Header

PRIVREDNO DRUŠTVO „TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC” KOMPLETIRALO UVOÐENJE SISTEMA KVALITETA PO ZAHTEVIMA STANDARDA ISO 9001

PRVI U JUGOISTOCNOJ EVROPI

Na prigodnoj svecanosti, uprilicenoj u cetvrtak, treceg jula, generalni direktor za Srbiju svetski priznate sertifikacione kuce Societe Generale De Surveillance (SGS) Milenko Ukropina predao je generalnom direktoru Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac” Draganu Živkovicu sertifikat o uspostavljanju sistema menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001 za aktivnost proizvodnje uglja. Obzirom da je još u novembru 2006. godine ocenjivacki tim SGS dodelio sertifikat za aktivnosti proizvodnje elektricne i toplotne energije, kostolacki energetski kolektiv kao celina je prvi u Jugoistocnoj Evropi dobio sertifikovani sistem upravljanja kvalitetom.

- Nakon dvogodišnjeg rada dobijamo sertifikat i tako krunišemo sve naše aktivnosti na ovom planu u Termoelektranama i na Kopovima, rekao je u uvodnoj reci direktor PD „TE - KO Kostolac„ Dragan Živkovic i u nastavku podvukao: Posebno mi je drago da kolege iz rudarskog dela mogu da se pohvale time da su prvi u Jugoistocnoj Evropi koji imaju sertifikat ISO 9001. Sigurno da ovo ne bismo postigli bez ljudi koji su direktno radili na ovome i koji su pre svega ozbiljno shvatili svoj zadatak i uložili ogroman napor da ovaj posao i okoncaju. Ceka nas teži deo posla u ovoj i sledecoj godini na primeni i unapredenju sistema kvaliteta. To nece biti lako ali verujuci u sve zaposlene u Društvu i videvši šta su nosioci posla odradili u predhodnom periodu, siguran sam da i tu nece biti vecih problema. Ceka nas rad na sistemima ISO 14001 i 18001 za šta se uveliko pripremamo. Verujem da cemo biti prvi u EPS-u sa procesima proizvodnje uglja i elektricne i toplotne energije sa zaokruženim sistemom kvaliteta.

- Upravni odbor JP EPS je juna 2005. godine doneo odluku da se primeni integrisan sistem menadžmentom u celoj kompaniji i to je bio izuzetno hrabar potez, rekao je Zoran Obradovic, predstavnik rukovodstva EPS-a za IMS i dodao: Odluka je bila vrlo kompleksna i strucni tim u tadašnjem Centru za kvalitet dobio je tada izuzetno komplikovan i težak posao. Kada smo prvi put pre dve godine objasnili rukovodstvu ovog PD kakav je zadatak vezano za aktivnost proizvodnje uglja, video sam da ne kažem nepoverenje, ali veliku skepsu, svakako imajuci u vidu komleksnost procesa proizvodnje uglja na površinskim kopovima. Daleko je lakše uvesti sistem gde procesi imaju sledljivost, dugi niz uredenosti. Eksploatacija uglja na površinskim kopovima je izuzetno kompleksna i procesi su takvi da moraju da zadovolje njihovog osnovnog i glavnog kupca-termoelektrane. One su kupci sa izuzetnim zahtevima i zbog toga je potrebno srediti procese unutar rada na površinskim kopovima da bi takvog kupca zadovoljili. No, to je suština zahteva standarda ISO 9001, oslušnuti zahteve kupca na jednoj strani i ispitati na kraju procesa njegovo zadovoljstvo. Nadam se da ste, pošto je primenjen zahtev ISO 9001 kao procesni model, vaše procese optimizovali, približili ih zahtevima standarda svesni da se svaki proces mora iznova preispitivati. To ce znatno olakšati optimizaciju procesa upravljanja troškovima kao najvažniji proces. Pretpo-stavljam da ce se ovaj projekat proširiti na integrisan sistem i da vas ceka izuzetno težak posao jer smatram da ce se mnogo teže proces približiti zahtevima ISO 14001. No, imacemo izvanrednu podlogu zato što smo dokumentovali naše procese i na taj nacin olakšali ulazak u projekat približavanja naših procesa zahtevima standarda ISO 14001.

- Napravili smo efektivan sistem sa aspekta jednog znacajnog standarda sistema menadžmenta kvalitetom koji obuhvata celokupno poslovanje, rekao je Nikola Vujanovic, predstavnik konsultantske kuce „LJ-EDŽPERT INTERNATIONAL”. Sledeci korak je da budemo još efikasniji. Sve ovo treba održati i unaprediti ali uz što manje troškove. Posebno mi je drago da je naša konsultantska kuca dala pun doprinos da ovaj posao bude uspešno i efektivno odraden, pogotovo što je to zaista prvi slucaj na ovom delu Balkana da jedna organizacija koja proizvodi elektricnu energiju i ugalj uspe u ovome. Vi ste pilot primer za sve druge koji, pouzdano znam, ulaze u ovakav projekat. Treba reci još da ste sada postavili jedan zaista cvrst temelj za sve druge sisteme menadžmenta koji slede. Uvezali smo sve procese u jedan sistem kojim upravljamo baš kako standard zahteva. Sada imamo zahtev koji je u toku i koji podrazumeva rad na sistemu ISO 14001 što nam je znatno olakšano.

- Imam posebnu cast da u ime menadžmenta SGS-a iz Ženeve cestitam na dobijenom znacajnom priznanju i urucim ovaj sertifikat, rekao je Marinko Ukropina, generalni direktor SGS u Beogradu i nastavio: Naše iskustvo sa termoelektranom datira od pre dve godine, mi smo i ocenjivali i nadzirali sistem menadžmenta kvalitetom za proizvodnju elektricne i toplotne energije i imali priliku da iz prve ruke vidimo da li sama sertifikacija koja obuhvata i kopove podrazumeva da i Društvo kao celina zaslužuju to priznanje. Apsolutno možemo potvrditi sve unapred receno, naš ocenjivacki tim je utvrdio da su Termoelektrane i Kopovi usaglasili svoje procese sa zahtevima ISO 9001 i ne samo usaglasili, vec ih adekvatno dokumentovali i prakticno primenili. Prakticna primena nije orocena, podložna je proveri i zahteva stalno unapredenje i poboljšanje i zato je i ovaj projekat znacajan utoliko što su ciljevi koji su do sada zacrtani, i ostvareni. Ocenjivacki tim sastavljen od kvalifikovanih registrovanih ocenjivaca je taj zakljucak preneo našem sertifikacionom telu u Švajcarskoj koji je uvrstio TE i PK u red pouzdanih proizvodaca toplotne i elektricne energije i uglja. Obzirom na našu ogromnu bazu podataka i cinjenicu da smo po broju izdatih sertifikata prva sertifikaciono telo u svetu sa ucešcem od 13 posto, možemo slobodno reci da je ovo jedan od retkih primera da su i proizvodaci uglja dobili sertifikat, odnosno da je zaokružen sistem kupac - prodavac. U prilici smo da vidimo koliki je to podstrek ostalima. Ovakav uspeh ne bi bio moguc samo uz deklarativnu, a bez suštinske Poslovodstva, bez rada celog tima, bez dobre konsultantske kuce i ubeden sam da ce svi ciljevi koji se ticu standarda ISO 14001 i 18001 biti dostignuti.

D. Radojkovic

PROŠLOG CETVRTKA ODRŽANA 9. SEDNICA UPRAVNOG ODBORA ZADRUŽNOG SAVEZA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

NE DAVATI PŠENICU ISPOD 20 DINARA

- U javnosti se ne cuje glas poljoprivrednih proizvodaca, pa cenu pšenice odreduju oni koji bi da je kupe džabe!

Upravni odbor Zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga, na sednici održanoj prošlog cetvrta, energicno se založio za odbranu prava poljoprivrednih proizvodaca da odrede proizvodnu cenu svojih proizvoda, ukljucujuci i pšenicu. U jeku otkupa hlebnog žita trgovci i svi drugi su glasniji od proizvodaca, koji nepotrebno cekaju da država arbitrira i saopšti cenu pšenice. U ime zadruga i njihovih kooperanata, Zadružni savez smatra da proizvodaci treba jasno i glasno da kažu da ih ove godine pšenica košta izmedu 18 i 20 dinara kilogram. Racunajuci minimalnu dobit za nova ulaganja i novu setvu, koja ce biti skuplja od prošlogodišnje, cena kilograma pšenice ne sme biti niža od 20 dinara. Nedopustivo je da se u javnosti formira cena na osnovu argumenata trgovaca i otkupljivaca, bez da se uvaže proizvodaci.

Zadružni savez još jednom potseca da poljoprivrednici moraju da se strukovno mnogo bolje organizuju i tako zaštite svoja prava, ukljucujuci i svoju poziciju na tržištu.

U pogledu nekih predloga da se pored niže cene doda i 2 dinara premije, Savez smatra da je bolje rešenje puna cena pšenice, a da država premije usmeri na druge potrebe poljoprivrede. Davanjem premije za pšenicu bi se pomogli trgovci da plate nižu cenu. S druge strane, davanjem premije za pšenicu Ministartsvo bi smanjilo agrarni budžet i poljoprivredi uskratilo neka druga davanja.

Drugi zakljucak Upravnog odbora o pšenici: Sve zadruge da se angažuju na otkupu pšenice. One zadruge koje nemaju kupce i druge uslove, da se povežu sa zadrugama koje tradicionalno otkupljuju pšenicu, a da se dogovore o podeli marže.

Bogdan Živanovic

NA SEDNICI SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

USVOJEN STATUT GRADA

- Najviši pravni akt Skupštine bice naknadno dopunjen rešenjima o teritorijama opština Požarevac i Kostolac i njihovim nadležnostima

- Doneta odluka o zaduživanju Grada na iznos od 150.000.000 dinara radi ucešca u realizaciji projekata odobrenih od Evropske agencije za rekonstrukciju i Nacionalnog investicionog plana

Prošlonedeljana sednica Skupštine Grada Požarevca, treca po redu u novom sazivu, sa povremenim pauzama trajala je punih sedam sati. Zbog rokova vezanih za usvajanje nekoliko dokumenata važnih za funkicionisanje Skupštine, na predlog predsedavajuceg Miomira Ilica odbornici su se saglasili da rade sve dok dnevni red ne bude iscrpljen.

Na pocetku su verifikovani mandati Svetislavu Marinkovicu i Dragici Markovic, oba odbornika su iz redova SRS-a. Potom su usvojeni Statut Grada, Poslovnik gradske Skupštine i Odluka o Gradskoj upravi. Takode. vecinom glasova usvojene su odluke o izmenama i dopunama Odluke o budžetu za 2008. godinu i o izmenama Odluke o osnivanju Fonda zaštite životne sredine, a prihvacen je i rebalansirani program poslovanja Direkcije za izgradnju. Bez diskusije je usvojena Odluka o naknadama odbornika, clanova Veca i njegovih radnih tela, kao i skupštinskih radnih tela. Odbornici su se saglasili i o zaduživanju Grada na iznos od 150.000.000 dinara radi ucešca u realizaciji projekata odobrenih od Evropske agencije za rekonstrukciju i Nacionalnog investicionog plana.

U okviru tacke izbora i imenovanja za novog direktora Centra za kulturu Skupština je postavila Dragoslava Jovica dok je Nenad Mitic novi direktor Sportskog centra. Od ove sednice Skupštine, svi upravni i nadzorni odbori javnih preduzeca i ustanova, kao i sva radna tela Skupštine i Veca, imaju nove predsednike i clanove.

Ovo bi ukratko bio rezime prošlonedeljnog skupštinskog zasedanja u Požarevcu koji na samom pocetku nije obecavao ovako uspešan radni ucinak. Predstavnici opozicije, naime, u startu su predložili da se sa sednice povuku tacke vezane za Statut grada, Poslovnik Skupštine i Odluku o Gradskoj upravi, kao i za izmene i dopune Odluke o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine.

Sporna tacka 3. Statuta

- Statut je najviši pravni akt svake skupštine i o njemu ne može da se raspravlja u jednoj ovako kratkoj proceduri. Ta procedura treba da bude sveobuhvatna, da u njoj ucestvuju svi cinioci kako politicki tako i nepoliticki. U javnoj diskusiji veoma su važna mišljenja i predlozi clanova saveta mesnih zajednica koji su legitimno izabrani. Materijal koji smo dobili pre nedelju dana nismo mogli dobro da proucimo jer je to nedovoljno vremena za dobru pripremu i definisanje valjanih amandmana. Na lokalnim izborima ucestvovale su i druge politicke stranke a ne samo ove koje su ušle u Skupštinu, medutim njima nije omogudeno da izraze svoje mišljenje o predlogu Statuta. Takode ta šansa nije pružena ni privredi, a ni neprivredi...Toliko o proceduri. Inace, ponudenom tekstu konkretno zameram što ima mnogo pravnih praznina, mnogo stvari je izostavljeno i to kasnije daje mogucnost da se u parlamentu neke stvari ne izglasaju kako treba, pravne praznine daju mogucnost manipulacijama, a sve to nikako nije u interesu gradana i grada, ozbrazložio je predlog za povlacenje sa sednice 3,4. i 5. tacku dnevnog reda Miodrag Milosavljevic, zamenik predsednika Odbornicke grupe DS-a.

Predlog za odlaganje izmena i dopuna odluke o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine, ispred DS-a obrazložila je Dragana Zdravkovic apelujuci na predlagace da prethodno odbornicima dostave postojecu Odluku kako bi se upoznali sa njenim važecim odredbama i zauzeli stav o opravdanosti predloženih izmena.

Predlozi Milosavljevica i Zdravkoviceve nisu dobili potrebnu vecinu pa su ova pitanja ostala na dnevnom redu. Tokom rasprave o Statutu Slavoljub Matic je insistirao na javnoj diskusiji o nadležnostima i teritoriji gradskih opština Požarevac i Kostolac, Irena Ajdacic je izrazila uverenje da su ponudenom varijantom Statuta izneverena ocekivanja Kostolcana u vezi osnivanja Opštine Kostolac, a Veroljub Arsic je rekao da ce se svi detalji oko teritorijalizacije opština naci u Odluci o sprovodenju Statuta koja ce se naknadno doneti i imati istu težinu, kao i Statut. U diskusiji je ucestvovao i Ivan Grubetic za koga je ponudeni tekst Statuta sasvim prihvatljiv uz obavezu da se o nadležnostima i teritoriji opština uskoro raspravlja, možda cak i na referendumu. Tekst Statuta je vecinom glasova usvojen ali je uvaženo i mišljenje izraženo tokom diskusije o potrebi njegove dogradnje i konkretizacije pa je formirano radno telo koje ce taj postupak sprovesti. Pored Statuta usvojeni su i Poslovnik Skupštine grada, kao i Odluka o gradskoj upravi Požarevca.

O znacaju ovih akata, a posebno Statuta, gradonacelnik Saša Valjarevic kaže:

- Požarevac je ovim cinom dobio svoj najviši pravni akt, Statut grada, kako bi u narednom periodu mogao da funkcioniše u skladu sa novim statusom. Do sada smo radili po Statutu opštine, po starim aktima zašta smo imali saglasnost nadležnog Ministarstva ali to nije moglo da traje u nedogled pa smo tako zapoceli pripreme za donošenje novog Statuta koje su trajale nekoliko meseci, rešenja smo usaglasili na Gradskom vecu i evo danas to usvojili na Skupštini. U okviru clana 3. jasno smo definisali da na teritoriji grada Požarevca postoje dve gradske opštine-gradska opština Požarevac i gradska opština Kostolac. U usvojenom Statutu, medutim, nije izvršena teritorijalna podela i nije odredena nadležnost buducih gradskih opština što je u današnjoj diskusiji najcešce isticano. Dogovorili smo se da u narednom periodu omogucimo da strucni timovi iz odbornickih grupa i grada ucestvuju u kreaciji i realizaciji konacne verzije clana 3. Statuta. Ostali delovi ovog akta validni su i sasvim usaglašeni sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi.Tako cemo na narednoj sednici Skupštine doneti odluku o tome kako ce funkcionisati buduce gradske opštine, koje ce nadležnosti one imati i za kakvu cemo se teritorijalnu podeljenost u okviru Grada Požarevca opredeliti. Želja nam je da gradanima ponudimo pravu sliku o potrebama vezanim, s jedne strane za teritoriju Požarevca, a s druge, za teritoriju Kostolca. Sve to treba dobro sagledati da se ne desi da stvaramo duple administrativne aparate, da trošimo novac grada odnosno novih gradskih opština na štetu investicija. Ništa necemo odlucivati na precac i bez mišljenja strucnjaka i gradana ciji su nam interesi iznad interesa politickih partija.

Male izmene budžeta

Medu važnijim odlukama donetim na prošlonedeljnoj sednici svakako je i ona koja se tice izmena i dopuna budžeta. Obrazloženje je dao Petar Rajic, nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti:

- Rec je o jednom kratkom rebalansu, o izuzetno malim promenama, o tome da ovim razrešavamo potrebu koja se pojavljuje u vezi sa aranžmanom postignutim sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i razvoj za izradu rezervoara na “Kljucu” i zamenu svih azbestnih cevi u gradu. Od ove Agencije su obezbedena sredstva u iznosu od 3 miliona i 100 hiljada evra za ove namene i ubrzano smo forsirani kao lokalna samouprava da taj postupak završimo do septembra-oktobra zbog mogucnosti povlacenja sredstava iz evropskih fondova. Zato moramo da izvršimo rebalans budžeta, da stvorimo mogucnost obezbedivanja sredstava za naše ucešce u ovom projektu. Kao lokalna samouprava trebalo bi na 3 miliona i 100 hiljada evra da obezbedimo deo sredstava kojim bi se finansirao nadzor nad ovim projektom, zatim projektovanje, nabavka i ugradnja opreme za pracenje i merenje gubitaka vode i kojim bi se eventualno isfinansiralo prekoracenje radova. To ucešce obezbedujemo kreditom pa ovo obrazloženje važi i za odluku o zaduživanju na iznos od 150 miliona dinara koju danas donosimo, a za koju nam je iz Ministarstva finansija jutros stigla saglasnost, rekao je Rajic.

Po usvajanju Odluke o rebalansu budžeta, prihvacene su i izmene programa poslovanja JP Direkcije za izgradnju u ovoj godini u delu koji se odnosi na realizaciju investicija zbog kojih je i budžet izmenjen. I Odluka o zaduživanju Grada, za cije je donošenje glasala vecina odbornika, takode je uslovljena izmenama u budžetu.

SAŠA VALJAREVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA:

SVE VIŠE RAZVOJNIH PROJEKATA

- Rebalans budžeta je morao da se uradi sada ali njime nisu predvidene nove investicije vec je samo rec o usaglašavanju donacije koja je dobijena od Evrpske agencije za rekonstrukciju u vrednosti od 3,1 milion evra za realizaciju projekta zaštite vodoizvorišta “Kljuc” i za zamenu azbestnih cevi. Za realizaciju kompletnog projekta, medutim, ovo nisu dovoljna sredstva zbog cega je Vece tražilo i dobilo saglasnost Ministarstva finansija da se zaduži. Tako cemo moci da realizujemo kompletan projekat i u Požarevcu i u Kostolcu. Rec je o kapitalnim stvarima koje se rade nekoliko godina u interesu gradana Kostolca, Požarevca i 26 okolnih naselja. Budžet grada Požarevca je sa ovim sredstvima vredan oko 2 milijarde dinara tako da nije bilo problema da dobijemo saglasnost od Ministarstva da možemo da se kreditno zadužimo za 150.000.000 dinara i da kredit servisiramo kroz nekoliko godina. Ovo je dokaz da Požarevac nije zatvoren grad, da ima projekte i da radi na njihovom sprovodenju. U narednom periodu bice i više razvojnih programa, jer cemo sa njima konkurisati kod svih državnih fondova, ministarstava, agencija..., istice Saša Valjarevic.

MIOMIR ILIC, PREDSEDNIK SKUPŠTINE:

DONETE VAŽNE ODLUKE

Po završetku sednice, predsednik Skupštine Miomir Ilic nije krio zadovoljstvo bilansom sedmocasovnog zasedanja i ispoljenom kooperativnošcu odbornika:

- Mogu da konstatujem da je kooperativnost svih odbornickih grupa bila na visokom nivou, doneli smo veoma važne odluke i zakljucke bitne za funkcionisanje Skupštine grada Požarevca i za primenu Zakona o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji. Mislim tu pre svega na Statut grada Požarevca koji smo morali da donesemo zbog novog statusa Požarevca. U ovom Statutu je veoma važan clan 3. koji se odnosi na mogucnost formiranja dve gradske opštine-Kostolac i Požarevac ali u kome nismo razradili detalje. Na sastanku predstavnika odbornickih grupa, u meduvremenu, dogovorili smo se i tako ucinili, da ponudeni tekst Statuta usvojimo, a da Skupština formira stalno radno telo koje bi na demokratski nacin i u saglasnost sa gradanima okolnih naselja Kostolca, poštujuci zakonske propise, rešilo pitanje teritorijalne organizacije grada Požarevca i svih naselja. Na ovoj sednici, pored Statuta usvojili smo i Poslovnik o radu, Odluku o Gradskoj upravi, formirana su stalna radna tela Skupštine kako bi ona normalno funkcionisala. Imenovali smo i nove direktore Centra za kulturu i Sportskog centra i clanove upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova. Mogu reci da sam veoma zadovoljan današnjim, korektnim radom svih odbornickih grupa i mislim da cemo ovako uspešno nastaviti da funkcionišemo i ubuduce, rekao je Ilic.

S.E.

PZP "POŽAREVAC" A.D.

PUTARI "ZASUKALI RUKAVE"

Ekipe požarevackog Preduzeca za puteve ovih dana, nezavisno od toga što su temperature izrazito visoke, tone vrelog asfalta razastiru duž oštecenih i dotrajalih deonica kolovoza na nekoliko regionalnih putnih pravaca širom Branicevskog i Podunavskog okruga. Sa oštecenih deonica se mašinskim putem uklanja dotrajali asfalt, mašinama nanosi novi sloj i ta aktivnost, intenzivirana u prošlogodišnjoj gradevinskoj sezoni, trajace tokom citavog ovog leta. U PZP- u isticu da novom tehnologijom postižu sve bolji kvalitet u oblasti redovnog održavanja putnih pravaca.

Paralelno sa održava-njem magistralnih i regionalnih putnih pravaca, mreže koja se prostire na više od 800 kilometara, posla koji se obavlja po nalogu JP “Putevi Srbije”, putari ovog preduzeca realizuju i poslove dobijene na tenderima lokalnih samouprava, odnosno opštinskih direkcija za izgradnju. Po svemu sudeci, ova gradevinska sezona bice jedna od uspešnijih u višedecenijskoj tradiciji ovog renomiranog preduzeca. Jer, postalo je nepisano pravilo: PZP “Požarevac” na tenderu uglavnom ne ponudi ni najvišu ni najnižu, vec - realnu cenu. Zauzvrat, investitor može unapred, a i na osnovu iskustva iz ranijih godina, da racuna da je sa ovim preduzecem ugovorio strucan, kvalitetan, i u roku realizovan posao.

Nove mašine - novi poslovi

Nastojanja da poslove odradi što kvalitetnije, PZP “Požarevac” potvrduje i kontinuiranom nabavkom nove, savremene tehnologije za radove na izgradnji, rekonstrukciji, revitalizaciji, popravci i održavanju puteva. Kljucnu ulogu u tome, svakako, ima vecinski vlasnik, “Primorje” d.d. Ajdovšcina.

Najnovija nabavka novih valjaka i traktora sa “rukom” i taropom za secenje šiblja i košenje trave duž putnog pojasa, cini da je PZP još spremnije za brzo, kvalitetno i kompletno održavanje puteva, istovremeno, spremnije i za “tržišnu utakmicu”.

Zahvaljujuci vecinskom vlasniku “Primorje” d.d, PZP “Požarevac” je dobilo posebnu priliku da se kao pouzdan izvodac radova pokaže u Beogradu, na izgradnji Fabrike vode “Makiš 2”. Rec je o izuzetno obimnom poslu koji je sa JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” ugovorilo “Primorje”, a PZP “Požarevac”, u sastavu slovenackog preduzeca, radice na iskopu, odnosno zemljanim radovima u prvoj fazi posla, kao i na izgradnji saobracajnica, polovinom iduce godine. Izgradnja Postrojenja za proizvodnju pitke vode “Makiš 2” trajace do potkraj 2009. godine.

Svecanosti, organizovanoj u cast pocetka radova na izgradnji Fabrike vode “Makiš 2” u Beogradu, ispred izvodaca radova “Primorja” d.d., prisustvovao je Robert Brajdih, direktor inženje-ringa, inace univerzitetski diplomirani inženjer gradevine.

Ozbiljni se prepoznaju

PZP ovih dana dovršava i poslove preostale iz prošle godine, rec je o terenima malih sportova ciju je izgradnju finansijski podržala Republika. U opštini Malo Crnice poslovi su okoncani, okoncavaju se u opštini Žabari. Ocekuje se raspisivanje tendera za poslove koji ce se u ovoj godini finansirati fondovima NIP-a.

- Što se tice poslova u Požarevcu, aktivno ucestvujemo na svim tenderima, a ocekujemo da se u Direkciji za izgradnju Požarevac uvaži naša žalba na odluku o dodeli poslova na redovnom održavanju puteva i da taj posao nastavimo mi da radimo. Ostale opštine na našoj teritoriji i dalje imaju stav da je PZP “Požarevac” jedan od prioritetnih i najstabilnijih izvodaca, tako da u velikoj vecini slucajeva dobijamo sve investicione poslove vezane za delatnost kojom se mi bavimo. Verujem da ce se i nepotrebno nastali problemi u maticnom gradu prevazici. Ovo je ozbiljan grad i ozbiljna Direkcija za izgradnju, i ubeden sam da ce pravog partnera umeti da prepozna u ozbiljnom preduzecu kakvo je PZP “Požarevac”, - kaže Željko Lukovic, direktor PZP “Požarevac” A.D.

Požarevljani se “posrebrili”

Požarevacki putari vratili su se ovih dana sa tradicionalnih radnickih sportskih igara “Putarijada 2008”, održanih na Kopaoniku, popunivši vitrine sa cetiri srebrna pehara: na korak od “zlata” bili su u streljaštvu, malom fudbalu i stonom tenisu. Cetvrti pehar poneli su za osvojeno drugo mesto u ukupnom plasmanu medu 26 ekipa iz citave Srbije. Pobednik ovogodišnje “Putarijade” bio je “Vojvodinaput” Pancevo.

U vreme trajanja “Putarijade”, 27. juna, na Kopaoniku je obeležen i Vidovdan, putarska slava. U prisustvu sveštenika rezan je slavski kolac, a domacini slave, Požarevljani, kolac su predali kolegama iz preduzeca “Vojvodinaput” Pancevo. Igrom slucaja, opet firmi uz koju su stajali i na pobednickom postolju u finalu radnickih sportskih igara.

D. Milenkovic

KONSTITUTIVNA SEDNICA SO ŽAGUBICA

POTVRDILI RAZVOJNI PUT

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Žagubica, održanoj pocetkom minule nedelje, (predsedavao najstariji odbornik Andreja Milosavljevic uz asistenciju najmladih odbornika Danijele Milisavljevic (G 17 Plus) i Novice Brndušica (JS)), nakon verifikacije odbornickih mandata i davanja svecane izjave odbornika, za predsednika SO Žagubica izabran je odbornik sa liste G 17 Plus Miodrag Buckic, diplomirani pravnik iz Žagubice a za zamenika predsednika SO dr vet. med. Zoran Ilic (DS) iz Krepoljina. Za sekretara Skupštine postavljen je Željko Ilic, diplomirani pravnik iz Vukovca. .

Odbornicku vecinu, 18 od ukupno 33, u žagubickom lokalnom parlamentu, formirale su G 17 Plus (11), Demokratska stranka (2) i Jedinstvena Srbija (5). U opoziciji su, sa po 5 odbornika, Srpska radikalna stranka, “Pokret za Homolje” i Demokratska stanka Srbije.

Stabilna vecina

Sudeci po prvim nagoveštajima, Žagubica je dobila prilicno stabilnu skupštinsku vecinu, orijentisanu ka nastavku intenzivnog razvojnog procesa, zapocetog u proteklom skupštinskom sazivu, koji je pratilo niz turbulencija i, na momente, nedefinisanih situacija u kojima se teško razaznavalo ko je u poziciji a ko u opoziciji, do toga da se odbornicka grupa DS raspadala na delove medusobno vidno konfrontirane. Nezavisno od toga, zanemarujuci i cinjenicu da je to bio period u kome je, u jednom momentu, grupa odbornika nekoliko politicki ne baš srodnih opcija, bezuspešno pokušavala da pošto-poto dezavuiše rad opštinskog rukovodeceg tima, Žagubica je u minule cetiri godine realizovala niz izuzetno krupnih razvojnih projekata i vidno “živnula” u odnosu na ranija vremena, iskoracivši i ispred ekonomski razvijenijih sredina Branicevskog okruga.

Da je skupštinska vecina cvrsta, cak i cvršca nego što to u prvi mah izgleda, pokazalo se pri tajnom glasanju za izbor predsednika SO Žagubica: od 31 prisutnog, umesto ocekivanih ( i dovoljnih) 17 glasova odbornika zvanicne parlamentarne vecine, u glasackoj kutiji izbrojano je 22 glasa podrške Buckicu. Uprkos razlicitim nagadanjima, ucesnici Konstitutivne sednice ostali su neobavešteni iz kojih krugova je pristigla dodatna podrška. Izbor zamenika predsednika i postavljenje sekretara SO podržan je sa ocekivanih 17 odbornickih glasova.

U kasnijoj izjavi za list “Rec naroda”, novoizabrani predsednik SO Žagubica Miodrag Buckic je dodatnih 5 glasova okarakterisao kao podršku licnosti, nevezano za partijsku pripadnost i skupštinsku koaliciju.

Osuda “presedana”

Uprkos ocekivanjima dela žagubicke javnosti da ce Skupštinu u naredne 4 godine voditi grupacija od 20 odbornika - SRS, DSS i zajednicka izborna lista NS - “Pokret za Homolje”, došlo je do postizbornog raslojavanja zajednicke liste: Nova Srbija je svojih 5 odbornika priklonila strankama G 17 Plus i DS, što je, vidno nezadovoljan, Andreja Milosavljevic, nosilac liste “Pokret za Homolje”, sa skupštinske govornice javno osudio:

- “Jedinstvena Srbija” je pogazila sporazum koji ima sa nama i obecanja koja smo gradanima zajednicki dali. Ovo je presedan nad presedanima i nauk da ovako više nikada ne radimo, nego da cvrstim koalicionom sporazumima unapred definišemo i ovakav moguc rasplet situacije, - zakljucio je Milosavljevic.

Na drugoj strani, Neša Pecic (G 17 Plus), potkrepio je ispravnost postupka odbornicke grupe Nova Srbija i cinjenicom da je time na neki nacin “preslikana” i struktura buduce Vlade Srbije, što svakako, dugorocno posmatrano, nije beznacajno u smislu predstojece “prohodnosti” ove lokalne samouprave ka ministarstvima i republickim fondovima.

„Uzmi, ili - ostavi”

Koliko pristupanje odredenoj politicoj grupaciji, u cilju stabilnog funkcionisanja i razvoja i nije realan predmet osude, presedan je svakako situacija nastala oko postavljenja sekretara Skupštine. To mesto je nudeno dosadašnjem predsedniku SO Žagubica Tomi Milojevicu, pravniku sa višedecenijskim iskustvom u Opštinskoj upravi i skupštinskim poslovima. Ponuda je prihvacena i na pet minuta pred pocetak sednice, Milojevic je - odrekao.

Alternativno rešenje koje je, ne porice, bio prinuden da pronade „u minut do dvanaest”, predsednik SO našao je u 35-godišnjem diplomiranom pravniku Željku Ilicu iz Vukovca, Opštinskom javnom pravobraniocu.

Cinjenicu da predloženi kandidat ima nepune cetiri godine radnog iskustva, odbornik Andreja Milosavlje-vic je uzeo za polazište u stavu da je rec o lošem, iznudenom kadrovskom rešenju. Protivljenje je izrekao i LJubiša Jovkic (DSS), uz obrazloženje da je problem u gomilanju funkcija Ilica.

- Nismo imali drugo rešenje. Mi smo imali predlog da to bude Toma Milojevic, covek za koga smatramo da može kvalitetno da odradi taj posao, bez obzira što nije u stranci G 17 Plus, vec u Srpskoj radikalnoj stranci. Medutim, on je najpre prihvatio, zatim - odustao. A, inace, nije u pitanju gomilanje funkcija: sekretar Skupštine ce raditi samo taj posao, morace da se oslobodi drugih poslova. Rešenje možda nije najsrecnije, ali, Ilic ce imati podršku svih organa koji budu mogli da mu pomognu i nemojmo unapred da tvrdimo da on nece kvalitetno da odgovori zadatku sekretara SO, - porucio je narodni poslanik dr Dragi Damnjanovic (G 17 Plus).

Uz tvrdnju da je mesto sekretara SO ne samo tehnicka, vec i politicka funkcija, odbornik SRS Siniša Stanojevic pojasnio je da je Milojevic odustao od ponudene funkcije pod pritiskom stranke.

Sekretar je izabran aklamacijom, sa 17 odbornickih glasova.

Samu završnicu Konstitutivne sednice SO Žagubica obeležila je još jedna neobicnost: Danijela Milisav-ljevic, najmladi odbornik u redovima G 17 Plus, koja je asistirala u pocetku vodenja sednice, podnela je neopozovu ostavku, kako je navela, iz licnih razloga. Iskoristila je zakonsko pravo da taj cin javno bliže ne obrazlaže, dok se nezvanicno saznaje da ce upražnjeno mesto u odbornickoj grupi G 17 Plus na sledecoj sednici zauzeti odbornik koga ce ova stranka predložiti za zamenika predsednika opštine Žagubica.

Koalicija „kao kamen”

Naredna sednica, na kojoj ce se birati predsednik opštine, (postoje indicije da bi prvi covek žagubicke lokalne samouprave mogao ponovo da bude dr Dragi Damnjanovic), zamenik predsednika i clanovi Opštinskog veca, po recima Miodraga Buckica, predsednika SO Žagubica, održace se vec ovih dana, znatno pre isteka zakonskog roka od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine opštine. On je, neposredno po završetku Konstitutivne sednice, za „Rec naroda” izjavio:

- Kao prvi medu jednakima, s obzirom da nemam nikakva posebna ovlašcenja u odnosu na odbornike, osim što predsedavam sednicama, trudicu se da u Skupštini obezbedim konstruktivan rad, rešava-nje svih pitanja od interesa gradana, uz otvoren dijalog, argumentovane predloge i argumentovane kritike, ako ih bude. Inace, Skupštinsku vecinu ocenio bih veoma stabilnom, rekao bih, „cvrstom kao kamen”. Ne samo zbog cinjenice da je cini 18 odbornika, dakle jedan više od minimuma, vec i zbog toga što mi iz G 17 Plus u DS-u i Jedinstvenoj Srbiji vidimo prave partnere i u politickom smislu a i poznajuci odbornike sa kojima smo se prihvatili odgovornog posla, na dobrobit svih gradana opštine Žagubica. Nestabilnost i problemi koji su pratili prethodnu Skupštinu sigurno se više nece ponoviti, tu „školu” smo prošli i izvukli pouke iz perioda koji je za nama, - kaže novoizabrani predsednik SO Žagubica Miodrag Buckic.

D. Milenkovic

OBELEŽEN 4. JUL DAN BORCA

DA SE NE ZABORAVI

Savez boraca opštine Petrovac obeležio je u petak Dan borca okupljanjem u krugu petrovacke bolnice kod Spomen cesme poginulim vojnicima i policajcima. Tom prilikom vence su položile delegacije opštine Petrovac, boraca i clanova porodica poginulih boraca. Ovom cinu prisustvovalo je kompletno rukovodstvo Skupštine opštine i opštine Petrovac na celu sa Radišom Dragojevicem i Milancetom Acimovicem. Posle polaganja venaca i odavanja pošte minutom cutanja, prisutnima se obratio Dimitrije Radosavljevic predsednik Saveza boraca opštine Petrovac recima:

„Borci našeg kraja dali su nemerljiv doprinos odbrani slobode našeg kraja. Tu slobodu ovi borci platili su svojim životima. Milan, Milomir, Zoran i Slobodan kao pripadnici vojske Srbije u rezervi stradaše od separatista i ustaša 1991-1992. godine. Petar, Bojan, Željko i Miroslav kao vojnici vojske, a Saša, Milan, Momir i Sladan kao policajci stradaše 1998-1999. od šiptarskih terorista. Terorizam, to zlo celoga sveta nije pobedeno. Svedoci smo da i danas ginu ljudi, ostaju bez krova nad glavom. Globalisti su 1999. rušili našu zemlju ali nisu mogli da sruše dušu. Petrovac nije imao materijalna razaranja ali je imao 13 ljudskih žrtava a svaka žrtva boli. Mi se moramo boriti za buducnost, za radost i ljubav ali ne smemo da zaboravimo prošlost, jer zemlja koja ne vodi racuna o svojoj istoriji nema ni buducnost”.

Praznik borcima cestitao je i Žarko Tepšic predsednik Okružnog odbora Saveza boraca Branicevskog okruga a zatim su podeljena priznanja: Medalja borca dodeljena je Toplici Miladinovicu iz Malog Laola ucesnik Gradanskog rata 1991. Zlatna plaketa Saveza borca pripala je Nebojši Stojadinovicu iz Zabrda ucesniku Gradanskog rata 1991. i ratnom vojnom invalidu. Knjiga „Borci Mlave” autora prof. Dimitrija Radosavljevica dodeljena je Milancetu Adimovicu predsedniku Skupštine opštine kao i clanovima porodica poginulih boraca : Vesni Antic, Violeti Tenic i LJiljani Jankovic. Diploma Saveza boraca pripala je Milanu Vucicu iz Petrovca kao i restoranu „Stari Grad” i radnji „Auto reli”, a zahvalnice su dodeljene Zlatari „Dukat”, mesari „Roza” i Veterinarskoj stanici Petrovac.

D.Ilic

ODRŽANA PREMIJERA POZORIŠNE PREDSTAVE „MUMA PADURI ILI ŠUMSKA MAJKA”

MAGIJA VESNE STANKOVIC

Na sceni Doma kulture u Petrovcu u cetvrtak je pred prepunom salom, premijerno izvedena predstava „Muma paduri ili šumska majka”. Radi se o novom komadu etno grupe „Balkan novi pokret” po tekstu i režiji Vesne Stankovic koja i igra u predstavi. Osim nje nastupili su i Lepomir Ivkovic, Dušica Novakovic i Zoran Pajic. Ova predstava je radena pod pokroviteljstvom Vlaškog nacionalnog saveta i dvojezicnog je karaktera, srpskog i vlaškog. Premijeri predstave u Petrovcu prisustvovao je i ambasador Rumunije u Srbiji Jon Makoan. Pre predstave gledalištu su se obratili Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac i Živa Lazic predsednik Nacionalnog saveta Vlaha. Tom prilikom gospodin Dragojevic je rekao:

„Cast mi je i zadovoljstvo da vas u ime opštine Petrovac na Mlavi, u ime Kulturno-prosvetnog centra koji je domacin i u svoje ime pozdravim i želim vam prijatno vece. Posebno zadovoljstvo mi je da pozdravim njegovu ekselenciju gospodina Jona Makoana koji je veceras sa nama, naše goste iz Bora, Negotina, Žagubice, Malog Crnica, Velikog Gradišta i Požarevca. Premijera pozorišne predstave „Muma paduri” ciji je autor teksta, reditelj i jedna od glumica Vesna Stankovic glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Petrovcanka koja je nastala na ovoj sceni a sa njom je još jedan glumac koji je sa ove scene krenuo u profesionalni svet glume i dosta uspešno to radi kao glumac Narodnog pozorišta, Lepomir Ivkovic a potpomognuti sa mladim glumcima Zoranom Pajicem i Dušicom Novakovic. NJima želim u vaše i u svoje ime uspešnu premijeru a vama prijatno vece”.

Gospodin Lazic je rekao: „ Ja sam ovo vece posebno uzbuden i teško nalazim reci jer se veceras beleži istorija vlaškog naroda. Po prvi put u svojoj istoriji ima nešto što je pozorišna predstava, delimicno na svom jeziku. Nije sve na vlaškom jeziku jer su Vlasi zaboravljen narod i u Srbiji i u dobrom delu Evrope i nije dovoljno da se predstavimo sami sebi, ono što mi želimo je da se predstavimo drugima, da upoznaju jednu kulturu koja je opstala godinama sa mnogim tragovima paganštine, obicaja i svega onoga što savremena civilizacija, koja mnogo toga donosi ali i odnosi, je uspela da poštedi vlaški narod i nije slucajno da baš sa ovom predstavom, sa jednom mitskom pricom, koja je tipicno vlaška, pocne istorija pozorišta na našem jeziku i predstavlja ostvarenje ideje da i mi imamo i naše nacionalno pozorište”.

Posle predstave ambasador Rumunije Jon Makovan je naglasio: „ Ovo je veliko pozorišno iskustvo, predstava je dvojezicna, predstavlja ideju o tome šta predstavlja život, obicaje i ljude koji ovde žive vekovima. Posebno bih pohvalio rad Vesne Stankovic i ostale glumacke ekipe. Bilo je to jedno lepo vece jer sam se prijatno osecao medu ovim ljudima”.

Autor predstave Vesna Stankovic koja je i jedan od osnivaca grupe „Balkan novi pokret” nije krila zadovoljstvo posle uspešne premijere i reakcije petrovacke publike koja je sa oduševljenjem propratila predstavu: „ Želja nam je bila da se stvori nešto više, da Vlasi ne izlaze u svet samo sa folklorom i pricama o magiji i vradžbinama. Imala sam sredu da okupim sjajne umetnike na celu sa našim izvanrednim glumcem Lepomirom Ivkovicem koji prvi put ucestvuje u ovakvoj predstavi koja je koreodramska i sjajno se snašao. Tu je i izuzetno talentovani mladi glumac Zoran Pajic, Požarevljanin i neverovatno darovita glumica Dušica Novakovic koja je na cetvrtoj godini akademije. Nadam se da ce predstava imati dug festivalski život, vec smo dobili pozive za gostovanja u Bugarskoj, Italiji i Albaniji. U predstavi se govori vlaški i srpski ali je napravljena za ceo svet, gledaoci ce bez problema razumeti celu pricu”.

D.Ilic

OTVORENA IZLOŽBA RADOVA LIKOVNE KOLONIJE „GORNJAK 2008."

SLIKARI PETROVCU

U galeriji Zavicajnog muzeja u Petrovcu prošlog cetvrtka otvorena je izložba radova sedmorice likovnih umetnika iz Crne Gore i Srbije koji su nedelju dana stvarali svoje radove u okviru trece po redu likovne kolonije „Gornjak 2008.”. Sve prisutne je pozdravila direktor zavicajnog muzeja Andelka Stanisavljevic: „ Ideja o osnivanju likovne kolonije inicirana je od strane Vlastimira Nikolica rodenog Petrovcanina koji živi i radi u Beogradu, a cija se dela nalaze u znacajnim galerijama u zemlji i inostranstvu. Posebno želim da pozdravim sve ucesnike kolonije i da se zahvalim na njihovom radu i radovima. Cini nam posebnu cast da o o njihovim radovima i samom radu kolonije bliže poslušamao gospodina Dušana Ðokica uvaženog likovnog kriticara i likovnog stvaralaca iz Beograda”.

Zatim je Dušan Ðokic nadahnuto govorio o radovima svih ucesnika kolonije posebno istakavši: „Ovo ovde deluje kao dela koja nisu nastala u koloniji, kao da je bilo negde i ima svoju vrednost. Ovo je živa umetnost koja ne samo da poducava nego i otvara vidike za buducnost. Ova kolonija ima znacajnu podršku i logistiku ne samo slikara nego i znacajnih poznavalaca ove umetnosti i cini mi se da je ovo najbolji nacin da se na ovome istraje, jer kolonija vredi ako istrajava i ovi radovi ostace kao ponos grada”.

Izložbu je zvanicno otvorio Vlastimir Nikolic recima: „Meni ostaje da se zahvalim svim ucesnicima kolonije i pokroviteljima Skupštini opštine, predsedniku opštine Radiši Dragojevicu, Kulturno- -prosvetnom centru i Zavicajnom muzeju kao ustanovi koja ce da cuva to što smo uradili i što ostavljamo za buduce generacije. Zahvalio bih se i dobronamernim sponzorima koji su imali sluha za kulturu. Ocekujem da ce broj radova vremenom narasti na pedesetak dela sa katalogom i da ce nastati stalna postavka ovog muzeja”.

D.Ilic

KONSTITUISANA NOVA OPŠTINSKA VLAST U MALOM CRNICU

ESIDOL PERIC-NOVI PREDSEDNIK OPŠTINE

- Miodrag Dragance Markovic na funkciji zamenika predsednika Opštine

- Bojan Uroševic-predsednik Skupštine i u novom mandatu

- U skupštinskoj vecini - DS, SPS, DSS i GG Pokret za Stig i Mlavu “Da se selo i narod pita”

Konstitutivna sednica novog saziva Skupštine opštine Malo Crnice koja je zapocela rad 20. juna nastavljena je i privedena kraju prošlog utorka. Na pocetku zasedanja kome je prisustvovao i Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, a kojim je predsedavao Tomislav Stojicevic, najstariji odbornik, konstatovane su ostavke dva odbornika, jednog iz DSS i drugog iz DS. Rec je o Slavoljubu Berjanovicu iz Boževca i Ivani Peric iz Malog Gradišta. Prvi je ostavku u pisanoj formi podneo iz licnih razloga dok je Ivana Peric kao osnovni razlog vracanja mandata navela odlazak u inostranstvo. Novi mandati dodeljeni su Zlatiboru Radovanovicu iz Toponice (DSS) i Rastivoju Lazicu iz Smoljinca (DS). Nakon verifikacije mandata odbornici su dali svecane izjave.

Manje politike, više obicnog života

U nastavku sednice tajnim glasanjem biran je predsednik Skupštine. Jedini kandidat bio je Bojan Uroševic (DSS) koji je i do sada obavljao tu funkciju. Vecinom glasova odbornici su Uroševicu poverili nov predsednicki mandat. Izbor njegovog zamenika odložen je za naredno zasedanje. Konstitutivna sednica Skupštine opštine Malo Crnice završena je, u skladu sa predlogom predsednika Skupštine, imenovanjem Dragana Mitica, diplomiranog pravnika iz Toponice za novog sekretara Skupštine.

U izjavi koju je po završetku ovog zasedanja dao novinarima, novi- stari predsednik SO Malo Crnice Bojan Uroševic obecao je gradanima da ce funkcionisanje nove Skupštine biti efikasnije i uspešnije od dosadašnjeg:

- U novoj Skupštini opštine Malo Crnice stvorena je koalicija koja garantuje nastavak investicija u Opštini i jedan nesmetan rad. Javnosti je poznato da smo mi u prethodnom periodu imali mnogo problema po pitanju izglasavanja budžeta i stalno smo tavorili sa kvorumom. Sa formiranjem nove skupštinske vecine obezbedili smo stabilnu osnovu za rad lokalne samouprave. Trudicemo se da u funkcionisanju bude što manje politike, a što više svakodnevnog, obicnog života naših gradana. Prioriteti ce nam, naime biti problemi vodosnabdevanja i ostalih komunalija, prevoz dece, putna mreža...Visokom politikom neka se bave drugi, rekao je Uroševic.

Stabilna skupštinska vecina na duže vreme

Na predlog predsednika Skupštine koji je obrazložio da je neophodno donošenje nekoliko važnih odluka bitnih za ostvarivanje prava gradana i normalno funkcionisanje lokalne vlasti, po završetku konstitutivne održana je prva radna sednica opštinskog parlamenta. Na pocetku su verifikovani mandati dva nova odbornika Željka Ðordevica iz Kobilja i Miodraga Stojanovica iz Toponice. Po sprovedenom tajnom glasanju Esidol Peric (DS), stomatolog, specijalista oralne hirurgije postao je novi predsednik Opštine. Isti broj glasova (19) dobio je i Miodrag Dragance Markovic (GG Pokret za Stig i Mlavu “Da se selo i narod pita”) koji je izabran za zamenika predsednika Opštine. Na sednici se glasalo i za novi saziv Opštinskog veca koje ce imati deset clanova. Potreban broj glasova za clanstvo u Vecu dobili su: Miroljub Stokic (DS), Neša Vojinovic (DS), Živoslav Stojkovic (DS), Miroslav Mitrovic (GG), Slavoljub Jankovic (GG), Dragan Dinic (DSS), Siniša Jankovic (DSS), Dragiša Cirkovic (DS-LDP), Vukadin Josic (SPS-PUPS) i Dragoslav Ivic (SPS PUPS).

- Zahvalio bih se gradanima Opštine Malo Crnice na poverenju koje su ukazali glasajuci za trenutno vladajucu koaliciju u našoj Opštini. Takode se zahvaljujem i odbornicima koji su doprineli mom izboru za predsednika, nadam se da cu ispuniti ocekivanja i gradana i odbornika. Vreme koje cemo svi zajedno ovde provesti u vršenju lokalne vlasti potrošicemo na dobrobit gradana, svi zadaci koji nam predstoje uspešno cemo izvršiti, sve probleme nastojati zajedno da savladamo. Novoformirana skupštinska vecina je velika snaga, veliki deo gradana naše Opštine je trenutno zastupljen ovom skupštinskom vecinom koja ce se truditi da u okviru Skupštine i Veca udovolji svim opravdanim zahtevima. Ocekujem da više nemamo problema u radu Skupštine, skupštinska vecina koju smo obezbedili u ovom sazivu je stabilna, u njoj je 20 od ukupno 29 odbornika što je znacajna snaga i dokaz velike zastupljenosti gradana. U prethodnom radu Skupštine cija je vecina zavisila samo od jednog odbornika, bilo je poteškoca pa i ucenjivanja. Sada je Zakon nešto izmenjen. odbornici nisu neprikosnoveni vlasnici mandata, a i ova naša skupštinska vecina od 20 odbornika daje nam pravo da planiramo stabilnost na duže vreme, rekao je nakon izbora za predsednika Opštine u svom prvom obracanju javnosti, Esidol Peric.

Usvojena Odluka o budžetu

Iako su odbornici opozicije cije je stavove preneo Goran Dacic smatrali da nije u skladu sa zakonom da se na prvoj sednici Skupštine donosi Odluka o budžetu za ovu godinu jer, “ budžet predlaže Vece koje smo mi tek danas izabrali pa se postavlja pitanje kada je ono moglo da formira ovaj predlog”, vecina odbornika smatrala je da se, zbog privremenog finansiranja Opštine, ova Odluka mora hitno doneti. Argumentovano obrazloženje za to dao je Miodrag Dragance Markovic:

- Opštinsko vece u prethodnom sazivu je predložilo budžet za 2008, godinu i Skupština treba da ga usvoji. Ja vas molim da se Odluka o budžetu ne skida sa dnevnog reda ove sednice, da se ne dovodi u pitanje funkcionisanje opštine Malo Crnice, a sigurno da ce nova skupštinska vecina, shodno zakonu i drugim važecim aktima, poraditi na rebalansu budžeta i njegovom uskladi-vanju. Podsecam vas da smo prepoznatljivi po tome što smo opština koja je dva puta išla na privremeno finansiranje, a što se u Srbiji nije desilo u poslednjih 50 godina. O uzrocima zašto Skupština nije dugo uspevala da usvoji budžet iako je predlog postojao, ne želim danas da govorim, ali vas podsecam da život u Opštini ne može da ceka, lokalna samouprava mora da funkcioniše, škole moraju da se pripreme za novu školsku godinu, korisnici budžetskih sredstava moraju da budu na usluzi gradanima, rekao je Markovic.

Odluka o ovogodišnjem budžetu doneta je vecinom glasova, kao i Odluka o završnom racunu budžeta za prošlu godinu. Skupštinska vecina razrešila je dužnosti dosadašnjeg predsednika Upravnog odbora Direkcije za izgradnju Opštine Gorana Dacica koji je u meduvremenu postao odbornik, a na njegovo mesto imenovala Zorana Uroševica.

U nastavku sednice, bez diskusije usvojeni su: Operativni godišnji plan za odbranu opštine od bujicnih poplava i drugih pratecih pojava štetnog dejstva voda u ovoj godini, izveštaji o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva, Opštinske uprave i Centra za socijalni rad. Podržana je i Strategija razvoja socijalne politike Opštine, a od odluka koje su donete izdvajamo onu koja se tice mreže vaspitnih grupa Ustanove za decu i Plana regulacije industrijske zone Salakovac.

S.E.

NOVA POŠTA U SEPTEMBRU

Sudeci po dinamici radova, renoviranje, adaptacija i proširenje zgrade Glavne pošte u Požarevcu, okoncace se u septembru ove godine. Na zadovoljstvo pre svega korisnika usluga, svakako i zaposlenih u RJ PTT Požarevac, bice to prostor iz osnova preureden, modernizovan, funkcionalno bolje organizovan, sa najsavremenijom opremom i novim sadržajima - uslugama koje odgovaraju na zahteve korisnika 21. veka, a uz sve to, objekat sa sistemima visokog stepena zaštite, sa gotovo udvostrucenim poslovnim prostorom.

Pod budnim okom nadzornog organa JP PTT Srbije, inace investitora ovog posla, procenjenog na oko 800.000 evra, izvodac radova je, uporedo sa grubim gradevinskim, vec u prilicnoj meri realizovao i druge poslove - montirao podzemne i deo nadzemnih elektricnih,komunikacionih i drugih instalacija. Privodi se kraju zamena i dogradnja unutrašnjih elektro i komunikacionih instalacija, montirana je nova stolarija, krece se u keramicarske i druge unutrašnje završne radove...

Moderna, funkcionalna i brza

- U toku adaptacije, „u hodu” se realizovalo dosta novih detalja, u saradnji i uz saglasnost projektanta sagledavana su i realizovana najbolja rešenja, vodeci pri tom racuna da se odobreni okvir sredstava ne premaši. Sveukupno, radovi odmicu prema utvrdenoj dinamici i ovo ce biti zaista reprezentativan objekat, maksimalno funkcionalan, modernizovan i u svakom detalju prilagoden potrebama savremenog korisnika koji, u današnje vreme, raspolaže sa dosta konkretnih zahteva i ocekivanja, a sa malo vremena. Dakle, pre svega, logicki raspored poslovnih celina iskljucuje nesnalaženje klijenata, dugo cekanje u redovima, recju - nepotrebno gubljenje dragocenog vremena. Uz to, modernizacijom ukupnih sistema i uvodenjem novih usluga, korisnicima se pruža mnogo više i mnogo brže od onoga na šta su navikli u dosadašnjoj Glavnoj pošti Požarevac, koja ce, uz to, umesto ranijih 1.000 kvadrata korisnog prostora, najesen imati oko 1.800 kvadrata, - kaže Dragan Beara, direktor RJ PTT saobracaja Požarevac.

U proširenom prostoru Glavne pošte pocece da funkcioniše i Post-šop, a poseban deo prostora zauzece „Telekom”. Korisnicki servis ce se preseliti u novouredenu zgradu Pošte, što ce pojednostaviti i ubrzati sve poslove sa klijentima, bilo da je rec o fiksnoj ili mobilnoj telefoniji.

U holu Glavne pošte bice instaliran i Postomat, cime ce usluge RJ PTT Požarevac korisnicima biti dostupne 24 sata dnevno. Pored novcanih transfera, Postomat omogucava i prijem pazara, slanje pismonosnih pošiljki... Recju, evropski nivo usluga.

- I modernizacija objekta i poslovnog prostora, a i uvodenje niza novih, savremenih usluga, usmereni su ka tržišnoj opredeljenosti, deo usluga podleže komercijalnom servisu. Jedna od novina koje se uvode je i Adresni kod. U oktobru ce se Adresni kod proglasiti projektom od opšteg državnog znacaja. Rec je o bazi podataka koje ce koristiti razlicite institucije, imace ga svako domacinstvo na teritoriji Srbije i cinice obavezni deo adrese. Pošti ce omoguciti brzu, automatizovanu preradu, odnosno deobu pošiljki. Zahvaljujuci uvodenju „citaca”, slicnih onima u samouslugama, korisnici ce imati mnogo bržu i sigurniju uslugu, procenat pogrešno usmerenih pošiljki ce se sa sadašnjih 0,3 svesti na nulu, - porucuje Beara.

Akcije do kraja jula

Poštanski službenici do kraja ovog meseca privešce kraju veoma odgovornu i, nadasve, veoma obimnu poslovnu kampanju: upis besplatnih akcija. Na podrucju Radne jedinice PTT Požarevac do sada je upisano oko 110.000, a kako se procenjuje da još oko 20.000 akcija nije upisano, Mica Mitrovic, u RJ PTT Požarevac zadužen za odnose sa javnošcu, porucuje:

- Ovih dana je iz državnog vrha potvrdeno da nece biti produžavanja roka za upis akcija, pa molimo sve gradane koji još nisu iskoristili pravo da upišu akcije, da to ucine vec ovih dana. Podsecam da je 31. jul poslednji dan, uveren da preostali gradani sa pravom upisa nece cekati poslednje radne nedelje u julu, pa da taj apsolutno brz i jednostavan posao obave u nepotrebno stvorenoj gužvi, uz nerviranje i izgubljene sate pred šalterom. Podsecam, upis akcija gradani mogu da izvrše na bilo kom šalteru bilo koje pošte na podrucju naše Radne jedinice, sa sobom poneti samo licnu kartu.

Na celu iskusnog tima

Dragan Beara, roden 1959. godine u Požarevcu, diplomirani ekonomista, u Pošti je tokom minulih 20-ak godina radio u gotovo svim sektorima. Od poslova u prijemnoj službi, kontrolora u svim celinama u Pošti, Beara je bio instruktor za poštanski saobracaj, samostalni referent za poštanski saobracaj, referent ekonomske službe, rukovodilac službe za poštanske usluge i poštansku mrežu, a od pre par meseci - direktor Radne jedinice PTT Požarevac.

- Mislim da je veoma znacajno proci sve etape, sve celine u proizvodnji, pre nego što se prihvati da se stane na celo poslovnog sistema. Za proteklih 20 godina upoznao sam kako svaka celina funkcioniše, upoznao svakog coveka, koliko ko vredi, koliko ko može. Imam tu srecu da su svi moji saradnici takode dugo u tehnologiji, prošli su slican put, stepenik po stepenik, tako da svi zajedno cinimo veoma dobar tim od koga se tek ocekuju rezultati. Nakon perioda u kome, zbog izmeštanja radi adaptacije Glavne pošte, radimo u otežanim okolnostima, i za klijente neuslovnim prostorima, racunamo da sa povratkom u novoureden i znatno osavremenjen prostor, krenemo punim kapacitetima. Naš glavni posao je da razvijemo usluge, maksimalno podignemo nivo kvaliteta usluga i da, samim tim, ostvarimo i prihod, što je poenta svakog normalnog i zdravog poslovanja. Okružen ljudima koji znaju i vole svoj posao, uveren sam da cemo postavljene ciljeve ostvariti, uz zadovoljstvo i sve plodniju saradnju svih sadašnjih i buducih korisnika naših usluga, - porucuje Dragan Beara, direktor RJ PTT Požarevac.

D. Milenkovic

U SREDU, 9. JULA U CRVENOM KRSTU POŽAREVCA, OD 9 DO 15 SATI

“ULEPŠAJTE DAN SEBI I DRUGIMA-DAJTE KRV”

U cilju obezbedenja dovoljnih kolicina krvi u tradicionalno deficitarnom letnjem periodu, u Srbiji je u toku kampanja pod nazivom “Ulepšajte dan sebi i drugima-dajte krv” u okviru koje ce se u svim gradovima Srbije sprovesti akcije dobrovoljnog davanja krvi. U Požarevcu je ova akcija planirana za sutra, 9. jul sa pocetkom u 9 sati u prostorijama Crvenog krsta. Na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare priredenoj tim povodom, gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic pozvao je sugradane da u što vecem broju ucestvuju u ovoj akciji i tako još jednom potvrde svoju humanost:

—Mi smo vec animirali zaposlene u javnim preduzecima, ustanovama, organima uprave i Gradskom vecu da se odazovu pozivu. Poznata je stvar da se zbog nedostataka krvi u mnogim sredinama u Srbiji, što na svu srecu nije slucaj sa našom, odlažu operacije. Ja se nadam da cemo mi i u ovoj akciji biti uspešni i da cemo i ovoga puta doprineti ocuvanju i produženju necijih života, rekao je Valjarevic.

Kampanju organizuju Institut za transfuziju krvi Srbije, Crveni krst Srbije i RTV B92. Prema recima Darka Zdravkovica, clana Gradskog veca, letnja kampanja bice realizovana u preko 50 gradova centralne Srbije i Beograda. Uz ovu akciju promovisace se i registar davalaca kostne srži tako da ce svi zainteresovani gradani imati priliku da postanu clanovi ovog registra, napomenuo je Zdravkovic.

Poziv za ucešce u sutrašnjoj akciji, sa Konferencije su gradanima još uputili: dr Aleksandar Matic, pomocnik direktora Zdravstvenog centra Požarevac, Vukašin Ðordijevic iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, dr Jasmina Aleksic Filipovic, predsednica Komisije za davalaštvo krvi Grada Požarevca i dr Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja.

Javnosti se obratio i Branislav Živulovic, sekretar CK u Požarevcu koji je napomenuo da je do sada u razlicitim akcijama, ne racunajuci davanja u Bolnici, Požarevac obezbedio 800 jedinica krvi i da pacijenti iz Požarevca i okoline koji se lece na klinikama u Beogradu, zahvaljujuci tim rezervama, ne moraju sami da traže davaoce. Armija koju cini 4.000 aktivnih dobrovoljnih davalaca zaslužna je i što se u požarevackoj bolnici ne pamti odlaganje operacija zbog nestašice krvi, napomenuo je Živulovic.

S.E.

VELIKO GRADIŠTE UOCI DŽIV "CAREVCEVIH DANA"

PROGRAM NAŠTIMOVAN - VIRTUOZI NA POTEZU

U ponedeljak 14. jula u Velikom Gradištu pocinju DŽIV “Carevcevi dani”- Festival u cast i secanje na Vlastimira Pavlovica Carevca, našeg velikog muzicara i kompozitora koji je svoj stvaralacki opus najvecim delom posvetio violini. Po cetrnaesti put u Gradište ce pohrliti mladi, talentovani violionisti iz cele Srbije u pokušaju da svojim umecem osvoje neku od nagrada, a ovaj Festival je samo jedan segment bogate turisticke ponude opštine Veliko Gradište kada je rec o kulturnim dešavanjima.

- Opština Veliko Gradište juce je dobila jedno izuzetno visoko priznanje koje joj je dodeljeno od strane Evropskog udruženja novinara koji se bave turizmom. Predlog je usledio od gospodina Kontea koji je obišao našu opštinu i Srebrno jezero i tom prilikom došli smo do zajednicke ideje da ove godine u Velikom Gradištu organizujemo filmski festival. To priznanje dodeljeno nam je za razvoj turizma, a prema našim informacijama to je prvo priznanje koje je dobila jedna opština u Srbiji. Ono na neki nacin i prija i obavezuje, prija jer ljudi koji su obišli Veliko Gradište procenili su da je ovo jedna vrlo znacajna turisticka destinacija i vrednovali neke dosadašnje rezultate rada, a obavezuje jer smo na taj nacin još više u obavezi da realizujemo ono što smo zacrtali, da se napravi turisticki kompleks- hoteli, bazeni- kongresne dvorane, tržni centri, golf tereni i drugi sportski sadržaji, sve zarad produženja turisticke sezone na citavu godinu i zapošljavanja 500 mladih ljudi kako je predvideno ugovorom sa našim novim investitorom, i naravno povezivanja sa poljoprivrednim proizvodacima koji ce svoju hranu da plasiraju na to tržište, za te goste koji tu dolaze, tako da mi ocekujemo da od turizma u perspektivi u Velikom Gradištu od turizma živi 1.000 ljudi. Racunajuci na ljude koji ce direktno raditi na ovom kompleksu, poljoprivrednike koji proizvode hranu ili one ljude koji proizvode suvenire koje ce plasirati turistima koji ovde dolaze, kaže Dragan Milic, predsednik opštine Veliko Gradište.

VEC SPREMNI ZA «CAREVCEVE DANE»

- Mi kao opština održavamo tradiciju « Carevcevih dana» što ce, nadam se, biti praksa i ubuduce, ove godine su 14. po redu sa tradicionalnom dominacijom takmicenja mladih violinista u znak secanja na našeg velikana narodne muzike Vlastimira Pavlovica Carevca. Nastavlja-mo ono što smo zapoceli pre tri godine, a to je da se jedan dan u vreme trajanja manifestacije preseli u Carevac, rodno mesto Carevca. Sredstva iz budžeta, od sponzora i Ministarstva kulture su vec obezbedena i to je ono što sve nas posebno raduje, kao i to što se ovo ministarstvo posle dužeg vremena ozbiljnije ukljucilo u organizaciju ove znacajne manifestacije. Ocekujemo prisustvo velikog broja gostiju, predstavnika Ministarstva kulture i medija, posebno Radio Beograda i Nacionalne televizije- RTS. Ove godine izlazi i monografija Vlastimira Pavlovica Carevca što je svakako znacajan poduhvat, ozbiljno se radi sa izdavackom kucom « Nota» iz Knjaževca koja za ovu monografiju ocekuje i neko od priznanja na predstojecem Sajmu knjiga u Beogradu. Ova Izdavacka kuca vec je objavila monografije o Mokranjcu, Miletu Bogdanovicu, Merime NJegomir i niz drugih znacajnih publikacija sa muzickom tematikom što je osnova njihove uredivacke koncepcije. . Nama je ta knjiga mnogo znacajna jer želimo da ovog našeg majstora violine i na taj nacin ovekovecimo i predstavimo buducim generacijama. Mi smo vec danas spremni za pocetak ove manifestacije i verujem da ce ona proteci u najboljem redu, onako kao smo i planirali, napominje predsednik opštine Veliko Gradište.

VELIKO INTERESOVANJE VIOLINISTA

- Cetrnaesti po redu «Carevcevi dani» u Velikom Gradištu pocinju u ponedeljak 14. jula, ove godine prvi put imamo jedan novi program za pocetak festivala koji smo nazvali «Klasicari - Caru» u kome ce nastupiti ucenici i nagradeni ucenici Muzicke škole «Stevan Mokranjac» iz Požarevca i isturenog odeljenja Muzicke škole u Velikom Gradištu. Rec je o koncertu klasicne muzike jer smatrali smo da se i na taj nacin možemo da odužimo Caru jer ce mladi klasicari iskljucivo na violini da odsviraju svoj repertoar. U utorak otvaramo retrospektivnu izložbu našeg sugradanina Milana Besarabica, akademskog vajara ciji su radovi rasuti po citavom svetu, a ono što svakako važno, želimo da se tom coveku na neki nacin odužimo jer je on ove godine navršio stotu godinu a još uvek je kao umetnik aktivan. Izložba ce biti otvorena u 18 casova u prostoriji Asocijacija gradana Veliko Gradište gde cemo izložiti njegove slike, crteže, skice i skulpture. Tri sata kasnije na otvorenoj sceni u selu Carevac bice održan koncert ANIP- a « Vlastimir Pavlovic Carevac» iz Velikog Gradišta i mesnih amatera pod nazivom « Caru u pohode», napominje Nenad Mihajlovic, direktor Kulturnog centra u Velikom Gradištu.

Bitno je istaci, kako kaže Mihajlovic, da je za ovogodišnji Festival prisutno dosta veliko interesovanje violinista iz cele Srbije. Do ovog trenutka registrovano je petnaest prijava, u najavi su još cetiri tako da ovaj broj od devetnaest ucesnika u odnosu na jedanaest prošlogodišnjih nedvosmisleno ukazuje na cinjenicu da ovaj Festival iz godine u godinu sadržajnošcu i kvalitetom napreduje uzlaznom linijom.

- U sredu 16. jula u 12 casova u Kulturnom centru otvara se kamp violinista u kome ce mladi muzicari tri dana vežbati na violini pod nadzorom maestra Branka Belobrka koji radi sa takmicarima i koji ce ih pripremiti za završni nastup na gradskom keju. Istog dana u vecernjim satima predvideno je svecano polaganje venaca na spomeniku- statui Vlastimira Pavlovica Carevca i koncert na gradskom keju na kome ce nastupiti Ansambl narodnih igara i pesama « Vlastimir Pavlovic Carevac» iz našeg grada sa svojim gostima sa strane, tako da ce to biti vece folklora i narodnih pesama. U Maloj sali SO Veliko Gradište u cetvrtak 17. jula sa pocetkom u 17 casova održace se tradicionalni Okrugli sto posvecen razgovoru o mestu i ulozi naše narodne muzike u savremenom vremenu i uopšte o njenoj buducnosti, bice predstavljeni i delovi monografije o kojoj je govorio naš predsednik Opštine, uz prisustvo naših znacajnih etnomuzikologa i ljudi koji se bave narodnim stvaralaštvom. Uvece istog dana na Gradskom keju posle svecanog otvaranja takmicarskog dela Festivala usledice takmicenje violinista uz pratnju Narodnog orkestra RTS- a pod upravom LJubiše Pavkovica. Ovogo-dišnji žiri radice u sastavu Branko Belobrk, Mirjana Drobac, Dejan Mihajlovic, Zoran Maric i Radmila Radovic. Nagrade su i ove godine vredne- statueta Carevca, rad vajara Milivoja Bogo-savljevica, novcana nagrada Ministarstva kulture i violina, dar Jana Nemceka, graditelja violina iz Kovacice koji ce i ove godine biti naš gost. U petak 18. jula pobednici Festivala, oni koji su osvojili jedno od prva tri mesta priredice u Požarevcu koncert na Letnjoj sceni Muzicke škole «Stevan Mokranjac», a u okviru ciklusa «Pod sjajem zvezda», emisije RTS- a, u ponedeljak 21. jula u Etnografskom muzeju u Beogradu sa pocetkom u 18 casova predviden je nastup laureata DŽIV «Carevcevih dana», kaže na kraju razgovora direktor Kulturnog centra u Velikom Gradištu

PREDSTAVA NA OTVORENOJ SCENI

- Kada govorimo o kulturnim sadržajima kao segmentu turisticke ponude, veceras gostuje šabacko profesionalno pozorište sa predstavom «Klara, dogodilo se nešto neocekivano», i to ce biti prva predstava u Velikom Gradištu koja ce se igrati na letnjoj- otvorenoj sceni. Potom slede «Carevcevi dani», u avgustu su «Alaske veceri» sa pratecim kulturno- umetnickim programom, kao i Medunarodni filmski festival MEFEST- smotra turistickog, ekološkog, sportskog i kulinarskog filma koji ce na naki nacin predstavljati krunu sezone, kaže Nenad Mihajlovic.

MEFEST

U sklopu turisticke ponude, krajem avgusta u Velikom Gradištu ce se održati Medunarodni filmski festival MEFEST, smotra turistickog, ekološkog, sportskog i kulinarskog filma na kome ce biti prikazano izmedu šest i deset domacih ostvarenja , kao i približan broj stranih koji stižu iz Indonezije, Tajvana, Finske, Madarske, Italije, Portugala, Perua i drugih zemalja. Po kazivanju Mihajlovica, jedan od filmova je iz Indonezije, a u toku MEFEST- a ova zemlja ce imati jedan svoj dan jer tada ce doci poveca grupa na celu sa njihovim ambasadorom koji je izrazio želju da prisustvuje ovoj manifestaciji. Kada govorimo o filmu, neko je snimajuci dokumentarni film o Velikom Gradištu za producenta potpisao Dragana Milica, predsednika opštine i poslao film na festival u Italiju. Ne malo bio je iznenaden nesudeni producent kada mu je nedavno iz zemlje bivših prvaka Evrope u fudbalu stigla nagrada za produkciju!

M. Kuzmanovic

SVECANO OBELEŽEN DAN MESNE ZAJEDNICE «CACALICA»

ŠESTOMESECNI REZULTATI ZA PONOS

Izveštajem o šestomesecnom radu i polaganjem cveca i venaca na grobovima Dimitrija Lazarevica Cebe i Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika SRJ, prošlog petka svecano je obeležen 4 jul- Dan Mesne zajednice «Cacalica». Skromnoj svecanosti prisustvovali su gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic i njegov zamenik Ivan Grubetic, Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada i njegov zamenik Milic Jovanovic, direktori javnih preduzeca i delegacija bratske Mesne zajednice « Erdoglija» iz Kragujevca koju je predvodio Rajko Stepovic, predsednik Saveta. Prisutne goste pozdravio je Mile Lazic, predsednik Saveta MZ «Ceba», a o šestomesecnim rezultatima rada upoznala ih je sekretar Žaklina Milenkovic.

- Možemo reci da smo jedna od retkih mesnih zajednica našeg grada koja je godišnji program realizovala za šest meseci, što navodi na logican zakljucak da je Savet uz pomoc lokalne samouprave a na zadovoljstvo svojih gradana radio punom parom i efikasno. U cetiri ulice uraden je asfalt, fekalna kanalizacija u dve ulice, kao i trotoar u ulici Požarevacki partizanski odred. Pored toga, u saradnji sa bratskom Mesnom zajednicom « Erdoglija» iz Kragujevca sprovedena je akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojoj je izvršena razmena davalaca krvi. Pošto je ova prva akcija ocenjena veoma uspešnom, dogovor je dva saveta da se sa istom nastavi i u buducnosti, naglasila je izmedu ostalog sekretar Mesne zajednice «Cacalica».

Dan MZ «Cacalica» clanovima Saveta i gradanima cestitao je i gradonacelnik Saša Valjarevic.

- Cestitao bih današnji praznik- 4. jul svim borcima, a ujedno bih i svim gradanima Mesne zajednice «Cacalica» cestitao njihov praznik i poželeo puno uspeha u daljem radu. Ova Mesna zajednica izvanredno funkcioniše, sve ono što je imala u okviru svojih planova i programa to je i realizovala, poznato mi je pošto sam njihov rad pratio i na ranijim funkcijama kao clan Opštinskog veca, uvideo sam da je entuzijazam svih ljudi iz Saveta i meštana na izuzetno visokom nivou. Zbog svega toga mnogo su i uradili u nekoliko proteklih godina a verujem da ce i nadalje ispunjavati sve ono što su obecali kako bi se poboljšao život gradana u Mesnoj zajednici «Cacalica». Ujedno bih pozdravio i goste iz kragujevacke Mesne zajednice «Erdoglija» i da im poželim dobrodošlicu u našem gradu, i da se nastavi saradnja kakva je bila i do sada, naglasio je Valjarevic.

Dobrodošlicu Kragujevcanima poželeo je i Dušan Vujicic, bivši predsednik opštine Požarevac i pocasni gradanin Mesne zajednice «Erdoglija».

- Koristim lepu priliku da pozdravim uvaženi skup gradana Mesne zajednice «Cacalica» i naravno, naše prijatelje i pobratime iz « Erdoglije», Mesne zajednice iz Kragujevca koji su nama ne samo prijatelji, vec maltene kao da su nam rodaci jer kad se neko pobratimi, to je srodstvo. Saradnji mesnih zajednica «Cacalica» i « Erdoglija» je ocenjena veoma pozitivno i nadam se da ce se ti odnosi još više produbiti sa novom lokalnom samoupravom na opšte zadovoljstvo svih gradana opštine Požarevac, a naravno i gradana Mesne zajednice «Cacalica» koja se stvarno trudi da svojim gradanima sa ovog podrucja ucini što bolji i kvalitetniji život. cestitam vam današnji dan i još jednom želim sve najbolje, porucio je Vujicic.

Rajko Stepovic, predsednik Saveta MZ «Erdoglija» iz Kragujevca na kraju svoje pozdravne besede urucio je i prigodan poklon svom kolegi Miletu Lazicu.

- Želim da istaknem veliko zadovoljstvo što se danas nalazim ovde u Požarevcu i u nama dragoj bratskoj Mesnoj zajednici «Cacalica». Takode mi je veliko zadovoljstvo što sam danas u prilici ponovo da budem medu vama, pre svega sa novim gradonacelnikom, sa našim velikim prijateljem i pocasnim gradaninom naše Mesne zajednice Dušanom Vujicicem, kao i svim celnim ljudima Gradske skupštine i koristim priliku da vam cestitam dobijanje statusa grada. Saradnja mesnih zajednica «Erdoglija» i «Cacalica» potekla je sa jednom dobrom namerom da ove dve mesne zajednice pre svega u razmeni iskustava vezano za razvoj lokalne samouprave i mesne uprave podignu jedan nivo tako da ono što rade i ovaj Savet i Savet u Kragujevcu bude u interesu gradana naših mesnih zajednica. Mi uvek isticemo u prvi plan da smo jedna Mesna zajednica koja ima takvog partnera za saradnju kao što je vaša Mesna zajednica. Mi cemo i ubuduce nastaviti saradnju, kako je to zapisano u Povelji koju smo potpisali prošle godine, i gde piše da ce saradnja biti trajna, bez obzira ko bio na vlasti u gradskoj ili u savetima mesnih zajednica. Da pre svega mi kao saveti budemo uz gradane i da artikulišemo sve njihove probleme prema lokalnim samoupravama i gradskim skupštinama kako bi se ti problemi što brže rešavali, napomenuo je Stepovic.

Posle polaganja cveca i venaca na grobovima Dimitrija Larevica Cebe i Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika SRJ, domacini su za svoje goste priredili rucak u restoranu «LJubicin konak».

M. K.

DANIJELA DIMITROVSKA IZ POŽAREVCA

SVETSKI TOP - MODEL

Požarevljanka Danijela Dimitrovska koja je otkrivena pre cetiri godine na izboru za „Elit Model Luk”, za samo nekoliko godina bavljenja manekenstvom uspela je da postane svetski top- model. Ova lepa manekenka nedavno je snimila spot „An Evening NJith Gucci” za najnoviji parfem „Gucci by Gucci” u režiji slavnog Rajana Beneta koji je u veoma oštroj konkurenciji pobedio na prestižnom „Frangrance

"FILIP" D.O.O POŽAREVAC

KAKO TRŽIŠTE - TAKO "FILIP"

- Trenutno se pšenica u ovoj firmi otkupljuje po 16 dinara za kilogram - isplata novca je odmah

Firma “Filip” d.o.o iz Požarevca pocela je sa radom 1990.godine i u pocetku se bavila samo maloprodajom, a od 1993.godine osniva i veleprodajnu mrežu. Danas ima 15 maloprodajnih objekata na teritoriji Branicevskog okruga, a isto tako ima svoje prodajne objekte na teritoriji opštine Grocka. Zapošljava 50 radnika, a od toga strucnu službu cine 13 diplomiranih inženjera ratarstva i zaštite bilja. Veleprodajnom mrežom pokriva sve poljoprivredne apoteke u Branicevskom okrugu i snabdeva ih semenom, sadnim materijalom, sredstvima za zaštitu bilja, veštackim dubrivima, stocnom hranom, folijama, staklenim balonima, a ima i svoje predstavništvo u Zajecaru.

Ugovaranje proizvodnje i otkup

Pored trgovine firma “Filip” pre pet godina je formirala službu koperacije gde vrši ugovaranje proizvodnje sa individualnim poljoprivrednim proizvodacima. “To znaci da poljoprivredni proizvodac dolazi kod nas, sklapa ugovor, gde se mi obavezujemo da ga kompletno snabdevamo repromaterijalom, odnosno veštackim dubrivom, kvalitetnim semenom i zaštitom, uz strucne savete, a njegova obaveza je da pri završetku žetve proizvod preda kod nas i izmiri svoje obaveze. Naša je obaveza da preuzmemo tržišne viškove i da proizvodacu isplatimo po uslovima koji tog momenta vladaju na tržištu. Firma je ugovorila proizvodnju na 4.500 - 5.000 hektara pod pšenicom, suncokretom i kukuruzom. U toku je kampanja žetve gde proizvodaci svoje obaveze izmiruju predajom merkantilne pšenice. Privodi se kraju izgradnja sopstvenih smeštajnih kapaciteta, silosa i sušare cime ce biti omoguceno uslužno sušenje i otkup merkantilnog kukuruza”, istice Saša Filipovic vlasnik preduzeca “Filip”.

Ovo je jedna od rodnijih godina u proizvodnji pšenice i prinosi se krecu od 5 -6,5 t/ha. Kvalitet pšenice je odlican, hektolitarska masa se krece od 80 pa naviše, vlaga od 11-13 a mali problemi se javljaju sa glavnicom zbog setve pšenice iz ambara i nepoštovanja plodoreda. “Sa današnjim danom otkupili smo 6.500 tona, a plan je 10.000 tona. Ove godine smo sa proizvodacima ugovorili 1.900 hektara pšenice, a trenutna cena na tržištu je 16 dinara za kilogram, koju mi odmah istog dana po isporuci isplacujemo. To je akontna, odnosno minimalna cena, a ako eventualno dode do povecanja, svim našim poljoprivrednim proizvodacima bice doplaceno do one cene koja je na tržištu, tako da nece biti ošteceni”, dodaje Filipovic.

Pored klasicne prodaje proizvodaci mogu da ostave pšenicu na cuvanje i da je naplate onog momenta kada to odluce ili da izvrše zamenu za repromaterijal i seme za narednu proizvodnu godinu. Pšenica se otkupljuje u više centara: u Semenarskom centru (Hrastovaci), Batuši, Boževcu, Klicevcu, Barama i Žabarima i svakog dana na teren se šalje 15 do 20 kamiona kod vecih proizvodaca kako bi se smanjili transportni troškovi koperanata.

Savremenom proizvodnjom do rekordnih prinosa

Firma “Filip” danas obraduje 350 hektara zemlje i poseduje kompletnu savremenu mehanizaciju za intenzivnu proizvodnju na mnogo vecim površinama. U saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Instituta za ratarstvo iz Zajecara organizuje proizvodnju semenskog višeredog jecma “NS 313” na 15 ha i tritikalea “Rtanj” na 45 ha. Prinos stocnog jecma je bio fantastican i iznosio je 7.750 kg/ha, a do poleganja je došlo zbog vrtložnog vetra, povecane kolicine dubriva i tereta usled velikog prinosa. Žetva tritikalea ce otpoceti ovih dana, a ocekivani prinos je oko 6 tona po hektaru.

“Što se tice pšenice, jesenas smo sejali “Pobedu” i “Apac”, novu stranu sortu sa izvanrednim potencijalom koju radi firma “Novartis”. Žetva je obavljena na 65od ukupno zasejanih 85 hektara i prinosi se krecu oko 6.500 kilograma po hektaru i u naredna tri do cetiri dana bice potpuno završena. Od kukuruza iskljucivo koristimo Pionirove hibride, upravo zbog visokog prinosa, brzine otpuštanja vlage i mogucnosti kombajniranja, a sve to omogucava da se u optimalnim rokovima zemljište pripremi za narednu kulturu. Kukuruzi su u odlicnom stanju, u fazi izbijanja metlice i u narednim danima bi trebalo da dode do oplodnje. Prošle godine u momentu oplodnje vladale su paklene vrucine i došlo je do umiranja polena i pojave šturih zrna. Zbog toga ove godine setva je obavljena ranije, što ce omoguciti da se oplodnja obavi pre tih visokih temperatura. Polovina površina je zasejana hibridima “M-34” iz grupe 400, dok su na preostalim parcelama zastupljeni kasniji hibridi “ F -02” i “B -23” iz grupe 600.

Ovih dana posle završetka otkupa pšenice krenucemo sa pripremama za otkup suncokreta i ugovaranjem proizvodnje uljane repice koja je dostigla cenu od 400 evra po toni. Uljana repica je za sada malo zastupljena, ali je velike ekonomske isplativosti i mislim da ce zbog proizvodnje biodizela biti u sve vecem usponu. Suncokret koji se trenutno nalazi u odlicnoj kondiciji najverovatnije ce dostici cenu od 400 evra i više po toni, a kukuruz se trenutno na Produktnoj berzi placa na “zeleno” 10 dinara za kilogram, dok je u prošlogodišnjoj žetvi dostizao cenu od 17 dinara”, rekao je na kraju Filipovic.

D.Dinic

UBIRANJE LETINE U BRANICEVSKOM OKRUGU: POŽNJEVENO 20.000 HEKTARA

NOVA ŽETVA, STARA MUKA

- I ove godine se vodi bitka oko otkupne cene koja je startovala sa 16 dinara za kilogram

Otkupne cene pšenice se obicno znaju mesec dana unapred. Medutim ove sezone zbog nestabilnosti na svetskim berzama i specificnim domacim uslovima naši najveci otkupljivaci još nisu izašli sa cenom, tako da poljoprivrednici žanju u potpunoj neizvesnosti. “Iznad ili ispod žita”, tek mnoge stvari u vezi ovogodišnjeg roda pšenice su prilicno nejasne. Prinosi ce biti najverovatnije natprosecni, ali ce veoma varirati od parcele do parcele. Na tržištu se vodi svojevrsni psihološki rat izmedu proizvodaca i prijemnih centara žitomlinskih organizacija. Udruženje proizvodaca je kandidovalo jednu cenu od 20 dinara, dok su žitomlinski kapaciteti izašli sa nekom ponudom od 15,5 dinara i upravo u dijapazonu od 16 -20 dinara formirace se cena pri otkupu. Prema stvarima kako se odvijaju na tržištu cena je startovala sa 16 dinara za kilogram pri prvim otkosima.

Prošle žetve pšenica je otkupljivana od seljaka po 10,40 dinara, a svega par meseci kasnije koštala je preko 20 dinara. Poljoprivrednici se plaše da je slicna situacija moguca i ove godine. Ono što je za sve proizvodace veoma bitno je da bi do jeseni trebali da znaju uslove pod kojim ce se odvijati proizvodnja. Unazad godinu, dve dana govori se o stimulacijama, premijama od 2 dinara po kilogramu i nekim drugim merama ekonomske politike i proizvodaci moraju tacno znati pod kakvim uslovima ulažu u proizvodnju pšenice.

Prema procenama strucnjaka ukupan rod u Srbiji ce biti oko 1,8 miliona tona pšenice što je dovoljno za domace potrebe, ali i za izvoz. Vodopadi pšenice vec danima se slivaju u silose otkupljivaca.Rod je kažu prosecan, a otkupljuju ga po ceni od 16 dinara. Deo poljoprivrednika još okleva, jer zna da je trenutno velika ponuda oborila cenu. Kažu da bi za pšenicu morali da dobiju bar dva dinara više. I dok se mlinari nadaju da ce zemljoradnici morati da prodaju pšenicu po ceni koja je na tržištu, zemljoradnici kažu da imaju racuna da je zadrže. Iako je pšenica sasvim solidno rodila njena niska otkupna cena ne stimuliše poljoprivrednike, pa bi tako moglo lako da se desi da umesto u hlebu, pšenica završi u stocnoj hrani.

U prijemnom centru u Žitostigu prošlog cetvrtka zatekli smo Petra Vojinovica iz Salakovca koji je na površini od 2 hektara sejao “Pobedu” i “Evropu 90” i dobio prinos nešto ispod 7 t/ha. Pšenicu ostavlja na cuvanje, a kompezirace je za brašno i repromaterijal. U selu je trenutno placaju 16 dinara, a ocekuje se rast cene za 2 dinara. “Na tri hektara posejao sam “Evropu 90” i “Renesansu”, odlicno je rodilo oko 6 t/ha. Nešto žita ostavljam na cuvanje, nešto cu zameniti za repromaterijal i brašno, a manju kolicinu cu prodati Zemljoradnickoj zadruzi “Jedinstvo” koja placa 16 dinara”, rekao je Dragiša Ivic iz Prugova.

S obzirom na to da je i uredba o zabrani izvoza žitarica ukinuta, poljoprivrednici bi pšenicu mogli da prodaju i na stranom tržištu. Jedini problem mogao bi da bude što je rod u okruženju dobar, a cena niža. Na osnovu prvih žetvenih rezultata može se reci da su prinosi izvanredni, tako da se ocekuje da ukoliko ne bude nepredvidenih kiša, vec samo toplo vreme, žetva u Okrugu bude privedena kraju za nekoliko dana, a rod ce biti rekordan od 4,4 -4,6 tona po hektaru. U Stigu je na pojedinim mestima u suvom ratarenju ostvaren prinos od preko 7 t/ha, što je sigurno više od evropskog proseka. Ova žetva je sigurno u znaku otkupnih cena koje se nisu znale sve do skora. Standardni kvalitet je za hektolitarsku masu 76, vlagu 13i primese 2i na osnovu ova tri pokazatelja u zavisnosti od njihove vrednosti formira se cena pšenice. Nažalost, tu se ne ukljucuje važni pokazatelj kao što su proteini koji bi svaki ugovor sa inostranstvom morao da sadrži. Iako ce žito biti bolje po prinosu i kvalitetu po svemu sudeci od njega nece biti boljitka u paorskim novcanicima.

Prosecan rod 4,5 tone po hektaru

Tokom prve polovine juna preovladivalo je promenljivo vreme sa pojavom lokalnih pljuskova. Izmerena kolicina padavina u pomenutom periodu je bila 28 l/m2 sa pojavom tri kišna dana, a u drugoj polovini juna na podrucju Branicevskog okruga imali smo cetiri kišna dana sa ukupnom kolicinom padavina od 14 l/m2. Poljoprivredni proizvodaci su ove godine ostvarili vece prosecne prinose ozimih strnih žita nego u proizvodnoj 2006/07.godini.

"Žetva ozimog jecma je završena sa prosecnim prinosom od 4.500 kg/ha, dok je žetva uljane repice koja je ove godine u Branicevskom okrugu zauzela 500 ha završena sa prosecnim prinosom od 3.000 kg/ha.

Žetva ozime pšenice je na podrucju našeg okruga obavljena na 65(19.825 ha) od ukupno zasejanih 30.500 ha, a prosecan prinos se krece oko 4,6 tona po hektaru. U narednom periodu jarim kulturama bi pogodovale obilnije i cešce padavine. Ukoliko raspored i kolicina padavina do kraja vegetacije budu zadovoljavajuce možemo da ocekujemo vece prosecne prinose jarih kultura nego u 2007.godini", istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig".

D.Dinic

U GOLUPCU PONOVLJENA KONSTITUTITVNA SEDNICA SO I IZBOR NOVOG OPŠTINSKOG RUKOVODSTVA

PREDSEDNIK OPŠTINE PONOVO DR NEBOJŠA MIJOVIC

- Ministartvo za lokalnu samoupravu svrstalo se na stranu politicke stranke DS koje je prihvatilo njihovo žalbu i poništilo prvu konstitituvnu sednicu i izbor novog opštinskog rukovodstva - Na ponovljenoj konstitutivnoj sednici SO proteklog vikenda,skupštinska vecina ostala jedinstvena i ponovo izabrala predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti - Za predsednika Skupštine SO izabran dr Boban Trifunovic iz stranke DSS, a za njegovog zamenika Tomica Stankovic iz SRS -Predsednik opštine je dr Nebojša Mijovic iz GG, a njegov zamenik je Slobodan Miloševic iz SRS

U Golupcu se desio jedistveni slucaj u Srbiji, da u vremenu od dvadesetak dana,bude dva puta održana konstitutivna sednica lokalnog parlamenta i da se dva puta bira isto opštinsko rukovodstvo.

Konstitutivna sednica Skupštine opštine Golubac je održana po zakonu i poslovniku o radu, kao i ostale sednice u Srbiji. To je sve provereno,na tim sednicima bilo je isti dnevni red,ista procedura. Na žalbu odbornickog kluba Demokratske stranke koju je podržala i stranka G-17 plus,Ministartsvo za lokalnu samoupravu je donelo jednu cudnu odluku-rešenje,po kome se nalaže da zbog nekih proceduralnih grešaka bude ponovljena konstitutivna sednica,od trenutka verifikacije odbornickih mandata,odnosno od trenutka izbora predsednika Skupštine opštine Golubac. Kako smo mi bili sigurni u našu koaliciju i skupštinsku vecinu nije bilo sumnje i problema da ce i rezultat izbora biti isti i posle drugog ponovljenog izbora. Odlucili smo da tu sednicu ponovimo,kako ne bi imali kasnije problema sa Ministartvom za lokalnu samoupravu. Ipak, ovde se desilo nešto što nije primereno,da se jedno Ministarstvo kao institucija sistema stavi u funkciju jedne politicke stranke. Mi smo ponovili sednicu, rezultat je bio isti kao i na prvoj sednici, konstituisana je Skupština,vecina je ostala stabilna. Ove nepravilnosti i ponašanje skupštinske manjine još više nas ucvrstilo, tako da delujemo jedinstveno, rešeni da ostanemo zajedno do kraja mandata, odnosno u narednih cetiri godine do sledecih lokalnih izbora,naglasio je predsednik SO Golubac dr Boban Trifunovic.

-Zakazana je odmah i prva radna sednica na kojoj su donete važne odluke. Sadašnje opštinsko rukovodstvo je radilo dvadesetak dana,pokušano je da se reše mnogi problemi koji za ove tri i po godine nisu rešeni. Sve naše snage smo uložili da to promenimo,neki problemi ne mogu da cekaju,tako da nas vec u sredu ceka nova sednica SO koja ce imati dva dela,jedan radni a drugi svecani kada ce se proslaviti 9.juli-Dan opštine,dodao je dr Boban Trifunovic.

- Naša koalicija sastavljena od odbornika SRS, DSS, SPS i GG ,,dr Nebojša Mijovic’’ jedinstvena je,dobro funkcioniše i nadam se da ce opstati punih cetiri godine. Uhvatili smo se u koštac sa mnogim problemima,pokrenuli nove projekte,jer nemamo vremena za cekanje. Naš je cilj da radimo svi zajedno i timski za dobrobit Golupca i svih naselja u opštini Golubac koja ima ogromne potencijale za turizam i poljoprivredu. Možda smo slabiji sa nekim industrijskim pogonima,pokušacemo da nešto pokrenemo sa te mrtve tacke i da stimulišemo razvoj malih i srednjih preduzeca. U proteklih dvedesetak dana od kada smo na vlasti,imamo obna-vljanje proizvodnje u Hladnjaci u Branicevu,to je mali pomak i za zapošljavanje naših kadrova. Ubeden sam,da cemo zajednickim radom uspeti da realizujemo projekte koji su od velike važnosti za razvoj ove podunavske opštine,a time cemo stvoriti uslove za vece zapošljavanje i bolji život naših gradana,kaže zamenik predsednika opštine Golubac, Slobodan Miloševic.

Na ovoj sednici razrešen je dužnosti direktora Javnog komunalnog preduzeca ,,Golubac’’ Marjan Ðokic iz Barica, a umesto njega za vršioca dužnosti postavljen je Aleksandar Ðukic iz Braniceva.Za sekretara Skupštine opštine imenovan diplomiran pravnik iz Golupca Nebojša Grahovac.

LJ.Nastasijevic

MATURANTI EKONOMSKE ŠKOLE IZ KUCEVA PROSLAVILI 40 GODINA MATURE

RASTALI SE KAO MLADI, SASTALI KAO PENZIONERI!

- Tridesetoro maturanata okupilo se da obeleži 40 godina od mature. Nažalost trojice više nema medu živima. Nekoliko njih,koji sada žive u Kucevu,sa Radovanom Kraguljem na celu,smatralo je da bi bilo lepo da se generacija ponovo okupi. Kako njih vecina rekoše,rastali se kao omladinci,a sastali se kao penzioneri.

- Škola je imala za cilj da,posle rata,izvuce seosku omladinu iz zaostalosti.Po završetku škole mnogi od njih su nastavili fakultete i postali poznati ekonomisti,profesori,strucni saradnici,knjigovode. Neki su završili višu ekonomsku,pravni fakultet,žurnalistiku,ali ima i likovnih umetnika,muzicara,direkora firmi i ustanova.

Ekonomska škola iz Kuceva bila je,inace,jedina u Homolju,a ucenici su bili sa celog podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga.

Profesore Zdravko!-uzviknula je jedna od maturatkinja ugledavši na vratima restorana ,,Kod širke’’ pridošlicu koja je ušetala s prvim zvucima pesme ,,Ne,daj se generacijo’’. Još jedna od koleginica,maturatkinja iz generacije 1968.godine Ekonomske škole ,,Veljko Dugoševic’’ iz Kuceva je primetila da je to profesor.

-Nije profesor,Neša Markovic je!-rece druga.

-Ovo je,bre,Milenko Marinkovic! bila je ubedena treca.

-Osecamo se kao najrodeniji kad se sastanemo. Moj najbolji drug bio Dragoljub Stokic i Neša Markovic. Obicno su se najviše družili mladici i devojke iz istih mesta...priseca se Jovica Stevic iz Majdanpeka.

Odmah na pocetku druženja rec je uzeo profesor Zdravko Milo-savljev.

-Sad cu da vas podsetim na nešto ne da vam suza iz oka kane vec da vas podsetim na školske dane,jer se od tada nismo videli punih cetrdeset godina-sipao je on reci kao iz rukava.

-Cutite,bre,vas dve tamo!-strogo nastavnicki umirivao je Zdravko Dušanku i Miroslavu kao da su dve šiparice još uvek u dackoj klupi.I ajde sad svako od vas-pozvao ih je Zdravko-da se prisete neke dogodovštine, dignite dva prsta, ustanite i pocnite!

Prekoputa Radovana Kragulja sede njegovi najbolji drugovi Dragoljub-koji živi u Požarevcu i Jovica Stevic iz Majdanpeka. Dušanka Pavlovic iz Novog Sada napominje da je ,,obicaj’’ da se svi još uvek pamte iskljucivo po prezimenima ili nadimcima.Navika,valjda,šta li...

LJubica je ista,Veca je ista-divile su se neke kako se,kad je rec o pojedinim kolegenicama,vreme zaustavilo.- Jao,sve smo normalne,a šta smo sve preživele!-Miladinki Milic iz Požarevca bio je dovoljan samo pogled na sto prepun uspomena,pa da joj bude toplo oko srca.U tome se pridružila i nastavnica matematike Ružica Andrejic koja nije skidala pogled sa svojih daka kojih posle cetiri decenije ponovo vidi i koji su joj poklonili tortu. A treba to i preživeti.

-Umrla bi danas da me nisu pozvali moji daci kojima sam bila razredna. Umrla bih od tuge…dodala je sva srecna nastavnica Ružica.

Rada Demic prica kako su preživljavali godine nemaštine zbog cega je otišla u Majdnapek gde je radila i stekla porodicu,penzioner je i ima dva sina i dvoje unucadi.

Odmah su se,sada bake i deke,prisetili svojih kolega Buce,Vite, i Bate-Plještiša kojih nema medu živima. I tako rec,po rec,secanje, po neka suza,pesma i igra do cetiri sata ujutru uz pesmu ,,Jel,vam žao,što se rastajemo’’.

-Pri izlasku iz restorana Kragulj,Dragoljub,Neša i Jovica sa svojim profesorom Zdravkom se dogovoraju da se ponovo sastanu naredne godine.-Doživecemo i mi 60 godina mature-bile su ubedene Dušanka Pavlovic,Miroslava Mijajlovic i Ivanka Aleksic kojima je bilo žao što se rastaju,želele su da ovaj susret posle 40 godina što duže traje. Ali,nažalost,svako ima svojih radnih i porodicnih obaveza zbog kojih su se morali rastati.

LJ.Nastasijevic

HALO 92

- U Velikom Gradištu, juce oko 11.00 casova, prilikom izvodenja gradevinskih radova na postavljanju kanalizacione mreže u Ulici Voje Bogdanovica, došlo je do obrušavanja zemlje i peska na radnike preduzeca AD “Vodoprivreda” Smederevska Palanka, koje je angažovala Direkcija za izgradnju Veliko Gradište.

Tom prilikom život je izgubio Dragan Ðurdevic (1988) iz Azanje, dok je teže povreden Dušan P.(1973) iz Velikog Popovca. Dušanu je ukazana lekarska pomoc u Domu zdravlja Veliko Gradište nakon cega je zbog težine povreda prebacen u požarevacku bolnicu.

Uvidaj je izvršio istražni sudija Opštinskog suda u Velikom Gradištu, uvidajna ekipa Policijske uprave u Požarevcu, dok su uvidaju prisustvovali i inspektori Odseka inspekcije rada za Branicevski okrug.

Po utvrdivanju cinjenicnog stanja i okolnosti pod kojima je došlo do nesrece, bice preduzete i odgovarajuce mere.

U SPECIJALNOJ USTANOVI “GVOZDEN JOVANCICEVIC” IZ VELIKOG POPOVCA

INTEGRACIJA ŠTICENIKA U LOKALNU ZAJEDNICU

U Specijalnoj ustanovi “Gvozden Jovancicevic” u Velikom Popovcu 24.juna zabeležen je lep poslovni uspeh. Naime, ova institucija od 2003.godine pored rada na osnovnim poslovima, a to je prijem, smeštaj, nega, zbrinjavanje, zdravstvena zaštita, vaspitavanje i obrazovanje lica ometenih u psiho -fizickom razvoju, uporedo sprovodi program osamosta-ljivanja korisnika kroz sticanje životnih veština, sa ciljem da im to jednoga dana omoguci integraciju u sredinu odakle su i došli u ovaj dom. U tom procesu ustanova nije bila sama, radila je sa mnogim humanitarnim organizacijama na procesu osamostaljivanja i sticanja osnovnih životnih veština i navika šticenika.

“U prvom redu treba istaci cešku humanitarnu organizaciju “People in Need” koja nas je ucila kako treba raditi i koje procese treba sprovoditi prema korisnicima kako bi se osposobili za samostalni život. Takode, u tom smislu treba istaci i humanitarnu organizaciju “Decje srce” iz Beograda koja nam je pomogla da to što smo teoretski naucili sprovedemo u praksi, a to je ostvareno tako što su korisnici jedan vremenski period u više navrata živeli na kampovanju, van zavodske sredine gde su se sami starali o kupovini, pripremi hrane, održavanju licne i opšte higijene”, istakao je Dragan Jevremovic, direktor Specijalne ustanove u Velikom Popovcu.

Humani cin bracnog para Titanov

Sve je to rezultiralo cinom da je šticenica Jelena Mader koja je smeštena u ovu instituciju još 1990.godine i prema kojoj je sproveden citav proces osposoblja-vanja, napustila instituciju pretprošlog utorka i vratila se u svoju lokalnu sredinu u Novom Beceju na porodicnom smeštaju kod mladog, humanog bracnog para Titanov, koji ce joj omoguciti da sve stecene životne navike, aktivnosti i sposobnosti pokaže na jednom drugom mestu, van ove istitucije u kojoj šticenici nisu morali biti samostalni, jer je osoblje bilo zaduženo za potpunu brigu o njima.

“Ovo je veliki uspeh kolektiva, jer smo svi svedoci zagovaranja, da su ustanove ovakvog tipa i pored cinjenice da se mi trudimo da smeštenim licima pružimo sve, kao takve same po sebi nehumane, jer se ovde nalazi 290 šticenika na jednom mestu. To svi zapadni misionari u okviru humanitarnog prava i socijalne zaštite teško mogu da shvate, da bez obzira koliko se truda ulaže, da taj smeštaj može biti human. Upravo se zato i zagovara smanjivanje broja šticenika u ustanovama i ovo je najbolji primer i nacin da se korisnici prvo osposobe za samostalni život, a time i lakše integrišu u svoju lokalnu zajednicu”, dodao je Jevremovic.

Takode, direktor je izrazio i zahvalnost predstavnicima Centra za socijalni rad u Novom Beceju i to u prvom redu direktorki Kosari Beric koja je imala smisla da sagleda sve napore i aktivnosti i kod vlasti u svojoj lokalnoj sredini predoci ovu mogucnost. Ona je bila upravo angažovana na tim poslovima da pronade adekvatni smeštaj za Jelenu Mader. To je bio jedinstven primer u zemlji koji pokazuje da se sa licima ometenim u razvoju može postici napredak i da je rehabilitacija i kompenzacija njihovih cula i sposobnosti moguca. Da bi se to i ostvarilo bio je zaista potreban veliki rad i napor pre svega strucnih saradnika ustanove koji na ovim pitanjima rade punih pet godina i ovo su prvi rezultati. Još pet korisnika je osposobljeno, a da bi to efektiralo krajnjim rezultatom potrebno je da lokalne sredine odakle su korisnici smešteni sagledaju mogucnosti i pripreme uslove za preuzimanje korisnika. Ustanova može na to uticati jedino pozivanjem predstavnika lokalnih samouprava i centara za socijalni rad odakle su korisnici smešteni, da se potrude po ovom pitanju. Samim otpustom Jelene Mader i povracajem u lokalnu zajednicu ustanova ne smatra da je ovaj slucaj rešen, vec se intenzivno interesuje za Jelenu, kako se snalazi, na kojim poslovima radi i uvek ce biti raspoloženi da u svakoj situaciji pomognu porodici Titanov, bar u ovim prvim pocetnim koracima koji su vrlo bitni, znajuci osobine i navike šticenice.

Ustanova sa sopstvenom proizvodnjom

Šticenici iz Velikog Popovca su 28.juna zajedno sa strucnim radnicima ucestvovali na Etno festivalu u Novom Sadu. Prezentirani su svi radovi koje šticenici proizvode uz pomoc svojih vaspitaca i radnih terapeuta. Štand je bio veoma posecen i na njemu je mogla da se vidi veoma raznolika kolekcija proizvoda, pocev od ukrasnih predmeta, slika, goblena, vezova, a izložba je bila i prodajnog karaktera.

Inace, Specijalna ustanova “Gvozden Jovancicevic” u Velikom Popovcu ima 290 korisnika, zapošljeno je 92 radnika od kojih 4 na odredeno vreme i to su radnici razlicitog profila strucnosti pocev od negovateljica, medicinskog osoblja, vaspitaca, defektologa, radnih instruktora, radnih terapeuta, socijalnih radnika i ostalog pomocno -tehnickog osoblja. Na smeštaju se primaju šticenici sa umerenom i težom kategorijom mentalne retardacije oba pola sa preko 18 godina starosti. Kapacitet je trenutno popunjen, što znaci da nema prijema novih šticenika, dokle god se na bilo koji nacin ne stvore uslovi da dode do odliva korisnika. Ovo pitanje se restriktivno razmatra, jer su upravo napori društva da se ide u obrnutom smeru, da se pronalaze drugi vidovi zbrinjavanja takvih lica, u prvom redu prirodna porodicna sredina, hraniteljske porodice i drugi oblici samostalnosti kao što je zašticeno stanovanje.

Ustanova je razvila više delatnosti, a poznata je po pripremi korisnika za samostalni život i po zvanicnim podacima ostvaruje najvecu sopstvenu proizvodnju od svih institucija socijalne zaštite u Srbiji. S obzirom da poseduje dve poljoprivredne ekonomije, farmu svinja, ovaca, nešto junadi, farmu koka nosilja, uzgoj pilica tovljenika, proizvodi se koriste za ishranu sopstvenih korisnika, a višak se prodaje i taj prihod služi za kupovinu potrebnih namirnica. U ovim kriznim vremenima to cini ovu instituciju stabilnom u finansijskom smislu i omogucuje organizovanje primerenih uslova života i rada šticenika i zaposlenih radnika.

Po podacima iz poslednjeg finansijskog izveštaja za 2007. godinu ova ustanova se sa nekih 70finansira direktno iz budžeta, a ostalih 30se odnose na sopstvene prihode, ukljucujuci proizvodnju, participaciju roditelja, porodicne penzije korisnika i razne druge prihode. Treba reci da deo koji se finansira iz budžeta nije pratio porast troškova životnog standarda, pogotovu cenu hrane, repromaterijala, elektricne energije, goriva, a u poslednjih godinu dana povecani su troškovi izdržavanja za 12 -13 Što se tice, donacija one su prema ovoj ustanovi prestale još 2003. godine, a do tada su dve godine bile vrlo intenzivne. Ustanova je to maksimalno iskoristila i zahvaljujuci tome podigla uslove živote i rada. Sada sa sopstvenim prihodima i nekim manjim zahvatima iz budžeta održava postojece objekte i opremu u funkcionalnom stanju. Od Ministarstva za rad i socijalna pitanja u skorije vreme dobijeno je 690 hiljada dinara i na ime toga bice ugradeno deset klima uredaja u spavacim sobama korisnika kako bi se ugodno osecali u ovim vrelim danima, a ostatak novca bice utrošen na popravku kotlarnice. Ustanova uvek izdvaja sopstvena sredstva koja plasira na održavanju objekata i opreme, adaptaciju, krecenje, izradu novih unutrašnjih fasada i druge poslove.

D. Dinic

HUMORESKA

LETIJADA

Sretoh pre neki dan komšiku Moniku u hodniku naše zgrade, a mene ogreja sunce kao da sam na sred plaže.

- Au, komšika, kakva boja! Prava cokolada, i to za mešenje!

- Grcka, komšija! Grcko sunce, grcko more. Tamo se pola Srbije brcka.

E, ja spadam u onu drugu polovinu, pomislih i pogledah u Moniku koja se ocigledno kupala i suncala u toplesu, a kako joj je dekolte bio dubok, primetio sam da je opaljena i dole.

Monika mi se zagonetno osrmehnu i produži niz stepenice njišuci kukovima. Eh, šta ti je žensko, pa još lepo, mlado, neudato, može da provede na moru tri meseca ako hoce, a nema one koja nece kad hoce.

Ja nemam tu srecu ni da me isto sunce prlji i draška zracima, po telu kao Moniku. Ja se kupam na Moravi. Jes'da nema rime, ali voda je topla.

Sretoh komšija Stevu, a on preplanuo, crn, crn... ko da ima roming.

- Je l', komšija, Grcka, a? - povikah ja.-

- Šta ti je, bre, je l' ti ovo sunce udarilo u glavu? - rece Stava. - Kopo sam kukuruz kod strica na selu.

- A, Palma de Majilovac! Lepa boja, a bice i proja! - nastavih ja u pesnickom stilu. Pa, nije ni cudo, dobio sam inspiraciju od mlade komšike.

Sretoh juce Žiku, a i on crn ko... A znam da nema za more, koje crno more (e, da je Crno more!), jer je, kao i Steva, ostao bez posla, dvoje dece, žena ima malu platu... Nisam hteo da se zalecem sa pitanjem, a Žika kao da je citao moje misli.

- Žetva pšenice, komšija, kod mog ujaka, 15 hektara, pa ti sad vidi! - Da, da, to je prava boja, kao reš pogaca ispod saca. Bice pšenice i vruce pogacice!

Sve, sve, ali ona grcka boja je ipak... Pomislih na mladu komšiku i odoh da se bucnem u kadu.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nekad mangupi u našim redovima, a danas kradu svi redom!

- Skuplje je domace voce od južnog. Pa ajd' posle kaži da covek nije postao od majmuna!

- Kad sam ja igrao klis, mafija nije ni znala šta je reket!

- Srbija je sportska sila, igra protiv reprezentacije Evrope!

- Iako nisam politicar, nemojte da me držite za rec!

Miodrag Lazarevic

IVANJDANSKI VAŠAR U POŽAREVCU

DOÐI, VIDI, PA - IDI

- Uz zajecarski i šabacki, požarevacki vašar se ubraja u red najvecih i najlepših u Srbiji

- Na vašaru svega i svacega od igle do lokomotive

- Ovogodišnji vašar bio skuplji od svih dosadašnjih

Ivanjdan je dan koji mnogi slave kao svoje seoske zavetine i vreme kada se održavaju sajmovi. Iz jednog takvog sajma se razvio i nadaleko cuveni požarevacki vašar koji se decenijama unazad tradicionalno održava u periodu od 6-8. jula, a nezvanicno traje i dan, dva duže.

Za organizaciju trodnevne fešte i ove godine bilo je zaduženo Javno komunalno preduzece “Komunalne službe”, o cemu smo razgovarali sa Dragoslavom Janicijevicem, tehnickim direktorom. Kao i svake godine pripreme su obavljene na vreme, izvršeno je detaljno cišcenje i košenje prostora u delu namenjenom za zabavni sadržaj, tako da je sve bilo spremno za prijem ljudi koji rade na vašaru i nude gradanima svoje proizvode i usluge zabavnih igra. “Cene zakupa u odnosu na prošlu godinu povecane su za 6i tezga po dužnom metru u ulici Lole Ribara koštala je 2.300 dinara, a u Partizanskoj i bocnim ulicama zakupci trebalo je da izdvoje 2.100 dinara. Po mom mišljenju interesovanje je bilo izuzetno i možda vece nego prošle godine, a u vreme trodnevnog slavlja za saobracaj su zatvorene ulice: Lole Ribara drugi deo, Partizanska, Ilije Gojkovica i deo Industrijske ulice”, istice Janicijevic.

Sedmojulska fešta je i ove godine okupila na hiljade posetilaca iz našeg regiona i cele Srbije, a ulice oko vašarišta blokirali su brojni automobili. Glavna atrakcija za mlade i one nešto starije ovih dana su moderne vrteške tipa “kamikaza”, “kišobran”, “balerina”, “tvister”, “spidi”, a tu su standardno i autodromi, snagomeri, fliperi, bilijari, streljane... Car starih vremena doneo je i “zid smrti” sa svojim vratolomnim vožnjama motocikala od kojih zastaje dah. Za one koji su imali srece da nalete na slobodno mesto pod šatorom okretali su se ražnjevi sa prasecim i jagnjecim pecenjem, služio se roštilj uz nezaobilazno toceno pivo i špricer.

Na stotine tezgi od ulice Lole Ribara do MIP -ovog stadiona nude znatiželjnim posetiocima raznu grncariju, garderobu, obucu, bižuteriju, igracke, sladoled, šecernu vunu, osvežavajuce napitke, voce i još mnoge druge dakonije.

D.Dinic

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac. Bistro!

KUDA NA PECANJE?

Dunav se »otvorio« i daje sve bolje ulove. Smud se, doduše, lovi nešto slabije nego pre mesec dana, ali uporni ribolovci na poznatim terenima skoro svakodnevno imaju uspeha. Primerci od 700 grama do dva kilograma najcešce udaraju na podrucju ušca Morave i oko Kostolca, Klicevca i Rama, na muvanje, dubinski i na silikonce. I som sve bolje radi, ali na rovca i durdubaka uglavnom dolaze primerci do pet kilograma. Babuška se dobro peca na klicevackim balatovima, oko Velikog Gradišta, u Usiju, Vincima i Golupcu. Na tim lokacijama se lovi i šaran, najbolje na hranjenim mestima, iz camca, ali i sa obale.

Konacno i sa Morave stižu dobre vesti. Smud se na silikonce i voblere hvata na potesu od LJubicevskog do Novog mosta, dok je nizvodno, od »majmunare« do Brežana, bilo i lepih ulova babuške, ali se »baron« tu retko javljao. Ispod LJubicevskog mosta se na plovak peca skobalj, a dubinkaši i dalje dobijaju pretežno sitnog soma, mada je prošle nedelje na varalicu pao i jedan od 10 kila.

Nivo Tople Mlave je izuzetno nizak, pa se riba bolje peca nocu, rano ujutru i kasno popodne. Šaran se rede javlja, ali krupna babuška i poneka deverika lepo grizu na šecerac, šumsku glistu, proju i snop crvica. Na varalicu su se sporadicno zaletali bucov i som, a na zatravljenim delovima se javljala i štuka. Na Mlavi i na Peku od Kuceva do Mišljenovca klen se dobro peca na sezonske mamce.

Bela riba odlicno radi na Kostolackom Dunavcu i uz kvalitetniju prihranu u ranim jutarnjim satima prekoputa plaže može da se upeca par kila sitne deverike, krupca (bodorke) i rede babuške. Bolje su prolazili pecaroši koji svakodnevno hrane mesta i love iz camca. Kod pumpe se u svitanje i sumrak dobija bucov do kilograma, ali štuka i dalje nije aktivna. Sa Pecanskog Dunavca ovog puta nema informacija o ulovima.

Babuška je konacno krenula na Orašju kod Dubravice, gde se osim na plovak dobija i na laganu dubinku sa hranilicom. Pored »karaša«, tu se lepo pecaju i crvenperka i bodorka, a slicne ulove registrovali smo i na obližnjim balatovima.

Na bagerima je slabo. Retki pecaroši koje smo videli na Potkovici kažu da se pored sitne suncice i ponekog bandara povremeno javi tek poneka manja bela riba. Nije bolje ni na bageru sa panjem i jezeru kod »Jatagana«, gde se na parce i ritsku glistu uvece javljao cverglan do 100 grama. Još mršavije je na uveliko zatravljenim barama kod Brežana.

AKCIJE RIBOCUVARA

U dve akcije organizovane krajem juna na Velikoj Moravi, ribocuvari SRD »Dunavac« iz Kostolca na delu su zatekli cetvoricu ribokradica kojima su na licu mesta oduzeta sredstva korišcena u krivolovu.

- Dvojicu smo iznenadili na podrucju Brežana, a preostalu dvojicu zatekli smo u blizini Dragovackog mosta. U camcima smo im pronašli ukupno deset mreža i protiv vinovnika ce ovih dana biti podnete prijave - izjavio je za »Rec naroda« nacelnik dela ribarskog podrucja i prvi covek ribocuvarske službe Siniša Dražic.

Od njega saznajemo da je na kanalima kod Oreovice i Simiceva zbog visoke temperature i nedostatka kiseonika u vodi došlo do manjeg pomora ribe. Nadležne službe su izašle na teren, uginula riba je neškodljivo uklonjena, ali opasnost na mnogim terenima i dalje postoji.

- Temperatura vode se ovih dana ponegde penje do tridesetog podeoka, pa lako može doci do pomora vecih razmera. Cak i najmanja kolicina otpadnih voda i hemikalija koje se koriste za zaštitu useva sada može dovesti do prave ekološke katastrofe i zato se stanje na ugroženim terenima redovno prati, posebno u blizini klanica i ostalih potencijalnih zagadivaca - kaže Dražic i upozorava na visoke kazne predvidene za one koji prekrše propise.

PITANJE?

Šaljem vam sliku klena koga sam ulovio 19. juna na Mlavi i nadam se da cete ga objaviti u narednim brojevima lista »Rec naroda« i »Ribolov«.

Ribolovac iz Petrovca

ODGOVOR

Poštovani kolega, nepotpisana pisma i mejlove u principu ne objavljujemo, ali smo ovog puta napravili izuzetak. Da bismo objavili vašu fotografiju sa lepim mlavskim klenom, neophodno je da nam elektronskom ili obicnom poštom pošaljete pravilno popunjeni i u maticnom ribolovackom udruženju overeni kupon koji možete pronaci u svakom broju lista »Ribolova« (na str. 12).

EKSTRA SAVET

Riba na visokim temperaturama brzo ugiba i »kvari« se, narocito ako se drži u neodgovarajucim uslovima. Umesto prevazidenih metalnih (žicanih) cuvarki, preporucujemo vam da ulov držite u što vecoj koncanoj mreži sa sitnim okcima. Odlicne modele duge 1,5 do dva metra, sa obrucima precnika 30-40 centimetara, u našim prodavnicama možete nabaviti po ceni od 400 do 1.000 dinara, dok su prave takmicarske cuvarke nešto skuplje. Trudite se da cuvarku postavite tako da riba bude u što dubljoj, ako je moguce tekucoj vodi, a po završenom ribolovu uzmite samo onoliko koliko vam je zaista potrebno i višak pustite. Nemojte dozvoliti da nagomilane kese koje su u zamrzivacu provele nekoliko meseci (što je dovoljno da riblje meso izgubi ukus i hranljivu vrednost) na kraju završe u kontejneru.

ODRŽANI 34. SUSRETI RADNIKA ZAPOSLENIH U UPRAVI PRAVOSUÐU I DRUŠTVENIM DELATNOSTIMA SRBIJE

ZLATO U TENISU

U Soko Banji od 25. do 29. juna održane su 34. sportske igre radnika Uprave, Pravosuda i društvenih organizacija Srbije. Od 1700 ucesnika iz citave Srbije, 58 je bilo iz upravnih organa grada Požarevca.

Ekipa Požarevca imala je 58 takmicara koji su u muškoj i ženskoj konkurenciji u šahu, ribolovu, atletici, odbojci, tenisu, kuglanju i streljaštvu (muška) i ženskoj u streljaštvu, pikadu, kuglanju, atletici i odbojci pokušali da ostvare što bolje rezultate.

Ukupno najbolja je bila ekipa JSO Republicki fond PIO ispred GOS Novi Sad i Gradske uprave Pancevo.

Ekipe gradske upreve Požarevac ostvarile su skroman rezultat osvojivši skromno 26 mesto, dok je muška selekcija u konkurencji 23 ekipe u dugim i iscrpljujucim mecevima osvojila prvo mesto ispred grada Panceva i opštine Barajevo.

Mušku ekipu u tenisu cinili su Milan Markovic kome je pripala laskava titula najboljeg tenisera ovogodišnjeg prvenstva i Predrag Perencevic.

Milan Markovic ovo priznanje najboljeg dobija vec cetvrti put isto koliko je ova ekipa i bila pobednik u poslednjih pet odigranih finala.

Susreti su protekli u sportskom duhu, fer takmicenju i navijanju uz pesmu i igru. Sklopljena su brojna prijateljstva a za stolom Požarevljana tokom svecanih veceri, pored gradonacelnika Požarevca Saše Valjarevica koji je posetio susrete i bodrio ekipu mogli su se videti i predstavnici drugih opština i predstavnici Sindikata Uprave Srbije.

Raspoloženje je vidno podignuto one veceri kada se vršio izbor za MIS Igara kada je od 22 devojke titulu ponela takmicarka opštine Pecinci.

Na rastanku uz stisak ruke novih i starih prijatelja pala su obecenja da se pponovo susretnu takmicari na narednim susretima.