Header

PORUKA IZ ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC POVODOM 29. JUNA, DANA DUNAVA

CUVAJMO VODE!

Od strane Medunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) 29. jun je ustanovljen kao Dan Dunava. Medunarodna komisija za zaštitu reke Dunav osnovana je 1998. godine kako bi se zaštitila sama reka i njene pritoke, a clanice su Dunavske i Podunavske zemlje. Naša zemlja je jedna od 13 evropskih zemalja potpisnica Konvencije i ove godine proslava Dana Dunava je posebno važna za Srbiju jer joj je pripala cast da predsedava Medunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav kao i da ugosti predstavnike svih clanova Komisije 29. juna u Beogradu.

Dunav je jedan od 25 najznacajnijih basena slatke vode u svetu i jedini u Evropi. NJegova zaštita i ocuvanje su prioritet na evropskom nivou.

Reka Dunav sa dužinom od 2. 783 km. zauzima 33. mesto na svetu. Deo toka u dužini od 587,4 km. geografski pripada Srbiji. Dunav je druga po velicini evropska reka koja na svom dugom putu od Crne šume u Nemackoj do obala Crnog mora, povezuje više od 100 miliona ljudi u Nemackoj, Austriji, Ceškoj, Slovackoj, Madarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji i Ukrajini. Dunav i njegove pritoke formiraju jedan od najvažnijih ekosistema Evrope. Osim što nas snabdeva vodom, energijom i hranom, ovo podrucje predstavlja životno okruženje za veliki broj biljnih i životinjskih vrsta, a samo u delti Dunava živi oko 320 razlicitih vrsta ptica.

—Srbija je jedan od najvecih zagadivaca Dunava azotom i fosforom. Procenjeno je da se godišnje izliva 72.000 t. azota i 7.000 t fosfora što predstavlja 13 odsto od ukupnog zagadenja ove reke azotom i 14 odsto od ukupnog zagadenja fosforom. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na trece mesto po kolicini azota i na drugo mesto po kolicini fosfora koja se uliva u vode Dunava od svih 13 zemalja Dunavskog basena. Tokom drugog zajednickog istraživanja reke Dunav (The Joint Danube Survey 2-JDS 2), preliminarne analize nutrijenata (azota, fosfora) su pokazale da su nivoi koncentracije nutrijenata, generalno na celom toku Dunava, veci nego što su oni dobijeni tokom prvog zajednickog istraživanja reke Dunav 2001. godine. Situacija na pritokama je malo kriticnija pogotovu u nizvodnijem delu Dunava cemu doprinosi i priliv otpadnih voda iz vecih gradova, saznajemo od Maria Trajkovica, dipl. ing. zaštite životne sredine u Zavodu za javno zdravlje Požarevac.

Reka Dunav je cesto krajnji prijemnik gradskih i industrijskih otpadnih voda. Vecina zagadujucih materija dospeva u Dunav u vidu voda koje poticu iz njegovih pritoka, sa spiranih poljoprivrednih površina. Moc samoprecišca-vanja reke ponekad nije dovoljna da bi se razgradila upuštena voda. Tada, taj nedovršen proces može negativno uticati na živi svet reke, na izvorišta vodosnabdevanja pitkom vodom u priobalju, na mogucnost upotrebe vode za kupanje i rekreaciju gradana.

Zavod za javno zdravlje Požarevac na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga prati kvalitet voda reke Dunav i njenih pritoka, Velike Morave, Mlave i Peka i predlaže mere nadležnim institucijama za smanjenje zagadenja reka.

I ovogodišnje obeleža- vanje Dana Dunava proteklo je u znaku poruke: Cuvajmo vode!

S.E.

RADOVI NA PUTU KRAVLJI DO - ŠLJIVOVAC

PUT SANJAN CELU VECNOST

Naselje Šljivovac u malocrnickoj opštini jedno je od najmanjih u Srbiji sa oko 50 domacinstava i 317 stanovnika koji se uglavnom bave ratarstvom i stocarskom proizvodnjom. Skoro pola veka zanemarivana je ova lokacija, tako da su zbog nedostatka putne infrastrukture mnogi meštani odlazili u grad ili susedna sela. Tek u poslednje tri do cetiri godine zahvaljujuci aktivnostima opštinskog rukovodstva predvidena su sredstva za sredivanje puteva, a to su podržale i republicke institucije kao što je Nacionalni investicioni plan.

Prošlog cetvrtka obišli smo radove na putu Kravlji Do -Šljivovac i razgovarali sa Miodragom Obradovicem clanom Saveta Mesne zajednice Šljivovac i odbornikom u Skupštini opštine Malo Crnice. On nas je obavestio da je opština izdvojila potrebna sredstva, a da su meštani ucestvovali u krcenju i prosecanju puta, jer je ranije tuda moglo da se prode jedino zaprežnim kolima. Prošle godine je uradeno proširenje i zemljani radovi, a zadnjih mesec dana put se nasipa kamenom -tucanikom i ostalo je svega 600 metara da se naspe i izvalja i to ce za nekoliko dana biti završeno.

“Zahvalio bih se predsedniku opštine Miodragu Dragancetu Markovicu, jer ja sam odbornik vec cetrdeset godina i mogu da kažem da je jedino on ispunio obecanje i nadam se da ce posao do kraja biti završen. U Šljivovcu je ranije ureden Dom kulture, škola, uvedena je telefonska linija, asfaltiran je put kroz naselje u dužini od 800 metara, ali smatram da je ova investicija najvrednija, jer cemo se spojiti sa maticnom opštinom. Takode od Šljivovca do Poljane je pre 7-8 godina put zasut i asfaltiranjem bi se povezali sa manastirom Sestroljin i opštinom Požarevac. Izvanrednu sara- dnju smo ostvarili i sa Dušanom Ivkovicem nacelnikom Opštinske uprave koji nam je uvek izlazio u susret”, istice Miodrag Obradovic.

Inace, sredstva za izgradnju puta Kravlji Do-Šljivovac u iznosu od 6 miliona dinara obezbedila je opština iz budžeta, a izvodac radova je Preduzece za puteve Požarevac. Prema recima Miodraga Draganceta Markovica predsednika opštine Malo Crnice, na ovom putnom pravcu dužine 2,8 kilometara trenutno se vrši valjanje i priprema podloge za asfaltiranje. “Pored povezivanja ova dva sela, meštanima ce biti omoguceno da lakše stignu poljoprivrednim mašinama do svojih njiva. Radovi su povereni Preduzecu za puteve Požarevac i s obzirom na to da su lepi dani ja ocekujem da taj put bude uskoro završen. U skladu sa ranije usvojenim programom razvoja putne privrede ocekuje se i izbor izvodaca radova za asfaltiranje puta Šljivovac-Poljana u dužini od 600 metara za deo koji pokriva opština Malo Crnice”, naglasio je Miodrag Dragance Markovic.

D.Dinic

SEDNICA GRADSKOG VECA GRADA POŽAREVCA

PLATE PO PROPISU

Clanovi požarevackog Gradskog veca na prošlonedeljnoj sednici upoznali su se sa aktivnostima po zahtevima budžetskih korisnika u vezi sa zaradama i stavovima Ministarstva finansija u vezi sa tim. Ministarstvo je krajem maja upozorilo da požarevacka Odluka o budžetu za 2008. godinu predvida prekoracenje mase za zarade zaposlenih od 22,5 miliona i naložilo da se uradi korekcija tog dokumenta do kraja jula ove godine.

Izostala je saglasnost Ministarstva da se uveca dozvoljena masa sredstava za potrebe prijema novih radnika Poreskog odeljenja Opštinske uprave, novog dela vrtica “Leptiric” Ustanove “LJubica Vrebalov”, Narodnog muzeja i novoformiranog Fonda za zaštitu životne sredine. Ministarstvo je, ujedno, pojasnilo i odredbe Zakona o budžetu, po kojima se ne ogranicava broj zaposlenih, vec ukupna masa sredstava za plate zaposlenih.

- Po stupanju na funkciju, sa clanovima Gradske vlade dogovorio sam da se sagleda situacija i da se uskladi nivo sredstava za licne dohotke, u skladu sa nalogom Ministarstva, što je vec uradeno i Ministarstvo smo o tome izvestili. Ujedno, Direkciji za izgradnju nije dozvoljeno povecanje mase i smanjena sredstva za 700.000 dinara. U skladu sa uputstvom Ministarstva, uskladeni su budžetski okviri, a budžetskim korisnicima je naloženo da ne primaju nove radnike dok se, eventualno, rebalansom budžeta u septembru ne ukažu mogucnosti za povecanje mase za zarade zaposlenih u javnim preduzecima i ustanovama i dobije saglasnost Ministarstva, - rekao je gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

Pijaca za primer

Prema izveštaju Veterinarskog specijalistickog instituta Požarevac, prvi ovogodišlji pregled ispravnosti namirnica životinjskog porekla na pijacama u Požarevcu i Kostolcu, pokazao je da je, zahvaljujuci znacajno poboljšanim uslovima za prodaju osetljivih životnih namirnica rekonstrukcijom, renoviranjem i uredenjem zelenih pijaca, odradenim prošle godine, a i stritknim poštovanjem odre- dbi i normativa od strane prodavaca, situacija, kako se izrazio direktor Veterinarskog specijalistickog instituta Požarevac mr LJubomir Stojilj- kovic, “ne samo dobra, nego izvanredna”. Sedam prolecnih kontrola, sprovedenih u saradnji sa Republickom veterinarskom inspekcijom, pokazalo je da je broj neispravnih proizvoda ispod 10 što je rezultat kakav retko koji grad u Srbiji ima. Dodato je da ce u periodu izrazito visokih temperatura kontrole biti cešce. Posebne, ciljane kontrole organizovace se u dane sedmojulskog vašara u Požarevcu.

Po recima Miodraga Petrovica, republickog veterinarskog inspektora, od 1. jula ce se na kostolackoj zelenoj pijaci pilece meso moci ce da se prodaje iskljucivo u zatvorenim vitrinama, a prodavci te robe ce biti uklonjeni sa pijace u Šumadijskoj ulici u Požarevcu i usmereni na pijacu “Krug”, koja ima sve uslove za stavljanje u promet životnih namirnica životinjskog porekla - mesa, mleka, sira...

Da se vodi racuna o vodi

Razmatrajuci zahtev Javnog komunalnog preduzeca “Vodovod i kanalizacija” Požarevac za preduzimanje mera u cilju racionalne potrošnje vode, Gradsko vece je prihvatilo da, povecanim angažovanjem inspekcijskih organa, pomogne u naporima da se pijaca voda koristi što racionalnije kako bi je bilo dovoljno za sve. U tom pravcu, obavestio je clanove Gradskog veca i javnost gradonacelnik Saša Valjarevic, JKP “Komunalne službe” za polivanje ulica i zalivanje zelenih površina koriste iskljucivo tehnicku vodu sa bunara na stadionu “Mladog radnika”.

Vece je uputilo zahtev “Vodovodu” da za narednu sednicu Gradskog veca pripremi predlog konkretnih mera kojima bi ono nastupilo u zajednickoj aktivnosti na racionalizaciji potrošnje pijace vode.

Inace, u predlogu mera razmatranom na ovoj sednici, dostavljenom ranijem sazivu lokalne samouprave krajem maja, JKP “Vodovod i kanalizacija” predlaže, osim obeveze korišcenja tehnicke vode za potrebe higijene grada, vece angažovanje komunalne inspekcije koja bi sprecavala nesavesne gradane u korišcenju pijace vode za zalivanje plastenika, bašti, vrtova, punjenje privatnih bazena, polivanje betona, terasa, trotoara, pranje automobila i slicno.

- Nije realno ocekivati da inspekcijske službe same reše problem neracionalnog i nesavesnog odnosa prema pijacoj vodi. Moramo se zajednicki izboriti da svi gradani imaju dovoljno zdrave vode za pice i u tom pravcu ocekujem da pred clanove Gradskog veca stigne konkretan predlog operativnih mera koje ce, sa svoje strane, JKP “Vodovod i kanalizacija” preduzimati da se do zajednickog cilja stigne.

Kako se na sednici culo, poboljšanje snabdevenosti Kostolcana pijacom vodom postiglo bi se i aktivacijom tamošnjeg zapuštenog bunara iz koga bi se koristila tehnicka voda za polivanje ulica i gradsko zelenilo, a posebne mere traži problem nekontrolisane potrošnje pijace vode u Starom Kostolcu i Drmnu za zalivanje bašti i druge svrhe, a nema mernih uredaja koji bi pratili potrošnju vode.

Rešenja za Istorijski arhiv

Gradsko vece je razmatralo i mogucnosti rešavanja pitanja izgradnje objekta za potrebe Istorijskog arhiva u ulici Bratstva i jedinstva u Požarevcu. Od Vlade Republike Srbije zatražice se saglasnost za rušenje postojecih objekata na toj lokaciji, a u meduvremenu bi se rešavalo i pitanje otkaznog roka zakupcima pet lokala u sadašnjim objektima.

- NIP je Istorijskom arhivu Požarevac odobrio 10 miliona dinara za izgradnju nove zgrade, uvažavajuci cinjenicu da posedujemo izuzetno vrednu istorijsku gradu koja iziskuje adekvatne uslove i prostor da bi bila trajno sacuvana. Strucne službe i tim koji vodi taj projekat pronašli su rešenje u centralnom delu grada, ali je tu problem sa lokalima koji su u vlasništvu države, lokalna samouprava ima samo pravo na gazdovanje, pa cemo sacekati saglasnost Republike oko rušenja postojecih lokala. Nova zgrada bi u prizemlju, takode, opet imala lokale. Medutim, pojavila se u meduvremenu i interesantna ponuda Vojske Srbije, odnosno Ministarstva odbrane, da se po pravu prece kupovine, izjasnimo da li smo zainteresovani da kupimo objekte i zemljište koje su oni rešili da otude. U pitanju je Dom vojske, kompleks sadašnjih teniskih terena “Gem”, kasarna “Sopot” i poligon preko puta nje. Vec smo uputili dopis Ministarstvu odbrane i nadležnim službama Vojske Srbije u kome smo izrazili spremnost da sa njihovim predstavnicima, odredenom komisijom, obidemo objekte i lokacije i otvorimo razgovor o mogucim nacinima kupovine. Svež je primer Gornjeg Milanovca, oni su otkupili Dom Vojske, tako što su se nagodili da za tu zgradu u trampu Ministarstvu odbrane i Vojsci sagrade odredeni broj stanova u dogovorenom višegodišnjem vremenskom periodu. Slicne aranžmane cemo, verujem, i mi biti spremni da ponudimo i realizujemo. Jer, u slucaju da od Republike ne dobijemo saglasnost za rušenje lokala, jedno od rešenja bi bilo zdanje Doma Vojske sa 1.600 kvadrata prostora, sa adekvatnom lokacijom i ne tako velikim troškovima preuredenja za potrebe Istorijskog arhiva. Imam saznanja da ce vec ovih dana posebna komisija Ministarstva odbrane da dode u Požarevac i razgovori pocnu, - rekao je gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

D. Milenkovic

NA SEMINARU O UPRAVLJANJU ENERGIJOM U FUNKCIJI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

RACIONALNO KORIŠCENJE RESURSA

“Upravljanje energijom u funkciji zaštite životne sredine”, tema je prošlonedeljnog seminara održanog u Požarevcu u organizaciji Fonda za zaštitu životne sredine, Univerziteta u Beogradu - Rudarsko-geološkog fakulteta i Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac. Seminar je otvorio Ratomir Marjanovic, predsednik UO Fonda za zaštitu životne sredine, a sve ucesnike i goste pozdravio je Ivan Grubetic, zamenik gradonacelnika.

—Ovo je veoma interesantna tema za našu sredinu jer se kompletan energetski sistem, ugljeni basen Kostolca nalazi na teritoriji naše opštine. Vec decenijama se ovde intenzivno eksploatiše ugalj i transformiše u elektricnu energiju koju dalje koristi dobar deo naše države. Posledice te proizvodnje, medutim, ostaju u našem okruženju. Jedan energetski resurs koristimo na štetu nekih drugih vrednosti i potencijala koji nisu beznacajni jer su stvarani hiljadama godina. Naprimer, zbog uglja uništavamo stiško poljoprivredno zemljište koje je najplodnije u Evropi. Nešto što je isuviše degradirano nikada necemo moci da popravimo ali se možemo dogovoriti kako dalje u tim prosecima, kako postojece resurse koristiti sa što manje negativnih posledica po životnu sredinu, napomenuo je Grubetic poželevši ucesnicima seminara uspešan rad.

Dejan Ivezic, docent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Centra za energetiku istog Fakulteta rekao je da je “Upravljanje energijom u funkciji zaštite životne sredine” projekat koji zajedno realizuju Rudarsko geološki fakultet i Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac sa ciljem da se definiše jedan racionalan nacin korišcenja energije u opštini.

—Opština Požarevac je vrlo interesantna s obzirom na to da ima Površinski kop uglja, elektrane, bušotine za eksplataciju nafte i prirodnog gasa i klasicnu industrijsku potrošnju. Sve to zajedno za nas predstavlja veliki izazov u naucnom i istraživackom smislu. Sa zadovoljstvom smo prihvatili da napravimo jedan projekat koji ce pomoci ljudima koji ovde žive da raspoložive energetske resurse i potencijale na najbolji nacin iskoriste. Seminar je u stvari uvod u ceo ovaj projekat. Pored opšte price o energetici Srbije bavicemo se dakle i uticajem energije na eko sistem. Interesantna su i predavanja koja se ticu lokalnog energetskog bilansa koji predstavlja osnovu za efikasno upravljanje energijom. Jedan ovakav projekat bez dobre saradnje sa svim relevantnim institucijama na lokalu, nije moguce kvalitetno uraditi i sprovesti, napomenuo je Ivezic.

S.E.

OŠTINSKI FOND ZA STIPENDIRANJE I NAGRAÐIVANJE UCENIKA

NAGRADE NAJUSPEŠNIJIM UCENICIMA

Trideset cetiri ucenika osnovnih i srednjih škola i Regionalnog centra za talente koji su u školskoj 2007-08. godinini na Republickim takmicenjima i smotrama iz razlicitih oblasti osvojili jedno od prva tri mesta, nagradeni su od Fonda za stipendiranje i nagradivanje ucenika opštine Požarevac jednokratnim novcanim nagradama u iznosu od 12.000, 11.000 i 10.000 dinara. Specijalnom novcanom nagradom od 16.000 dinara nagradeni su Katarina Maric, ucenica Muzicke škole “Stevan Mokranjac” za drugo mesto na Medunarodnom takmicenju u klaviru i Branislav Popovic, ucenik Osnovne škole “Jovan Cvijic” iz Kostolca za postignute rezultate na takmicenjima u šahu.

U prisustvu roditelja, profesora-mentora, direktora škola i brojnih gostiju, na svecanom prijemu u svecanoj Sali skupštinskog zdanja nagrade su urucili gradonacelnik Saša Valjarevic, Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine i Ivan Grubetic, zamenik gradonacelnika Požarevca.

- Ulaganje u našu buducnost, a to ste vi, svi koji se bavite prosvetom i vi kao ucenici koji svojim nesebicnim radom i rezultatima koje ste postigli, jednostavno dajete motiva da se mnogo više brinemo o vama. Ispred rukovodstva grada Požarevca ja vam obecavam da ce sredstva Fonda za stipendiranje i nagradivanje ucenika biti uvecana u narednom periodu i u narednom budžetu, jer ulaganje u buducnost, u prosvetu i vas mlade je buducnost naše države, naglasio je gradonacelnik Valjarevic cestitajuci ucenicima na osvojenim nagradama.

Opštinski Fond je za nagrade u minuloj školskoj godini izdvojio 500 000 dinara, a za pokrivanje troškova takmicenja 850 000 dinara.

M. K.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - NENAD JOVIC IZ MILJEVICA

REKORDER IZ MILJEVICA

Proizvodnja povrca u Branicevskom okrugu ima višestruki znacaj, jer predstavlja proizvodnju koja je po obimu velika i raznovrsna, sirovinska je osnova preradivackoj industriji. Povrtarskom proizvodnjom bavi se veliki broj domacinstava, cesto predstavlja sekundarnu delatnost i služi zadovoljenju sopstvenih potreba. Istovremeno, povrtarska proizvodnja angažuje znacajnu radnu snagu i predstavlja izvor egzistencije velikog broja ljudi. Setvene površine pod povrcem u ovoj godini u Branicevskom okrugu iznose 13.000 hektara, a u Srbiji u 2007. godini su iznosile oko 300.000 hektara.

Poljoprivredno domacinstvo Nenada Jovica iz Miljevica bavi se intenzivnom ratarskom proizvodnjom na petnaestak hektara, od cega je pod povrcem oko pola hektara, odnosno paprika zauzima 20 ari, a krompir 35 ari. Najvece površine su pod pšenicom oko 8 hektara, dok je kukuruz ovog proleca zasejan na 6,5 hektara. Kako kaže ovaj vredni domacin jesenas je posejao zajecarsku sortu pšenice koja se trenutno nalazi u voštanoj zrelosti i po svemu sudeci rod ce biti izuzetan. Od mehanizacije poseduje kombajn za žito, berac za kukuruz, dva traktora i sve potrebne prikljucne mašine.

“Prošle godine sam bio rekorder u Branicevskom i Podunavskom okrugu sa prinosom pšenice od 6.000 kilograma po hektaru, a i ove godine ocekujem slicne rezultate, jer su vremenske prilike bile naklonjene žitu. Celokupan rod predacu Zemljoradnickoj zadruzi “Klenje” sa kojom imam dobru saradnju i uglavnom vršim kompenzaciju za repromaterijal. Od kukuruznih hibrida sejao sam “Kermes” i 640, a pošto od prošle godine više ne cuvam stoku, kukuruz cu prodati na slobodnom tržištu i nadam se dobroj ceni. Inace, ranije sam u štali imamo deset muznih grla koja su dnevno u proseku davala po 22 litre mleka, ali da bi krava ušla u punu laktaciju potrebno je pet godina, što je finansijski teško izdržati, tako da sam od toga odustao.

Pošto se mi nalazimo u dolini zlatonosnog Peka poceo sam da se bavim povrcem i zasnovao sam papriku na dvadesetak ari i to sorte “Palanacko cudo”, “Slonovo uvo” i par sorti za probu i uz navodnjavanje ocekujem dobar prinos. Od krompira imam sortu “Kondor” i on se nalazi u odlicnoj kondiciji. Smatram da subvencije Ministarstva od 10.000 dinara po hektaru deluju stimulativno i nadam se da polako stižu bolja vremena za poljoprivredu”, rekao je Nenad Jovic.

D.Dinic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

ŽANJU REKORDE

Tokom prve polovine juna preovladivalo je promenljivo, nestabilno, ali relativno toplo vreme sa pojavom lokalnih pljuskova, a temperature vazduha su najcešce bile nešto iznad prosecnih vrednosti za ovo doba godine, što je bilo povoljno za procese zrenja ozimih žita. Žetva ozimog jecma koja je krenula polovinom druge dekade juna je prekinuta zbog pojave padavina, ali je nakon stabilizacije vremenskih prilika ponovo nastavljena i do sada je obavljena na 6.500 hektara, sa prosecnim prinosom od 4.500 kilograma po hektaru.

"Poljoprivredni proizvodaci sa podrucja Branicevskog okruga su krenuli sa žetvom ozime pšenice koja je obavljena na 15od ukupno zasejanih 30.500 hektara, prosecan prinos se krece oko 4 tone po hektaru, dok žetva tritikalea još nije pocela. Jari usevi na najvecem broju njiva izgledaju dobro i ukoliko do kraja vegetacije budu povoljni klimatski uslovi ove godine može da se ocekuje dobar rod. U narednom periodu jarim usevima bi svakako pogodovale obilne padavine", istakla je izmedu ostalog Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig" iz Požarevca.

D.Dinic

EDUKACIJA I OBUKA KADROVA

PREVENCIJA I ZAŠTITA OD ŠUMSKIH POŽARA

Imajuci u vidu štetu od šumskih požara i znacaj njihove prevencije, Institut za šumarstvo Beograd, Ministarstvo poljoprivrede ( Uprava za šume) i Regionalna privredna komora Požarevac proteklog ponedeljka u Zavodu za poljoprivredu “Stig” organizovali su jednodnevni seminar na temu: “Edukacija i obuka kadrova za prezentovanje profesionalnih informacija o prevenciji i zaštiti od šumskih požara”. Predavaci na seminaru bili su dr Milorad Veselinovic saradnik Instituta za šumarstvo Republike Srbije i dr Sanja Milenkovic iz Klinicko-bolnickog centra Zemun. Cilj seminara je obuka trenera koji bi dalje vršili edukaciju, obrazovanje i promovisanje strucnih informacija o opasnosti vršenja pojedinih radnji u šumi i neposrednoj okolini u svrhu prevencije pojave šumskih požara, kao i nacina reagovanja u slucaju izbijanja šumskih požara.

Treneri nakon obuke treba da edukuju ciljne grupe na lokalnom nivou koje su potencijalni izazivaci požara (lokalno stanovništvo, seoska domacinstva, turisti, omladina). Ciljne grupe iz cijih redova je poželjno da se edukuje kadar za trenere su prosveta, milicija, vatrogasci, predstavnici lokalne zajednice, zaposleni u turistickim savezima i javnim preduzecima kojima je povereno gazdovanje šumskim fondom.

“Prepoznavši problem koji se javio prošle godine u podrucjima koja su pod šumama u Srbiji, gde smo imali posle niza godina ekspanziju šumskih požara i preko 33.000 hektara šumskog zemljišta, odnosno 16.000 hektara konkretno pod šumama, oštecenih ili potpuno uništenih od požara, Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Uprava za šume i Institut za šumarstvo krenuli su u edukaciju svih mogucih korisnika i posetilaca šume. Cilj nam je da edukujemo interesne grupe koje imaju konkretan dodir sa posetiocima i korisnicima šume. To su kako šumska gazdinstva, tako i turisticke, izvidacke organizacije, poljoprivredni proizvodaci koji se granice sa šumom, škole, deca”, istakao je izmedu ostalog dr Milorad Veselinovic.

D.Dinic

RPK POŽAREVAC I SRPSKI KREDITNI BIRO

KAKO POVECATI STEPEN NAPLATE NEIZMIRENIH POTRAŽIVANJA?

U kongresnoj sali hotela “Dunav” u organizaciji RPK Požarevac održan je skup na temu: “Rešenje problema naplate potraživanja javnih i javno-komunalnih preduzeca”, a prezentaciju su izvršili Zorica Marinovic i Jelena Kovacevic predstavnici Srpskog kreditnog biroa.

Nedavno je Narodna banka Srbije objavila da je ukupni gubitak 499 javnih preduzeca iznosio preko 16 milijardi dinara, a procenat naplate je svega 20-30 “Srpski kreditni biro je osnovan 2005. godine sa ciljem da doprinese poboljšanju finansijske discipline, da pokušamo da smanjimo rizik poslovanja i povecamo naplatu potraživanja. Mi prikupljamo informacije od finansijskih institucija, javnih i javno-komunalnih preduzeca, telekomunikacija, internet i kablovskih operatera i formiramo jedinstvenu evidenciju o dugovanjima i tužbama fizickih i pravnih lica. SKB je uveo sistem kvaliteta prema zahtevima standarda ISO 9001 i ISO 27001 za bezbednost informacija”, istakla je Zorica Marinovic sekretar Biroa.

Saradivanjem preduzeca sa SKB povecava se procenat naplate, smanjuje se rizik poslovanja, jer pored kreditnih izveštaja oni nude i finansijske analize koje se mogu koristiti za proveru firmi koje se javljaju na tenderu u javnim nabavkama. Clanice Biroa su: 65 javno-komunalnih preduzeca, 13 javnih preduzeca, 9 stambenih agencija, 3 osiguranja, 2 fonda, 2 telekomunikacione kompanije (Telekom i Telenor), pravna lica koja nude robu na odloženo placenje, lizing kuce, izdavaoci kartica i 3 kablovska operatera. Što se tice teritorijalne pokrivenosti, centralna Srbija je pokrivena sa 57 Beograd sa 16i Vojvodina sa 27od svih clanica.

Clanica se postaje potpisivanjem ugovora u kome je naglašeno da preduzeca nemaju nikakvih finansijskih ulaganja, a jedini zadatak jeste dostavljanje podataka koji se odnose na neizmerene obaveze (izvršna rešenja po tužbama i docnje). To je šansa za preduzeca da na posredan nacin bez ulaganja probaju da naplate neka potraživanja, a sa druge strane da se polako uspostavlja finansijska disciplina koja nedostaje Srbiji. Otvorena arhitektura softvera SKB i njegova fleksibilnost omogucavaju laku prilagodljivost specificnim zahtevima svojih clanica i prihvat podataka nezavisno od formata.

D.Dinic

U OVOGODIŠNJE REMONTE TERMOELEKTRANA BICE ULOŽENO

VIŠE OD 22 MILIONA EVRA

- Kapitalni remont bloka B-1, koji je u toku, koštace elektroprivredu oko 12 miliona evra

Remontna sezona u kostolackim Termoelektranama, pocela je ove godine ranije nego što je planirano. Krajem marta na zahtev ovlašcenih službi u Elektroprivredi Srbije, zbog ulaska u remont, zaustavljen je blok B-2 u Termoelektrani „Kostolac B”. Iako planiran nešto kasnije, remont ove proizvodne jedinice završen je do 24. maja i blok je, uz manje pogonske probleme, nekoliko dana kasnije stabilizovan na mreži elektroenergetskog sistema Srbije. Vec 1. juna, u kapitalni remont, koji treba da bude završen do polovine avgusta, ušao je blok B-1. Remont blokova u Termoelektrani „Kostolac A”, planiran je u julu i avgustu. Naime, kako je predvideno, od 13. jula u remontu ce biti „Jedinica”, a vec u avgustu i drugi blok ove Termoelektrane.

Za ovogodišnje remonte u kostolackim Termoelektranama, od kojih i jedan kapitalni, bice utrošeno nešto više od 22 miliona evra. Više od polovine planiranih sredstava, tacnije oko 12 miliona evra, koštace kapitalni remont bloka B-1, koji nije kapitalno remontovan od 2002. godine. Za remont bloka B-2, koji je završen, potrošeno je blizu šest miliona evra i pored standardnih zahvata, posebna pažnja u toku remonta posvecena je bila zaptivenosti kotlovske opreme. Pored ostalog, zamenjene su i najkriticnije tacke na cevnom sistemu kotla novom opremom.

Po recima Nenada Jankova, direktora Direkcije za proizvodnju elektricne energije u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac” vecina nabavki, pre svega, potrošnog materijala i rezernih delova, odradena je po ubrzanom postupku, imajuci u vidu da je remont poceo znatno ranije nego što je bilo predvideno. Što se kapitalnog remonta „Jedinice” tice, uobicajeno je da se on radi svake šeste godine, objašnjava Jankov i dodaje: -Vecina poslova je zapoceta, pristižu i potrebni delovi i oprema i verujem, da cemo u predvidenom roku od 75 dana, koliko je planirano da traje ovaj remont, uraditi sve što je planirano.

U Termoelektrani „Kostolac A”, planirane su standardne remontne aktivnosti. Na remontu „Jedinice”, pored uobicajenih zahvata, bice otklonjeni i uoceni nedostaci u toku probnog rada bloka, koji je od aprila prošle godine, po završetku revitalizacije, u pogonu. Po redosledu, poslednji u remont ulazi blok od 210 megavata u Termoelektrani „Kostolac A”. Ovde je rec o standardnom remontu i on, kako je planirano, ne bi trebalo da traje više od 30 dana. Remont ovih blokova, imajuci u vidu najavljeni obim radova, ne bi trebalo da košta više od 4,2 miliona evra. Oko tri miliona evra predvideno je za remont bloka od 210 megavata, a blizu 1,2 miliona evra za remont „Jedinice”. Sredstva su, kako isticu u Privrednom društvu obezbedena. U toku su pripreme za remonte blokova koji pocinju u julu i avgustu i ako sve bude išlo po planu, sva cetiri bloka u kostolackim Termoelektranama vec od polovine septembra bice spremna za rad u toku naredne zime. Najvažnije je, sve planirane aktivnosti uraditi što kvalitetnije i obezbediti pouzdanost raspoloživih termokapaciteta u ovom Privrednom društvu. Na blokovima Termoelektrane „Kostolac B”- remont bloka B-2 je završen - posebna pažnja posvecuje se, kako kvalitetu tako i zaptivenosti kotlova, imajuci u vidu da je svaki dodatni megavat, ovih proizvodnih jedinica, od izuzetnog znacaja za Privredno društvo, ali i Elektroprivredu Srbije.

C. Radojcic

PROŠIRENJE PROIZVODNIH KAPACITETA KOPA „DRMNO” ZAHTEVA I IZGRADNJU PRATECIH OBJEKATA

ZA VECU PROIZVODNJU NEOPHODNI I NOVI OBJEKTI

Za efikasan rad zaposlenih na Površinskom kopu „Drmno” i ostvarenje proizvodnje od 9 miliona tona uglja neophodno je u narednom periodu uložiti stredstva i u gradevinske objekte. Prema stavu prof. Borisa Gligica sa Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, od objekata visoko gradnje neophodno je izgraditi: Transportne mostove, zgradu drobljenja, presipnu kulu, radionice, magacine i garderobu sa kupatilima, kontejnersko naselje, portirnice, cekaonice za kupce. Od objekata nisko gradnje: Drumske saobracajnice, platoe i urediti terene oko objekata kao i donji stroj staze za kombinovanu mašinu. Za sve pomenute objekte neophodno je obezbediti i adekvatnu infrastrukturu: hidrogradevinske objekate za snabdevanje vodom, hidrantsku mrežu i tretman odvoda otpadnih voda.

Idejnim rudarskim projektom eksploatacije na kopu „Drmno” definisane su i lokacije. Na lokaciji za drobljenje i deponovanje uglja TE „Kostolac B” potrebno je izgraditi halu, nove garderobere sa kupatilima, cekaonicu za kupce i dve portirnice kontejnerskog tipa, industrijske tornjeve drobljenja i presipanja, temelje, stubove i mostove trase transportera, kao i donji stroj staze za novu kombinovanu mašinu deponijske linije. Na istocnoj granici PK „Drmno” planirana je izgradnja hale sa mostnim kranom za novu radionicu pomocne mehanizacije i novo kontejnersko naselje. U rudnickom krugu kopa „Drmno” planirane su hale novog mašinskog, elektro magacina kao i objekat sa mostnim kranom za novu elektro radionicu. Uz sve ovo bice izgradene i trase saobracajnica i hidrogradevinski objekti izmedu lokacija. Drumska saobracajnica planirana je duž zapadne granice kopa, objekti odvodnjavanja duž istocne i zapadne granice ležišta, a definisane su i napojne trase vodosnabdevanja objekata i hidrantnih mreža.

Pored ovih objekata, planirani su i objekti, garderobe i kupatila na drobilani, površine 500 m2, kapaciteta za 270 radnika. Takode je definisana lokacija kontejnerskog naselja na istocnoj granici kopa, sa ukupno 80 kontejnera.

S. Sreckovic

POPRAVLJENA GLAVNA RUDARSKA MAŠINA NA UGLJENOM SISTEMU KOPA „DRMNO”

UGLJENI SISTEM KOMPLETAN

Nakon bezmalo tri meseca, protekle nedelje završena je opravka bagera SchRs 800, koji je 23. marta zaustavljen zbog oštecenja ležaja okreta gornje gradnje. Cinjenica da takvog rezervnog mašinskog sklopa nema u rezervi, a da se za novi narudžbina može realizovati tek za najmanje godinu dana, naterala je ljude iz mašinske službe kopa „Drmno” da posegnu za alternativnim rešenjem koje se baziralo na izradi novog mašinskog sklopa uz pomoc zaposlenih u domacoj mašino gradnji.

- Problem sa kojim smo se suocili rešavan je u dva pravca. Prvi se odnosio na sprovodenje procedure za nabavku novog ležaja, a drugi na osnovu moje inicijative, išao je u smeru da se uz pomoc domace mašinogradnje iskopira orginalni ležaj, kako bi bager za što krace vreme mogao da se stavi u proizvodnu funkciju, izjavio nam je Caslav Slavkovic, upravnik sektora za mašinsko održavanje kopa „Drmno”. Zaposleni Privrednog društva „Proizvodnja, remont i montaža” izvršili su demontažu oštecenog ležaja na bageru, a „Lole” iz Leška i „Kolubare - Metal”, napravili su novi ležaj. Zbog garancije na izradeni mašinski sklop ugradnju ležaja odradili su zaposleni „Kolubare - metal”. U ovom vremenskom periodu izvršen je i servis ležaja okreta istovarne katarke, koji je takode pocetkom godine izraden uz pomoc domace mašinogradnje. Tokom predstojeceg remonta rudarske mehanizacije koja radi u sklopu ugljenog sistema, na bageru „800” imacemo još jedan broj mašinskih, rekao bih, sitnih intervencija nakon cega ocekujem da ce bager biti tehnicki pouzdan za rad u narednom periodu, kaže Slavkovic.

S. Sreckovic

NA BOKS REVIJI U LESKOVCU

USPEŠNA PREMIJERA BOKSERA „RUDARA”

BK „Dubocica” je u Leskovcu 14. juna organizovala Reviju meceva na kojoj su, uz domace boksere i po prvi put predstavnika kostolackog „Rudara”, nastupili i borci iz Kruševca, Pirota, Zajecara, Prokuplja, Vranja, Kragujevca i Niša. Za novoformirani klub u Kostolcu, koji vodi trener Bojan Goranovic, na ovom takmicenju nastupila su dvojica boksera. U velter kategoriji do 69 kilograma za mlade borio se Miloš Radenkovic, dok se senior, DŽemail Turhan, predstavio u lakoj kategoriji.

Mladi Radenkovic je prvi put boksovao na jednom takmicenju protiv nešto iskusnijeg clana domace „Dubocice”, Ilica, koji je vec imao sedam borbi. U prvoj rundi je Kostolcanin cak dva puta doveo rivala do brojanja, ali je na insistiranje doktora zbog povrede nosa mec prekinut u drugoj rundi, iako je kostolacki bokser u tom trenutku imao ubedljivu bodovnu prednost. Drugi borac „Rudara”, Turhan, u svom premijernom mecu boksovao je protiv Mitrovica, clana zajecarskog „Timoka”, koji je cak pet kilograma teži. Bokser „Rudara” je i pored toga potvrdio svoj veliki potencijal i na bodove ubedljivo savladao protivnika. Pored pobede u ovom mecu Turhan je na Reviji u Leskovcu dobio još jedno priznanje, jer je u jakoj konkurenciji porglašen za najborbenijeg takmicara.

Boks klub „Rudar” je osnovan nedavno u Kostolcu. Neophodni dokumenti su predati Ministarstvu sporta i omladine i uskoro se ocekuju da klub i zvanicno bude registrovan. U ovom trenutku trener Bojan Goranovic, bivši prvak Srbije, za takmicenja priprema 15 polaznika, koji su podeljeni u tri godišta - 89, 92. i 94. Treninzi se organizuju u Sali Tehnicke škole „Nikola Tesla” ponedeljkom, sredom i petkom.

P. Životic

OPŠTINA PETROVAC NA MLAVI DOBILA NOVO RUKOVODSTVO

RADIŠA DRAGOJEVIC PREDSEDNIK OPŠTINE

- Milance Acimovic (DS), predsednik Skupštine

Konstitutivna sednica Skupštine opštine Petrovac na Mlavi održana je u cetvrtak 26. juna. Novu skupštinsku vecinu cinice koalicija okupljena oko SPS-a, DS-SPO i G17 plus. Sednici je pored odbornika prisustvovao i Goran Petrovic nacelnik Branicevskog okruga, a sednicu je otvorio i njome predsedavao najstariji odbornik iz redova SRS Dragoljub Jovic. Zatim je podnet izveštaj Opštinske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine opštine Petrovac na Mlavi od 11. maja 2008. godine koji je usvojem jednoglasno.

Usledila je verifikacija mandata 50 odbornika Skupštine opštine a zatim su oni dali svecanu izjavu. Gospodin Jovic je cestitao odbornicima na izboru i izrazio nadu da ce u ovoj skupštini uložiti zajednicke napore da opravdaju poverenje gradana i da ce raditi u njihovom interesu, i zalagati se za napredak i prosperitet petrovacke opštine.

Izbor predsednika SO

Potom se prešlo na izbor predsednika Skupštine opštine. Predlog da Milance Acimovic PTT inženjer iz Šetonja, odbornik DS i predsednik Opštinskog odbora DS bude na celu lokalnog parlamenta potpisima je podržalo više od jedne trecine odbornika. Izabrana je Izborna komisija koja je sprovela tajno glasanje, a sa 36 glasa ZA izabran je za predsednika Skupštine opštine Milance Acimovic odbornik iz Šetonja koji je nakon izbora izjavio:

„Zahvaljujem se na ukazanom poverenju, nadam se da ce godine mog staža u ovoj Skupštini, gde su 4 mandata iza mene, omoguciti da se bolje razumemo, dugo godina sam bio odbornik opozicije, trudicu se da i novoj opoziciji dam šansu onako kako su moji prethodnici davali meni svih ovih godina. Još jednom se zahvaljujem i nadam se da cemo dobro da saradujemo”.

Zatim je novoizabrani predsednik Milance Acimovic preuzeo predsedavanje sednicom i prešlo se na izbor zamenika predsednika Skupštine opštine. Na predlog više od jedne trecine odbornika za tu funkciju je predložena dip. ing. tehnologije Violeta Bogosavljevic odbornik DS iz Petrovca, predsednik omladine ove stranke. Ona je izabrana velikom vecinom glasova odbornika takode tajnim glasanjem.

Za sekretara Skupštine opštine na predlog Milanceta Acimovica predsednika Skupštine opštine, postavljen je diplomirani pravnik iz Petrovca Vojkan Ðordevic. Time je i završena konstitutivna sednica lokalnog parlamenta.

Nakon sednice novoizabrani predsednik Milance Acimovic je izjavio: „Zahvaljujem se svim odbornicima, a pre svega biracima koji su me doveli u ovu Skupštinu. Prva sednica bila je vrlo fer, mi smo obezbedili širu podršku od same koalicije, ocekujem korektan rad u novom sazivu. Najavljujem još jednu sednicu u narednih 20 dana gde cemo postaviti nove upravne odbore u preduzecima i ustanovama a izabracemo i jedan broj direktora. To nece biti veliki rez, praticemo njihov rad i po tome postupati. Idu godišnji odmori i tek na jesen nas ocekuje ozbiljniji rad”.

Izbor predsednika opštine

Istog dana, nakon polucasovne pauze održana je i druga sednica Skupštine opštine a na dnevnom redu bilo je sedam tacaka. Prešlo se na izbor predsednika opštine, a na predlog predsednika Skupštine opštine kandidovan je Radiša Dragojevic, dipl. politikolog iz Petrovca, nosilac liste SPS-PUPS- JS, dosadašnji predsednik opštine.

Pre tajnog glasanja on se obratio odbornicima : „ Gospodine nacelnice, uvaženi odbornici dozvolite da prvo svim odbornicima cestitam verifikaciju mandata, da vam zaželim uspeha u narednom periodu, predsedniku Skupštine, njegovom zameniku i sekretaru cestitam izbor i postavljenje kao i uspešan rad u novom mandatnom periodu. U skladu sa zakonom cast mi je da predložim zamenika predsednika opštine kao i kandidate za clanove Opštinskog veca opštine Petrovac na Mlavi.

Za svog zamenika predlažem Dragoljuba Milosavljevica diplomiranog pavnika iz Petrovca i dosadašnjeg sekretara Skupštine opštine. Za clanove Opštinskog veca predlažem Dragoljuba Bogdanovica poljoprivrednika iz Bošnjaka, Sašu Bogdanovica, profesora iz Petrovca, Slobodana Rajica, dipl. pravnika iz Knežice, Gorana Miloševica ekonomistu iz Velikog Laola, Draganu Floranovic studenta iz Ranovca, Dobrivoja Savcica privatnog preduzetnika iz Petrovca, Milorada Lukica nastavnika iz Velikog Laola, Stanišu Stevanovica privatnog preduzetnika iz Melnice, Ivana Milenkovica, dipl. ekonomistu iz Petrovca, Bojana Stojanovica dipl. inž. poljoprivrede iz Petrovca i Radišu Miloševica dipl. inž. mašinstva iz Petrovca.

Nakon predloga predsednika Dragojevica odbornici su velikom vecinom tajnim glasanjem izabrali Radišu Dragojevica za predsednika opštine, Dragoljuba Milosavljevica za zamenika predsednika opštine i clanove Opštinskog veca.

Zahvaljujuci se na poverenju Radiša Dragojevic se obratio odbornicima recima: „ Pozivam sve odbornike Skupštine na saradnju jer mislim da bez obzira da li smo na levoj ili desnoj strani u sali treba da opravdamo poverenje koje smo dobili na izborima 11. maja a to možemo samo radom, ostvarivanjem onoga što smo obecali našim biracima u izbornoj kampanji a i u ovoj skupštini. Mislim da je moguc i u narednom periodu jedan duh tolerancije, dijaloga, sa argumentima, pravljenje kompromisa, jer politika je to i nalaženje najoptimalnijih rešenja.

Ja sam i u prethodnom periodu nastojao i mislim da sam uspeo u tome, svakako sa odbornicima u prošlom sazivu a jedan broj vas je bio i tada, a i sa vama koji ste sada prvi put tu, da ostvarim visoki stepen tolerancije u parlamentarizmu naše opštine, u onome što je konstruktivan rad skupštine, u onome što su prava rešenja u interesu svih gradana opštine, koji svakako treba da nam budu i saradnici u realizaciji onog što smo planirali. Ocekujem da imamo i obilatu pomoc, nadam se vecu nego do sada i od republickih ministarstava”.

Na izboru se odbornicima zahvalio i Dragoljub Milosavljevic zamenik predsednika opštine. Sednica je završena izborom Komisije za izbor i imenovanje i Komisije za statut.

D.Ilic

NA KRAJU JOŠ JEDNE ŠKOLSKE GODINE U OSNOVNIM ŠKOLAMA POŽAREVCA I KOSTOLCA

ZADOVOLJNI REZULTATIMA

- Svedocanstva i knjižice o uspešnosti završene školske godine vecina škola podelila na Vidovdan

Organizovanjem kvalifikacionih ispita iz srpskog jezika i matematike za upis svršenih osnovaca u srednje škole i podelom knjižica i svedocanstava, 27. i 28. juna, u svim osnovnim školama u Požarevcu i Kostolcu završena je još jedna školska godina. Za vecinu je ona bila uspešna o cemu svedoce rezultati koje su ostvarile kako na nastavnom planu, tako i u vannastavnim aktivnostima.

Najveci u dva okruga

Sa 1.435 ucenika u 59 odeljenja, OŠ “Jovan Cvijic” iz Kostolca i tokom minule školske godine bila je najveca u Branicevskom i Podunavskom okrugu. Pored centralne škole njoj pripadaju i cetiri podrucna odeljenja u selima Petka, Klenovnik, Stari Kostolac i Ostrovo. U školi je zaposleno 108 radnika. Prema recima direktora Radivoja Uroševica ucenici osmih razreda uspešno su završili školovanje i vecina njih opredelila se za nastavak obrazovanja u srednjim školama. U generaciji svršenih osmaka deset je sa Vukovom diplomom.

Kada je rec o takmi- cenjima ucenika na raznim smotrama iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, kao i fizicke kulture može se reci da su postignuti solidni rezultati. Na literarnom konkursu EPS i deca, jedna ucenica ove škole izborila je plasman medu deset najboljih sa podrucja Školskih uprava Požarevac, Kragujevac i Jagodina i tako stekla uslove za najviši plasman i na takmicenju republickog nivoa. Ucenici ove škole takode, ostvarili su i sjajne rezultate u gimnastici kako na školskim takmicenjima tako i u okviru SO “Partizan” gde imaju i prvake države.

Sa dugom tradicijom

OŠ “Sveti Sava” ima veoma dugu tradiciju osnovnog obrazovanja u Požarevcu. Pocela je sa radom daleke 1911. godine kao Svetosavska škola zahvaljujuci donatoru Savi A. Jovanovicu, trgovcu koji je pred smrt 1906. godine ostavio 20.000 dinara za izgradnju škole. Po završetku Drugog svetskog rata škola je nosila ime NJegoša, a od februara 2002. godine zove se “Sveti Sava”.

U toku protekle školske godine nastavnici i ucenici “Svetog Save” bili su ukljuceni u brojne nastavne i vannastavne aktivnosti. Zapaženo je njihovo uspešno domacinstvo ucesnicima raznih manifestacija, opštinskih i okružnih takmicenja, a sprovedeno je i nekoliko humanitarnih akcija... —Na krosu RTS-a naša škola nagradena je za najmasovnije ucešce i osvojeno je trece mesto u generalnom plasmanu, hvali se direktorka škole Margareta Sekulovic. Inace, povodom Dana škole, 19. maja, ureden je cetvrti broj školskog casopisa “Svetosavski mozaik”. Osmi razred završio je 81 ucenik od kojih je 65 polagalo kvalifikacione ispite za upis u neku od cetvorogodišnjih škola. Direktorka Sekulovic posebno istice dobru saradnju sa Savetom roditelja i Školskim odborom i cinjenicu da su povoljni uslovi za rad obezbedeni uz pomoc lokalne samouprave i donacija roditelja i organizacija i ucešcem u raznim projektima.

Najkreativnija osnovna škola

Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” osnovana je 1939. godine pod imenom Viteškog kralja Aleksandra Prvog, a tokom svog postojanja ime je menjala više puta. Pedeset godina se zvala “Veljko Dugoševic” da bi 2002. godine vratila ime “Kralj Aleksandar Prvi”. Škola planira da ove godine u prvi razred upiše preko 130 ucenika i tako dostigne brojku od ukupno 1.000 ucenika. Jedan od uspeha škole svakako je taj da ih je beogradski casopis “Kreativna kuca” proglasio najkreativnijom osnovnom školom. Ove godine iz sedam nastavnih predmeta blizu 30 ucenika nastupilo je na državnim takmicenjima i prvenstvima. —Dvoje naših ucenika generacije iz oblasti prirodnih i društvenih nauka osvojilo je brojne medalje i priznanja na mnogim državnim takmi-cenjima cime se mi posebno ponosimo. To su Jelena Žigic i Milica Ðukic, istice direktor Goran Seger. Ova škola ima i sportistu generacije, to je Katarina Ilic kojoj proricu uspešnu sportsku karijeru.

Rasadnik državnih prvaka

Za direktora OŠ “Vuk Karadžic” Radivoja Jako- vljevica upravo završena školska godina jedna je od uspešnijih o cemu svedoci kako opšti uspeh ucenika tako i brojne medalje i priznanja koje su njeni daci doneli sa mnogih takmicenja. Školu je tokom upravo završene školske godine ukupno pohadalo 1.160 ucenika, a osmi razred završilo 137 od kojih je 110 polagalo kvalifikacione ispite i tako se opredelilo za dalje školovanje kroz cetvorogodišnje srednje škole.

Od uspeha na vannastavnom planu svakako treba istaci trijumf ekipe ove škole na 39. državnom takmi-cenju “Šta znaš o saobracaju” održanom krajem maja u Valjevu. Takmicari Stefan Ðordevic i Natalija Peric osvojili su prvo mesto zašta je zaslužan njihov nastavnik Vladan Vidojevic. Nagrade nisu izostale ni na republickim takmi- cenjima iz matematike, fizike, biologije, istorije i srpskog jezika. Škola ima i dobru ekipu stonotenisera i odbojkaša. —Na nedavnom krosu RTS naša ekipa zauzela je prvo mesto, a zapažen je bio i naš nastup na Festivalu mladih, saznajemo od direktora Jakovljevica.

Foto aparat i ekskurzija - -nagrada za najbolje

I za ucenike i nastavnike Osnovne škole “Dositej Obradovic” protekla školska godina bila je izuzetno uspešna. Škola je radila sa ukupno 930 ucenika organizovanih u 37 odeljenja redovne nastave i dva odeljenja ucenika sa posebnim potrebama. Osmi razred završilo je nešto preko 120, a kvalifikacione ispite za upis u srednje škole polagalo 115 daka. Zapaženi su rezultati ucenika ove škole na raznim republickim takmicenjima pre svega iz srpskog i francuskog jezika, zatim iz racunarstva, informatike i tehnickog obrazovanja. Škola je ove godine imala i svoje predstavnike na republickim takmi- cenjima u atletici i stonom tenisu. Jedan broj ucenika izborio je plasman na republickim smotrama preko Regionalnog centra za talente. Uz pomoc sponzora škola je nagradila najbolju ucenicu generacije Tijanu Petkovic digitalnim foto aparatom, a sve nosioce Vukove diplome kojih je 19, i ucesnike republickih takmicenja - jednodnevnom ekskurzijom. —Svi ovi uspesi govore o kvalitetu znanja koje ucenici sticu u ovoj školi, kaže direktor Branislav Stojanovic.

Najmlada u Okrugu

Osnovna škola “Desanka Maksimovic” je najmlada škola u Branicevskom okrugu i ono što je njena specificnost svakako je to da je iz godine u godinu sve lepša i opremljenija. Vec duže vreme u ovoj školi, na cijem je celu Dragana Petrovic, prosecna ocena ucenika je 4,00, a rezultati na kvalifikacionim ispitima medu najboljima. Ove godine kvalifikacioni ispit su polagala 83 ucenika i svi su položili.

U konkurenciji 12 škola iz Srbije, ucenici ove škole u Muzickom toboganu RTS-a proglašeni su apsolutnim pobednicima, a za 22. rodendan škole medalje su sa odbojkaške olimpijade, odnosno Republickog takmicenja i Lige buducih šampiopna doneli mladi odbojkaši. Za ljubav prema sportu i zdravom nacinu života u ovoj školskoj sredini zaslužan je nastavnik Slaviša Stevanovic. Na ponos ove škole je i školski list “Vrt detinjstva”. Za Dan škole, 16. maj. izašao je dvanaesti broj. Pored savremeno opremljenog kabineta za informatiku, u školi postoji i multimedijalna ucionica opremljena najsavremenijim nastavnim sredstvima i služi kao model drugim školama za formiranje slicnih specijalizovanih ucionica. Uspešne dake stvaraju uspešni nastavnici, a uspešnoj ekipi nastavnika ove škole od strane Zavoda za unapredenje obrazovanja i vaspitanja nedavno je dodeljena treca nagrada na konkursu za kreativne škole. Ekipu su sacinjavali biolog, geograf i pedagog.

S.E.

OŠ «BOŽIDAR DIMITRIJEVIC KOZICA» U BRADARCU

ŠKOLA SA DVANAEST KROVOVA

Osnovna škola « Božidar Dimitrijevic Kozica» iz Bradarca ima jedanaest podrucnih škola, od kojih dve osmogodišnje i devet cetvororazrednih, a po razudenosti obuhvata prostor u precniku od 60 kilometara. Obrazovno-vaspitni proces u školi realizuje 89 radnika razlicitih obrazovnih profila - 56 profesora i nastavnika i 33 radnika drugih zanimanja cijem se strucnom usavršavanju poklanja velika pažnja, kao i tri veroucitelja. Školu pohada 716 ucenika smeštenih u 43 odeljenja i svrstava u red vecih škola na teritoriji opštine Požarevac. Sve školske zgrade u ovih dvanaest naselja stare su preko 100 godina, bez sala za fizicko vaspitanje i kabineta što otežava uslove rada. U takvim uslovima škola uspešno realizuje ciljeve i zadatke vaspitno- obrazovnog rada. U poslednjih nekoliko godina u saradnji sa lokalnom samoupravom koja je uložila velike napore da obezbedi sredstva iz budžeta koji su namenski korišceni za reparaciju fasade u Bratincu, krovne konstrukcije u Kasidolu, zamenjena je delimicno dotrajala elektro instalacija i uveden video nadzor u maticnoj školi u Bradarcu...

Uveden i Italijanski jezik

- Od 588 ucenika, ovu školsku godinu završilo je 99 posto, a srednja ocena od drugog do osmog razreda je 3, 99. Osmi razred završilo je 82 ucenika, i ono što je za nas svakako najvažnije, a to je njihov upis u listu želja i upis u srednje škole. U narednu školsku godinu u prvi razred upisacemo oko 90 ucenika, to je broj koji uglavnom figurira poslednjih godina. Struktura kadra ne obezbeduje punu strucnu zastupljenost što je naš višegodišnji problem jer ljudi zbog putovanja izbegavaju rad na selu, bez obzira što su uslovi u samoj školi na zavidnom nivou. Nedostaju nam profesori matematike i engleskog jezika, od ove godine uveden je i italijanski jezik i imamo strucno zastupljeno osoblje što za sada odlicno funkcioniše, tim pre što to odgovara i roditeljima koji su na radu u Italiji. U toku godine vrši se permanentno usavr- šavanje nastavnog kadra, nismo imali grupnih seminara kao što smo to imali ranijih godina za ucitelje, nastavnici predmetne nastave pohadali su pojedinacno seminare. Ovakav vid usavršavanja neophodan je pre svega zbog sertifikata, seminaru o kombinovanim razredima u Novom Sadu prisustvovalo je 32 naših ucitelja. Problem nam predstavljaju finansijska sredstva koja nam lokalna uprava opredeljuje, ona su nedovoljna i primorani smo da se sami snalazimo. Za razliku od gradskih škola, mi osim kabineta za informatriku nemamo drugih izuzev nešto malo nastavnih sredstava, što je nedovoljno, kaže Ana Gajic, pomocnik direktora škole.

Problema u ovoj školi ima i u podmladivanju osoblja na održavanju higijene jer u pitanju su radnici pred penzijom koji iz zdravstvenih razloga jednostavno nisu u mogucnosti da redovno i kvalitetno obavljaju svoje radne zadatke, pa se ne retko dešava da i same uciteljice ponekad brišu prozore, podlože pec i pociste ucionicu.

Trecina daka- putnika od ukupnog broja koliko ima škola u Bradarcu, zbog putovanja na kojima su izloženi raznoraznim vremenskim prilikama i neprilikama, vremenski su odsutni više od kuce nego ucenici drugih škola.

- Problem nam je što je kompletno osoblje «na tockovima», na posao iz grada autobusom ili autom dolazi devedeset posto zaposlenih. Da mi imamo jedan krov a ne dvanaest, dvanaest cesmi, dvanaest ložišta... situacija bi svakako bila drugacija. Teško je raditi i održavati tri osmogodišnje, od kojih su dve nepodeljene, od prvog do cetvrtog razreda, i devet cetvorogodišnjih škola. Bez obzira na sve poteškoce, entuzijazma ima, velika je stvar to što su naše dve mlade i talentovane koleginice uz pomoc informaticara i jezicara uradile monografiju o školi u Bratincu, a kada strucno i analiticki obrade i preostale škole, pretocicemo sve to u jednu zajednicku monografiju, kaže Vojislav Markovic, direktor škole.

Povodom 170 godina postojanja podrucne škole u Bratincu, izvršena je rekonstrukcija krova, reparacija fasade kao i betonske staze oko škole, a izdata je i monografija ciji su autori Ana Gajic, pomocnik direktora i Tijana Živkovic, saradnik u nastavi.

Video nadzor u školi

- U taj obiman i pozamašan projekat pored Ministarstva prosvete i lokalne samouprave, bili su ukljuceni i mesna zajednica Bratinac, deca i meštani, a u planu je izdavanje monografija svih sela u kojima se nalaze naše podrucne škole. Nadam se da ce se nastaviti saradnja sa pomenutim institucijama i meštanima kakva je bila u slucaju monografije o Bratincu. Izdavackoj delatnosti naše škole, uslovno receno, prikljucen je i prvi, pilot broj dackog casopisa “Kroz školski prozor” koji ureduju sami ucenici, i na cijim su stranicama pored novosti iz škole zastupljeni literarni i likovni prilozi, portreti i zabavni prilozi. Kada je rec o vannastavnim aktivnostima, najaktivniji nam je folklorni ansambl iz podrucne škole u Klicevcu koji nastupa na svim proslavama, kako u školi, tako i u selu, a redovni su i ucesnici medunarodnih festivala i takmicenja u folkloru, istice Tijana Živkovic, saradnik u nastavi, inace profesor geografije.

- Posebnu pažnju posvecujemo bezbednosti naših ucenika, iz tih razloga svojim sredstvima ugradili smo alarmni sistem u unutrašnjem delu škole, kao i video nadzor na svim spoljašnjim delovima objekta u Bradarcu, a u planu je da na taj nacin obezbedimo i osmogodišnje škole u Klicevcu i Barama. Postavljamo gromobrane na objektima cetiri podrucna odeljenja koji to do sada nisu imali, a u maticnoj školi planiramo da izmenimo staru i dotrajalu elektro instalaciju, da zamenimo stare zvucnike i uvedemo ambijentalnu muziku po hodnicima, recju, da osavremenimo ovu školu. Imamo odlicnu saradnju sa mesnim zajednicama koje nam dosta pomažu, a od skoro ucenicima koji su na opštinskim, okružnim ili Republickim takmicenjima osvojili neko od prva tri mesta, poklonili su više od sto knjiga i zahvalnica. Za vreme raspusta radicemo na investicionom održavanju naših školskih objekata, na popravci krova u Kasidolu, zameni oluka u Barama, ovde, u maticnoj školi napravicemo letnju ucionicu kao i na krecenju i na taj nacin spremno docekamo pocetak nove školske godine, napominje direktor Markovic.

BIBLIOTEKA

- U centralnoj školi postoji biblioteka sa fondom od 16 000 knjiga, a pokušavamo da biblioteke otvorimo u Klicevcu i Barama, našim podrucnim osmogodišnjim školama. Proteklih godina imali smo donacije Rotari kluba, kao i daka koji završe školu, interesovanje ucenika je solidno, pogotovo nižih razreda. Biblioteka je dobro opremljena, imamo i kompjuter, a svake godine organizujemo posetu ucenika Sajmu knjiga u Beogradu sa kog redovno donosimo i najnovija izdanja, kaže Ana Gajic.

M. Kuzmanovic

SLIKARI U GORNJAKU

Pod pokroviteljstvom SO-e, Zavicajnog muzeja i Kulturno-prosvetnog centra, u Petrovcu je prošlog petka pocela sa radom treca po redu likovna kolonija ‘’Gornjak’’. Idejni tvorac ovog vida likovnog stvaralaštva je istoricar umetnosti i slikar Vlastimir Nikolic, petrovcanin koji živi i stvara u Beogradu. Izložba radova ucesnika kolonije najavljena je za 4. jul.

Jedan od organizatora Andelka Stanisavljevic direktor Zavicajnog muzeja izjavila je: „ Prva petrovacka likovna kolonija zaživela je 2000. godine sa zaštitnim znakom u slavu akvarela. Nakon 5 godina 2005. organizovana je druga likovna kolonija „Gornjak” tada u slavu slikarstva. Sam naziv kolonije govori da ce afirmisani slikari inspiraciju i duhovno nadahnuce naci u Gornjackoj klisuri, pored Mlave i u manastirima Gornjak i Vitovnica”.

KUTAK ZA ZAVICAJNE PISCE

„POSLANICE” IZ DUŠE

- Raša Peric: „Poslanice” - Srboljub Mitic: Dragi Rašo, izdanje autora Petrovac na Mlavi

Mocna elektronika, brzina življenja i naedostatak vremena uslovili su da su pisci zaboravili da jedni drugima pišu pisma u kojima ostaje trag vremena sadašnjeg i pecat mnogih nesanica. Elem, bilo je u ne tako davnoj prošlosti i izuzetaka. Naime, veliki srpski pesnik Srboljub Mitic dopisivao se sa pesnikom Rašom Pericem, te je otuda nastala knjiga „Poslanice”.

Verujem da je namera Raše Perica i bila da izbliza osvetli lik i delo Srbe Mitica, autenticno i izvorno, dakle, njime samim, to jest pismima. Poduhvat je vredan pažnje, mnogo je detalja i nepoznanica koji se prvi put spominju i koji jesu svetlost više etapa cina pesnickog stvaranja Mitica.

Sadržaj vecine pisama pretežno je vezan za pisanje i objavljivanje knjiga, stvaranje i objavljivanje pesama, slanje priloga za casopise, javne nastupe, književne veceri i slicno. Pokadšto provejavaju i pitanja egzistencije, honorara, male penzije. Naravno, u knjizi je prisutan i onaj nadmocni „super ego” Srboljuba Mitica, coveka od iskrenog stava, patnika po udesu i gubitnika po dosudenom prokletstvu.

„Pisac je osuden na svoju misiju”,cesto je isticao Srba Mitic, covek koji je najdoslednije i najsnažnije obavljao u ovom kako bi ni sam rekao nevecnom životu.

Nekoliko poslednjih pisama je puno istinskog naboja jer su pisana neposredno pre njegove smrti. Vizionar Mitic predosecao je da nece izbeci ono što niko nikada pre njega a ni posle nece izbeci: neumitni odlazak. Ovaj kraci novinarski prikaz završicemo i jednim njegovim besmrtnim stihom:

„Kuda odiš dušo lutna”.

S. Ristic

KONCERT ALEKSANDRA JANKEHA

VIRTUOZ NA SAKSOFONU

Mladi saksofonista, Aleksandar Jankeh, ucenik Muzicke škole “Stevan Mokra- njac” u Požarevcu, održao je prošlog cetvrtka koncert u sali škole. Talentovani mladi umetnik koji je ove godine završio osnovno muzicko obrazovanje u klasi profesora Periše Stanojevica i upisao se u prvi razred srednje muzicke škole je, uz klavirsku pratnju profesorke Aleksandre Gajic svirao dela klasicne i džez muzike. Gosti na koncertu bili su Teodora Dimitrijevic, koja je na violini odsvirala Sarasateovu “Cigansku melodiju”, Miroslav Jankeh, profesor harmonike, kao i Miodrag Jevtic, Željko Maljevic i Marko Milojevic, sa kojima je mladi Jankeh izveo kompoziciju “Happy People”.

Aleksandar svira saksofon od svoje devete godine, uz obilje nagrada na domacim i medunarodnim takmicenjima na kojima je, kao laureat uglavnom osvajao maksimalnih stotinu poena. Prepuna koncertna sala i ovacije koje je dobio još jedna su potvrda Aleksandrovog talenta. U proteklo školskoj godini bio je i dak generacije.

L.L.

VECE RODOLJUBIVE POEZIJE U ZAOVI

VIDOVDAN PESMOM IZATKAN

Podružnica Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug i biblioteka “Srboljub Mitic” pod pokroviteljstvom opštine Malo Crnice na Vidovdan organizovale su po drugi put Vece rodoljubive poezije u Zaovi. Pozdravljajuci goste Marijana Veljkovic direktorka Biblioteke je istakla da joj je drago što je sedište Podružnice baš u Malom Crnicu i da je to od velikog znacaja, s obzirom na to da je Srba Mitic kao poznati i priznati pesnik bio clan Udruženja književnika Srbije, a samim tim je i zbog toga Podružnica za Branicevski okrug osnovana u Malom Crnicu 2005. godine. “Po drugi put se organizuje Vidovdansko poselo, odnosno Vece rodoljubive poezije, a ta poezija se uglavnom odnosi na ljubav prema zavicaju, domovini, prema Srbiji”, rekla je izmedu ostalog Veljkoviceva.

Program su vodile Zorka Stojanovic sekretar Podružnice i Živojka Milic. Kosovski boj ne živi samo u istoriji, vec i u umetnickom stvaralaštvu, narodnom predanju u obliku mitskih prica o cemu u svom eseju “Mitsko u Vidovdanu” govori Tatjana Živkovic. Vece je otvorila Sanela Mitic iz Kule pesmom “Kosovski božuri”, a duo flauta Dragana Kostic, profesor muzike i ucenica Anica Nikodijevic su izvele kompozicije: “Oj Moravo”, narodnu pesmu “Moj Dragane”, “Srbijanka kolo” i “Biserka kolo”. Pesnici su posebno citali pesme vezane za Vidovdan, praznik koji zauzima izuzetno mesto u istoriji srpskog naroda, a predstavili su se: Dobroslav Tepavcevic, Rade Obradovic, Živojka Milic, Raša Peric, Milanka Golubovic, Dragiša Živadinovic, Dragoslav Živadinovic, Varadina Obradovic, Zorka Stojanovic, Mladen Brankovic, Dragan Jovic, Ana Dudaš, Miodrag Milic, Milijana Dacic, Dragan Jovic, Jovan D. Petrovic, Radmila Zoric, kao i gosti iz Kostolca Zoran Stojicevic-Rikardo i Vojkan Ivkovic.

Inace, Podružnica u svom programu vec ima jednu slicnu manifestaciju duhovne poezije “Bradaca”, a njen pokrovitelj je takode opština Malo Crnice. “Treba pohvaliti saradnju sa opštinskim rukovodstvom, jer je predsednik opštine Miodrag Dragance Markovic prihvatio organizovanje obe manifestacije, “Bradace” koja se održava 19. avgusta na Preobraženje gde se cita duhovna poezija i ove vidovdanske na kojoj se predstavljaju pesnici sa rodoljubivim pesmama”, rekla je Zorka Stojanovic sekretar Podružnice. Podružnica okuplja pesnike sa cele teritorije Branicevskog okruga i ostvaruje izvanrednu saradnju sa bibliotekom “Srboljub Mitic” koja organizuje promociju clanova Podružnice, a razvila je i izdavacku delatnost i izdavac je zbornika “Satkan od snova”.

D.Dinic

“PRIM” - IMA SNAGE DA ODGOVORI SVIM ZAHTEVIMA

Nakon što je prošlu poslovnu godinu završilo uspešno, sa ostvarenih 101,8fizickog obima proizvodnje, kostolacko Privredno društvo za proizvodnju, remont i montažu mašina i opreme “PRIM” nastavilo je vec s pocetka ove godine da radi “punom parom”. Deo posla ugovoren za kostolacke “Kopove”, zapocet prošle, nastavljen je i vec realizovan tokom zimskog perioda.

U “PRIM”-u isticu da je ranijih godina tokom zime trajalo zatišje i tek se potkraj prvog kvartala kretalo u intenzivne aktivnosti. Cekalo se da EPS usvoji budžet za narednu godinu, da se taj dokument razradi u svakoj od clanica i nakon toga definišu radovi na remontima, rekonstrukcijama, novim postrojenjima...

Bez predaha do kraja oktobra

- Tokom zime i proleca, za unapred poznate rekonstrukcije, produžetke sistema, izrade novih trasa, pre svega za BTO sistem koji ove godine ulazi u vrlo ozbiljnu rekonstrukciju od strane “Kopova”, radilo se bez prekida. Mi smo radili celokupnu trasu, “Goša” pogonske stanice. Ugovorili smo i plan remontnih aktivnosti za ovu godinu, rec je o vecem obimu rezervnih delova. Sada je u toku posao vezan za remont treceg BTO sistema, to je bager 2000, odlagac 7200. Radimo remont osnovnih mašina, trake ce raditi ekipe sa “Kopova”. Pocelo se 2. juna i trebalo bi da se završi u prvoj dekadi narednog meseca. Ujedno, sa završetkom tog sistema, krecemo u remont BTO, koji je planiran da krene polovinom jula. Posle toga, krece se remont drugog sistema, zatim cetvrtog i remont prvog, koji bi trebalo da se završi krajem oktobra, - kaže Dragan Miloševic, tehnicki direktor i zamenik generalnog direktora PRIM-a.

Remonti u nizu

“PRIM” je ušao i u znacajne poslove na remontu termoenergetskih postrojenja. U Drmnu je vec okoncan remont jednog bloka, radilo se ubrzano na izradi delova, blok je vec uveliko ponovo na mreži. U toku je priprema za remont “Bloka 2”, a uveliko se radi na pripremi rezervnih delova za remont “Bloka A” u Kostolcu, koji treba da pocne krajem jula. “PRIM” je dobio poslove vezane za dopremu, mlinove, drobilice i još nekih delova postrojenja. Zajedno sa ekipama “PRIM”-a, ekipe drugih preduzeca radice remont turbina, kotlova i drugih energetskih sklopova. U “PRIM”-u se sagledavaju mogucnosti da se u narednom periodu delatnost proširi i na neki od tih elemenata. U susret tenderskoj proceduri i buducem izlasku na otvoreno tržište, osposobljenost za što sveobuhvatniji dijapazon poslova ce svakako imati poseban znacaj.

- Reorganizacijom, restrukturiranjem EPS-a, ugovorima tada potpisanim, nama je, kao i drugim bivšim clanicama, EPS ostao u obavezi da cetiri godine obezbeduje posao. To se realizuje u praksi, nije to neki prioritet, mi smo tehnološki i strucno osposobljeni za potrebe “Kopova” i “Elektrana”, najbliži smo, u stanju da trenutno priskocimo u slucaju havarijskog ispadanja, neke poslove na “Kopovima” ne bi ni imao ko drugi da odradi. To su specijalizovani sklopovi i radovi, za kakve je nemoguce na brzinu skupiti strucnjake i racunati na brzo, kvalitetno i trajno rešenje problema, - dodaje Miloševic.

Potrebni mladi majstori

“PRIM” zapošljava 730 radnika. Medutim, starosna struktura zaposlenih sve više otvara pitanje osveženja, podmladivanja, smene generacija. Oni koji nose posao u svim segmentima, od planiranja do realizacije, bliže se penziji, dosta njih je narušenog zdravlja i mlad kadar, spreman da u praksi, uz iskustvo i savete starijih kolega, ude u sve pore posla, i te kako bi dobrodošao.

- U poslednjih godinu - dve dana delimicno smo ublažili taj problem: oko 200 mladih smo angažovali, s jedne strane pomogli sebi da stare radnike rasteretimo i obezbedimo im “naslednike”, s druge strane mladim ljudima, željnim posla i “svog zaradenog dinara”, uspeli da “uhlebimo. Velika vecina, oko 95to su izvršioci: bravari, zavarivaci, dizalicari, kranisti... To su, mahom, deca naših radnika, deca iz okruženja. Neki su angažovani po ugovoru o povremenim poslovima, neki primljeni na odredeno vreme, dosta njih je prihvatilo da se prekvalifikuje i, ukupno, pripremamo ih da lagano preuzmu vitalne poslove i naslede sadašnje radnike. Potreba za, recimo, variocima, bravarima, kod nas je aktuelna stalno. Takav profil današnje školstvo ne obrazuje u ovom delu Srbije i oseca se veoma velika potreba za mladim majstorima, - porucuje tehnicki direktor “PRIM”-a.

Stigla “Plazma”

Ovih dana u pogone “PRIM”-a stigla je i montirana nova, savremena mašina za rezanje plazmom. Kompjuterski vodena, poseduje mogucnost šablonskog rezanja limova debljine od 1 do 30 milimetara. Radni sto je širine 2,5, dužine 6 metara. Pokazala se izuzetno dobro, radi veoma brzo i apsolutno tacno, u potpunosti je upotpunila nedostatke postojece dve mašine za gasno secenje debljih limova, koje su pri obradi tanjih materijala neminovno dovodile do deformacija lima. Sada se bez problema rade veoma složene konture i, porucuju iz “PRIM”-a, sada ovo preduzece svojim stalnim poslovnim partnerima, ali i trecim licima, nudi mogucnost secenja limova debljine od 1 do 100 milimetara na raznim mašinama, precizno, bez obzira na složenost kontura.

Ponuda tržištu

“PRIM” vec godinama radi za “treca lica”: remont, servis, viklovanje elektromotora, za kopove i elektrane i do 2 megavata, za “treca” lica, takode, ponuda je otvorena za sve vrste motora, izuzev “sitnih” od 0,2 i 0,5 kilovata. Istovremeno, malo je u javnosti poznato, “PRIM” poseduje tehnologiju za toplu vulkanizaciju, gumiranje i oblaganje raznih bubnjeva i slicno, do 2 metra precnika i 6 metara dužine. Nudi se i usluga peskarenja i farbanja.

Novim naruciocima posla je na raspolaganju i posebna radna jedinica, Fabrika valjaka, koja se bavi reparacijom starih i izradom novih valjaka. Pogon za izradu valjaka je “PRIM” sagradio po sopstvenoj dokumentaciji i konstrukciji i godišnje izraduje do 25.000 rolni raznih izrada i do 10.000 reparacija rolni, kako za potrebe “Kopova”, tako i za druge narucioce. Mogucnosti su i iznad tih velicina.

Partneri iz cele Srbije

Uporedo sa proizvodnjom, Komercijalna služba, služba nabavke, prijema i otpreme, zadužena za stvaranje podloge proizvodnji za realizaciju preuzetih poslova, ovih dana je u velikom poslu. Prelazak EPS-a na jedinstven informacioni sistem u proteklom delu 2008. godine stvarao je prilicne probleme, bilo je nesnalaženja i kašnjenja u preciziranju poslova i potreba, ujedno i obezbedenju sredstava za nabavku, dodatno je problem stvaralo kontiunirano poskupljenje materijala na tržištu - deset i više procenata svakog meseca, pa je ova služba u izrazito složenim uslovima jedva uspevala da podmiri potrebe proizvodnih pogona.

- Bilo je glavobolja i kod narucioca, rec je o hiljadama zahteva, trebalo je objediniti potrebe dva razlicita resora - proizvodnje uglja i proizvodnje struje, sve to oglasiti na tenderima, a u meduvremenu dode i do neplaniranih zastoja i intervencija... Trebalo je uklopiti se u takav rad sa jedinstvenim informacionim sistemom, tako da nam je prošlo dosta vremena dok su se svi ti procesi savladali. Avansi su usporeni, potpisivanje ugovora takode. Dolazili smo u situaciju da, zbog nedostatka novca, u pojedinim momentima nismo imali dovoljno repromaterijala i to je stvaralo problem sa poštovanjem rokova. Matrijal poskupljuje iz meseca u mesec, to dodatno otežava realizaciju. Ipak, uspevamo da odgovorimo zahtevima, “PRIM” ima snage da odgovori svim zahtevima. Šta više, ukazuje se potreba za dodatnom radnom snagom, kako bismo realizovali sve ugovorene poslove. Ilustracije radi, prošle godine smo u proizvodnim halama preradili, uoblicili u gotove proizvode i montirali kod narucilaca posla oko 1.200 tona materijala, - kaže Rajko Stanojevic, rukovodilac Komercijalne službe.

U nastavku godine, po recima Stanojevica, izvesno je da ce poslovi teci sa manje poteškoca. Prioritet su ugovoreni poslovi sa PD “Kopovi i termoelektrane” Kostolac, ali je “PRIM” otvoren i za druge narucioce. Kontakti su neprekidni, pregovara se. U poslednje vreme se sve više radi za RTB “Bor”, za “Kolubaru”, saraduje sa “Gošom”, izgledni su i drugi partneri.

D. Milenkovic

MIODRAG MIKIC, DIREKTOR JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC:

SNABDEVANJE REDOVNO, VODA ISPRAVNA

- Apeluje se na gradane da tokom velike žege vodu ne koriste za zalivanje, punjenje privatnih bazena, polivanje betona... jer se tada ugrožava ravnomerni dotok vode do svih delova grada

Sa toplim letnjim danima koje karakterišu dnevne temperature i preko 35 stepeni kakve su bile protekle nedelje, neminovno se namece pitanje redovnog snabdevanja stanovništva vodom. Godinama vec pojedini delovi Požarevca u takozvanim kriticnim terminima ostaju bez vode zbog velike potrebe za njom s jedne i neracionalne potrošnje s druge strane. Ovi problemi pojavili su se na samom pocetku i ovog leta. Kakva je trenutna situacija u vodosnabdevanju, šta nas po tom pitanju ocekuje tokom celog leta i do kraja godine i kakav znacaj za opštinu Požarevac ima nedavno usvojen Generalni plan vodosnabdevanja, osnovna su pitanja na koje smo odgovor potražili od novog direktora “Vodovod i kanalizacije” Miodraga Mikica, coveka koji je na ovoj funkciji odnedavno ali kome je problematika ovog javnog preduzeca i te kako poznata s obzirom na to da se sa njom suocava više od dvadeset godina.

Voda ispravna

- Što se tice vodosnabdevanja grada Požarevca mogu da kažem da smo za sada zadovoljni. To isticem iz razloga što je voda ispravna za pice, zadovoljava sve propisane norme i imamo je u kolicinama koje obezbeduju redovno snabdevanje gradana za sanitarne potrebe i za pice. Problema ima u kasnim popodnevnim, tacnije vecernjim satima iz razloga prekomerne upotrebe u špicu potrošnje kada se voda koristi za zalivanje zelenih površina. Tako se dešava da pojedini delovi grada ostaju bez dovoljnog pritiska, radi se o brdu i višim spratovima u zgradama, a ima i podrucja koja na sat- dva ostaju i bez dovoljno vode. Nastojimo da te poteškoce rešimo odredenim prigušivanjem i dodavanjem odredenih kolicina vode nekim delovima grada, mislim da cemo u narednim danima rešiti te probleme. Ali u celini, sistem vodosnabdevanja dobro funkcioniše, zaštita vodozahvata je takode dobra i možemo biti zadovoljni kako kvalitetom tako i kolicinama vode koje isporucujemo.

Na poslednjoj sednici Gradskog veca, JKP “Vodovod i kanalizacija” tražilo je saglasnost oko preduzimanja mera u cilju racionalnije potrošnje vode u Požarevcu. O kakvim je merama rec i da li ste u tome dobili podršku Gradske vlade?

- Cinjenica je da moramo da sma-njimo neracionalnu potrošnju vode pogotovu u popodnevnom špicu jer je u pitanju toliko velika potrošnja kakvu ni jedan sistem ne može da isprati. Ona dovodi do smanjenja pritiska s jedne, i s druge strane utice na tehnicke mogucnosti izvorišta pa u takvoj situaciji nije iskljucen raspad sistema u smislu zastoja rada pumpi i pojave odredenih kvarova na mreži. Zbog toga apelujemo da se za pranje grada ne koristi voda iz javnog vodovoda, takode u cilju racionalizacije potrošnje treba spreciti korišcenje pijace vode za zalivanje plastenika, bašti, za punjenje privatnih bazena, polivanje betona i pranje automobila.

Izvorište “Meminac” potpuno iskljuceno

Ovo su iskljucivo letnji problemi. Koje ostale teškoce imate u svakodnevnom radu i kako ih rešavate?

- Najveci problem Požarevca je svakako taj što svi zajedno nismo uspeli, da zbog širenja grada na vreme zaštitimo vodu za pice pa je došlo do prodora nitrata u našim vodozahvatima. Izvorište “Meminac” koje je snabdevalo grad vodom do pre par godina, iskljuceno je potpuno. Izvorište “Kljuc” je u funkciji ali sa zaštitom od prodora nitrata. Povoljna je situacija što je potrošnja vode u gradu smanjena jer je i privreda stala, inace da je to ono stanje od pre desetak godina, po kolicinama ne bi zadovoljili potrebe za vodom. Mi uvek obracamo pažnju na kolicine vode iz razloga sacuvanja njenog kvaliteta. Naš najveci problem je vodosnabdevanje, i u Požarevcu i u Kostolcu, ništa Kostolac po tom pitanju nije bolji, i on ima jedan nedefinisan vodozahvat u centru grada koji pokušavamo da održimo dok se ne reši ukupno pitanje vodosnabdevanja Kostolca. Ovde je dodatni problem taj što se iz Kostolca napajaju i Drmno, Stari Kostolac i Klenovnik tako da je evidentan sukob tehnickih mogucnosti sa zahtevima gradana koji prevazilaze snagu sistema. Postoje dogovori sa Privrednim društvom u Kostolcu oko izgradnje mernih mesta i da zajednickom akcijom PD, Vodovoda i gradana dodemo do rešenja kojim bi se omogucilo dovoljno vode za njene osnovne namene.

Rekonstrukcija mreže u Takovskoj

U okviru vaših nadležnosti, pored vodosnabdevanja je i kanalizacija. Koji je procenat pokrivenosti grada kanalizacionom mrežom i da li smo blizu toga da septicke jame najzad postanu prošlost?

- Preko 90 posto domacinstava u gradu Požarevcu prikljuceno je na vodovodnu mrežu. Taj procenat, nažalost, nemamo i kada je prikljucenje na kanalizaciju u pitanju. Šta više i ne znamo tacan broj domacinstava prikljucenih na kanalizaciju jer je u poslednje vreme dosta ulica uradeno ali nije tehnicki predato, pa nismo mogli da dajemo prikljucke ali su se gradani prikljucivali na divlje. I pored ovih nepoznanica pretpostavljamo da je oko 60 posto naših domacinstava prikljuceno na kanalizaciju. U Kostolcu je to nešto drugacije. Inace, zbog ravnicarskih karakteristika našeg kraja, nepostojanja kišne kanalizacije, delovanja prljavih voda na rad sistema za prepumpavanje, a pogotovu na rad sistema za precišcavanje koji je delimicno u funkciji, ima problema i u kanalizaciji.

Nije tajna da je naša vodovodna mreža dosta stara zbog cega i zimi i leti cesto puca. Koje su šanse da se krene sa njenom rekonstrukcijom?

- Mi cemo sa nekim radovima krenuti još koliko ove godine. Na primer, u planu je rekonstrukcija vodovodne mreže u Takovskoj ulici. Sledi nam i jedan veliki projekat donacije vrednosti oko 4 miliona evra u okviru koga je zamena azbestnih cevi F 350 F 400 na potezu ulaska u grad, znaci od Litasa pa sve do bazena, do pruge u Jugovicevoj ulici. Tu nam predstoji jedan ogroman posao, rec je o velikoj investiciji i naša su ocekivanja da ce ona doneti jedan kvalitet u samom jezgru grada. Mi smo, inace, u ovoj godini usvojili i jedan veoma važan dokument kojim je definisan koncept rešavanja vodosnabdevanja za duži period, do 2030. godine. U njemu su sadržana sva rešenja vodosnabdevanja Požarevca i Kostolca, tu se nalazi dosta elemenata koje po prioritetu treba realizovati, a pod brojem jedan je da zadržimo postojeci nivo kvaliteta vode i da se sa postojecih izvorišta obezbedi dovoljno vode. Za izvorište “Kljuc” je u prvoj fazi predvidena nadogradnja sistema zaštite vodozahvata sa projektima reda velicine 20-30 miliona evra koji bi garantovali dosta dobar rad tog izvorišta i kvalitet vode. Generalni plan je uradio Institut “Jaroslav Cerni” iz Beograda, njihovi strucnjaci su na našem terenu prisutni 40-50 godina, dovoljno poznaju problematiku vodosnabdevanja ovoga kraja pa je sasvim izvesno da su oni ovaj plan dosta dobro uradili. Na nama je sada da iz tog Generalnog plana izvlacimo prioritete i realizujemo odredene faze.

Ništa bez budžeta i donacija

“Vodovod i kanalizacija” je javno preduzece ciji se razvoj do sada prevashodno oslanjao na sredstva iz opštinskog budžeta. Koliko ce to biti karakteristika buduceg rada ?

- Moramo i dalje da se oslanjamo na budžet zato što voda, bez obzira na to što nije jeftina, ne može da pokrije investicione radove na vodozahvatu. To su projekti koji prevazilaze vrednost naplate utroška vode. Slicno je i sa projektima kanalizacije, sa postrojenjima za precišcavanje...tako da je realizacija tih investicija bez ucešca grada, bez ucešca sredstava iz budžeta i bez donacija - nemoguca. Inace, cena vode u našoj opštini je na nivou srednjih cena u Srbiji, neko povecanje za sada nije u planu, a što se naplate potrošnje tice, to je i kod nas kao kod ostalih javnih preduzeca. Opšte stanje u našem društvu je tako da ljudi gledaju da namire druge, po njihovim kriterijumima prioritetnije obaveze, pa voda dode negde na kraju. Kod nekih se racuni nakupe pa ta dugovanja budu pozamašna. Takve probleme moramo da rešavamo ili tužbama ili iskljucenjima sa mreže. Duguju nam i gradani, a i pravna lica i privreda, rekao nam je na kraju razgovora Miodrag Mikic.

S.E.

OBELEŽEN DAN GALERIJE «MILENE PAVLOVIC BARILI»

VOJVODINA IMPRESIONIRANA - NA REDU RIM

Konferencijom za medije na kojoj je prezentovana delatnost Fondacije Milenin dom u prvih šest meseci ove godine i dodelom priznanja i nagrada, prošlog utorka obeleženo je 46 godina od otvaranja Galerije «Milena Pavlovic Barili». Govoreci o izložbenoj aktivnosti, upravnik Galerije Radoslav Stanojevic podsetio je tom prilikom novinare na na tri prolecne izložbe u vojvodanskim gradovima - Vršcu, Zrenjaninu i Subotici na kojima je više od deset hiljada posetilaca imalo retku priliku da se upozna sa stvaralackim opusom Milene Pavlovic Barili, kao i na predstojeci veliki projekat- izložbu Mileninih slika, crteža i modnih kreacija u Rimu.

- Ovaj medudržavni projekat bice realizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Italije, sredstva u visini od milion dinara su obezbedena i naš jedini problem u ovom trenutku je odsustvo ljudi iz naše ambasade u Rimu iz poznatih politickih razloga. Predstoje nam i pripreme za veliki jubilej u 2009. godini - sto godina od rodenja Milene Pavlovic Barili, a tim povodom krajem ove godine formiracemo i Organizacioni odbor za obeležavanje ovog znacajnog datuma, kao i Organizacioni odbor 12. Bijenala. Znacajnu pažnju posveticemo i projektu Ranka Milinkovica «Ulica kulture», kulturnoj manifestaciji u sklopu LJubicevskih konjickih igara koja je naišla na dobar odjek u našoj javnosti. Kada je rec o investicionom održavanju i izgradnji, ove godine smo uspeli da u potpunosti izvršimo rekonstrukciju krova prema dvorištu i konacno dobijemo sopstveni prikljucak na gradski vodovod. Naš osnivac, opština Požarevac za ove radove opredelila nam je milion i sto pedest hiljada dinara, nadam se da ce nam pomoci i prilikom rekonstrukcije druge strane krova i rešavanju pitanja mokrog cvora za koji postoji projekat odobren od Regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Broj posetilaca Galerije u prvom šestomesecju za nekoliko stotina je premašio prošlu, rekordnu godinu što nas posebno raduje, istakao je tom prilikom upravnik Stanojevic.

Za izuzetnu saradnju u periodu izmedu dva jubileja, Galerija je dodelila priznanja i nagrade novosadskim turistickim agencijama Atic-Turs i DD Grand TT Novi Sad Grand-Turs, autoprevoznicima TA Niš-ekspres DD, AD Autoprevoz-turist Cacak, i Aleksandru Milanovu, uceniku petog razreda OŠ « Dositej Obradovic» za osvojeno prvo mesto na likovnoj izložbi Branicevskog i Podunavskog okruga.

M. K.

OBELEŽEN VIDOVDAN U CIRIKOVCU

PESMOM I FOLKLOROM CUVAJU TRADICIJU

U Domu kulture u Cirikovcu prošlog petka povodom godišnjice AKUD-a "Miodrag Miljkovic - Midga" i ustanovljenja slave - Vidovdana održana je svecana akademija sa gala koncertom u kome su ucestvovali clanovi ovog kulturno-umetnickog društva i Gradski ansambl narodnih igara i pesama iz Požarevca. Kulturno-umetnicko društvo "Miodrag Miljkovic- - Midga" osnovano je davne 1960. godine, ali je svoj kontinuirani rad pocelo tek prošle godine posle višedecenijske pauze. Okuplja oko 60 clanova razvrstanih u stariji i mladi ansambl. Stariji igracki ansambl zabeležio je izvanredan uspeh na Opštinskoj smotri održanoj u Petki gde je osvojio trece mesto. Takode, mladi igracki ansambl uzeo je ucešce na Meduokružnoj smotri za Branicevski i Podunavski okrug održanoj u Velikom Gradištu i kao najmladi ansambl zauzeo je trece mesto. Na svecanoj akademiji zahvalnice ljudima dobre volje koji su pomogli ovom kulturno-umetnickom društvu da zaživi na folklornoj mapi Srbije urucila je Jasmina Vasic predsednica AKUD "Miodrag Miljkovic -Midga".

Sutradan na Vidovdan u crkvi Hristovog rodenja u jutarnjim casovima služena je liturgija, a zatim je u Domu kulture u Cirikovcu rezanje slavskog kolaca obavio protojerej Srdan Stankovic u prisustvu rukovodstva, clanova AKUD-a i brojnih gostiju za koje je kasnije prireden slavski rucak.

D.Dinic

PLAŽA TOPOLJAR I KOSTOLACKO KULTURNO LETO

PROGRAM ZA SVE UZRASTE

Za razliku od vrelog politickog leta i uzavrelih strasti oko konacnog formiranja sopstvene Opštine, Kostolcanima predstoji mnogo prijatnije Kulturno leto, program koji ce se odvijati vecim delom na plaži «Topoljar». Za razliku od programa koji uskoro startuje, junske vrucine oterale su poveci broj Kostolcana i ljude iz okruženja na plažu i pre zvanicne sezone kupanja.

- Tradicionalni Prvomajski uranak sa obiljem kulturno-sportskih dešavanja zapravo je pocetak kostolackog Kulturnog leta koje se organizuje u predivnom ambijentu plaže «Topoljar». Nakon toga usledili su «Dani Dunava», sada vec tradicionalna manifestacija medunarodnog ekološkog karaktera koju smo mi tokom juna uspešno odradili na celu sa našim ekološkim društvom «Zora». Kulturno leto u Kostolcu ciji je program sacinio naš Odbor za kulturu trajace tri meseca, a prva od aktivnosti bice Likovna kolonija na prostoru kod motela «Dunavski dragulj». Potom slede Decije carolije, zabavni program za najmlade na platou na vodi, Rok maraton uz ucešce kostolackih i rok grupa sa strane, Karneval camaca i brodica, manifestacija na vodi koju ce organizovati naš Moto-nauticki klub. Našim programom predvideli smo i ucešce moto-bajkera, zatim književne veceri uz promociju knjiga i mnogo toga još što ce se u hodu dešavati. Ovaj program koštace 430 000 dinara, sredstva koja cemo obezbediti preko Centra za kulturu Požarevac i naših tradicionalnih sponzora. Za ovako obiman program to nisu tako velika sredstva i nadam se da ce on proteci bez nekih vecih problema, kaže Stevan Crncevic, predsednik IO Saveta GMZ Kostolac, uz napomenu da ce se za nekoliko dana znati i satnica ovog programa.

M.K.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 20.06.2008. godine do 26.06.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu rodeno je 24 beba i to 12 muških i 12 ženskih.

Blizance, sina i kcerku dobili su Milica Stanojlovic i Zoran Dobricic iz Lozovika

Sinove su dobili: LJiljana Miloševic i Vladimir Jovanovic iz Požarevca, Živadinka Lazic iz Jošanice, Nermina Kovac i Amet Amzi iz Požarevca, Katarina Petreska i Ivica Nikolic iz Poljane, Zizavera Kurteši i Senad Aguši iz Bujanovca, Jelena i Dalibor Veljkovic iz Požarevca, Snežana i Nenad Miloševic iz Kališta, Milica i Dušan Boškovski iz Požarevca, Andrijana Paunovic i Velibor Živanovic iz Požarevca, Marijana i Mario Ivic iz Smoljinca, Marija i Ivan Pejic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Biljana Miladinovic i Goran Miletic iz Vojilova, Gordana i Ivica Dragutinovic iz Cetereža, Nešica Savic i Sveta Trifunovic iz Požarevca, Sanja i Miodrag Ribic iz Požarevca, Eldina Basic i Dušan Ðordevic iz Desina, Dijana i Nebojša Mišic iz Klenovnika, Danijela Peric i Nenad Ristic iz Starog Kostolca, Mizaketa Saiti i Asani Ibromi iz Požarevca, Biljana i Bojan Nikolic iz Požarevca, Ivanov Ivana Nikoleta i Vladan Miloševic iz Kasidola, Miloševic Rajkovic Slavica i Slobodan iz Gornje Livadice.

HUMORESKA

GDE SU PARE?

Prica mi komšija, inace, dugogodišnji penzioner:

Sacuvam ja tako od svake penzije po deset dinara jer znam šta je štednja, tako su se mnogi obogatili. Jedna kafa manje u penzionerskom klubu i eto ti! Može se, kad se ima i kad se hoce.

I, bogami, godinama, nakupi se to. Sad to treba da osiguram, da sakrijem i sacuvam, što od babe, moje životne sapatnice, što od lopova. Nadem jednu metalnu kutiju i pare u nju (zbog kucnih ljubimaca - miševa), pa u pocepani dušek. E, tu je, vala, najsigurnije!

Prošlo je neko vreme, a meni nešto pretežalo. Vidim da mi nema još mnogo do vecne kuce. Preturam po jednoj fioci da polako spremam dokumenta za taj daleki put, pa otvorim jednu metalnu kutiju, a u njoj pare. Bogami, nakupilo se tu dosta.

Ma, idem iz ovih stopa u pecenjaru, jer odavno sanjam meso, a da doživim stotu sigurno necu! Babi ništa ne govorim, jer ona je mlada, ima vremena za nju i njen provod.

Još ni danas ne mogu da zaboravim pola kila prasetine i kilo belog sa sodom!

Jednog dana, baba mi rece, onako tronuto, srce da ti prepukne, da je ostavila neke pare za crne dane ako, slucajno, ona odapne pre mene. Pocnemo mi da tražimo te pare koje je sakrila u metalnoj kutiji, ali, dabome, nigde nismo mogli da ih nademo.

Ma, znao sam ja, kažem babi, vi žene ste mnogo rasejane, a pogotovu u tim godinama. Da nismo mi muškarci pored vas, ne znam kako biste živele! Zato sam ja, babo, sklonio pare na sigurno, za ne daj bože, one dane. Dušek je najsigurnije mesto za to, kao nekad što su bile slamarice.

Ispreturao sam dušek po dužini, širini i dubini i ne nadoh ništa!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Dobitna kombinacija bi bila: tri palme na otoku srece!

- Oni što rade ispod žita, jedu pogacu ispod saca!

- Nekad je postojala stajaca vojska, a danas ležeci policajci.

- U vreme bogacenja, ja sam živeo van vremena.

- Srbi su, izgleda, nebeski izrod!

Miodrag Lazarevic

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA POŽAREVAC

STOTINU PENZIONERA PUTUJE U BANJE

Clanovi Udruženja penzionera, preko svoje Opštinske organizacije i ove godine imace priliku da koriste besplatne usluge rekreativnog odmora, banjskog lecenja i putovanja kroz Srbiju. Predsednik OO UP Momir Pejanovic kaže da je Fond penzijskog osiguranja utvrdio i odredio sredstva za 2008. godinu.

- U ovoj godini sa podrucja filijale penziono-invalidskog osiguranja u Požarevcu možemo da pošaljemo 116 penzionera iz radnog odnosa, 10 penzionera je iz samostalnih delatnosti i 2 poljoprivredna. To znaci da ce ove godine veci broj moci da koristi ove pogodnosti u odnosu na prošlu. Mi smo prikupili zahteve penzionera na osnovu Pravilnika koji je doneo Fond penzionog i invalidskog osiguranja, gde su predvideni odredeni kriterijumi i to: da penzija ne može biti veca od 16. 160 dinara, da se boduje radni staž, visina penzije i period za koji se penzija prima. Po osnovu ovih kriterijuma i evidencije strucne službe Fonda utvrdena je rang lista. Prijavilo se oko 350 penzionera. Onaj ko smatra da je oštecen ima rok od osam dana za žalbu, po žalbi se sastaje komisija, rešava i utvrduje da li je bilo nekakvih propusta. Komisija, sa lekarom koji dolazi iz Beograda odreduje banje koje ce penzioneri koristiti. Banje potom pozivaju penzionere i saopštavaju termin korišcenja rekreativnog odmora. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, možemo da kažemo da su ti termini cesto i van sezone, ponekada i u decembru i januaru, kako ce ove godini biti - ne znam, verovatno penzioneri dolaze na red kada se završi sezona. Mi se nadamo da ce to poceti vec od septembra, ali ne zavisi od nas. Svi oni koji imaju primedbe na odlazak treba da znaju da mi ne možemo da uticemo, s obzirom na to da se sve boduje, moguce je da se u nekom od slucajeva i pogreši, jer sve rezultate izbaci kompjuter.

Rekreativni odmor traje deset dana, besplatan je, a penzioner treba da snosi troškove puta, koje mu Fond naknadno isplacuje, tako da je citav odmor besplatan.

Ranije smo imali primedbi od strane korisnika zato što se ide van sezone, dešava se da je grejanje lošije, ali vecina je zadovoljna, jer ipak se radi o besplatnom odmoru, kaže Pejanovic.

Izleti i druženja

Aktivnosti Opštinske organizacije penzionera u letnjem periodu obuhvataju i zajednicka putovanja po Srbiji. Protekle nedelje 150 penzionera je putovalo u Jagodinu, gde su obišli grad, zološki vrt, kulturne znamenitosti. Penzioneri su putovali i u Bjeljinu, gde su, kako kažu lepo docekani i imali šta da vide, ukljucujuci Etno park i druge znamenitosti u okolini. Uspostavljeni su kontakti sa Opštinskom organizacijom penzionera Bjeljine, kao i prijateljstva koje ce se nastaviti.

Sledece putovanje zakazano je za 10 jul, kada ce se obici prestonica, uz predviden obilazak grada, Zemuna i krstarenje brodom. Nakon ovog izleta putuje se u Kladovo, u avgustu, a u septembru je zakazana petodnevna ekskurzija na Ohrid. Cena ovog aranžmana je 12.200 dinara.

Poznanstva koja se sticu na ovakvim putovanjima, prijatna atmosfera i bekstvo od, u nekim slucajevima ne baš prijatne svakodnevice, više su nego znacajni za populaciju naših sugradana koji su, kako se to kaže “pošteno odradili svoje”.

L.L.

HALO 92

PRIJAVA ZA RAZBOJNIŠTVO

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Miroslava M. (1967) iz Begaljice, opština Grocka, zbog sumnje da je izvršio više krivicnih dela razbojništva na teritoriji Grada Požarevca.

Miroslav je osumnjicen za razbojništvo izvršeno u mestu Stari Kostolac u Samostalnoj trgovinskoj radnji “Viminacijum” kada je prodavacicu udario nekoliko puta metalnom šipkom po glavi i oduzeo preko 50 000 dinara.

On je osumnjicen i za razbojništvo izvršeno u mestu Lucica, u Samostalnoj trgovinskoj radnji “Marijana 2”, kada je napao prodavacicu uhvativši je za kosu i pošto je klekla na pod stavio joj je nož pod grlo tražeci od nje novac. Pošto je oduzeo novac u iznosu od 11. 000 dinara, prodavacicu je udario drškom noža u predelu glave.

Nakon nekoliko dana prijavljeno je policiji Miroslavljevo sumnjivo ponašanje u Samostalnoj trgovinskoj radnji “Marijana 1” u Lucici , nakon cega je on brzom akcijom policije i uhapšen.

Pokradeni novac osumnjiceni je potrošio na hotele, poker aparate, hranu, pice i bicikl koji je kupio pokradenim novcem i koji je koristio u izvršenju krivicnih dela.

Policiji je osumnjiceni poznat od ranije, dok je za njim izdata i poternica od strane Policijske uprave Kruševac, na cijoj je teritoriji izvršio više krivicnih dela razbojništva kao i na teritoriji opštine Trstenik.

NE LOŽITE VATRU U STRNJIŠTIMA

- Upozoravaju se gradani, da je najstrožije zabranjeno loženje vatre, spaljivanje slame i strnjike u vreme žetvenih radova.

Protiv lica koja se ne budu pridržavala ovog upozorenja bice pokrenut prekršajni ili krivicni postupak u zavisnosti od posledica požara.

METEOROLOŠKA STANICA U VELIKOM GRADIŠTU

STANICA U TROUGLU VETROVA

U Velikom Gradištu gotovo punih sedam decenija radi Meteorološka stanica. Prakticno od 1939. godine. Spada u red opremljenijih u Srbiji.

Pet je dežurnih meteorologa koji rade puna dvadeset cetiri casa. U ovdašnjoj stanici obavljaju se osmatranje, merenje i slanje podataka Republickom Hidrometeorološkom zavodu.

“Posao je veoma zanimljiv, vrlo skromno placen i prirodno zahteva odgovornost i tacnost u izvršavanju zadataka. Nalazimo se u tipicno košavskom podrucju prakticno u trouglu vetrova Gradište-Beograd-Vršac. Ovde nekih dana tokom godine košava duva i stotinu kilometara na sat”, - rekao nam je Stanislav Vucic, dežurni meteorolog.

Inace, u Meteorološkoj stanici u Velikom Gradištu radi se po starom vremenu, dakle, bez pomeranja satova unapred ili unazad.

S.R.

OVCA MARA OJAGNJILA CETVORO JAGNJADI

U domacinstvu Živoslava Milenkovica u selu Baric, ovca Mara ojagnjila je cetvoro jagnjadi. U proteklih deset meseci,ova ovca, rase vitenberg, ojagnjila je cak šestoro jagnjadi, što je do sada nezabeleženo u golubackom kraju.

-U našem domacinstvu nismo imali do sada ovakav slucaj, iako se ovcarstvom bavimo deset godina. Svako jagnje je teško oko cetiri kilograma, zdravi su i dobro napreduju. Organizovali smo i njihovo dojenje i prihranu, jer ovca Mara nema dovoljno mleka za sve, kaže vlasnik Živoslav Milenkovic.

LJ.Nastasijevic

VEOLIA TRANSPORT LITAS AD POŽAREVAC NA 9. «DRUMARIJADI» U SOKO BANJI

PREGRŠT MEDALJA ZA BUDUCEG DOMACINA

Na 9. Radnicko sportskim igrama zaposlenih u saobracaju Srbije- «Drumarijadi 2008» održanim od 18- 22. juna u Soko Banji, ekipa Veolie Transport Litas osvojila je 8. mesto u generalnom plasmanu u konkurenciji 19 ekipa ( 4 iz BiH) sa oko 600 takmicara. Požarevacki autoprevoznici osvojili su drugo mesto u glavnoj disciplini takmicenja vozaca- radno proizvodni deo, vozaci D i C kategorije sa mehanicarom. Ovaj deo odnosi se na vožnju autobusa i kamiona na poligonu, kao i rešavanju testova, dok je mehanicar uz testiranje morao da pokaže poznavanje, veštinu i brzinu u sklapanju agregata. Pored toga, požarevacka ekipa u sastavu od 40 takmicara osvojila je drugo mesto u nadvlacenju konopca ( muškarci), drugo mesto u pikadu ( žene) i trece u kuglanju ( žene), a kao posebno priznanje- pehar za fer- plej koji dodeljuje Organizacioni odbor a na predlog svih ekipa ucesnika takmicenja.

Radnici Veolie Transport Litas AD Požarevac ucesnici su svih dosadašnjih « Drumarijada», a kao posebno priznanje pripala im je i cast da budu domacini- organizatori 10. jubilarne smotre.

- Vracamo se sa 9. « Drumarijade» iz Soko Banje sa pregršt medalja i pehara cime smo kao stalni ucesnici ove smotre dostojno prezentovali naš kolektiv i grad Požarevac. Kao predsednik Samostalnog sindikata Veolie Transport Litasa želeo bih da se pored menadžmentu naše firme, zahvalim i svim sponzorima koji su se odazvali i na taj nacin pomogli ekipi da ucestvuje na ovogodišnjoj « Drumarijadi». Po našem Kolektivnom ugovoru poslodavac je u obavezi da finansira ucešce naše ekipe na Radnicko sportskim igrama « Drumarijada», medutim, firma je i bez toga u skladu sa mogucnostima oberucke prihvatila pokrivanje troškova pod geslom da su ljudi najvažniji, jer ekipa nije predstavljala samo Sindikat, vec i kompaniju u celini. Važno je napomenuti da smo mi na ovoj smotri imali ekipu od 40 takmicara što je procentualno 10 posto u odnosu na broj zaposlenih, dok je ekipa GSP Beograd koji ima 6.500 zaposlenih brojala oko 80 takmicara, ili nešto više od jedan posto. Na taj nacin nama je teže bilo da u periodu trajanja « Drumarijade» ostanemo bez 10 posto radne snage. Napomenuo bih i to da smo mi kao društveno preduzece i pre privatizacije imali veliku pomoc i podršku direktora Slavoljuba Ðordevica i Sekcije vozaca i mehanicara sa Tomislavom Lazovicem kao predsednikom kada je rec o ovoj radnicko- sportskoj manifestaciji, kaže Veseljko Petrovic, predsednik Samostalnog sindikata požarevackog autoprevoznika.

- Na osnovu dosadašnjeg iskustva, planiramo da kao domacini predstojece 10. « Drumarijade» kao goste pozovemo Sloveniju, imamo najavu da su i Grci zainteresovani, zatim jedna manja ekipa iz Moskve, probacemo da na ovu smotru vratimo Makedonce, a pokušacemo da pozovemo i « sestrinsku» firmu Pan- turist iz Osijeka sa jednom ekipom. Mi cemo kao domacini najverovatnije nastupiti kao Veolia Srbija, pored zastupnika Litasa i jedan broj ljudi koliko je to moguce iz firme Veolia Luv iz Beograda, kao i ekipe Veolia Slovenija. Kada je rec o izboru mesta za organizaciju 10. « Drumarijade», dogovorili smo se da to ipak bude Srbija, ali smo pri tom i limitirani da na malom prostoru obezbedimo sve potrebne uslove za boravak i takmicenje oko 800 ucesnika. Pored svih standardnih disciplina koje su bile zastupljene na svim ovim « Drumarijadama», naš Organizacioni odbor na celu sa Veseljkom Petrovicem razmotrice mogucnost uvodenja i « Igara bez granica» kojima bi se zaposleni u autosaobracaju Srbije opuštenije družili. Po svemu sudeci Kopaonik je zbog svojih mogucnosti da ugosti toliki broj takmicara najverovatnije potencijalni kandidat za lokaciju na kojoj ce se u našoj organizaciji održati 10. « Drumarijada», napominje Zoran Milic, izvršni direktor za marketing Veolia Transport Litas AD Požarevac.

TAKMICARSKE DISCIPLINE

Muškarci: Radno- proizvodni deo, nadvlacenje konopca, šah, kuglanje, streljaštvo, stoni tenis, basket, odbojka, rukomet i mali fudbal. žene: Pikado, rukomet, odbojka, basket, stoni tenis, streljaštvo i kuglanje. Pored toga, postoji i mešovita disciplina, a to je odbojka na pesku.

M. Kuzmanovic

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac. E-mail: press_ribolovŽyahoo.com. Bistro!

GDE NA PECANJE?

Smud je malo »utanjio«, ali i dalje radi na Dunavu kod Kostolca i Klicevca. Bilo ga je i iznad Zatonja, kod ostrovackih panjeva i Garde, kao i na poznatim terenima u Velikom Gradištu, gde se pecala i babuška. Smud, babuška i šaran su hvatani i na podrucju Usija i Vinaca, a ispod »odrona« je najbolje radio bucov. Som se sve bolje lovi na revirima u okolini Dobre i Brnjice, narocito na vodeni cvet. Na Srebrnom jezeru i dalje grizu sitna deverika, bodorka, ali se šaran i amur retko javljaju.

Na Toploj Mlavi ima ulova šarana, uglavnom nocu, dok se krupna babuška preko dana peca na šecerac i šumsku glistu. Kod »brbora« se na varalicu javlja som.

Na Moravi se sporadicno dobija smud do 1,5 kg, uglavnom od Novog prema LJubicevskom mostu, na kamenjarima. Najbolje prolaze varalicari koji izlaze svakodnevno na vodu i forsiraju silikonce na olovnim glavama od 12 do 14 grama, na koje se zaleti i poneki pristojan som. Dubinkaši love uglavnom sitnog »brku«, mada se na rovca i durdubaka dobije i po koji u meri.

Sitna deverika, osrednji krupac (bodorka) i poneka krupna babuška love se na Kostolackom Dunavcu, na stazi preko puta plaže, ispod groblja i iz usidrenih camaca, najbolje na dugo hranjenim mestima, rano ujutru i pred mrak. Kod pumpe se na varalicu uhvati poneki sitniji bucov. Pecanski Dunavac daje samo sitnu belu ribu, ali na hranjenim mestima uskoro valja ocekivati aktivnost krupnog amura.

Na bagere duž beogradskog puta se slabo izlazi i ova jezera više posecuju Smederevci, koji osim cverglana povremeno dobijaju i belu ribu - crvenperku, babušku i retku deveriku. Na bagerima pre Novog mosta, sa desne strane puta, »sica« odlicno radi na crvice. I na barama u Brežanu može da se peca samo sitna crvenperka. Uglavnom sitna bela riba grize i na Orašju, kao i na bari kod Batovca.

Na Peku kod Kuceva, Rabrova i Mišljenovca na višnju odlicno radi klen. Pored uobicajenih primeraka od 200 do 600 grama cesto udaraju i kilaši, dok se u blizini ušca u Dunav dobro peca sitan skobalj.

PITANJE?

Ovog leta cu na pecanje cesto ici sa dvanaestogodišnjim sinom koji zna da pliva, ali bih ipak voleo da tokom boravka u camcu nosi sigurnosni pojas. Recite mi da li mogu da ga nabavim kod nas ili moram da idem u Beograd?

Dejan iz Požarevca

ODGOVOR

Moramo da pohvalimo vašu odluku da nabavite sigurnosni pojas za dete, jer je to jedini nacin da mališan bude zaista bezbedan u camcu. Kamo srece da svi razmišljaju poput vas!

Pre nego što vam odgovorimo na pitanje, koristimo priliku da ostalim kolegama pojasnimo neke stvari. Naime, to što neko zna da pliva ponekad ne mora da znaci ama baš ništa. Primera radi, cak ni odlicni plivaci nemaju mnogo šanse kada se natrontani zimskom odecom i u cizmama nadu u ustalasanom Dunavu. Ima još mnogo slicnih situacija i zato bi zakonodavac morao da uvede obavezu vlasnika camca da za svakog clana posade ima odgovarajuci prsluk za spasavanje.

Što se ponude u našim radnjama tice, naš izveštac Zoran Stojanovic je u svojoj prodavnici »Imago« pre par nedelja imao kvalitetne prsluke za decu i odrasle. Javite mu se na tel. 012/212-958, a ukoliko su vec rasprodati pozovite se na urednika ove rubrike i ne sumnjamo da ce vam izaci u susret

EKSTRA SAVET

Ribe su vec prešle na »letnji režim« i nema razloga da to ne ucine i ribolovci. Celodnevne izlaske na vodu u letnjem periodu treba izbegavati, osim ako se ne radi o višednevnom ribolovu ili nocenju. Šanse da cete ostvariti ozbiljniji ulov tokom najtoplijeg dela dana vrlo su male, pa na vodi treba biti rano ujutru ili kasno popodne. Ukoliko ste ranoranilac, pocetak pecanja »tempirajte« bar sat vremena pre izlaska sunca, jer cete tako na raspolaganju imati tri-cetiri sata tokom kojih je riba po pravilu vrlo aktivna. Kolege koje više vole vecernje izlaske na vodu ne bi trebalo da stignu pre 18 c, pogotovo ako im zalazece sunce bije u oci, što je slucaj sa vecinom mesta na desnoj obali Morave. Vecina ribolovaca smatra da je vece pravo vreme za lov smuda i soma, ali u ovo doba godine smiraj dana donosi pojacanu aktivnost prakticno svih vrsta riba, pa cak i onih koje važe za tipicno dnevne (bucov, štuka...). Savet plus: kada posle više uzastopnih tropskih dana usledi kratkotrajno osveženje sa kišom, obavezno izadite na vodu, jer su u takvim uslovima dobri ulovi gotovo zagarantovani.

DVANAESTA SMOTRA FOLKLORNIH ANSAMBALA SELA SRBIJE KLICEVAC 2008.

IGRALO SE DA SE PAMTI

Negovanje izvornog pokreta i melosa nastavilo se i ove godine u Klicevcu na 12. smotri folklornih ansambala sela Srbije, popularnom SFAS-u. Na Vidovdan, 28. juna festival je svecano otvorio gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic, poželevši ucesnicima mnogo uspeha na takmicenju.

U dva festivalska dana publika je imala prilike da na sceni vidi jedanaest ansambala i da prisustvuje brojnim pratecim manifestacijama, poput izložbe poljoprivredne mehanizacije, izložbe starih jela i peciva, vina, rakije i meda, pocetka žetve. Organizovan je i okrugli sto “Klicevac, lokalitet za razvoj poljoprivrede, mogucnosti, perspektiva, potencijali”.

FOLKLORCI IZ SELA ŠIROM SRBIJE

Pre pocetka takmicarskih nastupa, folklorci iz sela širom Srbije ucestvovali su u svecanom defileu kroz Klicevac.

U okviru takmicarskog dela programa predstavili su se ansambli iz Pivnice, Milje-vica, Gavinca, Miloševa, Debeljace, Medvede, Novog Miloševa, Vojke, Osipaonice, Sela Varvarina, kao i domacina, Klicevca, koji je nastupio van konkurencije.

Umetnicke domete oce-njivao je strucni žiri u sastavu: dr Dragoslav DŽadževic, koreograf i folklorni pedagog iz Beograda, Mirjana Drobac, etnomuzikolog iz Beograda i Danica Ðokic, etnolog iz Požarevca.

Specijalni gost manifestacije u Klicevcu bila je popularna grupa “Ðerdan” sa Mirom Vasiljevic.

Pobednici SFAS-a

Zlatnu plaketu za osvojeno prvo mesto na 12. smotri folklornih ansabala sela Srbije dobilo je Kulturno umetnicko društvo “Svetozar Markovic” iz Medvede, opština Despotovac.

Drugo mesto i srebrna plaketa pripali su KUD “Radislav Nikcevic” iz Miloševa, opština Jagodina, a trece mesto KUD “Pek” iz Miljevica, opština Golubac.

Nagrade je urucio Miroslav Živojinovic, clan gradskog veca zadužen za rad mesnih zajednica.

Pored glavnih nagrada urucene su i nagrade za najbolju koreografiju i muzicku rekonstrukciju, najbolje izveden splet igara -sve tri nagrade dobilo je KUD “Svetozar Markovic” iz Medvede, a Predrag Bogdanovic koji je na celu ovog ansambla dobio je priznanje za najboljeg umetnickog rukovodioca. Pri-znanje za najbolju grupu pevaca pripalo je ženskoj grupi slovackog Kulturno umetnickog društva “Pivnice”, opština Backa Palanka. Najbolji instumentalni solista je harmonikaš iz KUD “Radislav Nikcevic” iz Miloševa, a za najbolji orkestar proglašen je orkestar slovackog KUD “Pivnice” iz Pivnica. Priznanje za uspešno cuvanje narodne tradicije dobilo je Udruženje seoskog folklora veterana “Teodor Pavlovic” iz Novog Miloševa, opština Novi Becej. Priznanja je urucio Stojan Boškov, sekretar Saveza amatera Srbije. Svim ucesnicima urucene su zahvalnice

Organizatori ovogodišnjeg SFAS-a su Grad Požarevac, Savez amatera Srbije, Centar za kulturu Požarevac i Mesna zajednica Klicevac.

L.L.