Header

NA SVECANOSTI U ŽABARIMA

NAGRAÐENI ODLIKAŠI

Kao i svake i ove godine pocetkom jula, predsednik žabarske Opštine Živorad Nastic priredio je prijem za najbolje ucenike- dake generacije, nosioce Vukove diplome i najuspešnije na republickim takmicenjima. Svecanosti koju je otvorila Gorica Stefanovic, predsednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, pored ucenika, njihovih roditelja i nastavnika, prisustvovali si i Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika Opštine i Silvana Ilic, predsednica Skupštine opštine.

Cestitajuci nagradenima, predsednik Nastic izrazio je ocekivanja da ce njihovo znanje i obrazovanje biti od velike koristi Opštini.

- Nadamo se da cete ovako uspešni biti i u daljem školovanju, u naredne cetiri godine. Ispred Opštine obecavam da cemo najbolje studente stipendirati jer su nam potrebni mladi strucnjaci za izlazak iz nerazvijenosti. U vama vidimo šansu i perspektivu i želja nam je da po završetku školovanja ostanete ovde, da nam pomognete u radu i razvoju, istakao je Nastic.

Najboljim ucenicima su potom urucene nagrade, a dak generacije Sanja Lukic iz Simiceva, pored poklona u knjigama dobila je i nagradu u rangu Oktobarskog priznanja koje se svake godine dodeljuje povodom Dana Opštine.

S.E.

SA TRIBINE UDRUŽENJA PREDUZETNIKA “SLOGA”

FORMIRATI REGIONALNU RAZVOJNU AGENCIJU

U organizaciji Opšteg udruženja preduzetnika “Sloga” Požarevac proteklog petka u hotelu “Dunav” održana je javna tribina na temu: Ekonomija i ravnomerni regionalni razvoj Branicevskog okruga. Gosti na tribini bili su: Mladan Dinkic, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, Verica Kalanovic, državni sekretar za regionalni razvoj, Goran Petkovic, državni sekretar za turizam i Slaviša Zlatanovic, direktor Direkcije za sport i omladinu.

Obracajuci se prisutnima ministar Mladan Dinkic istakao je sledece: “Moj osnovni cilj je da povecamo zaposlenost u narednom periodu, a to možemo uraditi ukoliko budemo imali dobar set mera od strane Vlade Srbije i ukoliko preduzetnici nadu prostor za povecanje svojih ulaganja, a time povecaju i zaposlenost. Jedan od osnovnih ciljeva Ministarstva ekonomije ce biti da pomogne preduzetnicima da uposle i svoje sadašnje kapacitete, da ih prošire i zaposle nove ljude. Da bi se podstaklo zapošljavanje najpre moramo imati dve grupe mera. U opštinama koje žele vecu zaposlenost mora da postoji dobra infrastruktura, pa moramo raditi na modernizaciji putne i komunalne infrastrukture. U 40 opština vec gradimo industrijske zone i mi smo voljni da finansiramo izgradnju kompletne komunalne infrastrukture za industrijsku zonu, ali opština mora da da zemljište besplatno, a onda ce to pod povoljnim uslovima biti izdavano u zakup privrednicima. Što se tice kreditiranja, Fond za razvoj krece sa odobravanjem kredita za mala, srednja preduzeca u opštinama Žabari, Žagubica, Kucevo, Petrovac, Kladovo i Majdanpek, sa godišnjim kamatnim stopama od 1 -2% i rokom otplate od 7 godina. Za manje razvijene opštine hipoteka ce biti samo jedan prema jedan, a za nešto razvijenije jedan i po prema jedan. Više se ne traži garancija banaka, vec država preuzima kompletan rizik na sebe. Druga vrsta podsticaja su sredstva koja se dodeljuju preko SIEPE (Srpska institucija za promociju investicija izvoza) za izgradnju grinfild objekata. Ukoliko se na tom projektu zaposli najmanje 50 radnika dodeljuju se stimulativna sredstva od 2 -10 hiljada eura po svakom novozaposlenom. Treca grupa mera su subvencije preko Nacionalne službe za zapošljavanje i tu se za 5 zaposlenih sa biroa može racunati na jednokratnu subvenciju od 1.200 eura po svakom novozaposlenom. Pošto dve godine u buxetu imamo suficit odlucili smo da jedan deo novca usmerimo na podsticanje preduzetništva na nacin da izgradnju potpuno novih objekata subvencionišemo sa 2.000 eura po svakom novozaposlenom, a ako se koristi postojeci kapacitet, onda subvencija iznosi 1.200 eura po novozaposlenom. Inace, hitno se mora osnovati Regionalna razvojna agencija Branicevskog okruga, jer najveca sredstva iz EU iz tkz. hipa fondova ici ce za regionalni razvoj. U toj agenciji treba da budu strucnjaci za bankarstvo koji ce pratiti realizaciju kredita, strucnjaci koji ce pomagati opštinskim vlastima u realizaciji infrastrukturnih lokalnih projekata, strucnjaci za turizam koji ce pomoci da fondove koje imamo na republickom nivou za realizaciju turistickih projekata što efikasnije i preciznije usmerimo i predstavnik SIEPE kako bi eventualno doveli i nekog velikog stranog strateškog investitora na podrucju Branicevskog okruga”.

D.Dinic

VECE SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA ZA VIŠE OPŠTINA POŽAREVAC O MATERIJALNOM POLOŽAJU ZAPOSLENIH I NJIHOVIM PRAVIMA

SINDIKAT NEZADOVOLJAN PRIVATIZACIJOM

- Malo je svetlih primera u ukupnoj privatizaciji privrede Branicevskog okruga

- Rukovodioci u javnom sektoru nemaju razumevanja za delatnost Sindikata tako da kolektivni ugovor ne postoji ni u jednom javnom preduzecu

Prosecna zarada u januaru ove godine u Srbiji iznosila je 33. 770 dinara, što je iznad proseka plata u svim opštinama Branicevskog okruga, sem u požarevackoj gde je ta zarada isplacena u iznosu od 61. 328 dinara. Ovako dobra plata u požarevackoj opštini rezultat je dobrih primanja u elektroprivredi odnosno kostolackom Privrednom društvu, a da nije toga i požarevacki prosek bio bi na nivou ostalih u Okrugu, ako ne i daleko niži. Ilustracije radi u Velikom Gradištu prosecna zarada u januaru je bila najniža u Okrugu-20.326 dinara, u Golupcu 31.032, u Žabarima 29.380, Žagubici 31.533, Kucevu 25.943, Malom Crnicu 31.660 i Petrovcu 21.730 dinara. Ovi podaci saopšteni su prošlog utorka na sednici Veca Saveza samostalnih sindikata za više opština u Požarevcu, kojom je predsedavao Milosav Mihajlovic. Tema sastanka bila je-materijalni položaj zaposlenih u Okrugu i njihova prava iz radnog odnosa.

Obaveštavajuci clanove Veca da je strucna služba Sindikata tokom maja prosledila jedan upitnik sindikalnim organizacijama, sa ciljem da se informiše o materijalnoj situaciji zaposlenih i ostvarivanju njihovih prava, predsednik Mihajlovic je napomenuo da je ovom svojevrsnom anketom obuhvaceno pedesetak organizacija, najviše iz privrede, a nešto manje iz društvene nadgradnje-iz sudova, vrtica, škola...I do kakvih se podataka došlo?

- Veoma je šarenoliko stanje u pogledu proseka zarada po opštinama. Evidentno je da jedino Požarevac, kao administrativno-privredni centar prati trend rasta zarada, dok sve ostale opštine dosta zaostaju, neke više, neke manje. Privatizacija koju smo imali od 2001. godine dovela je do stanja sa kojim Sindikat apsolutno nije zadovoljan. Imamo veoma mali broj uspešnih privatizacija, mnoga privatizovana preduzeca koja su su do procesa privatizacije bila solidna u smislu poslovanja, nakon privatizacije su zapala u teškoce, neka su cak nestala iz privrednog života. To je narocito prisutno u sektoru trgovine, u ugostiteljstvu, gradevinarstvu... Sa privatizacijom je smanjen broj radnika u Okrugu, na primer, Litas je do privatizacije imao 660 radnika, a sada ih je za trecinu manje, u Krecani odnosno Ju es stilu Balkan u Kucevu, u septembru prošle godine bilo je 320 radnika, u maju ove 97. Radnici su odlazili iz fabrika po osnovu socijalnog programa, stimulativnih otpremnina... ali verovatno i nekih drugih razloga. Naveo bih i loše privatizacione primere u kojima je cak menjana delatnost preduzeca, na primer u požarevackoj Štampariji, gde od graficke industrije više nema ništa, sve mašine su prodate i sada se ovde radi nešto drugo. Trgovina u Požarevcu,Tekstil, Angropromet ... doživece slicnu sudbinu. Preduzeca se kupuju radi imovine, zbog poslovnog prostora, a ne da bi se nastavila njihova delatnost. To je osnovni razlog zbog koga radnici u njima gube posao.

Veoma loš primer je i bivše preduzece “Završni radovi”, sada Konkrit koje je u momentu privatizacije imalo 350 radnika, trenutno ih je 9. Konkretna imovina je prodata, preduzece se nakon privatizacije više nije bavilo prethodnom delatnošcu, napomenuo je Mihajlovic.

Da u procesu privatizacije privrede Branicevskog okruga ima i svetlih primera, u diskusiji su navedeni slucajevi Ju ES Stila Smederevo i Balkan Kucevo, Preduzeca za puteve “Požarevac”...

Clanovi Veca razmotrili su i položaj zaposlenih i njihova prava u vanprivredi Okruga. Cinjenica je da javni sektor tek ocekuju promene vlasništva i tranzicije. U ovim preduzecima broj zaposlenih je još stabilan, plate se redovno primaju, mada su ponegde manje od proseka.

- U javnim preduzecima rukovode predstavnici politickih krugova i kad god dode do politickih promena imamo lošu pojavu da se vrši akumulacija direktora, stari se zamenjuju novima, ali ostaju u tim preduzecima, pa tako imamo firme u kojima sede po tri direktora, jedni druge nasleduju. To povecava troškove preduzeca, što nepovoljno utice na ukupan materijalni položaj tih firmi. Da zlo bude vece, rukovodne strukture u tim sredinama nemaju mnogo razumevanja za sindikat. Prema ovoj našoj anketi, ni jedno javno preduzece nema zakljucen kolektivni ugovor, sve su to neki pravilnici, doneti na upravnim odborima cime je sindikat zaobiden, naveo je Mihajlovic.

Sa prošlonedeljne sednice Veca sindikata u Požarevcu upucen je zahtev Predsedništvu Republickog veca da se što pre izabere novi predsednik Sindikata Srbije, obzirom da je dosadašnji ispunio uslov za odlazak u penziju. Na sednici su za predstavnike Saveza sindikata za više opština Požarevac u Sekciji žena Saveza samostalnih sindikata Srbije imenovane Ružica Milenkovic i Svetlana Mitic, a u Sekciji mladih Nenad Brankovic. Vece je razmotrilo i informaciju o imovini sindikata sa posebnim osvrtom na probleme rada sindikalnog povereništva u Žabarima.

S.E.

OPŠTINSKO RUKOVODSTVO U OBILASKU RADOVA

DOBRA SARADNJA POŽAREVCA I KOSTOLCA

Predstavnici lokalne samouprave i nekoliko javnih preduzeca protekle nedelje nastavili su da obilaze lokacije na kojima se izvode radovi.

Pocetna tacka bila je Kosovska ulica, koja je prošle godine, poplocavanjem, dobila nov izgled. Trenutno su u toku radovi na toplifikaciji drugog dela Kosovske, gde ce na toplifikacioni sistem biti prikljuceno 55 domacinstava. Direktor JP “Toplifikacija” završetak radova ocekuje krajem meseca.

Krajem jula bice završena i izgradnja prihvatilište za pse i macke lutalice. Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic rekao je obaveza rukovodstva da je gradani Opštine budu bezbedni i u ovom pogledu.

Montažni objekat u kome ce biti smeštena uprava i ambulanta je završen, kao i oko osamdeset odsto radova na boksovima, u koje ce moci da se smesti oko 70 pasa. Ukoliko bude potrebno objekat ce naknadno biti proširen, najavljeno je. Ovim projektom rukovodi JKP “Komunalne službe” Požarevac, a za potrebe izgradnje prihvatilišta buxetom je predvideno 6 miliona dinara, dok ce za asfaltiranje novac biti naknadno obezbeden . Psi ce biti pregledani, vakcinisani, obeležavani, deo ce biti puštan na ulicu, a ostali ce vlasnike cekati u prihvatilištu. Direktor JKP “Komunalne službe” Saša Valjarevic kaže da ce uskoro biti pokrenuta akcija kojom ce se gradani pozivati na udomljavanje životinja iz prihvatilišta. Šinterska služba je formirana i opremljena, a nakon završetka gradevinskih radova od nadležnih ministarstava bice zatražena i dozvola za rad.

Opštinska delegacija obišla je i Kostolac gde su sa predstavnicima kostolacke Gradske mesne zajednice razgovarali o problemima i predlozima za njihovo rešavanje.

Predsednik GMZ Kostolac Predrag Slavkovic naglasio je da je gradevinska sezona pocela, te da tek predstoje “ozbiljni” radovi, kako po obimu, tako i po finansijskim pokazateljima. Slavkovic je rekao da je do sada zadovoljan dinamikom izvodenja radova. Kao jedan od vecih problema istakao je uvodenje grejanja u delove grada koji još uvek nisu toplificirani. Predstavnici Kostolca pokušace da ove zime ugreju naselje Kolište, a Slavkovic je najavio intenzivnije razgovore o ovom poslu.

- Putem Fonda za zaštitu životne sredine GMZ Kostolac pokušava sa obezbedi sredstva za proširenje vodovoda a preko Fonda za ozelenjavanje uredenje plaže, kaže prvi covek kostolacke Mesne zajednice.

Predsednik Opštine Dušan Vujicic istakao je izvanrednu saradnju sa rukovodstvom GMZ Kostolac, a direktor Javnog komunalnog preduzeca Saša Valjarevic, nakon razgovora sa predstavnicima GMZ Kostolac zakljucio je da je higijena i upravljanje ostalim oblastima iz spektra rada Komunalnog, u Kostolcu dobra, te da su komunalne službe propratile sve, do sada, održane manifestacije. Valjarevic je istakao i da, kao narodni poslanik, koji je ukljucen u odbore za finansije i privatizaciju, prati procese privatizacije u preduzecima izdvojenim iz EPS-a u procesu restruktuiranja. Valjarevic je kao primer naveo “RIO” koji je trebalo da se 27. juna nade na aukciji. Privatizacija RIO-a je, kako je rekao, stopirana, jer je javno tražio da se ispita kako je preduzece pripremljeno za privatizaciju, te da li postoje bilo kakve kriminalne radnje vezane za ovaj proces.

Mile Curcic, jedan od odbornika Kostolca u SO Požarevac, iz redova SRS, rekao je da pojedinim partijama smeta što se Opština približila Kostolcu.

Curcic je apelovao na Privredno društvo da pomogne u rešavanju problema koji postoji vec cetiri godine.Rec je o saniranju krova zgrade u Jadranskoj 1, koji je pre nekoliko godina, velikim delom, izgoreo u požaru.

- Potrebno je tri miliona dinara za rešavanje ovog problema. Opština je još prošle godine opredelila milion dinara, a Privredno društvo ima moralnu obavezu prema toj zgradi, jer u njoj žive uglavnom ljudi koji su penziju docekali radeci u Kombinatu. Penzioneri nemaju novac da finansiraju sanaciju tog krova, rekao je izmedu ostalog Curcic.

T.R.S.

JP “DIREKCIJA ZA IZGRADNJU” OPŠTINE POŽAREVAC

BOLJIM PUTEM DO MOSTA U NABRÐU

Predstavici Direkcije za izgradnju protekle nedelje “na licu mesta” upoznali su rukovodstvo Opštine sa radovima koji se trenutno izvode, a predvideni su planom ovog javnog preduzeca.

U MZ “Cacalica” , prošle nedelje asfaltirana je ulica Pavla Jurišica Šturma, dužine 467 metara. Rec je 1700 kvadratnih metara asfalta u ulici sa velikim padom, te je asfaltiranje iziskivalo i dodatne radnje. Vrednost radova je oko dva miliona i trista pedeset hiljada dinara, a izvodac radova je “Preduzece za puteve “ Požarevac. Radnike ovog preduzeca koji su gotovo bez prestanka radili u danima kada se temperatura vazduha pela i do trideset i petog podeoka, pohvalio je Zoran Peric, referent za puteve u Direkciji.

Na lokaciji “Crvenog krsta” trenutno se “probija” nov put. Rec je zapravo o proširivanju postojeceg puta Crveni Krst - most Nabrde, kojim ce se stizati do mosta završenog prošle godine. Dužina puta je oko 3 kilometra, a vrednost radova, koje izvodi preduzece “Moravac” iz Požarevca, 3 miliona dinara. Rok za završetak radova je trideset radnih dana, najavio je direktor “Direkcije za izgradnju” Nenad Simic.

