Header

IZ ZDRAVSTVENE USTANOVE APOTEKE POŽAREVAC PORUCUJU KORISNICIMA SVOJIH USLUGA

UŽIVAJTE NA SUNCU, ALI BEZBEDNO!

- Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac odlucila je da smanjenjem maloprodajne cene na preparate za suncanje ucini ovaj neophodan kozmeticki proizvod dostupan svim korisnicima svojih usluga

Direktna posledica oštecenja ozonskog omotaca je povecanje broja obolelih od raka kože tako da smanjenje koncentracije ozona za 1 odsto povecava broj obolelih od raka kože za 2 do 4 odsto. Globalni UV projekat INTERSUN cija je misija smanjenje globalnog opterecenja bolestima koje nastaju zbog izlaganja UV zracenju, ustanovila je 1995. godine Svetska zdravstvena organizacija (NJHO).

- UVB zracenje je uzrocnik 90 odsto svih efekata koje UV zracenje ima na organizam. Pored stvaranja vitamina D, koji je važan za organizam, ovaj deo spektra izaziva i brojne negativne efekte: opekotine, karcinom kože, oštecenje imunog sistema, pojavu katarakte itd. UVA zracenje je odgovorno za prevremeno starenje kože ili fotostarenje kože, pojavu malignih melanoma, fotosenzibilizaciju i fotodermatoze (bolesti kože izazvane zracenjem sunca), saznajemo nešto više o pomenutom projektu od mr ph Anice Lazarevic, specijaliste farmaceutske tehnologije i pomocnika direktora.

- Preporuke INTERSUN projekta za individualnu zaštitu su: ograniciti vreme izlaganja suncu, narocito sredinom dana i potražiti bezbednu hladovinu, zaštititi se odecom, šeširom i naocarima za sunce, koristiti preparate širokog spektra zaštite od UVA i UVB zracenja sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 15 i više), izbegavati solarijum i slicne uredaje za veštacko tamnjenje kože, navodi mr ph Jelena Trifunovic, specijalista farmaceutske tehnologije koja na naše pitanje - Kakav treba da je preparat koji ce najbolje zaštititi od štetnog suncevog zracenja, odgovara:

- Neophodno je da sadrži hemijske i fizicke filtere koji obezbeduju efikasnu zaštitu u širokom spektru suncevog zracenja, da sadrži supstance prirodnog porekla koje štite, hrane, neguju i revitalizuju kožu, da bude primeren svakom tipu kože, da na sebi ima vidno istaknut SPF faktor (Sun Protection Factor) koji oznacava bezbedno vreme boravka na suncu sa zaštitnim faktorom u odnosu isto bez njega (npr. SPF 10 na suncu možemo ostati deset puta duže nego bez njega), da bude vodootporan, sa neškodljivom koncentracijom konzervansa i drugih aditiva, da sadrži antioksidanse... Sve odgovore na vaše dileme u vezi bezbednog suncanja možete dobiti od strucnog osoblja naših apoteka. Važno je znati da je neophodno zaštititi decu do 18 godina zbog kumulativnog delovanja zracenja kao i da bebe mlade od godinu dana nikada ne bi smele biti izložene direktnom delovanju sunca.

Zbog neophodnosti upotrebe preparata za zaštitu sunca, iz Zdravstvene ustanove Apoteka Požarevac pozivaju sve korisnike da ih uz strucan savet i pristupacnu cenu, s obzirom na to da je doneta odluka o pojeftinjenju, od 23.06. do 15.08. ove godine nabave u apotekama ZU Požarevac.

S.E.

DR MIOMIR KORAC, POMOCNIK MINISTRA KULTURE

I KANALOM OD DUNAVA DO VIMINACIJUMA

- Državi su potrebni i Viminacijum i TE „Kostolac", a tim povodom imao sam veoma konstruktivne razgovore sa rukovodstvom Elektroprivrede Srbije. Kao i u svakom biznisu, morate da stanete na dve noge. Obe institucije moraju da se razvijaju. Napravljena je linija zaštite izmedu TE „ Kostolac" i Viminacijuma, a EPS ce za nas otkupiti 350 hektara zemljišta na kojem cemo napraviti arheološki park. Viminacijum se nekada nalazio na Dunavu koji se vremenom povukao i taj deo zauzela je Mlava. Mi smo se sa ljudima iz EPS-a dogovorili da prokopamo kanal širine 40 metara, dubine 8 metara, a dužine kilometar gde ce nakon toga moci da se dode ladama do samog Viminacijuma. Od malih stvari mogu da se naprave velike, mislim da je to ovaj naš put u turistickom smislu, i ocekujem dobit za kompletan imix zemlje Srbije, izjavio je nedavno dr Miomir Korac, pomocnik ministra kulture.

M. K.

SA DUNAVA U EVROPU

GOLUBAC.- Zahvaljujuci inicijativi turistickih radnika Majdanpeka, Donjeg Milanovca, Velikog Gradišta, Kladova i Golupca objedinjena je turisticka ponuda ovog kraja, s ciljem da se stvori jedinstvena turisticka oaza, s posebnim ekološkim znacajem. Namera je da se u turististicko-razvojne svrhe iskoriste mnogobrojni prirodni resursi nacionalnog parka Ðerdap i istoimene klisure, lepota prirode Miroca, Homolja i priobalja Dunava, drevni manastirski kompleksi, cist vazduh i nezagadena životna sredina, arheološko nalazište Lepenski vir i bogata istorijska baština, zanimljiva za domaceg i inostranog gosta.

- Rec je o ekološko zdravoj i cistoj regiji, s velikim mogucnostima za aktivan odmor, lovni turizam i proizvodnju zdrave hrane, za domacu i inostranu trpezu. Jedinstvena turisticka ponuda omogucice, zahvaljujuci plovnom Dunavu, brže spajanje ovog dela Srbije sa Evropom. Opština Golubac, cija je osnovna grana razvoja turizam, ovde vidi svoju razvojnu šansu - kažu u Turistickoj organizaciji u Golupcu.

Jedan od važnih zadataka opštine Golubac,turistickih radnika i ugostitelja je da ova podunavska opština, izgradnjom znacajnih infrastrukturnih objekata konacno postane turisticka oaza u Branicevskom okrugu. Blizina Dunava, brojni kulturno-istorisjki spomenici i bogata flora i fauna, glavni su aduti opredelenja za razvoj turizma na ovom podrucju.

LJ. Nastasijevic

POŽAREVAC: OD 5. DO 11. JULA MEÐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA

MAJSTORI KICICE NA OKUPU

U Požarevcu ce po cetvrti put biti održana Medunarodna likovna kolonija koja ce okupiti 15 stranih i desetak domacih slikara. Organizacija ove prestižne manifestacije poverena je ovdašnjem ULIS-u "Milena Pavlovic Barili" a radionica ce se nalaziti u Ekološkom domu na Cacalici

Rada Pejic,slikarka i predsednica ULIS-a kaže da ova likovna svetkovina treba da ima dugu tradiciju i nesumnjih kvalitet, ali i da bude respektivna gradska manifestacija.

Medunarodna likovna kolonija bice otvorena u Svecanim salonima grada Požarevca 5. jula, a okoncana 11. jula izložbom slika ucesnika. Verovatnoca je da ce u okviru LJubicevskih konjickih igara biti uprilicena i još jedna izložba pomenutih umetnika.

S.R.

GRADSKO VECE POŽAREVCA IZGLASALO PREDLOG STATUTA GRADA

DVE GRADSKE OPŠTINE

Gradsko vece Požarevca u petak, na svojoj trecoj sednici usvojilo je predlog Statuta Grada koji je, u odnosu na predlog prvobitno poslat clanovima Veca, pretrpeo izmenu u clanu koji se odnosi na gradske opštine koje ce u okviru Grada postojati. Naime u prvobitnoj verziji predloga Statuta nije postojao deo clana tri koji kaže da su na teritoriji grada Požarevca gradske opštine Požarevac i Kostolac.

- Svi politicki cinioci koalicije na vlasti su i u samoj kampanji, a i nakon nje ostali pri stavu da Kostolac dobije status gradske opštine. Medutim, nije se shvatila poenta predloga prve verzije statuta, a to je da po zakonu ne može postojati samo jedna vec najmanje dve opštine. Zbog toga što nismo mogli za tako kratak period da sagledamo koja bi bila gradska optšina u Požarevcu, hteli smo to jasno da definišemo, ali kako su u Kostolcu malo nestrpljivi, danas smo obavili konsultacije sa odbornicima svih politickih stranaka i predsednikom GMZ Kostolac i izvršili zamenu jednog clana verzije Statuta, te je jasno definisano da ce postojati Gradska opština Kostolac i Požarevac. Kasnije cemo sprovesti sve zakonske odredbe po pitanju teritorijalne podeljenosti a kompletan materijal bice pripremljen do kraja ove godine, objasnio je gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

Kako je na Vecu dogovoreno inspekcijske službe Grada i PO Požarevca u narednom periodu vodice racuna o zakonom utvrdenom radnom vremenu požarevackih kafica, restorana i bašti ali i na nivou buke. Živa muzika, ali ni iznošenje zvucnika u letnje bašte nije dozvoljeno.

- Ja sam, uz dogovor sa clanovima gradske vlade, dao nalog da relevantne službe u saradnji sa MUP-om Požarevca sa kojima imamo odlicnu saradnju, provere kako to funkcioniše u drugim gradovima. Naša odluka koja dozvoljava da se radi do dva ili cetiri po ponoci je jedinstvena u Srbiji. Svuda u Srbiji u užem centru grada objekti rade do 24 sata. Kada smo prihvatili odgovornost da obavljamo ovako važne funkcije u gradskoj vlasti pristupili smo poslu odgovorno i savesno. Odredeni vlasnici ugostiteljskih objekata nisu se pridržavali odluka koje su na snazi vec dve godine. Mi cemo u narednom periodu nastaviti da vršimo kontrolu sprovodenja Odluke. Nismo za to da se ugrožavaju vlasnici tih ugostiteljskih objekata niti da se omladini nešto uskrati, ali ako u Budvi ugostiteljski objekti rade do 24 sata, onda to mora da se poštuje i u Požarevcu. Niti mi uvodimo represivne mere, niti želimo da bilo koga ugrožavamo, nego jednostavno želimo da budemo odgovorni prema gradanima Požarevca, Kostolca ali i sela, rekao je Valjarevic.

Na današnjem, trecem zasedanju Gradskog veca, utvrden je predlog poslovnika Skupštine grada, predlog odluke o Gradskoj upravi i rebalans buxeta za 2008. godinu.

Petar Rajic, nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti rekao je da nije rec o klasicnom rebalansu jer se ne radi o vecem ostvarenju prihoda i uskladivanju rashodne strane, vec postoje dva razloga za rebalans.

- Potrebe za klasicnim rebalansom još nema jer nemamo ni viška ni manjka prihoda. Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj donirala je deo sredstava za promenu azbestnih cevi u Požarevcu i Kostolcu i obezbedenju vodoizvorišta Kljuc, sa novim kapacitetima. Od EAR je dobijeno oko 3.100.000 evra a grad Požarevac treba da finansira projektovanje, nabavku i ugradnju opreme za merenje gubitaka vode, nadzor nad objektom i radove na prikljucivanju postojeceg sistema sa starog cevovoda na novi.

S druge strane potrebno nam je i oko 12 miliona dinara za ucešce u odobrenim projektima iz NIP-a, rekao je Rajic.

Sredstva za ucešce Grada u pomenutim projektima obezbedice se kreditnim zaduživanjem od oko 150 miliona dinara.

Kao drugi razlog rebalansa Rajic je naveo uklapanje zarada kod onih korisnika kod kojih je došlo do odstupanja u odnosu na maksimalno mogucu planiranu masu zarada.

Clanovi Veca doneli su i zakljucak u vezi sa sprovodenjem javnih nabavki za potrebe mesnih zajednica koje se odnose na polje rada „Direkcije za izgradnju” i „Toplifikacije”, koje ce od sada sprovoditi javne nabavke za sve mesne zajednice, sa izuzetkom GMZ Kostolac koja ima kadrove za samostalno obavljanje pomenutih poslova.

T.R.S.

VANREDNA SEDNICA SAVETA GMZ KOSTOLAC

OPŠTINA NA PAPIRU

Predlog Statuta grada Požarevca u cijoj se prvoj verziji Kostolac ne pojavljuje kao gradska opština, bio je povod za hitnu vanrednu sednicu Saveta GMZ Kostolac održanu u cetvrtak uvece, nepun dan pre sednice Gradskog veca, na kojoj se raspravljalo o predlogu Statuta.

Sednica kojoj su, sem clanova Saveta prisustvovali i kostolacki odbornici i predstavnici politickih partija, vecim delom protekla je u zaklinjanju ko je “veci” Kostolcanin i “ko je kriv” za verziju Statuta u kome je Kostolac samo jedno od naselja.

Kada su se strasti sišale dogovoreno je da predsednik GMZ Kostolac i clan Veca Vladimir Vila, sa odbornicima svih partija, u petak, pre sednice Veca, razgovara sa gradonacelnikom i predstavi mu zahteve od kojih je prvi da se u predlog Statuta Grada neizostavno status Kostolca definiše kao Gradska opština Kostolac i odredi katastarska teritorija ove gradske opštine. Zatim da se Statutom definišu nadležnosti GO Kostolac u skladu sa Zakonom, kao i da se poništi predlog rešenja i Zakljucak sa sednice od 1.juna kojima se ukidaju postojece ingerencije Gradske mesne zajednice.

Izgleda da je sastanak urodio plodom jer je na sednici Gradskog veca usvojen predlog Statuta Grada u cijem trecem clanu, izmedu ostalog, piše da teritorija grada može biti podeljena na gradske opštine.

“Na teritoriji grada Požarevca gradske opštine su Požarevac i Kostolac. Nacin odredivanja naseljenih mesta odnosno podrucja katastarskih opština koja ulaze u sastav gradskih opština, vrste organa i poslove iz nadležnosti grada koje vrše gradske opštine, Skupština grada uredice posebnom odlukom o sprovodenju Statuta grada koja se donosi vecinom glasova od ukupnog broja odbornika”.

Vladimir Vila, predsednik GMZ Kostolac, nakon sednice Gradskog veca izjavio je da je zadovoljan izmenama ali i usvojenom dopunom da se do kraja godine završe svi poslovi vezani za formiranje Gradske opštine Kostolac.

T.R.S.

NA KONSTITUTIVNOJ SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTI-NE MALO CRNICE

RAZIŠLI SE POSLE SVECANE IZJAVE

Jednom vec odložena zbog nepostojanja svih uslova za održavanje, ni prošlonedeljna konstitutivna sednica Skupštine opštine Malo Crnice nije “izdržala” do kraja. Iako se cinilo da ce se odvijati uspešno jer je pocela na vreme i uz prisustvo svih 29 novoizabranih odbornika, zastala je kod pete tacke dnevnog reda, kod izbora predsednika Skupštine. Pre toga izabrana je verifikaciona komisija i usvojen njen izveštaj. Nakon donošenja odluka o verifikaciji mandata odbornici su se davanjem svecane izjave obavezali da ce raditi u skladu sa Ustavom i zakonima i u interesu gradana opštine. Ovom delu sednice prisustvovao je i Žarko Pivac, funkcioner DS-a i narodni poslanik.

Zbog konsultacija odbornickih grupa oko kandidata za predsednika Skupštine koga je zatim trebalo izabrati, a na zahtev jednog broja odbornika, predsedavajuci Branislav Živanovic iz Koalicije SPS-PUPS, najstariji odbornik, predložio je pauzu od 10 minuta posle koje je sednica prekinuta jer su se mnogi razišli i nije bilo moguce obezbediti kvorum.

Predsedavajuci je narednu sednicu zakazao za deset dana, ali kako nezvanicno saznajemo zasedanje bi moralo da se održi pre, do kraja ovog meseca jer je 30. jun poslednji rok za donošenje odluke o ovogodišnjem buxetu koju ova opština još nema.

Inace, na konstitutivnoj sednici Skupštine, prema utvrdenom dnevnom redu, pored verifikacije mandata odbornika i izbora predsednika Skupštine opštine trebalo je izabrati još i zamenika predsednika i sekretara. Da podsetimo, od 29 odbornika koliko je u sazivu novog opštinskog parlamenta Malog Crnica devet je iz redova DS-a, po pet odbornika imaju SRS i SPS, a po cetiri NS i Pokret za Stig i Mlavu “Da se selo i grad pitaju” na celu sa Miodragom Dragancetom Markovicem. U Skupštini su i dva odbornika DSS-a.

S.E.

U OPŠTINI ŽABARI JOŠ NEMA SKUPŠTINE

NIKO NIJE OBEZBEDIO VECINU

Biracima strpljenje savetuju a na Beograd pogleduju.Takva je situacija u opštini Žabari i posle isteka zakonskog roka za formiranje lokalne vlasti. Kako “Rec naroda" nezvanicno saznaje dosadašnja predsednica Skupštine opštine u Žabarima Silvana Ilic zakazala je konstituitivnu sednicu tek za 15 jul.

Podsecamo da opština Žabari ima parlament od 37 odbornika i da su sledece stranke deo buduceg sastava: SPS sa 9 mandata, DS 8, SRS 6, DSS 4,Nova Srbija 4, G 17 4 i SPO 2.

I ovde su moguce razne kombinacije i proracuni,a tek narednih dana ostaje da se vidi šta je realno moguce, šta otpisano kao nemoguce.

RPK POŽAREVAC O TRANSFORMACIJI STATUSA PREDUZETNIKA

DRUŠTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOŠCU - NAJOPTIMALNIJI OBLIK

Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Preduzecem za poslovne usluge, finansijski marketing i konsalting “Fimaks” iz Smederevske Palanke, prošlog utorka organizovala je skup za preduzetnike na temu: “Transformacija statusa preduzetnika u preduzece - pravni i ekonomski aspekt”. Skupu su prisustvovali: Milica Mitkovic predsednica RPK Požarevac, mr Dragan Ilic konsultant za pravna pitanja, Radiša Rakic konsultant za ekonomsko-finansijska pitanja ispred PP “Fimaks”, Svetozar Babic predstavnik Privredne komore Srbije i zainteresovani preduzetnici iz našeg regiona. Prezentacija je bila namenjena preduzetnicima koji su dostigli prag ogranicenja daljeg razvoja i poslovanja u statusu preduzetnika usled velikog obima poslovanja, složene i raznovrsne delatnosti, velikog broja zaposlenih i velike imovine koju angažuju u poslovanju.

Pravni aspekt

Od 30. novembra 2004. godine citava materija kompanijskog prava je obuhvacena u jednom propisu, a to je Zakon o privrednim društvima. Taj zakonski tekst je dosta obiman i predstavlja jednu kombinaciju evropskih dostignuca u oblasti prava i malih mešavina anglosaksonskog sistema, odnosno kanadskog prava i u njemu imamo regulisan i status preduzetnika i status privrednog društva ili preduzeca. Prema recima mr Dragana Ilica, po zakonu preduzetnik se smatra fizickim licem koje je registrovano, koje obavlja odredenu delatnost da bi sticalo dobit, pri cemu se tu podrazumevaju i delatnosti umetnickih i starih zanata i delatnosti iz oblasti domace radinosti. Za svoje obaveze preduzetnik odgovara licno, direktno i neograniceno celokupnom svojom imovinom. Postoji više osnova prestanka rada, a to je odjava, stecaj, likvidacija, zabrana obavljanja delatnosti, smrt vlasnika preduzetnicke radnje...

