Header

SVECANO URUCENJE UGOVORA U SALI POSLOVNOG CENTRA FILIJALE U POŽAREVCU

OKRUGU DODELJENO 30 JAVNIH RADOVA

slika

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala u Požarevcu protekle srede organizovala je svecano urucenje Ugovora podnosiocima projekata i izvodacima javnih radova od interesa za Republiku Srbiju. Javni radovi se nastavljaju i sledece godine s tim što ce iskljucivo filijale predlagati projekte.

"Od 65 projekata koji su pristigli, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je Filijali u Požarevcu, odnosno Branicevskom okrugu dodelilo 30 javnih radova, što je najviše u Srbiji. Ukupna vrednost tih javnih radova iznosi 94.560.250 dinara, s tim da napomenem da kako raste prosecan licni dohodak u Srbiji, ocekujemo da ova suma prede 100 miliona dinara. Od 30 javnih radova u okviru socijalnih, humanitarnih i kulturnih aktivnosti odobreno je 14, u okviru održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, 4 i okviru kategorije održavanja zaštite životne sredine i prirode 12 javnih radova. Na tim poslovima bice angažovano 459 lica sa 1. i 2. stepenom, 107 lica sa 3. i 4.stepenom, 16 lica sa 5.i 6.stepenom i 14 lica sa 7.stepenom strucne spreme. To znaci da ce ukupno 596 lica sa evidencije Filijale u Požarevcu ukljucujuci i ispostave biti angažovano na izvodenju javnih radova", istakla je Danica Nikic - Matovic, direktorka Filijale u Požarevcu.

D.Dinic

REPUBLIKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE

OTKUP PŠENICE PO CENI OD 13 din./kg

Obaveštavaju se poljoprivredni proizvodaci koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, a na osnovu Zakljucka Vlade Republike Srbije broj 338-3941/2009-002 od 30.06.2009.godine, da svoju pšenicu roda 2009.godine mogu prodati Republickoj direkciji za robne rezerve, po ceni od 13 din/kg (sa uracunatim PDV-om), ovlašcenim državnim skladištarima Direkcije: 1.''Žitostig'' Požarevac, 2.''Mili Mlin'' Veliko Gradište i 3.''Vocno lozni rasadnik'' Žabari. Rok placanja iznosi 8 dana, od dana dostavljanja kompletne dokumentacije kod Republicke direkcije za robne rezerve. Za sve informacije možete se obratiti Republickoj direkciji za robne rezerve na brojeve telefona: 011/3238-997, 3239-059 u Beogradu i 021/421-914, 526-890 u Novom Sadu.

B.O.

NA PODRUCJU OPŠTINA ŽABARI I PETROVAC

GRAD NANEO OGROMNU ŠTETU USEVIMA

slika

Ceste i obilne padavine tokom juna i jula meseca na podrucju našeg okruga onemogucavaju nesmetani nastavak žetve ozimih useva. Žetva jecma još uvek nije završena i do sada je obavljena na oko 90% od ukupno zasejanih 6.000 hektara sa prosecnim prinosom od 3.400 kg/ha. Žetva ozime uljane repice je obavljena na oko 60% od ukupno zasejanih površina sa prosecnim prinosom od 3.200 kg/ha. Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Poljoprivrednoj strucnoj službi Požarevac ozima pšenica koja je jesenas posejana na površini od 33.750 hektara požnjevena je sa svega 1% od ukupno zasejanih površina.

Grad velicine oraha koji je 8.jula izmedu 16 i 17 casova zahvatio delove opština Žabari i Petrovac pored štete na usevima, nacinio je štete i na vocnjacima, vinogradima i povrtarskim kulturama. Ukupna izmerena kolicina padavina u Žabarima je iznosila 65 mm. Na podrucju katastarske opštine Žabari gradom su bili zahvaceni Žabari, Porodin, Cetereže i Brzohode, dok su na podrucju katastarske opštine Petrovac gradom bili zahvaceni Bošnjak, Veliki Popovac, Pankovo, Zabrde, Petrovac i ostala naselja do Gornjacke klisure. Štete na usevima i zasadima se krecu 20 - 100%, a gradonosni oblak je bio širine oko 6 kilometara i zahvatio je oko 190 kvadratnih kilometara ukupnog podrucja.

D.Dinic

HALO 92

- U staroj zgradi Doma zdravlja u Simicevu, juce oko 22,45 casova Dario T. (1970) iz Aleksandrovca, ubo je nožem više puta u predelu grudi i stomaka Ivana m. (1979) iz Simiceva, a sebi naneo posekotine po nogama.

Ivan M. je zbog zadobijenih povreda hitno operisan u Požarevackoj bolnici dok su Dariu konstatovane lake telesne povrede.

Požarevacka policija je Dariju T. odredila zadržavanje, abog sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo u pokušaju.

Uvidaj lica mesta izvršili su okružni javni tužilac u Požarevcu, istražni sudija okružnog suda u Požarevcu i uvidajna ekipa Policijske uprave u Požarevcu.

- U hotelu “Srebrno jezeo” u naselju Beli Bagrem u Velikom Gradištu juce oko 01,00 casova, došlo je do tuce izmedu gostiju i radnika hotela jer su se gosti hotela prskali hotelskim vatrogasnim aparatom. u ovoj tuci u kojoj su korišcene polomljene staklene flaše, jedan ucesnik tuce zadobio je teške telesne povrede i zadržan je na lecenju u požarevackoj bolnici, dok su ostali ucrsnici zadobili lake telesne povrede.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicne prijave protiv Viktora M. (1977) iz Smederevske Palanke i Elvedina J. (1964) iz Ivanjice, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo ucestvovanje u tuci.

Krivicne prijave za isto krivicno delo podnete su i protiv Željka M. (1978) iz Velikog Gradišta i Vladimira R. (1980) iz Jagodine.

- Juce oko 14,00 casova, na Srebrnom jezeru, opština Veliko Gradište, na oko 2,5km od kampa, sa brodica “Silver boj” koji je prevozio turiste i koji se tu usidrio, skocio je u jezero Aleksandar S. (1986) iz Rakovice i neposredno nakon toga potonuo. Ronilacka ekipa Žandarmerije angažovana je na pronalasku Aleksandra S. iz Rakovice.

DECA SU SUMNJIVA DOK SE NE DOKAŽE DRUGACIJE

DOLE UPIS!

Hvala Bogu, završiše se prijemni ispiti i upisi u srednje škole. Kada ta pomama oko pologanja krene da se zahuktava, mladost Srbije odraste na brzaka i preko noci shvati znacenje termina: stres, pokidani živci, neurotica… Ove godine se oko 72.000 svršenih osnovaca treslo u predispitnoj groznici i strahovima da li ce se izboriti s pitanjima koja su lepo bila upakovana u zbirke zadataka, cime ce steci pravo da se upišu u srednju školu.

Procedura na samom polaganju gotovo je jednaka proceduri za dobijanje vize neke od evropskih zemalja, potrebno je da ucenik ponese dacku knjižicu sa overenom fotografijom; ako kojim slucajem zaboravi da je ponese, može da polaže ukoliko ga direktor škole, koji je ujedno i predsednik Školske upisne komisije identifikuje i pusti na ispit. U ucionice se ulazi po azbucnom redu, onako kako ih prozovu, a tamo nikako ne smeju da dežuraju nastavnici koji su im predavali, koji rade u toj školi, koji predaju predmete koji se polažu, dakle, nastavnici koji su im na bilo koji nacin poznati. Moraju biti potpuno nepoznati i to po jedan iz srednjih i jedan iz osnovnih škola. I kad ministar u dikretnom TV prenosu izvuce pitanja, navali, dva sata rada je na raspolaganju, sasvim dovoljno za one koji su spremni. Priznaju se samo odgovori pisani hemijskom olovkom, polaže se pod šifrom, a pre polaganja popunjava se identifikaciona karitica. Naravno zabranjeno je unošenje mobilnih telefona i bilo kakvih papira. Orvele, gde si! Poznato?

Agonija oko upisa zapocinje vec u šestom razredu osnovne škole kada se klincima predoci da moraju na vreme poceti sa pripremama, kako bi stigli da savladaju sva pitanja. A mašinerija koja se pokrene kada pocnu ispiti lici na mobilizaciju. To je citava nauka koja, po svemu videnom za premisu ima da su svi koji polažu unapred krivi, dok se drugacije ne dokaže. Svi žele da prepišu, ukradu, provuku se, možda i da podmetnu nekog drugog da test radi umesto njih. Kao da je sve sam kriminalac zavšio osmi razred, pa sad mora da prode antiteroristicku proceduru.

Lista želja, potom, mora biti realna, inace ostade cak prekobrojan. Da li je zaista neophodno da se buduci srednjoškolci najpre istraumiraju i prestrave onim što ih ceka u tim školama do kojih ce stici samo kroz lavirint proceduru isledivanja, provere identiteta, stepena fizicke i psihicke izdržljivosti, a o znanju ni necemo? Ispade da se u srednjim školama stice neko posebno, gotovo okultno znanje, te da bi zagrebao na vrata jedne od ovih institucija moraš da savladaš vrhove Kilimandžara i ponore Mamutskih pecina, ne bi li dokazao da si dostojan.

Naravno, ne treba dozvoliti ni drugu krajnost, nepoštovanje obrazovnog sistema, kakav god bio, ali kao što dak pri popunjavanju liste želja treba da bude realan i odmeri svoje mogucnosti naspram snova, tako bi i državna oligarhija sa sve umovima koji smišljaju nove nacine za komplikovanje upisa, trebalo da u obzir uzme faktore i okolnosti pod kojima živi taj svršeni osnovac. Baš ova konkretna generacija, kao i par pre njih i par pre njih medu svoja najranija secanja skladište nadletanje bombardera iznad gradova, price o logorima, nerazumnim ratovima, praznim džepovima. To je bio svet odraslih oko njih koji su dobijali u naslede. Umesto da im se malo dozvoli da udahnu, da spoznaju neke od vrednosti samostalnosti, slobode izražavanja, na scenu je stupila didakticka metoda: Batina je iz raja izašla, bez pomena da ova narodna umotvorina ima i nastavak: Da je bila dobra ostala bi u raju.

Elem, upisao se ko je gde stigao i mogao i ostao živ. Znaci, sistem je dobar – nema žrtava.

A ne mogu a da se ne setim kako je odreagovao ministar kada je Antonela Riha u “Poligrafu” pitala zna li kako izgleda presek vodokotlica. Pobesneo je. A to uce deca u osnovnoj. Ako hoceš da pustiš vodu moraš da završiš vodoinstalaterski zanat.

Groteskno je bilo i to što su iz ministarstva porucili deci da ne dozvole da im roditelji stvaraju paniku. Stvar je prosta. A efekat je kontra. Roditelji jesu ti koji moraju da budu obuceni za veleslalom zvani upis, cime se direktno obrušava teza o osamostaljivanju mladih u ranom periodu. U upisu nove generacije srednjoškolaca mora da ucestvuje cela nacija. Koliko to jednoj ranjivoj i ranjenoj zemlji odnese para iz državne kase koja se puni upravo dranjem kože onih koji upisuju decu? Trošak jeste, ali je cilj svetao, kažu. I to zato što se neko nekad tamo dosetio da su i deca sumnjiva, a ne samo roditelji.

Glasam za ukidanje prijemnog ispita u srednje škole i brutalno preispitivanje dece, mada me niko ništa nije pitao. Treba ih pustiti da po zasluzi u osnovnim školama imaju pravo na upis, a posle neka ih profesori nauce šta i kako treba dalje. Ovako ispade da za upis u srednju školu najpre treba završiti fakultet.

Lela Likar

U KOSTOLCU POTPISAN UGOVOR SA INSTITUTOM MIHAJLO PUPIN „IMP AUTOMATIKA“ O ADAPTACIJI MRU SISTEMA NA BLOKU B-2 TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC B“

POVERENJE DOMACOJ PAMETI

- Ugovor u vrednosti od 492 miliona dinara potpisali Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i Milenko Nikolic, direktor Instituta Mihajlo Pupin „IMP Automatika“

slika

Ovo je ulazak u jedan ozbiljan investicioni zahvat, koji u celini ubuhvata ulaganje od oko 300 miliona evra. To je ulazak u kapitalne investicije u „Elektroprivredi Srbije", kao što su i zapoceti kapitalni investicioni radovi na rekonstrukciji HE „Ðerdap I“, Hidroelektrani „Bajina Bašta“, a ocekujemo i revitalizacije drugih energetskih postrojenja. Verujem da ce ovaj ugovor podstaci i druga privredna društva i domace kompanije da iznalaze zajednicke interese i da se izbegne diskriminacija domacih preduzeca koja mogu da ponesu deo zadatka na revitalizaciji energetike, pa i da ucestvuju u izgradnji novih proizvodnkih kapaciteta, rekao je Petar Škundric, ministar za rudarstvo i energetiku, prošle srede u Kostolcu, prilikom potpisivanja ugovora sa Institutom Mihajlo Pupin „IMP – Automatika“ iz Beograda o adaptaciji sistema za merenje, regulaciju i upravljanje na bloku B-2 termoelektrane „Kostolac B“.

Ugovor u vrednosti od 492 miliona dinarau u prisustvu brojnih zvanica, pored ministra Petra Škundrica, bili su, dr Aca Markovic, predsednik Upravnog odbora „Elektroprivrede Srbije“ i Dragomir Markovic, generalni direktor sa saradnicima, potpisali su: Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoe-lektrane i kopovi Kostolac“ i Milenko Nikolic, direktor Instituta Mihajlo Pupin „IMP – Automatika“ iz Beograda. Ovo je samo jedan od poslova u okviru programa Adaptacije bloka B-2 sa rekonstrukcijom elektrofiltera, cija realizacija pocinje marta 2010. godine.

U modernizaciju termoblokova više od 300 miliona evra

- Ovo je prvi zvanicni ugovor za ovaj posao koji ce sledece godine sigurno biti jedna od vecih investicija u „Elektro-privredi Srbije“, a za ovo Privredno društvo, svakako najveca. Cilj ovog projekta u koji danas ulazimo je da stvorimo uslove da blokovi Termoelektrane „Kostolac B“ u narednih 150 hiljada radnih sati rade na svojim projektovanim nivoima, punim parametrima uz povecane koeficijenta tehnicke efikasnosti, znaci na nivou najsavremenijih blokova koji danas rade u Evropi, rekao je, Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i naglasio: Sa unapredenjem merno - regulacionog i upravljackog sistema u prvom redu ocekujemo da nam znacajno poraste raspoloživost i pouzdanost bloka. Iste ovakve poslove radicemo 2011. i na bloku B-1 i to su samo prvi veliki projekti u sklopu ukupnih investicionih aktivnosti koje nas ocekuju do 2020. godine.

Isticuci zadovoljstvo što je ovako veliki posao poveren Institutu Mihajlo Pupin, odnosno njegovoj clanici „IMP Automatika“, direktor, Milenko Nikolic je rekao:

- Ovo je 10-ti ugovor ove vrste koji potpisujemo sa Elektroprivredom Srbije, ali je ovaj do sada najveci po obimu poslova i finansijskoj vrednosti.

Sva oprema, kako je i ugovorom precizirano, bice proizvedena po važecim standardima za ovu vrstu posla. Institut Mihajlo Pupin „IMP Automatika“, ce opremu za sistem merenja, regulacije i upravljanja isporuciti, ugraditi i pustiti u probni rad najkasnije do pocetka decembra 2010. godine. Važno je pomenuti da se ovaj projekat po prvi put realizuje u elektroprivredi u ovom obimu i ovakvoj organizaciji. Naime, prvi put ce oprema, koju su do sada proizvodile renomirane svetske kompanije, biti proizvedena u našoj zemlji, u saradnji sa velikim kompanijama kao što su Alstom iz Poljske, Sulcer i Siemens. U okviru ovog posla kompanija Alstom ce izvršiti modernizaciju hidroulicnog sistema turbine, dok ce Siemens isporuciti opremu za pnemumatsku regulaciju elektricne zaštite bloka, dok bi Sulcer, kako je dogovoreno, isporucio opremu za regulaciju.

Izvoz struje

Ministar za rudarstvo i energetiku u Vladi Republike Srbije, Petar Škundric, odao je priznanje srpskoj elektroprivredi, koja je i u uslovima u kojima se nalazi ove godine izvezla odredene kolicine elektricne energije, a nije uvezla ni jedan jedini kilovat. On je još rekao da se EPS ozbiljno priprema da postane energetski lider u Jugoistocnoj Evropi i znacajan izvoznik elektricne energije.

C. Radojcic

JP "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA"

GRAÐEVINSKA SEZONA U PUNOM JEKU

slika

Na prošlonedeljnom brifingu u Skupštini grada Požarevca najnovije informacije o radu JP "Direkcija za izgradnju grada Požarevca" izneo je direktor Miodrag Stojkovic. Prema njegovim recima do sada je uglavnom pripremana tehnicka dokumentacija, saglasnost i gradevinske dozvole, pravljeni su projekti, a sada se ulazi u realizaciju i vec od ponedeljka dosta tih radova bice realizovano. Ugovoreni su radovi na izradi 13 trotoara u Požarevcu i Kostolcu i išlo se na to da ekonomski najpovoljnije ponude budu usvojene.

"Ugovorili smo pet radova na kanalizaciji i vec ove nedelje imacemo izmedu 20 i 30 objekata koji ce se raditi u Požarevcu. Od Komisije za zaštitu prava dobili smo rešenje da se odbija zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva Samostalne radnje "Neimar put" u vezi postupka javne nabavke "Redovno održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva". To znaci da "Neimar put" nema pravo na žalbu i da smo mi ušli u postupak ugovaranja posla sa izabranim izvodacem radova, a to je Preduzece za puteve Požarevac. Ugovor je potpisan i ljudi iz tog preduzeca su krenuli sa realizacijom posla obzirom na to da se iz ovog razloga dosta kasnilo sa izvršenjem. Vec danas jedna ekipa radi na saniranju kolovoza u Kostolcu, druga na saniranju kolovoza na lokalnim putevima koji gravitiraju prema Požarevcu i Kostolcu i treca ekipa radi u gradu Požarevcu. Veoma intenzivno moracemo da radimo obzirom na to da nam i vremenski uslovi ne idu na ruku. Ovih dana završavamo horizontalnu signalizaciju u gradu Požarevcu i od 13.jula radicemo u Kostolcu. Radovi na Gradskom stadionu dobro se odvijaju, bilo je malo poteškoca u pogledu vremenskih uslova koji gradevinarima ne idu u prilog, ali obzirom na to da je izvodac radova ozbiljno shvatio posao i radi subotom i nedeljom, mislim da ce do 15.avgusta posao biti završen. Naš nadzor stalno prati izvodenje radova tako da u svakom momentu imamo informaciju o tome kako radovi napreduju", istice Stojkovic.

Isto tako intenzivno se radi u ulici Draže Markovica i danas bi trebalo da se završe radovi prema LJubovijskoj, ploce za završetak poplocavanja su pristigle i u toku ove nedelje radice se na toj poziciji i izradi kaldrme na drugoj strani prema Pionirskom trgu. Što se tice radova na crpnoj stanici ovih dana radi se malo usporenije obzirom da ima tehnickih izmena u projektu. Na vodoizvorištu "Kljuc" izvode se armirano - betonski radovi, tako da u tom smislu nema nekih problema. Radovi u okviru grada, što se tice zamene azbestnih cevi vršice se onog momenta kada budu pristigle adekvatne cevi za ovaj posao, odnosno kada izvodac radova bude odgovorio sa adekvatnim materijalom po ugovoru, a nastavljeni su radovi i u Šturmovoj ulici gde je izvodac imao poprilicnih problema zbog cestih kiša.

D.Dinic

NA SVECANOM PRIJEMU U OPŠTINI ŽABARI

VUKOVCIMA URUCENI POKLONI

slika

Na svecanosti u zgradi opštine Žabari, predsednik opštine Miodrag Filipovic primio je dake nosioce Vukovih diploma i dake generacije iz OŠ "Heroj Rosa Trifunovic" iz Aleksandrovca i OŠ "Dude Jovic" iz Žabara urucivši im prigodne poklone. Knjigama su nagradeni ucenici škole u Aleksandrovcu, Stefan Jan-kovic, Miloš Paunovic, Ale-ksandar Stokic, dok je daku generacije Aniti Andrejic pripao laptop. Iz Osnovne škole u Žabarima knjigama su nagradeni Nikola Lukic, Da-nica Miljkovic, Irena Milu-tinovic, Milijana Milojevic i Milica Andelkovic, a daku generacije ove škole Ani Ilic urucen je laptop. Takode, knjigama su nagradeni i ucenici koji su na Okružnim takmicenjima zauzeli jedno od prva tri mesta i to su Ana Pavlovic, Nemanja Begovic i Milijana Miloševic.

Pozdravljajuci prisutne ucenike i prosvetne radnike Miodrag Filipovic, predsednik opštine je izmedu ostalog istakao: "Smatram da je ovo trenutak kada treba najbolje ne samo nagraditi nego i biti zahvalni što imamo decu koja su marljiva, koja uce i postižu odlicne rezultate, što je preduslov za dalje školovanje. Ovim prijemom dajemo vam punu podršku da nastavite školovanje i obradujete roditelje sa mnogo drugih diploma, mnogo drugih zvanja i da sutradan budete na dobrim mestima, jer ovu opštinu samo kvalitetni kadrovi mogu izvuci iz kruga nerazvijenih".

D.Dinic

U SUBOTU I NEDELJU U CETEREŽU ŽABARA OSMO „CETEREŠKO PRELO"

PRELO - DUH I DUŠA TRADICIJE

U ambijentu turistickog bisera i dvorištu Brvnare i Cetereške crkve, u subotu i nedelju, 18 i 19 jula no osmi put pocinje „Cetereško prelo" - tradicionalna duhovo-kulturna i turisticka manifestacija koja bi, ako vreme dozvoli, no prvi put mogla da okupi i 10.000 ljudi.

„ Prelo može da pocne. Sve je spremno za ovu svetkovinu. Mi ži-vimo za nju, ali ne i od nje, svih 365 dana u godini. Otuda, naš Orga-nizacioni odbor, svako u svom resoru, je odradio sve da ova manifestacija bude sa velikim odjekom. Mi smo ove godine objavili knjigu - monografiju „Cetereško prelo" publiciste i književnika Siniše Ristica a sve sa ciljem da ova priredba ima dubok trag u vremenu.Naši gosti i ucesnici bice predsednik Udruženja književnika Srbije magistar Srba Ignjatovic, Radomir Andric, potpredsednik UKS i Miljurko Vukadinovic, sekretar UKS. Nastupice u dva dana više od 1.500 izvodaca" - kaže Miodrag Filipovic „Fica", predsednik opštine Žabari i predsednik Organizacionog odbora osmog „Cetereškog prela".

Momir Blagojevic, predsednik SO Žabari i zamenik predsednika Organizacionog odbora „Cetereškog prela" smatra da ce Prelo biti onoliko vredno i dugotrajno koliko pozitivne energije uložimo u njega i koliko medijske potpore ima.

Protojerej Andreja Lazic smatra da samo sa duhovnom kompomentom „Cetereško prelo" poprima i elemente duhovne sabornosti i ocuvanje vere u Srpskom narodnom bicu.

Gorica Stefanovic istice da ce ove godine Prelo biti i u znaku izložbe domace radinosti, likovne kolonije, promocija knjiga i književnih susreta.Naglasila je da ce i pozornica biti proširena i osavremenjena i za vece sastave.

Siniša Ristic je ukazao da je Prelo vec bilo prisutno u medijima, pocev od feljtona u „Reci naroda", najavnih informacija u elektronskim medijima kao i izjava funkcionera opštine Žabari. Po njegovim recima ocekuju se gostovanja celnika Organizacionog odbora na Pinku, PTC , SATV, TV Jasenici i drugima. U nedelju ce Cetereže biti prestonica Srbije u pesmama , svirkama, obicajima, u svemu onome što cuva tradiciju od neumitnog zaborava.

Miloš Markovic smatra da je Prelo komponovano tako da ce zadovoljiti sve, pa i one najprobirljivije ukuse. Kao programski „zacin" pojavice se šestostruki prvak Guce trubacki orkestar Dejana Petrovica i glumica i estradna zvezda Snežana Savic.

Zvonko Blagojevic tvrdi da ce biti asvaltiran put dužine jednog kilometra u atarima Cetereške šume i da se secom šuma pored puta i estetski doprinosi da ovaj inace lep predeo dobije još više u lepoti.

Nastupice prvog dana i dva hora iz Cuprije i Paracina koji ce pevati rukovet duhovnih pesama. Predstavice se i kulturno-umetnicka društva iz opština Žabari, Jagodine, Svilajinca, Kruševca, Petrovca na Mlavi, Malog Crnica, Kragujevca. Osim hitronogih igraca, tu su sviraci na raznim instrumentima, pevaci, zdravicari i narodni pojac Milija Radivojevic Baja.

Ha kraju dvodnevne manifestacije bice izabrana od dvadesetak devojaka i lepotica Prela. Zajednickim kolom ucesnika i izvodaca od 1.000 igraca bice završena ova dragocena etno-duhovna manifestacija.

C.P.

SANJA CEKOVIC, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU U POSETI OPŠTINI ŽABARI

MILION IPO LOKALNOJ SAMOUPRAVI

slika

Državni sekretar u Mini-starstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Sanja Cekovic je u ponedeljak 6.jula posetila opštinu Žabari i tom prilikom je Miodragu Filipovicu, predsedniku opštine urucila ugovor po kome je opština Žabari dobila 1.584.000 dinara name-njenih adaptaciji zgrade lokalne samouprave. Ovo je drugi put u 2009.godini da opština Žabari dobija sredstva od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a radi se o novcu koje to Ministarstvo dobija iz Fonda igara za srecu. Posle potpisivanja ugovora Miodrag Filipovic se zahvalio državnom sekretaru, Sanji Cekovic koja je tom prilikom istakla: "Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima sredstva iz budžeta koja se odvajaju od igara na srecu. Mi smo uspeli za ova tri meseca koliko je trajao taj deo konkursa i postkonkursnog perioda da podelimo 170 miliona dinara. Jako smo se plašili da ce doci do smanjenja tih prihoda, no na svu srecu do toga nije došlo i mi shodno prihodima u neka 3 ili 4 konkursna perioda u toku godine delimo ta sredstva.

Svakako da se sredstva dele na jedan specifican nacin, dakle opštine su te koje konkurišu, izraduju projekat i na osnovu tog projekta mi odobravamo sredstva. Svaki projekat koji nije dobar, nije opravdan i nije tehnicki uraden ne uzima se u obzir, medutim vi ste samim tim pokazali da kao mala opština imate puno snage da uradite dobre i kvalitetne projekte i da vec drugi put dobijate sredstva od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Mi smo svesni da 170 miliona dinara kada se podele na veliki broj opština, nisu neka ogromna sredstva, ali jesu dovoljna da neku od osnovnih vaših potreba podmire, ili da vam pomognu da završite neki od projekata koji su u toku.

Ovoga puta kada smo raspisivali konkurs mi smo delokrug konkursa proširili na još dva elementa. Sada smo dali mogucnost da se može konkurisati i po osnovu ekoloških problema i shodno ovom trenutku, dakle finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi i naša država, dozvolili smo da se konkuriše i po osnovu socijalnih programa, ukoliko ima socijalnih problema. Ja sam urucila dosta rešenja, razliciti su motivi, ali sam sigurna da su svi korisni i moja je preporuka da vec za desetak dana kada raspišemo novi konkurs i vaša opština nade dobar projekat kao što ste to i do sada radili, konkuriše, jer samo dobri, kvalitetni projekti prolaze i to je osnovno merilo Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Moja licna, posebna sklonost kao coveka je uvek bila da se pomogne onima koji manje imaju. Nažalost, od 160 opština u Srbiji vec imamo kvalifikovanih 40 opština koje se nalaze u izuzetno teškoj situaciji. Ako ove godine pogledamo njihove budžete i dodemo do onog osnovnog saznanja da ce transferna sredstva biti umanjena i tim opštinama, onda dolazimo do jednog zakljucka koji sasvim sigurno govori da opštine nece moci da se bave onim investicionim delom, dakle onim delom razvojnog budžeta, jer su vrlo sužene sa sredstvima".

D.Dinic

VELIKA RETROSPREKTIVNA IZLOŽBA DELA MILENE PAVLOVIC BARILI U GALERIJI SANU U BEOGRADU OTVARA SE 17.JULA

MILENINIM ZVEZDANIM TRAGOM

- Stotinu godina od rodenja Milene Pavlovic Barili

- Izložbu otvara ministar kulture Nebojša Bradic

- 136 radova iz svih perioda umetnickog stvaralaštva

slika

Ove godine obeležava se stogodišnjica od rodenja Milene Pavlovic Barili, jedne od najistaknutijih licnosti jugoslovenske, srpske i evropske umetnicke scene u periodu izmedu Prvog i Drugog svetskog rata, arhitekte sna i sanjarenja. Ovaj veliki jubilej otpoceo je puštanjem u opticaj markice sa Mileninin likom, odnosno njenim autoportretom iz 1920.godine, a taj projekat je radila Jugomarka u saradnji sa PTT-om.

Fondacija “Milenin dom” i Galerija Milene Pavlovic Barili se dugo i ozbiljno priprema za ovaj dogadaj, a autor velike izložbe, kustos Galerije, Jelica Milojkovic, pored celodnevnog angažovanja na pripremama za transport, klasifikaciju i izlaganje radova, nalazi vremena da za “Rec naroda” i poštovaoce lika i dela Milene Pavlovic Barili još jednom istakne znacaj velike slikarke za srpsku i evropsku umetnost.

- Naša Fondacija ovaj veliki jubilej obeležava na najsvecaniji nacin, velikom retrospektivnom izložbom koja ce biti otvorena 17.jula u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Izložbu ce otvoriti ministar kulture u Vladi Republike Srbije, Nebojša Bradic. Na izložbi ce biti predstavljeno 136 radova, uglavnom iz našeg fonda, 128 radova je iz naše Galerije, 7 radova nam na poslugu daje Muzej savremene umetnosti i jedno delo dobijamo od Narodnog muzeja u Beogradu. Izložba je zamišljena tako da predstavlja jedan životni put, jednu nesvakidašnju licnost neše umetnicke scene, njenu izuzetno zanimljivu biografiju, a moto, dakle lajt motiv citavog projekta i same izložbe koju prati obiman katalog od preko cetiri stotine stranica je “Zvezdanim tragom”, naslov je “Milena Pavlovic Barili – sto godina od rodenja”. Naslov sam odabrala jer on na neki nacin i u ikonografskom i simbolickom smislu prati citav Milenin život, ne samo umetnicko delo, vec citav njen život i prakticno je prisutan i u njenom slikarstvu i u njenoj peoziji. Dovoljno je da se išcita samo nekoliko Mileninih stihova i videcete šta u stvari zvezdice, kao simbolicki motiv znace. Inace, te carobne zvezdice, kao samo jedan element kosmosa prisutne su vec u prvoj Mileninij slici radenoj u tehnici ulja, to je portret Rudolfa Valentina, a kasnije se ponavljaju kroz mnoga Milenina dela. Toga ima i u njenoj “Veneri sa lampom”, “Zvezdanom pejzažu”, odnosno “Pomoni” iz 1939.godine i u mnogim drugim. Jedan stih iz pesme “Tišina” glasi: U jednom kutku mora, spajajuci vale sa zvezdama cekala sam citavog života, ili: U ocima nosimo odsjaj zvezda, na celima zaborav onoga što smo bili. Svuda su zvezdice.

Izložba ima nekoliko celina koje prate Milenu od upoznavanja njenih roditelja u Minhenu, gde je njena mama studirala 1905., ili 1906.godine, a Bruno Barili je vec bio na završetku studija i poceo je da se bavi komponovanjem, pred njim je bila velika karijera, cetiri, pet godina su se poznavali i ta velika ljubav na kraju je krunisana 1909.godine, 8.januara u Požarevcu kada je sklopljen brak u našoj Sabornoj crkvi. Dalje pratimo Milenino detinjstvo, školovanje, umetnicki razvoj, prvi period kada je bila na Beogradskoj umetnickoj školi, potom u Minhenu na Akademiji likovnih umetnosti, sve do 1930.godine, kada je bila u Jugoslaviji. Godine 1930.g. Milena napušta Jugoslaviju i u isto vreme ta godina oznacava njen raskid sa našom umetnickom sredinom, tako da je citavu jednu deceniju svojim životom i delom bila vezana za zapadnoevropske umetnicke metropole, Madrid, London, Pariz, Rim, Firenca… Svo to vreme družila se i izlagala sa najpoznatijim imenima evropske umetnicke avangarde. Dakle, pratimo je hronološki, uz pomoc mnogih dokumenata koje smo prikupili, radeci intenzivno na istraživanju Mileninog životnog puta, u Arhivu Jugoslavije i arhivskoj gradi koja je bila zapecacena i godinama bila nedostupna javnosti, jer se nalazila u nekim zapecacenim kovcezima, koje smo mi komisijski otvorili. Pratimo Milenu u Njujorku, gde njene izložbe izazivaju senzacije. Tu je i period u kome se Milena okrece religioznoj umetnosti, tako da u njenim slikama ima mnogo elemenata iz hrišcanske i drugih mitologija, spajala je ono što ne može da se spoji, ali to su bili njeni snovi i licne fantazmagorije, tako da je to bio veoma zanimnjiv period i mi ga možemo i mnogo bliže prouciti, zahvaljujuci donacijama koje smo dobili iz SAD tokom poslednjih nekoliko godina. Tu su kompozicije koje imaju inspiraciju u Starom zavetu i Novom zavetu, poput “Dobra i zla”, zatim “Andeli i dete” “Osamnaesti psalam”, ali ima i predivnih portreta, kao što je “Autoportret sa velom” iz 1939.godine koji nam je testamentom ostavila njena prijateljica i mecena, mis Margaret Malori, kao i jedan mali portret njene prijateljice i likovnog kriticara Rozamound Frost, koja je Milenu afirmisala u Americi. Tako dolazimo i do Mileninog kraja, ona je, kao što znamo, preminula iznenada 6.marta 1945. godine u svom njujorškom apartmanu, usled srcanog udara; nekoliko dana pre toga ona je zakljucila ugovor da za predstavu “San letnje noci” radi kostime, a noc pre nego što je preminula, sa svojim mužem je proslavila taj ugovor, otišli su na spavanje, rano ujutru njoj je pozlilo, muž je pokušao da je probudi, cak su joj davali veštacko disanje, buduci da je u istoj zgradi stanovao jedan lekar, malo su je povratili, ali dok je došla hitna pomoc njoj je ponovo pozlilo, tako da je njeno srce stalo. Njeno telo je kasnije balsamovano i sahranjeno u porodicnoj grobnici gospode Džo Frangeš i tu je bilo dve godine, da bi kasnije bilo kremirano, a urnu sa pepelom njen suprug je preneo do Rima, gde je predao ocu. Bruno je cuvao tu urnu dve godine u svojoj sobi, razgovarajuci sa svojim detetom, pisao je Danici, Mileninoj majci. Zatim je urna pohranjena na nekatolickom groblju, a opelo je držao ruski sveštenik. Nekoliko godina kasnije Bruno i Danica su se dogovorili da se u Mileninom rodnom domu u Požarevcu otvori memorijalni muzej, da Danica bude testamentarni zaveštalac. Komisija Saveta za prosvetu i kulturu koja je došla po nalaogu Maršalata, jer se Danica obratila predsedniku Josipu Brozu, procenila je da se radi o izuzetnim umetnickim delima koja su obogatila domacu meduratnu umetnost novim senzibilitetom, te da je delo jedinstveno. Preneta su sredstva za izgradnju galerije. Posle brojnih i dugogodišnjih administrativnih problema, tek 1997.godine Galeriji je vracena imovina, izdvojena je iz sastava Muzeja i ona danas posluje kao samostalno pravno lice i vec 12 godina afirmiše Milenino umetnicko delo. Do sada smo imali nekoliko izložbi u inostranstvu, 2002. u Parizu, potom Bukureštu, Bratislavi, Brnu i prošle godine je trebalo da se održi u Rimu, medutim izložba je odložena i sada cekamo novi termin, kako bismo zaokružili ovaj veliki jubilej.

Katalog, odnosno monografija koja prati Milenino životno delo je veoma obimna, ima oko 400 stranica, veoma je bogato ilustrovana, ne samo reprodukcijama, vec i tekstovima i faktografskim materijalima, ima i strucnih razmatranja i analiza Mileninog dela. Monografija osvetljava i Milenin životni put i umetnicki opus iz novog ugla, kaže Jelica Milojkovic.

Velika izložba u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Knez Mihajlova 35 bice otvorena 17.jula u 19 sati, a trajace do 25.avgusta. Ocekuje se da ce okupiti znacajna imena srpske umentosti i kulture, onako kako to Milena zaista i zaslužuje.

L.Likar

PROJEKAT "HACCP - OTVORENA VRATA ZA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE"

POSETA RUMUNSKIM PARTNERIMA

slika

U okviru projekta "HACCP - otvorena vrata za tržište Evropske unije" ciji je cilj podizanje niovoa konkurentnosti malih i srednjih preduzeca predstavnici Regionalne privredne komore Požarevac 1., 2., i 3. jula posetili su svog prekogranicnog partnera u Rešici.

"Sa našim prekogranicnim partnerom Komorom za trgovinu, industriju i poljoprivredu iz Rešice dogovorili smo posetu rumunskih firmi koje imaju uveden HACCP sistem, jer to zahteva implementacija projekta koji finansira EU. U našoj delegaciji bilo je sedam firmi, Pertu iz Požarevca, "Mali podrum Radovanovic" iz Krnjeva, klanica "Oreovica", "Napredak" iz Velike Plane, hotel "Car" iz Smedereva, pekara "Noc i dan" iz Kuceva, "Coka" iz Smedereva, predstavnik Ministarstva za poljoprivredu, predstavnik Visoke tehnicke škole strukovnih studija iz Požarevca i mentor u projektu prof.dr Radomir Radovanovic. Prekogranicni partner je naš dolazak pripremio veoma profesionalno, organizovano i posetili smo dve firme, Monte Banato i Kavarantanu", istice Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Monte Banato se nalazi u samoj Rešici i bavi se proizvodnjom raznih vrsta testenina i prodajom konditorskih proizvoda i druge prehrambene robe. To je velika firma koja upošljava oko 300 ljudi, a u svoju proizvodnju koncept HACCP-a uvela je 1996.godine i prema recima predstavnika firme to im je mnogo pomoglo da na kraju proizvodnje imaju proizvod koji je apsolutno bezbedan po ljudsko zdravlje. Saraduju sa italijanskom firmom koja je u poslednjih godinu - dve kupila preko 50% akcija i njihova iskustva su što se tice uvedenog koncepta HACCP -a veoma pozitivna.

"Prolazeci kroz proizvodnju od prijema gde nas je sacekao vlasnik firme, do izlaska mogli smo da se uverimo da je sve organizovano veoma profesionalno, da svi zaposleni poštuju pravila i vode racuna o kriticnim kontrolnim tackama koje su uspostavili. Druga firma koju smo posetili jeste Kavarantana koja se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. To je jedan manji pogon za preradu mesa, ima uveden koncept HACCP-a, sopstvenu laboratoriju i prodajnu mrežu koja se nalazi na teretoriji županije Karaš - Severin i županije Timiš. Obilaskom ove dve firme naši privrednici su se mogli uveriti o potrebi uvodenja HACCP koncepta, tako da što se tice implementacije projekta i realizacije koja je planirana završena je i poseta prekogranicnom partneru. Treceg jula održana je konferencija za štampu gde smo u razgovoru sa predstavnicima njihovih medija razgovarali o našoj poseti i nama ce biti dostupni pisani i elektronski objavljeni zapisi, što cemo priložiti kao dokazni materijal prilikom pravljenja konacnog izveštaja. Uzvratna poseta partnera iz Rumunije ocekuje se pocetkom septembra kada ce RPK Požarevac u okviru Sajma preduzetništva organizovati mini sajam prehrane", zakljucila je Milica Mitkovic.

D.Dinic

U OKVIRU PROJEKTA “POMOZIMO STARIMA” U OPŠTINI MALO CRNICE

TRIDESET NOVIH KORISNIKA

- Pored servisa “Pomoc u kuci starim licima”, od 1. jula ove godine sprovodi se i projekat “Pomozimo starima”

Na teritoriji Opštine Malo Crnice vec punih šest meseci uspešno se realizuje projekat pod nazivom “Pomoc u kuci starim licima” koji, kao pružalac usluga u saradnji sa NVO-Asocijacijom za razvoj Opštine, sprovodi Centar za socijalni rad. Uslugom pomoci obuhvace-no je 35 starih lica u mesnim zajednicama Malo Crnice, Salakovac, Bože-vac, Crljenac, Toponica i Veliko Selo. U pružanju usluga angažovano je sedan nezaposlenih lica u svoj-stvu gerontodomacica. Mo-nitoring i evaluaciju sprovodi NVO “Sunce” iz Kragujevca. Dosadašnja realizacija projekta pohvaljena je i kao primer dobre prakse predstavljena na seminaru posvecenom realizaciji projektnih aktivnosti Fonda za socijalne inovacije.

Procenjujuci dosadašnje rezultate, a pre svega imajuci u vidu zadovoljstvo korisnika pruženim uslugama, Centar za socijalni rad u Malom Crnicu je konkurisao kod Vlade Srbije sa još jednim projektom, projektom javnog rada “Pomozimo ostarelima”.

- Cilj nam je da uslugom obuhvatimo što veci broj naših ostarelih sugradana i da uslugu realizujemo i u onim mesnim zajednicama u kojima ona nije razvijena. Imali smo srecu da ovaj projekat dobije zeleno svetlo, tako da je preko NIP-a od 1. jula u našoj sredini otpocela i njegova realizacija. Sprovodimo ga u mesnim zajednicama Kalište, Kula, Batuša, Vrbnica i Kobilje. Ovim projektom obuhvatili smo 30 novih korisnika i angažovali, odnosno zaposlili osam do tada nezaposlenih lica na njegovoj realizaciji, ne krije zadovoljstvo direktorka Centra Dijana Mirkovic.

Od nje takode saznajemo da se nakon prestanka projektnih aktivnosti krajem godine ocekuje da se usluga “pomoci u kuci” uvede u redovni sistem rada koji ce se finansirati na lokalnom nivou. Ocekivanja su da ce se sredstva za ovaj vid usluge obezbediti i licnim ucešcem korisnika, njihovih srodnika, kao i lokalne samouprave cime ce se smanjiti institucionalizacija, a potrebe starijih zadovoljiti na ekonomican i efikasan nacin u prirodnoj sredini i poznatom okruženju.

S.E.

BATUŠA: DANI SUNCOKRETA

U SLAVU BERICETA

slika

Na Petrovdan, slavu sela Batuša, pre par godina proglašenog “Selom suncokreta”, ispred seoskog Doma kulture prerezan je slavski kolac i, u prisustvu mnogih uglednih zvanica, vrhunskih strucnjaka iz oblasti ratarstva i uzornih poljoprivrednika i domacina, organizovana je, cetvrti put zaredom, manifestacija “Dani suncokreta”.

Bila je to prilika da se porazgovara o uspešnosti u proizvodnji ove industrijske kulture, koja je osvojila više od polovine oranica u vlasništvu Batušana.

Svetkovinu su uvelicali i clanovi Folklornog ansambla KUD-a Batuša, a i prvi nagoveštaji da ce polja, koja se ovih dana tako intenzivno žute, doneti solidan bericet.

- Kad prognoziramo rod suncokreta, poslužila bih se jednom narodnom: “Trulo seno - debeli konji”. Verujem da ce parcele pod kukuruzom i suncokretom na najbolji nacin potvrditi tu mudrost. Usevi izvrsno izgledaju, ove kiše ce, verujem, sve što su uskratile pšenici, višestruko vratiti kroz rekordne prinose prolecnih ratarskih kultura, - porucila je dr Zorica Jestrovic, strucnjak Insituta za ratarstrvo i povrtarstvo Novi Sad.

- Batuša je prva sklopila ugovore o proizvodnji suncokreta i Novosadski institut je s pravom naše selo proglasio selom suncokreta. Ponosni smo zbog toga, kao i zbog cinjenice da cetvrtu godinu za redom okupljamo sve veci broj proizvodaca koji su shvatili korist od ove uljane kulture, kako bi, zajedno sa strucnjacima selekcionarskih i drugih kuca oslonjenih na agrar, proslavili i Ðurdevdan, slavu našeg sela, a i sve uspešniji odgoj suncokreta. Koliko je naše selo postalo valjan faktor u toj proizvodnji, govori i podatak da se tri firme utrkuju u ugovaranju proizvodnje sa proizvodacima: “Agrar Stokic”, PP “Filip” i “Agro inženjering”. Sve je izvesnije da ce ove godine suncokret roditi kao nijedne pre i tu radost svi delimo. Inace, nama u Mesnoj zajednici je ponos što imamo ovakve rezultate i ovakve prilike da se družimo sa vrhunskim strucnjacima. Ponos nam je da kao selo idemo stalno napred: uz rad, vecinom na njivi, ima i niz aktivnosti koje mladom naradštaju znace: Škola fudbala sa 30 dece, Fudbalski klub koji okuplja 60-oro mladih, KUD sa dva folklora, što je za selo od 160 kuca veoma velika dika, - kaže Zlatan Gajic, predsednik Saveta MZ Batuša.

- Batuša je jedno od retkih sela koje je u usponu, ne samo u našoj opštini, vec i u citavoj Srbiji. Poljoprivredna proizvodnja je osnovno zanimanje velike vecine ovih ljudi, svesni su da ce sa što više znanja i saveta strucnjaka postici prave rezultate u proizvodnji, time i dohodak, kao smisao uloženog rada i osnov boljeg života. Opštinske vlasti ce, kao i do sada, ovu i ovakve manifestacije uvek podržavati, jer, buducnost opštine Malo Crnice je u poljoprivrednoj proizvodnji, a buducnost poljoprivredne proizvodnje je u sprezi nauke i prakse, - rekao nam je dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice.

Dragan Milenkovic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

PROJEKTI U KONTINUITETU

- Prioritet – saniranje deponije

- Odlicna saradnja sa kompanijom Silver Lake Investment

- Nastavice se sa rušenjem bespravno podignutih objekata

Javno preduzece “Direkcija za izgradnju” opštine Veliko Gradište, kao preduzece koje vodi racuna o uredenju, izgradnji i lepom licu grada, tokom prošle i ove godine sprovelo je niz aktivnosti u pravcu ulepšavanja grada na Dunavu. Idilicni kej pored dunavske obale u kome centralno mesto pripada cuvenom violinisti Carevcu, dominira centrom, no, pored uredenja samog centra, Direkcija se bavila i bavi se mnogim drugim pitanjima cija su rešenja cesto veoma komplikovana. No, ono što je važno, a što naglašava direktor Direkcije, Boban Jovanovic, radovi ne prestaju, a planovi i projekti pristižu u kontinuitetu.

- Trenutno smo sproveli tri javne nabavke, to su sekundarne kanalizacione mreže u ulicama Krfska, Pavla Savica i Ðure Jakšica, kao i deo kanalizacione mreže u ulici Albanske spomenice. Ove nedelje se ocekuje zakljucenje ugovora, posle cega može da se krene za izvodenjem radova za te cetiri sekundarne mreže. Dobili smo sredstva od Direkcije za vode za studiju o zagadenju vodoizvorišta, potpisali smo ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede, Direkcijom za vode, za potisni cevovod na Belom bagremu; nemamo dovoljne kolicine vode na Belom bagremu i za taj cevovod, koji vodu dovodi sa druge strane, obezbedili sredstva, 60 odsto nam daje Ministarstvo, a 40 odsto kompanija Silver Lake, jer su oni indirektno zainteresovani, pošto su otkupili najveci deo zemlje na Srebrnom jezeru i uz pomoc njihovog ucešca mi krecemo u izvodenje radova u septembru cija vrednost poslova je oko 24 miliona dinara.

Budžetski okvir Direkcije za izgradnju je bio preambiciozan, planirana je suma od 250 miliona dinara; ocekivali smo da cemo veci deo sredstava obezbediti kroz prodaju odredenog zemljišta, a ta sredstva smo namenili konkretnim investicijama, na žalost, to za sada nije realizovano. Planirano je da se proda auto-kamp, što se do sada nije dogodilo, a od tih sredstava bilo je predvideno da se uradi glavni kanalizacioni kolektor u naselju Majur, posao vredan 66 miliona dinara, iako je po sredi sudski spor, nadam se da ce to pitanje do kraja godine biti rešeno, a sredstva bismo izdvojili za pomenutu investiciju. Na ovaj nacin planirana budžetska sredstva realizovana su samo u jednoj petini, što je oko 50 miliona.

Prošle godine sam sa Fondom za zaštitu životne sredine potpisao veliki ugovor od 80 miliona, na žalost do sada nismo krenuli u realizaciju jer nemamo obezbedena naša sredstva. Ovakve probleme još uvek ne možemo da rešimo, jer nismo imali stalnu ekipu, zbog koalicionih promena.

U 2009.godini raspisali smo nekoliko javnih nabavki po kojima se sada krece sa radovima, jer je Plan i program usvojen tek krajem aprila. Kasnimo i sa krpljenjem i presvlacenjem puteva, zbog politickih preokreta. Procedura oko javne nabavke traje oko dva meseca, tako da tek sada krecemo sa krpljenjem i presvlacenjem ulica. Dobro je što smo imali ugovore od prošle godine koji važe do maja, tako da smo njih mogli da iskoristimo interventno u najugroženijim delovima. Posle brojnih razgovora i dopisa Ministarstvu za infrastrukturu i Javnom preduzecu “Putevi Srbije” izašli su nam u susret, jer je u njihovoj nadležnosti magistralni put, tako da su na devet deonica uradili po 300 metara asfalta, a imamo obecanja da ce uraditi još deonica. Naš uticaj je u tom smislu što smo konstantno od njih zahtevali da se krene u rekonstrukciju. U selu Kisiljevu, ka Biskuplju u dužini od oko 300 metara put je zbog atmosferskih voda bio potpuno uništen, sada je taj put u funkciji.

Sredstva koja imamo i koja su sigurna pokrivaju samo redovno održavanje horizontalne i vertikalne signalizacije i krpljenje rupa. Mi smo jako mala opština sa 28.000 stanovnika, sam grad ima 6.500 stanovnika. Medutim, putna mreža koju imamo može da se meri sa velikim gradovima, radi se o velikim površinama. Jako vodimo racuna o tome kako nam izgledaju ulice i time mogu da se pohvalim. Prilazi Velikom Gradištu se redovno održaju, zahvaljujuci i gradanima i omladini DS-a koji su ucestvovali u akciji sakupljanja smeca.

Prioritet u opštini Veliko Gradište je saniranje deponije, potom je od velike važnosti potisni cevovod za Srebrno jezero o kome smo govorili i za koji je zatvorena finansijska konstrukcija. Prošle godine je kanalizacionom mrežom pokriveno celo Boljetinsko naselje, kao i naselje Vinogradi, završeno je asfaltiranje od ulaska ka Srebrnom jezeru do hotela, a ovog meseca vec planirano je asfaltiranje Njegoševe ulice u centru grada.

Saradnja sa kompanijom Silver Lake je dugorocnog karaktera, mi vec tri meseca, u saradnji sa njima radimo na zajednickom projektu trafostanice, što je jako skupa investicija od par miliona evra, a s obzirom da su oni najvecim delom korisnici gradskog gradevinskog zemljišta na Srebrnom jezeru, ta saradnja ce se nastaviti.

Zelene površine u gradu se redovno održavaju, drvece se orezuje, trava se kosi redovno, parkovi su u svom najlepšem izdanju. Po opštinskoj odluci, svako je dužan da održava zelene površine ispred svog poseda.

Najcešce pritužbe gradana odnose se na ulice, trenutno u nasenju Vinogradi, gde smo prošle godine uradili kanalizacionu mrežu, treba uraditi asfalt, jer je pre dva meseca Telekom radio ADSL mrežu i raskopao ulicu. Imamo još tri problematicne ulice u kojima su neophodni kišni kolektori, to je goruci problem, jer sredstava za rešavanje ovog problema za sada nema. Mi svakog ponedeljka u mesecu imamo konferencije za štampu na koje dolaze i gradani i mogu da postavljaju pitanja.

Opština Veliko Gradište je obezbedila iz NIP-a sredstva za buduce vodoizvorište u Ostrvu.

Prošle godine smo dobili 18 miliona za projektnu dokumentaciju, uradili smo generalni projekat odvodenja otpadnih voda u celoj opštini i tu je 100 odsto sredstava odobreno od ministarstva. Sve projekte, dozvole i odobrenja za gradnju imamo.

Na Srebrnom jezeru cemo imati manje placeve na prodaju u skorije vreme, cime cemo platiti sekundarnu mrežu i izmiriti sve obaveze.

Direkcija je identifikovala 70 placeva na Srebrnom jezeru, na kojima su vlasnici bili dužni da u roku od tri godine izgrade ili privedu nameni objekte, oni to nisu ucinili, vec su zemljište koristili pojedini, u špekulativne svrhe, cekajuci da im poraste vrednost, a to nisu smeli da rade. Infrastruktura u tom naselju je trebalo da se uradi, ali to nije moguce ukoliko ne postoje objekti, samo je 15 objekata u tom naselju. Prošle godine smo po tom pitanju pokrenuli akciju da svi oni koji nisu poštovali odluke snose odgovornost, a da li ce se takvi placevi oduzimati, ili ce se produžiti rok za izgradnju zavisi od Ministarstva finansija i od dopisa koji se ceka, kaže za “Rec naroda” Boban Jovanovic, direktor Direkcije za izgradnju opštine Veliko Gradište. Komunalna inspekcija je redovno na terenu i vodi racuna o svakoj parceli u opštini.

Kao i do sada, svi bespravno podignuti objekti na Srebrnom jezeru i teritoriji opštine Veliko Gradište bice rušeni.

Pored svega navedenog, svakako treba pomenuti novouredenu pešacku i biciklisticku stazu koja spaja Gradište sa svojim izletištem, Srebrnim jezerom, pružajuci i izvanredan pogled na reku i okolinu i mogucnost za rekreaciju i odmor. Jedan deo puta ka Srebrnom jezeru, saznajemo od direktora Direkcije bice zatvoren za saobracaj, te ce, pored urbanistickih i saobracajnih, biti ispunjeni i ekološki postulati koje svakako u ovom kraju Srbije ne bi trebalo zaboraviti, ako se uzme u obzir da je priroda na ovom mestu bila široke ruke u toj meri da bi se jezero kraj Dunava moglo nazvati i srpskim morem.

L.L.

VAŠAR

I KIŠA MU NE MOŽE NIŠTA

Ovogodišnji tradicionalni sedmojulski, ivandanski vašar u Požarevcu ostace upamcen po neobicno lošem vremenu. Kiša i suncani periodi smenjivali su se i po nekoliko puta u toku dana i noci. Izuzetno veliki broj posetilaca je, takode na mahove, i bio i nije bio na vašaru.

Kako je to vec ustaljen raspored dešavanja, duž ulice Lole Ribara, pored Hale sportova, Bambi parka i stadiona Mladog radnika, nacickane jedna do druge, (bez)brojne tezge nudile su sve što se da pomisliti i poželeti – od obuce i odevnih predmeta, do nakita, aparata za domacinstvo, raznoraznih sitnica “koje život znace”. Naravno, ništa bez “nadaleko cuvenih travara”, ciji preparati, zaista “kao rukom odnesu” vaših par stotina dinara u zamenu za mešavinu aromaticnih planinskih trava ili kutijicu kreme koja neodoljivo podseca na mešavinu Pavloviceve masti, Jekoderma i kojecega, tek – ako vam i ne pomogne, ne može da škodi.

U toj i dosta ostalih ulica u okruženju vašarišta, prodavan je i nameštaj, gradevinska stolarija, rakijski kazani, burici i bacve, vodoinstalacioni materijal, donji i gornji veš, predmeti puni ukusa i oni drugi – bez smisla i porekla, piratski audio i video snimci, osveženja beše na svakom cošku i izmedu coškova, takode.

“Buvljak” je danima okruživao Sportski centar. Beše baš svega – od polovne garderobe, bicikla, fitnes sprava, do tehnickih uredaja, i tricarija, baš onih: ne znate cemu služe, a uz to i ne rade. I nadmudrivanja i cenkanja bestidnog, do krajnjeg besmisla.

Vašarište, pak, za lepih perioda u tri dana saborovanja, punilo se narodom “do poslednjeg mesta”. “Lude vožnje” nudile su se na Tvisteru, Gusarskom brodu, vratolomnom vozu, “Škorpionu” koji beše najmodernija i najžešca sprava, a i tri - cetiri autodroma što su kroz mocne razglase oglašavali dobitnika nagradne vožnje i žurbu da još koju “turu” ugrabe ispred sve izglednijeg pljuska. U ime starih, dobrih vremena, “Varvarinac” je do neba vitlao ushicenu mladariju u ringišpilskim korpama. Odvažni motoristi borili su se sa gravitacijom i od kiša klizavim daskama “Zida smrti”, sve da bi pobrali divljenje posetilaca i koji dinar da makar pokriju troškove i strah bez koga bi samo budala onamo u punoj brzini puštala ruke sa guvernale i publici slala poljupce.

Nekako, najmladima se nudilo najviše: malenih ringišpila i karusela bilo je bezbroj. Uz yinovski gumeni tobogan, vrtešku sa kabinama u obliku dinja, vozice i “Safari” kolonu “yinovskih” kamiona, klinci su obletali i “Kucu straha” i tramboline, groznicavo pokušavali da “kranom” uhvate i izvuku kakvu plišanu igracku, ili je “zarade” hicem iz vazdušne puške koju pridržava tata ili teta iz mini šatre. Beše i “šecerne vune” i sladoleda i limunade i Americkih krofnica i mekika, šecerlema i “Lecederskog srca” za voljenu, baš svega u izobilju beše...

Svakako, novotarija i atrakcija ovogodišnje fešte bejahu misticno crveni “Ðavolji rogovi”, svetleci i videni na bezbrojnim cupavim i razdraganim glavicama klincurije pridošle iz grada i bližeg i daljeg okruženja.

A, opet, šta bi vašar bio bez kafana sa pevaljkom? Hladnog piva i mezetluka? Pljeskavica “za poneti” i pecenja za zamastiti se do laktova? Pa se kriza, svetska a i naša, utapala pod naletom neba, “Lav” piva, tugovanki i sevdalinki iz promukla grla istrošene estradne umetnice i emocija tipa “samo za nju, koja nije tu”...

Vašar je to. Nema svaki dan. Samo na Ivandan. Sad, pa dogodine.

REC ORGANIZATORA

Dok su ucesnici i gosti vašarili, ekipe požarevackog JKP “Komunalne službe” radile su “kao sat”: ta firma je od gradskih vlasti dobila zaduženje da citav prostor i sva dešavanja organizuje, rasporedi, obezbedi sve da sabor protekne kako valja.

Najpre, tezge su redane po dobijenom nacrtu a po prošlogodišnjoj ceni, svima se gledalo izaci u susret, da svoju robu i usluge na najbolji nacin prezentuju posetiocima.

- Vašar u Požarevcu, posle Šapca, najveci je u Srbiji. Time i odgovornost da ga, po odluci Gradskog veca, organizujemo i brinemo dok traje da sve bude u redu. Mislim da smo maksimalno dobro obavili taj zadatak. Najpre, uvažavajuci cinjenicu da je teško vreme, u želji da svima pružimo priliku da ucestvuju, cene zakupa na trotoarima, ulicama i vašarištu, nismo menjali, ostale su prošlogodišnje. Sav prostor je pripremljen, obeležen i praceno je poštovanje dogovorenog. Nijednog problema nije bilo. Svima koji je u radu koriste, obezbedena je kvalitetna struja, za ucesnike i goste bilo je vode, pokretni toaleti, informacije i pomoc u svakom trenutku. Jedino je vreme moglo da bude bolje, ali ovo prolece i pocetak leta su zaista nesvakidašnje obilovali kišnim danima, ni Ivandan nije pošteden. Na vremenske prilike nemoguce je uticati, ali, mislim da su periodi lepog vremena uspeli da donesu sve cari i koristi svima koji su tih dana bili u našem gradu. Što se nas tice, preliminarne racunice pokazuju bruto prihod od 3,5 miliona dinara. Od toga ce se platiti struja, voda, brojni prateci troškovi, angažovanje ljudi, pokrenti toaleti, ravnanje terena, za šta je upotrebljeno više od 100 kubika šljunka, dugujemo naknadu za korišcenje prostora Sportskog centra... Gradsko vece ce dobiti potpun finansijski izveštaj, ali unapred je moguce zakljuciti da je trud doneo korist. Sveukupno, bilo je jako puno ljudi iz svih krajeva zemlje, po tradiciji i naših ljudi koji za tu priliku dodu iz inostranstva i, ocigledno, prostor za vašar i sve pratece aktivnosti bi trebalo da je veci. Naši ljudi su, vec poslednje noci vašara krenuli da ciste prostor na kome su bile tezge, zatim i prostor vašara, cisterne su za njima sav prostor oprale i, što bi se reklo, sve je vraceno u prvobitno stanje. Ukupno, mislim da smo ovaj vašar dobro organizovali i ispratili, svakako, u nameri da dogodine bude još bolji, - kaže Slobodan Jovic, direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac.

Dragan Milenkovic

POŽAREVACKO KULTURNO LETO

PROGRAMI ZA SVE SENZIBILITETE

Letnji programi Centra za kulturu Požarevac otpoceli su na otvorenoj sceni, na platou ispred Centra 3.jula, nastupom Vroom band-a, a završice se 30.avgusta predstavom “Zagonetne varijacije” u kojoj igraju Marko Nikolic i Boris Pingovic.

Kojim su se kriterijuma vodili kreatori letnjih programa i da li ovo leto zaista može nositi epitet “kulturno”, pitamo direktora Centra za kulturu, Aleksandra Lukica.

- Naše osnovno opredeljenje bilo je da se zadovolje kulturne potrebe i ocekivanja gradana. U osnovnom polazištu program je koncipiran tako da sadrži muzicki izraz, filmski, pozorišni, literarni, to su stubovi okosnice oko kojih smo se bazirali. Naravno, tu je i tradicionalno stvaralaštvo, kao što je folklor. Kada govorimo o pozorišnom izrazu, uglavnom se radi o malim formama, monodramama sa istaknutim umetnicima, kao i o formama koje izvode ansambli. Bice tu i predstava pozorišta iz Rabrova, Nušicev “Svet” u režiji Predraga Mirkovica. Nastupom NJrooom benda zapoceli smo programe, to vece je bilo zaista sjajno, koncert GANIP-a je takode protekao izvanredno. Moram da naglasim da je grad dobio jednu kvalitetnu scenu u smislu tehnicke opremljenosti, napravljena je nova bina, zvucna i svetlosna oprema je kvalitetna, tako da pod vedrim nebom imamo gotovo iste uslove, kao i u velikoj sali, što do sada nije bio slucaj, a predstavljalo je problem ranijih godina. U slucaju kiše imamo alternativne prostore, poput hola Centra, a tu su i naše sale. Mali hendikep predstavljali su vremenski uslovi koji su od pocetka, iz dana u dan ometali ono što smo mi osmislili.

Mlada glumacka ekipa iz Požarevca odigrala je prošlog cetvrtka predstavu “Veseli natpis na tužnom grobu” u režiji Vladislava Velkovskog, a radi se o postavci kojoj smo mi poklonili poverenje i pustili ih da rade, što je krunisano dobrom predstavom. Ova predstava odigrana je na otvorenom i naišla na zaista dobar odziv publike. Kada vec govorimo o vremenskim prilikama, redovno pratimo prognoze i uglavnom znamo gde ce se programi odvijati.

Nama je stalo do imidža i lepog lica grada, trudimo se da sve što radimo stigne do Požarevljana, a to se cini putem bilborda, potom smo u listu “Rec naroda” objavili kalendar svih programa, postoji i svetleci bilbord u pešackoj zoni, gde se iz sata u sat emituju informacije o našim programima, svi elektronski mediji prenose kada se i šta dogada, a svake nedelje imamo konferencije za štampu.

Trudim se da kulturne dogadaje posmatram krajnje trezveno, licno sam insistirao da se uvrste što bolji programi za ovo leto. Ako biste mi postavili pitanje da li sam zadovoljan ovim programima, ne libim se da odgovorim: ne, jer mislim da Požarevac zaslužuje još bolje programe i da treba da ucestvuje u jednoj lepoj duhovnoj utakmici, ravnajuci se sa ostalim gradovima i sa prestonim gradom. Ja bih voleo da se ovde dogodi jedan veliki letnji festival monodrame, atnickog pozorišta i to je ono što ce možda ostati moj nedosanjani san, ali ja cu se kretati ka tom snu.

Ovaj program je pravljen prema finansijskim sredstvima, a to je 400.000 dinara, što je simbolicna suma za ukupne programe. Za taj novac je jako teško napraviti ovakav program kakav smo mi napravili. Ovde postoje kvalifikovani urednici koji mogu napraviti zaista kvalitetan program, pri cemu imaju budžet koji je veoma skroman, kaže Lukic, izmedu ostalog.

Podsetimo, u okviru letnjih programa nastupice poznati umetnici, kao što su Petar Kralj u antologijskoj monodrami “Živeo život Tola Manojlovic”, Vesna Pecanac, Milenko Pavlov, a tu su svakako i projekcije filmskih hitova, lutkarske predstave, poetske veceri i promocije knjiga.

Promocija casopisa za kulturu i književnost “Branicevo” takode ce biti organizovana u okviru letnjih programa, 25.avgusta, te se s pravom može reci, da kulturna ponuda ovoga leta može zadovoljiti i najistancanije ukuse.

L.L.

PETA MEÐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA U ORGANIZACIJI ULIS-A “MILENA PAVLOVIC BARILI” POŽAREVAC

CITAV GRAD MOŽE BITI SLIKAR

Od 15. do 20.jula u Ekološkom domu na Cacalici, u organizaciji Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” Požarevac, a pod pokroviteljstvom grada bice organizovana Peta medunarodna likovna kolonija “Cacalica 2009.”. Na koloniji ce ucestvovati preko 25 umetnika iz gradova Srbije, a dolazak su potvrdili i umetnici iz Slovenije.

Svecano otvaranje zakazano je za 15.jul u 12 sati u svecanim salonima Gradske uprave.

Svaki umetnik treba da naslika minimalno dva dela na slobodnu temu, u tehnici koju sam odabere, a izložba radova sa ove kolonije bice organizovana u okviru pratecih programa 46. Ljubicevskih konjickih igara, sa otvaranjem 1.septembra u holu Centra za kulturu i pocetkom u 19,30c.

Umetnici ce stvarati u salama Ekološkog doma, kao i na platou i okruženju Doma.

U petak 17.jula pružena je prilika mališanima, slikarskom podmlatku da stvara u ovim prostorima od 10 do 13 sati, a istoga dana bice organizovana izložba njihovih radova.

Narednog dana, u vecernjim satima, sa pocetkom u 20c u dvorištu Galerije Milene Pavlovic Barili bice organizovano multimedijalno vece, uz muziku, poeziju Milene Pavlovic Barili i slikarska dela, cime se clanovi ULIS-a i svi gradani koji budu želeli da prisustvuju ovom programu, pridružuju obeležavanju stogodišnjice od rodenja poznate srpske i požarevacke slikarske.

Clanovi ULIS-a, na celu sa predsednicom Radoslavkom Radom Pejic pozivaju sve Požarevljane, kao i stanovnike ostalih naselja da se pridruže radionicama i slikarskim dešavanjima, a ukoliko žele mogu i sami da slikaju, bilo da ponesu sopstveni materijal, ili na licu mesta pomažu umetnicima u stvaranju.

L.L.

OVE SUBOTE U OSTROVU KOD KOSTOLCA

OSTrOVACKI BECARAC HA BECARSKI NACIN

Ostrovo, podunavsko selo nadomak Kostolca, ove subote 18. jula bice domacin druge no redu etnokulturne i turisticke manifestacije „Ostrovacki becarac". Organizatori ove spektakularne priredbe Mesna zajednica Ostrovo i znacajni Ostrovci koji žive izvan ovog naselja raspisali su konkurs u današnjem broju „Rec naroda" za pevace becarca. Tri prvopalsirana pevaca dobice vrlo originalne i nesvakidašnje nagrada koje se drže u velikoj tajnosti pre svega zbog neobicnosti. Izašao je i casopis „Ostrovac" drugi no redu jer je i druga godina svetkovine.

„Spremili smo se odlicno. Proširili smo pozornicu, odradili niz pripremnih poslova. Prvo ce biti odigrana fudbalska utakmica izmedu veterana iz Gaja i naših Ostrovaca, a bice priredena stvarno retka izložba mašina, alata i zanata. Prikazacemo posetiocima naše specijalitete: corbu od nekoliko sorti riba, gulaš prste da poližeš do grudlu koja se pravila za visoko austrougarsko društvo i obudžnice, tipicno naš proizvod koga cemo zaštititi kao unikatnog", rekao nam je doktor Dragan Roogožarski, jedan od stubova ove manifestacije.

U kulturnom delu programa ucestvovace orkestar tamburaša iz Panceva, narodni pojac Milija Radivojevic Baja, desetak pevaca becaraca, KUD Kostolac. Predsednik Mita Gavrilov kaže:

„Daje se na znanje svima. Ima „Ostrovacki becarac" da pocne i trajace dok se ne završi. Ko bude došao dobro došao, ko ne bude sa nama cuce od onih koji su bili kako je lepo i pevati i slušati becarac samo na lalinski nacin'.

C.P.

SA PROMOCIJE MONOGRAFIJE „VLAŠKI DO“ U ŽABARIMA

DOKUMENTARNA KNJIGA O VLAŠKODOLCIMA

Prošlog petka u Narodnoj biblioteci „Profesor doktor Aleksandar Ivic“ u Žabarima održana je promocija monografije „Vlaški Do“ autorke Tanje Adamovic. Promociju je vodio direktor pomenute biblioteke Mario Mituljevic, a prisutne je najpre pozdravio predsednik Saveta MZ Vlaški Do Dragiša Paunovic i rekao da je zahvalan svima a u prvom redu opštini Žabari na nesebicnoj pomoci oko izdavanja knjige.

Autorka Tanja Admovic je podvukla da joj je namera bila da knjiga bude interesantna i razumljiva obicnom coveku, te da se bazirala na zanimljivim pricama koje su isprepletane istorijskim podacima. Najavila je i svoju novu knjigu pesama koja ce uskoro izaci iz štampe.

O knjizi je govorio i Siniša Ristic i uocio da je Tanja Adamovic pregledno i reljefno sa nesumnjivim istrživackim duhom,imena žitelja i njihovih clanova porodica verno svedocila o životu Vlaškodolaca u burnim i metežnim vremenima.

Na kraju, prisutnima u sali biblioteke se obratio i predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic. On je rekao da skoro polovina sela ima svoje monografije i da ce uskoro i naselje Oreovica dobiti knjigu o sebi.

„Svi radimo na kulturi kao na uzvišenom cinu i trudimo se da budemo prepoznatljivi kao opština po knjigama. Ako vec moramo da nosimo breme nerazvijene opštine u ekonomskom, ne moramo u kulturnom pogledu. Moramo afirmisati pisanu rec. Ova monografija daje neki presek prošlog vremena i daje ocenu gde su bili i šta radili naši preci“, - rekao je Filipovic.

S.R.

POGLEDI KOJI SU TRAJNO U NAMA

PRIZREN U SRPSKOM IMENOSLOVU

- Kulturna baština srpskog naroda l Vekovna prisutnost Srba u Prizrenu

Prizren je drevni grad i srednjevekovna srpska prestonica. Nalazi se u srcu pitome Metohije, u podnožju Šar-planine, na obalama reke Bistrice. To je veoma stari grad za koga se smatra da je nastao u prvim vekovima nove ere. Za vreme Rimljana zvao se Theranda, a u doba Vizantije Prizdrijan.

Osnovan je na uzvišenju gde se danas nalazi gradska tvrdava Kaljaja, podno brda Cvilena. Njegovo ime je u tesnoj vezi sa geografskim položajem koji zauzima. "Ime Prizrena etimološki je srodno sa topografskim imenima: Ozren, Ozrinici, Prizdrina, a po znacenju odgovara imenici pogled. On je (u geografskom smislu) najpre oznacavao ime brdima sa kojih je lep pogled (vidik), a onda i mestima što su na takvom mestu... Ovi izrazi su u tesnoj vezi sa glagolom prizreti što znaci ugledati, pripaziti, pogledati, jer zreti, znaci isto što i videti."1 Prema tome, ime ovoga grada moglo bi da se objasni kao "vidikovac, mesto od prirode udešeno za posmatranje okoline."

Osim ovog, tokom istorije korišceni su i drugi nazivi. "Naš ga je narod nazivao današnjim imenom Prizren, a sem toga i Prezren, Prezdirn, Prizdren. Marko Miljanov ga redovno zove Prizdren. U spomenicima i putopisima ime Prizren piše se vrlo razlicito: Prizrien, Prizrenum, Presarin, Prisareno, Preseren, Prisreni, Prisereno, Priseren, Pereserin, Prisreno itd."2

U pisanim dokumentima pominje se pocetkom prošlog milenijuma. "Prvi put se pominje pod nazivom Prisdrina 1019. g. u povelji vizantijskog cara Vasilija II Ohridskoj arhijepiskopi, kao njeno središte, što upucuje da je nastao znatno ranije (najverovatnije V-VI v.)."3

Za vreme Nemanjica doživeo je svoj procvat i predstavljao centar srpske srednjevekovne države. U doba kralja Milutina postaje jedan od najznacajnijih trgovackih centara ne samo u Srbiji, nego i na centralnom Balkanu. Pod vlašcu cara Dušana postaje vladarska prestonica, u kojoj je on cesto boravio i gde je imao svoj dvor.

Tada su sagradeni (ili obnovljeni) mnogi ekonomski, kulturni i verski spomenici, koji zauzimaju znacajno mesto u kulturnoj baštini srpskog naroda. Na temeljima vizantijske bazilike 1307. podignuta je i Bogorodica Ljeviška "kao divna petobrodna crkva sa velikim zvonikom na zapadnoj strani." U okviru nje delovala je najpre episkopija, a kasnije i Prizrenska mitropolija. Osim nje, iz ovog vremena poticu i druge crkve i manastiri: crkva sv. Spasa nalazi se ispod Prizrenske tvrdave i zadužbina je vlastelina Mladena Vladojevica. Pominje se u Arhandelskoj povelji 1348. Crkva sv. Nikole (Rajkova crkva) zadužbina je prizrenskog vlastelina Rajka Korizmica. Car Dušan ju je 1348. priložio manastiru sv. Arhangela. Crkva sv. Ðorda u dvorištu prizrenske Saborne crkve, zadužbina je brace Runovica. Potice iz DŽV veka, a u njoj su sacuvani mnogi vredni dokumenti iz srpske nacionalne istorije i kulture. Osim nje, u Prizrenu postoji još jedna crkva posvecena sv. Nikoli. Nalazi se u Papaz-caršiji (centru grada) i zadužbina je Dragoslava Tutica i njegove žene Bele. Potice iz 1331. Crkva sv. Nedelje zadužbina je Marka Kraljevica (Mrnjavcevica) i vodi poreklo iz 1371. Nalazi se u podgradu Prizrenske tvrdave. Njeni ostaci otkriveni su 1966. ispod novije oronule crkve sv. Nedelje. Prizrenskoj urbanoj celini pripada i tvrdava Višegrad, udaljena oko 2 km južno od centra. Tu je car Dušan 1349. podigao manastir sv. Arhangela gde je i sahranjen 1355. Grad Prizren je u DŽIV veku kovao, cak, i svoj novac. "Tokom najveceg uspona srpske srednjovekovne države Prizren je bio ne samo vodece trgovacko -poslovno i saobracajno središte, vec i jezgro složenog i razgranatog urbano-naseobinskog, arhitektonsko-sakralnog, manastirsko-vlastelinskog i kulturnog kompleksa koji je objedinjavao preko 80 naselja."4

Pod tursku vlast pao je 1455. i pod njihovom upravom ostao je sve do 1912. "Turci su ga prozvali Torserin i Perserin, a Arnauti (Albanci) Prizrendi i Prizreni."5 Njihovim dolaskom grad poprima orijentalni izgled. Tada su sagradeni i mnogi spomenici orijentalne kulture koji i sada postoje i imaju veliku umetnicku vrednost: Sinan-pašina džamija, Mehmed-pašina džamija, Mehmed-pašin hamam, kameni most preko Bistrice, tekije, Šedrvan i dr.

Iz njihovog vremena potice podela grada na mahale (gradske cetvrti), koja se održala do danas. Na desnoj strani Bistrice nalazi se 13 mahala: Kurila, Dragoman, Ljeviša, Cengene, Jini, Džuma-Džami, Lakuric, Cumani Mahmut, Ahmet-beg, Hadži-Ramadan, Bajrakli, Tabahana i Asna Tabahana. Leva strana Bistrice je gušce naseljena i obuhvata 18 mahala: Maksut-paša, Varoš, Pantelija, Sinan-paša, Šadrvan, Sejdi-beg, Mideriz, Katolik, Potok, Ilijaz Kuka, Sozi, Begzade, Islamona, Hoca, Cingene, Hadži-Kasem, Trošam i Muhadžir.

Za vreme turske vladavine, on je u pojedinim periodima, predstavljao jedan od glavnih centara evropskog dela Turske carevine. U vezi sa tim je i njegov geostrategijski položaj, pa su u njemu bili konzulati raznih zemalja. Najpre je 1866. osnovan ruski, a potom austrijski, talijanski i srpski. Srpski konzul bio je i poznati književnik Milan Rakic, koji je ostavio zapis o starom Prizrenu: "Sa svakog prozora, sa svakog cardaka u Prizrenu, okreni se levo ili desno, gledaj pred sobom, ili za sobom, pa ceš uzdahnuti i zadiviti se i lepoti što ti je oko dogleda, lepotu kaku ceš retko naci. Retko, zaista, jer tu lepotu ne cine samo visoke planine, plodna polja, pitome doline, okiceni lugovi, bistre reke, vesele recice, vec je cine one raznolikosti i protivnosti prirode, koje se tako blizu jedna druge radaju, te i cine da jedna slika drugu sve više istice."6

Za vreme turske vlasti Srbi su nastojali da se prilagode novim uslovima života i rada i opstanu kao narod. U vezi sa tim je i osnivanje Bogoslovsko - uciteljske škole 1873. u Prizrenu. Ona je zadužbina Sime Andrejevica Igumanova i imala je veliki znacaj u prosvecivanju naroda i ocuvanju srpske nacionalne svesti. "Svršeni ucenici Bogoslovije Prizrenske sa svojim turskim podanstvom, znanjem turskog jezika i poretka, skromnošcu i cednošcu svojom, nepomucenom nacionalnom svešcu i hrabrošcu do požrtvovanja, bili su zateceni duhovni kapital, prosvetna vojska, s kojom se odmah moglo uci u kulturnu borbu."7

Prizren je u Srpskoj istoriji i tradiciji, kulturnom i duhovnom životu, oduvek zauzimao znacajno mesto. Narod ga je zato nazvao "Srpskim Carigradom". "Naš slavni Prizren", Carigrad srpskih careva, spada u red najstarijih gradova na Balkanskom poluostrvu. U narodnim pesmama se zove "Bijelim Prizrenom", ubavim i pitomim mestom, srpskim Carigradom."8 Ali, on nije prozvan i smatran "Carskim gradom", samo zbog toga što su u njemu stolovali kraljevi i carevi, vec i zbog svoje lepote i otmenosti. "Odista nije narod uzaludno u pesmi, predanju i prici racunao Prizren za najlepši naš grad i nazvao ga carskim ne samo što je tu stanovao car Dušan. Bio je taj grad carski lep i za njegove oci. I nekad i danas. I grad. Sve je drugo bilo caršija ili kasaba, a Prizren uvek grad i za Srbina i za Turcina. Opružio se on ukraj prizrenskoga polja, pored samih Šarinih ogranaka, na obema obalama reke Bistrice, nekako dostojanstveno, prestonicki i carski."9

Medutim, Prizren ima i mnoge druge specificnosti i osobenosti, po kojima je prepoznatljiv. "Prizren je grad magicne privlacnosti, prefinjenog šarma i neopisive lepote. Ko god je ušao u njega postao je duhovno bogatiji, plemenitiji, covecniji. Šta je to što ovaj cini drugacijim od ostalih? Da li je to njegova kontrasna lepota, njegovi spomenici, njegova reka i cesme i Šedrvan, ili je, pre svega i iznad svega, njegova duša".10

Osim toga, Prizren je zastupljen i u našoj nacionalnoj antroponimiji. Po Prizrenu ili u vezi sa njim, nastala su i neka licna imena, nadimci i pseudonimi, prezimena...

Prizrenka je stanovnica Prizrena ili je poreklom iz njega, a Prizrenac je živitelj "srpskog Carigrada" ili potice iz ovog grada. Prizrenci, kao i stanovnici drugih gradova, imaju i neke svoje specificnosti i osobenosti u karakteru, mentalitetu i dr. "Prizrenci su vecinom spontani pesnici, Andricevskom frazom receno, sve što se dodirne ili kaže u Prizrenu je poezija ili se pretvara u poeziju."11

Prizrenka se istovremeno javlja i kao samostalno žensko ime -Prizrenka. Zabeleženo je i u epskoj narodnoj poeziji: "Na dušeku dobar junak spava, zagrlio Prizrenku devojku." Pominje ga i Milica Grkovic u svom delu "Recnik licnih imena kod Srba". "Prizrenka, izvedeno od naziva grada Prizrena."12 Ovo ime nosi i naša poznata umetnica Prizrenka Petkovic, operska pevacica i dramska umetnica. Ona je kci Branka i Nade Petkovic, poznatih dramskih umetnika iz Vršca. Prilikom jednog njihovog boravka u Prizrenu, tu je 1952. rodena i njihova kcerka. Nadenuli su joj ime Prizrenka, po gradu u kome je rodena. Završila je Muzicku akademiju u Bukureštu i dugo godina bila clanica Beogradske i Novosadske opere. U TV-seriji Žike Lazica "Ljubav na seoski nacin", 1970. tumacila je lik seoske lepotice Radmile. Od 1989. živi i radi u Holandiji i u Hagu vodi muzicku školu.

Osim nje, postoji još osoba koje se tako zovu. Prizrenka Tripšin, kci Žarka i Slavke, rodena je 1931. godine u Zrenjaninu. Kum Žarko Ugrinov nadenuo joj je ime po svojoj supruzi (kumi), koja se takode zvala Prizrenka. I kuma Prizrenka Ugrinov rodena je u Zrenjaninu (ondašnjem Beckereku). Krajem 19. veka, slucaj (ili sudbina) hteli su da Prizrenka Tripšin postane stanovnik grada po kome je dobila ime. Posle udaje za Dušana Vukovica, supružnici Vukovic nastanili su se 60-tik godina u gradu na Bistrici. Radila je pune dve godine kao profesor u Uciteljskoj školi u Prizrenu. Danas, kao penzioner živi u Oreovici. Zanimljivo je da su sve pomenute Prizrenke rodom iz Banata.

Prema tome, Prizrenka je staro narodno ime koje u srpskoj nacionalnoj antroponimiji ima dugu tradiciju.

Za lica koja su poreklom iz Prizrena postoji više razlicitih nadimaka, a medu njima je, svakako, najcešci Prizrenac. On se javlja na više razlicitih podrucja i raznim vremenskim periodima. Sredinom DŽVIII veka u Gracanici (na Kosovu) pominje se izvesni Rista Prizrenac, zet Hadži-Jovana iz Janjeva. "Po predanju, u Gracanici dak Rista Prizrenac, koji je tu došao 1759. i za koga se veli da ga je od Arbanasa spasao gracanicki manastir, oženio se cerkom nekog Hadži-Jovana iz Janjeva, ali to ce biti poslednji ostaci pravoslavnog stanovništva ovog "bogohranimog" i "bogosposajemog" mesta. I njih je uskoro nestalo."13 Neposredno po okoncanju Prvog svetskog rata, pominje se jeromonah Dositej Prizrenac sabrat manastira sv. Prohor Pcinjski kod Vranja. "Dana 24. oktobra 1921. za starešinu manastira postavljen je arhimandrit Kirilo Rus. S njim su bili u bratstvu jeromonah Arkadije i monah Teodorit, obojica Rusi i jeromonah Dositej Prizrenac".14

Osim njega postoje i drugi nadimci.

Prizrenjanin je sinonim (ima isto znacenje), ali se danas veoma retko koristi. Medutim, njegovo postojanje zabeležio je Ðura Danicic u svom Recniku, a odnosi se na "Bogdana Petrovica Prizrenjanina iz DŽIV veka."

Pored navedenih, javlja se i oblik Prizrenski, kao nadimak vladike Serafima Prizrenskog. Roden je u Prizrenu u drugoj polovini DŽIDŽ veka, školovao se u Rusiji, bio nastavnik Prizrenske Bogoslovije i dugo godina episkop. "Serafim Prizrenski je odista vladika na svojem mestu i to je pravo i reci i podvuci. Tih je i skroman to covek, ali, pastir ozbiljan i dobre volje, budan i pažljiv. Po svojem celokupnom držanju i delanju, vec je zašao u ono pravo sveštenicko oblicje, kad mu vernici istinski izgovaraju "sveti vladiko".15

Prizrenac se javlja i kao pseudonim (umetnicko ime) književnika Manojla Ðordevica - Prizrenca. Roden je 1851. u Prizrenu koji je napustio još kao cetvorogodišnji decak. "Nostalgiju za ostavljenim zavicajem potvrduje svojim imenom, dodavši geopoeticku odrednicu Prizrenac."16 Pisao je pesme, drame, pripovetke, putopise, pozorišne kritike, istorijske romane i dr. "Pocetak novije književnosti na prostorima Kosova i Metohije vezuje se za ime Manojla Ðordevica Prizrenca, književnika i novinara, zatocenika izgubljenog kosovsko metohijskog zavicaja. Patriotizam, osecanje pravde, istine i vere, nepokolebljiva borba za slobodu i blagostanje, covekoljublje i bogoljublje, cine tragican heroizam i njegovih dela i njegovog života."17 Umro je 1896. u Beogradu.

Najzad, Prizren se javlja i u oficijelnim (zvanicnim) srpskim prezimenima. Nadimak Prizrenac vremenom je prerastao i u službeno prezime - Prizrenac. Po prvi put se javlja za vreme Prvog srpskog ustanka u Šapcu. Zabeležen je u "Protokolu Šabackog magistrata od 1808. do 1812.", gde se pominje izvesni "Gavrilo Prizrenac." Na žalost, bližih podataka o njemu nema.

Kasnije se javlja još jedno prezime Prizrenac, koje postoji i danas. U Beogradu živi familija Prizrenac, koja obuhvata više porodicnih domacinstava (kuca). "Prizrenci iz Beograda su stara varoška (trgovacka) porodica iz Užica, koja je daljim poreklom iz Prizrena. U dragoj polovini DŽIDŽ veka iz Prizrena se u Užice doselio Nikola Petrovic, koji je po svom zavicaju u novoj sredini prozvan Prizrencem. Tu se oženio i zasnovao porodicu. Nadimak Prizrenac nosio je i njegov sin Vladimir, koji je pocetkom prošlog veka došao u Beograd i zaposlio se u Narodnom pozorištu. Potpisivao se kao Vladimir Petrovic Prizrenac. Oženio se operskom pevacicom Danicom, sa kojom je imao sina Dragoljuba (rod. 1904.) i dve kceri. Dragoljub je imao pet sinova: Milenka (1930.), Vladimira (1932.), Branislava (1935.), Dušana (1940.) i Ljubomira (1946.). Prilikom krštenja najstarijeg sina Milenka 1930., porodicni nadimak Prizrenac po prvi put je preuzet i kao službeno prezime. I ostali Dragoljubovi sinovi (Milenkova braca) upisani su u maticne knjige sa ovim (novim) prezimenom Prizrenac. Od tada svi njihovi potomci nose ovo prezime: Vladimir (1956.) i Dragan (1958.) -Milenkovi sinovi, Vladimir (1963-2007.) - Branislavljev sin, Branislav (1970.) - Dušanov sin i Dejan (1971.) - Ljubomirov sin. Vladimir (1932-1954) poginuo je kao pilot i nije ostavio potomstvo. Familija Prizrenac u Beogradu kontinuirano živi više od jednog veka i danas (po muškoj liniji) obuhvata pet porodica. Njihovo krsno ime (porodicna slava) je sv. Nikola."18

I pomenuti antroponimi jedan su od brojnih dokaza vekovne prisutnosti Srba u Prizrenu i njihove iskonske vezanosti za ovaj grad. Na žalost, posle poznatih dogadaja i egzodusa Srba, u Prizrenu ih je ostalo veoma malo. "U Prizrenu danas živi samo 18 Srba. Jedan od njih je Miloš Nokic, penzionisani nastavnik srpskog jezika. Živi sasvim sam. Ipak, veruje da ce se raseljeni Srbi jednog dana vratiti u Prizren. "Ostace Srba ovde uvek. Kosovo bez Srba nikada biti nece."19

LITERATURA

1. "Rjecnike hrvatskoga ili srpskoga jezika", k.HII, JAZU, Zagreb, 1952., str. 227, 228

2. Kostic K.N., "Naši novi gradovi", Beograd, 1914., str. 62,

3. dr Srboljub Stamenkovic, "Geografska enciklopedija", k. III Beograd, 2001., str. 345,

4. dr Srboljub Stamenkovic, "Geografska enciklopedija", k. III, Beograd, 2001. str. 347,

5. Kostic K.N., "Naši novi gradovi", Beograd, 1914., str 62,

6. Branislav Nušic, "S Kosova na sinje more", Beograd, 1902., str. 42,

7. Prota S.M. Dimitrijevic, "Bogoslovsko-uciteljska škola u Prizrenu", objavljeno u "Bratstvu", k. 29, Novi Sad, 1923., str. 201,

8. Kostic K.N., "Naši novi gradovi", Beograd, 1914., str. 62.

9. Grigorije Božovic, "Slike Kosova i Metohije", Priština, 1998., str. 57.

10. Ljiljana Stojkovic, "Prizren u srcu", Prizren, 1996., str. 5.

11. Ljiljana Stojkovic, "Prizren u srcu", Prizren, 1996., str. 1.

12. Milica Grkovic, "Recnik licnih imena kod Srba", Beograd, 1977., str. 294.

13. Atanasije Uroševic, "Glasnik skopskog naucnog društva", Skoplje, 1955., str. 196.

14. Arhimandrit Metodije Milovanovic, "Manastir sv. Oca Preohorapcinjskog", Skoplje, 1922., str. 16

15. Grigorije Božovic, "Slike Kosova i Metohije", Priština, 1998., str. 60.

16. Suncica Denic, "Književno delo Manojla Ðordevica Prizrenca", Vranje, 2003., str. 11.

17. Suncica Denic, "Književno delo Manojla Ðordevica Prizrenca", Vranje, 2003., str. 7, 8.

18. Informator Ljubomir Prizrenac, 1946., iz Beograda

19. "Jedinstvo", Kosovska Mitrovica, 02. mart 2009., str. 8

Trifun Pavlovic

U POŽAREVACKOJ EKONOMNSKO-TRGOVINSKOJ ŠKOLI

UPIS PO PLANU

- U prvom upisnom roku popunjena mesta u osam od ukupno devet odeljenja koliko ove godine škola upisuje

Kao i svake i ove godine Ekonomsko-trgovinska škola u Požarevcu jedna je od najinteresantnijih za svršene osnovce koji žele da nastave dalje školovanje. Prema odobrenju Ministarstva prosvete Republike Srbije, u tri podrucja rada ove škole, školske 2009/2010. godine treba da se upiše devet odeljenja, odnosno 264 ucenika.

- Prvo podrucje je ekonomija, prava i administracija, drugo je trgovina, ugostiteljstvo, turizam i trece šumarstvo i obrada drveta. U podrucje ekonomija, prava i administracija upisujemo ekonomske tehnicare, jedno odeljenje od 30 ucenika, finansijske tehnicare jedno odeljenje 30 ucenika i komercijaliste-ogledno odeljenje 24 ucenika. Ovo ogledno odeljenje u projektu je reforme srednjeg strucnog obrazovanja Republike Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete u saradnji sa nemackom organizacijom GTZ. U podrucje trgovina, ugostiteljstvo i turizam upisujemo: u cetvorogodišnjem trajanju školovanja- trgovinske tehnicare, jedno odeljenje i turisticke tehnicare, jedno odeljenje takode u cetvorogodišnjem trajanju, a u trogodišnjem jedno odeljenje trgovaca, konobara, jedno odeljenje i kuvara jedno odeljenje. U podrucju šumarstva i obrade drveta imacemo jedno odeljenje ucenika za zanimanje-proizvodac finalnih proizvoda od drveta ili popularno-stolar, saznajemo od direktora škole Luke Šešuma.

Što se tice samog upisa, protekao je bez problema s tim što su osam odeljenja popunjena vec u prvom upisnom krugu, a u drugom bilo je mesta za još desetak ucenika za zanimanje stolar. Ovo je praksa koja se ponavlja iz godine u godinu i uglavnom u drugom upisnom krugu škola upiše sve ucenike koji su predvideni planom upisa.

- Naša škola je veoma interesantna i privlacna svršenim osnovcima pogotovu kada su u pitanju zanimanja u oblasti ekonomije, prava, administracije i trgovine, ugostiteljstva i turizma tako da nije cudo što su ova odeljenja popunjena vec u prvom upisnom roku. Razlog verovatno leži u tome što nakon školovanja za ova zanimanja, ucenici mogu da nastave dalje obrazovanje ali im se istovremeno pruža i mogucnost zapošljavanja jer su ovi profili, narocito u podrucju ugostiteljstva i turizma veoma prohodni u zapošljavanju, napominje direktor koji je i ovoga puta zadovoljan uspehom ucenika koji se upisuju u njihovu školu.

- Minimalni broj bodova za upis na navedena zanimanja je nešto veci u odnosu na prošlu godinu. Ucenik sa najnižim pragom koji se upisao za finansijske tehnicare imao je 85,64 boda, za ekonomske tehnicare 82,64 boda, kod turistickih tehnicara taj prag je 76, 46 bodova, primer kod trogodišnjih, kod kuvara, najniži broj bodova je 37,36, kod trgovaca 44,96 bodova...Sve ovo govori da možemo biti zadovoljni uspehom ucenika, svršenih osnovaca koji dolaze u našu školsku sredinu.

Nakon upisa u ovoj ustanovi slede odredeni poslovi vezani za materijano-tehnicko opremanja, a na prvom mestu je obnova nastavnih sredstava koja su preduslov za poboljšanje ukupnih uslova rada i ostvarivanje kvalitetnije nastave. Do kraja ove godine ocekuje ih i nabavka jednog broja novih racunara, s obzirom da su postojeci kompjuteri dotrajali. Predstoji i ulaganje u investiciono održavanje, u krecenje, popravku instalacija, u reparaciju dackog nameštaja. a kapitalnom investicijom smatra se zamena prozora na novoj zgradi koja je u velikoj meri realizovana. U toku je priprema radova na zameni podova u ucionicama stare školske zgrade.

Komercijalista - ogledni profil

Pored redovnih profila škola ima i ogledni profil u zanimanju - komercijalista.

- U podrucju ekonomije, prava i administracije obrazujemo i ucenike u ogledu za zanimanje komercijalista. To je jedan od pet novouvedenih profila iz projekta reforme srednjeg strucnog obrazovanja koju sprovodi Ministarstvo prosvete Republike Srbije u saradnji sa nemackom organizacijom GTZ. Projekat reforme izmedu ostalog podrazumeva i saradnju srpsko nemackih škola koje obrazuju srodna zanimanja. U tom cilju je naša škola u periodu od 29.6. do 1. 7. ove godine bila domacin predstavniku škole iz Zingena, gospodinu Olbelu Olkeru. U iskrenom i srdacnom razgovoru razmenjena su iskustva vezana za obrazovanje i vaspitanje ucenika u Nemackoj i kod nas, kao i mogucnost što skorije posete ucenika i nastavnika njihove i naše škole, kaže direktor.

S.E.

POSLEDNJA GENERACIJA MATURANATA POŽAREVACKE GIMNAZIJE NA PRIJEM-NIM ISPITIMA ZA AKADEMCE

MEÐU PRVIMA NA RANG LISTAMA

- Na mnogim fakultetima ucenici ove škole upisali se sa maksimalnim brojem bodova ostvarenim na prijemnim ispitima što govori o kvalitetu nastave u školi i nivou znanja koje su ucenici u njoj stekli

Poslednja generacija maturanata Požarevacke gimnazije, i po izlasku iz gimnazijskih klupa nastavlja da dokazuje da je jedna izuzetna generacija. Kao što se i ocekivalo, veliki broj ucenika ove škole, na upravo završenim prijemnim ispitima na fakultetima, potvrdio je odlican uspeh i time dokazao da je zaslužio zvanje odlikaša, vukovca ili daka generacije. Direktor škole Zoran Gligorijevic ne krije zadovoljstvo tim rezultatima obzirom da su oni svojevrsni dokaz kvaliteta nastave koja se sprovodi u školi vec duži niz godina. I prošlogodišnja generacija maturanata bila je izuzetno uspešna.

- Ovo je verovatno najbolji uspeh koji je postigla jedna generacija Požarevacke gimnazije. Rezultati u ovom trenutku nisu konacni a kada to postanu bice i bolji. Prošle godine smo imali 58 procenata upisanih na budžet, a više od 95 procenata onih koji su završili i upisali se na fakultete. To nam je bio rekord koji se sada ponavlja, a moguce je da bude i prevaziden, stižu nam podaci da su na nekim fakultetima upravo naši ucenici obeležili upis. Zanimljivo je da Pravni fakultet koji po tradiciji upisuje celo jedno odeljenje Požarevacke gimnazije i koji je medu našim dacima veoma popularan, ove godine nije bio nešto interesantan, prvi put nam se desilo da na prava nisu otišli najbolji. Filološki fakultet je drugi po tradiciji kada je u pitanju broj naših upisanih daka. Napominjem da su svi naši ucenici generacije, na fakultetima na kojima su konkurisali, prvi na rang listama. Tanja Ilic, ucenica generacije Društveno-jezickog smera je prva na udarnoj grupi Filološkog fakulteta, studijska grupa broj 1, srpski jezik i književnost, apsolutno je prva sa osvojenih 100 poena. Na grupi za engleski jezik, od 85 ucenika upisanih na budžetu, 5 je iz naše škole, tri ucenika su na budžetu u Kragujevcu, a ukupno njih 10 studiratce engleski što je prilican broj. I na ostalim grupama imamo veliki broj upisanih ucenika na budžetu tako da možemo reci da ce se ove godine na Filološkom fakultetu o trošku budžeta školovati 20- ak naših ucenika, izuzetno dobro rangiranih. Ucenik generacije Prirodno - matematickog smera Saša Švikovic, prvi je na rang listi na Biološkom fakultetu, a tamo imamo i ucenike koji nisu prvi na listi, koji nisu bili vukovci tokom školovanja ali su ipak ostvarili maksimalne rezultate na prijemnom ispitu. I matematicar generacije Vladimir Stojanovic prvi je na rang listi Racunarskog fakulteta, istice direktor.

Verovatno da je najveci uspeh škola ostvarila na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je 15 njenih ucenika upisalo medicinu na budžetu. Interesantno je da je medu prvih 12 na rang listi ovog fakulteta, pet ucenika iz ove škole, a slican uspeh postignut je i na Stomatologiji. Na Gradevinskom fakultetu su dva ucenika osvojila po 100 poena, dobro se prošlo i na Elektrotehnickom fakultetu , na DIF-u, Hemijskom, Matematickom, Poljoprivrednom, na Farmaceut-skom fakultetu.

- Pouzdano mogu reci da se 80 posto naših ucenika iz odeljenja matematickog smera upisalo na fakultete u svojstvu budžetskih studenata i to uglavnom na fakultete u Beogradu, kaže direktor od koga saznajemo i to da poslednjih godina požarevacki gimnazijalci slabo odlaze na Ekonomski fakultet.

Konacne podatke o nacinu studiranja, o broju upisanih po mestu, statusu i uspehu ucenika na prijemnim ispitima, škola ce objavii u svom godišnjem izveštaju o radu.

- Zabeležicemo da je Gimnazija u Požarevcu još jednom potvrdila svoj renome i da ti dobri rezultati daju smisao svega onoga što radimo u školi. Ne treba mnogo da cekamo da bismo ocenili taj naš trud. To smo u prilici svake godine, na prijemnim ispitima naših ucenika. Porucujemo im da smo ponosni na njihovo steceno znanje, da cemo i dalje pratiti njihove rezultate jer su njihovi uspesi istovremeno i naši, porucuje direktor Gligorijevic.

POLOVINA ODLICNIH

Prošle godine je 48 posto ucenika Požarevacke gimnazije imalo odlican uspeh na kraju školske godine. I ove ce se ponoviti taj rezultat koji je opravdan obzirom na izvanredan plasman na prijemnim ispitima, kao i na odlicne rezultete tokom studiranja.Gimnazija u Požarevcu, takode svake godine dodeli i veliki broj Vukovih diploma, ove školske godine Vukovaca je 25, što je rekord.

S.E.

IZVIÐACI GRADA POŽAREVCA

KAMP LADNE VODE 2009.

U organizaciji Izvidaca grada Požarevca,od 18.do 28.jula 2009. godine krece šumska škola na Ladnim vodama pod nazivom ‘’Šumska škola Ladne vode 2009. godine’’. U šumskoj školi obuhvaceno je 30-toro dece,od kojih je najveci broj dece iz osnovnih škola viših razreda V, VII i VII razred, koji ce se obuciti po programima IZVIÐACA,podizanje šatora, održavanje kampa, paljenje vatre,snalaženje u prirodi i drugim izvidackim sadržajima koji ce im i te kako koristiti u životu.

Mi na Ladnim vodama podižemo kompletno kamp naselje sa šatorima,tu ce biti i kuhinja sa elektricnim i plinskim šporetom,dve kuvarice koje ce biti sa nama,a obezbedicemo i struju za reflektore koji ce osvetljavati naselje.

Ladne vode se nalaze na ulazu u Gornjacku klisuru,pre manastira Gornjaka,pored reke Mlave u jednoj lepoj šumici.Ovo ce biti treci kamp IZVIÐACA Požarevca za poslednjih pet godina kaže za REC NARODA Milan Krstic, predstavnik izvidaca Požarevca koji ujedno poziva sve zaintersovane da dodu od 18.do 28.jula i vide kako se u kampu radi i ukljuce svoju decu u program edukacije IZVIÐACA.

I.D.

U PROŠLONEDELJNOJ AKCIJI DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U POŽAREVCU

OBEZBEÐENE NOVE REZERVE KRVI

- Na dva punkta, u Domu Crvenog krsta i u zgradi požarevacke "Elektromorave" prošlog cetvrtka prikupljeno 86 jedinica krvi

Dobrovoljni davaoci krvi u Požarevcu još jednom su manifestovali svoju veliku humanost. U velikom broju oni su prošlog cetvrtka ucestvovali u akciji koju su organizovali Crveni krst Požarevca i Institut za transfuziju krvi. Ekipe su radile na dve lokacije, u zgradi Crvenog krsta i u prostorijama "Elektromorave". Bilans šestocasovne aktivnosti bio je 86 prikupljenih jedinica krvi koje ce poslužiti kao zlatna rezerva u predstojecim letnjim danima kada su nestašice krvi po pravila cešce pojave. Odziv davalaca u Crvenom krstu Požarevca ocenjuju zadovoljavajucim tim pre kada se ima u vidu da je izmedu ove i prethodne akcije prošlo jedva dve nedelje. Rezultatima su zadovoljni i clanovi ekipe Instituta za transfuziju krvi Srbije. Od Ivane Rodic, šefa Odseka za promociju dobrovoljnog davalaštva u Institutu saznajemo da je poslednja akcija u Požarevcu sastavni deo letnje kampanje koja je startovala nakon Svetskog dana davalaštva krvi 14. juna.

- Prva akcija koju smo sproveli u okviru ove kampanje na podrucju centralnog regiona Srbije za koji je nadležan naš Institut bila je akcija u Boru. Kampanju cemo završtiti 31. avgusta akcijom u Lajkovcu. U periodu od gotovo dva i po meseca naše ekipe radice u oko 60 gradova i opština u Beogradu i na teritoriji centralnog regiona Srbije, a Požarevac je jedan od tih 60 gradova. Meni je svaki put veliko zadovoljstvo da dodem u ovaj grad pre svega zbog izuzetne saradnje sa našim partnerima, organizacijom Crvenog krsta, potom zbog izuzetne saradnje sa lokalnim organima vlasti i naravno zbog izuzetne saradnje sa medijima bez kojih ove naše akcije ne bi bile ovako uspešne. Letnja kampanja je osmišljena u cilju prevazilaženja letnjeg deficita krvi i što se Požarevljana tice oni su i ovom prilikom pokazali, ne samo koliko su humani ljudi, vec i koliko je razvijena njihova svest o znacaju dobrovoljnog davalaštva krvi. Požarevac je na nivou cetiri posto koliki je i neki plan za gradove i opštine na teritoriji Srbije, a ono što je moja velika želja da dodemo do nivoa davalaštva krvi od 5 posto i do osvajanja titule -Požarevac-najhumaniji grad, priznanja koje svake godine povodom 14. juna, Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi dodeljuje predsednik Republike, istice Ivana Rodic uz napomenu da je rad na dobrovoljnom davalaštvu krvi u Požarevcu kontinuiran i da je to mnogo važnije od akcije u jednom danu.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 3.7.2009.-10.07.2009.godine rodeno je 26 beba ,13 devojcica i 13 decaka.

Blizance kcerku i sina dobili su Vladana i Aleksandar Mikic iz Požarevca.

Sinove su dobili: Jelena i Ðorde Predrag Gogic iz Požarevca,Silvana i Mladan Milosavljevic iz Radoševca, Vesna i Vojce Stojimirovic iz Ranovca, Jelena Stojimirovic i Stokic Sladan iz Velikog Sela, Elizabeta i Novica Stankovic iz Šljivovca, Mirsada Ademaj i Dragan Vasic iz Kostolca, Gordana i Sladan Jovanovic iz Barica, Nataša Kušlic i Zoran Ðuric iz Žagubice, Anja Aleksic i Ivan Stepanovic iz Dobrnja, Emanuela Ilic i Boban Živkovic iz Klenja, Petrovic Elena Irina i Bogosavljevic Stepanovic Dragan iz Smoljinca, Nela i Dejan Trailovic, iz Doljašnice

Kcerke su dobili: Jasmina i Milorad Ðukic iz Brežana, Ðenite Duljaj i Ines Mecanuci iz Kostolca, Sanja Jocic i Srdan Ivic iz Požarevca , Borjanka i Goran Stanojevic iz Bistrice, Ivana i Zvonko Živkovic iz Požarevca, Mustafi Menuša i Mustafovski Albert iz Starog Kostolca, Dijana Radic i Vujcic Ivan iz Mišljenovca, Jelena Todorovic i Bojan Jevtic iz Kostolca , Slobodanka Margetic i Ivan Golubovic iz Požarevca, Ivana Životic i Milan Cirkovic iz Bikinja, Marija Jevremovic i Dragan Milovanovic iz Tabanovca, Emanuela i Sladan Šonic, iz Vrbnice.

SREDNJEVEKOVNI GRAD BRANICEVO-PROJEKAT NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC

NASTAVLJA SE ISTRAŽIVANJE KOD TODICEVE CRKVE

- Ove godine sredstva za istraživanje obezbedena preko javnih radova i iz budžeta Grada, a u narednoj godini Muzej ocekuje podršku i neke medunarodne organizacije

Arheološka istraživanja kod Todiceve crkve u Starom Kostolcu odnosno Srednje-vekovni grad Branicevo, projekat je Narodnog muzeja Požarevac koji se realizuje vec trecu godinu u saradnji sa Arhe-ološkim institutom iz Beograda. Ove godine sredstva su obezbedena preko javnih radova iz Nacionalne službe zapošlja-vanja koja finansira tromesecni rad 26 radnika, deo para daje Grad iz budžeta a delom u finansiranju ucestvuje i sam Muzej. Direktor Muzeja Milorad Ðordevic najavljuje da ce se ove godine otkriti bedemi srednjevekovnog grada Braniceva obzirom da su prošle i pretprošle godine u istraživanjima imali izvanredne rezultate kao što su otkrice keramike, srednje-vekovnog šlema, veoma retkog nalaza.

- Istraživanja cemo nastaviti i naredne godine nadamo se uz podršku neke medunarodne organizacije, istice Ðordevic od koga saznajemo da je Branicevo u vreme vizantijskog cara Manojla I Komnina (1143-1180) zajedno sa Beogradom bio najvažniji grad na granici Vizantijskog carstva prema Ugarskoj.

- Od Braniceva je u vizantijsko vreme, kao i u rimsko i u tursko, polazio cuveni vojni drum (via militaris) koji je preko Niša, Sofije i Jedrena, vodio do Carigrada. Iz te cinjenice proistice i njegov znacaj. Zato je cesto bio meta napada ugarskih kraljeva, tako i Geze II (1141-1162) i poprište velikih sukoba vizantijske i ugarske vojske. U ovim sukobima redovno ucestvuju i Srbi, skoro uvek na strani Ugarske koristeci priliku da se oslobode vizantijske vlasti.

Srednjevekovni grad Branicevo nala-zio se na ušcu Mlave u Dunav, na mestu rimskog naselja Viminacijum. Viminacijum je sve do dolaska Slovena na Balkan bio centar Rim-ske, tj. Ranovizantij-ske vlasti u krajevima južno od Dunava, ta-cnije u Gornjoj Meziji. Kontinuitet rimske vladavine prekidala je za izvesno vreme vladavina Huna i drugih varvara, ali je obnovljena u celosti za vreme cara Justinijana (527-565). Sa dolaskom Slovena prestala je vizantijska uprava nad krajevima južno od Dunava. Na ušcu Mlave u Dunav grad je obnovljen zajedno sa vizantijskom vlašcu. Arheološka iskopavanja potvrduju postojanje naselja iz DŽ veka. Grad se javlja pod novim imenom, Branicevo.

Još za vreme prethodnika cara Manojla, Jovana II Komnina (1118-1143), u više navrata su vodeni žestoki sukobi izmedu Ugarske i Vizantije, narocito je poznat rat od 1127. do 1129. godine. Poprište tih sukoba bili su cesto Branicevo i Beograd, najvažniji gradovi za Carstvo na Dunavu. Da bi ih valjano štitio, car je u više navrata upadao na teritorije Ugarske, kako bi na taj nacin osujetio eventualni napad Madara na pomenute vizantijske gradove. Tako je i ovaj put car Manojlo I Komnin, dok je ugarski kralj bio zauzet ratom u Galiciji, upao na teritoriju Ugarske, tacnije u Srem (1151).

Grad dobija na znacaju tek posle 1018. godine kada postaje episkopsko sedište.

S.E.

LAZARIZMI

- Pored toliko naših jada, snade nas i Univerzijada!

- Toliko smo imali gladnih godina, da smo vec siti toga!

- Ako se covek uci dok je živ, šta ce nam onda škola!

- Požarevac je turska kasaba, ali bez kaldrme!

- Prošao je i ovogodišnji vašar. Slede izbori!

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

KO VEDRI I OBLACI

Pocelo je sa lepim vremenom, vremenske prilike su pogodovale svemu i svima. Jeste sunce malo više peklo, no, niko nije zbog toga mnogo brinuo.

Usledile su zatim žetve medalja na Mediteranskim igrama, Univerzijadi, žetva uljane repice i kad se došlo do pšenice – nevreme, olujne kiše i mnoga pšenica osta nepožnjevena.

- Šta je, bre, ovo, pobratime, ko da smo se na boga bacali kamenjem! Ne može kombajn da ude u njivu i gotovo, odoše mi pet hektara, a rodila cudo jedno!

- Ne znam ko je kriv, alž ne valja ništa! Možda ce ovi što sede po Skupštini i u Vladi da nam daju neki dinar za štetu!

- Nema tu ni mojega! U ovoj zemlji niko ništa ne misli! Nego, ja sam pogrešio što je nisam osigurao. Dobro je što sam kukuruz posejao malo više, pa ce da ima za proju, jer pogacu od belog brašna nece da vidimo.

- Jes, kukuruz je dobro rodio i blago svinjama! Ja ne znam kako je u drugim zemljama i ostaloj Evropi, alž ovo kod nas baš ga zaguli! Dalž ove sile ne šalju to na nas, cuo sam da one mogu da menjaju klimu, mogu da puste da sad pada sneg!

- U, bre, ti ga baš pretera! Alž, ko ga zna, ima tu nešto i uvek mora nas da zakaci svaka nevolja. Samo, pobratime, ne mešaj mene u te stvari, molim te! Ja znam da se ti muvaš po varoši i opštini i ne spominji mene tamo i moje ime.

- Ma, zašta da te spominjem, ajd bre, taman posla, pa zašta smo pobratimi! Naši su još dedovi živeli lepo i u slogi.

- Jeste to, nego, znaš da ja opaljujem ove rakete, protivgradne!

- Ma, znam, kako ne bi znao.

- E, kako ova oluja naide i donese odjednom oblake, vodurina ušla u skladište, one se ovlažile i eto ti belaja. Nisam stigo da opalim ni jednu.

- Ne sekiraj se, pobratime, ko da bi to mnogo pomoglo, glajsi posla, protiv prirode se ne može!

- Pa, jes, priroda pobeduje!

Miodrag Lazarevic

UPIS U SREDNJE ŠKOLE

ZAVRŠENA “UPISNA GROZNICA”

Prvi upisni rok je tokom prošle nedelje u svim srednjim školama Požarevca i Kostolca protekao u neopisivoj tenziji dojucerašnjih osnovaca: bodovi sa prijemnog, uspeh od petog do osmog, želje, slobodna mesta, trema, neizvesnost: bira se profesija, životno zanimanje. Vecina buducih srednjoškolaca je, nezvanicno saznajemo, uspela da upiše upravo ono što je navela kao “prvu želju”. Neki nisu. Juce su popunjavana poslednja slobodna mesta u par škola, po sistemu “daj šta daš“.

Poljoprivredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” je, za razliku od svih ostalih, ucinila sve da se nova generacija daka, zajedno sa roditeljima, na dan upisa oseca prijatno, dobrodošlo i odmah sa vrata stekne sliku o sredini u koju je krocila. Postavljen je video-bim, na kome su projektovani slajdovi iz rada i života škole, snimci sa ucenicke prakse, ucenickih priredbi i svih vannastavnih aktivnosti, detalji iz Doma ucenika... Uz clanove upisne komisije bili su i veroucitelj i profesor gradanskog vaspitanja, kako bi se novi ucenici, kroz razgovor sa njima, lakše opredelili za jedan od ova dva fakultativna predmeta.

- Naša škola je znacajno poboljšala uslove rada, permanentno se radi na usavršavanju kadrova i, eto, to je urodilo plodom: popunili smo sva slobodna mesta vec u prvom upisnom roku. Odeljenje poljoprivrednih tehnicara popunjeno je sa svih 30 ucenika, veterinarski tehnicar – ogled sa 20, prvi na rang listi ima 99,50, poslednji 63,24 poena. Zanimanje prehrambeni tehnicar je, takode, popunjeno sa svih 30 ucenika, kao i ovogodišnji novi obrazovni profil, tehnicar hortikulture. Na trogodišnjim obrazovnim profilima imamo: proizvodac prehrambenih proizvoda – 30 ucenika, pekar 15 i mesar 16. Ministarstvo je odobrilo jednom uceniku više da se upiše, jer su dva poslednja na rang listi imala potpuno isti broj bodova. Što se tice prijema u Dom ucenika, prijavljivanje traje od 8-og do 14-og jula. Interesovanje je primetno vece nego ranije, vec prvog dana je konkurisalo 92 ucenika, ukupan broj mesta u Domu je 152. Odlucivace rang lista, s tim da prednost imaju ucenici Poljoprivredne škole. Vredno je pohvaliti gest opština Žagubica i Petrovac: donele su skupštinske odluke po kojima ce deci koja upišu Požoprivrednu školu, opštinski budžeti placati smeštaj u Domu. Inace, cena smeštaja je nepromenjena, 3.000 dinara mesecno. Inace, dodao bih, praksa naše škole je da, pored prijatne atmosfere na dan upisa, svecanim i prijatnim ucinimo i pocetak školske godine. Poslednjeg dana avgusta, organizovacemo svecanost u našoj sportskoj dvorani, druženje svih profesora sa ucenicima i njihovim roditeljima, u želji da školovanje zapocne u atmosferi jedne velike porodice, pune razumevanja, topline i respekta. Mislimo da je to veoma važan momenat na pocetku novog obrazovnog ciklusa, - kaže Vidoje Vukašinovic, direktor Poljoprivredne škole sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic”.

Slaviša Milenkovic, direktor Tehnicke škole “Nikola Tesla” Kostolac”, obavestio nas je da su u prvom upisnom roku popunjena sva mesta u odeljenjima elektro smera – elektrotehnicar racunara i elektrotehnicar energetike, kao i u oblasti mašinske struke, odeljenje mašinskih tehnicara za kompjutersko konstruisanje i mašinskih tehnicara motornih vozila. Par slobodnih mesta ostalo je da se popuni u drugom upisnom roku u odeljenju rudarskih tehnicara, kao i u odeljenjima treceg stepena – automehanicara, bravara, mehanicara gasnih i pneumo postrojenja, kao i u odeljenju elektromehanicara termo i rashladnih uredaja, elektromehanicara za mašine i opremu i elektroinstalatera, gde se od slobodnih 15, u prvom upisnom roku prijavilo svega 2 ucenika.

U Politehnickoj školi u Požarevcu, istice direktor mr Dejan Savic, u prvom upisnom roku popunjena su sva mesta u oba odeljenja u oblasti saobracajne struke, kao i odeljenje autoelektricara. U drugom upisnom roku popunjeno je i odeljenje elektromontera mrežnih postrojenja, novog obrazovnog profila, koji je ova škola dobila od Ministarstva prosvete kao dopunu konkursa. Prag upisa je bio nešto iznad prošlogodišnjeg, a direktor ove škole istice da je zadovoljan rezultatima upisa. Ova škola, dodaje, nastavlja sa modernizacijom i opremanjem kabineta, a nabavljaju se i nova vozila za potrebe obuke ucenika saobracajne struke, kao i rad Auto škole namenjene trecim licima.

Požarevacka gimnazija je, po tradiciji, vec u prvom upisnom roku popunila svih šest odeljenja – tri društveno-jezickog i tri prirodno-matematickog smera.

- Od 180 ucenika, 166 je pohadanje gimnazije izrazilo kao prvu želju. To govori da su naši novi ucenici cvrsto rešeni da posle gimnazije studiraju, dakle, spremni su na ozbiljan rad, školovanje na “duge staze”. Iako su na nivou Branicevskog okruga rezultati prijemnog ispita nešto slabiji u odnosu na prošlu godinu, kod nas upisne liste pokazuju cak i bolje rezultate od prošlogodišnjih: prag za društveno- jezicki smer je bio 76 a za prirodno matematicki nešto iznad 73. Imamo dosta daka sa izuzetno velikim brojem bodova – na prirodno matematickom smeru, jedno dete ima 106 bodova, znaci i vredne rezultate sa takmicenja. Treba znati da, iako neke druge gimnazije u Srbiji na upisu imaju i ucenike sa vecim brojem bodova, naši ucenici po završetku Požarevacke gimnazije, na prijemnim ispitima na fakultetima su daleko ispred ostalih, a prednjace i po uspehu na studijama, odnosno po procentu završavanja studija u roku, - istice Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije.

Medicinska škola u Požarevcu vec godinama prosto jedva odoleva pritisku zainteresovanih ucenika. Za upis u odeljenje farmaceutski tehnicar, ove godine trebalo je imati najmanje 94 boda. Upisan je 31 ucenik, troje na dnu liste je imalo identican broj bodova. U odeljenje medicinska sestra tehnicar upisano je 30 ucenika sa više od 86,06 bodova, smer medicinska sestra – ogled 84,38, bodova, medicinska sestra vaspitac 80,82, a za zvanje zubnog tehnicara školovace se svršeni osnovci sa najmanje 80,24 boda.

- Interesovanje je i ove godine bilo veoma veliko. Ovo je jedina Medicinska škola na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga, zanimanja su atraktivna, pritisak je veliki. Vec prvog dana popunili smo sva odeljenja, svega 16 mesta je ostalo za drugi dan prvog upisnog roka. Za nas drugi upisni rok i ne postoji. Ocekujemo da nam u avgustu Ministarstvo prosvete odobri upis jednog odeljenja frizera od 30 ucenika, jer vlada veoma veliko interesovanje. Mi posedujemo i sopstveni frizerski salon, idealan za prakticnu obuku ucenika, a bio bi otvoren i za usluge trecim licima, što bi nam pomoglo u pokrivanju nekih od tekucih troškova škole. Takode, ponosni smo i na kabinet za obuku zubnih tehnicara, imamo i Rentgen aparat, veoma su dobro opremljeni i ostali kabineti, od skora imamo nov školski prostor koji nam mnogo znaci. Planiramo da dogodine imamo i jedno odeljenje stomatologa, jer imamo zubnu ordinaciju koja bi mogla, kao i frizerski salon, da radi i za treca lica. Ukupno, zadovoljni smo kvalitetom ucenika, iskazanim kroz broj bodova sa kojima nam dolaze, ubedeni smo da ce i oni nastaviti tradiciju naših daka koji imaju izuzetne rezultate u nastavku školovanja. Imam podatak da su svi naši svršeni daci ovih dana položili prijemni ispit na fakultetima koje upisuju, - istice Branko Obradovic, direktor Medicinske škole “Dr Vojislav Dulic” Požarevac.

Dragan Milenkovic