Delegacija je obišla i GMZ Kostolac . Tom prilikom direktor Direkcije istakao je da oko 18 miliona dinara, koliko je izdvojeno za ovu Mesnu zajednicu, nije dovoljno, obzirom na radove potrebne ovom gradu. Ipak, završetak svih radova iz programa Direkcije za Kostolac ocekuje se u roku od dva meseca.

-Planirali smo projekte za asfaltiranje tri gradske ulice, Dositejevu, Nušicevu i NJegoševu, što je zvršeno.

Planirano je asfaltiranje Sarajevske i Drvarske ulice, koje su protekle nedelje pripremane za ovaj posao, a cije se završavanje planira do kraja jula.

Uraden je i program trotoara u Partizanskoj, ulici Saveza boraca i Rudarskoj, kao i rasveta u Partizanskoj, Trudbenickoj i Drvarskoj.

U kostolackom naselju Kanal pocelo je uredenje stadiona malih sportova.

Ocekuje se sredivanje parking prostora i ostalih elemenata predvidenih takozvanom trecom fazom uredenja Rudarske ulice, izgradnja Eparhijskog doma, letnja pozornica za koju je uradeno idejno rešenje, kao i trg na lokaciji “Crne udovice”,rekao je Simic.

Za održavanje ulica u požarevackoj opštini do sada je utrošeno oko 20 miliona dinara, a do kraja godine u ove svrhe bice potrošeno još trideset miliona. Ovi poslovi odvijaju se i u Kostolcu, a izvodi ih “Preduzece za puteve” Požarevac.

- Sve šahte i slivnike poravnacemo na nivo kolovoza. Intenzivno se radi na vertikalnoj i horizontalnoj signalizaciji. Radimo i na saniranju rovova nakon izgradnje toplifikacije. Prištinsku ulicu, koja je bila uništena iskopima za toplifikaciju i kanalizaciju, bilo je nemoguce zakrpiti, te smo odlucili da podignemo sav preostali asfalt i ulicu asfaltiramo ponovo. Izvršili smo secenje šiblja i samoniklog rastinja od Kostolca do Drmna, rekao je Zoran Peric i dodao da ce košarkaški i rukometni teren , kao i atletska staza u Kostolcu biti presvuceni novim slojem asfalta.

T.R.S.

RUKOVODSTVO OPŠTINE PETROVAC OBIŠLO RADOVE NA ASFALTIRANJU PUTA ZA MELNICU

TRKA DONELA ASFALT

Krajem prošle nedelje završeno je asfaltiranje dela regionalnog puta za Kucevo, a radove je obišlo i rukovodstvo opštine Petrovac: Radiša Dragojevic, predsednik opštine, Zoran Ilic, zamenik predsednika opštine, Aca Životic, zamenik predsednika Skupštine opštine i Bojan Modrlanovic, zamenik nacelnika opštinske uprave.

Tom prilikom, ne krijuci zadovoljstvo kvalitetnim iz-vodenjem radova Radiša Dragojevic je rekao: „ Radi se na asfaltiranju tri kilometra puta za Melnicu i to od skretanja sa regionalnog pravca Petrovac- Žagubica. Radove izvodi PZP Požarevac, a finansijska sredstva je obezbedila Republika preko JP Putevi Srbije. Mi smo podneli zahteve i da se preasfaltiraju i pojedine deonice regionalnih putnih pravaca za Svilajnac i Žagubicu, kao i za Požarevac, što je posebno bolno pitanje. Vrednost radova je 30 miliona dinara. Ovo je pocetak priprema za medunarodnu brdsku auto trku koja ce se ovde održati u ovo vreme iduce godine. Medunarodna komisija ce doci do kraja meseca da pregleda trasu i odobri održavanje trke".

Upitali smo predsednika Dragojevica kako je opština dobila ova sredstva za asfaltiranje puta, jer on nije bio u godišnjem planu.

„ Mi smo bili jedna od opština koja je konkurisala za ovu trku, pa nismo znali da li cemo pobediti. Prošle godine ova trka je bila u Žagubici, ove godine se održava u Soko Banji, a iduce godine bice u Petrovcu. Strucna komisija je izabrala ovu deonicu jer je skoro idealna zbog uspona i krivina koje ima i tako smo vanredno dobili sredstva za asfaltiranje tri kilometra. Mi smo prošle godine asfaltirali 8,3 kilometra i sa ova tri znacajno smo poboljšali kavlitet asfalnog puta. Ocekujemo da se i deonice koje su ranije asfaltirane bolje, odnosno pojacano održavaju na citavom pravcu do Kuceva".

Jedno od pitanja je bilo i kada ce se nastaviti sa radovima na asfaltiranju lokalnih putnih pravaca.

„ Predstoje radovi na pravcima kroz Dobrnje, Kamenovo i Stanulovac i u tim sredinam u toku je akcija na prikupljanju dela novcanih sredstava od strane gradana. Plan je da ako tece sve kako terba ovu aktivnost zapocenemo septembra i oktobra meseca".

A da li je opština Petrovac zadovoljna planom radova na regionalnim putevima pitali smo Zorana Ilica zamenika predsednika opštine.

„ Moram da kažem da ja licno, a znam da to mišljenje dele i moji saradnici, nismo zadovoljni dinamikom radova na ovim pravcima, imajuci u vidu koliko se radi po drugim opštinama u Srbiji. Do sada je uradeno 8 kilometara za Kucevo, dva kilometra za Požarevac i sada ova tri kilometra. Mi smo se odlucili da budemo još uporniji u zahtevima da se u ovom zaboravljenom kraju više i ozbiljnije radi na putevima. Trenutno svako nešto obecava, a i vi pratite dešavanja i napade na putare oko dugovanja za uradene puteve i nenaplacene investicije. Koliko znam i u drugim zemljama našeg okruženja se slicno radi, pa niko ne kritikuje takav nacin rada jer putevi ostaju i oni su neophodni gradanima. Mi smo došli u situaciju da su nam regionalni putevi u lošijem stanju nego opštinski i zato sam nezadovoljan. Nadležni iz republickih institucija retko obecavaju nove radove, ali moram da kažem da se obecanog ipak pridržavaju".

Aca Životic je zamenik predsednika Skupštine opštine i predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije, partije koja je dobila nadležna ministarstva i javna preduzeca koja se bave problematikom izgradnje puteva. Pitali smo i njega za mišljenje o radovima na putnoj infrastrukturi.

„Sigurno je da je to tako kako su rekli moji saradnici. Mi se kao stranka nismo hvalili šta smo doprineli da se uradi u opštini. Slažem se da je moglo više. Bili smo nedavno kod direktora Branka Jocica i njegovog zamenika Živote Borovca i svesni smo da svako cima na svoju stranu. Mi nismo zadovoljni dobijenim. Obecano je da ce se raditi na regionalnim pravcima i to ulazak u grad, zatim put za Svilajnac i kroz Kamenovo, ukupno oko 10 kilometara novog asfalta. Tokom iduce nedelje opštinu ce posetiti rukovodioci JP „Putevi Srbije" da se neposredno uvere u stanje regionalnih pravaca i ja se nadam da cemo dobiti tu investiciju. Mi smo to gradanima obecali i naš je zadatak da to realizujemo. Trenutno se radi pravac za Melnicu i to veoma kvalitetno i mislim da u ovoj oblasti ne treba gledati pesimisticki. Ici cemo i dalje za Beograd i nastojacemo da se opštini donese što više investicija radi boljitka i opštine i samih gradana".

D.Ilic

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

- Reagujuci na saopštenje OO DS Petrovac, Skupština opštine Petrovac uputila je odgovor u kome se izmedu ostalog kaže da pomenuti objekti u banji Ždrelo nisu legalizovani, niti je izdata upotrebna dozvola, jer investitor nije pribavio potrebnu dokumentaciju, predvidenu Zakonom o planiranju i izgradnji. Kontrolu rada pomenutog objekta vrše Republicka turisticka inspekcija, Republicka sanitarna inspekcija, Republicka inspekcija rada, Republicka rudarska inspekcija, Republicka poreska uprava, kao i Opštinska inspekcija za zaštitu životne sredine. Lokalna samouprava nije, niti je mogla da izda „nelegalne dozvole za rad”, pa ne može ni da donese odluku o zatvaranju pomenutog objekata.

Udruženje za razvoj opštine Petrovac u subotu 14. jula organizovace seminar na temu: „Razvoj seoskog turizma”, a u okviru projekta Stvaranje uslova za razvoj turizma u Homoljskoj regiji koji se preko Evropske agencije za rekonstrukciju sprovodi u opštinama Malo Crnice, Žagubica i Petrovac. Seminar ce se održati u prostorijama Udruženja sa pocetkom u 10 casova, a predavac ce biti Radomir Stojanovic, diplomirani turizmolog.

Po recima Bojana Stojanovica direktora zemljoradnicke zadruge Petrovac, žetva pšenice u opštini je na oko 3 000 hektara, koliko je zasejano jesenas, završena. Ostvaren je dobar prinos, u proseku 3,5 tone po hektaru, a ono što posebno raduje je izuzetno visok kvalitet zrna. Kiša koja je juce pala i poslednje zahladenje dobro ce doci kukuruzu koji je zasejan na oko 15. 000 hektara u našoj opštini.

Na osnovu konkursa koji je objavila zadužbina Dositeja Obradovica, proglašeni su najbolji literarni sastavi ucenika srednjih škola u Srbiji U prvih dvadeset nagradenih radova su i radovi naših ucenica Srednje škole „Mladost” Maje Bogicevic iz Bošnjaka i Marije Balanovic iz Osanice. To je veliki uspeh za našu školu, jer je jedina imala dva nagradena ucenika od svih škola u Srbiji.

U saopštenju za javnost Opštinskog odbora G17 Plus istice se da je zahvaljujuci zalaganju clanova Upravnog odbora Zdravstvenog centra Petrovac i OO G17 Plus Petrovac, Zdravstveni centar od juce bogatiji za dva nova Ultra zvuka najnovije 3D generacije poznatih svetskih marki u vrednosti od preko 5 miliona dinara.

Izvidaci odreda „Mlava” privode kraju svoj tabor u Ždrelu. Oko 60 izvodaca i planinki dvonedeljni tabor završavaju u nedelju 15 jula. U savladavanju izvidackog znanja i veština preostao im je još izvidacki višeboj koji ce se održati po okolini Ždrela. Tabor ce im ostati u uspomeni i po brojnim gostima, jer su ovog puta sa njima bili i izvidaci iz Francuske i Portugalije, kao i predstavnici odreda iz više mesta Srbije.

D. Ilic

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U OPŠTINI POŽAREVAC

MNOGO POSLA DO KRAJA GODINE

- Krajnje je vreme da se aktivnosti Fonda za zaštitu životne sredine tretiraju kao nezaobilazni programski sadržaji u sistemu održivog razvoja Opštine

Usvajanjem Statuta 20. aprila prošle godine na sednici Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, Opština Požarevac se svrstala u red opština koje organizovano i odgovorno brinu o životnoj sredini na svojoj teritoriji. Veliko kašnjenje oko statusnog organizovanja Fonda, konstituisanja radnih tela, ukljucenja Fonda u rebalans buxeta Opštine, kao i definisanja vlastitog buxeta, namece obavezu da se znatno efikasnije i sadržajnije realizuju planska opredeljenja i aktivnosti do kraja ove godine. Donošenje Smernica društveno-ekonomskih kretanja sa uputstvima za izradu buxeta opštine i svih korisnika prilika je da se menaxment Fonda (Upravni odbor-komisija-strucne službe Opštine) blagovremeno pripremi i preuzme niz poverenih zakonskih i drugih obaveza na planu upravljanja održivog razvoja životne sredine. U skladu sa tim je i sacinjen inicijalni Program rada Fonda za period juni-decembar 2007. godine.

U programu se pored ostalog potencira da ce se, pocev od juna pa do kraja septembra konstituisati radna tela i komisije Fonda, da ce se razmatrati Pravilnik o uslovima, merilima i kriterijumima korišcenja i podele sredstava Fonda, razmatrati inicijalni predlog konkursa za dodelu sredstava Fonda, obaviti pripreme za izradu Smernica plana Fonda za period od 2007. do 2012. u 2008...U periodu od juna do septembra obavice se i izbor programa po konkursu i javnom objavljivanju ishoda sa odgovarajucom dokumentacijom i saciniti izveštaji i programi rada komisija do kraja godine.

Od oktobra do decembra, kako je precizirano u Programu rada Upravnog odbora Fonda i njegovih radnih tela, bice usvojeni planski dokumenti Fonda i njihovo prosledivanje osnivacu i široj javnosti. U poslednjem tromesecju ove godine planira se i kandidovanje strateških projekata Fonda prema resornom Ministarstvu i drugim ministarstvima koja se bave ovom problematikom , asocijacijama i fondovima koji finansiraju projekte iz oblasti zaštite i unapredenja životne sredine. Krajem ove godine morace da se sprovede i institucionalna nadogradnja postojeceg sistema menaxmenta novim rešenjima, a sve i cilju efikasnijeg i sveobuhvatnijeg rada Fonda.

—Ne smemo dozvoliti da Upravni odbor sa radnim telima i strucnom službom radi “ad hok” i staticno, vec da se preko njega razgrana aktivnost na sprovodenju modela održivog razvoja Opštine Požarevac. Menaxment Fonda je glavni inicijator razvojnih, tekucih i akciono sanacionih programa koje osnivac treba da prihvati i ugradi u svoja dokumenta,a ne da to bude obrnuto. Vreme je da se radom fonda, bez zastoja, otkloni sve ono što je ovu oblast tretiralo iskljucivo kroz finansije, a ne kao programsku, sadržajnu neminovnost u sistemu održivog razvoja Opštine Požarevac, navodi se rezimeu i preporukama na kraju Programa rada Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine Opštine Požarevac.

S.E.

ZAVRŠENA ŽETVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

Na podrucju opštine Požarevca i Branicevskog okruga, završena je uspešno žetva.

Prema recima Stanislave Stankovic strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac, jesenas je zasejano oko 25.000 hiljade hektara pšenica,gde je prinos 3,5 tone, pod jecmom 5.000 hektara, a prinos je 4 tone i pod ostalim strnim žita 1.500, gde je bio prosek oko 4 tone po hektaru, što je u odnosu na prošlu godinu za desetak procenata manje.

Stanislave Stankovic, dalje istice da je cela zima bila sušna bez padavina i snežnih naslaga koje su prouzrokovale smanjen rod pšenice za deset do petnaest procenata i više u zavisnosti od podrucja.Kiša koja je pala krajem aprila i pocetkom maja pala je u poslednjem trenutku i pomogla da pšenica u fazi nalivanja stvori solidan rod iako je cele zime bilo dosta sušnog perioda, i izgledi su bili da ce ove godine biti mnogo manji prinos, ali ipak nije loše, moglo je i biti gore.

Prosecan rod u opštini krece se od 3.5 tone do 3.8 tone po hektaru. Osnovna ocena kvaliteta pšenice ove godine je sledeca: vlažnost 12.8% u proseku , hektolitarska težina kretala se od 82 do 84, prisustvo primesa kretalo se od 1- 4%, što pokazuje da nije toliko bilo korova u pšenicnim poljima, a cinjenica da je sa prijema i ove godine jedan broj punih prikolica vracen zbog glavnicavosti, govori da su proizvodaci, stisnuti besparicom i neodrživim disparitetima cena, koristili merkatilnu pšenicu iz ambara umesto semensku.Komercijalni kavalitet pšenice, sveukupno, sasvim zadovoljavajuci.Uz to, prve probe pokazuju da je thnološki kvalitet ovogodišnjeg zrna veoma dobar.To jesu preliminarni rezultati, ali s obzirom na to da su zadovoljavajuci i svi izgledi su da cemo ove godine imati dobro brašno, kako su nam rekli iz mlinarsko, pekarske kompanije “Žitostig”.

Pri poseti otkupa pšenice u “Žitostigu” sreli smo mladog poljoprivrednika Gorana Radovanovica iz Poljane koji nam je rekao, da je ove godine pod pšenicom imao 8 hektara sorte “Renesansa” i prinos od 4 tone po hetaru.Pšenicu je predao oko 70% Žitostigu za novac, a 10% za mineralna dubriva i repromaterijal, a ostatak je zadržao u svojem ambaru. Za narednu setvenu sezonu planira da istu površinu zaseje, a možda i malo manje, jer je cena kao i svake godine nedovoljna. - Nadamo se da ce obecana pomoc Vlade u vidu premija dati nadu da više zasejemo pod pšenicom.

D.Naumovic

SA SVECANOSTI NA KOPU " DRMNO" POVODOM POCETKA RADOVA NA MONTAŽI BAGERA SRs 2000

BAGER ZA VELIKU PROIZVODNJU

- Poceo da se ostvaruje projekat petog BTO sistema na površinskom kopu “Drmno”

- Na svecanosti je govorio i dr Vladimir Ðordevic, generalni direktor Elektroprivrede Srbije

Prošlog cetvrtka poceli su radovi na montaži rotornog bagera SRs 2000 h 32/ 5 cime je poceo da se ostvaruje projekat Peti BTO sistem na površinskom kopu “ Drmno”. Ukupna vrednost trenutno najvece investicije na srpskim rudnicima uglja iznosi oko 65 miliona evra, Nosilac posla je nemacka firma “ Takraf”, a znacajan udeo u svojstvu podizvodaca imaju i domace firme “ Goša montaža”, “ Goša Fom”, “ Kolubara- Metal” i kostolacki PRIM. Završetak montaže bagera planiran je za kraj 2008, a celokupnog sistema za 2009. godinu. Tim povodom na montažnom placu ovog kopa održana je prigodna svecanost kojoj su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije, Agencije za energetiku, Javnog preduzeca Elektroprivrede Srbije, poslovni partneri koji ucestvuju u ovom znacajnom projektu i predstavnici lokalne samouprave.

