Header

SA SVECANOSTI U KASARNI “VELJKO DUGOŠEVIC” U POŽAREVCU

STASALI NOVI PODOFICIRI

Prošle subote je u kasarni “Veljko Dugoševic” uprilicena prigodna svecanost povodom završetka školavanja nove klase podoficira vojske Srbije, smerova pešadije i Vi PVO i unapredenja u cinove. Svecanosti su prisustvovali i nacelnik uprave za ljudske resurse, genaral major Petar Radojcic, zamenik komandanda za obuku pukovnika, Midrag Vukmirovic, zamenik nacelnika vojne akademije pukovnik Jože Filacek, nacelnik uprave za školstvo, pukovnik Dragoljub Jovanovic, nacelnik uprave za obuku, pukovnik Petar Cordakov, zamenik nacelnika Vojne gimnazije Dragan Jovanovic, nacelnici školskih centara za obuku, predstavnici lokane uprave, na celu sa nacenikom Branicevskog okruga Goranom Petrovicem, predstavnici policijske uprave Požarevac,Srpske praoslavne crkve, radnih organizacija i škola i sredstava javnog informisanja,roditelji i rodbina novih podoficira.

Odluke o unapredenju u cinove podoficira procitao je potpukovnik Jovo Plazenic. Potom je komandant garnizona u Požrevcu, pukovnik Vinko Markovski uzeo rec i izmedu ostalog rekao:

“Gospodo podoficiri, najsrdacnije vam cestitam na unapredenju u cinove koje danas posle školavanja dobijate.Odajem priznanje vašim starešinama nastavnicima koji su u toku školovanja prenosili na vas znanje, pripremajuci vas za odgovorne dužnosti koje cete obavljati.Posebno odajem priznanje vašim roditeljima koji su vas poslali u ovu školu”.

Potom je general major Petar Radojcic novim podoficirima cestitao dobijanje cinova. Posle toga najboljima u klasi podeljeni su kompleti pištolja CZ 7,65, kompleti za pisenje i knjige. Svecanost je završena bacanjem u vazduh kapa podoficira, a nastavljeno je potom sa rodbnom i prijateljima.

M.N.

SVECANOST POVODOM ODLASKA REGRUTA NA SLUŽENJE ROKA

VOJNI ROK LABUDOVA PESMA

Prošlog petka u Domu vojske u Požarevcu, prigodnom svecanošcu ispraceni su novi regruti vojske Srbije na služenje vojnog roka.Sedamdesetak mladih ljudi koji u septembru odlaze u vojsku primilo je pozive i novac za put do mesta u kojima ce se odužiti otadžbini. Mlade buduce vojnike najpre je pozdravio referent u vojnom odseku, Dejan Grozdanovic koji je rekao da je služenje vojnog roka cast za sve mlade i poželeo je buducim vojnicima da budu dobri i da odsluže svoj rok. Potom se buducim vojnicima obratio i nacelnik Vojnog odseka, pukovnik Goran Ivoševic.

“Želim vam da vojni rok odslužite onako kako ce to biti najbolje i za vas, ali i za Srbiju. Vojni rok je obaveza i ja vam savatujem da obuku savladate onako kako treba jer ce vam znanje koje steknete trebati u narednom periodu.Ceka vas novi nacin života i savetujem vam da u vosci sklapate prijateljstva koja potom traju citavog života”, rekao je izmedu ostalog pukovnik Goran Ivoševic.

Potom su mladim regrutima uruceni pozivi za služenje vojnog roka i podeljen novac za put do komandi gde ce poceti služenje vojnog roka. Regruti na odsluženje odlaze 3. septembra i saopšteno im je da na vreme treba da se jave komandama u kojima ce služiti šest meseci roka.

M.N.

VODOSNABDEVANJE ŽITELJA POŽAREVACKE OPŠTINE NA TEMEPRATURAMA IZNAD 40 STEPENI

MAKSIMUM NA IZVORIŠTU I U DISTRIBUCIJI

- U sistem se upumpava i do 300 litara vode u sekundi što je za 70 sekundnih litara više nego pre tropskih vrucina l Na Ušcu Velike Morave u Dunav 21. jula evidentirana velika kolicina uginule ribe i školjki o cemu je odmah obaveštena nadležna inspekcija

- Iz Zavoda za javno zdravlje obaveštavaju da se higijenska ispravnost vode za pice obavlja redovno i da je ona za sada u granicama propisanih zakonom

Na Konferenciji za novinare, organizovanoj prošlog utorka u Požarevcu, predstavnici preduzeca i institucija zaduženih za vodosnabdevanje i ispravnost vode za pice saopštili su da se ulažu maksimalni napori kako bi se gradanstvu obezbedile dovoljne kolicine higijenski ispravne vode za pice. Prema recima Nebojše Jocica, zamenika direktora JP “Vodovod i kanalizacija”, u danima u kojima temperatura u Požarevcu i okolini nije padala ispod 40 stepeni, u sistem je upumpavano izmedu 250 i 300 sekundnih litara vode.

- Zahvaljujuci pozitivnim efektima projekta zaštite izvorišta Kljuc, gradu trenutno plasiramo nešto vece kolicina vode nego pre. Što se tice ispravnosti, voda je u granicama zakonom propisanih. Inace, cinimo maksimum na izvorištu i na distributivnoj mreži da ovaj sistem održimo, mada, blažih problema u vodosnabdevanju imamo na trecoj zoni, gde dolazi do smanjenja pritiska i nestanka vode, ali ne duže od 3 do 4 sata. Druga zona je snabdevena, napomenuo je Jocic dodajuci da radnici VIK-a velike napore cine i kada je u pitanju održavanja mreže, obzirom da je veliki broj havarija, pucanja.

- Naš rad traje 24 sata, ne možemo da prihvatimo preporuku Ministarstva za rad i socijalna pitanja, što se radnog vremena tice, havarije koje se dešavaju moraju odmah da se otklanjaju, bilo bi naopako da cekamo da zade sunce pa da tek onda izademo na teren. Ogromne napore ulažemo da naši potrošaci budu zadovoljni i kolicinom i kvalitetom vode i zato s pravom ocekujemo istu takvu odgovornost od njih kada je u pitanju placanje utrošene vode, rekao je Jocic, apelujuci na potrošace da racune izmire cim ih dobiju, a, da, ukoliko ima primedbi, reklamaciju obave blagovremeno u službi VIK-a.

Redovnu kontrolu vode za pice na podrucju Brnicevskog i Podunavskog okruga obavlja Zavod za javno zdravlje Požarevac i prema poslednjim analizama, voda je i minulih dana, kada se temepratura vazduha nije spuštala ispod 40 stepeni, bila ispravna za pice. Branko Staletic, nacelnih u Zavodu, potvrdio je da se u gradskom vodovodu Požarevca voda uzorkuje šest puta mesecno. Uzorkovanjem (11 uzoraka) su obuhvaceni izvorište, rezervoari i tacke na mreži.

- Tokom jula, izvršena su cetiri uzorkovanja i svi su rezultati u okviru dozvoljenih. Mikrobiološki je voda ispravna, uredno hlorisana, a ono što naše gradane najviše interesuje je vrednost nitrata koja se krece od 38,12 do 42, 48 miligrama na litar. Maksimalno dozvoljena koncentracija je 50 miligrama. Što se tice Kostolca, u toku jula uzeta su dva puta po šest uzoraka, kao što je i predvideno. I ovde je fizicko-hemijski i mikrobiloški voda bila ispravna, a nitrati su se kretali od 21, 6o do 22,98 miligrama na litar. Ovo govori da je kvalitet vode u uobicajenim granicama, ako bude nekih indicija i zahteva od strane Opštine, mi cemo odraditi i dodatnu kontrolu kvaliteta vode Velike Morave, radi eventualne zaštite izvorišta Kljuc, napomenuo je Staletic.

Na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare u Opštini Požarevac, LJiljana Savic, republicki vodoprivredni inspektor i Milutim Milenkovic, nacelnik Odeljenja inspekcijskih poslova govorili su o pomoru ribe na Ušcu Velike Morave u Dunav, u noci 21. jula.

“KLIME” ZA ZDRAVSTVENI CENTAR

U nastojanju da ove tropske dane u Bolnici i ostalim ustanovama Zdravstvenog centra Požarevac ucini pacinetima podnošljivijim, lokalna samouprava je za potrebe nabavke 10 klima uredaja izdvojila ovih dana 230.000 dinara.

- Ovo je doprinos Opštine poboljšanju uslova lecenja naših gradana pre svega u Bolnici koja nije najbolje opremljena klima uredajima. Lokalna samouprava Požarevca, inace, ima veoma dobru saradnju sa Zdravstvenim centrom i ovo nije prva donacija namenjena zdravstvu, napomenuo je na Konferenciji Branislav Popovic.

S.E.

OVOG PETKA U POŽAREVCU BESPLATNO MERENJE ŠECERA U KRVI

U Domu Crvenog krsta u Požarevcu, u petak treceg avgusta od 9 do 11 sati obavice se besplatno merenje pritiska i šecera u krvi. Ova akcija odvija se u okviru programa “Briga o starima”.

NACELNIK BRANICEVSKOG OKRUGA POSETIO OPŠTINU PETROVAC

SVI SVUDA U DALJI RAZVOJ

U sklopu svojih aktivnosti poseta opština Branicevskog okruga Goran Petrovic, nacelnik okruga, prošlog cetvrtka obišao je opštinu Petrovac. U Skupštini opštine njega je primio Radiša Dragojevic, predsednik opštine i nakon radnog dela posete oni su se obratili novinarima. Tom prilikom Radiša Dragojevic je istakao: „ Opština Petrovac je danas pocastvovana posetom nacelnika Branicevskog okruga gospodina Gorana Petrovica i to je znacajno za nas, za dalji razvoj, jer smo u jednom konstruktivnom razgovoru naceli mnoga pitanja razvoja opštine Petrovac i svakako onog što je uloga nacelnika okruga i pomoci u onome što je saradnja opštine sa vladom Srbije i njenim ministarstvima. Ovo je prvi susret, oko detalja bice reci kasnije, ja sam sa svoje strane informisao o onome što su odredeni pravci razvoja opštine, kada je u pitanju poljoprivreda kojoj poklanjamo znacajnu pažnju, kada je u pitanju turizam, što je infrastruktura i ono što su problemi koje sami kao opština ne možemo da rešimo, nego u saradnji sa drugim opštinama i uz pomoc nacelnika. Izdvojio bih ono što je regionalni putni pravac Petrovac - Požarevac, kao i neke druge infrastrukturne investicije i naravno razgovrali smo o ulozi i problemima koje ima republicka inspekcija koja deluje na nivou opštine, gde i mi imamo odredene obaveze da doprinesemo poboljšanju uslova rada”.

Ne krijuci zadovoljstvo što je sastanak protekao u konstruktivnoj i sadržajnoj raspravi, nacelnik okruga je rekao: „ Mislim da smo otvorili ona pitanja koja su važna za funkcionisanje podrucnih jedinica organa državne uprave. Uticacemo da se smeštajne stvari poboljšaju, da unapredimo njihov rad, da to uskladimo sa lokalnom samoupravom, ali otvorili smo i ona pitanja za koja novinari znaju, a ticu se strategije razvoja, eventualno otvaranju regionalne kancelarije i uopšte svega onog što može da doprinese razvoju opštine Petrovac i citavog Branicevskog okruga.

Kod svih predsednika sa kojima sam razgovarao naišao sam na jedno razumevanje i želju da zajednicki, na ovim stvarima koje smo utvrdili radimo i videcemo kako ce to da se odvija u buducnosti, ali za sada postoji dobra volja i cvrsta rešenost da u ovim oblastima kojih se tice primena zakona, kada se govori o organima državne uprave, da se to sprovede do kraja i da tu nece biti nikakvih problema, tako da ocekujem u buducnosti bolji rad. Dosadašnje posete opština dovele su do zakljucka da svi zajedno imamo velike mogucnosti, da možemo mnogo bolje da saradujemo i da tu saradnju unapredujemo i za sada sam veoma zadovoljan prijemom na koji svuda nailazim”.

Na konstataciju da okrug ima brojne prirodne potencijale za ubrzani razvoj, gospodin Petrovic je ocenio sledece: „Nama je bog dao mnogo prirodnih resursa i imamo puno mogucnosti za razvoj poljoprivrede i turizma i to moramo da iskoristimo. Poslednji je trenutak da napravimo strategiju kako da to ucinimo i na tome radimo na nivou citavog okruga, ali naravno da svaka opština treba da ucini sve što može za sebe i da te resurse razvija. Postoje dobri programi Vlade i kada se radi o poljoprivredi i kada se radi o turizmu i mislim da moramo da iskoristimo šansu, da moramo prihvatiti te programe i da krenemo odmah u njihovu realizaciju i ja se nadam da cemo to svi uciniti i ne vidim prepreku da se to ne desi”.

Opština Petrovac ima dobre pozicije u okviru okruga, u iskorišcavanju prirodnih potencijala, predsednik Dragojevic posebno istice: „ Mi nastojimo da iskoristimo ono što su naše komparativne prednosti date prirodom, naravno i angažovanjem nas iz lokalne samouprave. Moram da ponovim da bez zajednickog delovanja i organizovanog nastupa ne možemo da se izborimo za veca sredstva iz Republike. Mi imamo projekte za koje su nam neophodna sredstva u narednom periodu, upravo u onim oblastima o kojima smo govorili, u poljoprivredi i turizmu, a sutradan ce se to sve vratiti opštini i okrugu”.

O konkretnim investicijama petrovacke opštine koje se odnose na putnu infrastrukturu, izgradnju sportskih objekata i vodosnabdevanje, nacelnik okruga gospodin Goran Petrovic je rekao: „ Pitanja vodosnabdevanja su u nadležnosti lokalne samouprave, ali kada sam spomenuo strategiju mi cemo organizovati prezentaciju šta je to startegija i pokušacemo da pozovemo merodavne institucije u ovoj zemlji koje ce to moci malo bolje da objasne, pa ce verovatno i gradanima te stvari biti jasnije. Prosto okrug nema nikakvih ingerencija u rešavanju tih lokalnih problema, ali ovo što kao nacelnik pokušavam da uradim to je da svi zajednicki ucestvujemo u stvaranju strategije koja može da dovede do brže realizacije projekata i do bolje i vece spremnosti da se na brži nacin traže sredstva kojih ima, bilo od Vlade ili Evropske unije. Ali treba da postoje projekti po kojima treba da znamo gde treba da idemo. To je strategija sa kojom moramo da se izborimo i sa kojom moramo da pocenemo da radimo”.

D.Ilic

NACELNIK BRANICEVSKOG OKRUGA GORAN S.PETROVIC POSETIO GOLUBAC

PRIORITET - RAZVOJ DUNAVSKOG TURIZMA

GOLUBAC. - Novi nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic, posle imenjovanja na ovu dužnost u svojoj prvoj radnoj poseti boravio je u Golupcu i sa prvim covekom golubacke opštine Zoranom Pajkicem i njegovim saradnicima razgovaro o daljoj saradnji i pomoci ovoj podunavskoj opštini da realizauje svoje programe razvoja,od kojih je na prvom mestu turizam.

U neposrednom razgovoru sa predsednikom opštine Zoranom Pajkicem,nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic je rekao da treba prvo poboljšati rad okružnih podrucnih jedinica državnih organa Uprave-odnosno ispekcijskih službi i kako unaprediti njihovo funkcionisanje po zakonu, a takode je bilo i reci o problemima u funkcionisanju lokalne samouprave.

- Mislim da je ovo dobar pocetak.Od necega treba da se krene i da se utvrdi jedna strategija razvoja svake opštine i Okruga.Kada utvrdimo strategiju,zajedno cemo graditi Okrug.Unapredicemo prvo funkcionisanje službi podrucnih jedinica organa državne Uprave,a zatim cemo videti šta možemo uraditi na poboljšanju loklanih samouprava i koji su to projekti na kojima cemo zajedno raditi,naravno sve to,uz dobrobit naših gradana,naglasio je nacelnik Branicevskog okruga,Goran S.Petrovic.

Ova poseta nacelnika Branicevskog okruga Gorana Petrovica za opštinu Golubac znaci podstrek za još bolji rad i saradnju sa okrugom u cilju realizacije naših programskih zadataka u razvoju naše nerazvijene opštine i koja je zahvaljujuci Dunavu i Nacionalnom parku “Ðerdap”, svoju šansu razvoja vidi u razvoju dunavskog turizma,rekao je predsednik opštine Golubac,Zoran Pajkic.

Nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic je zatim, u pratnji svojeg domacina, predsednika opštine Golubac Zorana Pajkica, obišao nadležne ispekcijeske službe u opštini Golubac i zadražao se sa njima u kracem razgovoru.

LJ.Nastasijevic

NACELNIK BRANICEVSKOG OKRUGA U VELIKOM GRADIŠTU

ZAJEDNO KA REPUBLICI

Nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic, prošlog utorka posetio je opštinu Veliko Gradište, gde je sa predsednikom Opštine Draganom Milicem razgovarao o buducoj saradnji. Nacelnik Petrovic naglasio je da su dogovori sa opštinama veoma bitni, te da je iz tog razloga nedavno posetio i opštinu Golubac.

Petrovic je iskazao zadovoljstvo time što je Vlada Srbije dobrim delom ucestvovala u investicijama koje su izvedene u gradištanskoj opštini i naglasio da nacelnik Okruga treba da bude dobra spona izmedu ministarstava i lokalne samouprave.

- Trudicu se da to ucinim i drago mi je što vidim da cu imati pomoc i od strane predsednika Opštine. Sa predsednikom Milicem uspeo sam da dogovorim sve ono što je važno za buduci rad , i predsednika kao clana Saveta Okruga, i mene, kao predsedavaceg tog saveta. Mi moramo da prenesemo pozitivnu energiju , sa jedne opštine na drugu. Nemamo vremena za gubljenje, jer smo dosta vremena vec izgubili. Moramo se okrenuti buducim projektima,rekao je Petrovic .

Na sastanku je razgovarano o Stategiji razvoja, koja, kako je receno, tek treba da se razraduje, kao i o otvaranju Regionalne kancelarije. Pažnja je usmerena i na rad inspekcijskih službi, okružnih jedinica državnih organa uprave, cije je kancelarije u zgradi Opštine, nakon razgovora, obišao nacelnik Petrovic.

Milic je kao najznacajniji deo sastanka oznacio dogovor o zajednickom radu rukovodstva opština i nacelnika Okruga i republickih organa.

- Opština Veliko Gradište je za investicije potrošila preko 15 miliona evra. Ova sredstva obezbedena su delom budžetom, iz Ministarstva za kapitalne investicije, Direkcije za vode, kao i iz NIP-a. Veliko Gradište je u proteklom periodu bilo veliko gradilište a ocekujemo da se taj trend razvoja nastavi, pogotovo kad je rec o nalaženju novih investitora. Planiramo da odvojimo deo zemljišta, od oko 200 hektara, za takve stvari, rekao je Milic.

Na sastanku je razgovarano i o administrativnim pitanjima, a po njegovom završetku Petrovic je obišao i jednu gradsku lokaciju, gde je u toku asfaltiranje i izrada trotoara.

T.R.S.

NACELNIK BRANICEVSKOG OKRUGA GORAN S.PETROVIC POSETIO OPŠTINU KUCEVO

ZAJEDNO NA RAZVOJU OPŠTINE I OKRUGA

- Poboljšati funkcionisanje državanih organa-Zajednicki nastup u realizacija programa razvoja opština i Branicevskog okruga

KUCEVO.- Nastavljajuci svoju radnu posetu novi nacelnik Branicevskog okruga Goran S. Petrovic boravio je i u opštini Kucevo. NJega je primio prvi covek ove Homoljske opštine, Zoran Milekic, sa saradnicima.

- Sa predsednikom i njegovim saradnicima razgovarao sam o buducnosti Kuceva i Branicevskog okruga i dogovorili se o svemu što smo planirali. Imamo potpune, identicne stavove o svemu,a ono što je važno,to je funkcionisanje državnih organa i podrucnih jedinica organa državne uprave. Mislim,da ima prostora za buduci razvoj i nadam se uz dobru volju, poštujuci Zakon, raditi u korist gradana Kuceva i Branicevskog okruga,rekao je Goran Petrovic.

Predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic nije krio zadovoljstvo što je prvi covek Branicevskog okruga našao malo vremena za ovu posetu gradu na Peku.

- Mogu da kažem da je nacelnik Petrovic u razgovoru izneo niz konstruktivnih ideja o svome radu i aktivnosti,mi smo se složili skoro u svim stvarima i on ce imati punu podršku, kako opštine Kucevo,tako i moju licno,dodao je predsednik opštine Kucevo,Zoran Milekic.

Zadatak nacelnika Branicevskog upravnog okruga je funkcionisanje podrucnih organa državane uprave,odnosno ispekcijskih službi i Saveta okruga.

- Svu svoju energiju koju imamo,moramo usmeriti na razvoj Branicevskog okruga.Sa predsednicima opština Golupca,Velikog Gradišta i danas Kuceva,dogovorio sam se da moramo zajednicki napraviti strategiju razvoja. Krenimo,što se kaže,od pocetka i vidimo kuda treba da idemo i da pokušamo da sprovedemo pre svega,ono što radi Vlada,odnosno da realizujemo programe Ministarstava i da na taj nacin omogucimo razvoj Okruga. S druge strane,postoji niz mogucnosti kako se može doci do sredstava za investicije,to je ono što mi moramo svi da razmišljamo. Treba imati strategiju za sve što cemo raditi,ovo je tek pocetak,pred nama je dug period,obecanja olakih nema,ništa nece doci preko noci, važan je dogovor i da podstaknemo dobru energiju, koja može da dovede do razvoja,a tada,da li ce biti rezultata,videcemo,dodao je nacelnik Branicevskog okruga,Goran S.Petrovic.

Bez obzira na krizu,opština Kucevo svoj program razvoja vidi u razvoju poljoprivrede i turizma.

- Ja sam nacelnika Petrovica upoznao sa našim strateškim planom razvoja opštine Kucevo. Došli smo do zajednickog zakljucka da se naš razvoj nastavlja u oblasti poljoprivrede i turizma,što je i sam nacelnik prihvatio.Obavicemo i druge razgovore na Savetu koji ce brzo biti formiran. Bitno je da smo krenuli nešto da radimo za dobrobit svih naših gradana,naglasio je prvi covek opštine Kucevo,Zoran Milekic.

LJ.Nastasijevic

SA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE ŽABARI

VIŠE PARA U BUDŽETU

- Vecinom glasova odbornika, doneta odluka o povecanju budžetskih sredstava sa 108.662.000 na 110.597.299 dinara odnosno za blizu dva miliona dinara

- Odbornici opozicije i ovom prilikom imali brojne primedbe na rad vladajuce koalicije u Skupštini

Glavna tema prošlonedeljnog zasedanja opštinskog parlamenta u Žabarima bila je izmena budžeta u smislu povecanja budžetskih sredstava, obzirom da su se od njegovog donošenja pocetkom godine do danas stekli uslovi za to. Obrazloženje rebalansa dala je Slavica Vukašinovic, rukovodilac finsijske službe koja je podsetila da je prošle godine ZIOL-u prijavljena šteta na zgradi Opštinske uprave, nastala usled jakih kiša i po tom osnovu stiglo je obeštecenje u vrednosti od 437.160 dinara.

—Krajem decembra 2006. godine uplacen nam je iznos od 150.000 dinara koje tada nismo mogli da trošimo, pa je to ostalo na racunu kao nerasporedeni prihod. Tek sredinom aprila ove godine preneto je preostalih 287.160 dinara koje nismo mogli da planiramo pocetkom godine, sve dok ne legnu na racun. Takode u decembru prošle godine Ministarstvo finansija odobrilo nam je zahtev po javnom pozivu za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priredivanjem igara na srecu, a koriste za finansiranje lokalne samouprave. Rec je o sredstvima namenjenim za pružanje tehnicke i druge pomoci u cilju modernizacije rada jedinice lokalne samouprave, gde smo konkurisali za rekonstrukciju krova i zgrade opštine. Kako ta sredstva nisu stigla u prošloj godini nismo ih ni planirali kao trošak i izdatak preko aproprijacija budžeta za 2007. Na racun budžeta 1.500.000 koliko nam je odobreno stiglo je 13.4. ove godine i sada treba da ih planiramo kao trošak i izdatak i to za namene za koje smo sredstva i dobili. Po završetku investicija u obavezi smo da Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu-Komisiji za sprovodenje postupka i utvrdivanje predloga za raspodelu sredstava podnesemo izveštaj o realizaciji cilja za koji su sredstva i dodeljena.

Takode u okviru rashoda izvršili smo izmenu pojedinih pozicija u iznosu od 1.000.000 dinara i to kod onih pozicija koje se nece izvršiti do kraja 2007. godine i to usmerili u one potrebe za koje su sredstva planirana u manjem iznosu. Izmenu rashoda treba izvršiti i kod JP Direkacija za izgradnju Opštine na njihov zahtev i to kod budžetskih sredstava u iznosu od 206.000 dinara a kod finansijskog plana iz ostalih izvora-sopstvenih sredstava za 71.000 dinara. Ukupan budžet nakon ovih izmena trebalo bi da iznosi 110.597.299,44 dinara što je za 1.935.299,44 dinara više nego što je prvobitno planirano, rekla je Slavica Vukašinovic. U nastavku ona je naznacila pozicije u budžetu koje bi trebalo da pretrpe izmene u smislu smanjenja sredstava a u nekim slucajevima i njihovog gašenja. Naprimer, predloženo je brisanje pozicije na kojoj su sredstva namenjena za AD Slobodnu zonu Žabari, zatim manje para je za nabavku uglja za potrebe opštinske uprave, kao i za prevoz daka, uz obrazloženje da je broj daka ispod ocekivanog i da je rast cena u prevozu bio ispod planiranog. Predloženo je i smanjenje troškova smeštaja dece u razvoju, jer od ove godine u Aleksandrovcu postoji odeljenje za tu decu, pa više nema potrebe da se ona šalju u ustanove van podrucja Opštine.

U nastavku sednice predstavnici opozicije, pozivajuci se na Poslovnik Skupštine osporavali su legalnost njenog daljeg rada po ovoj tacki. Naime, postavili su pitanje predlagaca odluke o budžetu, obzirom da im u materijalu za sednicu nije dostavljen predlog Opštinskog veca, jedinog ovlašcenog organa da predlaže Odluku o budžetu. Postavljeno je i pitanje zašto izmene obrazlaže rukovodilac finansijske službe, a ne ovlašceni predstavnik Veca. Bilo je i zamerki što uz predložene izmene nije dostavljen tekst važeceg budžeta kako bi se stvari uporedivale. U nastavku sednice odbornici su obavešteni da je predlog odluke o izmeni i dopuni budžeta razmatran na sednici Komisije za budžet i finansije, koja isti predlaže Skupštini na usvajanje.

Potom je za govornicom predsednik Opštine Živorad Nastic informisao odbornike o tome da je predlog odluke razmatran i na sednici Opštinskog veca:

—Opštinsko vece je zasedalo 17.jula u 10 sati. Prva tacka je bila razmatranje predloga odluke o izmenama i dopuni budžeta Opštine za 2007. godinu. Dostavljen je dopis predsedniku Skupštine opštine sa kojim dnevnim redom da izade na sednicu. Dakle i ta procedura je ispoštovana, za razliku od nekih koji su materijal za sednicu dostavljali na sednicu odbornicima, a da predsednik Opštine uopšte nije obaveštavan da se sednica održava. Inace, što se tice izmene budžeta on se uvecava za milion i po dinara od igara na srecu i za oko 460 dinara koje smo dobili za nadoknadu štete koju je zgrada opštine pretrpela od elementarnih nepogoda. Imamo dakle dve mogucnosti: ili da prihvatimo ovakav rebalans kakav jeste, ili da vratimo pare koje smo dobili. Opštinsko vece predlaže da se te pare iskoriste.

I pored zalaganja nekih odbornika da se usvajanje Odluke o izmeni budžeta odloži, Odluka je vecinom glasova usvojena.

Zeleno svetlo dobili su i planovi generalne regulacije naselja Aleksandrovac i Simicevo. Na predlog Upravnog odbora Doma zdravlja Žabari, Skupština je imenovala dr Tomislava Pantica za direktora ove ustanove koji ce tu dužnost obavljati u naredne cetiri godine.

LATINICA-NEPOZNANICA

Prilikom imenovanja dr Tomislava Pantica za direktora Doma zdravlja, odbornica Svetlana Maksic Vingender zamerila je predlagacu što uz predlog kandidata nije dostavio obrazloženje na šta joj je predsedavajuca Silvana Ilic odgovorila da obrazloženje postoji na poledini rešenja i da ga je dostavio Upravni odbor Doma. Odbornica Vingender je na to reagovala recima da ona ne zna latinicu, pa prema tome na poledini rešenja ne vidi ništa sem pecata. “Naše službeno pismo je cirilica, a ne latinica, to stoji i u odredbama normativnih akata kojima se reguliše rad Skupštine, pa se toga treba i pridržavati, upozorila je Maksic Vingender.

U JULU VIŠE POŽARA NEGO TOKOM CELE 2006.

Zbog aktuelnosti problematike, pre prelaska na rad po dnevnom redu, odbornici su saslušali informaciju o požarima na podrucju Opštine kao i o merama upozorenja koje preduzimaju nadležni organi i službe, u prvom redu štabovi civilne zaštite. Vladan Stankovic, nacelnik Opštinskog štaba civilne zaštite u Žabarima saopštio je da je od pocetka godine preduzeta 41 vatrogasna intervencija a da je samo tokom jula bilo 26 požara što je više nego tokom citave prošle godine. Na otvorenom prostoru dogodila su se 25 požara, a samo jedan u domacinstvu. Najveci je požar od 18. jula na potezu Presedno-na tromedi Cetereža, Brzohoda i Porodina kojom prilikom je vatrom bilo zahvaceno oko 30 hektara niskog rastinja. U gašenju ovog požara ucestvovali su i gradani. Obzirom da je vreme paljenja strnjika prošlo, u Štabu se nadaju da ce požara biti sve manje ali se i dalje apeluje na gradane da ne pale vatru na otvorenom prostoru pri veoma visokim teperaturama ovoga leta. Inace, u svim dosadašnjim požarima pricinjena je znatna materijalna šteta ali na svu srecu ljudskih žrtava nije bilo.

S.E.

GANIP POŽAREVAC

GRAND PRI IZ POLJSKE

Gradski ansambl narodnih igara i pesama Požarevac nedavno se vratio sa velike turneje u Poljskoj gde je na medunarodnom festivalu osvojio veliki pehar, Grand pri festivala. Povodom najveceg uspeha Ansambla od njegovog osnivanja, clanove GANIP- a primio je predsednik Opštine, Dušan Vujicic.

- Na svakoj manifestaciji koju lokalna samopurava podržava, GANIP sa voljom uzima ucešce i trudi se da udovolji svim zahtevima. Mnogo ste uradili za grad Požarevac i lokalnu samoupravu i na tome smo vam zahvalni. Ponosimo se vama, ali i ansamblima iz Kostolca i Poljane, rekao je Vujicic.

Festival na kome je požarevacki ansambl odneo najvece priznanje pod zaštitom je medunarodne organizacije UNESKO i clan svetske organizacije za narodnu umetnost, ciji je clan i GANIP. Na festivalu su ucestvovali ansambli iz Ukrajine, Belorusije, Rumunije, Slovacke, Egipta, Turske i Poljske. GANIP je u Poljskoj imao dvanaest nastupa na kojima je igrom predstavio našu kulturnu baštinu, a osim na festivalskom delu, GANIP je nastupio i pred bivšim predsednikom Poljske i kao gost revijalnog dela državnog prvenstva Poljske u sportskom plesu.

T.R.S.

POŽAREVAC

“VODOPRIVREDA” PRODATA ZA 76 MILIONA

“Vodoprivreda”, koliko do juce društveno preduzece, prodata je ovih dana na aukciji za 76 miliona dinara, a pocetna cena bila je 13.6 miliona.

Kako Rec naroda saznaje, kupac je konzorcijum koji je na aukciji predstavljao Dragan Živojinovic.

GUBILIŠTE

Poslednji u nizu naslova koji je objavila Edicija Branicevo, promovisan je prošlog utorka u atrijumu Centra za kulturu Požarevac, a radi se o romanu „Gubilište”, Dimitrija Požareva. Pod pseudonimom Požareva je pisac Boris Lazic, koji je vec izdavao za Branicevo (roman „Turski divan”), a koji živi u Parizu i radi kao lektor na Sorboni.

L.L.

GENERALNI DIREKTOR PRIVREDNOG DRUŠTVA „TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC” D.O.O. DRAGAN ŽIVKOVIC

KORAK DUŽI OD DECENIJE

Redakcija regionalne medijske kuce „Rec naroda” tradicionalno u susret prazniku, 6.avgustu, Danu rudara i Danu Privrednog društva TE-KO Kostolac, posetila je generalnog direktora, Dragana Živkovica, kako bi unapred cestitala veliki praznik, njemu i svim zaposlenima, sa željom da ostvare nove uspehe na rudarskom i energetskom polju.

Šesti avgust, Dan rudara Srbije i Dan Privrednog društva TE-KO Kostolac tradicionalno se proslavlja u Srbiji i Kostolcu, sa kakvim rezultatima docekujete taj praznik?

- Tradicionalno cemo proslaviti Dan rudara. Prošle godine smo promovisali jednu nagradu, koja se uslovno zove „Badža patuljak” koji je simbol Kostolca vec godinama. Dodelicemo nekoliko nagrada rudarima za najbolje radnike i to se prošle godine dosta dobro primilo i mislim da covek treba da bude stvarno ponosan na tu nagradu, jer nece je imati mnogo ljudi. U periodu koji je za nama znacajan je proces objedinjavanja firme, odnosno dva javna preduzeca koja su se bukvalno sjedinila 1.1.2006. godine. Ta godina protekla je u konstituisanju tog novog Privrednog društva, te nove firme, a što se nastavilo i u ovoj godini. Ono što je do sada uradeno, a važno je i znacajno da kažemo jeste da smo konstituisali organe, da smo napravili sistematizaciju, da smo izvršili rasporedivanje ljudi, da je izvršeno jedno novo vrednovanje rada koeficijentima za svako radno mesto, da smo formirali Skupštinu Društva i, prosto receno, Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac d.o.o. je pocelo da funkcioniše kao jedinstvena firma.

Proizvodni rezultati

Na našu svu srecu u tom periodu firma je dala izuzetne proizvodne rezultate, tako da smo prošlu godinu završili sa rekordnim rezultatima u proizvodnji, a što je ispraceno jednim dobrim finansijskim poslovanjem firme koja je završila poslovnu 2006. godinu sa poslovnim rezultatima od preko 2 milijarde dinara. Medutim, u te dve milijarde dinara ima i otpisa Pariskog kluba i otpisa kredita Poljskoj, tako da cela suma nije plod našeg rada. Plod našeg rada najbolje se vidi iz rezultata poslovnih odnosa, gde smo ostvarili dobit od preko 650 miliona dinara.

Privredno društvo u celini nastavlja trend rasta i u 2007.godini. Za ovu godinu napravili smo plan koji je prilicno ambiciozan, jer bi proizvodnja elektricne energije trebalo da se poveca za 10 odsto. To je proizvodnja od 4 milijarde i 700 miliona kilovat sati, trend rasta koji traje vec 5-6 godina unazad, jer smo 2000-te godine startovali sa proizvodnjom od 2 milijarde i 600 miliona kilovat sati. U proteklih prvih šest meseci završili smo pozitivno i proizvodni rezultat je sjajan, nešto više od tri milijarde kilovat sati elektricne energije. Ostvareni kapaciteti su uslovljeni jednom jakom sušom, jer je smanjena proizvodnja u hidro sektoru, tako da je neophodna proizvodnja elektricne energije preneta na termo sektore.

Rudarski sektor je sve to ispratio proizvodnjom uglja koja je planom proizvodnje predvidena na sedam hiljada miliona tona i mi smo do danas vec realizovali 4 miliona i 200 hiljada tona. Na svu našu srecu, ni otkrivka jalovine nije popustila, pa i tu imamo prebacaj od 12 odsto u odnosu na plan, tako da što se proizvodnih rezultata tice, Kostolac može da služi drugima za primer. Ovako ostvareni poslovni rezultati uticali su da dode do povecanja zarada za preko 20 posto. Smanjen je broj zaposlenih za 500, dobrovoljnim odlaskom sa otpremninom i drugo, što je izuzetno znacajno, uspeli smo da udemo u jedan srednjorocni plan, jer smo obezbedili poseban status za radnike cirikovca, pred zatvaranje rudnika. To ce biti prvi rudnik u Srbiji koji ce biti zatvoren projektom, a što podrazumeva i vracanje terena u predašnje stanje.

Posebno bih naglasio da smo u ovoj godini dobili sertifikat sistema kvaliteta ISO 9000, a da cemo nastaviti sa radom za rudarski deo, gde cemo s jeseni sertifikovati i rudare i to ce biti prvi rudari koji ce raditi po sistemu kvaliteta ISO 9000.

BTO sistem

Kakve su investicije planirane za Kopove i Termoelektrane u ovoj godini?

- Mi smo izuzetno zadovoljni, s obzirom da smo dobili najvecu investiciju u rudarskom delu za kupovinu petog BTO sistema. Raspisali smo tender za cetiri paketa i 12. jula poceli sa montažom ovog sistema, tako da u narednih pet godina trebalo bi da bude završen i peti BTO sistem i ukljucen u proizvodnju. Sa petim BTO sistemom i preseljenjem rudarske opreme iz Cirikovca, nadam se, da cemo proizvodnju dici na 9 miliona tona iskopa uglja, a kasnije i na celih 12 miliona. To otvara novu razvojnu perspektivu, tako da ce Kostolac apsolutno biti spreman, odnosno imace sirovinu da konkuriše za izgradnju jednog novog bloka od 350 megavata u Termoelektrani B u Drmnu. Takva investicija je vredna 300 miliona evra i mislim da bi to bio zamajac, prava investicija za ceo kraj, ne samo za Kostolac.

Eko investicije

Što se elektro dela tice, najveca investicija je svakako ugradeni filter na Termoelektrani A u Kostolcu, što je pun pogodak, pre svega za gradane Kostolca, jer smo time sveli emisiju gasova na evropski nivo, da se cesto šalimo kako ne vidimo da elektrana radi, jer se ne vidi dim. Drugi ekološki problem predstavlja pepelište u Kostolcu i mi se nadamo da cemo uci u izgradnju novog pepelišta u Cirikovcu, prema savremenoj tehnologiji, da se više nece dizati oblaci prašine i pepela nad Kostolcem. Poslednja investicija u tom delu jeste odsumporavanje, koje bi trebalo da se radi u Drmnu, cime cemo doci u poziciju da zatvorimo ekološku pricu.

Remonti u cilju stabilnosti i kvaliteta

Remonti se odvijaju po planu. Jul, avgust i jedan deo septembra bice posveceni remontu naših blokova i sistema na kopovima koji, jedan po jedan, vec sada ulaze u remont, ili su u remontu. Mi se nadamo da cemo sa 15-tim septembrom da završimo sve remonte i da cemo u sledeci period uci dobro pripremljeni, što ce, vec sada je izvesno omoguciti ispunjenje plana proizvodnje, a nadamo se i prebacaju. Za naredni cetvo-rogodišnji period predvidaju se kapitalni remonti u Termoelektrani B i to: 2008., 2009. i 2010. i sa kapitalnim remontom na Kopovima doci cemo u poziciju da naši kapaciteti bukvalno rade sto posto.

Gde je mesto PD TE KO Kostolac u sistemu Elektroprivrede Srbije?

- Energetski sistem Kostolca doveden je na 12 do 13 posto srpske proizvodnje u celokupnoj proizvodnji uglja i struje. Uspeli smo da podignemo taj procenat i to jako dobro i dok ne udemo u izgradnju jednog novog bloka bicemo tu gde jesmo. Uspeli smo da se približimo Obrenovcu u smislu iskorišcenja, da ako danas Obrenovac ima iskorišcenje svojih kapaciteta od preko 90,92 odsto, Kostolac je dostigao 85 odsto. Pre tri godine smo imali 150 ispada za godinu dana, ove godine smo smanjili na 54. Za srpske prilike normalno je da jedan blok ispadne jednom mesecno, mi imamo cetiri bloka, što znaci 40 ispada je normalno i za nas je normalno da težimo smanjenju. Termoelektrana B radi vec 20 godina, dosta toga treba još da uradi, kao što smo uradili sa Termoelektranom A1, A2, koje sada ekstra dobro rade, za naše prilike, nažalost to je kapacitet 300 megavata, a Termoelektrana B, 700 megavata, te treba biti srpljiv i nastaviti sa ovim trendom.

Saradnja sa svima

Kako funkcioniše saradnja sa novoformiranim Privrednim društvima, izdvojenim iz prethodnog sistema?

- Mi imamo dosta dobru saradnju sa tim novim Privrednim društvima, koja su se osamostalila, izdvajanjem iz prethodnog našeg sistema. Oni sada imaju izražene probleme, kako finansijske i organizacione, ali mislim da ce u procesu privatizacije doci do stabilizacije. Sve što je u našoj moci ucinicemo da im pomognemo.

Kakvi su odnosi Privrednog Društva sa sindikatom?

- Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo uspeli da potpišemo kolektivni ugovor sa Sindikatom, iako su dugi pregovori bili, gotovo 9 meseci, ali smo potpisali kolektivni ugovor, prvi posle 1921.godine. Isticem da smo uspeli da postignemo zajednicki jezik sa Sindikatom i ovom prilikom bih se zahvalio ljudima iz Sindikata koji su se 9 meseci borili za svoja prava, ali i da su na kraju, kao ozbiljni ljudi uradili mnogo toga kako bismo našli to zajednicko rešenje, bez nekih vecih posledica.

Kakva je saradnja sa lokalnom samoupravom i Gradskom mesnom zajednicom Kostolac?

- Privredno društvo TE KO Kostolac snažno utice na dešavanja na opštem nivou, saradnjom sa lokalnom samoupravom, gde posebno želim da istaknem saradnju sa GMZ Kostolac, u kojem gradu živi 14.000 ljudi, a koji je prevazišao taj status Mesne zajednice. Postoji niz problema koje treba rešiti, a sa ovim statusom potpuno ih je nemoguce rešavati. Mi izlazimo u susret shodno našem planu i imamo puno zajednickih akcija koje rešavamo u Kostolcu. Do sada je uradena toplifikacija Drmna, ali je mreža toplifikacije proširena i u samom Kostolcu, pomogli smo da se sredi plaža, koja je dosta dobro sredena i u ovom toplom letu dobro je došla za sve. Za Kostolac, verovatno je najbitnije naše ucešce i pomoc na sredivanju lokaliteta Viminacijum. U dogovoru sa Ministarstvom kulture mi smo napravili jedan sporazum, po kome cemo se odreci 80 miliona tona uglja koji leži ispod Viminacijuma i ceo taj arheološki deo ostaviti arheološkom nasledu i turistima.

Kakav je doprinos Privrednog društva kulturi?

Ono na šta smo posebno ponosni jesu kulturna dešavanja u Kostolcu. Do sada je organizovano, uz našu pomoc desetak pozorišnih predstava, izložbe, rad kolonije slikara, književne veceri i, što ja imam obicaj da kažem mojim sugradanima da smo mi branicevska Atina. Kulturna dešavanja su pokazala da imaju svoju publiku i da ako jedna pozorišna predstava okupi više ljudi nego fudbalska utakmica, onda se isplati da se ulaže u kulturu. Hteo bih da dodam i naš doprinos u izlasku casopisa Majdan, u izdavaštvu knjiga vezanih za Kostolac i mnogo toga što se dešava u Kostolcu kada je rec o kulturnim zbivanjima.

Uz rudarski pozdrav: SRECNO, rukovodstvu, svim rudarima i svim zaposlenima, do novog videnja - novinari “Rec naroda”.

RUKOVODSTVO PRIVREDNOG DRUŠTVA KOSTOLAC DUGUJE ZAHVALNOST

RAD NA 67 STEPENI

Oduševljen sam nacinom i pristupom kako ljudi rade na ovim temperaturama. Ne želim da deluje demagoški, da se direktor na jubilej zahvaljuje radnicima, ali se ovde ne radi o tome, juce je izmerena temperatura na kopu, gde se kopa ugalj - 67 stepeni! Prosto je neverovatno. Mi šaljemo i kisele vode i ugradujemo klima uredaje u bagere, obezbedili smo cešce pauze, da se ne stoji mnogo na suncu, ali je nemoguce da radnik ne izade u nekom momentu i odradi ono što je potrebno za proces proizvodnje, iako je 67 stepeni temperatura. Grcka je juce bila pred energetskim kolapsom i od nas se tražilo da radimo još više... Jednostavno to su ljudi koji su svikli na muku i oni su potpuno svesni, i oduševljen sam kako ti ljudi rade u ovakvim uslovima. Rukovodstvo firme duguje zahvalnost tim ljudima i ovom prilikom im cestitam na njihovoj smelosti i na njihovim požrtvovanom radu - kaže direktor PD TE-KO Kostolac, Dragan Živkovic.

Lela Likar
Ilija Dimitrijevic

TURISTICKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PETROVAC PRIREDILA PRIJEM ZA CLANOVE ODREDA IZVIÐACA „MLAVA" PRED PUT U ENGLESKU

SRBIJA UVEK U SRCU

Jedanaest izvidaca odreda „Mlava" iz Petrovca vec boravi u Engleskoj na svetskom skupu izvidaca pod nazivom „DŽembori 2007", a u sklopu delegacije od 160 izvidaca iz cele Srbije. Oni ce tamo provesti desetak dana, a pred polazak Turisticka organizacija opštine Petrovac priredila im je u Skupštini opštine prijem na kome im je Zoran Ilic, zamenik predsednika opštine poželeo srecan put, uz želju da što bolje i uspešnije prezentuju svoju opštinu i grad, recima: „Danas smo se okupili u Skupštini opštine da ispratimo grupu izvidaca odreda „Mlava" koji idu na smotru izvidaca iz citavog sveta. Verujem da je to za vas veliki dogadaj, to se dešava možda jednom u životu i velika je stvar da jedan izvidac to doživi. Hocu da vam poželim da odete u zdravlju i veseli i da nam se još srecniji vratite i da nam posle povratka prenesete svoja iskustva, kako bi vaše mlade kolege videle cime se vi to bavite, jer bolje promocije za vaš pokret nece da postoji".

U ime odreda na prijemu se zahvalio Aleksandar Jankovic, zamenik starešine odreda koji takode sa svojim izvidacima boravi u Engleskoj istakavši: „Imamo priliku da boravimo na najvecem skupu izvidaca sveta koji je ikada organizovan. Ove godine obeležava se sto godina postojanja izvidacke ( skautske) organizacije u svetu koja je i nastala u Engleskoj. Na popularnom DŽemboriju bice 44.000 izvidaca iz 218 zemalja sveta. Naš odred, koji ima bogatu tradiciju, osnovan je pre 55 godina, prvi put ucestvuje na ovakvom skupu. Tamo cemo predstavljati ne samo grad i opštinu nego i celu Srbiju, jer i mi predstavljamo republicki tim od 160 izvidaca. Pokazacemo sa ponosom šta imamo, znamo i kako radimo i usput se upoznati sa drugim izvidacima iz sveta, kako bi uspostavili saradnju. To smo vec zapoceli na ovogodišnjem taboru u Ždrelu kada su nam gosti bili iz Francuske. Pokazacemo šta je to naša izvidacka organizacija, kakav je to pokret i da na taj nacin kasnije okupimo veliki broj dece i mladih koji mogu kroz našu organizaciju da se afirmišu, okrenu ka nekim svojim sklonostima i interesovanjima. Na Dan prijateljstva koji ce se organizovati 1. avgusta pokazacemo odakle smo i šta imamo u opštini i u tome ce nam ovaj propagandni materijal turisticke organizacije pomoci".

Ispred Turisticke organizacije opštine Petrovac, Jadranka Cvetkovic, direktor, izvidacima je poželela uspešan boravak u Engleskoj, rekavši da bi grad kao što je Petrovac obavio svoju misiju, jeste da ima decu ovakvu kao što ste vi. Gde god da su bila ona su ostavljala dobar utisak i nijedna vrata nisu zatvarana iza njihovog povratka. Izrazila je želju da se izvidaci sa ovog puta vrate zadovoljni i da prenesu glas o Petrovcu na pravi nacin. Oni su to pokazali u mnogo prilika, a ovaj put je jedan od njih.

Inace, petrovacki izvidaci bice u ceti od 40 izvidaca iz odreda iz Niša i Bele Palanke, a tamo ih u deset dana ceka „hiljadu aktivnosti" i dva dana boravka na moru i planini. Pred polazak su u glas rekli da ce svima poruciti da je Srbija najlepša zemlja na svetu.

D.Ilic

ODRŽANA JOŠ JEDNA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U PETROVCU

JEDAN OD NAJHUMANIJIH CINOVA - USPEO

U organizaciji Instituta za transfuziju krvi, Opštinske organizacije Crvenog krsta i RTV B92, prošle srede je u Petrovcu održana akcija dobrovoljnog davanja krvi koja se odvijala u zgradi Skupštine opštine. Od ponudenih pedeset šest davalaca, krv je dalo 49, što se smatra dobrim odzivom, imajuci u vidu vremenske neprilike koje su prethodile akciji. Moma Stanimirovic, sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta naglašava da u akciji ucestvovao i jedan broj naših radnika na privremenom radu u inostranstvu, što je samo dokaz da i ta populacija gradana ima human odnos prema svojoj zemlji.

Nadležni iz Instituta su posebno zadovoljni što je bilo puno mladih davalaca, bivših srednjoškolaca koji su u svojim školama prvi put dali krv. Oni su se posebno zahvalili svima koji su dali krv, jer su pokazali da humanost Srbiji ne nedostaje.

D.I.

ODRŽANA PRVA GITARIJADA U PETROVCU

Petrovacki Rok parlament prošle subote na sportskim terenima Srednje škole Mladost organizovao je prvu gitarijadu u Petrovcu, pod nazivom RIFF 07. Nastupilo je desetak grupa, izmedu ostalik Vlada džet bend, Autsajderi, Andergraund, Prestiž, Ups, Alister i drugi. Nagrada koja ce se svake godine dodeljivati za pokretace optimizma kreativnih akcija „Poka", ove godine je dodeljena Nemanji Zdravkovicu, uceniku generacije škole u Nišu i mladom muzicaru.

Pokrovitelj gitarijade bila je Skupština opštine, a generalni sponzor MB Pivara.

D.I.

OBELEŽENA SLAVA MANASTIRA REŠKOVICA

OCEKUJE SE DALJA POMOC U IZGRADNJI MANASTIRSKE CRKVE

Na mestu gde je nekada postojao manastir Reškovica, otac Dušan vec desetak godina zida nov manastir, zahvaljujuci pomoci vernika, opštine i mesne zajednice Ždrelo. Do sada su sazidana dva nivoa ispod zemlje i prvi nadzemni deo. Na svecanosti povodom manastirske slave Apostola Petra i Pavla, otac Dušan je ponovo pozvao vernike i ljude dobre volje da pomognu dalju izgradnju crkve, kao i dodelu zemljišta manastiru, jer nisu rešena sva imovinsko pravna pitanja na zemljištu na kome se nalazi konak i crkva.

Inace, manastir Reškovica podignut je krajem 14. i pocetkom 15. veka, na desnoj obali istoimene recice, u podnožju planine Vukan. Prema istorijskim izvorima, manastirska crkva je posvecena Svetoj Trojici, a sada su prisutni samo ostaci temelja.

Na prostoru manastirskog kompleksa prvo je devedesetih sazidan konak, a severosticno od stare crkve podiže se nova crkva.

D.I.

U PETROVCU ORGANIZOVANA TURISTICKA MANIFESTACIJA „MLAVSKI KOTLIC"

MAJSTORI RIBLJE CORBE

Na igralištu FK „Sloge" u Petrovcu, osmi put u subotu su se takmicili majstori u spremanju riblje corbe, a u okviru turisticke manifestacije „Mlavski kotlic 2007". Jedan od idejnih tvoraca i organizator ovog takmicenja je Dragan Ostojic, koji nam je rekao: „ Svake godine, evo vec osmi put održava se ova turisticka manifestacija, corbijada. Veliko je interesovanje, iz godine u godinu sve je više pristalica alaske corbe. Dolazimo ovde da se opustimo i družimo. Osim nas Petrovcana imamo i goste iz Velikog Gradišta, Golubca i Kostolca, ali se termin ovog takmicenja poklopio sa velikom slicnom manifestacijom u Golubcu, pa ih sada ima manje nego inace. Takmicarski deo traje oko dva sata, a svaki takmicar donosi svoju opremu i materijal za spremanje corbe, od ribe do zacina. Od posetilaca se izabere žiri, koji ce proglasiti pobednike za koje smo obezbedili i nagrade. Za prvo mesto mobilni telefon sa brojem i 1000 dinara kredita, drugo mesto osvaja kotlic, a trece štap za ribolov".

I ove godine pokrovitelj takmicenja je Skupština opštine, a generalni sponzor je lanac prodavnica Kendi.

D.I.

U RANOVCU ODRŽANA KULTURNA MANIFESTACIJA „RANOVACKI LETNJI SUSRETI"

SACUVANA OD ZABORAVA LEPOTA IZVORNOSTI

Jedanaesti put za redom, prošlog petka, u Ranovcu je održana kulturna manifestacija „Rano-vacki letnji susreti”. Ovo druženje osmišljeno je kao prezentacija bogatstva i raznolikosti, kako bi se od zaborava sacuvala tradicija izvornosti. Ove godine gosti programa bili su clanovi KUD-a iz Poljane, opština Požarevac, Duboke opština Kucevo, a iz petrovacke opštine, pored domacina, u programu su nastupali i clanovi KUD-a iz Kladurova, Dubocke, Melnice i Kamenova. Soliste i igrace pratio je ansambl Kulturno prosvetnog centra iz Petrovca pod upravom Miodraga Lukuca. Pokrovitelj manifestacije je Skupština opštine, a organizatori su mesna zajednica Ranovac, Kulturno prosvetni centar i KUD „Žika Popovic” iz Ranovca.

Narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Miletic Mihajlovic proglasio je manifestaciju otvorenom sledecim recima: „ Poštovani domacini, dragi moji Ranovcani, srdacno vas pozdravljam ispred SO Petrovac u svoje, i u ime mojih saradnika. Vecerašnji letnji susreti po 11 put se ovde odigravaju u Ranovcu i zaista je lepo u ovakvoj atmosferi docekati goste sa strane, uciniti to da se mladi ljudi sastanu, da se pogledaju njihova dostignuca u radu KUD-a, naravno i da se širi prijateljstvo. Neka prijateljstvo i mladost bude ono što vas vuce napred, da se sastajemo u zdravlju i u miru i da i sledece godine ovde docekamo nove susrete. Proglašavam 11. susrete u Ranovcu otvorenim. Neka vam je zdravo i veselo”.

U okviru manifestacije otvorena je i etno izložba, gde su uglavnom bili izloženi predmeti domace radinosti, jela tradicionalne narodne kuhinje, najviše proizvoda je bilo od meda, a neizbežna je bila nadaleko poznata ranovacka rakija.

Na manifestaciji je ucestvovalo preko 300 takmicara, a medu brojnim posetiocima su bili i Radiša Dragojevic, predsednik opštine, Aca Životic, zamenik predsednika Skupštine opštine i Bojan Modrlanovic, zamenik nacelnika Opštinske uprave.

D.Ilic

U SUSRET DANU RUDARA - LJUBIŠA LAZIC, PREDSEDNIK SINDIKATA KOPOVA KOSTOLAC

KANALIŠEMO SNAGU RADNIKA

Sindikat Kopova Kostolac trenutno okuplja oko cetiri hiljade radnika. U okviru ovog sindikata organizovani su i radnici sindikata izdvojenih preduzeca “PRIM”, “Georad” i “Kostolac - usluge” racunajuci i radnike zaposlene na odredeno vreme putem ugovora ili omladinske zadruge. U prvom razgovoru za “Rec naroda” nakon trideset meseci rada postojeceg saziva Sindikata, LJubi-ša Lazic, predsednik, kaže da je taj period bio težak i odgovoran.

- Prvi zadatak sa kojim smo se suocili bio je ubrzano restruktuiranje. Zbog toga smo 2004. godine bili u velikom štrajku. Uspeli smo da se velikim naporima i višednevnim pregovorima izborimo za potpisivanje sporazuma kojim se za izdvojene firme, sve do privatizacije garantuju isti uslovi i socijalni programi. Izborili smo se za potpisivanje kolektivnih ugovora. Mi nemamo uvid u finansijsko poslovanje tih preduzeca ali smo kao Sindikat zadovoljni. Naravno, naš posao time nije završen,kaže Lazic.

Potvrda toga je nedavni razgovor koji su predstavnici Sindikata vodili sa ministrom rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Aleksandrom Popovicem, na kome je traženo da se ispoštuju sporazumi potpisani nakon štrajkova održanih pre dve godine.

- Ministar je obecao da ce dati nalog da se izvrši revizija restruktuiranja i proveri da li je za EPS isplativije da se PRIM, Georad i Kostolac usluge, zbog specificnosti posla koji obavljaju, vrate u osnovnu delatnost.

Drugi problem sa kojim se suocio Sindikat bio je prevodenje organizacije sa takozvanih ogranaka na delatnosti tj. sektore. Danas postoji ugljeni, termo i poslovni sektor

- Uz razumevanje sada-šnjeg poslovodstva uspeli smo da nešto što je vec bilo skrojeno ponovo sašijemo po meri radnika. Merilo te organizacije su redovne plate i proizvodnja koja je iznad one iz 2003. i 2004. godine. U novoj organizacionoj šemi svi radnici su našli radno mesto adekvatno strucnoj spremi. Nakon sistematizacije usledio je rad na koeficientima. Vrednost naših poslova ista je, ili na pojedinim radnim mestima viša, u odnosu na kolege u slicnim delatnostima u Srbiji. Tvrdim da je to najveca zasluga Sindikata, uz razumevanje poslovodstva. EPS trenutno, po nalogu Vlade, ne može da povecava plate, a sindikat EPS-a zbog nejedinstva nema snage da pokrene to pitanje. Došlo je do problema na nivou Sindikata EPS-a, jer se neki još uvek sindikalno nisu restruktuirali. Moje zalaganje ide u pravcu ujedinjavanja sindikata Kopova i Elektrana, da imamo zajednicka pravila i vec do kraja godine raspišemo izbore na svim nivoima koji ce važiti za celo Privredno društvo. Konsolidaciju Sindikata EPS-a ocekujem najdalje do kraja oktobra ili ce se formirati sindikat proizvodaca na nivou države. Sindikati rudarskog basena Bor i Majdanpek izrazili su želju da u njega udu, kaže Lazic.

Kao uspeh sindikata Lazic istice i potpisivanje kolektivnog ugovora koji je, po oceni strucnjaka datoj na savetovanju u Vrnjackoj Banji, proglašen za trenutno najbolji kolektivni ugovor. U njemu su, istice, maksimalno zašticeni radnici, a ojacana uloga Sindikata u svim procesima koji se ticu radnika, kao što je dalje restruktuiranje ili privatizacija EPS-a.

- Mi smo o kolektivnom ugovoru pregovarali skoro osam meseci, promenili smo mnogo verzija, koristili iskustva i iz inostranstva. Na primer, ukoliko do privatizacije dode radnici ne smeju da budu otpuštani u naredne tri godine a poslodavac je i u obavezi da obezbedi socijalni program. Prva tacka socijalnog programa trebalo bi da bude dobrovoljni odlazak u penziju. Time mislimo na one koji su ceo život ostavili u ovim preduzecima, a mnogi od njih imaju oko šezdeset godina. Zakon predvida da piloti u penziju idu sa pedeset a rudari sa šezdeset i pet godina. Jedan od prioritetnih zadataka bice pomeranje te granice. Uspeli smo da dogovorimo i stimulativne otpremnine sa kojima je u Kostolcu oko 350 radnika otišlo u penziju, dodaje.

Zaposleni su nedavno iskusili rad u tropskim uslovima. Uvodenju pete smene takode je proces na kome se radi.

- Oni koji ne rade na otvorenom ne mogu ni da zamisle rudarski rad na ovako visokim temperaturama. Kolektivnim ugovorom predvideno je da se obustavlja proizvodnja u ekstremnim uslovima, bilo letnjim ili zimskim, što je i uradeno. Radnici na otvorenom obustavljali su rad na period od sat vremena, kako ni oni, ali ni proizvodnja ne bi trpeli. Poslodavci su, na naš zahtev, obezbedili jedan broj klima, a radimo na nabavci još rashladnih uredaja. Poboljšan je i prevoz radnika, osposobljava se menza na kopu Drmno, gde je prošle godine puštena u rad jedna linija za ishranu radnika, redovno se nabavlja HTZ oprema... Neostvarena želja je izdavanje sindikalnih novina kojim bi se rad Sindikata približio clanstvu, kaže Lazic i dodaje da, uprkos svakodnevnom rešavanju, problema i dalje ima.

- Ostao je i problem podnošenja finansijskih izveštaja clanstvu Sindikata.To nije uradeno jer pojedine sindikalne organizacije koje su potrošile i po dvadeset miliona dinara nemaju nadzorne odbore. Konstantni su i stambeni problemi. Uredbom Vlade nisu predvidena sredstva poslodavca za izgradnju stanova. Imamo radnike sa nerešenim stambenim pitanjima koji imaju trideset godina radnog staža.

Tu je i pitanje prijema novih radnika...Imamo najavu još jednog talasa stimulativnih otpremnina, cime bi se takode stvorili uslovi za prijem.

Kao i u svakoj organizaciji i u Sindikatu postoje slabe karike, kaže predsednik Sindikata “Kopova Kostolac”.

-Neki su sindikat olako shvatili, a ja mislim da je odgovornost rada u sindikatu jednaka onoj vodenja firme od cetiri hiljade radnika u poslovnom sistemu. Uloga sindikalnog poverenika nije ništa manje vredna od uloge inžinjera. Snagu radnika imamo i potrebno je samo da je kanališemo, a ne da je razvodnjavamo na gluposti.

Sportski Dan rudara

Na Dan rudara, 6. avgusta, Sindikat ce organizovati sportske aktivnosti. Radnici iz osnovne delatnosti i izdvojenih firmi 4.,5. i 6. igrace fudbal, pikado, basket, a takmicice se i u plivanju, pecanju i kuvanju riblje corbe jer ce se svi dogadaji odvijati na kostolackoj plaži. To ce ujedno biti i kvalifikacioni turnir za radnicke sportske igre koje ce se održati u Vrnjackoj Banji od 16. do 19. avgusta.

T.R.S.

KUD KOSTOLAC

UPISALI LITVANIJU U KALENDAR NASTUPA

Prvi ansambl KUD-a Kostolac nedavno se vratio sa medunarodnog festivala folklora “Julske ruže” koji je održan u litvanskom gradu Šiauliai. Litvanija je time postala dvedesetdruga zemlja Evrope u kojoj je gostovao ovaj folklorni ansambl. Na festivalu su nastupili folklorni ansambli dvanaest evropskih zemalja. Folklorni ansambl KUD-a Kostolac nastupao je na festivalu svakodnevno, cak i po nekoliko puta.

- Pravili smo kolaže srpskih igara, što je zbog kolorita naše narodne nošnje i dinamike naših koreografija bilo izuzetno dobro propraceno od strane publike, te su nas zbog efektnosti dogadaja organizatori uvek “ostavljali” za kraj. Zbog publike smo igrali uvek petnaestak minuta duže. Bilo je izraženo druženje, medunarodna želja za mirom i prijateljstvom, kaže Nikola Topo, umetnicki rukovodilac Društva i dodaje da nisu imali srecu sa vremenskim prilikama. jer su temperature u Litvaniji niske, padale su kiše, te nastupi na otvorenom nisu mogli da budu održani.

Prošle nedelje Kostolcani su nastupali na jednom domacem festivalu, “Šumadijski opanak” koji se po sedmi put održava u Arandelovcu, a pocetkom avgusta KUD ce biti angažovan u programu obeležavanja Dana rudara.

Za 10. avgust planira se ucešce na medunarodnom festivalu folklora “Evropa igra” koji se održava u Loznici i Banji Koviljaci.

T.R.S.

USKORO NA PLAŽI

IZGRADNJA MARINE

Kostolacka plaža definitivno je postala jedno od omiljenih kupališta u opštini. NJenoj popularizaciji doprinece i izgradnja marine. Kako nam je potvrdio Slobodan Korunovic iz Nautickog društva "Dunavac", Kostolac pocetkom avgusta ocekuju se radovi na izgradnji prvih pedeset metara. U toku su i dogovori sa recnom kapetanijom iz Velikog Gradišta oko registarcije camaca i prijavljivanje za polaganje ispita za upravljanje motornim camcima. Sve potrebne informacije mogu se dobiti u prostorijama Nautickog društva na plaži "Topoljar" u Kostolcu.

KROZ OPŠTINU MALO CRNICE

PRIORITETI: INFRASTRUKTURA I NOVA RADNA MESTA

U opštini Malo Crnice intenzivno se ulaže u infrastrukturu i razvoj seoskog turizma, s ciljem poboljšanja uslova života gradana, pre svega, kroz nastojanja da se otvore nova radna mesta, istice prvi covek opštine Malo Crnice, predsednik Miodrag Dragance Markovic, ukazujuci i na važnost ulaganja u škole, a time, u dragocene mlade generacije.

Inace, ova je opština, pripremajuci se za najavljenu decentralizaciju Srbije, dobila sredstva Ministarstva za lokalnu samoupravu za izgradnju Uslužnog centra, koji ce osigurati i olakšati gradanima da ostvaruju svoja prava, nadziru i ucestvuju u odlucivanju na lokalu i približe se radu državnih organa vlasti.

Novi putevi

“Najveca izgradnja na podrucju opštine Malo Crnice jeste izgradnja lokalnih puteva, sredstvima Nacionalnog investicionog plana i Agencije za razvoj lokalne infrastrukture, koja pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kaže predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, najavljujuci pravce na kojima ce se raditi:

-Ocekuje se izgradnja i asfaltiranje puta kroz Malo Crnice, od jednog do drugog regionalnog puta. Ovih dana krecu radovi na izgradnji 800 metara puta kroz Kalište. Ocekuje se da se napokon završi asfaltiranje puta Veliko Selo- regionalni put, cime bi smo stvorili uslove za brže povezivanje Dunava, Mlave i Morave. Takode se ocekuje da u toku avgusta meseca, iz sredstava NIP- a i drugih odobrenih sredstava uradimo kvalitetno spajanje Šljivovca sa opštinom Malo Crnice do Kravljeg dola i da se deo, u saradnji sa opštinom Požarevac, uradio asfalt na tom delu. Cini nam se da cemo i sa opštinama Veliko Gradište i Petrovac u narednom periodu uraditi lokalne puteve koji spajaju opštine. Želja nam je da modernizujemo sve lokalne puteve na podrucju opštine Malo Crnice, što smo do sada sa velikim uspehom uradili u ovoj godini. Takode nam je vrlo važno i da se regionalni putevi, narocito Požarevac- Salakovac- Petrovac uredi, jer u pitanju je najfrekventniji put na ovom podrucju i nadam se da ce to biti realizovano do kraja godine- ukazujuci dalje na puteve koji su vec izgradeni:

-Do sada smo završili puteve Malo Gradište- Smoljinac, Smoljinac- magistralni put, uradeno je 5 kilometara kroz Kobilje, ovih dana se radi na sanaciji klizišta u Kobilju, u dužini od 1, 2 kilometra, kao i na njegovom presvlacenju. Zatim, saniran je put Kula- Crljenac i Crljenac- Velikoseoska stanica. Krajem prošle nedelje smo zajedno sa opštinom Žabari završili spajanje dela lokalnog puta izmedu opštine Malo Crnice i Žabari. To je zajednicka investicija.

Izgradnja industrijske zone

“Mi smo jedina opština u ovom kraju kojoj je odobren projekat izgradnje industrijske zone, i to, na veoma atraktivnom podrucju, na magistralnom putu izmedu Salakovca i Požarevca, kaže predsednik Miodrag Dragance Markovic i dodaje:

-U završnici je projektna dokumentacija i ocekuju se izvodaci radova. Dobicemo industrijsku zonu sa mogucnošcu njenog proširenja, što znaci da cemo dobiti priliku da ponudimo samostalnim zanatlijama, malim i srednjim preduzecima atraktivnu lokaciju za biznis kojim se bave, i da, pri tom, zapošljavaju radnu snagu sa podrucja opštine Malo Crnice. Tako cemo imati dvostruku korist, vecu zaposlenost i vece prihode u lokalnom budžetu. Samo na takav nacin mogu se ostavriti bolji rezultati u razvoju opštine Malo Crnice. Ocekujemo da se u projektima Ministarstva za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj i Ministarstva koje vodi Nacionalni investicioni plan nade i Malo Crnice, dakle, u ravnomernijem regionalnom razvoju kada je u pitanju kompletna infrastruktura.

Koncesiono ulaganje u vodosnabdevanje

Rukovodstvo opštine Malo Crnice ocenilo je da je koncesiono ulaganje u vodosnabdevanje, odvodenje i precišca-vanje voda, najefikasnije rešenje, o cemu predsednik opštine, Miodrag Dragance Markovic kaže:

-Ovih dana smo razgovorarali sa stranim firmama koje su zainteresovane za koncesiono ulaganje u izgradnju kompletnog vodosnabdevanja na podrucju opštine Malo Crnice, kao i koncesiono ulaganje za prikupljanje, precišcavanje i odvodenje otpadnih voda. Rekao bih da ce ti prvi razgovori uroditi plodom. Ovih dana ocekujemo i pismene ponude zainteresovanih. Smatram da je jedini nacin za male opštine, poput Malog Crnica, koncesiono ulaganje u izgradnju kapitalnih investicija, s tim što posle isteka roka lokalna samouprava ostaje vlasnik kompletnih postrojenja, što je dakle vrlo znacajno.

Seoski turizam

Znacajan potencijal ekonomskog prosperiteta opštine Malo Crnice nalazi se u razvoju seoskog turizma, na cijem se razvoju i unapredenju, kako istice prvi covek ove branicevske opštine, intenzivno radi:

-Intenzivno razmišljamo o razvoju seoskog turizma. Za sada, na podrucju opštine imamo izgradena i sasvim opremljena tri bazena. Zatim, vrlo smo ponosi na svoja dva manastira, kao i na Zaovu, jezero i tako dalje. U tom je kontekstu i “Master plan”, koji se radi za podrucje Stiga, Homolja i Beljanice, gde su i opštine Branievskog okruga: Malo Crnice, Požarevac, Petrovac i Žagubica, i koji sigurno stvara realne osnove za kvalitetan razvoj seoskog turizma. U tome se moramo udružiti sa našim gradanima, koji su vrlo bitan cinilac turizma na selu koji treba da ponudimo posetiocima.

Odgovor na komunalne probleme

Do skoro je opština Malo Crnice bila jedina u našem okrugu koja nije imala uredeno komunalno sakupljanje i odnošenje otpada, ali, kako istice predsednik opštine, Miodrag Dragance Markovic, pronaden je odgovor na pomenute komunalne probleme i sada ova opština ima jednu od najuredenijih deponija u Branicevu:

-Do skoro je svako selo imalo više deponija. Mi smo na SO Malo Crnice doneli odluku da prikupljanje i odnošenje smeca dodelimo mešovitoj firmi “Trojan Fišer”, što je ocenjeno kao veoma uspešno. Radi se o sprezi privatnog i javnog sektora, što se vec dobro pokazalo u više opština Republike Srbije, dok su u našem okrugu to opštine Malo Crnice, Žabari i Žagubica. Inace, naša je deponija sada jedna od najuredenijih na podrucju Branicevskog okrugu. Ona je zagradena, uredena, kasetno se odlaže smece. Zajedno sa firmom “Trojan Fišer” i odobrenim sredstvima Ministarstva mi smo u situaciji da sada kažemo da su skoro sve divlje deponije na podrucju opštine Malo Crnice sanirane i da je opšte shvatanje perspektive ocuvanja zdrave životne sredine, upravo u kvalitetno uredenjim deponijama, prikupljanju i odvoženju smeca, a nameravamo da pocnemo i sa selektivnim prikupljanjem smeca.

-Žao nam je što se nismo na nivou Branicevskog okruga organizovali izgradnju Regionalne deponije i cini mi se da ponekad pogrešno shavata cela ta ideja o njenoj izgradnji. To nije smetlište, vec je ureden prostor koji ne šteti životnoj okolini, na kojem se radi reciklaža smeca, dakle, to je fabrika koja obezbeduju i znacajnu dobit, zapošljavajuci znacajan broj radnika i slicno. Sigurno cemo morati to da menjamo, ali dok se ne postigne dogovor na nivou Branicevskog okruga mi cemo morati da se organizujemo kao opština.

Ulaganje u škole

Ulaganje u škole dragocena je investicija, jer je usmerena na najveci razvojni potencijal- mlade generacije. Takvom mišlju rukovodi se i predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic:

-Potpisani su ugovori i ocekujemo da se sredstvima NIP- a realizuje projekat revitalizacije i izgradnje sportskih terena u svim školama i svim mesnim zajednicama. Ako sredstva budu pristizala prema predvidenoj dinamici ocekujemo da do pocetka iduce godine svaka škola i mesna zajednica dobiju odgovarajuci teren za bavljenje sportom- dodajuci:

-Sada nam je veliki prioritet priprema osnovnih škola za pocatak nove škoslke godine. Inace, u opštini Malo Crnice postoji ukupno 19 osnovnih škola, u okviru 4 maticne. Obaveza nam je da sve škole do pocetka nove školske godine imaju uredene sanitarne cvorove, kao i pripremni, tzv. 9. razred. Nameravamo i izgradnju škole u Batuši, jer tamo deca uce i rade u Domu kulture, što nije odgovarajuci prostor. Ocekujemo da ovih dana zajedno sa školom, mesnom zajednicom i Ministarstvom krenemo sa realizacijom tog projekta, a, za to vreme, radove na školi u Zabrezi privode se kraju.

“Uslužni centar”za prava gradana

“Sa decentralizacijom zemlje, lokalna samouprava imace sve veci znacaj, što zahteva i vece mogucnosti gradana da ucestvuju u izradi budžeta, trošenju sredstava.., do samih razvoja mesnih zajednica. Otuda, mi smo konkurisali kod Ministarstva za lokalnu samoupravu i dobili 2 miliona dinara za izgradnju Uslužnog centra, koji ce biti savremeno opremljen i na raspolaganju svim gradanima, kroz koji ce oni moci kvalitetno da ostvaruju svoja prava, a, samim tim, i svoje obaveze. Moci ce da izraze svoje eventualno nezadovoljstvo radom opštinske uprave, kao i svih drugih državnih organa, takode, lokalnih funkcionera i slicno. Otvorice se Info- centar za žalbe, predloge, sugestije gradana, koji ce biti rešavani u najoptimalnijem roku. Mislim da ce se izgradnjom Uslužnog centra stvoriti realni uslovi za bolje ostvarivanje prava gradana.

Regionalno organizovanje - najbolje reŠenje

Zajednickom sastanku predsednika opština Branicevskog okruga sa trojicom ministara Vlade Republike Srbije, ministrom eknomije i regionalnog razvoja, Mlacanom Dinkicem, ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slobodanom Milosavljevicem, i ministrom bez portfelja, zaduženim za Nacionalni investicioni plan, Draganom Ðilasom, održanom sredinom tekuceg meseca, u Velikom Gradištu, prisustvovao je i predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, koji, tim povodom, komentariše ideju o osnivanju Regionalne razvojne agencije za podrucje Branicevskog okruga:

- Uveren sam da se otvaranjem Regionalne kancelarije za ekonomski razvoj u Požarevcu, uz podršku iz NIP- a, kao i izradom Strategije razvoja poljoprivrede, a sa korišcenjem podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede, sigurno stvara perspektiva razvoja manjih opštine, medu kojima je i Malocrnicka. Ono što sam tada rekao, sada ponavljam- NIP i Regionalni ravnomerni razvoj su najvece odluke donete od strane Vlade RS. Mislim da je to jedini nacin da se smanji veliki jaz izmedu razvijenih i nerazvijenih opština i da se stvore što bolji uslovi za brži i bolji razvoj nedovoljno razvijenih podrucja, kao što je opština Malo Crnice.

A. Maksimovic

PREDUZECE ZA PUTEVE POŽAREVAC OBELEŽILO DAN PREDUZECA I 45 GODINA POSTOJANJA

SA NOVIM VLASNIKOM JE BOLJE

- Od septembra 2005. godine Preduzece je u sastavu slovenackog “Primorja” koje je do sada dosta uložilo u modernizaciju proizvodnje -Na svecanosti povodom Dana preduzeca i jubileja u Smederevu, radnicima urucene nagrade, sertifikati i zahvalnice

Druga je godina kako Preduzece za puteve Požarevac posluje u sastavu slovenacke Kompanije “Primorje”, a 45 je leta koliko ukupno postoji i uspešno radi ovaj kolektiv. Dan firme prvi put ove godine nije obeležen na Vidovdan, 28. juna kada je i Dan putara, vec 20. jula. Ovo iz razloga što je od 28. do 30. juna na Kopaoniku održana Putarijada na kojoj tradicionalno ucestvuju i radnici Preduzeca za puteve Požarevac.

- Mi smo 20. jula imali proslavu Dana preduzeca i ujedno smo obeležili jubilej-45 godina postojanja i uspešnog rada. Pored brojnih prijatelja i saradnika, svecanosti su prisustvovali i gosti iz Slovenije, vecinski vlasnici, predstavnici Preduzeca “Primorje” iz Ajdovšcine na celu sa generalnim direktorom, magistrom Dušanom Crnigojem, univ. dipl.ing. gradevine. Svecanost su uvelicali i gosti iz JP Srbija Putevi sa direktorom Brankom Jocicem, kao i predsednici opština i direktori direkicija za izgradnju sa podrucja oba okruga, i Branicevskog i Podunavskog. Bila je to prilika da našim radnicima urucimo jubilarne nagrade za 2o, 30, i 40 godina provedenih u preduzecu. Cak troje radnika nagradeno je za 4 decenije staža u firmi. Na svecanosti koja je, inace, održana u Smederevu, uruceni su i sertifikati, odnosno diplome radnicima koji su se ove godine dokvalifikovali za razna zanimanja gradevinske i metalske struke. Nagradenim radnicima, pored zahzvalnica pripale su i novcane nagrade što je u skladu sa kolektivnim ugovorom potpisanim izmedu poslovodstva i sindikata, obavestio nas je direktor Preduzeca Nebojša Kostic.

Inace, Preduzece za puteve privatizovano je septembra 2005. godine. Vecinski kupac 70 posto tadašnjeg društvenog kapitala bilo je Primorje DD iz Ajdovšcine, velika kompanija koja se bavi gradevinskom delatnošcu, odnosno proizvo-dnjom kamenih materijala i ima oko 3.000 stalno zaposlenih radnika u proizvodnim celinama u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji.

- Posle dve godine poslovanja pod okriljem Primorja, da li ste zadovoljni privatizacijom, smatrate li da ste imali srece u ovom procesu za razliku od mnogih drugih kojima je privatizacija donela brojne nevolje, pitali smo direktora Kostica:

- Nakon privatizacije preduzeli smo sve da se uklopimo u sistem Primorja ciji je bruto godišnji prihod oko 500 miliona evra i bavi se delatnošcu niskogradnje i visoke gradnje. Kao vecinski vlasnik, Primorje nam je dosta pomoglo u daljem radu, uložili su dosta u novu mehanizaciju u skladu sa ugovorom sklopljenim sa Agencijom za privatizaciju. S naše strane nije izostao maksimalan napor u pravcu ostvarivanja veceg kvaliteta rada i efikasnije saradnje sa svim opštinama na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga.

Ja stalno isticem da smo sa privatizacijom dobili ali da taj postupak još nije završen, da moramo da idemo dalje. Privatizacija na našem primeru je uspešna u prvom redu što vlasnik koji nas je kupio misli i dalje da se bavi ovom delatnošcu, zatim što je uložio i dalje ulaže u proizvodnju, fakticki iz ovog Preduzeca se ništa ne iznosi, naprotiv, Slovenci su uneli novi, sveži kapital i nove mašine što nam omogucava da izvodimo kvalitetnije radove. Posedujemo novu tehnologiju narocito na asfaltnoj bazi koja je nakon remonta koje redovno vršimo dostigla svoj maksimum u proizvodnji asfaltne mase. Ove godine imali smo proizvodnju od cak 115 tona asfaltne mase na sat, što je u odnosu na prethodni period povecanje za skoro 25 do 30 posto, istice direktor Kostic.

U Preduzecu su trenutno 332 radnika u stalnom radnom odnosu i 30 je sezonaca. Ukoliko se ne otvore veci poslovi od trenutnih i ako ne dode do proširenja delatnosti izvan granica Branicevskog i Podunavskog okruga, nece biti prijema novih radnika. Takode, nije u planu ni smanjenje zaposlenih. - Mnogi bi hteli u našu sredinu jer su odnosi ovde uredeni, zna se radno vreme, placaju se prekovremeni sati, prosek plate je oko 36.000 dinara, zarada se redovno isplacuje, obavezna je upotreba kompletne HTZ opreme na kojoj ne štedimo vec kupujemo najkvalitetnije jer hocemo da nam radnici budu maksimalno zašticeni od povreda na radu. I pre preporuke koja je stigla iz Vlade, odnosno Ministartsva rada a koja se odnosila na zaštitu radnika u tropskim uslovima rada, mi smo skratili radno vreme jer dobro znamo šta znaci rad na 40 stepeni odozgore i 140 ili 170 na asfaltu prilikom njegove ugradnje. Našem preduzecu su potrebni zdravi i zadovoljni radnici, samo oni mogu dati kvalitet i željeni ucinak, istice direktor.

RADOJKO MILISAVLJEVIC, DIPLOMIRANI INŽENJER ORGANIZACIJE RADA, TEHNICKI DIREKTOR PREDUZECA:

NA PUTEVIMA OBA OKRUGA

- Pored održavanja i izgradnje puteva u požarevackoj Opštini, radnici Preduzeca za puteve prisutni su i na svim ostalim putevima u Branicevskom i Podunavskom okrugu

Za gradevince je ove godine sezona radova otpocela dosta ranije nego prethodnih godina. Zahvaljujuci povoljnim vremenskim prilikama i u Preduzecu za puteve startovalo se pre uobicajenih termina. Da li su zadovoljni dosadašnjim tempom i kvalitetom izvedenih radova, pitali smo Radojka Milisavljevica, tehnickog direktora:

- Mogu reci da su nam kapaciteti dobro uposleni, nema nekih posebnih problema vezanih za tehniku, za tehnologiju rada. Remontovali smo asfaltnu bazu i doveli je do najvišeg nivoa funkcionisanja i pouzdanosti u smislu kapaciteta i rada bez zastoja i kvarova. U pitanju je proizvodnja oko 115 tona asfaltne mase na sat. I mehanizacija dobro radi, imali smo odredena poboljšanja strukture gradevinske mehanizacije, kupili smo jedan utovarivac koji se nalazi na bazi i jedan grejder za gradilište. Što se tice objekata koje smo održavali ili gradili u ovom periodu naveo bih gradske i lokalne puteve u Požarevcu i Kostolcu koje redovno održavamo, zatim izgradnju puta od Elektrane do Viminacijuma, negde oko 4,5 kilometra koji smo završili dosta brzo, a preko Ministarstva za infrastrukturu, radili smo i put Batovac -Brežane, preko NIP-a, i to je oko 4,5 kilometra, kao i put od Ženskog zatvora prema petlji u dužini od oko 2 , 8 kilometra. Trenutno izvodimo radove u cetiri-pet manjih ulica u Požarevcu i jednoj vecoj u Kostolcu, kaže Milisavljevic.

Pored radova koje izvode na podrucju požarevacke Opštine, radnici Preduzeca za puteve rade i van ove teritorije.

- U Malom Crnicu smo “presvukli” oko 15-16 kilometara lokalnih puteva, u Viteževu smo takode bili angažovani, u Velikoj Plani imamo 12 ulica za rad od kojih je 50 posto vec uradeno, radimo i u Smederevu, delo naših ruku je i regionalni put Petrovac-Kucevo, odnosno Melnica u dužini od 2,8 kilometra. Po nalogu JP Putevi Srbije danas pocinjemo rehabilitaciju tri i po kilometra puta Petrovac-Svilajnac, napominje tehnicki direktor.

NA NEDAVNOJ PUTARIJADI NA KOPAONIKU

POŽAREVLJANI ŠESTI

Kao i svake i ove godine radnici Preduzeca za puteve Požarevac ucestvovali su na Putarijadi. Održana je od 28. do 30. juna na Kopaoniku u organizaciji Samostalnog sindikata putara. Rec je o sportskoj manifestaciji i radno proizvodnom takmicenju na ugradnji asfalta na odredenim deonicama. U konkurenciji 26 ekipa, Požarevljani su zauzeli šesto mesto.

KATASTROFALNO STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

PREPOLOVLJENI PRINOSI

Izrazito visoke temperature i više nedeljna suša tokom juna i jula meseca, imace katastrofalne posledice, po prinos kukuruza ,suncokreta, soje.

Strucnjaci sada nagoveštavaju da se u odnosu na prošlogodišnji prinos, rod biti prepolovljen.

Na podrucju Branicevskog okruga ove godine pod kukuruzom je zasejano 85.000 hektara, suncokret 5.000 hektara, soja 1.000 hektara.

Prema recima strucnjaka za ratarstvo Stanislave Stankovic u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac, : kukuruz je uspešno obavio oplodnju, sada je u fazi nalivanja zrna.

Sada je bitno da kukuruz ima vlage, ali nažalost vlage nema u zemljištu, Meteorolozi su najavili da u naredenom periodu nece biti dovoljno padavina da bi se nalilo zrno, što ce prouzrokovati mali klip, loše zrna nalivena, i ukupno smanjenje prinosa.

Suncokret je ove godine zasejan na 5.000 hektara,trenutno je u fazi sinteze ulja, vremenske prilike uopšte ne pogoduju jer su veoma visoke i nekoliko nedelja temperature su preko 35 stepeni. Prinos ce biti dosta smanjen, ali ne možemo ništa reci preciznije dok ne pocne žetva, i koliki ce prinos biti.

Ove godine je povecano interesovanje poljoprivrednika za uzgoj soje.Soja ove godine posejana je na 1.000 hektara. Na parcelama gde se sa setvom kasnilo, došlo je do problema usled visokih temperatura i niske vlažnosti vazduha, što je prouzrokovalo lošu oplodnju. Mahune ce biti smanjene i zrna veoma mala, jer trenutno se soja nalazi u fazi nalivanja zrna, Što se tice prognoze, padavina u narednom periodu nece biti dovoljno.

Generalno gledano, ova godina za kukuruz, soju i suncokret nece biti dobra, Sa velikim toplotnim udarima koji traju više od mesec dana, i bez padavina preko cetrdesetak dana, najavljuje se krajnje nepovoljan ishod, jer nece imati dovoljno i kvalitetne hrane za stocarsku proizvodnju.

D.Naumovic

NA UŠCU VELIKE MORAVE U DUNAV 21. JULA PLUTALO OKO 600 KILOGRAMA UGINULE RIBE

UBICA NEPOZNAT

Leto ove godine, pored tropskih temperatura ostace zapamceno i po brojnim šumskim požarima, kao i ekološkim akcidentima u nekoliko srpskih reka. Posle pomora ribe u Svrljiškom i Belom Timoku, slicnu pojavu primetili su alasi i na Velikoj Moravi, tacnije na Ušcu Velike Morave u Dunav.

Na Konferenciji za novinare organizovanoj u Požarevcu prošle nedelje, Milutin Milenkovic, nacelnik Odeljenja inspekcijskih organa obavestio je da je u noci 21. jula na Ušcu Velike Morave u Dunav primeceno prisustvo velike kolicine uginule ribe i školjki.

- Prijava je stigla od lokalnih alasa i mi smo odmah izašli na teren gde smo se u sve to i uverili. Postojale su pretpostavke da su neka preduzeca bliža Požarevcu uzrok zagadenja vode, medutim ubrzo su stigle informacije da se slicno dešava i uzvodno od Svilajnca. Za sada nemamo nikakvih indicija da je ugroženo naše vodoizvorište a to je ono što je za nas u Opštini i za naše gradane najvažnije. Dogovorili smo se sa predsednikom Opštine da bez obzira šta preduzimaju državni organi, i mi radimo neophodne analize kvaliteta vode u blizini našeg izvorišta i svakodnevno se uveravamo u njenu ispravnost, istakao je Milenkovic.

Bliže pojedinosti na Konferenciji o pomenutom ekološkom akcidentu iznela je LJiljana Savic, republicki vodoprivredni inspektor Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Nakon dojave, u jutarnjim satima zapoceli smo kontrolu, zajedno sa republickim inspektorom za ribarstvo i nacelnikom dela ribarskog podrucja Morave 2. Iskontrolisali smo deonicu Dunava od Dubravice koja je nizvodno jedno 2 kilometra od ušca Velike Morave pa do LJubicevskog Mosta, ukupno negde oko 23 kilometra. Na samom ušcu Velike Morave i uzvodno 10-ak kilometara, zatekli smo najvecu koncentraciju uginule ribe. voda je tu bila zamucena, prljava. Sve uzvodnije ribe je bilo manje da bi do Dragovackog mosta pojava ribe bila sporadicna. Kolicina ukupno uginule ribe kretala se izmedu 500 i 600 kilograma i naravno na toj deonici bilo je na hiljade komada uginulih recnih školjki. Riba se nalazila u fazi raspadanja, pojasnila je LJiljana Savic koja u tom trenutku nije bila u prilici da imenuje uzrocnika pomora. Na kontrolisanoj deonici, naime postoje potencijalni zagadivaci-ispusni, Crveni kanal Ju Es Stila, zatim kanal za ispuštanje gradske kanalizacije na otprilike 12 kilometru od ušca Morave, ali potvrde da su oni uzrocnici zagadenja vode i konkretno ovog pomora ribe, nema. - Mi smo pozvali RHMZ koji je izvršio uzorkovanje vode pedeset metara nizvodno, stotinak metara uzvodno od ušca Morave i nešto ispod kanala Ju Es Stila pa ce ta analiza da pokaže kakav je kvalitet vode. Kontrola je znaci obavljena, dokaza o zagadivacima na tom potezu za sada još nema, šta se dogadalo uzvodno, videcemo, najavila je inspektorka.

S.E

POSTAVLJEN METEOROLOŠKI STUB U VELIKOM GRADIŠTU

VETROELEKTRANA NA NAJBOLJOJ LOKACIJI

Na lokaciji izmedu Velikog Gradišta i sela Požeženo 20. jula podignut je profesionalni meteorološki stub. Ovo je drugi ovakav stub u Srbiji koji je postavila Agencija za energetsku efikasnost Srbije u okviru realizacije projekta “Jacanje centra za obnovljive izvore energije”, koji se finansira iz sredstava donacije Kraljevine Španije a realizuje putem španske Agencije za medunarodnu saradnju.

Postavljanjem meteoroloških stubova u opštinama Veliko Gradište, Negotin i Titel, Agencija za energetsku efikasnost najavljuje pocetak kampanje merenja parametara vetra koje ce se vršiti u narednih godinu dana.

Ocitavanjem pravca vetra i merenjem trenutne temperature vazduha Projekat predvida izradu Studije opravdanosti sa predlogom idejnog rešenja za igradnju farme “Vetroelektrana” na lokaciji koja se pokaže kao najpovoljnija i ekonomski najisplativija.

T.R.S.

IZ AKTIVNOSTI OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PENZIONERA POŽAREVAC

POVLASTICE ZA STARE I BOLESNE

Opštinska organizacija penzionera Požarevca i tokom ovih vrelih letnjih dana nastavlja sa aktivnostima ciji je cilj poboljšanje životnog standarda najstarije populacije. Kako nas je obavestila sekretar, Radmila Stepanovic, pored nastojanja da svi penzioneri koji su narucili ugalj preko penzionerske organizacije, isti i dobiju na vreme, Opštinski odbor uputio je ovih dana više zahteva lokalnoj samoupravi koji se odnose na prevoz starih, na njihovo lecenje i izmirivanje obaveza prema komunalnim službama. Od lokalne samouprave se konkretno zahteva da pomogne, odnosno obezbedi da sva starija lica od 70 godina imaju pravo na besplatan prevoz na teritoriji požarevacke Opštine i da Opština kao osnivac javnih preduzeca “Komunalne službe”. Toplifikacija, Vodovod i kanalizacija izdejstvuje popust kada su penzioneri u pitanju kod placanja smeca, vode i grejanja za 15 do 20 posto. Treci zahtev tice se bolesnih penzionera, traži se od Opštine da participira nabavku lekova jednom broju penzionera sa najnižim primanjima koji bez lekova ne mogu da žive, a isti su veoma skupi i osiromašuju i onako siromašane penzionere.

S.E.

HUMORESKA

SNALAŽLJIVOST

Globalno otopljavanje naše planete kao da je prvo pocelo u Srbiji! Neki sugradani nisu verovali zvanicnim izveštajima prognozera za najtopliji dan od kad postoji ova varoš ,pa su sami ,na svoju ruku ,merili temperaturu koja je tog najtoplijeg dana u nedelji ,godini ,veku,milenijumu i td.,iznosila verovali njima ili ne ,preko 50 stepeni C!

Moguce je da su ovi meraci popili tog dana neko pivo više i da su merni instrument stavili na sunce ,ali da je bila paklena vrucina -bila je ,jer je i u vecernjim satima (dakle, u hladu) temperatura bila oko cetrdesetog podeoka .

Naravno,to se ublažuje da ne bi gradanstvo još više prokljucalo.

Eto kakvo vreme dode:nekad se pevalo „Dolazi zima ,duga i hladna „ i ljudi su vec cvokotali ,a sada cemo pevati „Dolazi leto „i pocecemo vec da kukamo .Jer ,zaista ,ova tropska leta ne prijaju nikom,a pogotovo belcima. Sad ni onaj film „Neki to vole vruce „ ne pije vodu ,pa makar bio i sa golom Merilin Monro!Zato ce u buducnosti najbolje biti Eskimima.

U mnogim firmama su shvatili da se radi o elementarnoj nepogodi pa se radi skraceno,jer im je ipak najvažnije da sacuvaju ljudstvo ,cak i tamo gde postoji klima uredaji. (Jedino poslanici u skupštini, doduše, nekadašnjoj saveznoj, nisu imali klimu, ali su pošteno odradili svoj posao, ne želeci se na uslove rada.To je za svaku pohvalu i tim primerom bi trebalo da podu i ostali radni ljudi naše tople zemlje).

E,ali pre tih klimavih uredaja za rashladivanje (koji mogu i da greju!), ljudi su se snalazili na razne nacine da se rashlade u prostoriji u kojoj rade.Najprirodniji nacin za rashladu bila je tzv.promaja iliti propuh, ali je imao nekoliko nedostataka: mogli su da se porazbijaju prozori i da srca posece ljude ili da se dobije prehlada i zapaljenje pluca; kasnije su se nabavljali ventilatori u raznim varijantama .

U jednoj velikoj nekadašnjoj firmi koja je odlicno poslovala jer se štedelo na svakom koraku, nije imala cak ni ventilatore. Cinilo se da nije bilo ni potrebe za tim, jer su radnici bili u hladnim halama, a administracija neka se snalazi kako zna i ume. Medutim ,kada je vrag odneo šalu i kada je visoka temperatura pretila da „ubije „cate ,ovi su se obratili šefu da preduzme neke mere.

- Dobro, ‘ajde -rekao je šef -žene u 12 ,00 neka idu kuci.

- A mi ?-upitali su muški .

- Vas cetvoro da odete na pijac i kupite po jednu kokošku.

Ovi su se zgledali ,ali šefova se ne porice.Ubrzo su se vratili sa po jednom kockicom domace proizvodnje.

- I šta sad?-upitali su šefa.

- Pa zar treba da vam crtam ? Gde je mašta ?Kokicama malo treba pa da zalepršaju krilima i eto vam ventilacija !-rece šef i izade iz kancelarije .

Oni iskusniji znali su na šta je šef mislio ,jedino se Dragance pripravnik i još neoženjen ,ceškao po glavi stežuci nespretno kokicu.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Sad Srbi pevaju:DANKE,RUSIJA !

- Srbi su baŠ sreCni :njima je svaka godina istorijski trenutak !

- Kosovo je bogato rudom, ali najviŠe se radi s drogom !

- Ameriko, daleko ti Bela kuCa !

- Malo nam treba da budemo sreCni. Recimo, Velika Srbija!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 20. do 27. jula 2007.godine u porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu rodeno je 10 muških i 15 ženskih beba.

Sinove su dobili: Danijela Jovanovic i Delic Bojan iz Požarevca,Mirjana i Danijel Budimirovic iz Mustapica ,Snežana i Srdan iz Dragovca,Suzana i Dragan Tomic iz Stamnice, Olivera i Darko Peric iz Vojilova,Brigita Delcin i Srebren Ilic iz Požarevca,Tatjana i Vladan Ilic iz Požarevca,Alisa Altoka i Aleksandar Jovic iz Požarevca,Radmila i Saša Mihajlovic iz Požarevca i Jelica i Igor Živkovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Sabahata Gaši i DŽevadin Bunjaku iz Aleksandrovca,Verica i Bojan Miljkovic iz Smoljinca,Suzana i Jovan Nedeljkov iz Kostolca,Mirjana Dinic i Igor Antonijevic iz Petrovca na Mlavi ,Jasmina Matejic i Borko Pešic iz Požarevca,Jelena i Ivica Jovanovic iz Požarevca,Milena i Dejan Vukojevic iz Požarevca,Jeldza Arifovska i Ramon Bekteši iz Kostolca,Dragana Stanojevic i Željko Ilic iz Vošanovca,Ivana i Milutin Doderovic iz Požarevca,Lidija i Nenad Ðukic iz Požarevca,Milica Pejcic-Ðordevic i Dragan Ðordevic iz Požarevca,Tanja Nedeljkovic i Srdan Stevanovic iz Požarevca ,Jasna Trajkovic i Mihajlo Stojkovic iz Požarevca,Milena Mirkovic i Dragan Milenkovic iz Maljurevca.

ZAHUKTAVAJU SE PRIPREME ZA 44. LJUBICEVSKE KONJICKE IGRE U POŽAREVCU

ZAPLET ZA SPEKTAKL

Iako je do pocetka 44. LJubicevskih konjickih igara u Požarevcu ostalo mesec dana, ništa se ne prepušta slucaju, pa se sa pripremama za ovu turisticko-sportsku, društveno-kulturnu i medunarodnu manifestaciju krenulo blagovremeno.

Po svemu sudeci, a narocito po angažovanju svih subjekata, i ovogodišnja konjicka svetkovina bice viteška i spektakularna. Cine se napori da se obezbede odgovarajuce nagrade za sve kasacke i galopske trke, osmisli tradicionalna LJubicevska noc, a posebno zanimljivo trebalo bi da bude na samom cinu otvaranja.

“Mi danas imamo sastanak Organizacionog odbora, i svi imamo isti cilj: kako da što racionalnije, ali i sadržajnije oplemenimo ovu priredbu. Ona je naš imidž, naš zaštitni znak, naš legitimitet pred svetom”. kaže predsednik Organizacionog odbora LJKI magistar Zvonko Blagojevic.

Inace, titulu lanjskog pobednika - viteza LJKI brani Sladan Mladenovic.

OPŠTINSKI ODBOR DSS POŽAREVAC

PETNAEST GODINA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

Demokratska stranka Srbije, prošlog cetvrtka, obeležila je petnaest jubilarnih godina postojanja i aktivnog ucešca u politickom životu Srbije, cega je znacajan deo i Opštinski odbor DSS u Požarevcu, a koji je tim povodom organizovao prevoz za svoje clanove i sve pristalice do Centra “Sava” u Beogradu, u kojem je priredeno veliko slavlje.

Tim povodom, OO DSS Požarevac, dan pre obeležavanja jubileja, organizovao je i konferenciju za novinare:

- DSS je nastala 26. jula 1992. godine iz jednog dela jedinstvene Demokratske stranke, koji je smatralo da samo udružena opozicija može da se suprotstavi nedemokratskom režimu Slobodana Miloševica, podsetio je narodni poslanik DSS- a, Slavoljub Matic, inace, jedan od ucesnika u osnivanju stranke, na što je odbornik DSS- a u SO Požarevac, Jasmina Ilic, dodala:

- Nakon izbora 2003. godine formirana je Vlada, na cijem je celu bio dr Vojislav Koštunica. To je zlatan period za Srbiju, u kojem su doneti brojni, vrlo korektni zakoni, a od posebnog je znacaja donošenje novog Ustava RS, koji u svojoj preambuli sadrži osnovna nacela, priznata u celom svetu, sa akcentom na ocuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije. I nakon poslednjih izbora, pocetkom 2007. godine, narod je još jednom pokazao da najbolje zna, tako da se i na celu nove, sada aktuelne Vlade RS, našao predsednik DSS- a, dr Vojislav Koštunica.

- Naš osnovni princip je da demokratija ne iskljucuje nacionalno. Želimo da sacuvamo integritet naše zemlje. Zalagacemo se da Srbija bude lider u regionu, “tigar” na Balkanu. Inace, kada posmatramo Požarevac i Branicevski okrug, DSS ce svim silama nastojati da taj deo Srbije postane razvojni centar zemlje. Tokom ovog leta razvicemo Forum koji ce se baviti iskljucivo regionalnim razvojem Branicevskog okruga. Naša je vrlo jasna ideja da Požarevac postane grad i nameravamo da taj cilj ostvarimo, zakljucio je Matic.

A. M.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO NOVA SRBIJA

VELIKI PRILIV CLANOVA

Na konferenciji za štampu Okružnog odbora “Nova Srbije” predsednik Zlatko Šulovic je istakao da su aktivnosti ove stranke veleke i da se cini svakako bi u izbornoj godini bio završen sav predvideni posao.Nova Srbije je jedna od vodecih politickih stranaka u okrugu i u ovoj stranci se razmišlja da se na izbore ide samostalno. Po svemu sudeci izbori ce biti održani do kraja godine ali se još uvek ne zna po kom izbornom sistemu. U svakom slucaju pretpostavlja se da za Novu Srbiju nece biti problema.

“Mi kao stranka sve shvatamo veoma ozbiljno i rešavamo brojne problema brzo i efikasno. Za naredni period planiramo da sacinimo projekte koji ce se realizovati, a trudicemo se da posao radimo ravnopravno u citavom okrugu”rekao nam je Zlatko Šulovic predsednik okružnog odbora Nove Srbije.

“I opštinski odbor Nove Srbije radi maksimno. Pokušavamo da trajno rešimo problem vodosnabdevanja i deponovanja smeca, pitanje putne infrastrukture i mnoge druge probleme koji se ticu kvalitetnijeg života gradana opštine Požarevac. Narod to prepoznaje i mogu da kažem da je poslednjih dana priliv clanstva znacajno izražen”, rekao je Dejan Krstic, predsednik Opštinskog odbora “Nove Srbije” u Požarevcu.

MALO CRNICE: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

BUDNO PROTIV POŽARA

Obaveštavamo sve gradane opštine Malo Crnice da Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda usled postojanja neposredne opasnosti od požara usled suše nalaže sledece mere:

1. Pojacana kontrola svih nadležnih subjekata pocev od gradana, MZ svih javnih preduzece i ustanova, kao i nadležnih državnih organa, posebno o nastanku i obaveštavanje nadležnih organa.

2. Aktivno ucešce Mesnih zajednica i formiranje štaba u okviru Mesnih zajednica.

3. Gradanin koji se nalazi u zoni požara da se aktivno ukljuci u njegovo gašenje uz istovremeno obaveštavanje nadležnih a pri tom posebno voditi racuna o vlastitoj bezbednosti i mogucnosti odstupanja od požara.

4. Da se obezbedi u svim naseljenim mestima dovoljna kolicina tehnicke vode (MZ) a upotrebljavati flaširanu vodu za pice iz prodavnica.

5. Da organizatori sportskih i kulturnih manifestacija na teritoriji opštine Malo Crnice iste primere vremenu (vecernji termin) na taj koji nece dovoditi u pitanje bezbednost i zdravlje ljudi.

6. Na bazenima i drugim javnim kupalištima obezbediti svu sanitarnu i drugu zaštitu na celoj teritoriji.

7. Zabranjuje se svaka vrsta upotrebe vatre-plamena na otvorenom prostoru, pojacana kontrola na elektroinstalacijama i vodovima, svaka vrsta varnicenja, bacanja opušaka, ukloniti gorivi materijal oko kuce (granje, korov, rastinje) ukloniti otpad i držati dvorište urednim bez gorivih materija po potrebi zalivati gorive materijale, rashladivati.

8. Primeniti i SVE druge mere zaštite od požara.

Prijave na telefone:

012/280-180 Policijska stanica Malo Crnice

93 Vatrogasci 012/280-016 Opština Malo Crnice

012/280-159 i 012/280-966 Elektromorava

Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda

Predsednik Opštine, Miodrag Dragance Markovic s.r.

U AKCIJI DOBROVOLJNOG PRIKUPLJANJA KRVI U KUCEVU

RADIKALI DALI KRV

KUCEVO.- U redovnoj akciji dobrovoljnog davalaštva krvi koju su organizovali Crveni krst Kucevo i Institut za transfuziju krvi Srbije, ovu dragocenu tecnost dalo je 38 dobrovoljnih davalaca, od kojih su 29 clanovi Srpske radikalne stranke.

- Zahvaljujuci vecoj saradnji sa medijima povecano je prikupljanje krvi za 4 odsto u odnosu na prošlu godinu,a ono što raduje je,da je medu dobrovoljnim davaocima sve veci broj mladih ljudi,rekao je dr Radovan Dinic iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Kako je rekla šef odbornicke grupe SRS u Skupštini Opštine Kucevo Dragana Kostic, koja je i redovni davalac krvi,ovo je jedna od vecih odziva clanstva stranke u ovoj humanitarnoj akciji.

LJ. Nastasijevic

HALO 92

U poslednjih nedelju dana na teritoriji Branicevskog okruga Vatrogasne jedinice Policijske uprave Požarevac intervenisale su u gašenju 92 požara. Požara vecih razmera bilo je u Velikom Gradištu, Kucevu i Žagubici.

U Velikom Gradištu na potezu “Peskovi” gde je požar zahvatio 50 ha šume. U Žagubici na potezu “Krst” gde je zahvaceno 180ha šume i u Kucevu na potezu “Brodica” gde je zahvaceno 150ha šume. Svi ovi požari su ugašeni, osim požara u Kucevu na potezu “Komša” gde gori 90ha šume. Vatrogasne jedinice Policijske uprave Požarevac nalaze se na terenu, nadamo se da ce i ovaj požar biti uskoro lokalizovan.

U Poljani 22.07.2007. godine, oko 12,30 casova u njihovoj porodicnoj kuci Milance Stojicevic (1953) je svoju suprugu LJiljanu S. (1955) ubo nožem u predelu stomaka i grudnog koša. Povredena LJiljana uspela je da pobegne kod komšija, odlakle je kolima Hitne pomoci prebacena u Požarevacku bolnicu, gde su od strane dežurnog hirurga konstatovane teške telesne povrede opasne po život. Za to vreme njen suprug Milance Stojicevic izvršio je samoubistvo, tako što je kuhinjskim nožem zadao sebi udarac u predelu grudi. Policijska patrola zatekla je Stojicevica na podu kuhinje sa nožem u grudima.

U Lucici 22.07.2007. godine oko 14,00 casova u njihovoj porodicnoj kuci nakon svade Milutin R. (1940) ubo je kuhinjskim nožem svoju suprugu Veru R. (1942) u predelu leve ruke. U Požarevackoj bolnici konstantovane su lake telesne povrede. Protiv Milutina policija je podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo lake telesne povrede.

U požarevackom gradskom parku Jovan M. (1959) iz Požarevca nasrnuo je nožem na svoju nevencanu suprugu Jubicu S. Protiv Jovana policija je podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi i prekršajnu prijavu zbog narušavanja javnog reda i mira.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Tanje M. (1966) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo pronevera. Tanja je osumnjicena da je kao radnik u menjacnici hotela “Dunav” koja posluje u sastavu preduzeca “Avala” AD Požarevac, protivpravno prisvojila novac u iznosu 699.763,67 dinara i 3.700,00 EUR-a na štetu ovog preduzeca.

U naselju Jošanica, opština Žagubica, 22.07.2007. godine oko 11,30 casova Dragance P. (1971) iz Požarevca traktorom “IMT 533” sa prikolicom prevozio je devet meštana Osanice koji su obavljali poljoprivredne radove. Na jednom usponu usled neprilagodene brzine i stanju puta prikolica se otkacila od traktora i krenula unazad. Svi putnici su iskocili iz prikolice koja je krecuci se unazad prešla preko Slobodanke Karabaš i zaustavila se u kanalu pored puta. Od zadobijenih povreda Slobodanka je preminula na licu mesta.

Protiv Draganceta P. policija je podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC