Header

PREDSTAVLJEN GUP POŽAREVCA

POŽAREVAC KAO EVROPSKI GRAD

Uz prisustvo najodgovornijih ljudi požarevacke opštine, državnog sekretara za infrastrukturu Milana Miljevica, direktora investicija na Aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu Zorana Ilica i predstavnika Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i JP “Direkcija za izgradnju” opštine Požarevac, predstavljen je detaljni urbanisticki plan Požarevca. On podrazumeva pogled unapred za dvadeset godina, kao i mogucnost menjanja tj. reviziju na svakih pet godina.

GUP je finansiran iz participacije gradana, privrede i preduzeca, a lokalna samouprava dala je punu podršku ovom strateškom razvojnom planu koji definiše sve ono što bi Opštinu, kako kažu, svrstalo u red privredno razvijenih.

- Opština Poižarevac dobila je najvažniji dokument, bez koga je bilo teško raditi, pogotovu u gradevinarstvu gde se radilo parcijalno a ljudi iz struke se mucili. GUP je bio neophodan jer su njegovi prioriteti zaštita vodoizvorišta, zelene površine i drugo, rekao je predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic.

Predstavnik obradivaca , Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Tanja Šišmanic rekla je da je GUP-om predviden razvoj Požarevca kao evropskog grada srednje velicine uz iskorišcavanje njegovog položaja u blizini važnih saobracajnih koridora i recnih tokova.

Kao kvalitet plana istaknut je i deo koji se odnosi na njegovu primenu, što je ranijim planovima nedostajalo.

- Ovaj plan dao je niz prakticnih i primenjivih uputstava koja ce olakšati rad, ne samo strucnim službama koje ga sprovode u Opštini i Direkciji, javnim preduzecima, vec i investitorima i gradanima koji ce vrlo lako moci da dodu do informacija na kojim lokacijama i pod kakvim uslovima mogu da grade objekte, kao i koja procedura ih pri tome ocekuje. Ovaj plan je svojevrstan “inventar” planske dokumentacije kojima grad Požarevac raspolaže i najvažniji strateški dokument koji grad donosi, zakljuceno je na sastanku.

U okviru GUP-a obradeni su graficki prikazi svakog sistema koji su i tekstualno obradeni, a dati su priritetni razvoji za svaku pojedinacnu infrastrukturu uz decidna pravila gradenja.

Najviše polemike izazvao je predlog o izgradnji aerodroma u Požarevcu o kome je govorio direktor investicija Aerodroma u Beogradu Zoran Ilic, istakavši da bi aerodrom bio razvojna šansa i korak napred u sferi najsavremenijeg i najbržeg prevoznog sredstva. Aerodrom bi se, prema predlogu, nalazio u blizini vodoizvorišta “Kljuc” ali Ilic tvrdi da ga aerodrom ne bi ugrozio.

- Predložena lokacija je jedina valjana a svaki novi objekat mora da zadovolji sve zahteve sa aspekta zaštite životne sredine. Trenutno je prisutno mnogo više sadržaja koji vrše direktan prodor u podzemne vode u neposrednoj blizini vodoizvorišta . Izgradnja aerodrome, uz svu zaštitu, hidroizolaciju i odgovarajuce uredaje za odvajanje eventualnih necistoca, bila bi sigurna. Uskratiti gradane Požarevca za takav vid saobracaja, konforan , brz i jevtin prevoz, s obzirom na broj naših ljudi u inostranstvu je neozbiljno, rekao je Ilic.

T.R.S.

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

REBALANS BUDŽETA

Centralna tema prošlonedeljne sednice opštinskog veca Opštine Požarevac bila je predlog odluke o prvom rebalansu budžeta u ovoj godini. Opštinsko rukovodstvo se po recima nacelnika Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petra Rajica odlucilo za rebalans iz više razloga a jedan od njih je ostvarenje veceg suficita od planiranog.

- Budžet je bio dimenzionisan na 1.498.000.000 dinara , sada je 1.611.000.000 a to povecanje proizilazi od ostvarenih prihoda. Ocekivani suficit u oktobru prošle godine bio je 65 miliona, ali je ostvaren u vrednosti od 131 milion dinara. Veci priliv ostvaren je u Fondu za zaštitu životne sredine i Fondu za razvoj, gde se umesto planiranih 60 miliona dinara, ocekuje uvecanje priliva za 18 miliona dinara a uvecanje od oko 26 miliona ocekuje se i kod poreza na zarade, rekao je, izmedu ostalog Rajic i dodao da u ovom rebalansu nema velikih mogucnosti za bilo kakva povecanja izdataka korisnika budžeta te su svi korisnici obavezni da ukoliko imaju dostave izmenjene finansijske planove.

- Bilo je dosta zahteva za novim sredstvima, ali ce se o njima razgovarati tek pri izradi budžeta za narednu godinu, naglasio je Rajic.

Clanovi Veca ostali su i pri odluci o izgradnji kolektora u ulici Knez Milošev venac koja je planirana, ali zaustavljena zbog preusmeravanja novca na izgradnju obilaznice ka Kostolcu.

Opština ce za tu namenu, odluceno je, tražiti saglasnost za zaduživanje tj.uzimanje kredita, koji ce biti manji od ranije planiranih 139 miliona .Pod uslovom da saglasnost i dobije Opštini predstoji još jedan rebalans budžeta.

Clanovi veca usvojili su i završni racun budžeta za 2006. kao i predlog direktora JKP “Komunalne službe” Požarevac Saše Valjarevica da se na uvid javnosti stave izveštaji revizije o poslovanju svih javnih preduzeca, kako se gradanima ne bi plasirale neproverene informacije, receno je.

T.R.S.

RADOVI NA PUTU KA RUKUMIJI IZ PRAVCA BRADARCA

ASFALT STIGAO DO RUKUMIJE

O afaltiranju puta ka Rukumiji govori se vec dve godine i ovih je dana asfalt iz pravca Bradarca “stigao” do manastira. Ipak, radovi još uvek nisu završeni. Ostali su delovi puta na samom prilazu mostu, koji nisu asfaltirani zbog propusta reke Mlave. Inace, nisu pristigla ni finansijska sredstva obecana iz Republike.

- Okvirno, za taj put treba da se izdvoji 20 miliona dinara. Šest miliona dinara iz budžetskih sredstava opštine Požarevac, 4 miliona od Mesna zajednica Bradarac, a ostatak od 10 miliona dinara bi trebalo da finansira Republika, kaže zamenik predsednika opštine Požarevac, mr Zvonimir Blagojevic, i dodaje:

-Do zastoja je došlo zbog vodoprivrednih problema, propisa i uslova u vezi rekom Mlavom. Radovi su nastavljeni i nadam se da cemo taj put do kraja tekuce sezone i završiti. O njemu se vec odavno govori i održano je više sastanaka s tim razlogom. Inace, obecana su nam i sredstva iz Nacionalnog investicionog programa, koja se medutim za sada još uvek ne realizuju, jer je bilo mnogo zastoja zbog formiranja Vlade RS. Sada ocekujemo da se nešto i pokrene sa mrtve tacke i da ce ova prica da se privede kraju, zakljucuje zamenik predsednika opštine.

A. M.

NA AUKCIJI U BEOGRADU

PRODAT “REC NARODA”

Prošlog cetvrtka na aukciji u Beogradu, a u okviru procesa privatizacije štampanih medija,prodat je požarevacki nedeljnik “Rec naroda”. Izlicitirana cena je 12,6 miliona dinara. List je kupio Ðorde Milunovic iz Požarevca.

Kako se ocekuje, u roku od osam dana Milunovic bi trebalo deo sume da uplati Agenciji za privatizaciju u Beogradu i tako postane vlasnik.

S.R.

POVODOM 4. JUNA, DANA OPŠTINE PETROVAC, RAZGOVARALI SMO SA RADIŠOM DRAGOJEVICEM, PREDSEDNIKOM OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

RAZVOJ OPŠTINE - ZADATAK SVIH

Prigodnim manifestacijama u petrovackoj opštini se vec nekoliko dana obeležava Dan opštine 4. jun, kao spomen na datum kada je knez Miloš 1860. ovoj varošici dao sadašnje ime, a u znak secanja na njegovog saradnika Milutina Petrovica Eru, tadašnjeg nacelnika okruga. To je i bio povod da porazgovaramo sa Radišom Dragojevicem, predsednikom opštine Petrovac na Mlavi.

Gospodine predsednice, proteklo je godinu dana od prošlog praznika opštine, kako ocenjujete taj period?

„Period izmedu dva praznika, dva Dana opštine, može se oceniti vrlo uspešnim, naravno to procenjuju gradani naše opštine, ali po onome što su ostvareni rezultati, u poredenju sa mogucnostima koje opština ima i u poredenju sa prethodnim periodom, možemo apsolutno biti zadovoljni jer su ogromna ulaganja vršena u rešavanju infrastrukturnih problema u našoj opštini, u samom gradu i po naseljima, kada se radi o onome što su kapitalne investicije, kada se radi o putnoj mreži, sportskoj hali, o projektima koji ce tek da se realizuju a koji su pripremljeni, o onome što su angažovana sredstva iz Republike i svakako o spoju, zajednickom ulaganju koji je postignut sredstvima gradana i opštine, jer drugacije se ne bi došlo do ovih rezultata”.

Apsolutni prioritet imali su radovi na putnoj infrastrukturi?

„ Da, nastavljena je modernizacija putne mreže kao apsolutnog prioriteta u radu lokalne samuprave, tako da je velikim zalaganjem Republike, mesnih zajednica i opštine, asfaltirano novih 45 kilometara reginalnih i lokalnih puteva. Završena je kompletna rekonstrukcija putnog pravca Veliko Laole - Busur, asfaltiranjem deonice od Šetonja, preko Covdina i Veziceva do Busura, kao i jednog kilometra puta od Busura ka Burovcu. Takode je jesenas kroz naselje Oreškovica asfaltirano cetiri kilometra, a sa prvim prolecnim ovosezonskim radovima, putari beogradske Alpine asfaltirali su oko dva kilometra puta Busur - Burovac i isto toliko kroz naselje Kamenovo, od puta za Požarevac prema seoskoj crkvi. Posle višegodišnjih napora, najzad je asfaltom spojen i regionalni putni pravac Petrovac - Kucevo, jer je asfaltirano prostalih osam kilometara od Melnice do Krsta, tako da sad cela deonica od tridesetak kilometara ima asfaltnu podlogu. Preasfaltirana su i dva kilometra puta od Petrovaca do Kamenova. Pored toga održavani su svi regionalni i lokalni putni pravci i to je cinjeno u više navrata.

Znacajna sredstva ulagana su i u održavanje seoskih puteva jer je kamenim materijalom nasuto oko 300 kilometara makadamskih puteva. Naša opština je jedna od retkih u Srbiji koja je iskoristila sva planirana sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za putnu infrastrukturu, pre svega zahvaljujuci pripremljenim projektima, razumevanju odgovornih ljudi iz Republike i obezbedenim sredstvima za ucešce od strane mesnih zajednica, opštine i samih gradana.

U gradu je nastavljena aktivnost na asfaltiranju ulica, doduše skromnije nego prošle godine, tako da je asfalt dobila ulica Prvog maja. Inteziviranje ovih radova ocekuje se u narednom periodu”.

Da li ste zadovoljni dinamikom izgradnje sportske hale i terena za male sportove?

„Druga prioritetna investicija u opštini jeste izgradnja sportske hale. U skladu sa obecanjima koja su data i ostvarenom dinamikom izgradnje dosta je u prethodnom periodu uradeno i ako se ovako nastavi, a sigurno je da hoce, jer je i Republika izdvojila znacajna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, hala ce ove jeseni biti u funkciji. Ovaj toliko neophodan sportski objekat, osim sportskim ekipama namenjen je i ucenicima Osnovne škole Bata Bulic, a inace zauzima površinu od oko dve hiljade kvadratnih metara i moci ce da primi 1 500 gledalaca. U sklopu izgradnje sportske hale, u planu je izgradnja nove toplane koja ce toplotnom energijom snabdevati sportsku halu, osnovnu i srednju školu, decji vrtic i najverovatnije zdravstveni centar.

U prošloj godini nastavljeno je i sa asfaltiranjem sportskih terena za male sportove. Zahvaljujuci i razumevanju Republike, za te namene su izdvojena znacajna sredstva, tako da su asfaltirani tereni u Bošnjaku, Busuru, Malom Laolu, Vezicevu, ovih dana radi se u Rašancu, u pripremi su tereni u Kamenovu, Bistrici, Lopušniku, a takode ce se preasfaltirati tereni u Tabanovcu, Manastirici i u još jednom broju naselja, ukupno 11 sportskih terena, od kojih ce dva biti u Petrovcu i to u naselju „Karaula” i na pomocnom terenu na igralištu Sloge”.

Opština se opredelila da razvojne grane budu turizam i poljoprivreda?

„U razvoj turizma polažu se velike nade, vidi se tu razvojna šansa, formirana je Turisticka organizacija i prve rezultate vec imamo. Po prvi put ucestvovali smo na Sajmu turizma u Beogradu, gde smo imali vidno zapaženu i ulogu i mesto, sa onim što je ponuda naših potencijala koji su poznati, a to su prirodne lepote sa rekama Mlavom i Vitovnicom, sa jezerima u Busuru i Ždrelu, sa Homoljskim planinama, izletištem Trest, etno selom Bistrica, manastirima Vitovnica i Gornjak, ali svakako da je centralno mesto od ove godine u našoj ponudi, banja „Ždrelo” ili sportsko rekreativni centar sa svojim bazenima i pratecim zdravstvenim sadržajima, jer je poznato da voda osim termalnih ima i lekovita svojstva, pre svega u lecenju reumatskih i kožnih bolesti. Pronaden je investitor koji ce i dalje ulagati tako da predstoji izgradnja akva parka i hotela sa 120 postelja.

Drugi pravac razvoja opštine vezan je za poljoprivredu. Opština je formirala Agrarni fond i iz agrarnog budžeta finasira rad strelaca u protivgradnoj zaštiti, izdvojena su i kreditna sredstva za podsticaj i unapredenje proizvodnje kod poljoprivrednih domacinstava, uvezen je i jedan broj priplodnih junica iz inostranstva, obavlja se edukacija poljoprivrednika kroz brojne seminare i posete sajmovima, a ostvarena je i saradnja sa Poljoprivrednim i Vetrerinarskim fakultetom iz Beograda. Organizovane su manifestacije - smotra krava u Petrovcu i Bacijada u Stamnici i tom prilikom demonstrirani su potencijali u stocarstvu petrovacke opštine”.

Napravljeni su ozbiljni koraci i u zbrinjavanju izubeglica?

„Opština je zapocela akcije na trajnom zbrinjavanju izbeglica, pre svega onih koji su smešteni u kolektivnom centru Kasarna. Zahavaljujuci nemackoj humanitarnoj organizaciji „Help” krajem meseca trabalo bi da se završi izgradnja nove stambene zgrade sa 44 stambene jedinice za njihov smeštaj, a opština je obezbedila zemljište i kompletnu infrastrukturu. One porodice koje ne dobiju stan bice zbrinute drugim programima, pre svega dodelom zemljišta i gradevinskog materijala za izgradnju individualnih stambenih objekata”.

Iako nije u vašoj direktnoj nadležnosti Zdravsteni centar u Petrovcu je pravo malo gradilište?

„Iz opravdanih razloga opština nije prihvatila osnivacka prava nad Zdravstvenim centrom u Petrovcu, jer je ocekivala znacajna ulaganja Republike u tu ustanovu. Tako je rekonstruisana zgrada bolnice, porodilišta i starog Doma zdravlja, a u toku su radovi na dogradnji sprata u novom Domu zdravlja. Asfaltirano je i sredeno dvorište centra, a nabavljena je i neophodna medicinska oprema”.

Budžetom su predvidena znacajna sredstva za materijalno finansiranje obrazovanja?

„Dosta je ulagano i u modernizaciju i adaptaciju školskih objekata i to se radilo u gotovo svim osmorazrednim školama u Petrovcu, Oreškovici, Burovcu, Melnici, Ranovcu, Rašancu, Velikom Laolu i Šetonju. Svim školama je pružena pomoc od strane opštine. Rašanac je dobio parno grejanje, isto se radi u Manastirici, adaptiran je kuhinjski prostor u Ranovcu, u Burovcu je raden sanitarni cvor. Adaptirane su po školama i prostorije za smeštaj polaznike predškolske ustanove „Galeb”, rekonstruisan je krov u srednjoj školi „Mladost”, cime je osposobljeno novih 200 metara kvadratnih ucionickog prostora. Sve se to radilo sredstvima roditelja, mesnih zajednica, opštine, a u srednjoj školi i Republike”.

U više navrata najavljivani su obimni radovi na regulaciji Mlave i Busura?

„Vec nekoliko godina unazad, opština ima znatnih problema sa regulisanjem vodotokova, pre svega Mlave i Busura. Prošle godine radilo se na regulaciji Mlave prema ušcu reke Busur, a ove godine radice sa na regulaciji Busura kod ušca u Mlavu. Posle višegodišnjeg prekida, radovi na regulaciji reke Mlave od Dubocke ka Trnovcu nedavno su nastavljeni. Kasnije ce se raditi i do Kamenova, a za te namene Republika je izdvojila 80 miliona dinara. Tu su i druge aktivnosti na uredenju kanalske mreže, izgradnje vodopropusta i jednog broja mostova u Melnici, Ranovcu, Busuru i Manastirici. Od Vlade Srbije najavljena je znacajna finansijska pomoc u saniranju dosadašnjih posledica poplava i klizišta u opštini”.

Na pragu ste usvajanja novog Generalnog urbanistickog plana?

„U opštini uveliko traje procedura na usvajanju novog Generalnog urbanistickog plana. On je prošao sve neophodne strucne kontrole nadležnih republickih i opštinskih komisija i trenutno predstoji javna rasprava o ovom kljucnom planskom dokumentu. Na septembarskoj sednici odbornici ce usvojiti Generalni urbanisticki plan, a paralelno sa tim aktivnostima uveliko se radi i na detaljnoj razradi po delovima grada, a zapoceti su i pripremni radovi na donošenju Prostornog plana za celu opštinu”.

Nisu zanemareni ni objekti kulture?

„Nastavljena je gradnja i privedeni nameni objekti Domova kulture u Dubockoj i Trnovcu, što je za ponos tih naselja, ali i opštine, a radilo se na adaptaciji objekata i u Ranovcu, Melnici, Busuru, Starcevu. Postignut je jedan odgovoran odnos mesnih zajednica i opštine, da svi zapušteni domovi kultura moraju da se stave u funkciju, a razmišlja se o gradnji domova u naseljima koji ih nemaju, a tu se misli na Krvije i Malo Laole”.

Gde je opština još pomagala?

„Tamo gde je pokazana spremnost mesnih zajednica za investiranjem i u drugim oblastima, opština je pomagala u skladu sa svojim mogucnostima. U mnogim naseljima rekonstruisana je niskonaponska elektricna mreža izgradnjom novih trafostanica i linija. Tu su i aktivnosti na postavljanju kanalizacione mreže u gradu, izgradnji vodovoda u Velikom Popovcu gde i Republika ucestvuje i ono što je posebno znacajno za naš grad, u prošlom periodu puštena je u rad savremena digitalna telefonska centrala sa novih 2 000 brojeva.

Nastavljena je i pomoc opštine u izgradnji i rekonstrukciji manastira, crkava i konaka, pružana je pomoc najugroženijim strukturama stanovništva kroz razna novcana davanja, a povecan je i broj studenata koje opština stipendira, jer je to pravi put ulaganja u buducnost. Znacajno je aktiviran i rad Saveta za borbu protiv narkomanije, a otvorno je i Savetovalište za mlade pri Zdravstvenom centru.

Posebne aktivnosti vodene su u oblasti ekologije. Sa specijalizovanim naucnim institucijama iz Beograda uraden je katastar zagadivaca u opštini, a u toku je izrada katastra prirodnih vrednosti našeg kraja”.

Lokalna samouprava je podržavala i brojne manifestacije?

„Na teritoriji opštine, tokom godine, održavaju se brojne privredne, turisticke, kulturne i sportske manifestacije. One privlace veliki broj gostiju i posetilaca, tako da je i tu šansa za razvoj turizma, cime one dobijaju novu dimenziju. Pomenucemo lovacke manifestacije: Lov na bakarnu lisicu, Lov na divlje svinje u Melnici i Vitovnici, Lov na srndace u Ranovcu, Lov na divlje patke u Dubockoj, Lov na šakale u Knežici, Hajke na vukove, jamarenje u Velikom Popovcu. Posebno treba izdvojiti Sabor pcelara u Kamenovu, kada se okupi više hiljada pcelara iz cele Srbije, zatim Bacijada u Stamnici, tu je turnir u malom fudbalu u Petrovcu koji je jedan od najbolje organizovanih i najposecenijih u Srbiji, pa manifestacije koje nas svrstavaju u rang velikih gradova, kao što su Izbor za MIS JU i ulicni fudbal za mališane do 10 godina starosti. Tu su i popularni skupovi motorista u julu u Gornjaku i DŽipijade koje organizuju klubovi iz Petrovca i Šetonja.

Od prošlog jula organizujemo i privredno, turisticko, kulturnu manifestaciju „Dani Mlave” u organizaciji Turisticke organizacije, koja se poklapa sa velikim julskim vašarom u Petrovcu a koju treba proširiti i novim sadržajima i iskustvima.

Od kulturnih dešavanja u organizaciji Kulturno prosvetnog centra, treba izdvojiti izuzetno uspešan rad amaterskog pozorišta „Bata Bulic”, tradicionalnu republicku manifestaciju, kojoj smo mi zacetnici Takmicenje sela, duhovno pesnicki sabor Noc u Gornjaku, Zvuke frule u julu, rad muzicke i baletske škole, aktivnosti Narodne biblioteke i Zavicajnog muzeja”.

Nedavno ste boravili i u Rumuniji?

Zajedno sa opštinama Žagubica i Malo Crnice uspostavljena je saradnja sa opštinom Sokolovac iz Rumunije, nedavno su uzvracene posete najviših delegacija, a to sve radi razvoja turizma u okviru programa Evropske unije. Napredak te saradnje ocekuje se u narednom periodu”.

Petrovcani su posebno ponosni na poslednje sportske rezultate raznih ekipa?

„Ono po cemu Petrovac postaje prepoznatljiv u Srbiji jesu sportska dešavanja. Posebno se to odnosi na rad škola fudbala i rukometa, odakle se regrutuju novi sportisti koji su vec u našim najvecim ekipama. Narocito ženski rukomet zaslužuje da se pomene, jer je ekipa srednje škole Mladost najbolja u Srbiji, što je za nas veliki uspeh. Sportisti iz borilackih veština osvajaju brojne medalje na republickim i medunarodnim takmicenjima, Fudbalski klub Sloga se vraca u Srpsku ligu, posle nekoliko godina, zatim pokrenuta je škola odbojke a uskoro ce i košarke. Šah klub Sloga je u Prvoj ligi, a šahovska ekipa osnovne škole iz Melnice je medu najboljima u Srbiji”.

Koji su najvažniji planovi u narednom periodu?

„Opština ce do kraja ovogodišnje gradevinske sezone nastaviti sa zapocetim radovima, pre svega na modernizaciji putnih pravaca, za koje vec ima projekte i obezbeden jedan deo novca. Radi se o putu kroz Dobrnje, na pravcu kroz naselje Stanulovac koji ce spojiti dva regionalna pravca za Melnicu i Ranovac, Lopušnik - Bošnjak i kroz Kamenovo za naselje Kucište. Bice znacajno pojacani radovi na održavanju puteva Busur - Zlatovo i Ranovac - Crni vrh.

Predstoji nam završetak sportske hale, sportskih terena, ulaganja u školstvo i domove kultura.

Posebno treba napomenuti predstojece radove na izradi filterskog postrojenja na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju i zamenu cevovoda od Šetonja do Petrovca, kao i proširenje kapaciteta vodovoda. Ocekuje se proširenje toplovodne mreže u gradu.

Jedna od najvecih investicija u narednom periodu bice gasifikacija opštine. Potpisan je ugovor sa „Gas investom” iz Beograda zajedno sa drugim opštinama iz okruga i pocetak tih radova u Petrovcu zavisi od dinamike radova u Požarevcu i Malom Crnicu.

Nedavno je izabrana nova Vlada Srbije, kakva su ocekivanja što se tice vaše lokalne samouprave?

„Opština je vec osetila negativne posledice sporog konstituisanja Vlade, jer bilo je nemoguce komunicirati sa ministarstvima odakle smo mi neka sredstva angažovali u proteklom periodu. Vec smo zapoceli nove razgovore sa novoizabranim ministrima i državnim sekretarima, kada se radi o novim planovima. Svakako da pozdravljamo konstituisanje Vlade i mislim da ce naša opština i dalje imati razumevanja od Vlade, u širem smislu odnosa sa ministarstvima sa kojima smo i ranije saradivali i da cemo uspeti da znacajna sredstva iz Republike privucemo i u narednom periodu.

Da bi se postigli ovi rezultati bila je neophodna pomoc nadležnih republickih ministarstava i javnih preduzeca koja su nam nesebicno pomagala u realizaciji zacrtanih planova, kao i mesnih zajednica i meštana koji su davali svoje priloge i svih odbornika Skupštine opštine bez obzira na stranacku pripadnost, jer svi su radili zajedno na onome što je rešavanje problema koje naši gradani imaju, a što je doprinelo daljem razvoju opštine Petrovac i ja im se na tome zahvaljujem”.

D.Ilic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

PADAVINE POGODUJU ŽITIMA

Ozima strna žita se nalaze u fazi mlecne zrelosti, dok je kukuruz posejan u optimalnom roku setve u fazi devet do jedanaest listova. S obzirom na niske rezerve zimske vlage u zemljištu, obilne padavine iz druge dekade i pocetka trece dekade maja su pogodovale svim usevima, dok je nešto jaci vetar nepovoljno uticao na ozime žitarice narocito na jecam i tritikale, pa je na izvesnom broju parcela došlo do njihovog poleganja.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac, na podrucju Branicevskog okruga se primecuje neujednaceno nicanje kukuruza, suncokreta i soje koje je bilo prouzrokovano nedostatkom zemljišne vlage, dok su kiše koje su nakon toga usledile inicirale klijanje semena tako da na pojedinim parcelama imamo prisustvo pomenutih kultura u razlicitim fazama porasta.

D.D.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - RADA MILENKOVIC IZ MILATOVCA

AGRARNA POLITIKA PO UGLEDU NA EVROPU

Glavna delatnost troclane porodice Rade Milenkovic iz Milatovca je stocarstvo i proizvodnja mleka. Ukupno obraduju 8 hektara zemlje, a setvena struktura je sledeca: 2 hektara deteline, 1 - 2 hektara veštacke livade i 4 hektara kukuruza. Setva kukuruza je obavljena krajem aprila, a korišceni su zemunpoljski i novosadski hibridi. U svojoj štali Milenkovici poseduju devet odraslih grla i pet junica.

“Dnevna proizvodnja mleka krece se u granicama od 80 - 90 litara, a prošle godine Imleku sam isporucila 36.875 litara mleka. Otkupna cena je 16 - 17 dinara, plus 4 dinara premije i s obzirom na to da zbog udaljenosti mleko predajem otkupnom centru smatram da bi cena trebalo da bude veca. Inace, veliku pažnju posvecujem bakteriološkoj ispravnosti i kvalitetu mleka. Za ishranu stoke koristim silažu, lucerku i kvalitetne koncentrate. Kiše koje ovih dana padaju pogoduju ozimim žitaricama koje se nalaze u završnim fazama razvoja, a i kukuruzu je za razvice potrebno vode, jer su temperature iznad proseka za ovaj deo godine. Od mehanizacije posedujem dva traktora, laktofriz za cuvanje mleka, sve potrebne prikljucne mašine, ali je prosecna starost mašina petnaestak godina i potrebno je izvršiti obnovu. Od kredita za sada nisam koristila ništa, jer su uslovi još uvek nepovoljni, ali u narednom periodu najverovatnije cu uzeti sredstva za proširenje kapaciteta i kupovinu mehanizacije, jer samo sa vecim brojem grla može se ostvariti odgovarajuca zarada. Za sada država ne pomaže dovoljno seljacima i smatram da agrarna politika treba da se vodi po ugledu na razvijene evropske zemlje gde su stimulacije u oblasti poljoprivrede znacajne i samim tim uz naporan rad moguce je doci do adekvatne zarade”, istice Rada Milenkovic.

D.D.

KIŠA NALILA PŠENICNO ZRNO

KUCEVO . -Na pšenicnim poljima u dolini Peka ,na oko tri hiljade hektara, pšenica se nalazi u fazi formiranja zrna.Najnovije padavine pogoduju nalivanju hlebnog zrna ,iako je prolecna suša donekle umanjila planirane prinose.

- Do juce smo gledali u nebo kada ce pasti kiša-hleba vredna. Bog je uslišio našu molitvu i evo kiša nam vec nekoliko dana pada i donosi bericet. Ona je stigla u poslednji cas,kaže poljoprivrednik Tomica Stankovic.

Obilne kiša su natopile zemljište i povoljno ce uticati na razvoj svih prolecnih kultura, u prvom redu kukuruza na 8 hiljada hektara, kažu poljoprivredni strucnjaci Zemljo-radnicke zadruge “Pek” iz Kuceva.

LJ. Nastasijevic

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

KONZERVATOR KULTURNIH DOBARA

Pricu koja sledi, nadnaslov ovog serijala pokriva samo jednim i to manjim delom, ali je izazov da se prica isprica baš u ovom kontekstu bio ipak takav da jednostavno nije moglo da se odoli. O cemu je zapravo rec?

Miroslav Stanojlovic je univerzitetski profesor na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju u Beogradu, ali je i doktor, majstor nad majstorima, za konzervaciju fresaka i drugih predmeta koji jesu umetnost, ali su i “zanatski proizvodi”. Uostalom i sam Živko Pavlovic se najcešce potpisivao kao moler, majstor, a ne kao umetnik požarevacki i srpski.

Kako je sve to sa konzervacijom zapocelo u vreme kada konzervacija naših srednjevekovnih crkvenih objekata nije bila baš u žiži javnosti i kada još nije bilo ni pomenute Akademije?

Miroslav Mija Stanojlovic kaže da je još kao student VPŠ u Beogradu nagracen za svoj rad u fresko i mozaik tehnici i da je nagrada ukljucivala i preporuku za ukljucenje u rad ekipe koja je radila zanimljiv istraživacki rad u crkvi Svetog Nikole u Banji kod Priboja. Od tog leta, kaže, više nikada nije prestao da se bavi konzervatorskim poslom. Za vreme raspusta kao student radio je za honorar kojim se dalje školovao sve do postdiplomskih magistarskih studija na Likovnoj akademiji. Naucio puno od ono malo ljudi, kao što je prof Medic, koji su se tada u to vreme bavili tim ne mnogo popularnim poslom, neprekidno unapredujuci svoju veštinu i spretnost.

Kao sledeci važan datum u svojoj karijeri Mija Stanojlovic pominje 1983. godinu kada ga je kao veštog umetnika angažovao Narodni muzej u Požarevcu na konzervaciji fresaka sa Viminacijuma, fresaka devojke, mladica, paunova i drugih koje su sada vec svetski poznate. Posao je vodio prof Zvonimir Zekovic. Nakon toga bio je u prilici da i sam prihvati najsloženije poslove i vrhunski rad na životopisu crkve u Pribojskoj banji koji je trajao punih 8 godina, konzervaciju u smederevskoj Staroj crkvi i druge izuzetne poduhvate - u Mileševi, Gracanici, crkvi Lazarici...

-Radio sam i u timu za nominaciju Decana na listu svetske baštine, što je, znamo, uspešno okoncano, ali mislim da mi je ipak najdraži rad do sada bio na freskama Viminacijuma zato što se nalaze ovde u mom kraju i što su konzervatorski veoma zanimljivi poduhvati da se od zidova posebnom metodom odvoji samo boja bez maltera, da se sve to prenese u radionicu u Beogradu i tamo prenese na nove nosace - kaže Stanojlovic.-Radio sam i jesenas znacajan konzervatorski poduhvat na Piriboju u Kostolcu. Možda i najvecu specificnu težinu u konzervatopsrkom smislu imalo je odvajanje mladeg sloja sa živopisa u Mileševi sa slike velicine 4,4 sa 2,2 metra. Sve je to u komadu skinuto sa 10m metara visine i preneto u posebnu prostoriju gde je uradena konzervacija na novom nosacu i sve onda vraceno, ali na novo mesto u spoljašnjoj priprati. Ispod te slike otkriven je do tada nepoznat živopis za koga su tehnolog Voja Nikolic i nekoliko Grka u svojoj studiji utvrdili veoma znacajne stvari: da u Mileševi nije korišceno zlato kako se ranije mislilo, nego srebro i da je radena izolacija vlažnog maltera premazom od jaja.

Naši preci bili su dakle vredni graditelji najvišeg svetskog kvaliteta, što najcešce nije slucaj danas ni u gradnji crkava, ni u umetnosti i graditeljstvu.

Konzervator Mija Stanojlovic radio je intervenciju i na rukavu naše, možda i najcuvenije freske - Belog andela. U istoj Mileševi radio je i konzervaciju fresaka Nemanjica. Pretpostavka je da je Sveti Sava pozirao za tu fresku nekadašnjem umetniku, a ono što se zna je da su korišcene boje i osvetljenje takvi da slika može da se sagleda i u mraku...

Od 1995. godine Mija Stanojlovic radi po pozivu i kao profesor na Akademiji za umetnost i konzertvaciju SPC. Za to vreme iškolovano je 7 diplomaca vrsnih konervatora i svi su odmah našli posao.

R.Deuric

BAGREMOV MED - NARODNI LEK

KUCEVO. - Kako u opštini Kucevo ima više od 1.500 hektara bagremove šume, ovdašnji pcelari uvek ocekuju dobru “bagremovu žetvu”. Ali, posle najnovijih kiša, beli cvetovi bagrema poceli su da venu i opadaju, pa se pcelari plaše da ova godina za njih nece biti bericetna.

- Kada posluži godina, i pcele tokom cvetanja bagrema marljivo rade, to znaci da ce biti veca proizvodnja cuvenog bagremovog meda, koji je dosta tražen na tržištu, a služi i kao narodni lek. I pored kiše koja je pala proteklih dana, ocekujem da izvrcam oko jednu tonu ovog meda - kaže pcelar Dragiša Arandelovic.

LJ.Nastasijevic

U KUCEVU ODRŽANA 40-JUBILARNA SMOTRA IZVORNOG NARODNOG STVARALAŠTVA “HOMOLJSKI MOTIVI”

KAD VEKOVI U OPANAK STANU...

Ovogodišnji program jubilarnih 40 godina zapoceli su slikari Kuceva i Branicevskog okruga izložbom “Branicevska paleta 2007’’,izložbom u porodicnoj kuci kucevackog slikara Petra Andelkovica,promocijom knjige ‘’40 godina Smotre “Homoljski motivi’’,Koncertom izvornih narodnih grupa i Kulturno umetnickih društava iz opštine Kucevo i Festivalom truba “Miroslava Matušica’’. Mnogobrojni ljubitelji prirode imali su priliku da prvi posete Ravništarku,drugu po redu pecinu u ovoj Homoljskoj opština koja je otvorena za posetioce.

- Želim da lepotu pecine Ravništarke kao i Ceremošnje ljubomorno cuvamo i drugima u ogromnom broju pokazujemo. Možda smo malo spori, ali smo zato dostižni. Zahvaljujem se meštanima Ravništa koji su uložili vreme,snagu,sredstva i opremu, kao i profesoru Radenku Lazarevicu koji je prepoznao našu želju da verifikujemo ovo bogatsvo i da pokažemo njegovu vrednost i lepotu,rekao je predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic, prilikom otvaranja pecine.

Jedan od zaslužnih što je pecina Ravništarka otvorena za posetioce je i istraživac i ljubitelj prirode profesor Radenko Lazarevic koji je prilikom otvaranja ove pecine naglasio da je prošlo 110 godina od kako je u ovaj kraj zakoracio veliki istraživac Jovan Cvijic. On je tada došao samo stotinak metara do tzv.’’Rudonjinog vira’’, a prošlo je 26 godina od kada smo poceli da istražujemo Ravništarku. Bilo je vreme,puno entuzijazma,velike sloge u selima Ravnište i Ceromošnja koji su uspeli da ovo prirodno blago koje imaju osposobe za posetioce.

Po tradiciji,prve subote u junu,u Kucevu se održavaju “Homoljski motivi”,smotra narodnog stvaralaštva Srbije. Ocuvanju velike kulturne baštine krajeva homoljskog, pomoravskog,šumadijskog, vojvodanskog, zviškog i svih drugih širom Srbije,ove godine na 40-jubilarnoj smotri svoj doprinos,dalo je više od 500 izvodaca programa. Odeveni u narodne nošnje podrucja na kom žive i neguju tradiciju predaka,svirkom,igrom i pesmom,kao da su pešcanik koji vekove vratili unazad,pa ponovo oživeli nezaboravno cuvano naslede svojih pradedova.

Na dan manifestacije,prošle subote, i nebo je htelo domacine i goste. Najpre je,rano ujutru,poceo veliki narodni vašar,zatim prodajna izložba sira,nekoliko entuzijasta na Peku su zapoceli potragu za zlatom, a na platou ispred hotela “Rudnik” održano je i takmicenje u spravljanju starih narodnih jela “Zlatne ruke”. i zanatskih proizvoda.

Ono što gradu na Peku daje pravo da stane u red sa svetskim metropoloma koje imaju i cuvene su po svojim karnevalima,dešavalo se prošle subote od 15 sati:gradom je defilovala daleka prošlost. Ucesnici ovogodišnjih “Homoljskih motiva” iz 15 krajeva Srbije u velicanstvenom defileu glavnom ulicom Kuceva prenosili su obicaje,svirku,pesmu i igru svojih predaka. Po neobicnosti onoga što su hiljade gradana i gostiju zatecenih u to vreme na ulicama mogli da vide,po originalnosti,šarenilu i neobicnosti odevenih ucesnika defilea, a posebno po žaru sa kojim su pokazali svoje umece i talenat,mnogi svetski karnevali mogu da im pozavide.

- Rezultati,koje evo vec 40 godina postiže ova jedinstvena smotra narodnog stvaralštva,spadaju medu najviše domete koje ostvaruje amaterski pokret u citavoj našoj otadžbini. Oni na najbolji nacin predstavljaju,ne samo Kucevo i Homolje, vec i celu našu Republiku Srbiju,ne samo u balkanskim okvirima, vec i širom Evrope pa i sveta. Od prvog dana,od rodenja ideje, i višedecenijskog, cetrdesetogodišnjeg trajanja Motiva,sve vreme,glavni nosioci ove izuzetne manifestacije sveopšteg narodnog blaga,ostali su verni svome opredeljenju -kroz Motive afirmisati narodne stvaraoce i umetnike, i nikada”ni u jednom trenutku,ne staviti sebe u prvi plan,vec narod i njegovo vekovno stvaralaštvo.Tako je bilo od prvog dana,tako ostalo i do dana današnjeg, svih ovih 40 godina,jer prošlost nije samo, bilo pa prošlo,ona je i osnovni uslov da nešto još bolje i lepše bude,rekao je predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic.

Blago iz riznice pradedova

Plato ispred Centra za kulturu “Veljko Dugoševic” bio je pretesan za brojne zaljubljenike u narodne obicaje,vekove ciji smo mi naslednici,i tiskali su se na suncu,sve strepeci da ne propuste umeca i talenat izvodaca programa iz Malog Crnica, Žagubice, Knjaževca, Majdanpeka, Negotina, Panceva, Bora, Petrovca na Mlavi, Niša, Boljevca, Zajecara i domacina Kuceva.

A,imalo je šta i da se vidi. Od mališana sa manje od tri godine,do sedih starina sa više od 80 godina. Lagani opanci,šubare i zubuni,prsluci samo što ne prsnu pod prsima izvodaca,korak hitar,lak... Pa pesma,neka cudna,nekako žalna,umilna i puna nade. Pesma i u radosti i ljubavi,i u seti i grcu,u patnji i prkosu,za sve prilike. Tek ova manifestacija narodnog stvaralaštva uvek iznova pokazuje da je ovaj narod odista pesma održala.

A gajde i bušin,dvojnice i frule raznih oblika,trube i doboši,list bršljena i tikva,u sve se od odvajkada moglo zasvirati,pa su tek ovog subotnjeg popodneva u Kucevu “za pojas zadenuli”. Beše i narodnih obicaja,i to kakvih nigde nema,nego se samo na “Motivima” mogu doživeti i videti: od pesmi pastira i cobanica,do zdravica i padanja u trans-”Rusalja” koje,opet,docaraše najstariji ucesnici “Motiva” iz sela Duboka,u opštini Kucevo.

Bilo je u Kucevu i lepote,one prave devojacke. Sedamnaest devojaka defilovalo je pozornicom “Homoljskih motiva”,mamilo uzdahe momaka u publici i nadalo se laskavoj tituli “Najlepše pastirice”, a i nagradi zlatare Majdanpek. Po izboru žiriji koji je odlucio teška srca: lepotica ovogodišljih “Motiva” je sedamna-estogodišnja Danijela Ilic iz Mustapica,opština Kucevo . Pratilje - Radica Jovanovic iz Duboke kod Kuceva i Ivana Stevic iz Crnajke, opština Majdanpek. I nisu pogrešili.

I na kraju šta reci o ovoj smotri izvornog narodnog stvaralaštva Srbije?

Generalni sponzor U.S. ”Steel Serbia”, d.o.o. i brojni sponzori, pokrovitelji :Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo trgovine,turizma i usluga Srbije i Skupština opštine Kucevo,zajedno sa Odborom smotre i brojnim entuzijastima koji su sa svoje strane priskocili u pomoc,postigli su cilj:

Jubilarna 40.smotra izvornog narodnog stvaralaštva Srbije “Homoljski motivi” nastavlja da živi. Ne uprkos modernoj civilizaciji,naprotiv-kao suštinska osnova,temelj i potpora novih vekova što dolaze. U Kucevu su proteklog vikenda prastare igre zaigrali unuci i praunuci osnivaca i prvih ucesnika smotre. Pitali smo ih,oni su nam rekli da žive za ovaj dan da i oni svoje unuke i praunuke vide kako pod šubarom što legendu cuva,opancima preplicu kroz vekove što ce tek doci. Ono što živi u ovim ljudima je ocuvanje svojih obicaja,kulture i življenja od zaborava. Izvodaci iz raznih krajeva Srbije su to verodostojno prezentirali i sve dok imamo ovakve zaljubljenike svojih obicaja i kulture,tradicija ce se prenositi s kolena na koleno i trajace vekovima.

Jubilarna priznanja

Povodom jubileja 40.godina Smotre izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi’’ Organizacioni odbor dodelio je priznanja: Nagradu za životno delo, ,,Homoljskog pastira’’ i ,,Veliku povelju’’.

Za neprocenjiv višegodišnji doprinos afirmaciji stvaralaštva Smotre i ocuvanju izvornog narodnog stvaralaštva ,,Velika povelja’’ dodeljena je:

Danki Lajic-Mihajlovic,Mirjani Zakic,Mirjani Drobac,Veroslavi Ristic,Svetlani Paroški,Sanji Vukojevic,Velizaru Matušicu,Dragoslavu Mraticu,Goranu Milojevicu,Branku Jankovicu, U.S.Steel Serbia, USSB-Kucevo,DDOR-u Novi Sad, Banci Intezi ad Beogard,Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije,Savezu amatera Srbije,opštini Kucevo,Direkciji za izgradnju i uredenje opštine Kucevo,Javnom komunalnom preduzecu Kucevo,Turistickoj organiuzaciji Kucevo,Centru za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ Kucevo,JP ,,Srbijašume’’-šumsko gazdinstvo ,Severni Kucaj’’ Kucevo,Ekonomsko-trgovinskoj i mašinskoj školi Kucevo,Fudbalskom klubu ‘’Zvižd’’ Kucevo,Hotelu ,,Rudnik’’ Kucevo,Kulturno obrazovnom centru Boževac,Kulturno prosvetnom centru Žagubica,Kulturno prosvetnom centru Petrovac na Mlavi,Centru za kulturu Malo Crnice,Kulturno prosvetnoj zajednici opštine Zajecar,Centru za kulturu Majdanpek,Domu kulture ,,Stevan Mokranjac’’Negotin,Organizaciji za turizam,kulturu i sport Sokobanja,Centru za kulturu Bor i Info centru iz Beca.

Nagradu ,,Homoljski pastir’’dobili su: Desanka Ðordevic,Milan Kneževic,Roksa Priulovic,Dušan Stanic,Dušan Drljaca,Stevan Jovicic,Božidar Ungurjanovic i Radio Beograd.

Nagrada za životno delo i najmanje 25 godina aktivnog ucestvovanja i doprinosa afirmaciji Smotre dodeljena je: Prof.dr.Dragoslavu Devicu,Dragoslavu Lukicu,Vasi Babicu,Vojislavu Marjanovicu,Draganu Kecmanu i Miladinu Nikolicu. Ove nagrade je urucio predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic.

ISPIRACI ZLATA

Kraj kucevackog mosta na Peku prisutni gostima najstariji ispiraci za posetioce demonstrirali najstariji nacin ispiranja zlata . U ovom poslu godinama je pravi majstor demonstrator Stojan Velic,stari rudarski radnik,što mu je pomoglo da ovaj zanat ispiranja zlata na Peku postane i njegovo zanimanje posle odlaska u zasluženu penziju.

RAVNIŠTARKA PRIMILA PRVE POSETIOCE

Za brojne posetioce najatraktivniji turisticki dogadaj bio je i otvaranje druge faze pecine Ravnišarke,ciji su hodnici dugi 600 metara.Svi koji su obišli ovaj speleoški lokalitet,a bilo ih je više hiljada,bili su oduševljeni velicanstvenim pecinskim nakitom.

ZDRAVA HRANA

Na platou ispred hotela “Rudnik” održano je prezentacija starih jela pod nazivom “Zlatne ruke” i izložba zanatskih proizvoda, u organizaciji Turisticke organizacije Kucevo.Jedna od ucesnika u pripremanju starih jela bila je prošlogodišnji pobednik LJubica Krenic iz Kuceva. - Pripremila sam pohovanu pecurku “suncanica”, musaku sa recnom ribom,kiselu jagnjecu corbicu i jagnjece pecenje. Ovo je cista ekološki zdrava hrana,sve je prirodno. Ovakvu hranu pripremam i za svoju porodicu,kaže LJubica.

A od zanatski proizvoda majstor Sveta Gice iz Rabrova izložio je svoje opanke medu kojima je bio i najveci opanak dugacak 55 santimetara. Majstor Sveta kaže da medu mladima nema interesovanja za ovaj zanat kao i za opanak koji se kukupuje samo kao suvenir.

GUCA U KUCEVU

-Sviraj trubo,zasvirala dugo,za veselje i za ništa drugo.Dobrošlicu na drugi festival truba Miroslava Matušica poželelo je dvadesetak ucesnika programa himnom sabora u Guci “Sa ovcara i Kablara”. Pre pola veka jedan trubac Kuceva uskladivao je zvuk svoje trube sa harmonijom Kucevskih brda.Ovde na Peku,sanjao je i dosanjao jedan san.Proteklo je isto toliko vremena kako se Srbijom cula truba Miroslava-Mileta Matušica.Iz te cudesne trube krenula je jedna cela magija Istocne Srbije koja nas i dans opcinjava. Mnogi su svirali trubu,Matušic je bio nešto drugo,nikome slican,bio je stvarno najveci.Sami trubaci su ga za života prozvali “Car trube”.Svojom trubom,ovaj Bogom dani narodni umetnik pozlatio je pesmu ovoga kraja.Uzdigao je proslavio Kucevo,a svecanost kojom želimo dugo trajanje ima nameru da cuva uspomenu na poznatog trubaca i prenosi duh i lepotu naše pesme.

-Poštovani sugradani,dragi gosti,uvaženi poštovaoci trube. Da smo prošle godine bili u pravu i otpoceli ovaj festival i verovali da cinimo pravu stvar,dokaz ste vi i više nego dupli broj ucesnika-Sada mogu da kažem da dugovecnost festivala nikada nije izvesnija nego sada.Svima Vama želim puno uspeha,a narocito ucesnicima.Nema boljeg nacina da ovo vecne otpocne u predvecerje sutrašnjeg dana od zvuka truba i festivala trubaca,rekao je u pozdravnoj reci predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic.

Po oceni žirija pobednik Drugog festivala trube “Miroslav Matušic” u Kucevo je Dejan Lazarevic ispred Siniše Stankovica i Bojana Krstica.

LJ.Nastasijevic

OTPOCELI RADOVI NA GASIFIKACIJI

SLEDI ANKETIRANJE GRAÐANA

U petak su zvanicno otvoreni radovi na gasifikaciji požarevacke opštine. Vrpcu je sa zamenikom predsednika požarevacke opštine presekao Aleksandar Krsmanovic, tehnicki direktor “Gas investa”.

Za celokupnu investiciju, Branicevski okrug, do Kuceva, prema predracunu bice potrebno 37 miliona dolara. Završetak radova nije preciziran jer, kako je objasnio zamenik predsednika opštine mr Zvonimir Blagojevic, zavisi od broja gradana koji ce se prijaviti.

Što se tice teritorije požarevacke opštine taj period nece biti kraci od 2 - 3 godine, rekao je Blagojevic.

Tehnicki direktor “Gas investa” kaže da radovi na gasifikaciji požarevacke opštine nisu mogli da otpocnu ranije jer Opština nije imala nijedan dokument koji je mogao da posluži za uvodenje gasifikacije.

- Opština Požarevac je inicijator ideje o dovodenju gasovoda na teritoriju Branicevskog okruga. Ono što smo želeli za Požarevac, želeli smo i za ceo Okrug. Vodimo brigu o stanovništvu, te tamo gde ne može da stigne toplovod, stici ce gasovod. Želja nam je da svako domacinstvo, koje želi, dobije gasovod, rekao je predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic.

Glavna merna regulaciona stanica za Opštinu Požarevac nalazi se kod “buvlje” pijace a ostale ce se nalaziti u naselju Neimar (Zmaj Jovina ulica), iza lucicke rampe (ugao 27. aprila i Ive Marinkovic), i na Tulbi , gde još uvek nije precizirana lokacija.

Nakon anketiranja gradana sledi ponuda prikljucaka koji ce moci da se otplati na nekoliko nacina, dugorocnim kreditom preko poslovnih banaka, na dvanaest jednakih rata bez kamate, kao i u gotovini uz popust.

RADOVI U POŽAREVCU

UREÐUJE SE I LEVA STRANA KOSOVSKE

Kao što je u požarevackoj Direkciji za izgradnju Opštine obecano prošle godine, ovoga proleca, poput desne, uredice se i leva strana Kosovske, jedne od najvecih ulica u Požarevcu. Radovi su otpoceli nedavno, doduše sa zakašnjenjem zbog dogovora koje je trebalo postici sa javnim preduzecima Telekom, Vodovod i kanalizacija i Toplifikacija. Naime, ova preduzeca iskoristice podizanje starog trotoara za inoviranje odnosno postavljanje svojih instalacija. Radovi su zapoceli secenjem starih lipa i uklanjanjem starog trotoara. Za izvodaca radova cija je vrednost oko deset i po miliona dinara, nakon sprovedenog tendera angažovano je preduzece "Stig". Ureduje se citava leva strana ulice, sve do semafora na uglu Kosovske i Koste Abraševica. Trotoar ce celom dužinom biti poplocan istim onim plocama kakve su ugradene na suprotnoj strani Kosovske. Prema recima zamenika direktora JP Direkcija za izgradnju Saše Isakovica završetak radova u Kosovskoj treba ocekivati za šezdesetak dana.

S.E.

BUDUCE SVETSKE FILMADŽIJE U POŽAREVCU

PRVA POSETA SRBIJI

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic bio je u petak domacin predstavnika Medunarodne asocijacije visokih škola filma i televizije SILEKT. To je jedinstveni i legitimni predstavnik 130 najelitnijih visokoškolskih institucija iz preko 60 zemalja sveta, a funkcioniše pod okriljem UNESKO-a.

Izvršni odbor SILEKT-a zaseda u Beogradu od 31. maja do 4. juna, a organizator i domacin zasedanja je Akademija umetnosti BK. Ovo je, inace, prvo zasedanje SILEKT-a u Srbiji, a u požarevackoj opštini povodom ove posete kreiran je program sa nazivom “Istoriji, tradiciji, prirodi i umetnosti u zagrljaj”.

Predsednica izvršnog odbora SILEKT-a Katrin De Amika naglasila je da ima veoma visoko mišljenje o beogradskim filmskim školama.

- Realnost stvaranja filma u ovom delu sveta je izuzetno interesantna i veoma vitalna.Znam za studentski filmski festival u Beogradu koji studenti filma u inostranstvu veoma cene jer stvara mogucnost autorima filma koji na njemu ucestvuju da prikažu svoja ostvarenja , rade zajedno i ostvare kontakte koji im u buducnosti mogu omoguciti dalju saradnju.

Domacin posete je Fondacija Milenin dom-Galerija Milene Pavlovic Barili, Narodni muzej Požarevac i JP LJubicevo. Gosti su posetili Ergelu,Galeriju, Muzej, Viminacijum, obeležje Požarevackom miru i Etno park “Tulba”.

T.R.S.

U CRLJENCU, 1. JUNA

POMEN GENERALU

U prisustvu clanova porodice - supruge Marijane i cerki Angeline i Radmile, u Crljencu je, u prisustvu više od stotinu ljudi, odat godišnji pomen general pukovniku LJubiši Velickovicu, poginulom tokom NATO bombardovanja, 1. juna.

Pored brojne rodbine, prijatelja, žitelja Crljenca i citave okoline, obeležavanju godišnjice pogibije generala prisustvovali su predsednici i predstavnici nekoliko opština Branicevkog kraja, brojnih udruženja i organizacija. Prisustvovali su predstavnici Vojske Srbije: pukovnik Nebojša Ðukanovic, zamenik komandanta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, pukovnik Miloš Radisavcevic, pomocnik za podršku u Komandi ViPVO i potpukovnik Samojko Stojcic, zamenik nacelnika Odseka za civilnu vojnu saradnju u Komandi Vi PVO, pukovnik Duško Šljiva-ncanin, asistent za obuku kopnene vojske u Požarevcu.

Došli su i saborci generala Velickovica, Živan Mircetic, general potpukovnik u penziji, LJubomir Bajic, general major u penziji i general Petrovic u penziji. Prisustvovali su i brojni predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.

- Danas su na grob heroja, velikog Srbina i junaka, dobrog supruga, rodi-telja, sina i prijatelja, položili vence predstavnici njegove i naše Vojske, predstavnici opština Malo Crnice, Žabari i Požarevac, predstavnici boraca Mesne zajednice Crljenac, Sportskog društva Cr-ljenac, i njegovi brojni prijatelji i saborci.

- Poštovani generale, obecali smo ti da cemo svakog 1. juna dolaziti na tvoj grob, kititi ga cvecem i cuvati uspomenu na tebe. Za sve ono što si ucinio za nas i za svoj narod, da našim potomcima ostavimo u amanet tvoje herojstvo, da pamte da su imali generala LJubišu Velickovica, coveka, borca i patriotu. Generale, neka ti je vecna slava, pocivaj u miru, jer si to svojim delima zaslužio, - obratio se u ime okupljenih Miodrag Dragance Markovic, predsednik Opštine Malo Crnice.

General LJubiša Velickovic, roden u Crljencu 1946, kao petnaesto-godišnjak se upisao u prvu klasu Vazduhoplovne vojne gimnazije u Mostaru, koju završava kao prvi u rangu. Nakon toga, završio je sve vojne škole u našoj zemlji i Generalštabnu akademiju “Vorošilov” u Moskvi sa odlicnim uspehom. Bio je vrstan pilot, obavljao mnoge najodgovornije dužnosti, ukljucujuci i dužnost Komandanta RV i PVO. Poslednja, na kojoj je, kao jedini general u istoriji srpskih ratova dao i život, bila je funkcija zamenika saveznog ministra odbrane i pomocnika nacelnika Generalštaba VJ za RV i PVO.

Opština Malo Crnice, Mesna zajednica Crljenac i Fudbalski klub “Stig” Crljenac, kao i ranijih, i ove godine su, 1. juna, organizovale Memorijalni fudbalski turnir “General LJubiša Velickovic”. Ucestvovale su ekipe Vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije, PŠC Požarevac, ekipa Opštine Malo Crnice i FK “Stig” Crljenac. Ucestvovli su i veterani FK “Stig” i veterani Opštine Malo Crnice. Pobednik Memorijalnog turnira je FK “Stig” Crljenac.

D. Milenkovic

“DANI DUNAVA”

FINANSIRANJE-BOLNA TACKA

Predstavnici GMZ Kostolac, Ekološkog društva “Zora” Kostolac, Centra za kulturu Požarevac i Turisticke organizacije Požarevac razgovarali su o organizovanju ovogodišnje manifestacije “Dani Dunava” koja bi trebalo da traje od sredine do kraja juna. U organizaciju ce i ove godine biti ukljuceni kostolacki umetnici, folklorni ansambli , hor…

Organizatori smatraju da bi za sve predvidene aktivnosti trebalo izdvojiti oko 300 hiljada dinara, a kako finansijska konstrukcija nije bila zatvorena do kraja prošle nedelje neizvesno je da li ce sve planirano moci da se ostvari. Predsednik “Zore” Georgije Popov najavljuje sastanak sa predsednikom Opštine, na ovu temu, u toku sedmice.

Pocetak manifestacije, koji je planiran za 8. jun trebalo bi da obeleži predstava ucenika Tehnicke škole u Kostolcu, 13. juna nastup vrtica a dan kasnije performans dece iz Ekološkog društva, Starog Kostolca i nastup KUD-a “Kostolac”. Centralni dogadaji planirani su za 16., 23. i 28. jun za kada je planirano takmicenje u pripremi riblje corbe , smotre folklornih ansambala, izložbe …

Ekološko društvo ce u subotu 9. juna organizovati radnu akciju cišcenja kostolacke plaže, kao priprema za “Dane Dunava” a zvanicno je pocela i akcija “Za život bez plasticne ambalaže” ali se na njoj , zbog organizacije “Dana Dunava” ne radi vec ce se konkretne aktivnosti po ovom pitanju odvijati tek pocetkom jeseni. “Zora” planira i obeležavanje Svetskog dana ekologije 5. juna.

T.R.S.

UREÐENJE ULICA

ASFALTIRANJE, TROTOARI , RASVETA

Na kostolackim ulicama u toku su radovi na tekucem, ali i “vanrednom” održavanju koji se odvijaju prema planu Mesne zajednice i projektima Direkcije za izgradnju.

Obeležavanje horizontalne signalizacije i krpljenje ulica spadaju u prvu, a izrada trotoara, asfaltiranje i rasveta u drugu kategoriju. Aktuelni su radovi na izgradnji trotoara u ulici Saveza boraca i Rudarskoj (koja bi trebalo da bude uredena prema postojecem projektu , zbog tržnog centra oko koga se stvara sve veca gužva , zbog nedostatka adekvatnih parking mesta), asfaltiranje dela Sarajevske i Drvarske a bice poboljšana i rasveta na kostolackim raskrsnicama. Za radove u Kostolcu bice izdvojeno 18 miliona dinara.

Gradska Mesna zajednica pocela je sa renoviranjem sportskih terena kod Doma omladine koje podrazumeva rašcišcavanje, menjanje tabli na koševima, postavljanje rasvete...

T.R.S.

NOVI KONTEJNERI

POKLON PRIVREDNOG DRUŠTVA

U nedavnoj akciji prolecnog cišcenja grada ureden je i prostor na ulasku u Kostolac , kod samackih stanova u Karadordevoj ulici. Na ovom mestu se svake godine stvaraju divlje deponije, jer stanari , uglavnom romske nacionalnosti, nisu u mogucnosti da kupe kontejnere u koje bi odlagali otpad. Rukovodstvo Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi” Kostolac odlucilo je da pomogne stanarima u Karadordevoj ulici i pokloni im pet kontejnera koji se nalaze kod zgrade Direkcije, a da za svoje potrebe kupi nove kontejnere koji ce biti rasporedeni u blizini bioskopa i poslovne zgrade Privrednog društva.

T.R.S.

KOSTOLACKI EKOLOZI NA KOSOVU

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Na Fakultetu tehnickih nauka u Kosovskoj Mitrovici nedavno je organizovan medunarodni okrugli sto na temu :”Zaštita životne sredine u industrijskim podrucijima”. Ovo je prvi naucno-strucni skup na Kosovu i Metohiji posle više godina, a veliko interesovanje potvrdilo je i prisustvo 76 strucnjaka , naucnika i ekologa iz Srbije i inostranstva. Predstavnici Sindikata kopova Privrednog društva, NVO “Lokalna agenda 21 za Kostolac-Opština” i CEKOR-a iz Subotice prezentovali su tom prilikom dva naucna rada : “Zagadivanje životne sredine kao posledica proizvodnje elektricne energije u Privrednom društvu “TE-KO” Kostolac, “ autora Miodraga Stojimirovica, Zvezdana Kalmara i Siniše Radinovica i “Uticaj na životnu sredinu tehnoloških sistema PD “TE-KO” Kostolac “ autora Nevene Stojimirovic, Jovice Veljucica i Nenada Nikolica.

T.R.S.

EPS-OV LIKOVNI KONKURS

ENERGIJA I PRIRODA - MOJI PRIJATELJI

Elektroprivreda Srbije je tokom aprila ove godine organizovala likovni konkurs pod nazivom „Energija i priroda-moji prijatelji”. Prvi krug takmicenja završen je dodelom nagrada u Kragujevcu. Nešto manje od hiljadu dece iz 48 osnovnih škola sa teritorije školskih uprava Kragujevca i Požarevca, odnosno iz Šumadijskog, Pomoravskog, Branicevskog i Podunavskog okruga uzelo je ucešce u likovnom konkursu. Ovogodišnji domacin manifestacije bilo je PD za distribuciju elektricne energije “Centar doo Kragujevac”. Sve autore radova i njihove nastavnike PD “Centar” Kragujevac i PD “TE-KO” Kostolac su nagradili vaucerima za kupovinu sportske opreme i prigodnim poklonima, a pruža im se prilika da osvoje i besplatan sedmodnevni boravak u Eko kampu na Tari krajem avgusta. Dobitnici nagrada su Jovana Filic ucenica OŠ “Despot Stevan Visoki”, Despotovac, Aleksandra Markovic - OŠ“Radoje Domanovic” Kragujevac, Marko DŽajevic - OŠ “Sveti Sava” Kragujevac, Nikolina Cvetkovic - OŠ “Svetolik Rankovic” Arandelovac, Julijana Kuzmic - OŠ “Karadorde” Topola, Ivana Pavlovic, Višnja Pantic, Emilija Ugrinic i Mina Petkovic, ucenice OŠ “Sveti Sava” iz Velike Plane, kao i Marija Stupar iz OŠ“Vuk Karadžic” Požarevac. Završna manifestacija održace se u Beogradu pocetkom juna.

T.R.S.

OO LDP KOSTOLAC

KOSTOLAC - GRAD ILI SELO

Nakon formiranja OO LDP-a Kostolac, inace prvog Opštinskog odbora u kraju, na trecem sastanku održanom sredinom maja, osim stranackih pitanja , bilo je reci o aktuelnim gradskim temama.

OO LDP Kostolac doneo je doluku da pokrene niz akcija u cilju “budenja” gradanstva. U odboru ove stranke smatraju da imaju dosta pozitivne energije da razgovaraju sa svojim sugradanima i nešto, po pomenutim pitanjima promene. Prvi korak je odluka o sacinjavanju neke vrste proglasa u kome bi bila navedena sva kostolacka problematika. Proglas ce izmedu ostalog sadržati cinjenicu da je “grad sa 15 000 stanovnika dobio seosku ambulantu, poseduje samo radne jedinice, nema adekvatnih predstavnika kulture, sporta, niti mladi imaju bilo kakvog uticaja na rad lokalne samouprave, a to nema gotovo ni sama lokalna samouprava- MZ. Da mladi, cija deca pohadaju dve škole u Kostolcu, nemaju nikakvog ucešca, ni pravo odlucivanja, cak ni preko takozvanog Saveta roditelja “ .Ovo je samo deo onoga što ce obuhvatiti proglas LDP-a Kostolac, koji je u pripremi a osim toga odluceno je da se Odbor neprestano oglašava putem Biltena, Informatora...

T.R.S.

KVALIFIKACIJE ZA KROS RTS-A

TRCALI OSNOVCI I SREDNJOŠKOLCI

Na stadionu FK “Rudar” u Kostolcu sredinom prošlog meseca održane su kvalifikacione trke ucenika kostolackih škola za ucešce na 17. finalnom prolecnom krosu Radio televizije Srbije pod nazivom “Kroz Srbiju” koji se organizuje u Sremskoj Mitrovici. Trcao je veliki broj školaraca od kojih su najuspešniji nakon prolaska kroz cilj nagradeni.

Organizatori takmicenja bili su Skupština opštine Požarevac, Osnovna škola “Jovan Cvijic” i Tehnicka škola “Nikola Tesla” Kostolac.

T.R.S.

U POLJOPRIVREDNOJ ŠKOLI SA DOMOM UCENIKA “SONJA MARINKOVIC” U POŽAREVCU

IMA MESTA ZA 170 “PRVAKA”

- Cetvorogodišnji obrazovni profili upisace ove godine u prvi razred 80, a trogodišnji 90 svršenih osnovaca

Poljoprivredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” u Požarevcu najstarija je škola ove vrste u Srbiji, jer je osnovana daleke 1872. godine. Tada se zvala Zemljodelsko-šumarska škola, da bi potom bila preimenovana u Nižu poljoprivrednu školu, a potom u Srednju poljoprivrednu. Kao Poljo-privredno-prehrambeni školski centar “Sonja Marinkovic” registrovana je 1967. godine a od 1991. je Poljoprivredna škola “Sonja Marinkovic” koja obezbeduje strucni kadar za oblast poljoprivrede, šumarstva, proizvodnje hrane, veterine, rukovaoce poljoprivredne tehnike... Od 1996. nosi naziv: Poljo-privredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic”. O organizaciji škole brine direktor Vidoje Vukašinovic, diplomirani inženjer poljoprivrede, dok obrazovno-vaspitni rad realizuje oko 50 profesora razlicitih struka, viokog obrazovanja, strucnosti i radnog iskustva.

—Programi koji se izucavaju u školi mogu se podeliti u tri celine. Postoje opšteobrazovni predmeti, strucni predmeti, prakticna nastava koja se sprovodi kroz vežbe i praktican rad. Za realizaciju nastave, škola poseduje veoma solidne uslove, ima osam klasicnih ucionica, dobro opremljene kabinete za informatiku i biologiju, postoje specijalizovane ucionice za veterinare, cvecare, mesare, ucionice za rad sa grupama-za strane jezike i vežbe... Imamo dobro opremljene dve hemijske laboratorije, fiskulturnu salu i sportske terene za mali fudbal, košarku... Škola takode ima i dobro opremljenu biblioteku sa oko 11 i po hiljada knjiga i od pretprošle godine posedujemo i dobro opremljenu medijateku koja je u stvari donacija KARDS programa jer smo bili medu prvima u Srbiji koji su uveli ogled u školi. To je sve što se tice teorijske nastave, a kada je u pitanju izvodenje prakse mislim da i za to postoje dobri uslovi. Ucenici poljoprivredne struke praksu realiziju na sopstvenoj ekonomiji površine oko 82 hektara i u stocarskim objektima koje škola poseduje. Imamo farmu krava muzara, svinje trenutno nemamo, u toku je adaptacija objekta, renovira se objekat za tov pilica, raspolažemo veoma modernom mehanizacijom -traktorima i ostalim mašinama za obradu zemljišta, u vidu donacija “stigla” su nam dva plastenika i sada ih je ukupno cetiri, služe za proizvodnju rasada, imamo i vocnjak...Poljoprivredna struka ima sve uslove da uspešno obavlja praksu. Veterinarska struka takode realizuje deo prakse u objektima na našoj ekonomiji i prošle godine otvorili smo ambulantu u kojoj ucenici veterinarske struke - ogledno odeljenje obavljaju praksu. Kada je u pitanju prehrambena struka, ona prakticnu nastavu, osim u školi u kojoj smo ove godine za Svetog Savu otvorili mini pekaru, izvodi i u požarevackim radnim organizacijama - “Žitostigu”, privatnim pekarama: Pons, Caplin i Panefino. Mesari praksu obavljaju u mesarama, prodavnicama i mega marketima... Posebno bih istakla postojanje Doma ucenika koji je oko 3 kilometra udaljen od škole, do njega se pešice stiže za oko 20-ak minuta, tako da ucenici koji se u našu školu upisuju sa strane, van Požarevca konkurišu i bivaju primljeni u Internat, odnosno Dom, ciji je kapacitet 150 mesta. Od ove godine smeštajni uslovi u Domu su znatno poboljšani, sobe imaju kupatila, radne stolove... u planu je da se paviljoni i dalje renoviraju. Cena je pristupacna, sada iznosi 3000 dinara, ista je kao prošle godine, ako i bude povecanja bice to nešto veoma minimalno. U ovu cenu uracunat je boravak u Domu i tri obroka, kori-šcenje kluba i sportskih terena sa veštackom travom... Svi ucenici koji konkurišu za Dom i pri tome su redovni ucenici Poljoprivredne škole bice primljeni, obavestila nas je Dragana Radovanovic, pedagog.

Prema ovogodišnjem planu upisa, u prvi razred upisace se tri profila u cetvorogodišnjem trajanju i tri obrazovna profila u trogodišnjem školovanju. Cetvorogodišnji obrazovni profili su: Poljoprivredni tehnicar, gde ima mesta za 30 ucenika, odnosno jedno odeljenje, Veterinarski tehnicar-ogled, 20 ucenika, jedno odeljenje i Prehrambeni tehnicar, 30 ucenika, takode jedno odeljenje. Tro-godišnji obrazovni profili su: Proizvodac prehrambenih proizvoda, 30 ucenika, jedno odeljenje, mesar/pekar 15, plus 15 ucenika, dakle jedno odeljenje i cvecar-vrtlar, 30 ucenika, takode jedno odeljenje. Traženo je da se ove godine odobri cetvorogodišnje školovanje za zanimanje cvecar-vrtlar i da to bude zvanje tehnicar hortikulture, ali Ministarstvo nije donelo takvu odluku. U Školi se nadaju da ce ovaj predlog proci naredne godine.

Po završetku cetvorogodišnjeg školovanja u ovoj Školi, svršeni srednjo-školci mogu da upišu peti stepen, imaju prohodnost na svim višim školama i fakultetima. Prema recima Dragane Radovanovic ucenici ove škole studiraju i književnost, i prava, i fakultet za fizicko vaspitanje... Što se trogodišnjeg obrazovanja tice, moguce je zaposlenje posle škole, ili pak dokvalifikacija za cetvrti stepen.

S.E.

REC DIREKTORA VIDOJA VUKAŠINOVICA

DOBAR IZBOR I USPEŠNO ŠKOLOVANJE

Kao i svake i ove godine za sve potencijalne sred-njoškolce, Poljoprivredna škola pripremila je Informator koji detanjno upucuje na obrazovane profile ove škole, na uslove ucenja i rada, na moguce zaposlenje ili dalje obrazovanje nakon završenog školovanja.

- Pre nego što se opredelite za buduce zanimanje, pa-žljivo procitajte Informator, možda baš tu nadete obrazovani profil koji odgovara vašim željama, interesovanjima i sposobnostima.

Odlucujuci o buducim zanimanju ne zaboravite da se ucenicima koji završe Poljo-privrednu školu omogucava dalje školovanje i zapo-šljavanje u drugim oblastima-medicini, obrazovanju, kulturi, sportu...

Ako niste iz Požarevca, a upišete se u bilo koji obrazovni profil naše Škole, možete sigurno ocekivate smeštaj u Domu ucenika. Pozivam vas da posetite našu Školu pre nego što se opredelite za buduce zanimanje. Želim vam dobar izbor i uspešno školovanje, porucuje direktor Škole Vidoje Vukašinovic, dipl. inž.

LAZARIZMI

- Evropa misli da je Srbija u Aziji. E, tu su se malo(azijski) prešli.

- Halo, politicari, šta to radite? U zatvorima više nema mesta.

- Gde si bio kad sam bila neko? - rece Srbija i ode mimo sveta.

- I nepismenim ljudima je negde zapisana sudbina.

- Srbi su najveci uspeh postigli tamo gde ljudska noga još nije krocila.

Miodrag Lazarevic

STUCNI SKUP ETNOLOGA ODRŽAN 31.MAJA I 1.JUNA U POŽAREVCU

CUVARI ISTORIJSKOG NASLEÐA

Sekcija etnologa Muzejskog društva Srbije, 31. maja i 1.juna na strucnom skupu u Požarevcu bavila se dvema osnovnim temama: Narodno graditeljstvo u fukciji muzeologije i Muzeji u okviru privrednih organizacija.

Suzana Antic, predsednica Sekcije etnologa Srbije je, na pocetku predstavila ovo stucno udruženje, rekavši da je ono osnovano 2005.godine u Nišu. -”Zakljuceno je tada da mogucim pravcima razvoja muzejske etnologije i antropologije treba posvetiti vecu pažnju, a definisanje ove teme nastavljeno je potom kroz rad strucnih skupova koji su usledili.”- rekla je ona, a jedan od takvih skupova je upravo i ovaj koji je održan u Požarevcu.

Brojne etnologe iz gradova Srbije pozdravio je direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, Milorad Ðordevic, koji ih je ujedno upoznao i sa aktivnostima ove kulturne institucije, kao i planovima za proširenje muzejskih kapaciteta i sadržaja u skladu sa zahtevima savremene muzeologije, kao i kustos požarevackog muzeja, Danica Ðokic koja je istakla veliki broj prijavljenih strucnih radova. Posle celodnevnog rada u okviru strucnog skupa, na kome su, izmedu ostalih, predstavljene i teme: Muzej na otvorenom, Zaštita narodnog graditeljstva, Zavicajne kuce na teritoriji severne Vojvodine, Etno kuce i muzeji na otvorenom, Znacaj edukacije u ocuvanju narodnog graditeljstva i druge, u vecernjim casovima u Zadužbini Miodraga Markovica, otvorena je izložba fotografija”Stare kuce stare planine”, autora Božidara Krstanovica i Estele Radonjic, u organizaciji Republickog zavoda za zaštitu spoemenika kulture i Zavicajnog muzeja u Knjaževcu.

Drugog dana strucnog skupa, 1.juna, etnolozi su posetili Petrovac na Mlavi i boravili u grncarskoj radionici Mije Jovanovica, a potom i selo Bistricu, gde su bili gosti domacinstava zanatlija, licidera i kovaca.

U popodnevnim casovima organizovan je obilazak Etno parka na Tulbi.

L.L.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH STVARALACA

DUHOVNI SJAJ MANASTIRA RUKUMIJE

- Predrag Mirkovic: “Rukumijasrbski pravoslavni manastir”,izdanje manastira Rukumije 2007.

Knjiga “Rukumija srbski pravoslavni manastir”,iz pera istaknutog publiciste Predraga Mirkovica bavi se istorijskom i duhovnom ulogom ovog vrlo znacajnog našeg manastira. Iako nije prva knjiga o ovoj svetinji,ova monografija predstavlja novo osve-tljavanje na duhovna zbivanja tokom dugog vremenskog raspona.

U recenziji protojereja doktora Radomira Miloševica kaže se da uz “ fotografije i izvorni materijal, kvalitet knjizi daju nepristrasna svedocanstva jednog vremena u kome je manastir uspešno vršio svoju ulogu privodeci Srbe Hristu”. Kako Miloševic istice, na stranicama monografije pominju se poznate licnostisrpske i duhovne i svetovne istorije,od prepodobnog Martirija Rukumijskog ,brace Šljivic, Živka i Jovana, vojvoda ramskih, do jeromonaha Simeona,aktuelnog starešine manastira.

Inace, Rukumija je jedan od pedeset srpskih srednjovnjekovnih manastira u Branicevu od kojih je do današnjih dana, posle popravljanja ili potpunog obnavljanja, stiglo samo deset. Treba reci da je u poslednje vreme veoma mnogo ljudi iz raznih krajeva Srbije u manastiru,što svedoci da je narod sve više u Hristu.

Ova monografija obja-vljena je sa blagoslovom episkopa Branicevskog Ig-njatija.

S.R.

35. SMOTRA LITERARNOG STVARALAŠTVA -KOLARI

“PRICA MOJE MATERE”

- Ucenica sedmog razreda Oš “Kralj Aleksandar Prvi”, Minja Markovic iz Požarevca sveukupni pobednik 35. Savezne smotre literarnog stvaralaštva ucenika osnovnih škola u Kolarima

Tradicionalno, poslednje nedelje maja i ove godine u Kolarima je održana Savezna smotra literarnog stvaralaštva ucenika osnovnih škola sa teritorije Srbije. Od ukupno 1.500 prispelih radova iz bZ škole, žiri u sastavu: Slobodan Stanišic, književnik (Beograd), Vesna Nikolic, profesor književnosti (Beograd) i Ivica Bojicic, profesor književnosti (Smederevo), za sveukupnog pobednika smotre proglasio je ucenicu sedmog razreda (VII 1) Osnovne škole “Kralj Aleksandar Prvi” iz Požarevca, Minju Markovic, koja je na takmicenju ucestvovala sa radom pod naslovom “Prica moje matere”. Pored Minje, nagradeni su i ucenici Danilo Šoškic, drugi razred - druga nagrada za prozu, Jovan Jovanovic, osmi razred - treca nagrada za poeziju i Julijana Kovacic, osmi razred - pohvala za prozu, svi iz iste škole, “Kralj Aleksandar”.

Da nije lako pobediti na ovako prestižnoj manifestaciji govori i podatak da se radovi šalju poštom, pod šifrom, a o svom ucešcu na Smotri literarnog stvaralaštva, pobednica, Minja Markovic, kaže:

- “Od drugog razreda ucestvujem na ovom takmicenju i više puta sam bila nagradivana. Pocela sam sa uciteljicom, Vezirkom Mijatovic, kasnije nastavila sa nastavnicom Nadom Ivanovic i rukovodiocem literarne sekcije, Biljanom Petkovski, sa kojima i dalje radim. “Prica moje matere” govori o tome da sva istorija srpskog naroda, od starih Slovena, preko srpskih vladara i junaka, do Andrica može biti prikazana kroz lik žene, majke, koja ume na pravi nacin da predstavi dogadaje. Nagrada koju sam dobila u Kolarima mi mnogo znaci, jer imam nameru da se u buducnosti, u nekom obliku bavim pisanjem, šta ce to tacno biti za sada ne znam, ali vreme ce pokazati.”

L.L.

OŠ „VUK KARADŽIC" NA FESTIVALU MLADIH U POŽAREVCU

ŠKOLSKI CASOVI KROZ IGRU I PESMU

I protekle nedelje velika scena Centra za kulturu Požarevac orila se pesmom, igrom i govornom reci ucesnika Festivala mladih, ovoga puga predstavila se Osnovna škola „Vuk Karadžic", sa velikim brojem ucesnika, od prvog do osmog razreda. Ne treba posebno isticati da mesta u sali nije bilo ni za stajanje, a direktor škole, Radivoje Jakovljevic kaže o priredbi.

- „ U pripremu ovog programa aktivno su se ukljucili svi nastavnici, ucitelji i strucni saradnici, dosta vremena i truda je uloženo i smatramo da je priredba bila jako uspešna. Ja, kao direktor sam izuzetno zadovoljan . Sala je bila prepuna, a kako svaki roditelj voli da vidi svoje dete, mi smo dozvolili da svi udu. Idejno rešenje dala je koleginica Vesna Rajcic, i to za scenski deo „Lajanje na zvezde", po ugledu na istoimeni film. Smenjivali su se casovi, od engleskog, tehnickog, istorije, muzickog, mislim da je narocito cas muzickog oduševio prisutne, posebno pesma o Kosovu u kojoj ucenica diriguje celim horom. Želeo bih da cestitam ucesnicima, deci i nastavnicima, koji su uložili mnogo truda i napora da priredba bude uspešna."

Nastup „Vuka" završen je razdraganim plesom i pesmom svih ucesnika programa.

L.L.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA I EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU - PROJEKAT OBUKE PREDUZECA ZA SERTIFIKACIJU U POSETI: POIMEKS POŽAREVAC

PRVI KORAK KA EVROPI

Regionalna privredna komora Požarevac uz finansijsku podršku EU, odnosno, Evropske agencije za rekonstrukciju, pokrenula je novi program obuke za “Uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup”. Po programu realizacije projekta u prethodnoj sedmici bila je predvidena poseta firmama POIMEKS I RAS iz Požarevca, koje su vec u poodmakloj fazi obuke.

POIMEKS se bavi proi-zvodnjom i ugradnjom aluminijumske i PVC stolarije po zahtevu i narudžbi kupca. Prvobitna delatnost preduzeca bila je veleprodaja i dorada pasu-lja i njegovih sortimenata. U tom poslovanju preduzece je postiglo znacajne rezultate. Svrstano je u glavne snabdevace pasuljem VJ, Robnih rezervi, zatvora, Crvenog krsta...

Poslovni prostor koji zauzima preduzece je u vlasništvu i obuhava 1000 kvadrata, a nalazi se na 34 ara.

-Posrnuce naše poljoprivrede dovelo je do promene delatnosti preduzeca, kao da se od 2001. godine bavimo proizvodnjom PVC stolarije, ugradnjom iste, ugradnjom roletni, trakastih zavesa i venecijanera - kaže LJubomir Mašic, direktor POIMEKSA. - Od 2004. godine poceli smo i proizvodnju aluminijumske stolarije, a od 2006. godine preduzece radi staklo za sopstvenu proizvodnju.Kada je u pitanju program obuke za sertifikaciju koju sprovode Regionalna privredna komora Požarevac i EAR mislimo da je to prava stvar za nas i druge firme.Pošto imamo nameru da se u periodu koji dolazi okrenemo i inostranom tržištu, to bez odgovarajucih sertifikata kvaliteta jednostavno ne bi bilo moguce. Zato mi ovaj program smatramo kao naš prvi korak ka Evropi.

POIMEKS Požarevac trenutno zapošljava pet radnika, ali želi da se razvija i da uvecava obim proizvodnje i ukupno poslovanje. Poseduje moderne mašine i opremu nemacke proizvodnje i uredno izmiruje sve svoje obaveze kako prema dobavljacima tako i prema kupcima.

Jedan od ciljeva preduzeca je i da u skorijoj perspektivi otpocne proizvodnju roletni za svoje potrebe i za potrebe drugih proizvodaca stolarije u Srbiji.

U POSETI

RAS PRODUKT POŽAREVAC

U programu obuke preduzeca za sertifikaciju, koju sprovode Regionalna privredna komora Požarevac i EU, preko svoje Evropske agencije za rekonstrukciju, prethodne nedelje bila je predvidena i poseta preduzecu RAS PRODUKT Požarevac.

-Ove nedelje imamo poslednju posetu koja se odnosi na izradu dokumentacije - kaže Tatjana Nešic, konsultant firme BONEKS INŽENJERING Beograd, koja je partner Regionalnoj porivrednoj komori Požarevac u ovom projektu. - Od poslova koji su nam preostali, predvideno je još i da uprilicimo predavanje za zaposlene da se i oni što više ukljuce u primenu svega ovoga što smo usvojili. Do sada su u programu obuke bili pre svega clanovi poslovodstva preduzeca, a cilj je da i svi zaposleni budu ukljuceni i osposobljeni da daju svoj puni doprinos.

RAS PRODUKT je osnovan 1992 godine, prvobitna delatnost bila je prerada, pakovanje i prodaja kafe. Od 1998. godine delatnost je proširena i na pakovanje šecera za ugostiteljstvo.

-Sa povecanjem obima proizvodnje rastao je i broj zaposlenih, kao i proširenje kapaciteta kupovinom novih mašina za pakovanje šecera u više razlicitih oblika i težina - kaže Svetlana Stepanovic, menadžer RAS PRODUKTA.- Trenutno smo firma sa najvecim kapacitetom pakovanja ugostiteljskog šecera na Balkanu i vec godinama tim proizvodom snabdevamo najpoznatije ugostiteljske objekte, benzinske pumpe, veleprodaje i markete širom Srbije i Crne Gore. Od programa sertifikacije u kome ucestvujemo, a koji sprovode Regionalna privredna komora Požarevac i Evropska agencija za rekonstrukciju, ocekujemo konkretnu korist i kada je u pitanju kvalitet i ekonomicnost proizvodnje i dalji razvoj cele firme.

RAS PRODUKT u najskorijoj perspektivi planira proširenje asortimana za ugostiteljstvo, pre svega kroz pakovanja meda, kecapa i majoneza.

SA PROMOCIJE KNJIGE dr VOJISLAVA ŠEŠELJA

KNJIGOM PROTIV ZLOCINA

Požarevac je prošlog petka bio domacin celnicima Srpske radikalne stranke na promociji knjige dr Vojislava Šešelja , napisane u Haškom sudu. O knjizi “Rimokatolicki zlocinacki projekat veštacke hrvatske nacije” govorili su Gordana Pop Lazic, Filip Stojanovic, Momir Markovic, Jovan Marjanovic, clanovi Otadžbinske uprave SRS, kao i Veroljub Arsic i Saša Valjarevic, poslanici ove stranke u Skupštini Srbije.

Velika sala Centra za kulturu u Požarevcu bila je gotovo puna. Prisutne i goste pozdravio je Saša Valjarevic koji je istakao da je knjiga izuzetna jer se bavi stradanjem Srba u poslednjim decenijama.

U knjizi koja je pisana protekle cetiri godine u Haškom zatvoru, dr Vojislav Šeljelj istice da je knjigu posvetio ratnim saborcima i prijateljima, dobrovoljcima SRS, junackim srpskim cetnicima koji su svoj živote položili na oltar otadžbine i srpstvu, braneci zapadne srpske zemlje. Na pocetku knjige Šešelj kaže da se divi njihovoj hrabrosti i herojstvu i klanjajuci se pred tim uzvišenim muceništvom stidi se pred istorijom što nije dostojan da podeli njihovu sudbinu. Medutim odlucniji je da do poslednjeg daha nastavi njihovu svetu borbu.

Knjiga je prodavana u holu Centra za kulturu. Za pisanje je dr Vojislavu Šešelju trebalo pune cetiri godine a koristio je brojnu grada i dokumentaciju koju su mu dostavljali saboci iz stranke.

M. N.

JAVNO KOMONALNO PREDUZECE “POŽAREVAC”

PREDSTAVLJENA NOVA VOZILA

Prošle nedelje u Požarevcu i Kostolcu izvršena je prezentacija vozila koja bi uskoro trebala da uklanjaju smece sa ulica Požarevca, kako nam je rekao Saša Valjarevic, direktor JKP “Požarevac” prezentacija je ostvarena u saradnji sa JKSP “Grocka” koja ima slicne probleme kao i Požarevac. Mnogo uskih ulica otežava rad postojecih vozila, pa se zato i razmišljalo o nabavci novih. Rec je o mini smecarima resor IKO domaceg proizvodaca iz Niša . Prezentaciji su, pored rukovodstva Komunalnog preduzeca iz Požarevca prisustvovali i direktor JKSP “Grocka” Dejan Radosavljevic. Mini smecari su efikasni i posao, narocito u uskim ulicama bice brži i kvalitetniji i efikasniji. Treba ocekivati da u skorije vreme bar dva vozila budu nabavljena.

31.MAJ-SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

POBEDA NEPUŠACA

U Požarevcu je na neobican nacin obeležen 31. maj-svetski dan bez duvanskog dima. Organizovana je utakmica izmedu ekipa “Peint bol” klubova Zavoda za javno zdravlje (nepušaci) i Opštine Požarevac (pušaci). U žestokoj borbi lopticama napunjenih bojom, ni maskirna odeca nije pomogla pušacima, kojima je posle meca trebalo isto tako žestoko “ribanje”. Naravno, pobedili su nepušaci.

Organizatori ove neobicne i zabavne utamice bili su Skupština opštine Požarevac, Zavod za javno zdravlje i regionalna kancelarija Omladine “JAZAS”-a. Pre utakmice održana je konferencija za medije na kojoj su o štetnosti pušenja govorili prim dr Zorica Mitic, dr Saša Dražilovic, Branislav Popovic, Filip Božilovic i Miodrag Prljincevic, jedan od osnivaca “Peint bol” kluba Požarevac.

R.R.D.

NA REPUBLICKOM TAKMICENJU I SMOTRI NAUCNO-ISTRAŽIVACKIH RADOVA TALENATA

KRITERIJUMI UMANJILI USPEH

Na Republickom takmicenju i smotri naucno istraživackih radova talenata, održanom od 25. do 27. maja u Beogradu, ucenici osnovnih i srednjih škola Branicevskog i Podunavskog okruga, pod okriljem Regionalnog centra za talente Požarevac osvojili su pet prvih, cetiri druga i devet trecih mesta. Iako nisu na nivou prošlogodišnjih, ovi rezultati svrstavaju Regionalni centar za talente Požarevac medu najuspešnije u Srbiji.

- Na Republickom takmicenju ucestvovalo je oko 550 najboljih ucenika iz Srbije, u okviru 14 regionalnih centara za talente. Regionalni centar za talente u Požarevcu imao je 71 ucesnika, a to su ucenici osnovnih i srednjih škola sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga, oni koji su na Regionalnom takmicenju i smotri održanoj petog maja 2007. godine u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu, zauzeli jedno od prva tri mesta. Takvih ucenika bilo je više, ali komisije na nivou Republike eliminisale su strucne radove 8 ucenika, a 4 se nisu pojavila na Republickom takmicenju iz privatnih razloga. Posle izrade testova znanja i usmene odbrane strucnih radova naši ucenici osvojili su 5 prvih, 4 druga i 9 trecih mesta, što je ukupno 18 plasmana. U citavoj Srbiji na ovom takmicenju osvojenoje 27 prvih, 19 drugih i 51 trece mesto, a to je ukupno 97 nagrada. U poredenju sa ostalim centrima, naš Centar je i ove godine medu najboljima u Srbiji, kaže Slavko Despotovic, rukovodilac Regionalnog centra za talente Požarevac.

Despotovic navodi tri osnovna razloga osvajanja manjeg broja priznanja u odnosu na prethodne godine.

- Kao prvo, prag znanja je ove godine podignut tako da su plasman mogli ostvariti samo ucenici koji su osvojili izmedu 90% i 100 % bodova, drugo, za kvalitet i usmenu odbranu radova ucenici su morali ostvariti minimum 45 bodova od 50 mogucih da bi imali plasman. Primera radi, imali smo ucenike sa maksimumom bodova na testu a ostali su bez plasmana). Treci razlog je taj što su testovi znanja, po oceni strucnih komisija, bili znatno teži u odnosu na prethodne godine, kao i u odnosu na ostala republicka takmicenja koja su ove godine održana, pojašnjava Slavko Despotovic, rukovodilac požarevackog Regionalnog centra za talente.

Rezultati:

Požarevacka gimnazija: Saša Švikovic, drugo mesto- biologija ( 94 boda), Jovana Milic, trece mesto- hemija ( 90), Željko Glišic, drugo mesto- istorija ( 95), Aleksandar Jevremovic, prvo mesto- istorija ( 98). OŠ " Dositej Obradovic" Požarevac: Marija Marjanovic, drugo mesto- biologija ( 96), Milica Pavlovic, trece mesto- engleski jezik ( 90). OŠ " Jovan Cvijic" Kostolac: Vuk Lesi, trece mesto- engleski jezik ( 91). OŠ " Ivo Lola Ribar" Veliko Gradište: Milan Savic, trece mesto- engleski jezik ( 91). Gimnazija Smederevo: Vladimir Gligorijevic, trece mesto- fizika ( 92), Uglješa Milic, prvo mesto- fizika ( 100), Dušan Kolarski, trece mesto- hemija ( 92), Carna Jovanovic, prvo mesto- istorija ( 98), Milan Živancevic, prvo mesto- istorija ( 99), Nemanja Simic, prvo mesto- istorija ( 97). OŠ " Branislav Nušic" Smederevo: Dušan Ilic, trece mesto- geografija ( 93). Gimnazija Velika Plana: Jelena Mikic, drugo mest- biologija ( 95), Kristina Nikolic, trece mesto- biologija ( 93). Palanacka gimnazija: Sofija Jovicic, trece mesto- informatika ( 90).

M. K.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

Kako nam je rekla Danka Milojevic, glavna sestra u požarevackom porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic”, od 26. maja do 1. juna rodeno je 28 beba. Požarevacki kraj je bogatiji za 20 decaka i 8 devojcica.

Cerke su dobili:

Valentina Milutinovic i Dragan Stokic iz Dubravice, Violeta i Nebojša Sretenovic iz Kamenova, Sanja i Ivan Randelovic iz Drmna, Nataša i Dejan Jovic iz Kobilja, Gordana i ivica iz Smoljinca, Maja i Marko Jovic iz Požarevca i Hajrija Ahmetovic i Perica Petkovic iz Dobre.

Sinove su dobili:

Požarevljani Katarina i Ðorde Ilic, Ivica i Ana Lazic, Dragana Simic i Dragan Vasic, Milica i Igor Popovic, kao i Maja i Miroslav Dinic iz Krupaje, Jadranka Andrejic i Ratko Stajic iz Dubravice, Šeherezada Demiri i Emran Šapranci iz Kostolca, Jelena Derviševic i Novica Mušic iz Žagubice.

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu Miloša B. (1987) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo uništenje i oštecenje tude stvari. Miloš je osumnjicen da je 25. 03. 2007. godine, oko 01,00 cas, bejzbol palicom, najpre u gradskom parku razbio staklo na reklamnom panou a zatim i 13 prozorskih stakala na 8 prozora kancelarije zgrade Skupštine opštine Požarevac, pocevši od ugla Drinske pa sve do glavnog ulaza u zgradu Skupštine opštine. Kao motiv izvršenja ovog krivicnog dela Miloš je naveo alkoholisanost, razocaranje i revolt zbog raskida sa devojkom.

Pripadnici Policijske uprave Požarevac, podneli su krivicnu prijavu protiv Aleksandra I. (1981), Dušana S. (1966) i Laze S. (1969) svi iz Kikinde, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo krada. Oni su osumnjiceni da su tokom noci 20. 05. 2007. godine ispred elektro-radionice Površinskog kopa “Klenovnik” ukrali 70 m visokonaponskog kabla, tako što su ga najpre isekli rucnom testerom a zatim spakovali u prtljažnik privatnog vozila, kojim su se dovezli do Klenovnika. Ovaj visokonaponski kabal koji služi za napajanje bagera na površinskom kopu kradljivci su posekli na 31 komad dužine 45m i 11 komada dužine 25m. Kostolacka policija je tako posecene kablove pronašla kod osumnjicenih i vratila ih oštecenom preduzecu, koje je ovom kradom ošteceno za 171.000,00 dinara.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

5.JUN-SVETSKI DAN EKOLOGIJE

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE NEMA ALTERNATIVU

Zaštita životne sredine je svetski pokret, ciji je cilj da omoguci što bolji i duži život ljudske vrste na planeti Zemlji. Pokret je proistekao na osnovu ekološkog nacina mišljenja, koje ukazuje na cinjenice da se od prirode ne može samo uzimati, ponekad je beskrupulozno pokoravati ili zagadivati...Životnu sredinu moramo cuvati i unapredivati, vodeci racuna da se bitno ne poremeti bio-ravnoteža. Svaki živi stvor ima razloga za postojanje, kao što ima i odredenu ulogu u sveopštem životu na zemljinoj kugli. I svi ti životi, zajedno sa covekom, predstavljaju jednu ogromnu celinu koja ne funkcioniše ako se iz nje istrgne jedna karika. Naprotiv, može pokrenuti lancanu reakciju. Ekologija proucava odnoseizmedu živih bica i uticaja spoljašne sredine na njih. Medu osnovne uslove opstanka spadaju zdrava voda, vazduh i tlo, kako bi se uz suncevu svetlost i povoljne klimatske uslove proizvela dovoljna kolicina zdrave hrane. Nažalost, delovanjem coveka previše cesto beležimo ekološke incidente, pa i katastrofe...

-Prema definiciji SZO, zdravlje nije samo odsustvo bolesti, vec potpuno fizicko, duševno i socijalno bla-gostanje u zdravoj životnoj sredini. Mnogobrojni cinioci uticu na ljudsko zdravlje, bilo pozitivni ili negativni. Medu njima znacajnu ulogu imaju cinioci iz životne sredine, što je u Srbiji regulisano zakonskim propisima, sa ciljem da se izbegnu velika zagadenja, da se štedljivo koriste prirodni resursi i obavi revitalizacija gde god je moguce. Ali nije sve u sankcijama. Bitno je razviti ekološku svest kod ljudi, a narocito kod mladih, kojima ostavljamo ovu Planetu sa svim vec stvorenim problemima. Neki štetni uticaji se pokazuju brzo, dok se drugi nagomilavaju godinama, delujuci sporo, što zavisi od intenziteta štetnog dejstva cinioca i odbrambenih snaga organizma. Treba imati u vidu da pojedini štetni agensi mogu uzrokovati trajne posledice i na potomstvo. Nažalost, svakim danom ima ih sve više u brojnim industrijskim proizvodima (na primer u veštackim “sokovima” ...). Centar za higijenu i humanu ekologiju požarevackog Zavoda za javno zdravlje bavi se upravo ovom problematikom kroz zdravstveno vaspitni i strucno savetodavni rad. Naše delovanje se ogleda i u permanentnom ispitivanju higijenske ispravnosti vode za pice, namirnica, kvaliteta vazduha, kontrolisanog uklanjanja cvrstog otpada, uticaja kanalizacionih voda na reke u koje se one najcešce ulivaju, kao i higijensko sanitarni nadzor nad brojnim objektima na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga-rekao nam je dr Branko Staletic, nacelnik Centra.

U Požarevcu je sistem zaštite izvorišta “Kljuc” dao dobre rezultate tako da se sada vrednosti nitrata u vodovodnoj mreži krecu oko 40 mg/l (dozvoljeno je do 50). I gradani Kostolca, Kuceva, Velikog Gradišta, Golupca i Žagubice mogu se pohvaliti da piju dobru vodu. U ovu kategoriju uci ce vodovodna mreža Petrovca cim bude izgradeno filtersko postrojenje za precišcavanje, za šta se uveliko vrše pripremni radovi. Naime, kod topljenja snega ili obilnijih padavina, kakve imamo ovih dana, dolazi do zamucenja izvorišta. Najproblematicniji je žabarski vodovod gde je kolicina nitrata iznad 100 mg/l. Zabrana upotrebe vode za pice datirana na pocetak 2002. godine, još uvek je na snazi, ali je veliki broj gradana ne poštuje, jer nemaju drugog rešenja. I seoski vodovodi su problematicni, jer se samo manji broj njih dezinfikuje, a pri kontrolama registruju se razne hemijske i mikrobiološke neispravnosti.

- Na zahtev Opštine Požarevac zapoceli smo kontrolu seoskih javnih cesama. Sa kontrolom 6 kaptiranih izvora, cija je voda trenutno ispravna za pice, i kontrolom arterskih bunara, koji i dalje nisu ispravni zbog povecane kolicine amonijaka, u opštini Požarevac kontrolišemo 19 cesama. Iz ostalih opština ili mesnih zajednica nismo dobili slicne zahteve, izuzev Vlaškog Dola gde kontrolišemo 6 javnih vodnih objekata, a potreba ocigledno ima-istakao je dr Staletic.

R.R.D.

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

ZAKONOM REGULISANA ZAŠTITA

Krajem decembra 2002. godine, objavljivanjem u Službenom glasniku Republike Srbije, kroz odredbe desetak clanova, regulisan je rad opštinskih fondova zaštite životne sredine, kao republickog nadzornog organa. Fondovi u obavljanju svojih poslova, a narocito kada je u pitanju planiranje trošenja sredstava, moraju primenjivati objektivne, odgovorne i medunarodno priznate standarde dobre prakse, uz uvid javnosti u radu i donošenju odluka. Inace, sredstva Fonda koriste za finasiranje akcionih i sanacionih programa u skladu sa Nacionalnim programom, a narocito za sveobuhvatnu zaštitu, ocuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i za ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotaca. Kako bi se ovo postiglo neophodno je sanirati odlagališta otpada, uz potsticanje smanjenja njegovog nastajanja, reciklažu i vracanje u sirovinsku bazu. Da bi se smanjilo nastajanje otpada, posebno industrijskog, važno je potsticati razvoj savremenih, cistijih tehnologija. Medu osnovne stavke spada i ocuvanje biodiverziteta uz podsticanje održivog korišcenja zašticenih prirodnih dobara i takode održivog razvoja ruralnog podrucja. Da bi se to postiglo, važno je potsticati cistije vidove transporta, razvoj održivih privrednih delatnosti, favorizovanje obnovljivih izvora energije, odnosno održivog privrednog razvoja koje ce u najmanjoj mogucoj meri zagadivati životnu sredinu. Preduslovi za to su unapredenje sistema informisanja o stanju životne sredine, kao i upravljanja njenom zaštitom. Zatim, podsticanje obrazovnih, istraživackih i razvojnih studija, programa i slicno.

Iako je Odluka o osnivanju Fonda objavljena u avgustu 2005.godine, tek usvajanjem Statuta, 20. aprila prošle godine na sednici Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, opština Požarevac se svrstala u red onih opština u Republici Srbiji, koje organizovano i odgovorno brinu o životnoj sredini na svojoj teritoriji. Da bi se to postiglo donosi se godišnji Program rada i adekvatan finansijski plan koji podržava odgovarajuci budžet, kao i prihodi ostvareni iz medunarodne saradnje sa pravnim i fizickim licima na programima i drugim aktivnostima u oblasti životne sredine i energetske efikasnosti.

-Na prošloj sednici Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, koja je održana 29. maja, razmatrali smo i pozitivno rešili zahteve Opštinskog veca i Fonda za razvoj opštine Požarevac za finansiranje projekata iz iz oblasti zaštite životne sredine. Kako se radi o vecim zahvatima cija realizacija izizkuje i veca sredstva, doneli smo odluku o dopuni Finansijskog plana za ovu godinu. Pozitivno smo rešili i zahtev komisije za realizaciju Projekta video nadzora “divljih” deponija za dodelu pola miliona dinara kako bi se postavile dodatne kamere na ugroženim lokacijama. Naime, pocetkom godine postavljene su cetiri kamere na lokacijama u Požarevcu, dok ce peta biti uskoro instalirana u Kostolcu. U vreme probnog rada došlo se do odlicnih rezultata jer su ugrožene, a snimane lokacije ostale ocuvane. Zahvaljujuci blagovremenim intervencijama komunalne inspekcije spreceni su pokušaji daljeg odlaganja smeca (identifikovani su snimljeni pojedinci-zagadivaci i protiv njih preduzete odgovarajuce zakonske mere). Takode, pozitivno je rešen i zahtev Komisije za mali urbanizam cime su obezbedena sredstva za nabavku sadnog materijala za ozelenjavanje i uredivanje malih javnih površina i skverova u Požarevcu i Kostolcu. Medutim, UO nije mogao da pozitivno reši neke zahteve za dodelu sredstava, jer bi bila utrošena mimo Investicionog programa koji u krajnjoj liniji odobrava Republika.

Ali, veoma smo zinteresovani za duge programe, kao što je, naprimer, organizovano prikupljanje PET ambalaže i njena reciklaža, podsticanje programa razvoja zaštite životne sredine u seoskim podrucjima (deponije, ozelenjavanje i slicno) -rekao nam je Ratomir Marjanovic, predsednik požarevackog Fonda za zaštitu životne sredine.

U investicionom programu za tekucu godinu planirana je izrada katastra zagadivaca životne sredine, pre svega odlagališta cvrstog otpada, otpadnih voda, stanja vazduha i prirodnih vrednosti. Kada je rukovanje otpadom u pitanju, akcenat se stavlja na edukaciju stanovništva, vezanu za njegovo nastajanje, kao i reciklažu, odnosno upotrebu svih materijala koji danas završavaju na deponijama, dok se isti, polupreradeni uvoze.

U planovima Fonda ima mesta i za finasiranje ozelenjavanja prostora oko škola, sportskih terena, stambenih i javnih objekata, kao i sanacija postojecih degradiranih zelenih površina.

U cilju smanjenja aero zagadenja Fond je sa preko 40 miliona dinara finasirao izgradnju zaobilaznog puta za Kostolac, što je bitno za cistiji vazuh u oba grada i jednom broju seoskih naselja. Podstaknuti tom cinjenicom, meštani Starog Kostolca uputili su zahtev Fondu da finasira asfaltiranje tri ulice, što je gradevinski zahvat lokalnog karaktera i na šta Upravni odbor nije mogao da da saglasnost.

R.R.D.

SASTAJALIŠTA, UNUTRAŠNJA DVORIŠTA, KULTURA I ZABAVA, SPORT I REKREACIJA

Ovim se projektom predlažu obogacivanja POŽAREVLJANA novim mogucnostima koje im pruža njihov grad, istovremeno ih pozivajuci na ucešce u stvaranju buducih sve mnogobrojnih, raznovrsnijih i lepših mesta za okupljanje, druženje, igru, razonodu, zabavu... Svaki novi objekat, kao i stari, u svom novom ruhu, je jedna nova vrednost za grad i one koji u njemu žive. Ovim predlozima ne oduzima se gradu ništa, a dobija se mnogo, dobija se sve bolji grad, i svi oni koji razmišljaju da li treba u njihovom gradu neki ovakav sadržaj i kako da ga osmisle, kao i gde, neka se upute o mogucim odlicnim efektima na primerima Barselone, Toronta ili Montreala, Beograda... Uticati da se planski popravi i ulepša fasada, da se poploca trotoar, postavi klupa, zasadi drvo... znaci živeti u organizovanom, boljem gradu.

Takode je bitno da se ni jednim gradevinskim potezom, ili urbanistickim aktom ne sme oduzeti ono što pripada svima nama koji tu živimo, i da se mora uvek polaziti od onoga što je važno za celinu (grad), a ne od onoga što je važno pojedincu ili nekolicini njih. Važno je biti svestan da se u sadašnjost ugraduje i deo naše prošlosti i deo naše buducnosti.

Na taj nacin grad dobija po jedan svoj deo u kojem je objedinjena i prošlost i buducnost, dok je god onih koji se secaju i nadaju, jer tim svojim secanjima i nadanjima, i prošlost i buducnost postaje deo nas, kao i grada koji je sav isprepletan i starim i novim, a to mu daje posebnost i lepotu. Na taj nacin se smisleno deluje na razvoj, suprotno stagnaciji i propadanju. Cineci Požarevac sadržajnijim, udobnijim, cistijim, prohodnijim, ozelenjenijim, ucinicemo Požarevljane vedrijim, agilnijim, srdacnijim, vrednijim... Ucinicemo tako gradane ponosnim na svoj deo grada, ponosnim na Požarevac, i na Požarevljane i time doprineti ‘’gradskijem’’ odnosu prema sugradanima i prema opštem dobru.

Cilj je stvoriti, na što je moguce lakše i ekonomskoj snazi primerenije nacine, mogucnosti da žitelji iskoriste svoje slobodno vreme na najbolji moguci nacin, da ispod letnjeg, zvezdanog neba dožive umetnost, kulturu, zabavu, sport, rekreaciju, druženje, igru,... da žive angažovanije i kreativnije,... da žive što ‘’gradskije’’, što urbanije.

Ovim projektom ciljano je postizanje sledecih efekata bitnih za kvalitet života gradana i buduci održivi razvoj POŽAREVCA:

1. Predlogom stvaranja lokalnih punktova okupljanja i druženja, na najcešce trougaonim prostorima požarevackih raskrsnica, kao nadoknade za trgove koji nedostaju, postižu se efekti identifikacije gradana i lokalne sredine, eliminiše bezlicnost delova grada, oplemenjuje lepotom ambijent i korisnici, usmerava na pozitivisticki, aktivan odnos prema lokalnoj, pa i ukupnoj gradskoj sredini, omogucava urbanije korišcenje slobodnog vremena. Daje se specificnost kvartu, bloku, ili delu naselja, povecava ukupna kolicina gradskog zelenila, postiže gradski imidž...

2. Predlogom uredenja unutrašnjih dvorišta gradskih blokova, podiže se kvalitet stanovanja, narocito za najmlade i najstarije stanovnike, a gde god je to moguce, uvodenjem dodatnih elemenata opreme cini bogatijom ponuda funkcija i namena prostora. Ružni, zapušteni prostori dvorišta kolektivnog stanovanja, zatrpani neplanskim limenim i zidanim garažama, mogu se najcešce, studioznijim projektovanjem parterne arhitekture prevesti u prostore višeg standarda i osmišljenijeg sadržaja, sa više zelenila i više animiranog angažovanja samih korisnika na održavanju i nezi ‘’svojih’’ prostora. Na prostorima sa pretežno individualnim stanovanjem mogu se, takode, formirati unutrašnja dvorišta. Ovi prostori, nastali lošim spontanim parcelisanjem radi prodaje, najcešce u centralnim delovima bloka, mogu se angažovati za zadovoljavanje zajednickih potreba stanovnika bloka za sportom, rekreacijom, bezbednom igrom dece, druženjem,... Takode nije zanemarljiv ni uticaj na ukupan imidž grada i kvalitet života, izgled i sadržaj samih dvorišta individualnog stanovanja, na cije se urbanizovanje bitno može uticati razlicitim aktivnostima gradske vlasti, administracije i nevladinih i strukovnih organizacija.

3. Predlogom podizanja kvaliteta otvorenih prostora pogodnih za zabavu i kulturu, uz obezbedenje njihove što vece multifunkcionalnosti, bitno se utice na nivo i dostignuti stepen urbanizovanosti, pošto su i dešavanja u oblasti zabave i kulture važno merilo dostignutog razvoja grada, kao i subjektivni osecaj zadovoljstva kvalitetom života stanovnika raznovrsnošcu ponude koje im njihov grad nudi. Veliki uticaj na smanjivanje ucešca kriminala i bolesti zavisnosti je rasprostranjenost, kvalitet i broj ovakvih sadržaja i mogucnosti njihovog korišcenja, kao mnogo bolja alternativa boravku, narocito mladih, po kafanama, haustorima i žurkama po privatnim stanovima...

4. Predlogom podizanja kvaliteta planiranih i spontano nastalih otvorenih prostora namenjenih sportu i rekreaciji, uz njihovu što vecu multifunkcionalnost, direktno se i suštinski utice na zdravlje, kvalitet i mentalitet sredine, jer kada ovakvi sadržaji postoje u neposrednoj blizini mesta stanovanja, pogotovo ako su oni dostupni svim stanovnicima, a ne samo povlašcenim grupama, imamo gradane privržene zdravom nacinu života, druženja, rada,...

Takode, bitno se utice na nivo i dostignuti stepen urbanizovanosti, pošto su i sadržaji namenjeni sportu i rekreaciji važno merilo postignutog razvoja grada, kao i subjektivni osecaj zadovoljstva kvalitetom života stanovnika raznovrsnošcu ponude koje im njihov grad nudi. Veliki uticaj na smamanjenje kriminala i bolesti zavisnosti ima rasprostranjenost, raznovrsnost i mogucnosti korišcenja ovakvih sadržaja, kao mnogo bolja alternativa nacinu života bez aktivnog i masovnog ucešca u redovnom bavljenju sportom i rekreativnim aktivnostima.

Ciljani razlozi su u pronalaženju oblika, nacina i metodologije planiranja, realizacije i podizanja kvaliteta zapuštenih ‘’nicijih’’ javnih prostora, u vremenu tranzicije narocito, zbog obezbedenja da planirano bude i ostvareno, jer je devastacija gradskog prostora neplanskom izgradnjom pocela sve više da bude pospešivana i cak inicirana od gradskih vlasti i cinovnickog aparata, cak i na prostorima koji su gradskim odlukama na osnovu postojecih planskih akata opredeljeni za javne gradske površine ili rezervisani za objekte društvene nadgradnje. Ne cekajuci da se donesu novi zakoni o imovinskim odnosima, planiranju i gradenju, o katastru i još citav niz drugih, koji ce tek urediti ovu materiju na nacin koji obezbeduje dobre rezultate na konkretnom terenu naših gradova, ucinjen je napor da se bar prostori koji mogu biti bitni za ‘’sliku grada’’, kako samim gradanima tako i eventualnim stranim investitorima, Požarevac ucine dopadljivim i opredeljujucim za život, rad i zašto da ne, ulaganje u njegov razvoj. Ovo, naravno treba ciniti tako da svi akteri koji bi trebalo da odlucuju o gradskom prostoru, budu ukljuceni od samog predlaganja i opredeljivanja za svaku konkretnu lokaciju.

Bitan preduslov je odgovorno, demokratsko dogovaranje gradskih vlasti, gradana na lokalnom i na opštem gradskom nivou, profesionalaca iz oblasti arhitekture i urbanizma, zainteresovanih firmi, donatora... Pre svega inicijativa mora da krene od strucnjaka i od politicara. Ovo prvo se, vidi se iz priloženog, desilo.

Model dogovaranja: investitor-struka-gradani-vlast, je jedini ispravan model, dokazan po efektima u dosadašnjoj praksi, a moguc je na lokalnom nivou, iako je zakonodavac uspostavio primenu zakona o planiranju i gradenju po pedesetak godina usavršavanom modelu: vlast-investitor-administracija-struka-gradani.

Najcešce gradani nisu ni ukljuceni u proces dogovaranja /da jesu ne bi stara Tabacka caršija bila srušena, sagradena pošta i Dom omladine u parku, a na Stadionu malih sportova zgrada partije na vlasti,../ a struka se koristi samo u moralno politickom smislu podobnosti za ‘’posao’’, ili kao deo uhodanog /ovim drugim modelom omogucenog/ mehanizma mita i korupcije. Posledice su pogubne i dalekosežne po buducnost naših naselja /divlja gradnja, zapuštena i nedovonjno razvijena infrastruktura, loša prohodnost trotoara i kolovoza, nehigijena, buka, aerozagadenje, uslovno ‘’pijaca’’ voda, loš kvalitet života, rada, stanovanja, malo mogucnosti za korišcenje slobodnog vremena, nizak stepen urbanog razvoja naselja i stanovnika.../ sve do napuštanja gradova koji više ne omogucavaju ni elementarne uslove za život i iseljavanje žitelja u naselja koja bude ambiciju, valorizuju rad i inicijativu svojih gradana.

Metodologije, iskustva, ugledne studije i znanje za planiranje, projektovanje i realizaciju unapredenja gradskog prostora postoje. Potrebno je samo doneti politicku odluku da se prione poslu na nacin kako se to u uredenim gradskim sredinama radi.

Urbanizovanje je posledica dogovaranja investitora, struke, gradana i vlasti, o stvarima koje se ticu života i razvoja grada. Ništa više, i ništa manje.

Arh Slobodan Boban Miljkovic