NAJVECA INVESTICIJA NA SRPSKIM RUDNICIMA

- Neobicno mi je drago da danas mogu da vas pozdravim na ovom mestu gde je današnji povod okupljanja pocetak montaže bagera koji bi u sklopu kompletnog BTO sistema trebao da donese Kostolcu toliko dugo ocekivano povecanje proizvodnje. Ovo je za Kostolac izuzetno znacajan dan jer ulazimo u jednu novu fazu, u fazu razvoja gde bi trebalo napokon da dodemo do dugo ocekivane cifre u proizvodnji uglja od 9, 5 miliona tona na godišnjem nivou. Potrajace ova montaža, završicemo je u roku, jedino što još mogu da kažem, a to je da smo mi u Kostolcu duboko zahvalni svim onim ljudima koji su omogucili da do ove investicije dode. Ona nije mala, vredna je oko 60 miliona evra, ali svaki dinar i svaku paru vraticemo mnogostruko. Zahvaljujem što ste došli danas da sa nama podelite ovu radost, rekao je pozdravljajuci goste Dragan Živkovic, direktor PD TE- KO Kostolac.

O znacaju petog BTO sistema za površinski kop “Drmno” i Elektroprivredu Srbije u celini, kao i o njenim razvojnim planovima, na svecanosti je govorio i Ðorde Mihajlovic, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

- Danas smo se na ovom mestu okupili da bi na svecani nacin obeležili pocetak radova na montaži rotornog bagera SRs 2000 za uspostavljanje novog, petog BTO sistema koji ce biti angažovan na otkopavanju jalovine na polju “ Drmno”. Sa njegovim puštanjem u rad, planirano je da to krene 2009. godine, postici ce se željeni kapacitet od 9. miliona tona uglja godišnje, odnosno povecanje proizvodnje koje omogucuje realizaciju instalisane snage kostolackih termoelektrana od oko 1. 000 megavata. Na taj nacin ce se nadoknaditi nedostatak uglja sa kopova “ Cirikovac” i “ Klenovnik” koji postepeno obustavljaju proizvodnju. Realizacija petog jalovinskog sistema na “ Drmnu” je trenutno najveca investicija u srpskom energetskom ugljarstvu, negde oko 58 miliona evra. Aktivnosti vezane za razvijanje projekata “ Kolubara B”, preseljenje naselja Vreoci u kolubarskom basenu radi širenja “ Polja D”, studija maksimalnog korišcenja hidro potencijala reke Drine u saradnji sa Republikom Srpskom, samo su neke od primera aktivne razvojne politike Javnog preduzeca Elektroprivreda Srbije. Ova politika ima punu podršku Vlade Srbije, jer vodi jacanju liderske pozicije srpske elektroprivrede u regionu jugoistocne Evrope. Ovom prilikom treba još jedanput ponoviti da Ministarstvo rudarstva i energetike takode snažno podržava sve aktivnosti na korišcenju elektricne energije iz alternativnih energetskih izvora. Treba ocekivati da ce u nekoliko narednih godina, prevashodno ucešcem privatnog kapitala proizvodnja iz ovih izvora biti u znacajnom uzletu. Na kraju, ocekujem da ce nemacka firma “ Takraf” kao nosilac posla, kao i domaci podizvodaci “ Goša montaža”, “ Goša Fom”, “ Kolubara- Metal” i kostolacki PRIM kvalitetno i na vreme obaviti posao oko montaže bagera, naglasio je Mihajlovic.

PETI- PUTOKAZ ŠESTOM BTO SISTEMU

Privredno društvo “ Termoelektrane i kopovi Kostolac” poslednjih nekoliko godina beleži sve znacajnije rezultate, kako na organizacionom, tako i na proizvodnim i investicionim planovima o cemu je govorio dr Vladimir Ðordevic, generalni direktor EPS- a.

- Izuzetno mi je drago da danas prisustvujemo dogadaju koji obeležava pocetak dalje, znacajnije uzlazne putanje kopova “ Kostolac”, a samim tim i Privrednog društva za proizvodnju elektricne energije i uglja u Kostolcu. Ovaj dogadaj je kruna poteza koje smo radili zajedno u proteklih nekoliko godina. Želim da podsetim da smo pre šest- sedam godina ovde proizvodili nešto malo preko cetiri miliona tona uglja, sada smo blizu sedam. Imali smo i stalne probleme sa termo blokovima koji se nalaze na ovoj lokaciji, danas tih problema više nemamo. Zajedno smo na pametan i promišljen nacin uradili teške poteze kao što su bili restrukturiranje i neki slicni potezi koje smo radili u proteklih par godina. Ono što je bitno da znamo, a to je da je Elektroprivreda Srbije prakticno u razvojne projekte mimo redovnog održavanja, mimo plata i ostalih standardnih aktivnosti, u prošloj 2006. godini potpisala ugovore u vrednosti oko sto miliona evra za Kostolac. To su bili kapitalni remont bloka “ A 2”, revitalizacija bloka “ A 1” koji je nedavno pušten u pogon, i naravno, kada ima mnogo termo kapaciteta koji su dobro utrenirani, koji mnogo proizvode, uvek fali ugalj. Zbog toga je odluceno da se krene u ovaj projekat kako bi kopovi “ Kostolac”, odnosno “ Drmno”, izašli na traženi kapacitet od 9 miliona tona. Ta investicija od 65 miliona evra koja se radi iz sopstvenih sredstava EPS- a, što je i prvi veliki projekat koji radimo iz sopstvenih sredstava, to znaci da smo stali na noge i više ne zavisimo od kreditnih linija i pomoci, stabilno snažno i brzo gazimo dalje, je znak poverenja svih nas u kopove “ Kostolac” i prakticno znak našeg opredeljenja za proizvodnju elektricne energije iz uglja u ovom regionu. Ono što smatram je da ce uspešan završetak ovog projekta i puštanje petog sistema u “ Drmnu”, biti dobar putokaz i dobro opravdanje za ulazak u šesti sistem na ovom kopu i povecanje proizvodnje u narednim godinama sa devet na dvanaest miliona tona uglja, što otvara put razmišljanjima o novim proizvodnim kapacitetima za elektricnu energiju na ovoj lokaciji. Ono što bih želeo da naglasim, da je nacin izvršenja ovog projekta prakticno finansiranje iz sopstvenih sredstava EPS- a pokazuje da je takav nacin finansiranje najbrži, da je za Elektroprivredu Srbije kada se sve sabere i oduzme, najjeftiniji. Ono što je jako bitno, ovakvim nacinom finansiranja ispunjavamo i našu obavezu prema društvu, a to je podrška srpskoj industriji. Iako su na dva od ova cetri ugovora koje prakticno imamo za ovaj sistem nosioci strani partneri, bitno je naglasiti da od ovih 65 miliona evra izmedu 50 i 60 posto ce uraditi domace firme. Želim da podsetim da su znacajni podizvodaci na ovom bageru domace firme, da su znacajni podizvodaci na odlagacu takode domace firme, da je nosilac posla na trakama koje su vredne 31 milion evra “ Goša Fom”, i da je domaca firma “Minel ABS” dobila pre neki dan elektroopremu tako da prakticno 50 do 60 posto vrednosti ovog projekta ce ostati u Srbiji. Na taj nacin mi podržavamo domacu industriju i razvijamo našu Republiku. Na kraju želeo bih da svima nama poželim puno ovako lepih trenutaka, jer samo sa takvim trenucima i ovakvim projektima možemo da budemo ponovo velika i snažna elektroprivreda, porucio je generalni direktor Elektroprivrede Srbije.

Mahanjem zastavicom kranisti koji je spustio deo gusenice bagera, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Ðorde Mihajlovic svecano je oznacio pocetak radova na montaži bagera SRs 2000 h 32/ 5.

M. K.

U NOVOOTVORENOJ BANJI „ŽDRELO” NEMIO INCIDENT

STRUJA ZATVORILA BANJU

Kupajuci se u manjem bazenu banje Ždrelo, troclanu porodicu Mehmedovic iz Petrovca zadesio je strujni udar, bar po izjavama nadležnih službi i samih clanova porodice, dok odgovorni iz banje tvrde da do stujnog udara nije došlo. Sreca je da za sada, ozbiljnijih posledica nema i da se sve dobro završilo, ali je banja privremeno zatvorena za posetioce.

Evo šta je petrovackoj lokalnoj televiziji „Mlava medija” izjavio Zulfa Mehmedovic (1964) posle izlaska iz bolnice gde je proveo tri dana: „ Posle napornog dana u petak 6. jula oko 17 sati sa porodicom sam krenuo do banje da se osvežim. Nakon 15 minuta kupanja osetio sam taj strujni udar i mislio sam da ne mogu da ostanem živ i posle nekoliko sekundi izgubio sam svest i više se nicega ne secam. Kako pricaju, posle dva, tri minuta izvadili su me iz bazena i tu mi pružili prvu pomoc i preneli me u bolnicu. Ali moja supruga najbolje zna šta se desilo, jer je bila pored mene. Sada mi je mnogo bolje, ali sam umoran i preplašen. U jednom ternutku sam pomislio da cemo svi poginuti. Ovo što se nama desilo nikome ne bih poželeo”.

NJegova supruga Marija, koja je prošla sa manjim posledicama i nije zadržana u bolnici kaže: „ Ušli smo u manji bazen i tamo proveli desetak minuta. Neki covek je pitao zašto ne rade masažeri, a cula sam odgovor, od verovatno zaposlenih, da nema struje. Sela sam da se odmorim, jedan broj dece je izašao i ostali smo mi i jedna starija žena. Odjednom je pocelo nešto da me trese i koci i ja sam nakratko izgubila svest. Brzo sam se osvestila i primetila da mi se sin i dalje kupa, srecom imao je gumu i „mišice” oko ruku, dok sam supruga spazila kako leži na dnu bazena. Odmah sam pozvala pomoc, bacili su mi neko crevo, ali je srecom suprug sam isplivao na površinu i tako smo ga izvukli napolje. Tu mu je pružena prva pomoc, hitna pomoc je brzo stigla i posle intervencije preneti smo u bolnicu. Srecom detetu nije bilo ništa, rekao mi je da je osetio samo malo peckanje, baš kao i žena koja je bila sa nama u bazenu. Suprug je smešten na internom odeljenju, prvo u šok sobi gde je bio 48 sati zbog srcanih smetnji. Brzo je došla i policija, mi smo dali izjave, a kasnije nas je posetio i vlasnik banje, jer se interesovao za naše stanje. NJemu sam takode ispricala šta se desilo”.

Vlasnik banje „Ždrelo” Dragiša Milojevic je izjavio lokalnim medijima: „ Mi radimo od 27.10.2006. godine bez ikakvih problema. Imali smo otpor, ali nismo ocekivali da cemo naici na ovoliko problematicnih stvari, jer smo smatrali da ova banja treba da proradi u najboljem svetlu. Ona se vec procula i kod nas i u svetu. Naravno pocela su razna podmetanja, prvo su nam zatvarali vodu, zatim vec duže vreme jurimo papire za legalizaciju i dozvole za dovod struje, jer ovo je jedina banja u Srbiji koja nema struju, telefon i vodu. U petak se desio pomenuti dogadaj, prijavio je gradanin da ga je peckala struja. U bazenu je bilo dvadeset kupaca i jedno dete. Bazen je povezan sa vodom i sa drugim vecim bazenom i sa samim izvorom pored puta, gde se takode kupaju posetioci. Vlast je ucinila svoje, možda se nekome nije svidelo da ovo proradi i da je trebalo da voda otice kao i u prethodnih 17 godina u nepovrat. Od subote banja je zatvorena. Tu su pristigle komisije koje ce ispitati šta se desilo i baš bih voleo da saznam pravu istinu, ali mi nisu dozvolili da uvidaju prisustvuju i naši strucnjaci. Mi imamo dokumenta da je sve to strucna komisija pregledala i primila taj objekat, a videcemo dalje šta ce biti”.

Zvanicnu izjavu dala je i direktor Zdravstvenog centra u Petrovcu Zorica Stojiljkovic Stolica: „Hitna služba dovezla je bracni par sa sumnjom da su povredeni od strujnog udara. Oni su pregledani u službi hitne pomoci, a suprug je prenesen na interno odeljenje gde je zadržan zbog srcanih tegoba. Zbog stabilnog stanja posle tri dana pušten je kuci. Šta je razlog njegovih tegoba reci ce zvanicni sudski organi koji su za to zaduženi. Mi kao zdravstveni radnici, možemo da kažemo da se covek sada dobro oseca i da ide oporavljen kuci”.

Politicku dimenziju ovog nemilog dogadaja dalo je i saopštenje Opštinskog odbora Demokratske stranke u Petrovcu koje osuduje opštinsku vlast i traži odgovornost najviših funkcionera opštine. Posle nekoliko dana oglasila se i Skupština opštine Petrovac odgovorom na ovo saopštenje: „ U cilju objektivnog obaveštavanja javnosti iznosimo sledece cinjenice: Dana 06.06. 2006. godine u zakonom predvidenom roku, podnet je zahtev Opštinskoj upravi opštine Petrovac na ime Milojevic Dragiša iz Ostrikovca za izdavanje odobrenja za gradnju - legalizaciju poslovnih objekata restorana, otvorenih bazena i pomocnog objekta sagradenih bez prethodno pribavljenog odobrenja za gradnju i upotrebne dozvole na kp. Br. 3215 KO Ždrelo u Ždrelu.

Dana 18.09.2006. godine Odeljenje za privredu, imovinsko - pravne poslove i urbanizam izdalo je obaveštenje o uslovima za izdavanje odobrenja za gradnju - legalizaciju poslovnih objekata - restorana i otvorenih bazena i pomocnog objekta, sagradenih bez prethodno pribavljenog odobrenja za gradnju i upotrebne dozvole na kp.br. 3215 KO Ždrelo u Ždrelu pod brojem 350 - 194/06 -01 od 18.09. 2006. godine, a na osnovu clana 160. stav 3 i clana 161 stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji na ime Milojevic Dragiše iz Ostrikovaca.

Dana 17.04.2007. godine pod brojem 351-55/07 je podnet zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu izgradenih objekata (legalizacija) za pomenute objekte na ime Dragiše Milojevica po obaveštenju o uslovima za izdavanje odobrenja za gradnju na osnovu clana 160. stav 3 i 161 stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji pod brojem 350 - 194/06-01 od 18.09 2006 godine.

Pomenuti objekti nisu legalizovani, niti je izdata upotrebna dozvola, jer investitor nije pribavio potrebnu dokumentaciju predvidenu clanoom 161. stav 1. i stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Usvajanjem Zakona o privrednim društvima od 22.11.2004. godine prestale su da važe odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima koje se odnose na neophodnost pribavljenja mišljenja nadležnih ispekcija o ispunjenosti minimalno - tehnickih uslova za obavljanje delatnosti pre podnošenja zahteva za registraciju, kao i sam nacin registrovanja privrednih subjekata.

Pomenutim zakonom o privrednim društvima utvrdeno je da registrovanje privrednih subjekata ( radnje i preduzeca) vrši Republicka agencija za privredne subjekte i za isto nisu potrebna rešenja nadležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti minimalno - tehnickih uslova za obavljanje uslužnih i ugostiteljskih usluga. Po otpocinjanju obavljanja delatnosti, inspekcijske službe, svaka iz svoje nadležnosti obavlja kontrolu u toku redovnog postupka rada.

U konkretnom slucaju objekat „Banja Ždrelo” radi u okviru preduzeca „Voda Sindelic” DOO Ždrelo, osnivaca Milojevic Milana iz Ostrikovca, SO Cuprija, registrovanog 22.05.2006. godine i na osnovu registracionog akta Agencije za privredne registre, zavedenim u registru za privredne subjekte pod brojem bp.260927/07 od 15. 01. 2007. godine.

Kontrolu rada pomenutog objekta vrše: Republicka turisticka inspekcija, Republicka sanitarna inspekcija, Republicka inspekcija rada, Republicka rudarska inspekcija, Republicka poreska uprava i Opštinska inspekcija za zaštitu životne sredine.

Lokalna samouprava nije, niti je mogla da izda „nelegalne dozvole za rad” pa ne može ni da donese odluku o zatvaranju pomenutog objekta”, kaže se u saopštenju Skupštine opštine.

Na kraju recimo da ce o tome ko je kriv i šta se stvarno desilo, reci nadležni pravosudni organi. A da li je do ovoga trebalo da dode i da se u jeku turisticke sezone zatvara banja, koja je nosilac turistickog razvoja opštine Petrovac, prosudite sami.

