Header

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE OPŠTINE PETROVAC

KAKO UBLAŽITI NESTAŠICU VODE

Jedna od centralnih tema 58. sednice Opštinskog veca koja je održana prošlog petka, jeste predlog mera KJP „Izvor" u vezi nestašice vode za pice iz gradskog vodovoda. Pomenuta nestašica izaziva veliko negodovonje gradana, posebno u delovima grada koji su cesto bez vode, u vecernjim i jutarnjim satima. Do nestašice vode u gradskom vodovodu dolazi zbog velike suše i pada vodostaja na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju. Prisutna je i pojava neracionalnog i nenamenskog trošenja ove vode za zalivanje bašti i pranje dvorišta i automobila. Aktivirano je i izvorište u Malom Laolu, ali je to u situaciji u kojoj se sada nalazimo nedovoljno.

U clanu 10. Odluke Skupštine opštine Petrovac o proizvodnji i isporuci vode stoji da su korisnici dužni da racionalno koriste vodu u periodu od 30. aprila do 31 oktobra. Nadzor nad sprovodenjem ove odluke vrši komunalna i sanitarna inspekcija. Na osnovu zahteva Komunalnog preduzeca i pomenute odluke, nadležne inspekcijske službe, po zakljucku Opštinskog veca, u narednom periodu pokušace da sprece neracionalnu potrošnju vode.

Opštinska vlada je na sednici u petak prihvatila i zahtev preduzeca „Atel" iz Kovina da im se u zakup ustupi i parcela u Melnici radi izrade bunara pijace vode. Naime, ovo preduzece na teritoriji opštine Petrovac izvodi istražne radove na ispitivanju zaliha i kvaliteta podzemnih voda, pogodnih za upotrebu u domacinstvu. Takav bunar je vec izgrden u mesnoj zajednici Knežica.

Vece je usvojilo i zahtev osnovne škole iz Melnice za davanje mišljenja opštine o uvodenju izbornog predmeta za ucenike sedmog i osmog razreda, a predloženo je da to bude informatika.

Jedno od dvanaest pitanja koja su bila na dnevnom redu bila je i informacija o izvršenim uplatama iz tekuce budžetske rezerve.

D.I.

FONDACIJA “POŽAREVACKOG MIRA” OBELEŽILA DAN POTPISIVANJA MIRA

RADOVI NA IZGRADNJI POCELI

Na lokaciji u delu parka Požarevackog mira na Tulbi održana je sednica Upravnog odbora ove Fondacije kojoj su prisustvovali i prdstavnici opštine Požarevac, narodni poslanici, predstavnici vojske i policije i mnogi drugi.

Predsednik Upravnog odbora fondacije, mr Zvonimir Blagojevic, je otvarajuci ovaj skup najpre rekao da se na ovaj nacin obeležava godišnjica pitpisivanja “Požarevackog mira” ,

“ Danas smo poceli sa radovima na izgradnji upravne zgrade koja ce biti simbol dogadaja iz 18. veka, i ocekujem da ovaj objekat bude simbol dogadaja koji se ovde odigrao. Nadam se da ce se poslovi na uredenju prostora završavati po planu i da cemo u narednom periodu moca da ovde primimo brojne posetioce i goste”, rekao je Zvonimir Blagojevic.

“Planovi su ovde, ali para ima malo.Pribavljamo dokumentciju, projekte i planove, a poslovi se sami namedu.Danas smo poceli da gradimo upravnu zgradu “Požarevackog mira” i ocekujemo da ona bude završena o roku .Ovo ce biti park “Požarevackog mira” a prostor ce biti ograden. Trudimo se da prostor bude uraden tako da privuce gradane i goste koje ocekujemo. Nadamo se da ce ovaj prostor biti uraden tako da de ljudi želeti da provedu vreme upravo na ovom prostoru”rekao je Milan Ivoševic sekretar Fondacije “Požarevacki mir”.

Ideja o izgradnji ovakvog prostora potekla je od Dragana Jacanovica koji je rekao da je dogadaj iz 1718. godine znacajan i dogadaj je takav da ga svakako treba obeležiti.”Požarevacki mir” je nejvedi dogadaj koji se zbio u Evropi u 18. veku i gotovo sam siguran da on može da ostane brend Požarevca i Srbije.To je nešto cime možemo da se pohvalimo . Dvadeset godina smo se raspravljali gde je dogadaj odigran. Konacno smo odredili da to bude na ovom prostoru i sada treba da ovaj prostor oplemenimo i da ga pripremimo za brojne posetioce i naše, ali i strance.Agrasivnim marketingom uspecemo da ovu ideju realizujemo. Sadašnju Evropu treba da dovedemo ovde”.

M. N.

REC NARODA SAZNAJE

KOVRLIJA - DIREKTOR VRŠACKIH VINOGRADA

Bivši upravnik Kazneno-popravnog zavoda Zabela, Žarko Kovrlija, od pre mesec i po dana imenovan je za izvršnog direktora Vršackih vinograda.

U izjavi za naš list rekao nam je da su mu Požarevac i Požarevljani ostali u dragoj uspomeni i da je dosta uradeno u kazneno-popravnoj ustanovi. Istovremeno, naglasio je da ce dati sve od sebe na novoj dužnosti, kako bi vina iz Vršackih vinograda postala zaštitni znak Srbije.

S.R.

ZAVRŠENA ŽETVA U LJUBICEVU

PRINOSI BOLJI NEGO LANE

Na parcelama Javnog preduzeca “LJubicevo” uspešno je okoncana ovogodišnja žetvena kampanja. Sa površine od 113 hektara dobijeno je 584.320 kilograma zrna, odnosno 58 vagona pšenice. Prinosi po hektaru su bili daleko iznad proseka u opštini Požarevac i iznosili su 5.170 kilograma, hektolitarska masa 82, a primese oko 3%. Celokupna žetva obavljena je sa dva kombajna u rekordnom roku, a po završetku izbalirano je i uskladišteno 14.000 bala slame izuzetnog kvaliteta. Takode, sa površine od 10 hektara dobijeno je 8.500 bala sena lucerke, tako da ce u narednih godinu dana biti dovoljno hrane za ishranu konja.

“Ovo je bila jedna od najorganizovanijih i najuspešnijih žetvi. Predstoji nam skidanje ovsa sa površine od 30 hektara, a lagerovanje ove žitarice obavicemo u silosima Žitostiga. Planiramo da sa te površine dobijemo 6 -7 vagona zrna, tako da cemo nedostajuce kolicine otkupiti po ceni od 11 dinara za kilogram, jer su naše potrebe oko 15 vagona. Za otprilike mesec dana krece i žetva suncokreta koji je ove godine posejan na 85 hektara”, istice Prvoslav Mošic, direktor JP “LJubicevo”.

D.D.

AKCIJA NA GRADSKOM BAZENU

PLIVAJ ZA ŽIVOT - DROGA NE!

U organizaciji Sportskog centra Požarevac, prošle subote na Gradskom bazenu održana je akcija dobrotvornog karaktera i sva prikupljena novcana sredstva dodeljena su Eparhiji branicevskoj, Fondaciji za borbu protiv bolesti zavisnosti "Miloš Boškovic -Boško" za pokretanje lecilišta u Poljani. Pokrovitelj ove zabave bila je opština Požarevac, a podršku su pružili Vaterpolo savez Srbije, Plivacki savez Srbije i Sportski savez Srbije.

"Pokretanje akcije podstaknuto je cinjenicom da je Požarevac pri vrhu po broju zavisnika od droge i alkohola u Srbiji i cilj je da se mladi usmere na sport i ova zabava treba da bude inicijalna kapisla za formiranje Gradskog fonda za borbu protiv bolesti zavisnosti", istakla je Margita Markovic, direktor Sportskog centra Požarevac.

U sportskom delu programa ucestvovalo je 8 ekipa u igrama na vodi i to: Autocentar NR, kafe Kasper, Cvetic, Atelje, San Marko, Roleks, TV Ruf Petrovac i "Miloš Boškovic -Boško". Sa površine bazena plivaci su pustili buket balona sa porukom "Plivaj za život - droga ne!", a iz Kostolca kolona bajkera donela je baklju života. Oko bazena okupili su se kapiteni sportskih ekipa koji su pozvali mlade da im se pridruže u fudbalu, košarci, odbojci, rukometu, borilackim veštinama i drugim sportovima.

D.D.

NA SVECANOJ PRIMOPREDAJI DUŽNOSTI NACELNIKA BRANICEVSKOG OKRUGA

KLJUCEVI OKRUGA NOVOM NACELNIKU

Himnom „Bože pravde”, koju je izveo Gradski ženski hor „Barili”, u svecanim salonima Opštine Požarevac zapocela je prošlog ponedeljka svecanost primopredaje dužnosti nacelnika Branicevskog upravnog odbora. Kljucevi okruga prešli su iz ruku dr Živadina Jotica, dosadašnjeg nacelnika, koji je ovu fuknciju obavljao tri godine, u ruke Gorana Petrovica, pravnika, predsednika Izvršnog odbora Opštinskog odbora Demokratske stranke Požarevac.

U prisustvu brojnih zvanica, medu kojima su bili predsednici svih osam opština BO, predstavnici Eparhije branicevske, lokalne samouprave, pravosudnih organa, okružnih i opštinskih odbora gotovo svih politickih stranaka i medija, Dr Živadin Jotic se zahvalio Vladi i Srpskom pokretu obnove na ukazanom poverenju i, nakon kraceg osvrta na rezultate svoj trogodišnjeg mandata, svecanim cinom urucenja kljuceva okruga, svom nasledniku, izmedu ostalog rekao:

- „Ovim putem želim da cestitam mom nasledniku koji je predstavnik Demokratske stranke, najjace stranke, za koju mislim da ce biti predvodnica demokratskih promena.” Jotic se takode zahvalio i svojim saradnicima i službenicima koji su mu pomagali u obavljanju dužnosti nacelnika BO.

Preuzimajuci dužnost nacelnika, Goran Petrovic je istakao da je svestan odgovornosti koju preuzima, kao i obaveza koje ga ocekuju, naglasivši: - Voleo bih da to što nas ima puno veceras ovde bude znak da smo spremni da menjamo Branicevski okrug na bolje, da izgradujemo zajednicki svih osam opština Branicevskog okruga i da od okruga napravimo jedno pristojno mesto za život svih naših gradana, da se našim okrugom ponosimo, da se drugi ugledaju na nas, ali da bi to ucinili i da bi omogucili privredni razvoj, koji je, kao što znamo, kljuc svega, kljuc Branicevskog okruga je kljuc privrednog razvoja našeg okruga, mi moramo da izgradujemo insitucije, kao servis gradana, jer je to preduslov za privredni razvoj. Ukoliko to ne ucinimo niko ovde nece želeti da uloži ni jedan jedini dinar, a mi to svakako ne želimo. Moramo da budemo pragmaticni, da se ucimo na sopstvenim greškama, greškama naših prethodnika i da naucimo da identifikujemo probleme. Prebleme ne možemo da menjamo, oni su takvi kakvi jesu, ali možemo da menjamo pristup rešavanju problema Ja sam siguran da svi vidimo naš okrug kao razvojni centar Srbije, siguran sam da vidimo iskorišcene turisticke, poljoprivredne i privredne potencijale. Voleo bih da svi usvojimo staru jevrejsku poslovicu: bolje je raditi džabe nego sedeti kod kuce.

L.L.

AMBASADORKA BELGIJE U POŽAREVCU

EKOLOGIJA NEMA GRANICA

Gost opštine Požarevac protekle nedelje bila je ambasadorka Belgije Deniz Mekhauer. U ime rukvodstva Opštine Požarevac ambasadorku je pozdravio predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic, a prijemu u svecanom salonu prisustvovao je i nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic.

Povod posete bila je Studija o upravljanju cvrstim otpadom , poklon Valonske vlade Požarevcu.

- Studija je veoma ozbiljno uradena i vredna. U njoj se predlaže šta bi Požarevac trebalo da uradi kako bi se oslobodio otpada. Ovo rešenje je dugorocno i podrazumeva vreme do 2030. godine, rekla je ambasadorka, zahvalivši se na toplom prijemu.

- Mi znamo šta moramo da cinimo po pitanju zaštite životne sredine, i ucinicemo to. Ekologija nema granice. Cuvajuci Požarevac mi štitimo i Srbiju, pa samim tim i Evropu. Nadam se da je ovo pocetak saradnje izmedu Kraljevine Belgije i Republike Srbije, koja bi trebalo da bude šira. Bilo bi nam drago da nam pomognete da u Požarevcu gostuje i delegacija Flamanije, rekao je zamenik predsednika Opštine mr Zvonimir Blagojevic.

Predsednik Vujicic upoznao je gošcu sa znamenitostima požarevacke opštine i naglasio da je velika želja Srbije da ude u Evropsku uniju, te da se nada da ce Belgija pomoci Srbiji na tom putu.

- Zam da je Srbiji velika želja da bude clanica Evropske unije, ali za to je neophodno ispuniti još nekoliko uslova . Srbija je na dobrom putu da to uradi, rekla je Mekhauer.

Nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic iskoristio je priliku da pozove belgijske investitore da ulažu u Branicevski okrug.

U svecanim salonima himnu Evrope otpevao je Hor Barili, a nastup je imao i prvi ansambl KUD-a Kostolac.

Delegacija Belgije je, nakon prijema u Opštini, obišla Galeriju i nalazište Viminacijum.

T.R.S.

SA SEDNICE POŽAREVACKOG OPŠTINSKOG VECA

FORMIRAN ODBOR ZA LJKI

Na celu Organizacionog odbora 44. LJubicevskih konji-ckih igara nalazi se mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac, potvrdeno je na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veca. U Odboru se nalazi još cetrdeset clanova koji ce biti zaduženi za organizaciju ovogodišnje Manifestacije.

Vece je donelo i odluku o utvrdivanju taksi stajališta na teritoriji Opštine, i odredivanju mesta za teretna motorna i zaprežna vozila. Dosadašnjim Rešenjem postojeca taksi stajališta imala su ukupno 49 mesta, što je u to vreme bilo dovoljno, s obzirom na broj taksi vozila. Nakon naglog razvoja ove delatnosti broj taksi vozila na teritoriji Opštine, koja poseduju taksi dozvole, sada iznosi 150. Zbog toga je odluceno da se u Požarevcu uvede još jedno taksi stajalište u ulici Vojvode Dobrnjca, kao i dva stajališta u Kostolcu, gde se odnedavno takode pojavila potreba za njegovim otvaranjem. Taksisti ce se u Kostolcu nalaziti u Trudbenickoj, ispred Hotela i ulici Bože Dimitrijevica. Predloženo je i izmeštanje taksi stanice kod “Bolnice” u ulici Bratstva jedinstva, sa druge strane, iz bezbednosnih razloga , jer je prvobitna stanica onemogucavala bezbedno mimoilaženje vozila.

Kako za vreme letnjih perioda postoji interesovanje za prodaju bostana u gradu, zaposleni u Odeljenju za urbanizam, komunalne i imovinsko pravne poslove, kao i u Odeljenju za inspekcijske poslove obišli su sve javne površine i utvrdili 16 lokacija za prodaju ovog poljoprivrednog proizvoda, koja ce se vršiti od 1. jula do 15. septembra. Za korišcenje javne površine prodavci ce, u zavisnosti od trajanja prodaje, morati po vozilu tj. prikolici da placaju dnevnu naknadu od 200, mesecnu od 2.000, ili sezonsku u iznosu od 6.000 dinara. Zabranjen je istovar bostana na javne površine radi prodaje, kao i stavljanje bilo kakvih objekata za prodaju, kao što su tezge.

Na sednici je razmatran izveštaj o sprovedenoj javnoj aukciji za prodaju JNP “Rec naroda”, a ovoj kuci odobrena je promena namene budžetskih sredstava zbog isplate troškova po presudi Okružnog suda Nebojši Sokolovicu, u iznosu od 630.000 dinara.

Radio Požarevcu odobreno je sto hiljada dinara za obeležavanje jubileja, trideset godina postojanja i rada, a 53.000 dinara je mesecni iznos kojim ce lokalna samouprava finansirati usluge informisanja nove televizije “Klub In” Požarevac.

Finansijski je pomognuto Meduokružno društvo socijalnih radnika Branicevskog i Podunavskog okruga koje cine clanovi svih opština ova dva okruga zaposleni i Centrima za socijalni rad, Ustanovama socijalne zaštite i razlicitim fondovima, kao i OŠ “Sveti Sava” koja ce novac upotrebiti za rekonstrukciju elektro instalacije.

T.R.S.

DONACIJE ŽAGUBICKOM DOMU ZDRAVLJA

BRŽE I KVALITETNIJE DO PACIJENATA

Sredinom jula potpisan je ugovor o donaciji putnickog vozila “Zastava” 101 od strane Kompanije “Dendi - plemeniti metal” koje ce biti korišceno u preventivne i kurativne svrhe.

Po recima direktora Doma zdravlja u Žagubici, Puniše Ilica tim vozilom bi se obilazila sva staracka domacinstva u Homolju, na Beljanici i Crnom vrhu koja se nalaze sa svojim stadima na bacijama, te nisu u mogucnosti da dobijaju adekvatnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.

Ovo je,inace, nastavak saradnje sa Dendijem, jer je ta firma pocetkom godine opremila savetovalište za dijabetes. Planira se i nastavak saradnje kupovinom jednog klima urecaja,EKG aparata i više namanskih aparata za dijagnostiku bolesti ociju.

S.R.

OKRUŽNO TAKMICENJE SELA SRBIJE “VELIKO CRNICE 2007”

STIŠKI AMATERI KAO PROFESIONALCI

Na letnjoj pozornici Doma kulture u Velikom Crnicu prošlog utorka održana je završna manifestacija Takmi-cenja sela Srbije 2007. godine za opštinu Malo Crnice. To je najveca akcija koja se vodi u našim selima sa ciljem da ih unapreduje u svim pravcima stvaralaštva i ima dugu tradiciju postojanja. Opština Malo Crnice sa svojim mesnim zajednicama je redovni ucesnik ovog takmicenja i svake godine beleži znacajne rezultate, ne samo u Opštini i Branicevskom okrugu, vec i u Republici Srbiji.

U ovogodišnjoj, trideset trecoj po redu akciji takmicenja sela ucešce je uzelo 11 mesnih zajednica, od ukupno 19. Svecanosti su prisustvovali Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice, Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, Žarko Pivac, narodni poslanik, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, Miodrag Lukic, direktor Kulturnog centra Petrovac, Miodrag Filipovic, direktor Centra za kulturu Žabari, LJubiša Milic, direktor Biblioteke u Golupcu, Novica Mitic, predstavnik internacionalne Romske unije Srbije, predstavnici mesnih zajednica i kulturno -umetnickih društava.

Veliko Crnice pre svih

Opštinska ocenjivacka komisija jednoglano je donela odluku da je sveukupni pobednik u Takmicenju sela za 2007. godinu Mesna zajednica Veliko Crnice. Drugo mesto ravnopravno je pripalo Mesnim zajednicamaToponica i Malo Crnice, dok su trece mesto podelile Mesne zajednice Batuša i Boževac. U oblasti poljoprivredne proizvodnje najuspešniji su: Moma Radosa-vljevic iz Batuše za ratarstvo; Srboljub Veljkovic iz Kališta za proizvodnju duvana; Vladimir Jevtovic iz Kališta za proizvodnju povrca u zatvorenom prostoru; Nenad Savic iz Toponice za stocarstvo; Vladan Marjanovic iz Kule za ovcarstvo; Zoran Krstic iz Kule i Neradinka Mladenovic iz Boževca za pcelarstvo, Vladan Miladinovic iz Batuše za sitnu ukrasnu živinu (golubove). Priznanja za najuspešniju izložbu poljoprivrednih mašina dobile su: Mesne zajednice Toponica i Malo Crnice, dok su najuspešniji domacini: Miodrag Savic iz Smoljinca, Emad Eslem iz Velikog Crnica, Srboljub Veljkovic iz Kališta, Vladan Marjanovic iz Kule, Branko Mladenovic iz Boževca, Ratko Paunovic iz Vrbnice i Radiša Stojicevic iz Malog Crnica. Dobitnici priznanja za najlepše uredeno dvorište su: Radiša Stojicevic iz Malog Crnica, Slobodan Markovic iz Kališta i Oliver Kiselovski iz Boževca. U oblasti privatnog preduzetništva najuspešnija je Mesna zajednica Smoljinac. Za najbolje organizovane izložbe lovackog naoružanja i opreme priznanja su dobile lovacke sekcije iz Toponice, Malog Crnica, Boževca i Velikog Crnica. Po oceni žirija najuspešnije izložbe u etno kucama organizovali su Milijana Dacic iz Boževca, Vladan Stokic iz Kule, Slobodanka Cunkic iz Batuše, Dimitrije Jankovic iz Kobilja i Mesna zajednica Toponica. Najaktivnija škola u takmicarskoj godini bila je OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica i OŠ “Ðura Jakšic” iz Toponice. Dobitnik priznanja za likovnu izložbu je Slavoljub Miloševic iz Salakovca. Najuspešnija kulturno -umetnicka društva su: KUD “Izvor” Crljenac, KUD “Ivo Lola Ribar” Veliko Crnice i KUD “Branislav Nušic” Kula, dok su najbolji igracki ansambli: KUD “Toponica” i KUD “Živojin Stojicevic Crni” iz Malog Crnica. Dobitnici priznanja za negovanje izvornog stvaralaštva su: KUD “Mladost” Kalište i KUD “Kobilje”. Najuspešniju izložbu domace radinosti imale su Mesne zajednice Malo Crnice i Veliko Crnice. Za najbolju prezentaciju zdrave hrane, pod nazivom “stara zaboravljena jela” priznanje je dobila Mesna zajednica Kobilje. Asocijacija za razvoj opštine Malo Crnice iz Crljenca dobila je priznanje za rad na razvoju zajednice. Najuspešnije sportsko društvo je SD “Napredak” Veliko Crnice, dok je dobitnik priznanja za sveukupne aktivnosti i postignute rezultate u takmicarskoj godini Crkvena opština Smoljinac. Za aktivnost i rad u svojim mesnim zajednicama dobitnici priznanja su: Jasmina Jovic iz Crljenca za ocuvanje tradicije u izradi narodne nošnje; Miodrag Mitrovic iz Kobilja za proizvodnju kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja; Marko Ivkovic iz Smoljinca i Mario Jovic iz Kališta, kao najmladi igraci; Jovana Stojanovic iz Kališta, kao najbolji mladi vokalni solista; Tihomir Miladinovic iz Kule i Miodrag Mladenovic iz Batuše, kao najstariji ucesnici manifestacije; Emina Jovic iz Crljenca, kao instrumentalista na violini; Mladan Stojadinovic iz Kališta, kao najbolji privatni preduzetnik; Dragan Kuzmic i Petar Živkovic iz Toponice za najbolje kulinarsko umece; Saša Pavlovic iz Crljenca kao najbolji pekar. Za komunalnu izgradnju priznanja su dobili mesne zajednice Crljenac i Smoljinac. Najuspešniji vokalni solisti bili su: Milena Ðurdanovic iz Malog Crnica, Ivana Bakic iz Boževca, Željko Svetomirovic iz Kališta, Blažica Mitic iz Kule, Jelena Stokic iz Boževca, Anita Petrovic iz Kobilja i Sanja Acimovic iz Crljenca. Što se instrumentalista tice dobitnici priznanja su: Mlada Rajic iz Malog Crnica, Vladimir Velickovic iz Toponice, Emina Jovic iz Crljenca,Ðorde Marjanovic iz Batuše i braca Korunovic iz Boževca. Najbolju zdravicu govorio je Željko Svetomirovic iz Kališta.

Sela opštini za primer

Naselje Veliko Crnice po broju stanovnika i po površini na kojoj se prostire spada u red srednje razvijenih mesnih zajednica. Prostire se na ataru površine oko 1320 hektara. Selo ima 222 domacinstava, odnosno 850 stanovnika, od cega se preko 30% nalazi na privremenom radu u inostranstvu. Pored veoma razvijene poljoprivrede dosta se radi na razvoju male privrede. U selu postoji cetvororazredna škola pri OŠ “Moša Pijade” Malo Crnice, 6 prodavnica mešovite robe, 2 gradevinsko -zanatske radnje, 1 mehanicarska radnja i salon automobila.

KUD “Ivo Lola Ribar” Veliko Crnice osnovano je 1957. godine i može se pohvaliti dobrim rezultatima i uspesima, što je plod napornog rada i zalaganja pojedinaca. Pod svojim okriljem danas broji 95 clanova i svoje aktivnosti sprovodi u kontinuitetu po sekcijama. Aktivno radi folklorna sekcija, odnosno igracki ansambl i recitatorska sekcija, a u planu je formiranje dramskog studija. Igracki ansambl okuplja 75 izvodaca. Radi se po kategorijama i postoji pripremni, prvi i ansambl veterana. Titulu najuspešnijeg KUD-a ponelo je na etno festivalu u Vršcu pod nazivom “Zlatne ruke”.

U revijalnom delu na završnoj manifestaciji KUD “Ivo Lola Ribar” Veliko Crnice predstavio se zdravicom, pesmom “Gusta mi magla padnala” i Igrom iz Kosaonice. U nastavku programa spletom igara iz Srbije, pesmom i svirkom svoja umeca prikazala su sledeca kulturno -umetnicka društva: “Branko Radicevic” Boževac, “Branislav Nušic” Kula, “Toponica”, “Živojin Stojicevic -Crni” Malo Crnice, “Smoljinac”, “Vlastimir Živkovic” Batuša i “Izvor” Crljenac.

Sabor amaterizma

- Danas kada sumiramo rezultate svega onoga što smo postigli za jednu godinu možemo biti prezadovoljni. Složnim radom ljudi iz Opštine i Mesne zajednice došli smo do izuzetnog napretka. Gradani Velikog Crnica su imali sluha i izdvajali su sopstvena sredstva u izgradnji, razvoju i organizovanju naselja, a samim tim i mesne zajednice. Rezultati su zavidni, mi smo zadovoljni i nadam se da cemo se regionalnom žiriju predstaviti na najbolji moguci nacin, kao najbolje selo u opštini Malo Crnice. Poštujemo sve vrednosti kada je u pitanju kultura, pesma, igra koja se dešava u našim gradovima, ali opština Malo Crnice, a samim tim i Veliko Crnice prepoznatljivo je na kulturnoj mapi Srbije po dramskom amaterizmu, kulturno -umetnickim društvima gde naši mladi sa posebnim ponosom i dostojanstvom cuvaju kulturu i obicaje naših predaka. Ovakva mladost sa pesmom i igrom koju pronose širom Srbije, pa cak i inostranstvu je dokaz da Srbija ima svoju prošlost, lepu sadašnjost i izvesnu buducnost. Posebno mi je drago, da su sve mesne zajednice koje su ucestvovale u Takmicenju sela Srbije 2007. godine danas prisutne u Velikom Crnicu, ovo je sabor amaterizma za opštinu Malo Crnice i nadam se da cemo svi zajedno od mesnih zajednica do Republike stvarati što bolje uslove za život i kulturna dešavanja na podrucju opština”, istakao je Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.

D.Dinic

NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA GOSPODIN GORAN S. PETROVIC

PROMENE - SUŠTINA PUTA U EVROPU

U ime redakcije najstarije medijske kuce „Rec naroda” i njenih citalaca posetili smo novog nacelnika Branicevskog upravnog okruga gospodina Gorana S.Petrovica, prenoseci mu cestitke na imenovanju i stupanju na dužnost, sa željom da uspešno radi na realizaciji razvoja Okruga .

Svi gradani okruga želeli bi da Vas bolje upoznaju. Ko je i odakle dolazi Goran S.Petrovic, novi nacelnik okruga ?

Drago mi je što možemo danas da razgovaramo na svaku temu koja vas interesuje. Ja sam Požarevljanin ,po obrazovanju dipl.pravnik .Do maja 2000.godine radio sam u Opštininskom sudu u Požarevcu, od pripravnika, višeg strucnog saradnika do sudije.Od maja, odnosno juna 2000. godine bio sam advokat u Požarevcu, osnivac i generalni sekretar Odbora za ljudska prava Požarevca. To je nevladina organizacija koja se bavila zaštitom ljudskih prava a i vaša medijska kuca cesto je prenosila naše konferencije i sve što smo radili .U tom periodu bio sam ispred Advokatske komore clan Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Požarevca, koja ima 7.500 hiljada clanova advokata i predstavlja ozbiljnu instituciju sistema. Politicki nisam bio angažovan u toj meri sve do prošle godine. Clan sam Demokratske stranke, predsednik sam Izvršnog odbora DS, oženjen sam, trenutno nemamo decu. Otac mi je iz Požarevca, poznati fudbaler Mladog radnika Sveta Zec, majka iz Petrovca, selo Knežica.

Resursi u funkciji razvoja

Dolazite u pogodnom i nepogodnom trenutku za nacelnika Branicevskog upravnog okruga, nepogodnom jer i dalje tinja sukob izmedu demokratskog bloka, ne samo u opštini Požarevac, vec i u pojedinim opštinama okruga, a pogodnom jer se politicka klima menja u korist evropske orjentacije ovog kraja. Kakvo je Vaše videnje i šta želite da porucite gradanima okruga?

Ja ne smatram da postoji neka blokovska podela i da treba da postoji blokovska podela u Požarevcu i Branicevskom okrugu. Postoje politicke stranke koje imaju svoje politicke ciljeve koji mogu da budu razliciti, ali koji se u osnovi u mnogome programski ne razlikuju. Postoji jedna razlika, politicka,u pristupu rešavanja problema i u orijentaciji, kako ste rekli ,evropska orijentacija ili ne.

Ja mislim da nije povoljno to što ne postoji jedna odlucnost u politickim strankama danas, da svoje ciljeve stvarno usmere u funkciju razvoja Branicevskog okruga ,nego da to više deklarativno cine zarad svojih politickih ciljeva, misleci na sve politicke stranke. Ono što smatram da je dobro, jeste klima da se stvore promene na bolje, da interesi gradana opština Branicevskog okruga budu iznad svih drugih.

To svi zajedno moramo da menjamo, kako bi gradani osetili takvu vrstu PROMENA.

Srbija nema neki drugi put sem da zajedno sa svim evropskim državama izgraduje sebe.Srbija ne može da ostane izolovana na dalje ,Srbija treba da dobije status clanice Evropske Unije, prosto da bi mogla da se ukljuci u evropske tokove koji mogu doneti razvoj Srbije.I svaki okrug i svaka opština mora da nade sebe u tom PROGRAMU.

Veoma je teško menjati stare navike, veoma je teško raskinuti sa nekim ustaljenim nacinima razmišljanja koji ocigledno vec duboko prevazideni.

Srbija je pocela da se izgraduje brže u nekim opštinama i gradovima, jer su tamo ocigledno raskrstili sa prevazidenim starim navikama i starim ustaljenim nacinom razmišljanja. Vidite koliko investicija postoji u Indiji, 300 miliona evra. LJudi koji vode tu opštinu razmišljaju ovako kako ja sada govorim i to je jedan deo mog PROGRAMA.Pokušacu, koliko god budem mogao, da pocnemo tako svi da razmišljamo.

Nije dobro i potpuno je neprirodno da postoje politicki sukobi koji blokiraju razvoj privrede, koji blokiraju bolji život gradana. Predsednici politickih stranaka morali bi više da vode racuna kako bi bio uspostavljen neki minimum dobrih odnosa i medusobne saradnje.Ni jedan ozbiljan projekat koji treba da traje više godina ,ni jedna velika investicija ne trpi turbulencije.Niko nece da ulaže u mesto gde su ljudi posvadani, gde državni organi, a pre svega lokalna samouprava nisu servis gradana.

U tom smislu, mislim da je sada trenutak u Srbiji koja ima predsednika, koja je dobila bolju Vladu, stabilnu Vladu, sa dobrim Programom, da i mi koji smo na nižim okružnim i lokalnim nivoima iskoristimo i da iz tog dobrog Programa Vlade Srbije, da kažem ,uzmemo sve što nam treba i što može da pomogne našem razvoju okruga.

Kakvi su Vaši programi i vizije u radu, kao nacelnika Branicevskog upravnog okruga i šta biste inovirali ?

Mi moramo da znamo šta je funkcija i položaj nacelnika okruga .Postoji Zakon o državnoj upravi koji jasno definiše koji su to zadaci nacelnika okruga.Nacelnik okruga može da deluje sa više nivoa. Prvi je i osnovni zakonski nivo,nacelnik Upravnog okruga uskladuje rad okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave, a to su inspekcijske službe koje izviru iz ministarstava. Moj zadatak je da uskladujem njihov rad ,pratim primenu direktiva i instrukcija koja daju pojedina Ministarstva, da im obezbedim uslove za dobar rad, kao i da zajedno sa lokalnim samoupravama uskladujem njihov rad.

Drugi zadatak nacelnika okruga za mene je izuzetno važan, a to je rad Saveta Upravnog okruga, na cijem je celu nacelnik, a clanovi predsednici opština Branicevskog okruga.Savet okruga ima zadatak uskladivanja rada svih okružnih podrucnih jedinica, ali i na osnovu odredbi Zakona o državnoj upravi, kroz Savet okruga je moguce ostvariti bolju koordinaciju PROJEKATA lokalnih samouprava za brži razvoj celog okruga.

Meni je izuzetno drago što su se svi predsednici opština odazvali pozivu Upravnog okruga i došli na svecanu primopredaju dužnosti nacelnika okruga. To je dobar znak za buduci rad Saveta Upravnog okruga.

Licno mislim da vredi pokušati ukljuciti se u izgradnju Strategije razvoja okruga,odnosno svake opštine pojedinacno,vredi pokušati dovesti investitore ,vredi napraviti privredne veze ,vredi pokušati dogovarati se i predložiti Vladi i ministarstvima ono što je važno za Branicevski okrug. Dobra saradnja, uvažavanje i medusobno razumevanje i što manje politike, a što više izvršavanja zakonskih obaveza, verujem, donece brži razvoj Okruga.

Kakvi su privredni. poljoprivredni, kulturni, turisticki i drugi potencijali našeg okruga po Vašem mišljenju ?

Mi zaista možemo da budemo srecni što je Bog Branicevskom okrugu podario ovakve prirodne lepote, cime treba da se ponosimo.

Retko koja zemlja u Evropi,regija u okruženju ima ovoliko prirodnih resursa i mogucnost za turizam, kao što Branicevski okrug ima. Dunavska magistrala, Homolje , manastiri, Viminacijum. Na nama je da osmislimo nacin na koji cemo sve to ponuditi i uciniti privlacnim za turiste.Ako uzmemo za primer Viminacijum tu moramo da imamo u vidu i manastir Rukumiju, koji je biser duhovnosti, a što treba da prezentiramo drugima.

Branicevski okrug nije toliko velik koliko se nama cini.Za jednog turistu i za jedno dobro osmišljeno putovanje Branicevskim okrugom može da se prode za jedno kratko vreme,što ce omoguciti da se poseti više mesta i mi to, moramo obezbediti.

Kad je rec o poljoprivredi, Srbija je zemlja medu poslednjim u korišcenju hemijskih sredstava, a što znaci da Srbija ima zdravu hranu koju svet hoce.Zar treba da govorimo o stiškoj ravnici ,o dolini Mlave, o dolini Peka, o blizini Dunava. Treba preci odmah na mogucnost razvoja poljoprivrede. Mislim da Ministarstvo poljoprivrede zaista ima vrlo ozbiljan Program.

Siguran sam da ce potpuna realizacija toga Programa omoguciti bolji razvoj poljoprivrede u Branicevskom okrugu. Ne smemo dozvoliti više osipanje ljudi sa sela.Postoji više nacina da zadržimo ljude na selu. Rad sa omladinom na selu,veca podsticajna sredstva za ekonomiju na selu, veci doprinos svih ministarstava kroz razlicite projekte, kako bismo zadržali mnoge ljude u selu i omogucili im da bolje rade ,da brže menjaju nacine proizvodnje i kulture, da se brže prilagodavaju korišcenju svih potencijala, instituta, zadruga..

