Header

ZBOG NOVIH MOMENATA U PRILIVU BUDŽETSKIH SREDSTAVA GRADA POŽAREVCA

REBALANS U SEPTEMBRU

- Transferna sredstva iz Republike manja za 180 miliona dinara

- Zbog obaveze vracanja para Vranju koja su greškom uplacena, požarevacki budžet u ovoj godini kraci za 17 i po miliona dinara

slika

Vest da su nekoliko godina unazad sredstva po osnovu naplate administrativnih taksi, umesto Vranju uplacivana Požarevcu, i da je to suma od blizu 35 miliona dinara koja se mora vratiti onima kojima i pripada, svojevremeno je naišla na veliki odjek u medijima. Postavljana su brojna pitanja pocev od onih kako je uopšte moglo do toga da dode i ko su krivci, pa do dileme hoce li ili nece obaveza vracanja pomenutih para Vranju ugroziti funkcionisanje budžeta Grada Požarevca. Petar Rajic, nacelnik za privredu, finansije i trezor smatra da je prevelika medijska pažnja bila nepotrebna:

- Radi se o tome da je pogrešno vršena uplata administrativne takse Vranja, pogrešno je usmeravana na Opštinu Požarevac i to od 2005. do pocetka 2009. godine. Sasvim je moguce da se ovako nešto desi kada je rec o kretanju javnih prihoda jer se svi javni prihodi uplacuju na jedinstven racun na nivou zemlje a svaki od njih ima u svom broju odgovarajuci broj cifara kojima se oznacava pripadnost pojedinoj opštini. Ovde je igrom slucaja došlo do greške, umesto upisa šifre Vranja upisivana je šifra Opštine Požarevac i bukvalno je Republicka uprava za trezor, prazneci racune javnih prihoda i puneci budžete opština tako delila tu taksu i sredstva usmeravala Požarevcu umesto Vranju. Rec je o blizu 35 miliona dinara, polovinu cemo vratiti u ovoj, a drugu polovinu pocetkom naredne godine. To smo se dogovorili sa predstavnicima Grada Vranja i o tome obavestili nadležni republicki organ. To prakticno znaci da ce se Požarevcu za toliko manje uplatiti prihodi, nece se dakle skinuti uplata sa racuna budžeta Opštine Požarevac i prebacivati na racun Vranja vec ce Republicka poreska uprava jednostavno od buduceg priliva iz pripadajucih prihoda Požarevcu deo usmeriti Vranju, istice Rajic koji na naše pitanje koliko ce to uticati na planirano izvršenje budžeta u ovoj godini odgovora da ce do promena svakako doci ali ne samo iz ovih vec i zbog drugih, mnogo krupnijih razloga i vecih sredstava.

- Za polovinu od 35 miliona smo kraci u ovoj i za isto toliko u narednoj godini. Ukupno uzevši na budžet od dve milijarde dinara to i nije neki veliki problem i to Požarevac može da podnese i razreši. Ove godine, medutim, imacemo i smanjenje takozvanog republickog transfera za 180 miliona dinara. Sa prethodnih 17,5 to je vec blizu manjak od 200 miliona dinara. Ove prepoznate, identifikovane situacije zahtevaju rebalans budžeta koji se priprema za septembar. Ovome treba pridodati i cinjenicu da ce novi budžet biti za još neki iznos sredstava manji jer je izvesno da se necemo zaduživati za planiranih 180 miliona dinara vec za manje, za koliko definisacemo i taj iznos tako da ce se rebalans u septemabru raditi zbog 200 do 250 miliona dinara manje, saznajemo od Rajica.

Ukupno manje para znaci prostiranje prema guberu kada je potrošnja u pitanju. Ostaje da se vidi na kojim ce sve to stavkama doci do smanjenja rashoda. Pominju se iznosi opšte potrošnje, neki zajednicki troškovi sa kojima može da se zastane kao što su troškovi za nabavku kola za organe uprave, zatim za održavanja zelenila na Cacalici …

S.E.

LJUBAZNI SLUŽBENICI I DRUGE BAJKE

PREÐI NA DRUGI ŠALTER

Ne mogu da kažem koja je firma u pitanju i ne mogu da kažem na kom se odeljenju dešava prica koja sledi, jer, razumecete, grad je mali, u njemu sve se zna, a nije me strah, nego što da pravim probleme svom uredniku koji je, ionako pokazao izuzetnu hrabrost objavljujuci tekstove sa kritickim tonovima i objašnjavajuci povremeno onima koji su se neopravdano prepoznali da je kolumna autorski tekst koji sadrži licni stav pisca.

Nagovesticu. Radi se o ustanovi koja nam je svima potrebna, jer se bavi uslugama neophodnim za funkcionisanje sistema zvanog država, pri cemu su i interesi i zaštita prava pojedinca takode u pitanju. U toj ustanovi postoje izvesni šalteri, pred kojima se, znate vec, uglavnom ceka, jer to i jeste njihova osnovna uloga. Šalteri su i izmišljeni da bi se ispred njih cekalo, staklo služi da sirotoj službenici ili službeniku koji sedi iza njega i ceka samo vas, ne duvate i ne kašljete u lice (pogledati zbornik ugroženih vrsta “Nacionalni park Srbija”, odeljak “Divlja šalterska službenica”, ili poslušati snimak na pirat kopijama), da ne možete da ga zgrabite za gušu, pljunete, gadate i slicno. Naravno, oni to nisu ni zaslužili, osim kad jesu, ali vi svakako nemate prava da fizicki nasrnete na njih, jer i njima, kao i ostalim gradanima ove, pravno uredene zemlje, Zakon garantuje slobodu kretanja i zaštitu u slucaju fizicke sile.

Predimo na pricu. Pošla moja drugarica da reguliše neku neophodnu papirologiju, unapred spremna da ce se cekati, no kako je iskusna vec u šalterskim radostima, nije bilo ni nervoze, ni loših vibracija. Jedino što nikada nije volela, niti voli je da se druži u redovima. Postoji ona cudesna društvena igra koja se dešava baš pred šalterima – ljudi, stojeci u redu zapocnu najpre laku konverzaciju, najcešce o pitanju po kome su se našli tu, potom lagano razvijaju teme, da bi se na kraju gotovo poveravali jedni drugima o najintimnijim zdravstvenim problemima koji ih muce, o mukama s decom, familijom, bracnim drugom. To su poluprofesionalni cekaci u redovima. Zajednicko im je to što su oni s ove strane šaltera, oni su konzumenti, oni su krhki, oni moraju biti pažljivi u ophodenju, ne smeju preglasno da govore, da se smeju bez razloga, za razliku od onih koji su s druge strane šaltera i kojima je rešenjem o radnom mestu dato i pravo da se brane, to jest, mogu napraviti pauzu kad požele, mogu da se brecaju na stranke, a mogu i da se slatko smeju. Oni imaju pravo na promene raspoloženja. Ovi što cekaju nemaju. Elem, stoji moja T. u redu i ne sekira se, na pokušaje da se s njom zapodene komunikacija ljubazno odgovara klimanjem glave i ceka. Sreca, red nije dug. Samo troje ispred nje. Unapred radosna što ce brzo završiti posao kojim je došla, smeška se u sebi, uz dodatno saznanje da sigurno nije u grupi FT1P – fali ti jedan papir, te da je nece vracati za dodatna dokumenta, konacno ih je sva prikupila. Dve službenice, iza dve rupe u staklu gotovo mogu da se dotaknu laktovima u radu, ali kada T. dolazi na red, ova na cijem je šalteru kaže da prede na onaj drugi, jer ona mora da prekine na kratko. Premesti se T. jedan korak ulevo, a ova druga je pita šta joj treba, pogleda papire i kaže da mora da saceka, jer ce gospodin koji je bio pre nje da se vrati, ili da saceka na susednom šalteru, onom na kome je vec bila. Pita moja T. može li njoj da se završi posao dok se gospodin ne vrati, jer nije u pitanju dugotrajna procedura, par pecata i gotovo. A ne! Šalter dama vec je “uzela gospodina u proceduru” i ljubazno mu izašla u susret da trkne do šaltera na spratu kako bi doneo FT1P. Stane T. cekati, u to se vrati gospoda sa šaltera broj 1. Korak udesno i T. je na drugom šalteru, ali gospoda joj odgovara da takva vrsta nestrpljenja nije primerena insituciji u kojoj se našla, te da saceka kako bi uredila predmet koji je upravo donela sa drugog odeljenja i koji ne može da ceka, jer je predat još pre nedelju dana. Ili može da se vrati na šalter broj 2 i da tamo zamoli službenicu da joj ipak uradi ono što ona ne može. Gleda moja T. jednu, gleda drugu, a one se prave da je izmedu njih Kineski zid i da ne cuju jedna drugu, nego komuniciraju iskljucivo sa strankama. Tu i tamo prošapucu nešto, (toliko su blizu) verovatno na temu šefa ili direktora. No, kad stranci nalažu da prede na drugi šalter ponašaju se kao da je taj drugi šalter, u najmanju ruku, na drugom kraju hodnika.

Stoji T. na nicijoj zemlji u neznanju kom ce se carstvu privoleti, u nadi da ce joj se bilo koja obratiti kada završi to što radi, pa da joj lupi te pecate… ali ne, gospodin se vraca, a ova sa šaltera 2 šalje T. na šalter 1, na kome se obavlja posao neodložne važnosti. Stajala tako sirota, stajala, dok joj se konacno broj 2 nije obratila: Dobro, aj’ daj sad to što imaš! Pružila T., dama sa šaltera lupila šta je lupila, a onda joj rekla: Pa pobogu ženo zašto si za ovih par pecata cekala citavih pola sata kad nigde nikog nije bilo!? Moja T. je pogledala i rekla: Pa sad kad me tako otvoreno pitate, ni meni nije jasno. I otišla.

Upravo tako, bilo koga da pitate zašto dozvoljava da mu se sudbina razvlaci kao testo za zeljanicu, ne bi znao da vam odgovori. Uvek je neko drugi taj koga treba sacekati. A što život nece cekati da se nad nama izredaju svi koji su zamislili da mogu, to se sudbine ne tice. I treba jednom za svagda, kao što je vec ucinjeno u par privatizovanih giganata, staviti do znanja onome ko radi s ljudima da on tu i jeste upravo zato, da radi s ljudima, a ne da leci komplekse, to može kod kuce. To je posao, ako ga ne voliš, nemoj ga raditi, pusti druge, ionako mnogi jedva cekaju, oni bi se rado smešili iskreno, cak i kada im nije do toga, ubrzali bi procedure, ne bi dozvolili da im se ispred rupa u staklu stvaraju klubovi i udruženja gradana. A gradanin mora da zna da na neljubaznost iste sekunde može da se žali šefu, ako šef ne razume, direktoru, ako ovaj ne može, ili ne sme da reaguje i zaštiti svoje klijente, onda redom dalje i naviše. Dok ne prestane tortura bezobraznih nervoznih službenika koji mrze svoj posao.

Secam se mnogih svojih susreta, medu kojima je najsvežiji onaj kada me mlada službenica, poptuno sama na radnom mestu upucuje na drugi šalter koji je na drugom kraju, a na moje pitanje zašto kad nema nikoga, odgovara: sad nešto radim. …?… A ja došla da se malo prošetam. Kad je pre nauciše kad nema ni 30 godina?