Što se tice privrednog društva ono se u zakonu definiše kao pravno lice koga osnivaju pravna ili fizicka lica radi obavljanja odredene delatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme ili oblici su: ortacko društvo, komanditno društvo, društvo sa ogranicenom odgovornošcu i akcionarsko društvo. Uglavnom su se preduzetnici transformisali u društvo sa ogranicenom odgovornošcu, zato što je ono najpoznatije u evropskom pravu, tih društava ima najviše u našem pravu, vrlo jednostavno se osnivaju i osnivacki ulog je smanjen na 500 evra. Ortacko društvo osnivaju više pravnih ili fizickih lica tzv. ortaci koji obavljaju neku delatnost pod svojim poslovnim imenom i odgovornost je isto rigorozna kao kod preduzetnika. Komanditno društvo osnivaju više pravnih ili fizickih lica od kojih razlikujemo dve grupe: komplementare koji odgovaraju za obaveze društva neograniceno celokupnom svojom imovinom i komanditore koji odgovaraju do visine svog uloga.

Društvo sa ogranicenom odgovornošcu kao najprimereniji oblik osnivaju pravna ili fizicka lica koja se nazivaju clanovi, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Može biti najviše 50 clanova društva sa ogranicenom odgovornošcu, jer ukoliko se ovaj broj prede i prode više od godinu dana mora se transformisati u zatvoreno akcionarsko društvo. Ono se osniva osnivackim aktom, Statut više nije obavezan za društvo sa ogranicenom odgovornošcu, registruje se kod Agencije za privredne registre i minimalni novcani ulog je 500 evra. Akcionarsko društvo osnivaju pravna i fizicka lica ciji je osnovni kapital podeljen na akcije. Kod zatvorenih društva nema javnog poziva za upis akcija i minimalni ulog je 10.000 evra, dok kod otvorenog društva postoji javni poziv za upis i uplatu akcija, pa se unapred ne zna ko ce biti akcionari tog društva i minimalni ulog je 25.000 evra.

Ekonomski aspekt

Prema recima Radiše Rakica glavni razlozi za transformaciju iz statusa preduzetnika u privredna društva jesu iz osnova efikasnosti poslovanja i vecih mogucnosti za buduci razvoj. Preko 90preduzetnika vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva što je najjednostavniji oblik koji se sastoji iz knjige prihoda i rashoda, knjige osnovnih sredstava, sitnog inventara, tako da ne postoji bilans stanja. Preduzece po Zakonu o racunovodstvu i reviziji vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva koristeci medunarodne racunovodstvene standarde.

Najcešce se za kreditnu sposobnost preduzetnika uzima 20 -30poslovnog godišnjeg prihoda, podcenjena je amortizacija koja umanjuje investicionu sposobnost i ne postoji mogucnost dokapitalizacije trecih lica. Investiciona i kreditna sposobnost preduzeca je veca, jer je odnos kredita i kapitala 2:1 do 1:1, postoji puna amortizacija kao izvor sopstvenog ucešca i mogucnost dokapitalizacije trecih lica. Poseban razlog za transformaciju iz statusa preduzetnika jesu podsticaji i grantovi za mala i srednja preduzeca od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, Evropske banke za obnovu i razvoj, Agencije vlade Nemacke (GTZ), Specijalizovane agencije vlade Srbije za podsticaj i unapredenje izvoza (SIEPA) i predpristupnih fondova Evropske unije. Kod preduzeca postoji veca sigurnost partnera, mogucnost partnersta kroz formiranja trece firme i mogucnost stvaranja korporativnih formi partnerstva.

Da bi se izvršila preregistracija preduzetnicke radnje u privredno društvo potrebno je: podneti prijavu za brisanje preduzetnicke radnje; prijavu osnivanja privrednog društva d.o.o uz koju se podnosi osnivacki akt, dokaz o uplati minimalnog novcanog uloga po zakonu, unos uloga u stvarima kao deo osnovnog kapitala i imenuje se lice za zastupanje; uverenje o pravnom sledbeništvu; bilans stanja i uspeha i poreski bilans na dan brisanja preduzetnicke radnje; vratiti PIB preduzetnicke radnje i istovremeno podneti zahtev za PIB društva; izvršiti promenu kartona deponovanih potpisa kod poslovne banke.

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - RADOMIR ÐURIC IZ PORODINA

MOŽE I BOLJA CENA MLEKA

Uslovi za stocarsku proizvodnju sa stanovišta obima i kvaliteta stocne hrane su povoljni. Razvojem stocarske proizvodnje na bazi raspoloživih agroekoloških potencijala, može se pozitivno uticati na strukturne promene u poljoprivredi, a posebno u biljnoj proizvodnji, odnosno na prilagodavanje strukture odgovarajuce agroindustrijske proizvodnje (prerada mesa, mleka i kože). Razvoj ove grane u visokom stepenu uslovljen je mogucnostima plasmana na domacem i stranom tržištu.

Prošle srede posetili smo poljoprivredno domacinstvo Radomira Ðurica iz Porodina koje se bavi uzgojem krava muzara i proizvodnjom ratarskih kultura koje su podredene stocarstvu.

"Cuvam šesnaest krava muzara koje dnevno daju po dvadeset litara mleka, koje predajem “Imleku” po ceni od dvadeset i nešto dinara za litar. U radu mi pomažu supruga i unuk, i uz veliki trud uspevamo sve da završimo na vreme. Za ishranu krava koristim lucerku, kukuruz i silažu koju sami spravljamo", kaže Radomir.

Inace, na dvadesetak hektara koliko Ðurici obraduju zastupljeni su lucerka na 6,5 hektara, kukuruz na 5,5 hektara i pšenica na 6 hektara koja je veoma znacajna i za sprovodenje plodoreda. Poseduju skoro kompletnu mehanizaciju koja je dosta zastarela, a jedino im fali kombajn i berac za kukuruz, pa te usluge placaju.

"Jesenas sam sejao "Pesmu" koja je sada u izvanrednom stanju, ušla je u mlecnu zrelost i za petnaestak dana ocekujem pocetak žetve i visok prinos. Cujem da je jecam dobro poneo i da dostiže i 8 t/ha, pa me ne bi zacudilo da i pšenica postigne rekord, jer je vreme u potpunosti bilo naklonjeno hlebnom žitu. Nažalost, u oktobru necu moci da sejem istu sortu, jer se više ne nalazi na tržištu. Prošle godine prinos je bio nešto veci od 4 t/ha, a celokupnu kolicinu prodao sam mlinu u Markovcu po ceni od 10,5 dinara za kilogram. U prolecnoj setvi kukuruza koristio sam zemunpoljske hibride 680, 684 i 434 i nadam se da se ove godine nece desiti podbacaj, ali to sve zavisi da li ce biti dovoljno vlage u julu i avgustu.

Prica se da ce cena pšenice biti 17 dinara, ali ja ne verujem, jer ce ocekivani rekordni prinosi uticati na njen pad. U ovoj godini od subvencija treba da dobijem za prvotelke 10.000 dinara, za odrasle krave muzare 5.600 dinara i 10.000 dinara po hektaru zasejane površine. Smatram da država treba da proizvodacima isplati premiju od dva dinara po kilogramu pšenice, jer je cena nafte i dubriva mnogo porasla. Takode, ako žele da se proizvodnja pšenice naredne godine proširi na dodatnih 150 hiljada hektara potrebno je i da subvencije po hektaru još povecaju, a dobro je što je ukinuta zabrana izvoza pšenice", rekao je izmedu ostalog Radomir Ðuric.

D.Dinic

RAPORT SA POLJA BRANICEVSKOG OKRUGA

ŽETVA PŠENICE SAMO ŠTO NIJE

Na podrucju Branicevskog okruga kukuruz je u setvenoj strukturi ovog proleca zauzeo površine od oko 79.000 hektara. Kukuruz posejan u prvim rokovima setve se trenutno nalazi pred pocetak metlicenja, dok je onaj iz kasnijih rokova setve u fazi intenzivnog porasta. "Obilaskom terena strucna služba za ratarstvo Zavoda za poljoprivredu "Stig" je konstatovala da su usevi u odlicnoj formi,s obzirom na prisustvo cestih padavina na podrucju Branicevskog okruga tokom maja i juna meseca. Suncokret posejan u ranijim rokovima setve nalazi se u fazi butonizacije. Temperature vazduha na nivou višegodišnjih proseka i ravnomerniji raspored padavina su takode pogodovale usevima suncokreta", istakla je Jorgovanka Vlajkovac samostalni strucni saradnik za ratarstvo.

Žetva ozimog jecma koja je na podrucju Branicevskog okruga krenula pocetkom druge dekade juna meseca i koja je u prvom navratu obavljena na oko 15od ukupno zasejanih površina je prekinuta zbog loših vremenskih uslova - kiše. Prosecan prinos na požnjevenim površinama je oko 5.000 kilograma po hektaru. Inace, pšenica posejana u optimalnim rokovima nalazi se na kraju mlecne i pocetku voštane zrelosti. Nakon stabilizacije vremenskih prilika ocekuje se nastavak žetve ozimog jecma i pocetak žetve ozime pšenice, uljane repice i tritikalea, gde se po proceni strucne službe Zavoda za poljoprivredu "Stig" ocekuje stabilan prinos iznad prošlogodišnjih proseka.

D.Dinic

DAN MINISTARSTVA I POLICIJE

PRAZNIK U PLAVOM

Pripadnici Policijske uprave Požarevac obeležili su prošle nedelje Dan Ministarstva unutra-šnjih poslova i Dan policije u Svecanim salonima zgrade Nacelstva u Požarevcu, u prisustvu celnih ljudi Okruga i Grada, i predstavnika pravosuda, SPC, Vojske, javnih preduzeca i drugih gostiju.

Tokom svecanosti, sumirani su rezultati i ocenjeno ukupno stanje u oblasti bezbednosti u 2007. godini, radnicima koji su se posebno istakli urucene su novcane nagrade, a 25 novoprimljenih policijskih službenika položilo je Zakletvu.

Prošlogodišnji rezultati

Na podrucju Policijske uprave Požarevac tokom 2007. godine registrovano je ukupno 1.886 krivicnih dela, što je za 21,28više nego u prethodnoj godini, kada je zabeleženo 1.555.

U oblasti opšteg kriminaliteta, broj krivicnih dela u porastu je za 23 a ostvareni procenat rasvetljavanja je 59,30 Do pocetka juna ove godine, registrovano je 686 krivicnih dela, uz ostvareni procenat rasvetljavanja od 56,29

Nadležnim javnim tužilaštvima podnete su krivicne prijave protiv 1.231 lica, a slobode je lišeno 38 lica.

Tokom prošle godine bilo je 133 zaplene opojnih droga, rec je o vecim kolicinama heroina, marihuane, tableta ekstazija i spida. Podnete su 74 krivicne prijave.

U posmatranom periodu izvršeno je 321 krivicno delo sa elementima nasilja, od cega su u 74 slucaja izvršioci bili nepoznati. Rasvetljeno je 56, odnosno 75,68 Od 4 krivicna dela ubistva, rasvetljeno je 3.

Privredni kriminalitet

U oblasti privrednog kriminaliteta, na teritoriji Policijske uprave Požarevac tokom prošle godine otkriveno je i prijavljeno 236 krivicnih dela, krivicne prijave podnete su protiv 143 lica. Porast je uocljiv, 2006 godine je otkriveno i prijavljeno 189 krivicnih dela iz ove oblasti.

U prvih pet meseci ove godine, otkrivena su 73 krivicna dela i podnete su krivicne prijave protiv 57 lica, a 5 lica je lišeno slobode.

U oblasti privrednog kriminaliteta, u saradnji sa Upravom kriminalisticke policije MUP-a Srbije, na teritoriji Branicevskog okruga, kao i na drugim teritorijama, aktivnost policije usmerena je na sprecavanje i suzbijanje svih oblika korupcije i zloupotreba službenog položaja, sa posebnim akcentom na borbu protiv organizovanog kriminala.

U akciji “Akciza”, oduzeta je veca kolicina švercovanih cigareta i 45 tona nafte i naftnih derivata, ukupne vrednosti od oko 4 miliona dinara. Podneto je 7 krivicnih prijava protiv 9 lica.

Stanje javnog reda u prošloj godini bilo je zadovoljavajuce, istice se u izveštaju Policijske uprave Požarevac, s obzirom da nije bilo narušavanja javnog reda u vecem obimu, uz napomenu da se takav trend nastavio i tokom prve polovine 2008-e. U registrovanih 1.874 prekršaja iz ove oblasti, dominiraju vredanje, zlostavljanje, nasilje, ucešce u tuci i ugrožavanje sigurnosti drugog lica.

Ne brže od života

Broj saobracajnih nezgoda u prošloj godini (1.277) u porastu je u odnosu na 2006-u (1.183), a povecan je broj poginulih - prošle godine 19, pretprošle 18, kao i broj teže i lakše povredenih u saobracajnim nezgodama - 470 u odnosu na 365 u 2006-oj.

Prvih pet meseci tekuce godine prati smanjenje ukupnog broja saobracajnih nezgoda, u kojima je poginulo 6 lica a 156 ucesnika je teže i lakše povredeno.

Najcešci uzrocnik saobracajnih nezgoda je vožnja velikom i neprilagodenom brzinom stanju puta i uslovima saobracaja. Od ukupnog broja, prebrza vožnja je prošle godine uzrokovala 553 saobracajne nezgode u kojima je poginulo 10 lica. Pripadnici saobracajne policije podneli su prošle godine 11.710 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti saobracaja.

I u oblasti protivpožarne zaštite, beleži se u prošloj godini povecanje: registrovan je 151 požar, u odnosu na 110 u 2006-oj. U požarima su poginula 2 lica a povredeno 5. U najvrcem broju slucajeva, uzroci nastanka požara bili su nehat i nepažnja, ali i izrazito uvecanje slucajeva namernih - 33 u odnosu na 14 u 2006-oj godini. Vatrogasne jedinice ucestvovale su u gašenju 137 požara, pri cemu su intervencije bile uspešne u 128 slucajeva.

U izveštaju Policijske uprave Požarevac istice se da se posebna pažnja posvecuje zakonitosti u radu i postupanju, korektnom i profesionalnom odnosu prema gradanima, uz ocuvanje kodeksa policijske etike. Preduzete su i zakonske mere protiv pripadnika Policijske uprave koji su prekršili zakon i pravila službe.

D. Milenkovic

NAGRAÐENI

Pripadnicima Policijske uprave Požarevac koji su pokazali izuzetne rezultate u radu tokom prošle godine, nacelnik PU Požarevac Radovan Živkovic je, na svecanosti povodom Dana Ministarstva i Dana policije, urucio novcane nagrade.

Nagrade su dobili: Zoran Stojanovic, Goran Cakic, Vladan Ivanovic, Ivan Ðordevic, Nenad Nikolic, Svetlana Simonovic, LJubiša Petrovic, LJubinka Blagojevic, Aleksandar Vuckovic, Gordanka Rakocevic, Sladan Vasic, Vojin Popovic, Igor Jankovic, Miroslav Kragujevic, Marko Cirkovic, Zlatko Jankovic, Nenad Ilic, Velibor Pavlovic, Draško Nikolic i Tatjana Svetozarevic.

Borba ne jenjava

Nacelnik Policijske upave Požarevac Radovan Živkovic ocenjuje da su u minulom periodu postignuti izuzetni rezultati. Istovremeno, dodaje da bi u narednom periodu moglo da se postigne i više:

- Intencija države i Ministarstva unutrašnjih poslova na pooštravanju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala u svim policijskim strukturama i pravosudu realizovana je dosledno, rezultati su javnosti redovno saopštavani i, mogu reci, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova ocenili su naš rad vrlo visokom ocenom. Medutim, ta ocena i postignuti nivo se moraju opravdati i ocuvati daljim naporima. Iza nas je i pripremni period zahvaljujuci kome se odradilo sve ovo u prošloj godini, tako da nam predstoji da samo još intenzivnije nastavimo. Prioritet nam je borba protiv korupcije, pre svega u našim redovima. Mi smo imali vrlo ozbiljno "cišcenje svog dvorišta", cenim da smo sopstvene redove dosta ocistili. Neki radnici su izgubili posao po osnovu Zakona o unutrašnjim poslovima, po clanu 168, i osim što to nije ni tako mali broj ljudi, treba istaci da se postigao veoma dobar efekat, što ce se u narednom periodu tek pokazati u punoj meri. Poseban akcenat u narednom periodu bice sprecavanje zloupotreba u privrednom poslovanju, borba protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, "pranja novca", "fantomskih firmi"... U toj borbi cemo i nadalje tesno saradivati sa ostalim strukturama MUP-a i pravosuda, to nije kampanja orocenog trajanja, rec je o dugorocnoj i sveobuhvatnoj aktivnosti koja je, moglo bi se reci, u prošloj i pocetkom ove godine dala tek prve javnosti uocljive efekte i nece se na tome zaustaviti. Istovremeno, nesmanjenim tempom boricemo se protiv svih oblika kriminaliteta, na suzbijanju maloletnicke delikvencije, narkotika, nasilja svih oblika, ocuvanju javnog reda i mira, bezbednosti u saobracaju... Mesta samozadovoljstvu nema, - porucuje Živkovic.

NASTAVLJENI RADOVI NA ASFALTIRANJU PUTEVA U OPŠTINI PETROVAC NA MLAVI

I U DOBRNJU NOV ASFALT

Posle krace pauze zbog izbornih aktivnosti, u opštini Petrovac na Mlavi nastavljeni su radovi na rehabilitaciji lokalne putne mreže. Tokom protekle nedelje novu asfaltnu podlogu dobila je deonica lokalnog puta kroz naselje Dobrnje, a radove je izuzetno kvalitetno izvelo Preduzece za puteve Požarevac. Da bi se uverili u tok i kvalitet radova ovu deonicu obišli su Radiša Dragojevic predsednik opštine i Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik.

„ Evo nalazimo se u Dobrnju gde se asfaltira 1300 metara puta i gde se zbog lošeg stanja starog asfalta radi kompletno novo asfaltiranje sa izgradnjom podloge - reci su Radiše Dragojevica predsednika opštine, koji je nastavio - Radi se o najugroženijoj deonici na svim putnim pravcima u opštini. Sa ovim stavljamo tacku na probleme u putnoj mreži koje smo imali i koje smo rešavali prethodnih godina. Svakako da cemo nastaviti modernizaciju i drugih putnih pravaca u opštini ali sa ovim smo razrešili najkrupnije probleme u opštini. Ovo je uradeno zahvaljujuci ulaganjima koje su obezbedili meštani Dobrnja i to do jedne trecine a dve trecine investicija pokrice opština. Dalji radovi prema Petrovcu zavise od ucešca republike”.

Miletic Mihajlovic narodni poslanik je izjavio: „ Izražavam zadovoljstvo što se završava jedna deonica puta koja je bila najgora u opštini i zato je bilo preko potrebno da se ovo uradi. cestitam meštanima na rešenosti da svojim sredstvima ucestvuju u finansiranju ovih radova jer se na kraju put i gradi zbog njih. Naravno mi ocekujemo da se republika ukljuci u finansiranje lokalne putne mreže bilo iz sredstava NIP-a ili nekih drugih fondova. Tu su i sredstva Evropske unije koja su predvidena za saniranje posledica od elementarnih nepogoda i saniranje klizišta, a toga na ovom putu ima i to ce doprineti novim radovima na izgradnji putne mreže. Ocekujem da ce nova vlada uskoro biti formirana i da ce nam pojedini ministarski resori biti bliži kako bi sa sredstvima gradana i opštine nastavili krupnim koracima na modernizaciji putne mreže u opštini”.

Svoje zadovoljstvo nije krio ni Miloš Kuzmanovic predsednik mesne zajednice Dobrnje: „ šta reci kada vidite ovako lep put, a znamo da je bio jedan od najlošijih u opštini. Zahvalio bih se našim gradanima koji su ucestvovali u finansiranju izgradnje puta a posebno se zahvaljujem našoj opštini na celu sa Radišom Dragojevicem i Miletic Mihajlovicem bez cije pomoci ovo ne bismo mogli da uradimo. Nadam se da ce se kasnije nastaviti sa asfaltiranjem prema Petrovcu”.

Ispred grupe gradana koji su ucestvovali u finansiranju ove investicije izjavu je dao Vladan Milivojevic : „ Na nivou sela skupljeno je ukupno 35.000 evra i udružili smo sredstva sa opštinom i asfaltirali 1.300 metara koji su uradeni po najsavremenijim metodama. Izuzetno smo zadovoljni kvalitetom radova, od kopanja kanala, postavljanja podloge, do samog asfaltiranja. Mislim da je ovo samo pocetak naše saradnje sa opštinom oko rehabilitacije puta za Petrovac”.

D.Ilic

U TABANOVCU ODRŽANI „DANI POLJA STRNIH ŽITA”

ZASADI ZA PRIMER

„Dani polja strnih žita”, manifestacija posvecena ovim ratarskim kulturama od ponedeljka 16. juna održava se i u petrovackoj opštini. U ataru sela Tabanovac, na parcelama poljoprivrednog proizvodaca Jugoslava Ðurdevica i u organizaciji Zemljoradnicke zadruge „Tabanovcanka” okupio se zavidan broj poljoprivrednih proizvodaca iz Tabanovca i susednih sela, a manifestaciju je otvorio Radovan Davidov direktor Agrarnog fonda opštine Petrovac na Mlavi koji je izmedu ostalog rekao: „ Poštovani poljoprivrednici i dragi gosti, ova manifestacija se prvi put održava u našoj opštini i mi cemo se zajedno sa zadrugom „Tabanovcanka” i drugim zainteresovanim zadrugama potruditi da se ona organizuje svake godine. U dogovoru sa predstavnicima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada složili smo se da se lociraju još pet - šest sela sa drugim kulturama i da obuhvatimo celu opštinu. Koristim priliku da pozdravim predstavnike Instituta iz Novog Sada, Bogdana Živanovica predsednika Okružnog zadružnog saveza, Jovu Grozdica direktora Zavoda za poljoprivredu „Stig” iz Požarevca, predsednika opštine Radišu Dragojevica a posebno se zahvaljujem Jugoslavu Ðurdevidu i njegovoj zadruzi koja je sve ovo osmislila”.

Zatim je Zorica Jestrovic predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo oku- pljenim poljoprivrednicima i gostima govorila o karakteristikama semena pojedinih kultura, pokazujuci to i primerom na zasejanim parcelama, što je izazvalo posebnu znatiželju kod prisutnih.

Svojim prisustvom manifestaciji podršku je dao i Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac na Mlavi, koji je za naš list izjavio: „ Mi smo poljoprivredna opština, imamo zemljište koje je pogodno za sve tipove poljoprivredne proizvodnje. Do sada smo organizovali manifestacije koje su imale za cilj da afirmišu rezultate pre svega u stocarstvu, a mi smo i ratarski kraj, pored toga što imamo citava naselja koja se bave povrtarskom proizvodnjom, zatim tu je i vocarstvo po kome smo poznati i evo sada smo u poljima oko Tabanovca kome pripadaju cast i cestitke zbog ovoga što su organizovali.

Danas smo imali prulike da vidimo ogledna polja, gde je prisutna nauka i ukljuceni instituti i to moramo što više da koristimo i u drugim sredinama. Suština je da više pažnje posvetimo ratarskoj proizvodnji jer je ona u našoj opštini u opadanju, a mi imamo realnog potencijala i u zemlji i u ljudima da se ona razvija, što je i najvažniji cilj ove manifestacije”.

„Dane polja” u Tabanovcu podržao je i Bogdan Živanovic predsednik Okružnog zadružnog saveza istakavši: „ Ovo je zaista dobra manifestacija, prakticno to je pokazna vežba, tako da to ima veci znacaj nego edukacije koje se baziraju na cistim predavanjima, jer ovde ljudi mogu da vide šta koja sorta može da da, kako to izgleda na licu mesta uz strucnu rec ovde na polju. Ja sam vrlo zadovoljan što je novoosnovana zadruga „Tabanovcanka” u Tabanovcu uspela da ovo organizuje. Pohvalno je i to što su to podržali Agrarni fond i predsednik opštine i to služi njima na cast a služi i kao primer drugima da nešto sami naprave što je znacajno i ocigledno”.

Od Jovana Grozdida direktora Zavoda za pljoprivredu Stig iz Požarevca saznali smo da su slicne manifestacije u okrugu organizovali Zavod i Zemljoradnicka zadruga u Kuli. Ovakvi nacini prezentacije pojedinih kultura su dobri jer na licu mesta poljoprivrednicima omogucuju šta da izaberu da seju i dobro je da ona zaživi i u drugim sredinama, istakao je gospodin Grozdic.

Pored strucnih predavanja organizovano je i druženje za sve prisutne a kratak kulturno-umetnicki program izveli su clanovi KUD-a iz Tabanovca.

D.Ilic

OBELEŽENO 30 GODINA RADA DECJEG VRTICA „GALEB”

VELICANSTVENO DETINJSTVO

Svecanom akademijom u Domu kulture u Petrovcu, prošlog petka, obeleženo je 30 godina rada Decjeg vrtica „Galeb”, jedine predškolske ustanove u ovoj mlavskoj opštini. Ona danas zapošljava 68 radnika a u svojim objektima obuhvata 517 dece. Medu zvanicama bili su Radiša Dragojevic, predsednik opštine, Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine, predsatvnici ministarstva prosvete, direktori vrtica sa nivo okruga, direktori ustanova i preduzeca opštine Petrovac i drugi. Sve prisutne pozdravila je direktor Sladana Ilic recima: „ Dragi gosti i prijatelji našeg vrtica. Izuzetno se radujem što ste danas sa nama, jer je danas veoma znacajan dan za nas i vi ste ga ucinili još lepšim i velicanstvenijim. Svi utemeljivaci naše ustanove ostace zauvek upamceni i poštovani . Slavljenicima cestitam jubilej uz želju da i dalje kao i do sada postižu dobre rezultate”.

U ime Skupštine opštine ovaj vredni jubilej cestitao je Miletic Mihajlovic : „ Poštovani prijatelji, sa velikom radošcu i zadovoljstvom danas sam u prilici da izrazim jedno licno osecanje u smislu onoga što je lepota života. Ja sam na srecu imao u ovih 30 godina, od kada vrtic postoji, da svakog jutra, dva puta osetim tu radost odvodeci svoje dete a zatim i unuka u vrtic. I mogu da kažem da svakog tog jutra dan mi je bio ulepšan i pocetak dana je bio lep. Moje osecanje je bilo kao da odlazim u najlepšu baštu ukrašenu sa najlepšim cvetovima. I zapravo svi mi treba da se odnosimo prema ovoj ustanovi baš na takav nacin, sa velikim poštovanjem i ljubavlju i sa obavezom da je dalje unapredujemo, za srecu, za srecno detinjstvo i odrastanje naših najmilijih, naše dece koja sutra treba da postanu ljudi.

U ime Skupštine opštine, u ime predsednika opštine Radiše Dragojevica i u svoje ime cestitam vam ovaj jubilej sa uveravanjem da cemo i dalje ciniti sve što je u našoj moci, da tu lepu baštu zarad naše dece i dalje unapredujemo i da uživamo u onome što je misija ove kuce”.

Prikazan je prigodan film o radu Vrtica a potom je izveden izuzetno uspešan program polaznika vrtica koji je oduševio publiku.

U znak jubileja urucena su i prigodna priznanja. Povelje za doprinos u izgradnji i pocetku rada vrtica dobili su : Staniša Brankovic, Gordana Šefer Vasiljev, Živojin Stanojevic, Slobodanka Lazarevic, Zaga Radisavljevic, Ivan Milenkovic, Dimitruje Vujcic i Radiša Rajic, a povelju za doprinos razvoju vrtica dobio je Radiša Dragojevic, predsednik opštine.

Priznanja su podeljena i za 30, 20 i 10 godina rada u Vrticu a povelje i novcane nagrade radnicima je urucio Radiša Dragojevic, predsednik opštine. Za 30 godina priznanja su dobili: Sladana Ilic, Božana Golubovic, Zorica Petrovic, Nadežda Marjanovic, Dragica Nemcevic, Dijamanka Vukcevic, Dragan Dragomirovic. Za 20 godina priznanja su urucena Slavici Živanovic, Dragici Ristic i Goranu Živkovicu. Za 10 godina nagradeni su Sonja Marjanovic, LJiljana Stanisavljevic, Jasminka Dražilovic, Aleksandra Jeremic i Dragica Božilovic.

Nagrade su urucene i grupi vaspitacica za izuzetne rezultate u radu.

Priznanja i zahvalnice urucene su i predstavnicima Upravnog odbora i Saveta roditelja, saradnicima i poslovnim partnerima.

D.Ilic

GALERIJA «MILENE PAVLOVIC BARILI» DANAS OBELEŽAVA 46 GODINA OD OSNIVANJA

GODINA USPEHA I INVESTICIONIH RADOVA

Prigodnim programom, evociranjem secanja, obilaskom grobnog mesta zadužbinara, konferencijom za medije i eventualnim ucešcem ucenika Muzicke škole, Galerija Milena Pavlovic Barili danas obeležava 46 godina od osnivanja.

- Nažalost, malo je živih svedoka koji mogu da posvedoce o danu osnivanja naše Galerije, oni su na svakoj godišnjici naši gosti i svojim kazivanjima evociraju uspomene na taj za kulturu ovog grada, a i šire, veoma znacajan datum. Iako nije u pitanju zaokružena godišnjica, smatramo da je važno obeležiti je makar i na najskromniji nacin. Bice to i prilika da medije podsetimo na sve ono što smo uradili u toku protekle godine i šta planiramo u narednom periodu jer mi smo institucija koja mora iz prakticnih razloga da razmišlja bar godinu dana unapred zbog termina, prostora, kontakata i ugovora kada je rec o izložbenoj aktivnosti, kaže Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije.

PREZADOVOLJNI VOJVOÐANI

Posle Novog Sada, izložba Mileninih slika ovog proleca doživela je veliki uspeh i u Vršcu, Zrenjaninu i Subotici.

- Želeo bih da napomenem da smo povratkom izložbe Mileninih dela iz Subotice mi našu izložbenu sezonu prakticno vec završili, o tome je kao i o drugim aktivnostima Galerije vaša novinska kuca izdašno informisala. Kao upravnik Galerije izražavam izuzetno zadovoljstvo nacinom prezentacije i brojem posetilaca izložbi Mileninih dela u Vršcu, Zrenjaninu i Subotici, posebno medijskom pažnjom. U svim tim vojvodanskim gradovima izložbe su proglašavane za kulturni dogadaj godine, pa i decenije što nas ispunjava posebnim zadovoljstvom jer je projekat u potpunosti uspeo, bez obzira što je prošlogodišnja izložba u Novom Sadu bila dobar predznak. Trebalo je videti znati- želju i radost te armije posetilaca koji su se prvi put susreli sa delima velike Milene Pavlovic Barili koja je poodavno zauzela znacajno mesto u srpskoj i svetskoj umetnosti, a sve to naravno ispunjavalo je ponosom našu malobrojnu ekspediciju, od dela zaposlenih i clanova Upravnog odbora, do predstavnika lokalne samouprave. Važno je i to što smo ostvarili nove kontakte i obnovili stare, a sada nam je cilj da se, kada je rec o izložbenoj aktivnosti, okrenemo centralnoj i južnoj Srbiji, istice upravnik Stanojevic.

Jednu od najuspešnijih izložbenih sezona Galerija ce ove jeseni krunisati velikim projektom kada ce se posle punih sedam decenija Milenin umetnicki opus ponovo naci pred rimskom likovnom publikom. Ovaj medudržavni projekat bice realizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Italije.

- Naš jedini problem u ovom trenutku je odsustvo ljudi iz naše ambasade u Rimu iz poznatih politickih razloga, a koji ce neposredno raditi na pripremi i pronalaženju adekvatnog galerijskog prostora što ce usloviti i datum otvaranja izložbe. Sve ostalo je u našem domenu, od transporta, reprezentativnog trojezicnog kataloga, obezbedenja, osiguranja, do znatnih finansijskih sredstava koja smo dobili od Ministarstva kulture. Cim se pomenuti uslovi stvore, pristupicemo prakticnoj realizaciji tog projekta kao segmenta godišnjeg programa rada.

U SUSRET VELIKOM JUBILEJU

- Bliži se pocetak godišnjih odmora i mogu da kažem da smo veoma uspešno realizovali prijem svih ekskurzija, ni jednu nismo morali da vratimo jer je Galerija po potrebi pored redovnog radnog vremena radila i nedeljom. Na taj nacin smo za nekoliko stotina premašili broj posetilaca iz prošle godine koju smo smatrali rekordnom. U avgustu nas ocekuju pripreme na sada vec poznatom i priznatom projektu Ranka Milinkovica «Ulica kulture» da sa ostalim znacajnim institucijama grada Požarevca kao što su Narodni muzej, Centar za kulturu, Narodna biblioteka i Muzicka škola objedinjeno nastupimo kao prateci program ovogodišnjih LJubicevskih ko- njickih igara. To je jedan ozbiljan posao koji nas ceka i koji ce, nadam se, uspešno biti realizovan kao i prethodnih godina jer je to postala naša obaveza, naša tradicija, tim pre što je «Ulica kulture» postala omiljeno svratište naših sugradana i ljudi sa strane. Ocekujem da ce ovogodišnji program svih ucesnika u ovom projektu biti kvalitetniji i sadržajniji u odnosu na prethodne godine i na taj nacin damo pun doprinos sportsko-turistickoj manifestaciji LJKI, obecava upravnik Galerije.

Pored ovih aktivnosti, Galerija uskoro pocinje i sa ozbiljnim pripremama za obeležavanje 100-godi- šnjice rodenja Milene Pavlovic Barilli koje ce tokom naredne 2009. godine obuhvatiti nekoliko znacajnih projekata.

- Krajem ove godine pristupicemo formiranju Organizacionog odbora za obeležavanje ovog znacajnog datuma, a jedan od najznacajnijih segmenata ovog projekta bice velika Milenina retrospektivna izložba u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu koja mi je kao upravniku dala saglasnost za ustupanje prostora i svaku drugu strucnu saradnju. U sklopu ovog jubileja predstoji nam i formiranje Organizacionog odbora za naredno - 12. Medunarodno likovno bijenale «U svetlosti Milene», kao i odredene aktivnosti na planu izdavacke delatnosti.

- Ono što ste vi takoreci dnevno pratili u vašoj informativnoj kuci, to su znacajni investicioni zahvati jer Galerija je takva ustanova koja zbog starosti objekta a u cilju ocuvanja Mileninih dela zahteva stalnu pažnju, renoviranje i odredene rekonstrukcije. Ono što je nama prilicno problematicno poslednjih godina, to je sanitarni cvor za zaposlene i posetioce koji, nažalost, još nismo uspeli da uradimo, projekat ovih dana treba da bude odobren od strane Regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, u pitanju su jedino sredstva koja ocekujemo da naš osnivac obezbedi. Makar toliko da ove godine uradimo grube gradevinske radove. Dosta smo uradili, ali ne i sve na sredivanju dvorišta kao dodatnog prostora za masu posetilaca, posebno dackih ekskurzija, na današnji dan prošle godine svecano smo pustili u rad cesmu, sanirali smo deo krova na staroj zgradi prema dvorištu koji je pored funkcionalne dobio i odredenu estetsku vrednost, a predstoji nam rekonstrukcija i druge strane prema ulici. Tim povodom obratio sam se novom gradonacelniku, gospodinu Valjarevicu za finansijsku pomoc kako bi zgrada u narednih pola veka bila obezbedena od proki-šnjavanja. Pored toga, uradili smo i rekonstrukciju rasvete u izložbenom prostoru. Govorimo o godi-šnjici osnivanja Galerije i smatram da je prigodan trenutak da kažem da smo zahvaljujuci sredstvima lokalne samouprave koja nisu bila mala, ove godine oko 1,1 miliona investicionih dinara, uspeli da pored pomenutih poslova objekat prikljucimo na gradski vodovod jer Galerija do sada nije bila registrovana kao sopstveni potrošac vec je bila prikljucena na vodomer susednog Muzeja. Koristim priliku da povodom Dana osnivanja Galerije pozovem gradane Požarevca da nas danas posete i saznaju nešto više o ovom znacajnom datumu, ulaz je besplatan, radno vreme produženo a mi cemo se potruditi da budemo dobri domacini, porucuje Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije «Milena Pavlovic Barili».

M. Kuzmanovic

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

KOLIKO RADA, TOLIKO NAGRADA

Vecina preduzeca sumira rezultate rada na izmaku godine dok škole to cine u ovo vreme, pri kraju školske godine. Škola “Stevan Mokranjac” ima cime da popuni ovu stranicu. Onaj ko je bude citao treba da zna da je svaka nagrada koju su ucenici doneli u Školu stecena mukotrpnim radom i velikim, vanrednim zalaganjem profesora. To je ono što je, na prvom mestu, želeo da istakne i direktor Škole Zoran Maric.