D.Ilic

HALO 92

U bazenu banje “Ždrelo”, u naselju Ždrelo, 06. 07. 2007. godine oko 18,30 casova, prema konstataciji nadležnih u Domu zdravlja Petrovac, teške telesne povrede nastale usled strujnog udara prilikom kupanja u bazenu banje, zadobili su Zulfa M. (1964) i njegova supruga Marija K. (1962) oboje iz Petrovca, dok je njihov sin neozleden. Povrede su konstatovane u vidu gubitka svesti i poremecaja srcanog ritma. Povredeni Zulfa zadržan je na internom odeljenju i nalaze se van životne opasnosti, dok je njegova supruga, nakon ukazane lekarske pomoci puštena na kucno lecenje.

Na lice mesta izašli su zamenik Opštinskog javnog tužioca u Petrovcu, istražni sudija Opštinskog suda u Petrovcu, strucna lica “Elektrodistribucije” Požarevac i uvidajna ekipa Policijske uprave Požarevac, koja je nakon završenog uvidaja konstatovala da su zaštitne sklopke na zaštitnim ormarima neispravne kao i zaštitne sklopke na razdvojnoj kutiji glavnog agregata i da na razvodnom ormaru za bazen nije bio prikljucen glavni kabal za uzemljenje.

Protiv odgovornih lica preduzece se zakonom predvidene mere i radnje.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

BORIVOJE JOVANOVIC, BORA BEKA - PENZIONER

KOSTOLAC, GRAD KOJI ODUMIRE

Borivoje Jovanovic, poznatiji po nadimku Bora Beka, nekadašnji celnik MZ Kostolac, dugogodišnji rukovodilac u tadašnjem Kombinatu, istaknuti spor-tski radnik, danas svoje penzionerske dane provodi u “kucnom kabinetu”, gde okružen plaketama, peharima i diplomama, prebira po uspomenama, cita i piše knjigu “Kostolac- grad koji odumire”.

Roden je 1930. godine, a ceo radni vek Bora je proveo u Kostolcu, gde je došao kao fudbaler, ubrzo se zaposlivši u Kombinatu, gde je, kako sam kaže, brzo “avanzovao” od mesta pripravnika u staroj Direkciji do direktora radne zajednice, rukovodioca za opšte poslove i kadrove 1992. godine sa mesta savetnika generalnog direktora odlazi u penziju. ...

Onaj, njemu draži deo životnog veka proveo je sa sportskim društvom “Rudar” gde je, kako kaže, bio sve, sem blagajnik. Najpre igrac fudbalskog kluba, zatim trener, sekretar pa predsednik. Danas radi na monografiji sportskog društva “Rudar”, gde je bio aktivan cetrdeset godina. Iz tog vremena nosi i najviše sportsko zvanje - zaslužni sportski radnik Jugoslavije. Uz to , kao najdraže, istice i pehar koji su mu naknadno, sedamdesetih godina, doneli požarevacki šahisti kao nagradu za priznanje koje je dobio 1948. godine, kada pehari nisu bili uobicajene nagrade. Te godine Bora je postao prvi opštinski šahovski prvak.

Ovog Kostolcanina “po cuvenju” znaju gotovo sve generacije. Kaže da mu se svojevremeno to obijalo o glavu. Ne znam kako sam uspevao da se “održim” tako dugo. Potrebe su bile velike , a mogucnosti skromne, kaže, i dodaje:

- Sve što sam radio, radio sam kao za sebe. Društven sam, mnogo volim ljude. Zato sam dvadeset i tri puta kum na vencanju. Poznato je da sam jedan od retkih rukovodilaca koji je uvek jeo u menzi. Nije dobro biti jako popularan. Bitno je da imaš i kritizere koji bi te terali da budeš mudriji. Mene poznaju mnogi jer sam se bavio poslovima vezanim za život ljudi, zapo-šljavanjem, stambenim pitanjima, obrazovanjem.

U vreme dok je rukovodio mesnom zajednicom ideja o Opštini Kostolac bila je nadomak ostvarenja.

- Bio sam zalju-bljenik u Kostolac i smatrao da Požarevac nema korektan odnos prema Kostolcu. Kostolac je imao sve uslove da postane opština. Zato sam pisao elaborate, pisma, sprovodio referendum . Sve te i mnoge druge, do sada neobjavljene stvari bice sakupljene u knjizi koju pišem “Kostolac, grad koji odumire”. Tu ce biti obradeni svi odnosi koji su postojali i postoje na relaciji Republika, Okrug, Opština, Mesna zajednica. Mislim da ce biti interesantno procitati šta smo mi dobijali, a šta su nam oduzimali.

Današnje vreme ne razume i upotrebljavajuci poznatu narodnu izreku koja opisuje moral u politici kaže da sada nikada ne bi u nju ušao.

- Politika možda donosi funkciju. Funkcija trenutno donosi moc, ali ne i znanje. To funkcija ne može da donese.

T.R.S.

GENERALNIM PLANOM VODOSNABDEVANJA OPŠTINE

NAJVECE IZVORIŠTE U KOSTOLCU

Predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic posetu opštinskog rukovodstva Kostolcu iskoristio je da najavi nedavno završen generalni plan vodosnabdevanja Opštine, koji bi danas trebalo da bude prezentovan u opštinskom zdanju.

Ovaj plan interesentan je za Kostolac iz razloga što je ovaj grad predviden kao mesto u kome bi trebalo da se nalazi jedno od dva izvorišta. Kao prvo, predvideno je postojece izvorište, "Kljuc" , dok bi se drugo, vece, nalazilo izmedu Kostolca i Ostrova, gde bi trebalo da se naprave bunari i fabrika za preradu vode ciji bi kapacitet bio 400 litara vode u sekundi.

Na najvišoj koti u Kostolcu predvideno je pravljenje rezervoara odakle bi voda odlazila u sela.

Kao rezerva ostalo bi izvorište "Lovac" sa oko 50 i "Meminac" sa oko 30 litara vode u sekundi, rekao je Grubetic.

Generalni plan vodosnabdevanja, koji je uradio Institut "Jaroslav Cerni" iz Beograda, bice nakon prezentacije stavljen na javni uvid.

T.R.S.

CRKVA SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA U KOSTOLCU

PETO PETROVDANSKO KRŠTENJE

Aleksandar Mihailovic, novokostolacki paroh na Petrovdan je u Kostolcu obavio masovno krštenje. Petrovdan je izabran za praznik na koji se obavlja krštenje, jer sem toga što je letnji praznik, to je i kraj posta, kojim se zainteresovani pripremaju za ovaj sveti cin.

Prvi deo krštenja obavljen je na Dunavcu a zatim je u Crkvi svetog Maksima Ispovednika održana sveta liturgija i pricest. Ovo je peto masovno krštenje u Kostolcu.

- Dar božiji je što imamo reku u našoj parohiji, pa smo iskoristili mogucnost da krštavamo narod u reci. Samo krštenje je uclanjenje u crkvu, ponovno rodenje, neka vrsta inicijacije ili posvecenja u Hrista, pocetak života na novim osnovama, ne po telu , krvi , rodu, vec po duhu svetome, slobodi i ljubavi. Krštenja su vezana za svetu liturgiju i imaju saborni karakter. Nisu samo individualni cin, stvar pojedinca, vec i crkve. Na ovaj nacin se crkva upotpunjuje, dobija nove clanove, zida se...

U Požarevcu,tradicionalno, masovno krštenje na Veliku Subotu obavlja Vladika branicevski.

T.R.S.

EKOLOŠKO DRUŠTVO "ZORA" KOSTOLAC

DVA PUTA PRVI

“Zanimljiva ekologija” naziv je zabavnog takmicenja održanog 30.juna u Beogradu, na kome su ucestvovala deca iz nekoliko srpskih gradova.

Kostolacki mališani, clanovi Ekološkog društva “Zora” Kostolac, pokazali su svojim vršnjacima da su svesni znacaja ocuvanja životne sredine, uprkos zagadenju u kome žive, osvojivši prvo mesto sa maksimalnih deset poena.

U organizaciji Direkcije za vode Beograda, kancelarije Ekološkog foruma Dunava i Ministarstva za šumarstvo i vodoprivredu, mladi ekolozi pokazali su znanje iz oblasti energetske efikasnosti, biodiverziteta i reciklaže.

Deca su se nakon takmicenja družila sa glumcima i pevacima, a popodne su provela na Kalemegdanu gde su na takmicenju sa istom temom, ekologijom, ponovo osvojila prvo i drugo mesto.

T.R.S.

KULTURNO LETO U KOSTOLCU

OTVORILA “ASKA I VUK”

Letnji program Centra za kulturu Požarevac i Televizije “In” , koji nosi naziv “Pod sjajem zvezda 2007- zabavi se, covece”, uz saradnju GMZ Kostolac poceo je u nedelju i u Kostolcu. Predstava za decu “Aska i Vuk” trebalo je da otvori Program u sredu ali, je zbog lošeg vremena pomerena za nedelju. Gradski trg bio je mali da prihvati sve kostolacke mališane i njihove roditelje koji su sa oduševljenjem docekali ideju o kostolackom kulturnom letu. Sutra se na istom mestu ocekuje svirka a povodom gradske slave, Sv. Prokopija, 21. jula nastupice lokalni bendovi. Poslednjeg dana jula bice prireden Talk shonj Milenka Zablacanskog i Srdana Jovanovica. Avgust je rezervisan za xez, nastup hora i rok koncert...

T.R.S.

VELIKO GRADIŠTE- SASTANAK TROJICE MINISTARA VLADE RS SA PREDSEDNICIMA BRANICEVSKIH I PODUNAVSKIH OPŠTINA

UDRUŽENI NAPORI VLADE I OPŠTINA

- Dogovoreno osnivanje Regionalne razvojne agencije.

- Opštine da predaju projekte do 1. novembra.

Trojica ministara Vlade Republike Srbije, ministar eknomije i regionalnog razvoja, Mladan Dinkic, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slobodan Milosavljevic, i ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan, Dragan Ðilas, sastali su se prošlog petka u Velikom Gradištu sa predsednicima opština Branicevskog okruga, i dve Podunavske opštine, Kladova i Majdanpeka.

Razgovaralo se o projektima regionalnog razvoja, turizma i poljoprivrede, koji se realizuju iz sredstava Nacionalnog investicionog pana. Nakon sastanka u zdanju opštine Veliko Gradište, domacin ovog okupljanja, predsenik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, sa saradnicima, poveo je ministre u obilazak novoizgradenog vodotornja, finansiranog sredstvima NIP- a, a u okviru projekta izgradnje vodovoda i sekundarne kanalizacione mreže u lokalnoj komunalnoj infrastrukturi, kao i turisticko- rekreativnog kompleksa na Srebrnom jezeru, na kojem ce biti izgradeni hoteli sa kongresnim, rekreacionim i sportskim sadržajima po svetskim standardima.

Nova radna mesta

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja RS, Mladan Dinkic, prilikom obilaska Velikog Gradišta, istakao je da je namera da se što pre završi projekat cišcenja Srebrnog jezera, koji je jako važan, ne samo za Veliko Gradište, vec i za celo donje Podunavlje. Finansijska sredstva avansno su prebacena na racun izvodaca radova i ocekuje se da Srbijavode daju saglasnost, kako bi se sa radovima moglo i poceti.

Osim toga, nakon razgovora sa predsednicima opština Veliko Gradište, Požarevac, Golubac, Malo Crnice, Žabari, Petrovac, Kucevo. Žagubica, Kladovo i Majdanpek, Mladan Dinkic je istakao važnost otvaranje novih radnih mesta, kao i, s tim ciljem, osnivanje Regionalne razvojne agencije, zakljucivši i to da preduzetnici u ovom delu Srbije nisu dovoljno aktivni:

-Prioritet u Branicevskom okrugu bice zapošljavanje. Da bismo što više ljudi za-poslili potrebno je da imamo dobru koordinaciju sa opštinama i zato sam apelovao na sve predsednike opština da se hitno formira jedna Regio-nalna razvojna agencija, poput primera u drugim okruzima. Dobio sam uveravanja da ce to biti vrlo brzo ucinjeno. Ona je potrebna kako bi se bolje koordinirala sva podsticajna sredstva, koja imamo na republickom nivou, sa konkretnim potrebama na lokalnom nivou. Sa druge strane, primetili smo da ne postoji dovoljna aktivnost preduzetnika, posmatrano u odnosu na druge krajeve naše zemlje, i mi cemo biti spremni da pomognemo sredstvima, ali i obukom, jer jedino kroz zapošljavanje možemo da obezbedimo da ljudi ostaju ovde.

Ministar Mladan Dinkic ukazao je i na dva nacionalna turisticka prioriteta, koji ce bitno uticati na buduci razvoj opština Bra-nicevskog okruga:

-Što se tice turizma, smatramo da postoje dva nacionalna prioriteta. Prvo, to je Dunav i, u vezi sa tim, do kraja septembra bice završen Master plan za razvoj turisticke ponude na donjem Podunavlju, a drugi je Master plan za razvoj Kucevskih planina. Bice to dva plana kojima se moraju prilagoditi prostorni planovi opština, detaljni urabisticki planovi, a, zatim, sledi i plansko traženje investitora koji ce ulagati u izgranju objekata, dok ce država podržavati infrastrukturne projekte.

Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan, Dragan Ðilas, takode je govorio o problemu nezaposlenosti:

-U celom regionu smo ustanovili da ima dosta projekata koji se rade, ali da ih je jako malo koji se ticu otvaranja novih radnih mesta. Otuda, tražili smo od predsednika opština da osim infrastrukturnih projekata predlažu i one koji ce zaposliti ljude, koje možemo da finansiramo. Možemo mi da sredimo i škole, puteve, bolnoce.., ali ako gradani ne rade, nemaju posao, sve to nedovoljno vredi. Upravo to je ideja Nacionalnog investicionog plana za sledecu godinu, da svi zajedno radimo na tome da otvorimo nova radna mesta. Najpre da sacekamo da produ lokalni izbori, da produ kampanje, i da zatim u sledece tri godine intenzivno radimo. I, mogu da garantujem da i jedan projekat koji je namenjen tome da se pred izbore sakupe glasovi sigurno nece proci i, ovim putem, porucujem predsednicima svih opština da daju projekte koji ce trajati više godina.

Inace, Dragan Ðilas je ove razgovore u celini ocenio vrlo korisnim, istakavši:

-Sastali smo se sa prestavnicima opština iz Branicevskog i Podunavskog okruga iz više razloga, najpre ne bismo li kao Vlada RS radili zajedno, udruženo, timski, u želji da predsednicima opština odgovorimo na konkretna pitanja, od interesa za te opštine, ali i kako bismo od njih dobili potrebne informacije o razlicitim problemima. Što se Nacionalnog investicionog plana tice, meni je bilo drago da vidim desetak predsednika opština koji pripadaju svim strankama, koje su u parlamentu Srbije, i da apelujem na njih da pocnu što pre da prave predloge projekata za sledecu godinu, zato što mi 1. novembra vec moramo da imamo predlog buxeta za sledecu godinu. Cilj je da gradimo što više i rešavamo probleme sa kojima se opštine suocavaju.

ISKORISTITI POSTOJECE POTENCIJALE

Veliko Gradište je izgradnjom vodotornja, koji su ministri sa prvim covekom ove opštine obišli, osiguralo kvalitetno vodosnabdevanje svojih gradana, ciji je znacaj istakao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slobodan Mi-losavljevic:

-Kvalitetno vodosnabdevanje stanovništva u Srbiji jedan je od prioriteta za naredni period zato što je voda resurs kojim raspolažemo, ali ne upravljamo na najbolji nacin. Puno je opština i gradova u Srbiji koji nemaju kvalitetno vodosnabdevanje i meni je drago što Veliko Gradište ovim projektom, koji je finansiran iz NIP- a i opštinskog buxeta, obezbedilo kvalitetno snabdevanje gradana pijacom vodom, ukazavši zatim na postojece poljoprivredne potencijale ovog kraja:

-Poljoprivreda je jedan od znacajnih resursa i potencijala Branicevskog okruga, kao i citave Srbije. Razgovarali smo danas sa predsednicima opština o tome da njihove opštinske strategije ukljuce i prilagode onome što cemo raditi na nivou Republike Srbije. Pridru-žujem se sugestijama koje smo culi od ministra Dinkica da moraju da budu malo aktivniji. Mi naprosto imamo pojedine delove Srbije koji su gotovo hiperaktivni i njihovi predsednici opština i ljudi iz opštinskih veca su redovno prisutni u ministarstvima, a i njihovi privrednici, preduzetnici i poljoprivrednici su preduzimljiviji. Mi smo upravo tu vrstu energije danas, ovim sastankom, želeli da pokrenemo, da se za naredni buxet svi projekti dobro pripreme i iskoriste svi potencijali ovih opština radi poboljšanja kvaliteta života gradana. Cilj je da mnogo više komuniciramo i da zajednicki radimo na rešavanju problema, zakljucio je ministar Slobodan Milosavljevic.

