub ''Zvižd'' ostao je u istom rangu takmicenja,a ženski rukometni klub plasirao se u prvu žensku rukometnu ligu Srbije. Od nove školske godine Ekonomska trgovinska škola u Kucevo dobila je još jedan smer-cetvrti stepen za zvanje turistickog tehnicara.

-Žao nam je što ovoj svecanoj sednici ne prisustvuju svi odbornici,odnosno odbornici iz demokratske opozicije, mislim da bi ovog dana trebalo da budemo svi zajedno. Svim gradanima naše opštine cestitam 8.jul-Dan opštine, naglasila je Rancic.

Prisutnim odbornicima i gostima obratio se i predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic je istakao da mu je veliko zadovoljstvo što se uspelo da se u protekom periodu ostvari planirani program razvoja i što ce se i u buduce nastaviti.

- Razvitak naše male opštine je prioritetan zadatak ove vlasti.Trudicemo da ostvarivanje zadatih ciljeva omogucimo našim sugradanima bolji život. Planirano je asfaltiranje 10 kilometara lokalnih puteva i 8 kilometara magistralnog puta od Turije do LJešnice. Potpisani su i ugovori o donaciji Ju-ES Stila Srbija u vrednosti od 100 miliona dinara, a koji se odnosi na kompletan komleks Potajnice. Potpisali smo ugovor o izgradnji primarne mreže gasifikacije i radovi treba da budu završini u toku 2008.godine. U ovoj godini omogucena je veca materijalna sigurnost penzionera i dece koja se školuju. Ono što je najvažnije,a to je,da cemo da nastavimo da radimo u interesu svih gradana naše opštine, stvarajuci uslove za kvalitetniji standard života.Zato svima želim puno uspeha u radu,licnu i porodicnu srecu,sa verom da ce nam biti bolje,naglasio je predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic.

Usvojen je i predlog odluke o izradi novog grba opštine Kucevo kao secanje na 1882.godinu kada je 8.jula, ukazanom Kralja Milana tadašnja Gornja Kruševica dobila ponovo ime i status varošice Kucevo.

LJ.Nastasijevic

ŽAGUBICI TRECA NAGRADA NA KONKURSU STALNE KONFERENCIJE GRADOVA I OPŠTINA

LEP JE OSECAJ BITI USPEŠAN

U okviru programa :”Jacanje kapaciteta lokalnih vlasti u Srbiji”, programa koji finansira EU, sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, a implementira Savet Evrope, Stalna konferencija gradova i ove godine raspisala je konkurs za dodelu nagrada za “Primer najbolje prakse u lokalnoj samoupravi”. Na konkurs su 62 opštine iz Srbije poslale stotinak svojih vecih i manjih projekata. Projekat opštine Žagubica:”Unapredenje rada lokalnih vlasti i povecanje efikasnosti u komunikaciji sa gradanima” osvojio je trece mesto u kategoriji “Upravljanje na lokalnom nivou”.

-Lep je osecaj biti uspešan, ali je istovremeno i obaveza da se bude još uspešniji - kaže Smederevka Buckic, nacelnica Opštinske uprave u opštini Žagubica.- U najuži krug za nagrade ušlo je devet opština: Obrenovac, Lazarevac, Beograd, Niš, Senta, Indija, Novi Sad, Vranje i Žagubica. Nije tu bilo ni Bora ni Majdanpeka, koji su tu blizu, a koji su ipak ispred nas. Nije na jedno opšte iznenadenje bilo ni jedne druge oopštine sa našeg Branicevskog okruga,..

Opština Žagubica je u prethodnoj godini konkurisala kod EU, odnosno, kod Evropske agencije za rekonstrukciju svojim projektom “Unapredenje rada lokalnih vlasti i povecanje efikasnosti u komunikaciji sa gradanima” U tom projektu je istaknut problem nedostatka prostora u zgradi lokalne samouprave, udaljenost naselja, neadekvatna komunikacija gradana i vlasti, neaktivnost gradana u kreiranju razvojne politike i nedostatak transparentnosti.

Na osnovu izloženih problema sacinjen je koncept novog pristupa i transparentnijeg odnosa lokalne vlasti, koncept efikasnijeg i odgovornijeg odnosa prema gradanima, kao i jacanja uloge i aktivnijeg ucešca gradana u donošenju odluka o razlicitim pitanjima razvoja.

Postavljeni su sledeci ciljevi: Najpre, dogradnja prostora u SO Žagubica, zatim poboljšanje saradnje izmedu gradana i lokalne samouprave, podizanje rada lokalne samouprave, pružanje kvalitetnijih uslova gradanima, poboljšanje tehnicke opre-mljenosti lokalne samouprave, povecanje inicijativnosti gradana...

Ciljna grupa koja bi trebalo da ima direktnu korist od ovog projekta su svih 16 900 stanovnika opštine Žagubica, a indirekni korisnici su razna udruženja i asocijacije gradana, nevladine organizacije, sportski kolektivi i drugi..

Kao rezultat svih ovih aktivnosti, obezbedena su sredstva za dogradnju novog prostora, smeštenog uz postojecu zgradu opštine Žagubica. Prostor je opremljen nameštajem, kompjuterima, telefonima i drugom neophodnom opremom, a gradani su o svemu tome obavešteni kroz poseban materijal, informacije u novinama, radio i TV emisije.

- Dobili smo jedan veoma efikasan uslužni centar opštine Žagubica u kome su smešteni prijemna kancelarija, maticarstvo, urbanisticke službe, služba overe prepisa i rukopisa i sve je to sada na jednom mestu, prakticno u jednoj jedinstvenoj kancelariji - kaže Smederevka Buckic, nacelnica opštinske uprave.- Tu gradanin prerdaje svoj zahtev i tu odmah može sve i da se završi, naravno pod uslovom da poseduje svu potrebnu dokumentaciju. To je potpuno nov momenat u funkcionisanju naših službi i apsolutno svi su ga na nivou cele opštine podržali i ocenili pozitivnim ocenama. Sa tim našim projektom i iskustvom koje, dakle znaci konkretno poboljšanje u radu, vecu efikasnost lokalne samouprave i korist za sve grdane u celoj opštini, mi smo se javili na pomenuti konkurs i osvojili trece mesto sa poveljom kojom se svi zajedno veoma ponosimo.

Za kraj, ostaje samo da se ponovi ona misao sa pocetka da je lep osecaj biti medu uspešnima, ali da je to i obaveza da se ubuduce bude još uspešniji, misao koju u Žagubici ovih dana svi rado i sa ponosom cesto citiraju.

O ŽAGUBICI U NAJKRACEM

-Broj stanovnika 16 900

-Površina opštine 760 kvadratnih kilometara

-Broj naselja 16

-Nedirnuta priroda, brojni kulturno-

istorijski spomenici, tradicija...

R.D.

LEP GEST CRVENOG KRSTA U POŽAREVCU

"KLIMA" ZA BOLNICU

Opštinska organizacija Crvenog krsta u Požarevcu, kad god je u prilici, shodno svojim materijalnim mogucnostima, priskace u pomoc onima kojima je ta pomoc potrebna. To potvrduje i poslednji gest ove humanitarne organizacije koja je obezbedila sredstva za kupovinu jednog klima uredaja za potrebe požarevacke Bolnice.

- Donacija u vrednosti od 30 hiljada dinara nije velika, ali se nadamo da cemo koliko toliko pomoci pacijentima koji se oporavljaju u požarevackoj Bolnici da lakše podnose vrelinu ovog leta. Klima uredaj je namenjen jednom od odeljenja intenzivne nege u ovoj ustanovi, kaže Branislav Živulovic, sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta Požarevac.

POCINJE LETNJI KULTURNO- UMETNICKI PROGRAM

ZABAVA POD SJAJEM ZVEZDA

Letnji kulturno- umetnicki program u Kostolcu, naslovljen "Pod sjajem zvezda- Zabavi se covece", pocinje sutra i trajace do kraja avgusta. Organizatori su Centar za kulturu Požarevac i Televizija "Klub IN" iz Požarevca, u saradnji sa Gradskom mesnom zajednicom Kostolac, a finansijska sredstva obezbedila je opština Požarevac.

Program pocinje sutrašnjom predstavom za decu, "Aska i Vuk". Nedelju dana kasnije, 18. jula, sledi svirka na Gradskom trgu, a povodom slave grada Kostolca, 21. jula, lokalni bendovi pozivaju na veliku slavsku svirku. Za poslednji dan jula meseca najavljen je "Talk shonj", Milenko Zablacanski i Srdan Jovanovic.

Na repertoaru u avgustu najpre je džez koncert, zakazan za 8. avgust, zatim, cetrnaestog ce nastupiti Gradski decji hor, nedelju dana kasnije sledi još jedna svirka, a završne veceri, 31. avgusta, gradani su pozvani na žurku "Kraj raspusta".

Ispred organizatora, Dragi Ivic, upravnik Doma kulture Požarevac, istice da je program u Kostolcu uraden u potpunom skladu sa željama Kostolcana, njihovim potrebama i predlozima: "Naše je bilo da im kolegijalno i profesionalno pomognemo da dodu do programa koji su njima interesantni, ostavljajuci mogucnost da ih oni na svoj nacin prošire i obogate."

A. M.

OŠ “JOVAN CVIJIC” KOSTOLAC

ISPRATILI OSMAKE, PRIMAJU PRVAKE

Iako je drugo polugodište nedavno završeno, zvanicno, školska godina traje do 31. avgusta. Osmaci su na raspustu od 1. juna, a ostali osnovci krenuli su na odmor dve nedelje kasnije. Knjižice su podeljene 28. juna. Plan nastave je u potpunosti realizovan, kao i izleti i dacke ekskurzije.

Protekli cetvrtak i petak bili su upisni dani ucenika u srednje škole. Direktor OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu , Radivoje Uroševic, zadovoljno je gledao upisnu listu jer su ucenici “izašli” iz ove škole uglavnom upisali srednje škole koje su bile njihova prva izražena želja.

- Pohvalno je što naši osmaci, kada odu u srednje škole, budu medu nosiocima generacije, kako u Gimnaziji, tako i u strucnim školama.

U toku je i upis prvaka koji ce trajati do 31. avgusta. Po spisku koji je stigao iz nadležnih opštinskih službi ove godine bi trebalo upisati pet ili šest odeljenja prvog razreda, što znaci da ce se krenuti “punim kapacitetima” bez pojave tehnološkog viška u nižoj nastavi.

Ucenici koji polažu popravne ispite morace da se u školi pojave 20. avgusta kada ce biti istaknut raspored pripremne nastave za polaganje popravnih ispita.

Raspust se u školi “Jovan Cvijic” koristi za investicione radove.

- Prioritet je sanacija krova, krecenje unutrašnjeg prostora a pregovori su da se srede školske prostorije i u MZ Klenovnik koja je pre godinu dana toplificirana. Novac za investiciju sredivanja obezbedice škola, MZ Klenovnik, a nadamo se i pomoci od strane Opštine, koja je do sada pokazala razumevanje kada je u pitanju prosveta, kaže Uroševic.

Što se nastavnickog kadra tice OŠ “Jovan Cvijic” bice potrebni profesori matematike, kao i nastavnici engleskog jezika. Još uvek nije stigao plan za narednu školsku godinu i uvodenje drugog stranog jezika, koji ce najverovatnije biti francuski.

Ove godine, škola je dodelila 15 Vukovih diploma. Ucenik generacije je Marko Radic, koji je, sem svih petica “zabeležio” i drugo mesto na regionalnom takmicenju iz hemije. Škola ga je zbog tog uspeha nagradila sa deset hiljada dinara. Medu uspešnim osmacima našli su se Caslav Stojkovic, koji je osvojio prvo mesto na okružnom takmicenju iz matematike, i Vuk Lesi. koji je, osim opštinskog takmicenja na kome je postigao treci najbolji rezultat, nagraden i opštinskom nagradom za osvojeno prvo mesto na republickom takmicenju iz Engleskog jezika, na koje ga je uputio Regionalni centar za talente. Što se mladih osnovaca tice, cetvrtaci Aleksa Marinkovic i Nenad Predic osvojili su cetvrto i peto mesto na opštinskim takmicenjima, a ucenik šestog razreda Aleksandar Todic,prvo, na takmicenju iz matematike. Drugo mesto na opštinskom takmicenju iz biologije “podelili” su Sara Vratonjic,Mihajlo Vila, Zorana Stojkovic i Magdalena Kuželjko.

Na republickom nivou EPS-ovih cigrarija ucenici treceg dva razreda ove škole osvojili su peto mesto.

T.R.S.

SREDNJA TEHNICKA ŠKOLA “NIKOLA TESLA” KOSTOLAC

NOVA , ATRAKTIVNA ZANIMANJA

Prijem dokumenata ucenika koji su izrazili želju da pohadaju Srednju tehnicku školu “Nikola Tesla” u Kostolcu, organizovan je u holu škole poslednjih dana protekle sedmice. Srednja tehnicka škola u Kostolcu uglavnom ne realizuje plan upisa u prvom krugu, vec se odeljenja dopunjavaju u drugom i trecem krugu.

- Jedan od glavnih razloga za to je udaljenost Kostolca od Požarevca, kaže direktor ove škole Zoran Stojanovic. Tehnicka škola prati realne potrebe Opštine Požarevac i privrede u okruženju, tako da mi našim planom upisa imamo veliki broj odeljenja treceg stepena, što nije trenutno trend , jer je upis ucenika u cetvorogodišnja zanimanja sada moguc sa samo jednim poenom. Ucenici to koriste, te nemamo nikakavih problema sa zanimanjima koja upisujemo na cetvrtom stepenu, a koja su popunjena, izuzev rudarskih tehnicara za kojima na tržištu rada postoji realna potreba, jer nema nijednog nezaposlenog radnika ovog profila. Uprkos tome za sada je odziv za upis u ovo odeljenje slab. Prijavilo se svega desetak zainteresovanih.

