Header

ODUSTAO PROGLAŠENI KUPAC

"REC NARODA" CEKA NOVU AUKCIJU

- NAKON AUKCIJSKE PRODAJE 31. 05. 2007. GODINE MEDIJSKA KUCA "REC NARODA" OCEKIVALA JE NOVOG VLASNIKA, NO UMESTO VLASNIKA STIŽU KLJUCNA DOKUMENTA I PRESUDE.

- Opštinsko javno pravobranilištvo dostavlja izjašnjenje

"Montažni objekat je objekat privremenog karaktera, te iz tog razloga ne može se izvršiti upis u javne knjige pravnim putem. Buduci vlasnik J.P."Rec naroda "može da koristi objekat, ima pravo da upotrebljava zemljište - gradevinsku parcelu neophodno potrebnu za redovnu upotrebu montažnog objekta."

- Okružni sud u Požarevcu šalje PRESUDU kojom umesto autora saopštenja: državnih institucija i tada vodecih politickih partija "Rec naroda" mora da plati preko pola miliona dinara tužiocu S.N.

Uz cinjenicu da je visoko izlicitirana cena i cinjenice koje su nakon pristigle, PROGLAŠENI KUPAC JE ODUSTAO.

Medijska kuca "Rec naroda" ceka zakazivanje nove AUKCIJE, ALI U REALNIJIM OKVIRIMA DOLAZECIH DIRIGOVANIH PRESUDA .

R.N.

MIODRAG FILIPOVIC, NOVI PREDSEDNIK OKRUŽNOG ODBORA SPS BRANICEVSKOG OKRUGA:

POCELE PRIPREME ZA LOKALNE IZBORE

Kao što je poznato javnosti krajem prošle godine održan je Kongres Socijalisticke partije Srbije na kome je, pored ostalog donet i nov Statut. Po odredbama novog Statuta okružni odbori se biraju tako što predsednika i sekretara imenuje Izvršni odbor GO, a ostali clanovi su predsednici opštinskih odbora, predsednici opština i skupština opština ukoliko su socijalisti, narodni poslanici i clanovi GO.

- Socijalisti Branicevskog okruga prvi su u Srbiji konstituisali novi Okružni odbor i on sada funkcioniše u novom sazivu. U skladu sa programskim opredeljenjima utvrdenim na Kongresu partije moracemo da donesemo i nov operativni plan rada. Približavaju nam se lokalni izbori i moramo se blagovremeno i dobro za njih pripremiti, jer smo na ovom podrucju dominantna stranka, držimo vlast u vecem broju opština, u skupštinama opština imamo najviše odbornika... I te kako smo zinteresovani za lokalne izbore i želja nam je da na njima ostvarimo još bolje rezultate. Cinjenica je da je narod veoma nezadovoljan onim što se dogada poslednjih godina, a mi smo Partija koja neguje principe humanosti i solidarnosti i koja obecava zaživljavanje privrede i otvaranje novih radnih mesta, istice novi predsednik Okružnog odbora SPS Miodrag Filipovic.

Veliki broj nezaposlenih, medu kojima je poslednjih godina sve više radnika pred penzijom cije su se firme ugasile ili promenile vlasnike, tamna je strana procesa tranzicije koji nije zaobišao ni Branicevski okrug. I privreda ovog dela Srbije je, naime, u velikoj meri privatizovana.

- Skoro da je sto posto privatizovana, a i ono što je ostalo neprivatizovano ide u tom pravcu, fabrike se kupuju i dalje preprodaju, nova radna mesta se ne otvaraju, radnici odlaze na tržište rada i to su karakteristike velike nepravde, to nije ono što je SPS nudio u procesu privatizacije. Privatizacija, po zakonima koje je donosila država u vreme vladavine SPS-a priznavala je minuli rad, omogucavala obeštecenje radnicima i podelu deonica, bilo je mogucnosti da se naplati nekadašnji rad. Ovo što se sada dešava bez volje i saglasnosti onih koji su stvorili vrednosti koje se prodaju nije ništa drugo do nepravedna privatizacija koju SPS, koji ne ucestvuje u vlasti, ne može da stopira i ispravi, istice Filipovic, koji na primedbu da su trenutno u veoma teškom položaju mladi ljudi, odgovara:

- Nekada smo imali besplatno školovanje, a sada su siromašni spreceni da idu na fakultete, jer su školarine ogromne. Obrazuju se oni koji i ne moraju da budu neki kapaciteti ali imaju para. To je nepravda prema mladoj generaciji, to nije humano. SPS ce se uvek zalagati za ravnopravnost ljudi u školovanju, lecenju, zapošljavanju...

Svedoci smo da se ovih dana clanovi porodice Slobodana Miloševica ponovo pominju u vezi sa raznim kriminalnim radnjama u Srbiji. Kako u SPS-u Okruga na to gledaju?

- Porodica našeg predsednika i osnivaca i on sam satanizuju se još od 2000. godine. U pitanju je strategija da se jedna harizmaticna licnost kakav je bio Miloševic prikaže u što gorem svetlu. Napada se on, napada se njegova porodica. To se sve smišljeno radi i uvek pred neke dogadaje, a sada su na pragu lokalni izbori. Blacenjem Miloševica napada se politika SPS-a. Pitanje duvanske mafije nije rešavano punih sedam godina i sada je pocelo da se rešava.To je vec videna igra... Gradani su to, nadam se shvatili. Na našem Branicevskom okrugu SPS je dominantna stranka, najorganizovaniji smo, nema sela u kome ne postoji organizacija socijalista, Bile su razne provere naših kandidata, posle kojih smo i dalje opstajali, šta više raslo je poverenje u naše kadrove. Ne tražimo ništa više od biraca nego da sami procene koja je politika u njihovom interesu, a koja nije, kaže Filipovic.

S.E.

KAKO PREŽIVETI NA BLIZU 40 STEPENI CELZIJUSOVIH

DILEMA: TUŠ ILI PLAŽA?

Kraj juna obeležavaju tropske temperature, koje teško padaju i zdravim ljudima, dok za hronicne bolsnike i starije mogu biti i vrlo opasne. Ali i jedni i drugi spas vide u rashladivanju vodom. Prvi na plažama, a drugi pod tušem. Na moravskoj plaži kod LJubicevskog mosta ostali su samo tragovi nekadašnjeg uredenja, ali to ne smeta brojnim Požarevljanima da upravo ovde traže osveženje. Aktuelni su i sprudovi na Moravi u Dragovcu, gde ima dovoljno plicaka i za neplivace. Oni odvažniji odlaze na uvek popularne “bagere”. Medutim, kako smo saznali od dr Branka Staletica iz požarevackog ZZJZ, sa teritorije Branicevskog okruga u ovu ustanovu još uvek nije stigao nijedan zahtev za kontrolu kvaliteta vode na kupalištima. Što se tice “bagera”, odnosno jezera nastalih eksploatacijom šljunka, iako ih godinama unazad koristi na stotine Požarevljana, Opština Požarevac ne zahteva kontrolu ispravnosti vode, obzirom da se kupališta nalaze na teritoriji smederevske opštine. Na bagerima do sada nisu zabeležene neke incidentne situacije.

Od 1. juna pocela je zvanicna sezona kupanja na požarevackom i zabelskom bazenu, koji su za sve željne osveženja otvoreni od 10 do 19 sati.

Dnevna ulaznica za gradski bazen u Požarevcu košta 120 dinara, sedmodnevna 700 (7 kupanja), a mesecna 2.800 dinara (31 kupanje). Uz to, bazen radi i posle 19 sati, ali za obuku neplivaca (koja košta 1.500 dinara), za usavršavanje tehnike plivanja, kao i za rekreativno plivanje. Petnaestodnevna škola plivanja za prvu grupu je u toku, ali ima još mesta za sledeci kurs koji startuje 1. jula.

- Sezonu smo docekali spremno, sa nizom akcija koje treba da promovišu zdravlje kroz uživanje u vodi. Što se bezbednosti kupaca tice, mogu da kažem da nam filteri rade sjajno i da se voda kontrolisano hloriše, cime im garantujemo kvalitetnu zdravstveno sanitarnu vodu za kupanje. Mislili smo i na one koji precenjuju svoje mogucnosti, ili im se desi nešto nepredvideno, pa smo angažovali cetiri spasioca-istakla je Margita Markovic, direktorka Sportskog centra u okviru kog radi gradski bazen.

I dok za hladenje u bazenu morate platiti kartu, u kostolackom Topoljaru ulaz je besplatan. Kada je ova plaža u pitanju, ima i novina. Pored toga što su montirani tuševi, za one koji bi da provedu dan u hladu topola, a to znaci i rucaju, omoguceno je besplatno korišcenje velikog roštilja. Takode, privodi se kraju cišcenje Dunavca od trave, a obezbedeno je i dežurstvo spasioca.

R.R.D.

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

JAVNO PREDUZECE ZA STANOVE SOLIDARNOSTI

Požarevac bi naredne godine mogao da dobije novo Javno preduzece. Na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veca raspravljalo se o transformaciji Fonda za solidarnu stambenu izgradnju, a na ovom poslu radila je radna grupa koja je, kako je rekla Zorica Markovic, nacelnica opštinske uprave i koordinator ovog radnog tela, u kratkom roku sagledala problematiku Fonda, jer je dosadašnji nacin finansiranja Fonda sada u bitnoj suprotnosti sa Zakonom o budžetskom poslovanju.

- Prateci iskustva drugih opština predložili smo da Fond funkcioniše kroz formu Javnog preduzeca koji bi, prema našem predlogu, nosio naziv JP Stambena agencija. Preduzece bi vecim delom funkcionisalo na tržišnom principu, a deo sredstava bio bi predviden i budžetom, pri cemu bi se za tržišni deo primenjivali isti kriterijumi kao do sada, tj. to bi bili stanovi za tržište, dok bi se u drugom delu nalazili stanovi namenjeni socijalnim potrebama, mladim kadrovima , naucnicima …, rekla je Markovic. Ona je dodala da bi se o ovom predlogu sa finansijske strane moglo razgovarati tek u narednoj budžetskoj godini, jer formiranje javnog preduzeca zahteva ozbiljnije pripreme, novac, upošljavanje itd. Predlog je dobio nacelnu podršku Opštinskog veca.

KOSTOLAC - ZNATNO, POŽAREVAC - SREDNJE ZAGAÐEN

U Požarevcu ce uskoro ponovo biti uvedena tri merna mesta u gradu na kojima ce se pratiti kvalitet vazduha i to, kod Železnicke stanice, kružnog toka i Osnovne škole “Kralj Aleksandar “, odluceno je na Vecu. U okviru pracenja kvaliteta vazduha na podrucju Opštine, u Kostolcu se vec deset godina, na dva merna mesta, vrši kontrola vazduha, koju finasira Ministarstvo zaštite životne sredine. Na osnovu ovih merenja Kostolac spada u znatno zagadeno naselje sa srednje visokim koncentracijama sumpordioksida i cadi, koje povremeno prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije, sa cestim kiselim kišama. U Požarevcu je sistematska kontrola vazduha vršena u periodu od aprila 1996. do marta 1998. godine na tri merna mesta i na osnovu dobijenih podataka Požarevac je svrstan u srednje zagadena naselja. Izmerene koncentracije sumpordioksida i cadi prelazele su maksimalno dozvoljene koncentracije u proseku 100 dana godišnje.

Za potrebe nedavno predstavljenog Generalnog urbanistickog plana Požarevac izraden je izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životniu sredinu u kome se predvida uvodenje najmanje tri merna mesta za pracenje kvaliteta vazduha, te ce se merenje zagadujucih materija vršiti ponovo na tri pomenuta mesta.

Vecu je prezentovan i izveštaj o kvalitetu vode sa javnih cesmi na teritoriji Opštine za maj ove godine. Fizicko-hemijska i mikrobiološka ispitivanja vode za pice sa devetnaest izvora koje je izvršio Zavod za javno zdravlje Požarevac , pokazale su da je voda sa sedam mesta bila neispravna za pice. Od toga , prema rešenju sanitarnog inspektora, u centru sela Cirikovac istaknuto je obaveštenje da voda nije za pice, a obaveštenje ce ubuduce biti isticano na svakom vodnom objektu za koga se dobije laboratorijski nalaz da ne odgovara kriterijumima o zdravstenoj ispravnosti vode za pice. Prema izveštajima stiglim 30. maja voda je neispravna i na spomen cesmama u Barama i Kasidolu.

Na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veca još jednom je iznet podatak da bitnih propusta u izradi završnog racuna budžeta opštine Požarevac za 2006. nije bilo. Reviziju je uradilo preduzece “Vincic” d.o.o. iz Beograda, a predsednik Opštine naglasio je da je požarevacka opština jedna od retkih koja je uradila reviziju završnog racuna.

Clanovi veca opredelili su i novac za odredene namene, pa je tako za pomoc sanacije štete nastale na arheološkom nalazištu Viminacijum dato pet stotina hiljada dinara, pedeset hiljada iznosi finansijska pomoc za podizanje srušenog spomenika Knezu Lazaru u Gnjilanu, a isti iznos opredeljen je i za manifestaciju “Dani Dunava” u Kostolcu.

T.R.S.

POCELA GRAÐEVINSKA SEZONA U POŽAREVCU

DODATNI RADOVI UKOLIKO BUDE REBALANSA

Opštinsko rukovodstvo i predstavnici Direkcije za izgradu protekle nedelje obišli su desetak lokacija u gradu na kojima se izvode radovi iz programa Direkcije. Predsednik požarevacke opštine rekao je da nije rec o predizbornoj kampanji vec o realizaciji datih obecanja. Polazna tacka bila je Svetosavska ulica u kojoj se radi na rasveti i poplocavanju trotoara ispred MZ “Braca Vujovic”. Završetak ovih radova ocekuje se za desetak dana. Najveci problem ove Mesne zajednice je kišna i fekalna kanalizacija u Karadordevoj ulici, a predsednik opštine Dušan Vujicic najavio je rešavanje ovog problema nakon odobravanja kredita koji je zatražila Opština.

U Zelengorskoj ulici planirana je izrada hiljadu kvadrata trotoara. Vrednost radova je devetstotina hiljada dinara, a izvodac radova privatno preduzece “Gradevinar” iz Požarevca. Završeni su i trotoari u Knez Miloševom vencu, Koste Abraševica, Proleterskoj, delu Dalmatinske i u Industrijskoj.

U ulici Milentija Popovica u toku su radovi na sekundarnoj kanalizaciji koja pripada slivu južnog kolektora. Rec je o važnom projektu jer južni kolektor drenira sve fekalne vode sa podrucja ove Mesne zajednice u kojoj se nalazi 1600 septickih jama koje direktno ugrožavaju izvorište “Kljuc”, jer se ovo podrucje nalazi u široj sanitarnoj zoni izvorišta. Vrednost investicije je oko 2 miliona dinara, a u okviru redovnog programa prethodno su izvedeni radovi u Gradištanskoj i Vranjanskoj ulici.

Na teritoriji MZ Burjan završeni su radovi na kišnoj i fekalnoj kanalizaciji u ulici Miodraga Vasica, a gotovi su radovi i u delu Brežanske. U ovoj Mesnoj zajednici ocekuje se i asfaltiranje Zmaj Jovine, Borske dva i cetiri, i Petrovacke ulice.

U ulici Rade Slobode, delu Radne Male koji nema fekalnu kanalizaciju, poceli su radovi na fekalnom kolektoru koji ce se prikljuciti na Zmaj Jovinu ulicu. Ovo je najveca ovogodišnja investicija Direkcije za izgradnju . Vrednost radova na fekalnom kolektoru je oko 36 miliona ,dok ce za crpnu stanicu biti izdvojeno 20 miliona.

- Infrastruktura je broj jedan u gradu. Bez vodovoda i kanalizacije ni druge radove na uredenju površina i asfaltiranju ulica nije moguce izvoditi. Nadam se da ce u narednom periodu biti realizovan projekat uredenja malih površina, rekao je glavni gradski arhitekta Vojislav Pajic.

U ulici Bratstva jedinstva izvode se radovi na trotoaru u Vuka Karadžica završeni su trotoari a u Kosmajskoj ulici u toku je asfaltiranje i izgradnja trotoara. Ocekuju se radovi na asfaltiranju u još devetnaest ulica.

Opštinska delegacija obilazak je završila u Hajduk Veljkovoj ulici gde teku radovi na sekundarnom vodovu kanalizacione mreže.

T.R.S.

NA POSLEDNJOJ SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE MALO CRNICE

USVOJEN PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

- Godišnjim programom predvideno da se za rešavanje prioritetnih problema zagadenja životne sredine u Opštini Malo Crnice angažuje 1.700.000 dinara

Problematika zagadenja životne sredine postaje sve aktuelnija i složenija u malocrnickoj opštini, što su potvrdili i odbornici na sednici Skupštine održanoj sredinom ovog meseca. Imajuci u vidu potrebu re-šavanja prioritetnih problema, kao i mere koje treba doneti na unapredenju ove oblasti, odbornici su se na Skupštini veoma lako saglasili oko Godišnjeg programa zaštite i unapredenja životne sredine u Opštini. Program, inace, obuhvata projekte koji ce se u oblasti zaštite i unapredenja životne sredine realizovati preko Javnog komunalnog preduzeca “Cistoca-Malo Crnice”, u Opštinskoj upravi i preko mesnih zajednica.

U okviru JP “Cistoca” planirano je cišcenje divljih deponija i smetlišta u naseljima u kojima se ne organizuju javni radovi, kao i cišcenje urbanih vodotokova i manjih reka: u Toponici potoka u dužini od 2 km, u Crljencu potoka “Morec” dužine 3 km, u Malom Gradištu potoka kroz naselje, u Kalištu bi se cistilo priobalje Vitovnice, u Batuši staro korito Mlave kroz naselje i u Boževcu putni kanal koji prolazi kroz selo. Javno preduzece “Cistoca”, u skladu sa usvojenim Godišnjim pprogramom odgovorna je za organizaciju i sprovodenje akcije ozelenjavanja i uredenja opštine, kao i za cišcenje i održavanje kompleksa “Zaovacka šuma”. Za programe i projekte koji se realuzuju u okviru JP “Cistoca-Malo Crnice” opredeljena su sredstva u iznosu od 900.000 dinara.

Nešto manje para bice angažovano za programe planirane da se realiziju u Opštinskoj upravi, oko 700.000 dinara. Rec je o ucešcu Opštine u izradi lokalnog Akcionog plana i Studije o uticaju na životnu sredinu za potrebe urbanistickog rešavanja Industrijske zone “Salakovac”.

Za programe i projekte koji ce se sprovoditi preko mesnih zajednica opredeljeno je samo 100.000 dinara.

Sredstva za realizaciju Godišnjeg programa zaštite i unapredenja životne sredine obezbeduju se iz sredstava za zaštitu životne sredine i za zagadivanje životne sredine iz budžeta Republike Srbije. Opština Malo Crnice, u zavisnosti od priliva sredstava predlaže prioritete i dinamiku ostvarivanja mera iz programa a konacnu odluku o tome donosi predsednik Opštine.

S.E.

SA SASTANKA PREDSTAVNIKA MESNIH ZAJEDNICA I FUNKCIONERA LOKALNE SAMOUPRAVE ŽABARA

KAKO PROTIV AMBROZIJE I SMECA?

- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naložilo državnim organima i ovlašcenim organizacijama da odmah pocnu sa sprovodenjem Uredbe o merama na suzbijanju i uništavanju korovske biljke-ambrozije

- U cilju zaštite zdravlja gradana zatraženo vece prisustvo preduzeca Trojon i Fišer po selima opštine

I pored velikih poslova koje imaju ovih dana na poljoprivrednim dobrima, pro-šlonedeljnom sastanku ciji je sazivac bio predsednik Opštine Žabari Živorad Nastic, odazvao se veliki broj predsednika mesnih zajednica i šefova mesnih kancelarija. Sastanku su prisustvovali i predsednik Skupštine opštine, direktor Direkcije za izgradnju, predstavnici Zavoda za poljoprivredu “Stig” iz Požarevca i Preduzeca Trojon i Fišer iz Stamnice. Prisutni su na pocetku bili u prilici da se upoznaju sa opasnostima koje prete od širenja korovske biljke ambrozije, kao i sa merama koje na njenom iskorenjivanju predlaže Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

— Ambrozija je u Srbiji prvi put konstatovana u okolini Beograda 1991. godine. Pripada grupi invanzivnih korova, zakorovljuje useve i zasade, pojavljuje se, kako na poljoprivrednim, tako ina nepoljoprivrednim površinama. Mere suzbijanja mogu biti mehanicke i hemijske, sama biljka se razmožava semenom cija se klijavost u zemlji zadržava i do 40 godina. Migracija biljke je 20 kilometara za godinu dana. Brzo se širi i danas je imamo na citavom podrucju Srbije. Dejstvo njenog polena u smislu izazivanja alergijskih reakcija kod ljudi je veoma ozbiljno. Napada respiratorne puteve, najcešce od nje pate deca, obolele osobe i lica alergicna na polen ambrozije. U mehanicke mere iskorenjivanja spadaju cupanje i košenje korova i treba ih primenjivati na nepoljoprivrednim zemljištima, U usevima i zasadima koriste se herbicidi koji su registrovani za te namene. O sprovodenju ove Uredbe brinu nadležne inspekcijske službe. Naša firma je prošle godine napravila jednu analizu zastupljenosti ambrozije na podrucju Opštine Požarevac, i tada smo konstatovali da se glavna žarišta nalaze na gradskoj deponiji i u okolini Kostolca. Našli smo je ispred svih škola i vrtica, ispred bazena, dvorišta Bolnice i Infektivnog odeljenja...istakla je o ambroziji Stanislava Stankovic predlažuci žabarskoj opštini program tretiranja ovog korova i edukaciju poljoprivrednih proizvodaca.

Druga važna tema na sastanku funkcionera Opštine sa predstavnicima mesnih zajednica bila je saradnja sa Preduzecem Trojon i Fišer koje se bavi odnošenjem smeca sa podrucja Opštine. Predsednik Nastic obavestio je prisutne o zakljuccima Veca koje je nedavno razmatralo ovu problematiku i ocenilo da je posao zakljucen sa firmom Trojon i Fišer jedinstven i dobar primer za ostale u Srbiji.

— Tu ocenu su izrekli i clanovi Stalne konferencije gradova i GTZ- a, jedne nemacke organizacije. U toj saradnji, medutim ima i neceg što nije dobro, a to je mali broj korisnika usluga ovog Preduzeca, iako smo doneli odluku obavezujucu za sve gradane kada je u pitanju prihvatanje usluga Trojon i Fišera. Nama je cilj da ovim merama unapredimo zdravlje gradana, smanjimo broj divljih deponija, zaštitimo vode. Tacno je da smo pre saradnje sa Trojon i Fišerom imali mnogo divljih deponija, a da ih je sada manje, cilj nam je da ih sasvim eliminišemo. Na sednici Veca ukazali smo i na nedovoljnu saradnju firme Trojon i Fišer sa predstavnicima mesnih zajednica i opštinskih strucnih službi, na njihovu nedovoljnu prisutnost na terenu. NJihovo je da podele što više kanti gradanima i da zajedno sa inspekcijom kontrolišu nacin sprovodenja ove odluke. Predloženo je i vece angažovanje inspekcijskih i strucnih službi opštinskih organa uprave, napomenuo je predsednik iznoseci podatak da su od 4 392 registrovana domacinstva, kante za smece preuzela samo 736. Ostali, dakle, smece bacaju gde stignu. Ima sela u kojima nema ni jedne kante, a poseban problem su pravna lica, prodavnice i kafici koji takode ne preuzimaju posude za smece.

—Kako je na poslednjoj sednici SO formiran Nadzorni organ od predstavnika lokalne samouprave i Preduzeca Trojon i Fišer ocekuje se da on pocne sa radom, a izvesno je da ce imati puno posla. Na podrucju opštine su i brojne neprijavljene radnje koje stvaraju smece i ne odlažu ga u kante, pa ce nadležni organi Opštine morati i time da se pozabave, napomenula je na sednici Silvana Ilic, predsednica Skupštine.

Da se u žabarskoj opštini dosta cini na stvaranju uslova za zdraviji život svedoci i sporazum o uredenju deponije potpisan od strane Opštine i preduzeca Trojon i Fišer, a cija je suština u uredenju transfer stanice, jedinstvene za teritoriju Opštine. Nalazila bi se na lokaciji sada oznacenoj kao smetlište, a koju su ponudile Mesna zajednica Žabari i Opština. Za njeno uredenje tražice se i sredstva iz republickih fondova, a kada je uredimo za godinu-dve, bice ugašene sve divlje i polulegalne deponije po mesnim zajednicama.

—Na zadnjoj sednici Skupštine doneta je odluku o pristupanju Opštine Žabari izgradnji zajednicke regionalne deponije sa još pet opština u okruženju. Sa njenom izgradnjom otpad više necemo odlagati po naseljima vec cemo ga direktno odvoziti na regionalnu deponiju na kojoj ce se nalaziti i Fabrika za reciklažu. Bice to najdalje do kraja naredne godine, obecao je predsednik Nastic.

U radu ovog skupa ucestvovali su i direktor i menadžer firme Trojon i Fišer Dejan Simic i Malina Mitic. Prihvatajuci primedbe predstavnika Opštine i predsednika mesnih zajednica, odnosno šefova mesnih kancelarija oni su obecali intenziviranje akcije organizovane raspodele posuda za prikupljanje smeca i vece prisutvo svojih radnika na terenu. Dogovoreno je takode da se u saradnji sa mesnim zajednicama sacini program i dinamika odnošenja smeca.

S.E.

U MESNOJ ZAJEDNICI VLAŠKI DO

UVEDEN SAMODOPRINOS

- Za udruživanje “licnog dinara” radi poboljšanja života u selu izjasnilo se 56 odsto biraca

- Samodoprinos se uvodi za period od 2007. do 2011. godine

Odbornici Skupštine opštine Žabari na poslednjoj sednici doneli su odluku o uvodenju samodoprinosa za podrucje Mesne zajednice Vlaški Do. Ovakvoj odluci prethodilo je licno izjašnjavanje gradana ovog naselja kojom prilikom se za uvodenje samodoprinosa izjasnilo 798 od ukupno 1426 biraca što je 56 posto birackog tela. Izjašnjavanje je organizovano od 20. aprila do 20. maja ove godine.

Mesni samodoprinos važi za sve punoletne gradane cije je prebivalište na teritoriji Vlaškog Dola, kao i za one koji nemaju prebivalište na ovoj teritoriji, ali imaju nepokretnu imovinu na njoj. Sredstva se izdvajaju u novcu po stopi od 10 odsto godišnje na katastarski dohodak od poljoprivredne delatnosti, po stopi od 2 posto mesecno na plate, 2 posto godišnje od dobiti ostvarene obavljanjem delatnosti uklju-cujuci i paušalno zaduženje i po stopi od 2 odsto godišnje za svakog radnika u inostranstvu. Ocekivanja su da se na ovaj nacin, godišnje od mesecnog samodoprinosa obezbedi 3.280.000 dinara.

Odlukom Skupštine opštine definisane su investicije i poslovi koji ce biti finansirani sredstvima ovog samodoprinosa. U prvom redu to su izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju infrastrukture MZ, zatim izgradnja nove mreže vodosnabdevanja i održavanje postojece, održa-vanje i adaptacija zgrada u vlasništvu Mesne zajednice, proširenje i održavanje sportskih objekata, izgradnja trotoara i rekonstrukcija elektricne mreže. Sredstvima mesnog samodoprinosa adaptirace se i školski objekti, nasuti putevi u selu, urediti groblje, izgraditi lokalna deponija. Obzirom da meštani Vlaškog Dola vec duže vreme imaju probleme sa bujicnim potocima i odvodnim kanalima, jedan deo prikupljenih para od samodoprinosa opredelice se za regulaciju istih. U planu je i poboljšanje i unapredenje zdravstvene službe, kao i izgradnja mini biznis centra.

Sredstva samodoprinosa koristice se iskljucivo za namene predvidene skupštinskom odlukom, a nadzor nad sakupljenim i utrošenim parama ostvarivace meštani mesne zajednice usvajanjem finansijskog plana i završnog racuna na Zboru gradana, za svaku godinu posebno.

S.E.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

RADE I U TROPSKIM USLOVIMA

Ovogodišnju gradevinsku sezonu Javno preduzece Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac zapocela je veoma opsežnim radovima na prostoru Požarevca, Kostolca i brojnih seoskih mesnih zajednica.

Sredinom juna, pri temperaturama od gotovo 40 stepeni, izvodaci, angažovani po tenderima Direkcije, rade nesmanjenom žestinom. Dok vecina gradana traži osveženje na bazenu, reci, makar u hladovini, ekipe radnika oko kamiona, rovokopaca, betonjerki, finišera i mešalica, metar po metar napreduju ka izvršenju posla u ugovorenom roku.

Na podrucju Mesne zajednica “Braca Vujovic” završena je izgradnja trotoara u Knez Miloševom vencu, u Karadordevoj ulici su postavljeni kandelabri, predstoji izgradnja kanalizacije. Predstoji i poplo-cavanje platoa ispred stambenog bloka i sedišta Mesne zajednice. Rec je o 260 kvadrata, vrednost radova je oko 460.000 dinara. Izvodac je preduzece “Partenon”.

Nastavak radova u Kosovskoj

Obiman posao zapocet je u Kosovskoj ulici. Rec je o poplocavanju trotoara i postavljanju rasvete duž leve strane Kosovske, identicno prošle godine okoncanom poslu duž desne strane ove ulice.

Izgradnja trotoara u meduvremenu je okoncana i u ulici Koste Abraševica, Proleterskoj, Industrijskoj i jednom delu Dalmatinske. Uveliko teku radovi u Zelengorskoj. Izvodac radova je “Gradevinar” Požarevac.

- Kad je rec o MZ “Gornja mala”, ove godine su izdvojena znacajna sredstva. Krenuli su znacajni radovi na širenju mreže fekalne kanalizacije. U Kosovskoj ulici smo privremeno usporili radove na poplocavanju trotoara, kako bi svoj posao obavili “Telekom” i “Vodovod”, vec ovih dana radove cemo intenzivirati. Leva i desna strana Kosovske bice identicno uredene, - kaže Nenad Simic, direktor JP Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac.

Kanalizacija - prioritet “Gornje male”

Preduzece “Hidrogradnja i erozija” otpocelo je u ulici Milentija Popovica opsežan posao na izgradnji sekundarnog kanalizacionog voda. Investicija je vredna 1,9 miliona, dužina je 252 metra. Rec je o važnom segmentu sliva Južnog kolektora. Plan je da se ovaj vod spoji sa buducim kolektorom u ulici 27. aprila, koji ce se ulivati u Južni kolektor. Inace, Južni kolektor drenira sve podzemne vode sa podrucja MZ Gornja mala, zonu u kojoj se nalazi više od 1.600 septickih jama koje direktno ugrožavaju vodoizvorište “Kljuc”.

- Prodor nitrata u bunare vodoizvorišta, koji se dogodio novembra prošle godine, nastao je u pravo iz septickih jama u ovoj zoni. Dreniranjem i fekalnim odvodenjem ovih voda stvaramo uslove za konzervaciju i remidijaciju podzemnih voda. Koristim priliku da apelujem da se pod hitno krene sa sanitarnim cišcenjem i plombiranjem septickih jama. Nakon toga, imacemo zdravije podzemne vode i manje problema na izvorištu, - kaže Jovan Tošic, tehnicki direktor “Hidrogradnje”.

- Na podrucju MZ “Gornja mala” u meduvremenu je “Hidrogradnja i erozija” izvela radove u Gradištanskoj i Vranjskoj ulici. Gradnja kolektora u ulici 27. aprila finansirace se iz Fonda za razvoj i predstavlja zaokruženje ovog dela kanalizacionog sistema. Iduce godine, sekundarnom kanalizacionom mrežom ce se obuhvatiti citavo ovo naselje, do obilaznice, cime se, dakle, u celini rešava problem otpadnih voda u ovom delu grada, - kaže Zoran Ðordevic, rukovodilac investicija u Direkciji za izgradnju.

U ovoj Mesnoj zajednici, nakon toga i u drugim delovima Požarevca, ove nedelje nastavice se i posao na saniranju udarnih rupa. Prioritet ce imati ulica Alekse Nenadovica, koja, nakon postavljanja kanalizacione mreže, ceka asfalt vec dve godine.

Nova tehnologija u “Burjanu”

Na teritoriji Mesne zajednice “Burjan”, nakon završetka radova na izgradnji fekalne i kišne kanalizacije u ulici Miodraga Vasica, u toku su radovi u Brežanskoj ulici. “Sokak 1” Brežanske ulice vec je dobio kanalizacionu mrežu dugacku 190 metara, ovih dana okoncace se i obiman posao u delu Brežanske “Sokak 2” u dužini od 255 metara. Vrednost investicije je 3,8 miliona dinara. Izvodac radova je JP “Vodovod i kanalizacija” sa svojim podizvodacima.

- Glavni problem u ovoj Mesnoj zajednici je bila ulica Miodraga Vasica, koja je sada, napokon, rešena. Oslobodili smo gradane svih onih silnih voda, blata i muka koje su imali. Nas u Mesnoj zajednici “Burjan” ceka i asfaltiranje Zmaj Jovine ulice, u dužini od 1.100 metara. Taj posao krece za manje od dve nedelje. U planu je i asfaltiranje Borske 2 i Borske 4, to su ulice sa druge strane Ratarske, planiramo i asfaltiranje Petrovacke ulice. Plan ce biti realizovan u naredna dva meseca. Ukupno, taj posao iznosi oko 20 miliona dinara, - kaže Nenad Simic, direktor Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac.

Nakon što je prošle godine uraden fekalni kolektor kroz Zmaj Jovinu i prikljucen u sabirni šaht Crpne stanice 5, ove godine se radi kolektor koji ce ici kroz ulicu Rade Slobode do stadiona “Proletera”, gde ce se iduce godine raditi Crpna stanica 6. Citav sistem treba da stigne do MZ Sopot, podrucja koje još nema kanalizaciju. Ove godine ce i u dvorištu Crpne stanice 5 biti krupnih radova. Fekalni kolektor u ulici Rade Slobode je najveca ovogodišnja investicija, krece se oko 36 miliona, radovi na Crpnoj stanici 5 procenjuju se na dodatnih 20 miliona.

- Ovaj posao izvodi se specificnom metodom. Iako ovakva metoda nije novost u našoj zemlji, u Požarevcu se po prvi put koristi. Rec je o tehnologiji podbušivanja, zahvalni smo podizvodacu što je obezbedio opremu i mašine, da se i mi prilagodimo evropskim standardima. Prednost ove tehnologije je u tome što se izvode radovi ispod saobracajnice koja istovremeno nesmetano funkcioniše. Sve instalacije su ostale neprekinute i neoštecene, a cevi su postavljene ispod njih i ispod kolovoza. Radi se u izuzetno komplikovanim uslovima, dubina je oko 6,5 metara. Rok je 45 dana, ali je od rokova daleko važnije obezbediti sigurnost radnicima od mogucih posledica, - poja-šnjava Zoran Ðordevic, rukovodilac investicija u Direkciji za izgradnju.

- U Mesnoj zajednici “Radna mala” prošle nedelje novim slojem asfalta presvucena je ulica Kosmajska ulica. U meduvremenu, uradeni su trotoari duž obe strane ulice Vuka Karadžica, kao i trotoari duž desne strane ulice Bratstva i jedinstva, od Župske do Bolnice. Predstoje radovi u ulicama “27. aprila”, “Zviška”, “Kosovska”... Ceka nas obiman posao, gradevinska sezona je pred nama i, uvereni smo, plan i program ce biti do kraja realizovan, - kaže Dragana Ðordevic, referent za puteve i odražavanje.

Asfaltira se još 19 ulica

Direkcija ove godine namerava da asfaltira znacajan broj gradskih ulica.

- Posao u Kosmajskoj je odradio “Neimar put” i, pored asfalta, uradili smo trotoare sa desne strane, kako bi gradani mogli da ih koriste prilikom odlaska na groblje. Kad je rec o asfaltiranju ulica u Požarevcu, u narednom periodu, radicemo u još 19 ulica, prema planu i programu Direkcije. Izvodaci su izabrani ovih dana, tako da nas ceka obiman posao. Najveca investicija je Zmaj Jovina, vrednost radova je 12 miliona dinara, - kaže Aca Pavlovic, rukovodilac održa-vanja u JP Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac.

Ovih dana uveliko se radi i na izgradnji fekalne kanalizacije u Hajduk Veljkovoj, na podrucju MZ “Park”. Rec je o jednom od bocnih prikljucaka, cijim se povezivanjem u potpunosti rešava problem otpadnih voda u tom delu grada.

- Sveukupno, dosta radilišta smo paralelno otvorili širom grada. Zadovoljni smo poštovanjem dinamike od strane izvodaca, korektni su i u pogledu kvaliteta izvedenih radova. Za sve što je planirano ima dovoljno novca, ako bude nekog rebalansa budžeta, bice i dodatnih radova. Mi smo vec sacinili predlog programa u susret buducem rebalansu i, ako se i to usvoji, bice ovo godina u kojoj se zaista dosta toga uradilo i time dosta zahteva i potreba gradana zadovoljeno. Poznato je da su želje gradana i njihovi opravdani zahtevi cesto u raskoraku sa realnim budžetskim mogucnostima, ali, poštujuci prioritete, postupno se približavamo rešavanju svih problema komunalne infrastrukture u Požarevcu, Kostolcu i seoskim mesnim zajednicama, - zakljucuje Nenad Simic, direktor JP Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac.

Dragan Milenkovic

EPS I DECA - ZAVRŠEN LIKOVNI KONKURS

NAGRAÐENI MLADI UMETNICI

U okviru akcije EPS I DECA, u prirodnom ambijentu Botanicke bašte, u Beogradu je prošle srede održana prigodna svecanost povodom završetka likovnog konkursa na temu “ Energija i priroda- moji prijatelji”. Zoran Manasijevic, zamenik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije urucio je najuspešnijim mladim likovnjacima po bicikl i poklon paket, dar EPS- a. U obracanju mladim stvaraocima, on je tom prilikom naglasio da ce Elektroprivreda Srbije ovakvim akcijama i ubuduce nastaviti sa ulaganjima u najmladu populaciju. Pored ovih poklona, desetoro nagradenih ucenika osnovnih škola iz cele Srbije od 18. do 25. jula boravice besplatno u Eko- kampu na Tari u organizaciji Pokreta gorana Srbije.

Od 60 radova koji su tokom maja 2007. godine izabrani u privrednim društvima Elektroprivrede Srbije, žiri u sastavu Tamara Rakic, akademski slikar ( predsednik žirija), Momcilo Jankovic, akademski slikar, Mirjana Filipovic, akademski slikar, Snežana Stojkovic, predstavnik Ministarstva prosvete i Sanja Roslavcev, predstavnik EPS- a izabrao je prvog juna deset najuspešnijih radova: Marko DŽajevic, Oš „Sveti Sava”, Kragujevac, Mina Petkovic, Oš „Sveti Sava”, Velika Plana, Željko Jordacevic, Oš „Vuk Karadžic”, Kladovo, Mirela Imric, Oš „10. OKTOBAR”, Subotica, Jelena Zoric, Oš „Ðura Danicic”, Novi Sad, Milan Ðordevic, Oš „Sveti Sava”, Pancevo, Milan Momcilovic, Oš „Jovan Mikic”, Subotica, Dragana Vucicevic, Oš „Branko Radicevic”, Vitkovac, Aleksandar Cajic, Oš „Mito Igumanovic”, Kosjeric, i Miloš Perunicic, Oš „Popinski borci”, Vrnjacka Banja.

Medu desetoro nagradenih i ove godine je jedan autor ciji je rad odabrao strucni žiri Privrednog društva “ Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Rec je o Mini Petkovic, ucenici OŠ “ Sveti Sava” iz Velike Plane, jedne od cetiri ucenika ove škole ciji su radovi ušli u uži izbor od 60, od ukupno 8.000 na konkurs prispelih radova ucenika osnovnih škola iz cele Srbije.

M. K.

DODELJENE OPŠTINSKE NAGRADE NAJBOLJIM UCENICIMA

U VRHU REPUBLIKE

Predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic u petak je u svecanom salonu Opštine ugostio 48 ucenika koji su u školskoj 2006/2007. godini ostvarili zapažene rezultate, a koje je zbog svojih uspeha nagradio Fond za nagrade i stipendije Opštine. Fond je za nagrade obezbedio 414 hiljada dinara, a za pokrivanje troškova smeštaja i putovanja ucenika 791 hiljadu.

Nagradom od 12 hiljada dinara nagraden je Ðorde Stevic za osvojeno prvo mesto na Medunarodnom takmicenju u Sloveniji iz harmonike.

Nešto manjom novcanom nagradom, od 8 hiljada dinara, nagradeni su ucenici koji su osvojili prva mesta na republickim takmicenjima. To su Jovan Milivojevic, ucenik prvog razreda Požarevacke Gimnazije, koji je osvojio prvo mesto na takmicenju iz latinskog jezika, Vesna Cvijanovic , takode ucenica prvog razreda ove škole koja je osvojila prvo mesto na takmicenju iz fizickog vaspitanja-gimnastike.Za osvojeno prvo mesto na republickom takmicenju - klarinet nagraden je Vukašin Karanovic, ucenik srednje Muzicke škole “Stevan Mokranjac”, a za prvo mesto na republickom takmicenju iz istorije , gde je upucen od strane Regionalnog centra za talente nagraden je Aleksandar Jevremovic, ucenik treceg razreda Požarevacke Gimnazije. Sanja Jovanovic, ucenica šestog razreda OŠ “Vuk Karadžic” nagradena je za osvojeno prvo mesto na takmicenju “Šta znaš o saobracaju”, a zbog istih rezultata na ovom takmicenju iz tehnickog obrazovanja nagradeni su i Ilija Peric, ucenik sedmog razreda OŠ “Vuk Karadžic”, Nikola Mladenovic, ucenik petog razreda iste škole, kao i Jovana Rakic, ucenica petog razreda. Sofija Vuckovic, ucenica osmog razreda OŠ “Kralj Aleksandar” nagradena je za osvojeno prvo mesto na republickom takmicenju iz geografije, Aleksandar Jankeh, ucenik osnovne Muzicke škole “Stevan Mokranjac” za prvo mesto-laureat na republickom takmicenju - saksofon, Miloš Mitic, ucenik osnovne Muzicke škole za osvojeno prvo mesto na republickom takmicenju -saksofon, Rastko Stankovic, ucenik iste škole za osvojeno prvo mesto na republickom takmicenju za isti instrument, Nikola Nemeševic, takode ucenik ove škole za osvojeno prvo mesto na republickom takmicenju iz solo pevanja, Darija Dorontic, za osvojeno prvo mesto u sviranju horne, Marija Bursac, takode prvo mesto u sviranju horne, Mladen Mihajlovic, najbolji na republickom takmicenju u sviranju trube, Miroslav Atanaskovic, za osvojeno prvo mesto na Festivalu baletskih i muzickih škola Srbije-truba, Katarina Petkovic, koja je na istom festivalu osvojila prvo mesto u sviranju violine, Aleksandar Miškovic, prvo mesto za harmoniku, Dušan Živkovic, prvo mesto na istom festivalu - klavir, Ivana Pavlovic, prvo mesto - klavir..

Drugo mesto na republickom takmicenju i nagradu od 7 hiljada dinara dobili su: Milica Jovanovic, ucenica cetvrtog razreda ekonomsko -trgovinske škole za drugo mesto na takmicenju iz poslovne informatike, Milena Živanovic, ucenica srednje Muzicke škole za drugo mesto na republickom takmicenju - klavir, Milan Milenkovic, ucenik srednje Muzicke škole, za drugo mesto - klarinet, Željko Glišic, ucenik treceg razreda Požarevacke Gimnazije za drugo mesto na republickom takmicenju iz istorije koji je organizovao Regionalni centar za talente, Saša Švikovic, ucenik drugog razreda Gimnazije ,drugo mesto na takmicenju iz biologije, takode preko Regionalnog centra za talente, Tijana Petkovic, ucenica sedmog razreda OŠ “Dositej Obradovic” , drugo mesto iz srpskog jezika i književnosti, Aleksa Slavujevic, ucenik osmog razreda OŠ “Dositej Obradovic”, za osvojeno drugo mesto na Republickom takmicenju iz atletike, Marija Marijanovic, ucenica osmog razreda iste škole za drugo mesto na takmicenju iz biologije, na koje je upucena preko Regionalnog centra za talente, Jana Janicijevic, ucenica osnovne Muzicke škole za drugo mesto na republickom takmicenju iz flaute.

Sa 6 hiljada dinara nagradeni su ucenici koji su osvojili treca mesta na republickim takmicenjima, i to: Marijana Miloševic, ucenica prvog razreda Požarevacke Gimnazije za osvojeno trece mesto iz istorije, Aleksandra Radenkovic, ucenica treceg razreda iste škole, za trece mesto iz srpskog jezika i književnosti, Aleksandar Paunovic, ucenik cetvrtog razreda ove škole, za trece mesto iz matematike, Petar Avramovic, ucenik prvog razreda Gimnazije , takode matematika, Igor Levaja, treci razred Gimnazije-matematika. Jovana Milic, cetvrti razred iste škole osvojila je trece mesto na republickom takmicenju i plasirala se na olimpijadu Srbije iz fizike , kao i trece mesto na republickom takmicenju iz hemije, na koje je upucena od strane Regionalnog centra za talente, Katarina Maric, ucenica srednje Muzicke škole nagradena je za trece mesto - klavir, Saška Marjanovic, ucenica iste škole za trece mesto - flauta, Dragana Grabic, ucenica treceg razreda Ekonomsko-trgovinske škole koja je bila treca u republici u poznavanju trgovinskog obrazovanja, Jelena Pantic, ucenica drugog razreda Medicinske škole, koja je osvojila trece mesto na republickom takmicenju iz matematike, Jelena Mihajlovic, ucenica šestog razreda OŠ “Vuk Karadžic” za trece mesto iz matematike i fizike, Aleksandra Dragoslavic ucenica osnovne muzicke škole, za flautu, Marija Ðuric, ucenica osnovne Muzicke škole- trece mesto - flauta, Milica Pavlovic, ucenica osmog razreda OŠ “Dositej Obradovic” za trece mesto iz engleskog jezika , upucena preko Regionalnog centra za talente, Vukašin Spasic, ucenik šestog razreda iste škole koji je osvojio trecu poziciju na tamicenju iz tehnickog obrazovanja, Mihailo Jaukovic, ucenik sedmog razreda OŠ “Kralj Aleksandar” za trece mesto iz geografije i Vuk Lesi, ucenik osmog razreda OŠ “Jovan Cvijic” Kostolac, trece mesto- engleski jezik.

T.R.S.

POVODOM ZAVRŠETKA ŠKOLSKE GODINE

VUKOVCI KOD PREDSEDNIKA OPŠTINE

- Predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic primio najbolje ucenike i njihove profesore

- Knjige za vukovce i ucenike generacije

KUCEVO.- Predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic sa saradnicima primio je ucenike koji su dobitnici Vukove diplome,kao i i najbolje ucenike generacije 2007.iz osnovnih škola ,,Ugrin Brankovic'' Kucevo, ''Živojin Žika Popovic'' Rabrovo,''Slobodan Jovic'' Voluja i ''Veljko Dugoševic'' Turija,kao i njihove direktore i profesore. Predsednik Milekic je svršenim ucenicima Osmog razreda poželeo puno uspeha u daljem školovanju,sa nadom da ce njihova opredelenja biti posle završenog školovanja vracanje na ovo podrucje sa ciljem ukljucivanja u razvoj opštine Kucevo i citavog ovog kraja.

- Želim vam da u nastavku školovanja postignete isto ovako dobre rezultate. Nije teško postignuti takav uspeh kada se nešto želi,to se na kraju i ostvari,naravno sve to ide uz mnogo rada i truda i na kraju postignuti rezultati to sve pokazuju,rekao je Milekic.

- Veliko je zadovoljstvo prisustvovati ovakavoj svecanosti kada prvi covek Opštine organizuje prijem za naše najbolje ucenike. Mi sada ovde imamo jedno jako odeljenje ucenika koji su dobili diplomu Vuk Karadžic. Odavno se nije desilo da u jednoj generaciji imamo 32 ucenika koji su dobili ovu diplomu. Ovo govori da je ovo jedna vredna generacija ucenika koja je tokom šklovanja postizala dobre rezultate, predstavljala na mnogobrojnim takmicenjima,obeležila aktivnosti u školi i koju cemo pamtici kao jednu od najuspešnijih. Svoje rezultate u radu pokazali su i na prijemnom ispitu i svi koji su ovde su sa visokim rezultatima položili prijemni ispit i nadam se da ce upisati željene škole. Zahvaljujem se i mojim kolegama koji su uložili dosta truda i rada da deca nauce i da im prenesu što više znanja i osposobe da sami uce,da istražuju svoje sklonosti prema osnovnom obrazovanju i zanimanjima koje ce izabrati. Od uciteljica,do profesora,svi su zaslužni i meni je mnogo drago što ste ovde okupili i nadam se da ce to biti i narednih godina,naglasila je u ime svih Osnovnih škola sa podrucja ove homoljske opštine,direktor Osnovne škole ''Ugrin Brankovic'' Kucevo, Nada Petkovic.

Nacelnica opštinske uprave Snežana Rancic je zatim dobitnicima Vukove diplome za postignete rezultate u ucenju i na opštinskim,regionalnim i republickim takmicenjima,urucila prigodne poklone-knjige,dar opštine Kucevo.

LJ.Nastasijevic

DANI DUNAVA

POŽAREVCU STATUS GRADA, KOSTOLCU - OPŠTINA

Uz krckanje riblje corbe i pasulja “ na plus 35 u hladu” na plaži “Topoljar”, u subotu, je održana centralna manifestacija ovogodišnjih Dana Dunava.

Najvrednija je bila ekipa Instituta za transfuziju krvi Srbije koja je ujutru pocela sa deljenjem prospekata kojima su posetioci pozivani da daju krv u prostorijama Nautickog društva.

Kostolacki slikari imali su drugi “nastup” na ovoj manifestaciji. ULUK “Art” je na dan otvaranja postavilo izložbu u kostolackom Domu kulture, a u subotu, uz slike “na slobodnu temu” , postavljen je i etno sto.

Deca Osnovne škole “Jovan Cvijic”, u organizaciji Ekološkog društva “Zora” , pripremila su program, a parolama “Hocemo da dišemo” “Ekologija nije utopija” , “Hocemo bazen”, “Cista voda -izvor života”, podsetila celnike Opštine i Mesne zajednice koliko je Kostolac zagaden radom površinskih kopova i termoelektrana.

Predsednik GMZ Kostolac Predrag Slavkovic, komentarišuci kritike koje su na racun Mesne zajednice stigle povodom otvaranja manifestacije, rekao je da su “Dani Dunava” manifestacija koja zahteva specifican vid organizacije gde Mesna zajednica treba da bude koordinator, uz što manje ucešca.

- Mi pokušavamo da damo logisticku podršku i obezbedimo finansijska sredstva, a ljudi koji se bave ekologijom i kulturom treba da daju svoj maksimum i budu organizatori. Tu je nastalo nerazumevanje. LJudi su navikli da im neko iz vlasti sve “servira”, a nama je želja da ovoga puta oni rade, a mi budemo podrška, rekao je Slavkovic.

Predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic, boravak u “Topoljaru” iskoristio je da ponovi da Opština nije zaboravila Kostolac , te da on sa ponosom istice da Opština ima dva grada .

-Rukovodstvo opštine Požarevac, požarevacki poslanici u srpskom parlamentu i Vladika Branicevski cine napore da ispune našu želju da Požarevac dobije status grada, a Kostolac opštinu, rekao je Vujicic.

Popodnevni program manifestacije obuhvatio je smotru folklornih ansambala i sportska takmicenja.

T.R.S.

LETO U "TOPOLJARU"

NEZAPAMCENE GUŽVE

Tokom cele protekle nedelje temperature vazduha prelazile su 34 stepena, te je na kostolackoj plaži poseta prevazišla sva ocekivanja. Više stotina Kostolcana i Požare-vljana i radnim i neradnim danima tražilo je spas od letnjih vrucina u Dunavcu.

Iako je voda, na prvi pogled, bistra, Nauticko društvo zatražilo je od Mesne zajednice da se jednom nedeljno vrši njeno ispitivanje i to tako da jednom u petnaest dana analize vrši Zavod za javno zdravlje Požarevac, a jednom nedeljno laboratorija Elektrane. Svi rezultati bice objavljivani u lokalnim medijima.

Ocekuje se da brod - bager koji cisti dno od mulja i trave do kraja meseca završi posao i ode sa ove lokacije. Tada ce plaža biti pregradena, kako jahte i camci ne bi mogli da udu u deo predviden za kupace.

Bine za spasioce bice spuštene bliže vodi, ogradice se prostor za neplivace, a sve to deo je evropskih standarda kojima se i ova oblast putem domaceg zakonodavstva približava.

Plaža je uredena, pocev od prostorija Nautickog društva kojima je sreden enterijer i u kojima se od skoro, od tehnickog sekretara, mogu dobiti sva obaveštenja vezana za sadržaje koji postoje na ovom mestu. Ovog leta ne morate donositi hranu i pice, jer se po “normalnim” cenama sve ovo može kupiti na samoj plaži.

Pocelo se i sa izdavanjem kajaka, a novina je da je prilikom vožnje kajakom obavezno korišcenje pojaseva za spasavanje.

- Pola sata vožnje u sandolini ili kajaku košta 50, a sat 80 dinara, a uskoro se ocekuje iznajmljivanje pedalina kojima ce polusatna vožnja koštati 100, dok ce za sat vremena biti potrebno izdvojiti 150 dinara, što je ,kako kaže Jelena Vitezovic, tehnicki sekretar nautickog društva, mnogo niža cena u odnosu na istu uslugu koja se nudi na Srebrnom jezeru. Clanovi Nautickog društva ovu opremu mogu da koriste besplatno, a mesecna clanarina Društva i dalje je 100 dinara.

Kamperi su poceli da pristižu u “Topoljar”. Odnedavno za pripremu jela mogu koristiti uslužni roštilj, a najveci problem, kao i do i sada, je nedostak toaleta.

-To “ide na dušu” Opštine, Mesne zajednice i Privrednog društva, koji bi trebalo da se dogovore i ulože novac . U krajnjem slucaju, najbrže moguce rešenje je osposobljavanje javnog toaleta na kraju plaže, kaže Siniša Živkovic, predsednik Moto-nautickog društva “Dunavac” Kostolac.

T.R.S.

AKCIJA NA KOSTOLACKOJ PLAŽI

TVOJIH PET MINUTA, NECIJI CEO ŽIVOT

Institut za transfuziju krvi Srbije prvi put na kostolackoj plaži u subotu je organizovao akciju dobrovoljnog davalaštva krvi. S obzirom na to da je veliki broj Kostolcana želeo da svoju krv pokloni nekome kome je neophodna, iz Instituta najavljuju da je ovo prva, ali ne i poslednja akcija u "Topoljaru". Institut je do sada praktikovao letnje akcije na bazenima jer se tokom leta tamo okuplja najveci broj onih koji nemaju mogucnost odlaska na reku.

- Leto je, i krvi nema dovoljno. Danas smo prikupili 21 jedinicu. Drago mi je što u ovom trenutku, kada je ljudima lepo i dodu da se odmore i kupaju na plaži, pomisle na nekoga ko je bolestan i ne može da uživa na suncu, rekao je Vukašin Ðurdijevic, iz Insti-tuta za transfuziju krvi Srbije.

T.R.S.

KUD KOSTOLAC

DECIJI ANSAMBL U OHRIDU, STARIJI U LITVANIJI

Najstariji deciji ansambl KUD-a Kostolac “Prolece” od 4-9. juna boravio je u Ohridu. Na tradicionalnom decijem festivalu, “Prolece” se predstavilo sa tri koreografije : “Vlaške”, “Šopske” i “Šaljive igre iz Banata”. Osim Kostolcana u Ohridu je nastupilo osam društava iz zemlje i jedno iz inostranstva. Kada je vreme dozvoljavalo folklorci su nastupali u nesvaki-dašnjem ambijentu, kraj hotelskog bazena, a nastup u Ohridu ce mališanima ostati u nezibrisivom secanju, jer je nekima od njih ovo bilo prvo “samostalno” putovanje.

Protekle subote deciji ansambl nastupao je u Staroj Pazovi na Vidovdanskim susretima, gde je održan festival revijalnog karaktera.

Prvi ansambl nastavlja sa uobicajenim akivnostima, ulazi u letnju šemu, a prvi nastup planiran je za 29. jun, kada se ocekuje nastup u Smederevu i Beloj Crkvi, gde se održavaju “Dani Dunava”. Prvi ansambl KUD-a Kostolac ucestvovace u defileu, a zatim , medu sedam ansambala iz drugih gradova, na završnoj smotri folklora.

Za naredni mesec planiran je nastup na festivalu u Litvaniji, zemlji koju clanovi folklornog ansambla KUD-a Kostolac još nisu posetili.

T.R.S.

DECIJA SLIKARSKA RADIONICA

RADI "MAŠTA"

Pri Udruženju likovnih umetnika Kostolca “Art” pre mesec dana pocela je sa radom decija slikarska radionica “Mašta”, koju “vodi” slikar Vladeta Deletic. Radionica okuplja clanove od devet do petnaest godina, a trenutno najviše polaznika pohada treci i cetvrti razred osnovne škole. Mladi umetnici se okupljaju u prostorijama Mesne zajednice, ali najcešce “casove” imaju u prirodi, gde zapažene prirodne oblike primenjuju u umetnosti. Osim saznanja o umetnosti, njenim pravcima i elementima, uci se crtanje i slikanje. Clanovi radionice okupljaju se dva puta nedeljno, a svi zainteresovani mogu se obratiti clanovima ULUK “Art” koji nedeljom u 19 sati imaju redovne sastanke u prostorijama GMZ Kostolac.

- Cilj udruženja je da se mladi talenti aktiviraju, razviju talenat i podignu svoje znanje na viši nivo. Takode, kroz udruženje , mladi umetnici ce lakše saradivati sa svojim vršnjacima istih interesovanja iz zemlje i inostranstva, kaže Deletic.

Prva izložba “Mašte” ocekuje se pocetkom naredne godine.

T.R.S.

TRAJNA ZAŠTITA EKSPONATA NARODNOG MUZEJA U POŽAREVCU KROZ SUSEDSKI PROGRAM

RIMSKI PUT

Evropska agencija za rekonstrukciju odobrila je Narodnom muzeju u Požarevcu sredstva za realizaciju dva projekta, u okviru susedskih programa saradnje Srbije i Rumunije. U pitanju su projekti pod nazivom: Rimski put i Etno selo 19.veka na brdu Tulba. Ukupna vrednost oba projekta je oko 400.000 evra, a sa deset odsto ucestvavace i Opština Požarevac.

U ovom broju predstavljamo vam projekat "Rimski put", koji se pre svega odnosi na poboljšanje uslova zaštite i cuvanja eksponata muzejske postavke u okviru Muzeja.

Direktor Naro-dnog muzeja u Poža-revcu, Milorad Ðo-rdevic o ovom projektu kaže:

-"Realizator projekta je Narodni muzej u Požarevcu. Partneri na projektu su Museum Banatului Montana (Resita - Rumuniji) i opština Požarevac. Veliki znacaj projekta je u medusobnoj saradnji i afirmaciji kulture dva grada, Požarevca i Rešice, kao i njihovo predstavljanje u okviru turistickih ponuda dveju susednih država i regija. LJudstvo na projektu cine: Milorad Ðordevic, menadžer projekta, Dragana Spasic - Ðuric, kustos - arheolog, Dragan Jacanovic, kustos - arheolog, Zvonimir Blagojevic, predstavnik opštine, Maja Šega, sekretar, Magdalena Jankov, racunovoda i Robert Ravnihar, spoljni saradnik.

Projektom je predvidena realizacija sledecih poslova:

Nabavka i ugradnja sistema ventilacije za galeriju fresaka. Freske koje se cuvaju u našem muzeju predstavljaju svetsku kulturnu baštinu neprocenjive vrednosti. Poticu sa lokaliteta Viminacijum iz ranohrišcanskih grobova s kraja 3. veka nove ere. Boljom ventilacijom i jonizacijom vazduha, kao i održavanjem konstantne temperature obezbedila bi se njihova trajna zaštita. Narodni muzej u Požarevcu dobice novu arheološku postavku. Projektom je predvideno da se izradi 20 novih vitrina za muzejske eksponate. Izložbeni prostor bice opremljen savremonom rasvetom i digitalizovanim panoima.

U dvorištu Muzeja nalaze se statue, ostaci stubova, sarkofazi i nadgrobni spomenici sa Viminacijuma. Projektom je predvideno da se 5 najlepših eksponata ove vrste konzervira.

Novu izložbu pratice i katalog u vidu brošure, namenjen pre svega turistima, štampan na tri jezika (engleskom, rumunskom i srpskom). Štampacemo i drugi promotivni materijal i koristicemo u vecoj meri i internet, sa ciljem da se afirmišu i vrednosti naših institucija i susednih regija, ali i vrednosti donatora - Evropske unije, tj. Evropske agencije za rekonstrukciju”. Muzej ce tokom trajanja projekta organizovati više studijskoj tura, radi obilaska muzeja u Rešici i obrnuto, za rumunske studente organizovace obilazak muzeja u Požarevcu.

L.L.

TURISTICKO LETO NA SREBRNOM JEZERU

RAJ ZA TURISTE

Najatraktivnije mesto za provod, osveženje i trenutke za pamcenje ovog vrelog leta nude turisticki poslenici Velikog Gradišta: Srebrno jezero.

Nadomak Velikog Gradišta, na tek nešto više od sata vožnje kvalitetnim putevima od Beograda do same plaže, Srebrno jezero je poslednjih godina sve posecenije, sa sve bogatijom ponudom za turiste, kupace, pecaroše, ljubitelje “dobrog zalogaja”, poštovaoce prirodnih lepota, kao i poklonike sportova na vodi, poziva vas i obecava uživanje.

Pedaline, iznajmljene po izuzetno povoljnim uslovima, na glatkoj vodenoj površini, atrakcija su za sebe.

Citav niz kafica duž obale Srebrnog jezera, uz prijatnu muziku i osveženje, deluje neodoljivo. Brojni restorani - “Dincic”, “Srpska kuca”, “Madera”, “Lederatu”..., za porodicne ruckove, skup prijatelja, trenutke opuštanja...

Mesta za prenocište u jeku sezone valja unapred rezervisati. Na raspolaganju su: Hotel “Srebrno jezero”, Vila “Lago”, Pansion “Stevic”, “Dunavski cvet”, “Srbija”...

Plaža sa zahvalno širokim plicacima za uživanje najmladih, prava oaza za roditelje cija deca tek pocinju da uživaju u lepoti plivanja.

Najatraktivnije mesto za provod, osveženje i trenutke za pamcenje ovog vrelog leta nude turisticki poslenici Velikog Gradišta: Srebrno jezero.

Nadomak Velikog Gradišta, na tek nešto više od sata vožnje kvalitetnim putevima od Beograda do same plaže, Srebrno jezero je poslednjih godina sve posecenije, sa sve bogatijom ponudom za turiste, kupace, pecaroše, ljubitelje “dobrog zalogaja”, poštovaoce prirodnih lepota, kao i poklonike sportova na vodi, poziva vas i obecava uživanje.

Pedaline, iznajmljene po izuzetno povoljnim uslovima, na glatkoj vodenoj površini, atrakcija su za sebe.

Citav niz kafica duž obale Srebrnog jezera, uz prijatnu muziku i osveženje, deluje neodoljivo. Brojni restorani - “Dincic”, “Srpska kuca”, “Madera”, “Lederatu”..., za porodicne ruckove, skup prijatelja, trenutke opuštanja...

Mesta za prenocište u jeku sezone valja unapred rezervisati. Na raspolaganju su: Hotel “Srebrno jezero”, Vila “Lago”, Pansion “Stevic”, “Dunavski cvet”, “Srbija”...

Plaža sa zahvalno širokim plicacima za uživanje najmladih, prava oaza za roditelje cija deca tek pocinju da uživaju u lepoti plivanja.

POSETA MANASTIRU RUKUMIJA

SRPSKA SVETINJA U BRANICEVU

- Rekonstruisani konak, zvonara i lekoviti izvor Jerina.

- Nakon mnogo vekova, asfaltom do manastira.

Manastir Rukumija vekovima prima vernike medu svoje zidine, istovremeno privlaceci pažnju naucnika velikim istorijskim dogadajima koje “pamti”.

Po predanju, podignut u 14. veku, 1300. godine, kao zadužbina kralja Milutina, Rukumija je više puta rušena, ali ju je njena nepokolebljiva istrajnost sacuvala za pokolenja današnjeg, 21. veka. Iz godine u godinu sve su ucestalije i masovnije posete vernika ovoj srpskoj svetinji, izmedu ostalog, prepoznatljivoj po lekovitom izvoru Jerina, cudotvornoj vodi velike isceljiteljske moci, kako se u predanju kazuje i o cemu i pojedinci svedoce.

Otuda su znacajniji radovi na putu ka Rukumiji, koji je posle toliko vekova najzad ureden i skoro u celini asfaltiran, i to, pod pokroviteljstvom opštine Požarevac i Republike Srbije. Osim toga, teku i radovi unutar manastirskih zidina, gde sveta obitelj sa starešinom, jeromonahom Simeonom, vrši ure-divanje i obnavljanje. Do sada je rekonstruisan konak, uradena fasada, obnovljena i doradena zvonara, ureden je izvor Jerina i sazidana cesma ispred samog manastira, ali se time posao ne završava...

UREÐEN PUT DO MANASTIRA

Manastir Rukumija sagraden je na istocnoj padini Sopotske grede, koja se spušta gotovo na samu levu obalu Mlave. Tokom proteklih sedam stotina godina, u svojim pocecima, služio je kao parohijska crkva, a zatim postaje manastir. O njegovom znacaju dodatno kazuje i Veliki crkveno- narodni sabor, koji je 1735. godine, 15. jula, organizovan baš u Rukumiji, a na kojem se odlucivalo o životu crkve i naroda.

Veliki ugled i poštovanje ovaj branicevski manastir uživa i danas. Smeštenu u predelu prošaranom šumama, proplancima, pašnjacima i izvorima, Rukumiju svakodnevno posecuju vernici. Daleko se culo o svetom Martiriju Rukumijskom, sinajitskom svešteniku pristiglom u vreme cara Lazara, kako bi sacuvao srpski narod od pokatolicenja, kao i o isceljiteljskoj vodi ovog manastira, izvoru Jerina i strašnoj sudbini sestre Jelice...

Danas, posle sedam vekova, asfaltiranjem puta, ova srpska svetinja postala je dostupnija.

-Nasipanje i izgradnja tog puta za mogucnosti manastira bilo je previše skupo, tako da je za nas sretna okolnost da opština, odnosno, Republika, uzmu taj posao u svoje ruke. Sada je situacija sasvim nova. Putuje se brže i lakše. Ja sam vrlo zadovoljan time što smo dobili put i nastojacemo, ovih dana, da, koliko to možemo, ucvrstimo i ivice, ne bi li smo ga ucinili trajnijim i jacim. Ostaje i pitanje mosta, koji ima veliku nosivost, ali trajnije bi bilo rešenje kada bi se izgradio most armirano- betonske, ili metalne konkstrukcije, zavisno od mogucnosti, ili možda, u krajnjoj liniji, da se središnji deo mosta podupre. Bice kako Bog da, kaže starešina manastira Rukumija, jeromonah Simeon, koji je medu ovim zidinama više od dvadeset godina, postavši starešina 1991. godine, nakon smrti igumana Save, koji je spasio manastir od “zuba” vremena, dogradio nekoliko objekata, vratio život manastirskim imanjima zasadivši vocnjak i vinograd i još toliko toga... Tim je putem nastavio i jeromonah Simeon:

-Ja se držim pravila, koje je važno uopšte coveku za život, da ne rušimo staro, nego da ga sacuvamo, narocito ukoliko postoji mogucnost da se ono osposobi za upotrebu. Takav je slucaj i sa našim Ocevim konakom, sagradenim od 100 000 cigala rucno radenih. Došao je u loše stanje, pojavile su se napukline, i nedavno smo ga ucvrstili sa cetiri armirana betonska stuba, jako dobro utemeljena, sve povezavši armaturom. Tako da je to sada jedno trvdo zdanje, što je neophodno jer je ovde teren nestabilan. Nameravamo da uredimo unutrašnjost, okrecimo prostorije, uredimo hodnik, jer je armatura sada u njemu vidljiva. Krov je vec uraden. Ostalo je da se uradi i fasada od kamena. Od Ocevih zdanja ostalo je da uredimo i trpezariju, južno od crkve, da izvršimo rekonstrukciju i da odlucimo šta cemo raditi sa fasadom, da li cemo dodati verandu, neki deo koji bi nam služio za sedenje posle liturgije i slicno. Nastojacu da to osposobimo kako bi moglo da bude u što boljoj našoj upotrebi, jer dolazi i sve više vernika i želimo da možemo sve da ih prihvatimo, kaže jeromonah Simeon.

MINULE DECENIJE I VEKOVI RUKUMIJSKE SVETINJE

Od izgradnje, Rukumija je služila i kao parohijska crkva, ali više kao manastir. Pominje se bolnica iz sredeg veka sa brojem od oko 300 kaludera, koji su ovde nalazili pomoc u svojoj starosti i bolesti. Kasnije, kada je srpski narod pao u Tursko ropstvo, Rukumija je aktivno ucestvovala u podizanju ustanaka protiv osvajaca i zbog toga je više puta paljena i rušena, osvrce se jeromonah Simeon na minule dane, godine, decenije, vekove... Rukumijske svetinje:

-Kako bi sacuvao narod od pokatolicenja, sveti car Lazar prihvatio je sinajitske monahe. U Rukumiju je došao sveti Martirije Rukumijski, sa više kaludera. NJegove svete mošti su pocivale u danas praznom kiotu u crkvi Rukumijskoj, ispod severnog prvog prozora. Taj kiot je danas prazan, a na njemu je sve do Prvog svetskog rata bila položena ruka svete mucenice Jelice, licnosti iz narodne pesme “Bog nikom dužan ne ostaje”. To je mesto Svetinja, kraj koje citamo molitve za zdravlje, isceljenje naših duša i tela mnogih stradalnika...

-Vrlo je važna misija sinajitskih sveštenika, jer su oni naš narod pripremili da se što više i bolje utvrdi u pravoslavnoj veri. I u tome se uspelo. Turska nas je sila pokorila fizicki, ali duhovno nikada. Više puta je Rukumija rušena i obnavljana, da bi je 1825. godine knjaz Miloš potpuno obnovio. Iz temelja je sazidao novu crkvu, pokrivenu ceramidom. Ta je obnova Rukumije usledila nakon pobede izvojevane nad Turcima u Požarevcu, jer se knjaz Miloš zavetovao Bogu da ako mu pomogne da porazi Turke da ce se vratiti i obnoviti Rukumijsku svetinju. I tako da se to i dogodilo.., kazuje jeromonah Simeon, završavajuci kratko podsecanje na burnu istoriju Rukumije:

-U devetnaestom veku, 1858. godine, u manastir Rukumiju došao je, sada pokojni naš iguman Sava. Zatekao je teško stanje. Hram poduprt sa nekoliko potpornih zidova, pod jakim uticajem podzemnih voda i jednu staru kucu, istocno od manastira. I sam piše da je kada se uselio u jednu od tih soba morao da drži motku pored kreveta, da bije pacove. Malo po malo, uz Božiju pomoc, otac Sava, inace, Nikolajev bogomoljac, uspeo je da obnovi Rukumijsku svetinju, da sagradi konak sa više od dvadeset soba. Cigle su pravljene rucno. To je velika, krupna cigla i u konak ih je utrošeno oko 100 000. Bilo je to pravo cudo da se sagradi za ono vreme. I sve druge pomocne zgrade otac Sava je gradio. Velika je bila i pomoc naroda. Tada puta, niti struje nije bilo. Struju smo dobili 1990. godine, i to, industrijsku sa kopa Cirikovac. Put do manastira i dalje je bio vrlo težak. Pre oko dvadesetak godina, kada sam ja došao u manastir, jako mu se teško prilazilo. A, kada je bio kišni period, morao bih da skinem cipele i obujem cizme. Posle devedesetih godina nasut je put, što je vec bila velika olakšica. Tada su pocele ucestalije posete manstiru. I za vreme pokojnog igumana Save, od 1958. do 1991. godine, dolazilo je puno naroda, a narociti nevoljnici razni, ljudi koji su bili, tako reci, na kraju svoga puta, na kraju nekih svojih ljudskih mogucnosti. Navracali su kod njega, a on je citao molitve... Bilo je raznih cuda, da se vencavaju, dobijaju decu, da se isceljuju, ozdravljaju... Vec je narod znao za Rukumiju, dolazio, da bi od devedesetih godina, do današnjih dana, taj broj stalno narastao.

A. Maksimovic

GOST GALERIJE- RADISLAV RAŠA TRKULJA, SELEKTOR 11. BIJENALA

MILENINO DELO KAO TRAJNA INSPIRACIJA

U sklopu priprema za predstojeci 11. medunarodni bijenale " U svetlosti Milene", gost Galerije i konferencije za medije bio je Radislav Raša Trkulja, selektor ove znacajne manifestacije.

- Na moje veliko zadovoljstvo ja sam u Požarevcu, a posao koji mi je poveren veoma je prijatan i na neki nacin mi odgovara. Zašto? Ime Milene Pavlovic Barili za mene je na neki nacin vrlo prisutno još od pocetka mog studiranja, tako da sa kompletnim mojim stavom, poštovanjem i svim onim što zaslužuje najlepše, ja imam o njenom radu. Tim pre što sam sada i na ovom zadatku kao selektor prihvatio samim tim to zadovoljstvo nekako me uvlaci u ozbiljnost celog posla s jedne strane, a s druge strane i želja da napravimo tu izložbu, taj omaž u njenu cast da ona bude svakako na nivou, da je prihvatimo kroz naše vreme koje traje i traje, jer Milena traje svojim slikama oko nas, i traje kroz bijenale koje je preraslo u ozbiljnu tradiciju i zaslužuje veliku pažnju. Ono što je najlepše u svemu tome, to je da Požarevac ima jednu ovakvu zbirku, i u svojoj kulturnoj ponudi jednu ovakvu kucu sa radovima naše svetski poznate slikarke. Ja sam pristupajuci ovom poslu napravio jedan spisak za koji je još rano da se obelodani. Trudio sam se da idem sa imenima koja su pre svega okrenuti figuraciji, a s druge strane da imaju jednu vrstu slicnog, ne likovnog, vec slicnu vrstu pristupa u smislu imaginacije koja je prisutna na Mileninim slikama. Kada je rec o stranim autorima, ja vec imam nekoliko imena od kojih mi je stiglo nekoliko potvrda o ucešcu, ostale ocekujem da se jave. S druge strane, ne bih želeo da zapostavim i neke mlade autore, jer uvek kad radim nešto slicno, ja ne zapostavljam mlade ljude, tako da ce bar desetak mladih ljudi biti na toj postavci. Meni ce to da služi kao neka vrsta licne satisfakcije zbog tih mladih i ovih nekih imena koja ce biti sam koren izložbe zbog svog rada, zbog imena koja su zaslužena u svom poslu. Malo smo sa prostorom vrlo odredeni, to je ono što je jasno i egzaktno, ali potrudicemo se da i u takvim okolnostima napravimo dobru izložbu koju cemo darivati Mileninoj kuci, izložbu koja ce samo da potvrdi da Milena živi i u slikama, i sa slikama, i da umetnici imaju poštovanje prema njenom radu i imenu, naglasio je Radislav Raša Trkulja, selektor 11. medunarodnog bijenala " U svetlosti Milene".

M. K.

NOVA ZBIRKA PESNIKA MLADENA BRANKOVICA

KADA ODEM HOCU DA SAV ODEM

U izdanju beogradskog “Samizdata”, pocetkom ovog meseca svetlost dana ugledala je, još jedna u nizu, zbirka pesama požarevackog pesnika Mladena Brankovica, pod naslovom “Potonule mreže”. U cetiri poglavlja: Svet u mreži, Zatvoreni prozor, Potonule mreže i Sedam zajednickih pesama, Brankovic, kroz neuobicajenu stilsku formu vezanog stiha i izostanka znakova interpunkcije, peva o životu i smrti.

- “Tema je vecna koliko i život. Ne znam da li postoji neki umetnik koji nije razmišljao ili govorio o smrti na razne nacine, neko sa strahom, neko sa željom da ga smrt proguta, da ga nema, ali o smrti i životu uvek treba govoriti, treba poci od irealnih, ili možda realnih pretpostavki...Za sebe licno želim da, kada me ne bude bilo, da me nema uopšte, ne daj Bože da od mene ostane neka biljka ili neki mrav, kada odem, hocu da sav odem...Mislim daje to suština. Tema pokidane mreže je dvosmislena i dualisticka po nacinu izražavanja, mislim da na jedan relativno raspoložni nacin govori o jednostavnosti da se najteže stvari, najveci problemi, najveci strahovi pobede.”- kaže Brankovic, clan Udruženja književnika Srbije.

Pesmama: Slomljena tacka (natpis u ogledalu), Nedostupna katastrofa, Slobodni rob, Potrošeni vidik, Muzej zaboravljenih datuma i drugima, pesnik traga za ogovorom na univerzalna pitanja, ostavljajuci citaocu slobodu licnog doživljaja specificnog poetskog pristupa.

-”Jednom je otpocela misao i potpuno zapamcena širila se i umnožila...Bila je to verovatno jedina tajna dok nisu poceli snovi da se pune, a želje da se ispunjavaju... Zato, sve što se vidi, na sebi ima mrežu kroz koju sloboda protice, a sve o cemu se misli, iz mreže dolazi i pamti se.”- pojašnjava Brankovic. svoju poetiku u predgovoru “Potonulih mreža”.

L.L.

GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI

DELO KOJE NE PRIZNAJE GRANICE

Paralelno sa aktvnostima na realizaciji kulturnog dogadaja godine, kako u ovoj ustanovi nazivaju predstojeci 11. medunarodni bijenale “ U svetlosti Milene”, u Galeriji Milena Pavlovic Barili intenzivno se radi i na drugim projektima vezanim za programska opredeljenja. Pored toga, u toku su i investicioni radovi na objektu starom više od sto godina.

- Ovih dana raspravljalo se o programima rada javnih preduzeca i ustanova u Požarevcu, iako malo neskromno, mogu da vam kažem da je Program rada Galerije Milena Pavlovic Barili ocenjen veoma visokom ocenom. S ponosom mogu da kažem da smo ja, kao upravnik, Vladica Milic, predsednik Upravnog odbora, Ranko Milinkovic, organizator marketinga i svi zaposleni u Galeriji stvarno pokušali da damo jedan sveobuhvatni, celovit i na jedan standardizovan nacin prikazan program rada Galerije za ovu godinu. Veliki deo programskih sadržaja vec smo realizovali, kao što su izložbe Mileninih dela u Novom Sadu, Cacku, u toku je u Valjevu, a od 1. avgusta do 1. septembra i u Vrnjackoj Banji. Ocekujemo da ta izložba premaši domete prethodnih postavki, pre svega zbog broja posetilaca, kaže Rade Stanojevic, upravnik Galerije.

U ovoj ustanovi kulture ulažu se i veliki napori na ostvarenju višegodišnje ideje o postavci izložbe Mileninih slika u Italiji, njenoj drugoj domovini po ocevoj liniji.

- Mi smo još u decembru Ministarstvu kulture dostavili dva projekta na usvajanje, a to su 11. medunarodni bijenale “ U svetlosti Milene”, i izložba Mileninih slika u Italiji. Kako stvari stoje, a to cu morati da proverim u italijanskom kulturnom centru ili njihovoj ambasadi u Beogradu, ni ove godine od izložbe u Rimu ili Veneciji, nema ništa. Naravno, pokušacu da u direktnom kontaktu premostimo nastalu problematiku i tako omogucimo da Milena po prvi put posthumno izloži svoja dela u zemlji svojih predaka po ocevoj liniji. Naše ministarstvo se do sada nije oglašavalo, niti da je projekat odbijen, niti prihvacen, tim pre što je u periodu konstituisanja nove vlade nastao veci vremenski vakum. Pokušacu ovih dana da ponovo stupim u kontakt sa ljudima iz kabineta ministarstva, ali su mi oni i ranije naglasili da ministar ne daje pismena obaveštenja o prihvatanju projekta, vec poziva na potpisivanje ugovora. Mi se ne mirimo sa odbijanjem, pokušacemo da sami dodemo do sredstava, kategorican je upravnik Galerije.

Kao alternativu ovom projektu, rukovodstvo Galerije predložilo je Ministarstvu kulture da uzme u obzir i razmatranje Banja Luku, Banske Dvore i Herceg Novi odakle uporno stižu pozivi.

- U periodu od januara do sredine juna 2007. godine, Galeriju je posetilo 10 693 ljubitelja Mileninog stvaralaštva. Pored velikog broja dece osnovnih i srednjih škola iz našeg kraja i cele zemlje, bilo je organizovanih poseta studenata, profesora, zdravstvenih radnika, pripadnika vojske, politicara, raznih udruženja, a bilo je i stranih posetilaca. Posebno bih istakla da su Galeriju u ovom periodu posetili predstavnici asocijacija televizija država Balkana, kao i Izvršni odbor medunarodne asocijacije 131 akademije za film i televiziju iz 60 zemalja- SILEKT koji radi pod pokroviteljstvom UNESKO. Dugogodišnja saradnja sa turistickim agencijama i školama širom naše zemlje rezultirala je konstantnim rastom broja posetilaca iz godine u godinu, s tim što je ove godine taj rast primetno veci, objašnjava Violeta Markovic, muzejski vodic u Galeriji.

- U pogledu marketinških akcija, štampani materijal i suveniri deo su onoga što cemo raditi iz meseca u mesec poštujuci pritom princip racionalnosti i opravdanosti, ali i širenja sadržaja koji ce stvarati osnovu za atmosferu koja odgovara za što efikasniju organizaciju Medunarodnog bijenala “ U svetlosti Milene”. Mi se ne mirimo sa onim što radimo, hocemo uvek više. Imajuci odnos prema drugim institucijama kulture u gradu kao celini, i poštujuci te vrednosti, mi smo od jedne obicne informacije da grupacija SILEKT treba da poseti Viminacijum, napravili citav program. Zaista smo presrecni, ne samo što je to dovelo do afirmacije Galerije, nego i citavog grada, i što smo saradivali u tome sa Narodnim muzejom, sa Viminacijumom i Javnim preduzecem LJubicevo. Cinjenica da je pokrovitelj tog programa bila SO Požarevac koja je udostojila najeminentnije ljude iz 130 akademija 60 zemalja sveta. U našu knjigu utisaka upisali su se svi, zasadili su i drvo prijateljstva i iz Požarevca otišli sa izvanrednim utiscima. I na kraju, pokrenuli smo i inicijativu da se utemelji nagrada za najstudiozniji rad na afirmaciji umetnickog dela Milene Pavlovic Barili, kao i Fondacije, kaže Ranko Milinkovic, organizator marketinga.

M. Kuzmanovic

“LEGENDA” U ANTOLOGIJI

Prica “Legenda” požarevackog pisca Miodraga Lazarevica, našla se u antologiji najkrace neobjavljene price valjevskog casopisa za književnost, umetnost i kulturu “Akt”.

Ovo je cetvrti konkurs koji raspisuje ovaj casopis, a javilo se 115 autora iz svih krajeva Srbije, zatim, iz Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Republike Srpske i Poljske, sa preko 400 prica.

U antologiji, koja je objavljena u maju 2007. godine, zastupljeno je 54 autora.

U BEOGRADSKOM SKC-u 20. 06. 2007. ODRŽANA IZLOŽBA

„LIKOVNA SCENA SRBIJE - DECENTRALIZACIJA KULTURE"

Cilj izložbe je da ospori podelu na centar i provinciju, pošto ova podela i nije umetnicka, nego politicka. Zato je ova izložba i jedna vrsta depolitizacije (decentralizacije) umetnosti u Srbiji.

Izložba prikazuje razlicite poetike likovnih stvaralaca iz Kuceva, Užica, Bajine Bašte i Negotina koje se odlikuju razlicitim tehnikama, materijalima i formama izraza. Miodrag Nadlacki iz Kuceva se predstavlja uljanim slikama i crtežima, Milan Radosavljevic iz Negotina slikama - objektima u tehnici poliuretanske boje i lakova na medijapanu, Sanja Radosavljevic iz Negotina kolažima sa fotografijama u boji, Aleksandar Dimitrijevic iz Užica slikama u tehnici ulja na platnu i Radomir Ðukanovic iz Bajine Bašte slikama u kombinovanoj tehnici.

Glavna odlika izabranih radova je izrazita individualnost likovnog izraza koja se ne može podvesti ni pod jedan savremeni umetnicki pravac ili tendenciju. Ipak, ono što objedinjuje radove svih umetnika je apstraktni formalni izraz koga karakteriše drugacija kontekstualizacija, a samim tim i interpretacija.

Miodrag Nadlacki poput renesansnih slikara upotrebljava iluzionisticki okvir slike, koji izgleda kao da je sacinjen od kože, stvarajuci tako „sliku u slici". Glavno izražajno sredstvo Nadlackog je linija koja obrazuje medusobno preklopljena polja stvarajuci na taj nacin prepoznatljive forme. Forme apstraktnog diskursa Nadlackog asociraju na hibridna bica mitološke konotacije koje izviru iz umetnikovog unutrašnjeg doživljaja stvarnosti. Slike Nadlackog sadrže nadrealisticke elemente u kontekstu mitološke, izmaštane ili magicne predstave cija je suština iracionalna i podsvesna, a samo okvir razumski.

Na drugoj slici je predstavljen arhaicni simbol koji upucuje na pecinske crteže prvih ljudi. Ovaj apstraktni crtež aludira na kost uzdignutu iznad apstraktne podloge. Reminescencija na izvorno, iskonsko osecanje, povratak prirodi i prvobitnim instinktima, na ono što je covek civilizacije duboko potisnuo je prisutno na ovoj apstraktnoj predstavi M. Nadlackog.

Arhaicno i mitsko koje proizlazi iz sveta podsvesnog izbija i iz crteža Nadlackog. Crtež Nadlackog se sastoji iz mnoštva kratkih linija koje cine kompaktnu celinu. Rec je o prepoznatljivim formama sa mnogobrojnim asocijacijama. Simbolicni jezik crteža otkriva da se ne radi o trenutnom doživljaju prirode, vec o dubljem, unutrašnjem razumevanju njenih procesa i promena unutar duhovnog konteksta.

Nena Dakovic, istoricar umetnosti

NOVA IZLOŽBA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

TITO- STALJIN

- Istorijski arhiv Požarevac okupio je brojnu publiku svojom najnovijom izložbenom postavkom “Tito- Staljin”, priredenom proteklog petka u Domu vojske u Požarevcu.

Izložbu je otvorio profesor dr Miroslav Jovanovic, sa katedre za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a prisutnima se, uz direktorku Istorijskog arhiva Požarevac, Jasminu Nikolic, obratio i Miladin Miloševic, direktor Arhiva Srbije i Crne Gore u Beogradu.

Postavljanje ove izložbe Istorijskom arhivu Požarevac omogucili su Arhiv Srbije i Crne Gore, Muzej istorije Jugoslavije, Federalna arhivska agencija RF i Državni arhiv Ruske federacije, a celokupna ideja o ovoj postavci potekla je od prvog coveka arhivistike u Rusiji, Vladimira Petrovica Kozlova.

Inace, Požarevac je peti grad u kojem ova postavka “živi”, nakon Moskve, Beograda, Banjaluke i Užica. Sa sobom nosi cak 224 eksponata: dokumenata, prepiski izmedu rukovodstava, licnih predmeta Josipa Broza Tita, njegovo odelo, zlatno penkalo, upaljac.., a dopunjuje je film nas-lovljen “Susret Tita i Staljina”, iz Arhiva Jugoslovenske kinoteke Beograd.

-Najjaci brend bivše Jugoslavije ponovo se danas rehabilituje na sve moguce nacine, ne toliko zbog ideologije, koliko zbog spontane nostalgije za vremenom socijalne sigurnosti i nacionalne harmonije, istakla je izmedu ostalog direktorka IAP, Jasmina Nikolic.

SUOCAVANJE SA ISTORIJOM

“Kako i arhivi, pored naucnih radnika, imaju misiju da doprinose širenju znanja iz naše prošlosti, pa bilo da je rec o dogadajima, procesima, licnostima.., to su se naše arhivske institucije prihvatile izazova da javnosti Rusije i Srbije pokušaju, kroz arhivska dokumenta, da pokažu složen odnos ove dvojice lidera, koji su, svaki na svoj nacin, ostavili neizbrisiv trag u istoriji svojih zemalja, ali i mnogo šire, govorio je Miladin Miloševic, direktor ASCG Beograd., nastavljajuci:

-Ideja za pravljenje ove izložbe potekla je od našeg kolege i prijatelja, direktora Ruskog arhiva, Vladimira Petrovica Kozlova, koji je prvi covek ruske arhivistike. Do realizacije te ideje proteklo je dve godine i, po ocenama mnogih kolega istoricara, veoma upucenih u problematiku kojom se bavi ova izložba, ocena je vrlo visoka. Od odlaska Josifa Staljina sa životne i politicke scene prošlo je pet i po decenija, a od odlaska Josipa Broza Tita nešto više od cetvrt veka. Interes naucne, ali i šire javnosti, da proširi znanja o dvojici lidera, o njihovom odnosu, licnom, partijskom, državnickom, svakako je jako izražen. To je i razumljivo kada se zna šta su njih dvojica predstavljala u svetu, a posebno u istoriji Jugoslavije i SSSR- a, državama kojih vec više od 15 godina nema na geopolitickoj karti sveta.

-Izložena dokumenta vracaju nas u vreme od sredine cetvrte do sredine šeste decenije 20 veka. To je vreme izbijanja najveceg ratnog sukoba u istoriji, vreme pobede nad nacizmom i fašizmom, vreme u kojem je jedan deo Evrope zakoracio u jedan novi sistem, a svet u prve decenije hladnog rata, vreme velikog sukoba izmedu Jugoslavije i SSSR- a, ali i njihovog pomirenja... Dokumenta koja su izložena približice nam taj period istorije, dogadaje i licnosti i, nadamo se, pokazati složan odnos dvojice lidera. Suocavanje sa ovim dokumentima je i svojevrsno suocavanje sa prošlošcu i vremenom o kojem je bilo reci, bez kojeg je veoma teško shvatiti i mnoge stvari koje se danas dešavaju. Davno su rekli umni ljudi da suocavanje sa prošlošcu može da posluži i za neko razmišljanje i planiranje u buducnosti, zakljucio je Miladin Miloševic.

VIŠESLOJNA SIMBOLIKA

Izložbu koja je izazvala veliko interesovanje i okupila vrlo brojnu publiku otvorio je profesor dr Miroslav Jovanovic, sa katedre za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, inace, jedan od najboljih znalaca jugoslovensko- sovjetskih odnosa,

-...Na osnovu ovih i ovakvih dokumenata nastaje istorija, nastaje naše znanje o prošlosti... Kada se suocimo sa sadržajem jedne izložbe, kao što je rekao i kolega Miladin Miloševic, prvo je suocavanje sa istorijom, neka vrsta našeg susreta sa prošlošcu. Dokumenti nam donose susret sa proteklim vremenom, koje se nece vratiti i koje mi bez ovakve vrte istorijskih izvora, ne možemo ni znati, govorio je prof. dr Miroslav Jovanovic:

-Kada je rec o temi “Tito i Staljin”, onda je to zapravo susretanje sa politickim procesima. To su politicki procesi u vremenskom rasponu od 1920. do 1950. godine. U pitanju su vrlo složeni istorijski procesi. Istovremeno, taj segmnt odnosa SSSR- a i Jugoslavije je samo deo jednog mnogo dužeg procesa, odnosa Srbije i Rusije, srpskog i ruskog naroda, najmanje u protekla tri veka. Upravo zbog velikog preloma koji je nastao 1948. godine, ti odnosi su u tom perodu došli do jedne od svojih najhladnijih tacaka. Istovremeno, ti su dokumenti i naš susret sa konkretnim politickim dogadajima, sa važnim politickim odlukama... Sadržaj tih dokumenata, pisama iz prepiske rukovodstava.., odredivao je sudbinu stotina hiljada ljudi. Isto tako ova dokumenta, fotografije i stvari iz svakodnevnog života približavaju nas svakodnevnici Tita i Staljina, nastavio je prof. dr Jovanovic, zakljucivši:

-Ova izložba svakako predstavlja naše su-ocavanje sa prošlošcu. Jedno je susretanje, a drugo suocavanje. Suocavanje je ono što cini prave sadržaje medusobnih odnosa dve države i dva naroda. Ovde je rec i o simbolici odnosa dve države, dve partije, dva pogleda na svet... To je simbolika jedne ideološke matrice koja je tokom vremena izrodila dva sukobljena elementa. Danas te ideološke matrice više nema. I, najzad, to je simbolika dve licnosti. Oni su bili simboli borbe, vlasti.., a vremenom su izrasli u dva politicka mita, u dva kulta. Danas su oni više mitologizovani heroji ili antiheroji vremena koje je davno prošlo i u novom vremenu koje je nastupilo, kroz njihovu simboliku, trebalo bi suoceni sa njima da promislimo našu prošlost i da shavatimo realnost našeg trenutka.

DIREKTORKA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC, JASMINA NIKOLIC

TITO-HARIZMATICNI PREDSEDNIK I VOÐA SA STILOM

“Izložba istorijskih dokumenata pod nazivom “Tito- Staljin” posvecena je istoriji složenih odnosa, pre svega, voda dveju zemalja cije su vladavine obeležile citave epohe u istoriji Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Tito i Staljin, kao lideri suverenih država i politickih partija, sreli su se svega tri puta, 1944, 1945 i 1946. godine. Uslovi života u kojima su se formirani karakteri ovih politickih delatnika bili su slicni: opšta ideologija, multinacionalni sastav država, autoritarnost metoda upravljanja i prisustvo zajednickog neprijatelja.., sve ih je to ujedinjavalo, ali, istovremeno, i pravilo velike protivrecnosti. Tito i Staljin ostali su u istoriji neraskidivo povezani, pre svega, konfliktom izmedu komunistickih režima kojima su rukovodili, a koji je izbio 1948. godine, i koji je postao prvi u nizu raskola koji su usledili i koji su potresali socijali sticki lager i komunisticki pokret. Upravo zbog toga je mnoštvo razlicitih interpretacija i ova je tema još uvek objekt živog interesovanja, pre svega, u oblasti publicistike, a, zatim, politikologije i istorije, istakla je Jasmina Nikolic, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, zakljucivši:

-Danas smo postali, nažalost, samo ekonomska i kulturna provincija na kraju novog sveta, u nekoj zaboravljenoj fioci, rezervisanoj za one koji još uvek nisu sigurni da li žele da pronadu put iz zamršenog lavirinta prošlosti, jer su nemocni da objasne šta ih je to odjednom snašlo i zašto se još uvek dešava, a odgovore za današnje dane nemaju. Josip Broz Tito nesumljivo jeste najvažnija licnost savremene istorije Jugoslavije, zemlje koja je poživela jednu deceniju duže od njega. Harizmaticni predsednik i voda sa stilom bio je i ostao idol mnogih generacija svih ovdašnjih nacionalnosti. Izložba pruža posetiocu mogucnost da se samostalno upozna sa izvorima, da formira sopstveno mišljenje u odnosu na ne tako davnu prošlost, bez cijeg je razumevanja nemoguce shvatiti procese koji se dešavaju danas.

A. Maksimovic

ZAVRŠEN PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS U SREDNJE ŠKOLE

REZULTATI DOBRI- SLEDI UPIS ŽELJA

Buduci srednjoškolci u Branicevskom i Podunavskom okrugu polagali su kvalifikacioni ispit iz srpskog jezika 18. juna, a iz matematike dan kasnije. U Branicevskom okrugu osmi razred završilo je 2057 ucenika, od toga polaganje ispita za zanimanja cetvrtog stepena prijavilo je 1389. Oko 700 ucenika nije želelo da izade na polaganje kvalifikacionih ispita, a pretpostavka je je da žele da upišu neko od zanimanja treceg stepena.

- U opštini Požarevac osmi razred završilo je 847 ucenika, a za polaganje se prijavilo 629, mada je inicijativa i ministarstva prosvete i Školske uprave bila da se što veci broj ucenika opredeli za polaganje kvalifikacionog ispita, odnosno da konkurišu za cetvorogodišnja zanimanja imajuci u vidu da je trend u citavoj Evropi da i srednja škola bude obavezna. Trenuto u Srbiji mamo tridesetak posto onih koji su završili srednju školu, a u Evropi se taj broj krece izmedu 60 i 70 posto. Znaci, cilj je da što više ucenika završi srednju školu, cime bi svakako unapredili našu privredu i društvo u celini, kaže Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

Od 1389 prijavljenih ucenika koji su polagali, na nivou Branicevskog okruga, deset ucenika nije položilo srpski jezik, a matematiku devet ucenika, i to uglavnom u Požarevcu.

- Može se reci da veoma mali broj ucenika nije preskocio prag od jednog poena. Ako to sada uporedimo sa brojem slobodnih mesta, u opštini Požarevac imali smo 847 ucenika koji su završili osmi razred, 629 prijavljenih za polaganje kvalifikacionih ispita, a slobodnih mesta u školama ima za 1164 ucenika. Prijemni ispit položilo je 620 ucenika, ali pritom treba imati u vidu da opštini Požarevac gravitiraju dve susedne opštine- Žabari, sa 56 i Malo Crnice sa 64 ucenika. To nije veliki broj, ali to su opštine koje nemaju srednje škole, zbog cega i njih ubrajamo, zatim imamo škole kao što su Medicinska, Politehnicka škola, sa zanimanjem saobracajni tehnicar i trogodišnje školovanje za zanimanje vozac koje nema u drugim opštinama, tako da ce veliki broj dece iz drugih opština konkurisati i popuniti broj od 1164 slobodnih mesta. Nadamo se da ce to biti deca iz opština Branicevskog i Podunavskog okruga, naglašava nacelnik Ognjanovic, izražavajuci pritom zadovoljstvo postignutim rezultatima ucenika na kvalifikacionim ispitima.

Preliminarni rezultati kvalifikacionih ispita objavljeni su 20. juna, dan kasnije ucenici su podnosili prigovore školskoj upisnoj komisiji, a petak 22. jun bio je dan za podnošenje prigovora Okružnoj upisnoj komisiji. Konacna lista sa rezultatima kvalifikacionih ispita istaknuta je juce u svim školama, a 26. i 27. juna sledi upis želja ucenika. Drugog jula objavice se nezvanicni, a 5. jula zvanicni rezultati bice istaknuti u svim školama Branicevskog i Podunavskog okruga.

- U prvom krugu mogu da konkurišu i oni ucenici koji imaju jedan poen, naravno, prednost imaju oni sa preko pet poena. Drugi krug se organizuje tako što se lista želja ponovo popunjava 5. jula, a 12. jula izlazi konacna lista cime je prakticno i završen upis za 2007- 2008. godinu. Kada su u pitanju najtraženija, najprofitabilnija zanimanja, ona su u Medicinskoj školi sa pet odeljenja i smerovima: medicinski tehnicar opšteg smera, farmaceutski tehnicar, zatim medicinski tehnicar ogled, medicinska sestra- vaspitac, i posle deset godina pauze, ponovo je dozvoljen upis u obrazovni profil zubotehnicar. Veoma popularno zanimanje u Politehnickoj školi je saobracajni tehnicar gde je konkurencija za dva odeljenja veoma velika, i vozac motornog vozila jedno odeljenje u trogodišnjem trajanju, zbog cega je potreban veliki broj poena. Veliko interesovanje vlada i za Ekonomsko- trgovinsku školu, i ono što je najvažnije, ove školske godine imamo i jedno novo zanimanja- komercijalista ogled, i drugo, u Tehnickoj školi “ Nikola Tesla” u Kostolcu mehanicar gaso i pneumatsko- energetskih postrojenja treceg stepena, jedno odeljenje sa trideset ucenika. Ako se uzme u obzir da u našoj opštini predstoji proces gasifikacije koji ce trajati godinama, naša pretpostavka je da ce biti i posla za one koji završe ovaj smer. Poljoprivre-dna škola je ostala sa istim brojem odeljenja kao i prošle godine, ali ono što je važno istaci, to je veoma opremljen prostor sa novim mašinama za zanimanje pekar, kaže na kraju Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

M. K.

POLJOPRIVREDNA ŠKOLA SA DOMOM UCENIKA POŽAREVAC

RASTANAK SA JOŠ JEDNOM GENERACIJOM MATURANATA

Poljoprivredna škola sa domom ucenika "Sonja Ma-rinkovic" Požarevac, uspe-šno je okoncala još jednu školsku godinu i iškolovala novu generaciju poljoprivrednih tehnicara, veterinarskih i prehrambenih tehnicara, kao i proizvodaca prehrambenih proizvoda, mesara, pekara i cvecara-vrtlata.

Nastavnicko vece za uce-nika generacije u škloskoj 2006/2007. godini proglasilo je ucenika cetvrtog -tri razreda, Nikolu Roškica. Zanimljivo je da je pre cetiri godine istu tu titulu ponela Nikolina rodena sestra, koja sada sa istim takvim uspehom studira na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. I Nikola i njegova sestra su inace iz sela Peskovo kod Majdanpeka i za sve vreme školovanja stanovali su u Domu ucenika na Tulbi u Požarevcu.

-Svi me sada pitaju da li mi je sestra bila uzor i da li mi je to pomoglo da budem dak generacije - kaže Nikola Roškic.-Ja mogu da kažem da je meni najviše pomogla organizacija boravka, ucenja, odmora i ostalih aktivnosti u Domu na Tulbi. Jednostavno, postoji vreme za ucenje, koje sam ja upravo za to i koristio - da ucim.

Nikola ce, kao i njegova sestra i jedan broj ostalih kolega iz škole, takode na Poljoprivredni fakultet. Nada se i tamo dobrom uspehu, a nada se i smeštaju u neki od studentskih domova, jer kaže, privatni smeštaj je mnogo skuplji, a nije povoljniji za rad i ucenje.

Nastavnicko vece Poljo-privredne škole u Požarevcu nagradilo je i jedan broj ucenika za postignute rezultate tokom školovanja. Posebne nagrade pripale su sledecim ucenicima : Milica Miloradovic, Rade Munjas i Ivana Radojkovic.

Za postignut odlican uspeh na kraju školske godine nagradeni su i sledeci ucenici: Sanela Nenadovic, Nadica Sekulic, Milopš Stankovic, Dragana St-ojicevic, Rade Munjas, Ivana Radojkovic, Katarina Ži-vkovic, Dragana Marjanovic, Nikola Roškic, Marina Jovic, Ivana Petrovic, Milica Radivojevic, Gorica Rado-savljevic, Danijela Milo-vanovic, Milica Matic, Marija Karanovic, Kristina Sta-nisavljevic, Jasmina Cicak, Dragana Antic, Bojana Balic, Sanja Radosavljevic i Jelena Radulovic.

Vidoje Vukašinovic, direktor Poljoprivredne škole, kaže da je zadovoljan postignutim uspehom na maturi, ali i uspehom ostalih generacija, kao i radom Doma ucenika na Tulbi.

-Naša škola pruža ucenicima dovoljno znanja da mogu uspešno da se ukljuce u život kao strucnjaci, a isto tako i dovoljno znanja za nastavak školovanja na nekom od fakulteta - kaže Vuka-šinovic. -Maturantima cestitam i želim puno uspeha u onome cime se budu bavili nadalje, a svima ostalima želim da vreme provedeno u ovoj školi iskoriste da usvoje što više znanja i da kada izadu iz škole i oni budu dobri strucnjaci, kvalifikovani za posao koji obavljaju.

Na maturski ispit ove godine izašlo je 110 ucenika Poljoprivredne škole i svi su sa uspehom maturirali.

R.D.

LETNJA KAMPANJA DDK U BRANICEVSKOM OKRUGU

JULI – VREME ZA POTVRDU HUMANOSTI

Široka akcija prikupljanja rezervi krvi, koju je pokrenula televizija B 92 u saradnji sa republickim Institutom za transfuziju, trajace celog leta. Pored cinjenice da ce transfuziološki autobus svakodnevno dežurati na beogradskom Trgu Republike, ekipe Instituta boravice tokom jula i avgsta u pedesetak gradova Srbije, mimo utvrdenog programa akcija za 2007. Vecina organizacija Crvenog krsta sa podrucja Branicevskog okruga angažovace se na pripremi akcija u julu. Tako, 10. jula humanost ce moci da iskažu žitelji opštine Malo Crnice, a dan kasnije Požarevca.

-Naš zadatak je da animiramo što veci broj javnih licnosti, kako bi akcija dobila na publicitetu. Dogovoreno je da ce posle letnje kampanje, ona sredina koja bude imala najbolju promociju, najoriginalniju ideju, najveci procenat novih davalaca i najveci odziv dobrovoljnih davalaca u odnosu na broj stanovnika imati priliku da osvoji nagradu-polusatnu emisiju na B 92. Ipak, naša prava nagrada leži u cinjenici da smo dali doprinos jednoj humanoj misiji- istakao je Branislav Živulovic, sekretar požarevackog Crvenog krsta i dodao da je u redovnim akcijama organizovanim tokom juna za potrebe lecenja pacijenata u požarevackoj bolnici u akciji PRIM-a prikupljeno 59 jedinica krvi, dok je u akcijama u “Elektromoravi” i Policiji za rezerve Instituta za transfuziju prikupljena 61 jedinica ove dragocene tecnosti.

Ekipe Instituta za transfuziju boravice 23. jula u Žagubici, 24. u Kucevu, 25. u Petrovcu, 26. u Velikom Gradištu i 27. jula u Golupcu. Ovom kampanjom, kada je Branicevski okrug u pitanju, jedino nije obuhvacena opština Žabari.

Povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi, jubilarno priznanje za 35 puta datu krv dobio je Dobrica LJubomirovic, nastavnik u požarevackoj Poljoprivrednoj školi “Sonja Marinkovic”. Prvi put je dobrovoljno dao krv 1977. kao vojnik u Sloveniji, a zatim je napravio pauzu. Poslednjih godina krv daje redovno na svaka tri meseca, bilo u požarevackom bolnickom Kabinetu za transfuziju, bilo tokom redovnih oktobarskih i aprilskih akcija, koje Institut za transfuziju organizuje za maturante. Ono što LJubomirovica izdvaja od ostalih stotinak ovogodišnjih dobitnika jubilarnih priznanja je cinjenica da se ovaj humani covek angažuje i na organizovanju pomenutih akcija za maturante. Odziv ucenika je odlican, jer se za davanje krvi javi bezmalo svaki drugi maturant. Ovo je još jedna potvrda da se licnim primerom utice na veci odziv mladih. Motivišuci ih na pavi nacin da po prvi put dobrovoljno daju krv, oni uglavnom nastavljaju da to redovno cine i kada napuste školske klupe.

R.R.D.

ETNO PESME ZA 21 VEK

SUZANA OD HOMOLJA

KUCEVO

-Pred šesnaestogodišnjom Suzanom Mitrovic iz Sene kod Kuceva, ucenicom prvog razreda Srednje medicinske škole u Požarevcu je lepa muzicka karijera.NJen vokal je specifican i karakteriše ga poseban nacin drevnog pevanja- grleno pevanje.Suzana na takmicenjima peva stare srpske pesme, onako kako su se izvodile pre sto i dve stotine godina. Pobednik je i dvadesetog Festivala decjeg narodnog izvornog stvaralaštva u Kucevu.Cilj njenog pojanja je ocuvanje narodne muzicke baštine .

-”Naš etno zvuk, to muzicko bogatsvo koje posedujemo kao narod, treba da približimo 21 veku u kome živimo”,kaže Suzana, koja bez muzicke pratnje i orkestra peva dvadeset pesma starijih od jednog veka.

LJ.Nastasijevic

SA SEDNICE ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

PRVI OTKOSI IPAK PROSECNI

Odbor udruženja za poljoprivredu Regionalne privredne komore Požarevac razmatrao je krajem prethodne sedmice na svojoj redovnoj sednici trenutno stanje u poljoprivredi Branicevskog i Podunavskog okruga. Glavna tema, kako se i ocekivalo, bila je žetva pšenice i cena novog roda hlebnog žita. Prvi otkosi u Stigu, Pomoravlju i Podunavlju otklonili su svaku smunju - i ova žetva bice ipak u okvirima proseka, iako pre samo mesec dana to nije baš tako izgledalo. Tada je , pre ovih obilnih kiša izgledalo da ce žetva osetnije podbaciti, što se na svu srecu dakle nije dogodilo.

Mr LJubiša Selic, analiticar Regionalne privredne komore Požarevac, u uvodnom izlaganju na prošlonedeljnom skupu je podsetio da je jesenas pšenicom u Branicervskom i Podunavskom okrugu zasejano oko 35 800 hektara, a jecmom oko 10 000 hektara.

Proizvodnja

-Proizvodnja strnih žita u 2006/2007. godini odvijala se u nepovoljnim agrometeorološkim uslovima - rekao je Selic.-Nedovoljno padavina, neuobicajeno topla zima za naše podneblje i izoztanak snežnog pokrivaca uticali su na to da strna žita ne produ sve uobicajene fenofaze razvoja, a narocito neophodan period mirovanja tokom zimskih meseci. Sve se to odrazilo na formiranje prinosa koji ce se razlikovati od regiona do regiona, od njive do njive, a zbog vremena i žetva je ove godine pocela ranije. Ipak, obilne kiše koje su pale u maju mesecu znatno su popravile stanje u razvoju pšenice, pa se ocekuje da ovogodišnji rod pšenice bude na nivou prosecnih prinosa i da ce se na našem regionu kretati od 3,5 do 4 tone po hektaru, mada ima i parcela na kojima ce se prosecni prinosi kretati i iznad 6 tona po hektaru.

Na prošlonedeljnom skupu u Komori u Požarevcu receno je i da pšenica ima buducnost, ne samo kao prehrambeni proizvod, nego i kao biljna vrsta koja može da se koristi za proizvodnju biogoriva i da se iz tog razloga u periodu koji dolazi nikako ne ocekuje smanjenje površina pod ovom kulturom.

Takode, istaknuto je i da bi tretman pšenice, kao obicne robe agrarna politika u Srbiji morala što skorije da promeni. Drugim recima, vec za ovu sezonu od države se ocekuje i zahteva da odredi premiju za pšenicu u iznosu od najmanje 2 dinara po proizvedenom kilogramu žita. Prema dostupnim informacijama, susedne države, Hrvatska i Madarska vec su utvrdile podsticaje za proizvodnju pšenice. U Hrvatskoj subvencija iznosi 300 evra po hektaru za referentni prinos, dok je u Madarskoj ta subvencija 175 evra po hektaru.

Cena

Što se tice otkupne cene pšenice trenutno su u opticaju razlicite kalkulacije - od 9,5 dinara za kilogram, ukljucujuci PDV, što je predlog mlinara, pa sve do 12 dinara po kilogramu novog roda žita.

Na skupu u Požarevcu receno je da ce tokom žetve proizvodaci na ruke najverovatnije dobijati 10 dinara za kilogram pšenice. Cenu ce svakako, kao i do sada odrediti mlinari i otkupljivaci. Doduše, iz žito-mlinskih organizacija stižu uveravanja da podržavaju zahteve poljoprivrednika, ali da ce pšenicu placati po ceni koja ih nece voditi u gubitke. Podsecaju da su pšenicu prošle godine kupovali po 9,5 dinara po kilogramu, što je bila i najveca cena u širem regionu.

Zvonko Milenkovic, direktor firme UNION MZ Požarevac, rekao je da na sudbinu pšenice uticaj ima i trenutna cena kukuruza.

- Pri sadašnjoj visokoj ceni kukuruza, ako cena pšenice ne bude zadovoljavajuca lako može da se desi da znatan deo novog roda žita ode u stocnu hranu - rekao je Milenkovic.- Ako istovremeno bude i izvoza pšenice, a i takvih nagoveštaja ima, Srbija bi u narednoj godini mogla da se nade u situaciji da nema dovoljno hlebnog zrna za ishranu stanovništva.

Cena pšenice lanjskog roda u ovoj godini bila je relativno stabilna i kretala se od 11,80 do 12,50 dinara po kilogramu. Na glavnoj svetskoj berzi u Cikagu pšenica je prodavana po 189 dolara po toni, a na Berzi u Budimpešti za 181 dolar po toni, što odgovara dinarskoj protivvrednosti od 11,42 odnosno 11,05 dinara po kilogramu.

AMBROZIJA

Na prošlonedenjnom sastanku Odbora udruženja poljoprivrede, Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, pokrenula je i pitanje uništavanja korovske biljke ambrozije, koja je istovremeno i jak alergent i kao takva višestruko štetna. Akciju suzbijanja ambrozije pokreniula je Vlada Srbije, a najvažniji zadatak imaju vlasnici zemljita na kojima je taj korov nabujao.

Dr Ivo Ðuinovic, poznati selekcioner i vlasnik firme SUPERIOR Velika Plana, rekao je da ambrozija jeste velika opasnost, ali da poljoprivreda još više štete ima od jednog drugog korova - od divljeg sirka, i da bi prema tome bila potrebna ista jedna takva široka akcija u uništavanju divljeg sirka.

R.D.

U OPŠTINI POŽAREVAC ŽETVA U PUNOM JEKU

NA IMANJU POLJOPRIVREDNE ŠKOLE PRINOS PET PLUS

Poljoprivredna škola u Požarevcu ima svoje imanje na kome gaji poljoprivredne kulture i u prakticoj nastavi pokazuje svojim ucenicima, buducim poljoprivrednim stru-cnjacima, šta i kako mora da se radi i uradi da bi se na kraju dobio željeni rezultat.

Poljoprivreda je ozbiljan posao koji ne dozvoljava mnogo improvizacija i odstupanja od onoga šta je predvideno da se radi, bez obzira da li su u pitanju setveni rokovi, primenjena agrotehnika, ili kvalitet semenskog materijala, kaže dipl. inž. poljoprivrede Slobodan Stojicevic, upravnik ekonomije u Poljoprivrednoj školi.

-Poenta je da smo mi setvu žita jesenas ipak obavili u optimalnom roku na svih naših 25 hektara, iako je bilo odredenih problema da se to postigne -istice Stojicevic.-Isto tako smo vodili racuna o kvalitetnoj pripremi zemljišta, izboru sorti koje smo želeli da koristimo i svim kasnijim merama, koje po tehnologiji te pro-izvodnje slede. U te kasnije mere spada i prihrana biljaka - koristili smo oko 350 kilograma NPK dubriva po hektaru i potom još oko 200 kilograma po hektaru uree. Rezultat je ovih 5 tona po hektaru koje smo ostvarili u godini koja nije bila nimalo povoljna i to od pocetka u jesen, pa preko zime skoro bez snega i prilico sušnog proleca.

Na imanju poljoprivredne škole u Požarevcu tokom ove sezone pod žitom je bilo 25 hektara. Od toga, na najvecem delu površina sejana je pšenica, sejane su i tritikale i jecam, a na oko 2,5 hektara bile su ogledne parcele sa nekih dvadesetak sorti pšenice.

U Poljoprivrednoj školi kažu da su zadovoljni postignutim rezultatima i prilikom da svojim ucenicima u praksi demonstriraju znacaj primene pune agrotehnike, posebno u jednoj godini koja nije bila povoljna i koja ce ostati zabeležena po jedva prosecnim prinosima. Na novou zemlje to znaci da se ocekuje prosek od oko 4 tone po hektaru u Vojvodini i oko 3,5 tona po hektaru u ostatku Srbije.

Kombajniranje pšenice na imanju Poljoprivredne Škole u Požarevcu vec nekoliko godina unazad vrši privatnik Mirko iz Klicevca, koji ima nov dobar kombajn i koji tu svoju uslugu kombajniranja naplacuje sa 12 odsto ušura od ukupno kombajniranog žita. Tim uslovima zadovoljna je i jedna i druga strana, što je i najbolja potvrda da su realno utvrdeni. Prethodne godine isti kombajner je školi na kraju žetve poklonio nešto preko jedne tone pšenice, kao svoj skromni doprinos budžetu škole i kao znak dobre poslovne saradnje.

Ocena za ovaj veoma znacajni posao u Poljoprivrednoj školi u Požarevcu i ove godine je, dakle, cista petica, pa možda i nešto preko toga, kao recimo, pet plus.

R.Deuric

IZ POŽAREVACKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE PREPORUCUJU

OPREZNO SA VODOM IZ JAVNIH CESAMA

Iako smo pocetkom juna objavili izjavu dr Branka Staletica, rukovodioca Službe higijene u ZZJZ, da je voda sa javnih cesama ispravna, kasnije se kvalitet vode na pojedinim cesama promenio.

- Na osnovu ugovora sa opštinom Požarevac naša Služba je ovih dana ispitala higijensku ispravnost vode sa javnih cesama u Požarevcu i sa cesama u jednom broju seoskih naselja. Sve tri cesme na Cacalici, kao i kaptirani izvori na obilaznici za Petrovac i Mininim vodama, odnosno cesma u Klicevcu na putu za Hrastovacu, imaju vodu, hemijski i bakteriološki ispravnu za pice. Voda na javnoj cesmi u Poljoprivrednoj školi “Sonja Marinkovic” je hemijski neispravna zbog povecane elektroprovodljivosti. Zbog minimalnog prekoracenja iznad dozvoljenih vrednosti od 50 mg/l nitrata, hemijski je neispravna i voda sa cesme u Maljurevcu. Uzorak vode sa cesme u Kasidolu je imao 170 mg/l, što je višestruko iznad dozvoljenog nivoa, te se i ova cesma svrstava u grupu hemijski neispravnih. Mikrobološka neispravnost, odnosno prisustvo bekterije ešerihija koli, registrovano je u uzorcima vode sa cesama iz Cirikovca i sela Bare. Takode, hemijski neispravni su i svi arterski bunari u Požarevcu i Ostrovu zbog povecanih kolicina amonijaka-istakao je dr Staletic i dodao da se upravo rade analize ponovo uzetih uzoraka vode sa svih javnih cesama kod kojih je registrovana hemijska ili mikrobiološka neispravnost.

OBAVEŠTENJE OPŠTINSKE UPRAVE POŽAREVAC

Zabranjuje se distribucija vode, koja se upotrebljava kao voda za pice i pripremu hrane, sa javne cesme Šarena voda u Barama, zbog zdravstvene neispravnosti. Po rezultatima analize Zavoda za javno zdravlje iz Požarevca, voda sa ove cesme nije zdravstveno ispravna zbog mikrobiološke neispravnosti, odnosno zbog prisustva koliformnih bakterija fekalnog porekla.

R.R.D.

IZ POŽAREVACKE SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOCI POTSECAJU

PREPLANUO TEN VIŠE NIJE “IN”

Naša stara narodna izreka “ko se sunca krije-bolje da ga nije” odavno više ne važi, pa ni taman ten više nije u modi, ili kako bi se savremenim žargonom kazalo: više nije “in”. Minulih decenija emitovanje štetnih gasova u atmosferu oštetilo je ozonski omotac, pa se zbog pojacanog ultraljubicastog zracenja ne preporucije izlazak na sunce izmedu 10 i 17 sati. Ovo posebno važi za decu, stare ili hronicno obolele osobe (kardio- vaskularni, neuro-psihijatrijskih, dijabeticari ili pacijenti skloni alergijama). Kada zbog prirode posla, ili neke druge obaveze, ovu preporuku nije moguce poštovati, savetuje se nošenje lake pamucne odece svetlih boja koja ce od UV zracenja zaštititi što vecu površinu tela (izložene delove tela namazati kremom sa visokim faktorom UV zaštite), kao i nošenje šešira ili kapa i naocara za sunce.

- Uz konzumiranje takozvane lakše ishrane bogate svežim vocem i povrcem, važno je uneti dovoljno tecnosti. Treba piti vodu i kada niste žedni. Previše tecnosti: termin je koji za leto ne postoji. Korisno je boraviti u klimatizovanim prostorijama, ali u odnosu na spoljnu temperaturu, prostoriju ne treba ohladiti znacajno (idealno bi bilo 5-6 stepeni), kako organizam ne bi trpeo šok. Kako svi nisu u mogucnosti da kupe klima urecaj, mogu se ispomoci sa 6-7 plasticnih flaša koje treba napuniti vodom, zamrznuti i staviti u lavor. Na njih bi bilo korisno usmeriti obican ventilator i snizicete temperaturu za 5 stepeni, što je sasvim dovoljno-ispricao nam je dr Aleksandar Avdalovic, dežurni lekar, i dodao da ovih dana imaju više poziva sa javnih mesta zbog toplotnog udara i suncanice, rede zbog pogoršanja stanja kod hronicnih bolesnika.

Statisticki gledano, u vreme ovih ekstremnih vrucina i tokom, na primer, zimskog perioda, služba hitne medicinske pomoci požarevackog Doma zdravlja, radi bezmalo istim tempom (petnaestak kucnih poseta i oko šezdesetak stacionarnih pregleda). S tim što je, uz ocekivane slucajeve toplotnog udara i suncanice, izuzetno povecan broj pacijenata koji se javljaju zbog ujeda krpelja ili alergija izazvanih ujedima insekata (iako je period toplog vremena poodmakao, još nije bilo nijedne dezinskecije). Prema recima dr Avdalovica ima dosta i traumatološkoh slucajeva i potresa mozga, posebno medu tinejdžerima koji padaju sa skutera zbog poprilicno rupa na kolovozima ili otvorenih šahti.

R.R.D.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO G 17 PLUS KOSTOLAC

NEOSNOVANE OPTUŽBE RADIKALA

Napadi i uvrede na racun Dragana Perica, odbornika u SO Požarevac i clana stranke G 17 plus iz Kostolca od strane pripadnika Srpske radikalne stranke, nenamensko trošenje sredstava iz ekološke rente i niz drugih pitanja vezanih za razvoj GMZ Kostolac, najvažnije su teme konferencije za medije koju je prošle srede organizovao OO G 17 plus Kostolac.

- Povod za organizovanje ove konferencije za medije je napad kadrova SRS i odredenog dela rukovodstva opštine Požarevac na mene, moju licnost, pri cemu je prednjacio odbornik Mile Curcic nazivajuci me javno retardiranom osobom, o cemu postoji i stenogram sa 23. sednice SO Požarevac. Razlog takve reakcije verovatno je anonimni letak koji je nedavno deljen gradanima Kostolca u kome se oštro kritikuje opštinsko rukovodstvo i kadrovi iz Kostolca, posebno iz redova SRS za koje se kaže da su iz licnih, zapostavili interese gradana. NJima su licni interesi zapošljavanje i dodela stanova u Požarevcu za clanove porodice Grubetic, privilegije i fotelje, mesta u upravnim odborima opštinskih preduzeca i ustanova. Za to vreme Kostolac zaostaje u razvoju, sa nerešenim ekološkim problemima, nedovršenom toplifikacionom mrežom u naseljima Kanal, Kolište i prema Petki. Letak je bez potpisa, ja nisam autor kao što to tvrdi Mile Curcic i njegovi radikali, kao što znam da Ivan Grubetic nije predsednik SO Požarevac. Takvu grešku sigurno ne bih napravio, rekao je izmedu ostalog Dragan Peric.

Govoreci o sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac, odbornik Dragan Peric je naglasio da se ona nenamenski koriste, a kao primer naveo izgradnju ekološkog doma na Cacalici za koji je iz ovog Fonda izdvojeno 11 miliona dinara, kao i ne mala sredstva koja za izgradnju infrastrukture koriste seoske i gradske mesne zajednice opštine Požarevac koje nisu ekološki ugrožene. Prema njegovim recima, ovakav odnos proistekao je iz zakonski nedefinisanih ingerencija Fonda za razvoj opštine Požarevac koji gazduje rudnom rentom. Elektroprivreda Srbije izdvaja velika sredstva po tom osnovu, ali se ona ne prikazuju i ne rasporeduju na nacin kako je to zakonski formulisano, naglasio je Peric.

M. K.

HALO 92

Požarevacka policija je lišila slobode i uz krivicnu prijavu predala istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu bracu Gorana S. (1977) i Darka S. (1981) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo krade. Oni su pocetkom juna u Požarevcu u ul. Kosovskoj iz parkiranog i nezakljucnog kombi vozila “Opel-vivaro” vlasništvo R.R. iz Požarevca protivpravno oduzeli žensku tašnu u kojoj su se nalazili: novac, zlatni nakit, mobilni telefon i dokumentacija. Od strane požarevacke policije deo nakita je pronaden i vracen oštecenoj, tašnu sa dokumentacijom vratio je oštecenoj otac osumnjicenih, dok su novac potrošili. Goran je u toku juna sam izvršio i kradu ženske torbe ispred trafike TR “Aki” u naselju Zabela iz koje je oduzeo novac i mobilni telefon, kradu mobilnog telefona u advokatskoj kancelariji “Racic” u Požarevcu i sitno delo prevare gde je od R.A. iz Požarevca na prevaru uzeo novac u iznosu od 25 evra. Telefone je prodao nepoznatim licima, a novac potrošio za svoje potrebe.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Jusufa A. (1976) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teška krada na drzak nacin. On je 01. 06. 2007. godine oko 18.00 casova na putu koji vodi prema naselju “Meminac” u Požarevcu sustigao prolaznika, na silu mu je iz džepa na majici oduzeo novac i tom prilikom pocepao džep, a zatim ga polio pivom i pobegao.

Osumnjiceni je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu.

SAOPŠTENJE

U cilju pripreme vozila za bezbednije ucešce u saobracaju, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i Asocijacijom tehnickog pregleda vozila, u periodu od 25. do 30. 06. 2007. godine, u vremenu od 07,00 do 20,00 casova, sprovešce preventivno-propagandnu akciju pojacane kontrole saobracaja pod nazivom “Ispravno vozilo - bezbedna vožnja”.

Osnovni cilj akcije je da se besplatno proveri tehnicka ispravnost vozila, kako bi se uocene neispravnosti blagovremeno otklonile, a time ostvarili povoljni preduslovi za bezbedno odvijanje saobracaja. Osim pomenutog, znatno bi se povecao stepen ispravnosti vozila na našim putevima.

Nakon završetka akcije saobracajna policija ce pojacano vršiti kontrolu tehnicke ispravnosti vozila uz dosledno sankcionisanje prekršaja i iskljucivanje iz saobracaja tehnicki neispravnih vozila.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

HUMORESKA

VRELO TOPLO LETO

Poceše ove ove tropske vrucine pocetkom leta, a narod, dabome, kao uvek, nespreman, kad su vremenske (ne)prilike u pitanju. Oni što uvek pitaju nešto, zapitali su se i ovaj put: kako li je na moru, kad je ovde ovako toplo? Naravno, oni uvek pitaju one koji nisu obavešteni i ne znaju odgovore na tako delikatna pitanja.

Zato su Domovi zdravlja prepuni onih koji su nespremno docekali najtoplije godišnje doba. Tu su prehlade (jer je promaja opasnija od zime), upale grla (jer se piju ledena pica, a ne topli napitci), ujedi pasa lutalica (a najviše su ugroženi biciklisti) itd.

Sedeo sam sa bivšim kolegom u prepunom hodniku ispred ordinacije doktora opšte prakse. Razgovarali smo o našoj bivšoj firmi i kako se ko snašao posle propasti društvene imovine i šta radi naš direktor, kad njega prozvaše pre mene, a došli smo zajedno.

Dugo se zadržao u ordinaciji, a kad je izašao (mene nisu prozvali, mora da su pomešali knjižice! Ali, nema veze, navikao sam ja da svuda cekam, zašto bih sad kod doktora žurio?), pitam ga kako je bilo.

- Prvo doktorka, cim me je ugledala, zviznu i upita me što sam tako slab i na šta se najviše žalim? Ja joj kažem: na skupocu! Mislim, kaže ona, šta vas najviše boli? Ja kažem: nepravda! Fabrika pod stecaj, ja bez posla, neki otkupiše fabriku za male pare, mi radnici na ulicu i kako da se ne razboliš? Dobro, kaže ona, da vidim analize. Au, opet ce ona, pa vi nema šta nemate!

- Pa, dobro, je l’ ima nešto da nemaš? - upitah ga.

- Nemam zube! - rece kolega

Otvoriše se jedna vrata i sestra povika:

- Ko je za EKG?

Svi cute, samo se javi jedan gospodin u godinama i odelu:

- Ja sam za SPS!

Nasta opšti žamor i ja jedva razbrah da su prozvali mene.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Za razliku od politicara, humoristi su vrlo ozbiljni ljudi.

- Sumnjam u svaku budalu dok ne dokaže suprotno.

- Engleska-pije se caj u pet popodne; Srbija-pijan u pet popodne.

- Niko nema što Srbin - nema ni za hleb.

- Sve ce biti bolje kad ne bude ni gore.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U prethodnoj sedmici ,u periodu od 15. do 22 juna u Požarevackoj bolnici obavljen je 31 porodaj i pri tom je rodeno 13 decaka i 18 devojcica.

Sinove su dobili: Grozdic Dragana i Dragan iz Kuceva, Petrovic Tamara i Dejan iz Požarevca, Milutinovic Ivana i Dragan iz Požarevca, Dimitrijevic Jasmina i Boban iz Požarevca, Petrovic Marina i Paunovic Igor iz Velikog Gradišta, Gudinci Valjbone i Diljaj Binaser iz Kostolca, Paunovic Tanja i Goran iz Simiceva, Radujkovic Ivana i Dejan iz Požarevca, Radenkovic Sladana i Živkovic Predrag iz Kusica, Beriša Sabahate i Ragib Rama iz Aleksandrovca, Petrovic Andrijana i Darko iz Požarevca, Petric Volica i Pajkilovic S laviša iz Osanice ,Ttifunovic Dušica i Tufegdžic Igor iz Žagubice.

Kcerke su dobili: Zdravkovic Tanja i Ivica iz Vlaškog Dola ,Antic Merima i Vojkan iz Požarevca, Kovacevic Violeta i Dragan iz Kostolca, Marin Sladana i Dragan iz Tabanovaca, Nacic Milena i Stojkovic Nenad iz Požarevca, Terzic Valentina i Ilic Bojan iz Požarevca, Veselinov Marina i Ivan iz Ostrova, Beriša Vanesa i Sami iz Kostolca, Cavlina Sanja i Rade iz Požarevca, Muharemovic Emina i Murina Albert iz Kostolca, Jovic Lidija i Rajcic Goran iz šapina,Perovic Zorka i Miodrag iz Rabrova, Šuleic Svetlana i Radojkovic Vladan iz Brzohoda, Gvozdic Nataša i Vladan iz Burovca, Kostic Petrunov Suncica i Petrunov Saša iz Požarevca, Stamenkovic Ivana i Nenad iz Požarevca Ilic Smilja i Grujic Dejan iz Kališta, Dulkan Mirjana i Simic Nedeljko iz Petrovca.