Header

NA POSLEDNJEM ZASEDANJU MALOCRNICKOG OPŠTINSKOG PARLAMENTA

REBALANS BUDŽETA U PRVOM PLANU

- Za realizaciju nekoliko kapitalnih investicija, Opština Malo Crnice dobila je iz NIP-a 2 miliona evra, a rebalansom budžeta uvrštenim u dnevni red jucerašnjeg zasedanja, namera je da se za iste potrebe obezbedi 30 posto opštinskih para

Sednica Skupštine opštine u Malom Crnicu koja je bila zakazana za prošli utorak, 5.jun, na predlog predsednika Bojana Uroševica, i pored prisustva vecine odbornika, odložena je za 11. jun. Obrazloženje predsedavajuceg bilo je da se zasedanje odlaže zbog potrebe usaglašavanja odbornickih grupa oko pojedinih tacaka dnevnog reda. Opširniji izveštaj sa jucerašnje sednice donosimo u narednom broju, a u ovom skrecemo pažnju citaocima na neka pitanja iz dnevnog reda.

U nameri da saznamo nešto više o razlozima pomeranja sednice Skupštine sa 5. na 11. jun, obratili smo se njenom predsedniku Bojanu Uroševicu koji nas je obavestio da su prioritet u tom trenutku bile kapitalne investicije malocrnicke opštine za ciju je realizaciju Republika iz Nacionalnog investicionog plana izdvojila 2 miliona evra. Uslov je da i Opština u tome ucestvuje sa 30 posto sredstava, pa je bilo neophodno izvršiti rebalans budžeta. Uroševic napominje da su sredstva iz NIP-a i ova, obezbedena rebalansom, predvidena za izgradnju puteva i vodovoda, za industrijsku zonu, za škole, sportske terene u školama i mesnim zajednicama, za adaptaciju domova kulture...

Pored rebalansa budžeta odbornici su juce, po dnevnom redu, bili u obavezi da razmotre dopunski izveštaj o radu preduzeca “Trojon i Fišer” u prošloj godini, izveštaj o prošlogodišnjem radu Opštinskog javnog pravobranilaštva kao i Godišnji program zaštite i unapredenja životne sredine na teritoriji Opštine u 2007. Trebalo je doneti i nekoliko važnih odluka: o posebnoj naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine, o Završnom racunu Opštine za 2006, o osnivanju Opštinskog uslužnog centra, o obezbedivanju adekvatnog radnog prostora za Centar za socijalni rad...

S.E.

LETNJE BAŠTE NA TROTOARIMA POŽAREVCA

KO (NE)POŠTUJE OPŠTINSKE ODLUKE?

Neke od letnjih bašti u Požarevcu morace da budu uklonjene sa trotoara, jer im je Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave opštine Požarevac uskratilo dozvole.

Jedna od spornih je letnja bašta lokala “Kafe- kafe”, u ulici Gradsko sokace, ispred Telenora, koja je bila i jedna od tema proteklog Opštinskog veca, na kojem je odbijena žalba vlasnika ovog lokala na rešenje Inspekcije o neizdavanju dozvole za postavljanje bašte.

Tim je povodom Saša Isakovic, zamenik direktora Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, a u svojstvu rukovodioca službe za urbanizam u Direkciji, postavio pitanje o osnovanosti odluke Odeljenja za urbanizam, na konferenciji za novinare, održanoj proteklog ponedeljka u letnjoj bašti lokala “Kafe- kafe”:

- Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave opštine Požarevac, to jest, nacelnica Odeljenja Julijana Stojanovic, nije poštovala opštinsku odluku i pravilnik o izdavanju saglasnosti o postavljanju letnje bašte lokala “Kafe- kafe”. Kao razlog za neizadavanje dozvole navode to što bašta nije fizicki vezana uz objekat. Inace, Pravilnik o postavljanju bašti na trotoarima kaže da se one mogu postavljati ukoliko su trotoari dovoljno široki, tako da se može obezbediti potrebna širina prolaza za pešake, minimum 1, 6 metara, i potrebna širina zaštitnog pojasa, minimum 0, 5 metara, dok je minimalna širina bašte 180 santimetara. Letnja bašta lokala “Kafe, kafe” zadovoljava pomenute uslove. Dakle, ne postoji ni jedan razlog da se ova letnja bašta ne izda, istakao je Saša Isakovic, zakljucivši:

- U pitanju je neka samovolja nacelnika odeljenja Julijane Stojanovic, možda njeni licni razlozi ili, pošto je skoro došla na tu funkciju, ne zna da postoji Pravilnik koji je izdala Opštinska uprava, odnosno, usvojila SO Požarevac. U gradu postoji još letnjih bašti koje nisu uz objekat ali im nije uskracena dozvola, kao što je to slucaj sa lokalom “Kafe, kafe”- dodavši da je “cuo da ce biti sporna i letnja bašta Bioekskluziva u centru grada, bašta kod Folks banke i možda još neke...”

Objašnjenje ili bilo kakvo obrazloženje odluke Odeljenja za urbanizam, s ciljem razjašnjenja nastale situacije u vezi sa postavljanjem letnjih bašti, zatražili smo i od nacelnice nadležnog Odeljenja za urbanizam Opštinske uprave opštine Požarevac, Julijane Stojanovic, koja je medutim odbila da demantuje tvrdnje Direkcije, kao i da nam pruži bilo kakve informacije o postavljanju letnjih bašti u našem gradu.

A. Maksimovic

NA SOJINOM SALAŠU

SOCIJALISTI POLOŽILI VENCE

Na nekadašnjem imanju dr Soje Leševic, na kome je 8. juna 1941. godine doneta jedna od najznacajnijih odluka o podizanju ustanka u našim krajevima, proteklog petka položeni su venci u slavu svim žrtvama koje su pale za slobodu i nezavisnost zemlje.

Ispred Okružnog i Opštinskog odbora SPS Branicevskog okruga vence su položili Miodrag Filipovic, Miomir Ilic i Milic Jovanovic. U ime lokalne samouprave vence su položili Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, Ivan Grubetic, predsednik SO Požarevac i Predrag Pajic, menadžer Opštine, dok su ispred Opštinskog odbora SPS Žabari vence položili Živorad Nastic, predsednik Opštine i Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika Opštine. Obracajuci se prisutnim gradanima, Miodrag Filipovic, predsednik Okružnog odbora SPS Branicevskog okruga istakao je da su svetli datumi naše istorije uvek bili i ostali pokretacke zastave za sve pravedne borbe našeg naroda i slobodoljubiva i patriotska inspiracija za sve nove generacije.

D.D.

DAN POLJA STRNIH ŽITA

PRAKSA POTVRDILA KVALITET

Više od stotinu ljudi okupilo se prošlog cetvrtka na poljoprivrednom dobru “Metkor”, parceli od dvadeset hektara nadomak Požarevca, na kojoj su Zavod za poljoprivredu “Stig” i Poljo-privredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” Požarevac jesenas zasejali dvadeset visokokvalitetnih sorti pšenice, jecma i tritikalea, proizvedenih u selekcionarskim kucama u Novom Sadu i Kragujevcu.

U cetvrtak je organizovan Dan polja strnih žita, strucna i edukativna manifestacija koja ima za cilj da se uoci ubiranja letine na oglednom polju ustanovi kako su u odredenom klimatskom podrucju, na istom zemljištu i uz istu agrotehniku, napredovale razlicite sorte strnih žita. Kako su, zavisno od godine, podnele oštru ili blagu zimu, sušu ili pak preobilne padavine u odredenim fazama razvoja… Posle žetve, konacan sud o svakoj sorti stice se na osnovu, uglavnom najbitnijeg, podatka: prinosa i kvaliteta zrna.

Makroogled je od koristi i selekcionarima i proizvodacima: i jedni i drugi na najneposredniji nacin, u praksi, donose sud o svakoj sorti. Selekcionari utvrde šta su postigli i u kom pravcu da nastave unapredenje pojedinih sorti, proizvodaci odaberu šta da seju.

NAUKA U SLUŽBI PRINOSA

Zavod za poljoprivedu “Stig” Požarevac vec 55 godina organizuje ovakve manifestacije.

- Cilj svih strucnjaka u Zavodu je - unapredenje poljoprivredne proizvodnje. Praktican rezultat, kao i u svakoj drugoj delatnosti, najneposredniji je pokazatelj uspeha. I, upravo makroogled je najbolji pokazatelj šta i koliko može da se ostvari u proizvodnji na odredenom lokalitetu, uz pravilnu i pravovremenu agrotehniku. Saradnja sa renomiranim selekcionarima daje pravu priliku proizvodacima da prate dostignuca nauke i da se licno uvere u potencijal i rezultate semenskog materijala, u ovom slucaju strnih žita. Dan polja je, ujedno, i prilika da se na jednom mestu proizvodaci sretnu sa desetinama strucnjaka iz citave Srbije, doznaju sve što ih zanima, dobiju savet i preporuku. Naravno, vrata Zavoda za poljoprivredu su svakodnevno otvorena za svakog proizvodaca, ali Dan polja je posebna prilika kad se razmeni neverovatno mnogo korisnih informacija. Naš zajednicki cilj je doci do što vecih i što kvalitetnijih rezultata uz što optimalnija ulaganja rada i finansija. Bez pracenja dostignuca nauke, i to onih u praksi potvrdenih, takav cilj je nemoguce postici. To naši proizvodaci dobro znaju i ovakve i slicne prilike ne propuštaju, - kaže Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

OGLED ZA UGLED

Najbitnije elemente agrotehnike primenjene na makroogledu okupljenima je prezentovala Stanislava Stankovic, samostalni strucni saradnik u ratarstvu.

- Kao i ranijih godina, makroogled strnih žita je postavljen u saradnji sa Poljoprivrednom školom “Sonja Marinkovic” i ovom prilikom odabrano je 20 sorti Insituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita Kragujevac. Setva je obavljena 25. oktobra 2006. godine a nicanje konstatovano 16. novembra. Setvi je prethodila redukovana obrada zemljišta i predsetvena priprema. Osnovno dubrenje je obavljeno sa 350 kilograma NPK dubriva po hektaru. Blaga zima, sa temperaturama vazduha iznad višegodišnjeg proseka uslovila je da usevi udu u fazu vlatanja vec pocetkom marta meseca, znatno ranije nego prethodne godine. Prihranjivanje useva obav-ljeno je 7. marta sa 200 kilograma Uree po hektaru. Akumulacija zimske vlage u zemljištu je bila niska, tako da je usev znatno povoljnije uslove, kako po pitanju temperaturnih, tako i po pitanju vodnog režima, imao tokom maja, u vreme cvetanja i nalivanja zrna. Obilne padavine u Branicevskom okrugu tokom maja, u visini od 75 litara po metru kvadratnom i temperature koje su bile na nivou višegodišnjeg majskog proseka, pogodovale su svim usevima. U ogledu su zastupljene kragujevacke sorte pšenice: “Ana Morava”, “KG 100”, “Takovcanka” i “Toplica”, i novosadske: “Simonida”, “Oda”, “Dona”, “Astra”, “Helena” “ NS - 40 S” i “Pobeda”. U ogledu je i pet sorti jecma: kragujevacka “Grand” i novosadske “NS - 737”, “NS - 525”, “Nonius” i “NS - 565”. Odgajene su i 4 sorte tritikalea - “Orao”, “Odisej”, “Oganj” i “Jutro”. Posetom makroogledu proizvodaci mogu da uporede izgled i stanje svake sorte, nakon žetve imacemo i precizne podatke o prinosima, što ce, verujem, proizvodacima znatno pomoci pri izboru semena za narednu setvu, - kaže Stanislava Stankovic.

VRHUNSKA OBUKA UCENIKA

- Osim što su na korist selekcionara i proizvodaca koji su u prilici da uporede kvalitet i rodnost pojedinih sorti strnih žita, ovakvi ogledi su i od izuzetnog znacaja za obuku ucenika naše škole. Osim teoretskih znanja, stecenih u ucionicama, naši ucenici su, u okviru prakticnog dela nastave, na parceli od pocetka do kraja proizvodnog ciklusa. Spoj ta dva elementa i njihovo dopunjavanje cini da naši ucenici tokom školovanja steknu izuzetan nivo znanja i prakticnih iskustava. Imajuci u vidu da ovaj deo Srbije spada u poljoprivredno podrucje izuzetno visokih potencijala, sa ovakvim metodama sticanja znanja, ne samo u ratarstvu, vec i povrtarstvu, stocarstvu, cvecarstvu… , naša škola predstavlja apsolutno najbolji izbor za sve koji pri izboru profesionalnog opredeljenja imaju za cilj da se maksimalno osposobe za buduce zanimanje. Savremena, ekonomicna poljoprivredna proizvodnja ne trpi improvizacije, zahteva znanje. Uz sticanje strucnih znanja i iskustava, naša škola svim svojim dacima nudi smeštaj u Domu ucenika, što je izuzetna pogodnost, narocito za ucenike iz udaljenijih krajeva.- kaže Slobodan Stojicevic, zamenik direktora Po-ljoprivredne škole “Sonja Marinkovic” i upravnik školske ekonomije.

Brojne goste Dana polja strnih žita pozdravili su direktor Poljoprivredne škole sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” Vidoje Vukašinovic i nacelnik Branicevskog upravnog okruga dr Živadin Jotic.

Pored velikog broja poljoprivrednih proizvodaca, na ovoj manifestaciji je zapaženo ucešce agronoma iz nekoliko zavoda za poljoprivredu sa podrucja Srbije, direktora gotovo svih zadruga sa podrucja Branicevskog okruga, predstavnika Zadružnog saveza i drugih organizacija i asocijacija.

POTRAŽITE “SIMONIDU”!

Predstavljajuci svaku od sorti u oglednom polju, predstavnik Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta narocito je istakao karakteristike i izražene prednosti sorte “Simonida”.

“Simonida” spada u grupu srednje ranih sorti, srednje je visine, u ovoj godini pokazala je odlicnu otpornost na poleganje. Na 30 makroogleda širom Srbije, prošle godine “Simonida” je po prinosima zauzela 1. mesto. Svi su izgledi, taj uspeh ce ponoviti i ove godine.

Strucnjaci novosadskog Instituta preporucuju proizvodacima upravo ovu sortu jer, pored visokorodnosti, “Simonida” spada u grupu poboljšivaca, dakle poseduje i visok tehnološki kvalitet zrna, znacajan za mlinsko-pekarsku industriju, odnosno kvalitet hleba i peciva.

Kako je receno, semena ove visokokvalitetne i visokorodne sorte bice sasvim dovoljno uoci jesenje setve i Institut u Novom Sadu svim ratarima, pored vec dokazane “Pobede”, narocito preporucuje setvu sorte “Simonida”.

Žetva - uskoro

Prema procenama agronoma, ukoliko potraju povoljni vremenski uslovi, pšenica u Stigu, na parcelama zasejanim u optimalnom roku vec zašla u fazu voštanog zrenja, bice spremna za žetvu krajem druge dekade juna. Na nivou Branicevskog okruga ocekuje se prosecan prinos od 3,5 - 4 tone po hektaru. Bice i parcela sa rekordima od 6 i više tona.

D. Milenkovic

ZADRUGARI POŽAREVACKE OPŠTINE TRAŽE OD PREDSEDNIKA OPŠTINE DA ISPUNI PREDIZBORNO OBECANJE I POMOGNE ORGANIZOVANJE POLJOPRIVREDNIKA

DOBRONAMERNOST PREMA ZADRUGAMA POD ZNAKOM PITANJA

- U Zadružnom savezu ocekuju da ce u narednih mesec dana sa opštinskom upravom naci zajednicki jezik

Osnovni zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga sa sedištem u Požarevcu uobicajio je praksu da povremeno (jednom u petogodišnjem mandatnom periodu) održava sastanke sa zadrugama sa podrucja opštine. To je prilika da se analiziraju problemi zadrugarstva i sela i utvrduju obaveze, kako bi zadruge izvršavale svoje zadatke prema meštanima seoskih naselja i zajedno ucestvovali u ruralnom razvoju sela.

Zašto bi se organi opštine bavili zadrugama, kad je privreda samostalna, van opštinske kontrole? Zadružni savez na to pitanje odgovara ukazivanjem da su zadruge specificne pri-vredne, ali i socijalne društvene institucije koje u manjoj ili vecoj meri rešavaju ekonomski i socijalni status gradana na selu, a u bliskoj prošlosti zadruge su više nego mesne zajednice pomagale razvoj sela.

Kao predsednik Za-družnog saveza u Požarevcu, naglašavam da je za prvo polugode ove godine predloženo da se takav sastanak održi u opštini Požarevac, upravo iz razoga što su na teritoriji ove opštine znacajni zadružni potencijali i cije je funkiconisanje optereceno brojnim problemima, a za cije rešavanje je potrebno i angažovanje opštine.

Uostalom, predsednik opštine, g. Dušan Vujicic je u svojoj predizbornoj kampanji isticao da ce u toku mandata pokloniti pažnju razvoju sela i zadrugarstvu kao jednoj od mogucnosti ekonomskog i profesionalnog organizovanja poljoprivrednih proizvodaca. Do sada to obecanje nije ispunjeno na celovit nacin (fragmentarno razmatranje zahteva iz zadružnog sektora nije dovoljno).

Predstavnici opštine Požarevac i Zadružnog saveza saglasili su se da je potrebno da dode do ovakvog razgovora, i to što pre. S obzirom da je od tog dogovora prošlo vec dosta vremena, zadrugari su preduzeli novu inicijativu da dode do sastanka na nivou opštinskog veca ili nekog organa SO, uz ucešce najkompetentnijih ljudi iz lokalne samouprave. Iz zadružnog sektora, pored direktora zadruga, našli bi se predsednici njihovih skupština (poljoprivrednici), kao i predstavnici organa zadružnih saveza Požarevca i Srbije.

OTKLJUCATI ZADRUŽNE MAGACINE

Zadrugarstvo u opštini Požarevac u najvecoj meri "pokriva" zemljoradnicka zadruga "Jedinstvo". Zadruga je dugi niz godina u lošem stanju. Imovina propada, ili se prodaje za dugove, a od prave funkcije zadruge i kooperativnih odnosa jedva da su ostali tragovi. Zbog dugova prodata je i direkcija zadruge, zgrada pod zaštitom Zavoda za cuvanje spomenika kulture, da bi se na njenom mestu podigao poslovno stambeni objekat za tržište. U 18 sela Zadruga je svojevremeneo podigla moderne zadružne magacine koji odavno ne služe svrsi.

Na predlog Zadužnog saveza uraden je 2005. godine program propadanja zadruge, koji je predvidao otudenje objekata koji nisu najbitniji za kooperaciju, kako bi se zadruga vratila selu, a poljoprivrednici zadruzi. U opštini i strankama do cijeg mišljenja menadžment zadruge drži, nije bilo podrške ovom konceptu, a nije nadeno bolje rešenje, tako da je sredinom 2007. stanje zadruge neuporedivo lošije. Imovinski odnosi su aktuelni u ovoj, ali i kod drugih zadruga (Klicevac npr.), pa se od opštine ocekuje pomoc.

SAJMOVI I KVANTAŠ

Dve zadruge kandiduju otvaranje stocnih sajmova: "Jedinstvo" i "Lucica". Obe imaju lokacije, kadrove i iskustvo. Lokacije su sporne, jer se ne zna sudbina društvenog zemljišta. Sajmovi bi bili neuporedivo višeg kvaliteta u odnosu na klasicne pijace, koje bi se i dalje održavale. Sajmovi bi organizovali i smotre, aukcije stoke, prodajne izložbe i sl. Pored stoke, predvideni su i posebni prodajni dani za poljoprivrednu mehanizaciju (staru i novu), predmete zanatstva i kucne radinosti, kucne ljubimce...

Kvantaš u Požarevcu je realnost koja izmice, a koja, ako se osvari, može doneti profit seljacima, dohodak zadruzi i prihod budžetu opštine. Vremenom, kvantaš treba da preraste u veletržnicu, kako to predvidaju standardi Evropske unije.

ZADRUŽNI SAVEZ

S obzirom da je sedište regionalnog zadružnog sa-veza u Požarevcu, prirodno je da se tu rešavaju problemi imovinske prirode, kao i funkcionisanje.

Molimo opštinu da nam vrati zgradu koju su zadrugari kupili svojim novcem 1939. godine, a koja je nezakonito oduzeta 1958. od ondašnje nenarodne vlasti. Takode molimo da nam pomogne da zaštitimo zgradu od propadanja. Uradili smo projekat rekonstrukcije krova koji je u kriticnom stanju, a što se moglo finansirati iz budžeta i iz Nacionalnog investicionog plana.

Konkurisali smo na konkursu za NVO i udruženja za donaciju radi oži-vljavanja rada našeg Regionalnog centra za agrarnu edukaciju, pri cemu od opštine Požarevac ocekujemo ucešce od 20%, ali smo odbijeni iz formalnih razoga.

Inace, Zadružni savez nudi saradnju u razmatranju razvoja sela i poljoprivrede. On nudi saradnju opštini Požarevac, kao i drugim opštinama, u pogledu ru-ralnog razvoja. Interesantno je da ce se od opštine za-tražiti i saglasnost da se pruža besplatna pomoc (samo uz naplatu direktnih troškova) oko osnivanja udruženja poljoprivrednih proizvodaca, što bi doprinelo njihovom organizovanijem nastupu, kako u proizvodnji, tako i na tržištu.

Mr Bogdan Živanovic, Predsednik Zadružnog saveza Požarevac

IVAN FILIPOVIC IZ ŽIVICE

STVORITI ADEKVATNE USLOVE ZA PROIZVODNJU

Ivan Filipovic je mladi poljoprivredni proizvodac iz Živice koji se bavi vocarskom i ratarskom proizvodnjom. Ukupno obraduje 30 hektara zemlje, od cega je 17 hektara u zakupu. Na površinama su zastupljene sledece kulture: 10 hektara pšenice, 10 hektara kukuruza, 5 hektara deteline i 2 hektara voca. U svojoj štali Filipovici poseduju 10 junadi simentalske rase, 4 krave i 50 tovljenika.

-Trenutno, posle završetka prskanja, na njivama se obavlja raljanje, skupljanje deteline i okopavanje, gde za to postoji potreba. Što se tice pšenice koristio sam Renesansu i ocekujem prinos od 5 tona po hektaru, a od hibrida kukuruza zastupljeni su 684 i 6010. Od voca na 2 hektara gajim jabuku i ocekujem prinos od 3 vagona po hektaru, a nju plasiram na kvantaškoj pijaci. Od mehanizacije posedujem 2 traktora (ferguson i 560), berac, kosacice, prese, dve prskalice, sejalicu i mešaonu u kojoj spravljam koncentrate. Za ishranu junadi koristim zemunske premikse, a za svinje proizvode “Sano”. Celokupan posao na imanju obavljam sa roditeljima i dedom i kada se dobro organizujemo možemo sve na vreme da završimo. Što se tice kredita u prolece sam uzeo 3000 evra na godinu dana sa 5% kamate za prolecnu setvu i pocetak radova. Država do sada nije dovoljno ucinila kako bi seljak mogao rentabilno da posluje. Potrebno je da se obezbede stimulativna sredstva kako bi se u narednom periodu zaustavila migracija mladih ka gradovima, a to je moguce samo ako se u poljoprivrednoj proizvodnji stvore uslovi za ostvarivanje normalne zarade”, istice Ivan Filipovic.

D.D.

STAROST LEPŠA KRAJ OVACA

KUCEVO

-Osamdestogodišnja cobanica Vinka Ilic (80) iz Kucajne kod Kuceva docekala je vitalnu starost kraj ovaca, na obroncima Homoljskih planina. Od malena je naucila da joj dani od proleca do zime prolaze na beloj ovcijoj ispaši.

-Muža nije teška, zadovoljna sam, sir spremam s vo-ljom kakvu sam imala u mladim godinama, kiselim mleko, a pomuzem i po deset litara za petnaest minuta.

Vinka veli da joj je mnogo lepše da ide za ovcama i da ih pazi ,muze, i bere mlece i drugo lekovite bilje, nego da sedi u kuci, gde za ženu uvek ima posla.

-Život u prirodi me ocelicio, a mir i zdrava hrana uticu na dug život.To nisam ja izmislila, to su meni i moji stari govorili, ko živi u prirodi, sjedini se s njom a Bog ga nagradi dugim životom.

LJ.Nastasijevic

TURISTICKI BISERI OPŠTINE KUCEVO

PECINA RAVNIŠTARKA SPREMNA ZA POSETIOCE

Kucevo. - Više hiljada posetilaca ovogodišnjih 40-jubilarnih ,,Homoljskih motiva’’ imali su priliku da posete i vide 600 metara dugu pecinu Ravništarku. NJenim svecanim otvaranjem i završetkom istražnih i gradevinskih radova u dužini od 600 metara završen je projekat uredenja ove jednosmerne pecine. U protekla dva meseca završeni su istražni i gradevinski radovi na preostalih 150 metara izlaznog dela pecine koja ce vec primila posetioce. Beogradski prof. dr. Radenko Lazarevic, koji je do sada istražio oko 1.000 srpskih pecina,sa grupom istraživaca iz Valjeva otkrio je u pecini Ravništarka kraj Kuceva,na nadmorskoj visini od 450 metara,misticni ‘’Beli dvorac’’ u belom mermeru sa stalaktitima.Dužine je šest metara i u njemu se jasno uocava novotkriveni pecinski ukras-ledeni šarac sa krilima Marka Kraljevica, kako juriša ka izlazu. Šarac je bio vilovit konj i coveku zastane dah kad vidi takav prizor. To cudo prirode za sad su videli samo malobrojni posetioci i istraživaci.

- Ravnišarka je recna pecina,reka nikad ne presušuje tokom godine. Tokom istraživanja dr. Lazarevic i njegovi saradnici otkrili su i izlaz iz pecine Ravništarka i sada je to jednosmerna pecinska staza. U Ravništarki se može videti i, prirodno stvoren, ledeni labud sa još dve vile jezerkinje. Podizanjem nivoa vode u pecini labud pliva u vodi, a vile kupaju noge u jezerskoj vodi, što je za turiste posebna i nezaboravna atrakcija i doživljaj,kaže direktor Turisticke organizacije Kucevo, Goran Todorovic.

- Prošle godine u maju za posetioce pustili smo ulazni deo pecine Ravništarke u dužini od 450 metara, istražili smo i završili gradevinske radove na desetak mostova i pešacke staze, kao i izlaznog dela pecine u dužini od 150 metara,a vrednost ovih radova je 900 hiljada dinara.Kroz pecinu prolazi staza duga 600 metara i ima tridesetak mostova. Privode se kraju i radovi na izgradnji Info-centra u blizini pecine sa stotinu mesta, cija je vrednost oko 2 miliona dinara.

Medu meštanima Ravništa ima interesovanja za ulaganje u izgradnju objekata u blizini pecine.Oni bi se koristili u turistickoj ponudi ovog kraja koji ima sve preduslove za razvoj kontinetalnog i zdravstvenog turizma.

- Uporedo radimo i tipske projekte kuca-bungalova koje ce biti postavljene u blizini pecine. U njima se može komotnije osecati i dosta je jevtinije u odnosu na hotel, kazao je Todorovic. Sa Ravnišarkom smo završili i ona je sada u funkiji, sledeci naš korak je ispitivanje i uredenje Dubocke pecine. Ove tri pecine, sa arheološkim lokalitetom Kraku lu Jordan predstavljace deo turisticke ponude ove homoljske opštine koja polako dobija svoje mesto kao znacajna turisticka destinacija u Srbiji.

LJ.Nastasijevic

NA RASKRSNICI PUTEVA, PREPUŠTENA VREMENU I ZABORAVU, SREDNJEVEKOVNA TVRÐAVA GOLUBACKI GRAD STOJI KAO VITEZ NA STRAŽI I PRKOSI VREMENU

GRAD GOLUBOVA I LEPE JELENE-PROPADA!

Živimo u vremenu kada prošlost ne primecujemo, sadašnjost je neizvesna, a o buducnosti i ne razmišljamo. Ponekad nam se cini da imamo previše licnih problema i malo vremena da bismo se bavili necim što je vec davno zaboravljeno, a ne bi trebalo biti. Tako je i sa srednje-vekovnom tvrdavom Golubacki grad koja je podignuta na nepristupacnoj steni,na visokim liticama i cine je devet kamenih kula visine do 25 metara,a stepenište je izgradeno od drveta. Do grada se stizalo mostom,preko vodenog rova.

O postanku imena Golubac,prema jednoj legendi,u glavnoj šešir kuli,koja dominira gradom,bila je zarobljena vizantijska princeza Jelena,koja je,da bi svoju tugu i samocu ublažila,gajila golubove,po cemu je kasnije grad dobio ime. Prema drugoj legendi,u mestu je živela lepa devojka po imenu Golubana. Price o njenoj lepoti stigle su i do turskog paše. Donosio joj je svilu,bisere,ne bi li se udala za njega.Sve darove je devojka Golubana odbijala,pa je paša naredio da se kazni,tako što ju je vezao za stenu koja je bila u Dunavu. Mucili su je i ostavili pticama koje su unakazile njeno telo.Postoje i price da je grad dobio naziv po izgledu kula na liticama koje deluju kao golubovi na steni.Ima i onih koji tvrde da su se na liticama nastanili divlji golubovi i da je zbog toga grad dobio današnji naziv.

- Ni danas se ne zna koliko je tacno stara tvrdava i ko je poceo da zida.Pouzdano se jedino može reci da su prvo utvr-denje u Golupcu kraj Dunava, izgradili Rimljani, u prvom veku nove ere. U tvrdavi je boravio rimski car Dioklecijan oko 299 godine nove ere, grad su kasnije uništili Huni,da bi ga Justinijan ponovo obnovio. U pisanim istorijskim dokumentima,tvrdava se prvi put pominje 1335.godine,a od pisaca ga pominje nešto kasnije i Konstantin Filozof. Posle Kosovskog boja, 1339. godine, Golubacki grad je pao u turske ruke,a oko njega su se dugo sporili i ratovali Ugari i Turci - prica Biljana Ilic - Milenkovic, profesor istorije.

Izuzetan geografski položaj, Ðerdapska klisura, reka Dunav i smeštaj na samoj litici cine tvrdavu nesvakidašnjom.Nema putnika,pisca i istraživaca koji se nije divio njenoj lepoti.Davne 1979. godine tvrdava je proglašena spomenikom kulture od izuzetnog znacaja za Republiku Srbiju.NJena slika pojavljuje se svuda, pocev od spotova, štampe, knjiga, reklama...

- Ako je njena vrednost od izuzetnog znacaja za Republiku, što se tome ne posveti veca pažnja?Mi ne želimo da nešto što je vredno i nalazi se tik pored nas padne u zaborav,dodala je Biljana.

-Poslednja istraživanja i sredivanja oko tvrdave su vršena davno možda pre dvadeset godina .Posle Prvog svetskog rata kroz stenu na kojoj je sagradena tvrdava,probijen je put.Bio je to veliki poduhvat za ono vreme.Put nam je približio istocne delove Balkana,ali je doveo u pitanje opstanak tvrdave zbog svakodnevnog saobracaja kroz njene kapije.Izgradnjom hidroelektrane na Dunavu,nivo reke se podigao,tako da su niži delovi grada tom prilikom potopljeni.Pristup vecini kula vec duže vreme je otežan, pa se ne preporucuje penjanje.Zidine i kule su u vrlo lošem stanju,unutrašnjost kula zarasla u travu,a stepenice unutar njih više ne postoje.

Golubac je osloboden 1867.godine,medu poslednjim gradovima u Srbiji. Austrijski putopisac Franc Kanic zabeležio je 1895.godine da je mesto imalo 293 kuce,1.533 stanovnika,a pominje se i crkva Svetog Nikole,koja je sagradena 1843.godine.

U arheološkim istraživa-njima, pronadeno je preko stotinu predmeta od keramike,gvozdenih alatki,sekira,budaka,reza za zatvaranje vrata,koplja koja svedoce o bogatoj prošlosti Golubacke tvrdave.

- Kao nekada, tako i danas, pored gradskih zidina prolaze mogobrojni brodovi .Poneki putnik zastane,fotografiše, produži dalje.Tvrdava bi rado da isprica ona svoju pricu, ali nema kome.Na cesmi ispred zidina,Poljaci su ovekovecili deo svoje istorije.U cast svog junaka Zaviše Crnog koji je poginuo pod zidinama grada boreci se na strani Ugara protiv turske vojske, postavnjena je spomen ploca.To nam govori da drugi narodi i u tudoj državi poštuju svoju istoriju, pa je cak i posle toliko godina ne zaboravljaju. Zar uvek treba da ucimo od drugih da bismo nešto sacuvali? Zaista želimo da naša tvrdava ponovo zablista. Ona je trag srpske istorije, simbol grada Golupca. Iskoristimo trenutak, otvorimo oci! Ma gde bili, neka se cuje Vaš glas za ocuvanje tvrdave, porucila je Biljana Ilic - Milenkovic.

LJ.Nastasijevic

SVECANOM SEDNICOM SKUPŠTINE OPŠTINE PETROVAC OBELEŽEN DAN OPŠTINE 4. JUN.

NAJZASLUŽNIJIMA - PRIZNANJA

Dan opštine Petrovac na Mlavi obeležen je prošlog ponedeljka, 4. juna svecanom sednicom Skupštine opštine koja je održana u izuzetno prijatnom i lepom ambijentu Hola srednje škole Mladost.

Na pocetku intonirana je himna „Bože pravde”, a zatim je predsednik Skupštine oppštine Miletic Mihajlovic pozdravio goste biranim recima: „ Danas, 4 juna u našoj opštini je praznik, slavimo ga sa ponosom i secanjem na našu prošlost, na vreme kako to tragovi istorije govore, kada je knjaz Miloš Obrenovic našem mestu dao ime Petrovac, a mi tom imenu sa ushicenjem dodajemo na Mlavi. Praznujemo ga sa verom, nadom i snovima o napretku i razvoju naše opštine, o uslovima i perspektivi za bolji život naših ljudi i dolazecih generacija. Svim našim gradanima cestitam praznik. Dozvolite mi da pozdravim naše drage goste: Vesnu Piperski Tucakov, državnog sekretara za sport, narodne poslanike, predsednike opština sa svojim saradnicima, delegaciju Poljoprivrednog fakulteta na celu sa rektorom, predstavnike SPC, predstavnike državnih organa, vojske Srbije, nekadašnje predsednike Skupštine opštine, direktore preduzeca i ustanova i sve druge goste”.

Povodom dana opštine pozdravne telegrame uputili su predsednici opština: Gornji Milanovac, Pirot, Žagubica i Topola.

Zatim je prikazan dokumentarni film o životu, radu i rezultatima lokalne samouprave u prethodnih godinu dana, zatim se prisutnima obratio Radiša Dragojevic predsednik opštine:

„Uvaženi gosti, poštovani odbornici, izuzetno mi je zadovoljstvo da vas pozdravim, da gostima poželim dobrodošlicu i izrazim zadovoljstvo što su se danas odazvali pozivu da uvelicaju naše slavlje, a da odbornicima i svim gradanima naše opštine cestitam današnji dan.

Dan opštine je uvek prilika i obaveza da se ucini osvrt na jednogodišnji predeni put u razvoju opštine i mi smo nastojali da to ucinimo kroz prikazani film i ja vam necu oduzeti puno vremena, jer je u filmu gotovo sve receno. Svakako da nije naše da ocenjujemo rad koji je za nama, to cine gradani svakodnevno, a biraci ce to uciniti na izborima, ali ako je meni dopušteno da kažem, u ime rukovodstva, slobodno mogu da kažem sledece, u poredenju sa onim što smo obecali, zacrtali i zaplanirali, u skladu sa mogucnostima i sa onim što je ostvareno i uradeno, s pravom možemo da budemo apsolutno zadovoljni, jer je uradeno i više nego što je planirano na pocetku godine i verujem da cemo do kraja godine ostvaririti sve što je zamišljeno.

Ja želim ovom prilikom da naglasim samo nekoliko momenata. Sve što je ucinjeno i uradeno za dobrobit gradana opštine Petrovac, uradeno je zajednickim snagama i naporima gradana, opštine i nesebicnom pomoci Republike. Ovo je prilika da se zahvalim svima onima u mesnim zajednicama koji su imali spremne programe i projekte, mi smo to podržavali, išli u susret, izdvojili sredstva i isto tako naišli na podršku Republike, jer da nije tako, ovih rezultata ne bi bilo.

Takode želim da istaknem jedinstvo koje imamo u našem rukovodstvu, želim da se zahvalim svim odbornicima Skupštine opštine, kako vladajucoj koaliciji koja je bila jedinstvena, tako i opoziciji koja je imala sluha da ono što vredi i podrži i imala spremnost i invetivnost da predloži dobra rešenja što su i ostali odbornici prihvatali, a sve zarad dobrobiti gradana i rešavanju problema koje kao i sve opštine u Srbiji imamo na pretek, ali dobrim delom smo ih rešili i ucinicemo to i u narednom periodu. Ja vam se još jednom zahvaljujem i želim da provedete lep dan u Petrovcu”.

U nastavku sednice Dragoljub Milosavljevic, sekretar Skupštine opštine je procitao odluku Skupštine opštine o dodeli nagrada „cetvrti jun” u opštini Petrovac, kao poseban vid društvenog priznanja za postignute rezultate i dostignuca u svim oblastima stvaralaštva i rad od opšteg znacaja za unapredenje i razvoj opštine Petrovac.