Inace, ovom su sastanku, uz ministre Vlade Republike Srbije prisustvovali i državni sekretar za regionalni razvoj, Verica Kalanovic, pomocnik ministra sporta i omladine, Slaviša Zla-*tanovic, državni sekretar za turizam, Goran Petkovic, i savetnik ministra Mladan Ðordevic. Ispred opštine Veliko Gradište, uz predsednika Dragana Milica, i njegovog zamenika Zlatka Šulovica, u razgovorima su ucestvovali i predsednik Prinudnog veca opštine Veliko Gradište, Živoslav Lazic, zajedno sa LJiljanom Stevic i Dragišom Jovanovicem.

Iz Branicevskog okruga u Gradište su došli predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, predsednik opštine Golubac, Zoran Pajkic, predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Žabari, Živorad Nastic, predsednik opštine Petrovac, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic, i zamenik predsednika opštine Žagubica, Mile Novacikic, a iz Podunavskog regiona, u razgovorima su ucestvovali predsednik opštine Kladovo, Siniša Popovic, i predsednik opštine Majdanpek, Dragan Popovic.

PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE, DRAGAN MILIC

"ZAHVALNOST REPUBLICI NA POMOCI"

"Ovaj je vodotoranj, kapaciteta od 500 kubika, investicija koja je zajednicki finansirana iz programa NIP- a i iz buxeta opštine Veliko Gradište, odnosno, iz sredstava Direkcije za izgradnju opštine Veliko Gradište. Vrednost ove investicije je oko 30 miliona dinara, a finansirana je 50 posto iz sredstava Direkcije i 50 posto iz Nacionalnog investicionog plana. Još jednom zahvaljujem Republici na toj pomoci, jer je ovaj vodotoranj vrlo acajan za naš grad- istakao je predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, prilikom obilaska novosagradenog vodotornja.

A. Maksimovic

13. MUZICKI FESTIVAL CAREVCEVI DANI

Secajuci se slavnog Vlastimira Pavlovica Carevca, trinaestu godinu za redom, opština Veliko Gradište, predvodena Draganom Milicem, i Kulturni centar, na celu sa Nenadom Mihajlovicem- Gojom, od 18. do 20. jula, okupice u Velikom Gradištu violiniste iz cele Srbije.

Tri Carevceva dana, uz lokalnu samoupravu, finansiraju i sponzori, od kojih je i ove godine najveci “Silver lake kompany”, sa Slobodanom Vucicevicem.

Program Festivala

Trinaesti Carevcevi dani pocece u sredu, 18. jula, podnevnim otvaranjem izložbe Likovnog kluba Veliko Gradište, u kojem radi desetak akademskih slikara. U vecernjim casovima, domacin Festivala bice selo Carevac, rodno mesto Vlastimira Pavlovica Carevca, u kojem ce ovom slavnom umetniku biti položen venac. Zatim, sledi koncert Ansambla “V. P. Carevac” iz Velikog Gradišta, KUD- a “Car” iz Carevca, gostiju iz Rumunije, Ansambla “Rešicana” iz Rešice, i vokalnog soliste Baneta Stošica. Izborom najlepše Carevcanke, u kasnim vecernjim casovima, završice se prvi dan Festivala.

Zvanicno otvaranje 13. Carevcevih dana zakazano je za cetvrtak, u Gradskom parku Velikog Gradišta (19:30), gde ce Caru s poštovanjem besediti profesor dr Dragoslav Devic. Zatim se proslavljanje Carevcevog imena, njegovog dela i lika, nastavlja na Gradskom keju, uz svecanu besedu Branka Belobrka, koji je svojevremeno svirao sa velikanom Carevcem. I drugi dan Festivala završice se koncertom gostiju iz Rumunije, Ansambla “V. P. Carevac” iz V. Gradišta i KUD- a “Car” iz Carevca.

Poslednjeg dana, u petak, po tradiciji, održace se Okrugli sto (17 sati), koji ce voditi profesor dr Nikola Rackov. Medu ucesnicima bice i profesor dr Dragoslav Devic, naš najcuveniji etnomuzikolog, i Mirjana Drobac, muzicki urednik Radio Beograda. Tom ce prilikom biti predstavljeni radovi iz oblasti etnomuzikologije, u vezi sa Carevcevim danima, pod sloganima- “Carevac- korak dalje” i “Pisanje monografije o V. P. Carevcu”, koja ce biti zapoceta ove godine.

Zatim, od 20:30 sati, sledi išcekivano takmicenje violinista, na kojem ce ucestvovati deset violinista iz cele Srbije: Beograda, Kraljeva, Kragujevca, Valje-va... Predsednik žirija je Branko Belobrk.

Najboljeg violinistu 13. Carevcevih dana ocekuje bronzana statueta Carevca, rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevica iz Velikog Gradišta, i novcana nagrada od 50.000 dinara. Laureatu sledi i violina, izrade majstorke radionice Jana Nemceka iz Kovacice, graditelja gudackih instrumenata, a gost veceri bice poslednji laureat, prosla-vljeni Aleksandar Savic.

Bogato kulturno leto

I ovog su leta turisti “preplavili” Veliko Gradište, koji, osim u jezeru, uživaju i u raznovrsnom kulturno- umetnickom programu.

Tako je u nedelju, 15 jula, na poligonu malih sportova u Gradskom parku, prireden koncert xez muzicara Uroša Perica, rodom iz Gradišta. Narednih dana pocinju Carevcevi dani, a zatim sledi serija koncerata, sve do vašara, nakon kojeg dolaze Alaske veceri, u organizaciji Turisticke organizacije Veliko Gradište, a potom i Manifestacija pasulja gradištanca, druga za redom, kojom se “utvrduje” ovaj gradištanski brend, i danas poznat širom bivše Jugoslavije.

Uz sve to, u Kulturnom centru opštine Veliko Gradište odvija se i niz drugih aktivnosti... Samo u Folklornom ansamblu ucestvuje 200 dece, u cetiri starosne grupe. Uz to postoji i Narodni orkestar, zatim, Pozorište “Žanka Stokic”, sa dva ansambla, za odrasle i decu, koje je ove godine ostvarilo i dve premijere. Kulturni centar pod svojim krovom okuplja i Pevacku grupu “Gradištanke”, predvodenu Ankicom Ðenader, kao i balerine Baletskog studija “Fleks”, pod rukovodstvom LJiljane Spasic. Kada se sve to sabere, kroz Kulturni centar prode više od 350 mladih ljudi, na šta je kolektiv Kulturnog centra, predvoden direktorom Nenadom Mihajlovicem - Gojom, vrlo ponosan.

A. Maksimovic

CRVENI KRST POŽAREVAC - LETNJA KAMPANJA DOBROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI

NAJVIŠE DAVALACA U POŽAREVCU

U okviru letnje kampanje, Crveni krst Požarevac i republicki Institut za transfuziju krvi organizovali su prošlog ponedeljka i utorka akciju u kojoj je prikupljeno 110 jedinica dragocene tecnosti. Od 120 prijavljenih, na akciju je došlo 133, od toga 19 žena. Krv je prvi put dalo 14 dobrovoljnih davaoca, dok je iz zdravstvenih razloga 33 odbijeno.

- Ovo je kampanja koja se sprovodi po nalogu Ministarstva za zdravlje, Crvenog krsta Srbije i Instituta za transfuziju krvi sa ciljem da se obezbedi dovoljna kolicina krvi u ovom periodu kada je nestašica zaista velika, kako se ne bi odlagale hirurške i druge intervencije u zdravstvenim ustanovama, kaže tim povodom Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

- Jako mi je veliko zadovoljstvo da kažem da je današnja akcija pravi primer sprovodenja Nacionalnog programa obezbedenja dovoljne kolicine krvi i produkata od krvi, jer ovde su prisutni svi akteri koji su neophodni kao ucesnici u organizaciji akcije dobrovoljnog davanja krvi, izjavila je Ivana Rodic, šef odseka za motivaciju i regrutovanje dobrovoljnih davalaca krvi pri Institutu za transfuziju krvi, uz napomenu da je Požarevac postigao bolje rezultate od mnogo vecih gradova u Srbiji.

Medu tradicionalno brojnim dobrovoljnim davaocima krvi u cemu je Crveni krst Požarevac u samom vrhu Republike Srbije, ovog puta našli su se i pojedinci iz politickog, privrednog i društvenog života opštine Požarevac.

- Ovo je veoma važna stvar, ja pozivam sve Požarevljane i sve gradane Branicevskog okruga da redovno daju krv, jer našim sugradanima je potrebna pomoc, krvi nema dovoljno, porucio je Goran Petrovic, novi nacelnik Branicevskog okruga.

Prvog dana akcije za potrebe Opšte bolnice krv su dali i radnici Opštinske uprave, medu kojima i mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine.

- Znamo da je Srbija u velikim problemima kada je u pitanju krv, tako da je zaista neophodno da se cešce odazivamo ovakvim akcijama, kako bi se rešio ovaj problem koji traje duže vreme. Koristim ovu priliku da pozovem naše gradane da se u što vecem broju odazovu, vreme je odmora i povecanih rizika po zdravlje, tako da se nikada ne zna kome ce krv biti potrebna, apelovao je Blagojevic.

Najveci broj dobrovoljnih davalaca krvi pri Crvenom krstu Požarevac su radnici Privrednog društva TE- KO Kostolac kojima se ovog puta pridružio i njihov direktor, Dragan Živkovic.

- U zadnjih godinu dana u našoj firmi je tri puta organizovano dobrovoljno davanje krvi, zaposleni na kopovima i termoelektranama redovno se odazivaju ovakvim akcijama, evo nas i danas ovde, i kada god bude trebalo, porucio je Živkovic.

Akciji su se odazvali i Predrag Pajic, opštinski menayer, Saša Valjarevic, republicki poslanik, mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine Požarevac, dr Miodrag Ilic, direktor zdravstvenog centra i drugi.

M. K.

ZAPIS SA OBRONAKA HOMOLJA

RADI TRI POSLA ODJEDNOM

- Rumenka Nestorovic iz Neresnice nadomak Kuceva prede, cuva ovce i nosi dete na ledima

Žitelji Homolja poznati su kao vredni ljudi koji ne biraju poslove. Sposobni su cak i za retke i nesvakidašnje.

Rumenka Nestorovic iz sela Neresnice kod Kuceva ume ko od šale da odjednom radi tri posla: napasa ovce na livadi, prede i cuva dete na ledima.

“Ja radim to i znam i kako najbolje umem. Da znam da pevam imala bi i para i popularnost. Ali, ja sam žena sa sela i radim seoske poslove. Radimo da bi se živelo, a živi se nekako,sastavljamo kraj sa krajem”.

Rumenkim slucaj nije usamljen. Poput nje to isto rade i mnoge druge žene. Zvižd i Homolje jesu pasivni krajevi, još je u njima dosta siromaštva.

“Zna se da se u Srbiji malo radi. Efektivno, ne više od tri do cetiri sata. Ovde, u kucevackoj opštini radi se puno. Ne retko i celi dan. Nama je spas i izlaz samo raditi, raditi i raditi”, - veli direktor Doma kulture Kucevo diplomirani arheolog Jasmina Blagojevic.

S.R.

U POŽAREVCU OD 9. JULA

NOVA TELENOROVA PRODAVNICA

- Pre nego što se odluce za odredeni telefon, kupci, na licu mesta isprobavaju kvalitet proizvoda

U centru Požarevcu, u Lenjinovoj 3 prošlog ponedeljka svoju novu prodavnicu otvorio je Telenor, jedan od najvecih svetskih mobilnih operatera sa više od 123 miliona korisnika. Prodavnica je uredenu po konceptu koji ova kompanija uspešno primenjuje u svim zemljama u kojima posluje.

- Požarevacka prodavnica deo je lanca prodajnih objekata koji ova kompanija otvara širom Srbije a po oprobanom i uspešnom modelu primenjenom na svim tržištima sveta. Posetioci prodavnice ovde mogu da se informišu o svim uslugama Telenora kao i da isprobaju sve telefone, da ih dodirnu, cuju i vide i odluce se za ono što najviše odgovara njihovim potrebama, rekla je na otvaranju Ana Davico, predstavnica Telenora za medije.

Pošto se zahvalila gradanima Požarevca što su bili vrlo strpljivi i sacekali otvaranje prodavnice, Vesna Trifunovic, regionalni menaxer prodaje je istakla:

- Nalazite se u prodavnici u kojoj je sve lako i jednostavno jer se radi po koncepciji jedan, dva tri. To ustvari znaci da su vam potrebna samo tri koraka do potpunog zadovoljstva. Prvi korak je da pogledate šta ima od tarifnih paketa i da izaberete tarifni paket koji vam najviše odgovara. Sledeci potez je izbor modela telefonskih aparata i u zavisnosti od tarifnog paketa opredeljujete se za telefonski aparat. Nakon toga, nacinite treci korak i ceka vas “šlag na torti”, a to je tarifni dodatak koji omogucava svakom našem korisniku da individualno, samo za sebe kreira svoj tarifni paket tako što ce izabrati svoj omiljeni broj, poruku, internet, ili razgovore posle cetiri kada su jeftiniji. Ono što je jako interesantno za sve Telenorove prodavnice je to da nudimo “žive” telefone, znaci svaki naš korisnik pre kupovine može isprobati telefon, pogledati kako izgleda njegov ekran, proveriti kameru, zvuk, poslati poruku... Cilj nam je da našim korisnicima kupovina Telenorovih usluga i telefona bude i zabavna i informativna.

S.E.

U KUCEVU POCINJE REALIZACIJA ZNACAJNOG PROJEKTA

POVRATAK GASTARBAJTERA

U periodu od 20.jula do 11.avgusta 2007.godine u saradnji sa Art Linkom iz Beograda,Centrom za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’,i uz logisticku podršku Opštine Kucevo, u ovom gradu na Peku realizovace se projekat pod nazivom ,,Povratak gastarbajtera’’.

- Ovaj projekat sadrži niz edukativnih seminara sa lokalnim saradnicima iz oblasti umetnosti,kulture,ekologije,infarstrukture,industrije,ekonomije i turizma,kaže direktor Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ Kucevo, Jasmina Blagojevic.

Seminar je medunarodnog karaktera,jer pored naših ljudi sa podrucja Opštine Kucevo u dijaspori,ucešce je najavilo i 20-tak umetnika iz Amerike, Engleske, Holandije, Nemacke, Srbije...

- Cilj ovog projekta je da moje kolege umetnike privolimo da ulažu u ovaj kraj, ne samo u razvoju kulture,vec i u ostalim oblastima, a sve u interesu da Kucevo i Homolje dožive razvoj koji im pripada,dodaje kucevacki slikar Miodrag Nadlacki.

Ucesnici likovne kolonije ce ovde raditi u našem okruženju i predstavljace svoje stvaralaštvo, pokušavajuci tako da ostvare svoj autentican doživljaj na ovu temu o povratku gastarbajtera,rekla je Jasmina Blagojevic.

Ovaj projekat su podržali Turisticka organizacija Kucevo,Javno preduzece ,,Srbija šume’’-šumsko gazdinstvo ,,Severni Kucaj’’ Kucevo i Holandska ambasada u Beogradu. Generalno pokrovitelj projekta je Lokfeler Brothers Fund.

LJ.Nastasijevic

NOVA IZLOŽBENA POSTAVKA NARODNOG MUZEJA U POŽAREVCU U PRIPREMI

RIMSKA KUCA UNUTAR MUZEJA

U okviru projekta „Rimski put”, koji je donacija Evropske agencije za rekonsrukciju, Narodni muzej u Požarevcu dobice novu izložbenu postavku koja je posvecena, pre svega, eksponatima iz arheoloških zbirki, a narocito iz perioda rimskog grada Viminacijuma. Ovih dana završava se idejno rešenje jednog dela postavke.

- „Zamislili smo da se kroz ulaz u rimsku gradevinu koja ce biti improvizovana ude u jednu prostoriju koja na neki nacin predstavlja dnevni boravak Rimljana, sa puno svetla, gde je klasicno rimsko procelje, sa stubovima, frizovima i svim pratecim ukrasima koji su se nalazili u rimskim palatama. Zato smo i angažovali strucnjake, kako bi se od ostataka rimskih stubova napravile rekonstrukcije i eventualno jedne rimske gradevine koja je postojala na prostoru današnjeg Viminacijuma, tacnije palate bogatog rimskog aristokrate.”- kaže direktor Narodnog muzeja, Milorad Ðordevic i dodaje: -„ Posetioci ce moci da uživaju u prostoru, koji ce prakticno biti deo jedne rimske kuce sa svim predmetima koji su pripadali rimskoj ženi, rimskom vojniku, aristokrati, deci... Takva izložba imace i svoju multimedijalnu prezentaciju na digitalnom panou koji ce se nalaziti u jednom delu izložbene postavke, gde ce biti prezentovani i posebni trenuci arheoloških istraživanja koja na ovom prostoru traju decenijama. Trebalo bi ovom prilikom potsetiti da je jedan od velikih arheologa požarevackog Narodnog muzeja bio i Milan Pindic, koji je sada u penziji i mnoga arheološka istraživanja koja se ovih dana eksploatišu kao turisticke destinacije su otkrivena baš od strane naših arheologa, tako da se Muzej ponosi cinjenicom da su mnogi eksponati otkriveni zahvaljujuci takvom arheologu. Multimedijalna prezentacija predstavljace, pre svega, vizuelni doživljaj jednog rimskog grada, gde ce posetilac, preko slike i zvuka moci da doživi atmosferu i rimske vojske, onako kako je ona izgledala tokom jedne bitke, ili tokom svecanosti, a deo te prostorije koja ce biti adaptirana u rimskom duhu predstavljace rimsku trpezu za kojom sede patriciji sa svojim prijateljima iz istog staleža. Postavka podrazumeva i nešto veci prostor od postojeceg, ocekuje se iseljenje Istorijskog arhiva iz zgrade Narodnog muzeja, tako da cemo dobiti i njihove prostorije koje ce takode biti upotrebljene za novu izložbenu postavku, uz odredenu adaptaciju i tek tada cemo moci da koristimo i potkrovlje ove zgrade, koje je izuzetno veliko, za kancelarije, biblioteku...Ukoliko od Ministarstva kulture, ili od same Opštine dobijemo još sredstava, postoji idejno rešenje da se u dubini dvorišta muzeja napravi lapidarijum u koji cemo smestiti deo spomenika koji se sada nalaze u dvorištu i koji ce, u okviru pomenutog projekta biti zašticeni i rekonstruisani. Neophodno je, dakle, napraviti jedan objekat koji ce, sam po sebi, pretstavljati ponovo rimsku gradevinu. Za ovaj deo projekta predvidena su sredstava od oko 20 000 evra.”

