Header

AKCIJA CRVENOG KRSTA POŽAREVCA

TRISTA PAKETA HRANE ZA STARE

- Pomoc namenjena seoskim starackim domacinstvima

Aktivisti Crvenog krsta Požarevca obišli su prošle godine 500 starackih domacinstava u 25 seoskih sredina Grada Požarevca. Tom prilikom su na licu mesta popunjavali upitnike o potrebama starih koji su se u najvecem broju izjašnjavali da im nedostaju brašno, šecer, ulje, so…U skladu sa rezultatima ove ankete, a u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, požarevacki aktivisti predace ovih dana pripremljene pakete hrane najugroženijim starackim domacinstvima. Kako su nas obavestili u CK Požarevca, paketi su dopremljeni i cekaju distribuciju. Pomoc odlazi u 298 domacinstva, a istovremeno sa urucenjem namirnica, zahvaljujuci predstavnicima Doma zdravlja koji ce zajedno sa aktivistima CK boraviti na terenu, stara lica moci ce ovom prilikom da prokontrolišu svoje zdravlje, izmere pritisak i šecer u krvi, posavetuju se o terapiji…

- U paketu se, pored brašna, soli, šecera i ulja nalaze i konzerve mesnog nareska. Sredstva za obezbedenje paketa na nivou Srbije prikupljena su u prošlogodišnjoj akciji “Nedelja solidarnosti” sprovedenoj od 14. do 21. septembra. Još tada je precizirano da ce sredstva od doplatnih markica i drugih prihoda u toj akciji biti opredeljena za pomoc starim licima na selu. Mi smo obišli oko 500 starackih domacinstava i opredelili se za 298 najugroženijih koji ce dobiti pakete, isticu u Crvenom krstu Požarevca.

S.E.

BAŠTOLOGIJA I BUKOLOGIJA

DžABA GLUVOM GOVORITI

Dugo toplo, tu i tamo kišovito leto mami svojim mogucnostima šetace, prolaznike, ispijace kafe, porodicne ljude, mladost Požarevca. Niko nije imun na lepo vreme, serotonin se luci u ogromnim kolicinama, te je i raspoloženje u skladu sa slobodom kretanja koju ovo doba godine pruža. No, tokom našeg dugog toplog leta Ben Kvik bi kviknuo kada bi video koliko zaista slobode za slobodno kretanje pešackim zonama u centru biva ostavljeno. Raširile se bašte kafea, bufeta i kafica kao meksicki grip. Dok si trepnuo onaj tamo razmestio stolove po trotoarima, a uvece kad živina cucne na motku il’ prut jak, a mladi se tek razmile po gradu, razmešta se svesrdno i po kolovozima, prolazima, ispred ulaza u prodavnice…

No, baštologija nije nauka za potcenjivanje. Po odluci gradske uprave bašta kafica, ili restorana može zauzimati širinu izloga istog, pri cemu manipulativni prostor, odnosno prostor koji se mora ostaviti za slobodan prolaz pešaka mora biti 1,60m. Ukoliko je sa druge strane drugi ugostiteljski objekat i on mora ostaviti 1,60m, što ukupno iznosi 3,20m. Ko je video da u Požarevcu ima tri metra slobodnog prolaza u pešackoj zoni? Ima li ga takav? - što bi rek’o Hadži Zamfir… Teško. A i ako ima, trebalo bi da proveri dioptriju. Vlasnici kafea baštu placaju po metru kvadratnom u zavisnosti od zone, a naknada za prelivanje bašte preko granica koje su zakupljene se ne placaju. To vec spada u domen rada komunalnih inspekotora, koji bi trebalo da obilaze teren i kažnjavaju novcano svakog ko je bespravno uzurpirao gradski prostor, a koji opet, pripada i drugim gradanima Požarevca. Radno vreme kafica u centru bi trebalo da traje do jedan posle ponoci, a van uskog gradskog jezgra do 23c.

Ukoliko UO (ugostiteljski objekat) prijavi neko dešavanje, tipa gostovanje Di Džeja, Džeja Ramadanovskog ili Red Hot Cili Pepersa, svejedno, dužan je platiti nakandu od 3000 dinara, a ova suma omogucava mu da trajanje dogadaja produži na zauvek, ili bar dok radni narod jutrom ne krene na posao. Drugim recima, ukoliko plati te famozne tri hiljade može da radi šta hoce, muzika može biti, a i jeste glasna kao zvuci devetog kruga pakla, bubnji i tuc-tuc ritam dopiru do šeste brežanske avenije, a nekmoli do stambenih objekata u centru. I za buku postoji nauka, takozvana bukologija, koju je takode teško izuciti, te se tako retko ko njome i bavi, najmanje oni koji bi trebalo da to cine. Naime, propisana kazna za prekoracenje buke iznosti 10 000 dinara, isto kao i za prekoracenje radnog vremena. Kako se odreduje nivo buke u gradu. Institut IMS dd, Centar za gradevinsku fiziku, Odeljenje za akustiku i vibracije izlazi na teren i u svakom kaficu proverava muzicke uredaje i ozvucenje, te na osnovu opsežnih merenja i posle izrade studije koja lici na prosecan magistarski rad na elektrotehnici, izdaje tacne parametre koji prag buke u toj cetvrti može biti gornja granica. Dalje preuzimaju opet komunalni inspektori. A nji’ ni. Ic. Možda im radno vreme samo do tri. Posle ne izlaze. A to što klinci izlaze tek od ponoci, pa do zore vuferi i drameri razaraju filigranske plocnike varoši naše drage, a stariji svet, i ako ne može da spava ne sme da izade napolje da ga ne strefi srcka od vikend Egzita koji traje citavog leta, nikom ništa. Ko, bre, odgovara za neodgovornost? Ko to može da kupi sve što hoce, kao u stara dobra vremena? Ko to kupuje moj i tvoj grad za sitne groše? Ko mi to ne da da ako imam bebu provozam kolica kroz centar kad hocu. Ko mi ne dopušta da staricu baku ili osedelog deda iz postojbine prošetam i nocu ako hocu, kad zaladi, a po sporednim ulicama nije uputno špacirati, jer mogu da te izedu kere lutalice. Ko me tera da se stidim ako imam preko 25 godina, pa nemam gde da se denem? Ko ne shvata da i po gradovima sveta postoje kafici, ali postoje i diskoteke, pa se žurke i iventi odvijaju tamo gde nikome ne smetaju? Teror di džejeva i kafe majstora mi je preko glave. Hocu na miru da popijem kafu i hocu da cujem drugaricu šta mi prica. A kad hocu u diskoteku ne mora i citav grad sa mnom. I opet isto pitanje: zašto se, pobogu pišu ta pravila, studije i Odluke, ako ih niko ne ferma? A svako do njih, sigurna sam, i ovih što pišu i ovih što terorišu, bio je bar jednom u Becu, Budimpešti, Gracu, Lincu, a bivali su mnogi i po udaljenijim gradovima u kojima je civilizacija davno uvedena. Vide li neko…pardon cu li neko da se tamo sistematski ugnjetava citav grad u ime zabave mladih u najstrožem centru? Da se dobro razumemo, mladi treba i moraju da se zabavljaju, ali postoje mesta gde se to radi i gde nikome ne smetaju, niti iko ometa njih. Centar treba da bude duša, ogledalo jednog grada i u svako doba otvara svoje srce svakome, a ne obratno, da tera šetace da ga u širokom luku zaobilaze.

Lela Likar

OPŠTINSKI ODBOR SRPSKE NARODNE STRANKE POŽAREVAC – KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU

APEL - EDUKACIJOM PROTIV NOVOG GRIPA

slika

Na konferenciji za novinare prošle srede u sedištu Srpske narodne stranke u Požarevcu javnosti su se obratili Gordan Bojkovic, predsednik Odbora za kulturu i informisanje i Nebojša Jocic, poverenik SNP za grad Požarevac, najpre po pitanju organizacione strukture partije, a potom i po aktuelnim pitanjima koja se ticu funkcionisanja lokalne samouprave

Nebojša Jocic rekao je, izmedu ostalog da je do sada na teritoriji grada Požarevca formirano 10 mesnih odbora Srpske napredne stranke, te da ce do kraja meseca biti osnovana još dva, a u avgustu se ocekuje formiranje još pet ili šest. Trenutno je broj clanova oko 1500.

- U ovom trenutku postoje najave i planovi da se izvrši rebalans budžeta i ocekujemo da ce to biti u septembru. Mislimo da neophodno pre nego što se tu ucini da se sacini analiza izvršenja budžeta, kako prihoda, tako i planiranih radova. Nama se cini da dinamika radova nije na nivou prethodnih godina, rekao je Jocic i istakao da postoji razumevanje, jer “ekonomska kriza uzima danak kod svih”, ali da je i u takvim uslovima neophodno dati maksimum.

Sa ove konferencije za štampu takode je upucen i apel lokalnoj samoupravi da se u saradnji za Zavodom za zaštitu zdravlja organizuje neka vrsta edukacije u vezi novog gripa pred pocetak školske godine.

L.L.

POŽAREVAC: SEDNICA GRADSKOG VECA

BICE VODE ZA DRMNO

slika

Problem snabdevanja dovoljnim kolicinama pijace vode sela Drmno, Stari Kostolac i Klenovnik, kao i realizovane aktivnosti usmerene na rešavanje tog problema, bile su centralno pitanje prošlonedeljne sednice Gradskog veca grada Požarevca. Svi su izgledi, problem ce biti rešen, zahvaljujuci spremnosti PD TEKO Kostolac da izgradi postrojenje za pripremu vode na postojecim bunarima koji vodu eksploatišu iz priobalja Mlave.

Gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic, u obracanju medijima nakon sednice Veca, istakao je:

- Komisija koju smo formirali pre nekoliko nedelja, ispitala je sve elemente i utvrdila je da postoje problemi, narocito sa kolicinama i pritiskom u vodovodnoj mreži sela Drmno. Predloženo je da Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” izgradi postrojenje za pripremu vode, što je njihova obaveza od pre nekoliko godina. Vrednost je izmedu 10 i 15 miliona dinara. Zajednicka komisija, predstavnici lokalne samouprave i TEKO, nastavice da radi na realizaciji projekta snabdevanja sela Drmno i Stari Kostolac sa tog izvorišta, tako da ce žitelji ta dva sela u dogledno vreme dobiti napajanje vodom iz posebnih bunara sa odgovarajucim kapacitetima, a izvorište “Lovac” ce se zaštititi od prekomerne eksploatacije, koja može da ugrozi ispravnost vode u njemu.Time bi se ugrozili svi gradani Drmna, Starog Kostolca i Kostolca.

Gradsko Vece Požarevca razmatralo je i tok izrade planova detaljnih regulacija. Budžet ove godine tu aktivnost podržava sa pet miliona dinara. Po recima gradonacelnika, koji je predsedavao sednicom Gradskog veca, do sada je utrošeno oko 900.000 dinara za izradu generalno urbanistickog plana Kostolca, ostatak sredstava ulaže se u izradu katastarskih podloga.

- Doneli smo odluku da se izrade situacioni planovi lokacija: Dositejeva, Branicevska, Knez Milošev venac, Moše Pijade, lokacije Zdravstveni centar gde se postojeci situacioni plan ažurira, radice se regulacioni plan Industrijske zone. Nakon polemike, odluceno je da se u prvoj fazi regulacionim planom obuhvati 17 hektara i prilazni put do insustrijske zone, a budžetom za iducu godinu ce se predvideti sredstva za nastavak posla, izradu regulacionog plana druge zone, kako bi sastavili prilazni put Ðure Ðakovic – industrijska pruga. Radice se i regulacioni plan za lokaciju Sindeliceva, Nemanjina, Jug Bogdanova i Lole Ribara. Prikuplja se dokumentacija i usledice i regulacioni planovi vodoizvorišta “Kljuc” i obilaznice Kostolac i prikljucaka - kaže gradonacelnik.

Gradsko vece donelo je rešenje o izmeni režima saobracaja u ulici Draže Markovica u Požarevcu, cije se uredenje privodi kraju. Rešenjem je predvideno da u toj ulici bude jednosmerni režim saobracaja iz pravca Pionirskog trga ka Takovskoj, izuzev dela izmedu ulice Vuka Karadžica i Triše Kaclerovica. U Ulici Draže Markovica bice zabranjen teretni saobracaj, kao i parkiranje u jednosmernom delu ulice. od Triše Kaclerovica do LJubovijske.