Nagrade u vidu povelje, priznanja i priznanja sa novcanom nagradom urucili su najzaslužnijim Radiša Dragojevic, predsednik opštine, Zoran Ilic, zameni predsednika opštine, Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine i Aca Životic, zamenik predsednika Skupštine opštine.

Zatim je izveden prigodan kulturno umetnicki program u kome su ucestvovali nagradeni umetnici.

Nagrada „4.jun” u vidu POVELJE dodeljena je: Vesni Piperski - Tucakov, državnom sekretaru za omladinu i sport u Vladi Srbije, za doprinos u razvoju socijalne zaštite na teritoriji opštine Petrovac, Branku Jocicu, direktoru JP „Putevi Srbije”- za doprinos u modernizaciji putne mreže u opštini Petrovac, Slobodanu Cvetkovicu iz Petrovca, oficiru vojske Srbije, najboljem u 127. klasi vojne akademije KOB-a, Zdravstvenom centru Petrovac, za doprinos u unapredenju i ocuvanju zdravlja i Specijalnom zavodu „dr Nikola Šumenkovic” Stamnica za doprinos u razvoju zdravstvene i socijalne zaštite lica ometenih u razvoju.

Nagrade „4 jun” u vidu PRIZNANJA dodeljena su: Slobodanu Višnjicu- JP „Putevi Srbije”, Vesni Stankovic, glumici JDP, Mesnoj zajednici Busur, Goranu Milanovicu, fudbalskom sudiji, petrovackom Udruženju vocara i vinogradara, apsolutnom pobedniku Novosadskog sajma, Goranu Životicu, poljoprivredniku iz Velikog Popovca, Slavku Paunovicu, poljoprivredniku iz Rašanca, Milivoju Životicu, prosvetnom radniku iz Petrovca, Milanu Mitrovicu predsedniku MZ iz Krvija, Ivani Mitrovic, vaspitacici iz Petrovca, Miroslavu Nikolicu iz Ðovdina, za doprinos u izgradnji crkve, Esadu Jakupovicu, profesoru SŠ Mladost i Radiši Mladenovicu, predsedniku MZ Ranovac.

Nagrade „4 jun” u vidu PRIZNANJA SA NOVCANOM NAGRADOM dodeljena su: ženskoj rukometnoj ekipi SŠ Mladost za osvojeno prvo mesto na prvenstvu Srbije, KUD „Živorad Stamenkovic - Žikica Špigel” iz Kamenova, Šah klubu OŠ „Branko Radicevic” iz Melnice, Lovackoj sekciji iz Veziceva, Lovackoj sekciji iz Velikog Popovca, KUD „Braca Trajic” iz Starceva, Vladici Markovicu radniku KJP Izvor, Ivanu Miloševicu i Jovani Sovilj iz Kamenova, plesnom paru, šampionima Srbije, Filipu Jeremicu, uceniku OŠ Bata Bulic Petrovac, osvajacu prvog mesta na republickom takmicenju iz istorije, Veljku Gvozdicu, službeniku iz Oreškovice, Dimitriju Rado-savljevicu, predsedniku Saveza boraca opštine Petrovac, Jelisaveti Karadžic ucenici SŠ Mladost za postrignute rezultate u glumi i recitovanju, Zoranu Pavlovicu violinisti iz Rašanca i Marijani Radosavljevic, operskoj pevacici iz Petrovca.

Pre svecane sednice, u prepodnevnim satima održana je radna sednica Skupštine opštine Petrovac. Na dnevnom redu ove 18. po redu sednice u ovom sazivu, bilo je osam tacaka. Izmedu ostalog, odbornici su usvojili Odluku o izmeni i dopuni odluke o odredivanju naziva neobeleženih i novoformiranih ulica na podrucju opštine, kao i predlog odluke o zavodenju samodoprinosa u mesnoj zajednici Kamenovo. U delu sednice posvecene kadrovskim pitanjima doneto je rešenje o imenovanju clanova Komisije fonda za protivpožarnu zaštitu opštine Petrovac, a zamenjeni su i pojedini clanovi školskih odbora u osnovnim školama u Petrovcu i Melnici. Doneta je i odlika o dodeli najviših opštinskoh priznanja 4. jun.

D.Ilic

ODRŽAN PETI DUHOVNO PESNICKI SABOR „NOC U GORNJAKU”

„GORNJACKO ZVONO” ZORKI KNEŽEVIC

U sklopu proslave Dana opštine Petrovac, u porti manastira Gornjak, 3. juna je održan peti po redu Duhovno poetski sabor „Noc u Gornjaku”. Svoje stihove govorili su pesnici Raša Peric i Rade M. Obradovic, a poeziju Ðure Jakšica glumac Narodnog pozorišta iz Beograda Lepomir Ivkovic. Nastupio je i hor požarevacko- branicevske eparhije.

Sabor je organizovan pod pokroviteljstvom Skupština opština Petrovac i Žagubica i Kulturno prosvetnih centara ove dve opštine, pod blagoslovom episkopa Branicevskog gospodina Ignatija, a u njegovo ime skup je pozdravio protojerej NJegoslav Jovic.

U ime Skupštine opštine Petrovac i Žagubica, Miletic Mihajlovic narodni poslanik istakao je: „Veceras se nalazimo ovde u manastiru Gornjak da se prisetimo naše prošlosti i istorije, a sada u trenutku ovoga što jeste ovaj književno duhovni sabor. Ova manifestacija ima znacaja, jer poštujemo našu prošlost i sa verom gledamo u buducnost. Svima želim sve najbolje i još jednom želim da istaknem da treba da ocuvamo naše opredeljenje da sacuvamo naš nacionalni interes i da se držimo crkve, vere i morala i ljudi u koje moramo da verujemo”.

Predsednik opštine, Radiša Dragojevic je povelju „Gornjacko zvono” urucio Zorki Kneževic, istaknutom kulturnom radniku iz Beograda. Tom prilikom gospodin Dragojevic je rekao: „Evo nas u novom terminu za naš sabor, verujem da ce sledece godine on biti sadržajniji i kvalitetniji, sa novim oblicima, sa slikarima i njihovom kolonijom, jer je Ðura Jakšic, kome je Sabor i posvecen bio i slikar. Ove godine nosilac našeg najvišeg priznanja sabora je Zorka Kneževic, koja je ceo svoj radni vek posvetila radu u kulturi i prosveti. Rodena je u Oreškovici, prosvetni radnik bila je u rodnom selu i Melnici, a dugo godina je radila u Kulturno prosvetnoj zajednici i tom prilikom utemeljila je mnoge manifestacije kao što su Takmicenje sela, republicka manifestacija koja okuplja veliki broj ucesnika. Bila je sekretar republicke Kulturno prosvetne zajednice i sekretar Saveza amatera Srbije, što samo po sebi govori o njenom doprinosu kulturi i na republickom nivou. Ono što je veoma važno, to je spona koja je trajala izmedu nje i zavicaja, nikada nije zaboravila svoj rodni kraj, ali ne samo kroz dolaske vec i afirmaciju, kroz stvaralaštvo i kulturu našeg kraja. Nadamo se da ce i dalje davati svoj doprinos u ovom pravcu”.

Posebno nadahnuta nagradom i ambijentom u kome se nalazi, Zorka Kneževic se zahvalila na ukazanom priznanju, a zatim nastavila: „U ovakvim prilikama covek uvek želi da kaže nešto pametno, ali nije u stanju. Sve što se ovde dogada ostace u pamcenju svih nas. Za Ðuru Jakšica nema veceg priznanja, vec da vas se neko seti i da se nešto dogada. Ja mislim da Petrovac i Žagubica nisu mogli ništa bolje da ucine. Najvažnije je da kada ste u nekom mestu, tek kada odete, shvatite da ste tu zauvek ostali. Koliko ste ucinili ili ste bar pokušali da ucinite, vidi se ako je to nastavilo trajanje. I u stvari, velicina je u onima koji dodeljuju nagrade. To što se nešto dogace, nema veceg priznanja, a u Petrovcu se uvek nešto dogada. On stvaralacki postoji i okuplja sve ljude, koji su u njemu živeli, oko sebe.”

D.I.

NEVREME OŠTETILO DEO ZAŠTITNE KUPOLE NA VIMINACIJUMU

POVREÐEN RADNIK

Tornado, vetar koji nije karakteristican za naše podneblje, protekle nedelje oduvao je oko dve trecine platna sa konstrukcije koja štiti iskopine rimskog mauzoleja na Viminacijumu. Tom prilikom lakše telesne povrede zadobio je radnik “Georada” Marko Vojinovic koji se od vetra sklonio u radnicki “kontejner” koji se pod naletom oluje prevrnuo. Prilikom pregleda u požarevackoj bolnici konstatovano je da Vojinovic nema preloma, ali da je usled pada zadobio ugnjecenja, hematome na glavi i povredu vrata.

Mini tornado koji se formirao na prostoru kopa Drmno uocili su radnici na lokalitetu, a kako tvrdi direktor nalazišta dr Miomir Korac, izgledalo je kao da ce ih vrtlog mimoici.

- U školi su nas ucili da na ovom prostoru duva košava a mi smo bili svedoci prolaska tornada. Videli smo kovitlac koji se podigao više desetina kilometara ispred nas, a zatim prošao sredinom Mauzoleja, naprosto oduvavši platno sa konstrukcije. Koliko je vetar bio snažan govori i cinjenica da su tri jarbola na kojima se nalaze zastave iskrivljena, iako su napravljeni od materijala predvidenih da izdrže vetar velike jacine, kaže Korac i dodaje da je, sem toga što nema ljudskih žrtava, bitno da sam lokalitet nije oštecen. Prostor gde se nalaze freske iz perioda kasne antike, takozvani biser Viminaciuma, ostao je netaknut.

Procena Cede Andrejica, konstruktora viminacijumskih kupola je da šteta iznosi izmedu dvadeset i trideset hiljada evra, a na lice mesta izašla je i opštinska komisija za procenu štete. Nadu da ce Viminacijum uskoro izgledati kao u danima pre oluje daju meštani okolnih naselja koji su se u velikom broju javili, nudeci pomoc u rašcišcavanju lokaliteta.

Mauzolejski prostor bice uskoro natkriven, ali ce posetioci nesmetano, bez obzira na nezgodu, moci da vide najatraktivniji deo do sada otkopanog dela Viminacijuma.

T.R.S.

ZA DVA DANA U KOSTOLCU

POCINJU “DANI DUNAVA”

Pocetak kostolacke letnje manifestacije “Dani Dunava” odložen je za 14. jun. Manifestacija koja je trebalo da bude otvorena 8. juna odložena je za šest dana zbog nedostatka novca. Ukupni troškovi, za reprezentaciju, medalje, pehare i prevoz organizatora i ucesnika manifestacije, procenjeni su na trista hiljada, a požarevackom Opštinskom vecu upucen je zahtev za finansijskom podrškom, a u zavisnosti od odgovora program ce biti korigovan, ili ne.

Planirano je da na ovogodišnjoj manifestaciji ucestvuju: Ekološko društvo “Zora” Kostolac, deca iz vrtica “Majski cvet”,ucenici Osnovne škole “Jovan Cvijic” i Tehnicke škole “Nikola Tesla”, ULUK “Art”, Klub ljubitelja knjige “Majdan” i Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi.

Ono što je izvesno je da ce manifestaciju za dva dana u 17 sati otvoriti izložba kostolackih umetnika koja ce biti postavljena u holu Doma kulture, dok ce se u nastavku programa u pozorišnoj sali predstaviti deca iz kostolackog KUD-a, hora, ucenici OŠ iz Starog kostolca, ED “Zora” i deca iz vrtica “Majski cvet”.

Za 15. jun planirana je žurka na plaži, a za 16. centralna proslava na istom mestu. Ovaj dogadaj obuhvatice SRD “Dunavac” - Takmicenje u sportskom ribolovu, prodajnu izložbu slika ULUK “Art” , kuvanje riblje corbe i pasulja za sve prisutne ucesnike i goste u organizaciji Društva alasa, kao i priredbu , folklor i koncert narodne muzike. Petak 22. jun rezervisan je za tribinu o razvojnim projektima u Kostolcu i tribinu ZZJZ Požarevac u Sali GMZ Kostolac. Za subotu 23. juna na kostolackoj plaži planira se održavanje sportskih takmicenja, izložba, kuvanje riblje corbe, dobrovoljno davanje krvi i rok koncert. Svecano zatvaranje manifestacije uz rok koncert planirano je za 29.jun.

T.R.S.

OTVORENA SEZONA NA KOSTOLACKOJ PLAŽI

U TOKU CIŠCENJE DNA

Iako su veci deo protekle nedelje obeležili oblacni i kišoviti dani, kupaci su otvorili sezonu na kostolackoj plaži “Topoljar”. Tokom pretprošlog vikenda voda na Dunavcu je bila veoma prijatne temperature i primetno bistrija, zahvaljujuci brodu- bageru koji vec mesec dana cisti ovaj deo od trave i mulja. Brod se protekle nedelje nalazio bliže pecaroškoj strani, te nije ometao prve kupace. Sav izvaden mulj odlaže se na obalu gde ce biti formirana takmicarska staza za pecanje koja ce ubrzo po izgradnji biti u funkciji jer se ocekuje svetsko takmicenje, ciji ce se deo najverovatnije održavati i u Kostolcu.

Nauticko društvo “Dunavac” ce ove godine upotpuniti ponudu, te ce sem uobicajenog kupanja i suncanja posetioci moci da voze pedaline, kajake, nauce da rone, a bice organizovani sportski turniri i vecernje rok “svirke’.

Novina je i tuš koji je postavljen u blizini skakaonice, a cije su montiranje pozdravili redovni “korisnici usluga” Topoljara koji vec godinama ne koriste stare tuševe.

Odnedavno je na plaži moguce kupiti sladoled i grickalice a otvorena je i jedna letnja bašta. Ulaz u “Topoljar” i dalje je besplatan, a s obzirom na cene odmora na moru i bolje uslove i ponudu, u “Topoljaru” se ocekuje letnja gužva.

T.R.S.

JKP ''KOMUNALNE SLUŽBE" POŽA-REVAC, RJ KOSTOLAC

PREZENTACIJA "MINI-SMECARA"

U Kostolcu su nedavno prezentirana i isprobana vozila koja bi, ukoliko budu kupljena, trebalo da uklanjaju smece sa kostolackih i požarevackih ulica. Rec je o mini kamionima-”smecarima”, za pražnjenje kontejnera i kanti, resor IKO, domaceg proizvodaca iz Niša. Prezentacija je obavljena u saradnji sa JKSP “Grocka” koja ima probleme slicne onima koji se javljaju u požarevackoj opštini, pa i u Kostolcu, gde je radnicima na iznošenju smeca posao otežan usled uskih ulica i nemogucnosti prilaza. Sem direktora požarevackog Komunalnog preduzeca Saše Valjarevica i upravnice kostolacke Radne jedinice Slavice Pavlin - Rokvic, cišcenju na licu mesta prisustvovao je i direktor “Grocke” Dejan Radosavljevic. Po recima upravnice RJ Kostolac, “mini - smecari” bi mnogo znacili ovom gradu i kostolackoj radnoj jedinici koja poseduje stari vozni park koji komunalcima, zbog cestih kvarova, zadaje mnogo muke.

- Kamioni ove vrste umnogome bi nam olakšali cišcenje grada. Posao bi bio brže i efikasnije uraden, jer iako je kubikaža ovih kamiona manja od standardnih zbog velicine grada, stanje na gradskim ulicama bi sigurno bilo poboljšano.Problemi koje zbog starog voznog parka imamo, ne bi kupovinom jednog vozila bili u potpunosti rešeni, ali bi se osetilo znatno olakšanje.

UREÐENJE STAROG GROBLJA

Protekle nedelje na starom kostolackom groblju radnici preduzeca “Rekultivacija i ozelenjavanje” Kostolac su, u dogovoru sa Komunalnim službama, uklanjali samoniklo divlje rastinje i drvece koje su gradani svojevoljno sadili a koje je ugrožavalo spomenike u blizini.

T.R.S.

PISMO CITAOCA

"ŽIŠKA" U PRAVO VREME

"Rec naroda" je u svom prošlom broju 2955 na strani 7 objavio clanak autora T.R.S. "Kostolac se po duhu prepoznaje". Dalje piše :" Protekle nedelje u Kostolcu je održana prva nova kulturno-duhovna manifestacija "Kostolacka žiška" ciji su se sadržali odvijali u crkvi Svetog Maksima Ispovednika".

Ovim pismom citaoci, koji to nisu znali, upoznace se sa cinjenicom da je ova crkva jedina u Branicevskoj eparhiji i dalje, koja je posvecena Svetom Maksimu Ispovedniku. Predlog posvete Crkve dao je NJ.P.B.G. Ignatije. Praznuje se 3. februara po n. k. , a "Kostolacka žiška" održana je i održavace se svake godine od 21. do 24. maja u dane svete ravnoapostolne brace Kirila i Metodija. Sveti Kirilo i Metodije slava je gradske biblioteke "Ilija M. Petrovic" Požarevac, odeljenja u Kostolcu, ciji je rukovodilac i bibliotekar od 1993. godine gospoda Slavica Pejovic.

Ove godine Episkop Ignatije prerezao je slavski kolac, a u produžetku slavlja služio svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje tri dakona i sedam sveštenika.

Sve ostalo proteklo je u savršenom redu, radosti i potkrepljenosti u prostoriji biblioteke, u koju se posle službe i besede Episkopa, prešlo.

Dragiša. R. Lekic, protonamesnik-penzioner

VHDP "HIDROGRADNJA I EROZIJA" POŽAREVAC OBELEŽAVA PET DECENIJA POSTOJANJA I USPEŠNOG RADA

ZLATNI JUBILEJ "HIDROGRADNJE I EROZIJE"

Poznato požarevacko preduzece HIDROGRADNJA I EROZIJA, ovih dana obeležava znacajni jubilej - pet decenija postojanja i uspešnog rada. Prilika je to da se podseti na istorijat firme, najznacajnije poslove koje je do sada uradilo, transformacije, perspektive...

- Sve je pocelo, sada vec davne 1957. godine, kada je rešenjem Izvršnog veca Narodne skupštine Republike Srbije, osnovana Reonska sekcija za zaštitu zemljišta od erozije i uredenje bujica, sa sedištem u Požarevcu - kaže dipl. inž. Miomir Ilic, direktor HIDROGRADNJE I EROZIJE.-Zadaci sekcije su bili: zaštita zemljišta od erozije i uredenje bujica, izgradnja i održavanje zaštitnih vodoprivrednih objekata na podrucju slivova: Dunava, Velike Morave, Mlave, Peka, Brnjice, Boljetinske i Porecke reke...

Poslovi

Radilo se u periodu osnivanja na izradi katastra bujicnih tokova, tehnicke dokumentacije, kao i na izvodenju radova na sanaciji najvecih žarišta erozije zemišta na podrucju Ramsko-golubacke pešcare, izvodeni su i antierozivni radovi u bujicnim slivovima kod naselja Topolovnik, Kumane, Busur...

Donošenjem zakona o vodama 1967. godine Reonske sekcije za zaštitu zemljišta od erozije transformišu se u vodoprivredna preduzeca.

U ovom periodu zapocela je izgradnja hidroenergetskog i plovidbenog sistema ÐERDAP i izgradnja površinskog kopa RTB BOR u Majdanpeku. Izgradnja ovih sistema zahtevala je da se celokupno priobalje Dunava i gravitirajucih vodotokova urede. Do 1975. godine izvršeni su antierozivni radovi u slivovima bujica: Paprenica, Dobranjska reka, Brnjicka reka, Kumanske bujice, Topolovnicke i Zatonjske bujice na Dunavu, zatim uredenje Tisnice, Milatovacke reke, Busura, Mišljenovackog potoka, Kucajske reke, Malog Peka, Plavog potoka, Pekare, Tenke, Šaškog potoka, Jagnjila, Pajkinog potoka kod Majdanpeka i dr.

Organizacija

- Naredni kamen medaš u razvoju preduzeca je 1976. godine, kada dolazi do spajanja VP EROZIJA i OVP MLAVA-PEK i formiranja Vodoprivredne radne organizacije DUNAV - MORAVA - kaže Ilic..-Objedinjeni su proizvodni kapaciteti, strucni kadar, finansijska sredstva i time otvorene mogucnosti snažnijeg ekonomskog razvoja. Dobijeni su i izvedeni veci radovi na rekama: Mlava, od ušca do Petrovca na Mlavi, Lepenica i Uglješni u Kragujevcu, Crnica u Paracinu, Brnji-cka reka, Vitovnica, Pek, uredenje keja u Novom i Starom Beceju i drugi. Pocelo se i sa radovima na tekucem i investicionom odr-žavanju zaštitnih vodoprivrednih objekata na desnoj obali Dunava za potrebe HE ÐERDAP Kladovo.

U ovom periodu uradena je i vodovodna mreža u Donjem Milanovcu, Golupcu, Požarevcu, Kostolcu, na brani Celije kod Kruševca, kao i kanalizaciona mreža u Majdanpeku, Donjem Milanovcu, Soko Banji, Petrovcu na Mlavi, Kostolcu i Požarevcu. Usput se DUNAV MORAVI priukljucuju i PUT i EKSPLOATACIJA. U 1982. godini prestaje sa radom MORAVAC, a 1983. godine iz firme se izdvaja BRODARSTVO.

Period do 40-godišnjeg jubileja od 1988 do 1997. godine karakterišu brojna politicka previranja u zemlji, što se u krajnjoj liniji odražava na smanjenje investicione aktivnosti. Od 1.1.1990. godine, firme iz sastava DUNAV - MORAVA nastavljaju da posluju kao samostalna preduzeca VODOPRIVREDA, PUTOGRADNJA i HIDROGRADNJA I EROZIJA.

- HIDROGRADNJA I EROZIJA i u ovom teškom periodu radi brojne poslove na zaštiti zemljišta od erozije i uredenja bujica, zaštiti štetnog dejstva voda, izvodenju hidrogradevinskih i melioracionih radova, izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže- kaže Miomir Ilic.-Tu je bila regulacija Mlave kod Rašanca, sanacija klizišta na putu Požarevac-Majdanpek, komasacija na podrucju Malog Crnica, melioracija Žabarske i Petrovacke kasete, prva faza potisnog cevovoda od vodoizvorišta Petka do sela Petka, južni i zapadni kolektori u Požarevcu i brojni drugi objekti.

Transformacija

Kao i sva društvena preduzeca i VHDP HIDROGRADNJA I EROZIJA pokrenula je proces vlasnicke transformacije. Odlukom nadležnog ministrastva taj proces je 2002. privremeno obustavljen dok država ne utvrdi svoj udeo u vodoprivrednim firmama. Pocetkom 2007. godine medutim data je saglasnost za nastavak tog procesa. Agencija FIMAKS Smederevska Palanka uradila je prospekt i program privatizacije HIDROGRADNJE I EROZIJE. Najnovija informacija je da prodaja firme predstoji na aukciji u Agenciji za privatizaciju u septembru ove godine u Beogradu.

Bez obzira da li ce zaposleni u ovoj firmi uspeti da formiraju konzorcijum koji bi kupio preduzece, što bi u svakom slucaju bilo možda i najbolje rešenje, ili to ucini neki drugi kupac, ono što je cinjenica jeste da HIDROGRADNJA I EROZIJA ima sve uslove da i nadalje uspešno posluje.

Za ono što je do sada uradeno - svima najiskrenije cestitke i puno uspeha u buducem radu.

POCETAK

Reonska sekcija formirana 1957. godine u Požarevcu bila je jedna od deset takvih firmi formiranih širom Srbije. Sekcije su pored Požarevca formirane tada i u Nišu, Knjaževcu, Kraljevu, Vladicinom Hanu, Peci, Kragujevcu, Užicu, Loznici i Valjevu.

GORANI SRBIJE

U akciji pošumljavanja Ramsko-golubacke pešcare, pored strucnjaka i radnika Reonske sekcije u Požarevcu, ucestvovala je i školska omladina iz Velikog Gradišta, Golupca i okoline.

- Pod okriljem naše sekcije na potesu Rujak u Ramsko-golubackoj pešcari 24.10.1960. godine nastao je i Pokret gorana Srbije- kaže Miomir Ilic, direktor HIDROGRADNJE I EROZIJE

INVESTITORI

Najvažniji investitori HIDROGRADNJE I EROZIJE su: JP SRBIJAVODE, zatim HE ÐERDAP, Direkcija za izgradnju Požarevac, Privredno društvo PO i TE KOSTOLAC i drugi.

Za SRBIJAVODE u proteklom periodu radilo se na uredenju bujica u Zatonju, Kumanu, Kalionvcu i Brnjickoj reci, kao i na pošumljavanju erodiranih površina na podrucju Požarevca, Velikog Gradišta, Kuceva i Žagubice Takode je radena sanacija obala Velike Morave kod Vlaškog Dola, zaštitnog sistema Mlave u Petrovcu, rekonstrukcija objekata u Kumanu...

Za HE ÐERDAP-Kladovo radi se neprekidno na dva sektopra - kod ušca Velike Morave i Kožice-Brana kod Kladova.

Za Direkciju za izgradnju u Požarevcu graden je kolektor u Požarevcu, kanalizaciona mreža u Kostolcu i Požarevcu u dužini od 20 000 metara i dr.

Za PO - TE KOSTOLAC rade se poslovi nadzora na odlagalištu pepela....

R.Deuric

NA OVOGODIŠNJEM FESTIVALU MLADIH U POŽAREVCU

BLIZU 700 UCESNIKA

- Na završnoj veceri Festivala prošlog petka izvedene najuspešnije numera iz mešovitog i dramskog programa i urucene diplome i pohvalnice ucenicima i školama

Festival mladih je jedna od manifestacija koja u Požarevcu ima veoma dugu tradiciju. Kulturno -prosvetna zajednica, organizator te Smotre, godinama nastoji da se tradicija održi, tako da je i ove godine uložila izuzetan napor da se Festival mladih održi i da u njemu ucestvuje što veci broj škola i ucenika. O kakvom je uspehu rec potvrdio je program završne veceri, izveden prošlog petka u Velikoj sali požarevackog Centra za kulturu. Sve posetioce i izvodace pozdravio je predsednik KPZ Draško Grujic, a nakon izvedenog programa urucene su diplome i pohvalnice ucesnicima.

- U pripremi Festivala snalazili smo se pomocu štapa i kanapa, jer, kao što je poznato, KPZ još uvek nema svoj prostor. Koristim ovu priliku da se zahvalim Centru za kulturu koji nam je ustupio Veliku salu za izvodenje mešovitih i dramskih programa i što su nam pomogli ljudi-organizatori i oni koji rade u tehnici u Centru. I pored toga što ove godine na Festivalu nisu ucestvovale sve škole, procene su da je Festival u najširem smislu angažovao blizu 700 izvodaca, organizatora i ostalih entuzijasta. Mi cemo nastojati da naredne godine u priredbu ukljucimo sve škole, i osnovne i srednje. Program je inace, bio veoma kvalitetan, žiri je imao veoma težak zadatak da odabere tacke za završno vece. Pohvalnice su dobili i oni ucesnici koji nisu bili na sceni završne veceri, sve najbolje nismo mogli da pokažemo tokom jednog nastupa. Sve u svemu bilo je sjajnih muzickih, recitatorskih i plesnih tacaka, sjajni su bili i horovi...S pravom mogu reci da iza svega ovoga stoji jedan ogroman rad nastavnika u našim školama, entuzijasta u Kulturno - prosvetnoj zajednici i Ministarstvu prosvete-Školskoj upravi u Požarevcu, rekao nam je Draško Grujic, uz konstataciju da bi bilo idealno kada bi Požarevac mogao da privede nameni salu Trgovacke omladine za Festival mladih i ostale decje manifestacije.

- Mi u programu KPZ imamo toliko toga ali nemamo prostor gde bismo to mogli da izvedemo. Kada bismo imali svoj prostor, mogli bi mnogo više da pružimo ovom gradu. Pod prostorom podrazumevam kancelariju za rad KPZ, ali pre svega salu za decje programe i manifestacije. Festival mladih je prava stvar, mi smo stasavali uz Festival mladosti koji je sada Festival mladih i pravi nacin da deca dožive samoaktuelizaciju i afirmaciju, da se istaknu pred svojim vršnjacima, da pokažu šta znaju i mogu. Zaista je neophodno da grad ima jedno centralno mesto gde bi mladi mogli da nastupaju, a ne ovako da se dovijamo i uskacemo izmedu termina nekih drugih manifestacija, smatra Grujic.

Na završnoj veceri podeljene su pohvalnice i diplome svim školama koje su ucestvovale. Svaka škola je pohvaljena za nešto-za najbolju koncepciju, za ocuvanje tradicije, za nove tendencije, za podsticanje kreativnosti mladih... Vrednovano je ono što je bilo najjace u mešovitom programu svake škole, a Tehnicka škola i Dositejeva dobile su diplome za dramu.

POSEBNE POHVALE

Sve škole koje su ucestvovale na Festivalu dobile su diplome, a ucenici- pohvalnice. Pored njih pohvaljeni su Ritmika i Hor OŠ “Desanka Maksimovic”, Ðorde Jankovic, saradnik Požarevacke gimnazije, Jelena Arsic, takode iz Gimnazije u Požarevcu i Lazar Vujovic iz Tehnicke škole. Za višegodišnju uspešnu saradnju posebne pohvalnice dodeljene su Muzickoj školi “Stevan Mokranjac”, Plesnom klubu “Bolero” i Centru za kulturu.

UCESNICI ZAVRŠNE VECERI

Završnica ovogodišnjeg Festivala mladih, ako je suditi po reakcijama onih koji su u petak vece pratili program u Velikoj sali Centra za kulturu, bila je izuzetna što se kvaliteta i masovnosti tice. Zasluga je to izvodaca: Tamare Nedeljkovic i Ilije Jacanovica iz Požarevacke gimnazije, Uroša i Miloša LJubisavljevica iz OŠ “Desanka Maksimovic”, Petra Rajica iz OŠ “Vuk Karadžic”, Lane Zdravkovic i Nikole Ivanovica, OŠ “Sveti Sava”, Vladislava Velkovskog, Jelene Milenkovic i Ritmicke grupe, svi iz OŠ Dositej Obradovic”, Ane Mratinkovic, LJubomira Perucice i Milene Živkovic iz Požarevacke gimnazije, Ritmicke grupe OŠ “Vuk Karadžic”, predstavnika OŠ “Sveti Sava”:Katarine Lupšic, Milice Gostojic, Ðorda Stevica i Katarine Petkovic. Iz OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” nastupili su Ana Šterioske i Hor, duet Sonja Nikolovska i Teodor Dimitrijevic i Ritmika, dok je Dubravka Ilic predstavljala Tehnicku školu u Kostolcu a plesni par Dragoljub Ilic i Sonja Nikolic - Požarevacku gimnaziju.

S.E.

ŠKOLSKO POZORIŠPTE IZ MALOG CRNICA

CETVRTI NA FESTIVALU NA UBU

Školsko pozorište Osnovne škole iz Malog Crnica imalo je priliku da se pojavi u takmicarskom delu 29. Festivala scenskog stvaralaštva dece Srbije, od 4. do 6 juna, održanog na Ubu. Ovu prestižnu smotru organizovali su Savez amatera Srbije, Ministar-stvo kulture Srbije i Ustanova kulture Ub.

Ukazanu priliku da, kao pobednici okružne smotre, svoju predstavu "Snežana i sedam patuljaka" Aleksandra Popovica, u režiji Radiše Stojicevica, prikažu na prestižnoj smotri, daci iz Malog Crnica i okolnih sela, Salakovca, Velikog Crnica, Kališta i Batuše, iskoristili su na najbolji nacin. Prepuna sala Centra za kulturu na Ubu orila se od podrške Snežani i patuljcima od strane najmladih gledalaca.

Žiri Festivala, glumica Katarina Vicentijevic, reditelj Saša Volic, kojim je predsedavala Mirjana Ojdanic Dragaš, za najbolju predstavu proglasio je "Veselo majmunce" u izvodenju Nazavisne dramske asocijacije iz Šapca, druga je "Pepeljuga u zemlji cuda" Decje scene Gradskog pozorišta iz Jagodine, treca "Snežana i sedam patuljaka" Decjeg pozorišta Crvenkapa iz Vla-dicinog Hana, a istoimena predstava školskog pozorišta iz Malog Crnica zauzela je cetvrto mesto. Iza malocrnickih daka ostali su deca-glumci Kreativnog centra iz Gombora, Dramska sekcija Osnovne škole iz-Indije, -Decji-dramski-studio Osnovne škole "Ivo Andric" iz Rakovice (Beograd), Amatersko pozorište "Stevan Sremac" iz Crvenke, kao i Mala pozorišna radionica Doma kulture iz Priboja.

Gostovanje na Ubu najmladih i najboljih umetnika Branicevskog okruga, sa predstavom u kojoj igra cak 30 glumaca, ali i uspeh koji su tamo postigli, još jedna je potvrda upornosti male, umetnicke i seoske opštine Malo Crnice da ocuva imidž Avinjona na Mlavi. Ono što posebno raduje je svakako veliki broj dece i prosvetnih radnika koji su ukljuceni u ovo cinodejstvije, ali i znacajna i nesebicna podrška opštinskih organa, predsednika opštine Malo Crnice Miodraga Draganceta Markovica, i direktorke Centra za kulturu Bebice Milovanovic, koja je prisustvovala predstavi na Ubu, zajedno sa direktorom škole Tomislavom Miladinovicem.

FEDRAS je temelj i ovog znacajnog dogadaja za kulturu malene stiške opštine i velikog Branicevskog okruga. Ima u Srbiji i manjih opština, ima vecih okruga, ali nema vecih dramskih zaljubljenika.

S.R.

ORGANIZACIONI ODBOR 12. GLUMACKIH SVECANOSTI "MILIVOJE ŽIVANOVIC"

OD SEPTEMBRA PRIPREME IDUCIH SVECANOSTI

Organizacioni odbor proteklih, 12. Glumackih svecanosti "Milivoje Živanovic" u Požarevcu sastao se proteklog petka i jednoglasno zakljucio da su ovogodišnje Svecanosti protekle vrlo uspešno, pozitivno ocenivši organizaciju Centra za kulturu Požarevac, nosioca ovog velikog dogadaja u kulturi našeg grada ali i šire.

Pouceni ovogodišnjim pri-merom, na predlog direktora Centra za kulturu Požarevac, Gordana Bojkovica, clanovi Odbora, kojim predsedava predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, složili su se da pripreme i za sledece, Trinaeste glumacke svecanosti, zapocnu ranije, tako da ce prva sednica s tim ciljem biti održana krajem septembra.

Znacajna pažnja posvecena je i razmatranju Izveštaja o realizaciji finansijskog plana 12. Svecanosti, cijem su uspešnom zatvaranje, uz najveci udeo sredstava SO Požarevac, doprinele i donacije najpre, Koncerna "Bambi- Banat", Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac" i Banke Inteza.

Protekle Svecanosti ko-štale su ukupno 3, 7 miliona dinara. Cena ulaznica iznosila je 600 dinara i, kako je istakao direktor Centra, Bojkovic, vrlo je malo njih podeljeno besplatno, i to, pre svega u vecerima kojih je do pocetka predstave ostalo neprodatih karata, jer, ipak je najvažnije da sala bude puna, zakljucio je.

Izmena do koje bi moglo da dode na iducim Svecanostima odnosi se na obrazovanje Selektroske komisije, sastavljene od tri clana, umesto dosadašnje prakse imenovanja jednog selektora.

U Odboru su izrecene zamerke na racun Radio- televizije Srbije, za koju cela zemlja placa pretplatu, ali ne "uživaju" svi isti tretman. Tako su 12. Milivojevi dani, Festival sa znacajnom tradicijom i najvecim glumackim imenima Srbije kao laureatima, ostali sasvim zanemareni!

A. M.

VRTICI ISPRACAJU PREDŠKOLCE

RASTANAK SE PRIMAKAO

Veceras, priredbom u Centru za kulturu Požarevac, sa pesmom i igrom se rastaju drugari decjih vrtica Ustanove “LJubica Vrebalov”. Još jedna generacija mališana stasala je za polazak u školu i, po tradiciji, na pozornici ce, za roditelje, vaspitace, svoje drugare i svoju dušu, pokazati u najlepšem svetlu svoja umeca naucena u vrticu, a i svoju spremnost da u dackoj klupi nastave da sticu nova znanja i nove drugare.

Svecani ispracaj najstarije vrticke generacije u školu, ove godine ce se, po prvi put, nastaviti svojevsnim spektaklom u centru grada. Zakazan je za cetvrtak uvece. U ulici Tabacka caršija formirace se defile buducih prvaka, njih oko 850, kako bi svi Požarevljani, i oni koji nisu uspeli da prisustvuju završnoj priredbi predškolaca, mogli najlepše delove programa da vide na pozornici koja ce biti locirana na Trgu oslobodenja.

Nastupice i požarevacki Plesni studio “Amadeus”.

Organizator najavljuje i specijalno iznenadenje koje ce, kao i sve što deca te veceri budu prikazala, zasigurno izazvati oduševljenje svih koji se zateknu u centru Požarevca.

A u Kostolcu, dojucerašnji “klinci” od jeseni daci - prvaci, za svoje sugradane, na rastanku sa vrticem i vaspitacicama, igraju i pevaju u sredu uvece, u kostolackom Domu kulture. Kao i ranijih godina, ocekuje se da u prepunoj sali aplauzi nadjacaju scensko ozvucenje, a pomešane emocije u završnici izmame po koju suzu i deci i vaspitacicama.

Ove godine, po prvi put, na rastanku sa predškolcima, svakome je, pored “diplomice” za uspomenu na najlepše dane detinjstva provedene u vrticu, urucen i “sertifikat”, uverenje o pohadanju pripremnog predškolskog programa. Prva generacija uspešno je prošla novouvedeni pripremni program u svim vrticima u Požarevcu, Kostolcu i selima Opštine Požarevac.

- Neopisiva je radost vaspitaca kad izvedu jednu generaciju, što bi se reklo, od pelena do dacke torbe. Bezbroj dragih trenutaka ispuni te godine druženja, na neki nacin se vaspitaci srode sa tom decom, prijateljstvo i susreti potraju godinama nakon ovakvog rastanka, ali, svejedno, rastanak teško pada i deci i vaspitacima, - kaže Zorica Petkovic, zamenik direktora PU “LJubica Vrebalov”.

- Medutim, ove godine radost zbog ispracaja buducih prvaka pomucena je nerešivim problemom sa kojim se ovih dana suocavamo. U toku je aktivnost na obnovi upisa i prijemu novih mališana u vrtice. Nikad pre nije bilo ovoliko molbi za prijem, nikad nismo bili u ovako nezavidnoj situaciji: pristiglo je više od 600 molbi za prijem nove dece, a u svim našim objektima zajedno, bice najviše 150 slobodnih mesta. Najviše molbi podneli su roditelji dece rodene 2003. i 2004. godine. Upravo grupe tog uzrasta su vec uveliko popunjene. Mi i ovom prilikom isticemo izuzetno ozbiljan problem nedostatka prostora i apelujemo na javnost i Osnivaca da pomognu, koliko nama, još više mladim bracnim parovima, našim sugradanima koji, kao i mi, ne gube nadu da ce se naci nekakvo rešenje i obezbediti dovoljan prostor za smeštaj dece. Citav jedan novi vrtic fali Požarevcu i ja prosto želim da verujem da je to jasno svima koji brinu o razvojnim problemima ovog grada, - dodaje Zorica Petkovic.

Vrtici Ustanove “LJubica Vrebalov” javno se zahvaljuju Koncernu “Bambi - Banat” koji je ovih dana, povodom 40 - godina rada “Bambija”, vrticima uputio donaciju od 15.000 evra. Novac ce biti upotrebljen za zanavljanje dela kuhinjske opreme u svakom vrticu.

D. Milenkovic

SRPSKO POZORIŠTE IZ ŠVAJCARSKE

DVE GODINE “DUGE”

Na adresu “Rec naroda”, stiglo je pismo grupe umetnika - entuzijasta koji, i pored brojnih teškoca, neverice i, kako navode “ružnih reci” i “uvreda” istrajavaju u negovanju pozorišne umetnosti, te ove godine obeležavaju dvogošnjicu postojanja.

U susret dvogodišnjici Duge,

“Iako smo sa radom, to jest pripremama komedije „Bankarka ili laž naša nasušna” poceli 17 marta 2005. godine pozorište smo ozvanicili tek drugog jula iste godine. Bio je to, i pored entuzijazma koji nas je grejao, hrabar, a mnogi su verovali i nepromišljen potez. Poznavaoci prilika u Švajcarskoj su verovali da ce se sve završiti na tom jednom, prvom komadu i da cemo se razocarani povuci.

Ispostavilo se da smo bili u pravu i danas, dve godine kasnije, imamo stalnu publiku, ljude koji redovno dolaze na naše predstave kao i one koji nam pomažu u radu. Iako je iza nas puno teških dana i jedna trnovita staza, a verovatno ni u buducnosti necemo gaziti po cilimu od cveca, ipak opstali smo i, nadamo se, postavili temelje za nešto što ce postojati i onda kad naši gastarbajteri budu samo uspomena. Kažem ovo zbog toga što ce duga i treca generacija najverovanije ostati ovde da živi i što ce vecina postati švajcarski državljani.

Možemo s’ ponosom da kažemo da Srbi imaju svoje pozorište u Švajcarskoj ujedno i jedino srpsko pozorište u zapadnoj Evropi.

Prvog jula ove godine cemo premijerno izvesti naš osmi pozorišni komad, dramu „Odlaganje života”. Kao i do sada premijera ce biti u hotelu Vinkelried u Vetingenu, Landstrase 36.

ODLAGANJE ŽIVOTA

U predstavi “Odlaganje života” igraju: Stefan Ðukic, Gordana Randelovic, Milica Lazic, Zorica Radisavljevic, Marija Nikolic i Aleksandar Jankovic.

Tekst i režija: Miodrag Lukic

Ton i rasveta: Laza Pacu

Ova drama, kao i prethodne; Bankarka ili laž naša nasušna, Pecat jezika, Vidovnjak Ðoka i paraziti, I da sam pametan poludeo bih, Božic Bata ponovo medu Srbima, Djevojka nadmudrila cara i Gastarbajter, je delo našeg autora Miodraga Lukica romanopsica, autora romana; Ludi Vjetar-Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene itd. Nakon premijere drame „Odlaganje života” pocinjemo sa uvežbavanjem komedije „Edukovana žena” i monodrame o životu naše naucnice Mileve Maric i prve supruge Alberta Ajnštajna „Stepenica ka nebu” koju vec uci glumica Gordana Randelovic.

INTERVJU- ZLATAN VUKOSAVLJEVIC, KONCEPTUALNI UMETNIK

VIZIONAR “OTVORENOG” PROSTORA

- Požarevljanin, Zlatan Vukosavljevic, petnaest godina živi i stvara u San Dijegu, Kalifornija

(SAD), a trenutno izlaže na evropskim izložbama, dvema u Becu i jednoj u Beogradu.

Kada umetnik u svojoj karijeri dosegne priznanja istaknutih svetskih umetnickih centara, poput NJujorka, Los Andelesa i Beca, kao što je slucaj sa Požarevljaninom Zlatanom Vukosavljevicem, koji živi u Kaliforniji, a ciji su radovi ovih dana izloženi u Becu i Beogradu, može se s pravom reci da je na dobrom putu ka ostvarenju stvaralacke vizije. Još jedan od razloga Vukosavljevicevog dolaska u Evropu je i priprema edicije radova koja ce biti objavljena u izdanju beckog casopisa za fotografiju i medije, “Eikon”.

Konceptualna umetnost, kroz instalaciju i prostornu strukturu je priznata savremena umetnicka forma, a za jedan od svojih radova, Vukosavljevic je svojevremeno dobio nagradu Muzeja primenjene umetnosti iz Beca, kao i pravo da šest meseci stvara u jednoj od dve zgrade na Beverli Hilsu (Los Andeles), koje pripadaju ovom muzeju, kao i nagradu Muzeja Kvartije (Bec) za rad “Manual”

Prilikom boravka u rodnom Požarevcu, Vukosavljevic, za “Rec naroda” odgovara na pitanje kako se obreo u Americi.

- Kada sam došao na studije arhitekture u Beograd, postojala je jaka scena u Studentskom kulturnom centru, mene su vec tada interesovale telesna umetnost, minimalna, zemljana i konceptualna umetnost. Moj odnos prema prostoru je uvek bio bitan za rad, zato me je interesovala skulptura. U Kaliforniji sam se našao tokom ratnog perioda i tadašnjih dešavanja u Jugoslaviji, tako da se taj boravak produžio.

Šta ste izložili u Becu, a šta u Beogradu?

- Prva izložba na kojoj sam ucestvovao u Becu otvorena je u okviru beckog Sajma savremene umetnosti, tu sam izveo instalaciju, koja je odgovor na prostor u kome sam radio, kao i uvek, jer je svaki prostor drugaciji…radi se o objektu izradenom od aluminijumskih profila koji potseca na neku vrstu projektila. U Beogradu, u alternativnom prostoru “Remont” je jedna od kolaboracija, (rec koja u našem jeziku ima loš prizvuk), a tu sam radio sa grupom umetnika iz Austrije, na cije insistiranje je i zapoceta ta saradnja.

Koristite termin Field NJork, šta on oznacava?

- Field NJork, u prevodu: rad na terenu je termin koji sam izvukao iz kolekcionarstva ploca, cime se bavim još od 70-tih i uvek mi je bilo drago da imam Bootleg izdanja, što je drugi naziv za piratska izdanja. Ovaj termin se takode može povezati i sa arheologijom, jer oznacava odlazak na teren i uspostavljanje odnosa sa prostorom. Ovo je povezano sa izložbom u Beogradu, koja traje do 15.juna, a ima jasnu politicku konotaciju, jer smatram da podrška razmenjivanju umetnickog materijala jeste vrsta otpora prema nekom sistemu, posebno prema sistemima koji ogranicavaju umetnike u objavljivanju onoga što oni smatraju bitnim, a takav je sistem i onaj koji je slao Amerikance u Vijetnam.

Zašto baš instalacija, odnosno umetnost koncepta?

- Upoznavanje umetnosti koja je nastala na teritoriji Južne Kalifornije, specijalno cu navesti DŽejsona Roudsa, koji je poznat kao izvodac ogromnih instalacija i saradnja sa njim ostavila je na mene veliki utisak, njega sam izgubio prošle godine, ali mislim da cu uspeti da nastavim u pravcu u kome slika ili skultpura nisu ono što ima veci znacaj od zamisli umetnika koji radi u prostoru.

Gde ste izlagali?

- U NJujorku, Sijetlu, Los Andelesu, Cikagu, San Dijegu, Majamiju, na Venecijanskom bijenalu, Londonu…U Evropi, posebno u Švajcarskoj i Austriji mnogo je jednostavnije izlagati, nego u Americi i Srbiji, jer ne postoje takvi izložbeni i kolekcionarski sistemi.

S obzirom da se radi o specificnoj umetnickoj tvorevini možete li praviti dugorocne planove?

- Radi se o licnom doživljaju stvarnosti, koja je promenljiva, ja je tako vidim, u kojoj preovladuje emocija straha u smislu straha pojedinca u urbanim sistemima. Radovi su privremeni, prilagodeni prostoru u kome se postavljaju, jer zbog njihovih dimenzija nije moguce slanje, pakovanje, transportovanje. Radim u prostoru sa materijalom koji može da bude trodimenzionalan, potrebno mi je više vremena i prostora da izvedem celu ideju. Polazna ideja mi je “otvaranje” prostora.

L.L.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

SVET KROZ POEZIJU

- Rade M. Obradovic: „Ukop idola”, Kulturno-prosvetni centar Petrovac na Mlavi, 2007.

Ovih dana u izdanju Kulturno-prosvetnog centra Petrovac na Mlavi, objavljena je nova knjiga pesama plodnog pesnika Radeta M. Obradovica pod nazivom „Ukop idola”. Direktor izdanja zbirke je Miodrag Lukic, a recenzent Slaviša Radovanovic. Sa tri ciklusa pesama (Ukop idola,Ukletnik svanuca,Na nebeskom svodu) Obradovicevi stihovi odzvanjaju svežinom.

Preporucujuci knjigu za štampu, Slaviša Radovanovic veli da je Rade Obradovic sazrevao na toploti inspiracija predela u kome živi. Svet oko sebe gleda kroz poeziju.NJegova osnovna poetska odlika je smernost pred velicinom života, snagom religije,mocima lepote žene i prirode”.

Nadalje, Radovanovic uocava da pesnik „teži da ostvari nadmoc pesme nad stvarnošcu , mada ima i „bodlerovskog (ne)priznavanja sjaja života” i nešto od arome francuskih ukletih pesnika.

Ipak, možda je ovo dosad i najzrelija pesnicka knjiga pre svega tematsko-motivskim rasponima,a potom i dubinskim poniranjem u metafizicku poetiku.

R.N.

PROMOCIJA „UKOPA IDOLA”

U Narodnom muzeju u Požarevcu za 14. jun (cetvrtak) zakazana je promocija knjige Radeta M. Obradovica. Promocija pocinje u 20 casova.

REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE POŽAREVAC

PROGLAŠENI POBEDNICI KNJIŽEVNOG KONKURSA

U požarevackoj biblioteci Ilija M. Petrovic, prošlog cetvrtka proglašeni su pobednici, šestog po redu nagradnog Književnog konkursa Regionalnog centra za talente iz Požarevca. Žiri u sastavu Slaviša Radovanovic, književnik, Veliša Joksimovic, književnik i mr Dragana Mratic, profesor srpskog jezika i književnosti, od 206 prispelih literarnih radova ucenika osnovnih i srednjih škola Branicevskog i Podunavskog okruga odabrao je najbolje cijim autorima su pripale prigodne nagrade.

Za izbor pesama, posebno pesmu “Bez izlaza”, prvo mesto, diplomu i novcanu nagradu od 5. 000 dinara osvojila je Sanela Sokolovic, ucenik 8. razreda OŠ “Sveti Sava” Požarevac. Ana Stojkovic, ucenik 8. razreda OŠ “Sveti Sava” iz Velike Plane, pricom “Presuda” osvojila je drugo mesto, diplomu i knjigu. Trece mesto, diplomu i knjigu osvojila su tri ucenika; Milan Gojkovic, ucenik 7. razreda OŠ “Olga Miloševic” Smederevska Palanka za “Prolecnu pesmu”, Tijana Milosavljevic, ucenik 8. razreda OŠ “Sveti Sava” Požarevac za pesmu “Na vratima manastira” i Aleksandra Vasic, ucenik 6. razreda OŠ “dr Jovan Cvijic” Smederevo za pricu ”Isku-šavanje nade”.

U kategoriji srednjih škola, prvo mesto, diplomu i novcanu nagradu od 5. 000 dinara osvojila je LJiljana Radojevic, ucenik 3. razreda Palanacke gimnazije za pesmu “Nada”. Drugo mesto, diplomu i knjigu osvojila je Tijana Jozic, ucenik 3. razreda Palanacke gimnazije za pricu “Pita sa jabukama”, a trece mesto osvojila su dva ucenika, Pavle Jozic, ucenik 4. razreda Palanacke gimnazije za pricu “Tajna”, i Milica Miloradovic, ucenik 4. razreda Poljoprivredne škole sa domom ucenika u Požarevcu za pesmu “Nemoj” kojima su takode pripale diplome i knjige. Diplomu i novcanu nagradu od 5. 000 dinara osvojila je Katarina Milikiev, ucenik 2. razreda Požarevacke gimnazije za esej “Ana Karenjina”.

- Ovo je šesti po redu konkurs tako da se slobodno može govoriti da smo u okviru Centra formirali pravu malu instituciju koja se zove Književni konkurs. Kao prethodnih, i ove godine štampacemo Zbornik najboljih radova, a danas promovišemo prošlogodišnji- “Zvezdane price”. Mi smo i u prethodnim godinama imali veliki odziv ucenika. Ove godine na konkurs je ucestvovalo 115 ucenika iz 32 škole sa 206 literarnih radova, a prema oceni strucnog žirija kvalitet prispelih radova nešto je iznad nivoa prethodnih konkursa, što posebno raduje, jer se kvalitet iz godine u godinu poboljšava. Na taj nacin Regionalni centar za talente Požarevac postao je specificna, jedinstvena institucija u Srbiji koja gaji i neguje literarno stvaralaštvo mladih u najranijem uzrastu, rekao je Slavko Despotovic, rukovodilac Regionalnog centra za talente Požarevac.

U prisustvu svojih nastavnika srpskog jezika i književnosti, clanova žirija i brojnih gostiju, nagradeni ucenici su citali svoje radove, a promovisan je i Zbornik sa petog konkursa pod naslovom “Zvezdane price”.

- Regionalni centar za talente pronašao je originalan nacin kako da, ne samo probudi ambicije u mladim, talentovanim piscima, vec i kako da ih afirmiše na neki nacin. Najpre je bila namera da se pokrenu talasici nekih novih književnih izraza, medutim, to se pretvorilo u pravi okean tako da je sve teže biti clan žirija. Narocito kada se radi o stvaralaštvu u osnovnim školama, i ja se u ime žirija zahvaljujem svim onim nastavnicima, direktorima, roditeljima i deci naravno koja su toliko pažnje posvetila ovom konkursu, naglasio je Slaviša Radovanovic koji je potom predstavio Zbornik “Zvezdane price”.

M. K.

U POŽAREVCU PREDSTAVLJEN “VELIKI RECNIK STRANIH RECI I IZRAZA”

“VUJAKLIJIN” NASLEDNIK

Cuveni “Vujaklija”, recnik stranih reci i izraza konacno dobija naslednika u obliku “Velikog recnika stranih reci i izraza” autora Ivana Klajna i Milana Šipke, u izdanju beogradskog “Prometeja”. Knjiga je protekle nedelje predstavljena u Centru za kulturu Požarevac, a pored glavnog i odgovornog urednika “Prometeja”, Zorana Kolundžije, o recniku je govorio i jedan od autora, Ivan Klajn.

-”Vujaklija je recnik koji je prevaziden. Mi smo do sada dosta zaostajali za Hrvatima, što je bruka za naš narod, cak su se i na Filološkom fakultetu koristili hrvatski recnici. “Veliki recnik stranih reci i izraza” ima nekoliko elemenata koji su prednost u odnosu na “Vujakliju”, kao što su gramaticke oznake, potom, znacenja nisu samo nanizana, vec su odvojena po brojevima, a ako postoje podznacenja i ona su jasno obeležena.” - rekao je Klajn i, uz žaljenje što drugi autor “Velikog recnika” nije bio u mogucnosti da prisustvuje promociji u Požarevcu, najavio nove projekte u pravcu obogacivanju recnickih fondova.

L.L.

MEDICINSKA ŠKOLA U POŽAREVCU

UPISUJU SE SAMO NAJBOLJI

- Za upis u prvi razred ima mesta za 140 svršenih osnovaca

- Od ove školske godine ponovo zanimanje-zubni tehnicar

Medicinska škola u Požarevcu jedna je od najinteresantnijih za osnovce koji se opredeljuju za dalje školovanje, o cemu vec godinama potvrduju podaci sa prvog upisnog roka. Po pravilu, naime, vec u prvom naletu Škola popuni sva mesta, tako da odavno ovde ne organizuju drugi upisni rok. Tako je bilo do sada, tome se nadaju i ove godine.

Škola, inace, ima dugu tradiciju, osnovana je 1947. godine. Do 1962. bila je internatskog tipa kada je preseljena u ulicu Lole Ribara. Tokom godina se širila na susedne prizemne zgrade koje 1972. godine postaju vlasništvo škole.Od 1998. otpocinju radovi na dogradnji zgrade koja je u toku i ciji se završetak uskoro ocekuje, a cime ce se nastava u potpunosti odvijati u savremenom i funkcionalnom prostoru.

Školu tradicionalno upisuju najbolji daci sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga i šire. Ove školske godine upisace se 140 ucenika odnosno 5 odeljenja od kojih je jedno- medicinska sestra-tehnicar – ogledno (20 mesta). Ostala cetiri su medicinska sestra-tehnicar (30 ucenika), farmaceutski tehnicar (30), medicinska sestra – vaspitac (30) i novo zanimanje- zubni tehnicar (30).

—Osim profila medicinka sestra -tehnicar i farmaceutski tehnicar koje vec godinama upisujemo, svake trece godine imamo i odeljenje – muški i ženski frizer, a od prošle godine školujemo i medicinske sestre-vaspitace, za šta je veliko interesovanje pokazala Predškolska ustanova u Požarevcu, a sa cime se saglasila i Služba zapošljavanja u cijoj evidenciji nema ovog zanimanja. Nov obrazovni profil imamo i ove godine, upisujemo jedno odeljenje zubnih tehnicara. Projektom dogradnje naše škole predviden je i prostor za obrazovanje ove struke, a ja se iskreno nadam da cemo do pocetka nove školske godine završiti investiciju zapocetu još 1998. tim pre što su za to zainteresovana i odredena ministarstva pri republickoj Vladi, kao i naša lokalna samouprava. Od Opštine smo takode dobili novac za nastavna sredstva namenjena polaznicima prve godine, postoji i ugovor sa Domom zdravlja oko obezbedenja strucnih predavaca i izvodenja prakse zubnih tehnicara.

Za nas je dogradnja škole veoma bitna, radi se o prostoru koji nam godinama nedostaje, u pitanju je 1018 kvadrata. Kada sve bude gotovo, verifikacija škole koja sledi nece nam predstavljati nikakav problem, istice direktor Branislav Obradovic od koga takode saznajemo i to da Škola planira da otvori i gerijatrijski smer polaznika za kojim postoji velika potreba na ovim prostorima. Obzirom da se vec radi elaborat o tome, gerijatrijski smer ustanovice se najverovatnije vec naredne školske godine.

—Preporuka je Ministarstva prosvete i Evropske agencije za rekonstrukciju srednjeg strucnog obrazovanja da se školuje samo onaj kadar od koga 70 posto po završetku automatski dobija posao. I naša nastojanja su u tom pravcu, upisivacemo ucenike samo za ona zanimanja koja su tražena i perspektivna. Takav je sada slucaj sa zubnim tehnicarima, medicinskim sestrama-vaspitacima i gerijatrijskim smerom. Rekao bih još i to da nam je stigao poziv iz jedne poliklinike u Italiji koja hoce sa nama da saraduje u smislu da naši ucenici tamo odlaze da se upoznaju sa njenim radom i obavljaju praksu. Mi cemo taj poziv svakako prihvatiti uz posredovanje Ministarstva prosvete i Privredne komore, istice direktor uz podsecanje da se 12. maja, na Dan sestrinstva obeležava i Dan škole, da u Školi uspešno rade Ucenicki parlament i Savet roditelja i da je objekat opremljen video nadzorom, a da od 2004. godine funkcioniše razglas.

REZULTATI SA OVOGODIŠNJIH REPUBLICKIH TAKMICENJA

DVA DRUGA MESTA

Ucenici požarevacke Medicinske škole redovni su ucesnici brojnih repubickih i medunarodnih takmicenja sa kojih se vracaju donoseci nagrade i priznanja. Na Republickom takmicenju iz anatomije i fiziologije koje je 17. i 18. maja održano u Zajecaru, ekipa ove škole osvojila je drugo mesto. Ucenike je vodila Biserka Jovanovic, a ekipu su sacinjavali: Jelena Dimitrijevic, ucenica I/1odeljenja, Aleksandra Živkovic, ucenica istog odeljenja i Jovana Stevic, ucenica I/2 odeljenja.

Na Republickom takmicenju iz matematike održanom 21. aprila ove godine u Valjevu Jelena Pantic, ucenica II/1 odeljenja ove Škole osvojila je takode drugo mesto. NJu je vodila Dragana Stevanovic.

OVOGODIŠNJI VUKOVCI

Na listi ovogodišnjih nosilaca Vukove diplome u Medicinskoj školi nalazi se sedam imana. To su Milena Mladenovic, Marijana Stojkovic, Marija Drikic, Bojana Mirkovic, Miljana Vasic, Danica Markovic i Monika Radulovic. Za dake generacije predložene su Danica Markovic sa smera medicinska sestra-tehnicar i Marija Drikic, smer farmaceutskih tehnicara.

PRIZNANJA

ZLATNI ZNAK CRVENOG KRSTA

Brojne su sekcije koje postoje u školi i u okviru kojih ucenici manifestuju i neguju osobine koje krase medicinske radnike. Jedna od upešnijih je Sekcije Crvnog krsta. Imajuci u vidu njen rad i rezultate, Organizacija CK je Medicinskoj školi dodelila Zlatni znak koji joj je na Dan sestrinstva i Dan škole urucio sekretar Branislav Živulovic. Ove godine Zlatnim znakom, za saradnju sa Crvenim krstom nagradene su i nastavnice Dragoslava Todorovic i Ružica Lazic.

Sekcija Crvenog krsta u Medicinskoj školi postoji vec deset godina, njeni clanovi veoma su aktivni u mnogim humanitarnim akcijama koje se organizuju u Opštini, a jedna od najznacajnijih svakako je akcija dobrovoljnog davanja krvi. Za uspešan trogodišnji rad u ovoj Sekciji zahvalnice su stigle i ucenicama Škole. Pohvaljene su Milica Marinkovic i Milena Ðuricic, ucenice IV/4 odeljenja.

S.E.

U SUSRET 14. JUNU- SVETSKOM DANU DOBROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI

REPUBLICKA PRIZNANJA LJUDIMA VELIKOG SRCA

Opštinska organizacija Crvenog krsta Požarevac jedna je od, ako ne i vodeca u Srbiji kada je rec o dobrovoljnom davalaštvu krvi. Sezona godišnjih odmora je “ sušni” period za ovu humanitarnu delatnost, period kada je ova dragocena tecnost, zbog gužve na putevima i veceg broja saobracajnih nesreca i najpotrebnija, ali za dobrovoljne davaoce iz opštine Požarevac to pravilo kao da ne važi. Prekosutra je 14. jun- Svetski dan dobrovoljnog davalaštva krvi, dan kada ce onima koji su preko 35 puta dali krv, biti urucena priznanja Crvenog krsta Srbije.

- Jedna od osnovnih delatnosti Crvenog krsta i svakodnevna tema je dobrovoljno davalaštvo krvi koje je, kao što je poznato nacionalni problem i istovremeno nacionalni zadatak. Mi 14. juna obeležavamo Svetski dan dobrovoljnog davalaštva krvi, dan kada se društvo u celini zahvaljuje tim humanim ljudima. Tog dana u svecanim salonima SO Požarevac predsednik opštine Dušan Vujicic priredice svecani prijem za sve višestruke davaoce krvi gde ce im biti urucena priznanja Crvenog krsta Srbije, Republickog zavoda za transfuziju krvi i Ministarstva za zdravstvenu zaštitu. Ove godine to pravo, znaci oni koji su krv dali više od 35 puta, sa teritorije naše opštine steklo je 36 dobrovoljnih davalaca. Posebno bih istakao Dragišu Jovanovica, Stevana Nedeljkovica i Momcila Mrdaka koji su preko sto puta dali krv. Pored toga što je višestruk davalac krvi, Kostolcanin Dragiša Jovanovic je i naš aktivista, potpredsednik je naše organizacije, recju, covek koji je takoreci ceo svoj život posvetio humanim ciljevima Crvenog krsta, kaže Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

On je pozvao sve dobrovoljne davaoce krvi, u ovom periodu kada je ona zaista neophodna, da se jave Kabinetu za transfuziju krvi Opšte bolnice Požarevac u vremenu od 9- 13 casova.

- Planiramo nekoliko regionalnih akcija u toku letnjih meseci. Jedna ce biti u Smederevu, a druga u okviru ovogodišnjih LJubicevskih konji-ckih igara. Kada je krajem prošle, i pocetkom ove godine u Srbiji zabrinjavajuce opao trend dobrovoljnog davalaštva krvi, pacijenti u beogradskim bolnicama i našoj, inace naši sugradani, nisu bili vracani kucama zbog nestašice krvi. Mi smo tada bili iznad proseka u dobrovoljnom davalaštvu krvi, tako da se ta nestašica nije osecala u našoj bolnici. Mi se po tradiciji u tim kriticnim momentima maksimalno angažujemo, naši gradani se redovno odazivaju našim apelima, naglašava sekretar Crvenog krsta Požarevac.

Priznanje Crvenog krsta Srbije za 35 davanja krvi: Nenad Kukolj, Danica Dimitrijevic, Zlatko Veselinov, Dragan Stojadinovic, Radomir Peric, Dragan Jovcev, Dejan Jovcev, Miroslav Nikolic, Mile Blagojevic, Sakib Mehanovic, Kokan Novakovic, Bojan Košaric, Boban Tizmanov, Dragoslav Dimic, Saša Živkov i Slavko Jovanovic Vasiljevic. Za 50 davanja: Dobrica LJubomirovic, Vojkan Ivkovic, Mile Dimitrijevic, Zoran Kuprešak, Dragan Paklar, Mario Glodevic, Dragan Nikolic, Draško Živadinovic, Slaviša Nikolic, Toplica Živkovic, Velibor Miloševic, Siniša Savic i Lepomir Todorovic. Za 75 davanja krvi: Radovan Milenkovic, Zlatiša Milovanovic, Miodrag Gajic i Sladan Vujcic. Za 100 davanja: Dragiša Jovanovic, Stevan Nedeljkovic i Momcilo Mrdak.

M. K.

JUBILEJ OBNOVLJENOG POŽAREVACKOG KOLA SRPSKIH SESTARA

PRAZNIK HUMANOSTI I DOBROTE

Kolo srpskih sestara, jedinstvena organizacija žena u svetu, osnovana je pre nešto više od jednog veka sa ciljem dostojnim divljenja: prvobitno, uz podršku Pravoslavne crkve, tadašnje clanice Kola nastojale su da pomognu ugroženom srpskom življu u Makedoniji, da bi kasnije, uz humanitarni i prosvetiteljski rad, deo aktivnosti bio vezan za emancipaciju i prava žena. Posle Drugog svetskog rata, kao i sve što je u nazivu imalo “srpsko”, rad Kola je zabranjen i zamenjen favorizovanjem rada Crvenog krsta i AFŽ-a. Ipak, pre 15 godina, cim su se stekli minimalni uslovi, rad Kola srpskih sestara je obnovljen u vecini srpskih gradova, pa i u Požarevcu.

-Trebalo bi nam mnogo prostora da nabrojimo sve naše humanitarno prosvetiteljske akcije koje smo organizovale u minulih deceniju ipo. Zato bih vaše citaoce, a pre svih naše bivše i sadašnje clanice pozvala na svecanu akademiju koja je zakazana za 26. juni, a pocece u 11 sati u svecanoj sali SO Požarevac. Pozvali smo i clanice glavnog odbora iz Beograda, kao i predstavnice mesnih odbora iz 22 grada Srbije, odnosno predstavnike Branicevske eparhije i opštinske Vlade-rekla nam je Jasmina Živkovic, predsednica Kola srpskih sestara, Podružnice u Požarevcu.

U programu svecane akademije ucestvovace proslavljeni požarevažki ženski hor “Barili”, najbolji ucenici Srednje muzicke škole “Stevan Mokranjac” , požarevacki gimnazijalci i drugi.

-Slicne proslave održavaju se i u drugim gradovima. Ono po cemu je Požarevac jedinstven je to što planiramo da isto popodne, na istom mestu, javnosti predstavimo monografiju o radu Kola srpskih sestara. Monografija obuhvata istorijsku gradu i fotografije od nastanka Kola do danas, sa posebnim osvrtom na rad Podružnice u Požarevcu-istakla je Jasmina Živkovic, koja je i autorka monografije.

R.R.D.

DAN MUZICKE ŠKOLE "STEVAN MOKRANJAC" U POŽAREVCU

MUZICKA TRADICIJA OBELEŽENA USPESIMA

- Muzicka škola "Stevan Mokranjac" Požarevac, 8. juna, proslavila je svoj 58. rodendan. Ovaj veliki dan obeležila je Svecana akademija, na kojoj je kolektiv škole, predvoden direktorom Zoranom Maricem, ugostio brojne zvanice i proteklu godinu ovekovecio na filmu...

Prevalivši pola veka, dva leta nadomak šeste decenije, Škola za osnovno i srednje muzicko obrazovanje "Stevan Mokranjac" Požarevac, moderna, jedna od najvecih i najznacajnijih muzickih škola u Srbiji, 8. juna, proslavila je svoj veliki Dan- 58. rodendan.

Tim povodom, priredena je Svecana akademija, na kojoj je brojne goste, kolektiv i dake, nakon školske himne u izvodenju Hora SMŠ, pozdravio direktor Zoran Maric, ukazavši, tom prilikom, na sjajno proteklu školsku 2006/07. godinu, u kojoj su polaznici ove škole osvojili više od 150 nagrada. Osim toga, poža-revacka Muzicka škola ostvarila je izvanredan uspeh postavši sedma na Festivalu muzickih škola Srbije, u konkurenciji sa sedamdeset muzickih škola naše zemlje, i zauzela jedanaestu poziciju na Republickom takmicenju ucenika.

Za rodendansko slavlje pripremljena je i premijerno prikazana i svojevrsna digitalna licna karta MŠ "Stevan Mokranjac" Požarevac, dvadesetominutni film naslovljen "Pogled u buducnost", a gostima je predstavljen i najnoviji kompakt disk "Najuspešniji ucenici", sa dvadeset i cetiri sjajnih numera.

POŽAREVACKA MUZICKA SEDMA U SRBIJI

Školska 2006/07. godina u MŠ "Stevan Mokranjac" ostace upamcena najpre po velikom broju ucenika, skoro dve petine polaznika, koji su ostvarili velike uspehe na takmicenjima svih nivoa, a zatim i po iznova potvrdenom kvalitetu rada, kojim se ova požarevacka škola rangirala na sedmu poziciju u Srbiji. Bilo je i mnogo gostovanja, a ponovo su organizovana dva velika takmicenja.

Od gostovanja pomenucemo najpre saradnju sa Banja Lukom (Republika Srpska) i Ptujom (Slovenija).

-Gostovali smo u Benjaluci i u Ptuju. Posetili su i oni nas. Tako je recimo Muzicka škola "Vlado Miloševic" iz Banja Luke bila u oktobru kod nas, dok smo mi njih posetili u novembru. Imali smo sjajan koncert u Banskim dvorima, njihovoj glavnog koncertnoj sali. U maju smo išli u Ptuj, u goste Muzickoj školi "Karol Pahor". Imali smo sjajan koncert. Domacini su nam ucinili izuzetnu cast. Drugog dana našeg boravka otvarali su novi most preko reke Drave, u samom centru Ptuja, i jedina muzicka tacka tim povodom bio je nastup našeg kvarteta. Svirali smo pred tridesetak hiljada ljudi i velikim brojem ministara, ambasadora.., pri-seca se direktor MŠ "Stevan Mokranjac" u Požarevcu, Zoran Maric, ukazujuci zatim na znacaj takmicenja priredenih u Požarevcu:

-Ove smo godine takode organizovali dva velika takmicenja. Takmicenja sol-fedista, u martu, koje je okupilo veliki broj kandidata i odlicno proteklo. A, na naše veliko zadovoljstvo, naši su ucenici ostvarili sjajne rezultate. Još vece je Takmicenje drvenih duvaca, krajem aprila meseca, na kojem je jedna trecina ucesnika iz drugih zemalja. To je, inace, cetvrto po redu takmicenje i, s obzirom na to da nam se vracaju isti nastavnici, zakljucujemo da se odlicno osecaju u Požarevcu, da su zadovoljni takmicenjem, kriterijumima i kvalitetom, koji, izmedu ostalog, garantuje i medunarodni žiri.

Inace, ucenici MŠ "Stevan Mokranjac" ove su godine više od sedamdeset puta nastupali na razlicitim gradskim, kulturnim dogadanjima, manifestacijama, što je svakako jedan vanredni napor kolektiva i rukovodstva škole. Takode, vec nekoliko godina, požarevacka MŠ prireduje novogodišnji koncert za svoje sugradane.

Neizostavno je ukazati i na odlican i širom Srbije zapažen "podvig" požarevacke Muzicke škole, koja je inicijator osnivanja Zajednickog simfonijskog orkestra, u kojem je uz požarevacku okupljeno još pet muzickih škola, i to, iz Beograda, Smedereva, Kraljeva i Panceva. Ovaj je orkestar vec imao dva muzicka kampa od po šest dana i dva vrlo uspešna koncerta, od kojih je poslednji prireden na Kolarcu.

UREÐEN ŠKOLSKI PROSTOR

U ovoj su godini izvedeni i vrlo znacajni radovi na uredenju školskog prostora.

-U Kostolcu se radilo na vodovodnoj mreži. U Po-žarevcu smo osposobili jednu prostoriju za cajnu kuhinju i prostoriju za portirnicu. Dogovorili smo izradu gromobranske instalacija, iz sredstava budžeta SO Požarevac. To ce biti uradeno ove godine, kao i sanacija krova nad zbornicom, njeno unutrašnje uredenje i krecenje jednog veceg dela škole. Svakako, uz sve to, obavljamo i sitnije popravke, koje su deo tekuceg održavanja, istice kao najznacajnije direktor Zoran Maric, ukazujuci zatim na prioritete u narednom periodu:

-Za narednu godinu planirano je mnogo više pažnje posvetiti nastavi, s obzirom na to da imamo prilicne kadrovske probleme. U pitanju je nedostatak kadra, narocito klavirskog, jer ove je godine uveden "trezorski" nacin obracunavanja plata, tako da nije dozvoljen honorarni rad, osim u izuzetnim slucajevima. To ce nam, u tom kadrovskom smislu, otežati rad. Što se tice sredivanja školskog prostora, jedan od najkrupnijih koraka je svakako proširenje. O tome se vec duže od godinu dana vode razgovori sa opštinom, a u vezi sa ulaskom u posed prostora koji pripada Muzickoj školi, koja je nosilac prava na korišcenje. U pitanju je prostor Mesne zajednice Ceba. Razgovara se o tome da se Mesnoj zajednici pronade neki drugi adekvatan prostor. Tako bi Muzicka škola mogla da nesmetano organizuje nastavu, narocito velikih ansambala.

LICNA KARTA

Muzicka škola "Stevan Mokranjac" u Požarevcu osnovana je 1949. godine. Prva nastava održana je 1. aprila 1950. godine, i to, za 128 polaznika, na 6 odseka. Trideset i tri godine kasnije otvorena je i Srednja muzicka.

Danas, Osnovna škola ima više od 600 ucenika, u cak 11 odseka, i muzicko zabavište. U Srednjoj školi, na odseku muzickog saradnika i muzickog izvodaca, okuplja 80 ucenika. Zaposlenih broji oko 90.