Akademski vajari, Milan Stošic i Srdan Nedeljkovic trenutno rade na rekonstrukciji rimskih stubova koji ce biti deo postavke Narodnog muzeja. -„Saradnja sa Muzejom u Požarevcu pocela je pre oko godinu dana. Trenutno radimo na rekonstrukciji stubova, sa kapitelima, repliciranju velikog grba Viminacijuma i friza koji ce se nalaziti iznad stubova. Rekonstrukciju radimo na osnovu postojecih stubova, ili njihovih delova koji se nalaze u Muzeju u Požarevcu, kao i na osnovu crteža iz Gamzigrada i Efesa. U toku ja faza finog retuširanja, a sledi farbanje i patiniranje, posle cega ce stubovi dobiti finu gamu, približno originalnim stubovima. Završetak prvog dela rekonstrukcije ocekujemo do kraja nedelje. Idejni tvorac ideje o „rimskom prostoru" u Muzeju je arheolog Dragana Spasic, a mi se u svom radu rukovodimo njenim savetima."- kaže Milan Stošic.

L.L.

NARODNA BIBLIOTEKA U KUCEVU

CENTAR PISANE RECI

- Trenutno u rafovima Biblioteke preko 30 hiljada naslova -

- Do 20. jula u prostorijama Biblioteke ljubitelji knjige moci ce da se upoznaju sa delom i likom našeg velikog prosvetitelja Dositeja Obradovica, a povodom dvestote godišnjice njegovog dolaska u Beograd.

Jedna od najstarijih ustanova u kulturi Kuceva-Narodna biblioteka ,,Nikola Sikimic-Maksim’’ osnovana je daleke 1873.godine i danas predstavlja ,,umno razvice’’ u gradu na Peku i u Homolju. NJen tzv. Ustav,smatrao se jednim od najboljih u Srbiji. Prvi clanovi,njih 19.ostace poznati po tome što su prilikom uclanjenja položili dukat u Fond. Ostalo je zapisano da je citaonica pocela rad sa 18.Glasnika od Srpskog ucenog društva,sa nešto knjiga i ondašnjih novina.

- Knjižnica je tada radila veoma uspešno. Pauzirala je samo u doba ratova. Izvori prihoda bili su clanarine redovnih i pomocnih clanova,dobrovoljnih priloga i od tradicionalne novogodišnje zabave. Najveci pokrovitelj Knjižnice bio je apotekar Tomic,koji je pred pocetak Balkanskog rata kupio instrumente i osnovao ,,tamburašku družinu’’,prica direktorka biblioteke Violeta Ilic.

Danas je to savremena kulturna ustanova sa racunarom, internetom, katalozima...

- Biblioteka raspolaže knjižnim fondom od preko 30 hiljada naslova iz svih oblasti. Prati se izdavaštvo i trudimo se da svojim korisnicima,kojih ima oko 600,omogucimo dobru informisanost i mogucnost da u svakom trenutku dodu do željene knjige,istice Violeta i dodaje da poseduju zavidnu kolekciju starih knjiga koje je izdala SKZ u periodu od 1893.do 1911.godine i kasnije. U sklopu biblioteke postoje Decje odelenje, Odelenje za odrasle sa citaonicom i zavicajnim fondom.

Biblioteka je organizator raznih predavanja i književnih veceri.Nastoji da afirmiše srpske i lokalne autore i da im pruži mogucnost da svoje radove predstave široj publici.

- Od 09. do 20 jula ove godine u prostorijama Biblioteke naši citaoci i gradani moci ce da se upoznaju sa delom i likom našeg velikog prosvetitelja Dositeja Obradovica, a povodom dvestote godišnjice njegovog dolaska u Beograd. Tom prilikom imace mogucnost i da vide knjige koje su u posedu Biblioteke, a koje su izdate od strane Srpske književne zadruge u periodu od 1893.do 1911. godine,dodala je Vileta Ilic.

Ova kulturna ustanova u gradu na Peku do sada je ugostila mnoge afirmisane pisce kao što su Antonije Isakovic,Vida Ognjenovic,Jovan Radulovic,Mira Bobic Mojsilovic, Gradimir Stojkovic i drugi.

Kulturno umetnicko društvo Centra za kulturu “Valjko Dugoševic” iz Kuceva ucestvovalo je na Medunarodnom saboru folklora u Vitincu kod Despotovca. Odlazak kucevackih folkloraca na ovaj sabor omogucio je “Info-centar” iz Beca, sa kojim Centar za kulturu i opština Kucevo imaju dobro saradnju vec tri godine.

LJ.Nastasijevic

BATUŠA: “DANI SUNCOKRETA 2007”

TAMO GDE CVETA SUNCOKRET ŽUT…

Prošle godine zapoceta, i ove godine je na Petrovdan u Batuši održana manifestacija “Dani suncokreta”. U organizaciji Opštine Malo Crnice i Mesne zajednice Batuša, pod pokroviteljstvom Ministarstva za poljoprivredu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, okupila je na desetine odgajivaca ove industrijske kulture, vrhunske strucnjake Instituta za ratarstvo i povrtrstvo, Zavoda za poljoprivredu “Stig” Požarevac, predstavnike zemljoradnickih zadruga i organizacija koje saraduju sa poljoprivrednim proizvodacima.

Batuša, pionir u gajenju suncokreta na podrucju Stiga, od prošlogodišnjeg Petrovdana zvanicno proglašena za “Selo suncokreta”, i ove godine uzgaja suncokret na oko 200 hektara. Vec tradicionalno, organizator proizvodnje je preduzece “Stokic Agrar” Požarevac, ciji je vlasnik Ratomir Stokic pre 25 godina prvi u selu i široj okolini, posred njiva sa pšenicom i kukuruzom, zasejao suncokret.

Citav Stig danas seje oko 2.000 hektara suncokreta, brojne selekcionarske kuce u ovom podrucju formirale su ogledna polja, nudeci svoj semenski materijal. Velikogradištanska Fabrika ulja “Dunavka” ovo podrucje izuzetno respektuje, s obzirom na standardno velike kolicine sirovine koje stižu na preradu upravo iz Stiga, neuporedivo više nego sa drugih podrucja Branicevskog okruga.

- Ova manifestacija je dobar pokazatelj da je put ka profitabilnosti poljoprivrede u organizovanju, u zaokretu ka proizvodnji koja garantuje dobit. Praksa ovih ljudi je potvrdila da suncokret, za razliku od tradicionalnih pšenice i kukuruza, ima itekako dobru perspektivu. Posebno nam je drago da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada imao sluha da na podrucju Opštine Malo Crnice razvija proizvodnju suncokreta, evo u poslednje vreme i uljane repice, s obzirom da Stig, uz Macvu, predstavlja najplodnije zemljište u citavoj Srbiji. Imajuci u vidu da se 95% stanovništva Opštine Malo Crnice bavi poljoprivredom, ovakva organizacija poljoprivredne proizvodnje i akcenat na proizvodnji industrijskog bilja i uljanih kulture, podstice da se još energicnije borimo za vecu i unosniju proizvodnju u cilju ostajanja mladih ljudi na selu. To je cilj koji, evo, prepoznajemo svi - od Ministarstva poljoprivrede, Privredne komore, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Zadružnog saveza do lokalne samouprave i ove Mesne zajednice, okupljajuci na jedno mesto sve zainteresovane za profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju koja, usmerena naucnim dostignucima, strategijom i pružanjem podrške i pomoci svih nivoa državne uprave, vodi napred i stiško podrucje i Srbiju u celini, - porucio je, otvarajuci manifestaciju u Batuši, predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic.

- Krajnje je vreme da vrlo ozbiljno razgovaramo o uljanoj repici, kao veoma respektivnoj kulturi. Zapoceli smo tu pricu prošle godine, u susednoj Kuli organizovan je i ogled koji je pokazao odlicne rezultate. Radi se o neminovnosti da se, za potrebe proizvodnje bio-dizela, nacini zaokret u ratarskoj proizvodnji ka vecoj zastupljenosti uljarica. U Srbiji postoji politicki konsenzus da se ide ka Evropi i u Evropu, a jedna od uredbi Evrope je jasna: svake godine mora da se umešava odredeni procenat bio-dizela u D - 2. Ove godine je to 3,5% i, ako znamo da Srbija godišnje troši oko dva miliona tona goriva D - 2, to znaci da bi mi vec sada morali da imamo oko 70.000 tona proizvedenog bio-dizela da bi smo mogli da udemo u Evropu. Stvar uopšte nije naivna. Neke države vec placaju kaznu zato što su se “uhvatile u kolo” a ne mogu da to proizvedu kod sebe. Dolaze kod nas i traže da obezbedimo površine za njihove potrebe. Nije samo uljana repica, u prici je i suncokret, mi vec imamo posebne hibride sa visokim sadržajem oleinske kiseline, koji se mogu koristiti u proizvodnji bio - dizela. Tu je i soja, spremni smo i za ricinus, mada je interesovanje malo. Sve u svemu, ovde ljudi moraju da krenu u proizvodnju sirovina, narocito sada, kad imamo novootvorenu fabriku za proizvodnju bio - dizela u Šidu, godišnjeg kapaciteta 100.000 tona. Nameravam da danas, a i kroz jedno mesec dana još detaljnije, porazgovaram sa proizvodacima na tu temu. Mi, u Novom Sadu, spremni smo da za kampanju, koja pocinje oko 1. septembra, ponudimo seme i znanje kako bi omogucili i pomogli proizvodacima da osvoje tehnologiju gajenja sirovina za proizvodnju bio - dizela. Verujem u mogucnost da u dogledno vreme i na nivou opština “niknu” male fabrike za proizvodnju bio - dizela, - rekao nam je Radovan Marinkovic, selekcioner suncokreta i uljane repice u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

U okviru kraceg predavanja organizovanog u okviru manifestacije u Domu kulture u Batuši, Marinkovic je okupljenima podrobno govorio o sortimentu novosadskog Instituta, stavljajuci poseban akcenat upravo na hibride sa visokim procentom oleinske kiseline i najavljujuci novo okupljanje u narednih mesec dana.

Prota Živorad Pavlovic i domacini manifestacije, predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic, predsednik SO Malo Crnice Bojan Uroševic i predsednik Saveta MZ Batuša Slobodan Stevic obavili su svecani cin rezanja slavskog ko-laca.

- Drago mi je da se suncokret promoviše na ovim prostorima, gde je zemljište veoma plodno, proizvodaci vredni i spremni da primene najnovija dostignuca nauke. Prinosi na stiškim poljima su iznad republickog proseka, što je razlog više da se još intenzivnije nastavi promovisanje hibrida i koristi od gajenja suncokreta na ovim prostorima. Institut u Novom Sadu, kao pionir u svetu po proizvodnji semena suncokreta, medu prvima u svetu stvorio je i “Rimi” hibride koji podnose vrlo širok spektar herbicida i mogu se gajiti na parcelama gde su zastupljeni problematicni korovi. Do sada, recimo, tretiranje palamide u suncokretu nije bilo moguce. Za narednu kampanju pripremili smo dovoljne kolicine semena nove generacije hibrida: “Šumadinac”, “Sremac”, “Stig” i “Kazanova”. NJih smo zasejali i na oglednom polju u ovom kraju, kako bi se proizvodaci uverili u rodnost i kvalitet ostvaren na ovom lokalitetu, - rekao nam je prof dr Jova Crnobarac strucnjak sa Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Inace, medu predstavnicima Instituta bio je i vrhunski strucnjak u oblasti genetike pšenice, akademik dr Srbisav Dencic.

- Preduzece “Stokic Agrar” vec godinama organizuje proizvodnju suncokreta na podrucju opština Malo Crnice i Požarevac. Prošle godine je to bilo na oko 600, ove na 350 hektara. Pojavili su se i drugi organizatori, a i prošlogodišnje kašnjenje “Dunavke” sa isplatom je poljuljalo poverenje proizvodaca. Inace, preduzece “Stokic Agrar” posreduje izmedu proizvodaca i preradivaca tako što za uzgoj suncokreta obezbeduje sav setveni i repromaterijal. Proizvodaci to dobijaju na kredit, kreditiramo i troškove vršidbe, kroz plasman zrna suncokreta se razdužuju. Sveukupno, proizvodnja suncokreta traži mala ulaganja sopstvenog novca, plasman je osiguran i verujem da ce ove jeseni i cena i rokovi isplate biti daleko povoljniji nego prošle godine. Potražnja na tržištu raste i ocekujemo da se suncokret placa 200 evra po toni, - kaže Radomir Stokic.

Tokom predavanja o proizvodnji uljarica, okupljenim proizvodacima obratio se i Stevan Maširevic, predstavnik Ministarstva poljoprivrede:

- Valja, pre svega, pozdraviti vaše napore da proizvodnjom suncokreta dosegnete veci profit u oblasti koja je vaš glavni izvor prihoda - poljoprivredi. Mi u Ministarstvu poljoprivrede opredeljenja smo da što cešce i što više budemo u narodu i sa narodom, da što pažljivije osluškujemo i što preciznije uocimo šta to koci napredak poljoprivrede i gde to i kako naše Ministarstvo i Vlada mogu da pomognu, na opštu korist i dobro. Izuzetno je znacajno što Institut za ratarstvo i povrtarstvo, u saradnji sa vama, ulaže napore da se postignu što veci prinosi i što viši kvalitet. Uz nauku, vrhunske strucnjake tog Instituta staje i Ministarstvo i ono ce, takode, biti uvek na usluzi proizvodacima, - porucio je Maširevic.

U okviru manifestacije “Dani suncokreta 2007”, u Batuši je otkriven i izuzetno star traktor, proizveden u Madarskoj pre Drugog Svetskog rata, kao simbol zacetka mehanizacije sela. Inace, prvi traktor u Batuši nabavila je Seljacka radna zadruga daleke 1951. godine.

Petrovdansko druženje u Batuši uvelicali su svojim nastupom clanovi KUD “Vlastimir Živkovic” iz Batuše i KUD “Stanimir Josipovic” iz Belotica.

STOTINE NOVIH PRIKLJUCAKA

Požarevacko Javno preduzece “Toplifikacija” zapocelo je prošle nedelje izgradnju sekundarne toplovodne mreže u Kosovskoj ulici u Požarevcu. U ovoj fazi izgradnje, obezbedice se prikljucci za 55 novih korisnika, od broja 33 do 57. “Toplifikacija” ce aktivirati toplopredajnu stanicu u vrticu “Neven” i sa nje napajati taj deo Kosovske.

Za potrebe grejanja tog dela Požarevca obezbeduje se 1,5 kilovat toplotne energije, ugradice se oko 700 metara cevi raznih precnika. “Toplifikacija” u ovaj posao ulaže oko 7 miliona dinara.

Rade sinronizovano

Širenje mreže u Kosovskoj odlikuje sinhronizovano delovanje nekoliko javnih preduzeca: najpre “Toplifikacija” postavlja svoju distributivnu mrežu, zatim se postavljaju kanalizacione i vodovodne cevi, elektroinstalacija i, u završnici, JP “Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac” okoncava projekat preuredenja Kosovske - poplocava i levu stranu ulice i postavlja modernu ulicnu rasvetu.

Ovim je postignuto nekoliko korisnih efekata: troškovi iskopa zemlje podeljeni su medu ucesnicima u poslu na ovoj lokaciji, radovi ubrzani, time skracen period u kome se, zbog raskopanog trotoara i montaže distributivnih instalacija, ometaju u svakodnevnom funkcionisanju stanovnici tog dela grada i ucesnici u saobracaju.

Procene su da ce do kraja jula ovaj deo Kosovske biti spreman za poplocavanje.

- Dogovorili smo se da tako radimo i to je prava stvar. Što se buducih korisnika daljinskog grejanja tice, ponudila se da pomogne i AIK banka koja gradanima koji u ovoj fazi radova dobijaju prikljucak nudi kredit na 36 meseci. Sa svoje strane, “Toplifikacija” ce svim domacinstvima dovesti mrežu i ostaviti ventil na jedan metar od kuce. Pripremamo se vec za nastavak posla, u produžetku Kosovske ima daleko više korisnika, blizu 120. Uz to, u drugom delu su i kuce vecih gabarita, pa ce se usmeriti i veca kolicina toplotne energije. Uložice se još oko 15 miliona dinara. U tom delu posla ostavicemo i prikljucak za Karadordevu ulicu, koju cemo raditi iduce godine, kaže Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Da bi stvorila potrebne preduslove za širenje mreže u ovom delu grada, “Toplifikacija” je tokom juna iz komore na pocetku ulice Cede Vasovica preusmerila odredene kolicine energije ka primaru u Nevesinjskoj, što ce, pored Kosovske, omoguciti dovoljan dotok toplote korisnicima i u Kardordevoj i podrucju Knez Miloševog venca. Za taj posao na primaru deo sredstava je obezbedila i SO Požarevac.

Širenje toplovoda

Upravni odbor i menaxment “Toplifikacije” zauzeli su stanovište da ove godine obim širenja mreže bude iskljucivo u okvirima raspoloživih sredstava. U planu je Toplicina ulica gde postoji toplopredajna stanica i predstoji prikljucenje jedne velike stambene zgrade i okolnih porodicnih kuca, a u okviru realizacije Bosanske ulice, gde takode postoji toplopredajna stanica, rešavace se ulica Vase Pelagica, prema ulici Ðurdevoj.

Ove jeseni sagradice se i primarni vod na lokaciji “Brdo 2 i 3”, gde ce se montirati i dve toplopredajne stanice, kako bi iduce godine i tim delom grada pocela da se širi sekundarna mreža. Gradani tog podrucja su se masovno odazvali ponudi “Toplifikacije” i, s obzirom da gotovo svi imaju izgradene unutrašnje grejne instalacije, ostaje samo da ih sa svojih parnih kotlova prevežu na sistem daljinskog grejanja. Vecina domacina je ugradila i toplotnu izolaciju u zidove svojih porodicnih kuca, što smanjuje gubitke toplotne energije. Osim što ce se gradani otarasiti unošenja uglja, loženja i iznošenja pepela, procenjuje se da ce više od 150 dimnjaka u zoni iznad požarevacke Saborne crkve tokom zime 2008/09. prestati da zagaduje okolinu.

Projekti za 8 lokacija

- Žao nam je što ove godine ne možemo da realizujemo Ratarsku ulicu, u kojoj je prošle godine uradena toplopredajna stanica. Neophodna je veoma velika kolicina materijala, radi se o investiciji od oko 20 miliona dinara. Jedini izlaz je kredit, ili da ostane za iducu godinu. Problematicna je i lokacija “Ðerdap”, gde je razmatrana mogucnost postavljanja fleksibilnih cevi. Pokazalo se da bi to koštalo oko 14 miliona dinara, što je veliki iznos, kako za nas, tako i za korisnike kojima bi ponudili prikljucenje. Mi imamo 8 lokacija za koje smo pripremili potpunu dokumentaciju, ali nismo u prilici da se znacajnije kreditno zadužimo, jer nas opterecuje vracanje kredita od 100 miliona, kojim je “Toplifikacija” nedavno sagradila 1.000 novih prikljucaka. Problem nije vracanje tog kredita, vec cinjenica da je od tog broja do danas prikljuceno svega 159 korisnika, - kaže Janicic.

Popusti i krediti

U nastojanju da stavi u funkciju što veci broj novosagradenih prikljucaka, cime bi se došlo i do sredstava za nastavak širenja mreže, “Toplifikacija” je ponudila besplatne projekte svim potencijalnim korisnicima u zgradama zajednickog stanovanja, gde su ventili kod ulaznih vrata i postoji mogucnost da se stanari odmah prikljuce. Besplatan projekat za korisnike znaci uštedu i ubrzanje procedure potrebne za realizaciju prikljucka. Što se placanja cene prikljucka tice, “Toplifikacija”, takode, nudi odredene povoljnosti: popust u ceni od 10% za placanje odjednom, mogucnost placanja u ratama na 12 meseci, a aranžman sa AIK bankom otvara mogucnost kreditiranja na 36 meseci, uz kamatu od 12%. Svima koji koriste kredit AIK banke, “Toplifikacija” kamatu od 12% “pegla” popustom u ceni od 10%, što troškove kamate dovodi na izuzetno povoljne relacije.

Dužnici koce razvoj

- “Toplifikacija” u ovom periodu cini dodatni napor, razgovaramo sa potencijalnim korisnicima u zgradama zajednickog stanovanja, upoznajemo ih sa mogucnostima prikljucenja i povoljnostima koje se nude. Nacin i kvalitet grejanja koji obezbedujemo je na evropskom nivou: grejanje je 24 sata neprekidno, pred nama su stabilne grejne sezone, temperature u stanovima bice ujednacene. Naš distributivni sistem je visokoautomatizovan, nastali problemi u isporuci se veoma brzo uocavaju, locira mesto i uzrok, nakon cega ekipe u najkracem mogucem roku stvari dovode u red. Racunamo na uspeh u kampanji prikljucivanja novih korisnika, rec je o zajednickoj koristi. Najpre, novo-prikljuceni stanari pocece da uživaju blagodet ovakvog vida grejanja, a istovremeno svaki dinar ostvaren prodajom prikljucaka “Toplifikacija” ulaže u dalje širenje mreže, omogucavanje da se na ovakav nacin greju i drugi žitelji Požarevca. Daljim širenjem mreže, JP “Toplifikacija” se postupno približava optimumu iskorišcenja energije koja stiže iz Kostolca, odnosno velicinama za koje je projektovana. Takode, povecanje broja korisnika otvara i mogucnost da iz sredstava naplate možemo u znacajnijoj meri da sami finansiramo dalje širenje mreže. Podrazumeva se, pritom se racuna na to da naplata isporucene toplotne energije bude uredna. Mi bi smo i danas mogli da intenzivnije širimo mrežu da nam pojedini korisnici, i to veliki potrošaci, ne duguju znacajne iznose. I u tom pravcu cemo nastojati da intenziviramo napore, dugovanja svedemo na podnošljivije razmere, a sav naplacen prihod uložimo u izgradnju novih prikljucaka, - kaže Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

D. Milenkovic

U VETERINARSKO-SPECIJALISTICKOM INSTITUTU U POŽAREVCU

UVEDEN I DRUGI STANDARD

Zahvaljujuci akreditaciji koju je ovih dana dobila laboratorija, korisnici usluga Instituta u

Požarevcu mogu imati apsolutno poverenje u rezultate ispitivanja koji se ovde vrše

LJUBOMIR STOJILJKOVIC, DIREKTOR INSTITUTA:

IDEMO DALJE

—Završili smo sa uvodenjem drugog standarda koji je bio neophodan za naš dalji rad i opstanak. Normalno, necemo stati ovde, idemo napred. Sada nam predstoji uvodenje i treceg standarda, radicemo na tome u narednih godinu - dve dana. Što se tice ova dva standarda posebno ovog za laboratoriju 17025 zahtevao je dosta materijalnih sredstava, ali i mnogo truda i rada, posebno predstavnika rukovodstva za kvalitet i tehnickog rukovodioca Sektora za laboratorijska ispitivanja koji su pored svojih redovnih poslova završavali i ove. Bilo je naporno, ali se trud isplatio, posao smo uspešno odradili. Posle zasluženog odmora krecemo u nove izazove. Sleduju nam dodatna ulaganja, posebno u širenje prostora, ocenjivaci su se uverili da smo mi postojeci prostor dosta dobro iskoristili, ali moramo da razmišljamo o njegovom proširenju, kako bismo radili u još boljim uslovima od ovih. Nastavicemo sa nabavkom nove opreme, planiramo osposobljavanje postojecih kadrova, prijem novih, mladih ljudi... Nema stajanja, a to je i cilj ovih standarda -stalno poboljšanje uslova rada, cime se dobija na kvalitetu. Kada smo krenuli sa uvodenjem novih standarda, racunali smo na saradnju sa drugim institutima, cak i standardi predvidaju medulaboratorijsku saradnju, tako jedni druge proveravamo, dokazujemo našu kompetentnost. Druga je godina kako imamo saradnju sa našom lokalnom samoupravom oko ispitivanja namirnica na pijaci, i ta saradnje nam je na neki nacin pomogla da obezbedimo deo opreme, kao preduslov dobijanja tražene akreditacije, kaže direktor Instituta LJubomir Stojiljkovic, uz napomenu da su ovom akreditacijom najviše dobili gradani dva okruga-Branicevskog i Podunavskog koji sada na svojoj teritoriji imaju akreditovanu laboratoriju sa znatno pouzdanijim rezultatima nego pre.

Veterinarsko-specijalisticki institut u Požarevcu zapošljava 16 radnika, od kojih je sedam veterinara. Zaposleni su razlicitih specijalnosti, ali ni tu nije ostvaren najviši domet, prema recima direktora ici ce se na njihovo širenje.

Kolektivu Veterinarsko-specijalistickog instituta u Požarevcu stiglo je ovih dana još jedno znacajno priznanje. Posle višemesecnih priprema i provera kvaliteta rada od strane eminentnih strucnjaka, laboratorija Instituta dobila je preko potrebnu akreditaciju, ISO Standard 17025. Ovo je, inace drugi po redu standard uveden u ovaj Institit od 2005. godine. O tome šta dobijena akreditacija znaci za samu firmu, a još više za korisnike usluga Instituta, Milena Živojinovic, predstavnik rukovodstva za kvalitet kaže:

—Naš institut je 2005. uspeo da uvede ISO Standard 9001 i vec smo imali jednu nadzornu posetu koju smo uspešno odbranili. Taj standard, dakle primenjujemo godinu i po dana u našem institutu, ali je želja za unapredenjem i napretkom u radu svakodnevno i dalje prisutna. Pored tog standarda-JUS ISO 9001 prvi naredni cilj bio nam ISO Standard 17025 koji se tice našeg laboratorijskog dela Instituta. Mi smo Veterinarsko-specijalisticki institut koji po novom zakonu o veterinarstvu menja ime u veterinarski specijalisticki Zavod, a jedan od uslova je upravo uvodenje ovog standarda odnosno akreditacija naše laboratorije.

Rukovodilac Sektora za laboratorijska ispitivanja u Veterinarsko specijalistickom institutu Požarevac je Milica Lazic koja ne krije zadovoljstvo što je posle brojnih provera, velikog truda i rada akreditacija dobijena.

—Prošle nedelje smo uspešno završili uvodenje standarda SRSS ISO 17025 2006 koji se odnosi na obezbedenje uslova za kompetentnost laboratorije za ispitivanje. Uvodenje ovog standarda u našem svakodnevnom radu je veoma bitno iz razloga što sada korisnici naših laboratorijskih usluga mogu imati apsolutno poverenje u rezultate ispitivanja koja se sada odvijaju prema akreditovanim metodama. U obimu akreditacije iskazali smo 41 metodu i sve su one prihvacene. Prema rešenju komisije mi smo akreditaciju završili bez ijedne neusaglašenosti.

Sam sistem akreditacije, inace, podrazumeva ispu-njavanje odredenih uslova, u prvom redu zastupljenost kadrovskih specijalnosti, zatim odgovarajucu opremljenost laboratorije, uvodenje standardizovanih metoda ispitivanja...

—Sve te zahteve uspeli smo da ispunimo, sve poslove odradili smo sopstvenim snagama. Ono što nam je nedostajalo nabavili smo, postojecu opremu modernizovali. Nabavili smo stomaher za ispitivanje namirnica animalnog porekla, homogenizator za pripremu uzoraka, veliki broj šejkera odnosno mešalica, laminarnu komoru za bakterijska ispitivanja koji obezbeduje odredene uslove sterilnosti i samog ispitivaca i uzorka. Znatna sredstva uložili smo i u uredenje laboratorije koja mora da zadovoljava visoke kriterijume sterilnosti, odnosno sva odeljenja u kojima se obavljaju mikrobiološka ispitivanja podležu stalnoj kontroli sterilnosti, pa smo tako izvršili adaptaciju zidova, podova, pa i samog laboratorijskog nameštaja, kaže Milica Lazic.

U tako standardizovanim uslovima rezultati svakodnevnog laboratorijskog ispitivanja postaju medunarodno prepoznatljivi i priznati bilo gde u svetu.

—Korisnici naših usluga mogu biti apsolutno sigurni u rezultate odnosno izveštaje o ispitivanju koje im mi dajemo sa našim logom, sa našim potpisom i pecatom. Nacin našeg rada, rokovi ispitivanja, kvalitet usluga... sve je u skladu sa uvedenim standardom. U Srbiji je ukupno 12 instituta sa ovom akreditacijom, a medu njima smo sada i mi. Moram da kažem da smo poslove koji su prethodili akreditaciji odradili sami angažujuci sopstvena materijalna sredstva, bez finsnaijske podrške sa strane i donacija. A cinjenica je da uvodenje ovakvih standarda zahteva velika ulaganja, jer pored obrazovanja kadrova morali smo da ulažemo i u novu opremu laboratorije koja je dosta skupa. Podrške, logisticke je bilo od strane opštinskih organa uprave i kolega iz drugih instituta, objašnjava Milena Živojinovic.

S.E.

SA SEDNICE ODBORA UDRUŽENJA ZA INDUSTRIJU REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

PORAST PROIZVODNJE

U periodu januar - maj ove godine, prema zvanicnim podacima Zavoda za statistiku u Beogradu, industrijska proizvodnja na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga beleži porast od 12,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rezultat još je vredniji ako se imaju u vidu teškoce i ogranicenja koje su karakterisale ambijent za poslovanje u posmatranom periodu. Te teškoce su se kretale od politickih - problemi oko formiranja nove Vlade Srbije i državnih organa, definisanja statusa Kosova i Metohije i saradnja sa Hagom, do kašnjenja u sferi modernizacije infrastrukture, koja još uvek ne zadovoljava zahteve potencijalnih investitora, pa sve do previsokog nivoa nezaposlenosti i spoljnotrgovinskog deficita.

Sve ovo receno je izmedu ostalog na prošlonedeljnoj sednici Odbora udruženja za industriju , energetiku i rudarstvo Regionalne privredne komore Požarevac.

- Po namenskim grupama, porast proizvodnje zabeležen je u grupi netrajnih proizvoda za široku potrošnju i to od 14,3 odsto, intermedijarnih proizvoda osim energije od 13,6, energije od 8,4, kapitalnih proizvoda od 3,2 odsto i tako dalje - rekla je LJiljana Jevremovic, analiticar Komora u Požarevcu.- Što se proizvodnje elektricne energije tice, i pored uobicajenih problema, ona je veca od planirane, pa je za nepunih šest meseci ove godine energetskom sistemu Srbije isporuceno više od 2,56 milijardi kilovat casova elektricne struje. Proizvodnja uglja je takode na nivou bilansiranih kolicina, a dobri rezultati postižu se, kako u proizvodnji, tako i u izvozu, i u oblastiu crne metalurgije.

Industrija tekstila, odece, kože i obuce, nekada jedna od znacajnijih izvoznih grana ovog podrucja, sada je suocena sa mnogim problemima. U tehnološkom pogledu u ovoj industriji se prilicno zaostaje, dominira tradicionalna industrijska proizvodnja, bez postojanja proizvoda koji bi se lako prilagodili promenljivim zahtevima tržišta i strukturi kupaca. Višegodišnje blokade u izvozu dovele su do toga da ova grana za sada nudi pre svega niži oblik izvoza - takozvane lon, ili doradne poslove. Doduše, zvanicna statistika obuhvata samo ucinak preduzeca koja imaju više od 50 zaposlenih, a u meduvremenu se u ovoj oblasti pojavio citav niz firmi koje dobro i kvalitetno rade, pa cak i izvoze, a nisu obuhvacene statistickom analizom, jer imaju manji broj zaposlenih.

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora udruženja za industriju, energetiku i rudarstvo Regionalne privredne komore Požarevac, bilo je reci i o toku porivatizacije društvenog kapitala na ovom podrucju. Prema stanju na dan 8. juna ove godine, ukupno je u Branicevskom i Podunavskom okrugu privatizovano 66 preduzeca, od kojih je 18 iz oblasti industrije. Za sada nema detaljnije analize šta je privatizacija donela u tim firmama - gde je proizvodnja i sa kakvim uspehom pokrenuta, a gde novi vlasnici nisu ni nameravali da se bave privrednom delatnošcu, vec su na aukcijama ucestvivali iz nekih drugih razloga.

R.D.

NOVA GRUPACIJA U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI POŽAREVAC

PRERADA DRVETA I PROIZVODNJA NAMEŠTAJA

Na poslednjoj sednici, prethodne sedmice Odbora Udruženja za industriju, energetiku i rudarstvo Regionalne privredne komore Požarevac formirana je nova grupacija u okviru ove asocijacije privrednih cinilaca. Rec je o grupaciji za preradu drveta i proizvodnju nameštaja, koja ce nadalje egzistirati samostalno, a ne u okviru Udruženja za industriju gde je bila do sada.

