Header

POCELO KULTURNO LETO U POŽAREVCU

POD SJAJEM ZVEZDA

Na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu u prostorijama Skupštine opštine Požarevac, kojoj je prisustvovao i gradonacelnik Saša Valjare-vic, predstavljena su dva kulturna projekta od znacaja za grad.

Prvi je predstojece ucešce Gradskog ženskog hora “Barili” na svetskog horskoj olimpijadi koja se održava u austrijskom gradu Gracu od 9. do 21. jula. Dirigent hora, Katalin Tasic i sekretar Slavoljub Tasic upoznali su prisutne novinare sa uspesima koje je ova gradska institucija postigla, primera radi hor Barili na svetskoj rangi listi horova zauzima 35. mesto, dakle nalazi se medu prvih 50, od kojih su vecina profesionalni horovi. Na svetskoj olimpijadi horova ucestvuje 441 hor iz 93 zemlje sveta. U Austriju putuje 37 devojaka “zlatnog glasa”, a troškovi iznose oko 21.000 evra. Rukovodioci hora iskoristili su priliku da izraze zahvalnost lokalnim vlastima i brojnim sponzorima na razumevanju i znacajnoj finansijskoj pomoci, bez koje rad hora ne bi ni bio moguc.

- Imamo cast da vas obavestimo da Gradski ženski hor Barili u ponedeljak 14. jula po drugi put krece putem Austrije i to po drugi put na Svetsku horsku olimpijadu, naime hor Barili je na prvoj horskoj olimpijadi 2000. godine u Lincu osvojio dve srebrne medalje. Od horskog olimpijskog komiteta i Svetske horske federacije dobili smo tu cast da ove godine na petoj horskoj olimpijadi ucestvujemo direktno u finalu, rekla je Katalin Tasic.

Novinarima se potom obratio Radomir Mihajlovic, clan Gradskog veca zadužen za kulturu koji je rekao da poslednjih godina sadržaji “kulturnog leta” nisu bili zadovoljavajuci, te da ce ove godine, na predlog gradonacelnika, biti uložen napor da se oni obogate.

Predsednik Aktiva direktora u kulturi i direktor Narodnog muzeja Požarevac, Milorad Ðordevic govorio je o sadržajima koje ce tokom leta ponuditi ustanove koje imaju stalne programe, poput Muzeja, Galerija “Milena Pavlovic Barili”, Istorijskog arhiva, a potom se novinarima obratio direktor Centra za kulturu Dragoslav Jovic.

On je najavio programe koji ocekuju Požarevljane u okviru kulturnog leta pod nazivom “Pod sjajem zvezda” (program objavljujemo u celini na 24. strani.)

Gradonacelnik Saša Valjarevic poželeo je horu Barili mnogo uspeha na takmicenju u Gracu.

- Ujedno bih pozvao sve gradane Požarevca da u okviru manifestacije Kulturno leto koja bi ove godine trebalo da bude mnogo sadržajnija, bolje organizovana. Prostor na kome ce se dešavati je plato ispred Centra za kulturu, a ostaje da se vidi da li ce se ukljuciti i Muzicka škola koja ima adekvatan prostor, lepu baštu. Za sada, prema sredstvima koja smo imali u buxetu za ovu godinu program ce sadržati najavljeno, ali cemo za buxet u narednoj godini izdvojiti mnogo više sredstava za kulturu, posebno za kulturno leto, jer mislim da to naši gradani zaslužuju. Sam grad Požarevac treba da što više ulaže u kulturu, sport i široj populaciji gradana omoguci da ucestvuje u njima. Sve manifestacije u okviru kultrunog leta su besplatne, tako da ce svi naši sugradani imati prilike da uživaju u pozorišnim predstavama, koncertima, promocijama knjiga... Manifestacija od znacaja za naš grad koja sledi, LJubicevske konjicke igre vec su u pripremi. U toku je formiranje organizacionog odbora, a i LJKI bi trebalo da budu mnogo sadržajnije nego prethodnih godina, planiramo da cela nedelja, od 1. do 7. septembra bude bogata razlicitim sadržajima, rekao je još Valjarevic.

Uvece istog dana kulturno leto zapocelo je predstavom pozorišta “Milivoje Živanovic”, po tekstu Mire Ojdanic, “Trag ljudskih zuba” u režiji Radiše Jevremovica u kojoj glavne uloge igraju Snežana Mandraševic i Vesna Rajkovic, uz asistenciju Jadranke Vasic.

L.L.

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE

PREDLOŽEN NOVI STATUT

Prva sednica Opštinskog veca opštine Petrovac na Mlavi održana je prošlog cetvrtka u Skupštini opštine. Pored clanova veca, sednici su prisustvovali i Milance Acimovic, predsednik Skupštine opštine, Violeta Bogosavljevic zamenik predsednika Skupštine opštine i Vojkan Ðordevic sekretar Skupštine opštine. Pre pocetka rada Radiša Dragojevic, predsednik opštine je svim clanovima cestitao na izboru i poželeo im uspešan rad u ovom mandatu. Na dnevnom redu sednice našlo se osam tacaka dnevnog reda. Vece je utvrdilo predlog Statuta opštine Petrovac i uputice ga na usvajanje Skupštini opštine. Obrazloženje Statuta dao je Dobrivoje Jovic ispred Skupštinske službe a posle njegovog izlaganja nije bilo znacajnije diskusije i predlog je jednoglasno usvojen. Clanovi Opštinske vlade su zatim usvojili Poslovnik o radu Opštinskog veca a predsednik opštine Radiša Dragojevic koji je i predsedavo sednicom, najavio je održavanje sednica veca po potrebi a uglavnom na svakih petnaest dana.

Razmotren je i zahtev JKP „Parking Servis” za davanje saglasnosti na izmenu i dopunu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji ovog javnog preduzeca kojim se uvodi i funkcija zamenik direktora a otvara se mogucnost za prijem još jednog inkasanta.

Data je i saglasnost na cenovnik usluga „Parking servisa” za korisnike zakupca prodajnog prostora na zelenoj pijaci koji ce parking placati 1 000 dinara mesecno.

Vece je donelo odluku da se raspiše oglas za postavljenje nacelnika i zamenika nacelnika Opštinske uprave opštine Petrovac na Mlavi cime ce se zaokružiti lokalna vlast u opštini.

Vece je usvojilo i nekoliko odluka o isplati sa tekuce buxetske rezerve za organizaciju pojedinih manifestacija i pomoc fizickim licima.

Doneta je i odluka da se raspiše oglas o davanju u zakup zgrade stare železnicke stanice u Rašancu.

Nov saziv opštinskog veca inace cine 11 clanova a predstavnici su koalicije SPS - PUPS - JS, koalicije DS - SPO i partije G17 plus.

Nakon sednice Opštinskog veca konferenciju za novinare održao je Radiša Dragojevic predsednik opštine koji je novinare i javnost informisao o proteklom radu na sednici veca istakavši: „ Prva sednica Opštinskog veca opštine Petrovac na Mlavi održana je u susret sednice Skupštine opštine koja ce se najverovatnije održati u cetvrtak 18. jula. Posebno bih po znacaju istakao pitanja o kojima smo raspravljali a radi se o Statutu opštine i Poslovniku o radu Opštinskog veca”.

D.Ilic

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

ZAŠTITA POTROŠACA - TRAJNA OBAVEZA

Upravni odbor udruženja gradana „Slobodni gradani Požarevca" i Odbor za zaštitu potrošaca Požarevac, na sednici od 08.07.2008. razmatrajuci Statut Grada Požarevca, sa žaljenjem konstatuje da se ne ureduje oblast zaštite potrošaca. U Evropi, zaštita potrošaca je postala stalna i trajna obaveza države i lokalne samouprave. Potrošaci su izborili pravo da uticu na snabdevace, trgovce, uopšte ponudace roba i usluga. Zahvaljujuci organizacijama potrošaca, rad inspekcija je efikasniji a odnosi izmedu ponudaca i potrošaca korektniji. I u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Leskovac...) zaštita potrošaca je jedna od obaveza gradske uprave, uz saradnju organizacija potrošaca. Zakon o zaštiti potrošaca obavezuje i lokalnu samoupravu da se angažuje štiteci potrošace i podržavajuci organizacije potrošaca.

S tim u vezi predlažemo da se clan 14 - Poslovi koje vrši Grad (sem što je pod red.br. 39 „obavlja i druge poslove..."), doda i odrednica:

„Stara se o zaštiti potrošaca i pomaže aktivnost organizacija potrošaca osnovanih za podrucje Grada".

U.G. „Slobodni gradani Požarevca" - Odbor za zaštitu potrošaca

PREDSEDNIK

Mr Bogdan Živanovic

NA KOMEMORATIVNOJ SEDNICI U POŽAREVCU PROŠLE SUBOTE

OPROŠTAJ OD MILETA, ALEKSANDRA I LUKE

Komemorativni skup u velikoj sali Centra za kulturu u Požarevcu prošle subote povodom tragicne pogibije trojice Požarevljanina Mileta Veljkovica, Aleksandra Mitrovica i Radojka Lukovica otpoceo je odavanjem pošte minutom cutanja. Komemoraciji su pored rodbine prisustvovali brojni Požarevljani, kolege, saradnici i prijatelji medu kojima i Vuk Draškovic, lider SPO-a, predstavnici okružne i lokalne samouprave na celu sa nacelnikom Okruga Goranom Petrovicem, gradonacelnikom Požarevca Sašom Valjarevicem i predsednikom Skupštine Miomirom Ilicem.

O tome ko su bili Mile, Aleksandar i Luka govorio je Goran Jovanovic:

—Aleksandar M. Mitrovic roden je 26. februara 1977. godine u Požarevcu. Osnovnu školu kao i Muzicku gimnaziju završio je u Požarevcu, a muzicku akademiju upisao je u Beogradu 1996. godine. Ovih dana je kao apsolvent privodio studije kraju. Radio je jedno vreme na lokalnim radio stanicama Dabar i Duga i nakon toga na TV Biser kao realizator programa. Pocetkom 2006. godine radio je i na televiziji Spektrum u Beogradu posle cega ponovo dolazi u Požarevac i pocinje da radi na TV Klub IN kao saradnik u marketingu i realizator programa. NJegov poslednji radni zadatak na ovoj televiziji završio se tragicno. Aleksandar Mitrovic, naš Uca ostace upamcen kao izuzetno dobar drug, prijatelj, kolega, komšija, uvek vedar, nasmejan, raspoložen...

Mile Ž. Veljkovic, roden je 6. jula 1955. godine. Citat iz lista Danas od petka 11. jula 2008. “Mile Veljkovic juce oko 15 casova nije došao u našu redakciju kao što je dolazio svakog cetvrtka da bi najavio izlazak još jednog broja dodatka Brnicevo Danas i da sve opomene “Moram li ja sve da radim za vas”. Nije se cuo valjda prvi put otkada izlazi Branicevo Danas. A baš prošle nedelje pred citoacima je bio 200. broj. Na prvoj strani tog prošlonedeljnog Braniceva Danas, rekao je gostima okupljenim tim povodom na prijemu u Skupštini Grada: “Dvestotine nedelja uz vašu pomoc za neke je bilo malo za neke mnogo stresnih situacija da se stigne na vreme, da li su mejlovi otišli ili se vratili, udu virusi u kompjuter i ne može da se stigne. Izdržali smo i 200. broj je danas pred vama”. A vec 2002. broj Braniceva Danas, Mileta Veljkovica nije bilo da potpiše...

Mile je kao glavni urednik i požarevacku TV IN zapisao kao još jedno mesto na kojem valja poraditi za nezavisno i slobodno novinarstvo. A toliko toga je još trebalo poraditi u Požarevcu, toliko toga je stalo iza NON-a, Borbe, Naše Borbe, Danas-a, novinskih agencija, kad nikog nije bilo da iz Požarevca izvesti, bio je tu Mile i za nas i za svet i mnogi su mu zbog toga na sudu ostali dužni, cekala ga je borba kao i uvek. To je najjednostvnija biografija, bolje nema, cak i kada joj se ispreci most preko Morave”.

Radojko Lukovic je roden 7. oktobra 1959. godine u Beogradu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Požarevcu, upisao DIF u Beogradu ali ga ne završava. Zato uspešno studira na Višoj školi za sportske trenere na studijskoj grupi-viši sportski trener, Smer atletika gde dobija zvanje viši sportski trener. Igrao je aktivno jedno vreme rukomet za RK “Mladi radnik” Požarevac. Od 2000. godine je sekretar Sportskog saveza Požarevca i na toj dužnosti koju je uspešno obavljao, bio je sve do tragicne pogibije. Sve svoje vreme i energiju zadnjih godina posvetio je Atletskom klubu Požarevac koji pod njegovim vodstvom osvaja pregršt medalja i pehara i postaje vodeci atletski klub u zemlji. Za doprinos razvoju sporta, 2004. godine od Sportskog saveza na Okružnom nivou dobio je Povelju kao najviše priznanje. Bio je dobar drug, brižan prema svojim malim i velikim atleticarima, skroman i nenametljiv, iznad svega veliki sportista.

Ispred Televizije Klub IN, od tragicno stradalih kolega i prijatelja oprostio se Ðino Josic. Za Mileta Veljkovica je, pored ostalog rekao da je imao britko pero, oštru rec, puno prijatelja, “bogme i neprijatelja ali je svima bilo zajednicko to što su ga odreda poštovali”. Aleksandar Mitrovic ce za Josica ostati decak sa toliko pozitivne energije, sa tako šarmantnim osmehom i najboljom kafom koju je iko kuvao... -

-Sa Radojkom Lukovicem kovao sam planove da moja Katarina jednog dana postane clan Opštinske reprezentacije i osvetla obraz Radojka Lukovica i Požarevca. Možda ce ona to i uspeti jednoga dana, ali Luka to nece znati...

Mile, Aleksandar i Luka sahranjeni su istoga dana, 12. jula na Starom groblju u Požarevcu.

S.E.

POVODOM 7. JULA - DANA USTANKA NARODA SRBIJE

KRAJ SPOMENIKA RODOLJUBIMA

Povodom 7. jula- Dana ustanka naroda Srbije, delegacije grada Požarevca, gradonacelnik Saša Valjarevic i njegov zamenik Ivan Grubetic, Opštinskog odbora SUBNOR- a, Žarko Tepšic, Udruženja potomaka ratnika 1912- 1920., Miroslav Stepanovic i Mladen Beric i Opštinskog odbora SPS, Dušan Vujicic i Miomir Ilic položili su vence na spomen obeležju " Cacalica" streljanim rodoljubima u Drugom svetskom ratu. Žarko Tepšic, rezervni potpukovnik i predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a podsetio je tom prilikom na žrtve koje je Srbija dala tokom Drugog svetskog rata i upozorio da se u svetu fašizam danas javlja u vidu "nove imperijalne sile koja ima za cilj da osvoji svet".

M. K.

U PETROVCU OBELEŽEN DAN USTANKA U SRBIJI 7. JUL

VENCI U KLOKOCARU

Dan ustanka u Srbiji obeležen je i u petrovackoj opštini. Na spomen obeležje formiranja Mlavskog partizanskog odreda, u Klokocaru, vence su položili delegacija Saveza boraca na celu sa predsednikom Dimitrijem Radosavljevicem kao i Radiša Dragojevic predsednik opštine i Milance Acimovic predsednik Skupštine opštine, u ime Skupštine opštine Petrovac. Predsednik boraca Dimitrije Radosavljevic podneo je referat na temu „Ustanak u Mlavskom kraju 1941.” istakavši:

„ U Petrovcu odmah posle bombardovanja aprila 1941. nastalo je opšte rasulo i pljacka. Nijedna ustanova nije funkcionisala. Žandari su digli ruke od svega. Mobilisani vojnici lutaju. Na vojsku više niko ni ne racuna. Narod je krenuo na vojne magacine za hranu i oružje jer ih niko ne cuva. U tom kratkotrajnom aprilskom ratu iz Mlavskog sreza poginuo je 21 vojnik starojugoslovenske vojske a oko dve trecine mobilisanih bilo je zarobljeno. Samo posle 12 dana od bombardovanja Beograda, Nemci, njih oko 50, 19. aprila bili su u Petrovcu i od tada krece borba za oslobodenje.

Pocetkom septembra 1941. ovde na ovom mestu, u Klokocaru formiran je Mlavski odred. Na tom istorijskom sastanku bilo je 18 ljudi . Taj broj ce se za mesec dana udesotostruciti a formirano je vojno i politicko rukovodstvo. Odred je vodio borbe na celoj teritoriji opštine sve do pocetka 1943. kada je rasformiran i do kraja rata nije se obnovio”.

Potom su podeljena priznanja boracke organizacije. Zlatna plaketa Saveza boraca dodeljena je Draganu Ilicu, ucesniku Gradanskog rata 1991. za izveštavanje o aktivnostima boracke organizacije. Knjiga „Borci Mlave”, autora prof. Dimitrija Radosavljevica dodeljena je Vojkanu Ðordevicu sekretaru Skupštine opštine Petrovac, Miroslavu Dobrosavljevicu i Miroslavu Andrijvicu. Diploma Saveza boraca za saradnju sa borackom organizacijom dodeljena je preduzecu „Miletic komerc” iz Bošnjaka, mesari „Bojan i Neša” i SZR „Dekor” nameštaj. Zahvalnice Saveza boraca za saradnju sa borackom organizacijom dodeljene su SZR „Aluplast Belac”, SZR „Zidar” Busur i radnji „Šole”.

D.Ilic

RUSKI IZVIÐACI NA CACALICI

ODALI POŠTU HEROJIMA

Na Petrovdan su izvidaci Odreda “Pamfilovci” iz bratskog grada Volokolamski u Podmoskovlju, koji se ovih dana nalaze u Medunarodnom kampu u okolini Ždrela, zajedno sa izvidacima petrovackog društva “Mlava”, posetili Spomen park Cacalica, odali poštu i položili venac na Spomen-kosturnicu svojih predaka, boraca Crvene armije.

Bobinov Sergej Nikolajevic, rukovodilac Vojno-patriotskog kluba “Pamfilovci” - predvodnik ekipe ruskih izvidaca, Dragi Ivic i Dragan Bogdanovic - Bucic, uz upoznavanje mladih izvidaca sa istorijskim cinjenicama i podacima o formiranju i višedecenijskom ocuvanju i negovanju Spomen - parka Cacalica, jedinstvenog živog spomenika razmenili su bratske pozdrave i reci zahvalnosti na trudu da se ocuva i trajno neguje uspomena na heroje Drugog svetskog rata.

D. M.

ZAVRŠENA ŽETVA PŠENICE U BRANICEVSKOM OKRUGU

PAMTICE SE BOGAT ROD

Trenutna cena pšenice na svetskim berzama se krece od 14,160 dinara na Budimpeštanskoj do 15,96 dinara za kilogram na Pariskoj berzi, i ona na neki nacin utice i na naše tržište. Posle okoncanja žetve pšenice može se ocekivati pocetak prave igre, što se tice koliko ce zaista koštati pšenica, pogotovo što ce se stare zalihe iz prošle godine potrošiti. Inace, zrno je izvanrednog kvaliteta i ima hektolitarsku masu od 82-84, ali tu odliku pšenice niko ne uzima u obzir, niti placa vecu cenu, a ukoliko je hektolitar ispod 76 dolazi do umanjenja.

Ratari su zadovoljni prinosima i kako kažu vremenske prilike tokom vegetacije bile su povoljne za ozime strnine. Mnogi su uložili sredstva i u prihranu i u zaštitu useva, što je takode uticalo na kolicinu prinosa. Sada proizvodaci hlebnog zrna najviše razmišljaju o ceni. Vecina je onih koji ne moraju sada da prodaju požnjevene kolicine i zrno ce uskladištiti u nadi da ce se ponoviti prošla godina kada se isplatilo sacekati povoljniju cenu. Ratari smatraju da država treba da pocne da ceni rad proizvodaca pšenice, a ne da svojim necinjenjem dokazuje nezainteresovanost za nastalu situaciju. I tako iz godine u godinu, povuci -potegni, ali dinar nikako išcupati. Sve je teži i teži, kao da je od suvog zlata. Dobra vest je da je rod veci nego prošle godine, loša vest je da se još uvek ne zna otkupna cena. Prema procenama strucnjaka ocekuje se rod od 1,95 miliona tona, što je odlicno s obzirom na posejane površine, ali poljoprivrednici kažu da zbog rekordnog roda para nece biti.

Prošle srede posetili smo Semenarski centar koji uslužno otkupljuje pšenicu za preduzece “Filip” i za sada je na tom mestu primljeno oko 3.000 tona pšenice. Tu smo zatekli poljoprivrednog proizvodaca Slavišu Mitrovica iz Klenovnika koji je do sada predao 23.000 kilograma pšenice po ceni od 16 dinara. “Sejao sam “Renesansu” na 4 hektara, rod je izvanredan i prosecno sam po hektaru dobio prinos od 6,5 tona. Kao što vidite kvalitet zrna je izvanredan sa hektolitarskom masom od 82, vlagom 9,8i primesama, odnosno lomom od kombajna od 2,8 Smatram da bi cena od 20 dinara za kilogram mogla da pokrije troškove, jer povecanje cene dubriva i drugog repromaterijala u prolece se dešavala na osnovu skupe pšenice koja je na tržištu bila od 22 -23 dinara. Sada kada je došla žetva, cena je pala naglo, ali niko ne veruje da ce jeftina pšenica dovesti do pojeftinjenja hleba”, istice Mitrovic.

Inace, u Hrastovaci je jesenas pšenica posejana na 540 hektara, od cega je semenska zauzela 200 hektara, a merkantilna 340 hektara. “Žetva je do sada završena na 350 hektara i zadovoljni smo prinosima koji se krecu u granicama od 6 tona po hektaru. Imali smo nešto polegle pšenice zbog oluje, ali i ona je iskorišcena. U semenskoj proizvodnji zastupljene su bile “Evropa”, “Pobeda”, “Renesansa” i nova sorta “Dragana” koja je dala izuzetan prinos i bice veoma interesantna za proizvodace. Od merkantilne smo sejali samo “Pobedu” i “Pesmu”, s tim što je ove godine “Pobeda” nešto bolja. Kvalitet je nešto lošiji zbog kiše koja je pala uoci žetve, tako da je hektolitar nešto smanjen, ali još uvek iznad standarda, primesa nema, a vlaga je ovog trenutka ispod 10 Pšenica koja se otkupljuje od poljoprivrednih proizvodaca je izuzetnog kvaliteta sa hektolitarskom masom iznad 80”, istice Ružica Colic pomocnik direktora u Hrastovaci.

U Javnom preduzecu “LJubicevo” u okviru radne jedinice “Ratarstvo” žetva pšenice je završena na svih 80 hektara, sa prosecnim prinosom od 4,3 tone po hektaru. Zastupljene su bile sorte “Liverpul” i “Pobeda” i požnjevenih 35 vagona pšenice predati su najvecim delom preduzecu “Filip” koje kreditira proizvodnju na ovom imanju, a manjim delom “Žitostigu” od koga je u kompenzaciji nabavljen deo semenskog materijala. “Ove godine prvi put smo uslužno sejali semenski ozimi tritikale za preduzece “Filip” i dobijeno je 76.000 kilograma na 15 hektara, odnosno u proseku 5 tone po hektaru. Ozimi ovas je zauzeo dvadesetak hektara, žetva je u toku, dok se jari ovas nalazi na 30 hektara. Suncokret koji se prostire na stotinak hektara nalazi se u odlicnoj kondiciji i najbitnije je da u narednom periodu dobije dovoljnu kolicinu vlage”, istice Prvoslav Mošic direktor JP “LJubicevo”. Inace, žetva pšenice u LJubicevu je obavljena za desetak dana zahvaljujuci velikoj umešnosti kombajnera, jer su kombajni stari i dosta izraubovani, pa je za narednu sezonu potrebno uložiti odredena sredstva u obnovu mehanizacije.

“Arija” najprinosnija

Žetva ozime pšenice na podrucju Branicevskog okruga je završena sa prosecnim prinosom od 4.600 kilograma po hektaru. Ozimi tritikale je požnjeven sa 75od ukupno posejanih 1.800 hektara, a prosecan prinos je oko 4.400 kilograma po hektaru.

“Drugog juna 2008. godine obavljena je žetva makroogleda strnih žita koji svake godine postavljaju Zavod za poljoprivredu “Stig” i Poljoprivredna škola “Sonja Marinkovic” na imanju Škole. U makroogledu su bile zastupljene sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita iz Kragujevca i to 14 sorti ozime pšenice, 4 sorte ozimog tritikalea i 5 sorti ozimog jecma. Ostvareni prinosi pšenice su izvanredni, a po sortama se krecu: “Arija” 7.360 kg/ha, “NS 40S” 7.340 kg/ha, “Astra” 7.315 kg/ha, “Janja” 7.260 kg/ha, “Srma” 7.090 kg/ha, “Pobeda” 7.080 kg/ha, “Barbara” 7.065 kg/ha, “Milijana” 7.050 kg/ha, “Isidora” 6.630 kg/ha, “Kruna” 6.620 kg/ha, “Rapsodija” 6.610 kg/ha, “Dama” 6.500 kg/ha, “Vizija” 6.145 kg/ha i “Toplica” 6.020 kg/ha.

Što se tice ozimog tritikalea najbolji prinos postigao je “Oganj” sa 5.450 kg/ha, a slede “Odisej” sa 5.390 kg/ha, “Favorit” sa 5.250 kg/ha i “Trijumf” sa 5.130 kg/ha. Od prisutnih sorti ozimog jecma u makroogledu na prvom mestu je “NS 565” sa 5.740 kg/ha, a slede “Nonius” sa 5.700 kg/ha, “NS 525” sa 5.650 kg/ha, kragujevacki “Rekord” sa 5.620 kg/ha i “NS 737” sa 5.300 kg/ha”, istakla je Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

D.Dinic

EDUKACIJA POLJOPRIVREDNIKA CIRIKOVCA UTICALA NA IZBOR TEME DIPLOMSKOG RADA IVANE JOVANOVIC

DIPLOMA IZAŠLA IZ PROJEKTA

Kada je Udruženje „Slobodni gradani Požarevca" pocelo pripreme za sprovodenje projekta „Kontrolisana hemizacija poljoprivrede" u Cirikovcu, pocetkom ove godine, medu zainteresovanim slušaocima našla se i Ivana Jovanovic, student Više tehnicke škole Požarevac na smeru agronomije. Projekat finansira Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac. Predavaci su uglavnom profesori Visoke škole strukovnih studija - odsek agronomija, doktori i magistri agronomskih nauka, a ima i strucnjaka iz drugih organizacija.

Vec posle prvih kontakata strucnog tima sa meštanima Cirikovca, Ivana je došla na ideju da za temu svog diplomskog rada uzme upravo temu tom projekta organizaciju kontrolisane hemizacije poljoprivrede na primeru svog sela Cirikovca. Tako se ona ukljucila u program edukacije, ali i kao saradnik strucnog tima koji sprovodi projekat.

-Želela sam da u svom diplomskom radu pišem o necemu konkretnom, životvornom. Medu predavacima koji su u mom selu zapoceli edukaciju na temu kontrolisane hemizacije poljoprivrede, brzo sam uvidela da me ta tema privlaci. I donela sam dve odluke: prvo, za zamolim svoje profesore, koji su i bili predavaci u selu, da mi omoguce da upravo iz te oblasti radim svoj diplomski rad. I drugo, da se posle diplomiranja upišem na trogodišnje studije Visoke škole strukovnih studija na studijski program zaštite bilja. Prvi deo sam uspešno okoncala.

Diplomorala je sa visokom ocenom - devet.

-Diplomirala sam, a sada cekam upis, da bih se prijavila za nastavak studija i postala strucnjak za zaštitu bilja sa visokim obrazovanjem, kaže novopeceni inženjer poljoprivrede Ivana Jovanovic, dodajuci da je kroz pracenje predavanja i drugih oblika edukacije pomenutog projekta shvatila koliko je zaštita bilja važna oblast agronomskog rada, koja je za obicne poljoprivrednike velika nepoznanica. Tim pre, što je novi trend da se istovremeno postignu dva cilja: i visoki prinosi i zaštita zdravlja i životne sredine.

ŠIRI SE PRIMARNA MREŽA

Ove godine prioritet razvoja toplifkacione mreže u Požarevcu je širenje primarne mreže. Požarevacki Fond za zaštitu životne sredine odobrio je 30 miliona dinara, “Toplifkacija” ce na tu sumu dodati još 20 svojih miliona, za radove u tri pravca: “Zabelski krak”, Vlastimira Carevca - Stahinjica Bana” kod crkve Sv Petke u naselju “Busije” i “Gradsko brdo 2 i 3”, ulice Hajduk Veljkova - Homoljska. Radove je juce na prvoj sednici odobrio i novi Upravni odbor preduzeca “Toplifikacija”, na cijem celu je inž. Branko Veljkovic, a najkvalitetniji dobavljaci opreme i izvodaci radova vec su odabrani. Racuna se da ce radovi poceti uskoro.

- Ovih dana zapocecemo i polaganje toplovodnih instalacija u ulici Draže Markovica, koja je vec pocela da se priprema za preuredenje, po programu Direkcije za izgradnju. Slicno sinhronom izvodenju podzemnih instalacija u Kosovskoj ulici prošle godine, i u Draže Markovica, gde se trenutno uklanja dotrajala kaldrma, sa planom da bude poplocana, mi cemo prvi uci sa polaganjem toplifikacionih instalacija, zatim ce svoje instalacije postaviti Javno preduzece “Vodovod i kanalizacija”. Cilj je da ulica svoj konacan izgled dobije pre ovogodišnjih “LJubicevskih konjickih igara”, tako da cemo i mi i ostali izvodaci nastojati da ispoštujemo dinamiku radova, - kaže direktor JP “Toplifikacija” mr Zvonimir Blagojevic.

Sekundar “pod lupom”

Menaxment “Toplifikacije”, ukljucujuci i Upravni odbor, analizira ovih dana mogucnosti i sagledava ekonomicnost širenja sekundarne mreže u nekoliko pravaca. Pariteti ucešca u konacnoj ceni novog toplifikacionog prikljucka nalažu da se takva analiza uradi što temeljnije:

- Gradani participacijom pokrivaju 30 - 32ukupne vrednosti prikljucka, ostatak finansira “Toplifikacija”. U nekoliko zona su vec odradeni pripremni radovi, ali se svako dalje investiranje mora “staviti pod lupu”. Recimo, druga faza, nastavak širenja mreže u Kosovskoj ulici, pod pretpostavkom da se odmah po izgradnji prikljuci 50od ukupnog broja domacinstava, participacijom bi se obezbedilo oko 4,6 miliona dinara, a naše ucešce bi bilo 12,4 miliona. Veoma nepovoljan odnos i zamašna sredstva. Slicno je i na drugim lokacijama: “Ðerdap”, gde bi, pod idealnim uslovom da svi anketirani korisnici uplate svoj prikljucak, njihovo ucešce bi iznosilo 6,8 miliona, a naše dodatnih 6,75 miliona dinara. Slicno je i u Prilepskoj, TPS “Neven”, ucešce korisnika milion i po, naše oko 3 miliona dinara. Nedostajuca sredstva opterecuju i nastavak u Ratarskoj - mogli bismo da racunamo na 2,6 miliona od participacije, a da mi uložimo 15 miliona... Mi, svakako, ne odstupamo od namere i realne potrebe da mrežu širimo, ali je izvesno da ima dosta problema. Nešto sredstava imamo i “Zabelski krak” je izvestan, ostalo cemo nastojati da obezbedimo, - dodaje direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Cene i uslovi placanja

Cene prikljucka nisu se menjale vec gotovo šest godina. U meduvremenu, narocito u ovoj godini, energenti i materijal znacajno su poskupeli. Racunice pokazuju da je cena prikljucka u nepodnošljivom zaostatku sa realnošcu: realni troškovi su u pomenutom periodu uvecani za oko 80 To ne znaci da ce ucešce gradana porasti u tom obimu, ali, po svemu sudeci, vec ove sezone bi prikljucak mogao da poskupi za 10

- Mi se i dalje trudimo da prikljucak gradani dobiju što povoljnije. Ako ne može da bude jeftin zbog toga što mora realno da košta onoliko koliko se u njega uloži, a ono da budu što povoljniji uslovi i nacini placanja participacije. Ima nekoliko varijanti: ako se ceo iznos uplati odjednom, dobija se popust od 10 ako se izmiri u roku od 3 meseca - nema nikakve kamate, dok se u varijanti otplate na 12 meseci, iznos uvecava za 10 Jedna od stalnih tema Upravnog odbora jeste, a bice i u narednom periodu, upravo nalaženje mogucnosti da se broj prikljucenih korisnika uveca, narocito tamo gde je mreža poodavno izgradena. To se narocito odnosi na stambene zgrade, gde su izvodi došli do ulaznih vrata, i tu se stalo, - kaže Blagojevic.

Participacija na 36 rata

Po evidenciji “Toplifikacije” danas ima izmedu 800 i 1.000 prikljucaka koji cekaju da vlasnici stanova ili porodicnih kuca kraj cijih dvorišta je prošla toplifikaciona mreža, odluce da se prikljuce. Postoje razmišljanja da se porodicama koje se vec tri - cetiri, pa i više godina ne prikljucuju, po svemu sudeci zbog nedosta- tka novca za participaciju, ponudi mogucnost da uplate 20cene prikljucka, koliko da “Toplifikacija” pokrije PDV, jer je to u obavezi, a da ti novi korisnici ostatak uplacuju u periodu od 3 godine. Tako bi, recimo, za kucu od 100 kvadrata ucešce iznosilo 40.000 dinara, a u periodu od tri godine, novi korisnik bi ostatak participacije otplacivao sa po 4.500 dinara mesecno.

Kada je rec o stanovima, racunica je, takode, prihvatljiva: za stan od 50 kvadrata ucešce bi iznosilo nešto više od 15.000 dinara, a mesecni anuitati otplate oko 1.700 dinara.

Varijanta ovakvog modela placanja prikljucka još je u formi predloga koji ce analizirati i Upravni odbor, cija je rec konacna. Ukoliko inicijativa “dobije zeleno svetlo”, “Toplifikacija” ce uputiti javni poziv svim potencijalnim korisnicima iz pomenute kategorije da ovakvu povoljnost iskoriste.

Provera ispravnosti sistema

U letnjim mesecima ekipe “Toplifikacije” ce, po vec utvrdenom planu, remontovati svoja postrojenja, toplopredajne stanice, otkloniti uocene nedostatke na primaru i sekundaru. Istovremeno, preporucuje se korisnicima da, takode, izvrše uvid u stanje svojih unutrašnjih instalacija, ukljucujuci i instalacije u hodnicima i drugim zajednickim prostorima stambenih objekata, s obzirom na to da njihovo održavanje nije u domenu “Toplifikacije”. Konacna provera citavog sistema, “hladna” i “topla” proba ce najesen biti završni cin tog posla i uvod u novu grejnu sezonu.

U meri raspoloživih sredstava za nabavku kalorimetara, “Toplifikacija” ce do pocetka grejne sezone nastaviti i ugradnju ovih mernih uredaja potrošnje toplotne energije, kao najpouzdanije varijante u obracunu utroška korisnicima. Ovakvi merni uredaji vec su se veoma dobro pokazali kod velikih potrošaca kod kojih su instalirani prošle godine - škole, Sportski centar, Centar za kulturu...

Pregovori o Kostolcu

U “Toplifikaciji” nameravaju da u narednom periodu intenziviraju pregovore sa PD “Termoelektrane i kopovi” Kostolac oko izdvajanja kostolackog toplifikacionog sistema iz EPS-a. Racuna se da kostolacki toplifikacioni sistem bude pripojen požarevackoj “Toplifikaciji”.

- Traga se za rešenjem problema razlike u ceni grejanja koju placaju korisnici u Kostolcu i gravitirajucim naseljima u odnosu na zvanicnu cenu “Toplifikacije”, koju placaju požarevljani. Logicno bi bilo da razliku, makar u nekom prelaznom periodu, “amortizuje” EPS, kroz energiju, što je i za njih i za nas, a i za korisnike u kostolacke toplifikacione mreže, najpovoljnije. Stoji cinjenica da je i sama mreža u Kostolcu u prilicno lošem stanju i zahteva odredena ulaganja da bi se postiglo stabilno i kvalitetno funkcionisanje sistema. U zajednickim razgovorima bi se definisao i optimalan broj ljudi koji bi se preuzeli, s obzirom na to da je u pocetnoj fazi rešavanja tog pitanja ponuden nerealno veliki broj radnika. S obzirom na to da EPS ubrzano izdvaja sekundarne delatnosti kakva je i kostolacka toplifikacija, ocekujemo da razgovori budu što skoriji, što kooperativniji i uspešniji, uz to, obavljeni i okoncani tokom letnjeg perioda, kako bi se imala “cista situacija” pre pocetka grejne sezone. Postoje, doduše i neke druge opcije, licno mislim da su nerealne i neracionalne, kao što je formiranje posebnog preduzeca u Kostolcu. Tim pre što i “Vodovod” i “JKP” imaju svoje radne jedinice u Kostolcu, ali su one u jedinstvenom preduzecu. Inace, predstojeci razgovori ce, ocekujemo, rezultirati i valjanim rešenjem duga “Toplifikacije” prema “Elektromoravi”, vezanog za gradnju vrelovoda, - kaže mr Blagojevic.

Dugovi “zavrcu slavine”

Slicno drugim distributerima, ni “Toplifikacija” nije imuna na klasicnu “boljku” ovovremenog poslovanja u Srbiji. Na jednoj strani, “Termoelektranama” duguje 23 miliona dinara za isporucenu energiju, na drugoj - korisnici “Toplifikaciji” duguju mnogo više od toga. I, opet slicno drugim distributerima, najvece iznose duguju - najveci potrošaci. Doduše, “Toplifikacija” je u neznatno boljoj situaciji u odnosu na druga javna preduzeca, ali...

- Mi smo slali opomene dužnicima, neki su se odazvali i servisirali svoja dugovanja, medutim, prema onima koji se na opomene nisu odazvali ovih dana su krenula utuživanja. To je nepopularna mera, ali i neminovna u situaciji kad su sve druge iscrpljene. Mi ne pribegavamo iskljucenju korisnika sa mreže, kao što to cine neki drugi distributeri, ali provejava mišljenje da tamo gde se dug ni preko suda ne namiri do pocetka grejne sezone, najproblematicniji korisnici budu iskljuceni i to odmah na startu, dok su temperature podnošljive. Usred zime je to mnogo nezgodnije i prema njima, a i prema instalacijama koje bi mogle da stradaju zbog zamrzavanja. Opet, bez obzira što imamo zakonsku osnovu da neplatiše iskljucimo, kao što to rade drugi (struja, telefon, voda), nastojacemo da u razgovorima sa korisnicima dodemo do boljih rešenja od te krajnje mere, - porucuje Blagojevic.

D. Milenkovic

SAVETI STRUCNJAKA KAKO NAJBEZBOLNIJE PREBRODITI SPARNE LETNJE DANE

KREPKI I ZDRAVI I NA PLUS 35 STEPENI

- Redovni obroci, uzimanje dovoljno tecnosti, zaštita od spoljnih uticaja prilikom boravka na otvorenom prostoru i održavanje licne higijene, osnovna su pravila ponašanja tokom sparnih letnjih dana

- Iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu obaveštavaju da je voda za pice zdravstveno ispravna i bezbedna

Odavno vec “trošimo” tople dane leta koje kara- kterišu visoke temperature ali i nagle promene pritiska i vlažnosti vazduha što predstavlja stres za organizam i dovodi do pada njegove otpornosti. Ako tome dodamo i povecanu virulenciju virusa i bakterija u takvim uslovima, relativno lošu licnu higijenu i nepravilnu ishranu, neodgovarajucu pripremu i cuvanje hrane kao i njeno ubrzano kvarenje, logicno je da su i rizici od povecanog oboljevanja, kako hronicnih nezaraznih tako i zaraznih bolesti - veci.

Nevolje prouzrokovane ovakvim klimatskim uslovima, medutim, moguce je bezbolno prebroditi, porucuju iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu. Neophodno je samo pridržavati se nekih pravila pa da najveci deo polulacije i na temperaturi iznad 35 stepeni bude raspoložen, vitalan i zdrav.

-Nacin ishrane podrazumeva redovne obroke (dorucak, rucak, vecera) koji ce sacuvati snagu, održati dobru kondiciju i okrepiti organizam. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu i nalaže svakodnevnu upotrebu hleba, mleka i mlecnih proizvoda, mesa (termicki dobro obradenog, 4-5 dana nedeljno), dobro oprano sveže povrce ili povrce u vidu umereno zacinjenih kuvanih jela i dobro oprano voce (najbolje za užinu). Upotrebljavati sveže namirnice i sveže pripremljena jela. Namirnice obavezno cuvati u frižideru.

-Na visokim temeraturama je izuzetno važno piti dovoljno tecnosti. U toku dana uneti najmanje 2 litra, a kod težih fizickih aktivnosti i do 3 litra tecnosti. Najbolje je da dve trecine tecnosti bude obicna voda za pice, a ostatak mleko, vocni sokovi, supe...Ne preterivati sa previše hladnim picem jer mogu da oštete sluzokožu grla i želuca.

-Održavanje licne higijene je odraz postojanja svesti o zdravstvenoj kulturi. Neophodno je svakodnevno tuširanje i što cešce pranje ruku. Cistoca prostorija u kojima boravimo, redovno provetravanje ali i zatvaranje prozora da bi se sacuvala hladnoca takode uticu na ocuvanje zdravlja. Blagovremeni odmor i san pre ponoci krepi organizam i cini nas manje nervoznim.

-Zaštita od spoljnih uticaja prilikom boravka na otvorenom prostoru podrazumeva nošenje odece od prirodnih materijala, udobnu obucu, zaštitu kože odgovarajucim zaštitnim kremama...Suncanje se preporucuje do 11 i od 16 casova. U vodu na moru i kupalištima ulazite postepeno.

—Zavod za javno zdravlje Požarevac redovno (šest puta mesecno) kontroliše vodu iz gradskih vodovoda u Požarevcu i Kostolcu. Voda je zadovoljavajuceg kvaliteta, zdravstveno je ispravna i bezbedna. Zavod takode povremeno kontroliše alte- rnativne vodne objekte u opštini Požarevac. U junu ove godine kontrolisano je 19 javnih cesmi. Higijenski ispravna voda bila je na javnim cesmama: Cacalica - gornja, Cacalica-Crveni krst, Petrovacka obilaznica, Minine vode, a u seoskim naseljima: Bare, Klicevac, Maljurevac, Poljana i Prugovo, saznajemo od dr Zorice Rogožarski, nacelnice Odeljenja za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

S.E.

JUBILEJ

VEK I PO ERGELE U LJUBICEVU

Ergela “LJubicevo” je najstarija ergela u Srbiji nastala na nekadašnjem imanju kneza Miloša 1858.godine i ove godine proslavice veliki jubilej -150 godina postojanja. Prema recima direktora Prvoslava Mošica ovih dana u saradnji sa lokalnom samoupravom formirace se Organizacioni odbor za obeležavanje centralne manifestacije koja ce najverovatnije biti održana pocetkom septembra u vreme LJubicevskih konjickih igara, u periodu kada je ergela osnovana.To iziskuje i velika finansijska sredstva, predvideno je prisustvo preko 500 zvanica iz sveta konjarstva i svih drugih oblasti, a bice dodeljene zahvalnice i plakete zaslužnim pojedincima i organizacijama. Ekipa koja realizuje emisiju “Konji ponovo jure” uradila je spot o ergeli koji ce tada biti prikazan u Centru za kulturu, a program ce najverovatnije voditi Iva Vitanovic vrsni poznavalac konjickog sporta.

Posle povratka legata, “LJubicevo” izraduje elaborat koji ce biti predat resornim ministarstvima Vlade Srbije, a sve u cilju da država dobije nacionalnu ergelu. “Isticemo cinjenicu da je ovo najstarija ergela u Srbiji sa najboljim predispozicijama i geografskim položajem i nadamo se pozitivnom rešenju, jer Hrvatska ima “Ðakovo”, Slovenija “Lipice” i krajnje je vreme da i Srbija dobije nacionalnu ergelu. U poslednje cetiri godine u saradnji sa opštinskim rukovodstvom dosta toga je ucinjeno na njenom preporodu. Najpre obezbedena su sredstva za kupovinu hrane za konje,a kasnije na moje insistiranje subvencije opštine su iskorišcene za isplatu licnih dohodaka radnika, a ja sam preuzeo odgovornost da sa radnicima obezbedim hranu za konje. Trenutno “LJubicevo” zapošljava 31 radnika koji redovno primaju platu, ali je i došlo do neophodnih kadrovskih i organizacionih promena, tako da smo marljivim radom uspeli da proizvedemo dovoljno hrane za konje, a nastale viškove prodajemo trecim licima”, istice Mošic.

Što se tice konja, ergela za razliku od prethodnih godina sada ima 12 ždrebeta i 14 ždrebnih kobila. U maju ove godine kršteno je šest konjica koji vode poreklo od Svoš Baklera i Blizara, a sledece godine na red dolaze dvogoci nadaleko cuvenog Farkata. Inace, u priplodu se nalazi i Kajzer tako da se u narednom periodu ocekuju potomci izuzetnog kvaliteta.

“Prošle godine Kalisto je osvojio trece mesto u Derbiju, a na ovogodišnjem 86.Srpskom derbiju nismo imali predstavnika, jer je stigla generacija sa kobilama Nadom LJubicevskom i Etnom Fokus, kojima više odgovaraju krace staze. Medutim, pre tri nedelje na Beogradskom hipodromu na stazi dugoj 1.800 metara Temporal je potukao sve rivale i stigao prvi sa jahacem Sašom Glogovcem. Veliki potencijal je i Eminensa, ali za razliku od drugih ergela mi ne forsiramo konje da moraju da trce po svaku cenu, vec pažljivo radimo sa njima i polako ih dovodimo u top formu. Jesenas ergele Becej i Surcin su uložile velika novcana sredstva u kupovinu konja iz inostranstva i mi smo povukli Kajzera u priplod smatrajuci da nece imati šanse u toj konkurenciji, ali sada se kajemo, jer bi on najverovatnije i ove sezone bio u vrhu”, dodaje Prvoslav Mošic.

U koperaciji sa KK “Kneginja LJubica” i uz pomoc sponzora, ergela je za malu svotu novca kupila grlo Fikomu iz Engleske koja se pokazala kao izuzetna investicija. Ona je vec ucestvovala u trkama na Carevoj cupriji i ostvarila je zapažene rezultate. Posle dobijenih trka prvog maja u Požarevcu i jedne trke u Beogradu, Fikoma se oprobala i u Medunarodnoj internacionalnoj trci za najbolja grla, gde je ponovo trijumfovala ostavivši iza sebe Dembori Hila ,Ce Gilea i grla iz Beceja. Na dan derbija ponovo su se srela najbrža grla i tu trku Fikoma je dobila još lakše sa jahacem Sašom Glogovcem.Na Ivandanskom sastanku u dvogodackoj trci Erihton je zauzeo drugo mesto, a u trci trogodaca Nada LJubicevska je stigla cetvrta.

“Inace, na Derbiju naši konji su bili zastupljeni u tri trka. U dvogodackoj trci Nikeja je bila cetvrta, kao i Etna Fokus u utešnom derbiju, dok je u glavnoj trci za starija grla pod nazivom “Milorad Licanin” trijumfovala Fikoma. Glavni cilj su nam predstojece LJubicevske konjicke igre gde planiramo da nastupimo sa Guliverom koji ce trcati na kratkim stazama, dok ce Fikoma ucestvovati u trci do 1.800 metara. Nadamo se da ce dobro proci i dvogodci: Tomi King, Nikeja, Erihton, Goša Kometa, Big Bul i Kumulus Blek, jer nekog od njih sledece godine ocekuje Derbi. Za “Kup LJubiceva” pripremamo Kalista, ali sve zavisi da li ce on izdržati pripremne trke posle sanirane povrede, a u trogodackom okršaju trebalo bi da se pojave Temporal i Eminensa”, rekao je na kraju Prvoslav Mošic direktor JP “LJubicevo.

D.Dinic

U DOMU ZDRAVLJA MALO CRNICE

PREVENTIVNI PREGLEDI GRAÐANA

- Od pocetka godine obavljena trecina od ukupno 2 500 pregleda kolika je obaveza malocrnickog Doma zdravlja

- Svi preventivni pregledi su besplatni

U skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja da se na nivou primarne zdravstvene zaštite prioritet da preve- nciji s obzirom na to da je to isplativije i u finansijskom smislu i u pogledu uspešnosti lecenja, u malocrnickom Domu zdravlja od pocetka ove godine aktuelni su preventivni pregledi gradana. Kako nas je obavestio direktor dr Božidar Ðordevic, do sada je obavljena trecina od obaveznih 2 500 ovih pregleda:

—U pitanju su preventivni pregledi po kategorijama stanovništva, postoje dve kategorije stanovništa, jednu cine pacijenti od 19 do 35 godina i drugu gradani stariji od 35. U posebnu kategoriju izdvojeni su oni stariji od 50 godina. Tacno je odredeno šta za koju kategoriju treba da se odradi u okviru tih pregleda. Kod žena su predvideni pregledi dojke radi ranog otkrivanja karcinoma, pa ako ima nekih promena upucujemo ih na mamografiju, kod muškaraca starijih od 50 godina se radi rektalni tuše s tim što kod sumnjivih slucajeva i kod rizicnih grupa idemo i na test na okultno, nevidljivo krvarenje...Obaveza našeg Doma zdravlja je da obavimo oko 2 500 preventivnih pregleda, do sada smo realizovali trecinu. U svim našim ambulantama i u Domu zdravlja na vidnom mestu istakli smo obaveštenja o neophopdnosti sprovodenja ovih pregleda i o tome gde pacijenti treba da se jave. Posebno bih podvukao da su svi ovi pregledi potpuno besplatni. U ovoj fazi išli smo na obaveštenja, a nije iskljuceno da cemo u cilju obuhvatanja što veceg broja ljudi, slati i licne pozive gradanima, kaže direktor dr Božidar Ðordevic koji na naše pitanje šta su pokazali do sada obavljeni pregledi, od cega to najviše boluju Malocrnicani, odgovara:

—Otkrili smo najviše nove slucajeve hipertenzije, bilo je i novih slucajeva dijabetesa, kod jednog broja žena evidentirane su promene na dojkama pa su one upucene na dalja ispitivanja, kod manjeg broja pacijenata zapazili smo promene na debelom crevu...

Dom zdravlja u Malom Crnicu i dalje funkcioniše u sastavu požarevackog Zdravstvenog centra i tako ce biti sve dok se ne stvore uslovi o preuzimanju od strane opštine, a to se mora dogoditi najkasnije 2010. godine. Pre toga sve službe u Domu moraju biti tako opremljene da mogu uspešno funkcionisati i nakon izdvajanja iz Centra.

—U pogledu opremanja Doma i zdravstvenih stanica u poslednjih godinu-dve dana ucinjeno je dosta uz pomoc lokalne samouprave i nadamo se da ce se ta podrška nastaviti i nakon konstituisanja nove lokalne vlasti. Istakao bih da se ovde brine i o invalidima, na ulazu u boževacku zdravstvenu stanicu nedavno je uradena rampa za invalide koji sada mogu sami, kao i ostali, da dodu kod lekara, ranije su morali da imaju nekog da ih unese. Dosta smo uradili i na poboljšanju sanitarnih uslova, sanitarni cvorovi su rekonstruisani u Malom Crnicu i u svim zdravstvenim stanicama i ambulantama, posebno u ambulanti u Kobilju gde je uraden potpuno nov sanitarni cvor, napominje direktor od koga saznajemo i to da je u Domu zdravlja Malo Crnice trenutno zaposleno 65 radnika od toga lekara je devet, ostalo su sestre i 15 posto nemedicinskih radnika. Dom u selima ima dve ambulante i cetiri zdravstvene stanice i to u Boževcu i Smoljincu funkcionišu zdravstvene stanice, a u Kobilju, Toponici, Velikom Selu i Crljencu su zdravstvene ambulante u kojima pacijneti dobijaju samo terapiju i previjanje.

S.E.

REPUBLICKA OCENJIVACKA KOMISIJA TAKMICENJA SELA SRBIJE U VELIKOM CRNICU

BORE SE ZA PRVAKA SRBIJE

Republicka izborna komisija takmicenja sela Srbije prošlog cetvrtka obišla je selo Veliko Crnice, regionalnog pobednika Branicevskog okruga za takmicarsku 2007.godinu. Ova komisija sagledava sveukupne rezultate rada i života u selu, ne samo oblast kulture, vec i razvoj poljoprivrede, drugih neagrarnih delatnosti, razvoj školstva, zdravstvenu zaštitu, socijalno staranje, sportske aktivnosti. U komisiji su bili: prof.dr Miladin Ševarlic predsednik, Zorka Kneževic ispred Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, dr Nikola Krpic narodni poslanik i Momcilo Šundic sekretar žirija. Posecena su domacinstva Branislava Ilica i Negovana Milenkovica koja se bave poljoprivredom, Milobrana Mitrovica gde je zastupljena proizvodnja pecuraka, Novice Miloradovica koji poseduje automehanicarsku radionicu i auto -salon “Žole” i domacinstvo Slaviše Ðordevica koje boravi u inostranstvu.

“Ovo selo može da se pohvali izuzetno visokim nivoom urbanizovanosti i uredenosti, a posebno raduju informacije da selo ima izgradenu zelenu pijacu što je karakteristicno za vrlo mali broj sela, i najzad smatramo da ovakva sela imaju perspektivu i šansu da budu okosnica ruralnog razvoja i da istovremeno ponesu možda titulu najboljeg sela u Srbiji. Svi regionalni pobednici ove godine ce se pocetkom oktobra skupiti u prošlogodišnjem najboljem selu Srbije, Brestovcu u borskoj opštini i tada cemo od svih regionalnih predstavnika izabrati selo pobednika ovogodišnjeg ciklusa, koje ce biti domacin ciklusa u narednoj godini za nove regionalne pobednike”, istakao je prof.dr Miladin Ševarlic predsednik Republicke komisije.

Republicku komisiju su ispred lokalne samouprave docekali Esidol Peric predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic zamenik predsednika opštine, Bojan Uroševic predsednik SO, Bebica Milovanovic direktor Centra za kulturu i Miodrag Lukic kordinator Okružne komisije takmicenja sela Srbije.

Zamenik predsednika opštine Miodrag Dragance Markovic je naglasio da je još davne 1961.godine ovo takmicenje krenulo iz našeg okruga i tokom proteklih godina doživelo je punu afirmaciju. “Sa zadovoljstvom smo primili Republicku komisuju takmicenja susreta sela po cemu je opština Malo Crnice prepoznatljiva na nivou Srbije i nadam se da ce Veliko Crnice zauzeti visoko mesto na završnom takmicenju u Brestovcu”, rekao je Markovic.

Prema recima predsednika Saveta mesne zajednice Veliko Crnice Toplice Ðordevica za osvajanje prvog mesta na Meduokružnom takmicenju pored mesne zajednice, zaslužni su i KUD “Ivo Lola Ribar”, sportsko, lovacko i golubarsko društvo.

Inace, Veliko Crnice ima 222 domacinstava, 850 stanovnika i spada u red srednje razvijenih mesnih zajednica koja se prostire na ataru površine od oko 1.320 hektara. Pored veoma razvijene poljoprivrede dosta se radi na razvoju male privrede. Što se tice radova u poslednjem periodu, kompletno je izvršena rekonstrukcija Doma kulture, saniran krov, uredena sala i pozornica, uraden sanitarni cvor, spoljna fasada i sreden prostor oko Doma kulture. Druga veoma uspešno sprovedena akcija je saniranje puta u samom naselju, a u centru sela uradena je zelena pijaca.

D.Dinic

PRIVREDNO DRUŠTVO «GEORAD»

STOPROCENTNA UPOSLENOST KAPACITETA

Privredno društvo « Georad» je specijalizovana organizacija za geološka istra-živanja, vodoprivredne radove i projektovanje. U svom sastavu ima sedam službi- Geološka priprema i projektovanje, Geobušenje, Monitoring i dubinsko odvodnjavanje, Površinsko odvodnjavanje, Geoservis, Služba za ekonomske poslove i Služba za pravne, kadrovske i opšte poslove. Na celu se nalazi glavni menaxer koji preko izvršnog menaxera i rukovodioca pravnih i ekonomskih službi vodi poslove preduzeca i sklapa ugovore koji su zasnovani na ekonomsko- pravnoj i zakonskoj osnovi.

- Privredno društvo « Georad» izdvojeno je restruktuiranjem 1. 05. 2 005. godine iz tadašnjeg Javnog preduzeca PO Kostolac i od tada posluje kao samostalni privredni subjekt. Pre ove transformacije imali smo 264 stalno zaposlenih radnika i nešto preko Omladinske zadruge, ali smo potom zbog odlaska odredenog broja radnika u penziju ili zbog smrtnih slucajeva morali da primimo odgovarajuci broj radnika i nekoliko inženjera jer tako zahteva proizvodni proces. Što se tice delatnosti koju obavljamo, to su izrada projekata- elaborata, geološke dokumentacije, geomehanickih elaborata, bušenje bunara za vodosnabdevanje, bušenje drenažnih bunara, raznih vrsta bušotina- strukturnih, hidrogeoloških i geomehanickih jer to je vrlo znacajno i potrebno u poslu kojim se bavimo. Pored toga, u službi monitoringa i dubinskog odvodnjavanja vršimo odvodnjavanje kopova i u radu nam je trenutno oko 170 bunara. Kop se nalazi izmedu reke Mlave i Dunava, visok je nivo podzemnih voda i ne bi se mogla vršiti eksploatacija ni uglja ni jalovine da mi ne izvršavamo kompletnu infrastrukturu, od bušenja do opremanja bunara, elektromašinske pripreme, potapanja pumpi, puštanja bunara u eksploataciju i na taj nacin vrši se snižavanje nivoa podzemnih voda i rudarska mehanizacija može da nastavi svoj deo posla. Oni prebacuju svoje proizvodne planove iz godine u godinu a tome dobrim delom treba da zahvale i nama jer smo mi dosta doprineli ispumpavajuci na kopu « Drmno» oko 17, 5 miliona kubika vode sa dubinskog, i oko 5 miliona kubika vode sa površinskog odvodnjavanja. Pomenuo sam i površinsko odvodnjavanje koje je takode važna karika u odvodnjavanju kopova postavljanjem pumpi od tri do 450 kilovata koje su u opticaju na PO « Drmno» i u otvorene vodozahvate ispumpavamo vodu van kontura kopa. U svom sastavu imamo i službu Geoservisa koja pruža logistiku da bi dobro funkcionisalo dubinsko i površinsko odvodnjavanje, odnosno bušenje. Geoservis ima i dva odeljenja, ispitno- remontni centar koji se bavi i službom održavanja, remontovanjem svih dubinskih i centrifugalnih pumpi koje rade na površinskom i dubinskom odvodnjavanju. To je jedna specijalizovana ekipa koja radi na tim poslovima sa vrlo malim brojem ljudi, ali mi postižemo takav efekat da su nam stalno uposleni svi kapaciteti i svi bunari koji su potrebni za rad na linijama bunara. Pored toga, imamo i dve laboratorije, jednu za mehanicko ispitivanje uzoraka tla, i drugu koja se bavi skracenim hemijskim analizama gornje i donje kaloricne vrednosti, vlažnosti i pepela. Posedujemo i softicifiranu opremu za testiranje bunara obzirom na njihov veliki broj, istice Marko Dragicevic, direktor PD « Georad».

KLJUC U RUKE - KOMPLETAN INŽENJERING

- Ponudili smo našim naruciocima posla, našim investitorima s obzirom da gro poslova radimo za njih, komplet inženjering «Kljuc u ruke» što znaci da sami vršimo projektovanje, sve ove kompletne poslove za izvodenje celokupnog posla, dokaze kapaciteta opreme po datom tehnickom rešenju i izvodenje radova sa datim rokovima. Neki poslovi koji su do sada ugovoreni bili su vezani za nabavku opreme za kopove tako da se dosta kasnilo u aktiviranju, naprimer LC 11 linije bunara koji su završeni pre nekoliko meseci. Mi smo jedinstveno preduzece u Srbiji u kome se može naci sve na jednom mestu skupljeno što se tice geološke struke, geoloških istraživanja, poslova kojim se bavimo. Pocev od projektovanja, do izvodenja radova. Ove godine sklopili smo nekoliko ugovora sa Privrednim preduzecem TE- KO Kostolac i za njih uglavnom izvodimo radove iz oblasti delokruga geološke struke, to su kao što sam napomenuo radovi na površinskom i dubinskom odvodnjavanju. To je težak i mukotrpan posao jer cinjenica da je u radu oko 170 bunara, da svaki dan postoje intervencije sa ekipama i mehanizacijom na terenu. Tu izvodimo radove vezane i za investicione poslove, sklopili smo ugovor o projektu geoloških istraživanja, u pitanju su bušotine za prekategorizaciju i utvrdivanje rezervi uglja i mislim da cemo u roku od mesec dana i te poslove završiti. Sada su aktuelni poslovi zaštite unutrašnjeg odlagališta od podzemnih voda o kome se u prethodnom periodu nije mnogo vodilo racuna tako da je ono dosta zalobljeno što su pokazali rezultati bušenja istražno hidrogeoloških i geomehanickih bušotina. Tu je porebno posvetiti vecu pažnju obzirom da ce kop u narednom periodu vršiti nadvišenje unutrašnjeg odlagališta do kote od 105 metara, zbog toga su sada aktuelni radovi i vode se pregovori oko sklapanja ugovora za odvodnjavanje i zaštitu unutrašnjeg odlagališta od podzemnih voda. Projekat je gotov tako da može da se pristupi izradi tih radova, medutim ostalo je da se vidi da li cemo ici po sistemu « Kljuc u ruke» za koji smo im predložili i rokove jer ce na taj nacin najbrže biti aktivirani bunari, da se snizi nivo vode kako bi oni mogli dalje da odlažu jalovinu, ili cemo ici samo na bušenje bunara, napominje direktor « Georada».

Eksploatacija uglja na kopu « Drmno» stešnjenom izmedu Mlave i Dunava zbog podzemnih voda teško da bi bila moguca bez prisustva « Georada». Zbog toga se i namece pitanje svrsishodnosti njegovog izdvajanja u procesu restrukturiranja unutar bivšeg JP PO Kostolac.

- To je logicna konstatacija, medutim, da li su u tom periodu postojali neki pritisci od strane MMF- a zbog daljih investicija i ulaganjima u Elektroprivredu Srbije pa su zbog toga i preduzete takve mere, ja stvarno ne znam. Znam samo da tako nešto nije uradeno sa «Kolubarom» koja ima mnogo manje problema sa odvodnjavanjem kopova, to je uradeno na brzinu i mislim da to u datom trenutku nije trebalo uraditi. U svim izdvojenim preduzecima bilo je otpora i štrajkova zbog takve odluke, ljudi su se zabrinuli za plate, za posao, za egzistenciju svojih porodica. Medutim, ove tri godine su pokazale da smo mi u «Georadu» znatno napredovali, da smo dosta toga uradili i da smo zahvaljujuci poslovima koje smo imali za treca lica uspeli da isplatimo licne dohotke, topli obrok i regres, a isplacujemo i jubilarne nagrade. Mislim da su radnici zbog toga zadovoljni jer smo tokom pomenutih godina imali pozitivno poslovanje što ukazuje na to da «Georad» ima perspektivu, ima buducnost bez obzira što je iz godinu u godinu sve teže ugovarati poslove. Što se tice neke sigurnosti, mi smo za kopove vezani za 50 procenata radnika što se tice isplate rada preko norma sata, kada je rec o ostalim radnicima, oni moraju da se snalaze, a to su bušenje, pratece službe pripremno projektovanje i ostalo. Ako nema bušenja, nema ni prihoda tako da smo prinudeni da radimo na strani. Uporedo sa aktivnostima i realizacijom poslova ugovorenih za potrebe Privrednog društva TE- KO Kostolac, svoje raspoložive kadrovske i tehnicke potencijale „Georad” ce angažovati i za potrebe trecih lica. Zahvaljujuci stecenim referencama dobili smo poslove na izradi bunara i bušotina za potrebe Površinskog kopa «Tamnava- zapadno polje» u cilju zaštite kopa od podzemnih voda. Pored ovog posla bicemo angažovani i na poslovima izrade bunara koji su u funkciji vodosnabdevanja grada Lazarevca. Ucestvujemo na tenderima, trenutno smo, s obzirom da se radi o velikim radovima, nekih 15.000 metara bušenja zajedno sa beogradskim preduzecem « GEOING» dobili posao na dva tendera u « Kolubari». Na taj nacin, sa ovim poslovima koje imamo za « Kolubaru», uposlenost naših kapaciteta bice stoprocentna.

VELIKA PAŽNJA NAUCNOM RAZVOJU

- Mi dosta pažnje poklanjamo naucnom razvoju ulažuci u celokupnu infrastrukturu, pocev od kompjutera, novih programa, novih softvera jer samo tako možemo da pratimo savremene trendove na ovom planu. Kupili smo neke nove programe za koje su naši inženjeri obuceni a koji se odnose na lakšu obradu, proracune rezervi, na lakšu izradu geoloških projekata. Zatim nove softvere, programe što se tice izrade hidrodinamickog modela, jedne osnove kojom može da se vrši projektovanje objekata odvodnjavanja na najbolje moguci nacin, naši inženjeri znaju da rade na izradi tog modela što jedan mali broj inženjera u Srbiji to zna da radi, nekoliko profesora na fakultetima i nekolikom iz Instituta « Jaroslav cerni» koji imaju neki zastareli program. Sa tim modemom, u svakom trenutku ukljucivanjem baze podataka mi možemo da izvršimo proracun sniženja kroz vreme u nekoj tacki kopa. To je nešto novo što možemo da primenimo i zato smo predložili našim investitorima « Kljuc u ruke», od projektovanja do kompletnog izvodenja radova.

Privredno društvo « Georad» potpisalo je ugovor sa strucnjacima Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda o izradi i implementaciji savremenih standarda kojima ce se postojeca organizacija rada i poslovanja transformisati u jedan savremen i efikasan poslovni sistem.

- Do kraja godine ocekujem da cemo završiti sve aktivnosti na izradi savremenih organizacionih sistema uvodenjem integrisanog sistema ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001. Prvi se odnosi na ISO standarde kvaliteta, drugi na zaštitu životne sredine i treci na zaštitu i bezbednost radnika na radu. Implementecijom pomenutih standarda sasvim je izvesno da cemo dobiti novi kvalitet u smislu upravljanja resursima, imacemo bolju i efikasniju organizaciju rada u svim organizacionim celinama, što ce se pozitivno odraziti na poboljšanje poslovanja Privrednog društva, a samim tim i na ostvarivanje veceg profita. U toku su treninzi, obuke, sad je pauza zbog godišnjih odmora i nadam se da cemo i to da završimo do kraja godine. Odgovarajucim petnaestodnevnim seminarima radimo na podizanju kvaliteta menaxera kako bi i u tom pogledu mogli uspešnije da se organizujemo. Zatim, na to nas i Zakon obavezuje, sklopili smo ugovor sa jednom merodavnom kucom iz Beograda o proceni rizika na radnom mestu, kao i ugovor sa takode merodavnom kucom iz Beograda o utvrdivanju benificiranih radnih mesta, tako da sve cinimo da se poboljšaju bezbednost i zaštita radnika, a za uzvrat tražimo odgovornost i disciplinovano izvršavanje radnih zadataka, kaže direktor Dragicevic.

M. Kuzmanovic

ZAVRŠENA MEÐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA NA CACALICI

VRATICEMO SE U POŽAREVAC

Svecanom vecerom, u petak je zvanicno zatvorena ovogodišnja Medunarodna likovna kolonija, locirana u i oko Ekološkog doma na Cacalici koja je otpocela 5.jula. Rezultat sedmodnevnog stvaralaštva umetnika iz Francuske, Rusije, Makedonije i gradova širom Srbije, ukljucujuci i slikare, clanove Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” koje je bilo i glavni organizator kolonije, je oko 60 dela razlicitih tehnika. Tema je bila slobodna, ali kako kaže predsednica kluba, Rada Pejic, najviše je bilo pejzaža, verovatno zbog okruženja koje je umetnicima bilo inspirativno. U cetvrtak je organizovano i druženje slikara sa gradanima Požarevca, radili su se portreti u gradu, no kako je taj dan nosio pecat tragedije koja je sve drugo stavila u drugi plan, odziv nije bio odgovarajuci, dodaje Rada Pejic.

Izložba slika koje su nastale na ovoj koloniji zakazana je za 22. avgust, u okviru “Ulice kulture” i bice otvorena do 1. septembra u holu Centra za kulturu. Izložba ce biti prodajnog karaktera.

- Što se buducih likovnih kolonija ovakvog tipa tice, nadamo se da ce vec od iduce godine, od 1. jula ovo postati tradicionalna manifestacija, no to ne zavisi samo od nas koji smo uvek spremni da radimo da stvaramo, vec zavisi i od materijalne podrške grada i ljudi dobre volje, kaže još predsednica ULIS-a.

Slikari, ucesnici kolonije saglasni su u oceni da je ovakav vid rada, druženja i razmene stvaralacke energije više nego potreban, kao i u tome da ce se svaki put odazvati pozivu koji stigne iz Požarevca.

L.L.

U BOŠNJAKU ODRŽAN „IVANDANSKI SABOR FOLKLORA”

KOLO KRENULO POSLE DVADESET GODINA

Kulturna manifestacija „Ivandanski sabor folkolora 2008.” održana je u ponedeljak 7. jula na fudbalskom igralištu u Bošnjaku a ucešce su uzela kulturno- umetnicka društva iz Porodina, Žabara, Velikog Popovca, Melnice, Stamnice, Kamenova, kao i domacina Bošnjaka. Oni su nastupili uz pratnju orkestra Miodraga Lukica. Pored brojnih zvanica iz susednih sela, manifestaciji je prisusvao i Dragoljub Milosavljevic zamenik predsednika opštine Petrovac na Mlavi. Manifestaciju je otvorio prof. Dimitrije Radosavljevic predsednik Saveza boraca opštine Petrovac :

„ Dobrodošli na Ivandanski sabor folklora. Prenosim vam pozdrave predsednika opštine Radiše Dragojevica. Bošnjak je malo selo ali velikog srca. U tom srcu ima mesta za sve ljude dobre volje, za radost, za ljubav. Ovim trenutkom Ivandanski sabor proglašavam otvorenim”.

Usledio je zatim raznovrstan program igre i pesme do duboko u toplu julsku noc a mi smo od Predraga Ilic predsednika Saveta mesne zajednice saznali da je ovo pre dvadesetak godina bila manifestacija koja se pretvarala u mali vašar, pa je na inicijativu omladine iz sela Savet mesne zajednice i rukovodstvo Kulturno-umetnickog društva „7. jul”, doneta odluka da se ona ponovo pokrene. Ocekuju da se ona pretvori u tradiciju i da se održava svake godine a nadaju se da ce se vremenom proširiti i postati jedna od znacajnijih u opštini. Predsednik Ilic se posebno zahvalio Skupštini opštine i predsedniku opštine Radiši Dragojevicu na razumevanju i pomoci u organizaciji festivala.

D.Ilic

ŠEST DECENIJA ISTORIJSKOG ARHIVA U POŽAREVCU

JUBILEJ - PODSTREK ZA STVARACKI RAD

Regionalna ustanova od posebnog znacaja, Istorijski arhiv u Požarevcu sutra obeležava šest decenija rada. Tim povodom održace se svecana akademija na kojoj ce biti sumirani dosadašnji rezultati i predocene smernice buduceg rada.

Inace, Arhiv je jedan od vodecih ustanova tog tipa u Srbiji. Povodom ovog jubileja objavljena je monografija o radu ovog kolektiva koja je presek radnih aktivnosti za šest decenija.

FELJTON (2)

Piše: Siniša RISTIC

SRBOLJUB MITIC - VECNIK SRPSKE POEZIJE

Srboljub Mitic roden je 11. aprila 1932. godine u Crljencu kao drugo dete LJubisava LJube Stojanovog. Prema svedocenju istoricara i publiciste LJubiše Obradovica otac mu je umro mlad, a svu brigu o podizanju i sazrevanju preuzela je njegova majka Branka. Bez obzira na gubitak oca, detinjstvo Srbe Mitica bilo je relativno bezbrižno, a njegova porodica za ondašnje prilike prilicno imucna.

Deda Stojan bio je covek od ugleda, i veoma obrazovan covek. Posedovao je biblioteku od hiljadu knjiga i gotovo sva dela Šekspira. Treba li posebno ukazivati da ce takva biblioteka biti odlucujuci faktor za buduceg stvaraoca i umetnicko stasavanje pesnika. I sam Mitic je pocesto priznavao u brojnim razgovorima da je biblioteka bila najprivlacnija prostorija u kuci, no, kako se ubrzo pokazalo, ne i dovoljna za njega. Brzo je išcitao sve knjige i obreo se u seoskoj knjižnici u Crljencu. No, ne treba misliti da sem Mitica nije bilo drugih citalaca. Naprotiv, bilo ih je i te kako, ali Srba je bio najveci citalac. Vremenom, uzimace knjige i iz požarevacke biblioteke jer gotovo nije bilo ni jedne koju nije procitao.

U stiškom Crljencu Srboljub Mitic je živeo život u pocetku, kao vrlo mlad covek, poput drugih žitelja. Bavio se poljoprivrednim poslovima. Kasnije, prevagla je besmrtna ljubav prema knjizi i pisanoj reci pa je prakticno sebe zaveštao svetu književnosti, kako je i sam cesto govorio „za vavek". Supruga Cveta njegova životna saputnica brinula je sve više sama o domacinstvu i poslovima u polju. Mitic je sa Cvetom dobio cerku Vesnu i sina Dobricu.

„ Da je živeo u velegradu a ne u skrajnutom Crljencu, sasvim sigurno vec odavno bio bi legenda i „veliko slovo" srpske literature. Ovako preostalo je da vreme postavi stvari na svoje mesto, a istorija književnosti odredi znacaj dela Srbe Mitica. Doduše, Srba je još za života bio slavan, potvden pesnik. Po mom dubokom uverenju, Mitic spada u same vrhove srpske poezije", pisao je Vladeta Jerotic.

Veliki broj meštana voleo je Srbu Mitica jer je bio druželjubiv, otvoren, neposredan, prakticno, bio je covek sa kojim se moglo svagda i o svemu razgovarati. Svoju nacitanost nije isticao. Sa svojim zemljacima Mitic je išao u ribolov, na priredbe i kulturno-umetnicke smotre, a sa posebnim pijetetom ucestvovao je u dramskoj družini svog sela u kojoj je igrao glavne uloge. Impresivne su mu bile uloge u „Zajednickom stanu", „Laži i paralaži", „Sumnjivom licu", „Karlovoj tetki" i druge.

Mitic je imao samo 21 godinu kada mu je objavljena prva pesma u listu „Zadruga" koji je izlazio u Beogradu. Taj dogadaj iz 1953. godine bio je predivan da bi mogao biti podložan zaboravu. „Bio sam obradovan do suza i zacudio se da i ja umem da rimujem", govorio je Srba tim povodom. Od tada do pojave prve njegove knjige proci ce punih osam godina. U meduvremenu, ime Srboljuba Mitica postalo je sve prisutniije u brojnim listovima i casopisima.

„Zadruga" je na svojim stranicama zabeležila, i to krajem decembra 1965. godine u posebnom tekstu „Od ponora ka zvezdama" da je Mitic specificna pesnicka pojava i da je u poredenju sa ostalim pesnicima sa sela on izraziti intelektualac, ne po školi, završio je samo cetiri razreda, vec po obrazovanju. Sam Mitic uvek je govorio da se „pesma piše lako ili nikako".

A onda se dogodio veliki, prelomni trenutak u stvaralaštvu Srboljuba Mitica. Respektivna tada kao i sada Matica Srpska iz Novog Sada objavila je prvu zbirku stihova „Veliki ružan konj". Povodom objavljivanja te knjige list „Rec naroda" kao uvek budan letopisac objavio je zabelešku književnika i novinara Milivoja Ilica, inace, iskrenog i doslednog poštovaoca Miticevog pesništva.

„ Pre izvesnog vremena u knjižarskim izlozima pojavila se nevelika zbirka stihova „Veliki ružan konj" od mladog i talentovanog seljaka i književnika Srboljuba Mitica iz Crljenca. Ovaj pesnik duže vremena saraduje u mnogim listovima i casopisima „Delu", „Savremeniku", „Branicevu".

Tada, sa tridesetak godina Mitic piše i stvara, a izvorišta inspiracije su razlicita kao i lirski tematsko-motivski krugovi. Ipak, sam konstatuje u pismu pesniku Raši Pericu (ta prepiska trajala je skoro ceo život) kako je do tada, verovatno i kasnije pisao pesme.

„Žudan sam, brate, da prostrem guber pod moju krušku i pišem. Svoje najbolje stvari tako sam napisao" - pisao je Srba.

Pet meseci kasnije, iste 1969. godine, Mitic piše Pericu sledece:

„ Iduceg leta cu pustiti bradurinu, kupicu magarca, uzjahacu ga i šetacu se diljem zemlje Srbijice - psujuci krivdu i njenu rodbinu na devedeset devet dobih nacina. I pored svih muka divno mi je, jer se u ocajanju snalazim kao patka u vodi. Ovo ti sve govorim da ne bi klonuo".

(Nastavlja se)

JEDINA EKOLOŠKA ZADRUGA U SRBIJI

Zemljoradnicka zadruga “Branicevo” iduce godine navršava sto godina postojanja i u pocetku je poslovala u okviru poljoprivrednih kombinata, složenih organizacija, a od pre desetinu godina funkcioniše kao samostalna zadruga. Trenutno ima 14 radnika i taj potencijal je zadovoljavajuci, s tim što se ide ka proširenju kadrova u sferama stocarstva, zaštite bilja i vinogradarstva.

Posluje sa domacim i ino partnerima, a presek je napravljen januara 2008. godine kada je Skupština za direktora zadruge imenovala Slobodana Milosavljevica. Zateceno stanje je bilo veoma loše, radnici 5 -6 meseci nisu primili platu, a danas licni dohoci su uvecani i redovni, racun je deblokiran i vraca se poverenje seljaka i drugih pravnih subjekata koji su izbegavali zadrugu zbog predašnjeg poslovanja.

Pomak za pricu

Napravljeni su pozitivni koraci, što se vidi po obje- ktima koji su puni robe i trenutno je kampanja prikupljanja pšenice. Zadruga poseduje tri otkupne stanice: na potezu Lazinac gde gravitiraju Tribrode i Carevac, u Branicevu i Baricu. Sva tri magacina rade i imaju repromaterijal, seme i dubrivo u dovoljnim kolicinama i na vreme, tako da je zadruga u pravom smislu servis poljoprivrednicima.

“Svaki posao kada se krene ispocetka je mukotrpan i potrebno je mnogo živaca i znoja, odvikavanje od nekih starih navika, a takav brz tempo namece poljoprivredno tržište Evrope, samog okruženja, tako da sam ja nastupio menaxerski kako bi seljaku bilo sve na dohvat ruke, jer nemamo mi vrednijeg radnika od seljaka i vece fabrike od poljoprivrede. Po mom dolasku prvo sam snimio potencijale zadruge i napravio program u nekoliko tacaka. Nastavljamo brzim tempom da pripremamo i ugovaramo poslove za semensku pšenicu i mineralno dubrivo, odnosno kreditiranje od setve do žetve. Zadruga ima 30 zadrugara i 170 koperanata koji uzimaju od nas robu i kupuju u našim prodajnim objektima, a trenutno imamo tri maloprodajna objekata, od toga dve mešovite prodavnice i poljoprivrednu apoteku koja je uvek opskrbljena onim što je aktuelno”, istice Milosavljevic.

Drugi deo je ekoprogram koji se sastoji od prikupljanja i prerade pet ambalaže, dotrajalih folija od plastenika, xakova od mineralnih dubriva, kartona i ostalog otpadnog materijala od papira. Putem licitacije zadruga je otudila dotrajale mašine, a potom je iz Nemacke uvezena mašina koja vrši preradu otpada. Sve više subjekata iz Golupca i okolnih opština potpisuje ugovore sa zadrugom o saradnji u cilju rešavanja problema sa divljim deponijama.

Sekundarne sirovine za izvoz

Prema recima Slobodana Milosavljevica do sada su razgovori vodeni sa direktorom Komunalne službe iz Golupca, Donjeg Milanovca, Velikog Gradišta i Kuceva. Zahvaljujuci akcijama pojedinaca koji prikupljaju otpad pored puteva, reka i utrina i donose ga u preradni centar zadruge, životna sredina postaje cistija i zdravija. Mašina je konstruisana u Nemackoj, radi po evropskim standardima kapaciteta prerade 500 kilograma po casu, a opslužuju je cetiri radnika. Kada bi bilo dovoljno sirovine za preradu uz puno radno vreme mogla bi da se ostvari izuzetna zarada. Tako prema proracunima, godišnje sa jednosmenskim radom moglo bi da se preradi 1.460.000 kilograma otpada.

“To vec funkcioniše puna tri meseca, pioniri smo u tom poslu, ali polako ucimo od ljudi koji to rade profesionalno u Kragujevcu i Beogradu i smatram da je to veoma bitno za buducnost naših opština. Obavili smo razgovore sa jednom firmom iz inostranstva koja nam je dala neke ideje i smernice kako bi se proširili kapaciteti, ali opet sve zavisi od sirovina i svesti samih ljudi. Mi smo vrlo inteligentan i vredan narod i potrebno je iskoristiti ekoprogram kako bi obezbedili zdravu hranu i zdravu životnu sredinu”, dodaje Slobodan Milosavljevic.

Vec tri meseca traju pregovori sa jednom donatorskom kucom i ako dode do potpisivanja ugovora Zemljoradnicka zadruga “Branicevo” ce vršiti kreditiranje i doniranje ljudi koji se bave tovom svinja u kategoriji od 90 -115 kilograma težine i tovom pilica. Takode, radi se na tome da u taj donatorski program udu i ljudi koji se bave mlekarstvom i imaju kvalitetne krave muzare. Poenta cele price je da ce poljoprivrednik od zadruge dobijati hranu kao osnovnu sirovinu, odredenu kolicinu koncentrata, premiksa i blagovremenu veterinarsku kontrolu u svim fazama razvoja pomenutih kategorija tovnih svinja i pilica. Proizvodnja ce biti ispracena od samog pocetka tova do kraja i takode sa otkupom istih, cime bi zadruga rešila pitanje plasmana, što je “rak rana” svih poljoprivrednih proizvoda.

Postoji dvadesetak velikih i oko pedeset manjih ozbiljnih povrtara na ovom podrucju koji se bave proizvodnjom povrca na otvorenom prostoru i u plastenicima uz korišcenje sistema za navodnjavanje “kap po kap” i orošavanja. Oni su izuzetni strucnjaci za proizvodnju, medutim problem se javlja kod plasmana proizvedenog povrca. “Iz tih razloga formirali smo Udruženje povrtara “Dolina Peka” i naš zadatak je da radimo na projektu pakovanja i izvoza proizvoda, odnosno traženja strateškog partnera iz inostranstva za kompletan otkup povrca. U planu je da deo objekta koji zadruga poseduje na Lazincu bude iskorišcen za odredenu vrstu “pak centra” za poznatog kupca, cime bi se uposlili meštani Braniceva i okoline. Postoji volja i želja mene kao menaxera zadruge i ja apelujem na celne ljude lokalne samouprave i ostale subjekte i potencijalne donatore da proprate ovaj projekat, jer je vrlo dobro imati nešto zdravo i lepo iz doline Peka i treba naglasiti da je buducnost nas i naših potomaka u zdravoj hrani. Sama prica navodi na to da se radi o stvaranju jedne vrste robne marke ili popularno receno brendiranju povrca.

Što se tice žetve pšenice i otkupa mogu da naglasim da nisam bio zadovoljan na samom startu, jer su cene bile šarene i kretale su se u dijapazonu od 13 pa do nekih 17 dinara. Zadruga prima pšenicu od ljudi kojima je kreditirala proizvodnju i otkupljuje sav robni višak za preradivaca po ceni od 16 dinara sa PDV-om. Žetva je završena i prinosi se krecu od 4,5 - 5 tona po hektaru. Orijentaciono na sva tri punkta Zemljoradnicka zadruga “Branicevo” je do sada primila blizu 200 tona pšenice. U prolecnoj setvi zadruga je ove godine po prvi put uradila tzv. robno zatvaranje, ponudivši poljoprivrednicima nove hibride iz Instituta Osijek (BC 678, BC 418 i BC 398) sa takvim paritetom da za vrecu semenskog kukuruza od 25.000 semenki je trebalo predati 200 kilograma merkantilne pšenice. Na taj nacin zadruga je izašla u susret poljoprivrednicima koji trenutno nisu bili u finansijskoj situaciji, da kupe seme i zaseju svoje parcele. Kukuruzi se trenutno nalaze u odlicnoj kondiciji i sasvim sigurno se može reci da pariraju domacim hibridima”, rekao je na kraju Milosavljevic.

DIREKTOR MEÐU DESET NAJBOLJIH

Direktor Zemljoradnicke zadruge "Branicevo" Slobodan Milosavljevic saraduje sa vecinom agencija koje se bave poljoprivredom, ucestvuje aktivno u mnogim projektima i kao plod uspešnog poslovanja došlo je i priznanje od strane ugledne agencije "Agromreža" koja ga je u 2008.godini svrstala u prvih deset menaxera u Srbiji iz oblasti poljoprivrede i zadrugarstva.

D.Dinic

ZZ "JEDINSTVO" POŽAREVAC

PŠENICA POCELA DA "PRELIVA"

Nakon višegodišnje pauze, Zemljoradnicka zadruga “Jedinstvo” Požarevac u ovogodišnjoj kampanji žetve i otkupa vratila se “na velika vrata” u posao: jedna od retkih, ako ne i jedina u Branicevskom kraju, preuzela je svako ponudeno zrno pšenice i sve kolicine ponudene na prodaju kupila i platila odmah.

Poslednji podaci, s kraja prošle nedelje, govore da je Zadruga “Jedinstvo” preuzela više od 150 vagona merkantilne pšenice. Po prvi put, od proizvodaca je otkupljen i stocni jecam, koji je ove godine proizvodacima doneo solidnu zaradu.

Pare “na vagi”

- Zahvaljujuci beogradskom poslovnom partneru, sa kojim smo uspostavili dobru saradnju, u oktup pšenice ušli smo potpuno spremni: poslovni partner je obezbedio merne uredaje i celokupnu opremu za utvrdivanje kvaliteta zrna. I, što je posebno važno, partner je održao rec: proizvodaci danas donesu dokumentaciju o predatoj pšenici, vec sutra dobiju novac. Bezmalo, kako smo mi to nazvali, “isplata na vagi”. Pšenica je placana 16 dinara za kilogram sa PDV-om. Poslednjih dana, na veliku ponudu sa terena najverovatnije su reagovali veliki trgovci, cena je korigovana na 15,75 dinara i rok placanja je produžen na 10 - 15 dana. Medutim, žetva se završava, udarni talas isporuke tržnih viškova je prošao i, ko je hteo da pšenicu proda i odmah dobije gotov novac za nju, to je vec uradio, - kaže LJubiša Obradovic, direktor ZZ “Jedinstvo” Požarevac.

Požarevacka zadruga preuzimala je pšenicu na nekoliko svojih punktova: hangar na bivšem “Buvljaku”, skladišta u Nabrdu, Maljurevcu, Drmnu, Petki, Ostrvu i Poljani.

Proizvodaci su imali mogucnost da osim prodaje, pšenicu predaju zadruzi na cuvanje do trenutka kad želi da je pretvori u novac, veštacko dubrivo ili proda nekom drugom kupcu. Prema nekim grubim procenama, polovina preuzete pšenice odmah je isplacena, druga polovina je “na cuvanju”. Proizvodaci, ocigledno, racunaju na porast cene pšenice u jesenjem i zimskom periodu, mada, poznavaoci prilika na tržištu sa sigurnošcu tvrde da se prošlogodišnja drasticna poskupljenja pšenice nece ponoviti, jer pšenice ovog puta na domacem tržištu ima sasvim dovoljno.

Što se prinosa i kvaliteta tice, ove godine “trljali su ruke” i proizvodaci i otkupljivaci, a, kako stvari stoje, i mlinari imaju razloga da budu zadovoljni. Naime, rodilo je u proseku oko 5 tona po hektaru, iako je zimus i proletos bilo bojazni da pšenica nece narocito da “ponese”. Istovremeno, kažu u požarevackoj zadruzi, bilo je uocljivo manje glavnicavog zrna a i primesa i urodica, zrno je bilo potpuno suvo i kvalitetno.

Uskoro i otkup suncokreta

Zadruga “Jedinstvo” priprema se da od proizvodaca preuzme i sve ponudene kolicine suncokreta. Ocekuje se da solidno rodi, iako ovih dana trpi zbog nedostatka vlage u zemljištu. Preuzete kolicine isporucivace se velikogradištanskoj fabrici “Dunavka”, prema kojoj neki od proizvodaca treba da izmire prošlogodišnje dugove, a i beogradski poslovni partner vec je najavio ovoj zadruzi da je spreman da ude u otkup suncokreta, kao i to da ce, kao i pšenicu, kupljene kolicine da plati u vrlo kratkom roku, po pristojnoj ceni.

- Aktiviracemo se na popularizaciji proizvodnje suncokreta, kako bi dogodine bilo više površina pod ovom industrijskom kulturom. Osim što obecava solidnu racunicu, suncokret je izuzetno važan u plodoredu, jer znacajno smanjuje zakorovljenost parcela. U borbi protiv pirevine, koju je u kukuruzu nemoguce uništiti, suncokret je idealno rešenje: rezultati su izvrsni, a borba protiv korova dobija se prirodnim putem i iskljucuju troškovi za nabavku i primenu herbicida. Isto tako, veoma je primamljiva i uljana repica, koja je takode nedovoljno zastupljena na ovim prostorima. Ove godine, uljana repica je dostigla cenu od 400 evra po toni i, s obzirom na to da ima potencijala da na našim prostorima rodi i preko tri tone, svrstava se u posebno isplativu proizvodnju. Uslov je, naravno, poštovanje agrotehnike i to narocito u vegetaciji pri borbi protiv “Sjajnika” i u žetvi, kada je neophodno rod ubirati nocu i po rosi, a dobro je i imati kombajne sa bocnom kosom, cime se znacajno umanjuje procenat opadanja, odnosno rastura roda. Soja, takode, kao prirodni “herbicid” izuzetno doprinosi smanjenju zakorovljenosti parcela, - kaže direktor Zadruge “Jedinstvo” Požarevac.

Zadruga nudi kredite

Zadruga “Jedinstvo” ima u planu da, po pražnjenju skladišnog prostora u hangaru na Dragovackom putu, u taj prostor uskladišti vece kolicine veštackih dubriva i semenske pšenice i uskoro otpocne ugovaranje proizvodnje u predstojecoj proizvodnoj sezoni. U ponudi ce biti pšenica, tritikale i jecam.

- Ugovaranje proizvodnje pšenice, odnosno kreditiranje, ponudicemo kako “malim”, tako i robnim proizvodacima koji celokupni rod po pravilu iznose na tržište. Ocekujemo da ce biti dosta interesovanja i da ce proizvodacima odgovarati pariteti u robnoj razmeni pšenice za semenski i repromaterijal. Naša je preporuka da se ove jeseni u što vecoj meri seje deklarisana, semenska, doradena pšenica, a ne pšenica iz ambara. Ova druga, ako se eventualno bude i koristila, obavezno da se “žari” odgovarajucim preparatima kojih ima dovoljno na tržištu, jer se samo time postiže da rod bude zdrav. Uz to, valja se držati normativa - ne više od tri kilograma semena po aru. Ove godine, ko je “za svaki slucaj” koristio 3,5 i 4 kilograma po aru, imao je problema sa poleganjem useva, manjim klasovima, nenalivenim zrnima u klasu... Poštovanje agrotehnike jedan je od preduslova ugovaranja, strucnjaci naše Zadruge bice na usluzi proizvodacima tokom citavog procesa uzgoja pšenice, blagovremeno cemo obezbedivati sve komponente - seme, dubrivo i hemiju, i za narednu žetvu cemo staviti u funkciju otkupna mesta u svim selima požarevackog kraja, - najavljuje Obradovic.

D. Milenkovic

AKCIJI “ULEPŠAJTE DAN SEBI I DRUGIMA, DAJTE KRV”

RIKUPLJENE 123 JEDINICE KRVI

U prošlonedeljnoj akciji dobrovoljnog davanja krvi u Požarevcu koja se odvijala u okviru republicke kampanje pod nazivom “Ulepšajte dan sebi i drugima - dajte krv”, prikupljene su 123 jedinice krvi. Medu davaocima bilo je 26 žena, a 29 Požarevljana dalo je krv prvi put. U Crvenom krstu Požarevca ovu akciju ocenjuju veoma uspešnom tim pre što je slicna organizovana nedavno.

Uspešnosti je svakako doprineo i licni primer gradonacelnika Požarevca Saše Valjarevica i clanova Gradske vlade:

—Cilj nam je da obezbedimo što vece rezervi krvi koja je posebno problematicna u ovim letnjim mesecima. Ne retko se u Beogradu, zbog nestašice krvi, odlažu hiruški zahvati. Na svu srecu u našoj bolnici to nije slucaj zahvaljujuci upravo ovakvim akcijama. Lokalna samouprava se ovoga puta maksimalno odazvala i ukljucila u akciju s namerom da se krv obezbedi kako za naše potrebe tako i za potrebe klinika u Beogradu. Na umu imamo opštu situaciju u zemlji i želja nam je da sa ostalim humanim gradanima, s obzirom na to da se ova akcija istovremeno odvija u još 50 gradova Srbije, doprinesemo njenom poboljšanju, napomenuo je gradonacelnik Saša Valjarevic.

Akciju su zajedno organizovali Institut za transfuziju krvi Srbije, Crveni krst Srbije i RTV B 92:

—Svedoci smo cestih povredivanja ljudi tokom leta, samo u saobracajnim nesrecama strada preko stotinu ljudi. S druge strane imamo i veliki broj obolelih kojima su operacije jedini spas. Jednom recju, potrebe za najdragocenijom tecnosti su velike i jedino ih ovakvim akcijama možemo podmiriti. Sa ovom akcijom potpuno obezbedujemo naše gradane koji se lece na klinikama u Beogradu, kao i sve one koji se nalaze na hospitalizaciji u Požarevackoj bolnici. Istakao bih da smo u ovoj akciji imali veliku podršku Gradske vlade Požarevca na celu sa gradonacelnikom Valjarevicem, predstavnika MUP-a, javnih preduzeca, radnih organizacija...

Veliku pomoc pružili su i mediji, zahvaljujuci lokalnim sredstvima informisanja gradani su blagovremeno i na pravi nacin obavešteni o akciji i njenom znacaju, istice Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevca.

S.E.

U SREDNJIM ŠKOLAMA BRANICEVSKOG OKRUGA

ZAVRŠEN DRUGI KRUG UPISA

- U drugom krugu popunjavano 150 slobodnih mesta, najviše u Tehnickoj u Kostolcu, Gimnaziji u Petrovcu i Tehnickoj u Žagubici

Ucenici koji su posle prvog upisnog kruga ostali neupisani u srednje škole, mogli su 9. jula ponovo da podnesu prijave i popune liste želja za preostala slobodna mesta. Vecina njih je to i ucinila tako da je konacan raspored tih daka po školama objavljen 11. jula kada su oni mogli i da se upišu.

U osnovnim školama Branicevskog okruga ove školske godine, osmi razred završilo je 2063 ucenika. Istovremeno, slobodnih mesta za upis u srednje škole bilo je 1 734. Gimnazije su “nudile” 330 mesta, škole sa obrazovnim profilom u trogodišnjem trajanju - 570, a sve cetvorogodišnje škole - 834 mesta. U prvom upisnom roku želje su izrazila 1762 ucenika i na osnovu tih želja izvršen je njihov raspored i upis, ukupno je upisano 1564 ucenika. Struktura preostalih slobodnih mesta po školama slicna je onoj iz ranijih godina. U prvom krugu upisa sva mesta popunila je Požarevacka gimnazija, to isto važi za ekonomske škole i za Medicinsku Požarevcu. U ostalim školama ostalo je ukupno 150 slobodnih mesta za popunu u drugom upisnom krugu. Najviše slobodnih mesta ostalo je u Tehnickoj školi u Kostolcu i to u obrazovnom podrucju elektrotehnike - 38, mašinstva - 26, geologije, rudarstva i metalurgije - 10, ukupno u toj školi imali smo 74 slobodna mesta. U Tehnickoj školi u Žagubici za drugi upisni rok ponudeno je 29 slobodnih mesta i to u oblasti mašinstva i obrade metala 18 i u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma 11. Slobodnih mesta bilo je i u Gimnaziji u Petrovcu na Mlavi - 22, u Ekonomsko trgovinskoj i mašinskoj školi u Kucevu -16.

Posle prvog upisnog roka ostalo je nerasporedeno 48 ucenika. To su oni ucenici koji nisu uspeli da usklade svoje želje sa mogucnostima i koji su se pojavili u drugom upisnom krugu zajedno sa jednim brojem ucenika koji se nalaze u bazi podataka, evidentirani su da su završili osmi razred, ali se nisu pojavili u prvom upisnom krugu, a njih je ukupno 349 . Svi oni imali su mogucnost da konkurišu u drugom upisnom krugu i da zauzmu neko od 150 slobodnih mesta, saznajemo od Nebojše Jovanovica, nacelnika Školske uprave u Požarevcu.

Što se tice Požarevca osmi razred završilo je 836 ucenika, a slobodnih mesta u srednjim školama bilo je 1 194. Za drugi krug upisa ostala su 83 slobodna mesta i to u Ekonomskoj školi u Požarevcu za zanimanje tehnicar za proizvodnju i preradu drveta i u Tehnickoj školi u Kostolcu.

Na naše pitanje da li se sa realizacijom drugog upisnog roka završava ovogodišnji upis u srednje škole, Jovanovic nam je odgovorio:

— Sa 11. julom je završen drugi upisni rok posle koga su škole koje i posle toga imaju slobodna mesta, dužne da to obelodane kako bi daci koji nisu rasporedeni u protekla dva upisna kruga mogli da konkurišu u tim školama. Takode, tada mogu da konkurišu i oni koji su vec rasporedeni ali žele da predu iz jedne škole u drugu, sa jednog profila na drugi, naravno pod uslovom da su u pitanju prelasci na slobodna mesta.

S.E.

U NEDELJU 20. JULA U OSTROVU KOD POŽAREVCA

BECARCU U POCAST - OSTROVLJANIMA NA CAST

Naredne nedelje u selu Ostrovu nadomak Požarevca po prvi put uprilicena je neobicna manifestacija “Ostrovacki becarac”.

Kako organizatori najavljuju, posle crkvene liturgije posetioci ce videti izložbu slika iz istorijata Ostrova kao i eksponate starih alata i zanata. Zakazani su i sportski susreti u malom fudbalu i ubacivanje košarkaških lopti u kotaricu - košar.

Tacno u 20 sati udaraljkama u doboš pocece mala i velika pevanija “Ostrovacki becarac” pevanje becaraca , a nastupice nekoliko pevaca. Sve ce biti pošteno i fer, može cak i da pobedi najbolji, ali taj ne sme biti sa strane nego iz Ostrova.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 4.07.2008. godine do 11.7.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice “dr Voja Dulic” u Požarevcu rodene su 23 bebe i to 15 muških i 8 ženskih.

Blizance, kcerku i sina dobili su Olivera i Igor Denic iz Požarevca

Sinove su dobili: Violeta i Nenad Obradovic iz Porodina, Irena i Novica Radovanovic iz LJubinja, Milena i Zoran Nestorovic iz Požarevca, Anica Stojanovic i Aleksandar Bogdanovic iz Jošanice, Sanja Bjelanovic i Nebojša Popovic iz Požarevca, Morina Feride i Asret iz Kostolca, Mirjana i Dobrica Živanovic iz Prugova, Lidija Dermatu iArdijen Morina iz Kostolca, Sanija Dibrani i Ali Bakšim iz Požarevca, Dragana Peric iz Požarevca, Jasmina Stanculovic i Boban Ristic iz Požarevca, Danica i Darko iz Velikog Gradišta, Sladana i Nikola Jotic iz Požarevca, Jagoda Žarkovic i Drago Repaja iz Požarevca,

Kcerke su dobili: Sabina i Skender Mamutovic iz Kostolca, Ivana i Marijan Kopun iz Kostolca, Sladana i Dušan Mihajlovic iz Požarevca, Marijana Mišic i Radojica Marjanovic iz Ceremošnje, Cirkovic-Ivanovic Emina i Bojan Ivanovic iz Požarevca, Rabija LJatifi i Musa Ibraimovci iz Kostolca, Radoslavka i Jovica iz Velikog Gradišta.

HUMORESKA

SRPSKI BRENDI

Mnogo je sada ovih letnjih anketa, pitanja i odgovora, šta najviše volimo u našoj zemlji, tj. Srbiji. A tu su plus i naši cuveni brendovi.

Neko rece da najviše u Srbiji voli more Cekaj, bre, prijatelju, Srbija, koliko je meni poznato iz poznavanja prirode i društva, a i geografije, Srbija nema more! Jes da ima more problema i da je u dubokim dugovima, ali veliku i duboku vodu nema, oca mu ocinjeg! To je sad u Crnoj Gori, mislim, to more. Adriatik si, mile, buba jež!

Bilo je Panonsko more, ali ono je u Vojvodini i jedini panonski mornar je Ðoka koji skace po bini!

Drugi kaže da najviše voli u Srbiji šljivu, odnosno, šljivovicu, koja može da bude naš brend, naravno, posle Bugarske, Rumunije, Madarske, Makedonije, Grcke.

Sledeci ispitanik najviše voli srpske sireve. Ali, tu nema 'leba, jer su švajcarci, iako im sirevi imaju rupe, najbolji u Evropi. A o mleku i "Milki" da i ne govorimo.

Iz ankete se vidi da tu ima još mnogo brendova i onog što naš narod najviše voli: jagnje i prase na ražnju, sarma, posan pasulj, razne retke životinje i ptice, ona Beograd... Dobro, svaka država ima glavni grad, ali...

Jedan od anketiranih rece da je vodio sincica u beogradski Zoološki vrt i da su tamo videli mnoge životinje, što i nije mnogo interesantno, jer takvih životinja ima u svim vecim gradovima Evrope.

Ali, kalemegdanska tvrdava i ušce Save u Dunav su posebna atrakcija u Beogradu i oni ga, pored ostalog, cine izuzetnom prestonicom.

Kada su, posle posete zoo vrtu dobre nade, prolazili centrom glavnog grada Srbije, otac pokaza prstom na jednu zgradu i rece sinu da je to Narodna skupština i da tu sede one cike što se zovu narodni poslanici.

Odjednom, mladani junoša, naslednik dugova i ostalog, poce da vrišti i da place.

Miodrag Lazarevic

POD MEDIJSKIM POKROVITELJSTVOM NAŠEG LISTA, 1. AVGUSTA U VELIKOM GRADIŠTU FINALE 13. IZBORA “MIS SREBRNOG JEZERA”

SREBRNE LEPOTICE 13 PUT

Centralni dogadaj svake turisticke sezone na Srebrnom jezeru, evo vec skoro deceniju i po, svakako je finale jednog od najpoznatijih, najprestižnijih i najorginalnijih izbora za mis u Srbiji. Izbor “Mis Srebrnog jezera” koji ce se ove godine održati 1. avgusta u bašti hotela “Srebrno jezero” u Velikom Gradištu, je 13. po redu i za njega po obicaju vlada veliko interesovanje.

- Program je sastavljen od cetiri segmenta koji svuda egzistiraju nezavisno i samostalno, porucuje Goran Kovacevic, izvršni producent, idejni tvorac i osnivac jedinstvenog festivala lepote na našim prostorima. To su Estradni deo, Modna revija, nagradna igra i promocija knjige. Mislim da smo jedini izbor za Mis u Srbiji i na svetu, koji u okviru programa ima promociju knjige znacajnih autora. Dovoljno je reci da je na ovom izboru promociju imao i cuveni francuski pisac Patrik Beson.

Specijalni gosti bice Andrija-Era Ojdanic i Miki Jevremovic, kažu organizatori, ali ne bi da otkrivaju sve, iz sveta sporta, estrade, kulture, biznisa... koji ce se 1. avgusta, u trocasovnom programu, pojaviti na Srebrnom jezeru.

- Ovim putem pozivamo i potencijalne kandidatkinje da se jave agenciji “Favorit” na telefone 063/817-33-23 ili 065/817-33-23 ili putem popularnog SMS-a pošalju osnovne podatke o sebi. Pobednicu ocekuje letovanje u Grckoj za dve osobe, dar turisticke agencije “Falkon” i pregršt drugih nagrada.