Izmene su i u ulici Veljka Dugoševica: duž obe strane ove ulice bice obeležena mesta za taksi vozila. Prošlonedeljne rešenje Gradskog veca doneto je na inicijativu svih požarevackih taksi udruženja, nezadovoljnih ranijim rešenjem da stajališta za taksi vozila budu u delu ulice Kneza Lazara, pored Robne kuce. Prema najnovijem rešenju Veca, u Veljka Dugoševica ce biti mesta za 24 taksija, po dvanaest sa svake strane, a parking mesta sa leve strane te ulice ce se preseliti u ulice Kneza Lazara i Sindeliceva. Prihvacena inicijativa taksi udruženja bazirana je na promeni režima saobracaja na Trgu oslobodenja, kao i na cinjenici da je ulica Veljka Dugoševica šira i adekvatnija od ulice Kneza Lazara. Inace, rešenje Gradskog veca predvida ukupno 63 taksi mesta, na šest lokacija u Požarevcu.

U cilju zaštite pešaka i sprecavanja degradiranja zelenih površina i ivicnjaka, u Požarevcu ce ovog leta na nekoliko lokacija biti postavženi zaštitni stubici, kako bi se onemogucilo parkiranje vozila na trotoarima i travnjacima.

Stubice ce “Parking servis” postaviti u ulicama: Drinska, Voje Dulica, Lenjinova, Stari korzo, Jovana Šerbanovica, Sindeliceva, Toplicina, 15. oktobra i Nemanjina.

Vranju vracen deo para

Budžet grada Požarevca je ovih dana uplatio na racun budžeta Vranja oko 17,5 miliona dinara, prvu polovinu sume koja je greškom, umesto na racun tamošnjeg, uplacivana poslednjih nekoliko godina na racun Požarevca.

U periodu od 2005 do 2009. godine, prihodi od administrativnih taksi su, greškom, uplacivani na racun požarevackog budžeta, što je lokalna samouprava Vranja primetila tek nedavno. Na osnovu dogovora celnika Vranja i Požarevca, novac ce biti vracen u dve tranše. Druga polovina para bice vracena polovinom januara iduce godine.

Kako se na pres konferenciji moglo cuti, transfer sredstava iz Republike Gradskom budžetu je prepolovljen, a iz NIP-a, kao i drugim lokalnim samoupravama, još ni dinar nije stigao.

D. Milenkovic

IZ ODELJENJA ZA POSLOVE GRADSKE PORESKE UPRAVE POŽAREVAC

POREZ NA IMOVINU VECI OD 6 DO 8 POSTO

- Ovogodišnja rešenja za porez na imovinu odštampana i svim poreskim obveznicima bice urucena na kucne adrese najdalje do sredine avgusta – U odnosu na prošlu godinu zaduženja veca od 6 do 8 posto

Po najnovijem Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, porez na imovinu i naknade za korišcenje gradevinskog zemljišta, od komunalnih taksi, od takse za zaštitu životne sredine i od samodoprinosa, smatraju se javnim prihodima koji u celosti pripadaju lokalnim samopravama. U strukturi tih javnih prihoda, porez na imovinu je najvažniji, ucestvuje sa oko 60 posto zbog cega sve lokalne samouprave nastoje da se njegova naplata realuzuje u što vecem procentu. Prema recima Velizara Životica, nacelnika Odeljenja za poslove Gradske poreske uprave Požarevac, prošle godine se realizacija naplate kretala izmedu 60 i 80 posto. Ove godine 22 000 poreskih obveznika koliko ih na podrucju Grada Požarevca podleže ovom vidu oporezivanja, platice porez na imovinu za oko 6 do 8 posto veci nego lane. Rešenja su odštampana i dostavljaju se gradanima na kucne adrese. Citav posao morace da se završi do 15. avgusta, roka koji je utvrden na nivou Srbije.

- Masovno štampanje rešenja u našoj Upravi krenulo je krajem juna,pocetkom jula, a od sredine ovog meseca poceli smo sa njihovim urucivanjem na kucne adrese obveznika. Pošto je vreme godišnjih odmora racunamo da necemo u svim slucajevima biti u prilici da urucimo rešenja pa stoga obaveštavam obveznike da ih mogu podici u našoj službi po povratku sa odmora. Pošto se taj vid obaveze placa po kvartalima, prvi dospeva 15. februara, drugi 15. maja, treci 15. avgusta i poslednji, cetvrti 15. novembra, važno je napomenuti da se dospece obaveze vrši na bazi prethodne godine, korekcija se obavlja tek po donošenju novog rešenja. Stopa poreza na imovinu nije menjana i ona je u skladu sa visinom koju propisuje republicki zakon, iznosi 0,40 posto na osnovicu do 6 miliona. U pitanju je proporcionalna stopa, kako raste osnovica tako se i stopa primenjuje ali u okvirima propisanim republickim zakonom. U odnosu na prošlu godinu na podrucju Grada Požarevca ovogodišnja zaduženja po osnovu poreza na imovinu bice veca od 6 do 8 posto, saznajemo od nacelnika Životica. Inace, gradani imaju obavezu da prilikom narednog akontacionog placanja uplate razliku izmedu starog i novog rešenja.

Za razliku od nekih drugih sredina, u požarevackoj su podaci o obveznicima relativno ažurirani, rec je o 22 000 poreskih obveznika, što ne znaci da nema mesta daljem sredivanju kompletnih spiskova jer se situacije menjaju iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

- Cinjenica je da nas u narednom periodu, pored svih aktivnosti koje imamo, ocekuje i važan zadatak ažuriranja baze podataka u smislu dostavljanja novih prijava poreskih obveznika jer je zapaženo da jedan broj poreskih obveznika nije prijavio svoju imovinu, a ima i onih koji na svojoj imovini nisu prijavili dopune u smislu dogradnje, rekonstrukcije. To se mora evidentirati u što kracem roku. Mi cemo to najpre realizovati kroz takozvani vid samoprijavljivanja, a ako i posle toga, kroz terensku ili kacelarijsku kontrolu utvrdimo da poreski obveznik nije prijavio svoju imovinu, po zakonu mu sleduju sankcije, opominje nacelnik.

Dodajmo na kraju da su izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu koje su na snazi od januara ove godine, osnove za oporezivanja sa šest svedene na cetiri. Pored prava na svojinu oporezuje se još i pravo stanovanja, pravo zakupa stana ili stambene zgrade za period koji je duži od jedne godine ili je na neodredeno vreme i pravo korišcenja javnog gradevinskog zemljišta i ostalog gradevinskog zemljišta u državnoj svojini u površini preko 10 ari.

S.E.

U ETNO PARKU “TULBA”

POLOŽEN TEMELJAC CARSKOG ŠATORA

slika

U cast godišnjice potpisivanja Požarevackog mira 1718. godine, sklopljenog izmedu tadašnjih zaracenih strana, Austrije i Mletacke republike sa jedne i Turske sa druge strane, u petak je u Etno parku Tulba predsednica Upravnog odbora Fondacije “Požarevacki mir” Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca, položila kamen - temeljac za izgradnju Carskog šatora, identicnog onom u kome se krajem juna, sve do 21. jula 1718. godine pregovaralo o miru.

Obracajuci se velikom broju eminentnih licnosti, okupljenih tom svecanom prilikom, Vukica Vasic je, uz podsecanje na sve relevantne cinjenice vezane za istorijski dogadaj koji se zbio 1718-te, zahvalila svim organizacijama, institucijama i pojedincima koji pomažu Fondaciju “Požarevacki mir” u naporima da se sakupi i objedini što više istorijskih cinjenica i podataka i adekvatno domacoj i svetskoj naucnoj i široj javnosti ucini dostupnim, pa i turisticki primamljivim svedocenje i mesto gde se krupan dogadaj 18. veka odigrao. Posebnu zahvalnost iskazala je Aleksandru Jankovicu koji je projektovao Carski šator i donatoru Srdanu Tepicu, vlasniku petrovackog preduzeca “Srmeks” DOO.

Carski šator ce se sagraditi do kraja ove godine, posao je poveren preduzecu “Jovic gradnja”, vrednost radova je 3,5 miliona dinara. Unutar šatora ce se ugraditi replika pregovarackih stolova, a zamisao je da se, posebnom tehnikom, docaraju i figure ucesnika pregovora.

U okviru obeležavanja godišnjice Požarevackog mira, u Svecanim salonima Gradske skupštine organizovana je promocija knjige “Istorijski izveštaj o Požarevackom miru 1718. godine”, autora Vendramina Bjankija, sekretara mletacke delegacije, ucesnika dogadaja. Rec je o prvom, kompletnom prevodu autenticnog istoriografskog dela sa staroitalijanskog i latinskog na srpski jezik.

D. Milenkovic

DESETA “AKCIJA ZA ZDRAVLJE” ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

PREKO 370 PREGLEDA

- Rad na promociji zdravlja i prevenciji bolesti, prioritetne aktivnosti Zavoda za javno zdravlje Požarevac

slika

Zavod za javno zdravlje Požarevac u saradnji sa Centrom za prevenciju bolesti i Službom polivalentne patronaže Doma zdravlja u Požarevcu, sa Crvenim krstom i Omladinom JAZAS-a, a uz podršku Gradske uprave, Radio Požarevca, lista “Rec naroda” i Ekološkog društva, organizaovao je ove, poslednje subote u mesecu “Akciju za zdravlje”. Rec je o akciji u okviru redovnih aktivnosti na promociji zdravlja i prevenciji bolesti. Po vec ustaljenoj proceduri,u prostorijama Ekološkog doma na Cacalici obavljeni su preventivni pregledi (merenja krvnog pritiska, pulsa, šecera i masnoce u krvi, saveti strucnjaka) i podeljeni propagandni materijali zainteresovanim šetacima.

- Ovo je deseta po redu zajednicka akcija koju sprovode pomenute institucije sa tendencijom da se ona nastavi i u narednom periodu, kao i da se jacanjem partnerskih odnosa njihov broj poveca. U prethodnih devet akcija ostvareno je ukupno 335 pregleda, što u proseku znaci oko 35 pregleda u jednoj akiciji. Od ukupnog broja pregledanih lica, najveci broj njih su zdravi (oko 75 odsto), oni koji imaju propisanu terapiju i redovno uzimaju lekove (oko 18 posto) i lica koja imaju znake oboljenja ili predispozicije za nastanak nekog oboljenja (oko 9 odsto). Prikazani procenat od 9 odsto predstavlja lica koja su za nas jako važna jer imaju faktore rizika, odnosno patološki nalaz, ali oni to ne znaju jer nemaju nikakve tegobe. Cilj naših preventivnih pregleda je pronalaženje osoba koje imaju rane znake nekog oboljenja kako bi se zapocelo blagovremeno lecenje i sprecilo dalje napredovanje bolesti i njenih komplikacija. Faktori rizika koje pratimo u našim zajednickim akcijama pomocu Preventivne karte koja se radi kroz preventivno savetovalište i mobilnu jedinicu u okviru Preventivnog centra Doma zdravlja Požarevac su krvni pritisak, nivo šecera i masnoce u krvi, stres, pušenje i nasledni faktor. Sva lica kod kojih su neki od pomenutih faktora prisustni u nedozvoljenim vrednostima, upucujemo na dodatni pregled i kontrolu kod svog lekara u domove zdravlja, kaže dr Cvija Stojanovic, nacelnik Odeljenja za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

Buduci da su savremeni preventivni programi bazirani na ukljucivanju svih društvenih struktura u jedinstven zajednicki plan borbe protiv štetnih pojava i rizika po zdravlje, što je u suštini osnovna aktivnost javnog zdravlja, Zavod za javno zdravlje Požarevac intenzivno radi na jacanju saradnje i podrške sa svim institucijama na nivou kako lokalne zajednice tako i na nivou Branicevskog i Podunavskog okruga. Kao rezultat zajednickih aktivnosti i dobre saradnje Zavoda za javno zdravlje sa svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji ova dva okruga je i osvajanje trece nagrade na republickom nivou u okviru godišnje evaluacije kampanje “Ostavi i pobedi” 2008. u junu mesecu 2009. godine, od strane Kancelarije za kontrolu duvana Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” iz Beograda.

- Pomenuta nagrada kao rezultat zajednicki uloženog truda svih ucesnika kampanje, predstavlja veliku cast ali i obavezu da narednih godina radimo isto, a možda i više nego do sada kako bismo opravdali ukazano povrenje.

Rad na promociji zdravlja i prevenciji bolesti predstavlja prioritetne aktivnosti Zavoda za javno zdravlje Požarevac kao i pomenutih institucija koje su sve brojnije u zajednickim nastojanjima da doprinesemo ocuvanju i unapredenju zdravlja naših gradana te se rad na promociji i prevenciji mora sprovoditi tokom cele godine a ne samo u okviru obeležavanja datuma po Kalendaru zdravlja. To je i razlog da se pomenuta “Akcija za zdravlje” sprovodi svake poslednje subote u mesecu u istom terminu u Ekološkom domu na Cacalici i u narednom periodu, istice Prim. dr Zorica Mitic. direktorka Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

MIODRAG MILOSAVLJEVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA:

PODRŠKA LOKALNE SAMOUPRAVE

Medu onima koji su prošle subote u desetoj po redu “Akciji za zdravlje” poželeli da provere svoje zdrvalje bio je i gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic sa svojim pomocnikom zaduženim za resor zdravstva dr Jovicom Dincicem. Milosavljevic je pohvalio entuzijazam i upornost organizatora ove akcije i izrazio spremnost da gradska vlast i ubuduce podržava aktivnosti ciji je cilj:unapredenje i zaštita zdravlja gradana.

- U ovakvom preventivnom radu najbitnije je zdravlje gradana i mi demo nastojati da za te namene izdvajamo što više sredstava. Za unapredenje zdravlja važna je i zdrava životna sredina, ekologija je primar našeg razvoja i u skladu sa lokalnom Strategijom održivog razvoja mi cemo se i kretati u tom pravcu, rekao je pored ostalog Milosavljevic.

PRIM. DR ZORICA MITIC, DIREKTORKA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC:

AKCIJA SE NASTAVLJA

- Prednost ove naše akcije je i ta što u njoj ucestvuje sve veci broj organizacija. Sada ih je šeset-sedam. Pored Zavoda za javno zdravlje tu su još i Ekološko društvo, Dom zdravlja, Crveni krst, Omladina JAZAS-a, Medicinska škola, Rac naroda, Radio Požarevac i ostale medijske kuce koje nas redovno prate. Naša je želja da se ova akcija nastavi, za sada pronalazimo finansijska sredstva za njeno sprovodenje, u tome ce nam ubuduce pomagati i Gradska uprava pa cemo tako i narednih meseci, na zadovoljstvo naših gradana, ovu akciju održavati u isto vreme i na istom, ovom mestu, izjavila je prošle subote tokom održavanja desete “Akcije za zdravlje” direktorka ZZJZ prim. dr Zorica Mitic.

S.E.

U TERMOELEKTRANI „KOSTOLAC B“ NA SVETOG ILIJU

SLAVA I AKCIJA DAVANJA KRVI

slika

Aktivisti Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ bice u nedelju, 2. avgusta, na Svetog Iliju, u dvostrukoj ulozi do-macina. Naime, docekace goste povodom obeležavanja Slave udruženja i organizovati ak-ciju dobrovoljnog davanja krvi.

U okviru obeležavanja Slave, u manastiru Rukumija obavice se svecano rezanje kolaca kojom prilikom ce sada-šnji domacin slave Svetislav Jovanovic, predsednik sindikalne organizacije kopa „Ci-rikovac“, predati kolac Jovici Mileticu, de-legiranom ispred sindikata u Odbor za bezbednost i zdravlje na radu u PD „TE-KO“.

Istovremeno, u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi iz Beograda na lokaciji TE „Kostolac B“ bice organizovana akcija davanja krvi, tradicionalno najmasovnija od akcija koje se konstantno organizuju u Privrednom društvu. Obzirom da su aktivisti Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi iz PD „TE-KO Kostolac“ gosti svojih kolega na brojnim akcijama, oko 40-ak kolega dobrovoljnih davalaca najavili su svoj dolazak u Kostolac. Izmedu ostalih, najviše ce ih biti iz Privrednih društava u okviru Elektroprivrede Srbije. Vec tradicionalno, ocekuje se dolazak predstavnika Rudnika i Termoelektrane Ugljevik i Suvo polje, Termoelektrane „Gacko“ i Rafinerije iz Modrice. Prema rezultatima dosadašnjih akcija, realno je ocekivati da ce se za potrebe Instituta za transfuziju krvi prikupiti preko stotinu jedinica krvi. Od kolikog je to znacaja u jeku godišnjih odmora kada smo svedoci svakodnevnih apela davaocima, nema potrebe ni komentarisati.

Nakon okoncanja akcije, gosti ce imati prilike da obidu arheološki lokalitet Viminacijum a predviden je i svecani rucak.

D. Radojkovic

KUCEVO

LETNJA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI BOLJA NEGO PRETHODNE GODINE

U utorak, 21.jula 2009.godine, u prostorijama mesne zajednice Kucevo, na letnjoj akciji dobrovoljnog davanja krvi ,okupilo se 50 gradana koji su želeli da daju krv, što je za 13,64% više evidentiranih davalaca nego prethodne godine.

Crveni krst Kucevo i dalje beleži blagi porast broja onih koji razumeju znacaj ovakvih akcija, i koji su motivisani iskljucivo željom da se na ovaj nacin pomogne bolesnima, a u ovim letnjim mesecima, na žalost, i povredenima na putevima.

To pokazuju podaci sa akcije da je, od 44 lica koja su dala krv, 6 ženskog pola,19 je mlade od 30 godina, 10 je prvi put dalo krv, a najsatriji davalac je generacija 1953.g.

Najviše davalaca je došlo iz opštinskog suda, stanice milicije, opštinske uprave, ali je bilo i nezaposlenih, preduzetnika, radnika koji su koristili pauzu da bi došli i dali krv, a onda se vracali na posao, sudenata.

Ovi pokazatelji govore da je mlada populacija prepoznala potrebu da bude aktivni cinilac u društvu u kome živi, bez obzira na krizna vremena, ali i krizu vrednosti, i da budu humani onda kada je to i potrebno.

Crveni krst je akciju realizovao u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Republike Srbije, uz pomoc svojih volontera, i podršku elektronskih i štampanih medija.

Naredna akcija dobrovoljnog davanja krvi je planirana za jesen, za kada se ocekuje i vece angažovanje seoskih sredina.

U okviru Programa brige o starima Crvenog krsta Srbije, Crveni krst Kucevo ce krajem jula vršiti podelu paketa hrane za najsiromašnije gradane starije od 65 godina koji žive na selu, sami ili u paru. Broj paketa je odreden na osnovu sprovedene ankete tokom 2008.godine, u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

Pakete je obezbedio Crveni krst Srbije, iz sredstava prikupljenih od doplatnih markica tokom Nedelje solidarnosti od 14.-21.septembra 2008.godine.

Cilj programa Crvenog krsta je da se i potrebe najsiromašnijih sugradana na selu, koji žive sami, u izvesnom stepenu zadovolje.

Crveni krst Kucevo, Markovic Grozdana

TRECI PETROVACKI SAJAM POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI POLJOPRIVREDE

slika

U organizaciji Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac na Mlavi i Turisticke organizacije opštine 20. i 21.jula za vreme velikog Petrovackog vašara organizovan je treci Sajam poljoprivredne mehanizacije. Na manifestaciji su izloženi najsavremeniji tra-ktori i prikljucne mašine, a kao prateci program održana je izložba etno hrane i kolaca, domace radinosti i rukotvorina, rakije i vina, meda i proizvoda od meda, a po prvi put i izložba automobila salona "Auto Mirkos".

U ime organizatora i pokrovitelja manifestacije, opštine Petrovac, dobrodošlicu posetiocima pože-leo je Radovan Davidov La-la, direktor Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac:"Cilj ovogodišnjeg sajma je bolje upoznavanje poljoprivrednika sa novim tehnologijama u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i sa novim mašinama koje se koriste u obradi zemljišta, s obzirom na zastarelost poljoprivredne mehanizacije u vecini domacinstava koje se bave poljoprivrednom proiz-vodnjom. Želja nam je da bar deo proizvodnog programa poznatih proizvodaca prika-žemo na ovom sajmu i time pospešimo nabavku novih mašina.

Nadamo se da ce Vlada Srbije kroz razne subvencije i banke povoljnijim kreditima doprineti da u dogledno vreme dode do obnove poljoprivredne mehanizacije, koja je jedan od bitnih faktora za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovaj kraj je sa preko 48.000 hektara obradivih površina i sa preko 10.000 naših radnika na radu u inostranstvu i te kako at-raktivan za sve proizvodace i prodavce poljoprivredne mehanizacije, pa ocekujemo da ce to i današnji sajam potvr-diti na zadovoljstvo svih nas. Prvi put ove godine imamo i pratece manifestacije, a to su: izložba domace radinosti, izložba žestokih pica, izložba meda i proizvoda od meda. Želja nam je bila da našim sugradanima i svim posetiocima vašara pokaže-mo proizvode, koje inace pri-kazujemo i na drugim sajmovima širom Srbije i po kojima smo vec prepoznatljivi kao opština. Tu je i izložba automobila preduzeca "Auto Mirkos" iz Požarevca koja ce takode izazvati pažnju naših posetilaca".

Sajam poljoprivredne mehanizacije zvanicno je otvorio Dragoljub Milosavljevic, zamenik predsednika opštine Petrovac: "Zahval-nost dugujemo našim izlaga-cima, proizvodacima mehanizacije koji po treci put na ovom mestu izlažu traktore i ostale poljoprivredne maši-ne koje ce sigurno naci primenu na našim njivama i poljima. Pored mehanizacije izlažu se i proizvodi domace radinosti, med, rakija, vino i sve ostalo što u našem kraju može da se proizvede, a dosta toga može da se proizvede, jer mi smo ratarski i poljoprivredni kraj. Ovo je treci sajam poljoprivredne mehanizacije i nadam se da ce se ova tradicija nastaviti i da cemo docekati i trideseti sajam".

Inace, na sajmu su se predstavila preduzeca: "Agrar SR", Fabrika mašina "Mora-va", "Jugometal" Svilajnac, "Enbi" Beograd, stovarište poljomehanizacije "Car" Za-brde, Petrovacko udruženje vocara i vinogradara, pcelar-ska domacinstva Ðordevic iz Kamenova i Trailovic iz Dobrnja, opancar Dragiša - "Gile" iz Vošanovca, krojacka radnja "Madam" iz Leskovca, strugara Draška Miljkovica iz Dubocke i drugi.

Izložba automobila

Posle obilaska štandova predstavnici petrovacke lo-kalne samouprave medu kojima su bili i Milance Acimovic, predsednik Skupštine op-štine, Violeta Bogosavlje-vic, zamenica predsednika Skupštine opštine, Rado-vance Aleksic i Vladan Vlajic, pomocnici predsednika opštine, Dobrivoje Jovic, nacelnik Opštinske uprave i direktori javnih preduzeca i ustanova obišli su i izložbu automobila požarevackog salona "Auto Mirkos".

Na Trgu Bate Bulica izlo-žbu je otvorio Radovan Davi-dov Lala, direktor Agrarnog fonda za razvoj poljopriv-rede opštine Petrovac nagla-sivši da se u Petrovcu po prvi put na otvorenom organizuje sajam automobila zahvaljujuci salonu "Auto Mir-kos". Prema recima Steva Ra-danovica, rukovodioca prodaje vozila, salon "Auto Mirkos" predstavlja dva bre-nda u okviru DŽeneral Motor-sove grupacije: Opel i Ševrolet.

"Konkretno ovde smo prikazali desetak razlici-tih tipova, a posebno je inte-resantan najnoviji model Ševrolet Kruz, koji je jedan potpuno novi proizvod prilagoden našim uslovima i kupovnoj moci našeg stanovni-štva. On se može kupiti sa cenom vec od 12.650 evra do 17.000 evra. Vrlo važno je reci da se nudi mogucnost zatvaranja finansijske konstrukcije putem finansijskog lizinga, operativnog lizinga (zakupa) i kredita. Sasvim su dovoljna i veoma malo sredstava uz pomoc ovih lizing kuca i kredita da bi se došlo do novog automobila. Inace, u Petrovcu smo dobili jedan od najlepših prostora u centru za izložbu, ima dosta zainteresovanih i ocekujemo da cemo konkretizovati neke pregovore i uspeti da prodamo nešto automobila", istakao je Radanovic.

"Auto Mirkos" iz Požarev-ca pored prodaje automobila poseduje jedan vrlo savremen servis sa edukovanim stru-cnim majstorskim kadrom, sa specijalnim alatom, kompjuterima, opremom i takode obezbeduje orginalne rezervne delove u vele i maloprodaji. Svaki kupac posle odredenog vremenskog perioda eksploatacije automobila može da se pojavi u auto salon i da kupi novi auto po sistemu "staro za novo".

Organizatori izložbe automobila bili su Agrarni fond za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac i Turisti-cka organizacija, a veliku pomoc pružili su Parking servis iz Petrovca i Javno komunalno preduzece.

D.Dinic

RADOVI NA TRASI BUDUCEG PEPELOVODA PREMA KOPU „CIRIKOVAC“

NAJVAŽNIJE ODRŽATI ROKOVE

- Izvodaci najavljuju da ce do kraja avgusta biti stvoreni uslovi za montažu cevovoda prema buducem odlagalištu pepela na kopu „Cirikovac“

slika

U Termoelektrani „Kostolac B“ u punom su jeku radovi na uvodenju novog sistema otpepeljivanja gustom hidromešavinom. Ovim investicionim projektom, znacajnim pre svega sa aspekta zaštite životne sredine u okruženju Termoelektrana, predvidena je i izgradnja novog odlagališta pepela i šljake u prostor kopa „Cirikovac“. Vrednost ukupnih ulaganja, od cega je preko 60 odsto kredit, premašice 30 miliona evra a projekat bi, kako se planira, trebalo da bude u funkciji od kraja oktobra ove godine. Realizacija ove investicije poverena je nemackom konzorcijumu „Dobersek-Meler“, koji ima brojne reference na uvodenju ove tehnologije odlaganja pepela.

Uvodenjem novog sistema otpepeljivanja gustom hidromešavinom konacno ce biti razrešen problem rezvejavanja pepela. Znacajno je pomenuti i to da ova tehnologija zahteva daleko manji prostor za odlaganje pepela u odnosu na postojece rešenje. Inace, potrebna oprema u krugu same Termoelektrane montirana je u toku zastoja blokova zbog redovnih remonata i ona je vec u funkciji. Intenzivno se radi i na izradi trase buduceg pepelovoda od kruga Termoelektrane do ulaska u prostor kopa „Cirikovac“. Po planu teku i radovi na izgradnji dva betonska silosa od po tri hiljade kubnih metara za pepeo (jedan je vec završen) a u toku su i pripreme za montažu celicnih silosa za šljaku.

Radovi na izradi trase, što podrazumeva i pobijanje šipova na delu nestabilnog terena i izradu nosaca pepelovoda, povereni su Privrednom društvu „Autotransport“.

Prilikom nedavnog boravka na samoj trasi, Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“je rekao:

- Realizacijom ove investicije, a isto nas ocekuje i na Termoelektrani „Kostolac A“, konacno cemo staviti tacku na problem razvejavanja pepela. Radovi na samoj trasi napreduju vec sasvim potrebnom dinamikom. Imali smo odredenih problema zbog vremenskih uslova. Veliki period kiša malo je usporio radove ali je „Autotransport“, kome su povereni ovi poslovi, intenzivirao radove i oni sada teku utvrdenom dinamikom. Mislim da je ovo jedan pozitivan primer kako naše izdvojeno preduzece savesno i odgovorno obavlja preuzete poslove i time opravdava svoju funkciju i u krajnjem slucaju opravdava i tadašnje mere Vlade koje su stvorile uslove za status izdvojenih preduzeca. „Autotransport“ ovim poslom potvrduje da nije samo firma koja se naslonila Privrednom društvu u smislu zahtevanja finansiranja, nego zaista kroz vrlo odgovorne poslove obezbeduju uslove za svoje funkcionisanje. Ocekujem da ovaj posao bude završen na vreme i da novi sistem otpepeljivanja 31. oktobra pustimo u probni rad.

Inace, na trasi buduceg pepelovoda vec je pobijeno preko 100 šipova a ubrzano se radi i na izradi nosaca za cevovode. Da podsetimo, rec je o pet cevovoda, cetiri za pepeo i šljaku i jedan za povratnu vodu.

C. Radojcic

KOSTOLACKO LETO 2009.

VECE SA DOBRICOM

slika

U okviru manifestacija „Kostolacko leto 2009.“ kostolcanima se predstavio i svoje stihove kazivao veliki srpski pesnik Dobrica Eric. U toplo julsko vece, u parku kod fontane okupio se veliki broj kostolcana da cuju poeziju svog omiljenog pesnika.Dobrica, „lirski zdravicar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi“ govorio je svoju rodoljubivu, zavicajnu, ljubavnu i poeziju.za decu.. Da doživljaj bude potpun a pesnik predstavljen u pravom svetlu potrudili su se i glumci Dramskog studija KLjK“Majdan“ i vokalni solisti Milija Radivojevic Baja i Marina Stevic. Posebno zadovoljstvo i gostu i publici priredili su clanovi Decije pozorišne družine „Patuljci“ koji su kazivali Dobricinu poeziju za decu . Devojcice Andela Stepanovic i Jovana Živkovic su vecernje druženje sa Dobricom ulepšale divnim izvornim melodijama koje su izveli na frulicama. U programu su ucestvovali i kostolacki pesnici Vojkan Ivkovic i Zoran Stojicevic Rikardo.

ITALIJA - UNIVERZITET U PADOVI

14. KONFERENCIJA MEÐUNARODNOG SAVETA ZA FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA SA DECOM

slika

Medunarodni savet za filozofska istraživanja sa decom (International Council of Philosophical Inljuiry njith Children - ICPIC) održava svoje konferencije svake dve godine. Savet je nastao pre tridesetak godina poveden idejama Meta Lipma-na, profesora sa Mont-kler Stejt Univerziteta, koji je zasnovao program filozofija za decu ili filozofija sa decom krajem šezdesetih godina. Program se ne odnosi samo na nastavu filozofije, vec i na primenu filozofije u drugim nastavnim predmetima i svakodnevnom životu. Ideja je da se na kreativan nacin filozfija ucini dostupnom svakome.

Ove godine Konferencija je organizovana u Padovi, na Univer-zitetu koji je drugi po starosti u Italiji (osnovan 1222.godine) na kome je predavao Galileo Galilej, pod patronatom UNESKO-a, Filo-zofskog društva Italije, Centra za istraživanje filozofije obrazovanja i Interdisciplinarnog centra za istraživanje mišljenja. Konferencija je trajala od 2. do 4. jula 2009. godine i okupila je preko tri stotine univerzitetskih i školskih profesora, kao i ostalih praktikanata programa “filozofija sa decom”.

Obzirom da do sada Srbija nije imala svoje predstavnike na Konferenciji i u Savetu i obzirom da vec neko vreme saradujem sa strucnjacima za nastavu filozofije iz raznih zemalja posredstvom UNESKO-a, bio sam dovoljno drzak da pošaljem svoj apstrakt za izlaganje o vrednovanju i ocenjivanju u nastavi filozofije sa poprilicnom skepsom u to da ce biti prihvacen. Organizatori su, medutim, smatrali da je moja tema od izuzetnog znacaja za temu Konferencije, kako su napisali u pozivnom pismu. Tako je Požarevacka gimnazija po drugi put u ovoj školskoj godini dovela Srbiju na filozofsku kartu sveta što je do sada uradila i jedina u Srbiji. Prvi put je to bilo u novembru prošle godine kada je organizovano obeležavanje Svetskog dana filozofije, što je objavljeno i u zvanicnom programu UNESKO-a. Sekcija za primenjenu filozofiju i kriticko mišljenje (njnjnj.philosophynjithchildren.org) toga dana je organizovala celodnevni program.

Iako je gradsko vece Požarevca odbilo molbu Požarevacke gimnazije za finansijsku pomoc, zahvaljujuci angažmanu direktora škole, Zorana Gligorijevica, i preduzecu Veolia transport – Litas bio sam prvi i do sada jedini predstavnik Srbije na Konferenciji. Otvaranje je bilo u glavnoj zgradi Univerziteta, Aula Magni u Palati Bo, odmah pored Galilejeve katedre. Na otvranju su govorili En Šarp, Lipmanova asistentkinja, Ralf Džonson i Rupert Vegerif, vodeci strucnjaci za program filozofija sa decom. Drugog dana predvidena su bila izlaganja autora iz više zemalja podeljenih u pet sekcija. Pronašao sam svoju sekciju i poneo svu tremu koju sam mogao da imam pred svoje prvo predavanje na stranom jeziku. Tema mog izlaganja bila je „Ocenjivanje i vrednovanje upotrebom izmenjene Blumove taksonomije i PISA standarda“ (). Kako je vreme proticalo trema je nestajala, a moja prezentacija je inicirala diskusiju, na moje veliko zadovoljstvo. Vecernji sati drugog i treceg dana bili su planirani za godišnju skupštinu Saveta i sastanak organizacije SOFIA, evropskog udruženja za razvoj filozfoije sa decom (SOPHIA —The European Foundation for the Advancement of Doing Philosophy njith Children).

Poslednjeg dana organizovane su pedagoške radionice i prezentacije praksi iz raznih zemalja. Tokom tri dana Konferencije napravljena je panorana razlicitih oblika nastave filozofije u svetu od zemalja na koje se tradicionalno vezane za filozofiju, Nemacke, Grcke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, do onih koje to nisu, Holandije, Belgije, Albanije, Irana, Izraela, Hrvatske, Slovenije, Nigera, Australije, Meksika... Na moje veliko zadovoljstvo medu svim tim zemljama konacno je bila i Srbija.

Miloš Jeremic, profesor filozofije, Požarevacka gimnazija

DEVETI PUT U KOSTOLCU

U SLAVU SVETOG PROKOPIJA

- Litijom ulicama grada, rezanjem kolaca, služenjem svete liturgije i slavskim posluženjem u porti crkve, Kostolcani prošlog utorka proslavili gradsku slavu-dan Velikomucenika Svetog Prokopija

Kamenoresci, pcelari i ruda-ri kao slavu svog zanata odvajkada praznuju 21. jul, dan Veliko-mucenika, Svetog Prokopija. Deveta je godina kako se ovaj svetac slavi i u Kostolcu, prošlog utorka, naime, na dan Svetog Pro-kopija kada se odlažu svi teški i važni poslovi u našem narodu, zajedno sa sveštenstvom crkve “Sveti Maksim Ispovednik” ži-telji Kostolca proslavili su svoju gradsku slavu. Svecanost je otpocela litijom ulicama Ko-stolca i osvecenjem vode, nastavljena rezanjem slavskog ko-laca i svetom liturgijom i u porti crkve završena tradici-onalnim slavskim posluženjem. U vecernjim satima praznovalo se na plaži kao i ispred Doma kulture gde su organizovana razna sportska takmicenja i prireden koncert folklornog ansambla KUD “Kostolac”.

Podsecajuci da se Sveti Prokopije u Kostolcu slavi deveti put otkako je ustanovljena crkva i crkvena opština Novi Kostolac, sveštenik Aleksandar Mihailovic, paroh Novokosto-lacki napomenuo je da se upravo u ovom crkvenom zdanju privodi kraju freskopis u oltaru koji oslikava protojerej Stamatis Kliris sa pomocnikom Kostom iz Atine.

- Današnju liturgiju služilo je više sveštenika u prisustvu vlasti GMZ Kostolac i Grada Požarevca, predstavnika PD “Kostolac” i drugih institucija i preduzeca sa ovih prostora. Naša crkva, crkva “Svetog Maksima Ispovednika” prireduje ovu slavu u saradnji sa Gradskom mesnom zajednicom i istakao bih da je u programu obeležavanja ovog dana veoma važna litija koja u sebi ima misionarski karakter. Cilj je da barem jednom godišnje sveštenstvo sa narodom, noseci barjake, ikone i sveto jevandelje, prode ulicama nekog mesta, da to mesto osvešta, dovede u vezu s liturgijom, da to bude jedna produžena liturgija, da ceo grad na neki nacin ucestvuje u evharistiskom sobranju nalik velikim litijama u prošlosti na primer u Carigradu i u našoj srednjevekovnoj, staroj Srbiji. Mislim da to nije vracanje u prošlost nego je to upravo težnja ka buducnosti zato što je naša hrišcanska vera, ne vera prošlosti nego vera perspektive, vera buducih dana o cemu svedoci i napredak ovog procesa zidanja crkve Svetog Maksima Ispoved-nika, rekao je sveštenik Aleksan-dar koji je svim gostima poželeo dobrodošlicu, a domacinima cestitao slavu.

Ovogodišnji kolacar slave bio je Steva Crncevic. On je domacinstvo preuzeo od Biljane Janderke, a kolac za narednu godinu predao Neši Savicu.

- Svake godine zajedno sa našom crkvom slavimo Svetog Prokopija i iz godine u godinu je ta organizacija sve bolja. Sa-radnja izmedu lokalne samo-uprave u Kostolcu i crkve na celu sa ocem Aleksandrom je na jednom zavidnom nivou, a rezultat toga je i ovo lepo i uredeno crkveno obeležje, kaže Crncevic koji sa pozicije celnika Izvršnog odbora GMZ Kostolac ocenjuje da period izmedu dve slave u Kostolcu karakterišu velika ulaganja u izgradnju toplifikacije, uredenje infrastrukture pocev od vodovoda, kanalizacije i asvaltiranja ulica pa do uredenja i negovanja zelenih površina.

- Mislim, ipak da je najveci uspeh taj što smo najmladima u ovom periodu podarili nov objekat. Proširen je prostor Decjeg vrtica u kome sada može da se zbrine veci broj dece predškolskog uzrasta nego pre, istice Crncevic.

S.E.

KUD KOSTOLAC

KONCERT SVOME GRADU

U okviru kulturnog leta i gradske slave grada Kostolca folklorni ansambl KUD-a Kostolac,održao je vecernji koncert za sve Kostolcane i njihove goste na platou ispred Doma kulture u Kostolcu, 21. jula 2009. godine.

KUD Kostolac ima dugu tradiciju, ispunjenu brojnim priznanjima,kako sa gostovanja po Evropi i svetu,tako i priznanjima sa gostovanja po nekadašnjoj zemlji Jugoslaviji i sada našoj Republici Srbiji.Vitrine KUD-a Kostolac predstavljaju ceo svet u malom,slika velikog entuzijazma zaljubljenika u lepotu igre,njihovog putovanja,gostovanja radosti ispunjene zadovoljstvom i srecom.

To je bio i povod za razgovor sa umetnickim rukovodiocem KUD-a Kostolac Nikolom Topo, koji za citaoce Rec naroda kaže:

‘’Mi smo stalni gosti Kostolca povodom brojnih manifestacija a vecerašnji koncert prireden je Kostolcanima povo-dom slave grada Kostolca. KUD Kostolac ima preko 250 clanova dece,koja marljivo rade po odredenim programima, ukljuce-nim i razvrstanim u šest an-sambala cime, svakako zaslu-žuju i zavreduju pažnju, ne samo sponzora i dobrih ljudi, vec i vece razumevanje lokalne samouprave.

Kostolac je naš grad,mi nosimo njegovo ime i svakim našim koncertom mi u najboljem svetlu predstavljamo svoj grad. Naša aktivnost je cele godine, prošle subote folklorni an-sambl nastupao je u Ostrovu na ‘’Ostrovackom becarcu’’, ove subote gostovacemo u Arande-lovcu na manifestaciji ‘’Šuma-dijski opanak’’a naredne nedelje gostovacemo u Sijerinskoj Banji. Ta permanentna aktiv-nost KUD-a Kostolac i zadr-žava ovu decu ovde da im leto ucini lepšim. Ansambl, inace godišnje ima 50 do 60 nastupa,u ovoj godini vecerašnji nastup je 31.a od pocetka nastajanja KUD-a ovaj vecerašnji koncert je 1.679. put, što predstavlja pravu vrednost rada, zalju-bljenosti u folklor i lepotu koju nesebicno davaše svima, istovremeno ispunjavajuci i svoju.

Prošle godine osnovali smo i ansambl veterana.To nisu starci, vec igraci veterani kojima i deca sada igraju u ansamblu. Šta drugo reci,nego da su to ljudi zaljubljenici u folklor, koji smatraju da je lepo da postoji i ta sekcija veterana. Do sada naša sekcija veterana imala je gostovanja na smotrama veterana u Srbiji, nadam se da ce i Kostolac ove godine organizovati kao domacin slicnu manifestaciju, zakljucuje svoje izlaganje umetnicki rukovodilac Nikola Topo.

Odjeci muzike, razdraganost lepršave igre i odjeci aplauza Kostolcana,slika je koju smo poneli sa koncerta KUD-a Kostolac svome gradu.

I.D.

ED “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

PRIZNANJE ZA PRESTIŽ

U Madridu je prošle nedelje požarevackoj “Elektromoravi” uruce-no visoko priznanje za dostignute rezultate u oblasti komercijalnog prestiža. Na ovom skupu je direktoru Pavlovicu urucena zlatna znacka „Global LJuality Management".

Rec je o godišnjem skupu medunarodnog udruženja “TRADE LEADERS CLUB”, kome su prisustvovali direktor “Elektromorave” Pavle Pavlovic i glavni strucni saradnik za kvalitet Dragan Markovic. Urucenju nagrade su pored predstavnika nagradenih kompanija prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora, kao i predstavnici brojnih svetskih medija. Medu 30 dobitnika priznanja iz celog sveta, požarevacka “Elektromorava” bila je jedini dobitnik iz Srbije.

Ova nagrada ima za cilj da istakne kompanije koje su se dokazale u prethodnom periodu svojim ugledom i liderstvom u okviru svoje delatnosti, postignutim zahvaljujuci kvalitetu svojih proizvoda ili usluga, te da njih i sve ostale podstakne na još kvalitetniji rad i rezultate.

Inace, “TRADE LEADERS CLUB“ je asocijacija preduzeca, broji oko 7.000 clanova iz 120 zemalja sa svih kontinenata. Radi se o neprofitnoj organizaciji ciji clanovi ne placaju nikakve doprinose. Clanovi kluba mogu da postanu nagradene kompanije koje dostojno reprezentuju pojedine delatnosti i geografska podrucja, tako da je sada i „Elektromorava" stekla pravo na clanstvo u ovoj organizaciji.

Selekcija nagradenih kompanija vrši se kroz periodicne pismene konsultacije svih clanova. Clanovi predlažu kompanije koje zaslužuju da udu u izbor zbog uspešnosti i poslovne izvrsnosti, koje su ostvarene kroz ukupnu poslovnu aktivnost. Konacnu odluku o predlogu za nagradu donosi Izborni komitet asocijacije. Ha ovogodišnjem skupu, pored „Elektromorave" nagrade su dobile i kompanije iz Španije, Francuske, Ukrajine, Meksika, Cilea, Rumunije i drugih zemalja. Na ranijim skupovima, kao predstavnici Srbije, nagradu su dobili NIS-Rafinerija nafte Beograd, Beogradske elektrane, NIS Jugopetrol" itd...

Timska zasluga

Na konferenciji za štampu, održanoj po povratku slavodobitnika iz Španije, direktor “Elektro-morave” Pavle Pavlovic je istakao:

- Ovo je izuzetno znacajna i nama veoma draga nagrada. Rec je o visokom medunarodnom priznanju za sveukupnu poslovnu aktivnost “Elektromorave” Požarevac. Imao sam priliku da se zvanicno obratim ucesnicima tog medunarodnog skupa uspešnih privrednih kompanija, tom prilikom, a i u brojnim neformalnim razgovorima, ukazao sam na sve prednosti našeg podrucja - grada Požarevca i Branicevskog okruga, za koje smo vezani, sa ciljem da pobudim interesovanje svetskih kompanija da na našem podrucju ulažu. Što se same nagrade tice, ima svoj poseban stimulativni karakter: godi kao priznanje eminentnog udruženja, podstice na dalji napredak i kvalitet u radu, a i opominje: kako se dodeljuje, isto tako može i da se oduzme, ukoliko se poslovne performanse izgube. Naravno, naše strateško opredeljenje upravo i jeste da dalje poboljšavamo, unapredujemo naše poslovne procese, da radimo na tome da održimo i uvecamo poslovnu izvrsnost za koju smo nagradeni i time postignemo naš osnovni cilj, zajednicki za sve kompanije koje se bave uslugama: potpuno zadovoljstvo kupaca u pogledu kvaliteta usluga. To je zajednicki zadatak, a jedna od najvecih vrednosti koju smo postigli je - timski rad.Timski rad je osnova, glavni preduslov uspeha. Saradnja, medusobno uvažavanje i dobri meduljudski odnosi, suštinske su stvari bez kojih je teško stici do uspeha. Mislim da smo mi, zahvaljujuci najpre tome, postigli ovakve rezultate, na osnovu njih, dosegli prestižna priznanja. Stoga, dugujem zahvalnost svojim prvim saradnicima koji su vodili posao, aktivno ucestvovali u svim projektima, a i svim ostalim radnicima “Elektromorave”. Takode, zahvaljujem se i svim lokalnim samoupravama sa kojima smo imali izvanrednu saradnju u raznim oblastima poslova. Nadam se da ce put koji je “Elektromorava” trasirala uskoro biti proširen na celo Privredno društvo “Centar”, cija je uprava aktivno saradivala sa nama i pomagala nam u ovom poslu, tako da, kao lideri u ovoj oblasti, tu poziciju i visoka priznanja zadržimo, a, sva-kako, radimo u cilju još višeg kva-liteta i uspešnosti i time zaslu-žimo još ovakvih i slicnih priznanja i nagrada, - porucio je Pavle Pavlo-vic, direktor “Elektromorave” Poža-revac.

Lideri EPS-a

Glavni strucni saradnik za kvalitet, Dragan Markovic, smatra:

- Strateško opredeljenje Elektroprivrede Srbije je da se u svim kompanijama ovog privrednog giganta naše zemlje uvede serija medunarodnih standarda. Kao deo EPS-a, mi se u toj oblasti imamo cime pohvaliti: 2005. godine zapocet je u “Elektromoravi” proces uvodenja standarda ISO 9001, odnosno sistema kvaliteta, a nakon toga i ostala serija standarda - standard zaštite životne sredina, ISO 14001 i bezbednosti i zdravlja radnika, 18001. Standard ISO 9001, u to vreme, kao Javno preduzece “Elektromorava” Požarevac, sertifikovali smo 2005. godine, a 2007 - e i dva preostala standarda. U decembru 2008 - e godine, sada kao ogranak Privrednog društva “Centar” Kragujevac, sertifikovali smo zajednicki sva tri standarda i objedinili ih kroz takozvani Integrisani sistem menadžmenta. Vredno je istaci, uspeli smo to prvi na nivou Elektroprivrede. To je zasluga, kako menadžmenta, tako i svih zaposlenih, jer je u projekat, prakticno svaki zaposleni bio ukljucen. Na taj nacin smo pokazali da znamo i da želimo da radimo, da smo spremni da kvalitet svoga rada stalno proveravamo. Sistem kvaliteta, izmedu ostalog, svojevrsna je priprema za tržišnu utakmicu, koja “kuca na vrata” svih distributivnih preduzeca. Ova nagrada, naravno, ne predstavlja završetak našeg posla. Naprotiv, to je jedan novi pocetak. U okviru plana poslovanja za ovu godinu, a i u narednom periodu, nastavljamo sa kontinuiranim radom, preispitivanjem i poboljšanjima našeg sistema, - podvukao je Markovic.

Dragan Milenkovic

INTERVJU: VESNA PECANAC, GLUMICA

PRICA JEDNOG ŽIVOTA

Monokomedija “O, kako je divan dan…” u kojoj je autor, reditelj i glumac poznata srpska glumica Vesna Pecanac izvedena je prošlog cetvrtka na letnjoj sceni Centra za kulturu.

Monodrama, ili u ovom slucaju monokomedija nije nepoznata glumacka forma, no Vesnin glumacki zahvat našao je direktan put do srca i duše publike, koja na trenutke i aktivno ucestvovala u predstavi, a po završtetku svoje impresije i emocije upisivala u knjigu utisaka. Glumica koju šira javnost pamti po nezaboravnim ulogama u filmiskim ostvarenjima “Cudo nevideno”, “Lepota poroka”, “Tamna je noc” i drugim, kao i u mnogim televizijskim serijama, medu kojima je i “Ðekna još nije umrla, a kad ce ne znamo”, za “Rec naroda” o predstavi, njenom nastanku, ali i o svojim emocijama i uverenjima, kaže:

-Tekst je moja prica, prica o mom odnosu sa roditeljima, kao i odnosu sa mojom decom kasnije. Scenario nisam ni pisala, sve je krenulo iz glave, naprosto sam pocela da govorim, najpre o svom detinjstvu… Na kongresu lekara i kongresu psihologa igrala sam predstavu, a potom je usledio zahtev da predstava ude u nastavno vaspitni rad svih škola, da vide sva deca, posebno pubertetlije i srednjoškolci i bar po jedan roditelj. Posle preporuke lekara i psihologa ovu predstavu igrala sam preko 1700 puta. Ovo je ispovedna predstava koja mi pomaže da se procistim, a zapravo, po knjigama utisaka vidim da pomaže i drugima da se prociste. Uvek držim upaljena svetla, tako da uvek vidim publiku, bilo je suza i u publici. Ja sam odrastala kao tatin vojnik i lovac, strogo vaspitavana. Prica o prijemu na Akademiju je takode autenticna.

Vesna je supruga, Živka Pavlovica, preminulog reditelja koji je ostavio znacajan trag u srpskoj kinematografiji, a na pitanje da li za glumca može biti “opasno” da svoja najdublja osecanja i intimu iskazuje na nacin na koji je to ucinila u ovom komadu, odgovara:

- Ako se to iskreno kaže, ako tu nema trgovine i kada vidite koliko to ljudima pomogne, ne. Mnogo puta se dešavalo da posle predstave ljudi ne žele da idu kuci, sednemo i pricamo, a ja potom cesto odem kuci placuci. U knjizi utisaka ima jako potresnih prica, pa su mi u pozorištu cak predlagali da neke od njih igram. Palo mi je na pamet da napišem knjigu, ali cemu, jer, kako jednom moj suprug rece na Sajmu knjiga: Pogledaj, svake godine sve više i više miliona knjiga, a covecanstvo sve gore i gore.

Prva predstava je trajala tri sata, niko nije ustajao, a jedan N.N. profesor je napisao: Hvala ti, niko me nikada nije naterao da se tri sata gledam u ogledalu. Predstava je pocela da se igra 1993.godine, kada je bila ona luda devalvacija, kada nije bilo novca, tako da se desilo da sam u Kraljevu igrala, ne za ulaznicu, nego za izlaznicu, gledaoci nisu bili dužni da plate ulaz, ali su po želji mogli da ostave novac u dve kutije, slicne glasackim, jedna je bila za one kojima se predstava dopala, a druga za one kojima se nije dopala. Dakle, pocela je kao trosatna predstava, ali sam kasnije morala da je skratim na školski dvocas. Nikada tekst nisam ni stavila na papir, no desilo se da je, prilikom dolaska psihologa u Atelje jedna lekarka krišom snimila celu predstavu i preporucila mi da je odigram na Kongresu adolecencije. Tako sam ja dobila snimak i prekucan tekst komada.

Pored raskošnog glumackog umeca i talenta koji demonstrira glumica Pecanac u monokomediji “O kako je divan dan…” na praznoj sceni, bez ikakvih rekvizita, jer rekviziti su, tako se cini reci, reci pune snage, ljubavi, tuge, sete, glumica gledaocu kao na poslužavniku donosi svoje najintimnije doživljaje, cime ga neminovno uvlaci u svet svog ljudskog postojanja, a nadalje ga tera da se duboko zamisli nad svojim životom i smislom.

Cime ste vi unapredili svoje život u godini koja je iza vas? – pita glumica sa scene, zabadajuci iglu pravo u osetljivi nerv koji navodi na samopreispitivanje. Izvinjavajuci se svojoj deci, roditeljima i svim bliskim ljudima na povredama koje im je, možda i nehotice nanela, poziva gledaoca, naciju i svakoga ko se ikada zamislio nad smislom svog života, na praštanje, ljubav i medusobno razumevanje. Na momente Vesna Pecanac, u svom skromnom kostimu, za koji kaže da je slikarska garderoba njenog pokojnog muža, u velikim cipelama i šarenim carapama, poput lika iz Diznijevih filmova, lici na novozavetnog mudraca koji, ubedljivo, cas silno, cas ženski ranjivo, poziva na razum.

L.Likar

KNJIŽEVNOST

OVDE LJUBAV UME DA RASTE...

Ne tako davno, beogradski “Gnosos” publikovao je zbirku pesama “Moja Srbi-ja”. Ono što cini neobicnim stihove slagane nežno i pa-žljivo, filigranski reklo bi se, jeste cinjenica da o “prostim dušama slovenskim” nadahnuto piše Ita-lijanka, Karla Galvan.

Rodena u Vicenci 1952. godine, posle diplomiranja nemackog jezika i knjiže-vnosti, Karla se posvetila ucenju srpskog jezika i knji-ževnosti. Brojni su njeni boravci u Srbiji i prijateljstvo sa intelektualcima sa srpskih prostora, mecu kojima je prva Rada Rajic Ristic, rodom iz Sene kod Kuceva, srbista, angažovana kao književni prevodilac i saradnik italijanskog casopisa “Gradani svuda”. Dve književnice su koautori pesnickog izdanja “Mostovi medu dušama”, za koje Karla Galvan 2004. dobija nagradu “Kocicevo pero”, zadužbine “Petar Kocic” u Banja Luci.

Karla Galvan o Srbiji piše:

”Volim Srbiju poput jednog deteta zaljubljenog u svoju majku: radost, dijalog, prijateljstvo, veza sa svom svojom decom. Ravnice ovde oživljavaju, kiše usjajuju misli, crkve pružaju strpljivo utocište, pesnici ohrabruju moje pesme, vera oprašta nesavršenstvo ljudi. Ovde secanje može da se pretvori u rec preko stvaralacke snage prirode i prepoznati se u srpskoj duši koja reflektuje dubinu zemlje i visine neba. Ovde ljubav ume da raste i upucuje na blažena mesta gde ce se voleti do kraja.”

Karla Galvan o srpskom jeziku veli:

“Srpski jezik traži u nama humanije i slade strane i odeva ih, otkriva ih, pojednostavljuje ljubavi sve do tada neverovatne, a od tada nadalje beskrajne i odvodi izvan reci, preko nje, do srece srca, do ljudske topline ognjišta, do toplog disanja stada, do toplog mleka, tek pomuženog, za mene je to jezik radosti, vecnog praštanja.”

Karla Galvan o Srbiji peva:

Duge zimske noci

u Beogradu,

provedene nad knjigama Vuka Karadžica;

sa muzikom Zdravka Colica;

miran rad u polju

sa ženama Srbije.

Liturgijski spevovi

slogovi vecnosti

u Decanima i u Peckoj Patrijaršiji.

Sveta vencanja

u maloj pravoslavnoj crkvi

i poslednja noc

u Vlaškom Dolu.

Karla Galvan u Srbiji voli:

Ostao si u društvu

trave i pšenice

izabrao si

sneg i tvoju reku,

tvoje zvezde

i zmiju

što ujedinjuje zemlju i nebo.

Otkada sam upoznala tvoje siromaštvo

ništa nece više biti

kao ranije

ali,

ne kupuje se

ljubav.”

D. Milenkovic

PROMOCIJA ROMANA DOBITNIKA NIN-OVE NAGRADE, VLADIMIRA PIŠTALA

TESLA, PORTRET MEÐU MASKAMA

Prezentacijom rada Teslinog transformatora koju je izvršio student fizike Miloš Ðalovic, protekle srede je na letnjoj sceni Muzicke škole za osnovno i srednje muzicko obrazovanje “Stevan Mokranjac” u Požarevcu održana promocija knjige Vladimira Pištala “Tesla, portret medu maskama”. Ovo književno vece organizovala je Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic”, a pored knjige o Tesli, koja je ovencana NIN-ovom nagradom za prošlu godinu, predstavljene su i druge knjige Vladimira Pištala.

O stvaralaštvu književnika Pištala koji živi i radi u Americi, gde je profesor americke nacionalne istorije na univerzitetu u Vusteru, Masacusets, govorio je Nenad Šaponja, vlasnik Izdavacke kuce “Agora” iz Zrenjanina. On je objasnio da se radi o trilogiji, odnosno o tri romana koji se bave životnim periodima Nikole Tesle, a naslovljeni su “Mladost”, “Amerika” i “Novi svet”, poredeci književnika sa Vladimi-rom Nabokovim i Borhe-som i nazivajuci njegovu prozu “slikovnim pismom”. Iako o Tesli posto-je na desetine romana, biografija i knjiga, kako kod nas, tako i u Ame-rici, Šaponja izdvaja delo Vladimira Pišta-la kao roman koji u sebi ima elemente nemoguceg kroz jasnu i kompleksnu biografiju i umetnicku nadogradnju.

Autor je procitao odlomak koji docarava trenutak velikog Tesli-nog uspeha, kada je u Vašingtonu, zajedno sa Vestinghausom, prakticno prikazao kako se može osvetliti citav jedan grad. Sa umetnickom distancom, ali i emotivnom povezanošcu sa likom cije ime roman nosi, Pištalo smatra Teslu jednim od retkih ljudi koji su za svoga života postigli korak više. Isticuci da se radi o naucniku koji je prevazišao ljudske slabosti, pa cak i osnovne fiziološke zahteve, poput sna, hrane i seksa, on se pita nije li Tesla bio zaista onaj ko je prepoznao svoju misiju na ovom svetu. Prema njegovim recima, potrudio se da u njegovom romanu Tesla ipak ima ljudski lik i dao mu pravo da “podigne glas”, ne bi li citaocu docarao koliko je zapravo realan i stvaran život vodio um koji je promenio istoriju sveta, osvetlivši svaki njegov kutak.

L.L.

CETEREŽE - OPŠTINA ŽABARI

CETKICA I PERO - OBELEŽILI "CETEREŠKO PRELO"

U okviru osme Duhovno-kulturne manifestacije „Cetereško prelo" održane u prelepom ambijentu Cetereške šume i pored starih duhovnih svetinja, održana je Medunarodna slikarska kolonija. Kolonija nosi naziv „Dušan Mojsilovic- Sid" po rano preminulom akademskom slikaru i vajaru iz Simiceva koji je stvarao i obrazovao mlade u mnogim mestima Srbije i Pariza.

Ovoga puta na koloniji je uzelo ucešce 16 slikara i to:

- Filipovic Slaviša „File" iz Svilajnca

- Nešic Milomir iz Svilajnca,

- Ðuric Dobrivoje „Ðura" iz Požarevca,

- Sreckovic Srdan iz Topole,

- Eduard Animaev iz Rusije,

- Suvajac Zoran iz Banja Luke,

- Miloševic Snežana iz Požarevca,

- Jovanovic Ljubiša "Volf" iz Kosovske Mitrovice

- Jovanovic Vilhemina iz Kraljeva,

- Ilic Blagoje „Bane" iz Požarevca,

- Glišic Violeta iz Požarevca,

- Valjarevic Pravoljub „Paja" iz Vrnjacke Banje,

- Vuksanovic Momcilo iz Despotovca,

- Bernard Ljubas iz Rekovca,

- Ivanovic Milosav „Baja" iz Despotovca i

- Lukic Milan iz Dobaja.

Slikarska kolonija je trajala tri dana i za to vreme slikari su uradili po dve slike sa razlicitim motivima koje su bile izložene na Staroj brvnari iz 1804. godine, tako da su ucesnici i gosti Cetereškog prela mogli da uživaju u ovim umetnickim radovima. Slike se sada nalaze u Centru za kulturu, vrši se popis, fotografisanje kako bi našle mesto najpre u Biltenu osmog Cetereškog prela, a zatim, da uramljene krase mnoge prostore u Opštini Žabari.

Gorica Stefanovic, direktor Centra za kulturu „Vojislav Ilic Mladi: „Izuzetno sam zadovoljna kako je proteklo ovo „Cetereško prelo" pocev od posete, mišljenja prisutnih, radom pododbora, ucešcem horova, 15 KUD-a, pevaca, sviraca, estradnih umetnika, a posebio Medunarodnom KOLONIJOM, promocijom knjige i ucešcem uglednih pesnika. Idemo dalje"!

Moramo reci na kraju da su umetnici otišli zadovoljni iz ove sredine sa željom da i iduce godine budu ucesnici ove kolonije.

Takode za ovo osmo Cetereško prelo objavljena je knjiga-publikacija „Cetereško prelo" aytopa Siniše Ristica novinara iz Požarevca. Želja izdavaca je bila da prikaže ovu Kulturno-duhovnu manifestaciju od želja inicijatora, pa i cva dosadašnja „prela" i sve što ce dogadalo pored ovih srpskih Svetinja-crkava iz 1805 i 1854 godine kako u duhovnosti tako i u kulturi, da se ocuva narodna tradicija umeca i stvaralaštva.

Takode u knjizi su zabeleženi i utisci mnogih ljudi iz naroda kao i zapis o znamenitim licnostima iz ovog kraja.

Posebno mesto u ovoj knjizi zauzimaju pesme o Ceterežu, svetinjama i njihovim ktitorima i junacima Prvog srpskog ustanka, koje su napisali poznati srpski pesnici.

OVOM prilikom o knjizi, i svoje pesme su govorili ugledni književnici:

- Goslodin Srba Ignjatovic, predsednik Udruženja književnika Srbije

- Gospodin Radomir Andric, potpredsednik Udruženja književnika Srbije

- Gospoda Milica Milic Jevtimijevic, pesnik iz beograda

- Viktor P. Šederovski, pesnik iz Beograda

- Nešic Milomir, pesnik iz Svilajnca

- Siniša Ristic, književnik iz Požarevca

- Milija Radivojevic „Baja" pesnik i zdravicar iz Požarevca.

I posle osmog ide deveto Cetereško prelo! Tradicija i kultura s kolena na koleno prenosice se vekovima, a to je i bila želja osnivaca i organizatora.

C. Jeftic

“ŠUMSKA ŠKOLA LADNE VODE 2009.”

ŠKOLA NA OTVORENOM

Savez izvidaca grada Požarevca u periodu 18 – 28.jula na terenima Ladnih voda organizovao je letnji tabor “Šumska škola Ladne vode 2009.” To je pocetna šumska škola za decu na kojoj se upoznaju sa izvidackom školom i osnovnim stvarima izvidaštva. Radi se o osnovnom tecaju za vodnike koji ce vec u septembru krenuti u rad sa novim clanstvom, svojom generacijom ili mladima od sebe. Izvidacka organizacija se zasniva na vodnom sistemu što je slicno polu-vojnoj organizaciji. Postoje vodo-vi koji broje 6 -12 clanova na cijem se celu nalazi vodnik, koji daljim školovanjem postaje ceto-voda. U izvidaštvu postoje kategorije: od prvog do cetvrtog razreda (poletarci i pcelice), od petog do osmog (mladi izvi-daci i planinke), od osmog razreda do završetka srednje škole (stariji izvidaci i planinke) i najstariji su bradani koji se organizuju u klubove izvidacke organizacije (instruktori, ljubitelji prirode, roditelji dece). Na celu Saveza izvidaca grada Požarevca nalazi se Slobodan Jovic i Savez se sastoji iz dva odreda, “Roda” koji je osnovan 1955. godine i ciji je starešina Nenad Turudic i “Karavan” koji predvodi Goran Protic.

“Ovde smo deset dana sa kon-kretnim izvidackim programom i programom drugih organizacija kao što su Ekološko društvo, Streljacki klub “Strelac”, pce-lari, slikari. Imamo dnevne za-povesti koje se pišu svakog dana popodne i na osnovu njih se odre-duje dežurstvo u kuhinji, dežu-rstvo u naselju, ko podiže i spušta zastavu i kompletne akti-vnosti za sutradan su satnicom date. Tu spadaju izvidacki deo programa, slobodne i sportske aktivnosti. Deca uce signali-zaciju, orijentaciju, prvu pomoc, brzinsko dizanje i rušenje ša-tora, paljenje vatre, gadanje iz puške. Kada se pripreme, izvi-daci odlaze na takmicenje gde postoje kontrolne tacke i na kraju se ocenjuje svaki deo, rezultat sabira i proglašava pobednik. Posle vecere pali se logorska vatra i izvodi kulturno – zabavni program u kome se deca predstavljaju skecom, pesmom ili pantomimom”, istice Milan Krstic, starešina tabora i predsednik Kluba brdana “Orao”.

Inace, u letnjem taboru je boravilo 25 – oro dece iz požarevackih škola i petoro iz sela Lipe (odred izvidaca “Roki”) sa kojim Savez izvidaca grada Požarevca vec duže vremena saraduje. NJihovi utisci su izvanredni i iako se mahom prvi put odvajaju od kuce boravak i druženje u prirodi im jako prija.

U septembru pocinje upis novih clanova u samoj organizaciji koja se nalazi u ulici Vlade Gandija 1, a upis ce se vršiti i u osnovnim školama. Tada ce se u jednoj osnovnoj školi održati i tradicionalna akcija “Susreti poletaraca” gde ce se takmiciti deca uzrasta od prvog do cetvrtog razreda iz našeg regiona, Jagodine, Velike Plane, Smederevske Palanke, Šapca i Petrovca. Posle toga slede orijentaciona takmicenja i izložbe izvidackih znakova, marama i amblema.

Prema recima Gorana Pro-tica, starešine odreda izvidaca “Karavan” u planu je formiranje i drugih organizacija na teritoriji Branicevskog okruga. Za sada postoji odred izvidaca u Golupcu i odred izvidaca “Mlava” u Petrovcu koji je osnovan 1954. godine. Nacelnik tabora i odreda izvidaca “Roda”, Nebojša Janko-vic istice da se deca, pošto prvi put dolaze na druženje polako uvode u izvidacki program kroz igrice i pesmice, a zatim sledi ucenje snalaženja u prirodi, paljenja vatre i signalizacije.

D.Dinic

ZA IZBEGLE I SIROMAŠNE GRAÐANE POŽAREVCA I KOSTOLCA

PORCIJA SPASA IZ NARODNE KUHINJE

- Vec punih 16 godina, zahvaljujuci podršci lokalne samouprave i upornosti zaposlenih u Crvenom krstu, u Požarevcu radi Narodna kuhinja

Narodna kuhinja u Požarevcu, u okviru Crvenog krsta grada osnovana je pre 16 godina, odnosno 1993. Tada je njena osnovna namena bila da priprema hranu za izbegla lica iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova i Metohije. Kasnije se delokrug njenog rada proširuje i na kategoriju domaceg, siromašnog stanovništva. U vreme kada je pocinjala sa radom, bila je u “društvu” sa preko 100 slicnih kuhinja u Srbiji, kojih je danas oko pedesetak. To što se održala do današnjnih dana zasluga je pre svega lokalne samouprave koja je bez obzira na promene vlasti uvek imala razumevanja i materijalno pomagala ovakvu vrstu humanog rada.

Trenutno se u ovoj kuhinji priprema 500 obroka dnevno. Hrana se distribuira iz punktova u Požarevcu i Kostolcu. Radno vreme je svakog dana, sem nedeljom, od 7 do 15 ca-sova. Prema recima sekretara Crvenog krsta Branislava Živulovica, Zavod za javno zdravlje i sanitarna inspek-cija redovno kontrolišu kvalitet pripremljenih obroka tako da je iskljucena sva-ka mogucnost neispravnosti pogotovu u ovim vrelim, letnjim danima.

- Naša su nastojanja da zadržimo kvalitet hrane i da kuhinja nastavi sa radom jer su potrebe za njom sve vece. Mi u svakom trenutku imamo pedesetak i više potencijalnih korisnika i u junu ove godine smo povecanjem broja obroka prevazišli jednu vanrednu situaciju. Pored lokalne samouprave koja je ove godine za potrebe naše kuhinje iz budžeta izdvojila 5 miliona i 456 hiljada dinara stigla nam je i pomoc u vidu isporuke osnovnih namirnica iz Republike. Svaki naš obrok košta u proseku oko 74 dinara, polovinu te cene placa lokalna samouprava a drugu polovinu namirujemo komercijalnom delatnošcu kuhinje, istice Živulovic.

S.E.

AKTIVNOSTI SPORTSKOG CENTRA "POŽAREVAC"

"MLADOST UZ RADOST"

Sportski centar Požarevac u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvom omladine i sporta, kao i Nacionalnom službom za zapošljavanje poceo je sa realizacijom projekta "Mladost uz radost". Na realizaciji projekta upošljeno je 20 ljudi na 6 meseci, a ovaj javni rad na temu sporta usmeren je na ukljucivanje dece i mladih od 6 do 16 godina starosti. Rad sa decom je zamišljen kao višemesecna obuka kroz razlicite škole sportova: odbojke, fudbala, rukometa, karatea i plivanja. Obuku rade strucna lica, treneri uz saradnju pomocnih trenera i stalno zaposlenih organizatora i realizatora sportskog programa Sportskog centra "Požarevac". U celokupan rad direktno je ukljucena Marija Miloševic, direktorka Sportskog centra: "Od 1.jula krenuli smo sa javnim radovima, prijave su u toku, uspostavili smo saradnju sa Udruženjem gradana koje se bavi maloletnickom delikvencijom "Šansa", a potpisacemo memorandum o poslovnoj saradnji sa Centrom za socijalni rad. U projekat bice ukljucena socijalno ugrožena deca, deca bez staraoca, deca sa invaliditetom i romska deca, a putem ovog javnog rada mi cemo obnoviti svoje rekvizite u vrednosti od 180.000 dinara".

Tokom vrelih julskih dana mnogobrojni Požarevljani rashladuju se na gradskim i kupalištima u okolini grada. Prema recima Marije Miloševic na gradskom bazenu voda je bakteriološki i hemijski ispravna, a kontrolu dva puta nedeljno vrši Zavod za javno zdravlje u Požarevcu. Na bazenu je angažovano preko 20 ljudi koji vode racuna o bezbednosti kupaca, a proteklog cetvrtka i petka u vremenu od 21 do 24 casa po prvi put organizovano je nocno kupanje. Radno vreme bazena je od 10 do 19 sati, dnevna ulaznica staje 170 dinara, nedeljna 1.000 dinara, a mesecna koja obuhvata 31.kupanje iznosi 4.000 dinara. Radnim danom cena karte od 17 casova iznosi 100 dinara.

D.Dinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 17.07.2009.godine do 24.07.2009 rodeno je 30 beba, 12 devojcica i 18 decaka .

Sinove su dobili: Ljiljana Uroševic i Draško Negovanovic iz Suvog Dola, Dragana i Dragiša Stankovic iz Leskovca Petrovac, Suzana i Dragan Mirkovic iz Krepoljina, Ivanka Josovic i Vladica Miljkovic iz Klicevca, Sanja i Marko Stevic iz Klicevca, Snežana Petrovic i Davor Ðurdevic iz Požarevca, Danijela Stoilovic i Rajic Nenad iz Požarevca, Sladana i Goran Bjelajac iz Crljenca, Radica Kojic i Nenad Obradovic iz Crljenca, Aleksandra Marinkovic i Ivan Petronijevic iz Usija, Željka i Aleksandar Kolarevic iz Požarevca, Danijela i Davor Šojmeskovic iz Pecanice, Viki i Nenad Ilic iz Požarevca, Jelena i Srdan Ivanovic iz Velikog Gradišta,Neda i Boban Savic iz Živice,Sladana i Dejan Lupšic iz Ševice,Fazila Rašitovic i Ferdi Šaini iz Kostolca,Jelena Jovanovic i Bojan Milosavljevic iz Lucice.

Kcerke su dobili: Bojana i Dejan Midic iz Požarevca, Marija i Marko Bugarin iz Ostrova, Maja i Stojan Oliveric iz Klenovnika, Jelena i Ivica Gajic iz Požarevca, Gorica Gvozdic i Dejan Petrovic iz Petrovca,Ekspertiza Ðordevic i Vojislav Pasuljevic iz Kuceva, Snežana i Dragiša Vojinovic iz Lopušnika, Aleksandra i Dejan Stepic iz Požarevca,Slavica i Goran Brzakovic iz Požarevca, Nadica i Zdravko Bogovic iz Covdina, Milena Mandic i Ljupce Novakovic iz Usija, Mirjana Tomic i Zoran Radivojevic iz Požarevca.

HUMORESKA

MESECINA, BATO

Tropske vrucine usred leta, mnoge su iznenadile. Em, što su naši gradani iznenadeni ovim nepogodama, postali su još, što je ocekivano, malo nervozni.

Pricaju nepovezano, nesuvislo; jedan prica jedno, drugi nešto trece, budi bog s njima! Nicim nisu zadovoljni, nikako covek da im ugodi, a ni bog, ni priroda.

Zimi kukaju na hladnocu (nemaju svi parno grejanje); leti kukaju na vrucinu (nemaju svi klima uredaj); a tu su i meseceve mene, pege, pomracenje sunca, a i da ne govorimo o poplavama, zemljotresima, daleko ih i bilo!

- Eto, komšija, ovih dana se navršilo 40 godina od kako je covek sleteo prvi put na Mesec!

- Jes, majku mu, onaj Amerikanac! I to šetao po mesecu!

- Opasni su ti ameri, nema tu šta! A, Rusi, šta, gde su oni da prvi slete na neku planetu?

- Dobro, amerikanci imaju opasnu propagandu! Mogli su i Rusi da objave da su sleteli na neku planetu, ko im je kriv!

- Šta, Ti u to ne veruješ!? Pa, ja sam tada bio mlad, te 69’ godine, i gledali smo sa stepenica kako se na mesecu nešto krece, lepo smo videli, to su bili americki kosmonauti.

- Znaš šta, komšija, ako cemo pošteno, Mujo je potkivao konja po mesecu, pa se ne hvali! A moraš da priznaš da je to veci podvig. Samo je opevan u pesmi i narod sluša to decenijama, nije dobio nikakvo odlikovanje.

- Ma, dobro, vidim ja da se neki naši ljudi ponašaju kao da su pali s Marsa, ali ovo je naucno dokazano.

- Da, i sa one visine padnu u okean i posle nekoliko minuta izlaze živi i zdravi kao da ništa nije ni bilo, a oni, ej, pali sa Meseca! Slušaj ti mene, oni su sve to snimili u nekoj pustinji i posle je propaganda ucinila svoje.

- Pa, što drugi nisu to uradili i da posle zamajavaju svet?

- E, zato što je Amerika sila i njoj se veruje, ljudi misle da su oni svemoguci.

- Vidim ja da ovo Sunce negativno deluje na neke ljude. Idem ja da nadem debelu ladovinu.

- Pa, jeste, ti si ni na poslu nisi pretrgao! Uvek si bio na takvim mestima: u debeloj ladovini, sa punim kovertama.

- Šta da radim kad sam sposoban, kao ovi Amerikanci!

- Ti nikad nisi razmišljao o mesecnim primanjima.

- Opet ti o Mesecu!

- Moram. Razmišljam kako cu da izguram mesec, i to taj kad su sleteli kosmonauti, bez plate!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Onima što je oduvek bilo lako, kao da nikad nije bilo teško!

- Da bi ti zdravlje bilo najvece bogatstvo, moraš da budeš bogat!

- Vreme je zaista novac; pare odu za cas!

- Stari dobri obicaji, sve više su neuobicajeni!

- Za ogranicenog coveka, ne postoji granica!

Miodrag Lazarevic

U GOLUPCU ZAVRŠENA DRUGA PRIVREDNO-TURISTICKA MANIFESTACIJA “SAJAM DUNAVA” 2009.GODINE

PROGRAM ZA SVACIJI UKUS

- Proteklog vikenda Golubac je bio centar privredno-kulturnog i sportskog dešavanja u Branicevskom okrugu

- Ovaj gradic na obali Dunava posetilo više hiljada gostiju,a ucestovalo je i oko hiljadu ucesnika i izlagaca

- Za najlepšu etno-devojku izabrana Anica Nikodijevic(18) iz Salakovca, opština Malo Crnice

U organizaciji opštine i Turisticke organizacije Golubac,a pod pokroviteljstvom Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, U Golupcu je proteklog vikenda održan drugi po redu tradicionalni sajam Dunava,koji je okupio veliki broj gostiju,preduzetnika i izlagaca kao i takmicara u pecanju na plovak,kuvanju riblje corbe , kulturno-umetnickih društava i narodnih ansambala. Predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijovic, pozdravljajuci goste na otvaranju ove privredno-kulturne i sportske manifestacije istakao da je osnovna grana privrednog razvoja turizam.

- Prošle godine organizovali smo ovu turisticko-privrednu i kulturnu manifestaciju sajam Dunava i s obzirom da je ona uspešno sprovedena nagradeni smo od strane Turisticke organizacije Srbije za najuspešniju manifestaciju u Srbiji 2008.godine. Ove godine bicete svedoci još bolje organizacije i još veceg broja ucesnika i izlagaca, što ce doprineti boljoj prezentaciji ovog kraja i opštine Golubac. Želimo da u buducnosti iskoristimo sve naše raspoložive turisticke potencijale i omogucim našim gradanima bolji i srecniji život,rekao je dr Mijovic.

Sajam Dunava u Golupcu otvorio je savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja-odsek turizam, Rafajel Pupovac koji je rekao da je ova manifestacija veoma znacajna za razvoj turizma na Dunavu,a posebno Golupca.

-Drago mi je što ova manifestacije traje vec nekoliko godina,što je važno za znacaj Dunava. Ministartvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije stavlja poseban akcenat na razvoj turizma na Dunavu. Vama je sigurno interesantan Master plan za Donje podunavlje gde ce opština Golubac biti jedna od važnih destinacaija za razvoj turizma u Srbiji,naglasio je Rafajel Pupovac.

Sajam Dunava, velika privredno-turisticka i kulturna manifestacija objedinio je sve znacajne manifestacoije koje se održavaju u opštini Golubac cime je postignut cilj da se dode do pozitivnih efekata kroz afirmaciju i novi imidž uz unapredenje organizacije. Prvo lice sajma Dunava bila je ponovo Biljana Blagojevic iz Braniceva, koja je ovu titulu ponela i 2008. godine. U dane sajma Dunava u Golupcu posetioci su imali prilke da posete izlagacke štandove ovdašnjih izlagaca a imali su i priliku da se uvere u umece i veštinu golubackih domacica koje su specijalno za ovu priliku pripremili trpezu bogato raznim domacim dakonijama. Posebno interesovanje u danima sajma izazvao je i Etno-sabor,svojevrsna smotra više od dvadesetak kulturno-umetnickih društva,solo pevaca i etno-grupa i Branicevskog i podunavskog okrupa i iz nekoliko mesta iz Srbije,odnosno iz krajeva u kojima se neguje lepa tradicija folklora.Poseban užitak bilo je finale izbora za mis-etno devojku.Lepotice Branicevskog okruga pokazale su ovom prilikom umece u mucenju jaja. Po oceni žirija za najlepštu Etno-devojku proglašena je Anica Nikodijevic iz Salakovca, opština Malo Crnice. Specijalnim nagradama nagradene su i devojke Aleksandra Sokolovic iz Braniceva i Nataša Nikolic iz Petrovca na Mlavi. Osim izbora za etno devojku pažnju su izazvali i 58 alasa koji se takmicili u kuvanju cuvene riblje corbe gde je titulu šampiona Sajma Dunava osvojila Aleksandra Stokic iz velikog Gradišta, ispred Dragana Ðordevica iz Požarevca i Gorana Knježevica iz Golupca.Posetioci su imali i priluku da degustiraju cuvenu alasku corbu i tako osete cari Dunava i osete mentalitet žitelja golubackog kraja. Na sajmu Dunava proteklog vikenda u Golupcu održana su druga takmicenja, u višeboju,pecanju na plovak ali i u bic voleju. Poslednji dan Sajma Dunava bio je u znaku proglašenja pobednika i dodela nagrada i priznjanja,a svim ucesnicima i posetiocima zatvrajuci ovu drugu po redu privredno-kulturnu i sportsku mnaifestaciju zahvalio se predsednik Skupštine opštine Golubac, dr Boban Trifunovic i dodao:

-U protekla tri dana bili smo svedoci bogatog kulturno-umetnickog programa, sportskog nadmetanja na vodi i na kopnu a svoje proizvode su izlagali preduzetnici i stvaraoci naših obicaja i tradicije. Ucestvovalo je više od hiljadu ucesnika a Sajam je posetilo više hiljada ljudi. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim svim ucesnicima, takmicarima,izlagacima,organizatorima i naravno posetiocima.

Sajam Dunava je u potpunosti postigao planirani cilj organizatora,da probudi svest o znacaju prirodnih resursa za sveobuhvatni ekonomski napredak i pronalaženju nacina za blagovremenu i efikasniju afirmaciju turistickih i privrednih potencijala golubackog kraja,a za sve to pobrinuli su se opština Golubac i Turisticka organizacija Golubac.

Važno je istaci da je sajam Dunava okupio veliki broj ucesnika i posetilaca a imajuci u vidu prirodni položaj ovog regiona i resurse sa kojima raspolaže,a to je u prvom redu Dunav,ovakav vid prezentacije i markentinga na manifestacijama ovog tipa, može biti od neprocenjive važnosti, iskljucivo uz podršku privrede ovoga kraja. Važnost svega toga je i razvojne šanske koje se otvaraju prepoznalo je i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoje Vlade republike Srbije koje je podržalo ovaj projekat.

Lj.Nastasijevic

POD MEDIJSKIM POKROVITELJSTVOM NAŠEG LISTA, U VELIKOM GRADIŠTU, 1. AVGUSTA FINALE JEDINSTVENOG FESTIVALA LEPOTE NA NAŠIM PROSTORIMA, 14. INTERNACIONALNOG IZBORA ZA MIS SREBRNOG JEZERA

UKUCANI “VELIKOG BRATA” BIRAJU MIS

- Kao clanovi strucnog žirija pojavice se Saša Ðani Curcic i Era Ojdanic

- Od ove godine, ovaj jedinstveni Festival, koji organizuje Agencije ”Favorit” poprima medunarodni karakter

- Izbor za Mis Srebrnog jezera jedini je izbor na svetu koji u okviru zvanicnog programa ima promociju knjige znacajnih autora, medu kojima je bio i francuski pisac Patrik Beson

Cak i u doba svetske ekonomske krize, kako politicari danas vole da kažu, i ostanu živi, lepota postoji i pulsira svuda oko nas, samo što je mi ne primecujemo i ne poklanjamo dovoljno pažnje. Upravo to je bio, jedan od motiva, agenciji “Favorit”da u proteklih skoro deceniju i po, pored svih ružnih stvari koje su nam se dešavale, bori se da lepota izbije u prvi plan i zauzme mesto u našim životima koje joj pripada. Bila to ženska ili lepota uredenog dvorišta.

Srbija obiluje neiskorišcenim prirodnim lepotama, znacajnim i vrednim kulturno-istorijskim spomenicima, cak i u svetskim razmerama, a jedan ovakav medunarodni Festival lepote, koji je do sada nedostajao, može znacajno da doprinese razvoju i unapredenju sveukupne turisticke ponude Srbije, i bude znacajan podsticaj u daljem razvoju razvoju turizma, tim pre što se sve dogada na Srebrnom jezeru, koje pored Ðavolje varoši, pretenduje da postane svetsko cudo, kada je kontinentalni turizam u pitanju.

Prestižni i poznati izbor za “Mis Srebrnog jezera” koji od ove godine poprima internacionalni karakter, jer se ocekuje ucešce devojaka iz centralne Evrope, vec 14 godina za redom, organizuje Agencija “Favorit”a idejni tvorac, osnivac i izvršni producent je Goran Kovacevic. Svoje veliko finale, kao i proteklih 14 godina, imace 1.avgusta u bašti hotela ”Srebrno jezero” u Velikom Gradištu. Ovo je najstariji domaci izbor, koji nije baziran na nekoj stranoj licenci, i u potpunosti je prilagoden našim uslovima i potrebama. Sastoji se od cetiri segmenta koji svuda egzistiraju nezavisno i samostalno. To su: Estradni deo sa specijalnim gostom veceri, ovoga puta bice to Era Ojdanic, Modna revija, Etno revija, "Prela i posela”, nagradne igre za posetioce u bašti, a jedini je izbor na svetu koji u okviru svog zvanicnog programa ima promociju knjige znacajnih autora. Dovoljno je reci da je na jednom od prethodnih izbora svoju knjigu “Nadmocniji pol” promoviosao, baš na ovom izboru, cuveni francuski pisac, Patrik Beson.

Lepotice se još uvek mogu prijaviti za završni kasting koji ce se održati 31. jula na istom mestu gde i finale, putem mob.tel. 063 81 73 323 ili 065 81 73 323. Poslati popularni SMS sa osnovnim podacima o sebi i kontakt telefonom ili na

E-mail: kovacevicfoto@yahoo.com

Specijalni gost i clan strucnog žirija bice popularni ukucanin “Velikog brata” Saša Curcic-Ðani, koji ce novoj 14 po redu Mis Srebrnog jezera, uruciti lentu i krunu, a pored toga pobednicu ocekuje letovanje za 2 osobe u Grckoj, dar Turisticke agencije ”Falkon” iz Beograda i unikatni zlatni nakit, poklon zlatare “Ðani" iz Kragujevca, kao i mnoštvo drugih vrednih nagrada.

Zboh svega, gore navedenog, i još milion drugih razloga, pozivamo vas da sa nama budete 1. avgusta, u bašti hotela ”Srebrno jezero”, na lepom plavom Dunavu, i uživate u mladosti i lepoti.

Goran Kovacevic