Kao obrazloženja na pomenutom skupu u Požarevcu navedeno je da je do osnivanja nove gerupacije došlo na zahtev preduzetnika te oblasti, koji su prepoznali svoj interes da nadalje samostalno nastupaju, kako bi efikasnije rešavali probleme vezane za svoju oblast. Preradom drveta i proizvodnjom nameštaja bavi se na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga veci broj veoma uspešnih preduzeca, što je i bio jedan od opredeljujucih faktora da se i formira zasebna grupacija za tu industrijsku oblast.

Za predsednika Odbora udruženja za preradu drveta i proizvodnju nameštaja na prošlonedeljnom skupu u Požarevcu izabran je Draško Stojicevic, vlasnik poznate firme Draloni, a za zamenika predsednika Dobrica Dincic iz firme Javor, Petrovac na Mlavi.

R.D.

DR RADMILA GROZDANIC, PRIVREDNA KOMORA SRBIJE:

KLASTERI SU LOKALNA PRICA

Gost Regionalne privredne komore Požareevac na prošlonedeljnom sastanku Odbora udruženja za industriju, energetiku i rudarstvo bila je dr Radmila Grozdanic, analiticar Privredne komore Srbije. Ona je privrednicima Branicevskog i Podunavskog okruga na kratkom predavanju pokušala da približi jedan novi pojam, odnosno obvlik udruživanja privrednih cinilaca, a to su klasteri.

Šta su uopšte klasteri?

- Klasteri su kriticna masa na jednoj lokaciji povezanih industrija, od dobavljaca do univerziteta i vladinih agencija, koje podsticu natprosecnu konkurentnost i uspeh u odredenom podrucju aktivnosti - kaže dr Radmila Grozdanic.-Razlozi za klastering su sledeci: preduzeca imaju koristi od zajedenickih rezultata, potrebna je dodela resursa iz mnogih izvora, firme žele informacije na tržištu, neophodno im je bolje finansiranje projekata, male firme mogu sinhronizovati sposobnosti da se takmice sa vecim... Klasteri su inace, po mom mišljenju, pre svega lokalna prica. U SAD opštine, lokalne zajednice, imaju obavezu da najmanje 40 odsto svih svojih javnih poslova dodele lokalnim firmama. Lokalne banke drugacije se odnose prema firmama sa svog podrucja, školstvo usmerava profile kadrova za potrebe u okruženju i tako dalje. Ocekujemo nešto slicno u doglednom vremenskom periodu i na ovim našim prostorima.

Savremeni oblici organizovanja malih i srednjih preduzeca, kao što su industrijski klasteri, imaju pre svega svrhu u povecanju konkurentnosti i izvoza.

R.D.

HUMORESKA

NOC U ZEMLJI UŽIVO

Bila je to noc za nezaborav, noc koja ce se dugo,vekovima pamtiti.Reka od hiljade ljudi, pešice od elektrane do Viminacijuma, u svojevrsnom mimohodu,odala je pocast Rimljanima, znanim i neznanim, uglavnom starim ,koji su ostavili svoje kosti u plodnom Stigu.Oni posetioci koji su stigli ranije ušli su kolima u Viminacijum, a kasnije su kola morala da se ostave kod elektrane. Kako je imalo, bogami,dosta da se prepešaci, umalo neki stariji ljubitelji starog Rima ne ostaviše kosti na pola puta do cilja. Ko zna šta je bilo sa njima u povratku.?

Ovih dana proglašeno je sedam svetskih cuda i prava je šteta što Viminacijum nije prijavljen ,jer zaista zaslužuje da se nade medu cudima prirode i društva .Ako je mogao jedan rimski Koloseum ,zašto ne bi mogao jedan citav rimski grad?

Na glavnom mestu dogadanja, ispred kupole Mauzoleja, defilovali su legionari, senatori, dame, dvokolice, ratnici(mrtvih nije bilo! ),svi obuceni u rimsku nošnju ,a mogli su, uz malo mašte ,to da urade i posetioci.Moj drug M.imao je na sebi majicu „Robo di Kapa „ i kolonjsku vodu „Dolce i Gabana „ i kaže da je to dovoljno za „upad „ u treci vek!Neki od ucesnika defilea imali su satove i naocare ,ali ,bože moj,pa i stari Rimljani su merili vreme i neko od njih je bio kratkovid !

Bilo je lepo biti te noci u Mauzoleju cara Hostelijana ,jer je, pred brojnom publikom ,ženski gudacki kvartet održao nezaboravni koncert.Na kraju ,cetiri šarmantne dame,(naravno ,u rimskim haljinama),nisu mogle da sidu s visokog podijuma, jer je jedan od radnika odneo stube,tako da su morale ,na radost publike, da sviraju „bis„ sve dok se odnekud , volšebno,nisu pojavile „famozne"stube. Zato su rok grupe Van Gog i EKV,održale koncert napolju!

Mnogo videnih Požarevlja - na, a i onih sa strane ,videlo se te noci u Viminacijumu, ne želeci da propuste ovakav spektakl, pogotovo što se ovaj dogadaj mogao videti širom planete. Necete verovati, ali neki od njih su merkali grobno mesto !

Ko je hteo, mogao se vinuti u vazduh u pravom balonu! A kad se spomene vazduh...to je ono zbog cega je sve ovo i organizovano pod sloganom „Spasimo planetu, jer je iz dimnjaka Termoelektrane pokuljao takav dim da je neutralisao i miris pecenog vola na ražnju, a mnogi posetioci su, s maramicom na licu ,napustili Viminacijum.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Da je Srbija odavno u Evropi, svedoCe i turska kupatila!

- Kosovo ne Kosovo, poklonu se u zube ne glada !

- Ja sam zavrŠio prava u Kragujevcu. ZaŠto se smejete ?

- Na Žalost, optuŽeni ima pravo na Žalbu!

- Kako izgleda pre Ce Viminacijum dobiti status grada nego PoŽarevac !

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 06.jula do 13 jula u porodilištu Požarevacke bolnice obavljeno je 28 porodaja u kojima je rodeno 14 muških i 14 ženskih beba.

Sinove su dobili:

Stevanovic Marija i Momirovic Saša iz Lucice, Milivojevic Maja i Dejan iz Aleksandrovca,Bogdanovic Marina i Saša iz Kamijeva , Milutinovic Sanela i Grujicic Neven iz Krepoljina , Ignjatovic Sladana i Mladenovic Aca iz Aljudova, Stojicevic Jelena i Srecko iz Desina, Velic Marija i Bojan iz Kostolca, Arsic Sanela i Radomirovic Miladin iz Kostolca, Radosavljevic Kristina i Josic Mališa iz Desina, Abedini Demka i Morina Kenan iz Kostolca, Miloševic Marina i Nešic Denis iz Kuceva, Životic Nataša i Danijel iz Bradarca, Ilic Dubravka i Ivica iz Šapina..

Kcerke su dobili:

Rašic Jasna i Danijel iz Bara, Nikolic Suzana i Borislav iz Kostolca, Romanovic Sanja i Alijevic Mirsad iz Kostolca, Avramovic Andrijana i Jovic Ivica iz Požarevca, Kostic Daliborka i Saša iz Carevca, Bojkovic-Doderovic Nataša i Doderovic Rajko iz Kostolca , Mustafovska Sonita i Abdulovic Mirtez iz Kostolca, Pandurovic Dragana i Stanojevic Jugoslav iz Ostrova, Trailovic Nina i Ivica iz Ždrela , Stokic Daliborka i Stanojevic Boban iz Dragovca, Mihailovic Gordana i Srdan iz Braniceva, Borogic Jelena i Zaviša iz Neresnice, Uroševic-Milojkovic Maja i Milojkovic Jovica iz Krepoljina, Bogdanovic Valentina i Tihomir iz Kostolca, Šišmanovic Svetlana i Miloševic Boban iz Žabara.

ODRŽANO ŠESTO CETEREŠKO PRELO

DUBOKI SU SRPSKI PRAVOSLAVNI KORENI

- Za dva dana deset hiljada posetilaca

- Lepotica Prela Danijela Živanovic iz Cetereža

Šestu godinu zaredom, u Cetereškoj šumi, kraj crkvene porte prošle subote i nedelje održana je duhovna i kulturno -umetnicka manifestacija pod nazivom Cetereško prelo. Glavni organizatori i pokrovitelji ove manifestacije bili su Skupština opštine Žabari, Mesna zajednica Cetereže sa istoimenom Crkvenom opštinom i Centar za kulturu.

Inace, ona je pokrenuta u cilju ocuvanja narodne tradicije izražene kroz pesmu, folklor i razlicite oblike narodnog i duhovnog stvaralaštva. Od skromnih pocetaka, ona je vec prerasla lokalne granice, postajuci prepoznatljivo obeležje ovog podrucja Srbije, a narocito opštine Žabari.

Otvaranje

Svecano “Prelo” je otvorio Živorad Nastic, predsednik opštine Žabari istakavši sledece: “Imam izuzetnu cast da vas u ime pokrovitelja, organizatora i u svoje licno ime pozdravim i zaželim dobrodošlicu u predivnom ambijentu Cetereške crkve i šume i zahvalim se svima što ste našli vremena da prisustvujete ovoj duhovno -kulturnoj manifestaciji. Šesti je put kako nastojimo da iznesemo ono što je najlepše i najtrajnije u srpskoj duhovno -kulturnoj baštini i tradiciji: igru i pesmu, svirku i obicaj, zdravicu i mudrost naših starih kojima vekovi nisu ništa mogli i koji su postali neotudivi deo nas. Mnogo su dublji srpski i pravoslavni koreni nego što neki misle, a oni podjednako vrede i ovde i na Kosovu. Vreme je da služimo Gospodu Bogu najbolje što možemo, jer cemo tako ostvariti liturgijsku zajednicu sa njim. Puna dva veka ovde u brvnari, a nešto manje i u Cetereškoj crkvi traje molitva i neka još dugo, dugo traje na radost i spasenje srpskog naroda. Naše Prelo je u pocetku dosta stidljivo najpre imalo lokalni, pa regionalni, potom srpski, a od prošle godine i medunarodni karakter. To je veliki napredak i obaveza više za sve nas. Zaista smo u ovom trenutku srecni i zadovoljni. Okupilo se na jednom mestu, za dva dana, skoro 10.000 posetilaca i preko 600 ucesnika i zato želim da “Cetereško prelo” ima dug vek, odlican kvalitet, raznovrsne sadržaje i da bude jedan od stožera kulturne baštine Srbije i jedan od smerova naše sveukupne duhovnosti. Hvala onima koji su vec šestu godinu ugradili sebe u ovu manifestaciju, a vama koji ste ovde prisutni želim lep i ugodan dan sa željom da se iduce godine opet vidimo na istom mestu u isto vreme”.

Potom je podignuta zastava Prela, a zakletvu je položila Aleksandra Trailovic recima: “ Sve dok bude i jednog Srbina i Srpkinje, nošnje i opanaka, tkanica i dolama, šajkace i šubare, nek traje naše Cetereško prelo. Sve dok je gore i vode, vazduha i ptica, zemlje i vatre, nek se cuju pesma oracka i kosacka, izvorna i žetelacka, svadbena i obicajna, mladih i starih. I neka se vije kolo na sve strane, da nikad ne prestane i da sa njima traju i naši lepi moravski, ali i svi drugi srpski obicaji i tradicija. Zaklinjem se u ime svih ucesnika prela da cemo vazda cuvati tradiciju, kao baštu sa najlepšim cvetovima, sve dok je sunca i meseca. Vazda se ovde na Cetereškom prelu sreli i živeli!”

Duhovna dimenzija prela

Duhovno stvaralaštvo prethodne godine bilo je jako zapaženo nastupom ženskog hora manastira “Novotihvinski” iz Rusije. Na ovogodišnjem Drugom saboru monaških horova u hramu Rodenja Presvete Bogorodice, svojim pojanjem predstavili su se crkveni hor Eparhije branicevske Branicevo iz Požarevca, dok je koncert sa duhovnim srpskim pesmama održao Pavle Aksentijevic i grupa Zapis.

Protojerej Andreja Lazic zahvalio se ucesnicima na priredenoj duhovnoj veceri uz želju da još mnogo godina pronose duhovnu crkvenu muziku po srpskom narodu.

Promovisana je knjiga “Ukop idola” autora Radeta M.Obradovica iz Velikog Popovca. O delu je govorio Dragan Jacanovic, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu, istakavši sledece: “Rade Obradovic je davno sa svojom poezijom izašao iz okvira Braniceva. Ova zbirka je jedan predivan rukovet nadahnute duhovne, intimne poezije. Sam naziv “Ukop idola” je veoma simbolican. Sveti Sava je u srednjem veku iznašao jedan genijalan nacin da Srbe uvede u hrišcanstvo i cinjenica je da je ova knjiga nesvesno jedna velika zahvalnica na prvom mestu Svetom Savi. Rade Obradovic je na naslovu stranu stavio praistorijski, predhrišcanski idol iz našeg kraja tkz. Klicevacki idol, a na zadnju stranu prestoni krst cara Dušana.

U folklornom delu programa na letnjoj pozornici ucesvovala su kulturno -umetnicka društva iz Žabara, Cetereža, Porodina, Aleksandrovca, Bošnjaka, Starceva, Velike Plane i Ribarske Banje. Dramski umetnik Lepomir Ivkovic kazivao je molitvu cara Lazara pred boj, narodnom pesmom predstavili su se Violeta Markovic, Milica Canic, i Milija Radivojevic, dok je Milijana Milojevic odsvirala kolo na harmonici.

Za lepoticu Cetereškog prela, prema izboru žirija koga su cinili predstavnici medijskih kuca izabrana je Danijela Živanovic iz Cetereža. Titulu prve pratilje ponela je Marija Stošic iz Ribarske Banje, a druga pratilja bila je Saška Rajcic iz Toponice.

D.Dinic

HALO 92

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dragutina J. (1938) iz Zrenjanina, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada. Dragutin je osumnjicen da je na požarevackoj zelenoj pijaci "Krug" iskoristio nepažnju Požarevljanina koji je kupovao na zelenoj pijaci i iz zadnjeg xepa pantalona izvukao 14.000,00 dinara. Oxepareni gradanin slucaj je prijavio policiji koja je istog dana pronašla osumnjicenog na požarevackoj autobuskoj stanici, lišila ga slobode, a deo oduzetog novca vratila oštecenom.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dragomira K. (1938) iz Velikog Popovca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv opšte sigurnosti. Dragomir je osumljicen da je 09. 07. 2007. godine, oko 21,00 cas, zajedno sa rumunskim dražavljaninom Aureli P. (1961) angažovan od strane vlasnika domacinstva Javorke Ðordevic iz Velikog Popovca, da svojim traktorom sa prikolicom iznoseci šut iz njenog dvorišta, zadnjim levim tockom prikolice pregazio je Javorku. Nakon toga zajedno sa rumunskim državljaninom povredeni Javorku preneli su u kucu, ostavili je da leži na krevetu i udaljili se u nepoznatom pravcu. Od zadobijenih povreda Javorka je preminula.

Policija je lišila slobode i rumunskog državljanina koji se ilegalno nalazio na teritoriji Republike Srbije i protiv njega podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo pomoc uciniocu posle izvršenog krivicnog dela.

U Prugovu opština Požarevac život je izgubio Radomir Savic (1931) iz Prugova pokušavajuci da sam zakaci korpu za traktor. Pošto se Radomir nalazio izmedu upaljenog traktora i korpe, korpa je potisnula Radomira ka traktoru, gde je on zadobijenih povreda preminuo.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Slobodana T. (1070) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada. Slobodan je osumnjicen da je iskoristio neopreznost radnika fizicko - tehnickog obezbedenja i iz magacina firme doo "IGM Požarevac" u Požarevcu ukrao mašinu za pranje vozila, koju je nakog toga prodao firmi "Union MZ" za 700 EUR-a. Policija je pokradenu mašinu pronašla i vratila je oštecenoj firmi.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dejana M. (1969) iz Požarevca, abog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teške telesne povrede. Dejan je za vreme sadmojulskog vašara koji se tradicioonlano održava u Požarevcu, sreo na ulici poznanika Dejana A. (1966) i nakon krace svade sa njim ubo ga nožem u stomak. Dejan je prevezen u požarevacku bolnicu gde je izršena hirurška intervencija i nalazi se van životne opasnosti.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Mileta M. (1957) i njegovog sina Darka M. (1984), obojica iz Požarevca, zbog sumnje da su izvršili više krivicnih dela teških krada. Oni su osumnjiceni da su tokom 2007. godine u Požarevcu u nocnim satima, provaljivali putnicke automobile parkirane na parking prostorima, ispred stambenih zgrada i u dvorištima porodicnih kuca i oduzimali radio kasetofone, alat i dodatnu opremu za automobile (akumulatore, rezervne tockove, dizalice). Pokradene predmete prodavali su na buvljoj pijaci u Požarevcu. Policija je veci deo pokradenih predmeta pronašla i moli oštecene gradane da dodu u Policijsku ispostavu Požarevac i izvrše prepoznavanje predmeta.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC