Header

U MESNOJ ZAJEDNICI CIRIKOVAC

SVECANO OTVOREN DOM KULTURE

Mesna zajednica "Cirikovac" i Amatersko kulturno -umetnicko društvo "Miodrag Miljkovic -Midga iz Cirikovca prošlog cetvrtka na Vidovdan organizovali su svecano otvaranje renoviranog Doma kulture i tom prilikom su ucenici osnovnih i srednjih škola u saradnji sa požarevackim Centrom za kulturu priredili bogat program za veliki broj meštana koji su prisustvovali ovom dogadaju. Posle dvadeset godina ponovo se mogao videti splet narodnih igara koreografa Aleksandra Bogdanovica u izvodenju KUD-a iz Cirikovca, a potom su se ucenici predstavili recitacijama, pesmama i skecevima.

D.D.

I OVE GODINE U ORGANIZACIJI CRVENOG KRSTA

BESPLATNO LETOVANJE ZA NAJMLAÐE

- Deca se odmaraju u Bogovadi i Baošicu

Kao i svake i ove godine Crveni krst Srbije u svojim odmaralištima organizuje besplatno letovanje siromašne dece. Tako je prva grupa "godišnjeodmoraca" iz Požarevca, put Bogovade, odmarališta CK grada Beograda, krenula 15.juna. Rec je o 18 mališana uzrasta od 6 do 14 godina cije su kuce stradale u poplavama u Starom Kostolcu, Bradarcu i Maljurevcu. Sa njima su i deca iz Smedereva i LJiga.

- Pored toga što se deca tamo odmaraju ona su u prilici i da završe osnovnu školu Crvenog krsta, da nešto nauce, tako da na ovaj nacin stvaramo buduce aktiviste. Pored ovih mališana na letovanju je i dvadeset šestoro dece smeštene u Baošicu na Crnogorskom primorju. To su mališani iz citavog Branicevskog okruga, najviše ih je iz Požarevca, osam, petoro je iz Petrovca, a po troje iz ostalih opština. Boravak dece je besplatan, sredstva su obezbedena u akciji Crvenog krsta pod nazivom " Nedelja Crvenog krsta", deo je dala Vlada Srbije prema projektu po kome ove godine, iz Srbije u Crnoj Gori, treba da letuje 1 600 dece. U finansiranju ucestvuje i Opštinska organizacija CK Požarevac, istice Branislav Živulovic, sekretar Organizacije CK Požarevac. Na naše pitanje koliko su mališani tamo bezbedni dobili smo odgovor da o njima brinu ekipe strucnjaka, da im je obezbedena kvalitetna zdravstvena zaštita, da su pod budnim okom službe za spasavanje...

- U Bogovadi su i dva vaspitaca, kao i cetiri naša iskusna lidera. Odmaralište na moru ima 600 kreveta i normalno je da poseduje kompletnu zdravstvenu službu i službu spasavanja. Mi ovde odlazimo 30 godina i nikada nije bilo problema, kaže Živulovic najavljujuci da sledeca grupa mališana na more krece polovinom avgusta.

Inace, aktivisti Crvenog krsta Požarevca ovih dana veoma su angažovani i na pripremi predstojece velike akcije prikupljanja krvi, zakazane za 11. jul. Organizatori su Ministarstvo zdravlja, Institut za transfuziju i Crveni krst Srbije. Akcija ce se odvijati u prostorijama Crvenog krsta Požarevca, a prikupljena krv distribuirace se bolnicama u Srbiji koje u ovim letnjim mesecima imaju velike potrebe za njom. Samo ustanove u Beogradu trebuju blizu 450 jedinica krvi dnevno, dok je taj prosek u požarevackoj bolnici oko 10 jedinica.

S.E.

U ORGANIZACIJI UDRUŽENJA ROMA "KOSTA ABRAŠEVIC"

LETOVANJE ZA DOBRE ÐAKE

Požarevacko Udruženje Roma "Kosta Abraševic" organizuje u julu letovanje za grupu romske dece bez roditelja i onih koji poticu iz ugroženih porodica. Uslov je i da su to ucenici koji su minulu školsku godinu završili sa odlicnim ili vrlo dobrim uspehom. Kako nas je obavestio predsednik Udruženja Kosta Nikolic letovanje je u Becicima i trajace sedam dana. Prijavljivanje putnika je u Udruženju. Prevoz od Požarevca do krajnjeg odredišta poveren je Litas-u . Polazak iz Požarevca je 7. jula u 21 sat, a povratak 14. jula iz Becica u 9 sati.

NOVI PROJEKAT NACIONALNE SLUŽBE ZAPOŠLJAVANJA

“OTPREMNINOM DO POSLA”

- Ucešce u projektu je dobrovoljno

U organizaciji Službe zapo-šljavanja, u Požarevcu i opštinama koje pokriva Tržište rada Branicevskog okruga otpocelo je anketiranje radnika o projektu pod nazivom “Otpremninom do posla”. Rec je o novom projektu koji se sprovodi u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a ciji je osnovni cilj da radnicima proglašenim viškovima u firmama koje su u procesu restruktuiranja i privatizacije omoguci da otpremninu iskoriste za subvencionisanje svog ponovnog zaposlenja u privatnom sektoru umesto za potrošnju.

- Projektom su razradeni modaliteti ulaganja otpremnine i njima odgovarajuci tipski ugovori koji treba da pruže maksimalnu zaštitu i radnicima koji ulažu otpremnine i poslodavcima koji te radnike zapošljavaju. Otpremnine treba da budu uložene u jedan od modaliteta koji odaberu radnik i poslodavac. Viškovi zaposlenih otpremninu ili njen deo mogu da ulože na jedan od sledecih nacina: u pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u opremanje novog radnog mesta, u dodatno obrazovanje i obuku potrebnu za novo zaposlenje i za socijalno ugrožene kategorije viška zaposlenih, za koje ce biti obezbedena finansijska podrška iz sredstava projekta. Modalitet na koji ce otpremnina biti uložena utvrdice dogovorom zaposleni i poslodavac, isticu u Službi zapošljavanja u Požarevcu.

Inace, za realizaciju Projekta zadužena je Nacionalna služba zapošljavanja uz podršku Centralnog projektnog tima Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Osnovni uslov Projekta je da poslodavac iz privatnog sektora, uz posredovanje Nacionalne službe zapošljavanja i Projektnog tima, radnika primi u radni odnos na neodredeno vreme i sa njim potpiše ugovor. Ucešce u Projektu je dobrovoljno.

S.E.

KONCERN BAMBI-BANAT

DONACIJA ZA NAJMLAÐE

Koncern Bambi-Banat je, u svetlu proslave 40 godina posvecenosti svojim potrošacima, ali i društvenoj zajednici u kojoj posluje, donirao 15.000 evra požarevackoj Decijoj ustanovi „LJubica Vrebalov” za poboljšanje uslova rada vrtica i udobniji boravak dece i rada zaposlenih.

Potpisivanjem ugovora o donaciji Dragan Nikolic, direktor Decije ustanove „LJubica Vrebalov” i prof. dr Zoran Ðerkovic, predsednik UO Koncerna Bambi-Banat ozvanicili su pocetak ove lepe saradnje.

Donacijom je omoguceno da se kupi automobil Jugo koral, pomocu koga ce svi vrtici u sklopu Decije ustanove „LJubica Vrebalov”, a koji se nalaze u Požarevcu i okolini, moci redovno da se obilaze i tako bolje funkcionišu. Sredstva su iskorišcena i za kupovinu mašine za pranje veša, mašine za sušenje veša i elektricne troetažne pecnice.

Uz to, Bambi Banat ce svakog meseca poklanjati mališanima 100 kilograma svojih ukusnih proizvoda.

Zahvaljujuci donatorima, Dragan Nikolic je podsetio da Koncern Bambi-Banat vec dve godine snabdeva vodom „Duboka” mališane u vrticu „Sunašce” u Lucici, pošto u tom naselju voda nije ispravna za pice. Tom prilikom, on je istakao da Ustanova ima problem sa nedovoljnim prostorom za prijem sve dece ciji su roditelji ovih dana podneli zahtev, te da racuna da ce uz pomoc lokalne samouprave, ali i donacija, taj problem biti uskoro makar ublažen.

Treba podsetiti da požarevacki vrtici i svoj zacetak vezuju za donacije dobrotvora: potpisivanje ovog ugovora obavljeno je u zgradi vrtica „Bambi”, nekadašnjoj porodicnoj kuci požarevackog trgovca Milutina Obradovica, koju je on u svom testamentu zaveštao gradu za potrebe zbrinjavanja najmladih. Ugovor o donaciji potpisan je upravo u „Milutinovoj sobi”, nastaloj pre par godina preuredenjem tavanskog prostora vrtica „Bambi”.

D.M.

15 GODINA USPEŠNO OBNOVLJENOG RADA KOLA SRPSKIH SESTARA U POŽAREVCU

DOSTOJNO OBELEŽEN JUBILEJ

Svecanom akademijom pod nazivom “Snaga dobrote”, prošlog utorka je dostojno obeležen dvostruki jubilej Mesnog odbora Kola srpskih sestara: 102 godine od osnivanja prve Podružnice Kola srpskih sestara u Požarevcu, u svetskim razmerama jedinsvene organizacije žena koja je trasirala i išla “putem dobrote i humanosti” do Drugog svetskog rata, kada zabranjen rad svim organizacijama za predznakom “srpsko” i 15 godina od njegovog obnavljanja. Akademija, koju su pozdravili i predstavnici Branicevske eparhije, je održana u reprezentativnom požarevackom opštinskom zdanju uz prisustvo brojnih zvaninica, medu kojima su bili Dušan Vujicic, predsednik opštine i njegov zamenik mr Zvonimir Blagojevic, gošce iz Kraljeva i Miloševca, nekadašnje i sadašnje clanice Kola, kao i više dobrotvora koji su u minulih deceniju ipo pomagali brojne akcije clanica. Upravo o tim akcijama i važnosti prosvetieljskog i humaniranog rada, posebno na oživljavanju srpske tradicije i vracanja vrednostima Pravoslavlja, govorila je Jasmina Živkovic, predsednica ove asocijacije. Isticuci da bi uspešan petnaestogodišnji rad bio još uspešniji, Živkovicka je još jednom naglasila i u ovoj svecanoj prilici, koliko je Kolo pomagalo lokalnim strukturama da rešavaju aktulene socijalne probleme, a za uzvrat su od predstavnika opštinskih celnika dobijale samo prazna obecanja da ce biti rešen njihov goruci problem: obezbedenje prostorije za rad. Pozdravljajuci skup, Zvonimir Blagojevic je, izmedu ostalog rekao, da sadašnja Vlada zna koliku pomoc ima od aktivnosti Kola i izrazio nadu da ce ova Vlada otici dalje od obecanja.

U ime dobrotvora Kola, clanice je pozdravio Milan Peric, direktor “Hidrogradnje” koji im je poželeo još mnogo godina uspešnog rada, naglasivši da se za slicno okupljanje ne ceka dvadesetogodišnjica obnavljanja rada Kola, vec da to može biti i šesnaestogodišnjica.

Proslava jubileja je završena predstavljanjem monografije “Kolo srpskih sestara Požarevac”.

R.R.D.

U DOBRNJU OBELEŽENA GODIŠNJICA ŠKOLE, FUDBALSKOG KLUBA I OTKRIVENA BISTA STEVANU TODOROVICU DOBRNJCU

TRADICIJA - OBAVEZA ZA BUDUCNOST

Na Vidovdan, u mesnoj zajednici Dobrnje priredena je velika svetkovina, a povodom vrednih jubileja: 175. godišnjice postojanja i rada škole u ovom selu, kao i povodom sedamdesetogodišnjice postojanja FK „Petar Dobrnjac”. Posebnost ovog dogadaja bilo je svecano otkrivanje biste, od strane predsednika opštine Radiše Dragojevica, kneza Stevana Dobrnjca, rodenog brata Petra Dobrnjca, rad akademskog slikara i vajara iz Petrovca Dragiše Miloševica.

Osim velikog broja meštana, prosvetnih radnika i ucenika, svecanosti u Dobrnju prisustvovalo je kompletno opštinsko rukovodstvo na celu sa predsednikom opštine Radišom Dragojevicem i predsednikom SO i narodnim poslanikom Miletic Mihajlovicem, a medu zvanicama su bili i narodni poslanici Veroljub Arsic i Saša Valjarevic, zatim predsednik Fudbalskog saveza Branicevskog okruga Branko Stojakovic, direktori osnovnoh škola, javnih preduzeca i drugi kulturni, sportski i javni radnici.

Program svecanosti u Dobrnju otpoceo je otkrivanjem biste Stevana Dobrnjca, a o ovoj slavnoj licnosti koja je po mnogima nepravedno ostala na marginama istorije, kao i o istorijskim prilikama u vreme Prvog srpskog ustanka govorili su profesor Dobrivoje Miladinovic, zatim pesnik Mica Aksentijevic i predsednik Saveza boraca opštine Petrovac Dimitrije Radosavljevic. Nastavak svecanog programa obeležilo je kazivanje o istorijatu Osnovne škole u Dobrnju, jedne od najstarijih u Srbiji, iza cega je usledila podela nagrada i priznanja zaslužnim organizacijama i pojedincima, što je ucinila i uprava FK „Petar Dobrnjac”.

U ime opštinskog rukovodstva svecani skup pozdravio je Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Petrovac sledecim recima: „Poštovani gosti i domacini, dozvolite mi da u ime SO i svoje licno ime pozdravim sve prisutne i da vam uputim cestitke za dugu tradiciju 175 godina postojanja škole, cestitam vam i 70 godina uspešnog postojanja i rada fudbalskog kluba, i naravno otkrivanje spomenika Stevanu Dobrnjcu. Dakle, svako ce videti i zakljuciti da imate svetlu istoriju i tradiciju na kojoj cete graditi i svoju buducnost. Želim da vam fudbalski klub takode bude uspešan i pun mladeži koja ce se sa uspehom takmiciti. Vaša tradicija i vaša istorija vas obavezuju da budete složni onako kao što ste danas i ne sumnjam u to. Vi cete sa vašim snagama i sa pomoci iz opštine i republike doci do novih pobeda, evo vec sutra to ce biti nov put za Petrovac i Oreškovicu. Još jednom svima cestitam današnji dan.”

U završnici vidovdanske svecanosti ucenici Oš „Ðura Jakšic” priredili su prigodan kulturno zabavni program.

D.Ilic

OŠ " DOSITEJ OBRADOVIC" POŽAREVAC

NA PRVOM MESTU MEDICINSKA, GIMNAZIJA I EKONOMSKA ŠKOLA

U svim osnovnim školama prošlog cetvrtka, na Vidovdan, podeljene su dacke knjižice, pohvalnice, knjige odlicnim ucenicima, a proglašeni su i daci generacije. Tog dana završen je i upis želja buducih srednjoškolaca koji su nedavno polagali kvalifikacione ispite iz srpskog jezika i matematike.

- Imamo razloga da budemo zadovoljni rezultatima koje su postigli naši ucenici u toku minule školske godine, kaže tim povodom Branislav Stojanovic, direktor OŠ " Dositej Obradovic" iz Požarevca. - Nedavno je završen i kvalifikacioni ispit za ucenike osmog razreda, a karakteristika naše škole je u tome što ogroman procenat naših daka izlazi na te ispite, za razliku od drugih škola gde se taj procenat krece od 60 do 90 posto. Naša škola sa prosecnim rezultatom od preko petnaest poena iz matematike i izmedu cetrnaest i petnaest iz srpskog jezika, ima razloga da bude zadovoljna tim rezultatima. Sem ovih pokazatelja, ono što nama ide u prilog i daje razlog za optimizam svakako su i rezultati naših ucenika na Republickim takmicenjima. Ne racunajuci Muzicku školu gde su specificna takmicenja, naša škola imala je najviše, pet ucenika koji su osvojili jedno od prva tri mesta iz srpskog jezika, engleskog, biologije i atletike. Ovo je nesumnjivo jedan od jakih argumenata koji idu u prilog kvalitetu obrazovno vaspitnog rada OŠ " Dositej Obradovic".

Na osnovu poena osvojenih na kvalifikacionom ispitu i na osnovu uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu, ucenici su procenili svoje mogucnosti i uskladili ih sa željenom školom, tako da je prošle srede i cetvrtka i u ovoj školi okoncan upis želja. Na osnovu rezultata i broja osvojenih poena, u Republickoj bazi podataka izvršice se raspored ucenika po srednjim školama na teritoriji cele Srbije.

- Te rezultate ocekujemo petog i šestog jula, oni ce biti objavljeni u svim školama nakon cega sledi upis. Ono što je karakteristicno za ucenike naše škole, najatraktivnije srednje škole i dalje su Medicinska škola, Požarevacka gimnazija i Ekonomska škola, kaže direktor Stojanovic.

M. K.

OTKUP PŠENICE U POŽAREVACKOM ŽITOSTIGU

11 DINARA ZA KILOGRAM

S obzirom da je žetva pšenice, odnosno žetvena kampanja roda 2007. godine u završnoj fazi, vec se stvaraju uslovi da mogu da se naprave odredene analize. Generalna ocena je da je ovo jedna od najslabijih žetvi u poslednjih desetak godina kada je u pitanju prinos pšenice. Na teritoriji opštine Požarevac taj prinos se krece u granicama od 2 do 5 tona po hektaru. Znacajno je manje površina koje imaju prinos od 5.000 kilograma po hektaru, a postoje površine na kojima je rod bio i ispod 2.000 kilograma. Ove godine pšenica je iz “zimskog sna” izašla kao nikada do sada, jer je zima bila blaga i nije bilo niskih temperatura. Medutim, posle toga je usledio jedan sušni period tako da pšenica nije imala dovoljno vlažnosti u fazi bokorenja, vlatanja i na kraju nalivanja zrna. Posle toga usledio je kratak kišni period koji je smenjen visokim temperaturama koje su negativno uticale na sazrevanje pšenice, pa su se pojavila sitna i štura zrna. Proizvodaci koji su upotrebili potpunu agrotehniku pocevši od kvalitetnog semena, optimalnih kolicina dubriva i pravilne zaštite od korova dobili su pristojan rod od 5 tona po hektaru, pa i više.

“Ono što je dobra osobina ovogodišnje žetve jeste da je komercijalni, odnosno prometni kvalitet pšenice bio zadovoljavajuci zato što u vreme žetve sve do prošlog utorka nije bilo kiše i s obzirom na taj sušni period vlažnost zrna je bila jako niska, ispod 13%, hektolitarska masa je analogno tome bila relativno visoka i kretala se preko 80 kilograma po hektolitru, a primese odnosno necistoca se kretala oko 4 -5%. Što se tice tehnološkog kvaliteta pšenice da bismo znali kakav cemo hleb jesti u narednih godinu dana, intezivno se rade probna pecenja i prema prvim pokazateljima pšenica je vrlo lošeg kvaliteta, ali konacna ocena bice doneta nakon kompletnih analiza. I dalje se pojavljuje veliki procenat pšenice koja je zaražena glavnicom, što ukazuje na to da poljoprivrednici u nedovoljnoj meri zasejavaju deklarisano seme, vec u 50 % slucajeva seju sopstvenu pšenicu iz ambara. Problem je veci u tome što se i kod proizvodaca koji su zasejali deklarisanu semensku pšenicu na mnogim površinama pojavila glavnica, a to opet ukazuje na to da pojedini doradivacki centri ne rade adekvatnu zaštitu pšenice prilikom tretiranja, odnosno koriste sredtsva koja su davno prevazidena”, istice Goran Milanovic, direktor Žitostiga.

To svakako nije dobro i deluje destimulativno na proizvodace, jer obavljaju kupovinu ili zamenu merkantilne za semensku pšenicu što nije tako jevtino, a na kraju posle godinu dana kada se pojave na otkupnom mestu dožive neprijatnost zbog postojanja glavnice. Treba raditi na edukaciji poljoprivrednika da seju semensku pšenicu, a sa druge strane treba da se utice na inspekcijske službe da oni doradivacki centri koji doraduju semensku pšenicu to urade na jedan kvalitetan nacin, kako se proizvodacima pšenica ne bi vracala sa otkupnog mesta. Ovogodišnju žetvu je okarakterisao jako veliki procenat stenicavih zrna, što ce daljom preradom pšenice u brašno, a pre svega hleb narušiti kvalitet pekarskih proizvoda.

“Što se tice Žitostiga mi smo ovu kampanju žetve pšenice, kao i prethodnih godina docekali spremno. Kod nas se pšenica pre svega prima na cuvanje koje je besplatno, a potom proizvodaci mogu da se opredele za više varijanti koje im odgovaraju. Mogu da prodaju pšenicu po ceni od 11 dinara za kilogram, zatim da zamene merkantilnu pšenicu za repromaterijal: mineralno dubrivo, semensku pšenicu, semenski kukuruz, hleb, sredstva za zaštitu bilja. Takode, pšenica se može zameniti za pojedine rezervne delove kao što su gume za poljoprivrednu mehanizaciju, a standardno može se uzeti i ušur odnosno mlinski proizvodi Žitostiga. Do sada je u silose Žitostiga uskladišteno 7.000 tona pšenice, što je malo, a razlog tome je što se na podrucju opštine Požarevac pojavio veliki broj nakupaca koji na nelegalan nacin otkupljuju pšenicu od proizvodaca. Ta pšenica ne završava ni u jednoj mlinskoj organizaciji, kako bi se preradila u brašno i pekarske proizvode, vec se odredenim kanalima izvozi iz zemlje. Smatram da država gubi po dva osnova: sa jedne strane pšenica izlazi na crno bez naplate poreza na dodatnu vrednost, a sa druge strane dolazimo u situaciju da možda ne bude dovoljno pšenice za naše tržište. Kapacitet Žitostigovih silosa je 33.000 tona, stare pšenice ima oko 15.000 tona i imamo dovoljno skladišnog prostora za nove kolicine. Zbog novonastale situacije prinudeni smo da pšenicu kupujemo u Vojvodini, tako da cemo uciniti sve da bude dovoljno pšenice za proizvodnju hleba u narednom periodu. Licno mislim da je i cena od 11 dinara niska zbog skupe proizvodnje i realno bi trebalo da iznosi 13 dinara po kilogramu. Medutim, cena brašna i ostalih pekarskih proizvoda je takode niska i mlinsko -pekarske organizacije nisu u mogucnosti da skuplje plate pšenicu. U takvoj situaciji najprikladnije bi bilo da Vlada Srbije odobri premiju od 1,5 - 2 dinara i tada bi proizvodaci bili zadovoljni”, rekao je na kraju Goran Milanovic.

D.D.

ZAVOD ZA POLJOPRIVREDU “STIG” POŽAREVAC

PRINOSI NA NIVOU PROŠLOGODIŠNJIH

Pšenica je u Branicevskom okrugu požnjevena na više od 75% zasejanih površina, a prosecan prinos se krece oko 3.500 kilograma po hektaru, dok su jecam i tritikale požnjeveni na više od 80% od ukupno zasejanih površina i njihovi prosecni prinosi su oko 4 tone po hektaru. Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”, prinosi su na nivou prošlogodišnjih. Blaga zima sa temperaturama iznad višegodi-šnjeg proseka uslovila je da pšenica dospe u fazu vlatanja pocetkom marta, ranije nego prošle godine. Akumulacija zimske rezerve vlage u zemljištu je ove godine bila niska, a usevi su znatno povoljnije uslove imali tokom cvetanja i nalivanja zrna, pošto je tokom maja bilo obilnih padavina u visini od 75 l/m2. Ove padavine su doprinele da dode do ostvarivanja nešto veceg prinosa nego što se do tog trenutka ocekivalo.

Makroogled strnih žita koje Zavod za poljoprivredu “Stig” postavlja u saradnji sa Poljopri-vrednom školom “Sonja Marinkovic” iz Požarevca je požnjeven 25. juna. U ogledu je bilo 11 sorti pšenice Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita iz Kragujevca. Medu novosadskim sortama najveci prinos su dale Astra (8.600 kg/ha), Donna (8.200 kg/ha) i NS 40S (7.800 kg/ha) dok je od kragujevackih sorti u makroogledu najveci prinos ostvarila Ana Morava (7.130 kg/ha). U ogledu je bilo 5 sorti jecma od kojih je najveci prinos ostvario NS 737 (7.000 kg/ha) i 4 sorte tritikalea (Orao, Odisej, Oganj i Jutro) od kojih je najprinosniji bio Oganj sa 6.900 kg/ha.

D.Dinic

SA SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE ŽAGUBICA

NEMA TRAJNIH KOALICIJA

Prošlonedeljna sednica Skupštine opštine Žagubica pokazala je, kao i mnogo puta do tada da je veoma teško i gotovo nemoguce da se obezbedi jedinstvo na planu jedne politicke grupacije, a kamoli u okviru razlicitih koalicija, bez obzira da li je u pitanju mala homoljska opština Žagubica, ili neka druga, veca ili manja komuna u Srbiji. Tomislav Milojevic, predsednik Skupštine opštine Žagubica, to objašnjava tako što je prva obaveza svih odbornika - Žagubica i interes svih njenih gradana koje ti odbornici predstavljaju, a tek potom sprovodenje stranacke politike i ideologije.

Dnevni red

Sednica je u svakom slucaju pocela tako što se oko sat vremena utvrdivao dnevni red. Rezultat je da su povucene prve tri tacke dnevnog reda: Predlog Statutarne Odluke o izmeni Statuta opštine Žagubica, Predlog Odluke o izmeni i dopuni Odluke o Opštinskom vecu i Predlog za izbor dva clana Opštinskog veca, pa se tako kao prva tacka dnevnog reda Skupštine opštine Žagubica prošle nedelje našla verifikacija odbornickog mandata Dragici Petrovic iz Osanice.

Predsednik mandatno-imunitetske komisije, Nebojša Ilic, dao je obrazloženje: “Da je Demokratska stranka “Boris Tadic” podnela zahtev Oštinskoj izbornoj komisiji za dodeljivanje mandata odborniku sa njene liste, a umesto odbornika kome je mandat prestao ostavkom. Da je Opštinska izborna komisija na osnovu izborne liste Demokratske stranke “Boris Tadic” i izjave o prihvatanju kandidature za odbornika, donela Rešenje o dodeljivanju mandata Dragici Petrovic iz Osanice. Da je posle donošenja Rešenja o dodeljivanju mandata odborniku, a nakon isteka pravnih rokova za ulaganje pravnih lekova, Opštinska izborna komisija izdala Uverenje o izboru za odbornika Skupštine opštine Žagubica Dragici Petrovic, na osnovu cega joj je i dodeljen mandat.

Davanjem svecane izjave-zakletve, Dragica Petrovic iz Osanice zvanicno je postala odbornik i ravnopravno je ucestvovala u donošenju svih odluka na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine.

Dom zdravlja i vrtic

Jedna od znacajnijih tacaka dnevnog reda prošlonedeljnog skupa bio je Predlog rešenja o stavljanju van snage Rešenja o preuzimanju osnivackih prava nad Domom zdravlja u Žagubici. Do prošle godine domove zdravlja finansirala je Republika, a sada su u nadležnosti lokalnih samouprava, sa prilicno nejasnim i nedefinisanim nacinom finansiranja.

Obrazlažuci predlog, zamenik predsednika opštine Žagubica, Mile Novacikic je rekao da bi, upravo zbog problema u finansiranju, ova godina na odreceni nacin mogla da bude vakuum-godina u kojoj ce trošak funkcionisanja zdravstva ipak ostati na Republici, bez obzira što su im osnivaci sada svuda lokalne samouprave. Odbornici nisu podržali ovaj predlog, što znaci da je osnivac Doma zdravlja u Žagubici lokalna samouprava, kao što je to i u celoj Srbiji.

Mišljenja su bila veoma podeljena i oko ocene o funkcionisanju Decjeg vrtica POLERTARAC, a u kontekstu donošenja Rešenja o imenovanju dva nova clana Upravnog odbora te ustanove. Po oceni odbornika PSS Dragana Gacica u vrticu je vec godinu dana pravi haos, dok je recimo LJubiša Jovkic, DSS, rekao da svako jutro odvodi dete u vrtic i da tamo sve funkcioniše u najboljem redu. Vecinom glasova odbornika doneta je odluka o proširenja Upravnog odbora vrtica. Ispred lokalne samouprave clanovi su: Miodrag Buckic, Radiša Adamovic i Jasmina Milinkovic. Ispred Saveta roditelja: Verica Jovkic, Slaviša Stojkovic i Vesna Stojkovic. Ispred vaspitno obrazovnog veca: Miladinka Stojanovic, Jasmina Cojkic i Ivana Magdalinic.

Upravni odbori

Potrebna vecina glasala je i za imenovanje Dejana Avramovica za clana Saveta za zapošljavanje opštine Žagubica.

Ivana Filipovic podnela je ostavku na mesto clana Upravnog odbora Turisticke organizacije opštine :”Zbog nemogucnosti adekvatne saradnje sa direktorom TO Žagibica, nepoštrovanja odluka Upravnog odbora, neodgovarajuceg rada...” O predlogu da se na mesto novog clana upravnog odbora TO imenuje Radovan Milenkovic iz Jošanice takode je bilo oprecnih mišljenja. Nebojša Ilic je rekao da Milenkovic, kao radnik organa uprave ne može da bude biran u Upravni odbor, dok je Tomislav Milojevic tvrdio da je to moguce jer je Milenkovic radnik, a ne funkcioner organa uprave. Zaviša Stevic je predlagao da se otvori pitanje rada TO, o cemu su govorili i Predrag Draguljevic i LJubiša Jovkic. Vecina je ipak podržala Predlog Rešenja o imenovanju novog clana Upravnog odbora TO.

Kao svoje odbornicko pravo, Nebojša Ilic je postavio pitanje “Zašto opštinska javna preduzeca još nisu dostavila svoje programe rada za ovu godinu i zatražio da se to ucini što pre.

Neša Pecic se “zahvalio” predsedniku OO DS Žagubica što je u posebnom saopštenju za javnost pisao o njegovim sposobnostima lobiranja. Pecic je porucio da nije u redu da se na takav nacin govori i piše o problemima OŠ u Žagubici, kao i o njegovoj porodici.

Odbornici Gacic, Ilic i drugi su tražili informaciju o tome zašto se bolesni ljudi prevoze na dijalizu vozilom bez klimatizacije, što na ovim vrucinama nije nimalo prijatno i cak može da bude opasno.

Smederevka Buckic, nacelnik Opštinske uprave u SO Žagubica, je obavestila odbornike o povelji za osvojeno trece mesto na konkursu :”Dodela nagrada za primer najbolje prakse u lokalnoj samoupravi” u kategoriji Upravljanje na lokalnom nivou. O ovom takmicenju i osvojenoj nagradi - opširnije u nekom od naših narednih brojeva, a za sada samo iskrene cestitke svima onima koji su doprineli dobijanju ovog izuzetnog priznanja.

PRIZNANJE ŽAGUBICI

U Organizaciji Stalne konferencije gradova i opština Srbije i EU, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju i ove godine je organizovano takmicenje “Primer najbolje prakse”, a što bi trebalo da dovede do “Unapredenja rada lokalnih vlasti i povecanja efikasnosti u komunikaciji sa gradanima”

- Na konkursu su ove godine ucestvovale 62 opštine iz Srbije sa ukupno 100 projekata, a Žagubica je bila jedina opština sa podrucja Branicevskog okruga, rekla je Smederevka Buckic, nacelnica Opštinske uprrave u Žagubici na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine Žagubica.- Sa velikim zadovoljstvom želim da obavestim sve odbornike, radnike naše lokalne samouprave i javnost da je Žagubici pripalo trece mesto na ovom izuzetno vrednoim, uglednom i znacajnom konkursu, a da su prve bile opštine Senta i Vranje.

Vredno priznanje sigurno je i velika obaveza da lokalna samouprava u Žagubici u periodu koji poredstoji funkcioniše dobro i još i bolje nego do sada.

R.Deuric

DEMOKRATSKA STRANKA, OPŠTINSKI ODBOR ŽAGUBICA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Opštinski odbor DS u Žagubici ima politicku potrebu da objasni javnosti kako je došlo do situacije da se na nivou lokalne vlasti formira koalicija koju sacinjavaju stranke potpuno razlicitih programskih opredeljenja, jer su u njoj predstavnici DSS, G17 plus, SRS , SPS i Jedinstvene Srbije.

Mi iz DS smo zajedno sa kolegama iz DSS i G17 plus dogovorili pokretanje inicijative za smenu predsdnika Skupštine, Tomislava Milojevica, SRS zbog lošeg vodenja sednica, pristrasnosti prema odbornicima pojedinih stranaka i cinjenice da se u Žagubici ne radi gotovo ništa. Skupština je formalno zasedala samo jednom u tri meseca, kako po zakonu ne bi bila raspuštena, a njeni zakljucci su ostajali mrtvo slovo na papiru.

Medutim, do smene nije došlo, jer su odbornici G 17 plus izneverili dogovor. Glasanje je bilo tajno, ani namere partnera nisu bile iskrene. Neša Pecic, G 17 plus, direktor OŠ “Moša Pijade”, lobirao je pojedine odbornike da ne izglasaju dogovoreno, jer je bio ubeden da smo mi inicirali prosvetnu inspekciju koja je vodila proces protiv njegove supruge, uciteljice Milanke. On je blizak sa aktuelnim predsednikom opštine Žagubica, dr Dragim Damnjanovicem, cija je uloga u miniranju dogovora, takode ocigledna. Predsednik je odmah pokrenuo inicijativu radi formiranja “koalicije za spas Žagubice”, kao da nam preti ratna opasnost.