Imajuci u vidu skoro gostovanje ministara u našem okrugu i našoj Opštini ,gde je konstantovano da naš okrug nema svoju Agenciju za regionalni razvoj ,ja Vas sada pitam u ime svih gradana kojima je stalo do razvoja ,hoce li biti osnovana i kada ?

Na žalost tacno je .Ja nisam covek koji je ikad ikome davao olako obecanje, ali to je veliki problem.Ja cu u toku sledece nedelje pokušati sa predsednicima opština da ovo pitanje pokrenem kako bi se to uradilo.

BEZ OLAKIH OBECANJA

Agencija je potreba ovom okrugu zbog usaglašavanja i realizacije Projekata razvoja.

Mnogo je ljudi otišlo iz našeg okruga i Požarevca ,nisam siguran , da li imamo najbolje obucene kadrove za sve te projekcije. Pitanje strucnih kadrova je veoma ozbiljno pitanje, zbog rada na projektima, pisanju i realizaciji tih projekata. Naši kadrovi ili angažovani kadrovi iziskuju i nova sredstvai, tu moramo da nademo konsenzus svih. Strategijom razvoja Branicevskog okruga,nadam se, i ovo pitanje naci ce svoje pravo mesto u interesu gradana i razvoja svih opština u okrugu.

Koji su Programi po Vašem mišljenju koje bi EU prihvatila da finansira ili sufinansira o ovom okrugu ?

Postoji mnogo programa ,do podrške razvoju ,lokalne samouprave ,do programa koji se ticu poljoprivrede ,infrastrukture,turizma i td.

Sve ono, zašto možemo da nademo zainteresovanost ,da imamo snage, mi to moramo da radimo. A što dode sa strane možemo iskoristiti ,kako bi uposlili jednog, ili dva, ili tri coveka.To je jako važno, a ne da ljude guramo u državnu upravu ,lokalnu samoupravu ,da stvaramo višak radne snage i da posle ne znamo šta cemo sa tim ljudima.

LJude moramo ubediti da moraju da prihvate tu vrstu promene koja je neophodna da se razvijamo. Hajde da otvorimo nova radna mesta razlicitim projektima. Nisam siguran da mi svi imamo predstavu koliko toga postoji ,iako ne znamo, za pocetak treba da radimo i držimo se programa rada naših ministarstava, uvereni da cemo tu naci podsticaje svoga razvoja.

Postoji li mogucnost organizovanog ukljucivanja naših gradana iz dijaspore u razvoj okruga?

Naši gradani iz dijaspore mogu da pomognu.Mislim da je tu potrebno malo više vremena da se promeni svest o tome kako treba pomoci.Mi u Srbiji generalno gledano, možda i ne shvatamo kako stvari treba da funkcionišu i ponekad pokušavamo da nademo puteve i nacine koji nisu u skladu sa pozitivnim pravom.

Svako ko želi da uloži mora da ima pravo da iz toga izvlaci korist, ali tu postoji korist i za gradane Branicevskog okruga.

Na kom stupnju je ekologija prisutna i šta se u tom pravcu planira ?

Ekologija nama može da donese mnogo koristi.Mi imamo potencijale kao što smo zajednicki konstantovali, ali mi ne smemo da dozvolimo da sami uništavamo resurse koje imamo, niti da se na takav nacin ponašamo.Kod velikih ekoloških problema mora da se ukljuci i Republika svojim sredstvima ,pre svega za rad Termoelektrana i Kopova Kostolac, ugradnjom adekvatnih filtera koji ce smanjiti zagadenost vazduha u Kostolcu i okolini.Imamo problem i u vodosnabdevanju na mnogim mestima.To su razudeni problemi iz dugog niza godina, uslovljeni mnogim faktorima.Da pricamo o tome ko je kriv, ništa ne donosi,nego moramo da vidimo da li postoje putevi i nacini da se to reši.Ozbiljne su to investicije ,ozbiljni su to projekti i zato sam i rekao, takvi problemi se ne rešavaju od strane jedne grupe ljudi, od strane jednog bloka i od strane jedne vlasti. To su projekti koji traju kroz vreme i tu mora da postoji jedinstvo svih i za sve,da bi se ti projekti realizovali.

Šta biste za kraj porucili svim gradanima i da li možda postoji pitanje koje nismo postavili, a na koje biste želeli da date odgovor gradanima ?

Ja do sada nisam imao obicaj da nešto pricam ako me neko ne pita i mislim da je bolje da ako nešto krucijalno covek nema da kaže što može da realizuje, bolje je da ne prica.

Moja poruka gradanima Branicevskog okruga bila bi jedna jevrejska izreka „Bolje je raditi za džabe nego ne raditi ništa„. Ako radite za džabe onda možete da nadete puteve i nacine, kontakte i veze, da neke stvari ponovite i da vam se otvore novi putevi. Ako sedite kod kuce i ne radite ništa onda se ništa nece ni dogoditi. Moramo da se menjamo svi u tom pravcu, da zaista pocnemo da radimo radi naše bolje buducnosti i nas samih , nego da dajemo velika obecanja..

I. Dimitrijevic

U PETROVCU ODRŽANA DRUGA PO REDU MANIFESTACIJA „DANI MLAVE"

VAŠAR, POLJOPRIVREDA I KULTURA

U dane velikog julskog vašara u Petrovcu, proteklog vikenda, u organizaciji Turisticke organizacije opštine Petrovac, po drugi put organizovana je manifestacija „Dani Mlave”. Otpocelo se otvaranjem Sajma poljoprivrede i mašina u glavnoj petrovackoj ulici. Sajam je otvorio Radovan Davidov, direktor Agrarnog fonda opštine Petrovac recima: „Današnji povod okupljanja je izložba poljoprivredne mehanizacije i dostignuca u poljoprivredi koja je posvecena našim poljoprivrednim proizvodacima. Ovo je prvi put da se ova manifestacija održava u našem mestu i mi cemo se truditi da ona postane tradicionalna, kako bi svi naši poljoprivredni proizvodaci koji nisu imali mogucnosti da posete druge sajmove širom Srbije, ovde na licu mesta, vide koja su to dostignuca u mehanizaciji kod najpoznatijih svetskih proizvodaca, uz njihove uslove prodaje i kreditiranja. Ovom prilikom zahvalio bih se u ime pokrovitelja i organizatora svim izlagacima koji su danas došli da nam prezentiraju svoje proizvode”.

U vecernjim satima, u letnjoj bašti Doma kulture u Petrovcu, prošlog petka, prireden je kulturno zabavni program. Prvo je održana promocija knjige „Monografija Petrovac na Mlavi”, grupe autora, ciji je izdavac Lomovic, o kojoj su govorili profesor Branko Lazic i pesnik Jovan D. Petrovic. Tom prilikom gospodin Petrovic je rekao: „ Uvek je dogadaj za sredinu pojavljivanje knjige. cini se da u ovim krajevima , sudeci po ostavljenim pisanim svedocanstvima, knjiga se uvek cenila, a nije ni slucaj da ovaj mali geografski prostor iznedri toliki broj pisaca, koji su svojim dometima dostigli zavidne visine. Danas smo svedoci jednog novog, na ovom prostoru, shvatanja života bez poimanja neodvojivosti sadašnjosti od prošlih vremena. Nama su se na najlepši nacin desile neke knjige koje, svaka na svoj nacin odslikava život na ovim prostorima i sa zajednickim interesom i htenjem da se doprinese svekolikoj afirmaciji mlavskog kraja i mlavskih ljudi, govoreci o duhovnom, kulturnom, ali i o svakodnevnom životu, u cemu sa njima na svoj sažet elipticni nacin govori i najnovija knjiga „Monografija Petrovac na Mlavi”, koja je danas pred nama”.

Drugi uvodnicar Branko Lazic naglašava: „Knjiga je moderna i uskladu sa onim što su zahtevi i prilagodavanje novom vremenu, jer to je vrlo važno u životu, prilagoditi se onome što je trenutak koji postavlja odredene zadatke i odredena traženja. Mislim da treba da kažem da je ovaj trenutak naše opštine jedan od znacajnijih trenutaka kakvih nismo imali, jer su u središte aktivnosti , pažnje i poštovanja, došle knjige i ono što su vrednosti našeg kraja i ljudi. To treba da se kaže i da se ugradi kao pomoc naše opštine u naporima da se ostvari jedan cilj i upotpuni videnje našeg kraja koje je bilo dosta oskudno u prošlosti”.

Zatim je odigrana predstava „Medved”, Cehova, u izvodenju mladih glumaca Srednje škole Mladost, koja je postigla zapažen uspeh na takmicenju Gimnazija u Kragujevcu, a prikazani su i dokumentarni filmovi „Bilo jednom u Homolju” i “Biljani petak” . U holu Doma kulture otvorena je izložba slika Saše Rancic.

U nedelju je, takode u letnjoj bašti Doma kulture priredeno „etno vece” sa kulturno umetnickim programom, na kome su nastupili folklori sa podrucja petrovacke opštine, mladi pevaci i solo instrumentalisti. Tokom manifestacije trajao je i sajam knjiga, na kome su posetioci po povoljnijim cenama kupovali svoje omiljene knjige.

Jadranka Cvetkovic, direktor Turisticke organizacije opštine Petrovac istice: „Manifestacija „Dani Mlave” su pokušaj da se uradi nešto kada najviše ljudi iz opštine, a i drugih mesta dolazi u Petrovac, na vašar. To je prilika da se vide dragi ljudi i nešto lepo u Domu kulture, od sajma poljoprivrede i knjiga do izvornih narodnih igara. Evidentno je da ove godine prica prelazi u ruke mladih, što je jako dobro, jer ako prica prelazi u ruke mladih onda ima buducnost. I ove godine bilo je prilika da vidimo šta treba popraviti, gde treba doterati, pa ce vec trece godine biti najbolje. Naši gosti bili su i predstavnici turistickih organizacija i drugih opština Branicevskog okruga, mi smo ostvarili dobru regionalnu saradnju u oblasti turizma, jer nam je cilj da imamo zajednicu turisticku ponudu”.

D.I.

NOVO LICE DELA GLAVNE ULICE U PETROVCU

URAÐENI NOVI TROTOARI

Glavna ulica u Petrovcu, ovih julskih dana dobila je nov, lepši izgled. Kompletno su rekonstruisani trotoari sa leve i desne strane, od petrovacke crkve do gradskog trga i u delu od bioskopa do ulice Milana Tancica. Kako saznajemo od Mirka Stankovica, direktora Direkcije za izgradnju i razvoj radove je po izuzetno nepovoljnim uslovima zbog visokih temperatura, uspešno odradilo PZP Požarevac sa svojim podizvodacima KJP „Izvor" i preduzecem „Srmeks". Pored direkcije sredstva u iznosu od 5 miliona dinara, koliko je iznela ova investicija, obezbedila je i mesna zajednica Petrovac.

D.I.

PORTRET PROSVETNOG RADNIKA MILIVOJA ŽIVOTICA

NASTAVNIK KOJI STVARA ŠAMPIONE

Za sada je Milivoje Životic, nastavnik istorije u osnovnoj školi „Bata Bulic” u Petrovcu jedini prosvetni radnik u opštini ciji su ucenici dva puta bili pobednici na republickom takmicenju. Ovog juna za te uspehe nagraden je najvišom opštinskom nagradom, prigodno je nagradivan i od svoje škole, ali vidi se da su mu najdraže nagrade upravo uspesi koje njegovi ucenici postižu na raznim takmicenjima, od opštine do republickog nivoa.

Milivoje Životic je poceo svoj radni vek kao nastavnik u svom rodnom Velikom Popovcu, a po gašenju ove osmorazredne škole, prelazi u susedni Rašanac dobrovoljno, kako bi ucinio uslugu starijem kolegi. Posle nekoliko godina prelazi, ne baš bez problema, u maticnu školu u Petrovcu gde i danas uspešno radi. Spada medu one prosvetne radnike, koje daci vole i poštuju, pa rado ocekuju njegove casove.

Malo je nastavnika koji imaju takve uspehe na tamicenjima znanja, bilo je prvo pitanje koje smo postavili gospodinu Životicu?

„ Ta takmicenja su oduvek bila izazov za mene i moje ucenike. U pocetku su to bila opštinska i okružna takmicenja, posvecena onom socijalistickom razdoblju gde su moji ucenici gotovo redovno osvajali neka od prva tri mesta. Zatim se prešlo na drugi vid takmicenja u kome se uglavnom takmice pojedinci. Imao sam zadovoljstvo da moja dva ucenika budu najbolji u Srbiji, što je veliki uspeh ne samo za školu „Bata Bulic”, vec i opštinu Petrovac. Tako je 2003. godine moj ucenik Miloš Dobrosavljevic bio najbolji u Srbiji, a taj uspeh smo ponovili i ove godine, kada je Filip Jeremic u Vrnjackoj Banji poneo tituli najboljeg istoricara u Srbiji”.

Kako se pripremaju šampioni znanja iz istorije?

„ Uloga nastavnika je tu najznacajnija. Treba animirati ucenike za rad, koji nije lak, jer je gradivo obimno i zahvata veliki vremenski period, sa brojnim podacima i cinjenicama. Ja im prvo sa tri flomastera razlicite boje oznacim i podvucem udžbenik i drugu literaturu koju moraju da procitaju i nauce, jer bez toga nema takmicenja. Dobije se jedna šarena knjiga, po kojoj radimo van školskog vremena. To je jedan veliki rad i te ucenike treba motivisati i moram da kažem da je sve manje ucenika spremno za jedan takav rad. Satisfakcija su nam uspesi koje postižemo i nagrade koje ucenici dobijaju u vidu knjiga, kompjutera i novcanih priloga. Kakav je tu znacaj prosvetnog radnika, govori mi i podatak da nijedan ucenik koji je pobedivao na okružnim i republickim takmice-njima nije takav uspeh ponovio u srednjoj školi”.

Kako škola nagraduje te uspehe?

„Škole su bez znacajnijih sredstava za te namene i uglavnom sam nagradivan kao i drugi nastavnici, skromno. Prošle godine sam dobio 11.000 za osvojeno 3. mesto u Republici i dva ucenika 5. i 6. razreda su bili najbolji na okružnim takmicenjima. Bilo bi lepo da se na prigodnim skupovima, u opštini, kada se okupljaju prosvetni radnici i najbolji ucenici, to na neki nacin i nagradi. Ali da se razumemo, novac nije glavni motiv mog i rada ucenika. Mislim da afirmacija škole i opštine ipak nema cenu i to je za nas najvažnije. Kada je neko iz relativno male sredine najbolji u Republici, u konkurenciji 217 ucenika iz svih škola, mislim da zaslužuje adekvatnu pažnju i prigodna priznanja. Opštinske nagrade koje smo dobili, moj ucenik i ja su ipak, lepo priznanje”.

Ucenici vole da im Vi predajete istoriju?

„ Opet je tu znacajno da nastavnik animira ucenike da vole ovaj predmet i da ih za to zainteresuje. Ucenici su preoptereceni gradivom, moraju da uce i druge predmete i zato je veoma važana koleracija sa nastavnikom. Ja recimo za moj najveci uspeh smatram kada je iznenada, bez priprema, od starne inspekcije testirano moje odeljenje. Tada smo postigli najbolji rezultat na podrucju citavog Branicevskog okruga. Kao nagradu dobio sam strucno sedmodnevno putovanje u Sloveniju i Italiju, kao najbolji nastavnik istorije u okrugu”.

Poznati ste kao nastavnik koji uvodi nove metode u nastavi?

„ Mi smo organizovali, po ugledu na poznata kviz takmicenja sa televizije, takva takmicenja u školi. I to su ucenici sa zadovoljstvom prihvatili. Izbegavam suvoparna predavanja. Sada su tu i brojna tehnicka pomagala, filmovi i slicno. Imamo u školi i medijateku. Gledamo i prigodne igrane filmove istorijskog sadržaja. To umnogome pomaže u podizanju interesovanja za gradivo”.

Milivoje Životic je i sportski novinar?

„ Sport je takode moja velika ljubav i dugogodišnji sam dopisnik „Sportskog žurnala”. Igrao sam fudbal, bio sam 13 godina trener. Nadam se da sam i mojim sportskim izveštajima i komentarima doprineo afirmaciji petrovackih sportista, pa i same opštine. Veliki broj reportaža naišao je na lep prijem, narocito kod naših ljudi na privremenom radu u inostranstvu”.

D.Ilic

PROSLAVA SV. PROKOPIJA NA GRADSKOM TRGU I U "TOPOLJARU"

SLAVLJE NA DVA TOCKA

Proslava gradske slave u petak uvece pocela je i na gradskom trgu. Predsedik GMZ Kostolac Predrag Slavkovic rekao je da je Mesna zajednica, saradujuci sa nekoliko organizacija, pokušala da ove godine program proslave gradske slave napravi tako da zadovolji razlicite ukuse.

-Iz tog razloga u petak je kod fontane prireden program za decu, koji smo nazvali "Decje igrarije". Decu je zabavljao naš popularni voditelj Pile, a mališani su se takmicili u vožnji rolerima, karaokama, interesantan je bio i maskembal na kome su svoj deci ucesnicima podeljene diplome.

Iste veceri otvorena je i izložba kostolckih slikara

Klinci su se dobro zabavljali u petak, a u subotu na istom mestu njihovi roditelji, za koje je svirao "Buba Švaba bend".

Drugacija muzika i burnija zabava organizovana je na plaži "Topoljar". Od ranog subotnjeg jutra tamo se krckao pasulj, lovacki gulaš, riblja corba, "okretalo" prase i pljeskavice na roštilju, teglili burici sa pivom koje je za ucesnike moto skupa bilo besplatno, a toceni "sok od jecma" bio je više nego dostupan i ostalim gostima. U "Topoljaru" je za ovu priliku napravljen otvoreni šank, prodavani su kožni predmeti sa nitnama, rukavice, kaiševi, marame, neizostavni bajkerski detalji.