Stojanovic naglašava da su atraktivna zanimanja na trecem stepenu, kao što su automehanicari i elektro-mehanicari za rashladne i termicke uredaje, uglavnom popunjena. Pokušano je i sa novim zanimanjem, mehanicar gaso i pneumo energetskih postrojenja.

- Obzirom da je u planu gasifikacija opštine smatrali smo da ce ova struka u narednim godinama biti veoma tražena. Za sada je prijavljeno oko sedam zainteresovanih ucenika, ali se nadamo popunjavanju ovog odeljenja .

U drugom i trecem krugu ocekuje se i popunjavanje zanimanja treceg stepena za koje vlada manje interesovanje.

Školsku 2006/2007. Tehnicka škola je završila prema planu i programu, iako je radeno u skucenom prostoru, s obzirom da je u realizaciji projekat nadogradnje dela škole, površine 760 kvadrata. Odabran je ucenik generacije, sportista godine, a nagraden je i ucenik treceg sepena koji je imao prosek 5,00.

- Pri kraju prošle godine ucenici su povuceni u drugi deo kako bi nesmetano mogli da se izvode gradevinski radovi na delu škole koji je, zbog ravnih krovova, bio u lošem stanju. Odlucili smo da izgradimo krov i iskoristimo dobijeni prostor. Opredelili smo se za izgradnju Doma ucenika od oko pedeset kreveta, te se nadamo boljoj realizaciji plana upisa u narednim godinama. Trenutno je u toku ugradnja PVC stolarije zatim elektroinstalacije, nakon cega se ocekuje finalizacija radova. Ministarstvo prosvete i sporta finansira dogradivanje, ali ostaje nerešeno pitanje donjeg dela, koji je u lošem stanju zbog prokišnjavanja, gde jetakode potrebno uraditi PVC stolariju i rigips. Pokušacemo da nalaženjem sredstava ubrzamo te radove i u septembru smestimo ucenike u donji deo. Što se Doma ucenika tice ocekujemo njegovo useljavanje pocetkom školske 2008/2009. godine. Ove godine ocekuje nas finalizacija radova na sportskim terenima površine 1750 kvadrata. Asfalt na tri sportska terena bi trebalo položiti u narednim danima, a sa postavljanjem rasvete sportski tereni bi u septembru ili oktobru trebalo da budu u funkciji.

T.R.S.

TERMOELEKTRANE ''KOSTOLAC''

STRUJA IZNAD PLANA

Za nepunih šest meseci, u kostolackim Termoelektranama proizvedene su dve milijarde i 562, 7 miliona kilovat casova elektricne energije, što je 5, 4 odsto više od plana. Na ovaj rezultat uticao je i izuzetno stabilan rad bloka A- 2 koji je u pomenutom periodu umesto planiranih 350, proizveo 598, 9 miliona kilovat casova, ili za 70, 9 procenata više od plana.

Od pocetka maja, od ulaska u pogon nakon revitalizacije, blok A- 1 proizveo je do pred kraj prošlog meseca 45, 5 miliona kilovat casova elektricne energije, što je znatno iznad plana za ovaj period.

- Posle ulaska u pogon, blok A- 1 se uspešno stabilizuje i u drugoj polovini jula ocekujemo da posle obavljenog probnog rada ude u redovnu proizvodnju. Posebno raduje stabilan rad bloka A- 2 koji je donedavno bio na mreži bez i jednog ispada više od dva meseca. NJegova prosecna angažovana snaga u proteklih nekoliko meseci krece se oko 190 megavata, što je na granici nominalne, kaže Radovan Bogdanovic, direktor Termoelektrane ‘’ Kostolac A’’.

Zbog nešto veceg broja manjih kvarova u nekoliko proteklih meseci, blokovi Termoelektrane ‘’ Kostolac B’’ u ovom periodu proizveli su milijardu i 918 miliona kilovat casova, tridesetak miliona manje od plana. Snabdevanje kostolackih Termoelektrana ugljem i dalje je stabilno, deponije su gotovo pune.

M. K.

PO ‘’DRMNO’’

POCINJE MONTAŽA BAGERA SRS 2000

U cetvrtak 12. jula zvanicno otpocinju poslovi na montaži bagera SRs 2000 za novi jalovinski sistem na površinskom kopu ‘’ Drmno’’. Ukupna vrednost ovog sistema koji je u funkciji proširenja proizvodnih kapaciteta kopa ‘’ Drmno’’ na 9 miliona tona godišnje, iznosi oko 65 miliona evra i trenutno je najveca investicija koja se realizuje u rudarskom delu Elektroprivrede Srbije.

- Svi pripremni poslovi privode se kraju tako da nema razloga da se odstupi od utvrdenih rokova, kaže tim povodom Miroslav Ivkovic, glavni menayer za realizaciju pomenutog projekta. Nemacka firma ‘’ Takraf’’ glavni je nosilac realizacije ovog znacajnog posla, uz ucešce domace mašinogradnje. U svojstvu podizvodaca, poslove na montaži bagera izvešce ‘’ Goša montaža’’ iz Smederevske Palanke, a kao isporucioci odredenih segmenata opreme pojavice se i ‘’ Kolubara Metal’’, ‘’ Goša Fom’’ i kostolacki PRIM.

M. K.

SEDMOJULSKI VAŠAR U POŽAREVCU

IVANDANSKO SLAVLJE

- Požarevacki vašar drugi po velicini u Srbiji

Trodnevni Sedmojulski vašar u Požarevcu osvanuo je na Ivandan, cime se nastavilo nizanje decenija tradicije. Tih dana, od 7. do 9. jula, Branicevski i Podunavski okrug “sjatio” se u grad pod Cacalicom.

Vremenske prilike su poslužile, prodavaca se okupilo više nego ikada ranije, a sadržaji “servirani” posetiocima upamceni su kao raznovsrsniji nego prethodnih godina...

Organizator ovog velikog, trodnevnog slavlja i ove je godine bilo Javno komunalno preduzeca “Komunalne službe” Požarevac, na celu sa generalnim direktorom, Sašom Valjarevicem, koji istice da je znacaj vašara u Požarevcu potvrden i ove 2007. godine:

-Po posecenosti, interesovanju zakupaca i ponudenim sadržajima, Sedmojulski vašar u Požarevcu drugi je po velicini u Srbiji, posle šabackog.

Tih je dana JKP “Komunalne službe” Požarevac, u dogovoru sa lokalnom samoupravom, zatvorilo ulice: Lole Ribara, Partizansku i Ilije Gojkovica. Za izdavanje bio je obeležen prostor u dužini od 250 metara. Cena zakupa kvadratnog metra za sva tri dana iznosila je 2.450 dinara, koju naplacuje JKP “Komunalne službe”, plus taksa za korišcenje javnih površina od 24 dinara po kvadratu, koju naplacuje Opštinska inspekcija. Tim ciframa zakupci su bili vrlo zadovoljni, kao i prodajom koju su ostvarili, a isto važi i za organizatora.

-Vrlo smo zadovoljni time kako je proteklo izdavanje prostora. Celokupna organizacija je dobro protekla. Mi smo prošle godine izvršili rekonstrukciju prostora za organizovanje zabavnog dela programa, luna parka, dakle, preko puta stadiona Mladog radnika, u ulici Ilije Gojkovica, tako da smo ove godine odradili samo finalne radove. Zatvorili smo znacajan prostor u gradu, i to, pre svega, zbog bezbednosti gradana i velikog interesovanja zakupaca, kojih nam se vec prvih dana, kada smo zapoceli sa izdavanjem prostora, obratilo dvadeset posto više nego prošle godine, kaže generalni dorektor JKP “Komunalne službe” Požarevac, Saša Valjarevic, ocenjujucu vašar vrlo uspešnim.

A. Maksimovic

NA CETEREŠKOM PRELU I SABORU MONAŠKIH HOROVA 14. I 15. JULA U CETEREŽU

NA VIDELO BAŠTINA KROZ VEKOVE CUVANA

- Prvi put ove godine Prelo se održava u novom terminu, ne na Malu Gospojinu vec 14. i 15. jula- dan posle Petrovdana

Šesti put zaredom, u Ceterežu, selu nadomak Žabara bice održana duhovna i kulturno-umetnicka manifestacija “Cetereško prelo” sa Saborom monaških horova. Bice to ovog vikenda, 14. i 15. jula, prvi put u tim terminima. Podsecanja radi, ranije se Cetereško prelo održavalo na dan slave Cetereške crkve, na Malu Gospojinu.

I ovogodišnje Prelo se prireduje u Cetereškoj šumi, kraj crkvene porte a glavni organizatori i pokrovitelji su Skupština opštine Žabari, Mesna zajednica Cetereže, istoimena Crkvena opština i Turisticka organizacija. Cilj manifestacije je da “na videlo dana iznese ono što je u moravskoj kulturnoj i duhovnoj baštini najlepše i najvrednije, što dugo traje i cijoj trajnosti ni vekovi ne mogu ništa jer su srpski i pravoslavni koreni dublji negi što neki misle.” Prvih godina manifestacija je bila lokalnog karaktera da bi vremenom prerasla opštinske granice i postala medunarodna, od prošle godine, naime, u okviru kulturno-umetnickog programa, pored izvodaca iz Srbije, nastupili su i horovi iz Rusije.

Sakralni kompleks u Cetereškoj šumi u cijem ambijentu se Prelo održava najstariji je i najznacajniji duhovni, prosvetni i kulturno-istorijski centar na teritoriji žabarske Opštine. Smešten je u živopisnoj okolini, kraj guste šume bogate lekovitim izvorima cije su vode nadaleko poznate u narodu po svom isceliteljskom dejstvu. O zacecima formiranja ovog kompleksa istoricari pišu:

-Poceci datiraju još iz peioda ustanickih borbi za nacionalno oslobodenje, od kada potice crkva brvnara posvecena Svetoj Trojici koju je 1805. godine podigao tadašnji trgovac iz Brzohoda Janko Jeremic. Tridesetih godina 19. veka, osnivanjem škole kraj hrama, cetereški kompleks prerasta svoju versku funkciju, postajuci tako i znacajan kulturno-prosvetni centar ovog dela Kneževine Srbije, gde se pored verskog odvijao i društveni život lokalne parohijske zajednice. Izgradnjom hrama Rodenja Presvete Bogorodice koji je pored Saborne crkve u Beogradu i crkve Svetog Georgija u Smederevu predstavljao najveci hram Kneževine Srbije, još jednom je potvrden znacaj ovog mesta kao važnog centra u sveopštoj sakralnoj topografiji Srbije.

PROGRAM CETEREŠKOG PRELA

Subota,14. 07.2007.

- 18 sati - Otvaranje manifestacije, letnja pozornica

- 19 sati - Pojanje pravoslavnog hora iz Rusije -Pravoslavni pevaci-Hram Rodenja Presvete Bogorodice

- 20 sati - Kulturno-umetnicki program, letnja pozornica

Nedelja, 15.07.2007.

- 9 sati- Liturgija u hramu Rodenja Presvete Bogorodice

- 12 sati- Prvi deo kulturno-umetnickog programa, letnja pozornica

-18 sati-pozdravna rec predsednika Opštine Živorada Nastica, zdravica, drugi deo kulturno-umetnickog programa

Kulturno-umetnicki program Prela sastoji se od igara, pesama i svirke amatera - clanova kulturno-umetnickih društava iz žabarske opštine i okoline. Pravoslavni hor iz Rusije predstavice se ruskim duhovnim pesmama, a nije iskljuceno da izvedu i numere iz srpske muzicke baštine. I ovogodišnja manifestacija imace najlepšu devojku, lepoticu Prela. Da podsetimo, prošle godine tu titulu ponela je Jelena Petrovic.

S.E.

TURIZAM

SEOSKI TURIZAM U OPŠTINI MALO CRNICE

Malo Crnice bilo je 08.jula domacin prvog seminara na temu “Mogucnosti razvoja seoskog turizma”. Seminar je otvorio direktor turisticke organizacije opštine Malo Crnice Goran Stokic, pozdravljajuci sve važne ljude i institucije koji ce u buducnosti kreirati turisticku ponudu opštine.Turisticka organizacija krece sa edukacijama i obukom zainteresovanih domacinstava koji žele da se bave agro i seoskim turizmom.

Seminaru je prisustvovao magistar Radomir Stojanovic, predstavnik turizma i trgovine iz Beograda, direktori turistickih organizacija Petrovca, Žagubice i menayer ovog projekta Jovica Stojanovic, koji su izložili da ovaj region ima veliki potencijal za razvoj zdravog i dobrog seoskog turizma.

Seminar je podržan od Evropske unije i realizuje se u okviru projekta “Stvaranje uslova za obogacivanje turisticke ponude Homoljske regije”, koji finansira Evropska unija u okviru programa “Susedska saradnja Srbija - Rumunija” , a sprovodi i realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.

Buduce aktivnosti turisticke organizacije realizovace se uz tehnicku podršku asocijacije za razvoj opštine Malo Crnice a zajednicki cilj nam je dovodenje investitora za izgradnju turisticke infrastrukture opštine.

Razvojne šanse opštine u turizmu su velike, i uz mala ulaganja gradana koji žele da se bave turizmom narocito u agro - turizmu, seljak ce direktno prodati svoj proizvod u vidu pripremanja hrane i ostvariti zaradu.

Opština Malo Crnice se nalazi na tranzitnom putu prema Homoljskim planinama, kao i prema pravcu Kuceva i Majdanpeka,da li je to šansa za razvoj turizma odlucice gradani i preduzetnici u saradnji sa lokalnim vlastima u opštini.

Naredni dva ista ovakva seminara održace se14. jula u Petrovcu pa zatim 21. jula u Žagubici.

D.Naumovic

CRVENI KRST POŽAREVAC- LETNJA KAMPANJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

OPŠTINARI NA HUMANOM ZADATKU

U okviru letnje kampanje dobrovoljnog davanja krvi, danas ce radnici Opštinske uprave dati ovu dragocenu tecnost za potrebe Opšte bolnice Požarevac. Akcija ce biti organizovana u zgradi opštinskog zdanja u vremenu od 9- 13 sati. U istom terminu, sutra se u Domu Crvenog krsta Požarevac dobrovoljno daje krv za potrebe Instituta za transfuziju krvi Srbije.

- Cilj kampanje je da se u letnjim mesecima u vreme godišnjih odmora obezbede dovoljne kolicine krvi u odnosu na potrebe koje se uvecavaju iz dana u dan, tako da se u nekim zdravstvenim ustanovama otkazuju hirurške intervencije. Zahvaljujuci našim stalnim i povremenim davaocima krvi, mi takvih problema nemamo, godinama unazad nije se dogodilo da se u našoj bolnici otkaže neka operacija zbog nedostatka ove dragocene tecnosti. Kao što sam u više navrata potencirao, mi je obezbedujemo i za naše sugradane koji se lece van teritorije naše opštine, kaže Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

M. K.

I U BRANICEVSKOM OKRUGU U TOKU JE KAMPANJA MINISTARSTVA ZDRAVLJA POD SLOGANOM “IMATE PRAVO!”

PRAVA PACIJENATA NISU PRIVILEGIJA

- Kampanja je pocela 18. juna i traje do 18 jula, saopšteno na Konferenciji za novinare u Zdravstvenom centru “Požarevac”

U svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji u toku je kampanja Ministarstva zdravlja pod sloganom “Imate pravo!” ciji je cilj da informiše javnost o pravima pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite. Akcija je zapocela 18. juna i trajace do 18. jula.

- Mogu da kažem da vecina naših zdravstvenih radnika ovu kampanju odavno sprovodi, ne u ovakvom obliku i na ovaj deklarisan nacin, ali sav dosadašnji rad u Zdravstvenom centru Požarevac pocivao je na tome da pacijent bude na prvom mestu. A to je ustvari i moto ove kampanje- staviti pacijenta i gradanima u prvi, a tehnicku opremljenost, uslove rada, plate zaposlenih... u drugi plan. Znaci, pacijent je u centru naših preokupacija i to tako treba i definisati. Prava pacijenata nisu privilegije. To su zakonita prava koja su deo opštih ljudskih prava i ne predstavljaju novost u dosadašnjem radu zdravstvene službe. U ovoj kampanji mi ih potenciramo, želimo da ih istaknemo, napomenuo je na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare u Zdravstvenom centru Požarevca dr Aleksandar M.Matic, pomocnik direktora ZCP za organizaciju zdravstvene službe i PR menadžer.

Koja su to prava koja u zdravstvenom sistemu Srbije ima svaki pacijent? U prvom redu to je pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu, zatim pravo na obaveštenost, na slobodan izbor lekara, na privatnost i poverljivost informacija o svom zdravlju, na samoodlucivanje i pristanak o bilo kojoj vrsti dijagnosticke metode ili hiruške intervencije, na uvid u medicinsku dokumentaiju u skladu sa zakonom, na tajnost podataka, pravo na pristanak na medicinski ogled, na naknadu štete i na obaveštavanje javnosti.

- Što se zdravstvenih radnika tice rekao bih da oni obavljaju veoma delikatnu i napornu delatnost, ali, kada je rec o pružanju informacija pacijentima, ima mesta proširenju zahteve na svim nivoima. To podrazumeva da zdravstveni radnici pacijentima pružaju informacije koje se bitno ticu njihovog lecenja ili odluke o lecenju, poštujuci naravno licnost pacijenta, njegovo licno dostojanstvo i njegovo pravo na samoodlucivanje o vlastitom telu, rekao je Matic dodajuci da pravna zdravstvena zaštita ide do crte preko koje se ne sme jer u protivnom mora da interveniše zaštitnik pacijentovih prava koji je predviden Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. NJegovo ime je istaknuto na vidnim mestima u svim zdravstvenim ustanovama. U Zdravstvenom centru Požarevac taj posao obavlja Dragoslav Stevic koji je takode govorio na Konferenciji.

- Odlukom Vlade Republike Srbije 2002. godine uveden je institut zaštitnika pacijentovih prava. Pravna zaštita pacijentovih prava podiže nivo svesti o znacaju zaštite ljudskih prava, postavlja pacijenta u centar zdravstvenog sistema, poboljšava odnose zdravstvenih radnika i pacijenata i podiže kvalitet zdravstvenih usluga. Samo pacijent koji je upoznat sa svojim pravima može adekvatno da ucestvuje u svom lecenju, da sacuva samopoštovanje, veru u ozdravljenje i optimizam. U 2005, 2006. godini u Zdravstenom centru Požarevac bilo je oko 300 prigovora odnosno prijava osiguranika koji su smatrali da su im prava ugrožena i da nisu u skladu sa zakonskim propisima. Vecina tih prigovora je poroverena i utvrdeno je da su neosnovana, pacijenti su dobili ta obaveštenje i upuceni su na dalju zaštitu. Zaštitnik pacijentovih prava je posrednik u odnosima izmedu pacijenta i zdravstvenog radnika. On teži da jedno poverenje svojevremeno poljuljano, povrati, da pacijenta uveri da su njegova prava ostvariva, a zdravstvenog radnika podseca na poštovanje u odnosu na pacijenta, rekao je Stevic.

S.E.

OPŠTINSKI ODBOR G-17 PLUS

EFEKTI ANTIKORUPCIJSKOG SANDUCETA

Opštinski odbor G-17 plus i politicki savet ovog odbora pre oko tri meseca postavili su antikorupcijsko sanduce. U tom periodu u sanduce je ubaceno 28 pritužbi tj. ukazivanja na korupciju. Stiglo je više anonimnih dostava, ali i onih cija je sumnja potkrepljena obimnom dokumentacijom.

- Rad sudskih organa bio je najcešca tema, ali je korupciju u pravosudu najteže dokazati. U opštini Požarevac niko se protiv korupcije ne bori. Nemamo antikorupcijsko telo, koje je odavno trebalo da imamo. Protiv korupcije uspešno se može boriti samo preventivom, na primer, antikorupcijskim pravilnicima, kojima se predvida put nastajanja korupcije, a zatim mere njenog sprecavanja.

Mi se zalažemo da se u svim javnim preduzecima, ustanovama i organima uprave naprave antikorupcijski pravilnici, rekao je Slavomir Lazarevic, predsednik Politickog saveta OO G17 Plus Požarevac na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare.

U antikorupcijskom sanducetu postavljenom ispred prostorija OO G17 Plus u Požarevcu našla su se i ukazivanja na mogucu korupciju u policiji, zdravstvu, javnim preduzecima...

T.R.S.

HALO 92

Dana 30.06.2007. godine, u jutarnjim casovima Bojan P. (1984) iz Velikog Gradišta izvršio je samoubistvo iz vatrenog oružja. Povodom ovog dogadaja izvršen je uvidaj od strane istražnog sudije Okružnog suda u Požarevcu i zamenika Okružnog javnog tužioca u Požarevcu uz prisustvo policijskih službenika PU Požarevac. Telo sada pokojnog Bojana pronadeno je u blizini V. Gradišta, na vojnom poligonu "Peskovi", u putnickom motornom vozilu marke "BMNJ", požarevackih registarskih oznaka, a pored njega je pronaden i pištolj za koji nije posedovao dozvolu. U vozilu je pronadena i oproštajna poruka. Po naredbi Istražnog sudije, izvršena je obdukcija.

Dana 01. 07. 2007. godine, oko 19,15 casova, u naselju Lucica, opština Požarevac, od strane Miroljuba M. (1959) iz Lucice, izvršeno je krivicno delo Izazivanje opšte opasnosti, na taj nacin što je iz svog dvorišta izvršio opaljenje iz lovacke puške kal. 16mm, u pravcu benzinske pumpe "Dincic Petrol" u Lucici. Usled pada ostatka sacme ispaljene iz lovacke puške, jedna od dramlija je okrznula u predelu grudi Natašu S (1986) iz Lucice, slucajnog prolaznika, koja se kretala putem u pravcu benzinske pumpe, šetajuci u kolicima svoje dete. Nataša nije želela da se javi na ukazivanje lekarske pomoci, jer prema njenoj izjavi nije zadobila povrede. Lovacka puška oz koje je pucao Miroljub je vlasništvo njegovog oca koji poseduje važece odobrenje za držanje oružja od nadležnog organa.

Požarevacka policija podnela je privicnu prijavu protiv Jovana B )1934) iz Krivace, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teške telesne povrede. Jovan je osumnjicen da je 02. 07. 2007. godine oko 10,00 casova na mestu zvanom "Kulme" u Krivaci, svom bratu Jeremiji B. (1929) iz Krivace, sekirom naneo teške telesne povrede po licu, telu i rukama. Jeremija je hospitalizovan u požarevackoj bolnici.

lU Kostolcu, na plaži zvanoj "Topoljar" 02. 07. 2007. godine, utopio se Saša Volic (1984) iz Kostolca. Smrt konstatovana od strane dežurnog lekara Doma zdravlja Kostolac.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

MUZEJ KULTURNE ISTORIJE U POŽAREVCU POSETIOCIMA OTVARA SVOJA VRATA OVE JESENI

DUH GRAÐANSKE KULTURE

U srcu Požarevca, Nemanjinoj ulici broj 9, nalazi se jedan od arhitektonskih bisera gradanske kulture, kuca stare trgovacke porodice Trifunic, koja je danas Muzej kulturne istorije. Godinama je ovo zdanje bilo prepušteno posledicama koje vreme i neredovno održavanje neminovno osta-vljaju, da bi njegova rekonstrukcija otpocela prošle godine. Narodni muzej Požarevac, u cijim okvirima funkcioniše i Muzej u Nemanjinoj, na celu sa direktorom Miloradom Ðordevicem, posvetio je punu pažnju aktivnostima koje ce zgradi vratiti puni sjaj i posetiocima prezentovati eksponate, ambijent i nacin života nekadašnje srpske srednje klase, dugo skrivanih, zbog sticaja raznih okolnosti od ociju javnosti.

- „Sredstva za obnovu Muzeja kulturne istorije u Požarevcu je opredelila Opština Požarevac u iznosu od milion dinara. Uradeno je dosta toga, pre svega fasada do glavna ulice, a u toku je izrada fasada u unutrašnjosti. Muzej ovih dana dobija prikljucak na telefon, dobice vodovod i kanalizaciju, nadamo se da ce do kraja godine dobiti i grejanje, a ono što je najvažnije, u toku je izrada nove muzejske postavke koja je posvecena gradanskoj kulturi s kraja 19. i pocetka 20. veka. To bi trebalo da bude jedan muzej primenjene umetnosti, sa stalnom postavkom, jer je Požarevac u pomenutom periodu imao bogatu gradansku kulturu. I sam objekat sa svojim inventarom potice iz tog vremena. U zgradi postoji izuzetno „bogata” tavanica, oslikana po ugledu na slicne vojvodanske objekte, postoji projekat koji je uradio strucnjak za konzervaciju, Miroslav Stanojlovic iz Republickog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, inace Požare-vljanin i ocekujemo da do kraja godine dobijemo sredstva, ili iz Republike ili iz Opštine da se ta tavanica jednim delom rekonstruiše. Neophodna su i sredstva da se uradi rekonstrukcija krova, koji je prilicno dobro ocuvan, ali pošto je zgrada od velikog istorijskog znacaja, neophodno je da se i to uradi, kako bi citav objekat bio proglašen za spomenik kulture od republickog znacaja. Sama zgrada sazidana je pocetkom 20.veka, pripadala je porodici Trifunovic, koja je tu zgradu prodala Zavodu za zaštitu zdravlja u Požarevcu, Opština je kasnije obeštetila Zavod i ustupila zgradu Narodnom muzeju za potreba izlaganja gradanske kulture 19. veka, zajedno sa inventarom koji se u toj zgradi nalazi.” - kaže direktor Muzeja, Milorad Ðordevic.

Ocekuje se da ce Muzej kulturne istorije u Požarevcu za posetioce biti otvoren tokom ovogodišnjih LJubicevskih konjickih igara.

L.L.

POCEO LETNJI KULTURNO - UMETNICKI PROGRAM

“POD SJAJEM ZVEZDA - ZABAVI SE COVECE”

Letnji kulturno- umetnicki program grada Požarevca, naslovljen “Pod sjajem zvezda- Zabavi se covece”, poceo je proteklog cetvrtka i nastavlja se do kraja iduceg meseca. Pripremljeno je više od trideset programa, i to, po celom gradu. Koncept je sasvim nov, sa aluzijom na igru “Ne ljuti se covece”...

Na repertoaru tekuceg meseca najpre je nastup Pavla Aksentijevica, na Petrovdan, 12. jula, u etno- selu. Sledeceg dana posetite predstavljanje knjige Aleksandra Ðurucica, naslovljene “Surf na crvenom talasu”, u bašti Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac. U nedelju, 15. jula, u bašti restorana “In” bice priredena projekcija filma “U stvari ljubav”.

U utorak, 17. jula, Amatersko pozorište “Žanka Stokic” Veliko Gradište, u bašti požarevacke Muzicke škole, igrace predstavu “Boing- boing”, u režiji Bogdana Milica. Krajem te radne nedelje, 20. jula, u bašti kuce Dobrnjcevih, bice promovisana knjiga Ivana Ivackovica, u cast prvog gostovanja grupe “The Rolling stones”. U subotu uživajte u još jednoj veceri džeza, u kojoj ce na platou Rok kafea svirati “Miloš Krstic džez bend”, a u nedelju, u bašti restorana “In” gledajte film “Kuca letecih bodeža”.

Istog tog dana, 22. jula, pa sve do kraja iduce nedelje, 29. jula, galerija “Milena P. Barili” Požarevac poziva na izložbu rok fotografija autora Stanislava Milojkovica.

Pocetkom iduce nedelje, 23. jula, na platou ispred palate “Morava”, sledi Veliki maskembal za decu, u utorak posetite promociju knjige Dimitrija Pozareva “Gubilište”, u izdanju Edicije “Branicevo”. U petak, 27. jula, sledi vece džeza, u bašti restorana “Gem”, svira Vlada Uroševic, klarinet, i Marko Marušic, gitara. Subota je namenjena popularnim melodijama, koje ce u bašti restorana “Gem” izvoditi džez duo “Anima”, a zabava se u nedelju premešta u baštu restorana “In”, gde ce biti projektovan film “Honey”.

Poslednjeg dana julskog letnjeg programa, na platou Rok kafea svirace džez rok grupa iz Niša “Žar”.

A. Maksimovic

TRECA MEÐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA ''BARILI POŽAREVAC 2007''

ENTUZIJASTI SACUVALI OBRAZ

Uz brojne poteškoce, pre svega finansijske koje su izmedu ostalog i uslovile promenu naziva, ovogodišnja, treca po redu medunarodna likovna kolonija '' Barili Požarevac'' ostace po mnogo cemu upamcena. Zahvaljujuci Pavlu Miladinovicu, poznatom slikaru i graficaru, Dobrivoju Curicu, predsedniku likovnog kluba '' Milena Pavlovic Barili'' i nekolicini entuzijasta iz ovog kluba, požarevacka likovna scena nije izgubila manifestaciju kakvom se dice i ponose mnogi gradovi u Srbiji. Požarevacki kulturni poslenici i lokalna samouprva morali bi ozbiljnije da se zamisle kada je sudbina kolonije u pitanju. Tim pre što nam u goste dolaze poznati stvaraoci iz inostranstva, ljudi savršene percepcije koju ce zavisno od doživljenog preneti svojoj sredini. Ne uvažavati takve goste, svojevrsne ambasadore, nikome ne koristi, još manje služi na cast…

Drugo, sa sredstvima koja su nam iz opštinskog buyeta dodelili nije bilo moguce organizovati ovakvu jednu manifestaciju. Zbog visoke cene smeštaja u Domu ucenika na Tulbi bili smo prinudeni da petnaest ucesnika kolonije zbrinemo u privatnom smeštaju a ishranu obezbedimo u restoranu '' Gem''. Zahvalnost dugujemo i mojoj školi koja nam je pružila utocište što ce ciniti i ubuduce dok ne dobijemo prostoriju za naš likovni klub, a samim tim i za koloniju. Kada je rec o kvalitetu radova nastalih u sedmodnevnom radu, mogu da kažem da su na najvišem nivou od nastanka kolonije. U pitanju je stotinak radova koje ce Požarevljni moci da pogledaju na izložbi 16. jula u Domu Vojske, kaže Pavle Miladinovic.

Pun utisaka je i Dobrivoje Ðuric, predsednik likovnog kluba '' Milena Pavlovic Barili''.

- Problemi su evidentni, o njima uskoro treba da raspravljamo u klubu i da donesemo konkretne predloge kada je u pitanju opstanak kolonije, pa i samog kluba koji za pola veka postojanja joŠ uvek nema reŠen problem prostora. Jedan od predloga je da lokalna samouprava obezbedi adekvatan prostor za požarevacki '' Otpor'', a da se mi uselimo u te prostorije od kojih bi jedna mogla da se adaptira u galeriju. Lepša strana ove price su umetnici iz inostranstva, posebno Amalija Domerg, akademski slikar i vajar iz Pariza koja je paralelno sa slikanjem ucila i srpski jezik. U Biblioteci je dobila bukvar i još nekoliko knjiga kojima je bila oduševljena, a uradila je i nekoliko grafika sa inicijalima imena ucesnika likovne kolonije. U toku sedmodnevnog rada imali smo i Monmartr u Požarevcu. Naime, u jednom restoranu crtali smo portrete Požarevljana, naravno, besplatno, što je od naših sugradana jako lepo prihvaceno. U tome je narocito prednjacio Rus Eduard Animajev, inace vrsni akvarelist, naglasio je Dobrivoje Ðuric.

M. Kuzmanovic

SA SEDNICE ODBORA ZA UGOSTITELJSTVO I TURIZAM PRIVREDNE KOMORE U POŽAREVCU

ZAJEDNO NA SAJAM TURIZMA

Odbor udruženja za turizam Regionalne privredne komore Požarevac razmatrao je na svojoj prošlonedeljnoj sednici situaciju u aktuelnoj turistickoj sezoni. Centralno mesto i glavna tacka dnevnog reda bio je ipak dogovor oko organizacije i nastupa na Sajmu turizma u Beogradu u prvoj polovini 2008. godine. Ovogodišnje iskustvo na sajmu na kome su turisticke firme i turisticke organizacije svih opština Branicevskog i Podunavskog okruga nastupale svako za sebe, ocenjeno je kao negativno i praksa koju bi ubuduce trebalo izbegavati - rekao je Živoslav Vasic, predsednik Odbora udruže-nja za ugostiteljstvo i turizam Regionalne privredne komore Požarevac. Božica Cvišic, sekretar ovog Odbora je rekla da je Beogradski sajam vec poslao ponudu za sajam turizma 2008. godine.

-Predlog je da turisticke organizacije i agencije Branicevskog i Podunavskog okruga, zajedno sa Regionalnom privrednom komorom Požarevac zakupe 300 kvadratnih metara sajamskog prostora - rekla je Božica Cvišic. - U tom slucaju Sajam bi nam odobrio 60 kvadrata gratis prostora, a ako se uplata izvrši u ovoj godini imali bismo i popust od oko 10 odsto na ukupnu sumu.

Sandra Stefanovic, direktor Turisticke organizacije Požarevac, takode je imala primedbe na organizaciju ovogodišnjeg nastupa, a podržala je i ideju o zajednickom nastupu.