Tri puta više casova

- Ova godina bila je vrlo naporna, sadržajna i uspešna. Isticem aktivnosti koje izlaze iz osnovnog obrazovno-vaspitnog procesa, a to je, naša interna javna delatnost koja obuhvata oko pedeset javnih casova u Školi, šezdesetak nastupa van nje, na javnim manifestacijama, svecanostima…Tu je i niz seminara koje organizujemo sa uvaženim profesorima akademija, saradnja sa prijateljskim školama i drugim institucijama. U okviru škole održavana je i nacionalna koncertna sezona koja je obuhvatila cetrnaest koncerata pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i predsednika Srbije Borisa Tadica. Muzicka škola bila je jedna od šest u zemlji u kojoj su održani didakticki koncerti koje organizuju Švedska i Muzicka akademija iz Beograda na celu sa profesorom LJubišom Jovanovicem. Naravno, nismo propustili ni seminare koje je organizovalo Ministarstvo prosvete Srbije, kaže Maric , stavljajuci naglasak na takmicenja koje organizuje Muzicka škola. Osim takmicenja solfedista i takmicenja drvenih duvaca, koja su najveca u zemlji, te vrste, pokrenuto je i školsko takmicenje gitare pod nazivom Memorijal “Miloš Ðordevic”. Zajednicki Simfonijski orkestar u kome je medu desetak škola Srbije i Muzicka škola imao je ove godine koncert u Požarevcu, Valjevu a nedavno i na “Kolarcu”. Dirigent Orkestra je Nenad Petkovic.

- Naši nastavnici, iako mladi, spremni su da idu na sva takmicenja u zemlji i mnoga u inostranstvu. To je rezultiralo sa 158 nagrada, prošle godine, a i ove godine smo na tom nivou, s tim što je ove godine veci broj daka sa prvim nagradama. To je rezultat vanrednog rada, onog koji nije u okviru redovne nastave, koja sa dva casa sedmicno, podrazumeva sedamdeset casova godišnje. Mnogi ucenici imaju i po dvesta casova godišnje i zato ovu priliku koristim da cestitam nastavnicima koji mnogo rade, a za to nisu dodatno placeni, jer ne postoje zakonske mogucnosti.

Mnogi naši profesori bili su clanovi žirija najvažnijih festivala. U žiriju Festivala muzickih škola sedele su Dragana Stankovic i Vesna Bogdanovic, a na republickom takmicenju, Marija Obretkovic, Periša Stanojevic, Miroslav Jankeh, Mladen Nicic, Nebojša Petkovic i Nenad Mendelson, istice direktor Muzicke škole.

Nekoliko radnika Škole za svoje zalaganje dobilo je priznanja u vidu Nagrade prosvetnih radnika koja je pripala Jovanki Božic, Povelje kulture - Dragani Sarajlic, dok su muzicki pedagozi Srbije za ostvarene pedagoške rezultate nagrade urucili Mariji Obretkovic i Zoranu Maricu.

Aktivni aktivi

Snežana Milovanovic, predsednik aktiva Odseka harmonika, kaže da, kada je o ovom odseku rec, sve što je planirano je i uradeno.

- Veliki broj ucenika uzima ucešce na takmicenjima a doneli su i dvadesetak prvih nagrada. Kao najperspektivnijeg ucenika izdvajam Davida Ivica, 3. razred, harmonika, klasa Vesne Bogdanovic, koji je ove godine osvojio cetiri prve i dve druge nagrade i Ðorda Stevica, 6. razred harmonike, klasa Miroslav Jankeh, koji je doneo prvu nagradu sa Festivala Muzickih škola. Orkestar harmonike Niže muzicke škole na Festivalu u Cupriji osvojio je, sa 100 poena, prvu nagradu.

Nebojša Petkovic, predsednik Aktiva teoretske nastave, koji uz Aktiv klavirskog odseka, ima najviše clanova koji obavljaju nastavu u ovoj školi istice da su svi nastavnici koji rade u teoretskom odseku nekada bili ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

- Osim rada na casovima organizovano je takmicenje solfedista, pokrenuta je smotra horova na gradskom nivou gde su se predstavili vrtici, horovi mnogih nižih i srednjih škola kao i crkveni hor. Ove godine na prijemnom ispitu za Muzicko zabavište, koje je baza za dalji odabir ucenika, prijavio se do sada najveci broj ucenika, što daje nadu da ce se muzicka kultura u gradu širiti, kaže Petkovic.

Miša Bogdanovic, šef Odseka duvaca i solo pevaca podsetio je na Takmicenje drvenih duvaca koje je održano u Školi i na kome su skoro svi ucenici bili dobro plasirani, zatim Medunarodno takmi- cenje limenih duvaca u Novom Sadu gde je Mladen Mihajlovic, truba, iz klase Ivana Blagojevica osvojio 100 poena, kao i ucešce na medunarodnim takmicenjima “Petar Konjovic” i “Davorin Jenko” gde je Anrea Nikolic bila laureat takmicenja a Milena Mandic, klarinet, iz klase Vladimira Uroševica osvojila takode 100 poena. Profesor koji je imao najviše nagrada je Periša Stanojevic, kaže Bogdanovic.

Mladen Nicic, šef Aktiva gitara i gudaca istakao je da je neverovatan broj nagrada plod mukotrpnog rada a poseban naglasak stavio na organizovanje Memorijala “Miloš Cordevic”, u znak secanja na tragicno preminulog ucenika, koji je ostavio znacajan pecat u školi. Laureat ovog takmicenja bio je Danilo Milojkovic, gitara.

- Takmicenje, na kome bi, po fondu nagrada pozavidela mnoga medunarodna takmicenja, je, kao uvodni deo, ušlo u jedno od najvecih svetskih festivala, “Gitar art”, koji se svake godine održava pocetkom februara u Beogradu, kaže Nicic.

Sandra Stojiljkovic je predsednik aktiva klavirista a ovaj aktiv iako ima kadrovskih problema, u smislu nedostatka klavirista, kojih je malo na srpskom “tržištu”, postiže izvanredne rezultate, kako zahvaljujuci angažovanju profesora tako i talentu i radu ucenika.

Svi iz Muzicke škole zaslužili su odmor. Ali, iako su upravo završeni prijemni ispiti a do kraja meseca bice primljeni novi ucenici, Školu ocekuju letnje aktivnosti podrazumevaju “Kulturno leto”, ukljucivanje u LJubicevske konjicke igre itd.

Ðaci generacije

Za dake generacije Nastavnicko vece na predlog razrednih starešina predložilo je Aleksandra Jankeha, 4. razred OŠ, saksofon, klasa Periše Stanojevica i Katarinu Maric, 4. razred SŠ, klavir, klasa Mirjane Rajcic. Katarina Maric ove godine u Školu je donela i medunarodnu nagradu, osvojivši drugu nagradu na Medunarodnom takmicenju pijanista u Banja Luci.

Cetvrti u Srbiji

Na možda i najznacajnijem takmicenju, 52. Festivalu muzickih škola održanom u Cupriji, Muzicka škola “Stevan Mokranjac” osvojila je, medu 65 škola cetvrto mesto. Ispred nje našle su se samo škole “Isidor Bajic” iz Novog Sada, “Miloje Milojevic” iz Kragujevca i “Lisinski” iz Beograda. U požarevackoj školi sa ponosom isticu da su za sobom ostavili vecinu beogradskih škola.

U Cupriji su nastupali: Ðorde Stevic, harmonika, klasa Miroslava Jankeha, 100 poena, Aleksandar Jankeh, saksofon, u klasi Periše Stanojevica, 100 poena, Mladen Mihajlovic, truba, klasa Ivan Blagojevic - 95 poena, Lazar Nikolic, violina, klasa Zoran Veljkovic, Kamerna muzika -Ana Šterioska, Mladen Mihajlovic i Miroslav Antanaskovic, druga nagrada i orkestar harmonika, prva nagrada.

T.R.S.

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE GOLUBAC DR NEBOJŠOM MIJOVICEM

VELIKI TERET ZA NOVO RUKOVODSTVO

- Nastavljamo razvoj i obnovu - Prvi koraci nove vlasti su obnavljanje saradnje sa rukovodstvom HE ,,Ðerdap’’ o realizaciji projekata na prostorima priobalja Dunava - Obnavljamo pokidane veze sa mnogobrojnim partnerima - problem je što smo od prethodne vlasti nasledili praznu opštinsku kasu, ali to nece biti smetnja da radimo na daljem razvoju naše opštine i u interesu svih naših gradana - kaže sadašnji predsednik opštine dr Nebojša Mijovic

Opština Golubac ima 12.107 stanovnika, prema poslednjem popisu, i 24 naselja, a prostire se na 362 kvadratna kilometra. Dužina Dunavske obale je 52 kilometra. Opština se granici sa susednim opštinama Kucevo i Veliko Gradište kao i sa Rumunijom. Oko trecine površine je Nacionalni park ,,Ðerdap’’.

Glavno zanimanje vecine žitelja ove podunavske opštine je poljoprivreda, a trideset odsto ljudi nalazi se na privremenom radu pretežno u zemljama Zapadne Evrope. Golubacka Opština je i dalje jedna od najnerazvijenih opština u Srbiji, mada po statistickim podacima spada u razvijene, zbog cega ne može da ostvare sredstva raznih fondova za razvoj, pa su mnogi projekti ostali nerealizovani.

Od pre mesec i po dana došlo je, voljom biraca do promene vlasti u ovoj opštini. Napravljena je Skupštinska vecina sa 18 odbornika od 31 koliko broji ovaj lokalani parlament. Današnju vlast ima koalicija sastavljena od stranaka SRS, DSS, SPS-PUPS-JC i Grupe gradana ,,dr Nebojša Mijovic’’ Golubac. Novi predsednik opštine je dr Nebojša Mijovic sa liste Grupe gradana, sa kojim smo razgovarali o stanju i problemima sa kojima se na podrucju suocavaju i koji su prioriteti rada nove vlasti.

Privreda na podrucju opštine je u lošem položaju, oko 600 ljudi nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, problemi u javnim preduzecima, slab priliv investicija sa strane, sve je to ogranicavajuci faktor bržeg razvoja ove podunavske opštine.

Težište razvoja opštine do sada je bilo na poljoprivredi, industriji i turizmu.Ostaju li i dalje ta opredeljenja?

-Naši privredni potencijali su plodno poljoprivredno zemljište, mineralne sirovine, šumsko bogatstvo, vodeni tokovi… Ciljevi su nam veca proizvodnja hrane, brži razvoj industrije, prosperitet turizma gde vidimo svoju šansu. Obnovili smo saradnju sa rukovodstvom Hidroelektrane ,,Ðerdap’’ i vec uskoro pocinjemo sa relizacijom nekoliko znacajnih projekata. To su projekti, na uredenju šetne staze na ,,Golubackom keju’’ koja je dosta uništena prilikom poslednje poplave Dunava, pocece i radovi na izgradnji nove biciklisticke staze od vikend naselja Vinci do stare Golubacke tvrdave. Radice se i na izgradnji plaže na Dunavu u Golupcu, proširenju vodovoda za Golubac i okolna naselja, rekonstrukciji postojeceg vodovoda u naselju Dobra kao i izgradnja kanalizacione mreže. Nastavljamo da radimo što je prethodna vlast zapocela, a radicemo i na novim razvojnim projektima, ali veliki problem je nasledena prazna opštinska kasa koju nam je ostavilo prethodno rukovodstvo. Ipak cemo rešiti ovaj problem i radicemo jedinstveno za dobrobit svih naših gradana, kaže predsednik opštine, dr Nebojša Mijovic.

Zahvaljujuci inicijativi podunavskih opština i gradova Velikog Gradišta, Golupca, Donjeg Milanovca, Majdanpeka i Kladova objedinjena je turisticka ponuda ovog kraja s ciljem da se stvori jedinstvena turisticka oaza s posebnim ekološkim znacajem. Namera je da se u turisticko-razvojne svrhe iskoriste mnogobrojni resursi Nacionalnog parka ,,Ðerdap’’ i istoimena klisure, lepota prirode Miroca, Homolja i priobalja Dunava, drevni manastirski kompleksi, cist vazduh i nezagadena životna sredina, arheloško nalazište Lepenski vir i bogata istoriska baština zanimljiva za domaceg i inostranog gosta, su znacajni preduslovi za razvoj Dunavskog turizma u ovoj podunavskoj opštini.

- Turizam je prvo naše odredište i polazište na osnovu kojeg cemo raditi u narednom periodu Golubac kao turisticka destinacaija ima veliki prirodni potencijal, tu je Dunav, spomenici drevne istorije, staru Golubacku tvrdavu, manastir Tuman, vikend naselje Usije i Vinci. Ovo je ekološki zdrava i cista regija sa velikim mogucnostima za aktivan odmor, lovni turizam i proizvodnju zdrave hrane za domacu i inostranu trpezu. Jedinstvena turisticka ponuda omogucice zahvaljujuci plovnom Dunavu bržeg spajanja ovog dela Srbije sa Evropom. Potrebno je raditi na izgradnji infarstrukture i novim razvojnim projektima, da Golubac i citav ovaj naš kraj bude privlacan za gosta iz naše zemlje i inostranstva. Ovde vidimo svoju šansu i trudicemo se da je maksimalno iskoristimo, naglasio je dr Mijovic.

Jedan od važnih zadataka sadašnje vlasti u opštini Golubac je da izgradnjom znacajnih infarstrukturnih objekata konacno postane turisticka oaza u Branicevskom okrugu i Srbiji. Blizina Dunava, brojni kulturno istoriski spomenici, bogata flora i fauna, glavni su aduti opredeljenja za razvoj turizma ove podunavske opštine.

LJ.Nastasijevic

VELIKO GRADIŠTE

REVIJA MUZICKIH TALENATA

U Velikom Gradištu održana je u nedelju, 15. juna, manifestacija pod nazivom Revija muzickih talenata. Nastupilo je 50 ucesnika iz cele Srbije i to u dve kategorije: do 15 godina i ucesnici do 19 godina.

Ravija nije imala takmicarski karakter, ali žiri je proglasio najboljeg muzicara u svakoj kategoriji, i to za discipline violina i klavir.

Najbolji su dobili novcane nagrade, a organizator (MM art studio) je obezbedio ponešto i za sve ostale ucesnike revije.

Nije bio nimalo lak posao za clanove žirija podeliti ravnomerno nagrade, a za violinu u žiriju su bili profesori Lidija Rankovic, Tanja Petrovic i Zoran Ilic (svi iz Beograda), a za klavir Dragana Jovanovic (Užice), Nenad Miloševic (Jagodina) i Dragomir Bratic (iz Beograda). (Podeljeni su: štimalica sa metronomom, majstorsko gudalo, kutija za violinu, jedan akvarel gradištanskog slikara Svete Ž. Mitica, zidni stalak za violinu, više nagradnih kotizacija, nekoliko kompleta žica za violinu, nekoliko zbirki kompozicija za klavir i violinu, dela Cehova, Puškina i mnogo toga još).

Zamisao organizatora i kreatora ove Revije muzickih talenata je da se jednogodišnji rad sa ucenicima, napori vezani za mnogobrojne nastupe i takmicenja, krunišu jednim slobodnim, opuštajucim i neobavezujucim, a ipak relevantnim i ozbiljnim nastupom na kraju školske godine.

Isto tako, želeli bismo da ova Revija u buducnosti dobije cvrstu koncepciju, jasnu fizionomiju i da naide na podršku u lokalnoj zajednici i regionu kao jedna od nezaobilaznih manifestacija na samom pocetku turisticke sezone, a i da zaživi kao neophodna i poželjna smotra kvaliteta nagradivane dece iz cele Srbije, pa i šire, na završetku školske godine.

LAUREATI PRVE REVIJE MUZICKIH TALENATA

VIOLINA - kategorija do 15 godina - Kristijan Petrovic iz Beograda - 50 evra

VIOLINA - kategorija do 19 godina - Anja Popovic iz Beograda - 100 evra i majstorsko gudalo

KLAVIR - zbog male konkurencije žiri je dodelio samo jednu novcanu nagradu i to Jovani Jovanovic iz Jagodine, u visini od 50 evra.

Nagrade i diplome je urucio umetnicki direktor Revije profesor Vladimir Ðenader i to pre završnog koncerta na kojem su nastupili laureati, a na kraju moraju se pomenuti mnogobrojni donatori koji su pomogli održavanje Revije muzickih talenata u Velikom Grasdištu:

Pokrovitelj OPŠTINA Veliko Gradište uz logisticku podršku Gimnazije i Asocijacije Gradana iz Velikog Gradišta, Mesna zajednica Veliko Gradište, SOLFEGGIO - muzicki magazin iz Jagodine, AKATIST - BOGIC doo izrada i opravka muzickih instrumenata iz Beograda, ABS komerc iz V. Gradišta kao i mnigi drugi.

MEÐUNARODNO PRIZNATI I POZNATI

- Pored redovnih aktivnosti na sprovodenju godišnjeg Programa mera zdravstvene zaštite životinja, u VSI sve vecu pažnju posvecuju usavršavanju i obuci kadrova po svetskim normama

Za Veterinarsko specijalisticki institut u Požarevcu s pravom se može reci da je oaza vrsnih strucnjaka što nikoga ne treba da iznenaduje obzirom na delatnost kojom se ova ustanova bavi. Prisustvo struke u Institutu, medutim, ne predstavlja gotovu stvar, novih znanja i saznanja nikad dosta pa je obuka kadrova, njihovo osposobljavanje po svetskim merilima, pored sprovodenja Programa mera zdravstvene zaštite, jedan od prioritetnih poslova.

—Ni jednog trenutka ne zanemarujemo potrebu za stalnom edukacijom naših kadrova u smislu ucestvovanja na raznim seminarima pa smo tako u ovoj godini prisustvovali Epizootiološkim danima na Tari, sastanku Sekcije DDD u Prolom Banji, Kongresu veterinara u Teslicu, a aktivni smo i u radu medunarodnih savetovanja i kongresa kao što su ovaj nedavno održan u Briselu i naredni za koji se pripremamo najesen u Ajovi, istice direktor Instituta mr LJubomir Stojiljkovic od koga saznajemo i to da ih ove godine ocekuje resertifikacija standarda ISO 2001 po kome se ovde radi vec tri godine.

Uporedo sa sprovodenjem Programa mera zdravstvene zaštite vrše se i redovne kontrole ispravnosti namirnica životinjskog porekla na pijacama u Požarevcu i Kostolcu. Ovo se obavlja u skladu sa dogovorom koji postoji izmecu požarevacke lokalne samouprave i Instituta. Takode su veoma zastupljene i redovne kontrole u proizvodackim objektima kako na farmama tako i u klanicama i mlekarama. O rezultatima poslednje kontrole namirnica životinjskog porekla na pijacama za koju je nadležno istoimeno Odeljenje u Institutu na celu sa vet. spec. Gordanom Dimitrijevic, direktor Stojiljkovic napominje:

—Rezultati poslednje kontrole namirnica pokazuju da smo bili u pravu kada smo ovaj posao zajedno sa lokalnom samoupravom zapoceli da radimo pre tri godine. Tada je procenat neispravnosti namirnica na pijacama u Požarevcu i Kostolcu bio veoma visok, a danas je to ispod 10 posto što se smatra povoljnim. Takode, preko 70 odsto iskontrolisanih namirnica bilo je sasvim ispravno za ishranu. Ovim kontrolama istovremeno smo animirali lokalnu samoupravu da uredi prodajna mesta pa tako sada imamo rashladne vitrine za prodaju sira na pijacama u Požarevcu i u Kostolcu, a cujem ovih dana da postoji namera da se vitrine postave i na Pionirskom trgu. Mi smo ovu saradnju ponudili i ostalim opštinama Branicevskog i Podunavskog okruga ali je ona za sada ostvarena samo sa Požarevcem, kaže Stojiljkovic.

Stabilna epizootiološka situacija

Trenutna epizootiološka situacija u opštinama koje pokriva VSI Požarevac stabilna je, tvrdi mr Milena Živojinovic, menaxer kvaliteta, i to potkrepljuje sledecim cinjenicama:

—Nema dijagnostikovanih slucajeva zaraznih bolesti koje su bile karakteristicne ranijih godina u ovom periodu. Prisutna je samo trihinela zbog cega apelujemo na držaoce životinja da ih vakcinišu, mislim tu pre svega na vakcinu protiv klasicne kuge svinja, na obaveznu vakcinaciju pasa i macaka protiv besnila. Pored vakcinacije važno je i obeležavanje istih. Na taj nacin direktno štitimo životinje a indirektno ljude. Napominjem da je vakcina protiv besnila i dalje besplatna, država dotira troškovei za vakcinu i za cipove, samo se izvodenje vakcinacije naplacuje 100 dinara, kaže Milena Živojinovic uz podsecanje da, iako je leto i sezona odmora, veterinarska služba radi bez prekida, svi doneti uzorci krvi odmah se ispituju i za sada nema ni jedne sumnje na zarazne bolesti koje su obavezni ovde da ispituju.

Konferencija u Briselu

Zahvaljujuci Veterinarskoj komori Srbije i Upravi za veterinu, Milica Lazic, rukovodilac Sektora za laboratorijska ispitivanja, zajedno sa još dve koleginice iz Srbije ucestvovala je tokom aprila u radu Konferencije u Briselu koja je bila posvecena Meticilin rezistentnom stafilokoku aurusu. Konferenciju je organizaovala Evropska federacija u saradnji sa TAIEX-om.

—Prisustvovalo je 190 predstavnika svih zemalja Evropske unije i zapadnog Balkana. Osnovna tema Konferencije bila je - problemi rezistencije bakterije Stafilokokus aurus na meticilin. Bio je to ustvari skup strucnjaka medicinske i veterinarske struke obzirom da je u pitanju problem zajednicki za medicinare i veterinare. Sam problem rezistentnosti Stafilokokus aurusa poznat je vec dugo vreme prvenstveno u humanoj medicini, ali pre cetiri godine, tacnije 2004. otkriveni su i slucajevi rezistencije kod ljudi koji su povezani sa svinjama. Naravno, to je podstaklo strucnjake da se rade neka šira ispitivanja kao što su istraživanja u Holandiji pri kojima je otkriveno da postoji jako visok procenat svinja sa bakretijama rezistentnim na meticilin, objašnjava Milica Lazic koja je na pomenutoj Konferenciji imala prilike da se uveri da se u Evropskoj uniji trenutno dosta radi na ovom problemu. Šta više saopšteno je da je na inicijativu jedne Evropske komisije, u zemljama clanicama EU u toku veliko ispitivanje na populaciji svinja kao i nekih drugih životinja kako bi se ustanovio procenat prisustva bakterija rezistentnih-otpornih na meticilin.

Kako saznajemo Konferencija je bila podeljena u cetiri razlicite sesije u kojima se rasprava vodila kako sa aspekta medicine tako i iz ugla veterine. Nakon ispitivanja koje je u toku a koje traje do kraja 2008. ocekuju se konkretni zakljucci i mere koje ce zemlje EU preduzeti na sprecavanju širenja pojave rezistentnosti na antibiotike. Interesantno je i to da je u radu pomenute Konferencije ucestvovala i Avril Dojl, clanica Evropskog parlamenta koja je informisala da se u ovom telu vodi jedna debata o prestanku upotrebe antibiotika kod životinja, jer se njihova nekontrolisana upotreba dovodi u vezu sa pojavom rezistencije kako kod ljudi tako i kod životinja.

—Pored prisustva ovoj Konferenciji, pomenula bih i ucešce na 6. Kongresu medicinske mikrobiologije u Beogradu na kome je takode bilo reci o rezinstentnosti i gde je moglo da se cuje da se i kod nas vrše ispitivanja otpornosti životinja i ljudi na antibiotike, narocito je u tome aktivna medicinska struka dok su veterinari nešto skromniji. Ne radimo to tako široko i masovno, sistematski i organizovano, kaže Milica Lazic.

Obuka u Ajovi

U toku septembra i oktobra ove godine troje predstavnika veterinarskih instituta iz Srbije prisustvovace obuci na Univerzitetu države Ajova. Jedan od te trojice je i mr Ivan Dobrosavljevic, specijalista za patologiju Veterinarskog specijalistickog instituta u Požarevcu.;

—Obuku organizuje državni univerzitet Ajove u saradnji sa našim Ministarstvom za poljoprivredu. Ovaj Univerzitet, inace, ima više-godišnju tradiciju organizovanja obuke i strucnih seminara u Srbiji i Americi, ovoga puta mi idemo tamo, odlazim sa kolegama iz veterinarskih instituta Jagodine i Beograda. Do putovanja ima još vremena, a ono što u ovom trenutku pouzdano znam je da ce obuka trajati pet nedelja, da troškove snosi državni Univerzitet Ajove i da je tema iz oblasti imunologije, virusologije i patologije. Po završetku obuke dobicemo sertifikat i ono što je bitno jeste da smo u obavezi da steceno znanje primenjujemo i prenosimo drugima ovde kod nas u Srbiji, istice Dobrosavljevic koji, pored Univerzitetu Ajove, reci zahvalnosti za sticanje novih znanja u svetu upucuje i Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije koje se pokazalo kao dobar organizator.

Mr sci Dragan Rogožarski ponovo predsednik Podružnice SVD

Koliko su strucnjaci VSI Požarevac cenjeni i priznati u svojoj sredini govori i cinjenica da je ovih dana za predsednika Podružnice Srpskog veterinarskog društva Branicevskog i Podunavskog okruga ponovo izabran mr sci Dragan Rogožarski, rukovodilac Sektora zdravstvene zaštite i šef Odeljenja za reprodukciju i sterilitet domacih životinja u požarevackom Institutu. Inace, Srpsko veterinarsko društvo je organizacija koja u našoj zemlji postoji 110 godina i okuplja sve veterinare na bazi dobrovoljnosti. Na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga funkcioniše Podružnica Srpskog veterinarskog društva sa ukupno 176 aktivnih veterinara i 23 penzionera.

—Jedan od zadataka Podružnice je i da se bavi problemima veterinarske struke i njihovog nacina rada obzirom da se broj veterinara povecava, a smanjuje predmet njihovog rada odnosno broj grla. U poslednje vreme aktuelna je i privatizacija veterinarskih stanica, dešavaju se neke stvari koje nas u tom procesu iznenaduju, naprimer, za kupovinu su mnogo zainteresovani ljudi van veterinarske struke, videcemo kako ce sve to dalje da se odvija. Najmanje cetiri puta godišnje Podružnica organizuje sastanke i strucna predavanja na aktuelne teme. Društvo ima za cilj i da se bolje upoznamo, da razmenjujemo znanja i iskustva, da uticemo na neke promene, da predlažemo izmene zakona, da sugerišemo rešenja, stavove i mišljenja o pojavama i problemima u ovoj oblasti. Inace, u Društvu - Podružnici veterinara za Podunavski i Branicevski okrug imamo dva doktora nauka, sedam magistara i petnaestak specijalita razlicitih oblasti. Iz VSI Požarevac su svi clanovi - specijalisti ili magistri. Svake cetvrte godine obavlja se izbor novog predsednika, poslednja Izborna skupština održana je ovih dana, 6. juna u Azanji, domacin je bila privatna veterinarska stanica Rašic, obavestio nas je Dragan Rogožarski koji je na pomenutoj Skupštini ponovo izabran za predsednika Podružnice što samo govori koliko je prethodni saziv Skupštine i njegovo rukovodstvo savesno i dobro radilo svoj posao. Novi potpredsednik Podružnice je Dragan Božovic iz Smederevske Palanke, a sekretar Slavonka Stokic, takode iz VSI Požarevac. Podružnica SVD za Branicevski i Podunavski okrug jedna je od najaktivnijih u Društvu o cemu svedoci i nagrada koja joj je nedavno u vidu “Lap topa” dodeljena upravo za rezultate u radu.

S.E.

IPA I PENZIONERI

ZAJEDNICKA KANCELARIJA

Na cetvrtom spratu zdanja Doma penzionera u Požarevcu, prošlog petka je otvorena zajednicka kancelarija Internacionalne policijske asocijacije - sekcija Srbija, regija Branicevo i Sekcije penzionisanih radnika Policijske uprave Požarevac. Pored ostalih aktivnosti, ova kancelarija bice mesto oživljavanja saradnje aktivnih i penzionisanih policijskih radnika, mesto okupljanja i razmene iskustava i informacija, dogovora oko ostvarivanja prava u brojnim oblastima života i rada.

Skromnom svecanošcu, uz presecanje vrpce, otvaranje zajednicke kancelarije ozvanicili su Generalni sekretar sekcije Srbija Dragan Petkovic i predsednik regije Branicevo Borivoje Pantovic, u prisustvu clanova Izvršnog saveta Sekcije penzionisanih radnika PU Požarevac i Opštinske organizacije penzionera Požarevac.

- Regija Branicevo je po broju clanova prva na nivou sekcije Srbija u Internacionalnoj policijskoj asocijaciji, ali nam je cilj da clanstvo i dalje uvecavamo, - kaže Petkovic, koristeci priliku da javnost pozove da prisustvuje turniru u malom fudbalu koji sekcija Srbija organizuje 28. juna u Velikom Gradištu i Golupcu pod nazivom “Vidovdanski kup 2008”. Svoje ucešce do sada je potvrdilo šest regija sa podrucja Srbije.

D. Milenkovic

U KOSTOLCU ZAVRŠENI «DANI DUNAVA»

SACUVATI VODU ZA BUDUCNOST

Posetom arheološkom nalazištu Viminacijum, defileom ulicama grada, bogatim muzickim, sportskim i kulturno- umetnickim programom na plaži « Topoljar», u Kostolcu su završeni « Dani Dunava», medunarodna manifestacija koja ima za cilj ocuvanje životne sredine i prirodnih resursa. Tim povodom Ekološko društvo «Zora» iz Kostolca dodelilo je zahvalnice velikom broju kolektiva i pojedincima za ucestvovanje u ovoj manifestaciji.

- Završna manifestacija je 29. juna u Beogradu, jednim delom odvijace se na Zemunskom keju a drugim na Kalemegdanu. Planiramo ucešce omladine i dece našeg Društva jer to je manifestacija edukativnog, sportskog i kulturnog karaktera koja pored ekološkog, ima za cilj i upoznavanja i druženja dece. Cilj ove manifestacije koja se svake godine održava tokom juna je skretanje pažnje na sve alarmantnije stanje u našoj životnoj sredini i potreba da se preduzmu odredeni koraci u njenoj zaštiti koja mora da se sacuva za nas same i naše buduce generacije. Mi ove godine idemo akcijom «Pet do dvanaest», iako je minut do dvanaest, i to u svim situacijama. Dani Dunava skrecu pažnju na sve alarmantnije stanje što se tice površinskih voda, života u njima i oko njih koje su ugrožene našim delovanjem, našim savršenstvima, potrebama i radom a ne razmišljamo o tome da te prirodne resurse treba da sacuvamo za buducnost, kaže Danica Didulica, potpredsednik Ekološkog društva «Zora» iz Kostolca.

M. K.

UOCI GODIŠNJE SKUPŠTINE KOLA SRPSKIH SESTARA U POŽAREVCU

CEKA SE SMEŠTAJNI I RADNI PROSTOR

Kolo srpskih sestara u Požarevcu privodi kraju svoj jednogodišnji izveštajni period i Redovna godišnja skupština bice održana 5.jula u prostorijama Skupštine grada Požarevca. U ovoj godini Kolo je radilo na dva programa, dobrotvornom i kulturno -prosvetnom. Na dobrotvornom polju pružala se pomoc najsiromašnijim kategorijama stanovništva kroz humanitarnu pomoc u hrani i higijenskim sredstvima u skladu sa mogucnostima udruženja i u saradnji sa Crvenim krstom. Druga kategorija jesu siromašni odlicni ucenici koji su šticenici udruženja tokom osmogodišnjeg školovanja i njima se obezbeduje školski pribor i uxbenici. Kulturna aktivnost je realizovana kroz organizovanje letnje škole narodne umetnosti sa decom u osnovnim školama, obeležavanje Materica u školama preko izrade nagradnih temata i Vrbice kada se daruje jedna šticenica garderobom. Tradicionalni dobrotvorni Svetosavski bal je osnovni izvor prihoda udruženja, kao i povremeni dobrotvorni koncerti i priredbe, a takode vec šesnaest godina clanice Kola srpskih sestara posecuju porodice sa troje i više dece.

“Na godišnjoj Skupštini razmatracemo naše Izveštaje o radu, videcemo šta smo uradile i šta nas ocekuje u narednom periodu. Zbog sveukupne finansijske i društvene situacije dogovorile smo da ove godine bude radna godišnja skupština, ali to ne znaci da necemo imati goste, sestre iz drugih odbora, sestre iz povereništva u Miloševcu i predstavnice Glavnog odbora Kola. U izgledu je rešavanje jednog velikog problema sa kojim se Kolo u Požarevcu suocava od obnavljanja svog rada 1992.godine do danas, a to je problem nerešenog smeštajnog i radnog prostora.

Naime, obnovile smo zahtev kod lokalnih organa vlasti za trajnim rešavanjem smeštajnog prostora, a istakla bih posebnu zahvalnost našim dobrotvorima koji su u dosadašnjem periodu pomogli naš rad u ovom smislu. To konkretno znaci da su nam ustupali svoje prostorije za rad bez ikakve materijalne naknade. Najpre smo prvih godina održavale sastanke u prostorijama Crkvene opštine Požarevac i Crvenom krstu. Zatim nam je velika dobrotvorka Mira Avramovic iz Despotovca nekoliko godina ustupala svoj poslovni prostor u Požarevcu, potom i Zorica Stojicevic svoj lokal u kome smo bile cetiri godine. Veoma cesto smo se u poslednje vreme sastajale u prostorijama izdavacke kuce “Srpska kuca” vlasnika Bratislava Bate Golica koji kao dobrotvor podržava naše aktivnosti.

Nadam se iskreno da ce gradske vlasti imati sluha i razumevanja da konacno reše problem smeštaja požarevackog dobrotvornog udruženja koje obavlja izuzetno znacajne aktivnosti na planu dobrotvorne i kulturno -prosvetne delatnosti, a pri tom se izdržava iz sopstvenih sredstava, clanarine, dobrotvornih i dobrovoljnih priloga, tako da je na taj nacin i rad clanica Kola srpskih sestara zaista više vrednovan”, istakla je Jasmina Živkovic, predsednica Mesnog odbora Kola srpskih sestara u Požarevcu.

D.Dinic

NACIONALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU ZLOUPOTREBE DROGE I ALKOHOLIZMA - U POŽAREVCU

LEK JE U OKRUŽENJU U KOME POROK I NASTAJE

- Zdravstvenim radnicima i saradnicima Branicevskog okruga o prevenciji droge i alkoholizma prošle subote u Požarevcu govorili strucnjaci Instituta za mentalno zdravlje

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Institut za mentalno zdravlje Beograd i Zdravstveni centar Požarevac organizatori su jednodnevnog edukativnog seminara održanog prošle subote u požarevackoj Medicini rada. Seminar je, inace, deo Nacionalnog programa za prevenciju zloupotrebe droge i alkoholizma.

Veliki broj ucesnika ovog skupa- zdravstvene radnike i medicinske saradnike iz svih opština Branicevskog okruga, ispred Zdravstvenog centra Požarevac pozdravila je direktorka Doma zdravlja dr Svetlana Radovic naglašavajuci da seminar ima za cilj da kao sastavni deo Nacionalnog programa prevencije zloupotrebe droge i alkohola prezentira stanje u ovoj oblasti i skrene pažnju na raspoložive mere i potencijalne mogucnosti strucnjaka u borbi protiv pomenutih poroka.

Prim. dr Petar Nastasic, koordinator za implementaciju programa, inace nacelnik Klinike za bolesti zavisnosti, napomenuo je da je edukativni seminar u Požarevcu organizovan za lekare i zdravstvene saradnike zaposlene pre svega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i da se realizuje u okviru preventivnog programa koji je pokrenulo Ministarstvo zdravlja RS. Uvodno izlaganje Nastasica odnosilo se na ekosistemski pristup u alkoholizmu:

- U prvoj fazi realizacije programa, na jedan savremen nacin ukazujemo na alkoholizam kao ekosistemski problem, kao problem koji ima socijalno-psihijatrijska odredenja i socijalno-psihijatrijske karakteristike dakle kao problem koji nastaje u društvenom okruženju u kome postoje i uzroci ali i lekovi-preventivne mogucnosti. Na seminaru cemo preci devet tema koje obuhvataju sve oblasti, od razumevanja bolesti alkoholizma, psihijatrijskih komplikacija preko porodicnih posledica, sankcionisanja nasilja u porodicama alkoholicara... Rec je, dakle, o jednom sveobuhvatnom edukativnom programu, predavaci su strucnjaci iz Instituta za mentalno zdravlje koji ima pedesetogodišnju tradiciju bavljenja mentalnim zdravljem, a porodicnom terapijom alkoholizma zaokupljen je skoro tridesetak godina, objasnio je Nastasic.

Na novinarsko pitanje- zašto se ovaj program edukacije organizuje baš u Požarevcu, da li to možda ima veze sa brojem uživalaca droge i alkohola u ovom kraju, Nastasic je odgovorio:

- U okviru ovog našeg projekta radimo i na prikupljanju ozbiljnih epidemioloških podataka tako da u ovom trenutku ne mogu da odgovorim na to pitanje, ali ja ne verujem da Požarevac nešto posebno odskace. Alkoholizam i droga su, nažalost, podjednak problem u svim gradovima, naravno izraženiji su u onim gradovima u kojima je razvijenija industrija. Poslednjih godina tome doprinosi i tranzicija kroz koju prolazi naše društvo. Ipak, ne verujem da je Požarevac nešto specijalno drugaciji, ali to cemo pouzdano znati pocetkom naredne godine.

Svoja gledišta, iskustva i rezultate koje postižu u radu sa ugroženom populacijom, na seminaru su izložili: Prim dr sci. med. Vera Trbic i mr sci. i dr Goran Lažetic (Epidemiologija alkoholizma), dr Ivica Mladenovic, mr sci. i prim. dr sci. med. Roza Panoski (Psihijatrijske i neurološke komplikacije alkoholizma), prim. dr sci. med. Roza Panoski i Danica Ðukic-Boškovic, mr sci. (Alkoholizam i zavisnost od tableta kod žena), dr Ivica Mladenovic, mr sci. (Porodicne posledice alkoholizma), dr Dragan Pajic i Vojislav Majkic, dr sci. (Politoksikomanija mladih), prim dr sci. med. Vera Trbic, mr sci. i dr Goran Lažetic (Skrining i dijagnoza alkoholizma u primarnoj zdravstvenoj zaštiti), Danica Ðukic-Boškovic, mr sci. i Vojislav Majkic, dr sci. (Savetovalište za porodice sa problemom pijenja) i Slavka Lakicevic, dipl. pravnik (Sankcionisanje nasilja u porodicama izazvanog alkoholizmom).

S.E.

NA RASKRSNICI PUTEVA, PREPUŠTENA ZABORAVU, SREDNJOVEKOVNA TVRÐAVA PRKOSI VREMENU

GOLUBACKI GRAD PROPADA

Živimo u vremenu kada prošlost ne primecujemo, sada- šnjost je neizvesna, a o buducnosti i ne razmišljamo. Ponekad nam se cini da imamo previše licnih problema i malo vremena da bismo se bavili necim što je vec davno zaboravljeno, a ne bi trebalo biti. Tako je i sa srednjovekovnom tvrdavom Golubacki grad koja je podignuta na nepristupacnoj steni, na visokim liticama i cine je devet kamenih kula visine do 25 metara, a stepenište je izgradeno od drveta. Do grada se stizalo mostom, preko vodenog rova.

O postanku imena Golubac, prema jednoj legendi, u glavnoj šešir kuli, koja dominira gradom, bila je zarobljena vizantijska princeza Jelena, koja je, da bi svoju tugu i samocu ublažila, gajila golubove, po cemu je kasnije grad dobio ime. Prema drugoj legendi, u mestu je živela lepa devojka po imenu Golubana. Price o njenoj lepoti stigle su i do turskog paše. Donosio joj je svilu, bisere, ne bi li se udala za njega. Sve darove je devojka Golubana odbijala, pa je paša naredio da se kazni, tako što ju je vezao za stenu koja je bila u Dunavu. Mucili su je i ostavili pticama koje su unakazile njeno telo. Postoje i price da je grad dobio naziv po izgledu kula na liticama koje deluju kao golubovi na steni. Ima i onih koji tvrde da su se na liticama nastanili divlji golubovi i da je zbog toga grad dobio današnji naziv.

- Ni danas se ne zna koliko je tacno stara tvrdava i ko je poceo da zida. Pouzdano se jedino može reci da su prvo utvrdenje u Golupcu kraj Dunava, izgradili Rimljani, u prvom veku nove ere. U tvrdavi je boravio rimski car Dioklecijan oko 299. godine nove ere, grad su kasnije uništili Huni, da bi ga Justinijan ponovo obnovio. U pisanim istorijskim dokumentima, tvrdava se prvi put pominje 1335. godine, a od pisaca ga pominje nešto kasnije i Konstantin Filozof. Posle Kosovskoj boja, 1339. godine, Golubacki grad je pao u turske ruke, a oko njega su se dugo sporili i ratovali Ugari i Turci - prica Biljana Ilic-Milenkovic, profesor istorije.

Izuzetan geografski položaj, Ðerdapska klisura, reka Dunav i smeštaj na samoj litici cine tvrdavu nesvakidašnjom. Nema putnika, pisca i istraživaca koji se nije divio njenoj lepoti. Davne 1979. godine tvrdava je proglašena spomenikom kulture od izuzetnog znacaja za Republiku Srbiju. NJena slika pojavljuje se svuda, pocev od spotova, štampe, knjiga, reklama. . . . -Ako je njena vrednost od izuzetnog znacaja za Srbiju, što se tome ne posveti veca pažnja? Mi ne želimo da nešto što je vredno i nalazi se tik pored nas padne u zaborav, dodala je Biljana. -Poslednja istraživanja i sredivanja oko tvrdave su vršena davno, možda pre dvadeset godina. Posle Prvog svetskog rata kroz stenu na kojoj je sagradena tvrdava, probijen je put. Bio je to veliki poduhvat za ono vreme. Put nam je približio istocne delove Balkana, ali je doveo u pitanje opstanak tvrdave zbog svakodnevnog saobracaja kroz njene kapije. Izgradnjom hidroelektrane na Dunavu, nivo reke se podigao, tako da su niži delovi grada tom prilikom potopljeni. Pristup vecini kula vec duže vreme je otežan, pa se ne preporucuje penjanje. Zidine i kule su u vrlo lošem stanju, unutrašnjost kula zarasla u travu, a stepenice unutar njih više ne postoje.

Golubac je osloboden 1867. godine, medu poslednjim gradovima u Srbiji. Austrijski putopisac Franc Kanic zabeležio je 1895. godine da je mesto imalo 293 kuce, 1. 533 stanovnika, a pominje se i crkva Svetog Nikole, koja je sagradena 1843. godine.

U arheološkim istraživanjima, pronadeno je preko stotinu predmeta od keramike, gvozdenih alatki, sekira, budaka, reza za zatvaranje vrata, koplja koja svedoce o bogatoj prošlosti Golubacke tvrdave.

- Kao nekada, tako i danas, pored gradskih zidina prolaze mogobrojni brodovi. Poneki putnik zastane, fotografiše, produži dalje. Tvrdava bi rado da isprica ona svoju pricu, ali nema kome. Na cesmi ispred zidina, Poljaci su ovekovecili deo svoje istorije. U cast svog junaka Zaviše Crnog koji je poginuo pod zidinama grada boreci se na strani Ugara protiv turske vojske, postavljena je spomen ploca. To nam govori da drugi narodi i u tudoj državi poštuju svoju istoriju, pa je cak i posle toliko godina ne zaboravljaju. Zar uvek treba da ucimo od drugih da bismo nešto sacuvali. Zaista želimo da naša tvrdava ponovo zablista. Ona je trag srpske istorije, simbol grada Golupca. Iskoristimo trenutak, otvorimo oci! Ma gde bili, neka se cuje Vaš glas za ocuvanje tvrdave, porucila je Biljana Ilic-Milenkovic.

LJ. Nastasijevic

ANA DUDAŠ, PISAC POEZIJE I PROZE:

SVAKI PESNIK JE VELIKI PATNIK

- Decje tajne i dileme, ceste teme njenih prica i pesama

- Kovacica i Malo Crnice, zavicaji koje podjednako voli

- Posle jednog sna, sva deca su postala njena

Sa pesnikinjom Anom Dudaš koja danas živi u Malom Crnicu veliko je zadovoljstvo razgovarati na mnoge teme, a ne samo o poeziji i prozi zbog kojih nas je put i naneo u ovo mesto. Kada je kao veoma mlada iz Kovacice došla u Crnice nije ni slutila da ce tu ostati do penzionisanja, pa i godinama posle toga. Voli da kaže da ima dva zavicaja koja su joj podjednako draga ali u kojima ne može da bude istovremeno.

Kovacica je njeno rodno mesto, a u Malom Crnicu se udala, stasavala u pesnika i bavila socijanim radom. Za nju je pesnik-patnik i verovatno da je tuga, pored pesnickog rada, predodredila i njeno zanimanje za pružanje pomoci nevoljnicima odnosno za rad u socijalnoj zaštiti. Vec 17 godina je u penziji, a cini se da radi mnogo više nego pre.

—Upravo jutros sam prekucala recenziju na izuzetan roman jedne Požarevljanke, Kasijane Miloševic. Dosta putujem i u ovim godinama to baš i nije tako lako ali mi snagu verovatno daje ljubav prema pisanoj reci i deci. U poslednje vreme uglavnom pišem za decu, najnovije su cetiri slikovnice: “Palcic u ogledalu”, “Mravica i svitac”, “Moj ljubimac” i “LJubav na klackalici”, a odskora su i price za decu “LJubav na prvi dodir”. Bavim se i prevodom sa slovackog na srpski, a ove godine sam napisala i putopis iz Rusije, imala sam neke beleške iz ove zemlje, poželela da ih uokvirim u knjigu koja se vec nalazi u štampi, izdaje je Klub ljubitelja knjige “Majdan” iz Kostolca. Preosveceni vladika Ignjatije dao mi je blagoslov s obzirom na to da je moje hodocašce najcešce po manastirima i pravoslavnim crkvama Rusije i ostalih slovenskih zemalja. Inace, trenutak je da kažem da su moje prve zbirke štampane u Ediciji “Branicevo” ciji je ondašnji urednik bio cika Voja Živkovic. Kasnije sam objavljivala i u “Stigu” ciji je prvi broj izašao 1970. godine zahvaljujuci Srbi Ignjatovicu i grupi pesnika okupljenoj oko njega ali i Kulturno-prosvetnoj zajednici na celu sa ondašnjom predsednicom Persidom Radovanovic koja je za taj poduhvat obezbedila sredstva, prica nam Ana Dudaš koja je kao i sve žene ovog sveta najviše u životu želela da ima svoju decu. Ta želja joj se, nažalost, nije ispunila i zbog toga je mnogo patila.

—Patnja je bila toliko velika da sam u nekim trenucima pomišljala na najgore. A onda se desio taj prelomni san u kome mi je Isus porucio da ljubav koju cuvam za svoju decu treba da pružim ostalima i da ce tada sva deca biti moja. Onda sam srela Miloša i Marka, posvetila sam se njima, jedan je završio srednju školu, drugi Višu i ovih dana se verio. Hvala bogu da smo se našli i jedni drugima pomogli, objašnjava Ana cija je kuca uvek puna dece. Poveravaju joj svoje tajne i mole da o njima nikom ne govori. A na njeno pitanje, mogu li o njima da pišem oni odgovaraju: E to može!

Za kraj razgovora zamolili smo je za poruku mladima koji žele njenim stopama:

— Svaki dan utvrdim da je sve više onih koji se interesuju za pisanu rec. Verujem da i rubrika Izdanci koju neguje Casopis “Stig” podstice mlade na stvaralaštvo. Velika je njihova radost kad vide da je ono što su napisali, objavljeno. I ja sam tada veoma zadovoljna, više se radujem njihovoj nego svojoj sreci, porucuje Ana Dudaš.

Pesme, price, romani...

Ana Dudaš piše poeziju, prozu, književnu kritiku, prevodi sa slovackog na srpski... NJen stvaralacki opus je prebogat da bi stao u nekoliko redova ovog razgovora. Zato cemo pomenuti samo neka dela: Objavila je 14 zbirki poezije, za zbirku “Strasna nedelja” 1997. godine dobila je nagradu “Srboljub Mitic”. Za decu je napisala romane “Zuzanka” i “Družina za mecuplanetarni let”, kratke price “Putovanje na planetu Zlatosan”, “Carobni vetar” i “Pusti me da poletim, poeziju “Kupale se carape”, “Zornjace pravoslavlja”, “Do neba vas volim” , “Suncokret u pantalonama”, “Knjiga koja se smeje” zajedno sa Damjankom Cizmic... Priredila je i nekoliko antologija, a za Antologiju slovacke poezije “Suncokret u glavi” 2001. godine dobila je nagradu “Ilija Milosa- vljevic Kolarac”.

S.E.

ZBORNIK O SRBIJI I KOSOVU I METOHIJI

KOSOVO PREDACKO SVETILIŠTE

- Zbornik “Kosovo i Metohija je srce Srbije”, izdavac UTEKS Beograd, 2008.

Ovih dana iz štampe je izašla knjiga “Kosovo i Metohija je srce Srbije” u izdanju beogradskog UTEKS-a. To je zapravo zbornik od 89 pesama prispelih po javnom raspisanom konkursu.

U predgovoru koji je potpisao profesor Milosav Barjaktarovic ukazuje se da “veo zaborava ne dopušta nam, naš kosovski zavet”.

“ Kosovo i Metohija je u srcu svakog pravog Srbina. Ono je naš put u vecnost. Kosovo i Metohija je oduvek bilo mesto na kome su naši preci najradije podizali svoja svetilišta. Ono je postalo i ostalo srpska sveta zemlja”.

Kako dalje veli Barjaktarovic Udruženje tekstopisaca za muzicko stvraralaštvo srbije potrudilo se da ovom knjigom oroci svoj doprinos u odbrani Kosova i Metohije a protiv njegovog otimanja od Srbije.

Ovaj zbornik je i apel i svedocanstvo o obespravljenosti Srba na Kosovu i Metohiji, o njihovim neprebolnim ranama, stradanjima i uzdizanjima, žig osude cina skrnavljenja svetinja i nepristajanje na tragican kraj .

S.R.

“RIO” KOSTOLAC

ZAKONOM DO ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE

Na simpozijumu posvecenom zaštiti životne sredine u organizaciji Foruma kvaliteta Privredne komore Srbije i OEBS-a u Srbiji, održanom od 9-11. juna na Kopaoniku po prvi put pojavila su se i izdvojena preduzeca iz Kostolca i Kolubare sa zvanicnim radom i prezentacijom. PD “RIO” Kostolac i “Usluge” iz Lazarevca predstavili su rad na temu “Zakonska regulativa u oblasti zaštite životne sredine na Površinskim kopovima Kostolac i Kolubara” autora Gordane Ðikic, Duška Obradovica i Nataše Savic.

- Cilj našeg rada je prezentacija normativnog uredenja oblasti zaštite koji je pretrpeo poslednjih decenija samo one promene koje su iziskivale izmene pozitivnih zakona . Medutim, to nije dovoljan uslov za temeljno regulisanje, a time i primenu mera iz oblasti zaštite životne sredine, kaže Nataša Savic, direktorka “PD “RIO” i dodaje da je u EPS-u ova oblast uskladena sa evropskim nacelima.

Inace Forum kvaliteta okuplja strucnjake i saradnike iz privrede, državnih, naucno-obrazovnih institucija, nezavisnih organizacija, udruženja itd. Forum preko deset godina uspešno radi na poslovima i zadacima koji pokrivaju pitanja sistemskog upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine, zaštitom na radu i drugim pitanjima sistemskog upravljanja.

Sem kao ucesnik, “RIO” ce se u septembru pojaviti i kao organizator savetovanja na temu pepelišta, sa Privrednom komorom Beograda i Regionalnom privrednom komorom Požarevca. Takode, kao sponzori, tokom ovog meseca podržavaju “Dane Dunava” tradicionalnu evropsku manifestaciju, a 1. jula ocekuje ih i seminar na temu” Poslovni modeli, hemijski lizing, novi pristup u održivom upravljanju hemikalijama”.

Nedavno “RIO” je ucestvovao u organizaciji prvog Festivala cveca u Požarevcu a redovno obilaze sajamske manifestacije od kojih izdvajaju pozive na Novosadski sajam turizma, lova, ribolova i hortikulture od 7-12. oktobra, kao i novembarski Sajam energije i ekologije u Beogradu.

Više radnika u sezoni

Kada je poslovima kojima se ovo privredno društvo bavi rec, uradena je javna nabavka i priprema se setva trave na pepelištu, kaseti C a radice se novim metodama, hidrogelom, koji ce održavati vlagu, najavljuje direktorka “RIO”-a.

Uredenje parking prostora u Rudarskoj je završeno a s obzirom na to da je školska godina završena pocece realizacija projekta rekonstrukcije školskog dvorišta za šta su sredstva odobrena od strane Fonda za zaštitu životne sredine, kao i pocetak uredenja plaže “Topoljar”.

Zbog sezone koja je u jeku na privremene poslove “RIO” je preko Omladinske zadruge primio veci broj radnika.

- Sve poslove radimo kvalitetno, jer, kao što je više puta receno “RIO” je firma specijalizovana za poslove koje obavlja a saradnja sa eminentnim institucijama to i potvrduje. Mislim da zato treba taj sektor prepustiti nama i ne dozvoliti “mešanje” pojedinaca, koji ugovaraju poslove koji nisu u njihovom domenu, kaže Savic.

Sindikat “RIO”, zajedno sa sindikatima ostalih izdvojenih preduzeca trenutno je aktivan u traženju jednakih prava svojih radnika u upisu akcija EPS-a.

- Naime, kada se radi o bivšim radnicima EPS-a, svi imaju pravo na upis akcija, osim onih koji su 2004. godine izdvojeni osnivanjem novih preduzeca neelektroprivredne delatnosti i sada su u preduzecima koja se nalaze u postupku privatizacije. Medutim, privatizacije miruju, jer još uvek nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Sindikalni aktivisti tražili su zbog toga hitan sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije, kaže Nataša Savic.

T.R.S.

U POŽAREVCU POVODOM SVETSKOG DANA DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI

PRIZNANJA NAJHUMANIJIMA

- Nagradeni davaoci za 100, 75 i 50 puta datu krv

- Nagrade urucene i ucenicima, pobednicima na konkursu "Krv život znaci"

Ovogodišnji praznik dobrovoljnih davalaca krvi, u Požarevcu je obeležen brojnim manifestacijama. Jedna od njih je i svecanost u salonima gradskog zdanja gde su u prisustvu zamenika gradonacelnika Ivana Grubetica i predsednika Skupštine grada Miomira Ilica urucena priznanja davaocima za 100, 75 i 50 puta datu krv kao i nagrade ucesnicima na konkursu “Krv život znaci”.

Posle obracanja Igora Ðordevica, predstavnika Podmlatka CK Požarevac koji je podsetio na ovogodišnji moto obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi: “Jednom nije dovoljno, budite redovan davalac krvi” i Zdravka Milojevica, predsednika CK Požarevac po kome je održavanje rezervi krvi na potrebnom nivou u Srbiji nezamislivo bez dobrovoljnih davalaca ove dragocene tecnosti, ucesnike svecanosti u ime gradonacelnika i Skupštine grada Požarevca pozdravio je Ivan Grubetic, zamenik gradonacelnika:

- Ovo što vi radite prevazilazi najviše norme ljudske humanosti, velika je stvar kada nekome pomognete, kada ga vratite u život cesto i neznajuci o kome se radi u cemu je vaša velicina još veca. Vaša dela nemaju cenu i ja vam cestitam na tome. Lokalna samouprava ce i dalje pomagati vaš rad i u materijalnom i u organizacionom smislu, jer time pomažemo onima kojima je to najpotrebnije, rekao je Grubetic cestitajuci dobitnicima priznanja.

Za sto puta datu krv nagradeni su: Miroljub Nikolajevic, Bata Zoran, Jovica Zlatar, Nenad Golubovic i Mile Stošic, Jovica Živkovic, Aleksandar Jovic, Milutin Jankovic, Aca Nešic, Zoran Antanaskovic, Tonci Zebic, Živojin Bogosavljevic, Momcilo Milenkovic i LJubiša Jovic dobitnici su priznanja za 75 puta datu krv.

Priznanja su urucene i davaocima (35) za 50 puta datu krv. Za najbolje radove na konkursu “Krv život znaci” nagradene su Nevena Petkovic iz kostolacke Osnovne škole “Jovan Cvijic” i Natalija Savic iz požarevacke škole “Kralj Aleksandar I”.

Vukašin Ðordijevic iz Instituta za transfuziju krvi Srbije poželeo je svim dobrovoljnim davaocima krvi dobro zdravlje i još mnogo prilika da budu humani. On je pohvalio Požarevac kao grad sa najboljim rezultatima u davalaštvu u Srbiji, a kao zaslugu za to istakao dobru saradnju sa Organizacijom Crvenog krsta i njenim sekretarom Branislavom Živulovicem kome je ovom prilikom urucio prigodno priznanje.

U ime nagradenih zahvalio se Mile Stošic. Svecanost su muzickim nastupom uvelicali ucenici Medicinske škole. Istoga dana u Domu Crvenog krsta organizovana je akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojoj su prikupljene 94 jedinice krvi.

S.E.

NOVO RADNO VREME USLUŽNOG CENTRA

OD DEVET DO PET

Saša Valjarevic, gradonacelnik Požarevca u obracanju novinarima prošle nedelje predstavio je clanove Gradskog veca i objasnio za koje resore ce biti zaduženi. “Rec naroda” je u proteklom broju objavio njihova imena i nadležnosti, a gradani od proteklog cetvrtka, od clanova Veca, koji se nalaze u kancelariji br. 8 gradske uprave Požarevac, mogu dobiti neophodne informacije i uputstva u zavisnosti od potreba koje imaju.

- Zakonom o lokalnoj samoupravi regulisano je da su clanovi Gradskog veca izvršni organ, koji više nisu savetodavno telo, vec radnici Uprave, rekao je Valjarevic.

Novina je i drugacije radno vreme Uslužnog centra koji ce od sada raditi od 9-17 sati, zbog evropskog radnog vremena kome se prilagodavaju mnoge požarevacke firme, ali i omogucavanja gradanima koji rade do 15 sati da obave poslove bez odsustvovanja sa radnog mesta.

U Uslužnom centru nalazi se deo maticne službe koji izdaje sve vrste izvoda iz maticnih knjiga.

- U bazu podataka Uslužnog centra ušlo je poslednjih 40 godina, a radi se na daljem unošenju podataka, rekla je Zorica Markovic, nacelnica Gradske uprave.

Takode, u Uslužnom centru nalaze se predstavnici inspekcija, odeljenja za urbanizam, komunalne i imovinsko - pravne odnose, a mogu se obaviti sve radnje vezane za otvaranje i promenu radnih knjižica, podnošenje zahteva...

T.R.S.

FOTO KINO KLUB POŽAREVAC OTVORIO II IZLOŽBU UMETNICKIH FOTOGRAFIJA

"EKOLOŠKA STVARNOST"

Foto kino klub Požarevac pod pokroviteljstvom Fonda za zaštitu životne sredine otvorio je prošle subote u prostorijama Narodne tehnike na prvom spratu II izložbu umetnickih fotografija pod nazivom "Ekološka stvarnost". Na konkurs za ovu izložbu pristiglo je 314 fotografija 84 autora, od kojih je žiri za izlaganje odabrao 119 od 71 autora. Nagrade za kolekciju dobili su Dragan Stankovic, Marija Milovanovic- -Maksimovic i Borislav Milovanovic, a pohvale za kolekciju pripale su Hieng Primož i Ivanu Tošicu. Nagrade za fotografiju osvojili su Branislav Backovic, Zoran Stojiljkovic i Jure Kravanja, a pohvale Jovan Blagojevic, Dragan Celic i Fadil Šarki.

Clanovi FKK Požarevac ostvarili su odlican rezultat na ovoj izložbi koja je pre Požarevca pocetkom juna bila prikazana i na Kopaoniku. Od 18 prijavljenih požarevackih autora i 62 fotografije, za izložbu je primljeno 36 fotografija od svih autora. Dragan Stankovic, clan FKK Požarevac dobio je prvu nagradu za kolekciju fotografija, dok su Jovan Blagojevic i Dragan Celic dobili pohvale za pojedinacne fotografije.

M. K.

OBELEŽEN DAN KPZ ZA ŽENE U POŽAREVCU

ZA VECU POMOC U SOCIJALIZACIJI OSUÐENICA

Prodajnom izložbom proizvoda koje su izradile osudenice u pogonu za krojenje, šivenje i tkanje i pozorišnom predstavom u Centru za kulturu Požarevac, Kazneno popravni zavod za žene u Požarevcu, ustanova koja postoji 134 godine obeležio je svoj dan. Anka Gogic-Mitic, upravnik Zavoda istakla je tom prilikom da su proizvodi tržišno verifikovani sa veoma pristupacnim cenama, rad osudjenica placen u okviru propisanih normi, a da novac koriste za licne potrebe. Izložbu u Centru za kulturu otvorila je Snežana Lakicevic, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike uz ocenu da ovakva vrsta angažovanja osudenicama pruža mogucnost da ostatak života provedu pristojno, ali i da bi vecu pomoc u socijalizaciji trebalo da im pruži drustvo.

M. K.

U POŽAREVCU IZVRŠENO SUZBIJANJE AMBROZIJE

ZAPRAŠENA ŽARIŠTA

Tretmanom na više lokacija gde se nalaze žarišta, u Požarevcu je tokom protekle nedelje izvršeno suzbijanje ambrozije. Zaprašivanje je izvelo preduzece "Ciklonizacija", a narucilac posla je Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu ciji je polen uzrocnik najveceg broja polenskih alergija kod ljudi, ambrozija uglavnom nastanjuje neuredeno i zapušteno zemljište, a vegetativni ciklus ove biljke traje od sredine aprila do prvih jesenjih mrazeva.

M. K.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 13.06.2008.godine do 20.06..2008.godine u porodilištu opšte bolnice dr Voja Dulic u Požarevcu rodene su 22 bebe i to 12 muških i 10 ženskih.

Blizance, dva sina su dobili Maja i Bojan Pavlovic iz Kostolca,

Sinove su dobili: Milijana Pajic i Miša Petrovic iz Rabrova,Mirjana i Milan Simovic iz Drmna, Jasmina i Milan Živkovic iz Požarevca,Sanja Veljkovic i Goran Strainovic iz Poljane, Olivera i Mladan Nikolic iz Poljane, Violeta Jovanovic i Perica Ristic iz Požarevca, Suzana Ðordevic i Bojan Stamenkovic iz Tabanovca, Nevena Kostic i LJubiša Milicic iz Velikog Gradišta, Sanja Miladinovic i Srdan Ðokic iz Požarevca, Sanja Nedeljkov i Dejan Simic iz Petrovca.

Kcerke su dobili: LJiljana i Zoran Kukolj iz Požarevca,Elizabeta i Vladica Živkovic iz Maljurevca, Lidija i Ivan Stojiljkovic iz Požarevca,Marija Savic i Danijel LJubisavljevic iz Petrovca,Danijela i Marko Tomic iz Porodina,Marina Zaric i Živorad Lazic iz Kuceva,Svetlana i Radiša Mišic iz Dobre,Silvana i Ivan Miloševic iz Požarevca,Ivana Mamutovic i Mikica Stojanovic iz Poljane, Beriša Mirišahe i Salihi Veselj iz Požarevca.

HUMORESKA

DEVOJKA OD DESET HILJADA EVRA

U jeku priprema za letnji odmor i odabiranja najpovoljnije destinacije, jedna televizijska, ako hocete i novinska, vest, odjeknula je kao bomba ili u najmanju ruku kao kad avion probija zvucni zid.

A to je, da od sada gradani Srbije mogu da iznesu iz zemlje, ni manje ni više nego deset hiljada evra! Naravno, to je naišlo na razlicite komentare u našoj stambenoj jedinici.

Prvi se oglasio penzioner Mika, izjavom koja nije za novine, a u nastavku je samo dodao da mu takva odluka baš ic ne treba u životu u njegovim godinama. Ne zna se da li je cika Mika mislio na svoj išijas ili na prazan xep, pošto on uvek daje nejasne komentare.

Kod Radeta sa prvog sprata sjurilo se pola sprata da mu cestita. On nije znao o cemu se radi i zašto ga ljube. Rade nije cuo za ovu vest, jer on sa suprugom i troje dece može da iznese pedeset hiljada evra u inostranstvo, a on je otpušten iz firme pre pet godina jer nije hteo da radi za osam hiljada dinara mesecno, a poslednji put u inostrantvu bio je pre dvadeset go-dina u Budvi.

Ðole inženjer radovao se kao malo dete kad je cuo za ovu novinu u našem zakonu, iako ceka na posao deset godina, jer, kako kaže, sad smo deo Evrope i svrstavaju sve naše gradane u imucne ljude, mada bi Ðole mogao da iznese ovolike evre noseci preko granice kofer nekom tajkunu.

Profesor istorije u penziji kratko je prokomentarisao ovu vest:

- To je nevideno licemerje! Ja za godinu dana ne mogu da sakupim ni pišljivih deset hiljada dinara!

- Nemojte tako, kolega, pa oni tamo gore kažu da možete da iznesete te pare, a to što vi nemate te novce, to je druga stvar - odgovorio mu je penzionisani ekonomista.

A jedan ženskaroš, iz prepoznatljivih razloga necemo da kažemo njegovo ime, kaže da za te pare može da ima koju 'oce!

I tacno tako, to mu dode kao u onom razgovoru dvojice boema:

- Je l' znaš da ima kafana gde možeš da rucaš, popiješ aperitiv i pivo i na kraju dezert, za samo sto dinara?

- Gde to ima?

- Nema nigde, a je l' da je jeftino!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Naši gledaoci mogu da se jave i ukljuce u emisiju putem S.O.S. poruka!

- Oni su i pre i posle promena bili za promene.

- Šta cemo u Evropu kad smo mi zapad na istoku i istok na zapadu!

- Ja u Evropu idem i dobar sam dak!

- NJega je svojevremeno tražila i Zvezda. Krao je dresove!

Miodrag Lazarevic

“BOLERO” PO TRECI PUT DRŽAVNI PRVAK

Latino-šou tim požarevackog plesnog kluba “Bolero” ovih dana po treci put ostvario je izuzetan uspeh. Rec je o prvom mestu na državnom prvenstvu disko i latino formacija svih uzrasta održanom u vršackoj hali “Milenijum”.

Inace, ovaj tim postoji vec cetvrtu godinu i radi pod trenerskom palicom Sandre Paunovski, a ovom titulom “Bolero” i dalje potvrduje da nema konkurenciju u pomenutoj kategoriji. Uzevši u obzir da mlada takmicarska ekipa u sportskom plesu (plesni parovi) sve više nalazi mesta u finalima takmicenja, možemo slobodno reci da je plesni klub “Bolero” uspešno završio polusezonu.

POSLE POLAGANJA KVALIFIKACIONIH ISPITA ZA UPIS UCENIKA U SREDNJE ŠKOLE

KONACNI REZULTATI 25. JUNA

Buduci srednjoškolci polagali su prošle nedelje, tacnije 18. i 19. juna kvalifikacione ispite iz srpskog jezika i matematike. Ako je suditi po njihovim reakcijama, ovoga puta matematika je bila teža od zadataka iz srpskog jezika.

Osnovnu školu u Branicevskom okrugu, prema podacima kojima raspolaže Okružna upisna komisija, ove školske godine završilo je 2.048 odnosno 2.062 ucenika, a kvalifikacione ispite polagalo je 1.478 svršenih osnovaca i prema prvim utiscima, rezultati su nešti slabiji od prošlogodišnjih. U srednjim školama, inace, mesta ima za ukupno 1.684 “prvaka”, od cega u cetvorogodišnjim za 1.114, dok ce trogodišnje škole upisati 570 ucenika. Konacan broj osvojenih bodova i plasman na rang listama, znace se sutra, 25. juna. Liste želja ucenici ce popunjavati 25. i 26. juna, dok se upis planira u julu, 7. i 8.

Svršeni prvaci koji su se odlucili za upis u neku od trogodišnjih škola kao što je Politehnicka u Požarevcu, nisu polagali kvalifikacione ispite. Prijavljivali su se za željena zanimanja i bili rangirani na osnovu uspeha postignutog u osnovnoj školi.

S.E.

U TAKMICENJU SELA - MILJEVICU PRVO MESTO

Živopisno pecko selo Miljevic sa 160 domacinstava 1.200 stanovnika ovogodišnji je pobednik takmicenja Susreti sela u opštini Golubac, u kome je uzelo ucešce osam naselja. Drugo mesto pripalo je Klenju a trece Šuvajicu..

Nagrade su, posle nastupa oko 110 folklorista, urucene predstavnicima nagradenih sela na završnoj svecanosti u Golupcu. Miljevcani su u protekle tri godine u ovoj akciji bili dva puta opštinski pobednici, jednom pobednici Branicevskog okruga a prošle godine bili su treci u Srbiji.

LJ.N.

HUMANITARNA POMOC IZ NEMACKE

POMOC ZEMLJACIMA

Clanovi humanitarne organizacije za više solidarnosti i prijateljstva medu narodima iz nemackog grada Minhena, na celu sa Stojanom Šenkom iz Barica kod Golupca koji živi i radi u Nemackoj, dopremili su humanitarnu pomoc u vrednosti od 15 hiljada evra. Ova pomoc sadrži inventar, odecu za decu i odrasle, belu tehniku, racunare, nameštaj i drugu robu, a urucena je Crvenom krstu Golubac.

- Naša organizacija koja broji 180 clanova pomaže narodu Evrope. Nostalgija za svojim krajem evo krunisana je ponovo novom pošiljkom koja nadam se nece biti poslednja, kazao je Stojan Šenk i dodao da je do sada u poslednjih osam godina Crvenom krstu, mesnim zajednicama i organizacijama kao i gradanima opštine Golubac dopremio oko 20 šlepera sa preko 200 tona razne humanitarne pomoci. Nemacki gradani su veoma solidarni,ali opravdano žele da znaju da li njihova pomoc stiže na prave adrese. Do sada je uvek, sve što je tražio, dobijao je na rec, i nikad nije okaljao obraz.

-Ova pomoc nam je dragocena i dobro je došla. Cenimo zalaganje i plemenito srce našeg zemljaka Stojana Šenka i njegovih prijatelja iz organizacije i puno se zahvaljujemo za sve što cine da našim ljudima kojima je potrebna pomoc pomognu, istakla je sekretar opštinskog Crvenog krsta Golubac prilikom prijema humanitarne pomoci, Dina Cuckovic.

Humanitarna pomoc do sada je stizala do Doma zdravlja u Golupcu, manastira Tuman,osnovnih škola u Branicevu i Baricu, hotela ,,Golubacki grad’’, pravoslavne crkve u Baricu, do decje ustanove Lasta, Organizacije penzionera, Javnog komunalnog preduzeca ‘’Golubac’’ i raseljenih i izbeglih lica koja borave u ovoj podunavskoj opštini. Za sve što je uradio za žitelje golubackog kraja, Stojan Šenk je pre pet godine postao i dobitnik najvišeg opštinskog priznanja - Plakete.

LJ.Nastasijevic

HALO 92

RAZBIJENO STAKLO NA PROSTORIJAMA OO SRS

- U Požarevcu, u toku vikenda razbijeno je staklo na prostorijama Opštinskog odbora Srpske Radikalne Stranke.

Dana 15.06.2008.god. u nedelju u jutarnjim casovima prijavljeno je da je u toku noci od strane nepoznatog lica razbijeno staklo na prostorijama Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke koje se nalaze u Požarevcu u ul. 15. Oktobra. Policija je izašla na lice mesta i izvršila uvidaj. Na uvidaju je utvrdeno da je staklo na prostorijama razbijeno flašom i da sem razbijenog stakla nije ulaženo u prostorije.

Policija preduzima mere u cilju otkrivanja pocinioca ovog krivicnog dela.

- U cilju pripreme vozila, za bezbednije ucešce u saobracaju, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i Asocijacijom tehnickih pregleda vozila, u periodu od 16. do 26.06.2008. godine, u vremenu od 07.00 do 20.00 casova, sprovešce preventivno-propagandnu akciju pojacane kontrole saobracaja pod nazivom “ISPRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO”.

Osnovni cilj akcije je da se besplatno proveri tehnicka ispravnost vozila, kako bi se uocene neispravnosti blagovremeno otklonile, a time ostvarili povoljni preduslovi za bezbedno odvijanje saobracaja. Osim pomenutog, znatno bi se povecao stepen ispravnosti vozila na našim putevima.

Za vreme sprovodenja akcije, saobracajna policija ce vršiti pojacanu kontrolu vozila i vozaca, posebno na putevima i ulicama u naseljenim mestima i vozacima ukazivati na znacaj ispravnosti vozila u saobracaju, posebno uredaja za upravljanje i zaustavljanje, uredaja za spajanje vucnog i prikljucnog vozila, pneumatika, svetlosno-signalnih uredaja i uredaja za pogon na sabijeni ili tecni gas kao i poštovanja pravila saobracaja.

Tokom sprovodenja akcije, za uocene tehnicke neispravnosti na vozilu, saobracajna policija ce vozace upozoravati da iste otklone ili ih upucivati na liniju tehnickog pregleda radi detaljnijeg pregleda vozila i eventualnog otklanjanja neispravnosti na vozilu, uz napomenu da je kontrola tehnicke neispravnosti vozila besplatna i preporuku gde može da se izvrši.

Nakon završetka akcije, saobracajna policija ce pojacano vršiti kontrolu tehnicke ispravnosti vozila, uz dosledno sankcionisanje prekršaja i iskljucivanje iz saobracaja tehnicki neispravnih vozila.

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac

GDE NA PECANJE?

Dunav daje smuda, koji se muvanjem, dubinski i na silikonce peca uglavnom oko ušca Morave, Kostolca i Klicevca. Na hranjenim mestima poceo je da se javlja šaran, ali zasada nema izveštaja o ozbiljnijim ulovima soma - saznajemo od Zorana Stojanovica iz prodavnice »Imago«. Smud je aktivan i na gradištanskim terenima, od ostrovskih panjeva i lokacija u samom gradu, do revira prema Golupcu, gde je bilo i babuške, šarana i soma. Krupan »karaš«, deverika, smud, bucov i som rade i na podrucju Dobre, gde je ovih dana pecalo i dosta ribolovaca sa strane. Na Srebrnom jezeru bela riba i dalje odlicno grize na skoro svim mestima, u okolini Zatonja je bilo i smuda, a na dugo hranjenim mestima poceli su da se dobijaju amur i šaran.

Na Toploj Mlavi i dalje radi šaran, ali se love sitniji primerci nego na samom pocetku sezone. Na dubinku dolaze i babuška i deverika, dok se na samom ušcu hvata sitniji smud. Morava je za ovo doba godine visoka i cesto se zamuti, ali uporni ribolovci imaju uspeha u lovu smuda. Tihomir Tokanovic iz Zabele kaže da se uzvodno od Novog mosta dobijaju primerci od 600 grama do 1,2 kilograma, mada se povremeno javi i poneki krupan komad. Kamen je pod vodom, prilaz mestima je otežan i valja se cuvati neplaniranog kupanja! Dubinkaši dobijaju soma, ali se uglavnom radi o primercima ispod svake mere, pored kojih se na ritsku glistu i durdubaka javi poneki u meri, do dva-tri kilograma.

Bela riba je krajem prošle nedelje slabije radila na Kostolackom Dunavcu i javljala se samo rano ujutru, od svanuca do sedam sati. Loše su prolazili cak i ribolovci koji svakodnevno hrane mesta i pecaju iz camca, ali i varalicari, koji su kod pumpe uspevali da prevare tek ponekog bucovcica do 500-600 grama. Na Pecanskom Dunavcu se sa drvenih platformi pecaju bodorka i crvenperka, ali štuka nije aktivna.

Ulovi na bagerima duž beogradskog puta su »šareni«. Na Bageru sa panjem pecala se sitna crvenperka, mada je na zabacenim mestima pored trave i ševara bilo moguce uhvatiti i poneku lepu babušku i deveriku, dok se na sitnog kedera javljao solidan bandar. Jezero kod »Jatagana« je slabije poseceno, ali sa obale prekoputa restorana daje belu ribu, cverglana i ponekog bandara, dok je na Potkovici (na redovno hranjenim mestima) navodno bilo i krupnije deverike. Na barama kod Brežana odlicno grize sitna crvenperka. Uporni varalicari koje ne mrzi da se probijaju kroz gustiš uhvate poneku štuku do kilograma, a slicne rezultate zabeležili smo i na Orašju kod Dubravice, kao i na bari u blizini Batovca.

AKCIJE RIBOCUVARA

Od završetka mresta (15. juna prestao je i lovostaj na soma), ribocuvarska služba SRD »Dunavac« iz Kostolca redovno patrolira Moravom od ušca u Dunav do granice sa delom ribarskog podrucja kojim upravlja jagodinski »River’s Guard«. Iako su ribocuvari gotovo svakodnevno na reci, ne prode nijedna kontrola, a da se ne zapleni poneka mreža ili bubanj.

- Primera radi, juce (16. jun - op. ur.) smo u blizini Novog mosta zahvaljujuci dojavi ribolovaca pronašli tri mreže u kojima je bilo dosta bele ribe i nešto sitnog soma i smuda. Što se pecaroša tice, uhvatili smo jednog sa somcetom ispod mere, a pronašli smo i kolegu koji je pecao bez dozvole. Slican »ulov« imale su tog dana i naše kolege na Moravi u ataru Lozovika i Miloševca - saznajemo od nacelnika dela RP »Srbija Centar« Siniše Dražica.

Prvi covek kostolackih ribocuvara napominje da je sa PU iz Velike Plane ostvarena odlicna saradnja, pa policajci sada redovno pomažu kontrolorima na terenu. Na sportske ribolovce Dražic apeluje da sve sumnjive aktivnosti odmah prijave na poznate brojeve telefona.

EKSTRA SAVET

Poslovicno opreznog klena nije lako prevariti u uslovima niske i prozirne vode, ali mnogi ipak smatraju da je lov »glavonje« na malim rekama najlepši upravo tokom leta, narocito kada je rec o varalicarenju i pecanju na plovak. Blinkerašima u narednim mesecima preporucujemo voblere duge tri do pet centimetara u prirodnim dekorima, pomalo zapostavljene leptiraste varalice u velicinama od 1 do 3 i narocito male silikonce, koji umeju da iznenade neocekivano dobrim rezultatima. Plovkaroši bi osim na uobicajene vocke (višnja, dudinjka, žuta šljiva), trebalo da probaju i na insekte, narocito na krompirovu zlaticu i skakavca, dok od »vodenih« mamaca valja forsirati malog kedera i žabice.

FK ”NAPREDAK”

NA PUTU STARE SLAVE

U ovom broju vam predstavljamo ekipu FK ”Napredka” iz Nabrda šampiona FS Požarevac u grupi “Mlava”. Fudbalski klub Napredak je osnovan 1934. godine i do sad je imao dosta uspeha ali i padova.Takmicio se u svim ligama pocev od Opštinske pa do Srpske lige. Jedno vreme nije bio aktivan jer su mnogi fudbaleri ali i clanovi uprave digli ruke od kluba. Posle ispadanja iz Srpske lige nastao je sunovrat, igralište koje je bilo jedno od najboljih u Branicevskom okrugu, bilo je zaraslo u korov. Danas je to druga slika, dolaskom na celo kluba, Zlatko Savic je zasukao rukave i okupio oko sebe vredne fudbalere koji su krenuli ka putu stare slave. Prvenstvo u OFL Požarevac u grupi “Mlava” završili su sa samo jednim porazom i dve nerešene utakmice. Redale su se pobede za pobedom, i sasvim zasluženo osvojili šampionsku titulu i prešli u viši rang UOL”Dunav”.

Igraci Napredka su na odmoru, ali uprava kluba ne miruje. Vreme slavlja je prošlo a vec od jeseni ih ocekuju timovi iz višeg ranga pa se treba valjano pripremiti .

O uspehu i buducem radu istakao nam je predsednik kluba Zlatko Savic sledece: posle ispadanja iz Srpske lige tim je poceo naglo da se osipa , nije bilo ni dovoljno finasijskih sredstava i silazili smo iz ranga u rang da bi dotakli fudbalsko dno. Meni i mojim prijateljima koji su zaljubljenici u fudbal je ovo teško palo pa smo posle nekoliko godina ponovo pokrenuli klub. Eto, osvojili smo titulu, ušli u viši rang, ali smo se zarekli da idemo dalje i vratimo se kroz izvesno vreme u Srpsku ligu. Bice teško ali se nadamo da cemo uspeti i da klub bude kao što je nekad bio. Znamo šta nas ceka, ali se uzdamo u naše igrace. Za narednu sezonu cemo se pojacati sa nekoliko proverenih igraca, ali cemo u vatru ubaciti neke naše omladince. Nadam se da ce trener Bojan Tizmanov uspeti da spoji fudbalsku mladost i prekaljene vukove u jednu celinu i da cemo u višem rangu igrati veoma znacajnu ulogu, rekao je predsednik kluba Zlatko Savic. Uz cvrsto obecanje da ce svi u klubu i selu dati sve od sebe da se vrati na stare staze kao što je nekad bio.

D.N.

LICNA KARTA KLUBA

Klub je osnovan 1934. godine, predsednik kluba Zlatko Savic, potpredsednici Mališa Stefanovic i Branislav Živanovic, sekretar Sladan Živanovic, blagajnik Mališa Bogdanovic, ekonom Vladan Stojadinovic, trener Bojan Tizmanov.

Igracki kadar cine: Zlatan Milovanovic, Ivan Jankovic, Miloš Kneževic, Saša, Mališa i Mladen Stefanovic, Ivica Cula, Aleksandar Milic, Aca Rajic, Aleksandar Ciric, LJubiša Radivojevic, Radosav Nacic, Ivan Živkovic, Ivan Ilic, Vladimir Vlahovic, Nenad Petrovic, Draško Živadinovic, Saša i Miloš Savic, Sladan Živanovic i Bojan Zdravkovic.

D.N.

NACIC KRALJ STRELACA

Ekipa Napretka je tokom prvenstva postigla 63 gola a primila samo tri gola. Najviše golova postigao je Radosav Nacic 25, Aleksandar Ciric 16, a LJubiša Radivojevic 10 golova.

Dres FK ”Napretka” branilo je 22. igraca, a po broju najviše odigranih utakmica su: Nenad Petrovic 16, Saša Stefanovic i Aleksandar Milic 15.

D.N.

TENISKI KLUB POŽAREVAC

TURNIR NA NOVOM TERENU

U subotu je u Požarevcu poceo višednevni teniski turnir Srbije za decake i devojcice uzrasta do 14 godina. Organizator turnira, Teniski klub Požarevac, uvelicao je taj dogadaj svecanim otvara-njem novog terena sa betonskom podlogom, sagradenog uz finansijsku pomoc lokalne samouprave.

Novi teniski teren svecanim presecanjem vrpce na upotrebu zajednicki su predali doskorašnji predsednik Opštine Dušan Vujicic i gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic, koji je tom prilikom porucio da ce i novo rukovodstvo lokalne samouprave, kao i dosadašnje, svesrdno pomagati sve sportske organizacije i manifestacije, kako u želji da mladim talentima pomogne u zacetku i razvoju sportske karijere, tako i u nameri da sve boljim uslovima za bavljenje sportom, rekreativno ili profesionalno, omladina, umesto odavanja porocima, sebe nade u druženju, zdravom telesnom i duhovnom razvoju, sportskom nadmetanju i radosti postignutim takmicarskim rezultatima.

U izjavi za list “Rec naroda”, Valjarevic je najavio i pokretanje inicijative za definitivno razrešavanje imovinsko-pravnih odnosa sa Vojskom Srbije u vezi kompleksa na kome su sagradeni teniski tereni.

Svecanost je svojim nastupom uvelicao požarevacki Baletski studio “Amadeus”, a pored dosadašnjeg predsednika opštine i gradonacelnika, prisustvovali su i predsednik Gradske Skupštine Miomir Ilic, njegov zamenik Milic Jovanovic, clan Gradskog veca za sport i omladinu Branislav Vujisic, i drugi gosti.

Teniski klub Požarevac je, u znak zahvalnosti na pomoci oko izgradnje novog terena i ukupne pomoci popularisanju i razvoju teniskog sporta u požarevackom kraju, urucio plakete gradonacelniku Požarevca Saši Valja-revicu, doskorašnjem predsedniku opštine Požarevac Dušanu Vujicicu, velikom entuzijasti i bliskom saradniku Teniskog kluba Predragu Perencevicu, Branislavu Gošicu i Saši Isakovicu.

Teniski klub Požarevac, tako, od prošlog vikenda poseduje, pored 5 šljakastih, i jedan betonski teren, što znacajno poboljšava uslove za treniranje i takmicenje više od 200 clanova Kluba, kao i 80-ak polaznika Škole tenisa koju vode treneri Dragan Jovanovic i Nenad Mitic.

Aleksandar Obrenovic, predsednik Teniskog kluba Požarevac, uveren je da ce do jeseni broj polaznika škole tenisa biti znacajno uvecan, zahvaljujuci novom terenu, ali i briljantnim uspesima koje na svetskom niovu postižu Ana Ivanovic, Jelena Jankovic, Novak Ðokovic, Janko Tipsarevic i drugi srpski vrhunski teniseri.

Teniski turnir Teniskog saveza Srbije trece kategorije, u organizaciji Teniskog kluba Požarevac, okupio je šezdesetak decaka i devojcica iz svih krajeva Srbije.

Novi teren sa betonskom podlogom, osim za potrebe Teniske škole, po recima trenera Dragana Jovanovica, bice od posebnog znacaja za naprednije clanove kluba u pripremi za odlazak na inostrana takmicenja. On, istovremeno, istice da je Teniski klub Požarevac ove godine domacin ucesnicima 6 turnira. Najznacajniji od njih, turnir 1. kategorije, održava se na Petrovdan, 12 jula, a okupice više od stotinu veoma kvalitetnih tenisera.

D. Milenkovic

IZBORNA SKUPŠTINA UDRUŽENJA SUDIJA FS RZS

MILOJKO SIMIC STARI I NOVI PREDSEDNIK

Prošle nedelje Kragujevac je ugostio sudije sa podrucja saveza Regiona Zapadne Srbije, gde je održana izborna sednica Skupštine, na kojoj se na pocetku raspravljalo o Izveštaju o radu u poslednje cetiri godine.Izveštaj je jednoglasno usvojen od strane prisutnih 36 od 38 delegata, da bi se potom prešlo na najzanimljiviju tacku dnevnog reda, izbor novog predsednika Udruženja sudija FS RZS.

Pre sednice, kao kandidati za tu funkciju su dosadašnji predsednik Milojko Simic, potom Vladan Vicentijevic iz Kraljeva i Milivoje Jeremic iz Užica.Pre nego što se pristupilo direktnom izjašnjavanju, od kandidature su odustali Vicentijevic i Jeremic.Tako da su delegati izrazili jednoglasnu podršku Simicu za obavljanje funkcije predsednika i u narednom cetvorogodišnjem mandatu.

Izvršni odbor Udruženja sudija FS RZS cinice još: Dragan Radulovic, Nebojša Vukadinovic, Milivoje Jeremic, Mikica Milisavljevic, Slobodan Veselinovic, Dragan Živanovic, Zoran Mladenovic, Goran Milanovic, Svetislav Marušic i Abdulah Abdulahu.

Takode, odluceno je da ovu organizaciju na Izbornoj skupštini FS RZS, predstavljaju Radulovic, Milisavljevic i Marušic, dok ce na sednici Izvršnog odbora Udruženja sudija FS RZS, biti odluceno za novih deset delegata za Skupštinu udruženja sudija na nivou FSS, koja je zakazana za 28.jun.

D.N.

FK”MLADI RADNIK”

ANGAŽMAN NOVOG TRENERA?

Završena je jednogodišnja prava fudbalska bajka, krunisana osvajanjem prvog mesta u Srpskoj ligi “Zapad” i plasman u Prvu ligu Srbije.

Obzirom da su se, sad vec bivši šef srtucnog štaba Mladog radnika Slavko Vojcic i Mladi radnik rastali, u upravi požarevackog prvoligaša je prava briga i angažovanje novog šefa strucnog štaba, imajuci u vidu da je pocetak priprema zakazan za 1.jul.

Prema recima sportskog direktora Miodraga Rajkovica dosta je trenera koji su vodili prvoligaške klubove izrazilo želju da preuzme kormilo u Mladom radniku.Sve ponude su ozbiljno razmatrane i trenutno je ostalo samo tri imena, od kojih ce samo jedan biti šef strucnog štaba Mladog radnika.

Nagadanja ima mnogo, ali po gradskim pricama je bivši igrac a i potom trener Mladog radnika LJubiša Stamenkovic, jedan od kandidata za kormilo Mladog radnika.

U fudbalu nikad nije ništa sigurno, a do kraja nedelje bice rešeno i pitanje novog šefa strucnog štaba Mladog radnika.

D.N.

POCINJE IZGRADNJA TRIBINA

Prošle nedelje je najzad završena sva papirologija za izgradnju tribina na Istocnoj strani stadiona Mladog radnika i postavljanju stolica na Zapadnoj tribini.Prema recima sportskog direktora Miodraga Rajkovica radovi bi trebalo da pocnu vec od ove nedelje i sve ce biti završeno do pocetka jesenje sezone.

D.N.

LOVACKO UDRUŽENJE „TREST” OBELEŽILO 110 GODINA POSTOJANJA I RADA

OCUVANA BOGATA TRADICIJA

Nizom aktivnosti lovacko udruženje „Trest” iz Petrovca obeležilo je protekle nedelje 110 godina lovstva u mlavskom kraju. Ovo udruženje je sada organizovano u 23 lovacke sekcije i obuhvata oko 700 lovaca a poznato je u Republici po brojnim manifestacijama koje organizuje i po bogatom fondu divljaci kojim gazduje.

Prve organizovane akcije beleže se još 1901. godine a odmah posle Prvog svetskog rata 1919. održana je i Skupština udruženja na kojoj je za predsednika izabran Života Vuksanovic. Posle Drugog svetskog rata 1945. udruženje broji vec 200 clanova a za predsednika je izabran Marko Nemcevic. Najbolje rezultate udruženje postiže za vreme predsednikovanja Svete Damnjanovica i Miodraga Milovanovica koji su udarili temelje u gazdovanju lovnom faunom a 1970. godine završen je i lovacki dom „Košuta” u Petrovcu.

Sadašnji predsednik Aca Životic istice: „ Imamo cime i da se pohvalimo i podicimo. Serecni smo što smo nastavljaci jedne bogate tradicije, što nismo zaboravili stare lovce a mladim lovcima poklanjamo pažnju i sigurno negujemo neke vrednosti iz života. Trudimo se da lov ne bude samo lov nego i nešto više od toga, pre svega mislim na brigu o prirodi i druženje ljudi”.

Obeležavanje jubileja zapoceto je u petak otvaranjem izložbe fotografija Jaroslava Papa novinara „Lovackih novina” pod nazivom „Godina jelena” u holu Doma kulture u Petrovcu a koju je otvorio Mile Jevgenijevic predsednik Komisije Lovackog saveza Srbije za podmladak. U holu su bili izloženi i lovacki trofeji srnece divljaci ulovljene u lovištu „Trest”.

Proglašeni su i najbolji dacki likovni radovi ucenika srednje škole „Mladost” na temu „Priroda, lov, lovstvo”. Prvo mesto osvojila je Aleksandra Ugrinovic, drugo Aleksandra Antonijevic a trece Dragan Nikolic.

Proglašeni su i pobednici u gadanju glinenih golubova u konkurenciji mladih lovaca a najbolji je Nenad Horvat, drugi je Danijel Bogdanovic a treci Stevan Životic.

Zatim su clanovima podmlatka Lovackog udruženja i predstavnicima odreda izvidaca „Mlava” prikazani filmovi o Foto lovu i aktivnostima Lovackog udruženja „Trest”.

U subotu je održana svecana akademija na kojoj je o istorijatu lovackog udruženja „Trest” govorio predsednik Aca Životic a najzaslužnijim lovcima su urucena priznanja.

Svecanoj akademiji prisustvovali su visoke zvanioce Lovackog saveza Srbije, lokalne samouprave, brojni predstavnici drugih lovackoh organizacija i pobratimi iz Omarske iz Republike Srpske.

D.Ilic

KOŠARKA

ILIJA ÐOKOVIC VELIKA NADA SRPSKE KOŠARKE

Ploteklog vikenda poceo je sa radom po davnaesti put Razvojno Trenažni centar za mlade kategorije košarkaškog Saveza Srbije.

Medu 65.polaznika prve smene decaka rodenih 1996.godine iz svih klubova Srbije je i Požarevljanin Ilija Ðokovic.Ilija je clan ekipe “Po - Basket” koja je nedavno osvojila titulu prvaka Centralne Srbije, ujedno je proglašen za najboljeg igraca lige.

Ðokovic je ove sezone reprezentovao “Po - Basket” u tri selekcije i to u ekipama mladih pionira, pionira i kadeta.U trenažni centar je pozvan na osnovu instruktorske službe KS Srbije koja redovno prati sve mlade igrace u Srbiji.Prema ocenama košarkaških strucnjaka Ðokovic je jedan od najtalentovanijih mladih igraca, ako nastavi da radi kao što je dosad, predvidaju mu lepu košarkašku buducnost.Ne treba zaboraviti da je kroz ovaj centar prošla plejada izvanrednih košarkaša koji su kasnije postali reprezentativci i poznati igraci u košarkaškim klubovima u Evropi i Americi.

Ilija je prve košarkaške korake naucio od trenera Zorana Glišica koji je dosad lansirao u košarkaške vode dosta mladih košarkaša koji sad igraju za omladinske seniorske klubove u celoj Srbiji.Ðokovic koji igra pleja odlikuje ga odlican pregled igre, veoma precizan šut iz svih pozicija distanci, a najbolji je i strelac “Po - Basketa”.

Eto to je kratka biografija o decaku koji igra košarku, a njegovo vreme tek dolazi.

D.N.