Muzicki instrumenti za koje se školuju polaznici ove škole danas su: klavir, harmonika, gitara, violina, violoncelo, flauta, klarinet, truba, horna, saksofon i solo pevanje.

Veliko interesovanje daka dovelo je do širenja škole, kroz otvaranje odeljenja i van Požarevca, koja vec godinama uspešno rade u Kostolcu, Kucevu, Malom Crnicu i Velikom Gradištu.

Muzicka škola "Stevan Mokranjac" Požarevac poseduje i sopstveni Tonski studio, svake godine izdaje kompakt disk "Najbolji ucenici", poseduje video tehniku kojom beleži sve najznacajnije dogadaje, a izdaje i list "Prima vista".

U Srbiji, ali i šire, prepoznatljiva je i po organizaciji dva znacajna takmicenja: Takmicenje solfedista, na nivou države, i Takmicenje drvenih duvaca, medunarodnog karaktera. Takode je suorganizator manifestacije "Kulturno leto" na svojoj Letnjoj sceni, a redovno prireduje i koncerte najznacajnijih proslavljenih umetnika.

Pet jubilarnih nagrada

Za godine uspešnog rada u kolektivu Muzicke škole "Stevan Mokranjac" Poža-revac, direktor Zoran Maric urucio je pet jubilarnih nagrada, tri za dve decenije rada: Draganu Stankovic, Biljanu Novak i Natašu Petrovic, i dve za deset godina: Milenu Arsic i Milenu Stojkovic.

NAJUSPEŠNIJI UCENICI

Desetine daka požarevacke MŠ "Stevan Mokranjac" ove je školske godine ostvarilo velike uspehe, cak njih 153, medu kojima pominjemo samo dake sa nejzapaženijim rezultatima:

Katarina Maric, klavir, u klasi Olge Bauer, osvojila je 2 prve i 1 drugu nagradu, Milena Živanovic, klavir, u klasi Olge Bauer osvojila je prvu i 2 druge nagrade, Klavirski duo: Dušan Živkovic i Ivana Pavlovic, 5. razred, u klasi Vesne Jankovic i Biljane Božic, osvojio je 3 prve nagrade, Klavirski duo: Sara Vucic i Ana Šterjoska, u klasi Dragane Sarajlic i Marije Obretkovic, osvojio je 1 prvu i 1 drugu nagradu, Orkestar harmonika osvojio je 2 prve nagrade, Ðorde Stevic, harmonika, u klasi Miroslava Jankeha osvojio je 3 prve nagrade, Aleksandar Miškovic, harmonika, u klasi Miroslava Jankeha, osvojio je 1 prvu nagradu, David Ivic, harmonika, u klasi Dragane Stankovic, osojio je 2 prve i 1 drugu nagradu, Aleksandar Jankeh, saksofon, u klasi Periše Stanojevica osvojio je 3 prve nagrade, Mladen Mihajlovic, truba, u klasi Ivana Blagojevica, osvojio je 3 prve i 1 drugu nagradu, Miroslav Antanaskovic, truba, u klasi Ivana Blagojevica, osvojio je 1 prvu, 1 drugu i 1 trecu nagradu, Darija Dorontic, horna, u klasi Miše Bogdanovica, osvojila je 1 prvu i 1 trecu nagradu, Marija Bursac, horna, u klasi Miše Bogdanovica osvojila je 1 prvu i 1 trecu nagradu, Nikola Nemeševic, solo pevanje, u klasi Marte Blagojevic, odvojio je 3 prve nagrade, Vukašin Karanovic, klarinet, u klasi Periše Stanojevica, osvojio je 2 prve i 1 drugu nagradu, Rastko Stankovic, saksofon, u klasi Periše Stanojevica, osvojila je 2 prve i 1 drugu nagradu, Miloš Mitic, saksofon, u klasi Periše Stanojevica osvojio je 4 prve nagrade, Saška Marjanovic, flauta, u klasi Karoline Sprecakovic, osvojila je 1 prvu i 1 trecu nagradu, Katarina Petkovic, violina, u klasi Nenada Mendelsona, osvojila je 3 prve nagrade, Kata Stojanovic, violina, u klasi Zorana Veljkovic, osvojila je 2 prve nagrade, Lazar Nikolic, violina, u klasi Zorana Veljkovica, osvojio je 3 prve nagrade, Stefan Ðordevic, violina, u klasi Zorana Veljkovica, osvojio je 1 prvu nagradu, Darko Markovic, harmonika, u klasi Bosiljke Krstic- Jankeh, osvojio je 2 prve nagrade, Trio harmonika: Jovan Cakic, Kristina Boškovic, Darko Trbanos, u klasi Dragane Stankovic, osvojio je 2 prve nagrade i Ðorde Stevic, 5. razred OMŠ, harmonika, u klasi Miroslava Jankeha, osvojio je 1 nagradu na medunarodnom takmicenju "Internacional Competition Moravske Toplice" u Sloveniji.

Upravo ovi "zlatni" daci ispunili su sedamsdeset minuta najnovijeg kompakt diska izradenog u tonskom studiju požarevacke MŠ "Stevan Mokranjac.

Andrijana Maksimovic

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC I EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJA U PROJEKTU SERTIFIKACIJE 15 PREDUZECA

KURS ZA SPROVOÐENJE INTERNIH PROVERA

Projekat :”Uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup”, ciji je nosilac Regionalna privredna komora Požarevac, a koji finansira EU odnosno Evro-pska agencija za rekonstrukciju, ulazi u završnu fazu.U prethodnim sedmicama završena je faza pripreme i kompletiranja dokumentacije, a ovih dana u toku su zajednicki skupovi na temu - obuka internih proveravaca u preduzecima koja su obuhvacena ovim projektom.

Vesna Nešic i Tatjana Uzelac, konsultantkinje firme BONEKS INŽENJERING iz Beograda, firme koja je partner Komori i EAR u projektu obuke preduzeca za sertifikaciju po grupnom pristupu, isticu da se program obuke odvija po utvrdenoj dinamici i da u svih 15 preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga pažnja ne popušta, što je i najbolja garancija da ce možda i do kraja ove godine sva ta preduzeca završiti obuku sa uspehom i prijaviti se za sertifikovanje po standardu ISO 9001.

-Cilj ovog dela obuke je da se zaposleni osposobe da sami mogu da izvrše kompletnu internu proveru poslovanja, organizacije i efektivnosti preduzeca, kaže Vesna Nešic.- Tokom ova dva dana obuke trebalo bi da nauce kako se vrši provera i kako se izveštava o rezultatima izvršene interne provere. Krajnji cilj je da ono što se utvrdi da nije dobro može na pravi nacin da se menja i popravlja.

-Nakon ove faze preostao je još samo jedan segment obuke u kome bi trebalo da se obezbedi puna primena sistema u preduzecu - kaže Tatjana Uzelac.- U toj fazi trebalo bi da se pokaže da se nauceno u praksi i primenjuje i ono što je trakode veoma važno - da se uspostavi sistem razvoja preduzeca.

Dvodnevni kurs obuke za interne proveravace ovih dana prošli su predstavnici prve grupe preduzeca koju cine: Zavod za poljoprivredu STIG Požarevac, HEMIKS Velika Plana, TRGOPREVOZ Požarevac, DUMAKO Smederevo, CELIK Veliko Gradište, UCA Vranovo, NIG PROMET Požarevac i RIO Kostolac. U toku ove sedmice isti dvodnevni kurs predstoji i za drugu grupu od 7 preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga.

Predstavnici HEMIKSA: Milica Trajkovic, Vladimir Golubovic i LJubivoje Brkic, kažu da je materija koja se trenutno obraduje prilicno teška, ali da veruju da ce i to savladati. Na isti nacin razmišljaju i predstavnici CELIKA: Tanja Životic i Dragiša Admic.

Novica Novakovic, Marija Dencic i Dušan Nešic, iz firme UCA Vranovo, kažu da obuka zahteva dosta ucenja i dosta obaveza, koje oni za sada i ispunjavaju.

Po programu obuka za sertifikaciju po ovom grupnom pristupu završava se 7. oktobra tekuce godine. Do tog roka firme koje nameravaju da se sertifikuju trabalo bi da odaberu ovlašcenu sertifikacionu kucu i da nakon završene obuke izvrše i prijavljivanje za sertifikaciju.

R.D.

PRIVREDNO DRUŠTVO “ TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC”

POTPISAN POSLEDNJI UGOVOR ZA PETI BTO SISTEM

Elektroprivreda Srbije, PD “ Termoelektrane i kopovi Kostolac” i ABS Minel Elektrooprema i postrojenja a.d. iz Beograda potpisali su ugovor o isporuci sistema za napajanje elektricnom energijom za novi 5. BTO jalovinski sistem na kopu “ Drmno”. Ugovor cija vrednost iznosi 3, 8 miliona evra potpisali su Vladimir Ðordevic, generalni direktor EPS- a, Dragan Živkovic, direktor PD TE- KO Kostolac, a u ime ABS Minel Elektroopreme i postrojenja Miodrag Petrovic, izvršni direktor i Zoran Radosavljevic, predsednik Upravnog odbora. Ukupna vrednost celog 5. BTO sistema je 58, 7 miliona evra, a ceo posao se finansira iz prihoda Elektroprivrede Srbije.

- EPS nastavlja sa investicijama jer želi da Srbiji i u narednim godinama obezbedi dovoljno i uglja i elektricne energije. Za ostvarivanje tog cilja potrebno je da se u narednih nekoliko godina u kapacitete EPS- a uloži više od tri milijarde evra. U postojece kopove uglja, na kojima treba da se poveca proizvodnja, kao i u otvaranje novih kopova, pre svega u Kolubari, potrebno je da investiramo oko 900 miliona evra. Novi kopovi treba da proizvode ugalj za nove termoelektrane koje planiramo da gradimo. Poslovodstvo EPS- a ovakvim ugovorima cini konkretne poteze da bi se ostvarili zacrtani ciljevi: - obezbediti Srbiji i u narednim godinama dovoljno uglja i elektricne energije, - sprovesti restrukturisanje kompanije, - izboriti se za poziciju na regionalnom tržištu elektricne energije i povecati vrednost kompanije, rekao je tim povodom Vladimir Ðordevic, generalni direktor EPS- a.

Ugovor koji je nedavno potpisan, poslednji je od cetiri ugovora za nabavku potrebne opreme za 5. BTO sistem na kopu “ Drmno” i treba da bude realizovan do sredine 2008. godine, a ostala tri do kraja sledece godine. Za prvi paket ( isporuka rotornog bagera) ugovor je potpisan sa nemackom firmom TAKRAF u vrednosti od 12, 2 miliona evra, drugi ugovor za tracne transportere u vrednosti od 30 miliona evra potpisan je sa domacom firmom GOŠA- FOM, dok je treci ugovor za isporuku odlagaca vredan 12, 64 miliona evra, potpisan sa kompanijom Tisen- Krup iz Nemacke.

Kao što je najavljeno, novi BTO sistem ce skidati 10 miliona kubika jalovine godišnje, cime ce se stvoriti uslovi za proizvodnju dodatnih 2, 5 miliona tona uglja na kopu “ Drmno”, jer ce u meduvremenu ( do kraja 2009. godine) prestati proizvodnja na kopu “Cirikovac”. Te godine na kopovima u Kostolcu ce se proizvoditi 9 miliona tona uglja što ce omoguciti stabilnu pro-izvodnju elektricne energije u kostolackim termoelektranama u narednih 25 godina.

M. K.

EPS I DECA- CIGRARIJE

USPEH KOSTOLACKIH MALIŠANA

Na ovogodišnjim, prvim Epsovim cigrarijama, u konkurenciji 50 osnovnih škola iz cele Srbije, ucenici III/ 2 OŠ “ Jovan Cvijic” iz Kostolca osvojili su cetvrto mesto na finalnom takmicenju u Beogradu. Plasman medu deset najboljih u Srbiji u takozvanim Igrama bez granice je veliki uspeh, a uz malo više srece kostolacki mališani su na finalnom takmicenju mogli da osvoje i trece mesto koje bi im kao nagradu obezbedilo sedmodnevni boravak u Eko- kampu na Tari.

M. K.

PENZIONERI "ELEKTROMORAVE"

USVOJEN PLAN RADA ODBORA

Plan rada Odbora penzionera PD "Centar" d.o.o. Kragujevac, ogranak "Elektromorava" Požarevac, usvojen je 15. aprila, nakon uvida u odobren plan kolega iz Kragujevca. Usvojeni plan rada predvida da se Odbor sastaje najmanje cetiri puta u toku godine, da troškove rada Udruženja penzionera snosi Privredno društvo, Ogranak u saradnji sa rukovodstvom Sindikata PD.

Medu odobrenim zahtevima penzionera nalazi se druženje sa poslovodstvom i Sindikatom ogranka Privrednog društva, organizovanje izleta dva puta godišnje, obilazak teških invalida rada i deset penzionera uz urucenje paketa u vrednosti od 30 evra , banjsko lecenje za tri penzionera u trajanju od 14 dana, pravo korišcenja odmarališta van sezone, pod istim uslovima koji važe i za aktivne radnike... Ogranci Društva snose pogrebne troškove za sve preminule penzionere, a u granicama mogucnosti Ogranka pomoci ce obolelom penzioneru prilikom snošenja troškova operacija i lekova, odluceno je.

Sindikati Ogranka ce prema mogucnostima ucestvovati i u snošenju troškova Udruženja penzionera. Potvrden je i status penzionera koji imaju svi radnici koji su prihvatili ponudu "Elektroprivrede Srbije" da napuste preduzece uz stimulativnu otppremninu, pod uslovom da radnik ima najmanje 20 godina radnog staža.

Odbor penzionera 16.juna organizuje izlet na Iriški venac i Petrovaradin.

T.R.S.

RJ POŠTANSKOG SAOBRACAJA ‘’POŽAREVAC”

PROSLAVLJEN DAN PTT RADNIKA

Požarevac je RJ poštanskog saobracaja Prve regije i pokriva podrucje Branicevskog okruga, koji se nalazi u severoistocnom delu Srbije. Druga pošta u Srbiji otvorena je 7. decembra 1840. godine u Požarevcu, u tadašnjoj zgradi menzulane, a poštu su prenosili tatari i surudžije. Danas na podrucju ove Radne jedinice funkcioniše poštanski centar i 47 pošta, od cega je 20 u projektu Postnet, a planira se da se u ovom sistemu do kraja 2007. godine nadu sve pošte. Umrežavanjem ce pošte pružati brže usluge klijentima i korisnicima.

Za zaposlene u Pošti poslovna godina obuhvata period izmedu dva 7.juna, kada se obeležava Dan PTT radnika Srbije i ocenjuje nivo kvaliteta usluga i rada jedinica poštanske mreže i filijala tj. celog PTT sistema. Milan Cukavac, direktor RJ Požarevac rezulate rada u toku prethodne poslovne godine ocenio je kao izuzetno dobre i naglasio ostvarivanje velike dobiti. Glavna pošta 12000 Požarevac sa 77 zaposlenih ucestvuje sa 45 posto u ostvarenom prihodu Radne jedinice koji je u 2006. iznosio 250 miliona dinara.

- Filijala Požarevac kao deo velikog PTT sistema proteklu godinu završila je uspešno, sa rastom usluga i prihoda, pa je samim tim ova filijala ostvarila odredenu dobit kao jedna od uspešnijih u delu PTT sistema. U toku protekle poslovne godine osim fizickog povecanja obima usluga bavili smo se najviše podizanjem kvaliteta usluga, uzimajuci u obzir da u delu komercijalnog servisa PTT sistem ima veliku konkurenciju. U tom segmentu Sistem je ušao u oštru konkurenciju, iako tržište zbog neformiranja Agencije za poštanske usluge, shodno Zakonu o poštanskim uslugama, nije na pravi nacin regulisano . Sistem je ipak “preživeo” prvi udar sive konkurencije. Nadamo se da ce se sa formiranjem Agencije pozicioniranje operatera u delu poštanskih usluga formirati shodno snazi i kvalitetu usluga koje pružaju klijentima, kaže Cukavac.

U toku protekle godine na nivou Filijale završeni su investicioni radovi na dvadeset jednom objektu, a optimistican je i plan za 2007. Ovih dana pocinje njegova realizacija.

- Izvesno je da cemo ispuniti obecanje i adaptirati zgradu Direkcije, tj. sedište jedinice poštanske mreže 12000 Požarevac 1, a poslovodstvo požarevacke filijale odlucilo je da ude u renoviranje i adaptaciju objekata svih gradskih pošta, kao što su pošta u Trianglu koju ce slediti pošta pored železnicke stanice a zatim objekat u MZ Burjan. Osim pomenutih u toku ove godine bice sredeno još dvanaest objekata. Ambijent ce biti prijatniji radnicima i korisnicima naših usluga u svim vecim poštama na ovoj teritoriji.

Veliki izazov Pošta vidi u “otvaranju” rimskog grada Viminacijuma.

- Najveci potencijal za razvoj i porast broja usluga otvara se turistickom atrakcijom kao što je Viminacijum. Obzirom da se ostaci ovog velikog grada nalaze na tri kilometra od Dunava, koji povezuje nekoliko država, to je potencijal od više stotina hiljada posetilaca godi-šnje. RJ “Požarevac” tu vidi svoju šansu, preko povecanog obima usluga i otvaranja post-šopova, kaže Mica Mitrovic, glavni saradnik u marketinškoj službi.

NAGRADE

Povodom 7. juna , dana PTT radnika, u požarevackoj radnoj jedinici pošte dodeljena su zaslužna priznanja i novcane nagrade za godine rada i vernost PTT sistemu . Svi koji su proveli deset, dvadeset, trideset i trideset pet godina radeci u Pošti dobili su odgovarajuce nagrade cije su visine utvrdene kolektivnim ugovorom.

Za 35 godina rada nagradena je Snežana Bogdanovic, zaposlena u Jedinici poštanske mreže Žagubica.

Nagrade za 30 godina rada dobili su : Milan Arsic, Mile Cikarevic, Dragomir Mirkovic, Zvo-nko Pajkic, Vidoje Ristic i Aleksandar Stojanovic.

Za 20 godina vernosti preduzecu nagradeni su: Valentin Brandušanovic, Siniša Kokoreskovic, Mijajlo Rancic, Budimir Tošic i Milosav Župljanin.

Povodom desetogodi-šnjice rada nagradeni su Dragan Jankovic, Goran Miškov i Dobrica Stojanovic.

Posebne zahvalnice dodeljene na osnovu više kriterijuma date su u nekoliko kategorija.

Najbolji poštar u protekloj poslovnoj godini je Negoslav Mihajlovic zaposlen u JPM Turija. Prema recima kolega i korisnika usluga, Negoslav je rado viden medu meštanima Turije, uvek ljubazan, nasmejan i, što je najbitnije, vredan i predan poslu koji obavlja. Zbog svoje strpljivosti i ljubaznosti, za najboljeg šalterskog radnika proglašen je Stevan Moravac, zaposlen u JPM Rabrovo. Za najboljeg radnika transporta, prerade, isporuke i postekspresa proglašen je Srdan Milcic.

Najbolja pošta od prvog do cetvrtog reda je 12311 Malo Crnice, a za najbolju poštu od petog do osmog reda proglašena je ona u Branicevu.

Najuredenija pošta nalazi se u Velikom Gradištu.

Post - ekpres i biznis Šalteri

Najveci rast usluga u protekloj poslovnoj godini ostvaren je u delu Post - ekspres usluga. To su usluge brze pošte, gde posebna kurirska služba koja je dostupna gradanima Srbije dvadeset i cetiri sata, vrši prijem i isporuke pošiljaka “od vrata do vrata”. Broj radnika zaposlenih u tom sektoru je duplo povecan, a rast ove vrste usluga ocekuje se i u buducnosti, jer se zahtevi tržišta menjaju iz dana u dan. Sve je više poslovnih korisnika kojima je najbitnije vreme i bezbednost, a Post - ekspres zadovoljava oba kriterijuma.

Još jedna novina koja bi nakon adaptacije Glavne pošte trebalo da zaživi i u Požarevcu su Biznis šalteri . Rec je o posebnom šalteru u pošti na kome bi se usluživala treca lica na osnovu prethodno zakljucenih ugovora. Poslovi koji bi na ovim šalterima mogli da se “završe” su trgovina hartijama od vrednosti, usluge zastupanja u osiguranju, prodaje avionskih karata, turistickih aranžmana, ulaznica, proizvoda po posebnom ugovoru, odobravanje bankarskih kredita i slicno. Pojedine kompanije kao što su Hipobroker AD, Prizma, Delta Generali osiguranje, Pireus banka, JAT vec su pokazale interesovanje za saradnju ovog tipa.

Šta je adresni kod?

Mnogi gradani bili su zbunjeni kada se na kovertama pojavilo mesto u koje treba upisati adresni kod. Gordana Petrovic, glavni saradnik u službi za informatiku RJ Požarevac objasnila nam je šta on predstavlja.

- Adresni kod cini šest cifara koje ce na jednoznacan nacin predstavljati svaku adresu . Nazivi ulica se menjaju, kucni brojevi su u velikoj meri nepoznati, pogotovu u selima, te ce ovim projektom koji je u Srbiji zapoceo pre tri godine, cela terotorija biti oznacena adresnim kodovima. Prerada pošiljaka ce se uvodenjem ove novine vršiti na jednostavniji , brži i što je najbitnije precizniji nacin. Što se tice pošte to i znaci bržu preradu. U glavnom poštanskom centru u Beogradu, gde se skupljaju sve pošiljke, kupljen je deo mašina za preradu koje ce automatski citati cifre iz adresnog koda i rasporedivati ih po odredenim kanalima koji predstavljaju traženu radnu jedinicu, poštu i, na kraju, reon poštonoše. Za korisnike naših usluga to znaci manje grešaka, jer ce ljudski faktor biti sveden na minimum, kaže Gordana Petrovic.

T.R.S.

EKOLOGIJA

GRADIŠTANCIMA I TRECI “ZELENI LIST”

- U tradicionalnoj akciji Društva za cistocu vazduha Srbije i Ekološkog magazina “Cekajuci vetar” koji se emituje na drugom programu Radio Beograda, Gradištanci su nedavno, po treci put osvojili “Zeleni list”

Ekologija se ne može omediti opštinskim, regionalnim, pa ni državnim granicama. Imajuci ovu cinjenicu u vidu, niz godina unazad održava se tradicionalna akcija “Tražimo zagadivaca godine i zaštitnika životne sredine” u kojoj se vrednuju rezultati vezani za cistocu vazduha, vode i tla. Neslavno priznanje “Crni list” za 2006. dobilo je “Podunavlje” AD iz Celareva, dok je “Zelenim listom” nagradeno 14 organizacija i pojedinaca. Medu njima priznanje je dobio JKP ”Standard” za kvalitet pijace vode, što je još znacajnije, ako se imaju u vidu prošlogodišnje poplave u Podunavlju. Pored njih, ovo ekološko priznanje dobilo su i JKP “Komunalprojekt” iz Backe Palanke, Pokret gorana iz Zajecara, beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, SO Pancevo, uprava hotela “Kopaonik” iz Lukovske Banje, Uprava specijalnog rezervata prirode “Deliblatska pešcara” i sedmoro pojedinaca-aktivista, od kojih su dvoje iz Backe Palanke i po jedan iz Kruševca, Trnave kod Cajetine, Užica, Beograda i Leposavica. Gradištancima je ovo treci “Zeleni list”. Pretprošle godine ovo priznanje je dobilo Društvo odgajivaca sitnih životinja, u okviru kog radi i sekcija za ocuvanje životne sredine. Treba naglasiti da ovo Društvo uspešno radi pune 33 godine. Clanovi sekcije za zaštitu životne sredine osvojili su “Zeleni list” jer su prvi reagovali i podigli svoj glas kada je utvrdeno da vetar nanosi velike kolicine peska iz napuštenog rudnika u Rumuniji.

Prvi “Zeleni list” je dobila “Kompanija Stokic” zahvaljujuci trudu vlasnika LJubisava Stokica. On je ocistio vodeno smetlište na delu obale Dunava, pretvarajuci ga u reprezentativno pristanište za prihvat svih vrsta brodova, cime se velikogradištanska luka uvrstila u red najlepših na ovoj evropskoj reci.

JKP”Standard” je osnovan 1945. godine, ali se pocetak izgradnje mreže gradskog vodovoda vezuje za 1943. Još iz tih vremena kvalitet gradištanske vode je poznat u svim podunavskim zemljama, pa otuda i preporuka brodarima da se pijacom vodom snabdevaju upravo u Velikom Gradištu.

-Prošlogodišnji visok vodostaj Dunava vanredno je angažovao dobar broj radnika (od oko 80 zaposlenih u “Standardu”) na odbrani grada od poplava, a nakon kriznog perioda, u rašcišcavanju materijala korišcenog za gradnju nasipa. Pocetak turisticke sezone grad je docekao cist i umiven, kao da vanredne situacije nije ni bilo.

Ovo JKP je takode zaduženo i za održavanje cistoce u gradu. Sa zadovoljstvom mogu istaci da je po opštoj oceni javna higijena na zavidnom nivou. Možda i zato što se 365 dana u godini smece iznosi, kako iz gradskog jezgra, tako i iz vikend naselja. Znaci, radi se i u vreme državnih i verskih praznika-istakao je Radosav Živkovic, direktor ovog preduzeca.

R.R.D.

FOND ZA ZAŠITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

DOBRE IDEJE “NA CENI”

Deo investicionog programa požarevackog Fonda za zaštitu životne sredine realizuje se finansiranjem po konkursu, na šta javnost malo može da utice, dok sa druge strane postoji niz mogucnosti za dodelu sredstava za takozvane male projekte gde se ceni dobra ideja, ispoljena želja za licnim angažovanjem, posebno u delu kada treba sacuvati uradeno.

- Fond planira finansiranje niza projekata zaštite životne sredine koji su od vitalnog znacaja za stanovnike opštine Požarevac, a prema dostavljenim predlozima i projektima samih gradana. Za revitalizaciju i oplemenjivanje prostora oko osnovnih škola, sportskih terena i stambenih zgrada Fond je u ovoj godini opredelio 5 miliona dinara. Uslov je da zainteresovani za dodelu sredstava imaju koliko-toliko razraden projekat i da su voljni da ga sufinansiraju, bilo materijalnim sredstvima, bilo radom. Takode, nije dovoljno da se neki prostor uredi, vec i da se kasnije održava. Uz to zainteresovani smo da finasiramo programe i projekte zaštite životne sredine u seoskim mesnim zajednicama. NJima je posebno potrebna pomoc u delu sanacije zelenih površina oko domova kulture, sportskih terena...Potrebna im je finansijska pomoc da urede mesta za odlaganje cvrstog otpada, kao i pomoc oko sanacije postojecih divljih deponija. U delu programa zaštite pijace vode moguce je konkurisati za sredstva monitoringa kvaliteta vode. Na primer, na podrucju jedne seoske MZ bilo bi potrebno da se popišu sva izvorišta pijace vode (koja se koristi i za napajanje životinja) i da se kontroliše njen kvalitet bar 4 puta godišnje u razlicitim godi-šnjim dobima. Posle toga bi usledio savet strucnjaka kako sanirati problem. Više od polovine individualnih bunara na teritoriji opštine ne zadovoljava higijensko sanitarne uslove, ali to nije na adekvatan nacin verifikovano, pa se ne mogu planirati ni neki zahvati na njihovoj sanaciji.

Veoma je aktuelno pitanje zaštite eko-turistickih zona. Zaštita mora da obuhvata širok pojas, bilo da se radi o kompleksu LJubiceva koje pretenduje da postane mini nacionalni park, ili drevnog Viminacijuma što ne podrazumeva samo arheološko nalazište, nego višestruko vecu površinu. Iako Privredno društvo Kostolac izdvaja sredstva u fondove za razvoj, odnosno za zaštitu životne sredine, uticaj poslovanja ovog energetskog giganta na degradaciju osnovnih prirodnih resursa je znatan, pa izdvojena sredstva nisu dovoljna za sanaciju. Potrebno je mnogo dobre volje i još više sredstava koji bi se uložili na zaštiti životne sredine u ovom basenu-nabrojala nam je o neke mogucnosti finsiranja manjih programa zaštite životne sredine profesorka Jasminka Miloradovic, clan Upravnog odbora Fonda.

R.R.D.

REŠEN DUGOGODIŠNJI PROBLEM ISHRANE BOLESNIKA

OTVORENA JE NOVA KUHINJA

Više od jedne decenije odgovorni u požarevackoj Opštoj bolnici “dr Voja Dulic” mucili su muku oko ishrane bolsnika. U bolnici je bio zaposlen strucan kadar: od diplomiranih nutricionista, do iskusnih kuvara, ali su osnovni problemi bili vezani za loš smeštajni prostor u vlažnim i ruiniranim podrumskim prostorijama (zbog cega je reagovala i sanitarna inspekcija) koje datiraju s kraja Drugog svetskog rata kada je bolnica izgradena, zastarela i odavno amortizovana oprema, a jedno vreme registrovan je cak i izražen nedostatak namirnica. U to neslavno vreme pacijenti iz Požarevca i okoline nekako su se snalazili, jer im je obroke donosila rodbina. Ali ostalima iz udaljenijih mesta zaista nije bilo lako. Kako je bolesnom coveku potrebna izbalansirana pravilna ishrana, pre desetak godina krenulo se sa gradnjom savremenog objekta buduce kuhinje, medutim, ubrzo se stalo zbog nerešenih imovinsko pravnih pitanja. Nastavilo se sa radom u staroj kuhinji, ali se stalno strepelo od izbijanja bolnickih infekcija zbog moguce kontaminacije hrane, koja je cesto morala da bude bacena jer nije bilo uslova za njeno pravilno cuvanje, posebno u letnjim mesecima.

-Ishrana bolesnika spada u kategoriju obaveznog vida zdravstvene zaštite pacijenata koji su hospitalizovani. Samim tim spada u veoma važan segment njihovog boravka u bolnici, jer je adekvatna ishrana deo lecenja. Poravnanjem izmedu vlasnika i korisnika zemljišta (republika Srbija i Zdravstveni centar) sa jedne strane i firme “Renoar”koja je pocela i dovršila izgradnju, ovaj problem je konacno rešen i 2. juna puštena je u rad savremeno opremljena kuhinja. Objekat je površine 788 kvadrata i spojen je takozvanom toplom vezom sa bolnickim prostorom. Treba naglasiti da su zadovoljeni svi higijensko sanitarni uslovi jer nema ukrštanja i spajanja dopreme namirnica. Ovo je tek prva faza u kojoj ce se pripremati obroci samo za pacijente, dok se u drugoj priprema dovršetak ekspres restorana za zaposlene u bolnici. Eventualno, usluge ekspres restorana mogli bi da koriste i pacijentu u pratnji rodbine i prijatelja koji im dolaze u posetu, ukoliko se to ne kosi sa njihovim lecenjem, odnosno opštim epidemiološko sanitarnim merama. Smatramo da je zdravstvena struka izuzetno stresna i da naše osoblje treba da se pravilno hrani, ali upotreba buduceg ekspres restorana nece im biti nametana – istakao je dr Aleksandar Matic, pomocnik direktora ZC za organizaciju zdravstvene službe.

Dosadašnji radnici bolnicke kuhinje zasnovali su radni odnos sa firmom “Renoar”, koja je vecinski vlasnik novog objekta sa nešto više od 60%, dok su zaposleni u dijetetici i distribuciji hrane (nutricionisti, sanitarni tehnicari i servirke) ostali i nadalje u radnom odnosu u Zdravstvenom centru.

R.R.D.

HALO 92

Na teritoriji Branicevskog okruga, pocetak juna, obeležen je vecim brojem saobracajnih nezgoda sa smrtnim posledicama u kojima su ucestvovali traktori.

U mestu Laznica, opština Žagubica 01.06.2007. godine, Živorad L. (1944) iz Laznice, izgubio je kontrolu, nad traktorom, kojim je prevozio gradevinski materijal i pregazio pešaka Pavla Šutulovica (1929) iz istog mesta. Vozac traktora zadobio je lake telesne povrede.

U mestu Ševica, opština Kucevo 07.06.2007. godine LJubomir B. (1928) iz Ševice takode je izgubio kontrolu, upravljajuci traktorom sa prikolicom, u kojoj su se nalazili Jelisaveta Lupšic (1957), Jelena B. (1980) i D.B. (2003) svi iz Ševice. Usled prevrtanja prikolice na licu mesta podlegla je povredama Jelisaveta Lupšic, dok su Kelena i D.B. zadobile lake telesne povrede.

Obe saobracajne nezgode, dogodile su se zbog nestrucnog upravljanja traktorom . Apelujemo na vozace, posebno ove kategorije vozila da bez adekvatne obucenosti ne upravljaju ovim prevoznim sredstvima.

Saobracajna policija ce u narednom periodu pojacati kontrolu ove kategorije ucesnika u saobracaju.

Protiv oba vozaca traktora, policija ce podneti krivicne prijave, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo ugrožavanje javnog saobracaja sa smrtnim posledicama.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Miroslava P. (1975) iz Novih Banovaca i Mladena G. (1979) iz LJubovije, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo nedozvoljene trgovine. Oni su osumnjiceni da su bez ovlašcenja za trgovinu i bez pratece dokumentacije, 01.06.2007. godine nabavili 13 t motornog goriva D2 u svrhu dalje preprodaje . Od osumnjicenih policija je oduzela švercovanu naftu, teretno vozilo-cisternu, marke “Daimler benz”, putnicko vozilo “Mercedes”, mobilne telefone i radio stanice koje su koristili za medusobnu komunikaciju.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

HUMORESKA

I STARI JE VOLEO DAN MLADOSTI

Pre mnogo, mnogo godina, otprilike, 110, rodio se, po mnogima, najveci sin naših naroda i narodnosti, Josip Broz Tito.

Pre, otprilike, petnaestak dana, 25. maja, neki stari ljudi secaju se tog datuma, Dana mladosti, kako se drugacije nazivao Titov rodendan. Toga dana u maju, po mnogima najlepšem mesecu, na stadionu JNA i ''Partizana'', pred desetinama hiljada zvanica i pred višemilionskim auditorijumom, Tito je proslavljao svoj rodendan. U raskošnom ambijentu, hiljade mladih iz citave tadašnje Jugoslavije, pred voljenim predsednikom, izvodili su stilske vežbe tzv. slet.

Televizija je direktno prenosila ovaj spektakl, i za to vreme nisi mogao da vidiš niti jednog coveka (a o ženama da i ne govorimo) na ulici; svi su bili kraj malih ekrana kao kad su se prikazivale serije sa Ckaljom u glavnom ulozi.

Na kraju sleta, zaslužni, odabrani mladic ili devojka (Tito je mnogo voleo mlade), predavali su štafetu predsedniku uz kraci, napamet, nauceni govor. Ta štafetna palica, prenošena iz ruke u ruku kroz citavu zemlju, simbolizovala je bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti. Danas, umesto bratstva i jedinstva, imamo Velikog brata!

Svi koji se secaju tog perioda i koji su bili Titovi saborci i savremenici, kažu da se tada mnogo bolje živelo nego danas. Jedna baka, sa uzdahom kaže:

- E, nema više Tite, a kad je on bio živ bila sam jednom na moru i dva puta u banji!

Jeste J.B. Tito bio šloser i slobodni zidar, dakle, imao je dva zanata, ali je vladao doživotno, a umro je u 88. godini života, pa vi sad vidite!

Danas mladi nemaju više Dan mladosti, a može se slobodno reci da nemaju cak ni sat! Danas su, na Dan mladosti, umesto sleta, jurili Mladica!

LAZARIZMI

- Nismo izgubili ni jednu bitku,ali nismo dobili ni jedan rat!

- Na srecu ,streljani ima pravo na žalbu!

- Naše kapitalne investicije su zatvori !

- U krugovima bliskim istoku ,Evropa je na zapadu !

- Morala je Karla da dode u Srbiju da licno uhvati Mladica !

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 01.06.-08.06.2007.godine u Požarevackoj bolnici u 27 porodaja rodeno je 27 beba i to : 16 decaka i 11devojcica.

Sinove su dobili: Morina Elmaza i Krujezi Safet iz Kostolca, Kostic Olivera i Saša iz Kostolca,Stokic- Stevic Ivana i Stevic Dalibor iz Braniceva, Jovanovic Dragana i Saša iz Covdina,Mišic Danijela i Stevic Zoran iz Požarevca, Curic Ruža i Milenkovic Goran iz Požarevca,Mihajlovic Biljana i Dalibor iz Neresnice, Markovic Danijela iz Požarevca i Stojicevic Dušan iz Starog Kostolca, Damnjanovic Marija i Sava iz Požarevca, Tomic Sonja i Jovanovic Goran iz Požarevca,Dabic Suzana i Dejan iz Mustapica ,Miladinovic Gorica i Dalibor iz Makca kao i Miloševic Branka i Vladimir iz Požarevca.

Cerke su dobili: Živkovic Danijela i Srecko iz Požarevca,Vesna Stevic Imamovic i Miloš Imamovic iz Braniceva,Sacipovic Ana i Šabanovski Abelin iz Požarevca,Backic Gordana i Mile iz Velikog Laola,Trifunovic Sladana i Predrag iz Požarevca ,Radovanovic Marija i Jovanovic Dejan iz Požarevca,Stokic Danijela i Aleksandar iz Požarevca,Mihajlovic Marina i Pavlovic Radoslav iz Cerovice,Živkovic Sladana i Svetozarevic Zaviša iz Milanovca,Derviševic Jelena i Tasic Goran iz Salakovca.