Moto skup organizovao je novoformirani klub lju-bitelja dvotockaša "So-kolovi Viminacijuma" iz Kostolca, koji su u saradnji sa GMZ Kostolac i Nautickim klubom "Du-navac" Kostolac uspeli da na plaži naprave celodnevnu pozitivnu atmosferu. Kažu da ce se, upravo zbog toga, od sada svake godine na ovom mestu okupiti motoristi iz cele Srbije. Ove godine oni su se domacinima odužili izvodeci akrobacije na svojim ljubimcima, a zatim su u dugoj koloni prodefilovali kostolackim ulicama.

Temperaturu od 40 u hladu dodatno su zagrejali kostolacki rokeri. Grupe "Feeling" i "Stop" svirali su do ponoci, kada su se na binu popele igracice i striptizeta, nezaobilazna tacka svih bajkerskih okupljanja. Nakon bu-rne noci, u nedelju je na programu bilo spavanje, za sve, sem za radnike gradske cistoce.

KOSTOLCANI U SUBOTU

PROSLAVILI GRADSKU SLAVU - SVETOG PROKOPIJA

Litijom ulicama grada i svetom liturgijom u Crkvi Svetog Maksima Ispovednika, koju je služio paroh novokostolacki Otac Aleksandar Mihailovic, u subotu je proslavljena gradska slava Sveti Prokopije.

Rezanje slavskog kolaca obavljeno je u porti crkve. Ovogodišnji kolacar bio je Dejan Ilkic, dok ce naredne godine tu cast imati Biljana Janderka. Liturgiji su, sem gradana, kojih je ove godine, verovatno zbog visokih temperatura bilo manje nego ranijih, prisustvovali predstavnici GMZ Kostolac i SO Požarevac.

- Sabranje oko crkve je spasenje, svima , i onima koji u crkvu ne dolaze. Sabranje oko crkve je ono što Kostolac dugo nije imao. Sada Kostolac ima mesto spasenja, mesto sabranja, mesto gde prebiva Gospod, gde vas Gospod sve može poznati , videti, oprostiti svaki greh, pomilovati nas i uvesti u svoje Carstvo, dati nam duha svetoga, dati nam usmerenje, i preko nas svim žiteljima, i krštenima i nekrštenima, onima koji vole, i onima koji ne vole ovu crkvu. Ova crkva je matica, stožer Kostolca, oko koje ce se sabirati generacije, gde ce ulaziti u carstvo božje. Ova crkva ce biti osvecenje ovoga mesta, rekao je Otac Aleksandar, cestitajuci Kostolcanima gradsku slavu.

Nakon liturgije, u porti Crkve, priredeno je slavsko posluženje.

U CRKVI SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA

PROMOVISANA SRPSKA KNJIGA

Program u Crkvi Svetog Maksima Ispovednika, organizovan povodom gradske slave, poceo je u petak, promocijom knjige poezije "Srpska knjiga", autora Raše Perica. O knjizi, cija je promocija organizovana saradnjom Crkve i Narodne Biblioteke "Ilija M. Petrovic" Požarevac, odeljenje u Kostolcu, govorili su Milutin Lujo Danojlic i Milica Lilic Jefti-mijevic, književnici iz Beograda, dok je stihove kazivala Verica Milo-ševic, glumica.

Paroh novokostolacki Aleksandar Mihailovic promociju ove knjige oznacio je kao nastavak Kostolacke žiške, nedavno održane kulturno-duhovne manifestacije u Kostolcu, kojoj je "kumovao" upravo pesnik Raša Peric.

- Raša Peric je cuveni srpski pesnik, ne samo lokalnog, vec svesrpskog, znacaja. On je i antologicar, što pokazuje i ova knjiga. LJubav koja je pretocena u ove stihove je više od rodovske ljubavi, ona je nadahnuta ljubavlju prema Hristu, prema Bogu,prema Crkvi. Pravi ljubitelj svoga roda može biti samo poklonjenik Hrsta jer naša otadžbina nije ovde, na Zemlji, naša otadžbina tek treba da dode, rekao je Otac Aleksandar.

"Srpska knjiga", Pesnici o Srbiji, logican je nastavak pesnickog programa Raše Perica, rekla je Milica Lilic Jeftimi-jevic i dodala:

- Raša Peric je opevao srpski put, Kosovo, Fruška zvona, sudnji kamen, srpsko pismo, sve vrednosti nacionalne istorije i kulture. Kao pravi posvecenik sakupio je mnoge pesme i u njima sabrao bitne dogadaje srpske istorije, osnove tradicije, vino i cesnicu, sve ono što nas karakteriše i izdvaja od drugih naroda.

-Ugledni srpski pesnik, i strasni antologicar, Raša Peric, voden ljubavlju srpske poezije uložio je puno vremena i truda da iz bogate riznice srpskog pesništva o Svetom Savi dobije hronološki povezan sklop. Ovu zanimljivu citanku, pored Svetog pisma, trebalo bi da ima svaka cestita srpska kuca, jer se u njoj nalaze svi znacajniji dogadaji i licnosti naše prošlosti, uzdizanje i posrtanje srpske zemlje i naroda. Iz ovih stihova mogla bi se rekonstruisati celokupna srpska istorija, ako ne tacnije, sigurno uverljivije nego što to cini vecina savremenih istoricara, govoreci o "Srpskoj knjizi", rekao je Milutin Lujo Danojlic.

Tatjana Rokvic Stojkovic

SA DIREKTORKOM ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC, JASMINOM NIKOLIC

ARHIVI ZADUŽUJU COVECANSTVO

Istorijski arhivi, cuvajuci secanja covecanstva, dokumentovane dogadaje i cinjenice od znacaja za pojedince, ustanove, institucije, naucne krugove.., slobodni smo da zakljucimo da za sva prošla i buduca vremena, kao i svaki trenutak naše sadašnjice, zadužuju covecanstvo.

Veliki ucinak u tome svakako je i Istorijskog arhiva Požarevac, prepoznatljivog širom naše zemlje po rezultatima rada u svakom segmentu svoje delatnosti, ali i sve znacajnijeg faktora i izvan granica Srbije. Vec za predstojecu jesen, Istorijski arhiv Požarevac, priprema se za Medunarodni naucni skup.

Kolektiv Istorijskog arhiva Požarevac, u “pohodima” osvajanja najsavremenijih tehnologija, stalnog podsticanja istraživanja, rasvetljavanja minulih godina, decenija, vekova.., predvodi direktorka Jasmina Nikolic, sa kojom razgovaramo.

U cemu se ogleda svrhovitost institucije Istorijskog arhiva?

- Kompleksnost i znacaj sadržaja arhivske grade i društvena potreba njenog proucavanja i korišcenja u naucne i druge svrhe osnovni su razlozi postojanja arhiva. Otuda je razumljivo što je arhiv celokupnu svoju naucnu i strucnu delatnost usmerio ka ostvarivanju dva osnovna cilja: prvi je da zaštiti i sacuva arhivsku gradu kao društvenu memoriju, za ova i buduca pokoljenja, i drugi je da primenom naucnih i strucnih metoda rada stvori što povoljnije uslove za njeno korišcenje.

Koje su prednosti raspolaganja arhivskom gradom?

-Arhivska grada je po svom sadržajnom znacaju izuzetno važno izvorište za kulturno uzdizanje širokog kruga gradana. Zadatak arhiva je da mogucnosti koje pružaju arhivski izvori iskoristi za svoju participaciju u kulturnom životu, što Istorijski arhiv Požarevac cini u svom dosadašnjem radu. Svojim sadržajem, arhivska grada omogucava korišcenje za razne oblike i forme kulturnog sadržaja. Ona je veoma pogodna za kulturnu propagandnu delatnost, koja omogucava arhivu da iskoristi prednosti dokumenata u podizanju kulturnog nivoa gradana i da istovremeno, na društveno koristan nacin, propagira znacaj arhivske grade kao kulturnog dobra i arhiva kao institucije, koja ta dobra štiti, obraduje i stvara uslove za njihovo korišcenje.

Ostvarenim rezultatima, Istorijski arhiv Požarevac, postao je uzor mnogim drugim arhivima. U tom smislu, kojom se strategijom razvoja rukovodite?

- Istorijski arhiv Požarevac od 2004. godine insistira na strategiji razvoja baziranoj na savremenim IT tehnologijama. Izvršena je implementacija softvera “spider 2.0 enterprize”, obuka zaposlenih strucnjaka, preduzete su aktivnosti na evidentiranju i zaštiti arhivske grade (analiticko evidentiranje fondova, definisanje prioriteta, priprema finansijskog plana, realizacija). Danas, u Istorijskom arhivu Požarevac, postoji informaticka mreža sa 12 racunara, internet prezentacija na NJEB portalu UNESCO, ADSL izlaz na internet, softveri, najsavremenija oprema za digitalizaciju i sjajni rezultati, jer je za samo dva meseca 13.000 skeniranih dokumenata. Sve to dovelo je do toga da Istorijski arhiv Požarevac drži prezentacije o primeni savremenih tehnologija u informacionim sistemima i o svojim rezultatima u Arhivu Srbije u Beogradu, na Prirodno- matematickom fakultetu u Beogradu i na seminaru u Beogradu za državne organe, organizacije, preduzeca i ustanove Srbije.

Istorijski arhiv Požarevac za sobom beleži i veliki broj publikacija, znacajne naucne skupove u sopstvenoj organizaciji, zbornike naucnih radova.., cime, u velikoj meri, podstice istraživanja?

- Posredstvom raznih formi i oblika delovanja, arhiv treba da podstakne istraživanja i korišcenje arhivske grade u naucne, kulturne, prosvetno- nastavne i operativne potrebe. Arhiv, kao najbolji poznavalac sadržaja arhivske grade, u prednosti je u odnosu na druge da ta saznanja iskoristi preko raznih formi svog delovanja. Dosadašnje iskustvo pokazalo je citavu lepezu mogucnosti posredstvom kojih arhiv treba aktivno da doprinese obogacivanju kulturnog sadržaja, i to: prigodne publikacije, clanci, rasprave i prilozi, izložbe dokumenata, predavanja, referati, posete arhivu, susreti, televizijske i radio emisije, naucni skupovi u dr.

Požarevacki arhiv prepoznatljiv je i po eminentinim partnerima u poslu: institutima, univerzitetima, akademijama, koje, osim u Srbiji, stice i izvan granica naše zemlje?

- Da bi arhiv mogao uspešno da ostvaruje svoje aktivnosti znacajne za nauku, kulturu, prosvetu i druge potrebe, neophodno je uspostaviti saradnju sa akademijama, univerzitetima i institutima. Ta saradnja posebno je važna kod publikovanja naucno- informativnih sredstava o arhivskoj gradi i publikovanja zbornika dokumenata. Danas su naši partneri arhivi u Srbiji, muzeji, Jugoslovenska kinoteka, Vojni muzej i arhivi, Institut za savremenu i noviju istoriju Srbije, beogradski fakulteti, akademici i dr, a od jeseni ove godine i strucnjaci iz inostranih instituta, univerziteta i arhiva, koji ce se predstaviti na medunarodnom naucnom skupu Istorijskog arhiva Požarevac. Veoma je važna i saradnja sa televizijom, radijom, periodicnom i dnevnom štampom. Mediji su veoma pogodno sredstvo za mnoge vidove kulturnih sadržaja, jer je njihov korisnik široka javnost. Dakle, arhiv treba da bude inicijator mnogih vidova saradnje, jer najbolje poznaje mogucnosti koje pruža arhivska grada.

Koji je smer razvoja požarevackog Arhiva u bližoj buducnosti?

- Ono što ja hocu i u cemu je ceo kolektiv Istorijskog arhiva Požarevac udružen jeste virtualni arhiv, arhiv kao profitabilna institucija, i, neizostavno, pracenje savremenih tehnologija i standardizacija.

A. Maksimovic

OPŠTINA KUCEVO I NA 40 STEPENI IZNAD NULE OSTVARUJE SVOJ PROGRAM RAZVOJA

POLJOPRIVREDA I TURIZAM - OKOSNICA RAZVOJA

- Vode za pice u ovoj Homoljskoj opštini ima dovoljno i nece biti nikakvih restrikcija

- Kucevljani svoj razvoj baziraju na poljoprivredi i turizmu

I pored tropskih vrelih dana, kada živa u termometru prelazi i 40 stepeni,u opštini Kucevo odvijaju se svakodnevne aktivnosti. O svemu onome što se u ovoj homoljskog opštini radi i izgraduje razgovarali smo sa prvim covekom opštine Zoranom Milekicem.

- Cinjenica je da je temperatura visoka,ali smo mi,se potrudili da našim gradanima, na neki nacin omogucimo da im bude lakše u smislu izgradnje infratsrukture u vezi vodosonabdevanja. Javno komunalno preduzece je napravilo takav plan da ovog leta,da kažem gradanima Kuceva,nece biti restrikcija,bez obzira na ovu veliku sušu i na ove visoke temperature. Ujedno,apelujem na gradane,da malo smanje upotrebu vode za zalivanje bašti, kako bismo u celom ovom periodu, koji je malo kritican, imali dovoljno vode, a nadam se da cemo je do kraja ove sezone i imati,rekao je Milekic.

U prošloj godini napravljena je plaža na Peku koja je zbog ovih tropskih vrucine svakodnevno prepuna i na kojoj boravi preko 500 Kucevljana, kao i drugih gradana ove opštine. Plaža je dobro uredena,ima sportske terene,tuševe i restoran. Pored plaže,u Kucevu postoje i dva bazena,jedan je u hotelu ,,Rudnik’’,a drugi u naselju Neresnica.

Dobri poznavaoci privrednih prilika u opštini Kucevo kažu da je perspektiva ovog kraja i turizam,da li to sportski, kroz korišcenje kapaciteta,do vremena kada industrija doživi svoj prosperitet.

- Privatizacijom pereduzeca koja su radila na podrucju Kuceva do 2000.godine,kao što su ŠIK ,,Slobodan Jovic’’,Trgovinsko preduzece ,,Zvižd’’, Industrija kreca i kamena i Ugostiteljsko preduzece ,,Partizan’’ zapošljavali su oko 1.400 radnika. Posle ove privatizacije,a i danas,otpuštanjem radnika, u našoj opštini, od ovih 1.400 radnika danas je u radnom odnosu samo 400,što su ovaj grad i susedna naselja ostala bez 1.000 ljudi koji su ostvarivali zaradu za život svojih porodica. Ovo je,prevedeno, katastrofa nezaposlenosti, a mi kao lokalna samouprava nismo u mogucnosti da zaposlimo toliki broj radnika. Preduzeli smo mere, u našoj nadležnosti,da ipak olakšamo život našim gradanima. Socijano najugroženijim penzionerima opština Kucevo je omogucila da besplatno nabavljaju lekove. Prošle godine bilo je oko 200, danas je to 500 penzionera koji koriste besplatne lekove, placene iz opštinske kase. To je jedna olakšica,za našu najstariju populaciju i sada ujutru kada ustanu,ne razmišljaju da li ce od svoje male penzije prvo kupiti hleb i lekove. Ovako lek dobiju od Opštine, a hleb kupe za novac od penzije,dodao je predsednik opštine Kucevo,Zoran Milekic.

Opština Kucevo svoj razvoj vidi u poljoprivredi i turizmu. Iz opštinske kase u poslednje tri godine poljoprivrednim proizvodacima iz Agragrarnog budžeta izdvojeno je preko 3,5 miliona dinara za kratkorocne i dugorocne kredite u oblasti stocarstva i ratarstva. Ove kredite do danas koristi oko tridestak poljoprivrednika za proizvodnju mesa i mleka, kao i proizvodnju ribe.

Turizam je takode okosnica razvoja ove homoljske opštine. Pored ekološki zdrave prirode postoji i nekoliko pecina koje dopunjuju turisticku ponudu.

- Ove godine povodom jubilarnih 40-tih ,,Homoljskih motiva’’ otvorili smo za posetioce Ravništarku koja je jedna od lepših pecina ovog kraja. Pored pecine, uraden je Info-centar, a u narednom periodu planiramo da ispitamo i uredimo još dve ovakve pecine. Rec je o pecinama u Ševici i Duboki. Stvaranjem ovakvih uslova za posetu što veceg broja gostiju,nadamo se u buducnosti, da cemo postati jedna od turistickih destinacija u našoj zemlji. Jer,mi ne možemo da se ravnamo sa Japanom,da proizvodimo mikrocipove i otvaramo fabrike,vec ovo što nam je priroda dala pokušavamo da iskoristimo,rekao je Milekic.

LJ.Nastasijevic

GENERALNI RAZVOJNI PLAN VODOSNABDEVANJA OPŠTINE POŽAREVAC

STRUKA REKLA SVOJE

- Predloženim dokumentom definisane potrebe za vodom do 2030. godine, predložena dogradnja postojecih i izgradnja novih izvorišta kao i mere njihove zaštite, planirane varijante sistema za precišcavanje...

Imajuci u vidu sve vece potrebe gradana za vodom, i to ne bilo kakvom, vec onom najkvalitetnijom za pice, lokalna samouprava Požarevca u saradnji sa JP “Vodovod i kanalizacija” , predložila je Institutu za vodoprivredu “Jaroslav Cerni” izradu Generalnog razvojnog plana vodosnabdevanja Opštine Požarevac do 2030. godine. Predlog plana je u meduvremenu sacinjen i prošlog utorka, predstavnici Instituta predstavili su ovaj dokument javnosti, cime je, u stvari otpocela javna rasprava o njemu. Predloge, primedbe i sugestije zainteresovani gradani i institucije moci ce da dostavljaju Institutu do septembra. Takode, moguc je i kompletan uvid u tekst Plana koji se nalazi kod investitora.

Obracajuci se prisutnima na prošlonedeljnoj prezentaciji, Branko Mijatovic, diplomirani inženjer geologije, inace direktor za investicije u JKP ViK napomenuo je da su obradivaci projekta Zoran Radenkovic, diplomirani inženjer hidrogeologije, Aleksandar Danicic, diplomirani inženjer hidrogradevine, Lazar Popovic, diplomirani inženjer tehnologije i Marko LJuboja, diplomirani inženjer hidrogradevine, svi iz Instituta “Jaroslav Cerni”.

— Tekst Plana nije konacan jer u narednih mesec dana gradani Požarevca mogu da dostavljaju svoje primedbe i nove predloge. Mislimo da je ovo je pravi put da se dode do adekvatnih rešenja u oblasti vodosnabdevanja, pre nego što taj projekat pošaljemo na reviziju, napomenuo je Mijatovic. Prezentaciji su ispred Opštine prisustvovali Dušan Vujicic, predsednik, njegov zamenik mr Zvonimir Blagojevic i Obradin Selakovic, direktor JP “Vodovod i kanalizacija”.

VODA SANITARNO ISPRAVNA

Generalni razvojni plan vodosnabdevanja Opštine Požarevac raden je sa ciljem da se u prvom redu definišu potrebe za vodom do 2030. godine, sagleda postojece stanje, analiziraju moguci pravci razvoja vodovodnog sistema izvorišta, predlože moguce varijante rešenja i mere zaštite potencijalnih i postojecih izvorišta. Ponudenim projektom obuhvaceno je 25 seoskih naselja u Opštini Požarevac, dva gradska naselja- Kostolac i Požarevac i tri naselja Opštine Malo Crnice koja gravitiraju ovom podrucju.

Trenutno, javni sistem za vodosnabdevanje imaju naselja Požarevac, Cirikovac i Zabela, sa izvorišta Kljuc, i Kostolac, Klenovnik, Stari Kostolac i Drmno sa izvorišta Lovac. Ostala naselja se snabdevaju vodom individualno, ili sa lokalnih izvorišta. Zahvata se uglavnom podzemna voda iz aluvijona i terasnih naslaga Velike Morave, Dunava i Mlave sa dubine do 20-ak metara. Kvalitet vode u javnim vodovodnim sistemima, pre svega Požarevca i Kostolca kontroliše Zavod za javno zdravlje i sanitarno je ispravna, dok je kod vecine ostalih naselja voda cesto sanitarno naispravna. Glavni problem u celoj Opštini je sadržaj nitrata u podzemnim vodama koji nastaje od komunalnih, upotrebljenih voda iz septickih jama, a u nešto manjem obimu u stvaranju nitrata “ucestvuje” poljoprivreda odnosno dubrenje zemljišta. Voda u postojecim sistemima i individualno koristi se uglavnom bez precišcavanja, kod javnih sistema obavezna je dezinfekcija hlorom. Važna stvar je i ta da na kvalitet podzemnih voda u velikoj meri uticu divlje deponije koje se nalaze u neposrednim blizinama naselja.

Analizirajuci sadašnju potrošnju vode sa aktuelnih izvorišta u Požarevcu i Kostolcu, autori Plana došli su do podataka da je srednja godišnja potrošnja u sistemu 213 litara u sekundi, a maksimalna dnevna proizvodnja 290 litara u sekundi. Potrošnja u ovim slucajevima predstavlja neto potrebe za vodom, a proizvodnja bruto potrebe. —Izmedu bruto i neto stoje gubici koji nastaju pre svega, zbog prirode sistema kome se direktno sa izvorišta plasira voda i gde se ona neravnomerno troši, objasnio je na prezentaciji Aleksandar Danicic.

Na osnovu trendova uocenih u istorijatu potrošnje, uz prethodno sagledavanje rasta broja stanovnika, strucnjaci Instituta “Jaroslav Cerni” ocenili su da su bruto maksimalne potrebe za vodom u danima maksimalne potrošnje na kraju projektnog perioda, 704 litara u sekundi. To nisu preambiciozne, ali ni podcenjene potrebe. To je nešto sa cim treba racunati na duže staze. Stoji cinjenica da je 90 posto vode potrebno za vodosnabdevanje naselja sa Velikomoravske strane Požarevacke grede, a samo 10 posto za naselja sa Mlavske strane Požarevacke grede.

—Projektovane potrebe su nastale na osnovu pretpostvljenog stabilnog rasta potreba koje ce odražavati kakav takav stabilan rast standarda na ovim prostorima. Znaci, 704 litara u sekundi na podrucju Opštine Požarevac je velicina koja je od znacaja za ovaj projekat i u koju smo dimenzionisali citav sistem, receno je na prezentaciji.

POTENCIJALNA IZVORIŠTA

Da bi se ostvarila veca proizvodnja vode, pored dogradnje postojecih izvorišta neophodno je definisati i potencijalna nova izvorišta, odnosno resurse. Prema tvrdnjama Zorana Radenkovica to bi mogle biti: potencijalna lokacija za izvorište na Donjem kostolackom ostrvu, lokacija potencijalnog izvorišta Drmno, potencijalna lokacija za izvorište Letnjikovac, lokacija izvorišta Lovac, lokacija potencijalnog izvorišta Petka, lokacija izvorišta Meminac, potencijalna lokacija za izvorište Gornje kostolacko ostrvo-lokalitet Jagodica i potencijalna lokacija za izvorište Dubravicka kaseta. Predlagaci Plana su definisali i kriterijume za odabir resursa. Resursi treba da obezbede dovoljne kolicine vode, da su stabilni i obvnovljivi, da kvalitet vode nije vec ugrožen antropogenim uticajem, da je kvalitet vode takav da se može precistiti na postrojenju, da je izvorište udaljeno od zagadivaca koji mogu da ugroze kvalitet vode, da je relativno blizu centara potrošaca, da je locirano na podrucju opštine i obezbeduje dvostrano napajanje distributivnog sistema, da se mogu obezbediti uslovi za uspostavljanje zona zaštite...

SISTEMI ZA PRECIŠCAVANJE

Generalnim Planom vodosnabdevanja obuhvacena je i oblast precišcavanja voda sa potencijalnih izvorišta, obzirom da je karakteristika ispitivanih izvorišta da su ona uglavnom zagadena, opterecena manganom, gvoždem, amonijum jonom. Korišcenje podzemnih voda moguce je primenom odgovarajucih standardizovanih postupaka, a to su aeracija, retenzija i postupak obavezne filtracije uz dezinfekciju. Kada su u pitanju vode reka Morave i Dunava, cinjenica je da one zahtevaju visok nivo precišcavanja i izgradnju sistema za te namene poput Makiškog postrojenja. O mogucim varijantama preci-šcavanja voda posetiocima prezentacije govorio je Marko LJubojev. Jedna od varijanti je izgradnja postrojenja za precišcavanje recne vode Velike Morave do kvaliteta za nalivanje u infiltracione bazene na izvorištu Kljuc. Izgradnja ovog postrojenja u prvoj fazi koštala bi 3.180.000, a u drugoj 1.950.000 evra. Predložena je i varijanta izgradnje postrojenja za precišcavanje recne vode Velike Morave na lokalitetu Kljuc do kvaliteta za pice. U prvoj fazi izgradnje trebalo bi obezbediti 5.525.000, u drugoj 4.080.000 evra. Treca varijanta podrazumeva postrojenje za precišcavanje recne vode Dunava na lokalitetu Jagodice do kvaliteta vode za pice za šta je u prvoj fazi izgradnje potrebno 5.790.000, a u drugoj 4.080.000 evra. I poslednja varijanta odnosi se na postrojenje za precišcavanje podzemne vode na Gornjem kostolackom ostrvu -lokalitet Jagodica, do kvaliteta vode za pice. U prvoj fazi trebalo bi 3.250.000, a u drugoj 2.560.000 evra.

I najzad, Generalnim planom obuhvacena je i oblast distribucije, plasmana vode. Za distributivni sistem Aleksandar Danicic kaže da je veoma skup i da dominaciju u toj visokoj ceni imaju cevovodi, a mnogo manje objekti. Specificnost požarevacke opštine je ta da je pretežno ravna izuzev Požarevacke grede i da je to nepovoljnost sa aspekta snabdevanja vodom, jer “podrazumeva plasman bez gravitacije na velikim dužinama”. Za dobru i kvalitetnu distribuciju bitno je i da su izvorišta locirana na suprotnim stranama.

Nakon prezentacije predstavnici Instituta odgovarali su na pitanja prisutnih i, ako je suditi po ispoljenoj zainteresovanosti za rešenja iz ovog dokumenta, javna rasprava o njemu bice veoma dinamicna i bogata, pa samim tim i svrsishodna.

NEBOJŠA JOCIC, ZAMENIK DIREKTORA JP VIK POŽAREVAC:

OBAVEZA SADAŠNJIH I BUDUCIH GENERACIJA

Donošenjem Generalnog projekta vodosnabdevanja, u stvari definiše se dugorocna strategija razvoja ove oblasti iza koje mora da stoji Opština. O znacaju ovako projektovanog rešavanja problema vodosnabdevanja, Nebojša Jocic, zamenik direktora JP “Vodovod i kanalizacija”: kaže:

— Strategija podrazumeva iskljucivo struku i kupovinu znanja od odredene strucne kuce, na osnovu cega, po obavljanju kompletne procedure, nadležni u lokalnoj samoupravi treba da utvrde dinamiku razvoja te strategije. To je dugorocno pitanje, rešava se fazno, ali je bitno držati se planirane dinamike, kako bi se uvek odgovorilo na potrebe Opštine za vodom. Strategija je pitanje kojim ce se baviti generacije, sadašnji i buduci nosioci funkcija u lokalnoj samoupravi. Vodovod je tu da inicira probleme, da ih detektuje, da o njima blagovremeno obavesti i da aktivno ucestvuje u pravljenju Strategije pružanjem podataka i neophodnih cinjenica, potrebnih za uoblicavanje Strategije. Ali dinamika, obezbedenje sredstava, obzirom da se radi o veoma velikim parama (projekat nece biti ispod 30 miliona evra), sve se to radi fazno, planski, sredstva se predvidaju u budžetu, podnose se projekti nadležnim ministarstvima i od godine do godine, deo po deo se završava. Jedne godine grade se rezervoari, jedne se menja dustributivna mreža, ili pravi fabrika vode, jedne godine se rade alternativna izvorišta, potom povezuju ta izvorišta...

S.E.

IZLOŽBA TATJANE PAJEVIC U NARODNOM MUZEJU U POŽAREVCU

SVETLOST NA VODI

U Maloj galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu, prošlog cetvrtka otverena je izložba slika „Emotivne forme na vodi”, akademske slikarke Tatjane Pajevic

O stvaralaštvu ove umetnice govorila je istoricar umetnosti, Violeta Tomic, naglasivši da autorka „Svojim slikarskim potezom utemeljuje temu nestajanja prirodno-vremenskih granica i time uspeva da ostvari idejne sadržaje, taka da budu izvor cistog vizuelnog zadovoljstva.”

Slikarka je, pojašnjavajuci tehniku u kojoj radi objasnila da su slike radene mešavinom žumanca, ulja i vode, kao kod srednjevekovnih tehnika. -„ Ja sam povezala slike sa ikonskim vrednostima, to je takozvana dvodimenzionalnost, svetlost sam uzela sa ikonografije, a motiv Dunava ponavlja se, jer sam odrasla i živim na Dunavu. Niz godina radim i ikone, a neke od njih stigle su i do Vatikana, za Papu 16-og naslikala sam Svetog Benedikta.”

Izložba Tatjane Pajevic je prodajnog karaktera, a bice otvorena do 28.jula.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE IVANA IVACKOVICA, „UMETNOST POBUNE”

FENOMEN „KOTRLJAJUCEG KAMENJA”

U okviru požarevackog kulturnog leta, Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovic” je prošlog petka u Zadužbini Petra Dobrnjca organizovala promociju knjige „Umetnost pobune”, autora Ivana Ivackovica, rok kriticara.

Knjigu je brojnoj publici predstavila direktorka Biblioteke, Beba Stankovic, a u svojevrsnom intervjuu sa autorom najviše reci je bilo o planetarnom rok fenomenu, grupi Rolingsouns, kojoj je i posvecena knjiga „Umetnost pobune”. Ivackovic se osvrnuo i na svoje utiske sa brojnih koncerata popularnih „Stonsa”, te ustvrdio da je koncert u Beogradu bio jedan od najspektakularnijih u jugoistocnoj Evropi. Zanimljivo je i to što se Ivackovic odlucio da svoju knjigu, inace džepno izdanje, štampano po engleskim i americkim standardima, predstavi jedino u Požarevcu, a razloge za to nije obrazložio. Tokom promocije sa video bima prikazivani su i fragmenti koncerata rok grupe koja uskoro slavi 50 godina postojanja i aktivnog bavljenja muzikom.

L.L.

SA OKRUGLOG STOLA TRINAESTIH CAREVCEVIH DANA U VELIKOM GRADIŠTU

BEDEM NARODNE MUZICKE BAŠTINE

- Desetog januara iduce godine monografija o V. P. Carevcu

Okrugli sto u okviru 13. Muzickog festivala "Carevcevi dani" u Velikom Gradištu održan je u petak, poslednjeg dana ove velike Svecanosti narodne muzike.

Medijator ovogodišnjeg Okruglog stola bio je profesor mr Nikola Rackov, inace, predsednik Umetnickog saveta Festivala. Ucestvovalo je više od 60 znacajnih licnosti naše kulture, vodenih idejom da secanje na Carevca živi 365 dana u godini.

-Smatram da smo nacinili veliki pomak, sa opštim uverenjem da je sve proteklo u pozitivnoj energiji i dobrim namerama ljudi kojima je stalo da narodna muzika napreduje, da ono što imamo ocuvamo i da ne dozvolimo da šund nadvlada ono što je iskonsko i pravo, ono što je originalna srpska narodna muzicka baština. Mislim da smo ovim Festivalom jedan bedem protiv toga i ja cu biti prvi koji ce na tom bedemu stajati, istakao je profesor mr Nikola Rackov.

Razmatrane su dve velike teme, jedna je kako da Carevac živi 365 dana u godini i druga je ovekovecenje dostignuca Festivala i dela i lika slavnog Vlastimira Pavlovica Carevca.

-Ja sam predložio da se osnuje Festival Carevac pri Kulturnom centru, pod kojim ce u ovom radu odvijati sve što se tice kulture. To je sa velikim zadovoljstvom prihvaceno i zakazali smo sastanak Umetnickog saveta i Organizacionog odbora. Uz to bi bila i Fondacija Carevac, koja bi trebalo da bude nevladina organizacija, pri kojoj ce možda biti Festival- zakljuceno je povodom prvopostavljenog cilja ovog okupljanja prof. mr Rackov, ukazujuci i na uspešno formulisane ideje i ciljeve povodom druge tacke Okruglog stola:

-Razgovarali smo kako trajnije da zabeležimo Cara i Carevceva dostignuca i dostignuca ovog Festivala. Dogovorili smo da intenziviramo rad na pripremi kompakt- diska naših laureata u poslednjih petnaest godina, dakle, govorim o 15. Festivalu koji je kroz dve godine, a, zatim, da od tih naših laureata formiramo Orkestar Carevac, kao visoko reprezentativan Narodni orkestar, koji bi radio 365 dana. Zatim smo razgovarali o monografiji Festivala, u njegovoj petnaestoj godini, i sjajno je koliko ce toga u njoj pisati.., pa ovde su pevali Oliver NJego, Ansambl Renesans, DŽez trio Miše Krstica, Kvartet flauta LJube Dimitrijevica, i još mnogo ljudi koji se bave narodnom muzikom. Centralna tacka našeg razgovora bila je monografija posvecena V. P. Carevcu. Organizovali smo se sa namerom da monografiju objavimo na godišnjicu smrti Vlaste Pavlovica, 10. januara iduce godine, dakle, kada bude bilo 113 godina od rodenja Cara i 43 godine od njegovog odlaska u legendu.

A. Maksimovic

ANIP “VLASTIMIR PAVLOVIC CAREVAC” IZ VELIKOG GRADIŠTA NA MEÐUNARODNOM FESTIVALU U RUMUNIJI

GRADIŠTANCI - AMBASADORI SRPSKE KULTURE

Ansambl narodnih igara i pesama “Vlastimir Pavlovic Carevac” iz Velikog Gradišta predstavljao je Srbiju na 37. Internacionalnom folklornom festivalu u Banji Herkulani u Rumuniji, priredenom pocetkom prošle nedelje.

Uz ambasadore srpske narodne pesme i igre iz Velikog Gradišta i domacine iz Rumunije, na Festivalu je ucestvovalo još šest zemalja: Francuska, Jermenija, Gruzija, Turska, Madarska i Bugarska.

Inace, ANIP “Vlastimir Pavlovic Carevac” iz Velikog Gradišta, koji radi u okviru Kulturnog centra opštine Veliko Gradište, predvodenog direktorom Nenadom Mihajlovicem- Gojom, imao je cak dva koncerta u velikom amfiteatru Banje Herkulane, kao i cast da zatvori ovogodišnji Internacionalni folk festival.

Ovaj Ansambl, osim što je predstavio srpsku narodnu igru i pesmu, na najbolji nacin je potvrdio i “glas” o lepoti srpskih devojaka. Na iznenadenje Gradištanaca, strucni žiri je sve vreme Festivala ocenjivao i devojke svih ansambala, tragajuci za najlepšom- a najlepša je bila upravo Gradištanka, Andrea Mitic.

Tako da se ANIP “V. P. Carevac” vratio u Veliko Gradište sa sjajnim utiscima, laskavom nagradom i željom da i iduce godine da od sebe najbolje što zna i ume i predstavi srpsku narodnu muzicku baštinu.

A. Maksimovic

VELIKO GRADIŠTE

UROŠ PERIC NA OBALAMA SVOGA DETINJSTVA

Mladi slovenacki džez pevac, Uroš Peric, poznat kao beli Rej Carls, gostovao je 15. 7. 2007. godine u Velikom Gradištu, rodnom mestu svoga oca Mihajla, poznatog u ovom kraju kao “Macola”.

U subotu, kasno u noc doputovao je ovaj mladi slovenacki džezista, vec uveliko poznat i priznat u Evropi, u rodno mesto svoga oca, u kome je proveo nezaboravne dane svoga detinjstva i naucio “cisto gradištanski” da govori. Taj specificni akcenat dominirao je i u noci 15. 7. 2007. godine kada je, govoreci o povecanoj dozi adrenalina, iskreno, spontano, mladalacki vedro izrazio svoju višegodišnju vezanost za ovo mesto, njegove ljude, rodake i školske drugove njegovog oca koji su mu se posebno radovali.

Ideja da gostuje u Velikom Gradištu, u pratnji Velikog džez orkestra RTS, rodila se onda kada su Gradištanci Dragan Milenkovic i LJubimka Blaževic, posle uspeha Uroša Perica u Montreu, rešili da Urošu prirede nesvakidašnji doživljaj u njegovom Gradištu, a Gradištancima pruže zadovoljstvo da uživaju u nezaboravnom repertoaru Reja Carlsa. Predsednik Ekološkog društva “Pinkum”, inace školska drugarica Uroševog oca, uputila je Urošu mail za koji je on te veceri rekao da ga je posebno uzbudio, naterao suzu u oko i presudno uticao da donese odluku da peva, kako on kaže, “kod svoje kuce”.

Nije bilo lako uskladiti termine Uroša Perica, koji je tokom jula i avgusta vec ugovorio turneje po Austriji i Nemackoj, i BIG BEND-a RTS-a koji je takode vec imao rasprodatu letnju sezonu. Ipak, Uroš Peric je uspeo da, izmedu koncerta u LJubljani, održanog u petak, 13. jula. i koncerta u Frankfurtu, na koji ide vec u utorak, 17. jula, “dotrci” do Gradišta i održi Koncert koji je poklonio svim Gradištancima, racunajuci i one koji nisu medu živima, medu kojima su i njegovi deda, baba, i stric za koje je te veceri, najavljujuci pesmu “Vreme plakanja”, rekao da ga nikada nisu culi kako peva.

Zahvaljujuci vezanosti Uroša Perica za Veliko Gradište i dobroj organizaciji Ekološkog društva “Pinkum”, donatorima i podršci opštini Veliko Gradište, vece na Poligonu na Dunavu nudilo je nesvakidašnju sliku srecnih, zanetih ljudi svih godišta koji su muzikom plovili u neki dotad neotkriven prostor u kome su se mešali suze i radost, uzbudenje praceno eksplozivnim aplauzom, nesvesnim pokretima u taktu muzike bluza, balada, džeza..

Miris Dunava, izvrsni muzicari Big Bend-a RTS-a, nepogrešiva palica dirigenta Ilica, zanesena publika, dobra akustika, prekrasno letnje ozvezdano vece ucinili su da ovaj dogadaj ostane zabeležen u svesti svih prisutnih kao nešto što se vec dugo nije videlo i culo u ovom malom mestu.

Uroš Peric, BIG BEND i izvrsni prateci vokali iz Slovenije, krajnje profesionalno, kao da pevaju na Ženevskom jezeru ili Kolarcevom univerzitetu, podizali su emotivni nivo svima koji su u toj noci pokušavali da zaustave vreme kako bi za tren uhvacena lepota trajala što duže. Posle svake otpevane pesme, Uroš Peric je svojim “gradištanskim naglaskom” bio sve bliži Gradištancima, a svojim pevanjem dodirivao zvezde. Nije bilo raspetosti izmedu tog zemaljskog i nebeskog Uroša Perica jer je u toj noci on svakom svojom pesmom izrastao sve više i više u ocima prisutnih, i kao retko ko, uspeo da u “svom Gradištu” postane, ono što je najteže, zvezda pred kojom su se, na kraju koncerta, ustajuci i približavajuci mu se, poklonili svi koji znaju cenu talenta..

Za Uroša Perica, Big Bend RTS i pratece vokale, Gradištance i turiste, ovo vece ostavilo je nezaboravan trag kakav verovatno nije ostavilo nijedno Uroševo gostovanje po Nemackoj, Austriji, Srbiji ili Sloveniji. Bilo je neceg neobjašnjivo vrednog u ovom spontanom dodiru umetnika i publike, neo-bjašnjivog zbog toga što Uroš to nije mogao da predvidi, i još više, što Gradištanci nisu mogli da naslute pre no što su culi prvi song, i shvatili da se pred njima nalazi veliko muzicko ime, koje prate muzicari vrhunskog talenta.

Tako je 15. jula 2007. godine, “beli Rej Carls” oduševio gradištansku publiku, ne zato što je sledbenik velikog imena, vec zato što je vec dugo sam veliko ime, gradištanski Slovenac, Uroš Peric, ime koje s razlogom osvaja muzicku scenu Evrope, svestan mesta koje mu u tom svetu pripada . Nema sumnje, opijen gradištanskim nebom, snagom talenta, s tugom se rastao od ovog, za njega posebno voljenog grada, i u predvecerje, teška srca, otputovao u ponedeljak uvece za Sloveniju iz koje vec u utorak krece na svoju turneju po Nemackoj, na koju ce svakako poneti i cudesne utiske iz Velikog Gradišta..

Snežana Radulovic - Kostic

GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI

NOVA STEPENICA U "ULICI KULTURE"

Požarevacku galeriju Milena Pavlovic Barili tokom proteklih šest meseci posetilo je više od 11000 ljubitelja njenog stvaralaštva, samo u maju rekordnih 7200. To je ono što želi Fondacija, grad u celini, kako kaže Ranko Milinkovic, organizator marketinga u ovoj ustanovi, da što više ljudi doživi grandioznost i lepotu Mileninog dela. Pored poseta kao sastavnog dela aktivnosti, u toku su i pripreme za drugu po redu “ Ulicu kulture”, manifestaciju povodom predstojecih LJKI, kao i za predstojece likovno Bijenale.

TEŠKO BEZ MEDIJA

- Mi smo prošle godine zapoceli, i drago nam je što smo naišli na neuobicajenu podršku publike i uverili se da projekat “ Ulica kulture” ima svoju viziju, cvrste oslonce, što je publika potvrdila posetom i podrškom. Mi hocemo više, novu stepenicu u realizaciji tog projekta i vec uveliko radimo na tome da obezbedimo uslove za taj napredak, pre svega vodeni vecitim nadahnucem iz opusa Milene Pavlovic Barili, a i želje da našim sugradanima i gostima LJKI omogucimo, ne samo uvid, nego i doživljaj koji ce pamtiti. Ocekujemo nove poznate umetnike kao ucesnike ove manifestacije, uskoro cemo obelodaniti scenario jer moram da kažem, sve ovo o cemu govorimo, cast i cest publici, ali da su mediji ovog grada zaista na jedan profesionalan nacin pratili sva zbivanja, zbog cega im dugujemo zahvalnost. Da li je bilo otpora? Ja, kao autor programa licno sam iznenaden, naravno, sve ono što je novo, ukalkulisano je i podrazumeva na startu otpor i saplitanja, ali niceg direktnog nije bilo. Vrlo brzo se desilo da su nekakve opaske u suocenju sa cinjenicama o kojima smo govorili, a u kontekstu podrške od strane publike i zahvaljujuci medijima koji su manifestaciju veoma afirmisali cinjenicama, mišljenja su se promenila. Mi smo i dalje otvoreni za svaku saradnju, pa i sa galerijama van Požarevca koje imaju svoje reference, sve zarad cinjenice da prica o Mileni nije završena, jer ona je vecna. Kao i njeno delo, kaže Milinkovic.

Iako do novembra ima još dosta vremena, predstojeci likovni Bijenale i dalje je centralna tema zaposlenih u Galeriji.

- Dinamika pripreme za neposrednu realizaciju, i naravno tokovi realizacije u ovoj fazi idu tempom koji hrabri. To iz prostog razloga što se nece doci u situaciju vremenskog tesnaca, sa druge strane sastav žirija, Umetnickog saveta i uopšte organa Bijenala je takav, da je garancija jednog zaista visokog nivoa, i u selekciji, i u žiriranju. Prema informacijama koje u svakodnevnom kontaktu imamo sa Radislavom Rašom Trkuljom, selektorom ovogodišnjeg Bijenala, takode stižu povoljne vesti. Ne samo da selektor deluje, vec i sami umetnici znajuci za dogadaj traže prijave, tako da verovatno vec u ovom trenutku znamo da ce biti veliki broj autora, i da ce biti ostvaren medunarodni karakter Bijenala, optimista je Ranko Milinkovic.

SLIKARIMA SLAVA- MARKETING PROFESIONALCIMA

Organizator marketinga u Galeriji Milena Pavlovic Barili ima svoje mišljenje i o likovnoj koloniji, kada je rec o organizacionom delu.

- Rad na organizaciji kolonije mora da bude potpuno profesionalan, ja sam mnogo puta rekao, svaka cast umetnicima, ali cesto idu putem koji je odavno napušten. Nema danas potrebe da slikar radi na svom marketingu, on može da ga inicira, ali postoje ljudi koji su profesionalci u tom poslu. Ja sam nedavno napravio jedan ad hok aranžman sa osam programskih tacaka kada su gosti bili clanovi Izvršnog odbora grupacije SILEKT, ljudi od svetskog imena. Oni su bili oduševljeni i ne kriju, ni u Americi, ni u Italiji, ni u Belgiji, Brazilu i da ne redam dalje, ne kriju svoje iznenadenje i oduševljenje onim što su zahvaljujuci našoj saradnji sa institucijama kulture, doživeli u Požarevcu. Predsednica Izvršnog odbora te Asociacije gospoda Ketrin D’ Amiko je zvanicno izjavila da za svojih 25 godina rada nije doživela takav dan kao što je to bilo tokom posete našem gradu. Želja je bila da u taj program udenemo i posetu ateljea jednog umetnika, o posledicama ne bih pricao, kratko je bilo vreme za ostvarenje te želje, ali sam siguran šta bi to znacilo. Ta kolonija ima svoje mesto i potrebe za njom, ona može ako govorimo jezikom turistickih standarda, takode da pripada bogatstvu atraktivnosti Požarevca kao destinacije, ukupno posmatrano. Naravno, moramo se potruditi da citavu stvar radimo profesionalno da bi tekla onako kako želimo, naglašava Milinkovic.

MILENA NA STERIJINOM OZORJU?

- U citavom konceptu nije teško uociti da je želja i nastojanje koje se odmotava iz dana u dan, da se Galerija otvara prema svetu, Tu jeste prednost marketinga, mi razmišljamo o potencijalnom posetiocu, delo postoji, tu treba da pravimo spoj, I to nam je opredeljenje. Pored toga, nikako ne zaboravljamo potrebu da nam u Galeriji, stvaralacki, u saradnji budu prisutni i ucestvuju mladi ljudi. Ove godine programski imamo za cetiri starosne grupe, od pretškolske do studenata, dane pod nazivom “ Mileni s ljubavlju”. Uvažicemo one koje drugi, meritorni odaberu kao talente, bice gosti Galerije, grada, bice uvaženi, i po dogovoru ocekujemo da za uzdarje ostave jedno svoje delo od cega cemo praviti neki novi dogadaj. Sve u želji da afirmišemo te mlade ljude. Svestranost Mileninog dela je zaista inspirativna, pored ostalog, mi ove godine imamo projektnu liniju koja podrazumeva organizaciju simpozijuma “ Milena, dizajn i humanizacija života” gde cemo pozvati vrhunske strucnjake iz te oblasti da govore o Mileni i njenom vizionarskom u dizajnu, o sadašnjem stanju stvari, potrebi daljeg razvoja, a na posebnom nagradnom konkursu na zadatu temu ucestvovace mladi dizajneri. U kontaktima smo sa gospodinom Radonjicem, direktorom novosadskog Sterijinog pozorja koji je u principu prihvatio da mu uputimo pismo o namerama da ubuduce mladi, oni koji dolaze kao kostimografi u okviru Sterijinog pozorja, oni koji oficijelno nece dobiti Sterijina priznanja, da dobiju novo priznanje- zlatnu medalju sa likom Milene, otkriva malu tajnu iz velikih I ambicioznih planova Ranko Milinkovic.

M. Kuzmanovic

OTVORENA IZLOŽBA SLIKA MEÐUNARODNE LIKOVNE KOLONIJE „BARILI"

SLOBODNO STVARALAŠTVO

U prostorijama Kluba vojske Srbije prošlog ponedeljka je otvorena izložba slika, koje su rezultat sedmodnevnog stvaralaštva ucesnika Trece medunarodne likovne kolonije „Barili"- Požarevac. Izložbu je otvorio šef kabineta predsednika Opštine, mr Tihomir Jovanovic, a o izloženim delima govorio je predsednik Udruženja likovnih stvaralaca Milena Pavlovic - Barili, Požarevac, Dobrivoje Ðuric.

- „Izložba je rezultat rada sedmodnevne medunarodne likovne kolonije „Barili", sa 36 ucesnika, od toga 16 sa strane, pocev od Moskve, Pariza, BiH, Prijedora, Crne Gore, Beograda, Kuceva, Bora, Niša i 20 clanovo kluba Barili. Broj izloženih radova je oko 90, a ukupno je uradeno oko 150, racunajuci 50-ak licnih portreta. Izložba je otvorena nedelju dana, prodajnog je karaktera i vecina slika je vec prodata, ili rezervisana. Tema je bila slobodna, jer ne želimo da sputavamo naše umetnike."- dodaje Ðuric.

L.L.

SKICA ZA PORTRET: NOVICA ANTIC, SLIKAR IZ ZABELE

PREDEO SLIKAN DUŠOM

“Kada u književnosti ne budem imao više šta da kažem, vraticu se slikarstvu i sve cu da ih pobedim, dao sam im dosta fore, izjavio je svojevremeno Momo Kapor, poznati slikar i književnik. Novica Antic, clan Likovnog kluba “ Milena Pavlovic Barili” još uvek nije književnik, ali je zato dve i po decenije istovremeno novinar i slikar. Ucesnik je ovogodišnje Medunarodne likovne kolonije “ Barili Požarevac”, ali i Internacionalne u Torinu. O kolonijama sve najlepše kada je rec o druženju i upoznavanju poznatijih slikara, ali dosta kriticki kada je rec o kvalitetu radova. Naravno, zbog ogranicenog vremena…

- Moj odnos prema slikarstvu prvenstveno se zasniva na velikoj ljubavi i upornosti, na srecu imam mnogo divnih prijatelja, akademskih slikara od kojih sam tokom dvadeset i pet godina ucio, Nadam se dosta i naucio. Od crteža, boje, do kompozicije. Koristeci sva ta pozitivna iskustva došao sam do odredenog nivoa, tacnije, do ekspresionizma gde sam pronašao sebe. To je pravac koji mi najviše leži, zbog kolorita , zbog dobrog zapažanja prostora koji me okružuje, prostor koji je ne retko lirski opevan, oslikan bojama. Voda je moja najveca inspiracija, najcešci motiv na mojim platnima. Dosta studiozno sam prišao impresionizmu, pratio njegov razvoj sve do današnjih dana u savremenim tokovima, mislim da cu tu i da ostanem, tu mi je mesto, kaže Novica Antic, slikar iz Zabele, novinar kostolackog lista Glas proizvodaca.

Kao i vecina slikara, imao je i Antic povremene izlete u poznato i tek priznato u umetnosti.

- Pokušao sam sa instalacijama kao relativno novom umetnickom formom, mislim novom za našu, lokalnu sredinu. Imao sam izložbu u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, gde sam dobro prošao sa instalacijama, a u tom prostoru imao sam i zajednicku izložbu sa akademskim slikarima iz ULUS- a, aktivnim profesorima sa Likovne i Primenjene akademije. To savremeno, enterijersko slikarstvo manje me privlaci, volim da gledam, ali daleko sam ja od toga. Potrebno je tu mnogo filozofije, umeca i zanatstva, a mator sam da bih nešto pocinjao iz pocetka, samokritican je Antic.

Finansijska kriza devedesetih godina prošlog veka primorala ga je da se ogleda i u primenjenoj umetnosti.

- Poceo sam da radim vitražno slikarstvo na predmetima kao što su caše, flaše, tanjiri raznih velicina, sa verskim motivima, premisom vizantijskog, ali bez primesa ikonopisackog. Nazvao bih to stilom jednog savremenog, ukrasnog slikarstva u kome dominiraju vizantijsko plavo i boja starog zlata. Rec je o cistoj komercijali, kao umetnik ne ponosim se time, jer nisam uneo ništa novo u to slikarstvo, osim što sam pojedine predmete koje ljudi inace nisu primecivali oplemenio i time im privukao pažnju. Oslikao sam više hiljada caša, flaša i drugih predmeta od kojih su mnogi završili u Australiji, Kanadi, Americi, Novom Zelandu, a jedan komplet je postao vlasništvo naše Kraljevske porodice, sa neskrivenim zadovoljstvom kaže Novica Antic.

M. K.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA ZDRAVLJA STANOVNIKA REPUBLIKE SRBIJE U 2006. GODINI

SVAKI DRUGI ISPITANIK - HRONICNI BOLESNIK

Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije u 2006.godini (bez podataka za Kosovo i Metohiju) sprovelo je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije uz finansijsku i strucnu podršku Svetske banke - Projekat «Razvoj zdravstva Srbije», Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu - Kancelarija za Srbiju i Instituta za javno zdravlje Srbije «Dr Milan Jovanovic Batut» iz Beograda. Ovo je drugo istraživanje po redu i predstavlja ponovljeno istraživanje iz 2000. godine koje je pod nazivom «Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišcenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije» sproveo Institut za javno zdravlje Srbije u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje i domovima zdravlja, uz tehnicku i finansijsku pomoc Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a.

U pomenuto istraživanje 2000. godine bio je ukljucen i Zavod za javno zdravlje Požarevac zajedno sa svim domovima zdravlja Branicevskog i Podunavskog okruga, podseca direktor Zavoda prim. dr Zorica Mitic.

Osnovni cilj ovog istraživanja (2006. godine) bio je:

1. Procena zdravstvenog stanja, identifikacija vodecih zdravstvenih problema, zdravstvene potrebe, korišcenje zdravstvene službe i zadovoljstvo korisnika zdravstvenom zaštitom.

Prema recima dr Cvije Stojanovic, nacelnika Odeljenja za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu i dr Suzane Petrovic, pomocnika direktora Centra za promociju zdravlja, analizu, planiranje, organizaciju zdravstvene zaštite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu, informacije o zdravlju stanovnika Republike Srbije su dobijene putem intervjua i na osnovu specificnih merenja i merenja arterijskog krvnog pritiska. Za prikupljanje podataka korišceno je pet razlicitih upitnika i anketirano je 6156 domacinstava. U anketiranim domacinstvima obuhvacene su 14522 odrasle osobe starije od 20 godina i 2721 dete, starosti od 7 do 19 godina.

Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja, kao i analizom istih izvedeni su sledeci

ZAKLJUCCI:

- Skoro polovina odraslih stanovnika i oko 90,0% dece i omladine je procenilo svoje zdravlje kao dobro i vrlo dobro, dok je svaki šesti odrasli stanovnik ocenio svoje zdravlje kao loše ili vrlo loše.

- Skoro svaka druga odrasla osoba je imala neku od hronicnih bolesti (povišen krvni pritisak, reumatska oboljenja zglobova, povišene masnoce u krvi idr.).

- Posmatrana uhranjenost anketiranih lica u 2006. godini na osnovu vrednosti indeksa telesne mase (ITM), pokazala je da je njih 38.3% normalno uhranjenih, dok je svaka druga osoba bila sa prekomernom telesnom masom (54.5%), i pothranjenih je bilo 2.3% ispitanika.

- Kod higijenskih navika, kako odraslih stanovnika, tako i dece i omladine, u odnosu na 2000. godinu postignuto je znacajno poboljšanje u redovnosti pranja ruku, ali je smanjena redovnost kupanja i tuširanja, kao i pranje usta i zuba.

- Dve trecine odraslih stanovnika su slobodno vreme provodili neaktivno, a skoro trecina se bavila poslovima koji se obavljaju u sedecem položaju. U odnosu na 2000. godinu porastao je procenat dece i omladine koji su u slobodno vreme gledali TV, CD ili video kasete, igrali se na kompjuteru i slušali muziku.

- Rizicno ponašanje u saobracaju je posebno bilo izraženo kod vozaca uzrasta od 18 do 34 godine. Gotovo svi oni su ponekad vozili pod uticajem alkohola, prekoracili dozvoljenu brzinu i koristili mobilni telefon tokom vožnje. Medu decom i omladinom koja su ucestvovala u saobracaju kao vozaci rolera ili bicikla i motora veliki je procenat onih koji nisu koristili zaštitna sredstva.

- Ucestalost pušenja odraslog stanovništva je smanjena u odnosu na 2000. godinu sa 40.5% na 33.6%, kao i kod mladih uzrasta od 15 do 19 godina sa 22.9% na 15.5%. Svest o štetnim posledicama pušenja, odnosno duvanskog dima po zdravlje bila je prisutna kod 57,5% odraslih stanovnika, što predstavlja izuzetno unapredenje u odnosu na 2000. godinu kada je bila prisutna kod 34,6% stanovnika. Procenat mladih koji su svesni štetnosti duvanskog dima po zdravlje je i dalje visok - 50,5%, i nepromenjen je u odnosu na 2000. godinu.

- Trecina mladih uzrasta 15 - 19 godina je konzumirala alkohol, a naviku opijanja bar jednom mesecno imalo je 5,5% mladih.

- Nešto više od petine mladih uzrasta od 15 do 24 godine je imalo dovoljno stecenog znanja o HIV-u i AIDS-u, tri puta više nego 2000. godine. Znacajna pozitivna promena se ogleda u povecanom procentu žena koje redovno kontrolišu svoje zdravlje kod ginekologa, kao i u povecanom obuhvatu žena nakon porodaja kucnim posetama od strane zdravstvenih radnika.

- Svog lekara opšte medicine je imao svaki drugi odrasli stanovnik, a svog pedijatra i stomatologa imalo je oko polovine dece i omladine što je za obe kategorije stanovnika više u odnosu na 2000. godinu. Korišcenje službe opšte medicine i službe zdravstvene zaštite dece i omladine je ostalo na nivou iz 2000. godine. Korišcenje specijalisticke službe u domovima zdravlja i službe stomatološke zdravstvene zaštite kod odraslih stanovnika je smanjeno, dok je korišcenje stomatološke zdravstvene zaštite kod dece i omladine poraslo. Zadovoljstvo radom lekara opšte medicine, kao i zadovoljstvo bolnickim lecenjem poraslo je u odnosu na 2000. godinu.

- Usluge privatne prakse koristio je manji procenat odraslih stanovnika nego 2000. godine.

- U 2006. godini su 54,2% odrasla stanovnika najcešce nabavljala lekove preko recepta, što je više nego 2000. godine kada je to cinilo 39,4% populacije.

- Prosecan godišnji iznos ukupnih izdataka “iz džepa” za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika iznosio je 14696,7 dinara. Preko dve petine za zdravstvenu zaštitu cinili su izdaci za lekove.

Ovakvo i slicna istraživanja su dragocena i imaju veliki doprinos u unapredenju zdravstvene zaštite stanovništva, jer omogucavaju dijagnostikovanje problema i potreba, samim tim i organizaciju i planiranje zdravstvene zaštite u skladu sa realnim potrebama.

SAOPŠTENJE STRUCNJAKA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC POVODOM TROPSKIH TEMPERATURA

REDOVNA I LAGANA ISHRANA I ŠTO VIŠE TECNOSTI!

Obzirom da je temeratura atmosferskog vazduha vec nekoliko dana iznad 35 stepeni Celzijusovih, kao i da se iste vremenske prilike predvidaju i narednih dana, iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu oglasili su se saopštenjem u kome apeluju na gradane da se pridržavaju odredenih saveta kako bi izbegli neželjene posledice, sacuvali svoje zdravlje.

-Kao prvo neophodno je redovno uzimati obroke, obavezni su dorucak, lagan rucak, lagana vecera i dve užine sa dosta svežeg voca i povrca.

-Na tropskim temepraturama izuzetno je važno piti dovoljno tecnosti-vodu od 8 do 10 caša dnevno, mleko i vocne sokove, a izbegavati alkoholna pica, kofeinske napitke i previše hladna i gazirana pica.

-Potrebno je redovno održavati higijenu, kako licnu tako i higijenu prostorija u kojima se boravi-provetravanjem, upotrebom zastora na prozorima, a ukoliko postoji klima, rad uredaja treba podesiti tako da razlika u temperaturi izmedu unutrašnje i spoljašnje sredine ne bude veca od 7 do 10 stepeni.

- Obavezna je zaštita od spoljnih uticaja prilikom boravka na otvorenom prostoru, korišcenjem odece od prirodnih materijala, udobne obuce, šešira, lepeze i kreme za zaštitu od UV zracenja. Suncanje se preporucuje samo do 11 sati i posle 16 casova.

Visoke letnje temperature namecu zdravstvenoj službi odredene obaveze, odnosno povišen stepen aktivnosti na prevenciji i kontroli crevnih zaraznih bolesti i preduzimanje mera na sprecavanju pojava epidemija. Stoga iz Zavoda apeluju da se pojaca nadzor nad društvenim i privatnim objektima kolektivne ishrane sa posebnim naglaskom na predškolske ustanove, da se intenzivira edukacija osoblja koja rade na pripremi i distribuciji hrane, kao i osoblja zaduženog za održavanje higijene, sprovodenje higijenskog minumuma u procesu rada. Veoma je važno pojacati i kontrolu otvorenih i zatvorenih tržnih centara posebno punktova gde se prodaju mlecni proizvodi. Sve ove preventivne mere sprovodice se u saradnji sa sanitarnim i zdravstvenim inspektorima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

S.E.

LETNJA KULTURA - KADA I GDE?

Ovogodišnji letnji kulturni programi, na-slovljeni: „Pod sjajem zvezda - zabavi se covece”, u organizaciji Centra za kulturu Požarevac i medijskog sponzora, ili koorganizatora (tacna uloga nije najjasnije definisana) TV Klub In iz Požarevca, ove godine prilicno su ambiciozno osmišljeni. Za razliku od prethodnih godina, ovoga leta sadržaji se održavaju na razlicitim scenama - Etno selo, letnja scena Muzicke škole, Kuca Dobrnjcevih, restorani „In” i „Gem”... No, zamisao je jedno, a realizacija drugo. Nejasno je, pri tome, zašto koncert Pavla Akse-ntijevica i grupe Zapis (održan 12.07. u Etno selu na Tulbi) najavljuje glavni i odgovorni urednik TV Klub In, ne pominjuci, pored svoje maticne kuce i Centar za kulturu, kao organizatora, uopšte nejasno je zašto se koncert cuvenog pojca uopšte najavljuje sa scene, kada je javnost blagovremeno obaveštena o dogadaju. A kada smo vec kog blagovremenosti, medijske kuce se o dogadajima obaveštavaju pismeno (uglavnom faksom) sa logom Centra za kulturu, kao institucije koja stoji iza projekta „Pod sjajem zvezda”.

Predstava „Boing-Bo-ing”, Amaterskog pozorišta iz Velikog Gradišta, koja je trabalo da bude odigrana 17.jula na letnjoj sceni Muzicke škole, nije odigrana, a optimisti koji su na 35 stepeni u 21 sat ipak kranuli da je gledaju, naišli su na zakatancene rešetke, bez ikakvih upozorenja, ili pisanih obaveštenja o otkazivanju pozorišne predstave.

Postavlja se pitanje da li je Centar za kulturu zaista organizator „Kulturnog leta” i da li bi novinari trebalo da posecuju naja-vljene sadržaje, s obzirom da ne dobijaju informacije o novonastalim promenama u najavljenom programu? Takode, nije neuobicajeno da se koncerti i filmske projekcije organizuju u restoranima, i pored obilja prostora registrovanih za ovu „delatnost”, ali su misticni kriterijumi odabira ugostiteljskih objekata u kojima se kultura plasira.

Na kraju, bilo bi lepo da izložbe, koncerti, promocije i predstave pocinju u zakazano vreme, ako ni zbog cega drugog, ono bar zbog onih poštovalaca kulture koji dolaze desetak-petnaest minuta ranije, kao što i jeste red.

R.N.

TRADICIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U TE KO B U DRMNU SE NASTAVLJA

AKCIJA NA DAN SLAVE

Na prošlonedeljnom sastanku Organizacionog odbora za dobrovoljno davalaštvo krvi Crvenog krsta Požarevac i Aktiva dobrovoljnih davalaca krvi iz Termoelektrane B dogovoreno je da se i ovog 2. avgusta, na dan Svetog Ilija kada je i slava PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” organizuje akcija prikupljanja krvi. Sve organizacione aktivnosti bice u nadležnosti Kabineta za transfuziju krvi požarevacke bolnice za cije potrebe se krv i prikuplja. Ocekuje se veliki broj davalaca u prvom redu radnika iz Termoelektrane i sa kopova, kao i tradicionalnih gostiju iz Republike Srpske, Ugljevika, Kolubare, iz Obrenovca ... U Crvenom krstu Požarevca kažu da je u pitanju tradicionalno uspešna akcija i sva je prilika da ce se prikupiti oko 60-ak jedinica krvi. Vreme akcije je od 8 do 12 sati, a mesto održavanja-prostorije TE KO B u Drmnu.

S.E.

TROPSKE VRUCINE U POŽAREVCU

POŽAREVAC - NAJTOPLIJI GRAD

Prekjuce, u nedelju, 22. jula Požarevac je bio najtopliji grad u Srbiji . Izmerena temperatura bila je na 42. stepenu , što se smatra navišom temperaturom u poslednjih 120 godina.

Ovakav izveštaj emitovalo je nekoliko televizija mecu kojima i Avala.

HUMORESKA

KIŠOBRANI I PSI

Tropsko leto i tropske vrucine, kako ih nazivaju strucnjaci za vremenske (ne)prilike (da li postoje i tropske hladnoce?), zahvatile su našu gladnu i žednu zemlju i nikako da je puste. Neka idu dalje od nas! Gde je taj Bog (možda je i on na godišnjem odmoru?), što ne pušta kišu? A u Kini poplave, pa ti sad budi prognozer.

Ako ovih dana vidite prolaznike sa kišobranima, znajte da to nije zbog sunca (a još manje zbog kiše, jer kad je kišovito vreme, oni, po pravilu, zaborave da ga ponesu). Kišobran je licno naoružanje prilagodeno ulicnoj borbi prsa u prsa i iz neposredne blizine s neprijateljem. Kišobran se sklopi i šta? Udara se, znaš, pas lutalica, po mogucstvu, u glavu, jer to daje najbolji efekat.

Eto, dakle, objašnjenja zašto se nose kišobrani po ovoj vrucini. Nije, znaci, tacno da oni štite glavu od sunca (za to postoje kape ili kaubojski šeširi od slame), nego, u prvom redu štite noge od pasa. Najbolje rezultate dali su oni domace, predratne proizvodnje, tzv. amrele.

Da je pas najbolji covekov prijatelj, to ljudi znaju, ali, izgleda da psi nisu culi za tako nešto, pa napadaju li napadaju, narocito žene, starce i decu. A vi izracunajte, ako vas ne mrzi, koliko ulica ima u gradu, pa puta, najmanje, tri pasa, koliko je to džukaca?

A psi lutalice zašticeni su kao beli medvedi, ako ga ubiješ, odgovaraš! Maltene, psi u Srbiji postali su, daleko bilo, svete životinje, kao u Indiji krave! Pas može da ujede dete, ali ti ne smeš da ga ubiješ, ideš na sud! (A ti psi, da su nešto dobri, vlasnici ih ne bi pustili na ulicu.) Neko kaže da je ta “moda” došla sa zapada. Povratnik sa (tog) zapada (ime poznato autoru), kaže da to nije tacno, jer, tamo ako pas ujede prolaznika na ulici, policajac ga na licu mesta lištava (pasjeg!) života. Ali, tamo psi nisu kao ovi naši džukci, njihovi psi (mira) znaju da prelaze ulicu na semaforu!

Možda je rešenje azil za pse, ali to je objekat za tek nekoliko desetina pasa, a za tih nekoliko miliona dinara, koliko sve to košta, moglo je da se uradi nešto mnogo korisnije. Recimo, da se svakom domcinstvu kupi po jedan kišobran, odnosno, pasobran.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Dacu sve za otadžbinu. više nemam ništa!

- Ako si ti neko, svi ostali su niko !

- Cela familija mi je u zatvoru-rece mafijaš i ode svojoj porodici !

- Konacno rešenje statusa kosova bice malo morgen!

- Svetski politicki hirurzi odstranili su nam jedno oko. nece valjda i srce da nam vade !?

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 13.jula do20 jula u porodilištu Požarevacke bolnice obavljeno su 22 porodaja i pri tom je rodeno 13 muških i 9 ženskih beba.

Sinove su dobili:

Ðordevic D.Marijana i Dragan iz Petrovca Ðordevic S.Marijana i Goran iz Požarevca,El Mousa Nihajla iz Beograda i Abduh Hakim iz Beograda ,Maslenjak Sandra i Stankovic Vladimir iz Sirakova , Karapandžic Vesna i Selimir iz Velikog Gradišta ,Baraksadic Vladana i Vladan iz Kostolca,Stojanovic Božica i Balabanovic Zoran iz Sige,Ignjatovic Danijela i Igor iz Zabrege ,Slovenac Jelena i Vladimir iz Požarevca,Jakovljevic Danijela i Lazarevic Vladan iz Radoševca ,Vuckovic Jelena i Igor iz Požarevca,Stokic Milena i Stevic Darko iz Požarevca,Maksimovic Katarina i Miladin iz Suvog Dola.

Kcerke su dobili:

Boc Gizela i Ðurica iz Klicevca ,Stojakovic Danijela i ÐuricSreten iz Požarevca, Stepanovic Tijana i Dejan iz Požarevca, Jeremic Ana i Saša iz Kamenova, Milovanovic Biljana i Goran iz Kostolca,Dobricic Suncica i Barbulovic Miladin iz Požarevca, Stojicevic Z.Danijela i Živanovic Vojkan iz Cirikovca,Stojicevic D.Danijela i Srdan iz Beranja i Zorjani Linditi i Murina Tefik iz Kostolca .

TRINAESTI MUZICKI FESTIVAL "CAREVCEVI DANI" U VELIKOM GRADIŠTU

U SLAVU VELIKOG MAESTRA

- Najbolji violinista Zoran Pavlovic iz Rašanca.

- Po dve nagrade osvojili Zoran Pavlovic i Daniel Lazar

Violinisti iz cele Srbije slavili su delo i lik velikog maestra Vlastimira Pavlovica Carevca protekle nedelje, od 18. do 20. jula, na Trinaestom muzickom festivalu “Carevcevi dani” u Velikom Gradištu, opštini rodenja ovog velikana srpske narodne muzike “ispevane” tonovima violine.

Svirajuci melodije slavnog Cara, najbolji violinista Trinaestog festivala je Zoran Pavlovic iz Rašanca, koji je nagraden i za najbolje izvedenu srpsku narodnu pesmu. Dve je nagrade sa sobom poneo i Daniel Lazar iz Beograda: trece mesto na Festivalu i nagradu za najbolje izvedeno narodno kolo. Inace, drugo mesto na Carevcevim danima pripalo je Dimitriju Dimitrijevicu iz Beograda.

O najboljoj violini, kao i dobitnicima još šest nagrada, odlucivao je petoclani Strucni žiri, kojim je predsedavao profesor mr Nikola Rackov, inace, predsednik Umetnickog saveta 13. Carevcevih dana, a ovaj Festival u slavu velikog majstora violine iznova su uvelicali profesor dr Dragoslav Devic, umetnicki direktor Festivala, i Branko Belobrk, profesor u Muzickom kampu i nekada druga violina slavnom Caru.

Generalni pokrovitelj Carevcevih dana je opština Veliko Gradište, predvodena predsednikom Draganom Milicem, inace, predsednikom Organizacionog odbora Festivala, a generalni sponzor “Silver lake investment company” Beograd. I ove je godine Festival ulepšao darodavac iz Slovacke, Jan Nemcek, majstor za izradu violina iz Kovacice, koji je ovoga puta i licno posetio Festival.

Inace, o organizaciji i uspešnoj realizaciji Trinaestih Carevcevih dana pobrinuo se Kulturni centar opštine Veliko Gradište, na celu sa direktorom Nenadom Mihajlovicem- Gojom.

Od Svilenog konca..

Trinaesti Carevcevi dani poceli su u sredu, polaganjem cveca na grob velikog Cara, u njegovom rodnom selu Carevcu. Po zalasku Sunca prireden je kulturno- umetnicki program KUD- a “Resiteana” iz Rumunije, KUD- a “Car” iz Carevca, ANIP- a “Vlastimir P. Carevac” iz Velikog Gradišta i vokalnog soliste Baneta Stošica.

Zvanicno otvaranje usledilo je u cetvrtak, pokraj spomen biste V. P. Carevcu, u Gradskom parku Velikog Gradišta, uz zvuke Carevog “Svilenog konca” i

izvodenju Orkestra Novice Stojimirovica, inace, prvog pobednika ovog Festivala.

Clan ANIP- a iz V. Gradišta, Borko Gazibaric, podigao je zastavu Festivala, predsednik opštine V. Gradište, Dragan Milic, položio je venac na spomen bistu i o maestru Carevcu poceo je besedu profesor dr Dragoslav Devic, rodonacelnik etnomuzikologije u Srbiji, redovni profesor Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu i utemeljivac Carevcevih dana:

-Sve koji su se okupili na ovom festivalu pokrenula je jedna plemenita misao, jedna carobna rec- muzika. Najstariji, najautenticniji i najlepši organ muzike jeste ljudski glas. Sve nas ovde pokrenula je i dovela muzika Vlastimira Pavlovica Carevca. Ako je najstariji i najlepši organ muzike ljudski glas, sviranje violine je majstorski pokret prstiju. Violinom se izražavati je pokret duše umetnika. Veliki je zato naš Vlasta, jer je njegova violinska duša pokretala njegove prste, a on uvek pevao svojom svirkom, svojom violinom. Zato smo mi, koji smo imali srecu da ga poznajemo i doživimo izražavanje njegove violinske duše, ostali privrženi i verni poštovaoci njegovog imena, njegove legende i njegovog velikog festivala.

..do Tobdžijskog kola

Program 13. Festivala nastavljen je na Gradskom keju, gde je neposredno pred kulturno- umetnicki program besedio Branko Belobrk, doajen naše violine, nekada prijatelj i kolega Vlaste Pavlovica Carevca:

-Evo nas na 13. Festivalu violinista, koji nosi naziv Carevcevi dani, kao priznanje i uspomena na velikana naše narodne muzike, osnivaca i šefa prvog narodnog orkestra u Radio Beogradu, 1929. godine, Vlastimira Pavlovica Carevca, cijom se pojavom na talasima Radio Beograda otvorila nova stranica u razvoju narodne muzike. Carevcevo poznavanje narodne muzike i njegova interepretacija ucinili su ga nenadmašnim i neprevazidenim. Carevac nije bio samo veliki izvodac narodnih pesama i igara, vec i veliki ucitelj. On je stvorio onu slavnu generaciju pevaca i sviraca pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Imao sam zadovoljstvo i cast da upoznam Carevca i da dugi niz godina saradujem sa njim svirajuci u njegovom orkestru sve do njegove smrti. Imao sam srecu da upoznam tog velikog maestra narodne muzike. Carevac je obeležio vremenski period u razvoju naše narodne muzike. Svojim muzickim izrazom pokazivao je put kojim treba da se krece naša narodna pesma... Carevac je ušao u legendu...

U petak je usledio centralni dogadaj Festivala, takmicenje na Gradskom keju, na kojem se “suocilo” devetoro violinista, u pratnji Orkestra Novice Stojimirovica. Dok su podjednako takmicari i publika išcekivali rezultate vecanja Strucnog žirija, da vreme brže i prijatnije protekne, prireden je sjajan muzicki program u kojem je ucestvovao prošlogodišnji laureat, violinista Aleksandar Savic, i vokalni solisti: Bane Stošic, Biljana Petkovic, Vesna Dimic Ilic i Radoš- Raša Pavlovic.

Zatim je prof. mr Nikola Rackov proglasio najbolje violiniste Trinaestih Carevcevih dana i pozvao sve prisutne da se poklone Carevcevom delu i liku, na poseban nacin mu ukažu poštovanje i neizmernu ljubav, posle 112 godina od rodenja i 42 godine od odlaska u legendu.

U to ime, svi violinisti, zajedno sa Orkestrom Novice Stojimirovica i doajenom violine, Brankom Belobrkom, u završnici 13. Festivala, zasvirali su Carevcevo “Tobdžijsko kolo”.

PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE, DRAGAN MILIC

“Ako nas pokojni Car odnekud gleda, bio bih veoma zadovoljan, jer smo uspeli da ostvarimo nekoliko ciljevima, kojima bi mi, a i on, trebalo da budemo vrlo ponosni. Jedno je secanje na velikana naše narodne muzike, koji je roden u našoj opštini u selu Carevcu- našeg Vlastu Pavlovica Carevca, a drugo je ocuvanje tradicije srpske narodne muzike, i trece što smo jedan dan takmicenja preselili u Carevo rodno selo- Carevac - istakao je predsednik opštine Veliko Gradište i predsednik Organizacionog odbora Festivala, Dragan Milic.

POBEDNIK 13. CAREVCEVIH DANA

NAJBOLJA VIOLINA - ZORAN PAVLOVIC

“Ova je nagrada za mene jedna od najlepših koju sam mogao osvojiti. Velika mi je radost što ce u mojoj kuci stajati statua slavnog Vlastimira Pavlovica Carevca...”

Ukrstili gudala

Na Trinaestim Carevcevim danima devet violinista “ukrstilo” je svoja gudala: Dimitrije Dimitrijevic iz Beograda, Marija Ilic iz Tabanovca, Daniel Lazar iz Beograda, Milovan Jovicic iz Beograda, Jovica Menda iz Beograda, Zoran Pavlovic iz Rašanca, Tanja Paucanovic iz Laznice, Bojan Peric iz Ranovca i Velislav Raduljeskovic iz Šarbanovca.

Petoclani Strucni žiri u sastavu: prof. mr Nikola Rackov, predsednik, zatim, etnomuzikolog Mirjana Drobac, doajen naše violine Branko Belobrk, majstor za izradu violina iz Slovacke, Jan Nemcek, i ispred Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac, Marija Obretkovic, u petak, u završnici Festivala, dodelio je sedam nagrada: tri službene nagrade, kao i nagrade za najbolje izvedenu narodnu pesmu, najbolje izvedeno kolo, nagradu najmladem ucesniku, kao i nagradu violinisti koji od publike izmami najsnažniji aplauz.

Otuda, pobednik 13. Carevcevih dana je Zoran Pavlovic iz Rašanca, koji je nagraden novcano, statuetom slavnog Vlastimira Pavlovica Cara, violinom u izradi Jana Nemceka i brojnim poklonima. Zoran je osvojio još jednu nagradu- za najbolje izvedenu srpsku narodnu pesmu, a svirao je “Bolna leži Andelija mlada”.

Drugo mesto na Festivalu osvojio je Dimitrije Dimitrijevic iz Beograda.

Trecu nagradu Festivala odneo je Daniel Lazar iz Beograda, koji je sjajan bio i u izvodenju narodnog kola “Pašona”, osvojivši time dve nagrade.

Nagrada publike pripala je Milovanu Jovicicu iz Beograda, Kolom u F molu, a najmladi takmicar bio je šesnaestogodišnji Bojan Peric iz Ranovca.

Inace, violiniste su darivali i Agrobanka, Biblioteka Velikog Gradišta i opština Mali Idoš iz Vojvodine, a urucioci ovih poklona bili su predsednik opštine V. Gradište, Dragan Milic, predsednik Privremenog veca opštine Veliko Gradište, Živoslav Lazic, direktor “Silver lake investment”, Miodrag Denic, menadžer za turizam i sport Velikog Gradišta, LJiljana Stevic, upravnik Gradske Biblioteke, Žarko Živanovic, clan Umetnickog saveta Festivala, mr LJubinka Blaževic, i prvi u organizaciji 13. Carevcevih dana, direktor Kulturnog centra opštine V. Gradište, Nenad Mihajlovic- Goja.

Andrijana Maksimovic

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO G 17 PLUS

O BESPLATNIM AKCIJAMA ODLUCUJE DRŽAVA

Država je ta koja može da evidentira sve one kojima sleduju besplatne akcije, a u pozadini aktivnosti brojnih agencija koje su formalno- pravno legalne u ovom poslu, krije se njihov interes na štetu gradana. Na ovo je upozorio OO G 17 plus prošlog utorka na konferenciji za medije sa temama Besplatne akcije- legalno, al ne važi i Privatizacija opštinskih javnih preduzeca.

- Svedoci smo da u poslednje vreme u našoj opštini, uostalom kao i u celoj Srbiji radi nekoliko privatnih agencija koje nude gradanima upis besplatnih akcija za iznos od 260 do 300 dinara. Najviše se u tome isticu agencija UCA- udruženje cinovnickih akcionara iz Novog sada, agencija MB nacional iz Srbobrana i agencija Nacionalna berza, takode iz Srbobrana. Upozoravamo gradane da, uprkos tome što su ova udruženja formalno- pravno legalna, ne nasedaju na njihovu pricu, jer je država ta koja može da evidentira sve one kojima sleduju takozvane besplatne akcije, što ce i uraditi u toku 2008. godine, jer po sadašnjim proracunima oko 4 miliona gradana nije dobilo besplatne akcije koje se, u stvari, dobijaju na osnovu upisanih godina radnog staža. Ovo saopštenje je više puta objavljivala Agencija za privatizaciju i Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Potpuno su lažne izjave iz ovih agencija da ce besplatne akcije dobiti i kategorije gradana koje se vode na birou za zapošljavanje, bez radnog staža i gradani koji poseduju poljoprivredno zemljište, a nemaju upisan radni staž na osnovu istog. Napominjemo da je i u poslednjih šest meseci u informativnom dnevniku javnog servisa RTS vlasnik udruženja UCA dva puta izjavljivao da oni gradanima ne obecavaju nikakve akcije kao hartije od vrednosti, vec samo vrše evidentiranje, naglasio je Dragan Miljkovic, diplomirani ekonomista koji se bavi ovom problematikom pet šest godina kao ovlašceni broker.

On je tom prilikom upozorio na posledice do kojih ce sigurno doci.

- Kao prvo, gradani koji su se uclanili kod ovih udruženja, misleci da nema potrebe da ponovo upisuju akcije kada država bude raspisala javni poziv i tom prilikom ce propustiti stvarno svoje pravo na upis besplatnih akcija. Drugo, protiv gradana koji su se evidentirali kod ovih agencija može biti podignuta tužba od istih agencija za naplatu provizije od 3 posto koja stoji u ugovoru koji su potpisali, a po realizaciji njihovih prava na akcije, iako su ih stekli legalnim upisom prilikom državnog poziva, objasnio je Miljkovic.

M.K.

SAOPŠTENJE SA SEDNICE OO SPS POŽAREVAC

SPS - OPOZICIJA SADAŠNJOJ VLASTI

Opštinski odbor Socijalisticke partije Srbije Požarevac prošle srede održao je radno-svecanu sednicu na kojoj su uvodna izlaganja o strategiji politickog delovanja u narednom periodu podneli Miomir Ilic, predsednik Opštinskog odbora SPS i Milic Jovanovic, sekretar. Oni su istakli da SPS ostaje dosledna zalaganjima za odbranu nacionalnih i državnih organa interesa, za odbranu i ocuvanje Kosmeta u sastavu Srbije i da ce biti na strani onih koji su žrtve takozvane tranzicije koja je stvorila ogromnu socijalnu nepravdu u Srbiji.

U okviru obeležavanja 17. godišnjice partije, Miomir Ilic, predsednik OO SPS je, izmedu ostalog, rekao da je SPS u svojoj sedamnaestogodišnjoj istoriji prošla razlicite faze svog postojanja i delovanja. Od stranke koja je bila nosilac narodnog pokreta za jedinstvo Srbije, koja se borila za pravo srpskog naroda van Srbije, koja je predvodila odbranu zemlje od NATO bombardovanja, koja je doživela i preživela državni udar 2000. godine od strane DOS-ove vlasti, koja je u jednom periodu u protekle tri godine podržavala manjinsku vladu Vojislava Koštunice - do stranke koja danas predstavlja principijelnu i oštru opoziciju sadašnjoj vlasti u Srbiji.

Ilic je istakao da Slobodan Miloševic nije bio samo osnivac Socijalisticke partije, kao najvece partije na Balkanu, vec i državnik koji je sve svoje umne i fizicke snage upotrebio za jacanje i svestrani napredak Srbije, za odbranu i ocuvanje Kosova i Metohije i za istinu o Srbiji i srpskom narodu. Za narod i za najveci deo savremenog covecanstva, Slobodan Miloševic bice trajno upamcen kao lider borbe za ispravne i pravedne ciljeve na nacionalnom planu i kao simbol otpora hegemonizmu i dominaciji, što ce kao postulati biti uvek u programskom opredeljenu SPS.

P.R.

NACIN ZA SUZBIJANJA KOROVA

ZNACAJ LJUŠTENJA STRNIŠTA

LJuštenje strništa treba odmah po skidanju strnih žita izvršiti, garenjem na 10 - 15 cm dubine, cime postižemo mnogostruke koristi, kaže strucni saradnik za ratarstvo Zavoda za poljoprivredu “Stig”, Stanislava Stankovic.

Pošto zemljište posle žetve ostaje otvoreno, bez useva, podložno je isušivanju pa cemo garenjem prekinuti kapilaritet i sacuvati vlagu u tom obradenom sloju, a to zemljište ce i te kako biti lakše za jesenju obradu.

LJuštenje strništa omogucava lakšu i bržu mineralizaciju biljnih ostataka, cime povecavamo biljkama lako pristupacnu hranu.

Tako da ljuštenjem sprecavamo da korovi koji su ostali na njivi izbace seme,i još više zakorove, naravno semena korova koja su u zemljištu stavljamo u povoljne uslove za klijanje i nicanje pa cemo kasnije iznikle biljke jesenjim dubokim oranjem uništiti, time cemo njivu znacajno ocistiti od korova.

Takode postižemo smanjenje goriva za jesenje oranje,jer ce se takvo zemljište mnogo lakše obraditi, bice rastresitije i boljih vodo- vazdušnih osobina. Naravno, ljuštenje strništa može dati dobre rezultate, samo ako se obavi odmah posle skidanja žita, jer ako se zakasni korovi ce izbaciti seme, zemljište ce se isušiti i bice teže za obradu, pa ce korist od ove operacije znatno smanjiti.

D.Naumovic

ZAŠTITA BILJA

SUZBIJANJE VIŠEGODIŠNJIH KOROVA NA STRNIŠTIMA

Višegodišnji korovi kao što su divlji sirak, palamida, poponac, zubaca, divlja kupina predstavljaju ozbiljan problem u biljnoj proizvodnji i za njih ne postoji uvek adekvatno rešenje u vecini okopavina.Imajuci u vidu da se ovi korovi razmnožavaju kako putem semena tako i putem rizoma odnosno vegetativno i da imaju veliku moc regeneracije, važno je ozbiljno shvatiti problem njihovog suzbijanja.

Kod nas najznacajniji korovi na našim njivama su svakako DIVLJI SIRAK u narodu poznat kao kukuruzovina, palamida, divlja kupina, poponac, ostruga i zubaca koja se cesto pogrešno naziva pirevina.

Za suzbijanje korova u strništu pitali smo strucnu službu za zaštitu bilja Zavoda za poljoprivredu “Stig”, Moniku Rajcic, koja nam je dala sledece savete za suzbijanje ovih korova. Prvo, vrši se suzbijanje više razlicitih korovskih vrsta istovremeno, korovi su u optimalnoj fazi za suzbijanje, što je tokom vegetacije vrlo teško ostvarivo, uspešno se uništava i nadzemna i podzemna masa korova i mere suzbijanja su relativno jeftinije.

Zato posle žetve, potrebno je izneti slamu, kako bi korovi mogli nesmetano da se razviju, kada postignu visinu od 30 - 40cm, pravi je trenutak za primenu herbicida na bazi GLIFOSATA, a to su: DOMIONATOR, GLIFOSAV, PIROKOR, GLIFOMARK i dr.

Kolicina preparata za suzbijanje divljeg sirka i palamide se krecu od 5 - 6 l/ha, a zubaca, poponac, i divlja kupina suzbijaju se sa od 8 - 10 l/ha.

Kolicina vode ne sme da prede 300 l/ha.Prskanje obaviti u vecernjim casovima, po mirnom i tihom vremenu.Herbicid deluje dve nedelje i za to vreme se ne ulazi na strnište, posle toga možete ugariti, sejati.

D.Naumovic

HALO 92

U Požarevcu 17. 07. 2007. godine oko 12,30 casova došlo je do izbijanja požara na poljoprivrednom objektu “Zvezda” koji se nalazi u sklopu Kazneno popravnog zavoda “Zabela”. Požar je zahvatio poljoprivredni objekta velicine 40H15, koji je u potpunosti izgoreo. U lokalizaciji i gašenju požara ucestvovali su, osim Vatrogasne jedinice Policijske uprave Požarevac i Industrijska vatrogasna jedinica Zabela. Nekon završenog uvidaja, utvrdeno je da je požar nastao na pojilištu koji se nalazi na otvorenom prostoru udaljenom oko 5km od poljoprivrednog objekta na koji se plamen proširio preko trave i sena koje se nalazilo uz objekat. Materijalna šteta bice naknadno utvrdena.

U ulici Cede Vasovica, u Požarevcu 15. 07. 2007. oko 17,00 casova došlo je do saobracajne nezgode u kojoj je putnicko vozilo, izlazeci sa parking prostora udarilo u vozaca motocikla Vitomira M. (1957) iz Požarevca i udaljilo se u nepoznatom pravcu. Vitomir je u ovoj saobracajnoj nezgodi zadobio teške telesne povrede i prevezen je u požarevacku bolnicu gde je zadržan i nalazi se van životne opasnosti. Policija je istog dana pronašla nesavesnog vozaca Sašu P. (1973) iz Cerovca, opština Smederevska Palanka, koji je upravljao putnickim vozilom marke “Dihatsu Sharad” austrijskih registarskih oznaka.

Osumnjiceni je lišen slobode i protiv njega je podneta krivicna prijava zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja i nepružanje pomoci licu povredenom u saobracajnoj nezgodi.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC