Header

ZAJEDNICKI PROJEKAT EVROPSKIH MINISTARSTAVA ODBRANE

BUDUCI OFICIRI UCE ENGLESKI

U kasarni „Generala Pavla Jurišica - Šturma”, u Požarevcu, prošle nedelje otvoren je kabinet za samostalno ucenje engleskog jezika. Formiranje kabineta je u okviru programa PELT, koji predstavlja zajednicki projekat Ministarstva Odbrane Srbije i donatorskih država: Holandije, Velike Britanije, Danske i Norveške. Cilj ove akcije je obrazovanje i osposobljavanje buducih oficira prema standardu STANAG 6001, koji se primenjuje u svetu i jedini se može normirati u vojsci.

Pukovnik Miodrag Vukmirovic, zamenik komandanta komande za obuku Generalštaba Vojske Srbije i pukovnik Jan van den Elsen, predstavnik Holandije, svecanim presecanjem vrpce ozvanicili su pocetak rada Centra za engleski jezik.

Upoznajuci predstavnike Ministarstva Odbrane, Vojske Srbije, diplomatske predstavnike i vojne izaslanike zemalja donatora sa istorijatom Branicevskog okruga, kao i geografskim položajem Požarevca, pukovnik Vinko Markovski, komandant garnizona, istakao je da ce se u ovom Centru obucavati vojni kadar starosne dobi do 32 godine.

U ovom Centru za obuku kopnene vojske, pored pešadije nalaze se i oklopne jedinice, inženjerija kao i artiljerija. Godišnje, Centar iškoluje oko cetiri stotine obucenih oficira. Kabinetima pešadijskog naoružanja, artiljerije i drugima, sada je pridodat i kabinet za izucavanje engleskog jezika. U njegovom sklopu nalazi se i bogato opremljena biblioteka sa Oksford, Longman, Mekmilan i drugim jezickim izdanjima.

Prema recima pukovnika Elsena, “obrazovanje nema za cilj da oblikuje studente, niti da ih zabavi. NJegova uloga je da unese nemir u njihove umove, da ih natera da prošire vidike i da ‘zapali’ njihov intelekt. Takode, treba da ih nauci da razmišljaju pravilno, ukoliko je to moguce.” Elsen smatra da treba menjati sistem obrazovanja i da ce ucenje engleskog jezika studentima pomoci u lakšem snalaženju i komuniciranju kada se nadu u multinacionalnom okruženju. “Ujedno, projekti poput PELT - a, doprinece tome da se ne ponavljaju situacije u kojima funkcije dobijaju osobe sa znanjem engleskog jezika, a kojima možda nedostaju sposobnosti za vršenje dužnosti za koje su zaduženi” - rekao je Elsen.

Pre garnizona u Požarevcu, svoje centre za ucenje engleskog jezika dobili su garnizoni u Nišu, Vranju i Kraljevu. Nastavak ovog niza planiran je za septembar u Pancevu, Novom Sadu i beogradskom Generalštabu, radi pružanja podjednakih uslova i mogucnosti svim pripadnicima Vojske.

Pukovnik Sladan Ðordevic, predstavnik Ministarstva Odbrane, najavio je ciljeve koji se žele postici ovim programom - pomoc u razvoju karijera, permanentno usavršavanje službenika, ali i podsticanje mladih na upis vojnih škola i regrutacija novih kandidata. “Ova generacija srpskih oficira uspece u nameri da Vojska Srbije dobije ono mesto na Zapadnom Balkanu, u Jugoistocnoj Evropi i kontinentu koje joj strateški, geopoliticki, ekonomski, istorijski i u svakom drugom pogledu pripada” - porucio je pukovnik Ðordevic.

J. Ristevska

ZAVRŠENI 14. “CAREVCEVI DANI” U VELIKOM GRADIŠTU

CAREVAC - RIZNICA SRPSKE KULTURNE BAŠTINE

- Pobednik “Carevcevih dana” Milovan Jovicic iz Vlaške kod Mladenovca

Veliko Gradište je po 14. put od 14. do 17. jula bilo domacin sada vec tradicionalnih “Carevcevih dana” muzicke manifestacije posvecene bardu izvorne narodne muzike Vlastimiru Pavlovicu Carevcu.

Ucestvovalo je petaestak violinista iz raznih mesta Srbije, prikazan je na Letnjoj pozornici nadomak Dunava zavidan kvalitet i prilicno zanimljivo instrumentalno izvodenje.

Ukupni pobednik ovogodišnjih “Carevcevih dana” je Milovan Jovicic iz sela Vlaške kod Mladenovca. NJemu je osim novcane nagrade pripala nova violina i statueta Carevca.

“Ne mogu da verujem da je u ovako žestokoj konkurenciji meni pripala ova visoka srpska nagrada. Presrecan sam. Divan dan u mom životu”, rekao je specijalno za “Rec naroda” pobednik Milovan Jovicic.

POVODOM 18. ROÐENDANA SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE

SA PUNOLETSTVOM NA NOVOM POCETKU

- Rukovodstvo SPS, povodom godišnjice osnivanja partije posetilo grob nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševica u Požarevcu

Delegacija SPS položila je prošlog cetvrtka venac na grob Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika i osnivaca ove partije. Poseta mestu na kome je sahranjen Miloševic uprilicena je povodom 18. rodendana SPS-a. U delegaciji su bili Žarko Obradovic, Slavica Ðukic-Dejanovic, Milutin Mrkonjic, Branko Ružic i Uroš Šuvakovic. Poštu nekadašnjem predsedniku odale su ovom prilikom i delegacije Okružnog odbora socijalista, predvodio je Miodrag Filipovic i Opštinskog odbora SPS-a na celu sa predsednikom Miomirom Ilicem kao i celnici gradske vlasti, gradonacelnik Saša Valjarevic i njegov zamenik Ivan Grubetic, funkcioneri SRS-a.

U kracem obracanju novinarima Žarko Obradovic, potpredsednik SPS je povodom godišnjice partije rekao:

- Danas je 18 godina od osnivanja SPS, mi mislimo da je to jako važan trenutak ne samo za SPS nego i za našu državu Republiku Srbiju... Tokom ovih 18 godina bili smo neko ko je jace, doslednije, odlucnije, hrabrije od svih drugih nosio i branio ideju levice na ovim prostorima. Pokazalo se da je u ovih 18 godina SPS bila jedna državotvorna stranka i da su joj državni i nacionalni interesi uvek u prvom planu. Pojedina pitanja iz tog državnog i nacionalnog korpusa su na dnevnom redu i danas i mi naravno, iz našeg ugla ali zajedno sa drugima, nastojimo da Srbija bude celovita i da bude država u svom punom integritetu. Što se tice socijalne dimenzije mora se priznati da smo mi daleko odlucnije, nekad i jedini branili tu ideju socijalne pravde i trudili se da život gradana Republike Srbije, uprkos svemu onome što se zbivalo, život najveceg broja gradana Srbije ucinimo što boljim i da podignemo životni standard na nivo da ljudi mogu jedno- stavno živeti od svog rada, a da postoji princip socijalne pravde naravno u skladu sa ekonomskim mogucnostima zemlje. Postoji još jedna partijska dimenzija koju ja moram ovom prilikom da istaknem, a to je naše clanstvo. Moram da pomenem one ljude koji su svih ovih 18 godina bili i ostali uz SPS. Oni su nešto najdragocenije što imamo jer se pokazalo da su to ljudi koji veruju u ideju i koje ne rukovodi cinjenica da li smo mi na vlasti ili u opoziciji.

Mi smo tokom ovih 18 godina prošli jedan dug i trnovit put, bili smo 10 godina vodeca partija koja je sama ili sa drugima organizovala vlast na republickom nivou, onda smo bili opozicija, neko ko podržava manjinsku vladu, sada smo deo vlasti, znaci, prošli smo ceo jedan krug onoga što karakteriše parlamentarni život i evo sada, na 18. rodendan nala- zimo se ponovo na jednom pocetku sa željom da i u novoj vladi ucinimo sve što je moguce da doprinesemo boljitku života naših gradana. Jednostavno naša zemlja narednih nekoliko godina bice jedno veliko gradilište kroz koje ce se otvoriti stotine hiljada novih radnih mesta i tako ekonomski život uciniti boljim i kvalitetnijim, rekao je Obradovic koji je na novinarsko pitanje zašto u delegaciji nije i Ivica Dacic, predsednik partije, odgovorio da je on otputovao u Bec gde prisustvuje Medunarodnoj konferenciji ministara unutrašnjih poslova zemalja Jugoistocne Evrope.

S.E.

JAPANSKA DONACIJA ROMIMA

60 HILJADA EVRA ZA EDUKACIJU

Predstavnici Udruženja Roma Branicevskog okruga i japanske ambasade u Beogradu potpisali su u cetvrtak ugovor o donaciji kojom Vlada Japana sa blizu 60 hiljada evra obezbeduje rekonstrukciju zgrade romskog Edukativsnog centra Udruženja Roma Branicevskog okruga.

Ovom donacijom ukupan broj projekata za osnovne potrebe stanovništva, koji je u Srbiji pomogla Vlada Japana je 100, a iznos kojim su podržani oko 5,6 miliona evra. Medu projektima za osnovne potrebe stanovništva koji za cilj imaju zaštitu ljudi od svih okolnosti koje ometaju ispunjavanje njihovih osnovnih životnih potreba, podržano je po 46 projekata iz oblasti zdravstva i obrazovanja, dok osam projekata spada u ostale oblasti.

Savetnik Ambasade Japana u Srbiji Teruhiko Šinada istakao je da je do sada Japan Srbiji donirao ukupno 200 mili- ona evra, te da je to jedan od nacina približavanja dva geografski udaljena naroda.

Gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic istakao je da nacionalne manjine svuda u svetu imaju problem sa integracijom u društvo te da ni Srbija i Požarevac u tome nisu izuzetak, ali da lokalna samouprava nastoji da pomogne pripadnicima nacionalnih manjina da prevazidu postojece probleme i više se ukljuce u razlicite društvene aktivnosti.

Zajednicki zakljucak sastanka kome su sem predstavnika Ambasade, lokalne samouprave i Udruženja Roma prisustvovali i predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava Republike Srbije je da Srbija mora na najbolji moguci nacin iskoristiti predsedavanje Dekadom Roma koje je preuzela pocetkom godine.

T.R.S.

GRADSKO VECE POŽAREVCA

FORMIRAN ORGANIZACIONI ODBOR 45. LJKI

Na petoj sednici Gradskog veca donet je nov poslovnik o radu ovog tela koje je sada izvršni organ, a koje je na poslednjoj sednici, održanoj u ponedeljak, 14. jula, odlucilo da Organizacioni odbor ovogodišnjih, 45. po redu LJubicevskih konjickih igara, broji 55 clanova.

Predsednik Organizacionog odbora je gradonacelnik Saša Valjarevic a sem clanova Veca i pomocnika gradonacelnika, cije je postavljenje najavljeno, u odboru su i predstavnici privrede, javnih preduzeca kao i direktori filijala banaka sa kojima saraduje lokalna samouprava u Požarevcu. Veci broj clanova odbora obrazložen je potrebom da Igre budu što kvalitetnije i sadržajnije.

- Posla ima za sve njih, a u okviru Odbora bice formirane komisije koje ce timski raditi na razlicitim segmentima organizacije Igara, podvukao je Valjarevic i dodao da ce nedelja uoci same manifestacije biti bogata razlicitim sadržajima.

Gradonacelnik Požarevca najavio je, a u tome su ga, odlukom, podržali i clanovi Veca da ce Požarevac, kao grad, uskoro dobiti i nova obeležja koja ce biti postavljena na gradskim prilazima.

Automatska kontrola hlora na “Kljucu”

Jedna od odluka odnosila se i na modernizaciju onoga što spada u oblast vodosnabdevanja, konkretnije, Požarevac ce, sa 3,5 miliona dinara finansirati automatsku kontrolu hlora na vodoizvorištu “Kljuc”.

- Do sada je kontrola sprovodena manualno ali ce, po nalogu inspekcije, hitno morati da bude uvedena automatska kontrola hlora, rekao je predsednik Gradskog veca obrazlažuci ovu odluku. Ovaj projekat, u narednom periodu, sprovešce JP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, dok ce se o ostalim zahtevima ovog preduzeca Vece izjašnjavati nakon najavljenog sastanka sa predstavnicima Instituta “Jaroslav Cerni” iz Beograda.

Clanovi Veca razmatrali su izveštaj Veterinarske stanice Požarevac i Komisije za kontrolu sprovodenja prolecne sistematske deratizacije u kome je navedeno da su deratizacijom obuhvacena oba grada, Požarevac i Kostolac, kao i 25 seoskih naselja. Deratizacija, koju su do 23. juna sprovodili radnici Veterinarske stanice, a koja je obuhvatila domacinstva, deponije, groblja, vodotokove i kanale ocenjena je kao uspešna.

Gradsko vece je na prošlonedeljnoj sednici donelo odluke da podrži nekoliko finansijskih zahteva u smislu pomoci ili sponzorstava. Rec je o za-htevu Konjickog društva “Knez Mihajlo” za sponzorstvom “Ivandanskog sastanka” , pomoci društvu “Rom za Branicevski okrug” , Baletskom studiju “Amadeus” za ucešce na festivalu “Dani kulture”, Teniskom klubu “Požarevac”, radi organizacije nedavno završenog turnira, Sportskom društvu “Sloga” iz Kasidola i Mesnoj zajednici “Beranje” koji organizuju turnir u malom fudbalu itd.

Na sednici su razmatrani i vec “standardni” zahtevi koji se odnose na promenu namene odobrenih sredstava, kao i pojedinacne žalbe izjavljene uglavnom protiv rešenja gradevinske i komunalne inspekcije.

Sledeca sednica Gradskog veca najavljena je za ovu nedelju.

T.R.S.

ZZ "VITOVNICA" KULA

SUŠA "KRUNI" KUKURUZ

Ekstremno visoke temperature i dugacak sušni period ostavice vidne posledice na kukuruzu u Stigu. U Zemljoradnickoj zadruzi "Vitovnica" Kula izražavaju bojazan da ce prinosi biti prepolovljeni, narocito na parcelama gde je setvi prethodila loša priprema zemljišta, tamo gde je setva kasnila, gde su izostale pravoremene i adekvatne agrotehnicke mere - prihrana i zaštita od korova.

Istovremeno, na njivama gde je zimsko oranje uradeno kako valja, a setva okoncana blagovremeno, uz intervencije vezane za mineralna dubriva, herbicide i medurednu obradu, narocito ako su koriceni hibridi FAO grupe zrenja 3 ili 4, rod još može da bude i solidan.

- Kaže se u narodu da kukuruzu i ne valja baš do kraja verovati, ali, ako suša nastavi, proizvodacima koji se bave i stocarstvom, bilo bi bolje da usev na parcelama koje su najgore prošle blagovremeno siliraju, nego da cekaju izrazito "mršavu" berbu. Medutim, i stocni fond je ovih godina drasticno smanjen, zbog nestašice hrane i drugih razloga, tako da jedino "nebo" može koliko - toliko da ublaži ovu veoma lošu situaciju sa kukuruzom, - kaže Bogoljub Jevtic, direktor ZZ "Vitovnica" Kula.

Na drugoj strani, ozime kulture su "ponele" dobro kao retko kada pre. Upravo zbog pomenute nestašice stocne hrane, deo proizvodaca na prostoru kuljanske zadruge jesenas je zasejao stocni jecam i - postigao pun pogodak. Rodilo je iznad svih ocekivanja, 6, 7, pa i svih 8 tona po hektaru. Iako je na tržištu placan i 20 dinara po kilogramu, seljaci ni zrno nisu hteli da prodaju.

"Strpljen - spašen"

Inace, prvi ovogodišnji bericet ratarima Kule, Kobilja i Aljudova, sela oslonjenih na Zadrugu "Vitovnica", donela je uljana repica. Rec je o kulturi pred kojom je definitivno blistava buducnost, kako zbog potražnje industrije za potrebe bio-dizela, tako i zbog solidne zarade koju, pod uslovom da se pravilno gaji i žanje, uljana repica ume da donese. Navikli da "proveren" ritam: kukuruz - pšenica - eventualno suncokret, poljoprivrednici su ove godine repicu odgajili na pedesetak hektara. Zahvaljujuci, najverovatnije, tome što u tom podrucju nije ranije gajena na znacajnijim površinama, uljana repica je bila poštedena "Sjajnika", koji ume da desetkuje rod. U žetvu su ušli spremnih odgovora na stroge zahteve repice: korišceni su samo posebno pripremljeni i maksimalno ispravni kombajni, radilo se nocu, kad ima najviše rose, cime je izbegnuto rasipanje mahuna. Na taj nacin, ubrano je sa hektara u proseku po tri tone. Ako se zna ovogodišnja cena, 400 evra po toni, nije teško zakljuciti da su proizvodaci sa razlogom "trljali ruke". Doduše, velikogradištanska "Dunavka" po obicaju malo oteže sa isplatom, ali, kažu stiški ratari, "kad imaš šta da cekaš, nije problem ni da se malo strpiš".

Inace, na oglednoj parceli, gde je ova Zadruga gajila uljanu repicu u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, rodilo je preko 3,5, gotovo 4 tone po hektaru. Pouceni ovogodišnjim iskustvom, proizvodaci se vec javljaju i, po svemu sudeci, dogodine ce karakteristicno žut cvet repice prekriti više od 100 hektara stiških njiva.

Hoce li i pšenice biti na više od ovogodišnjih 300 hektara, ostaje da se vidi. Takode je rodila kao retko pre, u proseku iznad 50 metrickih centi po hektaru. Zadruga u Kuli preuzela je ovih dana nešto više od 50 vagona tržnih viškova. Hlebno žito je placano 16 dinara, deo su ratari predali zadruzi na ime jesenašnjeg kreditnog zaduženja, nešto su zadržali u ambarima, racunajuci na bolju cenu narednih meseci, deo roda ce najesen da trampe sa zadrugom za semenski materijal i veštacka dubriva.

Suncokret odoleva Suncu

Takode na nešto više od 300 hektara, zadrugari gaje i suncokret. "Dunavka", kao i kod uzgoja soje, kreditira proizvodace suncokreta dizelom, semenom i repromaterijalom, pa su površine pod tom industrijskom biljkom konstantno znacajne u ovom delu Stiga. Sudeci po trenutnom stanju, a zahvaljujuci sposobnosti da razvije koren i do metar i po i "dohvati dubinsku vlagu", suncokret odoleva suši i nagoveštava prinos izmedu 2 i 3 tone po hektaru, što nimalo nije loše.

Zadruga "Vitovnica" ove sezone, kao i godinama ranije, sa novosadskim Institutom ima zasnovanih nekoliko ogleda suncokreta: "iks", "demo" i "mikro". Ove godine otišlo se i korak dalje: eksperimentalno je organizovana i semenska proizvodnja na 15 hektara u Manastirici, Ranovcu i Mustapicu, gde je obezbeden adekvatan zaštitni pojas, odnosno nema merkantilnog suncokreta u okruženju.

D. Milenkovic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

ZALIHE VLAGE NA IZMAKU

Veoma toplo i suvo vreme koje je obeležilo prvu polovinu jula meseca omogucilo je da se najvažniji posao u ovom delu godine - žetva strnih žita obavi nesmetano. Žetva strnih žita na podrucju Brani- cevskog okruga je završena i ove godine ostvareni su veci prosecni prinosi nego u proizvodnoj 2006/07.godini. Prosecni prinos ozimog jecma koji je bio zastupljen na 6.500 hektara je 4.000 kg/ha, dok je prosecan prinos ozime pšenice koja je bila posejana na 30.500 hektara 4.600 kg/ha. Ozimi tritikale u ovoj proizvodnoj godini je postigao prosecan prinos od 4.400 kg/ha.

Retke su godine kada kukuruz ovako dobro izgleda. Medutim, mnogo važnije od samog izgleda je da li ce biti zrna i koliko, a to najviše zavisi od oplodnje. Svi se secamo prošle godine i onih malih deformisanih klipova sa svega par zrna. Kukuruz je po prirodi toploljubiva biljka, medutim visoke temperature kakve su bile proteklih dana preko 30 stepeni stvaraju rizik da se lepljiva supstanca kojom je obavijen polen i koji služi da bi se lakše zalepio na svilu osuši. Pri tome i sama sposobnost polena da oplodi opada.

Temperatura naravno utice dosta, medutim bitnija je vlažnost vazduha, jer potrebna je odredena vlažnost da bi polen zadržao život, odnosno da bi stigao da oplodi svilu, tako da ove godine i pored visokih temperatura imali smo uslove koji su omogucili da se oplodnja obavi korektno. Prema nekim podacima na 32 stepena polen može da izvrši oplodnju 2 sata, dok na višim temperaturama dolazi do problema oplodnje, ali na srecu ove godine je sve to prošlo dobro. Vecina nižih FAO grupa od 500 je i pored visokih temperatura uspešno prebrodila period oplodnje. Agronomi imaju jedan vrlo jednostavan, ali uspešan nacin da to provere. Klip se skine, otvori i onda se napravi uzdužni površinski rez i pogledaju se zrna. Ukoliko su ispunjena, ukljucujuci i vršna sve je uredu, rod ce biti dobar, a ukoliko su prazna onda nece biti roda.

"Zalihe vlage u dubljim slojevima poljoprivrednog zemljišta je sve manje, tako da su neophodne nove obilnije padavine kako bi se popravio vodni režim zemljišta. Pocetkom jula nastupa i period kada su povecane potrebe i potrošnja vode od strane jarih kultura, pa svako slabije snabdevanje biljaka vodom u ovom periodu se može odraziti na ukupno stanje prolecnih useva. Izmerena kolicina padavina koja je sredinom druge dekade jula bila prisutna na podrucju Branicevskog okruga u visini od 13 litara po metru kvadratnom je pogodovala jarim kulturama, ali obzirom na povecanu potrošnju vode u ovom periodu potrebne su nešto obilnije padavine kako bi se stekli uslovi za postizanje vecih prosecnih prinosa kukuruza, suncokreta i soje nego prethodnih godina", istice Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig".

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - DRAGIŠA MARJANOVIC IZ KLENJA

SKANDALOZNA CENA PŠENICE

Godišnja proizvodnja pšenice u Srbiji iznosila je oko 4 miliona tona tokom devedesetih godina, da bi uvodenjem ekonomskih sankcija i ekstenzifikacijom proizvodnje, ona bila znatno smanjena, prosecno na oko 2 miliona tona. Srbija se pojavljuje i kao uvoznik i kao izvoznik, sa težnjom da u perspektivi postane stalni neto izvoznik. Prednost koju ima proizvodnja pšenice u odnosu na druge biljne kulture, sadržane su u cinjenici što ona zahteva manja ulaganja u vremenu kada su finansijska sredstva nedostupna proizvodacima i relativno skupa, zatim procenama da ce situacija na svetskom tržištu u narednom periodu biti za proizvodace i izvoznike relativno povoljna, dalje, potrebom poštovanja plodoreda i cinjenicom da se pšenicom naj-efikasnije, bez zagadenja zemljišta, može boriti protiv korova i drugih biljnih štetocina. U Srbiji je u protekloj godini proizvedeno 1.864 hiljada tona pšenice, što je za 1manje od ostvarene proizvodnje u 2006. godini. Posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek (1997 -2006.) proizvodnja pšenice je manja za 16,3

Prošle nedelje posetili smo poljoprivredno domacinstvo Dragiše Marjanovica iz Klenja koji se bavi ratarskom i stocarskom proizvodnjom. Na ukupnoj površini od 4,5 hektara, kukuruz zauzima 140 ari, pšenica i ovas po jedan hektar, a na ostalim parcelama je lucerka i nešto malo povrca. Od mehanizacije poseduju traktor, plugove, tanjiracu, drljacu, rasturac mineralnih dubriva, sejalicu za kukuruz i sakupljac sena.

"Jesenas sam sejao "Renesansu", a vremenske prilike tokom vegetacije bile su izuzetno naklonjene hlebnom zrnu. Žetva je završena, rod je rekordan oko 6 tona po hektaru, a hektolitarska masa je iznad 80. Medutim, trenutna cena od 16 dinara je nepovoljna, jer su cene dubriva i repromaterijala porasle za oko 30i smatram da bi cena od 20 dinara mogla da pokrije troškove proizvodnje. Zbog toga bolje je uskladištiti pšenicu i sacekati povoljniji momenat za prodaju", istice Marjanovic.

U prolecnoj setvi Dragiša je koristio zemunpoljske hibride kukuruza "684" i "434" i nada se da ce kiša koja je poslednjih dana pala u dva-tri navrata pozitivno uticati na završne faze razvoja. U svojoj štali ima tri krave i jednu junicu i trenutno dnevno predaje Imleku 10 litara mleka po ceni od 22 dinara. Prema njegovim recima država bi trebalo da subvencijama i povoljnijim kreditima stimuliše poljoprivredne proizvodace i zadruge da prebrode ovo teško vreme.

D.Dinic

INTERVJU: IVAN GRUBETIC, ZAMENIK GRADONACELNIKA POŽAREVCA

POSLA PREKO GLAVE

Nakon cetvorogodišnjeg predsedavanja Skupštinom opštine Požarevac, Ivan Grubetic je, nakon konstituisanja Skupštine grada Požarevca, izabran za zamenika gradonacelnika.

Šesnaestogodišnji staž u Srpskoj radikalnoj stranci, koju je i predvodio na opštinskom i okružnom nivou, a narocito iskustva koja je stekao kao narodni poslanik u Skupštini Srbije i, u protekle cetiri godine, predsednik SO Požarevac, u prilici je da iskoristi i na odgovornoj funkciji koja mu je ovom prilikom poverena.

Neki se malo “udaljili”

- Logicno je pretpostaviti da je jedan od kljucnih razloga što ste “desna ruka” gradonacelniku upravo vaše ogromno iskustvo, kako u struci, tako i u vršenju vlasti. Na koji nacin ce ono doci do izražaja na ovoj funkciji?

- Svakako ce mi na ovoj funkciji od velike koristi biti iskustvo steceno u prethodne cetiri godine. Na neki nacin, u kontinuitetu sam u problematici za koju je nadležna lokalna samouprava, s tim što je ono bila zakonodavna, a ovo je izvršna sfera vlasti, cime je i odgovornost na jednom višem nivou. Glavnu problematiku vodi, glavnu funkciju ima, gradonacelnik - logicno. On pokriva sve oblasti, dok sam ja, kao zamenik, tu da mu pomognem u onim segmentima gde mu je ta pomoc neophodna. Postoji, doduše i neka vrsta neformalne podele poslova: on je ekonomista, ja sam diplomirani inženjer, pa je meni, uvažavajuci ta znanja i iskustva, prepustio da se više bavim “tehnickim” problemima: voda, toplifikacija, gasifikacija... Za gradsko rukovodstvo, gradonacelnika i mene, a i Gradsko vece, od posebne važnosti je da gradska javna preduzeca, osnovana u interesu zadovoljenja veoma bitnih potreba gradana, funkcionišu besprekorno. Cinjenica je da nam javna preduzeca u prethodnom periodu nisu funkcionisala na najbolji nacin, pojedina su se dosta “udaljila” od lokalne samouprave, smatrajuci da mogu da rade samostalno, što ne može tako. Jer, problematika kojom se bave javna preduzeca, problematika je lokalne samouprave koja ih je formirala i iz budžeta finansira sve znacajnije potrebe, odnosno poslove javnih preduzeca. I, konacno, lokalna samouprava gradanima odgovara za kvalitet tih poslova, odnosno zadovoljenje njihovih potreba.

Voda, pa sve drugo

- Vodu ste stavili na prvo mesto. Kao jednu od najvažnijih životnih potreba, ili kao oblast u kojoj ima najviše posla?

- I jedno i drugo. O znacaju zdrave vode za pice i tome kako to sve više postaje svetski problem, izlišno je trošiti reci. Takode, poznati su i problemi koji nas u toj oblasti prate: izvorište “Meminac” je van funkcije zbog zagadenja, izvorište “Kljuc” vec nekoliko godina, velikim naporima i velikim parama branimo kako nipošto ne bi doživelo sudbinu “Meminca”. Donet je i postupno realizovan projekat “Urgentne mere”, usvojen u prethodnom mandatu lokalne samouprave. Sistem zaštite je u režimu probnog rada nešto duže od godinu dana i pokazuje veoma solidne rezultate. Mada, i dalje postoji opasnost da u ekstremnim situacijama ne možemo sve potrošace da snabdemo. Naime, protok Velike Morave ume da oscilira od 35 do 2.500 kubnih metara vode u sekundi. Za prosek se uzima 230. Ali, pokazalo se poslednjih godina, JKP “Vodovod i kanalizacija” uglavnom uspeva da odgovori na potrebe gradana.

- Narocito one racionalne, u koje ne spada zalivanje bašte, pranje automobila i polivanje betonskih staza i trotoara...

- Svakako, i gradani, sa svoje strane, uticu na to svojim odnosom prema pijacoj vodi koja im je dopremljena. Stoji cinjenica: ako bi se svi krajnje odgovorno odnosili prema vodi, vode bi bilo za sve u svako doba. Ali, zadržimo se na tehnickim problemima: tehnicki gubici su na dosta visokom nivou i sadašnja uprava JP “ViK” pokušava da locira sva slaba mesta i otkloni nedostatke, kako bi se i time obezbedilo da veca kolicina vode stigne do potrošaca. Inace, pored ovih akutnih problema, na Skupštini opštine usvojen je i Generalni razvojni plan vodosnabdevanja opštine Požarevac. On sagledava nacine i mogucnosti da se sva naselja trajno obezbede zdravom pijacom vodom. Taj konacni cilj, prema dinamici Generalnog plana, trebalo bi postici do 2030. godine. Potrebna su veoma velika sredstva, svakako ga nece realizovati samo lokalna samouprava, vec se racuna na ucešce ministarstava, donacije... Mi smo i do sada imali dosta dobre odnose, Republika je ucestvovala u realizaciji naših projekata. Evo, ovih dana pristiglo je tri miliona evra za izgradnju rezervoara na vodoizvorištu, kojim bi se snabdevanje dodatno stabilizovalo, a ta sredstva bice upotrebljena i za zamenu azbestnih cevi kojih ima mnogo u gradu, štetne su po zdravnje i dotrajale, a nabavice se i oprema za detekciju kvarova na sistemu.

Projekti, a ne “lepe oci”

- U narodu se cesto cuje mišljenje da, iz politickih razloga, republicke pare uglavnom “zaobilaze” Požarevac. Koliko je to tacno?

- To uopšte nije tacno. I nije dokaz samo ova tranša za vodosnabdevanje. Ima ih još, u oblasti gasifikacije, kulture..., da ne nabrajam. Druga je tu stvar u pitanju: projekti. Poznato je da bez projektne dokumentacije za sredstva ne možete ni konkurisati, a kamoli da ih dobijete “na lepe oci”. Mi u prethodnom periodu nismo imali dovoljno projekata. Zagovornik sam stanovišta da projekat morate da imate, makar on cekao i pet godina da bude odobren. Evo, na poslednjoj sednici Gradskog veca, jedna mesna zajednica je tražila budžetska sredstva da bi napravila projekat. Odmah su se cule primedbe da ne treba ulagati u izradu tog projekta, jer se odnosi na skupu investiciju. Založio sam se da se ljudima pomogne da naprave projekat, da mogu da konkurišu, pa cemo videti. Ako ne u prvom, projekat ce proci u nekom od narednih pokušaja, investicija ce se realizovati. Bez projekta - nece sigurno. I, to važi za sve oblasti: javna preduzeca, ustanove, lokalnu samoupravu, oragnizacije, udruženja... Ako mi sedimo skrštenih ruku, nigde ne konkurišemo jer nemamo sa cim, a pri tom unapred “znamo” da nam pare ionako niko ne bi dao, zbog ovoga ili onoga, to je cista demagogija. Znate, ni mi, citava lokalna samouprava, sopstveni novac, povratna sredstva iz Republike, ne bi- smo dobili u slucaju da nemamo usvojen budžet, što je, takode, jedna vrsta projekta.

Gas stiže uskoro

- Pomenuste gasifikaciju. To je tema koja ce zasigurno zanimati veliki broj naših citalaca. Dokle se stiglo, šta predstoji?

- Rekoh, dobili smo znacajna sredstva za izgradnju magistralnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca i dalje, do Ostrova, gde postoji bušotina koja ce, moguce je, da bude i podzemni rezervoar, nešto kao Banatski dvor. Predvideno je da se mi, kao grad, zatim i druge opštine, zatim prikljucimo na taj magistralni vod i gradili distributivnu mrežu. Trenutno se intenzivno radi na trasiranju magistralnog voda, treba rešiti imovinsko - pravne odnose i sledi iskop kanala i polaganje instalacija. Posao radi “Srbija gas”, imamo sa njima ceste sastanke i pratimo dešavanja. Sa druge strane, imamo partnerstvo sa “Gas investom”, koje smo poverili gradnju distributivne mreže. Postoje odredeni pravni problemi, nastojacemo što brže da ih rešimo i u dogledno vreme ce poceti i izgradnja distributivne mreže. “Gas invest” ulaže sopstvena sredstva, prikljucke naplacuje od gradana, a zatim mreža ostaje u vlasništvu lokalne samouprave. U meduvremenu ce se tenderskom procedurom odrediti ko ce se baviti snabdevanjem, distribucijom gasa potrošacima.

- Gradane, narocito one do kojih nije i nece dopreti toplovod, zanima kad ce gas stici u njihovu ulicu, do njihovih kuca. Vaša procena?

- Sekundarna mreža ce ici uglavnom javnim površinama, nema zastoja oko imovinsko - pravnih odnosa, instalacije se postavljaju veoma brzo, neuporedivo brže i jednostavnije od toplifikacione mreže, tako da ce to biti za relativno kratko vreme nakon polaganja magistralnog voda. Mislim da to može da bude gotovo za godinu dana.

Neki bi da ne plate

- Kad pominjemo toplifikaciju, koliko cete biti u prilici da pomognete oko problema Kostolca i okolnih naselja?

- Bilo bi logicno da se taj deo pripoji postojecem preduzecu “Toplifikacija” Požarevac. Problem je što je ta mreža radena bez tehnicke dokumentacije, sa mnogo improvizacija i dosta nedostataka je cini veoma nepouzdanom, tako da su neminovna odredena ulaganja da se to dovede u red. Uz to, stvorene su veoma loše navike: gradani su navikli da im troškove pokriva Kombinat, sada Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi”, a pojedina sela smatraju da ne treba uopšte ni da placaju energiju, jer im je ugrožena životna sredina i tome slicno. Problem je kako takav sistem, koji nije do kraja definisan, pripojiti ovom u Požarevcu, koji živi tržišno. Intenzivno radimo na tome da se sve nejasno rašcisti. I EPS je zainteresovan da se što pre rastereti svih poslova i briga nevezanih za njihovu delatnost. Problem je što su i tamo stalno neka previranja, kadrovska i druga, mislim da cemo uskoro, za zajednickim stolom, da pretresemo svu problematiku i iznademo adekvatna rešenja. Inace, što se tice toplifikacije grada, odvija se po programu Javnog preduzeca i, istakao bih, nije ugrožena gasifikacijom.

- Jedno od otvorenih, krupnih, pitanja grada je - odlaganje smeca. Šta se cini da bude rešeno?

- To je vrlo ozbiljan problem. Mi smo ga nasledili u prošlom mandatu, nismo ga rešili, u novi mandat je, sticajem okolnosti, ušla manje-više ista koalicija. Pravac rešavanja je gradnja Regionalne deponije sa lokacijom na teritoriji Smedereva. Jer, Ministarstvo finansira samo takve, Regionalne deponije, lokalne ih ne zanimaju. Lokacija te Regionalne deponije definisana je i Prostornim planom Srbije, opredeljena su i odredena pocetna sredstva. Medutim, nisu dobijena u odgovarajucem obimu, i to, rekao bih, zbog inertnosti opštine, odnosno grada Smederevo. Oni to nisu dovoljno ozbiljno shvatili, tako da nam predstoje veoma skori razgovori sa njima o daljem toku tog projekta. Inace, tu deponiju bi koristili Smederevo, Požarevac i Kovin. U meduvremenu, mi koristimo našu postojecu deponiju koja ce moci još neko vreme da posluži, ali cemo morati da intenziviramo razgovore i gradnju Regionalne deponije, kako ne bismo došli u kriticnu situaciju da nemamo gde da odlažemo smece.

Rec gradana - presudna

- Gradani nisu previše zadovoljni funkcionisanjem Gradske uprave, cak ni nakon otvaranja Uslužnog centra. U cemu je problem, kakva su rešenja?

- Gradska uprava mora da radi mnogo brže i efikasnije. Gradani s pravom negoduju. Uslužni centar nije dao ocekivane rezultate, za rešavanje odredenih stvari gradani moraju da dolaze i ovde i da opet idu tamo, sve to mora brže i bolje. Pristupicemo reorganizaciji Gradske uprave, jer Uprava mora da obavlja poslove predvidene Zakonom. Ima i kadrovskih problema, ima ovde dosta radnika bez adekvatne školske spreme, nužno je da se usavršavaju, ima puno posla za pravnu i ekonomsku struku, ali nismo u mogucnosti da to po- punjavamo, jer nas Ministarstvo ogranicava u masi sredstava za plate. Porucuju: “Masa je tolika, pa vi primite i 10 novih radnika, skinite svima od plate da bi dali njima, to je vaš problem.” S druge strane, ima i dosta novih poslova, menja se tehnologija u svim oblastima, ima puno dodira sa ministarstvima, Evropskom unijom, sa brojnim nevladinim organizacijama. Morate imati ljude spremne da te odnose grade i održavaju, ulaze u suštinu problematike, prate Internet i pravovremeno se ukljucuju u sve tokove saradnje i zajednicke projekte. Odvojili smo jednu grupu koja se bavi samo novim projektima. Imao sam prilike da vidim u prethodnom mandatu da smo mi, kao Srbija, ne samo Požarevac, iskoristili vrlo mali procenat sredstava od onoga što nam je Evropska unija stavljala na raspolaganje. Opredeljeni smo da u narednom periodu takve prilike ne propuštamo, vršice se edukacija kadrova, kako bi ta komunikacija i ucešce naših projekata bili u što vecem obimu i kvalitetu.

- Kako komentarišete i unose li nervozu govorkanja da ce se politicki sklop sa republickog, postupno “preslikavati” i na lokalne nivoe?

- Mislim da u Požarevcu nece doci ni do kakvih promena, i da su toga svesni i naši stranacki prvaci. Požarevac, ipak, ima specifican status, bar kad se radi o SPS-u: tu je centar, pokojni predsednik Miloševic je odavde, kad se pomene SPS, uvek se prvo pomisli na Požarevac, pa onda na ostale sredine. Drugo, takvi su i ljudski potencijali: dobro se slažemo, medusobno se uvažavamo, radimo zajedno, tako da ni sa te strane ne postoji nijedan razlog da se nešto kvari. Ja verujem da ce postojeca koalicija da opstane. I naš prvi izveštaj, koji cemo gradanima podneti nakon 100 dana rada, uveren sam, svojom sadržinom i postignutim poce- tnim rezultatima, bice dodatna potvrda uspešnosti i kvaliteta postojece koalicije i nosioca odgovornih funkcija. Gradani imaju presudnu rec, ocenice koliko smo ispunili njihova ocekivanja, - rekao je za “Rec naroda” Ivan Grubetic, zamenik gradonacelnika Požarevca.

D. Milenkovic

FORMIRANA NOVA OPŠTINSKA VLAST U ŽABARIMA

MIODRAG FILIPOVIC - NOVI PREDSEDNIK OPŠTINE

- Za zamenika predsednika opštine izabran Zvonko Blagojevic, dok je novi predsednik Skupštine Momir Blagojevic, a njegov zamenik Silvana Ilic l Stabilnu skupštinsku vecinu cine odbornici iz redova SPS, DS i G 17 Plus uz podršku DSS i NS l U opoziciji samo radikali

Potvrdivanjem 37 odbornickih mandata i izborom celnih ljudi Skupštine i Opštine, u Žabarima je prošlog utorka konstituisana nova opštinska vlast. Pored odbornika sednici su prisustvovali Žarko Pivac, narodni poslanik, Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga i Zoran Pajkic, predsednik Okružnog odbora DS. Do izbora novog predsednika Skupštine, sednicom je predsedavao najstariji odbornik Velisav Jovanovic.

U skladu sa majskim izbornim rezultatima, Opštinski parlament u Žabarima cine devet odbornika Koalicije SPS-PUPS, osam DS, šest SRS, a po cetiri mandata imaju G 17 Plus, DSS i NS. U radu Skupštine, takode, ucestvuju i dva odbornika sa liste SPO - - Dr Snežana Bajevic. I pored primedbi radikala “da se na samom pocetku rada ove Skupštine krši zakon i povreduje Poslovnik jer sednica nije zakazana po propisima i njoj ne prisustvuje sekretar opštine”, odbornici su se vecinom glasova (30) odlucili za rad po predloženom dnevnom redu.

Nakon usvajanja izveštaja Izborne i Verifikacione komisije potvrdeni su mandati svih 37 odbornika koji su zatim svecano izjavili da ce raditi u skladu sa zakonom i Statutom, u interesu gradana opštine Žabari.

U nastavku sednice birani su predsednik i zamenik predsednika Skupštine. U oba slucaja kandidate je predložila vladajuca koalicija SPS-PUPS, DS i G 17 Plus cije je predloge potpisima podržalo 30 odbornika. Kandidat za predsednika Skupštine Momir Blagojevic (DS) nakon sprovedenog tajnog izjašnjavanja dobio je poverenje 30 odbornika, protiv je bilo šest. Opozicija je takode osporavala i kandidaturu Silvane Ilic (DSS), dosadašnje predsednice Skupštine, za mesto zamenika predsednika u novom sazivu. Primedbe na njen dosadašnji rad u ime odbornickog kluba SRS-a iznela je Svetlana Maksic Vingender navodeci da je “Iliceva od pocetka do kraja funkcionisanja prethodne Skupštine kršila zakon i sa opozicijom se nikada nije konsultovala”. Po sprovedenom tajnom izjašnjavanju (29 odbornika je bilo za njen izbor, a 6 protiv), Silvana Ilic je dobila mandat da u naredne cetiri godine obavlja fun- kciju zamenika predsednika Skupštine opštine. Na predlog predsednika odbornici su Dragana Stojšica ponovo imenovali za sekretara Skupštine opštine.

Konstituisanje lokalne samouprave u Žabarima završeno je izborom predsednika opštine, njegovog zamenika i clanova Opštinskog veca. U obrazloženju predloga da se za novog predsednika opštine izabere Miodrag Filipovic (SPS) iz Oreovice navedeno je da je rec o kandidatu koji je i do sada obavljao odgovorne funkcije. Filipovic je roden 1954. godine, završio je Ekonomsku školu i školu visokog politickog obrazovanja, dugogodišnji je direktor Centra za kulturu “Vojislav Ilic Mladi” u Žabarima, predsednik je Okružnog odbora SPS-a i donedavni clan GO SPS. Protiv njegove kandidature bili su odbornici iz redova SRS navodeci da je “Filipovic kao predsednik OO SPS Žabara zajedno sa predsednicima OO SRS i OO NS ranije potpisao koalicioni ugovor o formiranju odbornicke vecine u Skupštini opštine koji je potom prekršio”.

Za zamenika predsednika opštine Skupština je izabrala Zvonka Blagojevica (SPS), privatnog preduzetnika iz Simiceva koji je i do sada bio na toj dužnosti. U nastavku sednice glasalo se o kandidatima za clanove novog Opštinskog veca.

CLANOVI VECA

Na predlog novog predsednika opštine, odbornici su tajnim glasanjem izabrali devetoclano Vece. Cine ga Milorad Ilic iz Porodina, Predrag Tasic iz Brzohoda, Miodrag Peric iz Aleksandovca, Mikica Stanojevic iz Cetereža, dr Tomislav Pantic iz Aleksandrovca, Desimir Novakovic iz Kocetina, Zorica Vulin iz Simiceva, Bojan Vulic iz Simiceva i Dragiša Stevanovic iz Viteževa. U Vecu je ostvarena maksimalna teritorijalna pokrivenost opštine cime su obezbedeni preduslovi za njen ubrzani i ravnomerni razvoj.

MIODRAG FILIPOVIC, NOVI PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABARI:

ZA UBRZANI I RAVNOMERNI RAZVOJ OPŠTINE

Zahvaljujuci se biracima, a potom i odbornicima na ukazanom poverenju, novoizabrani predsednik opštine Miodrag Filipovic je porucio:

- Moramo se okrenuti buducnosti i svi zajedno istrajavati na istim zadacima, u interesu gradana opštine Žabari. Ovako mali i nerazvijeni moramo biti složni, jedinstveni, a ne polarizovani. Potrebne su nam opcije koje garantuju našu prohodnost i dolazak do tako neophodnih investicija. Sada je pravi trenutak za to. Posle toliko godina dogodila se sloga, formirali smo vlast u Republici i identicnu vlast u opštini.To je velika stvar, stvorene su velike mogucnosti da sada krenemo ubrzanijim tempom razvoja. Sve do juce, u proteklih sedam-osam godina mi smo samo bitisali, imali smo vlast ali nismo imali investicije, nismo imali prohodnost, nismo imali ono što nam treba, a nama treba mnogo jer smo nerazvijena opština koja ocekuje podršku šire društvene zajednice. Sada je momenat i trenutak, sada je na nama da u ovako širokoj koaliciji, u ovakvom koalicionom kapacitetu omogucimo da se opština Žabari nade tamo gde su investicije, gde je prohodnost naših programa... Danas smo okoncali važan posao zapocet 11. maja. U ovom sastavu, uz pomoc strucnih ljudi imamo prespektivu, svi su izgledi da ce opština Žabari u narednom periodu imati ubrzani razvoj, a to je ono što svi želimo. Trudicemo se da opravdamo poverenje gradana koje nam je dato na izborima cime cemo istovremeno dokazati svima onima koji nisu za nas glasali, da su pogrešili. Mislim da smo formirali dobar tim i da ova skupštinska vecina ima buducnost i uslove da funkcioniše u punom mandatu. Obecavam da cemo biti svuda tamo gde se odvija život, medu gradanima koji od nas ocekuju da im omogucimo da rade, da stvaraju nove vrednosti jer jedino tako može bolje da se živi, rekao je u svom prvom obracanju javnosti novi predsednik opštine Miodrag Filipovic.

MOMIR BLAGOJEVIC, NOVI PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE:

STABILNA SKUPŠTINSKA VECINA

- Formirali smo novu opštinsku vlast, možda na prvi pogled iznenadujucu u smislu saradnje DS i SPS ali samim cinom formiranja Republicke Vlade došli smo u situaciju da više nije moglo puno da se razmišlja, jednostavno, smogli smo snage, našli rešenje i konstituisali ovu vlast koju cine DS, SPS i G 17. To je vecina uz podršku DSS i Nove Srbije i ja sam zadovoljan današnjim radom Skupštine, neverovatan je odziv odbornika, od 37 za predloge koalicije glasalo je svaki put 30. To predstavlja veliku snagu ali i jednu veliku obavezu koju imam ja kao predsednik Skupštine ali koju imaju i moj zamenika i predsednik opštine. Svi zajedno moracemo da ubrzamo razvoj ove naše male ali ne i bezvredne opštine kojoj nedostaje više rada, truda i brige o trošenju sredstava naših gradana. Tvrdim da ce ova koalicija ostati na vlasti maksimalno cetiri godine. Imamo plan, imamo viziju kako da naši gradani bolje žive. Još jednom podvlacim da sam iznenaden saglasjem odbornika u Skupštini, od 37 glasova dobiti 30 je veliko poverenje u naš tim koji smo napravili za samo nekoliko dana. Obecavam da cu u svom radu poštovati Poslovnik, zakone i Statut. Meni je ovo treci mandat u Skupštini u kojoj sam cesto kritikovao loš i nezakonit rad. Zakonitost i rad po Poslovniku mora se odvijati u ovoj našoj Skupštini, rekao je Blagojevic.

S.E.

ŠEST DECENIJA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

VANVREMENSKA DIMENZIJA CUVARA VREMENA

Svecanim prijemom i akademijom održanom protekle srede u svecanom salonu Zdanja Grada obeleženo je šezdeset godina od osnivanja i rada Istorijskog arhiva Požarevac. Jubilej, kako je istakla direktorka Arhiva Jamina Nikolic je samo faza u dugom trajanju i podstrek za još veca dostignuca.

Obeležavanje šezdeset godina rada bio je i prilika da se promoviše monografija o radu ove regionalne institucije kulture koja obuhvata period od 1948-2008. a pruža osvrt na njen razvojni put, ljude koji su se bavili cuvanjem arhivske grade u požarevackom Istorijskom arhivu, njenom zaštitom, zatim mikrofilmovanjem, digitalizacijom... Tu je i kulturno-informativna izdavacka delatnost Arhiva gde su kroz dokumente, kataloge, fotografije, pozivnice, prikazani svi projekti uradeni u Arhivu, prikaz najznacajnijih arhivskih fondova i dokumenata koji se cuvaju u depoima, kao i veoma upecatljiva poredenja “nekad i sad”.

- Složili smo se da u potpunosti treba zastupati naucni aparat pošto mislimo da Arhiv treba da demonstrira nacin korišcenja izvornih dokumenata i u ovom slucaju. Tako smo i uradili. U monografiji, na 250 strana , sa prevodima na engleski, francuski i ruski jezik, detaljno su opisane i ilustrovane sve aktivnosti Istorijskog arhiva Požarevac, pocev od rada u zajednickim prostorijama sa samo jednim zaposlenim, do danas, kada je ova ustanova prerasla u savremenu, moderno opremljenu ustanovu kulture koja vec duži period uspešno obavlja sve poslove na zaštiti, sredivanju, obradi, publikovanju i korišcenju arhivske grade od interesa za proucavanje istorije Grada Požarevca i šireg regiona. U rekonstrukciji prošlosti Istorijskog arhiva ovoga puta uspeli smo da istaknemo sve ono najznacajnije u njegovom razvoju. U proteklih šest decenija, Arhiv, od male institucije, prerasta u organizaciju od posebnog društvenog interesa u oblasti kulture i nauke u Požarevcu i Srbiji, rekla je direktorka Arhiva i naglasila da je za kretanje unapred neophodno završiti zapoceti posao na izgradnji nove zgrade za smeštaj Istorijskog arhiva Požarevac, sredstvima Nacionalnog investicionog plana i lokalne samouprave, kao i poslove na digitalizaciji arhivske grade i modernizacije uopšte.

Kao što rece direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišic koji je govorio o znacaju arhivske delatnosti i ulozi požarevackog Arhiva, srpska istoriografija nije bogata knjigama o istorijama institucija tako da je ova monografija veliki doprinos izucavanju istorije Požarevca i nastajanja gradanskog života u Srbiji.

U arhivima-diktature i demokratije

O znacaju ustanova koje cuvaju dokaze o tome da smo postojali, ko smo bili i šta smo radili govori istorijska cinjenica da je u prvom Zakonu o državnoj arhivi Kraljevine Srbije iz 1898. godine pisalo da direktora državnog arhiva postavlja neposredno kralj.

- Ako u necemu treba da sledimo one koji su krajem devetnaestog veka dali veliki doprinos obnovi moderne države Srbije onda je to njihov pogled na znacaj i ulogu Arhiva, tome kako se izgraduje ugled ovakve državne institucije, odnos prema nacionalnoj istoriji i kulturi...Arhivi su posebna mesta u životu svakog naroda i svake države. Oni su cuvari pamcenja, nacionalnog i kulturnog identiteta svakog naroda. Jedino u arhivima kroz dokumenta okupljeni su na jednom mestu i pobednici i pobedeni, i žrtve i zlocinci, ideologije i politicki progoni, diktature i demokratije. Naš zadatak je da brinemo o arhivima i svemu onome što je znacajno za arhivsku delatnost. Ostaje da se zapitamo da li mi kao država, ministri, gradonacelnici, direktori, naucnici, arhivisti cinimo sve da o shvatanju znacaja arhiva budemo dostojni naslednici naših predaka koji su pre više od sto godina uspostavljali tako važnu službu za jednu državu. Zamo kakva je bila vizija onih koji su osnivali prve arhive u Srbiji, poznato nam je kakva je bila sudbina dokumenata u ratovima, nevremenima istorije, sudarima ideologija. Nažalost, punom svešcu da, kao država i nacija znamo koliko je znacaj dokumenata ne možemo ni danas da se pohvalimo. Da bi se približili savremenim arhivistickim standardima potrebno je odgovoriti na citav korpus pitanja od potpune promene svesti prema dokumentu do toga da nam najuredenije zgrade u svim gradovima u Srbiji budu arhivi, jer to su ustanove gde postoje dokazi da mi postojimo, rekao je dr Miroslav Perišic ubrajajuci Požarevac medu vodece arhivske centre gde stoji rame uz rame sa Beogradom, Becom i Istambulom koji su referentni pre svega za istoriju Balkana i Hladnog rata.

Bez Arhiva nema istorijske nauke i naucne istorijografije.

- Pretpostavka da bi istorijska nauka postojala su arhivi, pretpostavka za izgra- divanje racionalne istorijske svesti o nama samima i drugima su arhivi, pretpostavka da bi država bila ozbiljna, imala svest o svojim korenima, o svom kontinuitetu su arhivi. Otuda su u uredenim državama arhivi ono što se nikada ne dovodi u pitanje. Arhivi su zato ne samo ustanove kulture vec i državni organ, žive ustanove koje rade na zaštiti i obradi dokumenata koji nastaju i cuvaju ih za buduce generacije, rekao je direktor Arhiva Srbije.

Uspešniju uz podršku

Pravac daljeg razvoja Istorijskog arhiva Požarevac i jedina platforma za nove podvige su rezultati postignuti na osnovu dugogodišnjeg iskustva i visok stepen u obavljanju funkcija, rekla je direktorka požarevackog Arhiva.

Ali za vreme koje sledi nisu važni samo projekti buduceg razvoja, vec i dalje produbljivanje i osmišljavanje novih vrednosti i pouka proverenih i potvrdenih kroz šezdesetogodišnje iskustvo. U tome, kao i u prethodnim godinama, Arhiv ocekuje podršku osnivaca- Grada Požarevca, cijem je gradonacelniku, u znak zahvalnosti za dosadašnju podršku, urucena povelja.

Sem Grada Požarevca povelja je dodeljena i Ministarstvu kulture RS koje godinama finansijski podržava projekte Istorijskog arhiva koji su od znacaja za Republiku.

Medu zaslužnima našlo se i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan koje je odobrilo i finansijski podržalo projekat izgradnje nove zgrade Arhiva kojom ce se dobiti oko dve hiljade kvadrata novog poslovnog prostora i na taj nacin trajno rešiti smeštajni prostor.

Povelju Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj direktorka Arhiva urucila je zbog razumevanja ovog ministarstva za projekat sredivanja i digitalizacije arhivske grade kao kulturnog dobra po projektu izvodenja javnih radova od interesa za Republiku.

U znak zahvalnosti za dugogodišnju saradnju i pružanje strucne pomoci u realizaciji poslova iz osnovne delatnosti Istorijski Arhiv Požarevac urucio je povelju maticnoj kuci- Arhivu Srbije a za plodotvornu saradnju na polju istraživanja i Arhivu Srbije i Crne Gore.

Arhiv Vojvodine dobio je priznanje kao znak zahvalnosti za pomoc u realizaciji niza arhivskih izložbenih postavki i znatan broj publikacija Arhiva Požarevac, a Institut za noviju istoriju Srbije za saradnju u organizovanju naucnih skupova. Jugoslovenska kinoteka zaslužna je za filmske zapise a štapmarija “Kompromis dizajn” za ostvarivanje ideja Arhiva u štampanoj formi.

Sve znacajne rezultate za proteklih šest decenija rada postigli su ljudi, generacije arhivista koji su, kako je istakla direktorka Arhiva Jasmina Nikolic odano izvršavali poverene zadatke. Jubilej je bio prilika da se penzionisanim i sadašnjim arhivskim radnicima uruce zahvalnice kao i jubilarne nagrade.

Istorija - uciteljica i “državnog” života

Vladimir Ilic, državni sekretar Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj rekao je da ona zemlja koja ne cuva istoriju nece imati dobru buducnost.

- Ovo što radi Arhiv Požarevca znaci nam ne samo zbog toga da znamo ko su nam preci i šta su radili, vec i zbog toga što ce ostati da zabeleže ko smo mi bili i šta smo za nama ostavili. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja vec drugu godinu zaredom podržava projekte Istorijskog arhiva Požarevac u nameri da se sacuva ovo istorijsko blago, rekao je Ilic pohvalivši entuzijazam tima koji predvodi Jasmina Nikolic.

Prioritet Grada - nova zgrada Arhiva

- Ovo je veoma znacajan jubilej za Istorijski arhiv i sve one koji su se godinama trudili da bi Arhiv izgledao onako kako izgleda danas. U protekle cetiri godine, tim, na cijem je celu Jasmina Nikolic, postigao je odlicne rezultate. NJihova upornost da lokalna samouprava stane iza Istorijskog arhiva i proprati sve projekte rezultirao je time da ce se u narednom periodu rešiti dugogodišnji problem, problem smeštajnog prostora Arhiva, rekao je u Svecanom salonu gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

T.R.S.

SA SASTANKA PREDSTAVNIKA DIREKCIJE ZA PROIZVODNJU ENERGIJE I POSLOVODSTVA PD „TE-KO KOSTOLAC" O REALIZACIJI REMONATA U KOSTOLCU

SUŠA „KROJI" TOKOVE REMONATA

Sastanak u Kostolcu protekao je u senci aktuelne elektro-energetske situacije. Dugotrajna suša uslovila je pad akumulacija u hidrokapacitetima pa ce tu struju morati da proizvedu termaši. U tom smislu, ocekuje se da svi remonti koji su u toku budu okoncani u predvidenim terminima jer je to jedini nacin da se izbegne interventni uvoz elektricne energije.

-Hidrologija je veoma loša u ovom trenutku jer sušni period ima tendenciju nastavka, rekao je u uvodnom izlaganju Dragan Vlaisavljevic, direktor Direkcije za trgovinu elektricnom energijom i nastavio: U avgustu, ali ni u septembru, ne ocekujemo poboljšanje situacije. Zbog toga cemo u naredna dva-tri meseca imati velikih problema sa stanovišta ispunjavanja elektro-energetskog bilansa. Remontni radovi koji su u toku moraju biti obavljeni u planiranim rokovima kako bi izbegli vanbilansni uvoz elektricne energije. Sagledavajuci sve ove cinjenice i praveci projekciju za naredne mesece, moramo da upravljamo sistemom tako da nam dve glavne akumulacije, Bajina Bašta i Piva, ne padnu mnogo ispod bilansa što predstavlja 600 MNJ sigurnosti, a što svojim radom treba da obezbede termokapaciteti. Zbog svega ovoga potrebno je ispoštovati rokove za okoncanje remonata.

Predstavnici Direkcije za proizvodnju elektricne energije PD “TE-KO Kostolac” su u uvodnim izlaga- njima o toku kapitalnog remonta bloka B1 istakli da se najveci broj poslova obavlja u skladu sa predvidenim rokovima. I kašnjenja su nadoknadiva ali ce to zavisiti i od stava predstavnika „Alstoma” šta da se radi sa oštecenim lopaticama na turbinama i pukotinama na kucištu generatora. Dodatne probleme stvara obaveza da se lopatice provere i na bloku B2 u šta bi se ušlo prvog avgusta. Zakljucak je da se 15-ti avgust kao rok za okoncanje remonta B1 mora ispoštovati s tim što se ocekuje da ce problemi koji se u probnom radu pogona ocekuju biti prevazideni u najkracem mogucem roku. Što se tice remonata blokova u Termoelektrani „Kostolac A”, predvida se da ce drugog avgusta u jednomesecni remont blok od 210 megavata a drugog septembra i „Jedinica” i to bez zajednickog zastoja. U svakom slucaju, konacnu odluku donece Proizvodno-tehnicki kolegijum „EPS-a” koliko ovih dana.

Predstavnici Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE-KO” ocenili su da i pored vremenskog tesnaca treba ocekivati da ce obimni revitalizacioni, remontni i rekonstruktivni poslovi na ugljenom sistemu biti završeni u skladu sa dogovorima i da ce od kraja narednog meseca kop „Drmno” biti spreman za proizvodnju na nivou utvrdenog bilansa. Do ulaska u remont i totalnog zaustavljanja BTD sistema kopa „Drmno” deponije kostolackih termopostrojenja, kako je receno, bice popunjene planiranim kolicinama uglja.

Preduslov da se svi planirani poslovi okoncaju na vreme je dobra organizacija, veliko angažovanje svih ucesnika u poslu i izmirivanje prispelih finansijskih obaveza prema izvodacima.

I pored cinjenice da revitalizacija „cirikovacke mehanizacije”, kasni u odnosu na ugovorene rokove, sasvim je izvesno da ce do kraja remonta ugljenog sistema kopa „Drmno”, bageri i band vageni biti spremni za ukljucivanje u proizvodni proces. Kako je receno na sastanku, do 25. jula treba da se okoncaju revitalizacioni poslovi na rotornom bageru SRs 400 i band vagen-u „1400”. Do pomenutog datuma treba montirati i nove kofice za pomenuti bager koje se izraduju u pogonima „Proizvodnje, remonta i montaže” a po projektu koji je uraden u saradnji sa strucnjacima mašinskog i rudarsko-geološkog fakulteta. Band vagen „2400” bice završen 5. avgusta a rotorni bager SRs 470 u periodu izmedu 15. i 20. avgusta. Elektro radovi na ovom investicionom projektu odvijaju se bez smetnji i prate dinamiku mašinskih radova. Ovom prilikom istaknuto je da na kopu „Cirikovac” ima problema sa obezbedivanjem sredstava za popravku ležaja reduktora radnog tocka na hidraulicnom bageru 630 na koji se i u narednom periodu mora racunati. Pitanje projektovane granulacije preradenog uglja koji se transportuje prema termoelektranama i ovoga puta bilo je predmet interesovanja predstavnika Direkcije za proizvodnju energije „EPS-a” bice rešavano primenom kratkorocnih i dugorocnih mera, a po rešenju iz studije koja je uradena na Rudarskom institutu.

Na kraju, predstavnicima Direkcije za proizvodnju energije „EPS-a” receno je da treba rešiti i pitanje placanja prema izvodacima remontnih i drugih radova kako bi se rokovi ispoštovali.

S. Sreckovic

D. Radojkovic

POSLE PRVOG UPISNOG ROKA NA VISOKOJ TEHNICKOJ ŠKOLI STRUKOVNIH STUDIJA U POŽAREVCU

SMER EKOLOGIJA POPUNJENA

- Prijavljivanje kandidata za drugi upisni rok, za nepopunjena mesta na mašinskom i elektrotehnickom smeru, agronomiji i prehrambenoj tehnologiji je 1, 2. i 3. septembra, a polaganje prijemnih ispita 4. i 5. septembra

Kao što se i ocekivalo, na Visokoj tehnickoj školi u Požarevcu koja ove godine upisuje 280 novih studenata, najvece interesovanje vladalo je za Ekologiju tako da su sva raspoloživa mesta na ovom smeru popunjena još u prvom upisnom roku. Šta više, za jedno mesto konkurisala su dva kandidata tako da svaki drugi nije upisao željeni smer. Na ostalim smerovima mesta ima i u drugom upisnom roku koji ce se sprovesti 1, 2. i 3. septembra. Na Mašinskom smeru na raspolaganju je 10 mesta iz budžeta i 17 samofinansirajucih, a Elektrotehnicki ce primiti još 19 samofinansirajucih studenata. I na Agronomiji i Prehrambenoj tehnologiji moci ce da se upišu samo samofinansirajuci jer je kvota iz budžeta popunjena. Na Agronomiji ima 11, a na Prehrambenoj tehnologiji 14 slobodnih mesta. Svi kandidati nakon podnošenja prijava polažu prijemne ispite i to iz matematike i hemije 4. a iz biologije 5. septembra. Za samofinansirajuce studente školarina je 40 000 dinara koja se može platiti u dve jednake rate i to prva prilikom upisa, a druga prilikom overe letnjeg semestra.

Visoka tehnicka škola strukovnih studija u Požarevcu koja odnedavno radi po novim standardima, od ove godine uvela je i nekoliko novina prilikom upisa. O tome, od direktora Vladana Ðulakovica saznajemo:

- Ove godine smo dozvolili studentima da iskažu i drugu želju prilikom upisa tako da je vecina posle ekologije, kao drugu mogucnost navela agronomiju ili prehrambenu tehnologiju. To je isto važilo i na mašinskom i elektrotehnickom smeru, tako da je na taj nacin veci broj studenata vec u prvom pokušaju rešio pitanje upisa, ako ne na smeru navedenom pod brojem jedan onda na onom pod brojem dva. Sa ovakvom praksom nastavicemo i ubuduce s obzirom na to da su grupe studiranja na našoj školi - agronomija, prehrambena tehnologija i ekologija jako slicne i da studenti, pored prioriteta mogu navesti i drugi smer -- zanimanje kako ne bi ostali neupisani.

Od prošle godine na ovoj Školi rade po Bolonjskoj konvenciji pa, iako je kratak period za sagledavanje odredenih prednosti ovakvog rada, zapaženo je da škola ima sve bolje i bolje studente. To obavezuje profesore da studentima obezbede viši nivo znanja tokom školovanja. Rad po Bolonji podrazumeva i anketiranje studenata u smislu sagledavanja njihovog znanja i strucnosti sa kojima dolaze u školu i sa kojima kasnije odlaze. Takode, anketiranje studenata sprovodi se kako bi se sagledao i njihov odnos i mišljenje o profesorima. Prema dosadašnjim rezultatima anketiranja ima mesta poboljšanju kvaliteta i nastave, i ispitivanja, i uopšte rada profesora sa studentima što ce se uzeti u obzir naredne školske godine.

- Naši studenti moraju znati da su u obavezi da odslušaju predavanja, da prisustvuju vežbama, da polažu kolokvijume i da su aktivni u toku nastave, da zajedno sa profesorima ucestvuju u realizaciji gradiva. To je put koji neminovno vodi ka boljim ukupnim rezultatima, mi ocekujemo da prolaznost studenata u ovim prvim godinama rada po Bolonjskoj konvenciji bude bar duplo veca nego prilikom klasicnog studiranja. Profesori ce dati sve od sebe da tako bude, a i cinjenica da smo sada dobili bolje dake-studente ide u prilog ostva- rivanju ovih namera, kaže Ðulakovic.

Pre dobijanja statusa Visoke tehnicke škole strukovnih studija, Viša tehnicka u Požarevcu morala je da ispuni odredene uslove kako u pogledu kadrovskog potencijala tako i u smislu modernizacije i osavremenjavanja nastave.

- Bolonjski proces podrazumeva stalno ucenje kako studenata tako i njihovih profesora kao i modernizaciju nastave putem nabavke novih savremenih ucila i opremanja kabineta. Svake godine se trudimo da nabavimo nešto novo što bi nam olakšalo rad u nastavi. Na primer, za laboratoriju je kupljeno šest neophodnih aparata, uz pomoc lokalne samouprave, do pocetka zimskog semestra predstoji nam sredivanje amfiteatra koji se dosta koristi, pa se brzo haba. Što se profesorskog kadra tice više od 70 posto profesora je u stalnom radnom odnosu, a manje od 30 posto je onih koje angažujemo sa strane. Preko 50 odsto je doktora angažovanih na izvodenju nastave. Pomenuo bih i to da smo u ovoj godini uspeli da akreditujemo i jedan program za specijalisticke studije, to je agronomija, zaštita bilja u rangu drugog stepena visokog obrazovanja. Ja se nadam da cemo u ovoj godini uspeti da zaposlimo nekoliko novih radnika s obzirom na to da Škola sada ima prava da zapošljava asistente i saradnike sa zadatkom da pomognu oko prakticnog izvo- denja nastave. Naravno, kandidati za asistente i saradnike moraju da ispune odredene uslove. Cela prica oko strukovnih studija je, u stvari, da se poboljša praktican rad, da sutra studenti koji završe visoke škole strukovnih studija mogu odmah da se ukljuce u proces proizvodnje, a da bi to ostvarili morali smo da povecamo broj vežbi i prakticnog rada tokom školovanja zašta ce biti zaduženi saradnici i asistenti. Bolonja podrazumeva da su profesori prakticno 24 sata na raspolaganju studentima što znaci da oni moraju da imaju status radnika u stalnom radnom odnosu. Takode, svaki profesor mora da ima svoj kabinet što za sada nije slucaj ali na cemu cemo raditi, saznajemo od direktora Ðulakovica koji napominje i to da je u planu akreditacija i ostalih specijalistickih programa kao što su mašinstvo, elektrotehnika, prehrambena tehnologija i ekologija.

S.E.

CRLJENAC

POCASTI VELIKANU SRPSKE POEZIJE

- Stiški bard Srboljub Mitic preminuo je pre 15 godina 28. jula u svojoj kuci

Malocrnicani ne zaboravljaju one koji su iza sebe ostavili duboke i neizbrisive tragove i njima oplemenili i obogatili kulturnu istoriju opštine Malo Crnice.

Jedan iz te plejade velikih i priznatih je i pesnik iz Crljenca, Srboljub Mitic, koga je bolest otrgla od nas 1993. godine, u trenutku kad je mogao i želeo da nam pruži mnogo, ali nažalost kako on u svojoj pesmi posvecenom ocu LJubisavu kaže: „...uze ga bolest, a tek nam obeca blago vreme.”

U ponedeljak 28. jula u Malom Crnicu obeležice se petnaestogodišnjica smrti Srboljuba Mitica. Skup poštovaoca poezije ovog pesnika zakazan je za 12 casova u Opštinskoj biblioteci koja nosi njegovo ime. U 13 casova položice se venac na grob pok. pesnika na starom groblju u Crljencu, a u 14 casova planirana je akademija u svecanoj sali Skupštine opštine Malo Crnice, na kojoj ce se evocirati uspomene, koje nas vežu za veliko ime srpske poezije, iako potice iz male sredine.

O životu i radu Srboljuba Mitica, govorice Srba Ignjatovic, predsednik Udruženja književnika Srbije, Mico Cvijetic i Radomir Andric - književnici iz Beograda, Stihove Srboljuba Mitica kazivace Miroslav Mitrovic, Dragan Jovic, Živojka Milic i Zorka Stojanovic.

STEVAN MELENIC, SLIKAR

KUBISTA SA MANDOLINOM

Slikar Stevan Malenic koji 40 godina živi i stvara u prestonici likovne umetnosti, Parizu, ucestvovao je i ove godine na slikarskoj koloniji koju je organizovalo Udruženje likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” Požarevac, održanoj na Cacalici od 5. do 12. jula. Posle duge i plodne karijere u inostranstvu i ucešca na brojnim izložbama širom sveta, Malenic sve cešce boravi u Herceg Novom, jednom od svojih domova, a u Požarevac rado dolazi.

- Cesto sam u Herceg Novom, ali se “šetam” na relaciji Pariz- Herceg Novi. U Parizu sam vec 40 godina i tamo sam svoju “stvarnu” profesiju zamenio slikarstvom, kaže umetnik, koji je diplomirani elektroinženjer i dodaje da je imao srece što mu se pružila takva mogucnost. Upoznao je i mnogo slavnih licnosti:

- Upoznao sam, sada vec pokojnog ruskog slikara Nikolaja Poljakova koji je bio ucenik i saradnik jednog od najpoznatijih kubista, Andrea Lota, postali smo prijatelji. Sreo sam Ricarda Bartona i slikao cerku naše princeze Jelisavete, Katarinu Oksenberg kada je bila sasvim mala devojcica. Taj susret sa Ricardom Bartonom i princezom Jelisavetom bio je vrlo interesantan, jer smo posle završenog portreta male princeze seli i razgovarali. Barton me je pitao odakle sam, ja sam rekao iz Srbije, na šta se dama trgla, a Barton je prokomentarisao kako je i ona iz Beograda. Potom sam sa princezom razgovarao na srpskom jeziku. Barton je bio toliko prostosrdacan, da sam i pored svog njegovog renomea imao utisak da smo stari znanci. Upoznao sam još mnogo slavnih licnosti, zahvaljujuci svom slikarskom pozivu.

Što se tehnika i pravaca u slikarstvu tice, Steva, kako ga svi od milošte zovu, kaže da se ne traži u odredenom pravcu, vec to zavisi od materijala koji koristi.

- Uglavnom sam slikar koji je okrenut modernom izrazu, konkretno kubizmu koji me privlaci svojom izuzetnošcu, svojom originalnošcu i mogucnošcu da se stvori nešto izuzetno.

S obzirom na to da u Požarevac dolazi cetvrti put zaredom o svojim utiscima i znacaju slikarskog rada i komunikacije medu umetnicima kaže:

- To je apsolutno jedna interesantna stvar, covek stvarajuci u društvu, stvarajuci sa kolegama ima izvanrednu mogucnost, jer tu dolazi i do novih poznanstava. Imam utisak da su slikarske kolonije sve brojnije po srpskim provincijama i gradicima. Trebalo bi da umetnost nema granica, to nije ni poželjno, ni pozitivno, ali ako postoje druge granice, postoje i granice u umetnosti. Granice su, u stvari, u srcima i dušama ljudi.

Steva, pored veštog baratanja slikarskim priborom, svira i nekoliko instrumenata, posebno mu je draga mandolina, pa uvek, posle završenog rada u koloniji zasvira i zapeva, pokazujuci i na ovaj nacin svoj umetnicki senzibilitet.

L.L.

LETNJA ŠEMA KOSTOLACKE BIBLIOTEKE

KNJIGE NA PLAŽI

Biblioteka u Kostolcu od 14. jula pa do kraja leta radice na plaži Topoljar u vremenu od 14 do 20 sati, u skladu sa vremenskim prilikama. U prostorije Nautickog kluba preneto je oko 1000 knjiga svrstanih po žanrovima, a posebno mesto zauzimaju knjige namenjene deci - decija književnost, slikovnice, atlasi, decije enciklopedije.

- Plaža je u ovim vrelim danima mesto na kome se Kostolcani masovno okupljaju zbog cega Biblioteka u gradu u tom periodu ima malo citalaca. Na plaži ce se vršiti i upis novih clanova uz poklon knjigu, a oni koji nisu clanovi biblioteke moci ce da pozajme knjigu i citaju štampu na jedan dan, samo uz licnu kartu. Organizovace se i susreti dece sa pesnicima, deciji programi „Igrice bez granice”, Decija radionica o životnim vrednostima, izložbe knjiga i slicne aktivnosti i programski zabavni i edukativni sadržaji koji promovišu knjigu, cime se mi na pravi nacin uklapamo u program kostolackog Kulturnog leta 2008. Pored ovih aktivnosti na plaži, Biblioteka u Kostolcu organizovace na platou ispred biblioteke, u parku kraj fontane, i promocije poslednjeg broja casopisa „Majdan” i najnovije knjige kostolackog pesnika Zorana Stojicevica Rikarda „Izgubljena lepota”, a u porti crkve sv. Maksima Ispovednika promociju zbornika „Vaskrsnik” Isus Hristos u srpskom pesništvu koju je priredio pesnik Raša Peric. Sa glumcima Dramskog studija pri KLJK „Majdan” priprema se muzicko poetsko vece „LJubav, ah ljubav..” i vece satire i aforizama pod nazivom „Nasmeši se, bre...”, kaže rikovodilac Biblioteke Slavica Pejovic.

M. K.

SRBOLJUB MITIC - VECNIK SRPSKE POEZIJE

Vec u pomenutoj prvoj knjizi „Veliki ružan konj" Mitic najavljuje bezmalo prorocanski "opstanak u vecnosti". Bio je to neustrašivi, otvoreni „juriš na nebo", na sve ovozemaljske sile, da se spoznaja ljudske patnje preinaci u blaženo toplu, široku, volšebnu i nepristrasnu rec, u ljudsko lice koje zraci iskonskom cistotom. No do cistote valja preci preko stvarnosti krcate jezovitim dogadajima i „neprocitanim „pojavama.

„Oko nas za sto godina u kru

Tuga legla na zemlju.

O, zar niko ne može da prepliva

Zar niko ne može da prokopa

LJuto vreme pacenja?

O zar niko ne može

Krvave kazaljke života da okrene

Do dvanaestog sata

Poslednjeg u beskonacnosti zlosna?"

U istoj zbirci samo u pesmi „Crnci" Mitic ce ponoviti slicno pitanje. Iako je vapaj indvidualna odbrana od zla morala bi da bude kolektivna, a nije.

„O zar niko ne može na javu nakaznu

Glasovito da nasrne?"

Prva knjiga pa još u Matici Srpskoj bila je za Srboljuba Mitica zvanicna potvrda vec stasalog pesnika, od snažne poruke i jakog podteksta. Mnogo mu je da poetskom planu zbirka donela: Mitic je vrlo brzo poceo da objavljuje u gotovo svim listovima i casopisima, o njegovim pesmama pocinje da se u književnim krugovima prica, a sama cinjenica da je imao samo cetiri razreda osnovne škole zbunjivala je i doktore nauka. Istovremeno, ta knjiga mu je donela mnogo duševnog bola, imao je po duši neizbroj modrica i rana, i njemu su „po ledima šibom crtali raj". Dakle, poceli su grubi nasrtaji sujetnih pesnika, omalovažavanja, i sve druge beskrupuloznosti i prizemnosti koje prate nezajazive palanacke duhove.

Neki su cak pišuci o njemu obavezno dodavali atribut" seljak" (Mitic nije svoje poreklo nikada krio) i govorili kako se on latio pera i pesme da „razbije seosku camotinju i duhovnu dokolicu", a „propevao je" (gle prizemnosti!) kivan i gnevan na nešto imucnije komšije, iako, damome, i njegova porodica nije bila u pocetku materijalno slaba. Pridodata mu je i meka žica, setna i srceparajuca rustikala, foklorna tugovanka, lakokrila slikovnica i koloritni zdenac zaodenut u prirodnu ornamentiku. Toj liniji poezije Srboljub Mitic nikada nije pripadao. Drugim recima, uz ponešto priznavanja smislenosti i erudicije, nastojalo se po svaku cenu da se dokaže kako je Mitic pre sbega i posle svega ipak samo i jedva pesnik sela i odgovarajucih seoskih motiva. Pri tom se, dakako, zaboravljalo da je Mitic u poeziji bio mnogo jaci, daleko iznad prvobitnih i pocetnih motiva, da je bio „angažovani bundžija" i gromovit u „isterivanju zla iz ovog sveta i njegovih savremenika. Jedna od stamenih Miticevih poruka koju mi je uvek podvlacio u medusobnim razgovorima bila je: neka bude u svakom coveku što manje zla, svakom pesniku je to dovoljno.

Dakle, da bi teza o pesniku sela bila koliko toliko osnažena i imala bar malo car ubedljivosti, pored ostalog, dodavano je da su cest predmet njegovog pevanja i mišljenja bili Stig i Mlava. Pomni proucavaoci Miticevog dela, medutim, primetice da se ta dva simbola vrlo retko koriste u njegovom pesništvu. Ali, ako se sporadicno i pominju onda su funkcionalni, duboko osmišljeni, zrelo harmonijski transponovani. Recimo, Stig i Mlava su najmanje obeležen atar ili ime reke, vec žilište zla, arena patnje, poligon strave. Lakoverne i providne racundžije oduzimale su najpre živom a potom i mrtvom pesniku sve što se moglo.

Kombinacijom minimiziranja jednog velikog stvaralaštva i stvaraoca i cutanjem o njemu došlo se do namirenja pravde: velikanima što više odu-zimaš sve više im neko vidljiv i nevidljiv daje. Rodonacelnici tih kombinacija nisu ljudi bez obrazovanja, književnih pa i politickih uticaja i upliva. Uzaludno je likovanje ako politicki mocan pojedinac satera pesnika u ugao i da kleci.

Pobeda politike nad poezijom uvek je samo trenutna i prolazna. Pobeda poezije nad politikom je definitivna, što je dobro za obe, mada se ne ost- varuje odjednom a cesto ne i u jednom vremenu. Otuda imamo bezbroj post-humnih ispravki, i sreca je da ih ima. A zašto? Savremenici su cesto lažni svedoci, sa netacnim iskazima i privilegovanim istinama o ljudima i stvaralaštvu. Upravo zbog toga postoji vremenska distanca da se složi ono što jeste u verodostojni mozaik, a ono što nije, neknjiževni kukolj bude upisan u greh vlastitim protagonistima zluradosti. Uostalom, književnu sudbinu jednog pesnika odlucuje celina njegovog opusa rasprostrta u vremenu. Isecci su samo ilustracije i fragmenti kao ekspli- kacije delova upravo te celine.

Autor ovog teksta bi trebalo da odgovori na pitanje ko su takvi tumaci koji su na tasu vage zakidali Miticu. Upravo oni lokalni stvaraoci koji su ga manje ili više „potkradali", na koje je snažni Mitic poetikom do srži kostiju uticao, oni koji su nikli iz Miticevog šinjela.

(Nastavlja se)

TOPLIFIKACIJA KOSTOLCA I OKOLNIH NASELJA

TOPLOVOD GASI HILJADU DIMNJAKA

- U prošloj i ovoj godini za širenje toplovoda u Kostolcu i okolnim naseljima opredeljeno 100 miliona dinara

Iz Opštinskog fonda za zaštitu životne sredine ove godine Kostolcanima je dodeljeno 82 miliona dinara za širenje mreže toplifikacije. Ovakva namena sredstva u skladu je sa potrebama Kostolcana i zahtevima clanova Saveta GMZ kojima je ekologija odnosno izgradnja mreže toplovoda na prvom mestu, važnija i od vodovoda, kanalizacije i uredenja samog centra grada. Razlozi ovoga su poznati, Kostolac je grad sa dimnjacima elektrana ali i brojnim dimnjacima individualnih kuca iz kojih kulja zagadenje.

Da li se sredstva namenjena ovoj velikoj investiciji vec koriste i šta je do sada sa tim parama vec uradeno, pitanje je koje smo postavili Vladi Vili, predsedniku Saveta GMZ Kostolac:

- Kostolac je prošle i ove godne iz Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine dobio oko 100 miliona dinara namenski, za toplifikaciju. U ovom trenutku je dve trecine finansijskih sredstava angažovano preko ugovora, preko 70 miliona je ugovoreno radova i opreme. Primarni cevovod i deo sekundara sa pratecom opremom je ugovoren i isporuka je u toku, gradevinske radove smo završili na osam podstanica, dve podstanice se pune opremom i u toku je ugovaranje za ostatak podstanica, oko 30 miliona neangažovanih sredstava je sasvim dovoljno da u ovoj godini pocnemo gradevinske radove i montažu na terenu. Svi su izgledi da ce vec u avgustu krenuti i konkretni radovi na terenu. U planu nam je da krajem ovog meseca pocnemo sa zakljucivanjem ugovora sa gradanima, šta više jedan deo gradana ce ove godine u svojim stanovima imati tople radijatore. Ugovorena cena za prikljucak je 100 hiljada dinara, placa se na cetiri rate. To je cena za naše gradane dok je prava cena cetiri puta veca. Citav ovaj posao, inace, realizujemo u tri zone i interesantno je da su gradani ti koji insistiraju da se krene sa ugovorima, da što više bude uplata... Ja mislim da je realno da do kraja godine svi primarni cevovodi i sve primarne podstanice budu “pod parom”, u funkciji kao i da završimo jedan deo sekundara. Druga faza radila bi se sledece godine u kojoj ocekujemo nova sredstva iz Fonda za razvoj i Fonda zaštite životne sredine kojima bi toplovod doveli do kuca oko 1000 domacinstava.

Sa kompletnom toplifikacijom Kostolca ugasice se oko 1000 ovdašnjih individualnih ložišta koja po nekoj slobodnoj proceni imaju ukupnu snagu kao dva bloka termoelektrana. Dejan Ilkic, predsednik Odbora za toplifikaciju pri Savetu GMZ Kostolac ocekuje da se u izgradnju toplovoda i širenje toplifikacione mreže više nego do sada ukljuci i PD “Termoelektrane i Kopovi Kostolac”.

- Citavo ovo naše “zadovoljstvo” po projektu košta 313 miliona dinara, a mi, zajedno sa ucešcem gradana, imamo nešto manje od pola. Ocekujemo i dalje podršku Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine kako bismo tu investiciju priveli kraju. Iz PD je svojevremeno obecano da ce finansirati 150 prikljucaka i ako se to desi mogli bismo ove godine, umesto samo jednog dela Kolišta toplovodom vezati i neke delove Kanala i Didinog naselja. Za sada postoje ugovori sa prizvodacima cevi, potpisali smo ugovore sa jednim brojem izvodaca gradevinskih i mašinskih radova, napravili smo skladište na kome pakujemo cevi po dimenzijama za sve tri zone, na osam podstanica završeni su gradevinski radovi...Naši gradani su spremni da prihvate raskopane ulice kad u avgustu krenu gradevinski radovi na primaru. Mi im obecavamo da cemo raditi ubrzano, po novoj tehnologiji, cim se cevi postave odmah se kanali zatrpavaju i ulice se dovode u predašnje stanje, objašnjava Ilkic koji na pitanje zašto se sve tri toplifikacione zone rade istovremeno a ne jedna po jedna, odgovara “zato što u ovom poslu nema gradana prvog, drugog i treceg reda, svi su isti i u svim zonama treba raditi istovremeno”.

S.E.

OKRUŽNO TAKMICENJE SELA SRBIJE - MALO CRNICE 2008

PRVAK SE SJAJNO PREDSTAVIO

Pod pokroviteljstvom opštine Malo Crnice protekle nedelje održana je završna manifestacija Takmicenje sela Srbije 2008.godine za opštinu Malo Crnice. Akcija Takmicenja sela Srbije je najveca akcija koja se vodi u našim selima i ima za cilj da unapreduje sela u svim pravcima stvaralaštva. Opština Malo Crnice sa svojim mesnim zajednicama je redovni ucesnik ovog takmicenja i svake godine beleži znacajne rezultate, ne samo u opštini i Branicevskom okrugu, vec i u Republici Srbiji.

U ovogodišnjem 34. po redu Takmicenju sela ucešce je uzelo osam mesnih zajednica od ukupno 19 na opšte zadovoljstvo kako organizatora ove akcije, tako i samih ucesnika koji su i ove godine svojim velikim interesovanjem i entuzijazmom ucinili da ova akcija bude uspešno završena.Na završnoj svecanosti prisustvovali su dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, zamenik predsednika opštine, Bojan Uroševic, predsednik SO, direktori kulturnih centara iz Branicevskog okruga, predstavnici mesnih zajednica, kulturno -umetnickih društava i brojni meštani okolnih naselja.

Inace, na Opštinskom takmicenju sela Srbije ucestvovala su osam naselja: Veliko Crnice, Malo Crnice, Toponica, Batuša, Boževac, Kula, Smoljinac i Kalište. Opštinska ocenjivacka komisija koju su cinili Zlatibor Radovanovic, predsednik, Miroslav Mitrovic, Srdan Gatic, Goran Stokic i Novica Mojsilovic clanovi, jednoglasno su doneli odluku da je sveobuhvatni pobednik Takmicenja sela Srbije 2008. godine Mesna zajednica Malo Crnice. Drugo mesto pripalo je Mesnoj zajednici Batuša, dok trece mesto nije dodeljeno iz razloga što ostale mesne zajednice ucesnice ovogodišnjeg takmicenja nisu ispunile uslove predvidene propozicijama takmicenja sela, odnosno imale su samo kulturno-umetnicki program.

Ocenjivacka komisija je odabrala najuspešnije organizacije i pojedince koji su protekle nedelje dobili priznanja za rezultate postignute u takmicarskoj godini, kao i najuspešnije izvodace programa koji su nastupili na završnoj svecanosti. Najuspešnija mesna zajednica je Mesna zajednica Malo Crnice. U oblasti poljoprivredne proizvodnje najuspešniji je bio Dragan Aleksic iz Malog Crnica za proizvodnju malina. Priznanje za najuspešniju izložbu poljoprivrednih mašina dobila je Mesna zajednica Malo Crnice, dok je za najbolje organizovane izložbe lovackog naoružanja i opreme priznanje uruceno podmlatku lovacke sekcije iz Batuše i lovackoj sekciji Malo Crnice. Najuspešnije etno izložbe po oceni žirija organizovale su Mesna zajednica Malo Crnice i Mesna zajednica Batuša, dok je najuspešnija škola OŠ “Moša Pijade” istureno odeljenje u Kalištu. Za najbolje organizovanu likovnu izložbu priznanje je pripalo Mesnoj zajednici Malo Crnice, dok je najuspešnije sportsko društvo Šah klub “Boževac”. Najuspešnija kulturno -umetnicka društva su: KUD “Branislav Nušic” Kula, KUD “Živojin Stojicevic -Crni” Malo Crnice i KUD “Toponica” iz Toponice. Najuspešniji igracki ansambl je KUD “Živojin Stojicevic -Crni” Malo Crnice, dok je dobitnik priznanja za negovanje izvornog stvaralaštva deciji ansambl KUD “Branislav Nušic” iz Kule. Za aktivnosti u akciji Takmicenja sela priznanje je dobila ustanova za decu predškolskog uzrasta “14.oktobar” Malo Crnice, dok je priznanje za izradu i adaptaciju narodne nošnje pripalo Opštinskom udruženju žena “Sestra Jelica”.

U nastavku programa ovogodišnji pobednik Opštinskog takmicenja sela Srbije, mesna zajednica i KUD “Živojin Stojicevic - Crni” iz Malog Crnica predstavili su se Okružnoj ocenjivackoj komisiji koju su cinili: Radovan Davidov, Vasa Babic, Kristivoje Andelkovic i Miroslav Mitrovic. Najpre se spletom igara iz Macve predstavila starija grupa prvog folklornog ansambla. Zatim je na okarini svirao Mladan Rajic, dok je mlada grupa drugog ansambla odigrala splet igara “Resavka”. Pesmu “Kosovski božuri” pevala je Milena Ðurdanovic i za kraj prvi folklorni ansambl je izveo Šopske igre. Potom su izvedene najbolje tacke iz osam kulturno -umetnickih društava koja su ucestvovala u ovogodišnjoj akciji Takmicenja sela.

D.Dinic

SEDMO "CETEREŠKO PRELO” I TRECI SABOR PRAVOSLAVNIH HOROVA

ISCELITELJSKA MOC VODE I MUZIKE

U organizaciji opštine Žabari, Crkvene opštine Cetereže, Centra za kulturu “Vojislav Ilic - Mladi” Žabari i brojnih sponzora, ovoga vikenda održano je sedmo po redu “Cetereško prelo i treci sabor pravoslavnih horova”. Manifestacija kojoj je primarni cilj ocuvanje narodne tradicije okupila je ove godine oko 1000 ucesnika. Pocetak je bio u subotu, pojanjem hora Branicevske eparhije u porti cetereške crkve, da bi potom nastupili narodni pevaci i igraci.

Narednog dana, u nedelju, program je trajao citav dan, a na bini u ambijentu bogato obdarene prirode, izmedu tri izvora, smenjivali su se folklorni ansambli iz Žabara, Aleksandrovca, Topole, Miljevica, Lozovika, Kamenova, Porodina, Stamnice, Žirovnice i Batocine. Sve je zapoceto liturgijom u Hramu rodenja Presvete Bogorodice.

Pozdravnom reci prisutnim izvodacima i publici obratio se predsednik opštine Žabari, Miodrag Filipovic:

- Dobrodošli na Sedmo Cetereško prelo i treci sabor pravoslavnih horova. Cetereško prelo, duhovna i kulturno-umetnicka manifestacija pre sedam godina je pokrenuta u cilju ocuvanja narodne tradicije, kroz pesmu, folklor i razlicite oblike narodnog stvaralaštva. Koristeci ovaj prostor oko crkve, jedne od najvecih u Kneževini Srbiji i u blizini najstarije crkve brvnare, podignute 1805. godine želeli smo da ocuvamo sve ono što predstavlja duhovnu i kulturnu tradiciju u srpskom narodu kroz druženje. Posebnu zahvalnost dugujemo clanovima Organizacionog odbora koji su i ove godine preuzeli veliku odgovornost ne bi li ispunili vaša ocekivanja. Pokušacemo da ovoj lokaciji pružimo turisticki znacaj u cemu ocekujemo znacajnu pomoc šire društvene zajednice, rekao je, izmedu ostalog Filipovic.

U crkvenoj porti je takode organizovana i izložba narodnih rukotvorina žena ovoga kraja, a tik do njih stvarali su slikari u okviru likovne kolonije.

Zvanicni program drugoga dana Cetereškog prela otpoceo je izborom za lepoticu, a potom su svi ucesnici programa odigrali tradicionalno “kolo oko crkve”. Nastupi folklornih ansambala nizali su spletove srpskih igara, kao i igara drugih naroda i narodnosti. U vecernjem delu nastupio je ansaml “Slatka frula”, poznatom po negovanju srednjovekovnog muzickog izraza, na celu sa profesorom Muzicke akademije u Beogradu LJubomirom Dimitrijevicem, kao i estradne zvezde.

Cetereškom prelu prisustvovali su i predstavnici vlasti, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic, poslanik Žarko Pivac, kao i predsednici i predstavnici opština Branicevskog okruga.

Pored mnoštva izvora za koje narod kaže da imaju isceliteljsku moc, guste šume koja se nadvija nad crkvom u Ceterežu, mladosti i lepote i ovaj put je muzika izmamila dobro raspoloženje posetiocima prela.

“Cetereški sakralni kompleks predstavlja najznacajniji i najstariji duhovni, prosvetni i kulturno-istorijski centar na teritoriji današnje opštine Žabari. Smešten u živopisnom ambijentu, kraj guste šume bogate lekovitim izvorima, cije vode su daleko poznate po svom isceliteljskom dejstvu, on po svojoj ulozi i sveopštem znacaju umnogome prevazilazi lokalne okvire. Zacetke njegovog formiranja možemo pratiti još iz perioda ustanickih borbi za nacionalno oslobodenje, od kada potice crkva brvnara, posvecena Svetoj Trojici, koju je 1805. godine podigao tadašnji trgovac iz Brzohoda, Janko Jeremic” - opisuju clanovi Organizacionog odbora znacaj i izgled mesta na kome se “Cetereško prelo” održava.

Za najlepšu devojku “Cetereškog prela” proglašena je Milica Dostanic iz Topole koja ima nepunih 14 godina. Milica pohada sedmi razred Osnovne škole “Karadorde” u Topoli, a folklorom se bavi 7 godina u Kulturno-umetnickom društvu “Oplenac”. Odlican je dak, a pored redovne škole i folklora protekle školske godine završila je i osnovnu muzicku školu, odsek klavir.

Na pitanje da li je ocekivala pobedu na izboru za mis, Milica kaže:

- Nisam ocekivala pobedu, posebno kada sam videla da su prva i druga pratilja malo starije devojke od mene i pri tome su imale svoje navijace u publici.

Prva pratilja je Aleksandra, a druga Jelena

L.L.

ODRŽANA TRECA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE PETROVAC

USVOJENI NOVI STATUT I POSLOVNIK O RADU

Treca sednica Skupštine opštine Petrovac na Mlavi održana je prošlog petka a na dnevnom redu našlo se sedam tacaka. Odbornici su prvo razmotrili predlog Statuta opštine a uvodne napomene o ovom najvažnijem pravnom aktu opštine podneo je Dragoljub Milosavljevic, zamenik predsednika opštine. Amandmane na ovaj dokument podneo je samo Mirko Jeftic odbornik Jedinstvene Srbije ali su oni odbijeni, a Statut je usvojen velikom vecinom glasova odbornika.

Zatim se raspravljalo o novom Poslovniku Skupštine opštine koji je odbornicima obrazložio Vojkan Ðordevic, sekretar Skupštine opštine. I ovaj dokument je usvojen bez vece rasprave velikom vecinom glasova prisutnih odbornika.

Potom je doneta odluka o osnivanju javne ustanove Sportski centar „ Petrovac na Mlavi” koji obuhvata objekat nove sportske hale , donete su i odluke o izmeni i dopuni odluke o izdavanju „Službenog glasnika” opštine Petrovac, kao i o davanju saglasnosti na dopunu godišnjeg programa poslovanja JKP „Parking servis” Petrovac za 2008. godinu.

U drugom delu sednice lokalnog parlamenta razmatrana su kadrovska rešenja koja su se odnosila na izbor novih Upravnih i Nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac Skupština opštine a izabran je i jedan broj direktora.

Tako je za direktora JP „Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Petrovac” imenovan Mirko Stankovic, pravnik iz Malog Laola dosadašnji direktor, za direktora Agrarnog fonda imenovan je Radovan Davidov, dipl. ing. agronomije iz Petrovca, dosadašnji direktor, za direktora Turisticke organizacije imenovan je Dragan Ilic, dipl. politikolog iz Petrovac, za direktora Kulturno prosvetnog centra postavljen je Miodrag Lukic ekonomista iz Trnovca, dosadašnji direktor, za direktora Zavicajnog muzeja imenovana je Andelka Stanisavljevic, istoricar umetnosti iz Petrovca, dosadašnji direktor, za direktora JP Zavod za urbanizam imenovan je Jovan Milosavljevic, dipl.inž. arhitekture iz Petrovca, dosadašnji direktor, za direktora Narodne Biblioteke imenovana je Danijela Božickovic Radulovic, profesor razredne nastave iz Petrovac, za v.d.direktora JKP „Parking servis” postavljen je Aleksandar Živnustka, pravnik iz Petrovca i za v.d. direktora ustanove Sportski centar postavljen je Dobrica Milosavljevic, ekonomista iz Tabanovca.

Nakon završetka rada Milance Acimovic predsednik Skupštine opštine je izjavio: „ Mogu da kažem da je ova sednica protekla u veoma korektnom odnosu novouspostavljene koalicije vlasti i opozicije koja se ukljucila vrlo konstruktivno u rad. Primedbe koje smo culi su i ozbiljne ali bilo je i neodgovornih. Ja sam zadovoljan radom i ocekujemo da se tokom ovog leta sastanemo još jednom kao bi završili izbor novih rukovodilaca u javnim preduzecima a predstoji nam i ozbiljan rad na usaglašavanju svih odluka Skupštine opštine sa novim pravnim aktima koje smo danas usvojili”.

D.Ilic

MILUTIN MRKONJIC POSETIO OPŠTINU PETROVAC NA MLAVI

PREDSTOJE VECA ULAGANJA U PUTNU INFRASTRUKTURU

Milutin Mrkonjic, ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije sa svojim saradnicima i direktor javnog preduzeca „Putevi Srbije" Zoran Drobnjak, posetili su prošlog petka opštinu Petrovac na Mlavi. NJih su u Skupštini opštine primili Radiša Dragojevic, predsednik opštine i nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic. Medu gostima su bili i Saša Valjarevic, gradonacelnik opštine Požarevac, Miomir Ilic predsednik Skupštine opštine Požarevac i Miodrag Filipovic predsednik opštine Žabari.

Radiša Dragojevic je upoznao goste sa problemima u putnoj infrastrukturi u opštini, kao i o stanju na gradilištu sportske hale u Petrovcu istakavši: „ Za nas je posebna cast što ste posle obilaska radova na koridoru 10 u Vranju, kao ministar prvo posetili Branicevski okrug i opštinu Petrovac na Mlavi i to nam cini posebno zadovoljstvo. Mi smo i do sada imali dobru saradnju sa vašim ministarstvom i JP „Putevi Srbije". U proteklom periodu asfaltirali smo u opštini 60 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Kako u opštini imamo 110 kilometara regionalih i isto toliko lokalnih putnih pravaca, još uvek imamo velikih problema u ovoj oblasti i ocekujemo pomoc Republike.

Drugi problem koji imamo je uredenje terena i prilaznih puteva oko nove sportske hale. Ona je kao objekat završena i predstoje investicije oko prikljucka na eletricnu energiju i pocetak radova na izgradnji nove toplane koja ce grejati i druge društvene objekte oko sportske hale".

Goran Petrovic, nacelnik okruga je rekao: „Naš okrug ima dobre šanse za razvoj turizma i poljoprivrede jer je spoj Dunava i Homoljskih planina i da bi se realizovale investicije u ovim oblastima neophodno je da se izgradi i nova putna infrastruktura a u posebno lošem stanju je pravac Požarevac - Petrovac - Žagubica - Bor".

Milutin Mrkonjic je naglasio: „ Mi nastavljamo tamo gde se stalo. Putari su relativno dobro radili a naš zadatak je da to poboljšamo. U narednom periodu velika pažnja države bice posvecena izgradnji infrastrukture a posebno puteva. Najvažniji je koridor 10 ali cemo isto tako pažnju poklanjati i drugim putevima. Upravo sam i zbog toga prvo došao u Branicevski okrug jer su ovde putevi medu gorim u republici. Država ce izdvajati veca sredstva za te namene a Direkcija ce nastaviti da radi tamo gde je stala. Na kraju želim da kažem da ce za godinu, dve, putevi u ovom okrugu biti bolji nego danas".

Ove godine ocekuje se nastavak radova na putu Petrovac - Žagubica u dužini od 3,5 kilonmetra i jedan kilometar na pravcu za Kucevo. Od lokalnih pravaca predstoje radovi na pravcu kroz Stanulovac koji povezuje dva regionalna pravca , za Ranovac i za Kucevo.

Posle prijema u Skupštini opštine, ministar Mrkonjic je obišao objekat nove Sportske hale u Petrovcu.

D. Ilic

PREDSTAVNICI NEMACKE ORGANIZACIJE GTZ POSETILI OPŠTINU GOLUBAC

NASTAVAK REALIZACIJE PROJEKTA UREÐENJA GOLUBACKE TVRÐAVE

- Pored predstavnika GTZ ovaj grad na obali Dunava posetili i predstavnici Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i RARIS-a

Nemacka organizacija za tehnicku saradnju GTZ zapocela implementaciju novog projekta na pružanju pomoci iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja u Istocnoj Srbiji.Ovim programom obuhvacene su opštine Sokobanja,Zajecar,Majdanpek i Golubac. Potpisivanjem memoranduma o razumevanju tokom ove godine u Zajecaru izmedu GTZ i ove cetiri partnerske podunavske opštine Istocne Srbije pocela je realizacija projekta koja ce trajati u narednih tri godine koji finansira Nemacko savezno ministartvo za saradnju i razvoj i cija je vrednost oko 1,5 miliona evra. Povodom nastavka realizacije ovog projekta u Golupcu su boravili predstavnici GTZ na celu sa direktorom ove nemacke organizacije Uve štunf,iz Ministartva ekonomije i regionalnog ekonomskog razvoja na celu sa Anom Perišic, kao i predstavnici RARIS-a koje je predvodio Zoran Milovanovic.

- Ovim projektima želimo da pružimo podršku u procesu transformacije i vašeg približavanja zemljama Evropske Unije i bicemo vam verni pratilac na teškom putu ka Evropi. Naša organizacija obezbeduje dugorocna i održiva rešenja za politicki,ekonomski,ekološki i društveni razvoj u globalizovanom svetu.Opština Golubac dobija tehnicku podršku u vezi osmišljavanja tematskog kulturno-istorijskog centra Golubacki grad i otvaranje kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj kao i izrada operativnih,akcionih i strateških planova,rekao je direktor GTZ, Uve Štunf.

- Dogovorili smo se o nastavku saradnje na realizaciji ovog projekta i od GTZ i Ministartva ekonomije i lokalnog ekonomskog razvoja imacemo punu podršku.Glavni akcenat smo stavili na projekat izrade tehnicke dokumentacije za rekonstrukciju Golubacke tvrdave,a u okviru projekta RARIS-a o razvoju poljoprivrede na podrucju naše opštine. Turizam je na prvom mestu,a poljoprivreda,gde ce naši proizvodaci raditi na proizvodnji zdrave hrane, je takode,za nas od velikog znacaja,s obzirom da se veci deo stanovništva bavi ovom proizvodnjom,kaže predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Projekti koji ce se realizovati u dve faze u narednih šest godina u opštinama Golubac,Majdanpek,Zajecar i Sokobanja, su otvaranje kancelarije za strateško planiranje i lokalni ekonomski razvoj,upravljanje projektnim ciklusom,pružanje tehnicke podrške izgradnji kapaciteta za investicioni marketing, ruralni razvoj i razvoj turizma na Dunavu.

LJ.Nastasijevic

KUCEVO

ZORAN MILEKIC PONOVO PREDSEDNIK OPŠTINE

U Kucevu je konstituisan opštinski parlament u kome vecinu cine Srpska radikalna stranka i SPS-PUPS. Ova koalicija od 43 u Skupštini opštine ima 23 odbornika. Za predsednika Skupštine opštine Kucevo izabran je Dragoslav Mratic iz SPS-PUPS, a za njegovog zamenika Miroslav Milivojevic iz SRS. Za sekretara skupštine imenovan je diplomirani pravnik Mirko Rakic iz SRS.Održana je i prva radna sednica novog lokalnog parlamenta na kojoj je vecinom glasova ponovo za predsednika opštine Kucevo izabran Zoran Milekic iz SRS,a za njegovog zamenika Dragutin Blagojevic iz koalicije SPS-PUPS. Izabrano je novo opštinsko vece od 5 clanova.

LJ.Nastasijevic

ZAVRŠENO „TAKMICENJE SELA 2008." U OPŠTINI PETROVAC NA MLAVI

KAMENOVO POBEDNIK

U Kamenovu, opštinskom pobedniku ovogodišnjeg takmicenja u nedelju 13. jula, održana je završna manifestacija Opštinskog takmicenja sela Petrovac na Mlavi 2008. Predsednik ocenjivacke komisije Radovan Davidov proglasio je rezultate ovogodišnjeg 47 takmicenja po redu. Ucestvovalo je 18 mesnih zajednica i to: Dubocka, Ranovac, Melnica, Kamenovo, Starcevo, Veliko Laole, Trnovce, Veliki Popovac, Dobrnje, Bistrica, Stamnicka Reka, Bošnjak, Busur, Tabanovac, Kladurovo, Leskovac, Oreškovica i Rašanac. Ocenjivacka komisija Opštinskog takmicenja sela za 2007 - 2008 godinu na svojoj sednici održanoj 18.06.2008. godine donela je odluku da je sveukupni pobednik selo Kamenovo, drugo mesto pripalo je Bistrici, a trece mesto dele Starcevo i Stamnica - Stamnicka Reka.

Priznanje za postignute posebne rezultate u radu mesne zajednice pripalo je Kamenovu i Ranovcu, za rezultate postignute u poljoprivrednoj proizvodnji priznanje je piripalo Rašancu i Oreškovici, za izgradnju sela Melnici i Velikom Popovcu, za aktivnost Osnovne škole Dobrnju i Bošnjaku, za aktivnost KUD-a Dubocki, Trnovcu i Ranovcu, za najbolji kulturno umetnicki programa Starcevu i Velikom Laolu. Priznanje za izvorno stvaralaštvo „Veselinka Stankovic" pripalo je Kladurovu, za ucešce u humanitarnim akcijama Bistrici, za ureden centar naselja Kamenovu, za aktivnost sportskog društva stonoteniserima Rašanca, za aktivnost mladih na selu Busuru. Za najaktivniju društvenu organizaciju proglašena je lovacka sekcija iz Tabanovca, priznanje za podršku publike pripalo je Dobrnju i Bistrici, za negovanje starih zanata i eko sredine Dubocki, za ekologiju Rašancu i Ranovcu, za organizaciju privredno sportskih manifestacija Kamenovu i Stamnici.

Zatim je Radiša Dragojevic, predsednik opštine, pobedniku takmicenja, mesnoj zajednici Kamenovo urucio nagradu zvucnu opremu za Dom kulture u vredniosti od 60.000 dinara. Menoj zajednici Bistrici za osvojeno drugo mesto predsednik Dragojevic je urucio svetlosnu opremu za Dom kulture u vrednosti od 30.000 dinara a istu opremu vrednosti 15.000 dinara za trece mesto urucena je mesnim zajednicama Stamnici i Starcevu. Potom je narodni poslanik Miletic Mihajlovic urucio priznanja za posebne rezultate selima i pojedincima ucesnicima u takmicenju a Milance Acimovic, predsednik Skupštine opštine urucio je zahvalnice svim selima ucesnicima u takmicenju.

Po recima Živorada Stankovica, predsednika Saveta mesne zajednice Kamenovo ova pobeda u Takmicenjnju sela koja je ponovo ostvarena posle 44 godine, znaci mnogo i veliki je podstrek za nove generacije da još više rade. Pored izuzetno kvalitetnog kulturno umetnickog programa Kamenovci su dosta uradili i na uredenu sela. Asfaltirano je preko tri kilometra seoskih ulica, asfaltiran je teren za male sportove, asfaltiran je i plato oko doma kulture a iskopani su i neophodni kanali za odvod bujicnih voda .

Treba reci da je organizator i ovog uspešnog Takmicenja sela bio Kulturno prosvetni centar.

D.Ilic

ODRŽANA PRVA KULTURNO- SPORTSKA MANIFESTACIJA «OSTROVACKI BECARAC»

EJ, ALA SMO SE, SASTALI BECARI !

U nedelju 20. jula leta Gospodnjeg u Ostrovo se sjatilo i staro i mlado, iz sela i okoliša na prvi « Ostrovacki becarac». Setili se konacno Ostrovci koji žive u Kostolcu kako da se oduže selu gde su kao klinci jurili za jatom gusaka od cijeg su se perja pravili jastuci i dunje, a pod kojima im ni hladna banatska zima, ni svi severci sveta koji duvaju kroz odžake nisu mogli ništa. Setili se mr Dragan Rogožarski, Žarko Debeljacki, Dejan Ilkic, Nikola Topo i mnogi drugi iz samog sela da jednom godišnje pesmom, igrom, pošalicama i sportskim nadmetanjima probude selo iz višedecenijske letargije. Formiran je Organizacioni odbor a za tu prigodu odštampan i prvi broj jednogodišnjeg izdanja lista Ostrovac u kome je na dokumentovan nacin prikazan istorijat sela do današnjih dana. Novinu i deo manifestacije finansirala je Gradska uprava Požarevca, a pomogli još GMZ Kostolac, MZ Ostrovo, PD TE- KO Kostolac, Direkcuja za izgradnju, Pekara « Ostrovo», i mnogi drugi.

- Trebalo je mnogo volje i entuzijazma da se ovako nešto napravi, a pored našeg kompletnog Saveta Mesne zajednice, u organizaciju su se ukljucili i ljudi iz kostolacke Mesne zajednice i Ostrovaca koji tamo žive. Najviše zasluga za sve ipak ima mr Dragan Rogožarski koji nas je okupio i dodatno motivisao, udahnuo osecaj ponosa što smo Ostrovci, što živimo na najlepšem mestu na svetu. Zašto «Ostrovacki becarac»? Malo smo se tu lomili oko imena, ali ipak je ostalo tako. Becarac je jedna posebna vrsta izražavanja mladih ljudi, besnih momaka, i ne može svako da bude becar. Becar peva becarac, on voli i tuguje kroz becarac, zadirkuje druge kroz becarac. NJega niko ne može da iznervira, ali on može svakog. Sve je to na granici vulgarnosti, niko se ne ljuti jer on ne tera sprdnju sa materom i udatim ženama. On dira oca- žen se cale uzmi žena dvanaest, tebi jedna a meni jedanaest... šta ima lošeg u tome. Becar od glave do pete zna koja je žena udata a koja nema muža, i mnogo toga još. Ovom manifestacijom želeli smo da otrgnemo od zaborava tu našu etno- kulturnu baštinu, da podsetimo, posebno mlade na naše korene i obicaje, istakao je tom prilikom Pera Veselinov, predsednik Saveta MZ Ostrovo.

Dr Dušan Labus iz Tomislava- Backa Topola, poklonio je na samoj svecanosti Organizacionom odboru manifestacije 1.000 evra. A bilo je mlogo toga u tem Ostrovu. Od izložbe fotografija iz istorije sela i eksponata starih alata i zanata, doduše bez ceza, karuca, fijakera i mrkova, izložbe starih jela od testa, do zdravice Milije Radivojevica-Baje, srpskog zdravicara. Na stadion malih sportova špediterom su ušetali fudbalski veterani sela, a i kako bi drugacije, i njihovi protivnici, sabraca iz dijaspore. LJubazni domacini uteraše na jedvite jade tri, a primiše cetiri gola. I niko se nije najedio zbog toga. Za utehu, riblja corba i becarski gulaš iz kazana majstora Velibora Markovica i Bojana Rogožarskog. Na košarkaškom igralištu neki novi klinci vešto su ubacivali trojke najavljujuci pri tom košarkaški turnir- festival ubacivanja trojki u kotaricu- košar. Kad nema petica, dobre su i trojke. Festival je otvorio Saša Valjarevic, gradonacelnik Požarevca kome je Pera Veselinov, predsednik Saveta MZ Ostrovo urucio kljuc sela izraden u kostolackoj pekari « Ostrovo», uz želju da tim kljucem ne zakljucava, vec otkljucava Ostrovce.

- Zahvalio bih vam se obzirom da sam dobio kljuc vašeg sela, pozdravljam sve prisutne koji su došli da podrže ovu prvu kulturno- sportsku manifestaciju za koju verujem da ce trajati još mnogo godina. Lokalna samouprava i sadašnji celnici odlucili su da mnogo više sredstava nego ranije izdvajaju za kulturu i sport, posebno u seoskim mesnim zajednicama obzirom da su u proteklom periodu malo bile zastupljene zbog nedostatka inicijative iz tih sredina. Zbog toga smo odlucili da u narednom periodu mi budemo inicijatori kulturnih i sportskih manifestacija u seoskim sredinama, naglasio je gradonacelnik Saša Valjerevic koji je otvorio «Ostrovacki becarac» i istovremeno ga proglasio tradicionalnim. Praceni burnim aplauzima, clanovi folklornog ansambla KUD « Kostolac» izveli su tom prilikom celovecernji koncert.

U PEVANJU BECARACA

PERA ILIC PRVI

U gotovo trideseto minutnom nadmetanju u pevanju Becaraca publika je uživala. Pevali su Pera Ilic, Radomir Matic i Milija Radivojevic Baja.

Prvi je bio Pera Ilic i kao nagradu dobio najvecu lubenicu koja je mogla u okolišu da se kupi. Drugi Matic je dobio ludaju, a treci Radivojevic tikvu.

BECARA VIŠE NEMA...

Na klupi ispred prodavnice u centru sela sede Dragan Gavrilov, Vasa Radic, Jovica Ninkov, Sima Milojevic i još nekoliko penzionera i uz ladno pivo znatiželjno i sa cudenjem posmatraju sve brojniju svetinu. Otkud toliko naroda u njihovom tihom i mirnom selu?

- Dobro je to što ovi mladi pokušavaju da podsete na prošlost, ali becara više nema. Jok. Bilo nekad, al tad se mnogo i radilo, od jutra do mraka. Bilo je vremena i za druge stvari, za zabavu i provod, ali prvo posao. Bez motike nema leba. Mladi danas beže u grad, sede u kaficima do jutra. Pa ko je posle spreman za posao, kaže Dragan Gavrilov koji je penziju stekao na njivi.

M. Kuzmanovic

KOSTOLAC

POCELO KULTURNO LETO

U Kostolcu je sredinom meseca pocelo "Kostolacko kulturno leto", u organizaciji Odbora za kulturu GMZ Kostolac. Manifestacija je pocela koncertom lokalnog rok sastava "Hard need" na plaži "Topoljar" gde ce se i odigravati veci deo sadržaja koji ce popuniti ovu manifestaciju. Deo programa naci ce se i kod restorana "Dunavski dragulj" ali i trgu, kod gradske fontane.

Tokom jula i avgusta slede "Decije carolije" u kojima ce se u "Igrama bez granica" takmiciti osnovci medu sobom, a zatim i u "Igrama sa roditeljima".

Novina je izložba kucnih ljubimaca koja ce se, kao i "Karneval camaca i brodova" održati na plaži. Nauticko društvo "Dunavac" pomoglo je i u ovogodišnjem bajkerskom okupljanju koje je održano u subotu i kao i prošle godine bilo pravi hit, dok ce se književnim vecerima, izložbama knjiga i promocijama baviti kostolacka biblioteka.

Ni ove godine nece izostati decije lutkarske predstave a slikari ce ucestvovati na prvoj likovnoj koloniji "Kostolac".

T.R.S.

NA BAZENIMA U POŽAREVCU

NOCNO KUPANJE

Požarevacki bazen za sve gradane do kraja leta bice otvoren i u nocnim casovima. Naime, Sportski centar Požarevac od ponedeljka 14. jula na otvorenim bazenima organizuje nocno kupanje.

Od devet uvece do ponoci svakog dana, osim sredom, gradani ce moci na požarevackom bazenu da se razonode uz prijatnu atmosferu adekvatnim programima i aktivnostima.

Cena pojedinacne ulaznice iznosi 200 dinara a za nocno kupanje ne važe mesecne i nedeljne karte.

T.R.S.

KOSTOLAC

PONOVO RADI FONTANA

Iako stara samo nekoliko godina fontana koja se nalazi na kostolackom trgu proteklih godina više nije nego što jeste radila. Za takvo stanje, krivi su uglavnom nesavesni gradani koji su sa nje skidali sve što se skinuti može. Ovog leta fontana je rekonstruisana , sredene pumpe za vodu, zamenjene plocice, obnovljena rasveta… Trg ispred Doma kulture ponovo je omiljeno mesto za vecernje sedeljke a planirano je da uskoro proradi i druga fontana koja se nalazi ispred GMZ Kostolac.

T.R.S.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 11.07.2008. godine do 18.7.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice “dr Voja Dulic” u Požarevcu rodeno je 19 beba i to 11 muških i 8 ženskih.

Kcerke su dobili: Jelena i i Nenad Stojimirovic iz Drmna, Ivana i Slobodan Cavlina iz Požarevca, Milka i Dejan Kostic iz Dragovca, Jasmina Ivanovic i Sladan Mišic iz Crljenca, Rahmani Hanušahe i Adam Becirovski iz Kostolca, Sanela i Periša Kostic iz Bradarca, Almaza i Miroslav Rajkovic iz Dobre, Gordana Filipovic i Dalibor Babic iz Braniceva

Sinove su dobili: Tatjana i Budimir Bogicevic iz Velikog Gradišta, Ivana i Zlatko Bogdanovic iz Ranovca, Milovanovic-Stevanovic Lidija i Zoran iz Sibnice, Nela i Mladen Milicanovic iz Melnica, Jelena Jovic i Dejan Jevtic iz Poljane, Snežana i Nenad Ivanovic iz Požarevca, Ksenija Ilic i Predrag Vujovic iz Petrovca, Zlatica i Bojan Nikolic iz Kurjaca, Jelica i Sladan Acimovic iz Recice, Bastijana i Goran Golubovic iz Ždrela, Danijela i Vilijam Lupšic iz Melnica.

HUMORESKA

MALO VECI OGLASI

Naš narod mnogo voli da se javlja i oglašava, što usmeno, što putem raznih medija, elektronskih i štampanih. Zato i postoje javni servisi, javne kuce i preduzeca, javne licnosti...Nema tu ništa skriveno i tajno, tajnice su samo sekretari.

Sretne me tako školski drug koji je ostao bez posla i pita me je l, ima neki poslic za njega, a on radi sve živo, nema šta ne zna.

-Ništa, burazeru, ako cujem nešto, javicu ti!

-Važi druže, hvala ti unapred!

I tako šest godina.

Kolega me moli svakog dana da mi utrapi „šarplaninca"

U odlicnom je stanju, ocuvan, lano samo dva puta!-navaljuje kolega .

-Ma, šta radim s njim na šestom spratu, a lift ne radi!-branim se ja.

Posle toga , vidim na banderi plakat sa slikom "šarplaninca", a ispod piše „Uzmite me" i broj telefona.

Jedan poznanik mi kaže da bi rado za manji stan u centru grada menjao kucu koja jeste na nezgodnom mestu, na klizalištu ali je malo prešla.

Prijatelj me pre neki dan upita je l,znam da neko izdaje stan jer ne može više sa onom njegovom rospijom koja mu pojede dušu(i telo ), a ne ide da to oglašava preko medija!

Komšija me, onomad pozva da vidim kako je sastavio oglas do deset reci jer se posle svaka rec posebno placa (skupe su reci)! Kaže da je njegov mali, sastavio je oglas najkrace što može da bude, i poce da cita .

„Situiran, obrazovan, u najboljim godinama, šestostruki udovac, poseduje stan u novogradnji i strani auto, zgodan i šarmantan, antipacin ali ima lepe crte lica, bez brkova, jednom reci, duša od coveka, traži odgovarajucu, slicnu osobu suprotnog, nežnijeg pola, mladu i lepu, radi druženja, moguc je odmor na moru (Igalo) ili banji (Vrujci), a moguc je i brak sa takvom, slicnom sebi ženskom ."

-Šta kažeš, a !-upita me komšija kad je završio s citanjem.

-Super komšija, bez greške! Nema te koja nece da se javi.

-E idem iz ovi stopa da odnesem oglas u novine!-rece ovaj vitalan švajcarski penzioner.

Miodrag Lazarevic

AMADEUS U BUGARSKOJ

Na Festivalu “Dani kulture Velingrada” u Bugarskoj, ucestvovalo je više ansambala: grada domacina, iz Ukrajine, Rusije, Turske, Francuske i Srbije. Povod: 60. godina postojanja Velingrada.

Baletski studio “Amadeus” iz Požarevca dobio je priznanje “GRAMOTA”, kao najbolji ansambl. Ispred baletskog studija ucestvovalo je 50 balerina uzrasta od 7 do 20 godina, cije je putovanje pomogla opština Požarevac. Veoliji Litas-u, koji ih je vozio sve pohvale za pažnju i profesionalizam.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA UDRUŽENJA PENZIONERA POŽAREVAC

DOLAZE BOLJA VREMENA ZA PENZIONERE

Na teritoriji opštine Požarevac godinama aktivno deluje organizacija penzionera, koja istrajava na poboljšanju položaja ove socijalne grupacije. U poslednjih godinu dana pomaci na bolje su vidni, što penzionerima uliva nadu da ih, posle svih nevolja i kriza, ipak cekaju bolji dani. Predsednik OOUP Momir Pejanovic je na svom radnom mestu svakog radnog dana od ranih jutarnjih sati, gde, uz asistenciju sekretara, Radmile Stepanovic “pretresa” aktuelne i dugorocne planove.

Zadržana stara cena uglja

Opštinska organizacija penzionera Požarevac je za grejnu sezonu 2008/2009. upisala za svoje clanove oko 12 000 tona uglja po ceni od 2 600 dinara i bez obzira na povecanje cena prevoza mi smo tu cenu zadržali. To je najpovoljnija cena u našem okrugu, cak bih rekao i u republici. Ugalj je dat na šest mesecnih rata, tako da je to povoljnost, s obzirom na to da su penzije male i da penzioneri ne mogu odmah da isplete ukupan iznos. Što se tice kvaliteta uglja, do sada nije bilo vecih problema, jedino nismo zadovoljni dinamikom isporuke uglja od strane “Autotransporta”, jer smo mi uplatili do sada 10 000 tona, a izvezli smo negde oko 6,5 hiljada. Penzioneri nastoje da ugalj dobiju tokom leta kako bi se sušio. Ugovorili smo da nam dnevno isporucuju sto tona, dakle trebalo bi da je isporucena ukupna kolicina, doduše moramo biti korektni, bilo je i kvara na bagerima, tako da u tim periodima, od 10 do 15 dana ugalj ne može da se isporucuje. Krajem maja zakljucen je upis uglja, jer smo hteli da se rate isplate u toku godine, kaže Pejanovic.

Sa receptom po besplatne lekove

Još jedna od aktivnosti naše organizacije vezana je za besplatne lekove. Zakljucili smo ugovor sa Apotekarskom ustanovom koja ce snabdevati penzionere u Požarevcu, Kostolcu i Klicevcu. Ovaj ugovor potpisan je u aprilu, a penzioneri koji mogu da koriste ovu povoljnost treba da imaju penziju manju od 9 715 dinara i da im je to jedini prihod u domacinstvu. To je pokušaj da se najugroženijima pomogne. Na sednici Opštinskog odbora zadužili smo svakog predsednika Mesnih organizacija penzionera da napravi spiskove ljudi u svojoj mesnoj organizaciji i da ih dostavi Opštinskoj organizaciji, a na osnovu tih spiskova sacinili smo zbirne spiskove i dostavili ih Centralnoj apoteci. Penzioner sa receptom odlazi u apoteku i dobija besplatne lekove, jer se vec nalazi na spisku. Za svaki lek potreban je poseban recept, a svi lekovi koji prelaze cenu od 200 dinara dobijaju se besplatno. Mi smo za ovu svrhu otvorili poseban racun, jer se radi o strogo namenskim sredstvima iz budžeta optštine koja ukupno iznose 2 miliona i 400 dinara.

Dva puta mesecno besplatan prevoz

Za prevoz penzionera starijih od 70 godina takode smo dobili sredstva iz budžeta u iznosu od 600 000 dinara. Ugovor smo zakljucili sa “Litasom” i izdali karte do kraja godine. Radi se o dve besplatne vožnje za period od mesec dana, pri cemu smo imali u vidu posebne potrebe, kao što je na primer odlazak kod lekara.

Penzioneri zastupljeni u gradskim ustanovama

Do sada smo imali dobru saradnju sa Gradskom upravom, nadam se da ce se to i nastaviti, posebno s obzirom na to da sada imamo tri svoja predstavnika u gradskoj skupštini koji ce se zalagati za ostvarenje interesa penzionera. Takode, penzioneri su zastupljeni u svim javnim preduzecima. Oko 30 penzionera aktivno je ukljuceno u rad raznih fondova, komisija i saveta i verujem da cemo i nadalje ostvarivati dobru saradnju sa lokalnom samoupravom.

Nadam se da dolazi bolje vreme za penzionere, najavljeno je i povecanje penzija od 10 odsto do septembra. Najavljeno je i da ce se do kraja godine izmeniti Zakon i penzijskom i invalidskom osiguranju, a penzije bi trebalo da se uskladuju sa rastom licnih dohodaka, odnosno odnos izmedu prosecne penzije u odnosu na plate. Trebalo bi da taj odnos bude oko 70 procenata, a do sada je bilo 60, što je bilo izneto i u ekspozeu novog predstavnika Vlade. U Skupštini predstavnici PUPS-a imaju pet poslanika, od toga jedan potpredsednik Vlade, dr Jovan Krkobabic, nadamo se da ce se on založiti za ostvarenje onoga što je obecano, zakljucuje predsednik udruženja penzionera Momir Pejanovic.

L.L.

NEOBICAN A KORISTAN POSAO U POŽAREVCU

RASTERECUJU STAN BESPLATNO

- Iz stanova 35 ljudi svakodnevno odnosi sve što smeta: od raznih uredaja do svakovrsnog otpada

Na inicijativu Vlade Srbije od nedavno u Požarevcu postoje sakupljaci sekundarnih sirovina i sveg drugog otpada od urecaja i bele tehnike do džakova sa odecom, obucom, hartijama. Ovaj projekat rasterecenja stana traje u narednih pet meseci, a zaposleno je 35 radnika pretežno Roma. Rec je o pretežno o nekvalifikovanim radnicima koji su primali materijalnu pomoc od Centra za socijalni rad.

“Mislim da je to dobar potez. S jedne strane sve nepotrepštine “lete” iz stana na deponiju, a sa druge socijalno ugroženi mogu da zarade 11 - 12 000 dinara. Istovremeno, makar i za kratko 35 porodica je koliko toliko materijalno obezbedeno, a i gradani su veoma zadovoljni jer je to za njih besplatno, - kaže Novica Mitic,predsednik Internacionalne romske unije Srbije.

OBAVEŠTENJE

MINIRAJU MOGILU

Upozoravaju se gradani da ce jedinice Vojske Srbije na privremenom vežbalištu "Mogila" izvoditi vežbe sa bojnim minsko - eksplozivnim sredstvima u vremenskom periodu od 7 do 13 casova sledecih dana: 21, 23, 24. i 25. jula, kao i 11,12,13. i 14. avgusta ove godine.

Zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stocnih zaprega u oznacenom prostoru u navedenom periodu u navedeno vreme. Poligon ce biti obeležen crvenim barjacicima i tablicama sa natpisom "NE IDI DALJE - MINE" i obezbeden stražarima.

U toku izvodenja vežbe sa bojnim minsko-eksplozivnim sredstvima, u datim rejonima dolazice do doleta delova materijala koji se ruši, zemlje i kamena, te postoji stalna opasnost za lica koja se ne pridržavaju ovog upozorenja, jer mogu da izazovu pogibiju ili teško povredivanje lica koja su u blizini.

VOJNA POŠTA

5302 Požarevac

HALO 92

ZBOG ZLATA IZA BRAVE

Požarevacka policija odredila je meru zadržavanja Željku R. (1981) iz Žarkova, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teška krada. Željko je osumnjicen da je u Kostolcu u toku prepodneva 09. jula izvršio provalu kuce Slobodana S. iz Kostolca i iz kuce oduzeo predmete od zlata. Dok je pokušavao neopaženo da napusti lice mesta primecen je od strane policijskog službenika koji nije bio na dužnosti pa je poceo da beži. Ubrzo ga je uhvatila policijska patrola.

Željko je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu.

UGUŠIO SE U POŽARU

Na stambenom objektu u selu Simicevu, 14. jula oko 01.00 casova došlo je do požara u kome je jedno lice izgubilo život.

Od ugušenja dimom život je izgubio vlasnik kuce Jovan C. (1970) iz Simiceva. Najverovatniji uzrok požara je zaboravljena upaljena sveca ili upaljena cigareta koju je sam Jovan zaboravio da ugasi.

STAVLJAO U PROMET DROGU

Požarevacka policija odredila je meru zadržavanja Aleksandru J. (1983) iz Požarevca zbog sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Osumnjiceni Aleksandar J. je dana 16.07.2008. godine za iznos od 800 dinara prodao 0.17 gr. heroina Goranu M. iz Požarevca.

Aleksandar je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu koji mu je odredio pritvor do 30 dana.

POŠTA - ODGOVORNA, SIGURNA KUCA

Poslovni prostor, adekvatan i prilagoden individualnim potrebama i zahtevima poslovanja našeg Preduzeca, jedan je od kljucnih uslova za uspešnije komuniciranje sa potencijalnim partnerima, kupcima, klijentima, investitorima i celokupnom javnošcu.

Poštujuci standarde savremenog poslovnog prostora, zahvatom na potpunom inoviranju, prilagodavanju i proširenju naše i vaše kuce, nastojimo da pokažemo mogucnosti Pošte da se prilagodava novim potrebama i zahtevima tržišta, a istovremeno zadrži vec potvrden kvalitet poslovanja.

Tim strucnjaka iz oblasti dizajna eksterijera i enterijera je sagledao naše radne potrebe i ponudio modernije forme i funkcionalniji poslovni prostor. Naš cilj je da našu i vašu viziju o savršenom poslovnom prostoru sprovedemo u stvarnost po svetskim standardima u najkracem mogucem roku.

Gradevinski radovi u sedištu Radne jedinice poštanskog saobracaja Požarevac i same pošte 12000 Požarevac, najveci su i finansijski najobimniji zahvat na nivou Javnog preduzeca PTT Srbija. Radovi su odmakli, težište nam je osavremenjavanje šaltera, sale za korisnike, funkcionalno povezivanje prostorija u tehnološkom lancu izvršenja usluga. Najsavremenija oprema omogucice korisnicima komforno, brzo i pouzdano obavljanje poslova iz domena dosadašnjih, ali i brojnih novih usluga koje cemo ponuditi u novom prostoru.

Adaptira se i dograduje pošta 12000 Požarevac ukupne površine 1.800 metara kvadratnih. Trend osavremenjavanja sledi se na teritoriji celog Preduzeca: obnavlja se vozni park, uvode se sredstva zaštite transporta novca, osavremenjuju prostorije...

Ocekivani rok završetka ove adaptacije je kraj avgusta meseca. U tom smislu se izvinjavamo gradanstvu i poslovnim partnerima i molimo za strpljenje.

Poštu 12000 Požarevac privremeno smo preselili u Drinsku ulicu (preko puta Gradske biblioteke) i otvoreni smo za rad kao i do sada. Istovremeno Vas podsecamo da rade pošta 12103 Požarevac (kod Triangla), 12104 Požarevac (kod mesne zajednice Burjan) sa produženim radnim vremenom do 16 casova, 12105 Požarevac (kod SUP-a na izlazu iz grada), 12107 Požarevac (kod železnicke stanice) sa sa produženim radnim vremenom do 16 casova i dalje u svakodnevnoj funkciji.

U skladu sa našom vrstom posla, nakon adaptacije i dogradnje, nudicemo funkcionalno rešenje jedinstvenog dizajna i opremljen poslovni prostor koji ce u potpunosti odgovarati potrebama i željama naših korisnika.

Vama uvek na usluzi, Pošta Požarevac

KUD KOSTOLAC

LETO NA TALASIMA

Kostolacki folklorci ne smanjuju aktivnosti tokom leta. U petak su nastupili na "Dunavskim talasima" u Smederevu, manifestaciji koju organizuje Udruženje podunavskih radio-stanica a na kojoj se pojavilo 15 kulturno-umetnickih društava iz Srbije. Dva dana kasnije clanovi prvog igrackog ansambla održali su celovecernji koncert na "Ostrovackom becarcu". Ove subote otputovace na 8. sabor folklora "Šumadijski opanak" u Arandelovcu koji vec tradicionalno okuplja renomirane srpske folklorne ansamble.

T.R.S.

STRUCNO OBRAZOVANJE O PROIZVODNJI ZDRAVE HRANE

PROFIT I ZDRAVLJE

Udruženje „Slobodni gradani Požarevca" završilo prvi ciklus letnje škole poljoprivrednika u selu “Cirikovac”. Drugi ciklus krece posle godišnjih odmora i bazirace se u vecoj meri na davanje instrukcija i strucnih saveta u dvorištima i na parcelama proizvodaca koji su spremni da u svojoj praksi primene poruku ovog programa edukacije, a koja glasi: „Kako da hemizacijom poljoprivrede povecate prinose i profit a da ne ugrozite svoje zdravlje i zdravlje potrošaca poljoprivrednih proizvoda, uz ocuvanje životne sredine". U prvom ciklusu letnje škole po programu ove edukacije predavanja nisu bila dobro posecena. Poljoprivrednicima su više odgovarali drugi oblici strucnog usavršavanja kao što je korišcenje literature, strucne konsultacije a narocito instruktaža direktno na njihovim posedima. Upravo iz tih razloga, strucni tim koji sprovodi edukaciju, odlucio se da u drugom ciklusu težište rada stavi na prakticnom radu kod domacina.

Jovan Panajotovic, doktor poljoprivrednih nauka i rukovodilac ovog projekta istice da ce se tražiti najbolji obici edukacije, kako bi poljoprivrednici, primenjujuci pesticide i druga hemiska sredstva u agrotehnici, postizali vece prinose ali istovremeno obezbedili standarde dobre poljoprivredne prakse i održive poljoprivrede, štiteci sebe, potrošace svojih proizvoda kao i celokupnu životnu sredinu.

Jezdimir Ivic, predsednik Saveta mesne zajednice Cirikovac ne krije zadovoljstvo što se ovaj projekat sprovodi baš u njegovom selu, i dodaje: -Ova predavanja trebalo bi da cuju naši mladi ljudi, oni koji tek ulaze u život i koji ce u buducnosti imati velike probleme oko ocuvanja zdrave životne sredine. Takode, trebalo bi da se ide i u druga sela. LJudi koriste hemiju u poljoprivredi a ne razmišljaju mnogo o posledicama. Došlo je vreme da o zaštiti životne sredine mislimo kao o necemu što se dešava i nama na selu a ne samo u velikim gradovima. Za susrete sa edukatorima, domacini koji se prijave za strucnu pomoc, obavezace se da u svojoj kuci ili na farmi obezbede i ucešce svojih prijatelja i komšija poljoprivrednika, kako bi strucne savete cuo veci broj poljoprivrednika.

B.Ž.

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac.

GDE NA PECANJE?

Ulovi smuda na Dunavu su vec desetak dana prilicno mršavi, tako da uporni ribolovci za par sati muvanja ili varalicarenja dobiju tek komad ili dva u meri. Zato som sve bolje radi i naš izveštac Zoran Stojanovic iz »Imaga« kaže da dubinkaši na poznatim lokacijama od ušca Morave, preko kostolackih terena, do Klicevca i Rama, po pecanju cesto dobiju nekoliko primeraka od tri do osam kilograma. Najbolji mamac je durdubak, ali se lepo prolazi i na rovca. I babuška je aktivna, pa se na mestima pored trave, uz kvalitetniju primamu, lepi »karaši« vade kao na traci. Na redovno hranjenim mestima javlja se i šaran.

Na Toploj Mlavi je mršavo, a vesti o ulovima nisu stizale cak ni tokom zahladenja, sredinom prošle nedelje. Solidne ulove bele ribe i po kojeg šarana registrovali smo na hladnoj Mlavi.

Na Kostolackom Dunavcu odlicno radi sitna bela riba, uglavnom deverika do 200 g, na crvice. Oni koji uporno hrane boljom primamom i ostaju na vodi i kada se smraci dobijaju krupnu babušku i deveriku, a javlja se i šaran. Dobre ulove ostvaruju i kolege koje iz camca pecaju na dugo hranjenim mestima. Kod pumpe se u svitanje i pred mrak dobija bucov do kilograma.

Za razliku od Dunava, na Moravi lepo radi smud. Uporni varalicari koji svakodnevno izlaze na vodu kažu da se primerci od 600 grama do 1,5 kilogram redovno javljaju na dubljim mestima sa kamenitim dnom, najcešce na silikonce, a po mraku i na voblere. Sitan som je aktivan, ali komadi u meri retko udaraju na dubinku i varalicu, pa apelujemo na kolege da nedorasle primerke vracaju. Kod LJubicevskog mosta je bilo ulova skobalja i sitne bele ribe, a uzvodno se na voblere, male leptire i mušice javljao klen. Ulove u gornjem delu toka klena registrovao je i naš izveštac Saša zvani Žabarac.

Na Peku kod Rabrova se lepo lovi klen, uglavnom na sezonske prirodne mamce (šljiva, skakavac, žapce), ali i na varalice. Ulova »glavonje« bilo je i na Mlavi u rejonu Gornjaka i Petrovca, dok je nizvodno, kod Malog Crnica i Salakovca, lepo radila sitna bela riba.

Na bagerima oko beogradskog puta je slabo. Ponegde se dobije po koja lepa babuška, na bageru sa panjem povremeno grize krupan bandar na kedera, a kod »Jatagana« se lovi cverglan. Na jezerima pre Novog mosta, sa leve strane puta (gledano iz pravca Požarevca), radi sitna bela riba.

AKCIJE RIBOCUVARA

Nedavne žege nisu išle na ruku cak ni moravskim ribokradicama, ali su se lopovi aktivirali posle osveženje koje je u naše krajeve stiglo polovinom meseca. Ipak, radilo se o sporadicnim aktivnostima i za sada nema ozbiljnijih slucajeva ribokrade.

- U svakoj kontroli na Moravi zaplenimo poneku mrežu, a ovih dana su prilicno aktuelne i samice, narocito u gornjem toku, uzvodno od LJubicevskog mosta - navodi nacelnik dela ribarskog podrucja i prvi covek ribocuvarske službe Siniša Dražic i dodaje da se na samicama cesto nade poneki som do 7-8 kilograma, koji se nakon fotografisanja vraca u vodu.

Aktivnosti ribocuvara na ostalim vodama našeg ribarskog podrucja svode se na redovne kontrole i obilaske tokom kojih nisu zabeleženi ozbiljniji slucajevi krivolova.

MASTER LIGA NA DUNAVCU

Na Kostolackom Dunavcu ce se od 1. do 3. avgusta u organizaciji SRD »Dunavac« održati prva dva kola Master lige, tokom kojih ce snage odmeriti najbolji srpski takmicari. Najuspešniji od dvanaest prvoligaša izborice nastup na Svetskom kupu, koji ce se naredne godine održati u Italiji. Organizator moli ribolovce da se od 1. do 3. avgusta ne zadržavaju na podrucju takmicarske staze i unapred zahvaljuje na razumevanju.

PAO »BRKA« OD 45 KILA!

Neposredno pred zakljucenje rubrike dobili smo informaciju da je na Dunavu u blizini Kostolca, kod ade Žilave, uhvacen som od 45 kilograma. Srecni ribolovac je iz camca pecao šarana, kada je mamac progutala grdosija, ciju cemo fotografiju objaviti u nekom od narednih brojeva.

PARADA ULOVA

Požarevljanin Božidar Selimovic je široj ribolovackoj javnosti postao poznat pretprošlog aprila, kada je na varalicu uhvatio soma dugog 230 centimetara i teškog preko 90 kila. Brojnim ulovima krupnih primeraka ovaj pasionirani varalicar je u meduvremenu dokazao da taj uspeh nije bio slucajan, a nedavno je prevario još jednog kapitalca. Pecajuci na silikonsku glavinjaru sopstvene izrade, Selimovic je 17. juna na toploj Mlavi uhvatio soma od 39 kilograma i 173 centimetara, kojeg je zbog jake struje zamarao punih 45 minuta. Ulov je ostvaren štapom »Dainja Amorphus« od 3,3 metra, t.b. 50 grama, mašinicom »Tica Libra 4000« i pletenicom »Ponjer Pro« od 0,17 mm.

Svedoci ulova bili su Miloš Jovic i Dejan Simonovic, a prijavu je overio naš izveštac Zoran Stojanovic iz požarevacke OSR »Imago«. Selimovicu ce nagrada biti poslata poštom, nakon što mu ulov bude objavljen u »Ribolovu« br. 199.