Naravno da u vršenju takve izvršne vlasti ne želimo da ucestvujemo, a ocenu ukupne situacije najbolje ce dati biraci na predstojecim izborima za lokalnu samoupravu.

PREDSEDNIK OO DS ŽAGUBICA, JOVICA ZARIC.

ODBORNIK LJUBIŠA JOVKIC, ZADUŽEN ZA SPORT U ŽAGUBICI

OSTAVKA POSLE USPEHA FUDBALERA

FK HOMOLJAC Žagubica ostvario je u prethodnoj sezoni možda i najveci uspeh u istoriji kluba. LJubiša Jovkic, koji je ispred lokalne samouprave u Žagubici bio angažovan na razvoju sporta, nakon uspešne fudbalske sezone, podneo je na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine ostavku na svoj angažman, u kojoj izmedu ostalog, stoji:

“Kako je pred klubom još vece iskušenje da u narednoj sezoni sacuva steceni status, ne sme se gubiti vreme u preduzimanju odredenih aktivnosti, kao što su dovodenje pojacanja, obezbedenje finansijske podrške i sl.

Obaveštavam Vas na vreme da na mene u sledecoj sezoni ne racunate.

Razlozi za ovakvu moju odluku su višestruki i dužan sam da ih navedem, kako bi se izbegle eventualne spekulacije.

Razocaran sam kao covek kome je uspeh kluba bio na prvom mestu, bez obzira na poteškoce koje su bile pred nama, pre svega odnosom unutar samog Upravnog odbora kluba, odnosno neinteresovanjem pojedinih clanova koji nisu cak ni gledali utakmice kod kuce, ali i odnosom pojedinih igraca. Naime, u poslednja tri kola koja su bila odlucujuca za opstanak, pojedini igraci su organizovali bojkot treninga, da bi u isto vreme uzeli ucešca na turniru u malom fudbalu, što je nezamislivo da se radi u toku sezone.

Zahvaljujem na saradnji i želim puno uspeha u Posavsko-Podunavskoj zoni.

Nebojša Ilic, Tomislav Milojevic i drugi su predlagali da se ostavka ne usvoji, ali je Jovkic istakao da je ona neopoziva.

R.D.

SKUPŠTINA OPŠTINE KUCEVO USVOJILA

REBALANS BUDŽETA

- Budžet opštine za 2006.godinu ostavren sa 87 odsto

- Tri ulice u gradu koje nisu imale nazive dobile nova imena - Imenovani clanovi strucnog saveta za socijalnu politiku Opštine, a za predsednika izabrana Sanja Vukojevic

Na 26. redovnoj sednici Skupštine opštine Kucevo,kojom je predsedavao Dragan Miloradovic, prisustvovalo je 25 od 43 odbornika, dok se vecina predstavnika demokratskog bloka koji ne priznaju rad ovakvog sastava opštinskog parlamenta, nije pojavilo.

Najbitnija odluka doneta na ovoj sednici je rebalans budžeta koji je uraden na osnovu promena koje su nastala od usvajanja ovog najvažnijeg opštinskog akta za ovu godinu,a rec je o promeni zakonskih propisa, kao i rešenjima koja su u meduvremenu stigla od prethodnog perioda.

Govoreci i rebalansu budžeta opštine, nacelnik za budžet i finansije opštine Kucevo Slobodan Filipovic je naglasio da Zakon o finansiranju lokalne samouprave još nije u funkciji,gde mesni samodoprinos još uvek nije prihod budžeta vec prihod mesnih zajednica.

- Pored toga, zbog cega se vrši rebalans budžeta je pristigla izvršna presuda od preduzeca D.O.’’Rudar’’ u iznosu od 22 miliona dinara i polovinu ovog iznosa treba isplatiti do kraja godine. Zato smo bili prinudeni na neke pozicije u budžetu smanjujemo ili ukinemo. Smanjene su prvo investicije i to kod svih škola i vrtica, kao i tekuce popravke i održavanje. I pored toga,imamo povecanje troškova kod Turisticke organizacije za završetak zapocetkog objekta u Ravništu i povecanju sredstava za sport,zbog dobrih rezultata sportista u prvom redu rukometašica koje su izborile status prvoligaša rukometne lige Srbije. Nadamo se da nece biti problema u obavljanju delatnosti naših korisnika, jer cemo do kraja ove poslovne godine imati prilike da razgovaramo o još jednom predlogu rebalansa budžeta,rekao je Filipovic.

Opštinska kasa je sada punija za pet miliona i 695 hiljada dinara i ukupna planirana sredstva su 207 miliona dinara. Za investicije je planirano 55 miliona dinara.

- Medutim,smanjena su sredstva za investicije koja su bila planirana kod obrazovanja i predškolskog vaspitanja za poboljšanje uslova života i rada ucenika i zaposlenih kako bi se sprovela izvršna presuda suda za preduzece ,,Rudar’.

Usvojen je i predlog Odluke o završnom racunu za prošlu godinu, gde je prihod budžeta ostvaren od 177, umesto 201 miliona dinara, ili 87 odsto,a razlog neostvarenju planiranog prihoda je zbog kredita koji je odobren u prošloj godini od banke Inteza od 50 miliona dinara.

- Umesto ovih 50, realizovano je 35 miliona dinara,tako da je povucen ukupno odobren iznos, i realizacija budžeta bila bi veca. No, i pored toga, ovako ostvaren procenat nije ometao poslovanje naših budžetskih korisnika,dodao je Slobodan Filipovic,nacelnik za budžet i finansije opštine Kucevo.

Bilo je i reci o predlogu odluke o izmenama i dopunama odluke o davanju naziva ulica i trgova u naseljenim mestima opštine Kucevo koja do sada nisu imala. U raspravi, Branko Kecman, odbornik PSS i opozicije, je predložio i tražio, da se promeni predlog ove odluke i naziv ulice ,,Poštareva’’ zameni imenom predsednika Rusije Putina,što je vladajuca vecina odbila. Predlagac ove odluke- Komisija za utvrdivanje izmena naziva ulica i trgova je vec donela odluku da se ulici koja polazi od ulice ,,Velimira Damnjanovica’’ i pruža se prema domacinstvu Branka Velica daje ime ,,Jovana Ðindica’’. Ulica koja polazi od ulice ,,Palih boraca’’,s leve strane od kuce Miloša Dejica,a sa desne strane od kuce Mire Mikic i pruža se do kuce Mileta Stojanovica nosice ime ,,Poštareva’’,dok ce ulica ,,Vidovdanska’’ biti ulica koja polazi od sredine ulice ,,7.juli’’,odnosno od kolektivne stambene zgrade broj 11 i pruža se prema naselju Cerovica.

Doneta je i odluka o obrazovanju i imenovanju clanova strucnog saveta za socijalnu politiku opštine Kucevo od deset clanova,a za predsednika je izabrana Sanja Vukojevic.

Ova homoljska opština javila se na konkurs i izabrana je od 40 opština u Srbiji za program podrške u oblasti socijalne politike koji finansira EAP,a sprovodi UNDP. Ovaj program reforme sistema socijalne zaštite u Srbiji ukljucuje podršku lokalnim samoupravama da bolje i efikasnije planiraju i finansiraju usluge za najugroženije gradane.

LJ.Nastasijevic

DONACIJA KOMPANIJE “JU-ES STIL SRBIJA” OPŠTINI KUCEVO

“JU-ES STIL SRBIJA” USTUPIO OBJEKTE “POTAJNICA” OPŠTINI KUCEVO

KUCEVO - Izvršni direktor za pravne i opšte poslove “Ju-Es Stil Srbija” Majls Stipanovic urucio je predsedniku opštine Kucevo Zoranu Milekicu potpisan ugovor o donaciji objekta i zemljišta ove firme radi sticanja prava vlasništva na atraktivnom potezu Potajnica sa istoimenom rekom,koja je jedan od prirodnih fenomena ovog kraja i Srbije. Izvor Potajnice povremeno daje vodu, da bi prosušio,pa opet ‘’oživeo’’,što ovu prirodnu pojavu svrstava u red sa još dvadesetak prirodnih fenomena u svetu.

- Na ulazu u klisuru nalaze se postrojenja i stari objekti za pecenje kreca,što predstavlja izvaredne uslove da se pored Potajnice,pritoke zlatonosnog Peka,realizuje istraživacki turizam,takmicenje u ekstremnim sportovima, planinarenje, radionice starih zanata i kamp ispiraca zlata u bivšim garažama, kao i drugi projekti u oblasti turizma,rekao je menadžer u opštini Kucevo, Veroljub Petrovic, predstavljaljuci ovaj projekat uredenja ovog prostora.

Majls Stipanovic,izvršni direktor ,,Ju-Es Stil Srbija’’-Kucevo je naglasio da u protekle dve godine postoji dobra saradnja izmedu njegove kompanije i opštine Kucevo,što je i rezultat ove vredne donacije.

- Radili smo zajedno na ovom Ugovoru, u želji da opštini Kucevo što pre prenesemo ove objekte i ocekujemo da u najskorijoj buducnosti “Potajnica” bude korišcena u razvoju turizma u ovom regionu - dodao je Stipanovic.

- Mi smo od ‘’Ju-Es Stil Srbija’’-Kucevo do sada dobili 120 hiljada tona rizle za izgradnju lokalnih puteva,vredne oko 19 miliona dinara, a dve godine ova kompanija je i bila generalni sponzor 39 i 40.jubilarne smotre izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi’’. Zahvaljujem se rukovodstvu za ovu pomoc i ocekujem još vecu saradnju i pomoc u razvoju naše Opštine i citavog ovog kraja,istakao je predsednik opštine Kucevo,Zoran Milekic.

Prilikom potpisivanja ugovora o donaciji zemljišta i objekata na potezu Potajnica cija je gradevinska vrednost procenjena na 100 miliona dinara,predsednik Opštine Kucevo Zoran Milekic poklonio je Majlsu Stipanovicu sliku-ulje na platnu sa motivima iz Homolja poznatog Kucevackog slikara Dragana Kecmana.

LJ. Nastasijevic

NA PODRUCJU OPŠTINE KUCEVO ŽETEOCI BEZ PREDAHA

PUNE SE AMBARI

- Ratari i kombajneri koriste povoljne vremenske uslove da žetvu obave blagovremeno

- Sa 3.000 hektara rod je skinut sa 50 odsto,a u silose i magacine smešteno je oko hiljadu tona

KUCEVO. - Žetva pšenice u opštini Kucevo se zahuktava. Poslednja kiša je malo usporila kombajne,ali od kada je pripeklo radi se bukvalno od zore do kasno uvece. Rod je dosad skinut sa 50 odsto od zasejanih 3.000 hektara. Prinosi variraju zavisno od upotrebe agrotehnike i krecu se u proseku od 3,5 do 5 tona po hektaru,rod je dobrog kvaliteta sa 12 do 15 procenta vlage i hektolitarskom težinom od 70 do 80 procenata.

- Prošle jeseni pšenicom sam zasejao 5 hektara i jecmom 2 hektara.Zadovoljan sam sa ostvarenim prinosom pšenice od 5 i jecmom od 4 tone po hektaru. Nisam zadovoljan otkupnom cenom pšenice od 11 dinara za kilogram i ona ne može pokriti ni osnovne troškove proizvodnje. Zbog slabog odnosa države prema namma seljacima naredni jeseni dosta cu smanjiti proizvodnju ove žitarice,jer mi se ne isplati,kaže poljoprivrednik Draga Stevic.

Proizvodac Milivoje Miloševic iz Zelenika kod Kuceva pšenicom je zasejao dva hektara i dobio je rod od pet tona po hektaru. Svu ovu kolicinu doneo je na cuvanje u silos u Klenju, vlasništvo Zemljoradnicke zadruge iz ovog mesta. Kako kaže zadovoljan je prinosom, ali ne i cenom koja je trebalo da bude 15 dinara za kilogram. I pored toga,on ce ipak sejati i naredne jeseni.

Uporedo sa ubiranjem letine obavlja se i prijem i smeštaj ovogodišnjeg roda ‘’hlebnog zrna’’.

- Do danas smo od naših poljoprivrednih proizvodaca preuzeli na cuvanje oko 60 vagona pšenicnog zrna. Vecina naših kooperanata za isporucenu pšenicu uzima repromaterijal i brašno,a malo ih je koji žele novac, kaže poljoprivredni strucnjak u ZZ Klenje, Dragiša Stankovic, koji vodi brigu o vlažnosti i kvalitetu primljene pšenice. -Pšenica je dobrog kvaliteta, sa malim procentom vlage i hektolitarskom težinom koja prelazi 80 procenata,što je dobro.

U silosu u Klenju radi se bez prekida,pa proizvodaci, kako kažu u zadruzi mogu ovogodišnji rod pšenice predati osmah sa njive i za to uzeti novac,brašno ili repromaterijal za jesenju setvu.

LJ.Nastasijevic

ZADRUGARI PROSLAVILI VIDOVDAN

Radnici Zemljoradnicke zadruge u Klenju proslavili su svoju krsnu slavu Vidovdan,a u goste su im došli mnogobrojni poslovni prijatelji,licnosti iz javnog života i bivši radnici-sada penzioneri.

Sa domacinom slave Momcilom Nastasijevicem, direktorom zadruge,sveštenik Dušan Erdelj prerezao je slavki kolac,a zatim su gosti obišli proizvodne pogone Mlina i Silosa kao i pravoslavnu crkvu u Klenju.

LJ.Nastasijevic

U NASELJU TURIJA KOD KUCEVA ODRŽANA TRADICIONALNA MANIFESTACIJA

PESMA I IGRA DO ZORE

U organizaciji Mesne zajednice u Turiji kod Kuceva održan je tradicionalni ,,Vrtolomejski festival’’ posvecen seoskoj zavetini ,,Vrtoloma’’. Pored domacina na ovom festivalu ucestvovali su i Kulturno-umetnicka društva iz Mišljenovca,Neresnice i Klenja. U trocasovnom programu smenjivali se igraci,sviraci i pevaci svih uzrasta. Zaslužnim pojedincima za negovanje ove manifestacije i izgradnji infrastrukture u selu,predsednik Mesne zajednice urucio je priznanja. Medu dobitnicima ovih proznanju su i predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic i Direkcija za izgradnju naselja ove Homoljske opštine.

LJ.Nastasijevic

NASELJE SENA DOBILO FESTIVAL “NA KRILIMA LEPTIRA”

KUCEVO . - Pecko naselje Sena, u opštini Kucevo, od ove godine ima svoj festival “Na krilima leptira”, kulturnu manifestaciju koja ce oživeti narodne obicaje, igru i pesmu ovog kraja, nastale pre nekoliko vekova. Naselje Sena, sa 80 domacinstava, spada u red najstarijih naselja u Homolju, a nastalo je na mestu drevnog keltskog grada, i poznato je po topioinici metala i nalazištima plave gline. Ovaj prvi festival organizovala je Mesna zajednica, u saradnji s meštanima. Na njemu su, pored KUD-a iz Sene, ucestvovali i gosti sa svojim kulturno-umetnickim ansamblima i solistima iz Mišljenovca i Klenja. Bilo je ovo vece foklora, pesama i igara, a nastupilo je više od 200 izvodaca.

LJ. Nastasijevic

ZAVRŠENI "DANI DUNAVA"

CAMCI, CORBA I SVIRKA

Poslednji junski dan na plaži "Topoljar" bio je posvecen Dunavu. Iako je za Dan Dunava proglašen 29. jun, a centralni dogadaj ove manifestacije organizovan u petak u Beogradu, Kostolac je, kao dunavski grad, u subotu organizovao "zatvaranje" ovogodišnje manifestacije.

Tokom prepodnevnih sati puštana je muzika sa razglasa a posetioci, koje su temperature od tridesetak stepeni izmamile na reku, bili su u prilici da se, u organizaciji Nautickog društva, besplatno i sigurno voze camcima.

Popodne je proteklo u znaku takmicenja u kuvanju alaskog specijaliteta - riblje corbe. Na takmicenju su ucestvovali i iskusni kuvari, koji su svoje umece doveli do savršenstva, pripremajuci corbu od ribe na mnogim takmicenjima u zemlji. Da "Dani Dunava" ne mogu bez prepoznatljivog mirisa corbe u kojoj "po drugi put pliva dunavska riba" potvrdilo se i ove, kao i prošle, subote. Velibor Markovic iz Petke je, predstavljajuci Udruženje alasa, 23. juna, kada je na plaži takode organizovan program povodom obeležavanja Dana Dunava, skuvao pedeset litara corbe. Reklo bi se prvoklasne. Kazan je bio ispražnjen za mnogo krace vreme od onog koje je bilo potrebno da bi se corba skuvala, što ne cudi obzirom na to da je 2001. godine corbu koji je on skuvao komisija na republickom takmicenju održanom na Ratnom ostrvu uvrstila medu cetiri najbolje. Ucesnici subotnjeg takmicenja uglavnom nisu želeli da otkriju svoje "male tajne velikih majstora" ali su skoro svi potvrdili da je corba najukusnija kada se kuva u dobrom društvu.

Dok su degustatori cekali završetak oficijelnog dela, u "Topoljaru" je svirala kostolacka rok grupa "Stop" . Ovaj mladi bend pobedio je na ovogodišnjoj gitarijadi u LJubicevu i plasirao se na Zajecarsku gitarijadu. Clanovi benda pozvali su potencijalne sponzore da im pomognu, novcano, organizovanjem prevoza, medijski ili na drugi nacin. Uz malu pomoc, bend se nada uspehu na ovoj manifestaciji, koja je u vrh domace muzicke scene "izbacila" mnoge, danas popularne, rokere.

Dani Dunava za-tvoreni su žurkom na plaži koja je, bez obzira na najezdu komaraca, trajala do kasno u noc.

T.R.S.

7.JULA U VIMINACIJUMU

POZIV ZA SPAS ZEMLJE

Arheološko nalazište Viminacijum izabrano je kao mesto na kome ce se 7. jula odigravati deo svetske manifestacije pod nazivom "Live earth". Viminacijum je odabran za mesto u Srbiji iz koga ce biti poslata poruka o zaštiti Planete od klimatskih promena, koje su sve izrazitije, što je je i cilj ove manifestacije.

Ideju o organizovanju projekta, kod nas nazvanog "SOS Planeta" dao je bivši kandidat za predsednika Amerike Al Gor, koji je uz ucešce mnoštva americkih glumaca, u pedesetak gradova širom Amerike, organizovao do-brotvorne koncerte, koji su imali za cilj usmeravanje pažnje na ovaj ozbiljan svetski problem.

- Slika iz Viminaciuma ce 7. jula otici u svet. Program još uvek nije detaljno isplaniran, ali je sigurno da ce biti održan koncert klasicne muzike, a za sada je izvesno je da ce u sklopu rok koncerta nastupiti "Van Gog" i "Ekatarina Velika", rekao je direktor Viminacijuma Vladimir Miletic.

T.R.S.

USKORO

ASFAL T KA VIMINACIJUMU

Asfaltiranje puta ka Viminacijumu, dužine 3,5 kilometra privodi se kraju. Sem prilaznog puta, asfaltiraju se i platoi oko montažnih objekata, koji štite iskopine, površine oko sedam hiljada kvadrata. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a radove, koje izvodi "Preduzece za puteve" Požarevac, finansira Ministarstvo za infrastrukturu. Odgovarajuci na pitanje zašto put nije asfaltiran ranije Saša Isakovic, zamenik direktora Direkcije za izgradnju, rekao je da je problem bio obezbedivanje finansijskih sredstava.

- Sredstvima koje obezbeduje Ministarstvo za infrastrukturu finansira se dosta radova u Srbiji. Asfaltiranje ovog puta najpre je trebalo da bude "pokriveno" sredstvima iz NIP-a, ali s obzirom na nedostajuca sredstva za ove programe, bilo je komplikovano vršiti isplatu, te je Ministarstvo za infrastrukturu preuzelo tu obavezu.

T.R.S.

“RIO “ KOSTOLAC

ODLOŽENA AUKCIJA

Aukcija na kojoj je na prodaju trebalo da bude ponuden kapital “Rekultivacije i ozelenjavanja” iz Kostolca odložena je. “RIO” d.o.o. trebalo je da se u cetvrtak, 28. juna, na javnoj aukciji u Beogradu, koju organizuje Agencija za privatizaciju, nade medu 16 društvenih preduzeca koja se, u procesu privatizacije, prodaju putem aukcije. Pocetna cena ovog preduzeca je oko 11 miliona 300 hiljada dinara.

Nataša Savic, v.d. direktora ovog preduzeca, rekla je u petak da još uvek nije odreden datum aukcije na kojoj ce se naci “RIO” i najavila mogucnost formiranja konzorcijuma zaposlenih.

- Ukoliko radnici budu imali želju da se organizuju i ucestvuju na aukciji, nije kasno, rekla je.

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje” d.o.o. Kostolac opremljeno je za delatnost uredivanja, održavanja i oplemenjivanja prirodnog okruženja. Krajem 2004. godine izdvojeno je od Kostolackih termoelektrana i kopova i od tada samostalno posluje. Osnovna delatnost preduzeca “RIO” d.o.o. Kostolac je rekultivacija i ozelenjavanje rigidnih zemljišta nastalih u vidu jalovišta i pepelišta, usled eksploatacije energetskih kapaciteta basena Kostolac, ali i održavanje zelenih površina, održavanje i uredenje unutrašnjeg i spoljašnjeg botanickog enterijera, proizvodnja rasada i ukrasnih parkovskih šumskih zasada.

T.R.S.

NOCNI ŽIVOT

VIKEND UZ MUZIKU

Mlade Kostolcane je ovog vikenda iznenadio bogat nocni život. Otvaranje letnjih bašti bio je povod da se u kaficima zacuje “živa svirka”, a lepo vreme odvelo je mnoge nedaleko od grada, na gradsku plažu.

U petak je na platou ispred kafica “Chill out”, “Prizma” i “Kralj” svirao bend “Retro look” a u subotu se sa istog mesta mogla cuti muzika sastava “Hard need”.

Plaža je bila odana nešto drugacijem zvuku. U cetvrtak je otvaranje “Caplin” bašte propratila “Pena party”, dan kasnije muziku su puštala tri DJ-a , a povodom zatvaranja Dana Dunava organizovana je žurka.

T.R.S.

JKP "VODOVOD I KANALIZACIJA" POŽAREVAC- RJ KOSTOLAC

TUŠIRANJE - NE ZALIVANJE

Visoke temperature vazduha koje su obeležile sredinu i kraj juna i u Kostolcu su prouzrokovale vecu potrošnju vode. Zoran Markovic, upravnik RJ JKP "Vodovod i kanalizacija" u Kostolcu rekao je da su usled neracionalne potrošnje gradani koji žive na višim spratovima u stambenim zgradama, kao i deo meštana u Starom Kostolcu i Klenovniku, imali slabiji pritisak vode. Privremenog iskljucivanja vode u Kostolcu nije bilo, a Markovic je pozvao gradane da misle na svoje komšije i ne troše vodu na zalivanje.

- Imali smo nekoliko prijava neracionalne potrošnje koje ce rešavati inspekcijski organi, jer je prioritet da se tokom visokih temperature svima obezbede dovoljne kolicine pijace vode, kaže Markovic.

T.R.S.

POCETAK REKONSTRUKCIJE ETNO SELA NA TULBI SREDINOM JULA

NASELJE IZ PROŠLOSTI - ZA BUDUCNOST

Pocetak radova na rekonstrukciji naselja u tradicionalnom srpskom stilu, odnosno Etno sela na požarevackom brdu Tulba ocekuje se u julu, a za ovaj projekat sredstva je odobrila Evropska agencija za rekonstrukciju, kao i Opština Požarevac - realizator je Narodni muzej u Požarevcu.

Projektom treba da budu realizovani sledeci poslovi:

Popravka krova na postojecim objektima u okviru Etno-sela, koje je formirano krajem 60. godina 20. veka, kao prvi kompleks ove vrste u Srbiji. Ovi objekti su preneti sa prostora Homolja i Pomoravlja, gde su podignuti u drugoj polovini 19. veka. Opština Požarevac je posebnim projektom predvidela na ovom prostoru izgradnju Upravne zgrade u etno stilu, u kojoj ce biti smešten kustos i pomocno osoblje. Predvideno je da se na prostoru Etno-sela urede zelene površine i postave kamene staze koje ce povezivati pojedine etno celine u okviru sela i kompleks Etno-sela sa okolinom. Direktor Narodnog muzeja, Milorad Ðordevic detaljnije objašnjava šta ce sve biti uradeno na Tulbi.

- „Pokraj staza postavicemo kamene klupe, kao odmarališta za posetioce. Izborom kamena, kao materijala obezbedena je njihova trajnost. Na prostoru Etno sela izgradicemo pozornicu koja ce biti u duhu etno kulture, natkrivena poput seoskih odmarališta. Projektom je predvideno održavanje Festivala etno kulture koja se ocuvala na prostoru severoistocne Srbije, celog Banata i dela Rumunije. Za festival ce biti štampana brošura (na engleskom, rumunskom i srpskom jeziku), namenjena pre svega turistima. Štampacemo i drugi promotivni materijal i koristicemo u vecoj meri internet, sa ciljem da se afirmišu i vrednosti naših institucija i susednih regija, ali i vrednosti donatora - Evropske unije, tj. Evropske agencije za rekonstrukciju.”

Ukupna vrednost radova projekta, koji se izvodi u okviru susedskog programa sa rumunskim gradom Rešicom je 265.000 evra, od cega 10 odsto finasira Opština Požarevac. Završetak radova ocekuje se u novembru.

NARODNA ARHITEKTURA

DanicaÐokic, etnolog kaže da je ideja da se u Požarevcu formira muzej narodnog graditeljstva po-tekla od strucnjaka Muzeja, davne 1963. godine, kada je uraden elaborat i prva koncepcija postavke. -„ U elaboratu je istaknut znacaj požarevackog kraja, odnosno sadašnjeg branicevskog regiona, u kome se nalaze predeone celine sa izrazitim etnografskim karakteristikama i ocuvanim objek-tima narodnog graditeljstva, kao što su Homolje, Zvižd i Mlava. Ukazano je na potrebu da se tradicionalne vrednosti narodne arhitekture prikažu na jednom mestu i na taj nacin sacuvaju od propadanja i uništavanja, koje neminovno dolazi sa razvojem kulture stanovanja na selu. Kao povoljan položaj Požarevca za formiranje etno parka, naznacena je blizina Ðerdapske magistrale i njen znacaj za razvoj turizma u kome bi svoju ulogu imao i muzej narodnog graditeljstva. Odabrana lokacija na brdu Tulba, delu Sopotske kose, 1 km udaljena od centra grada, zbog povoljne konfiguracije terena, odgovara matici iz koje su objekti. Prvi objekat, cetvorodelna kuca sa tremom iz sela Melnice, postavljen je 1971. godine. U narednih 11 godina postavljeno je ukupno 8 objekata narodnog graditeljstva: 2 kuce (dvodelna i cetvorodelna), koš, ambar, staja sa kazandžinicom, štala i bunar. Svi objekti su drvene konstrukcije i predstavljaju narodno grad-i-teljstvo brdsko - planinskih oblasti, sem ambara iz Pomoravlja. Najviše objekata je iz oblasti Mlave, iz sela Melnice 4 i jedan (koš) iz Veziceva. Jedan objekat (štala) je iz susedne oblasti Zvižda. Oni su postavljeni prema koncepciji koja je predvidala da se u etno parku formiraju dve okucnice, jedna iz oblasti Mlave i jedna iz Pomoravlja, sa tipicnim objektima koji predstavljaju tradiciju narodnog graditeljstva ovih krajeva.

Od 1985. godine, do 2006. godine, etno-park nije bio u funkciji. U meduvremenu, uništena su 4 objekta: staja sa kazandžinicom, koš i bunar. Ove godine su tri objekta zašticena i delimicno je postavljena ograda od potpletenog prošca, tako da je ova ambijentalna celina ponovo postala muzejska postavka narodne arhitekture”.

L.L.

OBELEŽEN DAN POŽAREVACKE GALERIJE

CESMA U MILENINOM DVORIŠTU

U prisustvu predstavika osnivaca, Narodnog muzeja, ustanova kulture i Upravnog odbora Fondacije, povodom 24. juna- Dana Galerije “ Milena Pavlovic Barili”, prošlog utorka u dvorištu ove kulturne institucije organizovana je prigodna svecanost na kojoj je simbolicno otvorena novoizgradena cesma.

- Pored svega što smo uradili u proteklih godinu dana, danas realizujemo i moju davnašnju želju da se u dvorištu porodicne kuce Danice i Milene Pavlovic Barili konacno izgradi cesma. Ona je bila neophodna iz cisto prakticnih razloga, pre svega zbog brojnih posetilaca u letnjem periodu, pogotovo dackih ekskurzija kada deca traže vodu pre ulaska u galeriju, naglasio je tom prilikom Rade Stanojevic, upravnik Galerije, koji je potom pozvao sve prisutne da u vecernjim satima prisustvuju koncertu ucenika muzicke škole “ Stevan Mokranjac” u samoj Galeriji.

Cašu vode iz nove cesme prvi je popio arheolog Dragan Jacanovic i time je simbolicno predao na upotrebu.

- Postoje u životu neke stvari koje na oko nisu velike, cak ni finansijski, ali ciji je efekat veoma veliki. Na prvi pogled cesma koju danas otvaramo je mala stvar, ali za sve one poštovaoce dela Milene Pavlovic Barili koji dodu, pogotovo tokom kasnog proleca, leta i rane jeseni, posle nekoliko sati vožnje, zamislite ih žedne i znojave na ulazu u Galeriju. Naravno da ce ih cesma obradovati, a potom i Milenina dela, rekao je izmedu ostalog Jacanovic.

M. K.

VODOSNABDEVANJE

IMA VODE - NEMA VODE

Talas tropskih vrelina polovinom juna je doveo do problema sa obezbedenjem dovoljnih kolicina vode za pice, narocito u visinskim zonama Požarevca. Koliko zbog realno povecane potrebe, cini se, isto toliko i zbog intenzivnog trošenja vode u druge svrhe: zalivanje travnjaka, navodnjavanje plastenika, pranje automobila, polivanje i rashladivanje betonskih dvorišnih površina, pa i onih van dvorišta - trotoara i ulice. Stice se utisak, da je vode i dvostruko više, nebrojeno baštenskih creva i prskalica opet bi je zacas vratilo u zemlju.

JKP “Vodovod i kanalizacija” reagovao je brojnim apelima na gradanstvo, lokalna samouprava, shodno zakljucku Opštinskog veca, potegla je i za inspekcijskim nadzorom i kaznenim merama. Pa, ipak, gradska brda su po nekoliko dana, negde i po 20-ak sati dnevno, bila bez vode.

Jedni rasipaju - drugi skapavaju

U Javnom preduzecu “Vodovod i kanalizacija” isticu cinjenicu da raspolažu sa 230 litara ispravne vode u sekundi i tu kolicinu redovno isporucuju gradu. Ta kolicina se ne može povecavati, a da se ne ude u rizik da se ispravnost i kvalitet vode ne naruši. Stoga, u sadašnjim uslovima, može se racunati na toliko vode i “prostirati se prema guberu”. Štednja, naglašavaju u ovom preduzecu, ne znaci odricati se licne higijene i svih drugih realnih potreba za vodom u domacinstvu. Medutim, treba imati u vidu da stotine litara rasute po vašem travnjaku ili betoniranom dvorištu istovremeno znace nemogucnost nekom vašem sugradaninu da se umije, popije makar jedan gutljaj, okupa bebu, ukljuci veš mašinu, skuva rucak i opere sudove...

Po vrucini trava se zeleni…

- Kolicine vode kojima grad raspolaže mogu u potpunosti da zadovolje osnovne potrebe gradana sve do granice kada pocnu tropske vrucine. Otprilike, do 32 - 33 stepena Celzijusa, nema problema sa kolicinama vode. Preko toga, pocinje drasticno rasipanje i samo administrativne mere lokalne samouprave, odlucan nastup inspekcijskih organa, nacin su da se spreci neracionalna potrošnja i rasipanje zdrave pijace vode u nenamenske svrhe i izbegne “veštacka” nestašica. Problemi nastaju kad pocnu da se polivaju travnjaci, pune bazeni, zalivaju plastenici i slicno. Po svim opštinskim odlukama, ova voda nije predvidena za te namene. Problem nedostatka vode zbog nesavesnog ponašanja dela gradana osecaju i posledice trpe gradani u drugoj i trecoj visinskoj zoni i naše mogucnosti da intervenišemo i uticemo da vodu ravnomernije raspodelimo su tehnicki ogranicene. Zatvarati pojedine delove grada i ostavljati ih potpuno bez vode, da bi tu kolicinu isporucili drugim delovima grada, a onda sve to raditi obrnutim redom, tehnicki je neizvodljivo. Osim što je tehnicki neizvodljivo, javio bi se i drugi efekat: kad vode nema, pa je ima, troši se neuporedivo više nego što bi se trošilo da do prekida nije dolazilo. Na drugoj strani, takvom metodom ugrozili bismo tehnicku ispravnost citave mreže, cvorišta i zatvaraca. Tek to bi izazvalo prekide u snabdevanju u vreme popravke nastalih curenja i kvarova, a otklanjanje kvarova košta. Ko bi, dakle, na sopstvenom distributivnom sistemu svesno izazivao kvarove i štete? Mi, dakle, ne možemo kao elektrodistribucija da vršimo iskljucenja pojedinih delova grada bez posledica po distributivni sistem. I, to ne važi samo kod nas, tako je u svim gradovima: i drugi štede da bi imalo za sve, - kaže Nebojša Jocic, zamenik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Brdo veliko - bazeni mali

U “Vodovodu” se slažu da su druga i treca visinska zona “neuralgicne tacke”, ne samo u letnjim špicevima potrošnje, vec i inace. Jer, rezervoarski prostor koji snabdeva vodom to podrucje, sagraden pre tridesetak godina, u meduvremenu je postao nedovoljan za potrebe znacajno povecanog broja domacinstava na gradskim brdima.

- Ti bazeni su u to vreme projektovani prema realnim potrebama. Medutim, danas su tamo citava naselja i rezervoarski kapaciteti od 2.000 plus 500 kubika nedovoljni da podmire potrebe gradana, cak i kad bi imali vece kolicine vode na izvorištu, s obzirom na naš sistem direktnot upumpavanja vode u distributivni sistem. Prakticno, jedino rešenje je da lokalna samouprava u narednom periodu iznade nacin i sagradi dodatne rezervoarske kapacitete za potrebe akumuliranja vode u periodima kada se ona manje koristi, kako bi se špicevi potrošnje mogli da “peglaju”, - kaže Jocic.

Više vode u avgustu?

Za ocekivati je da tokom letnjih vrucina koje tek predstoje problem sa kolicinama vode tek dode do pravog izražaja. U “Vodovodu” su, isticu, spremni da obezbede i isporuce pomenutih 230 sekundih litara ispravne vode. Sve drugo, prevashodno (ne)savestan odnos gradana, nije u rukama “Vodovoda”.

- Cinimo napore da dodemo do dodatnih kolicina vode, ali to je proces koji traje i koji se unapred ne može sa sigurnošcu orociti. Jedno stoji: da nije uraden projekat zaštite izvorišta “Meminac” i “Kljuc”, danas ne bi smo imali ni ove kolicine vode. Svaki naredni pozitivan efekat koji taj projekat bude dao, pretvorice se u dodatno poboljšanje vodosnabdevanja. Svaki efekat nalivnih kolicina vode koja sprecava prodor zagadenja u izvorište i procišcava bunare koji se sada ne koriste, usmeren je na “ozdravljenje” tih bunara i, ako postupak uspe, podrazumeva se da ce svaki takav bunar biti ukljucen u sistem vodosnabdevanja i povecati kolicine sanitarne vode za pice. U toku su završni radovi na tri nalivna bunara od kojih se takav efekat ocekuje. Ocekujemo da za 15 - 20 dana nalivanje pocne. Efekti nece odmah da se postignu, ali verujemo da bi izvesna poboljšanja mogla da uslede u avgustu. Investitor je lokalna samouprava, radi se po projektu Instituta “Jaroslav Cerni”, - dodaje Jocic.

Godine do “ozdravljenja”

Poslednjih godina, ove sve intenzivnije, gradi se kanalizaciona mreža u naselju duž Lucickog puta, kako bi se što pre stavile van funkcije, zatim ispraznile, dezinfikovale i zatrpale sve septicke jame u tom delu grada. Jer, svojevremeno su sa tog i podrucja bližeg vodoizvorištu, fekalije prodrle u izvorište “Meminac” i ucinile ga neupotrebljivim. Kako “Meminac” i, prostorno nešto udaljeniji “Kljuc” cine jedan isti vodozahvat, saniranje i zatvaranje septickih jama u toj zoni od izuzetnog je znacaja za smanjenje prodora nitrata u podzemne vode. Medutim, treba da prode dosta vremena da se osete prvi efekti.

- Efekti i “ozdravljenje” izvorišta nece se dogoditi “preko noci”, cak i kada bi se odjednom eliminisao uticaj svih septickih jama, a one se nece odjednom zatvoriti. Kanalizaciona mreža se širi, ali valja pogledati koliko se domacinstava prikljucilo na kanalizacioni vod koji im je došao do kuce. Mnogi nisu. Ako neki nisu, videti zašto nisu. Koja je svrha širenja kanalizacione mreže ako se u jednoj ulici od 50 domacinstava na novoizgraden kanalizacioni vod prikljuci njih 5? Postavlja se onda i pitanje svrsishodnosti ulaganja velikih para ako tako ostane. Mreža treba i mora da se širi, ali neko mora da prati i konacan efekat izgradnje te mreže - prikljucivanje domacinstava. Takode, mora se ozbiljno pristupiti eliminisanju septickih jama. Proces njihovog trajnog eliminisanja prilicno je proceduralno složen - pražnjenje, dezinfekcija, zatrpavanje. Pitanje je ko ce sve to da plati… Drugo, fekalije iz tih poroznih jama natopile su šljunkovite slojeve i površine, godinama je to trajalo i morace da prode vreme da se osete znacajniji efekti. Ali, nesporno, važno je neki posao poceti i biti uporan. Neke efekte treba i godinama cekati, ali je izuzetno važno poceti i biti uporan, dosledan do kraja. U protivnom, nemate šta ni da ocekujete, - istice Jocic.

Sve više urednih platiša

U “vodovodu” isticu da velika vecina gradana, pored korektnog odnosa prema potrošnji, ima korektan odnos i prema placanju racuna za utrošenu vodu. Od ukupno 11. 500 korisnika u Požarevcu i Kostolcu, “Vodovod” ima problema sa oko 700. Ali, naglašavaju, tih 700 nemilice troši vodu i - ne placa.

- Velika vecina gradana, oko 60%, prihvatio je našu ponudu da budu samocitaci i ostvare povoljnost - popust od 10% za uredno placanje racuna. Istovremeno, vodu troše u realnim okvirima, prevazišli su cak i sva naša ocekivanja. Jednostavno, ljudi se racionalno odnose zbog visine racuna a i zbog razumevanja cinjenice da vode nema za bacanje, jer ona nije nešto što “pada sa neba”, vec je rezultat velikih ulaganja i napora da bude ispravna i dovedena do svakog korisnika. Kod onih drugih, koji se krajnje nekorektno odnose prema potrošnji i izmirenju dugova, cinimo napore, “vodimo borbu” da se dugovanja naplate, da se potrošnja svede na optimalnu meru. Iskreno verujemo da ce svi, ili makar gotovo svi, gradani shvatiti da su obaveze prema utrošenoj vodi ozbiljne obaveze, izmiruju ih redovno i, što je takode važno i korektno prema sugradanima, vodu troše onoliko koliko ima smisla, u svrhe za koje je namenjena.

Projekti

- Radovi na zaštiti izvorišta "Kljuc" su radovi koji treba da postojecu kolicinu ispravne vode sacuvaju, održe u obimu i kvalitetu koji posedujemo. Istovremeno, oni daju vreme za izradu Generalnog projekta vodosnabdevanja, cija je izrada u toku, a koji treba da predvidi odakle ce se dobiti nova kolicina vode, gde ce se graditi alternativna izvorišta, kakvi rezervoarski kapaciteti ce se praviti, kao i odgovor na druga pitanja. Rec je o strategiji razvoja vodosnabdevanja cele Opštine Požarevac za vodom. Projekat "Zaštita izvorišta Kljuc - urgentne mere" treba da obezbedi da ne dode do pogoršanja postojeceg stanja. Te dve stvari ne treba mešati. Inace, mora da se zna: problem vodosnabdevanja je krupan, skup i traži vreme da bi se postupno rešio. Nemojte misliti da smo mi jedini grad koji ima te probleme i da samo mi imamo nestašicu vode. Sve više gradova u Srbiji ima taj problem. Potrebno je na vreme preduzimati mere, na vreme planirati razvojne strategije. Vodosnabdevanje je iskljucivo pitanje struke, tu nema mesta za politiku. Ovlašcenim kucama koje se bave tim poslom mora da se plati za znanje u toj oblasti. I, konacno, to što vrhunskik strucnjaci napišu, mora da se realizuje. Dosledno, po obimu, sadržini, redosledu i rokovima. Tu ne sme biti odstupanja, improvizacija i premišljanja ni od strane izvodaca radova ni od strane investitora. "Meminac" je dovoljan nauk šta ce se dogoditi ako ukupna društvena zajednica neke procese i dešavanja ne uzme za ozbiljno i propusti da preduzme blagovremene i energicne mere, - porucio je zamenik direktora JKP "Vodovod i kanalizacija" Nebojša Jocic.

Ulaganja

- Da je na vreme branjen "Meminac" ovako kako se sada brani "Kljuc", možda bi danas svi bunari u "Kljucu" bili u funkciji. Vodosistem zahteva da se svake godine ulaže u njega. Nije dovoljno samo napraviti izvorište, ono se stalno mora održavati, na njemu uvek treba nešto dodavati, proširivati, zašticivati ga, i preduzimati citav niz mera da bi u današnjem obimu zagadenja vazduha, zemlje i vode, mogli da branite izvorište i vodosistem u celini. Mi smo bazenima branili dva pravca zagadenja. Sad se ispostavlja da izvorište "Kljuc" moramo braniti i sa trece strane. To unapred niko nije mogao da predvidi, cak ni "Jaroslav Cerni", dok na terenu nalivanje vode nije pokazalo depresije, prelivanje vode iz više u nižu kotu… Pitanje je koliko ce još mera morati da se preduzme u zaštiti postojecih kolicina vode i sa tim se mora racunati. To nije stvar politike, ko god bio u "Vodovodu" i ko god bio na celu lokalne samouprave, vodosistem ce morati da održava i u njega ulaže. To nalaže struka. "Vodovod" može da bude odgovoran za nepopravljenu cev, pogrešno obracunatu potrošnju… Ali, ne može biti nosilac vodosnabdevanja Opštine Požarevac. To prevazilazi moci "Vodovoda". Tu, pored lokalne samouprave, treba ukljuciti ministarstva, moraju da postoje projekti, da se obezbede sredstva, to su veoma skupi radovi. Po našoj proceni, recimo, kad bude gotov Generalni projekat vodosnabdevanja, predvidace radove koji nece koštati manje od 20 - 30 miliona evra. On ce morati da se realizuje fazno, posao i ulaganja ce se prenositi sa ljudi u jednom na ljude u sledecem mandatu u lokalnoj i republickoj vlasti. I, pitanje je, kad dode do završnice, koliko ce biti potrebno za njegovo usavršavanje, s obzirom da ce u meduvremenu proci godine. Ali, radi se o zadovoljenju osnovnih životnih potreba gradana citave Opštine, ozbiljnoj stvari koja podrazumeva strucan i ozbiljan pristup, svejedno od toga ko nosi odgovorne funkcije u Opštini, Republici ili "Vodovodu", - kaže Nebojša Jocic.

D. Milenkovic

OTVORENA IZLOŽBA KOLAŽA VERICE MILOŠEVIC „LICA”

„NE MOŽEŠ SE NAGLEDATI LJUDSKOG LICA I ZVEZDANOG NEBA”

U Galeriji Zavicajnog muzeja u Petrovcu, pod nazivom „Lica”, prošlog utorka otvorena je izložba kolaža autora Verice Miloševic. Prisutne posetioce pozdravila je Andelka Stanisavljevic direktor muzeja recima: „Verica Miloševic je poznata i priznata dramska umetnica koja je igrala niz zapaženih uloga u pozorišnim predstavama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Srpskom narodnom pozorištu i u drugim pozorištima. Bila je i uspešan predavac na Akademiji umetnosti u Novom Sadu”.

Izložbu je otvorio profesor Danilo Radojkovic, direktor Narodne biblioteke u Petrovcu, a u katalogu izložbe napisao je: „Posle profesionalnog rada, po dolasku u Petrovac, Verica Miloševic postaje idejni tvorac i rukovodilac „Dramskog studija” koji se pamti po izvrsnim glumackim ostvarenjima mladih glumaca. Ovog puta se pojavljuje kao autor likovnih ostvarenja radenih tehnikom kolaža, koji pokazuju jasan i snažan umetnicki poriv i odnegovan, cak gotovo suptilan likovni ukus. Ta prefinjenost i suptilnost je odlika svih njenih kolažnih ostvarenja i po tome samo po toj odlici koja je tako retka kod muških stvaralaca, kad bi nam autor bio nepoznat, mogli bismo pogoditi da ih je uradila žena velike kulture i otmene duševnosti”.

Autor izložbe Verica Miloševic je istakla: Ja nisam dobar govornik, ali volim da radim, tu sam na svom terenu. Upotrebicu samo jednu rec - od srca hvala. Hvala mom Raši, Andi koja je imala strpljenja i razumevanja za moje likove iz mašte, hvala Danilu koji je napisao tekst u katalogu i osmislio reci koje meni idu u prilog i hvala svima vama koji ste došli da uprilicite ovu moju skromnu izložbu i da podelimo ovu moju lepotu i radost. Od oktobra do danas, radila sam na ovome. Kako su ti liovi izlazili iz moje mašte ja sam osetila potrebu da to podelim sa mojim prijateljima, sa vama Petrovcanima i usudila sam se da to realizujem”.

Verica Miloševic je zatim nadahnuto procitala odlomak iz pripovetke Ive Andrica „Lica” koja je i bila moto ove izložbe.

D.I.

U MANASTIRU RUKUMIJA PROMOVISAN KOMPAKT DISK SA CRKVENIM POJANJEM

GOSPODE, USLIŠI MOLITVU MOJU

U manastiru Rukumija je pro-šle nedelje promovisan kompakt disk sa srpskim narodnim crkve-nim pojanjem, pod nazivom „Gospo-de, usliši moli-tvu moju".

Izvodac soli-sta petnaest pra-voslavnih duho-vnih pesama je operska peva-cica Jelena De-retic, uz pratnju Andelke Mar-kovic i Milice Radivojevic, a kompletan muzicki materijal snimljen je u studiju Miroljuba Arandelovica - Kemiša u Beogradu. Snimljena muzika je dar izvodaca manastiru, u cilju ocuvanja srpske muzicke tradicije.

Na promociji, koja je privukla oko dve stotine poštovalaca srpskog pravoslavnog pojanja, Jelena Deretic je uživo otpevala pojedine kompozicije, koje se inace, izvode na liturgijama. O znacaju saradnje na ocuvanju tradicionalnih narodnih vrednosti govorio je Iguman manastira Rukumija, otac Simeon, koji je naglasio da ovakvi poduhvati oznacavaju spajanje kroz vreme i da je pravoslavno pojanje održalo narod u veri, da je ona mocna propoved, a posebno je znacajno to što su izvodaci muzicki eksperti.

L.L.

MONOGRAFIJA O RADU POŽAREVACKOG KOLA SRPSKIH SESTARA

VREDAN DOKUMENT I PITKO ŠTIVO

U okviru obeležavanja jubileja požarevackog Kola srpskih sestara, a u izdanju Narodnog muzeja i samog Kola, predstavljena je monografija “Kolo srpskih sestara Požarevac” autorke Jasmine Živkovic. Vec na prvi pogled vidi se da je ova knjiga vredan istorijski i studiozan dokument, ali napisan tako da predstavlja znimljivo štivo, prihvatljivo široj citalackoj publici. O knjizi, pored autorke, govorili su Milorad Ðordevic, direktor Muzeja, kao i recenzenti docent dr Arsen Ðurovic i LJiljana Milojevic Šulovic. Ova promocija je ukrašena nastupom crkvenog hora Branicevo. Obracajuci se prisutnima, predstavnik Branicevske eparhije otac Dragan Lazic, je potsetio da je Kolo srpskih sestara uvek radilo pod okriljem Pravoslavne crkve i da i rad sadašnjih clanica ima blagoslov Crkve. Medutim, on je izneo i jednu opasku ili želju (kako ko tumaci), da se u narednom periodu u rad ove jedinsvene organizacije ukljuci veci broj devojaka i mladih žena.

- Kao ostrvo, deo davno utonulog kopna, tako je autorka svojim istraživackim radom izvlacila vredne podatke o radu Kolu srpskih sestara u Požarevcu, izvlaceci ih iz zaborava. Pred nama je delo koje zavreduje pažnju, ne samo znatiželjnih citalaca, vec i istoricara i biografa. Pred nama je razgrnut tanak sloj gradanske klase koja je imala promenjene stavove i navike. Ujedno, to je bio pogodan sloj za duhovnu i kulturnu nadgradnju, usadivanje progresivnih ideja iz razvijenih zemalja Evrope u devetnaestom i prvoj polovini dvadesetog veka u kojoj je dominiralo takozvano “žensko pitanje”- rekla je na pocetku svog izlaganja gospoda Milojevic Šulovic- zakljucujuci na kraju “da je ova knjiga nacionalno blago”.

Drugi recenzent dr Ðurovic, je akcenat svog izlaganja stavio na naucnoj utemeljenosti dela, svrstavajuce je u najvrednije knjige koje osvetljavaju jedan deo srpske prošlosti koja ne sme biti zaboravljena, kao i o težini istraživanja dogadajima u rasponu od jednog veka, o kojima nije bilo sistematizovanih podataka i verifikovanih izvora.

- Ono što bih posebno istakao je i trenutak u kome se ova knjiga pojavila. Ona treba da nas potseti koliko smo spremni danas da pomognemo ljudima u nevolji...da u svakodnevnoj borbi za egzistenciju, humanost nije obeležje minulih vremena, vec postoji u našem genetskom kodu, zato treba ovu knjigu procitati više puta-rekao je, pored ostalog, dr Ðurovic.

R.R.D.

SRPSKI POKRET OBNOVE

VUKOVCI OBELEŽILI KRSNU SLAVU

Opštinski odbor Srpskog pokreta obnove u Požarevcu proslavio je 28. juna krsnu slavu Vidovdan. U prisustvu brojnih clanova stranke i gostiju u prostorijama stranke rezan je slavski kolac, a domacin i kolacar ove godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vojislav Stojicevic. Slavi je prisustvovao i Živadin Jotic nacelnik Branicevskog okruga i brojni predstavnici stranaka iz Požarevca. Za narednu godinu kolacar ce biti Dragan Stevic, clan opštinskog odbora SPO Požarevac , kome je slava posle rezanja kolaca predata.Potom je uz bogato posluženje slava nastavljena.

M.N.

VIDOVDANSKO POSELO U OPŠTINI MALO CRNICE

RODOLJUBIVA POEZIJA U ZAOVACKOJ GORI

“Vidovdansko poselo” u opštini Malo Crnice okupilo je na taj veliki praznik pesnike Branicevskog okruga, koji su u Zaovackoj gori govorili stihove svoje rodoljubive poezije.

Organizatori ovog velikog okupljanja su opština Malo Crnice, na celu sa Miodragom Dragancetom Markovicem, Podružnica udru-ženja književnika Srbije za Branicevski okrug, predvodena Milisavom Milenkovicem, Biblioteka “Srbo-ljub Mitic” Malo Crnice, sa v.d. direktora, Mirjanom Veljkovic, i Centar za kulturu Malo Crnice, na celu sa v.d. direktora Bebicom Milovanovic.

Brojne umetnike, posetioce, kao i specijalnog gosta iz srpskog Pacetina u Republici Hrvatskoj, pesnika Mihajla Zecevica, najpre je pozdravio predsednik malocrnicke opštine, Miodrag Dragance Markovic:

- Opština Malo Crnice predstavlja znacajan segment u kulturi Srbije. O tome svedoce uspesi koje su ostvarili književnici sa podrucja opštine Malo Crnice, poput barda srpskog pesništva sa sela, Srboljuba Mitica, ali i mnogi drugi. Danas, na Vidovdan, priredeno je poselo rodoljubive poezije. Došao je veliki broj pesnika, što nam je veliko zadovoljstvo. To govori i o tome da Malo Crnice daje znacajan doprinos razvoju pesništva na podrucju naše opštine, a, samim tim, i Republike Srbije. Ono cime smo posebno zadovoljni jeste da je medu pesnicima koji su do sada stvarali na ovom podrucju sve više mladih koji sa velikim uspehom nižu stihove... Danas je sa nama i srpski pesnik iz Republike Hrvatske, što je još jedan dokaz da je opština Malo Crnice, upravo preko kulture, glumaca i pesnika, uspostavila neposredni kontakt, saradnju i posete Srbima u Rumuniji, u Republici Srpskoj i Republici Hrvatskoj, a nadamo se da cemo uspostaviti vezu sa svim Srbima, gde god da se nalaze, jer Srbija je dotle dokle se cuje njena pesma i vije njeno kolo...

- Pesnici sa podrucja Branicevskog okruga, u podružnici Udruženja književnika, pošto imaju veliki broj rodoljubivih pesama, došli smo na ideju da organizujemo književno vece i upotpunimo ga narodnom igrom kulturno- umetnickih društava. Okupili smo se u Zaovi, koja ima svoju legendu, i u kojoj se nadamo da cemo se tim povodom još dugo okupljati, porucila je v.d. direktora Biblioteke “Srboljub Mitic” Malo Crnice, Marijana Veljkovic.

- U srpskom narodu postoje dva svetla praznika. Postoji Savindan i Vidovdan. Sveti Sava je uneo prosvetljenje u srpski narod, a Vidovdan je doprineo da se vine do one pesnicke metafore o trajanju nebeskog naroda. Otuda razlog da pesnici Branicevskog okruga sa posebnom pažnjom obeležavaju upravo ta dva praznika. Veceras, u Zaovi, priredujemo Vidovdansko poselo. Okupili smo pesnike iz celog Branicevskog okruga i prijatelje iz srpskog Pacetina, da uputimo poruku i saznanje da je srpski narod nebeski u smislu trajanja i neuništivosti, govorio je predsednik podružnice UKS za Branicevski okrug, Milisav Milenkovic.

Iznenadenje za sve bio je specijalni gost iz Republike Hrvatske, pisac srpske rodoljubove poezije, Mihajlo Zecevic, koji je, izmedu ostalog, istakao: “Sa velikom radošcu sam jutros krenuo u Srbiju, u Malo Crnice, u kojem sam jako lepo primljen. Izuzetno sam zadovoljan i srecan što sam medu vama. To najiskrenije mislim. Tako i pišem- iskreno i narodnim jezikom.”

Program je bio raznovrstan, prošaran stihovima i narodnom igrom. U njemu su ucestvovali direktor Narodnog muzeja Požarevac, Milorad Ðordevic, koji je govorio o Vidovdanu u srpskoj istoriji i pamcenju, zatim, pesnici: Dragan Jacanovic, Mihajlo Zecevic iz Republike Hrvatske, Ana Dudaš iz Malog Crnica, Milanka Golubovic iz Požarevca, Novica Stokic iz Velikog Gradišta, Mladen Brankovic iz Požarevca, Živojka Milic iz Crljenca, Vojislav Marjanovic iz Kuceva, Jovan D. Petrovic iz Petrovca, Zlatija Radovanovic iz Batuše, Dragiša Živadinovic iz Požarevca, Raša Peric iz Petrovca, Rade M. Obradovic iz Velikog Popovca, Radmila Zoric iz Salakovca, Miodrag Milic iz Velikog Gradišta, Zorka Stojanovic iz Malog Crnica i Milisav Milenkovic iz Malog Crnica, kao i dva KUD- a, “Malo Crnice” i “Toponica”.

A. Maksimovic

MEÐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA “ BARILI POŽAREVAC 2007.”

IZLOŽBA SREDINOM JULA

U organizaciji likovnog kluba “ Milena Pavlovic Barili”, u ponedeljak 25. juna pocela je sa radom, treca po redu medunarodna likovna kolonija, ovog puta, a i ubuduce, pod nazivom “ Barili Požarevac”. Dvadesetak autora iz likovnog kluba “ Milena Pavlovic Barili” i 18 iz Rusije, Francuske, Republike Srpske, Crne Gore, Beograda, Crvenke, Niša i Bora u OŠ “ Dositej Obradovic” do 2. jula ce tematski i likovno po slobodnom izboru oblikovati svoja dela koja ce Požarevljani imati prilike da pogledaju na izložbi sredinom jula. Pre toga, prošle nedelje u ateljeu Pavla Miladinovica koji se nalazi pri ovoj školi, organizovana je improvizovana izložba.

Za sve ucesnike likovne kolonije u opštinskom zdanju prireden je svecani prijem na kome su u ime predsednika opštine reci dobrodošlice uputili mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta, kao i Rade Stanojevic, upravnik galerije “ Milena Pavlovic Barili” u cijem dvorištu je potom organizovano prigodno druženje i upoznavanje sa novim clanovima kolonije.

- Od stranih autora, novi ucesnici likovne kolonije su Amalija Domerg, akademski vajar i slikar (Francuska), Eduard Animajev, uvršten medu 200 najvecih ruskih slikara u najnovijoj monografiji, Maja Bojic, treca godina Fakulteta likovnih umetnosti iz Prijedora, Josip Kler iz Crvenke, i Hayi Brana Nikitovic iz Višegrada. Pored ovih, i slikara iz našeg likovnog kluba, i ove godine imamo goste iz Beograda, Niša i Bora. Prošlogodišnji ucesnik likovne kolonije Kosta Kilibarda iz Crne Gore, ove godine odsutan, poklonio je skulpturu gradu domacinu, kaže Dobrivoje Ðuric, predsednik likovnog kluba “ Milena Pavlovic Barili”.

M. K.

PRVA SAMOSTALNA IZLOŽBA SLIKARA RADETA BOJOVICA

PRIRODA KAO INSPIRACIJA

U kulturno-izdavackom centru "Srpska kuca" u Požarevcu, prošlog utorka otvorena je prva samostalna izložba slikara Radeta Bojovica iz Požarevca.

O izloženim radovima govorio je kustos Narodnog muzeja u Požarevcu, Dragan Jacanovic, isticuci toplinu i verodostojnost pejzaža, koji preovladuju u Bojovicevom stvaralaštvu, "uhvacenih" u momentu stvaranja. Slikar Rade Bojovic zahvalio se svima koji su omogucili njegovu prvu samostalnu izložbu, a prisutne u Galeriji Srpske kuce, pozvao da se u lepotu njegovih pejzaža, najbolje uživo, uvere i sami. Direktor Kulturno-izdavackog centra "Srpska kuca" Bratislav Golic, ovom prilikom, najavio je novi ciklus kulturnih dešavanja koji je zapoceo upravo izložbom slika Radeta Bojovica.

L.L.

POVODOM 45 GODINA GALERIJE

KONCERT TEODORE DIMITRIJEVIC

Povodom obeležavanja 45 godina postojanja galerije Milene Pavlovic Barili u Požarevcu,u prostorijama Mileninog doma održan je koncert Teodore Dimitrijevic, ucenice šestog razreda niže muzicke škole “Stevan Mokranjac”. Uz klavirsku pratnju profesora Marka Bogdanovica, Teodora je na violini izvela dela Baha, Slavenskog, Manojlovica, Obera.U programu je ucestvovala i Kata Stojanovic ucenica cetvrtog razreda niže Muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

U KLICEVCU ODRŽAN 11. SFAS

PRVO MESTO FOLKLORNOM ANSAMBLU "SIVAC"

- Proteklog vikenda Klicevac je bio domacin 11. smotre folklornih ansambala sela Srbije u organizaciji opštine Požarevac, Saveza amatera Srbije, Centra za kulturu Požarevac i MZ Klicevac.

SFAS je time ušao u drugu deceniju postojanja, nastojeci da ocuva tradiciju i duh izvornog stvaralaštva. Ove godine, u dva dana manifestacije, predstavilo se devet ansambala u zvanicnom takmicarskom programu. U subotu su nastupili: folklorni ansambl "Mladost" Elemir - opšti-na Zrenjanin, KUD "Radica Rankovic", Lozovik - opština Velika Plana, KUD "Miodrag Vuckovic", Zdra-vinje - opština Kruševac i KUD "Dubocka" iz Dubocke-opština Petrovac. Druge veceri, u nedelju, predstavilo se Kulturno-umetnicko društvo "Živan Arnautovic" iz Bado-vinaca-opština Bogatic, folklorni ansambl "Doma kulture Sivac"- opština Vrbas, KUD "Belac" Pri-dvorica - opština Bojnik, KUD "Poselo" Gla-vince-opština Jagodina i KUD "Rade Vilotijevic" Ratina-opština Kraljevo.

Dragan Lazovic, na-celnik maticne službe Centra za kulturu izneo je podatak da je budžet manifestacije 324 hiljade dinara.

Ansamble je ocenjivao žiri koji su cinili dr Dragoslav DŽadževic, koreograf i folklorni pe-dagod, Mirjana Drobac, etnomuzikolog radio-televizije Beograd i Danica Ðokic, etnolog.

Uvodnu rec na otvaranju 11. Smotre folklornih ansambala sela Srbije dao je Stojan Boškov, se-kretar Sa-veza amatera Srbije, po-želevši da se ovaj deo amaterizma nadalje ra-zvija. SFAS je zvanicno otvorio Saša Valjarevic, poslanik SRS.

Pre pocetka tak-micarskog dela, nakon defilea, na otvorenoj sceni nastupio je decji ansambl KUD-a "Milenko Stojkovic" iz Klicevca i KUD "Vlastimir Pavlovic- Carevac" iz Smoljinca. KUD "Milenko Stojkovic, osnovano je 1946. godine, ciji je umetnicki rukovodilac Saša Selic. Nastu-pali su na mnogobrojnim smotrama i manifestacijama, a dugogodišnji su domacini republicke smotre folklora. U subonjem delu programa predstavili su se banatskim igrama. KUD "Vlastimir Pavlovic- Carevac" iz Smoljinca odnovano je 1948. godine a danas okuplja oko 150 clanova, razvrstanih u folklornu, dramsku i vokalno-instrumentalnu sekciju. Ume-tnicki rukovodilac je Novica Stojanovic, a predsednik Društva Sla-dan Miljkovic. Na SFAS-u se igrama iz Macve predstavio pripremni ansambl ovog KUD-a, potpurijem narodnih melodija iz ovog kraja, narodni orkestar, a predstavljene su i igre iz okoline Leskovca. Gost programa u nedelju bilo je KUD "Vukica Mitrovic" iz Beograda, a iznenadenje SFAS-a bilo je pojavljivanje pevacice narodnih pesama Biserke Mišic.

Prateca manifestacija Smotre folklornih ansambala sela Srbije, slikarska kolonija sa tematikom folklora, bice organizovana na jesen , najavio je Dragiša Živanovic, clan Organizacionog odbora.

SFAS- ZAŠTITNI ZNAK KLICEVCA

Klicevac je i ove, kao i ranijih godina, bio dobar domacin i uspeo u nameri da ugosti veliki broj clanova folklornih ansambala i njihovih posmatraca. Tomica Cvetkovic, pre-dsednik MZ Klicevac rekao je da mu je žao što je u toku rekonstrukcija klice-vackog Doma kulture, ali da je nakon 52 godine bilo neohodno "poraditi" na njemu.

- Klicevac zaista voli SFAS. Do sada nismo imali problem sa nedostatkom ljudi koji žele da pomognu i ucestvuju u organizaciji. 90% meštana izade da vidi manifestaciju, pozdravi defile… To je dokaz ljubavi i, ukoliko bude potrebno, trudicemo se svim silama da ta manifestacija ostane naša. Zahvalio bih se opštinskom ru-kovodstvu, Centru za kulturu i Savezu amatera, jer je neophodno bilo sklopiti sve kockice da bi ova manifestacija bila to što jeste, rekao je Cvetkovic.

Završne veceri, u nedelju, nakon nastupa preostalih takmicara, na-gradena su tri najbolja ansambla. Prvo mesto pripalo je Folklornom ansamblu "Dom kulture Sivac" iz Sivca-opština Vrbas, drugo mesto KUD-u "Dubocka" iz Dubocke - opština Pe-trovac na Mlavi, a trece mesto folklornom ansamblu "Mladost" iz Elemira, sela u zrenjaninskoj opštini. Najbolju koreografiju, po oceni žirija odigrao je KUD "Radica Rankovic" iz Lozovika,najbolji rekonstruisani kostim bio je u folklornom ansamblu "Mladost" Elemir, a za najboljeg igraca na smotri proglašen je Jovica Stanisavljevic iz KUD-a Dubocka. Kao najuspešniji umetnicki rukovodilac najgraden je Jovan Paul koji radi sa folklornim ansamblom "Dom kulture Sivac". Nagrada je pripala i grupi pevaca iz KUD-a "Živan Arnautovic" iz Bado-vinaca. Najuspešniji in-strumentalni solista je gajdaš Maksim Mudrinic koji je nastupio pri folklornom ansamblu "Sivac", a za najboljeg vokalnog solistu proglašena je Lidija Pavlovic iz "Dubocke". Folklorni ansambl "Si-vac" imao je, po oceni žirija, najuspešniji orke-star kao i koreografa Zlatana Purica.

T.R.S

U USTANOVI “GVOZDEN JOVANCICEVIC” U VELIKOM POPOVCU, SELU PETROVACKE OPŠTINE

ZAŽIVEO PROJEKAT ZAŠTICENOG STANOVANJA

- U izgradnju stambenog objekta i adaptaciju živinarske farme uloženo oko pet i po miliona dinara od cega je polovinu obezbedila Republika

- Samostalan život i rad u novim uslovima zapocelo šestoro mladih šticenika Ustanove

Opredeljenje društvene zajednice da se lica sa posebnim potrebama ukljucuju u samostalan život i rad odnosno da se što više implementiraju u životnu svakodnevicu, svoju prakticnu potvrdu doživelo je prošlog petka u Velikom Popopovcu u kome je pri Specijalnoj ustanovi za lica ometena u razvoju predat na upotrebu objekat zašticenog stanovanja sa podrškom. Svecanosti su, pored šticenika i radnika Ustanove, prisustvovali brojni gosti iz Republike, Okruga, petrovacke opštine, nevladinih organizacija, socijalnih i humanitarnih organizacija. Goste je pozdravio i o znacaju novoizgradenog objekta govorio direktor Dragan Jevremovic:

—Drago mi je što sam u prilici da vas sve pozdravim a posebno državnog sekretara Ministarstva rada i socijalne politike LJiljanu Lucic, predsednika Opštine Petrovac Radišu Dragojevica, redovnog prof. Fakulteta politickih nauka Miroslava Simica. Ovaj projekat je našoj ustanovi dodeljen na osnovu konkursa raspisanog od strane resornog Ministarstvo u cilju unapredenja kvaliteta života invalidnih lica. Sastoji se iz dva dela: iz iz-gradnje stambenog objekta površine 75 kvadratnih metara u šta je uloženo 2 miliona i 200 hiljada dinara obezbedenih iz Ministarstva, i iz psihosocijalnog tretmana i pripreme šest korisnika za samostalan život i proizvodni rad. Implementacija projektnih aktivnosti trajala je 11 meseci, cetiri meseca nam je trebalo da izvršimo rekonstrukciju i adaptaciju dotrajalih objekata, nabavimo potrebnu opremu i od jednog napuštenog prostora stvorimo kompleks koji ima karakter poljoprivrednog domacinstva. U taj drugi deo odnosno u adaptaciju postojecih proizvodnih kapaciteta i opremanje uloženo je oko 2 miliona i 200 hiljada dinara. Veliki obim radova je ovde izveden, u radnim akcijama su ucestvovali i radnici ali i korisnici Ustanove. Mnogo su nam pomogli i drugi, tako da koristim ovu priliki da se zahvalim u prvom redu Aleksandru Filipovicu, predsedniku nevladine organizacije “Udruženje za razvoj Opštine Petrovac”, Nini Jovanovic, predstavnici Kola srpskih sestara Petrovac, Goranu Rojevicu, ispred humanitarne organizacije “Decje srce” Beograd, Opštini Petrovac na Mlavi, Javnom komunalnom preduzecu “Izvor” i njegovom direktoru, Novici Miloševicu, predsedniku Mesne zajednice Veliki Popovac i svim medijima koji su kontinuirano i blagovremeno objavljivali sve naše aktivnosti vezane za realizaciju ovog Projekta.

Suština je u tome što ce zapravo vec od sutra šest naših korisnika napustiti instituciju, useliti se u ove prostore u kojima ce uz našu pomoc zapoceti samostalan život i proizvodni rad. Radeci na farmi oni ce ostvarivati proizvodnju konzumnih jaja i pilica tovljenika i od tog prihoda zadovoljavati svoje životne potrebe. Naša je poruka da se sa licima ometenim u razvoju može postici napredak u smislu sticanja njihove samostalnosti i integracije u vecinsko društvo, rekao je Jevremovic.

Izražavajuci zadovoljstvo što je u prilici da u Velikom Popovcu otvori objekat za zašticeno sta-novanje, LJiljana Lucic, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike napomenula je da se ovim cinom i prakticno realizuje jedna humana, reformska zamisao:

— Posebno je zadovoljstvo nas iz Ministarstva kada vidimo da se, ono što je temelj reforme u socijalnoj zaštiti kada su u pitanju osobe sa smetnjama, realizuje u stvarnom životu. I drago nam je što se to dešava upravo u Petrovcu, odnosno u Velikom Popovcu jer to pokazuje da su naše ustanove spremne na istinske, konkretne korake u reformi, da nude korisnicima i druge usluge osim klasicnog stacionarnog zbrinjavanja. Naime, cilj nam da smanjimo pritisak na ustanove, da smanjimo broj korisnika u njima, a da im s druge strane ponudimo nove sadržaje i programe rada. Mislim da ovo cemu danas prisustvujemo u Velikom Popovcu jeste primer kako se reforma u ovoj oblasti sprovodi. Zahvaljujem se svim partnerima u ovom projektu, mi iz Ministarstva u tome ne bi sami uspeli da nije ostvareno partnerstvo izmedu lokalne zajednice, privatnog sektora, privrede i svih zaposlenih iz ustanove ukljucujuci i korisnike. Ovi mladi ljudi ce ovde sami brinuti o sebi, radice, ostvarivace odredeni prihod od koga ce moci da se izdržavaju i na kraju, da finansiraju i neke slicne programe za druge korisnike. Dakle, ovo je jedan od najviših dometa kada je u pitanju zaštita mladih ljudi u specijalnim ustanovama, rekla je LJiljana Lucic koja je potom, presecanjem vrpce predala objekte na korišcenje.

MARINA MARINKOVIC, JEDNA OD ŠEST KORISNIKA NOVOG OBJEKTA:

DOBILA SAM ONO ŠTO SAM ŽELELA !

Pre otvaranja novoizgradenog kompleksa, prisutnima se u ime onih koji ce u njemu stanovati i raditi obratila Marina Marinkovic:

— Kao dete ostala sam bez roditeljske brige, prepuštena sama sebi, ulica je bila moja najcešca adresa. O svojim životnim nedacama suvišno je da vam pricam, a pošto se dalje tako nije moglo 1998. godine smeštena sam ovde, dom u Velikom Popovcu postao je moja kuca u kojoj su me svi lepo prihvatili i gde sam stekla brojne drugove i prijatelje, kako medu korisnicima, tako i medu radnicima i meštanima sela. U ovom domu pruženo mi je sve što je neophodno za život, ali sam ja želela više. Želela sam da kao i svi moji zdravi vršnjaci živim slobodno, da samostalno kreiram svoje vreme, želela sam da radim, da imam svoj novac, da taj novac trošim kako ja želim. Ja sam jedan od šest korisnika koji ce vec od sutra živeti samostalni život na ovom prostoru. To ce biti još jedan životni ispit za sve nas. Trudicemo se da opravdamo poverenje koje nam je ukazano. Iskoristila bih priliku da se zahvalim svim radnicima Ustanove na trudu koji su ucinili da nam promene život na bolje i svima onima koji su pomogli ovaj Projekat. Hvala vam.

RADIŠA DRAGOJEVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE PETROVAC:

ZNACAJNA LOKALNA PODRŠKA

— Opština Petrovac ima veoma dobru saradnju sa obe ustanove koje se nalaze na našem podrucju, a brinu o invalidnim licima. Saradujemo i sa onom u Stamnici i sa ovom ovom u Velikom Popovcu. I pored toga što se one iskljucivo finansiraju iz Republike i od donacija, dobrodošla je i naša lokalna podrška, opštinska i seoska. Ono što je konkretno Opština ovde pripomogla je izgradnja puta do samog objekta i rešavanje problema infrastrukture. Moram da istaknem izuzetnu aktivnost celokupnog kolektiva na celu sa direktorom koji se ne štedi u svim poslovima i mislim da se rezultati vide na svakom koraku.

S.E.

HUMORESKA

LETNJI TUR(C)IZAM

Ne možeš našem coveku ugoditi nikako i nikada, pa to ti je!Kad je zima, on se žali da mu je hladno!Kad je leto, on se žali na vrucinu.!Eh, kaže dalje on ili ti naš covek, da mi je zimi toplo, a leti hladno, e, onda bih uživao!A to znaci da bi samo promenio godišnja doba i sve bi ostalo isto, samo njega ne bi bilo, tog, našeg coveka, jer bi on zbog tih promena veoma brzo pomenio i mesto boravka i preselio bi se na onaj svet.

Mnogi naši radni ljudi su vec na godišljem odmoru, neki se pakuju, a neki još uvek razmišljaju kuda sa usijanog asfalta grada ni na jednoj od tri reke podno Cacalice.Ima i onih koji zagovaraju domaci turizam, pa nigde i ne odlaze vec ostaju kod kuce(razlozi poznati redakciji).

Oni sa najdubljim džepom (skoro do kolena ), raširili su mapu sveta i u velikoj su nedoumici kuda na letovanje? Mnoge svetske destinacije su vec obišli: Kaliforniju, Floridu, Karibe, Kanarska ostrva, Azurnu obalu i kuda sad? NJima je grcko i crnogorsko more do kolena, a u Turskoj se osecaju kao kod kuce.

Oni sa plicim džepom ipak ce se zadovoljiti kod brace Grka i Crnogoraca.Tu je tradicija, a i cene su slicne.Tu su i Bugari, ali nije to-to.Ide se leti i na planine, uz šetnju po šumama i gorama naše zemlje ponosne.

I na kraju, najmnogoljudnija skupina turista je ona sa veoma plitkim ili vec pocepanim džepom.Oni letuju gde ko stigne, odnosno, kako se ko snade, a uglavnom nigde.NJima je do skoro letovanje bilo san letnje noci ili nocna mora a u poslednje vreme nemaju tih problema jer o letovanju uopšte ne razmišljaju.

Morski turizam je za njih daleka istorija i sva ona mora: plava, crvena, crna -postala su im sada mrtvo more.Na reke idu da upecaju neku krupniju ribu za nedeljni, svecani rucak, a o turizmu i odmoru na reci nema ni reci.NJima je Drina kriva za sve.

Oni koji nemaju više bake na selu, setice se ovih dana nekog daljeg rodaka koji mu postaje sve bliži.Namerno ili slucajno, svratice da ga priupita za zdravlje i, ako može, da ostane malo-duže s porodicom cisto zbog vazduha i seoskog turizma.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- I ja sam na Vidovdan vodio bitku: u redu za crni hleb i mleko!

- Zbog novog svetskog poretka, uzeše nam pradedovska ognjišta.

- Zar Kosovska bitka nije pokazala svetu da je Srbija Evropa!

- Daje se, nije da se ne daje, sve zavisi kako se uzme !

- Sa prvim otkosom pšenice, pocelo je i ove godine mlacenje prazne slame.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici u periodu od 22 do 28 juna u Požarevackoj bolnici obavljeno je 25 porodaja i pri tom je rodeno 16 decaka i 9 devojcica

Sinove su dobili: Vujovic Jovana i Vujovic Vladimir iz Kostolca, Milosavljevic Jasmina i Dragan iz Nabrda, Milinkovic Marija i Savic Zoran iz Požarevca, Kojadinovic Stevka iz Milanovca i Stevic Dragan iz Miloševca, Radoicic Daliborka i Goran iz Požarevca, Stanojevic Sanja i Dalibor iz Petke, Aleksic Nikoleta i LJubiša iz Kobilja, Savic Snežana i Dejan iz Požarevca, Lazic Milijana i Milicevic Radisav iz Drmna, Pavlovic Jasna i Milance iz cešljeve Bare, Najdanovic Marija i Saša iz Požarevca, Petrovic Anita i Milosavljevic Dušan iz Požarevca,Mišic Sanja i Zoran iz Vlaškog Dola, Stojkovic Sladana i Dalibor iz Lucice, Jovanovic Sladana i Milan iz Požarevca, Ibrahimi Almira i Mustafovski Samet iz Kostolca,

Kcerke su dobili: Cagulovic Jelena i Stojanovic Dragan iz Poljane,Milosavljevic Dragana i Dejan iz šetonja,Stanojlovic Jasna i Atanackovic Dragan iz Petrovca,Adžic Ivana i duric Draško iz Sirakova,Jovanovic Danijela i Arsic Goran iz Golupca,Novakovic Emina i Dejan iz Lucice,Trailovic Dragana i Ivica iz Bara,Kriziv Merima i Morina Sehat iz Kostolca, Kovaci Fljorije i Beriša Diljaj iz Požarevca.

Cestitamo !

POŽAREVACKA SAT TELEVIZIJA

SAT TV - JEDINSTVENA U REGIONU

Požarevacka SAT TV, po odluci Republicke radiodifuzne agencije, jedina je u našem Regionu sa dozvolom za emitovanje programa. NJen ce signal dopirati do Smederevske Palanke, Kragujevca, Despotovca, do Arandelovca, Mladenovca, oboda Beograda, Bele Crkve.

Inace, tekuca 2007. godina vec je bila posebna za ovu medijsku kucu, koja je maja meseca navršila deset godina postojanja. Sada je decenijski jubilej krunisan i prerastanjem u televiziju jedinu u regionu.

Vlasnik i direktor “SAT TV communications” d.o.o. za spoljnu i unutrašnju trgovinu na veliko i malo, usluge i kooperacije, Požarevac- TV SAT, Dragan Kuzmanovic, otuda, najavljuje niz promena, novine u programskoj šemi, nastavak tehnickih inovacija, usavršavanja kadrova, zapo-šljavanje novih.., a sve s ciljem da ova medijska kuca uspešno odgovori na novopostavljene izazove regionalnog emitovanja programa.

“ŠARENA TELEVIZIJA”

U konkurenciji za regionalnu dozvolu bile su cetiri televizije, ali je sve postavljenje kriterijume konkursa ispunila samo jedna- SAT TV iz Požarevca.

- Dobijanje regionalne dozvole je za nas radost, ali i velika obaveza. Moramo da opravdamo ukazano poverenje, tako da planiramo da poboljšamo svoje programe. To poboljšanje, dakle, izmena programske šeme, ocekuje se na jesen. Leto cemo iskoristiti za tehnicki deo posla i pripremu programa. Bice to drugacija, nova i moderna programska šema. U tom smislu, bicemo “šarena” televizija. Radicemo i zabavne i informativne emisije i deciji program i kulturni, naucno- popularni. Trudicemo se da svako nade neki kutak na tom ekranu, najavljuje vlasnik i direktor SAT TV, Dragan Kuzmanovic, potsecajuci na pocetke ove, sada velike medijske kuce, koja ove godine obeležava i desetogodišnjicu postojanja:

- Ova nam je godina jubilarna. Deset nam je godina postojanja. Cekali smo da se završi konkurs za regionalnu dozvolu, pa cemo spojiti ta dva naša uspeha. SAT TV je osnovana 1991. godine sa osnovnom delatnošcu satelitski, antenski i kablovski sistemi. Tim poslom smo se bavili do 1996. godine kada smo napravili produkcioni televizijski studio za proizvodnju reklama, video spotova i razlicitih džinglova. Vrlo brzo smo shvatili da je video produkcija vezana za emitovanje programa. Tako da smo 1997. godine, 7. maja, poceli da radimo i televizijski program. Posle 1998/ 99. godine, osnovali smo i produkciju u sastavu svoje kuce, koja se bavi izdavaštvom, a prošle godine smo osnovali i firmu “Media vision”, koja se bavi grafickim dizajnom, veb prezentacijama, grafickom pripremom za štampu.

RECEPT ZA USPEH

Specificnost SAT televizije jeste i poslovna politika, razlicita nego u vecini drugih televizija, jedinstvena u našem regionu, i, kako se pokazalo, jedina efikasna.

- Za nas je televizija bila veliki izazov od samog pocetka, s tim što smo razmišljali drugacije od ostalih. U vremenu kada su svi pokušavali da naprave što vecu gledanost tako što su širili zonu pokrivanje postavljanjem predajnika na razlicitim kotama, mi smo nastojali da stvorimo osnovu za proizvodnju programa, uvereni u to da se gledanost povecava dobrim programom. Dakle, ako imamo dobar program sami ce gledaoci biti zainteresovani i tražice da se on ubaci u kabl ili da se postave predajnici i slicno.

Ova medijska kuca poseduje i savremenu tehniku za rad, kojom se mogu pohvaliti uglavnom samo institucije poput RTS- a i PINK- a.

- Nastojali smo da se najpre “obozbedimo” u tehnickom, tehnološkom, kadrovskom smislu. Posedujemo veliki studio, koji smo napravili 2005. godine i koji služi za proizvodnju programa. On je oko 600 kvadrata i pogodan je za velike šou programe, muzicke, pioliticke, sa ili bez publike i slicno. Imamo i manji studio, koji je namenjen za takozvane “govorne emisije”, “sedeljke”. Naš program trenutno pravi trideset petoro ljudi, s tim što ce nam sada biti potrebno više. Što se tice tehnicke opremljenosti, SAT televizija ima cetiri režije. Sa jedne se emitje program, druga služi u jednom studiju za snimanje, druga u drugom studiju za snimanje i treca za montažu. Mi smo jedina televizija u zemlji medu regionalnim televizijama, koja ima tzv. inteligentnu rasvetu, i koja se koristi samo za velike koncerte. Ona se pokrece daljinskim upravlja-cima, daje boju koju poželite, ima mogucnost memorisanja položaja, zatim, zvezdana neba i slicno, a posedujemo i kranove za snimanje.., sve to nas bitno izdvaja, kaže direktor Dragan Kuzmanovic, konstatujuci da tek sada sledi i širenje gledanosti.

NOVA PROGRAMSKA ŠEMA

Regionalno prostiranje namece i izmenu programske šeme, njeno prilagodavanje znatno širem auditorijumu. I to su spremno docekali u SAT televiziji.

- Za sada emitujemo kratke vesti u trajanju od 10 do 15 minuta. Ponavljamo ih šest puta dnevno i donosimo teme iz Branicevskog okruga. Manje se baziramo na nacionalnim vestima, jer smatramo da nacionalne informacije treba da obraduju nacionalni emiteri. Mi smo televizija koja se gleda, za sada, na prostoru Branicevskog okruga iz kojeg moramo donositi i informacije. Sada ce uslediti izmene. Razmi-šljamo da uvedemo jednu centralnu emisiju, vece-rnju, koja ce biti nešto duža. Imacemo i krace emisije u toku dana, tako da kada gledalac prode pored televizora, koji od njega zahteva da odvoji vreme, on ce moci da sedne ne bi li odgledao program. Uvešcemo i decije programe, angažovacemo dopisnike iz svih gradova u kojima cemo se emitovati, uvešcemo politicke šou programe, koji su sada popularni na nacionalnim programima, jer sve potrebne uslove za to imamo, sa prostorom i za gledaoce. Dovodicemo politicare iz lokala, ali nekada i sa nacionalnog nivoa. Bice to šarena, lepa televizija, obecava direktor Dragan Kuzmanovic.

- U maloj sredini je teško naci dobre radnike, spremne za rad, ali, pre svega, obrazovane za tu vrstu posla. Mi angažujemo novinare iz Beograda i Požarevca, kao i voditelje i spikere, a što se tice tehnickog osoblja, mi smo sami obucavali svoje kadrove, ulagali u njihovo usavrša-vanje. Recimo, teško je naci ljude koji rade trodimenzionalnu animaciju, narocito u vreme kada smo mi sa tim pocinjali, tako da smo mi podsticali svoje ljude da uce. Svakako se moraju pratiti i tehnološke novine, jer stalno usavršavanje je neophodno, kaže direktor Dragan Kuzmanovic i zakljucuje:

- Moram reci da su u Radio difuznoj agenciji bili oduševljeni našim predstavljanjem. Nismo imali ni jedan negativan poen na razgovorima. Sve smo pokazali onako koje jeste. Programsku šemu smo odštampali onakvom kakva jeste. U tehnickoj opremljenosti niko nije mogao da nam parira. Inace, postavili su nam interesantno pitanje- da li cemo se širiti? Pod tim su podrazumevali širenje televizije kao kuce, povecanje broja zaposlenih, upošljavanje mladih kadrova, širenje gledanosti i slicno, na šta sam odgovorio da je to sasvim normalno, jer želimo da napredujemo. Iz toga smo mogli zakljuciti da je cilj Republicke radiodifuzne agencije bio da dozvolu dodeli nekome ko stvarno namerava i hoce ozbiljno da se bavi tim poslom, ko hoce i može da napreduje. A, upravo to je naša osnovna delatnost.

A. Maksimovic

G 17 O NESTAŠICI VODE

KAZNE UMESTO APELA!

Na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu u sedištu Opštinskog odbora stranke G 17 Plus, na temu vodosnabdevanja, potpredsednik Politickog saveta Slavomir Lazarevic obratio se javnosti sa oštrim reagovanjem na probleme u vodosnabdevanju gradana Požarevca tokom tropskih vrelina s polovine juna ove godine.

- Veliki deo grada, mnogo porodica po gradskim brdima po ceo dan je bio bez vode, neki i tokom noci nisu imali nijednu kap tecnosti u slavinama, što se u ovakvim žegama može smatrati katastrofom za te ljude. Istovremeno, opštinska vlast ne preduzima ništa od radikalnih mera kojima bi, na neki nacin, takva šteta mogla makar da se ublaži. Vodosistem, kapacitet vode i kvalitet mreže, tema su za raspravu i dugorocno rešavanje, ali se mora delati urgentno. To da inspekcija moli gradane da poštuju propis deluje kao da SUP moli lopove da manje kradu, kako bi imali manje posla u hvatanju lopova! Mi upucujemo javno pitanje odgovornim licima u Opštini Požarevac: Koliko je prijava podneto i koliko je kazni naplaceno ljudima koji zalivaju bašte, peru automobile, koji rasipaju vodu u trenucima kad veliki deo grada nema ne samo vodu za pice, nego nema nikakvu vodu? Odluka postoji i, ako se krši, prekršioce kazniti, - porucio je Lazarevic.

D. M.

GODIŠNJA KONFERENCIJA MEÐUOPŠTINSKE ORGANIZACIJE SAVEZA SLEPIH POŽAREVAC

KORAK DO SVETLOSTI

Meduopštinska organizacija Saveza slepih Požarevac deluje na podrucju osam opština Branicevskog okruga, sa ukupno 245 clanova, a na Godišnjoj skupštini, održanoj u subotu 23.juna predstavljeni su rezultati aktivnosti ove organizacije u 2006. godini, kao i plan rada za tekucu, 2007. godinu. U okviru Godišnje skupštine, kojoj su prisustvovali: predsednik Saveza slepih Srbije, Milan Stošic, predstavnici Opštine Žabari, Crvenog krsta i školskih ustanova, organizovana je i svecanost povodom otvaranja renoviranog dnevnog boravka u sastavu prostorija Organizacije.

Predsednik Meduopštinske organizacije slepih, Božidar Bojkovic podneo je izveštaj o radu, sa finansijskim izveštajem, a naglasak je stavljen, kako je rekao na „zapažene rezultate Saveza u 2006. godini”.

- „Tokom prethodne godine stvorili smo uslove u prostorijama organizacije za boravak naših clanova, rekonstruisali smo prostor, uveli parno grejanje, pored toga imali smo brojne sportske uspehe i aktivnosti.” - kaže Bojkovic.

Savez slepih Požarevca posebno se ponosi ucešcem na konkursu koji je raspisala irska Vlada, pod nazivom „Regionalni inkluzivni centar”, na kome je, od ukupno 147 projekata, projekat MO Saveza slepih Požarevac proglašen najboljim. Za realizaciju ovog projekta odobrena su sredstva irske Vlade u visini od 8000 evra.

-Tim strucnjaka ukljucivace tiflopedagofe, psihologe i strucnjake drugih profila, kako bi se napravila skica potreba, jer su nam deca u prvom planu. Pored ovoga, protekle godine uspeli smo i da zaposlimo dva naša clana, jednu osobu u Petrovcu, na centrali, drugu u Rehbilitacionom centru u Beogradu.

Sekretar MO Saveza slepih Požarevac Viktorija Milanovic potseca na još jedan projekat, odobren od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, ciji je naziv „Korak do svetlosti”, a visina odobrenih sredstava iznosi oko 600 000 dinara. - „ Ovaj projekat za cilj ima istraživanje, popis i stvaranje baze podataka o slepima. Od Opštine Požarevac odobrena su sredstva od oko 120 000 dinara za opremanje kluba za slepe, a Opština Golubac ucestvovace finansijskim sredstvima za popis na svom podrucju.”

Potpredsednik Saveza, Negica Jagodic kaže da je ova organizacija ostvarila dosta uspeha, ali da postoje i problemi.

- „ Kljucno pitanje koje bi trebalo da se reši je kupovina vozila, koje bi omogucilo predsedniku i sekretaru da obilaze teren i više pažnje posvete ljudima koji žive u drugim opštinama, posebno u selima, gde takode ima clanstva, a njima mnogo znaci poseta i ljudska pažnja, jednostavno da oni, kao hendikepiratni ljudi znaju da nekom pripadaju, da neko o njima brine.

L.L.

PREDSTAVNICI SPS I UDRUŽENJA "SLOBODA" NA VIDOVDAN POSETILI POŽAREVAC I GROB SLOBODANA MILOŠEVICA

BEZ DRŽAVE NEMA NI NAS

Visoka delegacija SPS i Udruženja SLOBODA u kojoj su bili dr Žarko Obradovic, Milutin Mrkonjic. Branko Ružic, Igor Šuvakovic, Aleksandar Ra-stovic, Zvonimir Stevic, Miomir Ilic, kao i Borka Vucic i drugi, na Vidovdan, na šestu godišnjicu izrucenja bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, Slobodana Milo-ševica Tribunalu u Hagu, položila je vence na njegov grob u dvorištu porodicne kuce Miloševica i Mirjane Markovic u Požarevcu. Nakon odavanja pošte osnivacu i prvom predsedniku Socijalisticke partije Srbije, u OO SPS u Požarevcu održana je i konferencija za štampu.

Obracajuci se novinarima Milic Jovanovic, sekretar SPS Požarevac, rekao je da je Slobodan Miloševic na Vidovdan 2001. godine izdajnicki i protivustavno isporucen haškom Tribunalu i da su oni koji su to tada uradili na taj nacin oskrnavili i veliki srpski praznik.

Istu ocenu ponovio je i dr Žarko Obradovic. On je rekao da se u Hagu sudilo pre svega Srbiji koja je okrivljena da je razbila tadašnju Juigoslaviju, iako se i tada i sada znalo i zna da je agresija dugo planirana na zapadu i konacno i sprovedena.

-Slobodan Miloševic je bio predsednik koji je u smutnim vremenima pokušavao da spase državu i srpski narod u njoj - rekao je Obradovic.-Bez države nema ni nas. Slobodan Miloševic je ubijen u Hagu nebrigom i nelecenjem.

Aleksandar Rastovic iz Udruženja SLOBODA je rekao da se to Udruženje ne bavi politikom, nego istinom i da ga u tome podržava i porodica Slobodana Milooševica.

-Mnogi ucesnici u dogadajima oko raspada ondašnje države, poput Kire Gligorova, makedonskog predsednika, sada priznaju i javno govore da Slobodan Miloševic nije bio kriv za raspad SFRJ, iako je od celog sveta za to upravo on bio optužen - rekao je Rastovic.

Miomir Ilic, predsednik Socijalista Požarevca i clan predsedništva SPS je rekao da je Vidovdan dan kada bi trebalo da se pokrene pitanje odgovornosti i procesuiranja NATO i da je predsednik Tadic požurio i pogrešio kada se izvinio Hrvatima.

-Svedoci smo da se sada vodi bitka za Srbiju u EU, ali ne pošto poto - rekao je Ilic.-A, Kosovo i Metohiju cemo braniti, bez obzira šta su sve oni prihvatili.

Za kraj, Žarko Obradovic je još jednom ponovio da porodica poštuje to šta SPS i SLOBODA cine na planu ocuvanja lika Slobodana Miloševišca.

R.D.

HALO 92

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Nenada S. (1969) iz Požarevca, po zanimalju elektricar, zaposlen na KOP-u “Cirikovac” zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krade, kao i krivicno delo lažno prijavljivanje. Sredinom juna meseca u nocnim casovima patrola službe obezbedenja KOP-a “Cirikovac” primetila je u blizini kopa putnicko vozilo “Zastava Jugo 55” plave boje, požarevackih tablica. Vozac vozila nije želeo da izade iz vozila, niti da otvori gepek, vec je naglo startovao vozilo i pobegao sa lica mesta, da bi nakon nekih 150 metara ostavio vozilo i pobegao pešice. O ovom su odmah obavešteni policijski službenici Policijskog Odeljenja Kostolac. U prtljažniku vozila pronaden je visokonaponski kabal dužine oko 8 metara bez gumene izolacije, koji je te veceri ukraden sa KOP-a “Cirikovac”. Za vozilo je utvrdeno da je isto vlasništvo Nenada S. iz Požarevca. Da bi prikrio izvršenje kr. dela krade kabla Nenad je sutradan ujutru prijavio kradu vozila, koja se navodno dogodila noc pre toga, ne znajuci da ga je patrola službe obezbedenja prepoznala te noci dok je sedeo u kolima.

- Dana 22. 06. 2007. godine, oko 20.00 casova na podrucju opštine Požarevac u ataru sela Cirikovac, na 10-ak kilometara od zabelske petlje na njivi pronaden je nepoznati muški leš sa opekotinama na potkolenicama obe noge, na rukama i glavi. Nepoznati muški leš je identifikovan, a radi se o Staniši M. (1940) iz Cirikovca, opština Požarevac, koji je identifikovan od strane njegovog sina Radiše M. iz Cirikovca. Radiša je izjavio da je njegov otac toga dana otišao na njivu kako bi spalio slamu. Policijski službenici Policijske uprave u Požarevcu po ovlašcenju istražnog sudije Okružnog suda su izvršili uvidaj, a po naredbi istražnog sudije izvršena je i obdukcija tela pokojnog Staniše. Obdukcijom je utvrdeno da je smrt prouzrokovana trovanjem ugljen monoksidom i da ne postoje tragovi koji bi ukazivali na sumnjivu smrt. Telo je predato porodici radi sahrane.

- Požarevacka policija je lišila slobode i uz krivicnu prijavu predala istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu Jovicu M. (1988) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade. On je dana 22. 06. 2007. godine oko 04.20 casova obio cvecaru "LJiljan" koja se nalazi u Lenjinovoj ulici u Požarevcu i iz cvecare oduzeo fiskalnu kasu. Sa kasom koju nije mogao da otvori biciklom se uputio kuci gde je od strane policijskih službenika odmah i pronaden. Jovica je krajem maja i pocetkom juna u Požarevcu izvršio više kr. dela krade, utaje ili prevare, kao i kr. dela oštecenja tudih stvari. Tako je krajem maja u Požarevcu u ul. Svetosavskoj br. 47 iz ulaza oduzeo bicikl koji je odmah prodao Milošu B. iz Požarevca za iznos od 1.400 dinara, a Miloš je zatim isti bicikl prodao trecem licu za iznos od 25 evra. Od strane policijskih službenika bicikl je pronaden i vracen vlasniku. Jovica je istog dana bez ikakvog povoda ciglom razbio izlog na poljoprivrednoj apoteci koja se nalazi u ul. Pionirski trg br. 7, odakle ništa nije oduzeo. Izlog na istoj apoteci razbio je na isti nacin, opet nakon tri dana. Takode je pocetkom juna oko 21.00 casova iz nezakljucanog parkiranog vozila marke "Pežo", koje se nalazilo u Požarevcu u ul. Vuka Karadžica oduzeo štapove za pecanje, koje je sutradan prodao nepoznatom licu na pijaci za 65 evra.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Slaviše Ž. (1962) iz Vinaca, opština Golubac, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Slaviša je kao sada vec bivši šef ekspoziture "Komercijalne banke" u Golupcu iskorišcavanjem svog službenog položaja, svojim potpisom dana 27.12.2005. godine overio nalog za isplatu deviznog novca u iznosu od 3.000 evra sa štedne knjižice Damnjana J. iz Vinaca, opština bez njegovog znanja i novac zadržao za sebe. Krivicno delo je otkriveno kada je Damnjan krajem marta ove godine otišao u banku da podigne novac i tamo saznao da mu je knjižica ugašena i da na njoj nema novca. Prijavljeni Slaviša Ž. od marta 2006. godine nije radnik "Komercijalne banke" u Golupcu, a Damnjanu je novac vratio.

- Dana 25. 06. 2007. godine u ranim jutarnjim casovima Sava R (1938) iz Velikog Gradišta izvršio je samoubistvo iz vatrenog oružja. Policijski službenici Policijske uprave u Požarevcu, policijske stanice Veliko Gradište su po ovlašcenju istražnog sudije Okr. suda u Požarevcu izvršili uvidaj i tom prilikom utvrdili da je sada pok. Sava R. izvršio samoubistvo iz pištolja CZ cal. 9mm, za koji je posedovao dozvolu za držanje oružja. Sava je inace živeo u porodicnom domacinstvu sa suprugom, a duži period je bolovao i lecio se od visokog pritiska.

- Juce su izvršene medunarodne biciklisticke trke pod nazivom "Kroz Srbiju-turizam i biciklizam zajedno". Sedma etapa je jednim vecim delom vožena i kroz Branicevski Okrug magistralnim putem M-25.1, a kroz centar Požarevca u vremenu od 10.15 do 13.00 casova. Policijski službenici Policijske uprave u Požarevcu u to vreme su obezbedivali odvijanje trke i saobracaj je povremeno etapno zaustavljan. Saobracajnih nezgoda nije bilo.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE U POŽAREVCU