SKIDANJE LETINE SA PŠENICNIH POLJA U POŽAREVACKOM KRAJU

ŽETVA PRI KRAJU

- Zbog obilnih kiša i vlažnog zemljišta ovogodišnja žetva pšenice kasnila, a zbog visoke vlage i hektolitarske mase ispod 76, lošiji kvalitet zrna i prinosi manji za 25 - 30%

slika

Prošle jeseni u Brani-cevskom okrugu zasejano je oko 40.000 hektara ozimim strnim žitima, što je najviše u poslednjih dvadesetak godina. Start je bio dobar, 80 % žita posejano je u optimalnom roku i sve je nagoveštavalo jedan dobar rod. Medutim, u aprilu i maju mesecu naišao je period izuzetno loših agrometeoroloških uslova, odnosno nije bilo padavina, tako da iako su ozima strna žita imala dobar start, nedostatak vlage je negativno uticao na formiranje i donošenje prinosa. Žetva je zvanicno pocela 10.juna i to prvo na parcelama sa ozimim jecmom gde je prinos tada iznosio oko 3,5 t/ha. Medutim, padavine su uticale da dode do prekida žetve jecma i kašnjenja pocetka žetve pšenice.

"U junu je palo oko 155 litara kiše po metru kvadratnom, dok je prva dekada jula dobila nekih 60 litara kiše, što je svakako uticalo na kašnjenje pocetka žetve pšenice i smanjenje komercijalnog roda pšenice 2008/09. i smanjenje prinosa kako jecmova tako i pšenice. Do sada je jecam skinut sa skoro 100% posejanih površina i prosecan prinos je 3,2 - 3,4 t/ha, što je za nekih 30% manje od prošlogo-dišnjeg prinosa. Što se tice ozime pšenice žetva je pocela pocetkom jula i to na podrucju velikogradištanske, golubacke i delu malo-crnicke opštine i to na peskovitim zemljištima i u delu gde je bilo manje padavina. U odnosu na prošlu godinu došlo je do pada prinosa za nekih 25 - 30% i on se krece oko 3.200 kilograma po hektaru. Ako se nastave vi-soke temperature kraj žetve može se ocekivati za nedelju dana, jer u Branicevskom okrugu ima veliki broj kombajna i poljoprivredni proizvodaci žure da hlebno zrno skinu što pre. Što se tice komercijalnog kvaliteta ova kiša je uticala da dode do ispiranja zrna, odnosno hektolitar je pao ispod 76, što je neki standard i imamo uzorke koji imaju hektolitar ispod 74. Prema komentarima poljoprivrednih proizvodaca ve-liki broj njih koji ima mogucnost za skladištenje u sopstvenim domacinstvima, veci deo roda ce zadržati cekajuci neku vecu cenu", kaže Jorgovanka Vlajkovac, strucni saradnik za ratarstvo u Poljoprivrednoj strucnoj službi Požarevac.

"Arija" najprinosnija

Na imanju Poljoprivredne škole žetva pšenice na površini od 23 hektara obavljena je 15. i 16.jula i postignut je prosecan prinos od 4,9 t/ha, hektolitar je iznosio 75, a vlažnost zrna 13,2%. U okviru te parcele nalazi se i 3 hektara ogle-dnog polja koje je zasnovano u saradnji sa Poljoprivrednom strucnom službom Požarevac i na njemu se nalazi 21 sorta ozimih strnih žita. Posle žetve i sumiranja rezultata došlo se do zakljucka da je u ogledu najbolje prinose postigla "Arija" 6.440kg/ha, na drugom mestu je "Dama" sa 6.100 kg/ha, dok je treca po prinosu bila "Etida" sa 6.050 kg/ha. Prinos u ogledu se kretao oko 5,6 t/ha, što je za nekih 10 - 15% manje u odnosu na prošlu godinu, dok je hektolitarska masa varirala od 70 - 77.

"Poljoprivredna škola je u nastavku svoje parcele posejala i jecam, ali uslovi nam nisu dozvoljavali da nešto ranije pocnemo žetvu jecma i to cemo uraditi danas. Što se tice kvaliteta pšenice u ono vreme kada smo imali Dan polja konstatovali smo da je u dobrom stanju, nakon toga došlo je do obilnih padavina što nam je produžilo i onemogucilo ranije ulazak u parcelu i žetvu. Velika vlaga i velike kolicine padavina uzrokovale su i smanjenje kvaliteta pšenice i tvrdim da hektolitarska masa koju je Poljoprivredna škola svake godine imala na zavidnom nivou, s obzirom na agrotehniku koja je primenjena u proizvodnji pšenice nece biti više takva. Zbog kiša sigurno je deo proteina ispran i hektolitarska masa ce biti na nešto nižem nivou. Nadam se da ove kiše nece potpuno da uticu na prinos i da ce on biti otprilike na nivou višegodišnjeg proseka. Posle žetve celokupna koli-cina pšenice ide na skladištenje u silose preduzeca "Filip" sa kojim imamo potpisan ugovor", istakao je na pocetku žetve Slobodan Stojicevic, upravnik Ekono-mije u Poljoprivrednoj školi.

Inace kombajniranje na ovom imanju obavili su Ale-ksandar i Vladeta Živko-vic iz Batuše koji poseduju nov kombajn "Dominator 1500" ciji je radni zahvat 4,5 metara i sa kojim dnevno ovršu 20 hektara. Prema njihovim re-cima žetva je pocela pre desetak dana i prinosi se krecu 4 - 5 t/ha na podrucju Batuše, Kališta, Malog Crnica i Boževca. "Za sada je hlebno zrno skinuto sa 60 - 70% površina, pšenica je polegla i ima manju hektolitarsku masu. Jesenas smo po-sejali pšenicu na 20 hektara i veci deo predacemo u silose preduzeca "Filip", a nešto cemo i kod nas uskladi-štiti", istice Aleksandar Živkovic.

Otkupna cena još nije utvrdena

Prema recima Saše Filipovica, direktora preduzeca "Filip" pšenica je u pocetku bila malo lošijeg kvaliteta zbog velikih kolicina padavina, tako da je otkup krenuo sa 18, 19, pa cak i 20% vlažnosti. Donji prag hektolitarske težine je 76, medutim pšenica se otkupljuje i sa 74 i 72 hektolitarske mase. "Sada kada su naišli suncani dani hektolitar se povecao, vlaga se smanjila i možemo da kažemo da je kvalitet pšenice relativno zadovoljavajuci. Poljopriv-reda je fabrika pod vedrim nebom i mi moramo da se prilagodavamo uslovima na terenu", kaže Filipovic.

Firma "Filip" je ove godine prvi put krenula sa prijemom pšenice u svojim novim silosima koji su gradeni protekle i ove godine. Silosi su kapaciteta 7.000 tona, s tim što se planira izgradnja još 4 celije od po 900 tona i najverovatnije to ce biti završeno naredne godine. Otkup ide jako dobro i pored silosa na zaobilaznici u Požarevcu otkup se vrši u Boževcu, Batuši, Klicevcu, Barama, Dobrom Dolu, Gaju, Opovu i Crepaji.

"Posle toga pšenicu distribuiramo u našim silosima ili je dalje prodajemo. Nije dobro što je žetva u punom jeku, a nikako da se iskristališe i odredi cena pšenice. Ocekujem da u naredna dva dana saznamo cenu pšenice tako da cemo moci da krenemo sa isplatom. Inace, što se tice prinosa merkantilne pšenice, on se krece 3 - 5 t/ha, zavisno od podrucja. Najbolje prinose postižu proizvodaci sa podrucja Dubravice, Batovca, Poža-revca, Dragovca, Živice, Brežana, dok su nešto niži prinosi u okolini Malog Crnica i Boževca. Poznije pšenice koje su za vreme velikih padavina bile u fazi nalivanja zrna dobile su potrebnu vlagu, dok pšenica koja je posejana u optimalnom roku nije uspela da iskoristi poslednju kišu.

Do sada je preuzeto oko 6.500 tona pšenice od poljoprivrednih proizvodaca, a plan je da sa našeg podrucja otkupimo 15.000 tona. Imamo 1.800 koperanata kojima smo kreditirali proizvodnju, obezbedili repromaterijal, seme, sredstva za zaštitu bilja, veštacka dubriva, naftu i oni sada vracaju tržišne viškove, prodaju ili ostavljaju pšenicu u našim silosima na cuvanje, gde ce je kasnije naplatiti po tržišnoj ceni ili zameniti za repromaterijal. Možemo da se pohvalimo da je na podrucju Branicevskog okruga ove godine ušao veliki broj kvalitetnih kombajna i to se odrazilo posebno prilikom otkupa jecma i uljane repice. Otkupilo smo 1.550 tona uljane repice po ceni od 22 dinara za kilogram, a prinosi su se kretali 3 - 4,9 t/ha, što govori da je to trenutno najisplativija ratarska kultura. Što se tice jecma otkupljeno je 1.500 tona po ceni od 10 dinara za kilogram, a prinos se kretao 3,8 - 5 t/ha i ocekujem da do kraja meseca proizvodaci u potpunosti budu isplaceni", zakljucio je Saša Filipovic.

D.Dinic

DOM ZDRAVLJA POŽAREVAC U AKCIJI

“MI BRINEMO O VAŠEM ZDRAVLJU”

slika

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Republicki zavod za zdravstveno osiguranje vec dve godine sprovode kampanju “Izaberi svog lekara” pod motivacijom da lekar koji licno poznaje svog pacijenta bolje brine o njegovom zdravlju. Izabrani lekar nam je svakako potreban kada smo bolesni, ali i da nas posavetuje, podseti i pozove na redovne preventivne preglede kako se ne bi razboleli.

Požarevac spada u grupu gradova sa manje od 50 posto gradana koji su se u ovoj kampanji izja-snili za odredenog lekara. Imajuci u vidu taj podatak, Dom zdravlja Požarevac intenzivirao je akciju i u saradnji sa Crvenim krstom prošlog petka organizovao u centru grada manifestaciju pod nazivom “Mi bri-nemo o Vašem zdravlju”.

- Namera nam je da upoznamo gradane sa programom kapitacije i sa važnošcu da gradani Požarevca izaberu svog lekara. Istovremeno da-nas Centar za prevenciju bolesti odraduje akciju kontrole zdravstvenog stanja naših sugradana gde im na licu mesta lekari iz preventivnog centra zajedno sa patro-nažom odreduju visinu šecera u krvi, mere krvni pritisak. Spojili smo dve korisne stvari: i kontrolu zdravstvenog stanja i bliže upoznavanje gradana sa mogucnošcu da izaberu svog lekara. Ponudili smo im spisak od 44 naših doktora, nadam se da je to dovoljno za dobar izbor. Prolaznicima kroz Tabacku caršiju danas delimo i brošure koje je uradilo Ministartvo zdravlja i u kojima se detaljno objašnjava zašto je važno imati svog lekara. A važno je zato što on brine o zdravlju ne samo kad smo akutno bolesni vec i sprovodeci kontrolne, sistematske i redovne preglede i sprecavajuci da obolimo. Dom zdravlja je zdravstvena ustanova koja brine o zdravlju svojih gradana i zato im upucujemo apel: odaberite lekara da bi zajedno lakše i bolje funkcionisali, da bi nam grad bio zdraviji, porucuje dr Svetlana Radovic, direktorka požarevackog Doma zdravlja. Od nje saznajemo i to da se akcija “Izaberi svog lekara” sprovodi i po radnim organizacijama i mesnim zajednicama.

Put koji vodi do iza-branog lekara nije komplikovan. Lekar se bira u Domu zdravlja na terotoriji filijale zdrav-stvenog osiguranja koja je izdala zdravstvenu knji-žicu ili u mestu stalnog ili privremenog boravka. Domovi zdravlja du-žni su da istaknu spisak lekara koji se biraju, pa-cijent se opredeljuje za jednog i registruje popunjavanjem i potpisivanjem izjave. O zdravlju dece do 18. godine ži-vota brine izabrani pedijatar. Odrasli biraju lekara opšte medicine ili medicine rada. Devojke starije od 15 godina i žene biraju i svog lekara ginekologa, a mladi od 18 i stariji od 65 godina biraju i svog lekara stomatologa. Ukoliko je neko nezadovoljan izabranim lekarom, može da ga promeni na licni zahtev o kome odlucuje Dom zdravlja u roku od osam dana.

S.E.

NOVI GRIP NA PODRUCJU BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

JEDANAEST SUMNJIVIH, JEDNA OBOLELA OSOBA

Sredinom prošle nedelje iz Svetske zdravstvene organizacije saopšteni su podaci da je virusom A (H 1 N 1) u svetu zaraženo više od 100.000 ljudi, a da je najmanje 440 umrlo od novog gripa. Ocigledno da se pandemija ove bolesti ne može zaustaviti bez vakcine koja bi morala da bude spremna u septembru ili oktobru mesecu. Vakcina ima za cilj da smanji transmisiju bolesti smrtnost. Shodno dinamici širenja bolesti u Srbiji, zakljucno sa prošlim petkom (bilo je preko 68 obolelih), Ministarstvo zdravlja naložilo je bolnicama da se prilagode situaciji i pripreme za epidemiju mogucu na jesen. Od direktora Bolnice u Požarevcu dr Srecka Bosica saznajemo da je ova zdravstvena ustanova ozbiljno shvatila preporuku nadležnog Ministarstva i potpuno se pripremila za epidemiju meksickog gripa.

- Spremni smo kadrovski i prostorno, imamo i adekvatnu opremu ali se nadamo da za svim tim nece biti potrebe, da te kapacitete necemo morati da koristimo, nada se dr Bosic.

Od pojave prvog slucaja novog gripa u našoj zemlji, u Zavodu za javno zdravlje Požarevac kontinuirano prate epidemiološku situaciju u 11 opština Branicevskog i Podunavskog okruga za koje je nadležna ova institucija.

- Centar za prevenciju i kontrolu bolesti Zavoda za javno zdravlje Požarevac od pojave infekcije ljudi izazvane novim sojem virusa gripa A (H1N1) i tokom proglašenja faza 4,5 i 6 pandemije od strane SZO, prati epidemiološku situaciju u Branicevskom i Podunavskom okrugu i po preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije i Posebne radne grupe Ministarstva zdravlja za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa, preduzima neophodne mere i kontinuirano informiše javnost na teritoriji svoje nadležnosti.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ Požarevac dobio je do sada jedanaest prijava sumnje na oboljevanje od novog virusa gripa i po tim prijavama sproveo epidemiološko istraživanje i nadzor tako da je 8.jula ove godine registrovan prvi potvrden slucaj oboljevanja od novog gripa na teritoriji Branicevskog okruga, kod osobe sa podrucja Opštine Kucevo koja je bila u kontaktu sa osobom koja je doputovala iz SAD 3.7 2009. Mobilna ekipa Centra za kontrolu i prevenciju bolesti izašla je na teren 9. jula i pri tom izvršila edukaciju zdravstvenih radnika u Domu zdravlja Kucevo i izdala preporuke za postupanje i zdravstveni nadzor u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, saopštila nam je dr Vera Jokovic - Kostic, pomocnik direktora Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Preventivne mere

-Ukoliko kijate ili kašljete prekrijte nos i usta papirnom maramicom za jednokratnu upotrebu,

-Papirnu maramicu odmah nakon te jedne upotrebe bacite u kantu za smece,

-Što cešce prati ruke toplom vodom i sapunom, posebno posle kijanja i kašljanja, rukovanja, korišcenja javnog prevoza i liftova,

-Ne dodirivati neopranim rukama oci, nos i usta i

-Izbegavati boravak u prostorijama gde ima osoba koje imaju simptome gripa

S.E.

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

MILENINO DELO OBASJALO BEOGRAD

- Otvorena velika izložba dela Milene Pavlovic Barili u SANU u Beogradu

slika

Ogromno interesovanje za lik i delo Milene Pavlovic Barili potvrdeno je još jednom, ovoga puta beogradska publika je, dupke napunivši Galeriju Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu odala poštu poznatoj umetnici, cime se nastavlja obeležavanje stogodišnjice njenog rodenja.

Galerijski prostor u Knez Mihajlovoj 35 omogucio je autoru izložbe, Jelici Mi-lojkovic da prikaže ukupno 136 dela iz svih perioda Mileninog stvaralaštva, ne-koliko slika je za potrebe izložbe ustupio Muzej savremene umetnosti, kao i Narodni muzej, a na opšte iznenadenje iz Toronta je kolekcionar Zoran Sretenovic doneo sliku iz svoje kolekcije koja je izložena prvi put.

Izložbu je otvorenom proglasio ministar kulture u Vladi Republike Srbije, Nebojša Bradic.

- Prvi put sam imao prilike da vidim slike Milene Pa-vlovic Barili u jednoj knjizi koja se zove “Antologija srpske fantastike”. Tu se nalazi mnogo poznatih umetnika, ali jedna licnost za mene je tada predstavljala posebnu enigmu – Milena Pavlovic Barili. Tri njene slike su bile predstavljene, “Starica s leptirom”, “Melanhonlija” i “De-vojka sa lampom”. U ovoj godini jubileja, kada srpska kultura obeležava stogodišnjicu rodenja Ljubice Maric, 150 godina od rodenja Paje Jovanovica i 100 godina Milene P. Barili, ta devojka s lampom ostaje nešto što ce sijati veceras u Beogradu i što ce, verujem, i u narednom periodu biti nešto što ce obasjavati i delo M.P.Barili i srpsku kulturu i u Srbiji i u Evropi i u svetu. U to ime pozivam vas da zajednicki otvorimo ovu izložbu, da uživamo u slikama, da mislimo o jednoj koja je bila drugacija, koja je krenula putem kojim se rede ide; iduci tim putem ona je našla i neke dobre putokaze za nas danas, rekao je ministar Bradic.

Ispred Srpske akademije nauka i umetnosti prisutnima se obratio potpredsednik SANU, izrazivši cast i zadovoljstvo što se Milenina umetnost našla pod krovom Akademije i naglasivši da je Milena pronela slavu naše zemlje od Požarevca, preko Minhena, Rima, Pariza i Njujorka.

Autorka izložbe, kustos Galerije Milene Pavlovic Barili u Požarevcu, Jelica Milojkovic rekla je:

- Pripalo mi je neizmerno zadovoljstvo da vam predstavim ovu veliku retrospektivnu izložbu koja je realizovana pod pokroviteljstvom Ministar-stva kulture Repu-blike Srbije, a u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti i Fondacije “Milenin dom” odnosno Galerije Milene Pavlovic Ba-rili u Požarevcu. Li-cnost bez presedana u srpskoj modernoj umetnosti, Milena Pavlo-vic Barili jedna je od najvangardnijih i na-jzanimnjivijih evropske i svetske umetnicke scene u cetvrtoj i prvoj polovini pete decenije prošlog ve-ka. Arhitekta sna i sanjarenja koja je u svom raskošnom umetnickom opusu hodala stazama snovidenja. Ove godine kada naša umetnicka javnost obeležava 100 godina od njenog rodenja Milenino umetnicko delo predstavljamo javnosti, sagledavajuci ga posle mnogo godina pod drugom svetlošcu. Izlo-žba sadrži devet segmenata koji prate Milenin život i umetnicki put, promene na likovnom i ikonografskom planu, nastale kroz sazrevanje. U pokušaju da sagledamo smisao Milenine duhovne avanture, da otkrijemo svet njene mašte i snova u kojima živa igra simbola spaja razdvojene elemente, izložbu smo koncipirali tako da ona sublimira citav Milenin životni put, njeno detinjstvo, školovanje, izlaganje u najelitnijim galerijama Londona, Pariza, Rima, Njujorka. Izlo-žbu dopunjuje obimna arhivska grada, dokumentacija, fotografije, Milenini licni predmeti. Ova dela su prekrasna, dragocena ostvarenja jedne izuzetne, svestrane licnosti, raskošnog talenta koja je obasjala period naše meduratne umetnosti. Donosi do tada nepoznat svet, svet snovidenja i fantazmagorija, slutnji i strepnji, pretocenih u jezik slikarstva i peozije. Milena Pavlovic Barili je pesnik slikarstva. Usred Pariza i Rima Milena gradi svoje jedinstveno umetnicko delo koje svoje uporište ima, ne samo u antickim legendama i mitologiji, vec i u basnama, mitovima i paganskim predanjima. Neprestano zamišljena nad vecnim pitanjima života i smrti svoje stihove Milena kazuje nadrealistickim jezikom, zbog toga su oni kljuc, svojevrsna šifra njenih brojnih enigmatskih kompozicija. Neobicnost biografije M.P. Barili pocinje samim njenim rodenjem, a završava se preranom smrcu. Jedino dete u braku Danice Pavlovic Barili, obrazovane Požarev-ljanke, lepotice i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzickog kriticara, pesnika i putopisca, potomka cuvene parmežanske porodice umetnika, Milena je rodena u Požarevcu u kuci svoga dede po majci Stojana Pavlovica 5. novembra 1909. godine.

Kako je Milena bila polu-Srpkinja, polu-Italijanka, izložbi su prisustvovali i predstavnici ambasade Repu-blike Italije, na celu sa ambasadorom Armandom Va-rikijem, koji je, pozdravaljajuci skup rekao:

- Veceras treba da damo rec umetnosti, da damo rec Mileni. Umetnost ne poznaje granice i ne poznaje domovine, u Mileninom srcu i duši bilo je mesta i za Srbiju i za Italiju. Na njenim slikama i crtežima, u celom njenom stvaralaštvu bilo je puno umetnosti, pocev od renesanse do boja kojima je naucio sam život. Hvala Mileni što nam je dala ovu priliku da zajedno proslavimo umetnost, da se setimo nje i proslavimo prijateljstvo koje vezuje dva naroda, a koji vole umetnost i život.

Izložbi u Galeriji SANU prisustvovali su i predstavnici požarevacke lokalne samouprave sa gradonacelnikom, direktori i predstavnici ustanova u kulturi, saradnici i prijatelji Fondacije “Milenin dom”.

Izložba je otvorena do 25.avgusta ove godine.

L.L.

KRETANJE PROIZVODNJE ELEKTRICNE ENERGIJE KOSTOLACKIH TERMOELEKTRANA U PRVOM POLUGODIŠTU U ODNOSU NA ISTI PERIOD PROŠLE GODINE

UOCENI POZITIVNI TRENDOVI

- Ostvarena proizvodnja elektricne energije u prvom polugodištu od dve milijarde i 609,7 miliona kilovat - casova, veca od planirane za 9,8 a od ostvarene u istom periodu prošle godine za 2,4 procenta

slika

Proizvodnja elektricne energije u kostolackim Termoelektranama i pored zastoja zbog remonata, koji su uspešno obavljeni na tri proizvodne jedinice i dalje beleži zapažen rast. U proteklih šest meseci proizvedeno je na pragu prenosa dve milijarde i 609,7 miliona kilovat - casova elektricne energije, što je za 9,8 procenata više od plana. U odnosu na isti period prošle godine, iako je i ovogodišnji plan nešto veci, ostvarena proizvodnja veca je za 2,4 procenta.

Po nekom nepisanom pravilu, uspešniji su bili blokovi Termoelektrane „Kostolac A“, koji su u ovom periodu elektroenergetskom sistemu Srbije isporucili 894,3 miliona kilovat - casova elektricne energije i to je za 21,5 odsto više od plana. Nešto više od 317 miliona kilovat - casova proizveo je bloka A-1 i to je za 25 procenat više nego što je bilo planirano. Ostvareni ucinak na drugom bloku od 577 miliona kilovat - casova elektricne energije veci je od planiranog za nešto više od 19 procenata. Vredi pomenuti i podatak da je „Jedinica“, ove u odnosu na isti period prošle godine, imala vecu casovnu iskorišcenost, a i na jednom i na drugom bloku broj neplanskih zastoja je u opadanju.

U posmatranom periodu blokovi Termoelektrane „Kostolac B“ proizveli su milijardu i 715,4 miliona kilovat - casova elektricne struje, što je za 4,6 procenata više nego što je bilo planirano. I u ovoj Termoelektrani, uspešnije je bila „Jedinica“, koja je u ovom periodu elektroenergetskom sistemu Srbije isporucila 875,7 miliona kilovat - casova elektricne energije, što je za blizu 19 procenata više nego što je planirano.Drugi blok ove Termoelektrane ostvario je podbacaj od 60 miliona kilovat -casova. Mereno procentima, njegovo ostvarenje manje je od planiranog za sedam odsto. Medutim, vredi pomenuti i podatak da su blokovi ove Termoelektrane, u prvom polugodištu, energetskom sistemu Srbije isporucili 130 miliona kilovat - casova elektricne energije više nego u istom periodu prošle godine, u procentima oko devet odsto.

Pored opadanja broja zastoja, posebno onih neplanskih, evidentno je da je i potrošnja tecnog goriva i u jednoj i u drugoj termoelektrani, u prvom polugodištu ove godine, manja u odnosu na utrošene kolicine nafte i mazuta u istom periodu prošle godine. Potrošnja uglja u posmatranom periodu, nešto je veca uodnosu na isti period prošle godine. Razlog za to, svakako je, nešto veca proizvodnje elektricne energije, ostvarena u posmatranom periodu ove, u odnosu na isti period prošle godine. Trenutne zalihe uglja na deponijama su više nego zadovoljavajuce, što samo upucuje na konstataciju, da ce dalje angažovanje kostolackih termoblokova, uglavnom zavisiti od mogucnosti plasmana elektricne energije u sistem, ali i njihove pogonske spremnosti.

C. Radojcic

USPEŠNO ZAVRŠEN PROGRAM MINISTARSTVA EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA ZA KREDITIRANJE POCETNIKA U BIZNISU

10 HILJADA LJUDI DOBIJA POSAO

Deset hiljada ljudi ce ove godine dobiti posao zahvaljujuci realizaciji Programa za kreditiranje pocetnika u biznisu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Republickom agencijom za razvoj MSPP i Fondom za razvoj. U dva kruga, u 2009. godini, ukupno je odobreno blizu 3 hiljade "start up" kredita u vredosti od 4,1 milijardu dinara koliko je izdvojeno u budžetu Srbije za ovu vrstu podrške preduzetnicima.

Na sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj, u drugom krugu, iz sredstava kreditne linije "start up", a pokretanje sopstvenog biznisa, odobreno je 1.763 kredita u iznosu od 2,5 milijarde dinara, na osnovu kojih ce se otvoriti oko 5.400 novih radnih mesta. Ovim se ujedno i završava program kreditiranja mladih pocetnika u 2009. godini.

U drugom krugu preduzetnicima je odobreno 1.245 kredita, dok je pravnim licima odobreno 518 kredita. Najviše zahteva za kredite preduzetnicima odobreno je za otvaranje zanatskih radnji, dok je najviše zahteva za kredite za pravna lica odobreno za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Ostali zahtevi odnose se na otvaranje firmi za preradu metala i metalnih proizvoda, hemijskih, tekstilnih proizvoda, proizvodi od drveta, turizam, obrazovanje, proizvodnju mašina, elektricnih i optickih uredaja i drugo.

Najniži iznos kredita za pocetnike bez hipoteke je 500 hiljada dinara, a najviši 1,3 miliona dinara. Krediti su odobreni na period od pet godina, sa periodom poceka od godinu dana, kamatnom stopom od 1 odsto godišnje.

Zbog izuzetno velikog interesovanja mladih za pokretanje sopstvenog biznisa, predvidena sredstva za 2009. godinu su u celosti utrošena, a zahtevi svih zainteresovanih za "start up" kredite bice razmatrani od naredne godine.

U 2009. godini, mladi do 25 godina starosti konkurisali su i dobili 722 kredita, dok je 1.136 mladih od 26 do 40 godina starosti dobilo kredit za pokretanje sopstvenog posla.

U Branicevskom okrugu u drugom krugu odobren je 31 kredit, uiznosu od 43.850.000,00 dinara, u kojima ce biti zaposleno 128 radnika. u Podunavskom okrugu odobreno je 53 kredita u iznosu od 86.250.000,00 dinara i bice zaposleno 190 radnika. Od toga, u Požarevcu je odobreno 7 kredita, vredosti 9.750.000,00 dinara, u kojima ce se zaposliti 25 radnika.

SLAÐAN STEVIC, CLAN GRADSKOG VECA POŽAREVCA O OVOGODIŠNJOJ ŽETVI I OTKUPU PŠENICE

BICE DOVOLJNO HLEBNOG ZRNA

- Zahvaljujuci velikim površinama zasejanim jesenas pšenicom, i pored umanjenih prinosa i lošijeg kvaliteta ovogodišnjeg roda žita zbog vremenskih uslova, za hlebom i pogacom necemo oskudevati

slika

Ratari Srbije pamtice ovu godinu po nizu nevolja koje su ih pratile u proizvodnji, maltene, svih poljoprivrednih kultura, voca i povrca. U pojedinim delovima zemlje, poplave i gradonosni oblaci odneli su sav ovogodišnji rod, negde su prinosi prepolovljeni, a oni poljoprivrednici na cijim parcelama je evidentirana šteta izmedu 10 i 20 posto, mogu se smatrati srecnicima. U tu kategoriju, prema recima Sladana Stevica, clana Gradskog veca Požarevca zaduženog za resor poljoprivrede, spada i najveci broj poljoprivrednika sa podrucja Požarevca koji su jesenas zasejali svoje njive pšenicom.

- U kontaktima koje smo ovih dana svakodnevno imali sa predstavnicima Poljoprivredne strucne službe Požarevca došli smo do procene da je zakljucno sa 14. julom, sa naših polja skinuto oko 50 posto pšenice. Za nedelju dana, kada se iz štampe pojavi novo izdanje vašeg lista, a to je utorak 21. jul, mi cemo imato skoro 100 posto završen posao žetve. Nažalost, vec sada je izvesno da ce ukupan ovogodišnji rod biti manji nego prošle godine, znamo i zbog cega, nepovoljni vremesnki uslovi uzeli su svoj danak. Prinosi se trenutno krecu od 3,3 do 3,5 tona po hektaru, a i sam kvalitet zrna je lošiji zbog velike prisutnosti vlage. žito nije imalo šansu da se prirodno prosuši pa se hektolitarska težina u proseku krece oko 75, jutros je naprimer u Žitostig stigla pšenica sa 17 odsto vlažnosti. Imali smo srecu što su nas gradonosni oblaci i poplave zaobišli pa u našem kraju nema polegle pšenice kao u nekim drugim regionima. Sve u svemu, procenjujem da ce ukupan rod biti umanjen za 10 do 20 posto. Obzirom na cinjenicu da smo jesenas pod pšenicom zasejali znatno vece površine, oko 4.000 hektara, i pored svih nevolja koje su nas pratile, imacemo dovoljno hlebnog zrna za hleb i pogacu, necemo gladovati, kaže Stevic koji na naše pitanje kako tece otkup žita odgovara da su proizvodaci nezadovoljni otkupnom cenom i zato mnogi rod zadržavaju za neka bolja vremena, skladište ga u svojim ambarima išcekujuci višu cenu. Zabrinjava i cinjenica da su se i ovoga leta pojavili nakupci, ovih dana nekoliko šlepera sa Kosova i Metohije kružilo je Velikim Gradištem, nudili su višu otkupnu cenu i odvozili žito sa ovih prostora.

- Na teritoriji Grada Požarevca državno skladište je u Žitostigu, a državni mlinovi, odnosno skladišta na podrucju našeg Okruga postoje još i u Velikom Gradištu i Petrovcu. Preko Žitostiga država, odnosno robne rezerve, kilogram pšenice placaju 13 dinara sa porezom na dodatu vrednost. Naši proizvodaci su nezadovoljni tom cenom. Postavlja se pitanje kako pomoci proizvodacima da oni imaju vecu dobiti rentabilniji proizvod, da pšenica postane konkurentna roba na tržištu? Možda putem raznih vidova subvencije po hektaru ili kilogramu žita, zatim ne treba potceniti i neophodnost bolje pripreme proizvodaca za njihovo ucešce na poljoprivrednoj berzi. Naša poljoprivredna gazdinstva su sitna, neukrupnjena, proizvodnja je neorganizovana, imamo zastarelu mehanizaciju... Lokalne samouprave mogu nešto da pomognu ali najvažnija stvar u svemu tome je da država promeni svoj stav prema poljoprivredi, da se sredstva namanjena ovoj privrednoj grani iz godine u godinu uvecavaju a ne da se umanjuju. Budžet Mini-starstva poljoprivrede trebalo bi ove godine u odnosu na prošlogodišnji da bude dva tri puta veci, istice Stevic.

Postala je praksa da se pri kraju svake žetve strništa ciste tako što se na njima pale vatre koje, otrgnute kontroli izazivaju požare u kojima stradaju domacinstva, mehanizacija a ponekad i ljudi zbog cega je ovih dana upucen apel svim vlasnicima zemljišta da to ne cine.

- Zajedno sa Poljoprivrednom strucnom službom i spasi-lackim jedinicama MUP- a formirali smo jednu Komisiju ciji je zadatak da obilazi mesne zajednice i obaveštava, odnosno edukuju poljoprivredne proizvodace u smislu da paljenje strništa nije dobro za samo zamljište i da je jako opasno. Jednim plakatom upozorili smo ih da predstoji naglo sušenje zemljišta, i da je slama dosta ukrtela pa je jako teško kontrolisati vatru. Sve više cemo govoriti i na temu obnovljive energije, jedno predavanje smo vec organizovali, u planu je da ga ponovimo. Koliko još naredne godine predložicemo našim proizvo-dacima da slamu i otpad od kukuruza skladište jer se od toga u Evropi proizvodi energija i to je nešto što povecava dobit u poljoprivredi, istice Stevic.

S.E.

OSMO “CETEREŠKO PRELO” I CETVRTI SABOR PRAVOSLAVNIH HOROVA

NEPROLAZNE VREDNOSTI SRPSKE DUHOVNOSTI I KULTURE

- Ovogodišnja dvodnevna svetkovina okupila oko 1.000 ucesnika i blizu 8.000 posetilaca

- Titulu lepotice “Cetereškog prela” ponela je Marija Živojinovic iz Troponja

U Cetereškoj šumi, turisti-ckom biseru opštine Žabari protekle subote i nedelje održano je osmo po redu “Cetereško prelo” i cetvrti sabor pravoslavnih horova. Ova duhovno – kulturna, turisticka i etno manifestacija kojoj je osnovni cilj ocuvanje narodne tradicije kroz pesmu, folklor, svirku i druge oblike narodnog umeca i stvaralaštva ove godine je okupila oko 1.000 ucesnika i blizu 8.000 posetilaca. Generalni sponzor priredbe bila je opština Žabari, a organizatori: SO Žabari, Crkvena opština Cetereže, Kulturni centar “Vojislav Ilic Mladi” iz Žabara, Mesna zajednica “Cetereže”, Turisticka organizacija Žabari i Biblioteka “Profesor Aleksandar Ivic” iz Žabara.

Otvaranje manifestacije

Prvog dana posle podizanja zastave na pocasni jarbol nastupila su kulturno – umetnicka društva iz Cetereža, Aleksan-drovca, Porodina, Žabara, Ore-ovice, Bošnjaka, Velikog Popo-vica, Donje Livadice i Grabovca, a u vecernjim satima predstavio se trubacki orkestar Dejana Petrovica iz Užica, višestruki pobednik u Guci.

U ime organizatora manifestacije goste je pozdravila Gorica Stefanovic, direktorka Centra za kulturu naglasivši da je svrha okupljanja da se pesmom i igrom podsetimo na svetlu prošlost, jer svetinje pamte davna vremena i cuvaju uspomenu na našu prošlost, a mladost koja se okuplja ispred Cetereške crkve piše našu buducnost.

Prisutnima se potom obratio protojerej Andreja Lazic, paroh cetereški: “Drago mi je kada vidim ovakvu mladost, kada vidim ovoliko mladih lica, a to je zaloga za buducnost da imamo na šta da se oslonimo. Nadam se da ce i ubuduce ova naša manifestacija trajati, jer kada smo docekali osmu godinu, nadamo se da cemo trajati 18, 28 godina... Trudimo se koliko smo u mogucnosti da sadržaji budu što bolji, da stvorimo uslove da bismo mogli da primimo veliki broj posetilaca. Želim da pozdravim sve goste i ucesnike, da se prijatno osecate u našoj sredini i da ova dvodnevna svetkovina protekne u najboljem redu”.

Kultura i tradicija

U okviru cetvrtog sabora pravoslavnih horova u crkvi Rodenja Presvete Bogorodice duhovnim pojanjem predstavili su se crkveni hor “Sveti Ðorde” iz Cuprije i hor iz Rumunije. Tom prilikom protojerej Andreja Lazic je naglasio da je posebno blagodaran precima koji su podigli ovako veliku crkvu u kojoj sada mogu da ucestvuju horovi i da se naša duhovna muzika cuje, jer kroz pesmu covek najlepše može proslaviti Boga i velicanstveno je kada se spoji lepa pesma kroz molitve. U crkvenoj porti uprilicena je i izložba domace radinosti, izložba starih jela, starih zanata, voca i povrca. Takode, tradicionalno je održana likovna kolonija koja nosi ime rano preminulog slikara i vajara Dušana Mojsilovica Sida iz Simiceva. Ove godine ucešce je uzelo 15 slikara iz raznih krajeva Srbije, dva slikara iz Rusije i jedan iz Republike Srpske.

Drugog dana posle Svete liturgije koja je održana ujutru u crkvi Rodenja Presvete Bogoro-dice, na bini do kasnih popodnevnih sati smenjivali su se folklorni ansambli iz Cetere-ža, Aleksandrovca, Žabara, Po-rodina, Oreovice, Toponice, Crni Kao, Žirovnice, Kragujevca, Tro-ponja i Jagodine, a gost veceri bila je Snežana Savic, estradna umetnica. Na letnjoj pozornici predstavljena je knjiga “Cete-reško prelo” u kojoj je autor Siniša Ristic napravio sintezu svih dosadašnjih dogadanja na ovoj manifestaciji. O monografiji su govorili mr Srbislav Ignjatovic, predsednik Udruže-nja književnika Srbije, Radomir Andric, potpredsednik Udru-ženja književnika Srbije, a potom su stihove pesama kazivali Milica Milic - Jeftimijevic, Viktor Šecerovski, Milomir Nešic, Siniša Ristic i Milija Radivojevic -Baja.

Blagodarnica “Cetereškog prela”

Dobrodošlicu prisutnim iz-vodacima i publici poželeo je Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari blagodarnicom “Cetereškog prela”: “Mi, Pomoravci, jesmo narod dugog pamcenja i žilave duhovne sabornosti, vazda okrenuti onome što dolazi, ali ne poništavamo ono što su koreni naše samobitnosti, temeljci prošlosti i zov iskoni. Mi, Pomoravci, Stižani i Mla-vci, Šumadinci i Podunavci, Homoljci i Resavci, izdanak smo istog vrela koje se grana u hiljade rukavaca narodnog ruko-tvora, srpskih nošnji i više-vekovnih umotvorina. Mi, Pomo-ravci smo pokrenuli “Cetereško prelo” sa ciljem da svoj opstanak kao narod nademo u umecu i tradiciji, kroz igru, pesmu i svirku, kroz kolo koje se vije još od loze Nemanjica, kroz obicaj u kome je simbioza duha, duše i srca.

Mi, Srbi i svi drugi koji žive u ovoj državi, moramo da sacu-vamo našu svekoliku izvornost kroz narodno blago od zlog zuba zaborava i neumitne prolaznosti da bi bili domacini, a ne pleme skitaca na sopstevnom pragu. Mi, ljudi ponikli iz opanaka, tra-jacemo u vremenu ako smo dosledni da usmenim ili pismenim putem ostavimo potomcima ono što je srcika tradicije, najlepše i najdublje u njoj, sve svoje mudrosti i lepote isto onako kako su to uradili naši preci, stavljajuci nama u naslede cu-desno stvaralaštvo uglavnom samoniklog narodnog genija. Mi, tvorci i prvovesnici “Cetereš-kog prela” smatramo da su pastir i hitroprelja, zdravicar i brzonogi igrac folklora, svirac na fruli i dalekometni dobošar isti nastavljaci tradicije i svedoci minulih vekova i svi su više nego dobrodošli.

Mi “Cetereško prelo” smatramo svojom duhovnom obnovom i svojim vaskrsom drevnih vrednosti jer se na videlo dana ispred cetereške crkve Brvnare poja-vljuju vrednosti koje pronose božanski neiscrp i hrišcanske vrline. Ovde je ta duhovnost prebogata pesmom koja žubori iz tame vekova, ovde je to zavirivanje u dušu prirode gde ona ispod devet tkanica i devet lekovitih izvora cuva svoje tajne riznice da bi ih obelodanila na prelu. Mi, žitelji opštine Žabari “Cetereško prelo” smatramo svojom sudbinom kojom bismo da potrajemo u vekove vekova. Dobrodošli na sabor lepote, tradicije, duhovnosti i pune duše”.

Svi ucesnici programa odigrali su tradicionalno “kolo oko crkve”, a zatim se prešlo na izbor lepotice “Cetereškog pre-la”. Na takmicenju je ucestvovalo 12 devojaka, a titulu najlepše po odluci žirija ponela je Marija Živojinovic iz Troponja. Prva pratilja je Maja Jankovic iz Porodina, dok je druga pratilja Katarina Milosavljevic iz Glavinaca. Vredne nagrade im je urucio Momir Blagojevic, predsednik SO Žabari.

D.Dinic

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

VODA NAŠA NASUŠNA

Odmice jul, a radovi na zameni glavnog potisnog cevovoda, dotrajale azbestno - betonske žile kucavice vodosnabdevanja grada Požarevca, stoje u mestu. Ašov, zaboden kod pruge na pocetku industrijskog dela, gde je trebalo da se pocne još u aprilu, zardao je od dugih kiša i još dužih natezanja oko rdavih namera izvodaca radova da “podmetnu kukavicje jaje”. Jer, umesto da od francuskog proizvodaca naruce i pocnu da ugraduju visokokvalitetne cevi, spojnice i ostali fiting, u firmi “Velika Morava”, zaduženoj od strane austrijskog “Štrabaga” da realizuje posao, došli su na ideju da bi “moglo da prode” i montiranje materijala nižeg kvaliteta, cak i polovnog.

Požarevacko “No pasaran!”

Ovih dana, konacno, stvari su “iste-rane na cistac”. Požarevacko “No pasaran!”, srpski izvodac radova nije ozbiljno shvatao, (cuje se da je i pretio), sve do nedavnog trojnog sastanka, gde je austrijskom partneru u poslu do detalja predocena citava stvar.

- Bio je to otvoren, konstruktivan, fer razgovor. Došlo se do zakljucka da su ceo “sirkus” napravili naši ljudi, “Velika Morava”. Ispalo je da “Štrabag” nema sa tim veze, cak nisu imali ni pojma šta se radi i pokušava da uradi. Imali smo podršku i gradonacelnika i predsednika Gradske skupštine, otvoreno smo pitali: zašto je nabavljen materijal koji ne odgovara kvalitetu, materijal koji ne odgovara ni tenderu ni ugovoru, i da li je neko stvarno mislio da ce neko od nas da prihvati ugradnju “no name” materijala, uradenih u 5 - 6 nekih fabrika, pocev od turskih, makedonskih, varaždinskih, kineskih, pa cak i nekih fitinga na kojima se lepo vidi da su polovni, odnekud skinuti i prefarbani? Predstavnik “Štrabaga” je bio zatecen, nije uopšte ništa o tome znao, rekao je da ce to rešiti unutar svoje kuce i odmah je narucio prave, duktilne cevi i fiting od francuske firme “Pont Masson” , koje imaju performanse trajnosti od najmanje 80 godina, kakve ugovor i predvida. Za nas je, pak, iznenadenje bilo kada smo culi da se toj fabrici za sve ovo vreme niko nije ni obratio za kupovinu cevi. Znaci, izvodac od pocetka nije ni name-ravao da ugradi pravi materijal, nego nas je svo vreme “zavlacio”, tražeci neke dodatne elemente od projektanta, i ovo i ono... Dakle, što se kaže, “isterali smo zeca na cistinu” i videli o cemu se radi: pokušana je ugradnja nekvalitetnog materijala od strane “Velike Morave”. E, pošto je “Štrabag” tek sad narucio cevi, mora da se ceka nekih 45 dana da stignu iz Francuske. Automatski se postavlja pitanje pocetka radova. Postavlja se i pitanje odgovornosti, za neispunjenje rokova, za komplikovanje nastalo usled ovolikog kašnjenja. Uci cemo u avgust, a još nismo poceli da radimo. Idu “LJubicevske konjicke igre”, ne pada nam na pamet da ih docekamo sa raskopanim centrom grada i upropastimo manifestaciju. Ali, onda, ulazimo u jesen i zimu i, kroz Bulevar i Jugovicevu napravicemo krš i lom! - kaže Aleksandar Ilic, direktor požarevackog JKP “Vodovoda i kanalizacija”.

Podsecanja radi, zamena azbestno-betonskog cevovoda, glavnog potisnog voda od izvorišta ka sekundarnim izvodima, finansira se donatorskim sredstvima Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, odnosno Delegacije evropske komisije, kako se ta medunarodna asocijacija zvanicno zove od septembra prošle godine. Prvobitna suma od 3,1 miliona evra je na tenderu svedena na 2,76 miliona, koliko je ponudio austrijski “Štrabag”, cime je bio povoljniji od “Alpine”. Za racun “Štrabaga”, kao podizvodac, posao realizuje srpska firma “Velika Morava”, clanica tog austrijskog Konzorcijuma.

Projektantu “promaklo” 700 miliona

Osim što ce radovi na zameni dotrajalog cevovoda, po svemu sudeci, umesto pocetkom aprila, poceti po završetku ovogodišnjih LJKI, dakle u septembru, projektna dokumentacija, uradena nakon tendera sprovedenog na osnovu idejnog projekta, pokazala je da ce trebati još para za celokupan posao. Idejni projekat je ispustio sitne detalje, koji krupno koštaju, donator je odobrio koliko je odobrio, pa ce tokom posla na zameni cevovoda lokalna samouprava morati “da zalegne” sa nešto više od pola miliona evra.

- Idejni projekat je gruba skica. Ne sadrži svaku sitnicu. Razlika u ceni izmedu idejnog i glavnog projekta, po proceni projektanta, iznosila je svega 10%, što nije zabrinjavajuce. Medutim, nailazi se na “cudan” nacin pravljenja tendera, neke stvari nisu predvidene, “Štrabag” je ponudio izuzetno nisku cenu elektro - mašinskih radova na bazenu. Primera radi, ako to košta 3 miliona, oni su napisali 300.000 dinara. Na drugoj strani, u delu gradevinskih radova, držali su “jaku” cenu. I, tako su dobili posao. Donator, naravno, ne prihvata ni evro preko tenderske cifre. Razlika pada na lokalnu samoupravu. “Jaroslav Cerni” brani svoje, projektantske cene. Medutim, mislim da je dao “tanje” cene od realnih, tržišnih, a prevideo je i neke elemente cevovoda, inace, jako skupe, nešto je ispušteno oko gradevinskih radova, a najviše oko elektro-mašinskog dela. Realna cifra je negde na sredini. Kad se sve sabere, za konacnu realizaciju projekta, umesto 3,1 milion evra, trebace oko 3,7 miliona. Pretpostavljam da ce se nedostajucih oko 700 miliona dinara obezbedivati iduce godine, iz budžeta i iz nekih drugih pristupnih fondova. Najgora varijanta bi bila napraviti dobar rezervoar i izvorište, a ne podržati ga kvalitetnom elektro - mašinskom opremom, - kaže Ilic.

Rešenje - denitrifikacija

Paralelno sa zamenom cevovoda i gradnjom novog bazena na vodoizvorištu, koja tece po planu, “Vodovod” nastoji da postupno reši i kljucni problem: dovoljne, pouzdane i kvalitetne kolicine vode za eksploataciju, pripremu i isporuku potrošacima. Postoji Generalni projekat vodosnabdevanja, uraden u Institutu “Jaroslav Cerni”, ali, postoje i oprecna gledišta nekih rešenja, ponudenih tim dokumentom.

- “Jaroslav Cerni” je predvideo vodozahvat direktno na Moravi. To osporavaju mnogi strucnjaci, skoro svi koje smo kontaktirali. Ako bismo iz vode Velike Morave sklanjali zamucenja, deterdžente, gvožde, mangan, možda fenol iz Ibra..., jer, nema tajni, svi gradovi u tu reku izlivaju svoje fekalije bez precišcavanja, to bi bilo neprimereno današnjem znanju tehnologa, strucnih za tu oblast. Mi smo odlucili da pravimo projekat, precizan do kraja, jednu studiju izvodljivosti koja ce biti podloga za projekat koji ce pokazati koliko bi koštalo ono što je, po nama, prava stvar: eksploatacija vode iz podzemlja. Ta voda je odlicna, jedino ima nitrata. Denitrifikaciono postrojenje je neminovno uraditi, to nema alternative. I to, postrojenje za 230 litara u sekundi. NJime možemo da zadajemo parametre, do 20 najviše. Mi smo sad, po procentu nitrata od 60 mililitra na litar, znatno ispod evropskih donjih granica. Medutim, evropske tendencije su dalje smanjenje prisutva nitrata. Ako skinu donju granicu na 30, mi smo u problemu. Zato, mi racunamo na vodu iz podzemlja, takvo postrojenje omogucava da i Meminac iskoristimo, tamo ima uocljivih poboljšanja. Celo podrucje oko Meminca ima gradsku kanalizaciju, preostaje pražnjenje septickih jama i - Lucica. Lucica kad se poveže na kanalizacioni sistem i reši pitanje stajnjaka nepropusnim bazenima, Meminac ce potpuno prestati da bude ugrožavan nitratima. Uspemo li u oba ova pravca, doci cemo u situaciju da o kolicini i kvalitetu vode za pice više ne brinemo, - kaže direktor “Vodovoda”.

Fabrike “na lizing”

U JKP “Vodovod i kanalizacija” isticu da se, paralelno sa upravljanjem vodosnabdevanjem, mora najozbiljnije pristupiti i upravljanju otpadnim vodama. Traži se adekvatan model rešavanja oba problema. Interesantna ponuda stigla je iz Austrije:

- Jedna kompanija nam nudi kooperaciju i saradnju na 25 godina, sistem “kljuc u ruke”. Oni bi uradili postrojenje za de-nitrifikaciju vode i postrojenje za precišcavanje otpadnih voda. Formirali bi konzorcijsku firmu u Požarevcu, uposlili bismo naše ljude, koji bi radili pod njihovim nadzorom. Naše gradevinske firme bi izvele radove. Oni nam nude i naše održavanje, pod njihovim nadzorom, tokom 25 godina, kao i projektovani kvalitet usluga u tom periodu. Nude da projekat finansiraju od 75 do 100%. Imaju pristup Svetskoj banci i zato su u mogucnosti da ponude takav aranžman. Trenutno imaju 45 miliona evra za Srbiju, radice deponije u Jagodini i Leskovcu, preradu vode u Zrenjaninu... Rec je o nekoj vrsti “lizing” aranžmana, jednom godišnje bi se otplacivao kredit na 25 godina, uz kamatu od 4,2%. Dakle, ako procene govo-re da bi postrojenje za preradu vode za pice košta do pet miliona evra, i ako za pocetak uradimo postrojenje za precišcavanje otpadnih voda za 100 od 250 litara, a kasnije ga proširujemo kad budemo imali para, bilo bi to još oko 10 miliona evra. Dakle, oko 15 miliona evra bismo otplacivali na 25 godina. Imajuci u vidu da je ove godine Ekološki fond 3 miliona evra, ako bi opredelili jednu trecinu tih sredstava za otplatu te investicije, dobijamo fabriku vode i fabriku za precišcavanje otpadnih voda u jednom potezu, bez dodatnih pritisaka na džep gradana. Cene bi i dalje formirala lokalna samouprava, u skladu sa troškovima života, ovaj aranžnam sa tim nema nikakvih dodirnih tacaka. Bude li se postigao dogovor ovakve ili neke slicne inicijative, rešenje je na dohvat ruke, - kaže Aleksandar Ilic.

“Ehting” radi “kao sat”

U “Vodovodu” naglašavaju da, istovremeno sa ostalim aktivnostima, veoma dobro tece realizacija projekta detekcije gubitaka, racionalizacije i uvodenja savremenog modela upravljanja sistemom vodosnabdevanja. Posao vodi firma “Ehting” iz Beograda, koja je vec pri kraju sa izradom GIS-a, ucrtani su svi elementi distribucionog sistema, u meduvremenu je u “Vodovodu” instalirana nova racunarska oprema, kojom ce se, po osnovu matematickog modeliranja, balansirati raspoloživim kolicinama i postizati ujednacen pritisak i kolicine za sve korisnike. Istovremeno, pronalaženjem defektnih mesta na sekundarnoj mreži, a i “divljih” prikljucaka, racuna se da se sadašnji gubici, razlika izmedu isporucenih kolicina vode i podataka sa ocitanih vodomera, sa 40 svede na najviše 20%.

- Obezbedili smo hardver, kompletan softver je instaliran, angažovali smo momke preko Omladinske zadruge i veoma revnosno, svakog meseca citaju sve vodomere u gradu, kako bi na godišnjem nivou imali o svakom korisniku pokazatelje: koliko u proseku troši mesecno, koliko u raznim periodima godine - prolece, leto, jesen... Do detalja je ažurirana dokumkentacija o svakom priukljucnom mestu i vodomeru, taj posao se privodi kraju. Trenutno, “Ehting”, pod nadzorom Gradevinskog fakulteta, pravi matematicko modeliranje naše mreže, sledi zoniranje i izrada “Skade”, nakon cega ce se odrediti tacke na kojima cemo ugradivati protokomere i regulatore pritiska. Nabavili smo 10 PDA racunara za ocitavanje vodomera, u štampi su bar kodovi za svaki vodomer, tako da ce ubuduce ocitavanje biti bez ikakvih greški. Rec je o veoma korisnoj i pametnoj aktivnosti, koja ce naš “Vodovod” dovesti u rang veoma kvalitetnih i modernih preduzeca, kad je rec o pravilnom gazdovanju i upravljanju sistemom vodosnabdevanja, kaže Ilic.

Dragan Milenkovic

U MALOM CRNICU

PRIJEM ZA POBEDNIKE REPUBLICKE SMOTRE

Povodom velicanstvenog uspeha, osvojenog prvog mesta na Republickoj smotri folklornih ansabala koja je održana u Klicevcu, clanove Kulturno –umetnickog društva “Izvor” iz Crljenca proteklog cetvrtka u svecanoj sali Skupštine opštine primio je dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice. Cestitajuci na velikoj pobedi Peric je obecao još vecu podršku lokalne samouprave:

“Cast mi je da ispred opštine Malo Crnice pozdravim prvake Srbije u takmicenju folklornih ansambala sela Srbije. Ovo nije prvi put da Crljenac bude prvi na republickom takmicenju i ja se nadam da cete još puno puta da nas prijatno iznenadite i obradujete. Veliko zadovoljstvo je razgovarati sa vama, jer ste opštini Malo Crnice doneli fino priznanje i lokalna samouprava ce i nadalje, kao i ranijih godina ispunjavati svoje obaveze prema kulturno – umetnickim dru-štvima, ali zauzvrat cemo nadam se u narednim godinama dobijati republicke prvake u folkloru”.

U ime KUD – a “Izvor” na prijemu se zahvalila predsednica, Divna Jovic istakavši da je to jako lep gest u ovim teškim vremenima. Inace, ovo je treci put da KUD iz Crljenca osvaja prvo mesto na Smotri folklornih ansambala sela Srbije, koja se tradicionalno 28.juna održava u Klicevcu. “Prva mesta smo osvajali 2003. 2005. i 2009.godine i nadamo se da cemo i u buducnosti donositi pobede sebi i našoj opštini. KUD “Izvor” aktivno radi od 2000.godine, a najaktivnije su dve sekcije, folklorna i muzicka koje neguju srpsku izvornu narodnu igru i pesmu”, istakla je izmedu ostalog Divna Jovic.

Prema recima Dragiše Miloševica, direktora Centra za kulturu u Malom Crnicu, KUD “Izvor” iz Crljenca je 2001.godine krenuo u osvajanje trofeja u okviru narodnog stvaralaštva, a 2009.godine osvojen je veliki trofej republickog ranga, jer na Smotri u Klicevcu je ucestvovala cela Srbija i biti prvi je stvarno nešto izuzetno. Crljenac kao mesto je veoma zanimljivo, jer ima veliki broj pesnika i mladih ljudi koji neguju svoju tradiciju i nacionalnost.

Clanovi ansambla iz Crljen-ca, Danica Jovic i Ivan Ignjatovic su istakli da je konkurencija u Klicevcu bila dosta jaka i da je pobeda ostvarena zahvaljujuci velikom radu u izuzetno teškim uslovima, jer KUD – u nedostaje adekvatna sala za vežbanje i materijalna sredstva za kupovinu nošnje. Prema recima Jovice Jovica, umetnickog rukovodioca, KUD “Izvor” je iskusan ansambl koji je devet godina na okupu i za to vreme uspostavljena je izuzetna saradnja sa Gradskim ansablom iz Požarevca, tako da je posle takmicenja u Klicevcu postavljena nova koreografija za cetiri probe, koje je uradio prvak GANIP-a i šef igraca Goran Jovanovic.

D.Dinic

ACA VIDIC IZ VALJEVA OTVORIO SEZONU KNJIŽEVNIH VECERI NA LETNJOJ SCENI POŽAREVACKOG CENTRA ZA KULTURU

“MUCAVI ZVIŽDUCI” PESNIKA SA STAVOM

U prijatnom ambijentu Letnje scene požarevackog Centra za kulturu prošlog utorka otpocele su ovoletnje književne veceri. Cast da se prvi predstavi Požarevljanima imao je Aca Vidic, pesnik iz Valjeva sa svojom knjigom pesama pod nazivom “Mucavi zvižduci” koja je, inace, novi, prvi naslov u Biblioteci Edicije Branicevo u ovoj godini.

Na pocetku promocije direktor Centra i glavni urednik Edicije Aleksandar Lukic napomenuo je da se za Vidica, pored ostalog opredelio jer je u pitanju “pesnik koji stvara daleko od glamura i elitizma nakaradnog u našoj književnosti. On ne povladuje ni sebi, ni pesnickim iskustvima, malo je takvih pesnika sa stavom, kod nas.

O stvaralaštvu autora Vidica sa osvrtom na njegovo delo “Mucavi zvižduci” govorio je Jovan Zivlak, pesnik, književni kriticar i urednik Izdavacke kuce “Svetovi” iz Novog Sada. Po njemu Vidic ne ide za tim da bude slatkoreciv, da orkestrira, da zavodi sa nekom idejom ili koceptom savršenstva. Sa jednim hrapavim traganjem on ide za onim što mi jesmo i što jeste naša kultura.

- Citav svet je povezan, svi dogadaji, citava struktura logosa koji organizuje naš svet je povezana. I Vidiceva intencija je u tome da njegova poezija tim udarima stalno podriva osnovne pojmove: I ljubav, i smrt, i život, i svetlost, i tamu, i krv,i nesrecu,i dobro, i zlo, što ne znaci da mi treba da budemo prepušteni toj igri sveta bez svesti i što ne znaci da možemo svet promeniti, ali možemo ga razumeti, možemo ga lakše podneti ili, možda, u podnošenju možemo lagano da ga menjamo. Ali, konacno, poezija koju Vidic zastupa nije onog tipa koju je zastupao nadrealizam u svojoj drugoj fazi kada se pretvorio u jednu vrstu politicke borbe, bio u službi revolucije, nego je to jedna jezicka tvorevina razumevanja, saznavanja i podnošenja sveta.

U nastavku promocije autor je procitao nekoliko svojih pesnickih naslova a o svojoj poeziji, pored ostalog rekao i ovo:

- Moje nemirenje je da poezija bude upotrebna vrednost, kao kad popijete cašu caja i posle toga zaboravite na tu mehanicku radnju. Moje govorenje o poeziji, o smrti, strasti i ljubavi je govorenje o tome da je poezija veca od svega toga. I od smrti, jer sigurno znam da poezija ne može stati u smrt, a smrt može stati u poeziju… Prosto poeziju želim prevesti u nešto što je unutrašnji nagon koji kroz tekstove koje stvaram hoce da je napravi onom svevrednom, izvedenom, da ona postoji iznad svega, i iznad ljubavi …Poezija nije samo ljubav, nije samo strast, nije samo smrt, nego je ona celokupan svetkoji savršeno prikazuje u njegovoj nesavršenosti. Stoga nikakva potreba da se ulepšava ono što se tako vidi. Zato sam ja stvorio ove tekstove onakve kakvi su iz mene izašli, bez ikakve realne konstrukcije, bez ikakvih tehnickih pomeranja unutar pesnicke strukture, jezika i zvuka.

Svim posetiocima veceri autor je poklonio primerak knjige sa potpisom.

S.E.

HA SVECANOM PRIJEMU KOD PRINCA ALEKSANDRA KARAÐORÐEVICA U BEOGRADU

ÐAKU GENERACIJE STŠ U KOSTOLCU VELjKU RUPARU URUCENA NAGRADA

Veljko Rupar ,svršeni ucenik STŠ u Kostolcu je u ovoj tekucoj školskoj godini, proglašen za najboljeg ucenika generacije u svojoj školi .Pralelno je proglašen i za najboljeg sportistu od N.V.-nadležnog organa .

Ocekivali smo kao što su pohvaljivani i drugi ucenici i sredine ,u Branicevu i Srbiji , da o svojim najboljima procitaju ,u vreme dogadanja ,po neku pisanu rec. Medutim, to se delimicno dogodilo, to je i razlog za proširenje pisane reci o ovome kako bi obezbedili prisustvo svih koji su dosegli odredene visine.

Veljko Rupar je upisao STŠ u Kostolcu, pre cetiri godine i sva cetiri razreda završio sa odlicnim uspehom i peticama u celini.Krajnji bilans 5,00.Time je stekao i Vukovu diplomu.

Ovaj uspeh je proširen proglašenjem i za najboljeg ucenika - sportistu. Veliki uspeh je pokazao rezultatima u Rukometnoj ekipi koja je u ovoj i protekloj školskoj godini dobila zlatnu medalju u konkurenciji srednjih škola Republike Srbije.

Verovatno ce Veljko Rupar i u novoj sredini ,na terenu Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu „potvrdivati sebe i užu i širu sredinu.

Njegovu biografiju uvecava i nedavna poseta i prijem kod princa Aleksandra Karadordevica.

R.N.

“OSTROVACKI BECARAC”

I, OPET SE SASTALI BECARI

Ostrovo, “po lalinski” ušoreno selo kraj Dunava, nadomak Kostolca, bilo je u subotu, po drugi put, organizator i domacin becara, lola istinskih i spadala vecitih. Jer, lane se grupa entuzijasta, zaljubljenika u svoje selo i korene mu, reši te napravi nesvakidašnju kulturnu i zabavnu manifestaciju, te joj nadenu prikladno ime “Ostrovacki becarac”. Okupi se te, a i ove godine, puno sveta, da vidi i doživi stara, lepa, dobra vremena, te da ih sacuva za mlade naraštaje, zahvaljujuci starim vremenima, lepe i dobre Ostrovce.

I ove godine, prošlost se na šorovima Ostrova dala sagledati kroz, najpre, mostic na ulazu, koji licaše na ribarski camac, skelu možda, prevozno sredstvo ribara i ratara, hranilaca porodica i celjadi za ranijih vekova.

Uparadili se u centru Ostrova i savremeniji pomagaci paorskog znoja: traktori iz pitaj boga koje godine prošlog veka. Jednu starinu su, vele, došlepali, “izdale ga noge”.

Snaše Ostrovcanke dicile su se domacim kolacima, što uštipcima i gurabijama, to još i više štrudlama sa makom, zaštitnim, oficijelnim jestivom ostrovacke Becarijade.

Behu tu još izloženi i rucni radovi, od carapa i nazuvica, do sitnog veza i heklanih šustikli. Pa izložene fotografije pejzaža okolnog i detalja iz života svakodnevnog, koji oštrom oku i objektivu ne promakoše. I novi “ostrovac” seoski ilustrovani casopis, anale Ostrova, pripraviše organizatori manifestacije.

E, ono glavno, posle vecitog komšijskog derbija u malom fudbalu, dešavalo se na pozornici, pred seoskim Domom kulture: dobošarsko sazivanje, zdravica najboljeg za te stvari Milije Radivojevica Baje, svecano otvaranje uz pozdravne reci Miomira Ilica, predsednika Skupštine grada Požarevca, i – natpevavanje becarskih pesama.

Poznate, nepoznate i u trenutnom nadahnucu smišljene strofe pevahu Pera Ilic, Radomir Matic i Milija Radivojevic, a, zahvaljujuci najvecoj podršci publike, pobedi Radomir sa Drine, koji i o Dunavu svojski pevaše. Sva trojica dobiše simpaticne poklone, a domacin, predsednik Saveta MZ Ostrovo, i knez “Becarca”, Mita Gavrilov, dobi na dar najvecu lubenicu nadenu u bostaništima u kraju.

I igralo se na pozornici. O, sve je prašilo, što od hitrog, profesionalnog i lakonogog koraka kostolackih folkloraca, elegancije devojcica ritmicke sekcije Ostrova, to, bogami i od nekog vetra što se pred pocetak programa diže, zamalo da neku kišu sruci na napore organizatora i volju mnogoljudne publike da uživa u nesvakidašnjem programu. I tamburaši iz Panceva pokazaše znanje, digoše na noge publiku, te se kolo razvi i veselje.

I, beše to lepa prilika da se, natenane, “lalinski” i becarski, jedno letnje vece ispuni elegicnim tonovima prelepih vremena, ali i probudi i ocvrsne volja i rešenost ovovremenih žitelja Ostrova da svoje selo, tradiciju i obicaje trajno zavole i gaje. Da se becarski živi, peva i zadeva, da se životu i lepoti divi i – dogodine opet da se “sastanu becari”. Uz Božju pomoc i neposustajanje organizatora i brojnih sponzora manifestacije, dogodine u još vecem broju i radosti.

Dragan Milenkovic

U POŽAREVCU ODRŽAN KONCERT VLADIMIRA MURZE

SJAJAN NASTUP VRSNOG UKRAJINSKOG MUZICARA

U koncertnoj sali Muzicke škole u Požarevcu 13.jula održan je koncert Vladimira Murze, jednog od vodecih svetskih harmonikaša na cijem se repertoaru nalaze kompozicije razlicitih stilova i epoha, od baroka do savremene muzike i džeza. Na prošlonedeljnom nastupu ovaj vrsni umetnik je svirao dela Holminova, Belošickog, Rozenbalta, Angelisa, Semjonova, Jun Kina, Cernjikova, Galiana, Gridina, Gajdenka i Vlasova. Sa njim je nastupio i njegov sin Aleksej Murza, ucenik 6.razreda Muzicke škole u Odesi, laureat nacionalnih i medunarodnih takmicenja koji se predstavio kompozicijama Baha, Vlasova i Derbenka.

Ime ukrajinskog umetnika Vladimira Murze, dobro je poznato kako u krugovima profesionalnih muzicara, tako i u krugovima ljubitelja muzike, po mnogobrojnim nastupima u prestižnim koncertnim salama Ukrajine, Rusije, Nemacke, Kanade, Litvanije, Srbije, Španije, Bugarske i drugih zemalja, a takode i na televiziji. Radi kao profesor na Muzickoj akademiji A.V. Neždanova u Odesi, pobednik je mnogih ukrajinskih i medunarodnih takmicenja i ucesnik brojnih medunarodnih festivala i seminara. NJegov izvodacki talenat sjedinjen sa pedagoškim darom privlaci mlade umetnike širom sveta da svoje muzicko obrazovanje nastave u njegovoj klasi, a kod njega je harmoniku ucila i profesor Dragana Mladenovic, koja je zaslužna za Murzin drugi nastup u Požarevcu. Od 35 diplomaca Vladimira Murze, dvanaestoro su laureati medunarodnih takmicenja, koji danas rade u Ukrajini i inostranstvu, a njegov visoko profesionalni rad je nagraden 1997.godine uzornim zvanjem "Pocasnog umetnika Ukrajine".

D.Dinic

PETA MEÐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA

CACALICA 2009.

Od 15.do 20.jula u Požarevcu je održana peta medunarodna likovna kolonija “Cacalica 2009.” u Ekološkom domu i njegovoj okolini, koja je okupila oko 30 slikara iz gradova Srbije i Slovenije.

Na svecanom otvaranju, 15-og jula u salonima gradskog zdanja, clanove Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” Požarevac primio je gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, a svecanost je ulepšao i gradski ženski hor “Barili” koji je izveo dve kompozicije.

-Cast mi je i zadovoljstvo da danas mogu da budem sa vama. Želim vam dobrodošlicu u gradu Požarevcu, mnogo inspiracije i kvalitetan i uspešan rad. Mi cemo od 1.do 15.septembra imati izložbu vaših radova u Centru za kulturu u okviru Ljubi-cevskih konjickih igara, a nakon toga cemo slike podariti našim osnovnim i srednjim školama, tako da naši daci mogu da budu povezani sa umetnošcu, rekao je Milosavljevic.

Gostima se obratio i Pavle Miladinovic, clan ULIS-a, kao i Radoslavka Rada Pejic, predsednica, koja je, pozdravljajuci gostujuce slikare, procitala njihova imena i poželela im uspešan rad.

Slikari, ucesnici kolonije imali su prilike da stvaraju u zelenilu parka Cacalica, njegovim prostorijama i platou Ekološkog doma. Generalni pokrovitelj kolonije bio je grad Požarevac.

Za ucesnike kolonije organizovani su i izleti do manastira u okruženju, kao i do Arheološkog parka Viminacijum.

U subotu uvece u dvorištu Fondacije “Milenin dom” i galeriji, koja je trenutno bez slika, jer se sve nalaze na velikoj retrospektivnoj izložbi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, slikari su organizovali vece posveceno Mileni, cije ime Udruženje likovnih stvaralaca i nosi. Slikalo se, citala Milenina poezija i sviralo, cime se na simbolican nacin pokazalo da cak i kada slike nisu prisutne, Milenin duh i delo jeste u domu u kome je rodena i odrastala.

L.L.

NUŠIC NA MALOJ SCENI

SVET

U okviru letnjeg programa Centra za kulturu Požarevac, prošlog cetvrtka je u maloj sali odigrana Nušiceva predstava “Svet”. Ovu komediju cuvenog srpskog pisca izvelo je Udruženje gradana “Žanki u cast” iz Rabrova, u režiji Predraga Mirkovica.

Prvobitno, trebalo je da se predstava odigra na platou ispred Centra, ali je zbog kiše koja je prethodno padala, premeštena na malu scenu.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 10.07.2009.-17.07.2009.godine rodena je 41 beba ,19 devojcica i 22 decaka .

Sinove su dobili: Katarina i Miladin Maksimovic iz Suvog Dola , Senka i Jovan Radojkovic iz Stamnice, Lela i Ivica Peric iz Mustapica, Nela i Saša Ðordevic iz Kladurova, Vesna i Nenad Martinovic iz Petrovca, Vladana i Dejan Vasic iz Bradarca, Violeta i Rade Sandic iz Petrovca, Ivana i Dragan Nikolic iz Drmna, Tanja Milijanovic i Andelko Marjanovic iz Požarevca, Natica Marjanovic i Danko Rancic iz Bistrice, Mira Jovicic i Rade Rakovic iz Kostolca, Sanja Mitic i Miodrag Nešic iz Požarevca, Ivana Stokic i Danijel Velickovic iz Kisiljeva, Bojana i Miloš Matejic iz Batovca, Sanja Ilic i Toma Arsic iz Požarevca, Nataša i Dedan Petrovic iz Žabara, Jelena i Bojan Ljubisavljevic iz Požarevca ,Violeta Stojadinovic i Dejan Mitrovic iz Bubušinca,Snežana Canaj i Saša Spasojevic iz Kravljeg Dola,Jelena i Dalibor Markovic iz Požarevca,Zorica i Nebojša Milivojevic iz Požarevca,Anica i Sladan Stanojevic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Jelena i Ivan Naumovic iz Požarevca,Sanja i Saša Arsic iz Toponice, Ivana i Nenad Stamenkovic iz Požarevca, Ivana i Ivan Mladenovic iz Požarevca, Jelena Rakic i Darko Stankovic iz Požarevca,Natalija i Miroslav Lukovac iz Velikog Gradišta, Milena i Vladimir Stojanovic iz Kostolca, Silvija Lazic i Dejan Jankovic iz Cešljeve Bare, Olivera i Mario Panic iz Velikog Laola, Danijela i Vladan Kirjakovic iz Kuceva,Valentina Šormaz i Goran Lukic iz Dobrnja, Marija i Stevan Ilic iz Kostolca, Jelena i Dragan Stojanovic iz Trnjana, Ivana i Marko Aleksic iz Požarevca, Nazlija Baruti i Osmani Ferdi iz Starog Kostolca, Jelena i Dalibor Lazic iz Požarevca, Marijana Blagojevic i Adam Maljici iz Kostolca, Suzana Vasiljkovic iz Velikog Gradišta.

HUMORESKA

VODOZEMCI

Kolega prica nešto u kancelariji, niko ga ništa ne razume. To njegovo otvaranje usta najviše lici na kreketanje žabe. Šef kad govori, ustvari ne govori, nego samo šišti, kao poveca zmija.

Ništa nije bolje ni na ulici. Iz nogavice jednog gospodina viri rep. Ako ne nosi nekog kucnog ljubimca u pantalonama, onda je to strašno!

Covek sa tamnim naocarima misli da ce sakriti lice, medutim, boja njegovog lica se naizmenicno menja kao na semaforu, crvena, žuta, zelena, plava...

Mislio sam da cu uskoro ugledati krokodile, anakonde, iguane, ali ugledam komšiju, sav se nekako izoblicio, jedva ga prepoznah. Ne nazva ni dobar dan, nego odmah poce da krekece i šišti u jedan glas:

- Postao sam vodozemac! Tropi, komšija, tropi!

- Ma, dobro – smirujem ga – mi smo odavno tropa, ovo je samo nastavvak agonije.

- Znam to i ja, nego mislim da ove klimatske neprilike, na ekonomske sam vec oguglao. Vidiš kakvo je vreme: obilne kiše, pa odjednom jako sunce. To pogoduje samo vodozemcima, gmizavcima i ostaloj gamadi, zatim korovu, a pšenica truli na njivi.

- Zato je kukuruz dobar.

- Jeste, ali tamo gde ga nije grad omlatio kao slana papriku. Ali, dosta mi je proje u životu, kao dete gulio sam je svakog dana, sad bih hteo malo belog hleba.

- Pa, eto, i ti ostade bez posla, na pravdi boga, a dobro ste radili, nije mi jasno zašto se ugasi tvoja firma!

- To nije jasno nikom, osim nekima. Ali, sada pošto sam postao vodozemac, pocecu da jedem insekte i ostalu gamad.

- Nemoj tako, komšija, bice bolje...

- Bice bolje! Kad? Pa, te price slušam dvadeset godina! I još dvadeset godina da slušam, ja necu videti to bolje sutra! – zakreketa komšija i skacuci po trotoaru ode kuci.

Naravno, sve je ovo zbog ovih temperatura, velikih promena vremena i vlažnosti vazduha, inace, u normalnim vremenskim uslovima komšija je divan covek i uzoran domacin. Iz tog razmišljanja trže me jedna riba koja prolete pored mene.

Dabome da sam je uhvatio!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija može da hrani pola Evrope, ali oni u Beogradu ne bave se poljoprivredom!

- Snaga na usta ulazi! – Rece covek i umre od gojaznosti!

- Kakva Ðavolja varoš, kod nas je cela zemlja davolska!

- I Požarevac ima palanku, ali u Požarevcu!

- Najveci srpski brend može da bude – stres!

Miodrag Lazarevic

SABOROVANJE

OPET BISTRA VODA TECE

Na tromedi tri stiška sela - Kule, Kobilja i Aljudova, na dan Ognjene Marije, po drugi put ce se održati manifestacija nazvana “Sa izvora bistre vode”, sazdana od ideje i namere da podstakne ocuvanje lepote prirode i duhovnog stvaralaštva.

Na proplanku, kraj izvora “Tocak”, sada vec na novoizgradenoj letnjoj pozornici, 29 i 30. jula ce se održati smotra pevaca i instrumentalista, amatera Stiga i Homolja. Birace se i lepotica Sabora. Organizovace se i izložba proizvoda starih zanata, narodnih rukotvorina, starih jela, dela slikara naive...

I, najglavnije, toga dana, kad u cast Ognjene Marije stiški ratari sebi odrede predah, kraj bistre vode ce se narod toga kraja družiti, gostima radovati, veseliti životu bistrom vodom i prirodom napojenim.

Opština Malo Crnice, pokrovitelj manifestacije, poziva sve namernike da svrate i lepoti se dive.

D. Milenkvovic

OSNOVNA ŠKOLA „DESANKA MAKSIMOVIC" ZA VREME LETNJEG RASPUSTA

NEMA ODMORA ZA VREME RASPUSTA

Letnji raspust je poceo , ali se u našoj školi ne posustaje sa radom. Sreduje se i popravlja, farba i kreci, a dvorište je sa svojim zelenilom, hladom i sportskim terenima pravo mesto gde deca provode svoje slobodno vreme. Kiša nije dozvolila da se ranije krene sa zamenom krova, ali se ocekuje da i ti radovi uskoro krenu. Pripremamo se za pocetak nove školske godine.

Važna cinjenica je i što smo sve ucenike osmog razreda ispratili u srednje škole i to i prvom krugu upisa. Školski programi su vec uradeni krajem juna u svim razredima.Sumirani su rezultati rada u Godišnjem izveštaju o radu škole i u velikoj meri smo zadovoljni sa realizacijom nastavnog procesa i uspehom ucenika.

U toku je procedura za nabavku besplatnih udžbenika za ucenike buduceg prvog razreda. Nadamo se da ce se i to uskoro završiti i da ce naše prvake docekati knjige kada dodu na svecani prijem (31.08.2009. u 10 sati).

Školsko dvorište se koristi za razne sportske aktivnosti i igru. Trenutno je u modi igranje tenisa i to od najranijih uzrasta.

Dragana Petrovic