- Mislim da u ovakvom jednom osmišljenom zajednickom nastupu svi imamo više uslova da bolje predstavimo svoje turisticke potencijale podrucja sa koga dolazimo- rekla je Sandra Stefanovic. - Takode predlažem da zakupimo neureden prostor i da angažujemo agenciju koja ce to za nas da uradi, vodeci racuna i o celini i o posebnim interesima svakog od ucesnika na tom štandu, odnosno prostoru.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, rekla je da ima dovoljno vremena da se svi izjasne i organizuju za nastup na Sajmu turizma u Beogradu.

- Prednost organizovanog nastupa je i u objedinjavanju informativno-propagandnog materijala - istakla je Milica Mitkovic.-Ranije je Komora sama pripremala veoma kvalitetne publikacije, upravo o turistickim potencijalima ovdašnjeg podrucja. Predlažem u tom smislu da se za sajam 2008. uradi i regionalni turisticki vodic.

Radmila Novakovic Kostic, direktorka Turisticke organizacije Smedereva, složila se u oceni da je ovogodišnji nastup na sajmu bio loš i da bi dogodine trebalo da se sve to objedini.

-Mi imamo fantastican materijal koji je Komora sama finansirala i kojim smo pre nekoliko godina privukli opštu pažnju na Sajmu turizma u Beogradu - rekla je Radmila Novakovic Kostic. - Predlažem da za narednu godinu i svi mi ostali ucestvujemo u finansiranju te publikacije.

O akuelnoj turistickoj problematici, nedostatku parkinga za autobuse, lošim putevima i neuredenim deponijama govorili su Miroslav Mratinkovic iz turisticke agencije Balkanik, predstavnici hotela u Golupcu , firme Atlantik i drugi.

REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA

Gosti Regionalne privredne komore Požarevac prošle sedmice bili su Vesna Ðordevic i Piter Bolton, regionalni koordinatori programa podrške opštinama jugoistocne Srbije i Banata.

Vesna Ðordevic je rekla da se u 27 opština jugoistocne Srbije i u svim banatskim opštinama u naredne tri godine ocekuje donošenje strategija razvoja uz finansijsku podršku Evropske unije. U tom kontekstu vec do kraja ove godine moglo bi da se ocekuje i formiranje Regionalne razvojne agencije, koja ce se baviti pitanjima infrastrukturnog razvoja, prostornog planiranja, razvojem malih i srednjih preduzeca, ljudskim resursima i socijalnim pitanjima.

R.D.

HUMORESKA

OVDE GA NECE PRAŠIT

Leto, a pogotovo u julu, veoma je pogodno za vašare, panadure, sabore... Tako ce i najveci putujuci rokenrol cirkus na svetu, posetiti i našu zemlju.

Jeste da nemamo more, ali ce ovi momci u godinama (neki su vec i dede) svirati na ušcu dvaju reka ispod Kalemegdana. U jednoj varošici u unutrašnjosti (pošto postoje varošice i na ivici zemlje), održavao se važan sastanak u Mesnoj zajednici.

- Drugarice i drugovi, dame i gospodo! - poceo je Vukota Jovanovic, predsednik Saveta MZ. - Mi se suocavamo sa ozbiljnim problemom koji ce uskoro zadesiti našu zemlju. Sad, za Crnu Goru manje-više, iako mi je tamo pradedovina, a i za Beograd, to je veliki grad, ali ga ovde, majci ti Rolingstonsi nece svirat!

- Tako je! - culo se iz nekoliko grla u sali.

- Bilo je velikih problema oko lokacije, jer je hipodrom otpao zato što bi konji u štalama dobili stres zbog takve muzike i buke! Drugo je pitanje zašto u tim štalama nijesu krave, koje, to je poznata stvar, daju više mlijeka uz muziku? Jes da bi to mlijeko bilo u prahu, ali nema veze. I kad sam vec kod tog praha, da kažem i to: jedan od tih muzicara je, oca mu ocinjeg, ušmrka oca, prah od oca!

- AU! Kuku meni! - culo se u sali.

- Jest, pisalo je u novinama - nastavio je Vukota. - Ajde ovo kod nas, što je bilo u onom selu, da su pojeli dedu, kad su doneli kutiju iz Beca i kad su one ženetine, kuvarice na daci, mislile da je to biber i sipale ga u supu! Dakle, to i da razumem, ali da ušmrkaš oca, e, to, vala, nema na svijetu! I zato takve ljude ni slucajno ne smemo pustit u našu caršiju! Zašto, uostalom, postoje obilaznice?

- Tako je! Bravo Jovanovicu! - culi su se povici u sali.

- Nece nam oni kvarit našu divnu omladinu! Neka kvare drugu omladinu i neka šmrkaju šta oce, našu, vala, nece! - završi VUkota i svali se na stolicu.

- E, nije džabe predsednik! Ma, znamo mi koga biramo! - komentarisali su prisutni.

Tako, Rolingstonsi, ni ovog puta, nisu došli u ovu mirnu, nicim izazvanu, varošicu u unutrašnjosti zemlje.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Dok traje miting gladnih, slušajte muziku iz studija!

- Ranije na bojnom polju, a sad u Hagu, bore se srpski junaci!

- Buše, ha, ha, Buše, ha, ha, BUŠE...

- Tropska leta zahvatila su i našu zemlju. Jedna Srpkinja rodila je crnce!

- U Požarevcu je završen sedmojulski vašar. Cirkus se nastavlja!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

Tokom protekle nedelje u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je ukupno 25 beba.

Sinove su dobili: Sanja Boškovic i Goran Miloševic iz Radenke, Marija Arsic i Zlatan Grujic iz Zabele, Biljana i Zoran Cokic iz Ribara, Jelena i Marko Ivanovic iz Sirakova, Tanja Bogdanovic i Nenad Stojanovic iz Rabrova, Dušica i Draško Živanovic iz Požarevca, Snežana Paunovic i Slobodan Josimovic iz Golupca, Nataša i Boban Pajic iz Petke, Marina Jankovic i Stojan Lazarevic iz Žagubice, Suzana Stevic i Vladan Aleksic iz Smoljinca, Dragana Kadic i Nenad Tomi iz Busura, Tanja i Aleksandar Štulic iz Kostolca, Vesna i Nebojša Saric iz Ticevca, Emanuela Ilic i Bojan Živkovic iz Klenja, i Zorica Krstic i Jelenko Titijevski iz Požarevca

Kcerke eu dobili: Dragana i Zoran Stevic iz Velikog Gradišta, Miladija i Radojko Kostic iz Malog Crnica, Marijana i Momir Acimovic iz Kuceva, Imrija Gaši i Elez Rustemi iz Požarevca, Mirjana i Mladan Jovanovic iz Brežana, Jasmina i Milan Rebic iz Požarevca, Aleksandra i Saša Markovic iz Neresnice, Bojana i Dalibor Rajkovic iz Bratinca, Sanja Petrovic i Miodrag Dendic iz Požarevca i Ivana Jovanovic i Boban Ranic iz Velikog Gradišta.

Cestitamo !