Header

SVECANI KOKTEL U OKRUŽNOM ZDANJU GRADA POŽAREVCA

VALJAREVIC I ILIC RAZGOVARALI SA NOVINARIMA

U svecanoj sali Okružnog zdanja grada Požarevca povodom pocetka rada novoizabranih celnih ljudi grada Požarevca i Gradske skupštine uprilicen je svecani koktel za medije.

Prisutne goste je najpre pozdravio gradonacelnik Saša Valjarevic naglasivši: “Drugog juna došlo je do promene celnih ljudi lokalne samouprave, a znamo da je Požarevac po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio status grada i ima gradonacelnika. Za zamenika gradonacelnika grada Požarevca izabran je Ivan Grubetic, za predsednika Skupštine grada Miomir Ilic i za zamenika Gradske skupštine Milic Jovanovic. Pored toga izabrano je i devet clanova Gradskog veca: Sladan Stevic, Darko Zdravkovic, Milan Nikolic, Branislav Vujisic, Miroslav Živojinovic, Radiša Jotic, Dragoslav Dinic, Radomir Mihajlovic i Vladimir Vila.

To su clanovi Gradskog veca koji ce u narednom mandatu obavljati veoma važne funkcije u svojim resorima i koji ce ujedno saradivati sa novinarima. Gradska vlada ce sasvim drugacije funkcionisati od dosadašnjeg Opštinskog veca koje je imalo savetodavni karakter. Po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi to je sada sasvim drugacijni vid funkcionisanja i delovanja, jer je to izvršni organ Gradske uprave, tako da ce zajedno sa mnom i Ivanom Grubeticem celni ljudi lokalne samouprave donositi odredene odluke po pitanju funkcionisanja lokalne samouprave u interesu gradana grada Požarevca”.

U svom obracanju Miomir Ilic predsednik Skupštine grada Požarevca je istakao sledece: “Koaliciju koja ima vecinu u Gradskoj skupštini cine SRS, SPS i DSS i kao izabrani predsednik zalagacu se za dobru komunikaciju, fer i pošten rad Skupštine, zakonitost i ispravnost, poštovanje organa i odbornika, poštovanje javnog servisa, republickih istitucija, verskih zajednica, Vojske Srbije i svih gradana”.

D.Dinic

POVODOM 14. JUNA, SVETSKOG DANA DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI

ZAHVALNOST SPASIOCIMA LJUDSKIH ŽIVOTA

- Jednom nije dovoljno. Budite redovan davalac krvi, ovogodišnji je moto obeležavanja 14. juna, Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, 14. jun obeležava se u znak zahvalnosti milionima ljudi koji dobrovoljno daju krv i na taj nacin spašavaju hiljade života svaki dan. Kako održa-vanje rezervi krvi na potrebnom nivou zavisi iskljucivo od velikodušnosti ljudi koji poklanjaju svoju krv, to je ovogodišnji moto proslave: Jednom nije dovoljno. Budite redovan davalac krvi. Podaci govore da se veliki broj zemalja u svetu medu kojima je i naša, susrece sa problemom deficita u prikupljanju krvi, a to je narocito izraženo tokom letnjih meseci kada su i potrebe za ovom najdragcenijom tecnošcu - najvece. Inace, baš 14. jun za Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi ustanovljen je zato što je to datum rodenja nemackog lekara Karla Lajštajnera, pronalazaca krvnih grupa.

Svetski dan doborovoljnih davalaca krvi u Požarevcu je po tradiciji obeležen brojnim manifestacijama. Proslava je otpocela susretom davalaca sa gradonacelnikom Sašom Valjarevicem, nastavljena urucivanjem znakova priznanja za 50, 75 i 100 puta datu krv, dodelom nagrada najboljim ucesnicima na konkursu “Krv život znaci” i svecanim defileom dobrovoljnih davalaca od Skupštine grada do Doma Crvenog krsta gde je proslava i završena druženjem svih ucesnika.

U okviru programa obeležavanja 16. juna, u Domu Crvenog krsta organizovana je i akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Kako su se sve ove manifestacije dešavale juce, 16. juna, u vreme kada je naš list bio u štampi, kompletniji izveštaj sa proslave objavicemo u narednom izdanju.

S.E.

KO SU NARODNI POSLANICI U SKUPŠTINI SRBIJE IZ BRANICEVSKOG OKRUGA

PETORICA - MALO ILI DOVOLJNO

U Beogradu je nedavno kostituisana Narodna skupština Srbije. Od ukupnog broja 250 poslanika, petorica su iz Branicevskog okruga.

Preduzetnik Veroljub Arsic iz Požarevca narodni je poslanik ispred Izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj. Ekonomista Žarko Pivac i Požarevca, ispred Izborne liste DS Za Evropsku Srbiju Boris Tadic. Preduzetnik Radoslav Milovanovic iz Kuceva narodni je poslanik ispred Izborne liste DS Za Evropsku Srbiju Boris Tadic. Profesor Miletic Mihajlovic iz Petrovca je narodni poslanik ispred Izborne liste SPS-PUPS-JS. I doktor Dragi Damnjanovic, iz Žagubice narodni je poslanik G 17 Plus ispred Izborne liste Za Evropsku Srbiju Boris Tadic.

GRADSKO VECE

DEVET RESORA

Novi saziv Gradskog veca Požarevac imace devet resora i isto toliko clanova koji ce se njima baviti.

Miroslav Živojinovic (SRS) bice zadužen za resor mesnih zajednica, kancelarija i GMZ Kostolac, Dragoslav Dimic (SRS) bavice se javnim preduzecima ciji je osnivac SO Požarevac i putnom privredom a Branislav Vujisic (SRS) resorom omladine i sporta.

Radiša Jotic (DSS) je clan Veca zadužen za saobracaj i turizam, Milan Nikolic (DSS) razvoj privrede, a Darko Zdravkovic (DSS) za informisanje, trgovinu i snabdevanje.

Sladan Stevic (SPS) ce, kao i u Opštinskom vecu, biti zadužen za poljoprivredu i agrarni fond, Radomir Mihajlovic (SPS) za obrazovanje, društvene delatnosti i kulturu a Vladimir Vila (SPS) bice, u okvirima Veca, nadležan za buxet i finansije.

T.R.S.

U OPŠTINSKOM SUDU U POŽAREVCU

MARKO MILOŠEVIC OSLOBOÐEN

Marko Miloševic, sin Slobodana Miloševica i Mire Markovic osloboden je odgovornosti za nanošenje teških telesnih povreda nekadašnjim clanovima Pokreta Otpor Radojku Lukovicu i Nebojši Sokolovicu i lakih povreda Momcilu Veljkovicu, svi iz Požarevca, u maju 2000. godine. Istovremeno, odgovorsti su osloboceni i clanovi obezbedenja Marka Miloševica Zoran Ivanovic Roleks, Milan Bajic, braca Milan i Saša Lazic i Bojan Tadic.

Sudija Opštinskog suda u Požarevcu, Gordana Vidojkovic donela je ovakvu presudu usled nedostatka dokaza da su tuženi pocinili pomenuto teže i lakše krivicno delo. Naime, utvrdeno je da je tuce bilo ali ne i ko je i koju povredu zadao.

POŽAREVAC PROSLAVIO GRADSKU SLAVU SV. TROJICE

DELA GOVORE

Gradska slava Svete Trojice proslavljena je u nedelju, najpre litijom ulicama Požarevca a zatim secenjem slavskog kolaca i svetom arhijerejskom liturgijom u požarevackoj Sabornoj crkvi. Nakon toga u Porti je priredeno slavsko posluženje a svecana akademija održana u Centru za kulturu.

Domacin i kolacar slave ove godine bio je gradonacelnik grada Požarevca Saša Valjarevic.

Litija je, sem predstavnika sveštenstva, gradske uprave, vojske, policije, politickih stranaka, ove godine okupila i veliki broj gradana a prošla je centralnim gradskim ulicama završivši u požarevackoj Sabornoj crkvi, gde je svetom arhijerejskom liturgijom nacelstvovao otac Miroslav Mitrovic.

Gradonacelnik Požarevca cestitao je svim žiteljima Grada slavu a zatim rekao da mu je izuzetno drago da su se gradani u velikom broju odazvali obeležavanju Slave, kojoj je upravo to i svrha, da gradani, rukovodstvo Grada i predstavnici svih politickih struktura budu zajedno.

I predsednik Skupštine grada Miomir Ilic gradanima je poželeo srecnu slavu i bolji život u danima koji slede.

- Danas drevni Požarevac, grad riznica kulturno-istorijskog i svekolikog bogatstva koje se stvara od daleke 1476. po tradiciji i na dostojanstven nacin praznuje gradsku slavu Sv. Trojice, veliki pravoslavni praznik. Svete Trojice slavimo u društvu brojnih i iskrenih prijatelja. Na neuništivom korenu Svetosavlja razgranalo se stablo istorije, kulture, tradicije i sistema moralnih vrednosti kojima je ispisano neizbrisivo ime našeg naroda kao i neodvojive vrednosti kulturne baštine covecanstva. To je nepresušno vrelo koje nas napaja i nadahnjuje da svoj život, stvaralacku energiju, znanja i umece položimo na oltar cuvanja i negovanja nacionalnog integriteta. Zato današnji praznik, gradska slava Svete Trojice, za nas ima ogroman znacaj pogotovu otkako je Požarevac dobio status grada. To je veliko priznanje ali, iznad svega, veca odgovornost. U to ime zavetujemo se da cemo sve svoje sposobnosti usmeriti na izgradnju uslova i motivaciju gradana na svekoliko stvaralaštvo i rad. Požarevac je bio i bice otvoren grad za dobronamerne ljude i ljude dobre volje sa svih meridijana sveta uz cilj ostvarenja obostranih interesa na polju ekonomije, kulture, sporta. Uspeh na tim poljima mericemo samo jednim aršinom, boljitkom života gradana Požarevca. Ponosni smo u saznanju da praznicne slavoluke nismo okitili recima vec realnim rezultatima izmedu dve gradske slave, rekao je gradonacelnik na svecanoj akademiji.

Kolacar na narednoj gradskoj slavi bice Saša Isakovic, direktor JP “Direkcija za izgradnju”.

Nagrade Sv. Trojice

U Centru za kulturu dodeljene su i nagrade Sv. Trojice za ostvarene rezultate i dostignuca u radu, na privrednom, naucnom, obrazovnom, kulturnom, zdravstvenom i sportskom polju.

Odlukom gradonacelnika Saše Valjarevica i predsednika Skupštine Miomira Ilica nagradeni su Milan Peric, direktor “Vodoprivrede”, Slavko Despotovic rukovodilac Regionalnog centra za talente, Slobodanka Rajic, policijski službenik odeljenja kriminalisticke policije, Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta PO Požarevac, Radomir Mitic, komandir policijske ispostave u Požarevcu, Branislav Milenkovic, upravnik komunalnih službi u JKP “Komunalne službe” Požarevac i Dragan Jovanovic, trener u Teniskom klubu Požarevac.

Nakon urucenja nagrada prireden je kulturno-umetnicki program a obeležavanje slave, nizom manifestacija, nastavljeno je i u narednim danima.

T.R.S.

POCELA ŽETVA JECMA NA POLJIMA BRANICEVSKOG OKRUGA

PRINOS ZA PAMCENJE - 8 TONA PO HEKTARU

- Ovako visok prinos ostvario je Prvoslav Vasic iz sela Klicevca u Stigu - Za petnaestak dana pocinje i žetva pšenice uz ocekivanje rekorda

Stiški ratari mogu da bace kape i šešire u vis. Rodilo i preliva. Osmeh zadovoljstva je na licu Zbog izdašnog neba i isplativosti pune primene agrotehnike.

Retko se dogada u istoriji ratarstva da se sa jednog hektara požanje tona jecma. To je pošlo za rukom vrednom stiškom rataru Prvoslavu Vasicu iz Klicevca koji je prošle srede obavljao žetvu.

Rodilo da ne veruješ

“Zasejao sam hektar i 20 ari jecmom, naravno, ocekivao sam da što bolje rodi. Uradio sam ono što svaki domacin radi: zasejao 14. oktobra,bacio propisnu kolicinu mineralnih dubriva, molio Boga da padne kiša kad treba i domolio, i rodilo. Rodilo da ne veruješ: osam tona po hektaru, možda i neki kilogram više da sad ne sitnicarimo”, rekao nam je Prvoslav Vasic.

Kombajner Nenad Ivkovic iz Klicevca koji više godina vrše jecam i pšenicu veli da je cena kombajniranja po hektaru od 40 do 60 evra i smatra da je realna.

“Ove godine dobro je pocelo, nema velike vlage, vreme je dosta naklonjeno ratarima, a i rodilo je, kao što vidite, da bolje ne može”, dodaje Ivkovic

Drugi kombajner Zoran Nedeljkovic, takode iz Klicevca kaže da su Klicevcani odlicni ratari. Naprosto, i da hoce ne mogu da ne rade svoje njive koje u Stigu daju obilne prinose.

Novi kombajni

“Moj otac je prošle godine kupio dva kombajna: Dominator” 150 i “Meta” 370 iz iste porodice “Klas”. Vrlo su skupi, jedan ima cetiri drugi šest metara širine otkosa. To je poslednja rec tehnike, vrlo je racionalan, ne rastura ni zrno ni slamu”, kaže Milan Markovic, i dodaje kako je važno da su svi zadovoljni, od vlasnika parcela i domacina do kombajnera.

Ovo je bila prva žetva jecma. Za koji dan ocekuje se na poljima Stiga, Pomo- ravlja, Podunavlja, u dolinama Mlave i Peka velika ofanziva žetelaca. Za petanestak dana pocece i žetva pšenice koja je u osam opština Branicevskog okr- uga zasejana na blizu 30.000 hektara.

Treba reci, na kraju, da je nezamenljivu ulogu u povecalju prinosa na privatnom posedu imao i godinama ima Zavod za poljoprivredu “Stig” u Požarevcu savetima, seminarima, školama i drugim oblicima pomoci ratarima. Ta pomoc na duži rok vidljiva je i manifestovana kroz visoke prinose.

S.Ristic

ODRŽANA SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVREDU

OCEKUJE SE NATPROSECNA GODINA

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu RPK Požarevac razmatrana su aktuelna privredna kretanja u agraru Branicevskog i Podunavskog okruga u prvoj polovini 2008. godine i mogucnosti kori- šcenja podsticajnih sredstava za razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije u ovoj godini. U radu sednice su ucestvovali: Milica Mitkovic predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, Dragan Filipovic predsednik Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu i Milan Prostran predstavnik Privredne komore Srbije.

Raport sa polja

U uvodnom izlaganju ispred RPK Požarevac mr LJubiša Selic je najpre govorio o stanju prolecnih kultura, a zatim je težište stavljeno na pripremu za žetvu i otkup pšenice. Prolecna setva je u Branicevskom i Podunavskom okrugu obavljena na oko 172.000 ha od cega je najviše posejano kukuruza 127.000 ha, zatim povrca 19.000 ha, krmnog bilja 10.500 ha i suncokreta 7.800 ha. Dosadašnji vremenski uslovi su pogodovali rastu i razvoju prolecnih kultura. Kukuruz zasejan u prvoj dekadi aprila je u fazi 8 - 10 listova, dok je kukuruz zasejan oko polovine aprila u fazi 6 -8 listova. Na ranije zasejanim usevima obavljena je primena herbicida u cilju borbe protiv korova i u toku je drugo kultiviranje, dok je kod kasnije zasejanih useva pri kraju borba protiv korova. Kiše koje su padale tokom aprila dovoljno su uticale na nicanje, dok su poslednje junske kiše doprinele daljem rastu biljaka. Ukupan raport sa kukuruznih polja u ovom momentu je dobar.

Suncokret se nalazi u fazi 5 pari listova i najveci problem na vecini parcela predstavlja napad zeceva i drugih štetocina koje su znacajno proredile usev, ali u celini stanje suncokreta je dobro. U Srbiji površine pod sojom su se poslednjih godina stabilizovale na nivou kojim bi se pri prosecnim prinosima obezbedile potrebne kolicine ove industrijske biljke za našu zemlju, dok se na našem podrucju još uvek seju neznatne površine, oko 1.800 hektara. U zavisnosti od vremena setve usevi soje se nalaze u razlicitim fazama razvoja. Šecerna repa se takode nalazi u dobrom stanju. Dovoljne kolicine padavina tokom marta i aprila doprinele su da šecerna repa dobro nikne i zadovoljavajuce se razvija. Sve ovo je uslovilo da je broj biljaka po jedinice površine ove godine mnogo bolji u odnosu na prethodne godine. U ovom momentu šecerna repa se nalazi na pocetku druge fenofaze razvoja koja traje u naredna dva meseca. Inace, šecerna repa se na našem podrucju seje na svega 300 hektara.

Visok prinos pšenice?

Prošle jeseni je u Branicevskom i Podunavskom okrugu ukupno zasejano 57.000 hektara. Od toga se na pšenicu odnosi 41.180 ha, jecam 8.920 ha, ostala strna žita 2.950 ha, uljanu repicu 800 ha i krmno bilje 3.150 ha. U odnosu na 2006. godinu jesenas su ukupno zasejane površine povecane za 10,9 Istovremeno površine pod pšenicom su povecane za 14,5 pod ostalim strnim žitima za 180,9 a pod uljanom repicom cak za deset puta. Ostale kulture su na nivou iz 2006. godine. Istovremeno ukupno zasejane površine pod pšenicom u Srbiji iznose 462.000 ha, što je znatno manje nego prethodnih godina. Poslednji izveštaji sa žitnih polja ukazuju na to da se ove godine mogu ocekivati veci prosecni prinosi nego lane, naravno ako vremenski uslovi do kraja juna budu naklonjeni hlebnom žitu. Uz prosecan prinos oko 4 t/ha može da se ostvari rod od 1,8 miliona tona. Izuzetno visoke temperature u poslednjoj dekadi maja nepovoljno su uticale na nalivanje zrna, a za stabilan prinos u ovoj fazi je potrebno oko 60 -90 l/m2 kiše. I pored teškoca, na našem podrucju može se ocekivati prosecan rod nešto ispod 4 t/ha ako se snize temperature i dode do padavina u normalnim okvirima. Cene pšenice novog roda u Evropi pale su ispod 15 dinara po kilogramu kao posledica ocekivanih rekordnih prinosa i sigurno da i naše tržište ne može biti izolovano od ovakvih kretanja. Na tržištu kukuruza cena je u dužem vremenskom periodu bez bitnijih promena.

Mere za unapredenje proizvodnje

U toku diskusije Dragan Filipovic predsednik Odbora Udruženja je istakao da je ovo jedan od retkih regiona u Srbiji koji je premašio prošlogodišnje setvene površine. “Za oko 15pšenice je više zasejano ove godine i ako prinos bude oko 4 t/ha može se ocekivati rod od 160.000 tona, što predstavlja 8 -10ukupnog roda Srbije. Mlinari i pekari su predložili Ministarstvu da se stimuliše proizvodnja pšenice sa 2 dinara po kilogramu, što ce dobro doci proizvodacima iz prostog razloga, jer je došlo do enormnog skoka cena nafte i mineralnih dubriva. Jedina grana u Srbiji koja je ostvarila suficit za oko 500 miliona evra je poljoprivredno-prehrambena industrija”, naglasio je Filipovic.

Prema recima Milana Prostrana predstavnika PKS, politika setve pšenice za rod 2009. godine treba vec sada da se donese, a kao efikasne mere država treba da obezbedi 2 dinara premije po kilogramu otkupljene pšenice za referentni prinos od 4 t/ha za registrovana gazdinstva i privredna društva. Potrebno je povecati subvencije po hektaru zasejane površine na 150 evra kroz regresiranje cene dubriva, semena i nafte, što bi doprinelo da se u Srbiji zaseje dodatnih 100 -150 hiljada hektara pod pšenicom i naravno od 15. juna ukinuta je uredba o zabrani izvoza pšenice.

Na kraju Milica Mitkovic predsednica RPK Požarevac predložila je da skup na jesen, pored analize jesenje setve i stanja kukuruza obuhvati i stanje u govedarstvu i svinjarstvu kao osnovnim stocarskim granama u Regionu. “Kod spremanja tog materijala konsultovacemo ljude koji su vezani za stocarski kompleks kako bi materijal bio valjano uraden i kako bi predlozi koji idu ka PKS i Ministarstvu bili što realniji i kvalitetniji”, istakla je Milica Mitkovic.

D.Dinic

MR ZVONIMIR BLAGOJEVIC, NOVI DIREKTOR JP “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC:

ŠIRENJE TOPLOVODA PRIORITET

- Osnovna delatnost Toplifikacije ostaje širenje i održavanje toplifikacione mreže -Gasifikacija u Toplifikaciji samo sa aspekta korespodencije, održavanja kontakata sa partnerima -Gas investom i Srbija gasom -Nema mogucnosti za pojeftinjenje cene prikljucka

Odobornici Skupštine grada Požarevca na prvoj radnoj sednici odlucivali su i o izboru novih direktora nekoliko javnih preduzeca medu kojima i JP “Toplifikacija” tako da je odnedavno celni covek ovog kolektiva mr Zvonimir Blagojevic, donedavno zamenik predsednika opštine. Pored poslova na toplifikaciji on ce, u okviru ovog preduzeca voditi i aktivnosti vezane za gasifikaciju. O opravdanosti spajanja ove dve delatnosti i njihovom uporednom obavljanju, direktor Blagojevic kaže:

- Osnovna delatnost Toplifikacije ostaje i dalje širenje i održavanje toplifikacione mreže. Gasifikacija je prakticno samo pridodata sa aspekta korespodencije, održavanja kontakta sa partnerima “Gas investom” i “Srbija gasom”. Gas invest se bavi izgradnjom distributivne mreže na teritoriji opštine Požarevac a kasnije i na teritorijama ostalih opština Branicevskog okruga, a Srbija gas kao republicko javno preduzece ima obavezu da izgradi mrežu odnosno krak magistralnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca i dalje prema Ostrovu, kasnije sa odvojcima prema opštinama Branicevskog okruga. Poznato je da smo od NIP-a dobili 220 miliona dinara za izgradnju magistralnog gasovoda i te aktivnosti su u toku. Mi tu prakticno nemamo velike obaveze, Srbija gas je sa svojim ljudima na terenu, snimaju stanje i procenjuju mogucnost prelaska mreže preko poljoprivrednog zemljišta. Odraduje se to u saradnji sa mesnim kancelarijama, odnosno mesnim zajednicama i uz podršku ljudi iz pravne službe opštine i verovatno iz Pravobranilaštva. Što se tice razvodne i distributivne mreže tu su nosioci poslova ljudi iz Gas investa tako da ce naš zadatak u Toplifikaciji biti da našem partneru pružimo jednu logistiku uz angažovanje strucnjaka koje imamo. Mislim, da nekih velikih aktivnosti po pitanju gasifikacije u Toplifikaciji nece biti. Vodicemo racuna da ne dolazi do sukobljavanja interesa u širenju jedne i druge mreže, u principu to se i ne može dešavati s obzirom na to da je gasifikacija predvidena za obodne delove grada i za neka naselja gde se to pokaže isplativijom investicijom od toplifikacije.

Za širenje mreže toplovoda u ovoj godini po Požarevcu, Kostolcu i njihovoj okolini izdvojena su znacajna sredstva što iz buxeta opštine, što iz Fonda za razvoj i Opštinskog fonda za zaštitu životne sredine. Kako ce se ta sredstva iskoristiti?

- U Kostolcu cemo nastaviti da širimo mrežu kako bismo doprineli poboljšanju ekološke situacije koja je ovde dosta ugrožena a kada je Požarevac u pitanju, dobijena su sredstva koja ce najviše da se koriste za širenje mreže ka Gradskom brdu i ka Zabeli s tim što ima mesta za preispitivanje racionalnosti prostiranja tih pravaca, cini mi se da prioriteti mogu biti i druge lokacije tako da cemo još jednom to sagledati. Što se tice Kostolca odabir lokacija prepušten je samim Kostolcanima koji su na izvorištu zagadenja. U svakom slucaju ta sredstva su po obimu dovoljna i koriste se racionalno. Kad smo vec kod Kostolca rekao bih da je ovde prisutan problem nedefinisanog statusa mreže s obzirom na to da nisu uspeli dogovori sa aspekta ukljucivanja toplifikacione mreže Kostolca i gravitirajucih naselja u sistem JP “Toplifikacija” Požarevac. Nisu uspeli pre svega zbog nerešenih problema dovodenja te mreže u funkcionalno stanje jer je loše odradena i loše održavana poslednjih godina. Postoji i problem u ceni, Kostolcani imaju privilegovanu, nižu cenu, verovatno opravdano, medutim ekonomska logika ne dozvoljava tako nešto, Toplifikacija je jedno dobro, zdravo preduzece ali teško da bi moglo da posluje sa ovako niskom cenom koja bi se posle proširila i na druga naselja jer se planira izgradnja mreže u Klenovniku, Cirikovcu, a vec je imamo u starom Kostolcu i Drmnu. Na potezu je Elektroprivreda, ocekujemo da ona ponudi neko rešenje. Ja mislim da bi bilo najbolje da se predloži jedan prelazni period od pet godina tokom koga bi se postepeno podizala cena grejanja, a da Elektroprivreda bude ta koja bi nadoknadivala razliku.

Za veliki broj ljudi u našoj opštini cena prikljucka na toplovod je i dalje previsoka i zbog toga odustaju od te investicije, a kada je manje zainteresovanih za toplifikaciju, širenje ukupne mreže ide sporije. Da li se razmišlja da se taj proces ubrza tako što bi prikljucci bili jeftiniji?

- Cena prikljucka jeste objektivno visoka kada se ima u vidu životni standard naših gradana, ali treba reci da ta cena nekoliko godina nije menjana i s obzirom na to da sveukupna kretanja na tržištu teško da bi moglo doci do njenog smanjenja koliko god to ima opravdanosti u smislu povecanja broja prikljucaka. Toplifikacija se sada sve više krece ka onim zonama koje nisu tako gusto naseljene kao u prvoj fazi, pa se vuku krakovi i za manji broj gradana-korisnika, tako da za sada nema mogucnosti da se pojeftinjenje prikljucka pokrije iz nekih unutrašnjih rezervi. Inace, sama cena grejanja u našoj opštini je najniža u Srbiji, a druga velika prednost ovog sistema je što on radi non-stop tokom sezone, greje po sistemu dan-noc. Tako ce ostati do daljnjeg s obzirom na to da trenutni konzum na nivou opštine s tim što cemo u nekom narednom periodu sa nekom odredenom regulativom, verovatno to redukovati. U vezi sa cenom rekao bih i to da su gradani skloni da kažu kako placaju nus proizvod, energiju koja bi i inace otekla u Dunav. Takvo mišljenje, obimom potrošnje odavno je prevazideno tako da besplatne energije u ovom slucaju, nema.

Pocetkom godine davali ste obecanja gradanima da ce se prvi prikljucci na gasovod u Požarevcu obezbediti vec za predstojecu grejnu sezonu. Da li i dalje ostajete pri tome, koliko sveukupna politicka dešavanja u zemlji uticu na to da se ovi ciljevi, nažalost, ne ostvare?

- Prema nekoj dinamici koju smo imali pocetkom godine ja sam bio ubeden da cemo uspeti da odradimo jedan broj prikljucaka u samom Požarevcu, kao i da ce magistralni gasovod biti uraden s obzirom na to da smo dobili odredena sredstva. Ali konstituisanje nove vlasti u Republici dosta traje i potrajace i to povlaci odredeni zastoj u svemu posebno kada je u pitanju raspolaganje sredstvima NIP-a, tako da u krajnjoj liniji i da odradimo jedan deo mreže i prikljucaka na nivou grada, ukoliko se ne završi magistralni gasovod, nece biti efekta, rekao nam je na kraju razgovora mr Zvonimir Blagojevic.

S.E.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U OPŠTOJ BOLNICI POŽAREVAC

NAJAVLJEN JUBILEJ I INFRASTRUKTURNI RADOVI

Ove godine požarevacka bolnica obeležava 175 godina postojanja i rada i tim povodom bice organizovana manifestacija koja ce podsetiti na prošlost, ali i dati smernice za unapredenje i razvoj u svim sektorima. Plakete i zahvalnice bice dodeljene zaslužnim radnicima Opšte bolnice koji se nalaze u penziji, a koji su dali veliki doprinos u razvoju ove ustanove. Na konferenciji za medije dr Bojan Radovanovic direktor Opšte bolnice govorio je o projektima i završenim radovima uredenja kruga bolnice i samom programu obeležavanja jubileja.

“Ovih dana navršava se 60 godina od kada je zgrada bolnice useljena i to je povod da se zahvalimo svima onima koji su nam pomogli. Ovo je samo prvi cin da se odužimo onima koji su proveli ceo radni vek ovde. Zadnjih petnaestak godina je prošlo u teškim problemima za sve nas i mnogi ljudi za to vreme koji su ucinili puno za ovu bolnicu otišli su u penziju neopaženo. Bila su teška vremena, nikom nije bilo do proslava, borili smo se za goli život tako da su neki ljudi koji su i osnovali pojedine službe u bolnici i imaju staž od punih 40 godini otišli, a da im se niko nije zahvalio. Ovo je povod da skromno to obeležimo prijemom na kome ce biti pedesetak radnika bolnice, uglavnom penzionera i nekoliko ljudi koji su na kraju karijere. Na ovaj nacin cemo im se odužiti i podsetiti ih na ono vreme koje su proveli ovde. Mnogi od njih su i više od dvadeset godina u penziji tako da ce imati šta i da vide od stvari koje su u bolnici promenjene, jer mislim da su oni i najzaslužniji što sada i slavimo jubilej”, naglasio je Radovanovic.

U okviru proslave jubileja priprema se i monografija “175 godina Bolnice” i u njoj se vidi da je zadnjih 100 godina polovina svih tekstova posvecena izgradnji zgrade bolnice. Bilo je nekih inicijativa i za samodoprinos i možda ce gradanstvo odluciti da se na takav nacin pomogne bolnici, jer je starosna struktura objekata jako loša.

Što se tice infrastrukturnih radova, uz pomoc opštine, male privrede, javnih preduzeca, kompenzacija kroz radove, uradeno je više nego što je realno moglo da se uradi sa raspoloživim sredstvima. Prema recima Bojana Radovanovica odluceno je da se sa tim malim sredstvima uradi ograda, jer je bolnica bila razgradena. Od Evropske unije dobijen je sistem za uništavanje medicinskog otpada za ceo Branicevski okrug i to je uradeno u dvorištu bolnice u okviru objekta tehnicke službe. To je veoma znacajno, jer ce otpad biti dosta sigurniji i smanjice se mogucnost infektivne kontaminacije u gradu. Od nekih daljih manjih radova u ovoj godini najavljeno je regulisanje ograde oko ostalog dela bolnice koji je u jako lošem stanju.

“U dopisu Ministarstvu zdravlja koji je kolegijum bolnice potpisao pre cetiri meseca napravili smo spisak stvari koje su nužne. Endoskopski kabinet je posle dvadeset godina ostao bez gastroskopije što je jako važno za donošenje odluka kod hitnog lecenja pacijenata. Takode, nedostaju ergometrija, holter monitoringa za funkcionalnu dijagnostiku internog odeljenja, elektromiografija na neurologiji i nadamo se da ce bar neki od ovih kljucnih problema biti rešeni u toku godine. Dobili smo dopis da ce komisija Ministarstva zdra-vlja obici zdravstvene centre povodom dodele sanitetskih vozila i mogu da naglasim da i tu imamo velikih problema. Vozilo koje smo dobili iz donacije opštine staro je deset godina, prešlo je par stotina hiljada kilometara, a poznato je da ono u svakom momentu mora da bude ispravno i nadamo se da cemo dobiti bar još jedno vozilo u narednih par meseci”, rekao je izmedu ostalog Bojan Radovanovic.

Ove nedelje u požarevackoj bolnici bice održan skup hirurga Srbije sa medunarodnim ucešcem, posvecen petnaestogodišnjici laparoskopske hirurgije u Srbiji. Na dvodnevnom skupu ce prisustvovati i nekoliko eminentnih hirurga iz Evrope, izvešce se nekoliko operacija uživo i pokazace se rezultati hirurgije u Srbiji. Do kraja juna bi trebalo da izade i monografija koja se radi u saradnji sa Arhivom Požarevca i Arhivom Srbije, a u pripremi je i izložba dokumenata.

D. Dinic

U PETROVCU OTKRIVEN SPOMENIK PRVOM SRPSKOM OLIMPIJCU

U ZNAK ZAHVALNOSTI DRAGUTINU TOMAŠEVICU

Na trgu „Bate Bulic”, u centru Petrovca, u okviru obeležavanja Dana opštine, Miletic Mihajlovic predsednik SO Petrovac i narodni poslanik i Vojislav Tabacki potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije otkrili su spomen obeležje prvom srpskom olimpijcu Dragutinu Tomaševicu koji je rodom iz obližnjeg sela Bistrice.

Prisutne je pozdravio Radovan Davidov predsednik Sportskog saveza opštine Petrovac a zatim je Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine govorio o životnom putu Dragutina Tomaševica istakavši: „ 2000. godine u organizaciji gimnazije „Mladost” i Opštinskog sportskog saveza, održana je u Petrovcu prva memorijalna trka „Dragutin Tomaševic”. Posle pauze 2006. godine Opštinski sportski savez zajedno sa Olimpijskim komitetom Srbije obnavlja trku i ona od tada postaje znacajna sportska priredba.

Od danas nama se Dragutin Tomaševic za navek vraca, evo ga ovde na Trgu „Bate Bulic” kako trci ulicom iz pravca nekadašnje železnicke stanice, stiže u naš grad pobednicki i ponosno da nas podseti na slavu i ljubav prema najvecim vrednostima, da bude stalna inspiracija za razvoj sporta i fizicke kulture i da bude uzor u vaspitanju naše dece i mladosti.

Veliku zahvalnost iskazujemo Olimpijskom komitetu Srbije, Sportskom savezu Srbije i slikaru i vajaru Dragiši Miloševicu a Dragutinu Tomaševicu pripada vecna slava i naša neizmerna zahvalnost.

D.Ilic

KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI 26. JUNA

JOŠ TRAJU PREGOVORI OKO VLADAJUCE KOALICIJE

Predsednik Skupštine opštine Miletic Mihajlovic zakazao je za cetvrtak 26. juna konstitutivnu sednicu Skupštine opštine Petrovac na Mlavi. Na dnevnom redu naci ce se kao prva tacka verifikacija mandata odbornika Skupštine opštine a zatim ce se razmotriti izveštaj Opštinske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine opštine Petrovac na Mlavi od 11. maja. Potom sledi izbor predsednika Skupštine opštine, zamenika predsednika Skupštine opštine i posta-vljanje sekretara Skupštine opštine.

Odmah posle zakljucenja konstitutivne sednice Skupštine opštine održace se redovna sednica Skupštine opštine za koju ce materijal biti dostavljen pre pocetka sednice.

Najviše odbornika u novom sazivu Skupštine opštine imace koalicija SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija a njen nosilac Radiša Dragojevic je za naš list rekao: „ Naša koalicija ima odlucujucu ulogu u formiranju buduce vlasti u opštini i to je razumljivo s obzirom na rezultate izbora. Mogu da kažem da su pregovori sa svim politickim partijama koje su ušle u lokalni parlament u toku i da se paralelno razgovara i sa Demokratskom strankom i sa narodnjacima i radikalima. Vladajuca koalicija se još ne nazire, medutim ocekujem da ce se do kraja meseca znati i to jer mi smo zbog ponavljanja izbora u Stamnici dobili i dodatni rok za konstituisanje opštinske vlasti. Ono što je izvesno je da ce našoj koaliciji pripasti mesto predsednika opštine i njegovog zamenika, imacemo predstavnike u Opštinskom vecu kao i jedan broj rukovodilaca u javnim preduzecima i ustanovama ciji je osnivac opština”.

D.I.

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

PLACEVI IZBEGLICKIM PORODICAMA

Verovatno poslednja sednica Opštinskog veca u ovom sazivu održana je prošlog cetvrtka u Skupštini opštine a razmatrana je 21 tacka dnevnog reda. Clanovi opštinske vlade prvo su razmatrali zahtev „Veolia transport Litas AD Požeracevac” za registraciju 13 linija na teritoriji opštine Petrovac. Ovog puta posle krace rasprave u kojoj su ucestvovali predstavnik Litasa i nadležni iz Opštinske uprave data je saglasnost za ove linije na tri meseca, uz uslov da se izgrade potrebna stajališta za putnike na pojedinim pravcima gde ce ucestvovati i drugi autobuski prevoznici.

Direktor decjeg vrtica „Galeb” u Petrovcu Slada Ilic obrazložila je predlog novog kolektivnog ugovora ove ustanove a vece je zakljucilo da se o svim bitnim detanjima iz ugovora tek treba razgovarati i konacnu saglasnost odložilo za desetak dana.

Svojim rešenjem vece je dalo u zakup gradevinsko zemljište za izgradnju stambenih zgrada, za sedam izbeglickih porodica. Zemljište je pored zgrade „Helpa” gde je vec smeštetno 44 porodica. Treba reci da je zemljište dato pod vrlo povoljnim finasijskim uslovima što je još jedna pomoc ove lokalne samouprave u rešavanju pitanja smeštaja izbeglica.

Prihvacen je i zahtev radarskog centra „Petrovac” pa je vece obezbedilo sredstva u iznosu od 3.500 dinara mesecno po strelcu angažovanih u 2008. godini.

Donet je i zakljucak o pokretanju postupka razgranicenja svojinskih odnosa izmedu opštine i JP „Srbija vode” u delu toka reke Mlave kroz Petrovac.

Usvojen je i zahtev Crkvene opštine Petrovac za isplatu naknade za procenjenu površinu crkvenog placa radi proširenja ulice Steve Milovanovica.

Clanovi veca informisani su o izvršenim isplatama iz tekuce buxetske rezerve.

D.Ilic

PREZENTOVANI USPESI UCENIKA OŠ „BATA BULIC" IZ PETROVCA NA TAKMICENJIMA U REPUBLICI I OKRUGU

ÐACI - REPUBLICKI ŠAMPIONI

U Osnovnoj školi „Bata Bulic" u Petrovcu, prošle srede, prezentovani su uspesi ucenika i nastavnika na republickim i regionalnim takmicenjima. Direktor škole Milena Vasic tom prilikom je rekla:

„ Tradicionalno pri kraju školske godine okupljamo se da bi promovisali uspehe naših ucenika i nastavnika na takmicenjima kaja su održana protekle školske godine. Ove školeske 2007-2008. vi dragi ucenici postigli ste uspehe koji su vec postali karakteristika naše škole, a lepa prilika da vas škola za to nagradi je Dan škole i vi cete onda dobiti zaslužene nagrade, ali ovo je prilika da se javnosti predstave vaši uspesi i uspesi osnovne škole „Bata Bulic".

Pomenucu samo da su uslovi u našoj lokalnoj sredini skromniji nego u vecim gradovima i to je ono što vaš uspeh cini još vecim, jer oni imaju više mogucnosti da sticu dodatna znanja i van škole. Spomenucu i zalaganje lokalne samouprave kada je u pitanju smeštaj i prevoz ucenika kao i aktivnost nevladinog sektora konkretno Udruženja za razvoj Petrovca koje je organizovalo Klub talenata i omogucilo pojedinim ucenicima da steknu dodatna znanja. Pomenucu i saradnju sa Regionalnim centrom za talente gde su naši ucenici sticali dodatna znanja. Saradnja je bila dobra i sa lokalnim institucijama Specijalnim zavodima iz Stamnice i Velikog Popovca koji su nam pomogli oko prevoza na takmicenja. Tu je saradnja i sa Crvenim krstom a posebno sa roditeljima".

Zatim su prezentovani rezultati ucenika a svakako da je najbolji rezultat postigao Nemanja Mijatovic ucenik 6 razreda koji je na republickom takmicenju iz fizike osvojio prvo mesto a iz matematike trece mesto. Sa njim su radili nastavnici Zorica Vlajic i LJiljana Demic. Školski orkestar harmonika na takmicenju orkestara u Vršcu osvojio je prvo mesto a njih je pripremila nastavnica Ranica Milojkovic. Grupa ucenika šestog razreda postigla je izuzetan uspeh na takmicenju u okviru gradanskog vaspitanja osvojivši drugo mesto a sa njima je radila nastavnica Gordana Kneževic. Na takmicenju mladih oraca Nikola Jevremovic i Danijel Obradovic osvojili su drugo i trece mesto a sa njima je bio nastavnik Vlastimir Vlajic.

Zapažene rezultate na republickim takmicenjima, pri samom vrhu, postigli su i ucenici Milena Petrovic i Emina Popovic iz srpskog jezika, Jelena Stojanovic iz francuskog jezika i Ðorde Jeremic iz istorije, Stefan Kovarbašic i Aleksa Miloševic a iz fizickog vaspitanja medu najboljima u republici su bile ekipe školske rukometne ženske reprezentacije i školska fudbalska reprezentacija.

Na okružnim takmicenjima Jelena Milenkovic ucenica 5 razreda je osvojila prvo mesto iz srpskog jezika, ucenici Marija Pavlovic i Željko Životic iz geografije bili su treci a saobracajna sekcija na takmicenju tehnickog vaspitanja osvojila je drugo mesto, dok je Dijana Krinulovic iz likovne kulture bila treca. Radovi ucenika iz literalnog stvaralašta bili su posebno zapaženi a nagrade su osvajali Aleksandar Dimitrijevic, Stefan Petrovic, Milica Miladinovic, Aleksandar Dimitrijevic i Andela Pavlovic.

Direktor Milena Vasic, na kraju ove male svecanosti, posebno se još jednom zahvalila svim ucenicima na ovim uspesima jer je u najboljem svetlu predstavljena škola i svi radnici i ucenici škole ponose se ovim uspesima.

D.Ilic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

POCELA ŽETVA JECMA

Na podrucju Branicevskog okruga otpocela je žetva ozimih strnih žita. Požnjevene su prve površine koje su bile zasejane ozimim jecmom, na kojima je postignut prinos od 6 t/ha. Pšenica koja je zasejana na oko 30.000 hektara polako ulazi u završnu fazu vegetacije.

“Visoke temperature krajem maja i pocetkom juna, ne bi trebalo da imaju negativnog uticaja na useve pšenice u boljoj kondiciji koji su na vreme zasejani, dobro ishranjeni i zašticeni. Na pojedinim parcelama došlo je do poleganja useva usled nepravilne primene agrotehnickih mera, odnosno u setvi je upotrebljena veca kolicina semena od preporucene i u prihranjivanju uneta je veca kolicina azotnog mineralnog dubriva, tako da se na ovim parcelama ocekuje smanjenje prinosa”, istice Jorgovanka Vlajkovac samostalni strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

Kukuruz koji je zasejan u Okrugu na 79.000 hektara i uljane kulture koje zauzimaju oko 6.000 hektara nalaze se u fazi intezivnog porasta i u odlicnoj su kondiciji.

Kako se sada nalazimo na pocetku žetve pre svega jecmova, a posle i ostalih strnih žita treba pristupiti pripremanju skladišta za prijem žitarica. Veliki broj poljoprivrednih proizvodaca skladišti žito u magazama, tavanima i slicnim prostorijama. Prema recima Monike Rajcic strucnog saradnika za zaštitu bilja, da bi skladištenje bilo adekvatno potrebno je ove prostorije pre svega dobro mehanicki ocistiti, a prikupljene necistoce izneti i spaliti. Kada je skladište ocišceno treba ga isprskati adekvatnim insekticidom, kako bi se suzbili eventualno zaostali insekti posle cišcenja. Tek nakon ovih radova skladište je spremno za unošenje novog žita.

D.Dinic

MODERNIZACIJA SISTEMA OTPEPELJIVANJA U TERMOELEKTRANI „KOSTOLAC B”

STVARAJU SE USLOVI ZA INTENZIVIRANJE RADOVA

- Krajem jula pocinje montaža opreme na modernizaciji sistema otpepeljivanja u krugu Termoelektrane.

- Do kraja godine završava se gradnja silosa.

- Pripremni radovi na trasi i prostoru za odlaganje pepela u toku leta

Dobijanjem akta o urbanistickim uslovima, na koji se cekalo nekoliko meseci, stvorene su pretpostavke za dalje odvijanje radova, ne samo na modernizaciji sistema otpepeljivanja u krugu Termoelektrane „Kostolac B” nego i na izgradnji trase i prostora za odlaganje pepela i šljake na prostoru kopa „cirikovac”.

Zbog razdvajanja kovinskog i kostolackog prostornog plana, prakticno su zaustavljene aktivnosti za dobijanje dozvola za gradnju i nastavak radova i na realizaciji ove investicije, vredne 30 miliona evra. Pomenuti akt o urbanistickim uslovima, kako nam je rekao LJubiša Stevic, direktor Direkcije za unapredjenje proizvodnje u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, je stigao i Studija o problemima uticaja termoenergetskih objekata na zaštitu životne sredine, ovih dana ce biti stavljena na javni uvid.

- Ocekujemo da se to završi do jula, kao i prezentacija revidovanog glavnog projekta, da bismo stvorili potrebne uslove za dobijanje dozvola o gradnji. U medjuvremenu, ce se pojaviti i tenderi za izvodjenje radova, ne samo na trasi pepelovoda nego i za radove na formiranju prostora za odlaganje pepela i šljake u prostoru kopa „cirikovac”. Mislim na radove koje necemo sami izvoditi, kaže inženjer Stevic.

Kako je planirano svi pripremni radovi na trasi i prostoru za odlaganje pepela i šljake, treba da budu završeni u toku letnjeg perioda. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta, predvidjeno je da oba bloka Termoelektrane „Kostolac B” budu van pogona, da bi se obavila montaža opreme na modernizaciji sistema otpepeljivanja u samoj elektrani. Kompanije „Dobersek Meler”, kojima je poverena realizacija ove investicije, vec su ugovorile izgradnju betonskih silosa za pepeo i celicnih za šljaku. Izgradnja betonskih silosa poverena je firmi „Beton” iz Dkoplja a celicnih „Goši” iz Smederevske Palanke. Izgradnja silosa, cime ce biti stvorene mogucnosti za utovar pepela, pre svega, koji bi se koristio u putogradnji i ne bi se odlagao u prostor buduce deponije, bice završena do zime.

Puštanje novog sistema otpepeljivanja na blokovima elektrane „Kostolac B” u rad, iako ce radovi biti završeni ove, predvideno je za prolece iduce godine. Naime, u Termoelektrani ce u funkciji ostati i stari sistem odlaganja pepela i, kako je dogovoreno, da se u toku zime ne bi ugrožavao rad blokova, prelazak na novu tehnologiju odlaganja pepela, pocece u drugom kvartalu iduce godine. Puštanjem u rad novog sistema otpepeljivanja, modernom tehnologijom odlaganja pepela gustom hidromešavinom, u potpunosti ce biti spreceno razvejavanje pepela, koje, poznato je, zadaje mnogo problema u okruženju termoelektrana.

C. Radojcic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - DARKO KUZMANOVIC IZ CIRIKOVCA

SA DOBRIM SUBVENCIJAMA NEMA NEIZVESNOSTI

Bez dugorocno definisanog programa razvoja stocarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom buxetu i vecih investicija namenjenih razvoju stocarstva, neizvodljiv je proces oživljavanja proizvodnje. Istovremeno, visok nivo protekcionizma u svetskoj stocarskoj proizvodnji, posebno u govedarstvu gde subvencije dostižu i 70vrednosti proizvodnje, otežavaju postizanje vece konkurentnosti ove proizvodnje u tržišnim uslovima.

Poljoprivredno domacinstvo Darka Kuzmanovica iz Cirikovca bavi se tovom junadi i ratarskom proizvodnjom na 8,5 hektara. Setvena struktura je takva da pšenica zauzima 1,7 hektara, ozimi višeredi jecam 1 hektar, kukuruz 2,5 hektara i lucerka 3,3 hektara. Za jesenju setvu pšenice Darko je koristio sortu “Evropa 90” koja se trenutno nalazi u fazi nalivanja zrna i po svemu sudeci obecava bericetan rod.

“Prošle godine prinos je bio oko 5 t/ha, a pšenicu sam predao preduzecu “Filip” po ceni od 11 dinara i sve mi je odmah isplaceno. Što se jecma tice on je sa površine od 1,2 hektara dao prinos od 6.000 kilograma, a prodao sam ga UNION MZ -u po ceni od 15 dinara za kilogram. Inace, u oktobru sam posejeo sortu novosadskog višeredog jecma koji sadrži veci procenat proteina i kvalitetan je za ishranu stoke, medutim krajem maja posle olujnog vetra došlo je do poleganja.

Što se tice kukuruza pocetkom aprila posejao sam zemunpoljske hibride i nadam se znatno boljem rodu, jer je prošla godina za nas bila ubitacna i prinos po hektaru nije prelazio 3 tone u klipu. Oko 15.juna na lucerištu sam obavio drugi otkos i mogu da kažem da ce ove godine biti dovoljno hrane za stoku”, istice Kuzmanovic.

Za ishranu pet junadi koliko se trenutno nalazi u štali Kuzmanovica, koristi se jecam, kukuruz i lucerka. Mahom imaju simentalce, jednog meleza, a proletos su prodali tri grla crno -bele rase po ceni od 225 dinara za kilogram. Od mehanizacije poseduju jedan traktor, oltovu žitnu sejalicu, rotacionu kosu, dve prikolice, elevator za kukuruz i mlin.

“Od subvencija za ovu godinu treba da dobijemo 10.000 dinara po hektaru, 7.000 dinara za simentalce i 3.000 dinara za crno -belu rasu. Za sada nisam uzimao kredit, a ukoliko bude nekih povoljnosti nameravam da uzmem 5 -6 hiljada evra za kupovinu jednog traktora. Sve poslove obavljamo majka i ja, a po potrebi iznajmljujemo i radnu snagu. Što se tice odnosa države prema poljoprivrednim proizvodacima smatram da se situacija popravlja i nadam se da ce ispoštovati obecanje i isplatiti subvencije za ovu godinu”, rekao je na kraju Darko Kuzmanovic.

D.Dinic

OŽIVELE MOBE KRAJ PEKA

- U selima u dolini Peka, kao retko kad, ove godine oživele su mobe. Poljoprivrednici se udružuju na mobama za posao u proizvodnji povrca,vrcanju meda kao i na zaštiti prolecnih useva od korova. Ovaj nacin rada oživeo,kažu,zbog visokih dnevnica.

-Sezonci u jeku prolecnih radova u polju za svoj rad traže 1.600 dinara,što je,prema našem mišljenju,preskupo. Platili smo sadnju,kopanje,ogratanje.Videcemo šta cemo od uloženog ostvariti kao dobit. Zato smo se odlucili na tradicionalne mobe-kaže Dragomir Miloševic,poljoprivrednik iz Klenja. cetiri komšijske porodice,Miloševici,Stevici,Jovanovici i Milovanovici,preko mobe su okopale pet hektara kukuruza.

-Rumunski državljani kao sezonci,kojih ima manje zbog uvodenja viznog režima,naplacuju dnevnicu od 1.600 do 2.000 dinara. Realne dnevnice su od 800 do 1.ooo dinara,sve preko toga je,maltene,pljacka-kaže Draško Jovanovic.

U ataru sela Tribrode povrtari ocekuju dobar rod ranog povrca,ali dodaju da su oni koji rade za kvantaške pijace sadili i druge sorte povrca. Procenjuje se da je ove sezona u golubackom kraju posejano deset odsto raznog rasada povrca više od prošle godine.

LJ.Nastasijevic

ŠIRENJE I MODERNIZACIJA PUTNE MREŽE U MALOM CRNICU

NASTAVLJA SE ZAPOCETO

- U toku su radovi na uredenju puta Kravlji Do-Šljivovac za koje je sredstva u visini od 6 miliona dinara obezbedila opština iz buxeta

Decenijama zapostavljani zbog nedostatka sredstava, putevi u malocrnickoj opštini, kao i u ostalim sredinama Branicevskog okruga, poceli su da se ureduju i modernizuju u poslednje tri, do cetiri godine. Zasluga je to lokalne samouoprave koja je nastojala da buxetom predvidi sredstva za te namene, ali i nadležnih fondova i republickih institucija kao što je Nacionalni investicioni plan.

U skladu sa postojecim planovima i ranijim dogovorima, nakon 50 godina od formiranja opštine, zapoceli su radovi na izgradnji puta Kravlji Do-Šljivovac koji ce prvi put posle toliko godina povezati Šljivovac sa sedištem opštine i dobro doci žiteljima oba sela. Sredstva za izgradnju u iznosu od 6 miliona dinara obezbedila je opština iz buxeta, a radove izvodi Preduzece za puteve iz Požarevca.

—Dobro je da smo uspeli da u prošloj godini raspišemo tender i izaberemo izvodaca kako sada ne bismo gubili vreme. Sa pocetkom sezone krenulo se i sa radovima, prvo se postavlja donji sloj, vrši se priprema za asfaltiranje. Rec je o putnom pravcu dužine 2 kilometra i 700-800 metara koji ce postati prohodan za saobracaj s obzirom na to da je do sada to bio zemljani put neprohodan i za poljoprivredne mašine. Pored toga što se ovim putem povezuju dva sela, žiteljima Kravljeg Dola i Šljivovca istovremeno se omogucava da uredenim putem stignu do svojih imanja, istice Miodrag Dragance Markovic, predsednik Opštine Malo Crnice od koga saznajemo i to da se u skladu sa ranije usvojenim opštinskim programom razvoja putne privrede ovih dana ocekuju i izbor izvodaca radova za preasfaltiranje puta, odnosno ulaza u Kravlji Do, Toponicu i Vrbnicu i za asfaltiranje puta Šljivovac - Poljana u dužini od 600 metara za podrucje koje pokriva opština Malo Crnice.

—Sa rukovodstvom opštine Požarevac u prethodnom sazivu ostvaren je dogovor da zajedno obezbedimo uslove za asfaltiranje dela puta koji prolazi kroz katastarsku opštinu Poljana kako bi se opštine Požarevac i Malo Crnice spojile na putu Šljivovac - Poljana. I ovaj, kao i prethodni put predstavlja krupnu, kapitalnu investiciju za ciju su realizaciju sredstva obezbedena u buxetu opštine. To je još jedan doprinos lokalne samouprave izgradnji kapitalnih investicija kada je u pitanju putna privreda. Mi cemo u toku ove godine uciniti napore da se putevima spoje i opštine Malo Crnice i Veliko Gradište na putu Malo Gradište-Garevo zašta postoji zainteresovanost ovih mesnih zajednica. Takode, namece nam se još jedan zahtev za povezivanjem, rec je o vezi opština Malo Crnice i Petrovac na putu Crljenac - Starcevo. U narednom periodu to ce biti prioritet u programima razvoja putne mreže. Istovremeno nastavice se i modernizacija svih drugih puteva na podrucju opštine Malo Crnice što znaci da treba koristiti sredstva iz buxeta opštine predvidena za to, kao i sredstva republickih fondova i NIP-a. Mislim, da su realna ocekivanja da lokalni putevi na podrucju opštine Malo Crnice izgradnjom i modernizacijom postanu bezbedniji za sve ucesnike u saobracaju. U tom cilju treba urediti i bankine, kanale, horizontalnu i vertikalnu signalizaciju, napominje predsednik.

Po okoncanju raspisanog tendera ovde treba da krene i izgradnja puta Boževac - Kobilje zašta su se dosta angažovale mesne zajednice u svom delu posla ali sav taj njihov napor nije i dovoljan. Pošto se radi o krupnoj investiciji, pored pomoci opštine i mesnih zajednica neophodna je i podrška države. Pored toga što ce povezati dva sela, ovaj put ce postati dostupniji poljoprivrednicima koji su do sada s mukom stizali do svojih imanja.

S.E.

USPEH DECJE SCENE AMATERSKOG POZORIŠTA IZ MALOG CRNICA

LJUBAV POBEÐUJE

Amatersko pozorište “Branislav Nušic” iz Malog Crnica godinama vec neguje decji pozorišni amaterizam tako da na pozorišnim daskama FEDRAS-a cesto nastupaju i clanovi Decje scene. U poslednje vreme zapaženi su i njihovi nastupi van malocrnicke opštine i požarevackog kraja. Tako su prošle a i ove godine kao najbolji na smotrama decjeg pozorišnog amaterizma u Branicevskom i Podunavskom okrugu, stekli pravo ucešca na Republickom festivalu koji se vec dva puta uzastopce održava na Ubu.

—Festival scenskog stvaralaštva dece Srbije sa tradicijom dugom 30 godina, pod pokroviteljstvom Saveza amatera Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije ove godine održan je od 10. do 12. juna na Ubu. Okupio je najbolje decje predstave u zemlji, a u konkurenciji osam najboljih našli su se i clanovi naše Decje scene što predstavlja veliki uspeh. Nastupili smo sa predstavom “LJubav pobeduje” Miloša Ševarlica u režiji Radiše Stojicevica koja je rezultat zajednickog rada Decje scene pozorišta i OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica i dobili sve pohvale. Glumci su svojom stvaralackom energijom i ambicijom pokazali da su pravi misionari u negovanju decijeg pozorišnog stvaralaštva. Specijalne pohvale dobili su Veselin Kuburovic za ulogu cara i Tamara Gajic za ulogu aždaje. Naša deca su, inace, i prošle godine imala tu cast da kao najbolji pozorišni amateri predstavljaju ovaj kraj na Republickoj smotri na Ubu, saznajemo od Bebice Milovanovic, vd direktora Centra za kulturu u Malom Crnicu.

S.E.

PROMOCIJE

KAKO SRCE KAŽE

U organizaciji Biblioteke “Srboljub Mitic” prošle srede u maloj sali opštine Malo Crnice predstavljena je zbirka poezije “Kako srce kaže” autorke Katarine Miletic. Posetioce promocije najpre su pozdravili domacini i organizatori Miodrag Dragance Markovic, predsednik Opštine i Marijana Veljkovic, direktorka Biblioteke. O knjizi su potom govorile pesnikinje Ana Dudaš iz Malog Crnica i Radmila Zoric iz Salakovca. Stihove iz Zbirke citali su ucenici OŠ “Draža Markovic Roda” iz Smoljinca-Aleksandra Jankovic, Maja Stojakovic i Gabrijela Vujic, a i iz OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica - Ana Vukovic i Teodora Stojicevic. Stihove je solo nastupom na harmonici muzikom oplemenio Miloš Momcilovic.

Knjiga “Kako srce kaže” prva je zbirka poezije mlade pesnikinje, tek ucenice Katarine Miletic o cijem prvencu Ana Dudaš kaže: Pesnikinja kroz stihove peva u slavu ljubavi prema zavicaju, prema prirodi i prema bližnjima. Peva o onom što uocava, o onom što u njoj razbuktava ljubav i osecanje pripadnosti. Ona svoje emocije iskazuje neposredno i iskreno...

Katarina Miletic je iz Šapina, rodena je 20. maja 1993. godine, ucenica je osmog razreda OŠ “Draža Markovic Roda” u Smoljincu. Ucestvovala je na mnogim literarnim konkursima na kojima je bila i nagradivana.

S.E.

POZORIŠNE PREMIJERE

PAZARNI DAN

U produkciji Centra za kulturu i opštine Malo Crnice prošlog cetvrtka premijerno je izvedena pozorišna predstava “Pazarni dan”. Rec je o nastupu clanova opštinskog Amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” iz Malog Crnica. Prema tekstu Aleksandra Popovica predstavu je režirao Spasoje Ž. Milovanovic.

—Predstava je pripremana puna dva meseca, radena je za predstojeci, 37. FEDRAS koji se ovde tradicionalno održava svake godine od 14. do 21. oktobra. Mislim, da je na opšte zadovoljstvo svih nas, i organizatora i producenta i glumaca -amatera, premijera “Pazarni dan” bila uspešna i da ce se Amatersko pozorište predstaviti u najboljem svetlu na nastupajucem FEDRAS-u, kaže Bebica Milovanovic, vd direktor Centra za kulturu u Malom Crnicu.

S.E.

PRI KRAJU PRIPREME ZA OBELEŽAVANJE JUBILEJA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

MONOGRAFIJOM KROZ ŠEST DECENIJA

Za požarevacki Istorijski arhiv ovo je godina jubileja, 60 godina od osnivanja ove znacajne regionalne kulturne institucije. Radi se na obeležavanju ovog datuma ali i drugim poslovima.

U toku je digitalizacija i sredivanje arhivske grade prema odobrenom projektu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Dvadeset lica sa evidencije Nacionalne slube za zapošljavanje izvodi projekat na zaštiti arhivske grade kao kulturnog dobra.

Takode, digitalizuje se casopis “Gradanin” koji je vrlo korišcen od strane istraživaca arhivske grade, sreduju arhivski fondovi organa uprave što je priprema za složenije operacije na obradi grade. Na objektu depoa (Stara kasarna, Paviljon 4) u toku je izvodenje unutrašnjih gradevinskih radova cija je vrednost dva miliona dinara, koje je obezbedila opština, a cime ce se dobiti još petsto kvadrata za smeštaj arhivske grade. Namenski su utrošena i sredstva u iznosu od 420 miliona koje je opredelilo Ministarstvo kulture za nabavku racunara, skenera, povezivanje na internet, sve u cilju formiranja još jedne racunarske mreže u objektu depoa tj. pristupa digitalnoj bazi podataka.

Jubileji

Arhiv aktivno ucestvuje u obeležavanju jubileja požarevacke bolnice koja je, osnovana 1833., godine, bila prva bolnica u Srbiji. Pripremili su naucnu monografiju o razvoju zdravstva i izložbenu postavku na istu temu.

Kada je rec o jubileju Arhiva, u štampi je monografija “ Šezdeset godina Istorijskog arhiva Požarevac” koja bi trebalo da iz štampe izade do kraja juna i bude predstavljena na svecanoj akademiji. Monografija obuhvata period od 1948-2008. a u njoj ce biti prikazane sve aktivnosti ove institucije kroz organizacione delove: u registraturama, arhivskom depou, biblioteci; zatim tehnicka zaštita, mikrofilmovanje i digitalizacija, sredivanje i obrada arhivske grade kao kulturnog dobra (koja ce sadržati prikaz najznacajnijih arhivskih fondova i dokumenata koji se cuvaju u depoima). Bice tu i kulturno-informativna izdavacka delatnost Arhiva gde su kroz dokumente, kataloge, fotografije, pozivnice, prikazani svi projekti uradeni u Arhivu. Na njenih 270 stranica naci ce se i istorijat Institucije.

U štampi je i knjiga u okviru edicije Posebna izdanja IA Požarevac pod nazivom “Fenomen etnosa u delima jugoslovenskih pisaca” viden ocima doktorke Vidosave Stojancevic, prve žene akademika, priredivaca Jasmine Nikolic i Dragane Miloradovic.

U novoj zgradi - nezaobilazan

Ono što Arhivu nedostaje, a što ce, ukoliko sve bude teklo po planu biti rešeno do pocetka 2010. godine, je nedostatak prostora. Nakon izbora projektanta sledi javna nabavka velike vrednosti za izbor izvodaca radova na novom objektu. Za realizaciju ovog projekta zaduženo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u ovoj godini za projekat je opredeljeno deset miliona dinara iz NIP-a. Grad Požarevac sa 30sufinansirace projekat. Arhiv je u predvidenom roku konkurisao za sredstva iz NIP-a i za narednu godinu jer je planirano da se radi fazno.

U toku je izrada dokumentacije za pocetak izgradnje nove zgrade koja ce imati oko dve hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora a nalazice se u ulici Bratstva jedinstva. Direktorka Arhiva Jasmina Nikolic otkrila nam je kako ce, najverovatnije, izgledati novi objekat.

- Trebalo bi da ima cetiri nivoa. U podrumu bi se nalazili specijalni arhivski depoi. Prizemlje ce biti rezervisano za galerijski prostor, što je Arhiv dužan da ima, a gde ce se nalaziti stalna izložbena postavka “Istorija 19. veka Požarevca”. Druga izložbena sala bice posvecena periodicnim programima. Na prvom spratu nalazice se savremeno opremljen amfiteatar koji ce služiti za potrebe strucnih savetovanja. Postojace posebne prostorije za mikrofilmovanje, digitalizaciju, arhivsku biblioteku, koja ce imati i citaonicu koju ce istraživaci moci da koriste za svoj rad… Kako nameravamo da postanemo centar za konzervaciju i restauraciju arhivske grade imacemo i prostor namenjen tome, naravno, kancelarije, garažu, lift itd. Zgrada ce, ukratko, biti vrlo reprezentativna, najavljuje direktorka Arhiva, kojoj je u aprilu produžen mandat na cetiri godine, što je potvrda rada u Instituciji koja je bila na margini javnog života. Danas je požarevacki arhiv vodeci u Srbiji, konsultovan u strucnim krugovima i nezaobilazan u domacim i svetskim dešavanjima. Jasmina Nikolic kaže da je za te rezultate, pedeset projekata za cetiri godine, zaslužan ceo tim Arhiva, koji bi, zbog sve obimnijeg posla, trebalo proširiti.

T.R.S.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

TREPTAJ DUŠE

- Snažana Milanovic „Treptaj duše”, izdavac Književni klub „Miroslav Mika Antic”, Indija

Snežana Milanovic je pesnikinja iz Stiga (živi u Crljencu, opština Malo Crnice) ali i i njeni motivi odišu „aromom” Stiga. Poezijom se bavi punih petnaest godina i osim brojnih pesama rasutih po listovima i casopisima obelodanila je i knjigu stihova „Tragovi bespuca”. Rec je o pesniku istancanog nerva, osobenog nacina obrade stiha i nadasve, sa snažnim unutrašnjim podtekstom.

Ovih dana izašla je nova zbirka stihova Snežane Milanovic pod višedimenzionalnim naslovom „Treptaj duše” i to na stotinu strana. Zbirka je podeljena na dva ciklusa „Reci mi istinu” u kome dominiraju ljubavne pesme i „Ponocna igra” sa zavicajnim akcentima. Predgovor je napisao književnik Branko Manas a pogovor Nikica Banic.

U prvom ciklusu Milanoviceva iz raznih uglova, raznim povodima i pobudama, raznim, konacno i pesnickim rekvizitima vaja temu ljubavi kadikad krcata bolom i ubijena patnjom, kadikad sa lomnom nadom da ce cekanje i suzdržanje vaskrsnuti i blesak onoga što je najlepše pripasti pesnikinji.

U zavicajnom ciklusu sa posebnim pijetetom doduše i veoma proživljeno, kao da je te pesme dugo u sebi nosila, pesnikinja vaja cudesnu nit zavicajnih polja, jeseni, stiške ravnice, stare srpske kuce, žeteleca, prela i posela kao i vitokose, zelenooke lepotice Mlave reci tople, motivi skreni, slike jedre,stihovi sa osobitim carima.

U svakom slucaju, evo knjige koja ce naci svoj put do citalaca.

S.R.

NOVI, 99. BROJ CASOPISA ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST I KULTURU "STIG"

POSVECEN SVETOM SAVI

- U pripremi je stoti broj "Stiga" koji ce u celini biti u znaku lika i dela njegovog idejnog tvorca Srboljuba Mitica

Jedna lepa zamisao ondašnjih pesnika (Ane Dudaš, Milisava Milenkovica i Dragoslava Živadinovica) okupljenih oko Srbe Mitica da se pokrene seoski casopis u Stigu, u Malom Crnicu, u kome bi, pre svega svoje mesto našli brojni stvaraoci ovog podneblja, ostvarena je 1970. godine kada je svetlost dana ugledao prvenac “Stiga”. Od tada pa do danas odštampano je 99 brojeva ovog Casopisa, i kako nam rece aktuelni glavni i odgovorni urednik Ana Dudaš, trenutno se razmišlja o koncepciji stotog, jubilarnog broja.

- Casopis je oduvek bio otvoren za stvaraoce širom naše zemlje, ondašnje Jugoslavije, a sadašnje Srbije. Takode, bogata je i naša saradnja sa stvaraocima u dijaspori kojima mnogo znaci da se pojave u jednom zavicajnom listu kakav je “Stig”. Devedeset i deveti broj Casopisa posvecen je Svetom Savi i pocinje proznim tekstom Slavice Jovanovic i poezijom pesnika o njemu.Tu je i stvaralaštvo Radomira Andrica koji je 2007. godine dobio nagradu “Srboljub Mitic” za poeziju, u ovom broju prisutna je i Ana Kamjenska sa beležnicama duhovne sadržine, svi naši pisci se u “Stigu” pojavljuju redovno, iz broja u broj pa i u ovom, to su Raša Peric, Rade Obradovic, Danilo Radojkovic, Bogoljub Jovic, Živojka Milic, Dragan Jacanovic koji je ovoga puta ponudio jedan izuzetan tekst, ja mislim da je i najbolji. U ovom broju imamo i besede na primer Radomira Micunovica o stvaralaštvu ostalih pisaca i prikaze kao što je prikaz na knjigu Milutina Ðurickovica. Dragoslav Živadinovic objavljuje San i pricu, a Veliša Joksimovic jedan izuzetan tekst na temu decjeg stvaralaštva koji je zastupljen i u antologiji koju sam ja uradila a koja je prevedena na slovacki, saznajemo od Ane Dudaš, glavnog i odgovornog urednika “Stiga”.

Novi, stoti broj Casopisa treba da izace najesen, do oktobra ove godine i kako je u pitanju jubilarno izdanje, pripreme su odavno otpocele.

- Sasvim je sigurno da ce taj broj “Stiga” biti posvecen Srboljubu Miticu s obzirom na to da je on jedan od idejnih tvoraca Casopisa, da je uvek podsticao mlade na stvaralaštvo i da je ove godine petnaestogodišnjica od njegovog upokojenja, kaže Ana Dudaš od koje saznajemo i to da je Casopis “Stig” jedini casopis koji izlazi u selu. U njegovoj istoriji bilo je i perioda stagnacije “ ali nam je uvek bog bio u pomoci, uvek smo se snašli za pare, cak je jedan broj finansirala Damjanka Cizmic. Urednici su se vremenom smenjivali, radili smo to jedno vreme zajedno Srba i ja, posle ja sama, pa Dragoslav Živadinovic, Svetomir Mirkovic, i sada sam ponovo na tim poslovima od pre cetiri godine. Jeste to duhovno zadovoljstvo ali iziskuje mnogo fizickog napora što je meni sve teže s obzirom na to da u Srpskoj knjizi uredujem Ediciju “Zavicaj”. kaže Dudaš.

S.E.

POŽAREVACKI VRTICI

DOVIÐENJA, DRAGI VASPITACI

Prošle nedelje, u centru Požarevca, defileom i velicanstvenom priredbom na letnjoj pozornici, vrtici su se rastali sa najstarijim drugarima, stasalim da ove jeseni sednu u dacke klupe.

Devet stotina decaka i devojcica ponece i citavog života u dnu srca brižljivo cuvati uspomene i dogodovšitne iz najranijeg detinjstva, perioda kad se u vrticima družilo, igralo i “kao iz vode” odrastalo.

Postali su nerazdvojni drugari, od pelena do dacke torbe, a pod budnim okom vaspitacice koja je sa neizmernim trudom i strpljenjem svakom od njih pružala podršku, postali su odvažni, spremni da visoka cela udu u novo razdoblje detinjstva, nova znanja i poznanstva i - uvek se vrate da se svojoj vaspitacici pohvale novom peticom, novom simpatijom.

I, kad su, posle pozdravne reci direktora i “cike iz Skupštine” zajedno sa voditeljima završne priredbe složno izbrojali do sedam, taman koliko i godina imaju, “klinci i klinceze” pustiše da polete šareni baloni put neba, “cak do zvezda”, kud i sami hrle. Hiljadu šarenih balona lepršalo je nebom, baš kao što su na pozornici lepršale haljinice i šortsevi jedne nove mladosti, koja ce ove jeseni uneti nove boje, nove osmehe i nove vragolije u škole požarevackog kraja. Svecanost su svojim nastupom uvelicali i predškolci velikogradištanskog vrtica “Majski cvet”.

Pomešale su se sa aplauzima suze radosnice ponosnih roditelja, baka i deka, koji su i citav komšiluk poveli da se divi njihovim dikama što postaju daci. Gotovo tri - cetiri hiljade ljudi, ko bi onoliki svet pobrojao, divio se te veceri šarenilu priredbe. Ponosne na te razdragane mališane, vidno ganute, vaspitacice su se, kao od najrodenijih, teška srca, dugo rastajale sa još jednom generacijom kojoj su godinama, kroz igru, pricu, maštu i javu, u srce i dušu ulivale samopouzdanje, ljubav prema životu, poštenje, pravednost i iskrenost, snagu da zakorace u život spremni, spretni i okretni. Rastanak je došao nekako iznenada, prebrzo i neodloživo. Ali, velika je istina u stihu: “Na kraju je uvek - novi pocetak”!

I, kad dode taj pocetak, kad prvaci koji su prerasli vrtic otvore prvu stranicu citanke, vaspitacice ce otvoriti prvu stranicu novog druženja sa klincima koji su prerasli nošu u jaslicama. Od noše do citanke, nanovo traje vesela graja u vrticima,

A vrtici ce tokom letnje pauze biti temeljno uredeni, okreceni i provetreni. Moguce je da novosagradeni aneks vrtica u Kostolcu bude dovršen i primi tri nove grupe mališana. Pauza u “Leptiricu” i “Nevenu” trajace u julu, ostalim vrticima u Požarevcu u avgustu, u kostolackom “Majskom cvetu” - od sredine jula do sredine avgusta.

Najesen u jaslice i vrtice krecu sva deca ciji su roditelji obnovili upis do kraja prošle nedelje, sa njima i deca koja se od juce do kraja ovog meseca prvi put upisuju u vrtic. Vrtici Ustanove “LJubica Vrebalov” u Požarevcu, Kostolcu i Lucici” godinama su pretesni da prime svu decu, pa ce i ovog puta 350 mališana, nažalost, ostati na listi cekanja. To je, doduše gotovo duplo manje nego prošle godine, ali opet dovoljno da popuni još jedan vrtic, kad bi ga Požarevac imao.

Najesen ce upoznati svoju vaspitacicu i novi šestogodišnjaci, polaznici pripremnog predškolskog programa u Požarevcu, Kostolcu i svim okolnim selima. Sve vaspitacice ce, pak, i u vreme letnjeg raspusta, kao i tokom radne godine, kroz razne seminare i “radionice” nastaviti edukaciju, deliti iskustva sa kolegama iz citave Srbije, a po ugledu na kolege iz Zagreba, kako je zvanicno najavio i direktor ove Ustanove Dragan Nikolic, uci ce u novi, veoma znacajan i zahtevan projekat, animirajuci i citavu lokalnu sredinu, i decu i odrasle, u nameri da Požarevac postane grad prijatelj dece. Podršku lokalne samouprave na završnoj priredbi vec je najavio zamenik predsednika Gradske skupštine Milic Jovanovic.

Jer, kao što rece pesnik, “dete je dete, da ga volite i razumete”...

D. Milenkovic

ZNACAJNO OTKRICE U HOMOLJU STRUCNJAKA NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC

PRVA NEKROPOLA TRIBALA

Strucnjaci Narodnog muzeja u Požarevcu iskopali su u ataru sela Suvi Do u opštini Žagubica dve keramicke posude Tribala, prastarih stanovnika Balkanskog poluostrva koji su živeli u starijem gvozdenom dobu od osmog do šestog veka pre nove ere. U jednoj urni pronadeni su pohranjeni ostaci spaljenog pokojnika, a u drugoj posudi najverovatnije je bila hrana. Grob je slucajno otkrio Radiša Jovic iz Suvog Dola, koji je sa sinom Zlatkom postavljao plastenik.

- Stalnim prisustvom na terenu opštine Žagubica, odnosno Homolju, Narodni muzej iz Požarevca je u poslednjih nekoliko godina došao do citavog niza novih arheoloških podataka i novih arheoloških lokaliteta. Mi vec tri godine vršimo sistematska iskopavanja i istra- živanja u ataru sela Laznica, na lokalitetu Pcelinji krš gde je otkriven jedan veliki metalurški kompleks od ranog bakarnog doba pa sve do srednjeg veka. Medutim, ono što je izazvalo veliku pažnju strucne i naucne javnosti je otkrice do kog smo došli pre nekoliko nedelja. Zemljoradnik Radiša Jovic iz sela Suvi Do prilikom kopanja stopa za stubove plastenika naišao je na fragmente keramike o cemu je obavestio Narodni muzej i mi smo tada ustanovili da je rec o lokalitetu iz starijeg gvozdenog doba, lokalitetu koji se datuje u vreme VI- VII vek pre naše ere i da se najverovatnije radi o ostacima praistorijskog groblja - nekropole. Samo nekoliko dana posle toga, Radiša Jovic je orao susednu njivu, plug je zakacio jedan veliki amorfan komad krecnjaka ispod kog je ponovo ugledao fragmente keramike o cemu je obavestio našu ustanovu. Odlaskom na teren konstatovano je da se radi o grobu starijeg gvozdenog doba gde je pokojnik bio spaljen, gde su njegovi ostaci brižljivo prikupljeni i stavljeni u jednu keramicku posudu, urnu koja je bogato ukrašena pored koje se nalazila jedna veca zdela u kojoj se najverovatnije nalazila hrana, odnosno daca za pokojnika. Ono što je posebno važno iz perioda starijeg gvozdenog doba kada su Tribali živeli na teritoriji današnje Srbije, na prostoru izmedu Velike Morave i reke Iske u Bugarskoj, to je da mi danas raspolažemo podacima od preko sto vecih ili manjih naselja. Za sada nije bio pronaden ni jedan grob iz ovog perioda koji bi nam pružio potpunu sliku o životu ljudi tog perioda, o njihovom fizickom izgledu, verovanjima i obicajima tako da je nalaz ovog groba u Suvom Dolu i te kako znacajan. Nije senzacionalan sam po sebi, to je materijal koji nije toliko atraktivan, ali je za nauku Srbije i jugoistocne Evrope izuzetno znacajan. S druge strane, nalaz ovog groba je prakticno rešio dilemu zbog cega slicnih nalaza nije bilo na drugim teritorijama. Površinskim pregledom terena, površinskom prospekcijom ne može se uociti ništa, zemlja je apsolutno cista tako da klasicnim arheološkim metodama nije moguce detektovati arheološki lokalitet. Do njegovog otkrica došlo je sasvim slucajno i ja u svoje ime, moje ustanove i u ime celog Srpskog arheološkog društva i cele arheologije najiskrenije zahvaljujem gospodinu Jovicu što je uocio, na prvom mestu na oko te atipicne beznacajne pod znacima navoda arheološke predmete, što ih je prikupio, obavestio Muzej i što smo zahvaljujuci njemu, zahvaljujuci citavom nizu saradnika iz Homolja došli do izuzetno znacajnog naucnog otkrica. Ovo je i primer kako ubuduce treba da se radi, i kakav ljudi ovog kraja treba da imaju odnos prema našoj kulturnoj baštini, kaže Dragan Jacanovic, arheolog Narodnog muzeja Požarevac.

-Zajedno sa Arheološkim institutom iz Beograda koji smo odmah obavestili o nalazu, sa gospodinom Miloradom Stojicem koji se u ovom institutu inace bavi periodom starijeg gvozdenog doba, u toku je izrada projekta da na ovom lokalitetu vec tokom ovog leta zapocnu prva sistematska istraživanja jednog groblja, jedne nekropole iz starijeg gvozdenog doba na teritoriji Sr nekropole, bar dvadesetak grobova na tom prostoru kako bi se dobila potpuna slika i o materijalnoj, a na prvom mestu i o duhovnoj kulturi tog perioda kod nas. S druge strane akcenat ce biti bacen da sada u bližem okruženju samog groblja otkrijemo mesto gde su ljudi koji su tu sahranjivani živeli, cime su se bavili. Sva je pretpostavka da su oni u Vi- VII veku pre naše ere u dolini reke Mlave na obodu Homolja koristili ta plitko locirana, ali rudom bogata ležišta gvožda, i da je cak ta prva metalurgija gvožda možda ponikla na tom prostoru Srbije. Sudeci prema grobovima iz mladih i starijih perioda, nama je cilj da otkrijemo veci deo nekropole, bar dvadesetak grobova na tom prostoru kako bi se dobila potpuna slika i o materijalnoj, a na prvom mestu i o duhovnoj kulturi tog perioda kod nas. S druge strane akcenat ce biti bacen do sada u bližem okruženju samog groblja otkrijemo mesto gde su ljudi koji su tu sahranjivani živeli, cime su se bavili. Sva je pretpostavka da su oni u Vi- VII veku pre naše ere u dolini reke Mlave na obodu Homolja koristili ta plitko locirana, ali rudom bogata ležišta gvožda, i da je cak ta prva metalurgija gvožda možda ponikla na tom prostoru, istice Jacanovic.

NASTAVAK ISTRAŽIVANJA

- U drugoj polovini jula ove godine radicemo iskopavanja na nalazištu Kršku albina (pcelinji krš) u Laznici gde je bila topionica gvozdene rude, bice daljih istraživanja u Suvom Dolu, ali i crkve Damile koja je nekada postojala u blizini izvora reke Mlave. U opštini Požarevac bice nastavljena iskopavanja kod Todiceve crkve u Kostolcu - kaže Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu.

M. K.

„GORNJACKO ZVONO” BRANKU LAZICU

U porti manastira Gornjak održan je 6. književno-duhovni sabor „Noc u Gornjaku” koga su i ovog puta uprilicile dobrosusedske opštine Petrovac na Mlavi i Žagubica a pod pokroviteljstvom Branicevske eparhije i uz blagoslov NJegovog preosveštenstva vladike Branicevskog Ignjatija koji je i licno prisustvovao saboru u pratnji sveštenika petrovacke i žagubicke parohije. U programu su ucestvovali glumci Verica Miloševic i Mirko Babic a svoje stihove su govorili pesnici Pero Zubac iz Novog Sada, Žarko Dimic i Predrag Banjeglav iz Sremskih Karlovaca, Goran Ðordevic iz Smedereva i pesnik Mlavskog kraja Raša Peric. U muzickom delu programa nastupile su solistkinje Eparhijskog hora Branicevo.

Nagradu „Gornjacko zvono” koja se svake godine dodeljuje najuspešnijim stvaraocima na polju književnosti ove godine je poneo pisac Branko Lazic a priznanje mu je urucio predsednik opštine Radiša Dragojevic. Tradicionalne „Gornjacke povelje” dobitnicima je urucio direktor KPC Miodrag Lukic a poneli su ih: Mirko Babic, Jelena Rakic, Pero Zubac, Milena Stevic, Žarko Dimic, Suzana Radenkovic, Goran Ðordevic, LJiljana Rakic i Jelisaveta Karaxic.

KUCEVO: SA PROMOCIJE ZBORNIKA "U KRUGU BESKRAJA"

REC PESNIKA NE BLEDI U VREMENU

- Zbornik "U krugu beskraja", izdavaci: Centar za kulturu "Veljko Dugoševic" Kucevo i Biblioteka Kucevo 2008.

U Svecanoj sali SO Kucevo prošlog cetvrtka održana je promocija prvog zbornika pesama pesnika sa podrucja opštine Kucevo: U Krugu beskraja”. Zbornik su zajednicki objavili Centar za kulturu Kucevo i Biblioteka “ Nikola Sikimic Maksim” iz Kuceva.

O zborniku je najpre govorio recenzent književnik Raša Peric rekavši da je zapazio kako ima veoma dobrih stihova i dobrih pesama. Ukazao je i na cinjenicu da je Stevan Raickovic, veliki sprski pesnik koji se rodio u Neresnici, zaslužio da njemu u cast bude posvecen zbornik.

Danilo Radojkovic, profesor i pesnik konstatovao je da je poezija veliko i vecito traganje za necim što ne bi trebalo da mine i utihne u prolaznosti i da su pesnici okupljeni u ovom zborniku, njih petnaestoro, siguran znak da se ide u pravom smeru.

Siniša Ristic, knjiže- vnik govorio je pojedinacno o svakom pesniku i primetio da ima mnogo dobrih pesama i pesnika. Kod vecine su kao i kod Stevana Raickovica dominatne teme ljubavi, zavicajne cežnje, rodoljublje, deskriptivnost. Ukazao je da ima i tradicionalnih i modernih pesama ali i mnogo talenovanih pesnika.

Prisutni autori su na kraju citali svoje stihove u dupke punoj sali SO u Kucevu.

N.C.

PREMIJERA U KOSTOLCU

VIRUS

Glumci pozorišta “Castellum” Kostolac odigrali su premijerno u cetvrtak predstavu “Virus” Siniše Kovacevica, u režiji Radomira Ðordevica. Kostolacki amateri napunili su salu Doma kulture koju je nakon predstave publika napustila sa pozitivnim utiscima o režiji, muzici i, naravno, glumi.

Komentarisali su uglavnom “živi” bend na sceni (“Bubašvaba bend”), scenografiju koja je dobro ispratila pricu i, osim starijih i iskusnijih glumaca, narocito su pohvalili Mladena Despotovica koji je odlicno izneo lik mladog rokera.

Ne ulazeci u kriticki osvrt, za šta su zaduženi kompetentniji, predstavu koja govori o ljubavi, podršci, razocaranju, iskrenosti i licemerstvu svakako treba pogledati jer time što je savremena i životna “drži pažnju” gledalaca zaista, svih uzrasta.

T.R.S.

U OPŠTINI GOLUBAC KONSTITUISANA SKUPŠTINA

- Za predsednika Skupštine opštine vecinom glasova izabran dr Boban Trifunovic iz DSS, a za potpresednika Tomica Stankovic (SRS)

- Novi sekretar Skupštine je diplomirani pravnik iz Golupca Nebojša Graovac

- Za predsednika opštine izabran je dr Nebojša Mijovic sa liste Grupe gradana, a njegov zamenik je Slobodan Miloševic (SRS) - Izabrano i Opštinsko vece od sedam clanova

Opština Golubac je na prvoj konstitutivnoj sednici dobila nove funkcionere lokalne vlasti nakon uspešno sprovedenih izbora 11. maja ove godine. Odbornici novog saziva Skupštine opštine Golubac verifikovali su mandate, dali svecanu izjavu, a zatim je obavljeno tajno glasanje. Vecinom glasova za predsednika Skupštine opštine izabran je dr Boban Trifunovic iz Demokratske stranke Srbije, a za njegovog zamenika Tomica Stankovic iz Srpske radikalne stranke. Za novog sekretara Skupštine imenovan je diplomirani pravnik Nebojša Graovac. Usvojen je i novi poslovnik o radu Skupštine opštine.

-Opština ima velike probleme i ceka nas ogroman posao kako bismo opravdali poverenje naših gradana. Želim da kad udete u zgradu opštine znate da ste došli da rešavate probleme ljudi koji su glasali za vas. Naša koalicija od 18 odbornika koja ima vecinu u Skupštini napra-vljena je na principima ravnomernog razvoja cele opštine, tj. razvoja grada Golupca i svih sela, jedne energicne borbe za ekonomski razvoj opštine i zapošljavanje ljudi, jer je ovo veliki problem, zatim rešavanje komunalnih i infrastrukturnih problema na podrucju cele opštine, a takode cemo dati i veliku podršku razvoju kulture, sporta i ukljucivanje mladih u sve aktivnosti.

-Naš prvi zadatak je presek stanja, odnosno da se pogleda šta je sve to radeno u proteklom periodu, a posebno ovih nekoliko meseci pre izbora, jer ima nagoveštaja da je novac trošen nenamenski u predizborne svrhe. Sagledacemo potrebe svih buxetskih korisnika i na osnovu toga poceti izradu novog buxeta i plan rada za sledecu godinu, rekao je predsednik Skupštine opštine Golubac, dr Boban Trifunovic.

Odmah posle konstitutivne sednice održana je i prva sednica novog saziva na kojoj su izabrani predsednik opštine, njegov zamenik i sedam clanova Opštinskog veca.

Ovom prelogu za hitno zakazivanje prve radne sednice usprotivili su se odbornici opozicije iz Demokratske stranke, uz obrazloženje da se ne treba žuriti sa izborom predsednika opštine i Opštinskog veca.

Tajnim glasanjem za predsednika opštine Golubac izabran je dr Nebojša Mijovic, kandidat sa liste GG ,,dr Nebojša Mijovic’’,a za njegovog zamenika Slobodan Miloševic iz Srpske radikalne stranke. Deset odbornika iz DS nisu glasali, a odbornici iz stranke G-17 plus su napustili sednicu.

-Kao novoizabrani predsednik opštine Golubac bice u funkciji svih gradana i necu deliti ljude na bilo koje stranacke pripadnosti, znaci sa nama ce biti svaki gradanin jednak. Nastavicemo da radimo prvo ono što je zapocela predhodna vlast, mada je dosta investicija ostalo nezavršeno. Moj licni stav i stav moje koalicije je da ono što uradimo ne bude pripadalo ni jednoj stranci ili bilo kojoj grupaciji, vec ce to biti neki zajednicki rad, rad za dobrobit svih gradana opštine i ovog našeg lepog gradica. Ono što radimo, ice pošteno, uradeno sa znanjem i sa poštovanjem koalicionih partnera. Razvoj turizma je na prvom mestu, a zatim poljoprivreda i industrija, kaže predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Novi saziv Skupštine opštine Golubac broji 31 odbornika od kojih Demokratska stranka ima 10, Srpska radikalna stranka 6, SPS-PUPS-JS ,,Saša Marjanovic’’, Demokratska stranka Srbije i GG,,dr Nebojša Mijovic’’ po 4 i stranka G-17 plus 3 odbornika. Vecinu u golubackom lokalnom parlamentu cine 18 odbornika iz SRS, SPS-PUPS-JS,DSS i GG ,,dr Nebojša Mijovic’’.

M.K.

POD POKROVITELJSTVOM FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

EKOLOŠKA STVARNOST

- Foto kino klub Požarevac organizator je Druge izložbe umetnickih fotografija pod nazivom “Ekološka stvarnost”

U prostorijama Narodne tehnike u Požarevcu od 21. juna bice otvorena izložba umetnickih fotografija ciji je organizator Foto kino klub, a pokrovitelj Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac. Žiri u sastavu Milan Markovic, Zdravko Simijonovic i Slavko Pavlovic u saradnji za Brankom Maticem iz Foto saveza Srbije, od pristiglih 314 fotografija od 84 autora, izabrao je 119 koja su delo 71 autora. Žiri je takode odlucio da se prva nagrada za kolekciju dodeli Draganu Stankovicu, druga Mariji Milovanovic Maksimovic, a treca Borislavu Milovanovicu. Pohvale za kolekciju pripale su Heingu Primoženu i Ivanu Tošicu. Prvu nagradu za fotografiju osvojio je Branislav Backovic, drugu Zoran Stojiljkovic i trecu Jure Kravanja. Pohvale za fotografiju otišle su u ruke Jovana Blagojevica, Dragana Ðelica i Fadila Šarkija.

Od 18 autora, clanova FKK Požarevac koji su ukupno za ovu izložbu prijavili 62 fotografije, izlagalo je svih 18 sa 36 odabranih fotografija. Clan ovog Kluba Dragan Stankovic dobitnik je prve nagrade za kolekciju fotografija dok su Jovan Blagojevic i Dragan Ðelic nosioci pohvala za pojedinacne fotografije.

Druga izložba umetnickih forografija pod nazivom Ekološka stvarnost, pre postavke u Požarevcu, od 12. do 14. juna priredena je na Kopaoniku u okviru seminara EKO-JUSTUS koji je organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Istu izložbu u Požarevcu, ljubitelji umetnicke fotografije na temu ekologije, mogu razgledati do 28. juna.

S.E.

POCELA ŠKOLA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U CIRIKOVCU

Prošle srede u prostorijama Mesne zajednice Cirikovac pocela je rad vecernja škola za poljoprivrednike iz oblasti zaštite životne sredine. Škola ce održavati predavanja sredom u vecernjim satima. Na njoj ce se poljoprivredni proizvodaci edukovati kako da primenjuju pesticide za zaštitu bilja i mineralna dubriva, u cilju povecanja prinosa, a da pri tome ne ugroze svoje zdravlje niti zdravlje potrošaca poljoprivrednih proizvoda. Takode ce nauciti kako da štite od zagadenja zemljište, vodu i vazduh.

Školu realizuje Udruženje „Slobodni gradani Požarevca” po projektu koji podržava Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac.

RADIVOJE UROŠEVIC, DIREKTOR OŠ “ JOVAN CVIJIC” KOSTOLAC

OBRAZOVANJE JE INVESTICIJA A NE POTROŠNJA

Sa 1435 ucenika svrstanih u 59 odeljenja, Osnovna škola “ Jovan Cvijic” iz Kostolca najveca je škola na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga. Pored centralne škole, njoj pripadaju i cetiri podrucna odeljenja u obližnjim selima Petka, Stari Kostolac, Klenovnik i Ostrovo gde se odvija nastava od prvog do cetvrtog razreda. Broj zaposlenih je 108, nastava se odvija u dve smene, a u podrucnim odeljenjima u prepodnevnim satima.

- Kraj je drugog polugodišta i možemo se pohvaliti da su ucenici osmih razreda uspešno završili školovanje. Imamo deset Vukovaca, ukupan uspeh je izuzetan i za kvalifikacioni ispit imamo prijavljena 137 ucenika tako da smo po polaganju prijemnog ispita jedna od najbrojnijih škola. Svim ucenicima želim puno uspeha, da prva upisana želja bude i ostvarena za dalje školovanje, s ponosom istice Radivoje Uroševic, direktor OŠ “ Jovan Cvijic” iz Kostolca.

Prema njegovim recima upis daka-prvaka je u toku i trajace sve do pocetka nove školske godine.

- Roditelji su upoznati da je neophodno da prilikom upisa donesu i sertifikat da je dete pohadalo predškolsku ustanovu, ili delimicni sertifikat od šest meseci, a u slucaju da nema ni jedno ni drugo, tad je neophodna overena izjava roditelja da dete iz opravdanih razloga nije moglo da ispuni pomenutu obavezu.

REZULTATI ZA PONOS

Kao i sve ostale škole na teritoriji opštine Požarevac, tako i Osnovna škola “Jovan Cvijic” organizuje niz kulturnih, javnih manifestacija kao i takmicenja koja su obavezna u školi.

- Kada je rec o takmi- cenjima naših ucenika koji su predstavljali školu iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, kao i fizicke kulture, mogu da istaknem da su postigli solidne rezultate, imali smo predstavnike i na Republickim takmicenjima. Na literarnom konkursu EPS i deca, naša ucenica cetvrtog razreda Lana Zdravkovic izborila je plasman medu deset najboljih sa podrucja školskih uprava Požarevac, Kragujevac i Jagodina i na taj nacin stekla pravo da i na Republickom nivou izbori najviši plasman. Sjajne rezultate postižu i naši mladi gimnasticari, kako na školskim takmicenjima, tako i u kostolackom SO “ Partizan” gde imamo i prvake države, napominje direktor Uroševic.

Jedan od problema u OŠ “Jovan Cvijic” je i nedostatak strucnih kadrova za pojedine predmete, u pitanju su strani jezici i matematika. Po recima direktora Uroševica u toku su konkursi koji ce do kraja septembra najverovatnije razrešiti i ovu problematiku. Inace, kada je rec o kadrovima Škola je organizovala niz seminara na edukaciji i stalnom usavršavanju nastavnog osoblja.

-Zahvaljujuci razumevanju rukovodstva Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac, Gradske Mesne zajednice Kostolac i dela lokalne samouprave, život u našoj školi je svakako i lepši i bolji. Ucinili su mnogo, nadam se da ce ciniti još više da postignemo evropske norme u obrazovanju i vaspitanju, kako u vizuelnom efektu, u opremanju same škole, tako i pri nabavci razlicitih ucila koja su neophodna za nastavni proces. Medutim, saradnja ne ide samo u tom pravcu, išli smo i dalje, sproveli smo školsko razvojno planiranje, nastavnici se kao što rekoh edukuju, upucuju na seminare. U Petnici smo osposobljeni da zajedno sa decom, a s obzirom na to da znamo gde živimo, imamo pocetnu edukaciju i širimo te edukacije kakva nam je životna sredina. Sva postojeca oprema se nalazi u školi i pocelo je samostalno ukljucivanje ucenika u iznalaženje svih tih procesa i saopštavanja javnosti gde smo, šta smo i kako živimo, napominje direktor OŠ “ Jovan Cvijic”.

- U ovoj finansijskoj školskoj godini imamo odobrena novcana sredstva u visini od dva miliona dinara za rekonstrukciju krova i zamenu stolarije. Ovde bih istakao da je u školi u Klenovniku u potpunosti zamenjena stolarija, a u centralnoj školi zamenjen odreden broj prozora na prvom delu krila koji je i najstariji deo, gde je stolarija najviše i dotrajala. Fasadni deo u celosti je zamenjen, a u prizemnom delu tri ucionice. U toku leta nastavice se rekonstrukcija krova tako da cemo i do poslednjeg dela imati najnoviji deo krova. Pored toga, u toku leta predstoje nam ostali poslovi kako bi se škola pripremila za normalno odvijanje nastave u predstojecoj školskoj godini. Da se ucionice ociste i osveže, a ukoliko bude bilo sredstava, da se one i okrece.

Iz Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije Borisa Tadica, Osnovnoj školi u Kostolcu upucen je svojevremeno dopis, odnosno zahtev da se istoj dostavi pravo stanje ucenickih VC- a u njenim podrucnim školama, kao i broj ucenika koji ce se zadržati u narednom periodu. Obecali su da ce nakon toga obici školu, snimiti situaciju i preduzeti odredene mere, što bi po recima direktora Uroševica dalo veliki efekat na higijeni i zdravlju ucenika.

- U periodu od mog dolaska na mesto direktora, na unutrašnjem prostoru Škole više je uradeno nego na spoljašnjem. Tu prvenstveno mislim na sanaciju VC- a, osposobljavanje sportske sale u kojoj se odvija nastava fizickog vaspitanja, ali ne na najbolji i najadekvatniji nacin. Zbog prevelikog broja ucenika, jer u jednoj smeni imamo preko 600 ucenika što je nemoguce razvrstati kako bi nastava najnormanije funkcionisala. Nedavno su nam u poseti bili strucnjaci sa Arhitektonskog fakulteta iz Beograda koji su zaduženi za Detaljan urbanisticki plan grada Kostolca gde su nam date neke smernice, tražio sam nadogradnju pet ucionica, za nastavu iz tehnickog obrazovanja, još jedan kabinet likovnog, dve ucionice za istoriju kao i proširenje fiskulturne sale da bi nam nastava bila perfektna. Sem usmenih obecanja ništa do danas na tom planu nije uradeno, ali ja ne odustajem od te ideje. Pomenuo sam da imamo problem ucenickog VC- a jer ovaj školski objekat je graden daleke 1946. godine, a završen 1951-52. Na tom delu je izvršena kompletna sanacija, ali zbog velike frekvencije ucenika trebalo bi izvršiti dalju dogradnju po spratovima cime bi došlo do rasterecenja postojeceg. Zahvaljujuci osoblju koje brine o higijeni škole, u poslednje cetiri godine nismo imali ni jedan slucaj žutice. Znaci da sa higijenom, kako u školskom prostoru, tako i u školskoj kuhinji koja opskrbljuje ucenike užinom, nemamo nikakvih problema, naglašava direktor OŠ “ Jovan Cvijic”.

POJACATI MERE BEZBEDNOSTI

Kada je u pitanju bezbednost ucenika, želja Radivoja Uroševica, direktora ove škole da se ulica izmedu Tehnicke i Osnovne škole zatvori za saobracaj još uvek nije ispunjena. Dok nadležni ne usliše njegovu želju, novopostavljena ograda štitice kostolacke ucenike, prvenstveno nižih razreda od saobracajne gužve i pasa lutalica. Ma koliko štitila ucenike, ograda nije zaštitila profesora na koga je fizicki nasrnuo nezadovoljni roditelj protiv koga je škola podnela krivicnu prijavu.

- Neprestano pricamo o nasilju nad ucenicima, ali po mom videnju i dogadanjima u školi, mogu reci da postoji i nasilje nad prosvetnim radnicima. I to u onim periodima kada ucenik treba po želji roditelja da postigne što bolji uspeh. Imali smo taj nemili dogadaj koji je zabeležen i putem video nadzora, a sudski proces je u toku. Zbog svega toga smatram da na poslovima obezbedenja školskih ustanova treba da rade profesionalna lica, uprkos mišljenju da je to preskupa investicija. Obrazovanje je investicija a ne potrošnja. Mi kao škola imamo izvanrednu saradnju sa školskim policajcem, ali on je rasporeden u Tehnickoj školi. Licno smatram da bezbednost ucenika može da bude još bolja. S obzirom na neka moja iskustva, založio bih se za nocna dežurstva u školskom objektu, bez obzira što gotova svaka škola, pa i mi, ima video nadzor. Imamo velike lomove prozora, dela drvenarije i kanti za otpatke, veliku materijalnu štetu u delu gde objekat nije osvetljen i gde se pocinioci uglavnom tokom noci okupljaju. Mi smo kao škola u saradnji sa Privrednim društvom TE- KO Kostolac uradili jedan projekat kojim bi se kompletno školsko dvorište osvetlilo karbonskim sijalicama, i koji košta oko 380 000 dinara. Upuceni su zahtevi lokalnoj samoupravi, zatražena pomoc od Privrednog društva, medutim do današnjeg dana nisam dobio odgovor iako su novcana sredstva simbolicna za pomenute institucije, kaže na kraju razgovora Radivoje Uroševic, direktor OŠ “ Jovan Cvijic”.

M. Kuzmanovic

PROTEST CLANOVA I SIMPATIZERA OO DS VELIKO GRADIŠTE ISPRED OKRUŽNOG SUDA U POŽAREVCU

I NEPISMENI IMAJU PRAVO GLASA

Zbog toga što su nepismeni ljudi iz Cešljeve Bare glasali bez pomoci clanova birackog odbora, Milica Arezanovic, sudija Okružnog suda u Požarevcu donela je rešenje kojim se po treci put poništavaju izbori u ovom selu. Od 18 nepismenih u selu Cešljeva Bara, njih cetrnaestoro je glasalo bez tude pomoci, što sud smatra kršenjem Zakona o lokalnim izborima. Pedesetak clanova i simpatizera Opštinskog odbora Demokratske stranke iz Velikog Gradišta su zbog toga prošlog cetvrtka organizovali protest ispred zgrade požarevackog Okružnog suda i podneli krivicnu prijavu protiv sudije Milice Arizanovic za koju kažu da je poništavanjem glasanja prekršila Ustav, jer je nepismenim gradanima uskratila pravo da glasaju tajno. Sud je u saopštenju naveo da okupljanje pristalica Demokratske stranke nije prethodno prijavljeno policiji.

M. K.

ZAPIS IZ HOMOLJA

LJUDI SA VRHA PLANINE

- Porodica Stojanovic iz Ceremošnje kod Kuceva cini sve da olakša sebi život kroz vodenicu potocaru,uzgajanje pcela i ovaca l Zemlja je posna a prinosi se dobijaju samo velikim trudom

Najviši vrh Homoljskih planina je Veliki Štubej sa 940 metara nadmorske visine. Tik dve stotine metara ispod njega nalazi se nekoliko kuca uglavnom iz sela Ceremošnje,a medu njima domacinstvo Stojanke i Živote Stojanovica.

Ranije su se bavili ugostiteljstvom, od nedavno su u penziji. Ipak, i dalje su radno aktivni u onoj meri u kojoj ne baš izdašna priroda na obroncima Homolja može da im olakša život.

Život na planini

Života Stojanovic ima oko 75 godina. Ovaj homoljski gorštak rumen je kao jabuka. Hrani se pretežno biljnom hranom, mlekom i kacamakom, popije po koju domacu prepecenicu, a kadikad zakolje i po koje jagnje. Samo ono koje je sisalo mleko i paslo travu na pašnjacima.

„Imam petaestak košnica, nekoliko ovaca i koza, i nekoliko hektara. Ne prkosim ja godinama, za starost znam da nema leka, ali eto, borim se, važno je da covek ne posustane. život na planini coveka cini vitalnim. Naravno, da mi je želja da doživim sto godina. Zašto da ne? Mnogi naši su ovde bili stogodišnjaci”, kaže Života.

Stojanovic ima svoju vodenicu potocaru u kojoj melje pretežno kukuruzno brašno. Uglavnom za svoju užu i širu familiju. Ponekad i za svoje zemljake iz Ceremošnje. Rec je o kukuruzu „osmaku” koji može biti i beo i žut a odlican je za kacamak i proju. NJegova supruga je višestruki prvak Balkana u spravljanju kacamaka i starih zaboravljenih jela.

KACAMAK I MED

„Tajna pravljenja odlicnog homoljskog kacamaka je u kuvanju. Treba što duže brašno da se meša u vodi. Uz kacamak ide uglavnom sve: meso, mleko, sir, jagnjetina sa ražnja. Na planini sve prija, od jela do vazduha, prica Stojanka Stojanovic.

Za svoj planinski med (a po sezoni izvade i više stotina kilograma) lako nalaze kupca. Med sa vrha Homoljskih planina je lekovit. Slicno je i sa sirom. Prave ovcji i kozji sir, a kupci su ili iz okoline ili iz Kuceva.

„Zemlja je ovde posna, samo velikim zalaganjem možemo nešto da dobijemo na njoj. Prinosi su uvek mali na brdsko-planinskom podrucju. Ali, mi moramo od neceg za nekog da živimo.Tako su radili naši preci,tako i mi. Tu tradiciju i da hocemo ne možemo da izneverimo”, veli Života.

Planina ima svoje cudi i zakonitosti. Na planini covek i strahuje za svoj život. A nije tajna da u Homolju ima vukova.

„Ja znam da ima dva vuka. Veliki su i uglavnom siti. Ne navaljuju mnogo na ljude, ali cuo sam da kolju stoku. Cista borba za opstanak. Zato je puška ovde obavezno sredstvo za odbranu,- rekao nam je na kraju razgovora života .

S.Ristic

U PETROVCU OBELEŽEN SVETSKI DAN DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

PRIZNANJA DAVAOCIMA KRVI

Opštinska organizacija Crvenog krsta u Petrovcu u petak je zaslužnim davaocima krvi urucila tradicionalna priznanja za davalaštvo krvi. Prisutne je pozdravio Miodrag Stankovic predsednik Opštinske organizacije recima:

„Dozvolite da vas pozdravim u ime Opštinske organizacije Crvenog krsta i da vam cestitam 14. jun Svetski dan davalaštva krvi. Koristim priliku da vam se zahvalim za sve što ste ucinili za unesrecene jer je tu vaš doprinos veliki. Ekonomske prilike su takve da je u ranijem periodu lako bilo biti human, kada su svi zadovoljni. Teško je biti human sada kada su mnogi nezadovoljni i pristisnuti svojim problemima. Vi ste najbolji primer onima koji se još dvoume da li da daju krv, da li da pomognu ovom dragocenom tecnošcu ili ne. Mislim da mi imamo šanse da budemo podrucje koje nece biti sebicno, koje ce biti humano i u tom pravcu postižemo dobre rezultate.

Koristim priliku i da vas pozovem da 23. jula iskoristite priliku i prikljucite se letnjoj akciji dobrovoljnog davanja krvi koja ce se održati u Bistrici a uveren sam da cete se i ovoga puta odazvati”.

Potom je Miodrag Stankovic dodelio jubilarne plakete i to za 5 puta datu krv: Goranu Radovicu, Zoranu Ilicu, Milošu Miloševicu, Dušanu Jevremovicu, Slobodanu Lekicu, Zoranu Matejicu, Miroslavu Arandelovicu i LJubomiru Denicu. Za 10 puta datu krv plaketu su dobili Danijela Božickovic-Radulovic, Svetlana LJubisa- vljevic i Staniša Todorovic. Za 20 puta datu krv priznanje su dobili Vera Stokic, Milorad Tanaskovic i Radiša Janoševic. Za 35 puta datu krv plakete su dobili Dragana Milenkovic, Mlada Životic, Prvoslav Novakovic i Malance Rakic, a za 50 puta datu krv plakete su otišle u ruke Miodraga Stanojlovica i Desimira Ilica.

D.Ilic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

ISPOVEST SANJARA

- Dragan Milovanovic: “Ispovest sanjara”, Kulturni centar Veliko Gradište, 2007. godine

I Kulturni centar u Velikom Gradištu pocinje sa izdavackom delatnošcu. Tako je prošle godine objavljena knjiga prvenac - zbirka pesama Dragan Milovanovica iz Pecanice, opština Veliko Gradište. Kljiga ima pomalo simbolican naziv, tako karakteristican za sve pesnike ovog sveta: “Ispovest sanjara”. Pre toga ovaj autor više od dve decenije pisao je i objavljivao po raznim casopisima i zbornicima.

Ova zbirka ima blizu devedeset stranica i 84 pesme. Autor se odlucio za tradicionalni oblik poetike, za rimovane stihove i za tematsko-motivski krug koji je kombinacija zavicajne topline i meditacije. U traganju za “smislom života i snage ljubavi prema svetu i sopstvenom bicu”, Milovanovic otvara i one teme koje su opevane pre njega, ali to cini sa velikom energijom, majstorstvom i zacudujucom lakocom.

Ipak, dominira tema ljubavi kojoj je pesnik sav posvecen, predan, o kojoj piše iz raznih uglova, ali sa žarom i iskrenošcu poete od nerva. U svakom slucaju, zbirka ce se citati.

S.R.

SVECANA DODELA DIPLOMA MATURANTIMA POŽAREVACKE GIMNAZIJE

LJUBICA I ALEKSANDAR ÐACI GENERACIJE

Vreme neumitno prolazi, a svake godine u Požarevackoj gimnaziji zakoraci jedna nova generacija daka, a iz nje izlazi sa jednim iskustvom više, za nove obaveze spremni maturanti. Prošlog cetvrtka organizovana je svecana dodela diploma maturantima Gimnazije i oni su imali prilike da se prisete cetiri prethodne godine provedene na casovima, odmorima, uvek zajedno prolazeci kroz hodnike koji su izazivali strahopoštovanje i ujedno bili njihovo omiljeno sastajalište.

U prisustvu gradonacelnika Saše Valjarevica, predsednika Skupštine grada Miomira Ilica, predsednika Školskog odbora Požarevacke gimnazije Slobodana Jovica, profesora, roditelja i ucenika najpre se obratio Zoran Gligorijevic direktor Požarevacke gimnazije sledecim recima: “Dobrodošli u Požarevacku gimnaziju, u školu u kojoj je danas najsvecaniji i najznacajniji dan u ovoj školskoj godini. Po tradiciji okupili smo se da još jednom pozdravimo novu generaciju maturanata Požarevacke gimnazije i da im pružimo snažnu podršku kako bi bili istrajni i jaki u znacajnim iskušenjima koja ih ocekuju. Kada je u pitanju ova generacija možemo da kažemo da je bila sjajna, izuzetna i verovatno najbolja u poslednjih dvadeset godina od kada je u našem školstvu ponovo zaživela stara dobra gimnazija posle nekih neuspešnih eksperimenata u školstvu. O tome pre svega govori uspeh u školi, nagrade na takmicenjima, nagrade koje cemo veceras dodeliti, ali pre svega ovu generaciju krasi jedan izuzetan duh, svestranost i oni su uspeli mnoge svoje talente i potencijale da razviju kroz vannastavne aktivnosti u našoj školi.

Mislim da cemo jako teško nadoknaditi ovaj gubitak koji imamo ove godine i da ce mladi koji ostaju imati zaista veliki zadatak da nadomeste za nas veliki gubitak. Zato vam deco zahvaljujem što smo cetiri godine zajedno pravili jedan lep ambijent u Požarevackoj gimnaziji i želim vam puno uspeha. Nastavnici su se trudili da vam prenesu što više znanja i svog životnog iskustva koje ce vam pomoci kroz školovanje i život i nekada su u tim naporima bili uspešniji, nekada manje uspešni, ali nadam se da je svetlih trenutaka bilo mnogo više. Pravu spoznaju o vrednosti svoje škole vi cete imati tek kada odete na fakultete i kada sebe uporedite sa svojim vršnjacima koji dolaze iz drugih sredina i siguran sam da cete uvek biti zadovoljni što ste ucenici Požarevacke gimnazije. Želim vam puno uspeha na predstojecim prijemnim ispitima, na studijama, a pre svega vam želim da budete srecni, zadovoljni i tada za vas nijedna prepreka u životu nece biti nesavladiva. Od svega vam najviše želim da budete dobri roditelji i da imate što više dece”.

Vece Požarevacke gimnazije dodelilo je 25 diploma “Vuk Karaxic”, 25 specijalnih diploma za pojedine predmete ili nastavnu oblast i 65 diploma za doprinos razvoju kulturnih manifestacija u školi i prezentaciju škole.

Odlukom Nastavnickog veca Požarevacke gimnazije najbolji ucenici generacije su: za društveno-jezicki smer LJubica Milivojevic i Aleksandar Jevremovic za prirodno - matematicki smer. LJubica je nosilac diplome “Vuk Karaxic”, specijalne diplome za latinski jezik i diplome “Požarevacka gimnazija”. Na republickim takmicenjima je osvajala prvo i drugo mesto iz latinskog jezika. Aleksandar je nosilac diplome “Vuk Karaxic”, specijalne diplome za istoriju i biologiju i diplome “Požarevacka gimnazija”. Tokom školovanja je ucestvovao na republickim takmicenjima i osvojio je prvo mesto iz istorije i biologije. Bio je polaznik seminara u Petnici, aktivno je radio u timu vršnjackih medijatora i u filozofskoj sekciji. Strucno vece za matematiku je ove godine za matematicara generacije nagradu dodelilo Igoru Levaji koji je nosilac diplome “Vuk Karaxic”, specijalne diplome za matematiku, fiziku, racunarstvo i informatiku i diplome “Požarevacka gimnazija”. Na Republickom takmicenju iz matematike je osvojio trece mesto.

Zahvaljujuci se na dodeljenoj nagradi ucenica generacije LJubica Milivojevic je istakla da ce maturanti iz gimnazije poneti univerzalno znanje i biti spremni za dalje školovanje.

D.Dinic

REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE POŽAREVAC

NAGRADE MLADIM LITERATAMA

Prošlog utorka u požarevackoj Narodnoj biblioteci «Ilija M. Petrovic» dodeljene su nagrade za najbolji literarni rad na sedmom konkursu Regionalnog centra za talente iz Požarevca. Na konkursu za najlepšu pricu, pesmu i esej ucestvovalo je 156 ucenika iz 44 osnovne i srednje škole Branicevskog i Podunavskog okruga sa 282 literarna rada. U kategoriji osnovnih skola od prvog do cetvrtog razreda prvo mesto osvojio je Bogdan Dudukovic, ucenik 3. razreda OŠ «Kralj Aleksandar I» iz Požarevca za pricu «Prazan papir». Prvo mesto u kategoriji od petog do osmog razreda osnovne škole osvojila je «Prica moje matere» Minje Markovic, ucenice 8. razreda OŠ « Kralj Aleksandar I» iz Požarevca. U kategoriji srednjih skola prvo mesto, novcanu nagradu od 5 000 dinara i diplomu osvojio je Lazar Bojicic, ucenik Smederevske gimnazije za pesmu «Balada o coveku koji me je pratio kao sen». Iako je ove godine rekordan broj radova koji su ucestvovali na konkursu, prvi put nije dodeljena nagrada za najbolji esej jer po oceni žirija nijedan rad nije zadovoljio ovu književnu formu. Na dodeli nagrada promovisan je i zbornik najboljih radova sa prošlogodišnjeg konkursa pod nazivom “Nepresušna reka”, a nagrade talentovanim literarnim stvaraocima urucio je Slavko Despotovic, rukovodilac Centra za talente.

M. K.

U GALERIJI NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC

AKVARELI ZDRAVKA MIRCETE

U galeriji Narodnog muzeja Požarevac otvorena je izložba akvarela Zdravka Mircete- Zdrave, akademskog slikara iz Miocica (Dalmacija) koji je posle hrvatske «Oluje» utocište pronašao u Beogradu i Stokholmu. Mirceta se požarevackim ljubiteljima umetnosti predstavio sa 25 akvarela inspirisanih lepotom nagog ženskog tela. Na izložbi koju je otvorila Violeta Tomic, istoricar umetnosti, govorio je i Nikola Cerovac, predsednik Srpskog kulturnog centra «Zora», a brojni posetioci bili su pocašceni dalmatinskim pršutom, dimljenom morskom ribom i crnim vinom.

- Slike Zdravka Mircete su zaokruženi simboli žene, eroticne lutke, na kojima uspeva da jednim ozbiljnim konceptom, stilski procišcenim i jasnim stavom definiše svoje videnje erotskog, vešto izbegavajuci opasnost koja vreba iz ove primamljive i autenticne teme. Culna uverljivost istice se i koloritom gde dominira crna kontura sa hromatskom pratnjom crvene, plave i žute, a svetli i tamni delovi slike obrazuju skladnu igru svetlosnih promena. Temperamentom izvodenja koji ga uzdiže na nivo poetske reference potvrduje ga kao predstavnika savremenog mediteranskog senzibiliteta, naglasila je Violeta Tomic.

M. K.

U POŽAREVACKOM CENTRU ZA KULTURU

TRAG LJUDSKIH ZUBA

Pozorište “Milivoje Živanovic” pripremilo je, i u subotu premijerno izvelo, predstavu “Trag ljudskih zuba”.

Predstavu, koja je odigrana u sali Centra za kulturu, režirao je Radiša Jevremovic prema tekstu Mirjane Ojdanic a glavne uloge igraju Snežana Mandraševic i Vesna Rajkovic.

T.R.S.

POVODOM 14. JUNA- SVETSKOG DANA DAVALAŠTVA KRVI

PRIJEM KOD GRADONACELNIKA

Povodom 14. juna, Svetskog dana davalaštva krvi koji se ove godine obeležava pod motom “ Jednom nije dovoljno, budite redovan davalac krvi”, juce je u Domu Crvenog krsta Požarevac organizovana vanredna akcija prikupljanja krvi. Za dobrovoljne davaoce istog dana bio je uprilicen i prijem kod gradonacelnika Požarevca Saše Valjarevica, a potom je 47 najhumanijih gradana primilo priznanja za 50, 75 i 100 puta datu krv.

M.K.

ZA UPIS U PRVI RAZRED SREDNJIH ŠKOLA BRANICEVSKOG OKRUGA

NA RASPOLAGANJU 1374 MESTA

Treceg juna pocelo je a 15. juna završeno prijavljivanje ucenika, svršenih osnovaca za polaganje kvalifikacionih ispita za upis u gimnazije i srednje strucne škole. Na kvalifikacionim ispitima koji se sprovode u maticnim osnovnim školama polažu se testovi iz matematike i srpskog jezika i to iz srpskog 18. a iz matematike 19. juna. Konacni rezultati provere znanja bice objavljeni 25. juna dok su 26. i 27. jun, dani za predaju liste želja sa odabranim školama, smerovima i obrazovnim profilima. Prvi upisni rok treba da se završi 8. a drugi, popravni, 11. jula.

Prema podacima Školske uprave u Požarevcu, osnovnu školu u požarevackoj opštini ove godine završilo je 836 ucenika kojima se za upis u prvi razred u srednjim školama nudi 1074 mesta. Rec je o sedam škola sa ukupno 11 obrazovnih podrucja i 36 obrazovnih profila. Na nivou Branicevskog okruga ove godine osnovnu školu završilo je 2076 daka, a u srednjim školama mesta ima za 1374 što znaci da jedan broj svršenih osnovaca mora racunati na upis u škole van mesta boravka.

S.E.

U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI “BULEVAR”

PROSLAVILI SV. TROJICE

U prisustvu brojnih gostiju, požarevacka Mesna zajednica “Bulevar” proslavila je protekle nedelje svoju slavu - Sv. Trojice koja se sa izvesnim prekidima proslavlja od 1946. godine. Ovogodišnja proslava otpocela je u jutarnjim casovima u crkvi Svetog Nikole iz koje je potom krenula slavska liturgija Kolubarskom ulicom do Zapisa u Jugovicevoj ulici, a zatim je nastavljena Bulevarom do Doma Vojske Srbije, da bi se završila u dvorištu Saborne crkve gde je obavljeno rezanje kolaca grada Požarevca.

Rezanje slavskog kolaca obavio je sveštenik Miroslav u prisustvu kolacara Sladana Marinkovica, koji je svetu kolacarsku dužnost za narednu godinu predao Nenadu Kosticu. Slavski rucak za sve goste, clanovi Saveta Mesne zajednice na cijem je celu Prvoslav Nikolic prireden je u restoranu “Tulba” . U kulturno -umetnickom delu programa pozorište “Bulevar” koga cine Radiša Gvozdic, Saša Milosavljevic i Ninoslav Rajicic predstavili su se zdravicama iz Buklije i pricama o knjazu Milošu.

D.D.

NAJLEPŠA DVORIŠTA

Naša redakcija nastavlja posle krace pauze da objavljuje fotografije najlepših dvorišta sa željom da doprinesemo lepšoj i zdravijoj životnoj sredini. Eto prilike našim citaocima da nam šalju fotografije uz potpis i naznaku mesta odakle nam stižu.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 06.06.2008. godine do 13.06.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice “dr Voja Dulic” u Požarevcu rodeno je 30 beba i to 19 muških i 11 ženskih.

BLIZANCE, po dva sina dobili su : Jovanka i Radojica Popovic iz Suvog Dola i Sanela Budak i Idriz Kamberovski iz Požarevca

SINOVE SU DOBILI: Maja i Zdenko Trifunovic iz Kostolca, Anita i Vladica Nedeljkovic iz Srednjeva, Sanja Jovanovic i Velibor Stanojevic iz Velikog Gradišta, Jelena Mikucic i Saša Pavlovic iz Sene, Marijana Jenic i Elvis Radulovic iz Stamnice, Vesna i Ilija Arandic iz Drmna, Aleksandra i Darko Trailovic iz Žabara, Lara i Dragan Mladenovic iz Kuceva, Lidija i Ivan Jovanovic iz Topolovnika, Vesna i Nenad Jankovic iz Kusica, Suncica i Nenad Milosavljevic iz Požarevca, Sanja Stanojevic i Nenad Cvejic iz Aleksandrovca, Nena Filipovic i Svetozar Stajic iz Požarevca, Maja i Boban Obradovic iz Požarevca, Zurafete Idrizi i Kadri Krasnici iz Kostolca.

KCERKE SU DOBILI: Jelena Stojanovic i Brana Ilic iz Suvog Dola, LJubica i Zlatko Miladinovic iz Požarevca, Jelena Milenkovic i Danijel Damnjanovic iz Drmna, Marija i Elvis Grujic iz Kamenova, Danijela Trailovic i Marijan Simonovic iz Toponice, Danijela i Miroslav Stojadinovic iz Aleksandrovca, Milica i Ðorde Nikolic iz Beograda, Maja i Tance Dimitrijevic iz Stamnice, Mirveta Šaciri i Morina Hetem iz Kostolca, Sanela Jovanovic i Danijel Jankovic iz Rašanca, Jelena i Svetozar Zdravkovic iz Požarevac.

HUMORESKA

SRECA NJIHOVA

Hajde što nas ne primaju u Evropsku uniju, da se nekako i razume, ali što nas nema na Evropskom šampionatu u fudbalu, to nije jasno ni boljim poznavaocima loptanja.

Sigurno su se mnogi uplašili da bi naši fudbaleri bili prvi, pa su im uskratili to zadovoljstvo. A da naši momci dobro barataju buba-marom, tu nema dileme.

Samo što je prvo trebalo da se kvalifikuju za ovaj evropski vašar fudbala, a da su kvalifikovani, jesu, jer su svi na privremenom radu u inostranstvu.

Verovatno su fudbalski mocnici iz Evropske unije sredili stvar u kvalifikacijama da naši loptaši ne idu na šampionat starog kontinenta, jer su se, gledajuci ih kako trce za loptom, uplašili da ce naši biti prvi i tako pomrsiti racune velikim fudbalskim silama.

Možda se ta fudbalska Evropa uplašila naših fudbalera gledajuci srpske tenisere kako dobro igraju, pa misle da i fudbalerima može ovako da krene!

No, da naši fudbaleri ne bi mnogo jurcali za loptom i zamarali se u kvalifikacijama, siguran nacin da se domognemo ucešca na Evropskom šampionatu je da isti organizujemo. Ako ništa drugo, bar cemo igrati u prvoj rundi takmicenja, odnosno, najmanje tri utakmice.

U svakom slucaju, sreca njihova, što se naši fudbaleri nisu kvalifikovali za Evropski šampionat. Videli bi oni kako se gubi!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ameriku je otkrio Kolumbo, a Srbiju Caplin!

- Što neka žena može da rodi, to majka više ne rada!

- Stalno gubimo, ali nada uvek postoji!

- Odgovarao je za kradu kivija, jer je mislio da je to krompir!

- Mi i kad idemo nizbrdo, treba neko da nas pogura!

Miodrag Lazarevic

PD “KOSTOLAC USLUGE”

STANDARDI OTVARAJU NOVE MOGUCNOSTI

- Pocetak rada na ISO 9000

- Repetitor u funkciji do kraja jula

- U školi bez nasilja

Novine u preduzecu “Kostolac-usluge” odnose se pre svega na clanstvo u Udruženju za privatno obezbedenje, pri Privrednoj komori Srbije, koje je odlucilo da do septembra donese standarde iz oblasti obezbedenja koji ce u toku leta biti najverovatnije prihvaceni u Zavodu za standardizaciju. Time ce, na neki nacin, primorati zakonodavce da ovu oblast, koja je, od ukidanja Zakona o društvenoj samozaštiti 1993. godine neregulisana, urede.

- “Kostolac - usluge” sproveo je postupak za uvodenje standarda ISO 9000 koji se odnosi na kontrolu kvaliteta, jer bez tog standarda u vrlo bliskoj buducnosti nece moci da se ni u našoj zemlji, a da ne govorimo o Evropi, konkuriše za bilo kakav posao. Sproveli smo javni tender i, medu pet, izabrali jednu renomiranu firmu koja je radila na uvodenju tog standarda u termoelektranama i na kostolackim kopovima. Radicemo po njihovom programu a proces ce trajati oko šest meseci, kaže Dragoslav Ðokic, upravnik PD “Kostolac - usluge” i dodaje da ce ovo preduzece istovremeno pratiti i sve nove evropske standarde koji se odnose na tehnicko obezbedenje, alarmne sisteme, video nadzor, pracenje novca...

USPEŠNA JE SAMO BEZBEDNA FIRMA

Do kraja narednog meseca “Kostolac usluge” imace mogucnost više , kada je o poslovima koje nude rec, jer je u završnoj fazi repetitor.

- Vec su se pojavili interesenti, provajderi za internet, što je veoma znacajno zbog pracenja tehnickih sistema koji ce se nalaziti na vecoj udaljenosti. Repetitor mogu iskoristiti i lokalne radio stanice i televizije, mobilni operateri, a radnicima naše firme omogucice bolju komunikaciju sistemom radio-stanica, sa našim kanalom.

U prethodnom tekstu o ovom preduzecu najavili smo formiranje operativno-bezbedonosnog monitoring centra. Rec je o ponudi protivprovalnih i protivpožarnih alarmnih sistema, kao i video nadzora, sa dojavom vlasniku putem SMS-a i obaveznom dojavom policiji. Tu je i izlazak interventne patrole „Kostolac-usluge” u roku od par minuta, zatim GPS sistem (globalno pracenje putem satelita).

Sa ponudom usluga vecim firmama se vec pocelo a Ðokic kaže da svi zainteresovani za uvodenje tehniko-fizicke zaštite, alarmnih sistema, monitoringa, mogu da se jave na broj telefona 012/241-851. Oprema ce se, kako je ranije najavljeno, davati na odloženo placanje, uz ugovor o nadzoru i izlasku patrole “Kostolac - usluga” na teren.

-Time bi, nakon nekoliko godina, klijentu u vlasništvu ostala oprema dok bi “Kostolac usluge” zadržao monitoring i intervencije. Podvlacim da su svi zaposleni prošli bezbednosnu proveru, obuku, poseduju dozvole za oružje, dodaje.

Saradnja sa UNICEF-om

Direktorka Gordana Rašic naglasila je da plan rada zacrtan za ovu godinu pocinje da se realizuje. Sem završetka repetitora i standardizacije važno je da su “Kostolac - usluge” uradile Akt o proceni rizika, što su prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, bili u obavezi da ucine.

- Takode, odredeni broj zaposlenih u toku ove nedelje proci ce obuku za ukazivanje prve pomoci. Protekle nedelje bili su na periodicnim zdravstvenim pregledima, koji su takode obavezni, kaže Rašic.

Rukovodstvo ovog preduzeca ima razloga da bude zadovoljno i zbog izveštaja nezavisnog revizora gde je dato pozitivno mišljenje o poslovanju ovog privrednog društva. Ukratko u izveštaju stoji da su priloženi finansijski izveštaji prikazani istinito i objektivno a stanje imovine, kapitala i obaveze društva, kao i rezultat poslovanja, promene na kapitalu i tokovima gotovine za završenu 2007. u skladu sa medunarodnim standardima i nacionalnim propisima o racunovodstvu.

U PD “Kostolac - usluge” ne zapostavljaju ni onu drugu, društveno korisnu dimenziju. Nasilje u školama, tema koja poslednjih meseci okupira javnost, kao problem, privukla je pažnju i ove kostolacke firme koja ce se, donatorstvom, ukljuciti u UNICEF-ovu akciju “Škola bez nasilja”.

- Školska uprava za Branicevski i Podunavski region u Požarevcu nas je u tome podržala, kontaktirali smo osnovne škole u Požarevcu i Kostolcu, sa željom da akciju podržimo upravo sa školama našeg podrucja, dodala je Rašic.

T.R.S.

SUNCANJE I NACIN ISHRANE U LETNJEM PERIODU

SAMO JE UMERENO I PRAVILNO-ZDRAVO

Na pragu vrelih letnjih dana i sezone godišnjih odmora koje ce mnogi provesti na moru i kraj reka suncajuci se i kupajuci, iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac ne zaboravljaju da upute apel gradanima u smislu podsecanja na štetne posledice prekomernog izlaganja suncu kao i na nacin ishrane tih dana radi sprecavanja rizika po zdravlje.

— U vreme letnje žege i sparine najkorisnija pravila su: pijte dosta vode, jedite laku hranu, boravite što više na svežem vazduhu. Suncanje je odlicno sredstvo za jacanje organizma ali samo pod uslovom da se to cini na umeren i pravilan nacin. Intenzivno izlaganje suncu u vrelim letnjim danima u periodu od 11 do 14 casova nikada nije bilo preporucljivo, a danas, zbog promena u atmosferi, preporuka je da se to ne cini u još dužem intervalu, od 9 do 16 casova. Brz razvoj industrije i nebriga o životnoj sredini izazvale su promene u atmosferi u vidu njenog pregrevanja usled stanjivanja ozonskog omotaca. Poznato je da se ozonski omotac ponaša kao prirodni filter koji upija UV zrake i štiti svet na zemlji. Ustanovljeno je da ako se kolicina ozona smanji za 10 odsto u letnjem periodu onda se doza UV zracenja povecava za 12 odsto. Ova pojava je narocito izražena od maja do avgusta kada je indeks UV zracenja 4 puta veci nego inace. Treba istaci da se pri refleksiji podloge sa peskom, UV zracenje povecava 25 odsto. Suncevo zracenje je opasno i na planinama, ali je manje u hladu krošnje drveca. Koje su posledice prekomernog izlaganja suncevim zracima? To su promene na koži u vidu crvenila, mehurica, pigmentacije i infekcije, to su razna oštecenja kože, opekotine, rak kože... Treba istaci da sasvim mala deca i bebe mogu da borave na otvorenom prostoru ali iskljucivo u hladu. Što se tice odraslih cija su zanimanja vezana za rad napolju (gradevinari, zemljoradnici...) oni moraju optimalno da se zaštite od suncevog zracenja. Potrebno je da na glavi imaju šešire od slame ili platna, da nose naocare, da odeca koja zaklanja veci deo tela bude što svetlijih boja i tanjih prirodnih materijala. I obuca treba da je što lakša, udobnija i otvorenija, istice dr Saša Dražilovic, subspecijalista za dijetetiku u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

Tokom sparnih dana treba izbegavati i fizicki rad, a kada to nije moguce onda srazmerno težini posla treba povecavati unos tecnosti i korigovati ishranu.

—Tecnosti treba unositi što više, pri tom mislim na vodu za pice sobne temperature, na mineralnu vodu i razblažene sokove od voca i povrca bez dodatka šecera. Alkoholna pica i slatke napitke treba iskljuciti. Hrana treba da se konzumira umereno a to znaci što manje mesa, a što više povrca, voca i mlecnih proizvoda. Prednost dati posnom mesu narocito piletini i ribi, a izbegavati masna mesa i masne preradevine od mesa. Bolje su sveže namirnice od termicki obradenih. Najbolje je hranu bariti, kuvati, dinstati, eventualno peci sa što manje masnoce, a izbegavati prženje, pohovanje i pecenje sa dodatkom vecih kolicina masti. U toku dana uzimati više, po zapremini manjih obroka, podvlaci Dražilovic.

Inace, radi ocuvanja i unapredenja zdravlja ljudi, Zavod za javno zdravlje Požarevac u saradnji sa sanitarnom inspekcijom nastavice sa daljim nadzorom i kontrolom zdravstvene ispravnosti namirnica sa posebnim akcentom na one koje u letnjem periodu imaju veci epidemiološki znacaj.

S.E.

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac.

GDE NA PECANJE?

Bogat izveštaj zapocinjemo od Tople Mlave, gde šaran solidno radi na kukuruz sa aromom meda i školjke - kaže Zoran Stojanovic iz »Imaga« i dodaje da dubinkaši na šecerac još love i krupnu babušku i osrednju deveriku.

Na Dunavu i dalje grize i oko Kostolca, Klicevca i Rama padaju komadi od 600 g do 4 kg. Kod Babe se lovio »baron« do 3 kg, pretežno na silikonce i muvanje - izveštava Zoran Peric iz gradištanske prodavnice »Lov i ribolov«, koji kaže da je »Silver Lake« ukinuo zabranu pecanja na potesu od Babe do nasipa izmedu Srebrnog jezera i zimovnika. Oko ostrovskih panjeva i trskara iza zimovnika smud od 700 g do 2 kg peca se na tvistere i kedere, iz camca. Sa nasipa izmedu Srebrnog jezera i Velikog Gradišta rano ujutru i predvece se lovi babuška. »Karaš« periodicno grize i kod »Jugopetrola«, dok se ispod »Krune« i »Kopakabane« na dubinku i kedera dobija smud. šarandžije na hranjenim mestima iznad ušca Peka slabije prolaze, ali se nizvodno, do Požežena, šaran od 2 do 12 kg lovi na kukuruz sa aromom meda i školjke. šarana i babuške bilo je i na terenima oko Usija i Vinaca. Na podrucju Golupca, Brnjice i Dobre solidno se pecao smud, a na zatravljenim mestima babuška je išla na crvice i glistu.

Bela riba odlicno radi na Srebrnom jezeru - saznajemo od Saše Jakovljevica iz požarevacke radnje »Kod dva soma«. Amur se retko pecao cak i na hranjenim mestima. Na Peku grizu sitan skobalj i solidan klen.

I na Moravi se sve bolje lovi smud, ali ceste oscilacije vodostaja otežavaju ribolov, narocito varalicarima, koji su na kamenitim terenima po pecanju najcešce dobijali primerke od 500 g do 1 kg. Uzvodno od Novog mosta je palo i nekoliko komada od 2 do 3 kg.

Na Kostolackom Dunavcu grize sitna deverika. Rano ujutru i u sumrak varalicari prevare ponekog bucova do 1 kg, ali štuka i dalje nije aktivna. Na pecnaskom dunavcu grize sitna bela riba.

Bageri duž beogradskog puta su slabo poseceni, mada se uz ševar povremeno dobija krupna babuška. Na Potkovici se javlja deverika i do 1 kg, a na malog kedera cesto udari bandar od 200 do 500 g. Sitna bela lovila se i na Orašju kod Dubravice, balatovima oko separacije i na barama u blizini Brežana i Batovca.

PARADA ULOVA

Pocetkom juna na Toploj Mlavi hvatan je uglavnom šaran od 1,5 do cetiri kilograma, ali su se povremeno javljali i krupni komadi. Željko Peric iz Trnjana je 4. juna u 04,30 h uhvatio kapitalca od 9,7 kg, koji nije odoleo »Cukk« kukuruzu sa aromom školjke (koja je uz med na toj vodi i najlovnija), a u meredovu se našao posle zamaranja koje je trajalo cak 30 minuta! Mladi kolega je tom prilikom koristio štap »D.A.M. Emotion Carp« od 3,6 metra, mašinicu »Viva Atract Carp«, najlon promera 0,40 milimetara i udicu »Maruto«, velicine 1. šteta je što se Peric nije fotografisao u lepšem ambijentu - na vodi ili makar van kuce.

Nagrada redakcije »Ribolova« (300 metara najlona »Anja-Shima«) Željku ce biti poslata nakon što mu ulov bude objavljen u broju 197 (od 4. jula), pod uslovom da nam dostavi svoju punu adresu (i javi se uredniku rubrike na tel. 063/869-36-49).

PITANJE?

Na našu elektronsku poštu nedavno je stiglo pismo ogorcenog ribolovca koji je zamolio da mu ne spominjemo puno ime i prezime i potpisao se kao Jova. NJega zanima zašto kostolacki ribocuvari (koje po njegovom mišljenju u svakom broju »reklamiramo«) ne preduzimaju ništa po pitanju ribokrade na Dunavu od Kostolca do Klicevca, gde pošteni ribolovci, kako je naveo, »ne mogu da pecaju od lopova«.

ODGOVOR

Poštovani kolega Jovo, da kojim slucajem redovno pratite ovu rubriku sigurno biste znali da SRD »Dunavac« iz Kostolca nema pravo kontrole ribolova na Dunavu. Tereni od Kostolca do Klicevca su u nadležnosti vojvodanskog korisnika, koga smo u više navrata kontaktirali zbog pritužbi ribolovaca na javašluk i o tome smo vec pisali na ovom istom mestu. Vaša konstatacija da »reklamiramo« kostolacke ribocuvare u najmanju ruku nije fer. O aktivnostima ribocuvarske službe pišemo da bismo ribolovce upoznali sa konkretnim rezultatima njihovog rada, a ne da bismo ih reklamirali. Ukoliko niste upuceni, ti ljudi obavljaju izuzetno težak i cesto opasan posao i zaslužuju da ribolovacka javnost sa tim bude upoznata. Svakako da naše vode i dalje nisu zašticene u meri u kojoj bi trebalo, ali vas molimo da se setite kakva je situacija bila pre samo desetak godina i složicete se da se mnogo toga promenilo i to na bolje.

TELEFONI RIBOCUVARA

Sve slucajeve krivolova i ribokrade i dalje možete prijaviti na telefone: 062/80-10-390, 062/80-10-391, 062/80-10-392, 062/80-19-776 (Topla Mlava, donji tok Velike Morave), Kostolacki Dunavac, Šugavica), 062/80-19-776, 062/80-19-782 (Pek, Zaova, Smoljinacko jezero), 062/80-19-781 (srednji tok Mlave, jezera Korenica i Busur), 062/80-10-393 (gornji tok Mlave i Krupajska reka), 062/80-19-778, 062/80-19-779, 062/80-19-780 (gornji tok Velike Morave), 062/80-19-783 (jezero Kudrec) i 062/80-19-777 (jezera u Mladenovcu i Topoli).

FK”SLOGA”

SLOGA IZ CIRIKOVCA ŠAMPION FS POŽAREVCA U GRUPI DUNAV

Od ovog broja pocinjemo da vam predstavljamo fudbalske prvake Branicevskih liga. Ove nedelje to je FK “Sloga” iz Cirikovca.

Fudbalski klub “Sloga” je osnovan daleke 1932.godine i iza sebe ima veoma lepe rezultate. Igrala je u raznim fudbalskim nivoima ali je u vecini slucajeva voljom reorganizacije liga uvek izvukla deblji kraj. No, to nije pokolebalo ljubitelje fudbala u Cirikovcu da vole i igraju za svoj klub.Interesantno da je Sloga dosad u svojoj dugogodišnjoj istoriji tri puta osvajala KUP Opštine Požarevac. Ove godine su nadmocno osvojili prvenstvenu trku u ligi FS Požarevac grupa “Dunav”, ostavivši drugoplasiranu Slogu iz Dubravice sa dvanaest bodova razlike.

Tokom prvenstva strelci Sloge su dali 43, a odbrana primila 21 gol.Vecina igraca su meštani Cirikovca i smenjuju se generacije. Posle dede zaigra sin, pa i unuk, to je normalan redosled igrackog kadra u Slogi. Trenutno u timu igraju otac i sin Željko i Marko Rajcic što je vrlo retko ne samo u Branicevu nego vec i Srbiji.

Na proslavi koja je uprilicena povodom osvajanja prvog mesta i ulaska u viši rang, razgovaramo sa predsednikom kluba gospodinom Daliborom Živkovicem, koji obeceva da ce Sloga i u višem rangu biti medu najboljima.On je izmedu ostalog rekao: od prvog kola smo igrali veoma dobro i efikasno, imamo veoma dobar tim sastavljen od starijih i iskusnijih igraca ali imamo i veoma mladih igraca koji ce zameniti starije. Svi su zaslužni za ovaj uspeh, ali su svojom igrom malo odskakali Stojkovic Kristijan i Radojkovic Aleksandar koji je najmladi igrac u timu.NJemu uz rame je nešto stariji Milutinovic Igor, a vec stižu i novi izdanci iz naše fudbalske škole.Nadamo se da se necemo obrukati i verujem u dobar plasman.

Na naše pitanje koje su utakmice bile najteže, odnosno odlucujuce, on je izdvojio utakmicu sa ekipom iz Dubravice koja je igrana u Cirikovcu , a gol je postignut u 90.minutu, teška je i bila utakmica protiv Napretka u Poljani koju je Sloga dobila rezultatom 3:2.Sad kada je sve završeno ja sam zadovoljan postignutim rezultatom i nadam se još boljim rezultatima.

Boje Sloge je branilo trideset igraca. Najviše golova postigao je Aleksandar Trajkovic (16), a slede ga Nikola Kuzmanovic sa (15), Željko Rajcic i Igor Milutinovic sa po (14) datih golova.

Eto to je kratka fudbalska prica o “Slogi” iz Cirikovca, ekipi koja ce i u višem rangu igrati za što bolji plasman.

D.N.

KOŠARKA

ANJA DINCIC NOVA NADA KOŠARKE

U ekipi mladih pionira košarkaške ekipe “PO - Basket” koja je nedavno osvojila šampionsku titulu regiona Centralne Srbije, medu 11 decaka je bila i jedna devojcica Anja Dinic koja ima samo 11.godina veoma je talentovana košarkašica.Igra sa decacima koji su od nje stariji dve godine, ali se po igri na parketu to neprimecuje.

Košarku trenira više od dve godine,i veoma je dobro savladala košarkaško gradivo.Kako u Požarevacu nema ženski košarkaški klub igra sa deccima i sasvim zasluženo je clan takmicarske ekipe.Veoma je brza ima precizan šut i odlican pregled igre.Prema pokazanim igrama do sada pred njom je lepa košarkaška buducnost i na dobrom je putu da krene stopama poznate požarevacke košarkašice Ane Puric koja je takode igrala sa decacima KK “Mladi radnik” , a kasnije za prvoligške ekipe Novi Beograd, Crvena zvezda, a kasnije u Madarskoj kao profesionalna košarkašica.

Trener Zoran Stojanovic kod koga je naucila košarkašku azbuku veruje za malu Anju da ce biti vrsna košarkašica.Anja je odlicna ucenica Osnovne škole “Kralj Aleksandar I”, pohada muzicku školu i pored košarke veoma dobro igra i fudbal.

Svi su izgledi da ce mala Anja nastaviti putem Ane Puric koja je igrala sa decacima a onda nastavila da igra u prvoligaškim timovima Srbije.

D.N.

SA VANREDNE SKUPŠTINE FS BRANICEVSKOG OKRUGA

TRECI MANDAT BRANKU STOJAKOVICU

U kongresnoj sali hotela “Dunav” u prisustvu velikog broja ljudi iz fudbalskog života u subotu 7.juna održana je Vanredna skupština Fudbalskog saveza Branicevskog okruga. Medu prisutnim gostima bili su i Milovan Ðoric, direktor trenerske škole UEFA-e i clan Komisije za sprovodenje izbora FSS i Milenko Aksentijevic, predsednik FS Macvanskog okruga. Skupština je izvanredno organizovana, a velike zasluge za to pripadaju generalnom sekretaru FSBO Dragiši Jovanovicu.

Podnoseci izveštaj o radu Fudbalskog saveza Branicevskog okruga za period od 2005 -2008.godine Branko Stojakovic predsednik FSBO je istakao da je protekli vremenski period koji je tema i predmet analize rada protekao u želji da se ispune zahtevi prethodne izborne skupštine, da se ojaca fudbalska organizacija, organizuju omladinske lige, da se ucine napori u aktiviranju zamrlih fudbalskih sredina, omasovi i podmladi sudijska organizacija, usavrši sistem takmicenja i ucine napori za maksimalnu regularnost takmicenja. “Svi ovi zadaci i zahtevi Skupštine koji su bili pred nama morali su da se sprovedu u uslovima za koje moramo reci da su nepovoljni za fudbal i uopšte za sport. Posledica takvih uslova i dogadaja je i ova Vanredna skupština koju danas držimo”, istakao je Stojakovic.

Šta je uradeno u prethodnom periodu

Za ostvarivanje posta-vljenih ciljeva svakako je najbitnije jedinstvo i timski rad. Sa zadovoljstvom mogu konstatovati da je za razliku od nekih drugih sredina FSBO kao najveci savez koga cine opštinski savezi ,sacuvao jedinstvo tako potrebno u svim sferama pa i u fudbalu. To je bio osnov i fundament za vece rezultate i zahteve postavljene od strane Skupštine. Po tome smo bili prepoznatljivi u prošlosti, a duboko verujem i u buducnosti. Sa 150 kluba u takmicenju FSBO je u samom vrhu srpskog fudbala. Ova godina je bila posebno uspešna za klubove sa našeg okruga. FK “Mladi radnik” je ušao u Prvu ligu Srbije, a u Srpskoj ligi - grupa zapad medu prvih pet klubova su i FK “INON” i FK “Sloga”. Naši zonaši sa okruga obezbedili su opstanak u tom stepenu takmicenja.

Sistem takmicenja

Izvršni odbor FSBO izlazeci u susret opštinskim savezima, kao i klubovima, formirao je dve meduopštinske fudbalske lige na nivou Okruga. U takmicarskom smislu to je bio pun pogodak, jer promenjeni sistem takmicenja je animirao pojedine sredine, odnosno klubove, sportske radnike da ucine dodatne napore u cilju stvaranja boljih uslova, bolje organizacije kluba, a sve sa ciljem prolaska u viši rang. Medijski ove lige su propracene i izazvale su interesovanje fudbalske javnosti posebno u završnicama prvenstva kada se odlucivalo o opstanku ili plasmanu u viši rang.

Potrebno je uraditi sveobuhvatnu analizu, jer ostaje pitanje da li smo ovakvim sistemom takmicenja ugrozili takmicenje u opštinskim savezima koji su embrion razvoja fudbala na okrugu. Okružna liga je u prethodnom periodu po mom mišljenju bila koncentracija najkvalitetnijeg što imamo na okrugu, kada je u pitanju kvalitet, organizacija i masovnost. Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je na okrugu profilisan tip kluba i kapacitet kluba koji mora da ima da bi se takmicio u Okružnoj ligi. Ovo je bitno iz razloga što sa pozicije pobednika u Okružnoj ligi FS Branicevskog okruga klub izlazi sa svoje teritorije i predstavlja se široj fudbalskoj javnosti u Srbiji. U proteklom periodu prvaci Okružne lige u zonskom stepenu takmicenja nisu igrali podredenu ulogu, vec na protiv svojim ucešcem dali su veliki doprinos kvalitetu fudbala. Kao primer navodimo F.K. “Slogu” iz Petrovca koja sada igra zapaženu ulogu u Srpskoj ligi - grupa zapad, FK “Šetonje”, FK “Homoljac” i dojucerašnjeg clana zonskog stepena takmicenja FK “Obilic” iz Živice koji je posle ispadanja iz lige za samo godinu dana obezbedio povratak. Mesta za zadovoljstvo ima, ali ne i za euforiju. Pred nama je veliki posao kada je u pitanju oživljavanje omladinskih ekipa i stvaranje boljih uslova kako bi dostigli željeni nivo.

Omladinski fudbal

Najbitniji segment svake sredine pa i naše je omladina, jer je to osnov i garancija opstanka i razvitka fudbala na našim prostorima. Ko to ne vidi i ne shvata nije svestan da smo svi mi angažovani u fudbalu “roba sa ogranicenim rokom trajanja”. Mora se konstatovati da društveni milje sa svih aspekata kao i fudbalske turbulencije koje su se dogadale u prethodnom periodu u mnogome su otežavale, a ponekad bile i nepremostiva prepreka za sprovodenje jedne principijelne i osmišljene politike u tom pravcu. Naime, naš okrug je poznat po velikim migracionim kretanjima, masovnom odlasku stanovništva na rad u inostranstvo, tako da seoske sredine ostaju bez dece, a sa druge strane pojedini sportovi postaju sve primamljiviji za mlade ljude. To je uslovilo da i pored toga što pojedine sredine imaju finansijskih mogucnosti, nisu uspele da organizuju omladinski fudbal. Takode, moramo konstatovati da i pored svih opisanih teškoca znacajnu ulogu je odigrao i neprincipijelni stav viših organa kada je u pitanju primena Pravilnika o strucnom pedagoškom radu. To su neki od razloga što u ovom delu nismo ostvarili vidni napredak koji je vecina želela.

Poštujuci zahtev Izborne skupštine FSBO od 2005.godine uz veliki napor klubova, dve godine imamo uspešno takmicenje u Ligi pionira i kadeta koju cine naši najkvalitetniji klubovi sa raznih okruga. Napravljen je prvi i najteži korak, sledeci je omasovljenje i proširenje postojecih liga i stvaranje preduslova za jedno kvalitetno takmicenje.

FSBO u prethodnom periodu za razliku od ranije nije aktivno ucestvovao u organizovanju selektivnih utakmica mladih kategorija i nije adekvatno propratio rad instruktorske službe po cemu smo bili poznati stožer i glavni nosilac aktivnosti na teritoriji Regiona zapadne Srbije. Za to ima opravdanje, jer 2006.godine posle mnogih organizovanih selekcija Okrug je napustilo oko 30 najtalentovanijih decaka koji su otišli u najbolje srpske klubove, a da maticni klubovi za to nisu dobili nikakve nadoknade. Ova situacija dovela je do apatije pa i razocarenja svih onih sportskih radnika koji su na bilo koji nacin ucestvovali u organizovanju selektivnih utakmica na svojoj teritoriji. Opšti je utisak da smo bili servis “velikih”, uložena su silna materijalna sredstva ali bez ocekivanih efekata.

FSBO ce u narednom periodu sigurno uzeti ucešce u svim aktivnostima po ovom pitanju, ali ce zahtevati da uloženi trud i rad bude vrednovan od viših istanci, bilo to putem finansijskih davanja ili davanja u sportskoj opremi iz razloga što stojimo na stanovištu da taj rad ima cenu, svrhu i opravdanje.

Sudijska organizacija

Važan faktor u funkci- onisanju svakog, pa i našeg saveza jeste sudijska organizacija. Cinjenica je da bez objektivne i kvalitetne fudbalske arbitraže nema ni regularnog takmicenja. NJihove odluke gledaju se pod “mikroskop”, u prvi plan se isticu mane i greške, a ne vrline i dobro odraden posao u našim uslovima. Cesto se ispušta iz vida realnost koja se ogleda u rangu takmicenja i uslovima u kojima se sudi.

I pored ovih konstatacija moramo naglasiti da sudijska organizacija nije dovoljno uradila na omosovljavanju sudijskog kadra, nije ucinjen dovoljan napor da se iz kvantiteta dobije kvalitet. Broj sudija nije dovoljan da bi propratio lige koje su u ingerencijama okruga. Posledice takvog stanja direktno su uticale na kvalitet arbitraža, jer slabe arbitraže su ostale nekažnjene i na neki nacin postali smo taoci sudijske organizacije. Višegodišnje nedelovanje i olak pristup ovoj problematici doveo je do uvodenja privremenih mera u sudijskoj organizaciji. Nesvesni bremena i odgovornosti koji nosi olako je “trošila” vreme nestvarajuci nov sudijski kadar. Bez jasno konceptiranog programa sa jasno definisanim zadacima i pravcima delovanja koji bi bio opšte prihvacen i podržan od svih relevantnih fudbalskih faktora teško je bilo ocekivati da se dode do zadovoljavajucih efekata. Cinjenica je da u jednom kolu nedostaju po cetiri, pet trojki i da se isti uzimaju sa viših lista, a to je bio pokušaj da se požar gasi kapima vode.

Sa druge strane i ovako mali broj sudija bez uzora i dovoljnog broja utakmica relativno brzo su prelazili iz ranga u rang, došli smo u situaciju da je forma dobila primat nad suštinom. Ocena delegata je jedino merilo vrednosti, a kod klubova je prisutno nezadovoljstvo arbitražom. Udruženje sudija u narednom periodu ocekuje dug i konstantan posao, a pre svega izrada plana i programa rada sa jasno postavljenim zaduženjima i ocekivanim efektima koji bi uz opštu podršku dali efekte kojima bi se nadoknadilo izgubljeno vreme u omasovljavanju i selektiranju sudijskog kadra. Na tom putu imace podršku u svim aspektima i od svih subjekata, pocev od saveza do klubova. To nece biti lako, ali nije nemoguca misija. To nije dogadaj, to je proces i za to ce biti potrebno vreme. Do realizacije trebalo je strpljenje i vera svih nas da smo na pravom putu.

Trenerska organizacija

Trenerska organizacija je startovala na pocetku mandata sa dosta elana i želje da se na planu strucno -pedagoškog rada napravi vidni pomak. Sve aktivnosti koje su organizovane na nivou okruga i u organizacijama opštinskih saveza dobro su bile posecene. Problem licenciranja trenera, prelazak na nove licence i vec ranije stecena zvanja cesto su potencirana na sednicama Izvršnog odbora od strane trenera. Ostaje utisak da na prava pitanja, nije bilo pravih odgovora. Nezadovoljstvo trenera zbog nedefinisanih statusa je prisutno i to ce biti prvi zadatak trenerske organizacije u narednom periodu. Obim njihovih aktivnosti dosta je zavisio od instrukcija i zadatih zadataka sa viših nivoa i opšta je konstatacija da su te aktivnosti bile nedovoljne.

Sportska biografija

Od 1985 -2000.godine Branko Stojakovic se nalazio u FK “Mladi radnik” najpre na mestu sekretara omladinske škole, a zatim na funkciji generalnog sekretara kluba. Deset godina je bio predsednik komisije za molbe i žalbe u Kragujevcu i u jednom mandatu predsednik arbitražne komisije FSS. Na mestu predsednika drugostepene komisije za molbe i žalbe FS Jugoslavije bio je osam godina, kao i na funkciji clana IO FSS. U jednom mandatu bio je komesar za takmicenje Prve Telekom lige i osam godina clan IO FSRZS. U zadnjem mandatu ponudeno mu je mesto potpredsednika FSRZS koje je ustupio Miletu Simicu iz Smedereva.

Izabrano rukovodstvo FSBO

U prisustvu 48 delegata bez primedbi usvojen je Izveštaj o radu saveza za period od 2005 -2008.godine, Poslovnik o radu Skupštine i Statut saveza, a zatim se prešlo na izbor predsednika, clanova Izvršnog i Nadzornog odbora. Javnim glasanjem po treci put za redom za predsednika Fudbalskog saveza Branicevskog okruga izabran je Branko Stojakovic, što govori o tome sa kakvim je uspehom on do sada obavljao tu funkciju. Takode, jednoglasno je podržan predlog Vladimira Simeonovica iz FSO Žagubica i Toplice Ilica, predsednika FSO Požarevac, da se Branko Stojakovic kandiduje za predsednika FSRZS.

U sastav Izvršnog odbora su ušli: Miroslav Živadinovic (Petrovac), Toplica Ilic (Požarevac), Miodrag Dragance Markovic (Malo Crnice), Zoran Demic (Kucevo), Dragomir Rankovic (Golubac), Goran Milanovic (UFS), Milan Novkovic (UFT), Zoran Jovic (Branicevska liga), Slobodan Pavlovic (ostale lige), a jedan clan bice koptiran nakon konsultacija sa OFS Žabari. U Nadzornom odboru su predsednik Dejan Tošic (Žagubica), Dragiša Novakovic (Kucevo) i Petar Nikolic (Malo Crnice).

Na kraju Branko Stojakovic se zahvalio clanovima Izvršnog odbora na ukazanom poverenju i jedinstvu prilikom donošenja odluka u opštem interesu. Takode, zahvalio se klubovima i svim sportskim radnicima na uloženim naporima u sprovodenju zacrtanih planova i programa.

Prema njegovim recima prioritetni zadatak za naredni period je izgradnja Kuce fudbala. Zatim sportski radnici u svojim sredinama moraju da iznadu mogucnost za stvaranje adekvatnih uslova na stadionima. “Podržacemo reorganizaciju zonskih liga, jer su veoma skupe i klubovi se finansijski iscrpljuju. Licna želja mi je da i Rudar ude u Srpsku ligu, jer po istoriji, kapacitetu i uslovima zaslužuje da se nade u višem rangu. Mislim, da imamo mnogo jakih biznismena koji su u fudbalu na našem okrugu, politicare koje se nalaze u fudbalskoj branši i ti ljudi treba da pomognu u stvaranju boljih uslova. Mladi radnik je ostvario istorijski uspeh ulaskom u Prvu ligu i umesto da se to istice, sada se kopa po prošlosti traže se krivci, u novinama se piše i što je istina i što nije. To su stvari koje treba da se rešavaju unutar kluba, za to se ima snage i to je jedino pravi put”, istakao je Branko Stojakovic.

D.Dinic

ŽAGUBICA: SABOR “VRELA HOMOLJA”

KO JEDNOM DOÐE - VAZDA SVRACA

Proteklog vikenda u Žagubici je održan 7. Sabor «Vrela Homolja», manifestacija koja, u središtu ciste, netaknute prirode, neguje i pred posetioce iznosi stara, vec zaboravljena jela, obicaje, pesmu i igru, srdacnost i gostoprimstvo, želju da ko jednom dode, vazda ponovo svrati.

Više od 1.000 ucesnika ovogodišnje kulturne, etnološke i turisticke manifestacije, u narodnim nošnjama, uz zvuke frule, violine, saksofona, harmonike, ali i dvojnica i gajdi, natpevavalo se i nadigravalo, slaveci lepotu života, lepotu prirode, lepotu ljubavi i saborovanja. Cetvrtu godinu zaredom saboruje se o Duhovima, pa se slavile i Sv. Trojice. I, ono što cini posebnu draž, što ucvršcuje veru i nadu u trajanje i opstajanje naroda i narodnih obicaja, što je oku bilo milo pogledati - igrali su i pevali svi: od onih što još nemaju ni 7, do cilih starina sa više od 77 godina.

Sve je pocelo u petak, u centru Žagubice. Od najmladih, dece vrtica «Poletarac», njihovog programa i, naravno, maskenbala. Usledila je, ove godine po prvi put organizovana, Smotra filmskih ostvarenja o Homolju. Prikazano je nekoliko vrhunskih ostvarenja.

U HOMOLJU SNOVI SE OSTVARE

U petak uvece je domacin Sabora, predsednik opštine žagubica dr Dragi Damnja- novic, svecano otvarajuci ovogodišnju manifestaciju, posebno naglasio u kojoj meri Sabor predstavlja afirmaciju i doprinos daljem razvoju turistickih i kulturnih vrednosti Homolja i Žagubice, napominjuci cinjenicu da je žagubicka opština sa 760 kvadratnih kilometara jedna od najvecih, najrede naseljenih i najcistijih u citavoj Srbiji, te predstavlja pravi biser prirode.

- San gradskog coveka o raju u kojem caruju zelenilo, tišina i svežina, poj ptica i žubor bistre vode, uz ukusnu i zdravu trpezu, može se ostvariti vec na 160 kilometara od Beograda, 80 od Požarevca i svega 50 kilometara od Bora, Majdanpeka i Despotovca, - porucio je Damnja-novic.

I, zaista, boravak u Homolju minulog vikenda za desetak hiljada posetilaca, zaljubljenika u prirodu i tradiciju, bio je dosanjan: pred njihovim ocima, najpre u subotu uvece, na «Homoljskom poselu», do ponoci su se na pozornici u centru Žagubice preplitali opancici, vijorili zubuni i podrhtavali nabujali jeleci. U pesmi i igri nadmetali su se folklorni ansambli iz nekoliko naselja opštine domacina, Laznice, Osanice, Žagubice, Suvog dola, Krepoljina i Osanice, a i gostiju iz Negotina i Zajecara.

U nedelju, na letnjoj pozornici iznad Vrela Mlave, od jutra do kasnih popodnevnih sati, smenjivali su se pevaci, igraci i sviraci iz Homolja - Laznice, Osanice, Žagubice, Suvog dola, uz njih i gostiju iz Jagodine, Velike Plane, Petrovca, Gayin Hana...

Nedaleko, na proplanku, spravljana su tradicionalna jela. Pod sacem, sa bezbroj dakonija, jela po recepturi staroj vekovima, na ražnju Homoljsko jagnje, na trpezi Homoljska rakija, sir i med kakav je priroda samo Homolju darivala. Ko god je došao i probao, imace o cemu da prica.

Naokolo, stari zanati, prelje, pletilje, vezilje. Na štandovima Homoljski med, rakija, lekovito bilje, suveniri... Oko njih - nebrojeno znatiželjnika medu kojima retki ne drže u rukama makar kakav suvenir, koliko da pricu o Saboru po povratku drugima potkrepe, sebi u što dužem secanju zadrže.

Uporedo sa dešavanjima na otvorenom prostoru, Sabor «Vrela Homolja» bio je i ove godine prilika da se okupi i organizuje likovnu koloniju 25 slikara iz cele Srbije, ali i iz Bugarske, Rumunije i Makedonije. Desetine i desetine umetnickih dela, nadahnutih prirodnim lepotama i dražima Homolja i nakon ove, trece Medunarodne likovne kolonije «Homo Art», ostace u fundusu žagubicke Likovne galerije.

Narodni rukotvor

Svojevrsno upotpunjenje divljenju na sceni videnog, bila je i ovogodišnja izložba narodnih rukotvorina i lovackih trofeja, postavljena u KPC Žagubica na prostoru od oko 200 kvadrata. Kako rece Dragiša Bogdanovic iz žagubicke Turisticke organizacije, više od 400 eksponata, odevnih predmeta i predmeta za domacinstvo, rucno izradenih u Žagubici i okolnim selima, ucinilo je ovogodišnju izložbu izuzetno sadržajnom, lepom i bogatom. Bude li volje i para, ostvarice se naum turistickih poslenika da se sagradi jedna Etno-kuca u kojoj bi bila stalna postavka najlepših rucnih radova homoljskog kraja, a naporedo sa razvojem ukupne turisticke ponude, u okviru koje se sa posebnim ocekivanjima vec ulazi u realizaciju projekta izgradnje Ski centra Beljanica, dovodi struja i priprema gradnja saobracajnica do buducih ski staza, organizovace se namenska izrada raznovrsnih rukotvorina koje ce turisti moci da kupe.

Završnica Sabora - za nezaborav: u porti crkve Sv. Trojice u Žagubici, u nedelju uvece zvonki glasovi su dugo u noc pronosili elegiju srpskog pojanja. «Poj od iskona», poj pun prkosa prolaznosti, slavljenja lepote života i opstanka u surova vremena, tugovanja za ljubavima vetrovima odnesenim, radovanja mladosti, šumarcima i proplancima punim milja i bosilja, bio je poj vekova za vekove što im se da u prolaznosti išcili ne da jedan narod sa surovih obronaka ponikao. Taj poj, pozivnica je da dogodine, o Duhovima, Homo- lje pohode i svagda ga u srcu nose koji culi i koji ne culi da Raj na Zemlji ovde caruje.

REC DOMACINA

- Izuzetno smo zadovoljni veoma velikim interesovanjem i brojnošcu posetilaca ovogodišnjeg Sabora. Moram reci, postarali smo se da sadržinu manifestacije, shodno raspoloživim mogucnostima ucinimo što kvalitetnijom, sadržajnijom i raznovrsnijom. Mislim da smo uspeli, trud velikog broja ljudi je opravdalo oduševljenje svakog koje bar jedan od minula tri dana odvojio da se nadivi lepoti ovog podrucja i atraktivnosti ove manifestacije. Medu nama je i gost iz Vašingtona koji je posredstvom Interneta saznao za «Vrela Homolja» i došao da nam bude narocito drag i nesvakidašnji gost. Jedan naš sugradanin je za Sabor prevalio put od Australije, drugi od Los Andelesa. Ukupno, ove godine je neocekivano veliko interesovanje i posecenost Sabora organizatorima jasno dalo do znanja da za iducu godinu moramo uciniti dodatne napore da «Vrela Homolja» budu još bogatija i sadržajnija, jer, pored onog osnovnog - kulturnog i etnološkog, ova manifestacija ima poseban turisticki znacaj. Turizam je uzdanica ovog podrucja i na tome ce se vec iduce godine uciniti znacajni pomaci. Zadovoljni smo i medijskom pažnjom koju smo ove godine imali od strane brojnih domacih medijskih kuca, a lepotu svih dešavanja videce i narod susedne Rumunije, TV ekipa iz Turn Severina ponela je obilje snimljenog materijala. Inace, i vreme nas je poslužilo, svi planirani sadržaji su neometano realizovani, pokazali svoj puni i pravi sjaj i vrednost, ostaje mi samo da zahvalim i gostima i ucesnicima i pozovem na ponovno videnje u Homolju, ako ne pre, a ono dogodine na 8. Saboru «Vrela Homolja», - porucio je dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica.

SPONZORI

Generalni sponzor ovogodišnjeg Sabora bio je «Knjaz Miloš», donator «Dundee plemeniti metali» a«LION» Požarevac, sponzor «Homoljskog posela».

D. Milenkovic