Header

SECANJE NA 8.JUN 1941.GODINE NA SOJINOM SALAŠU

POŠTA DELIMA HEROJA

slika

Polaganjem cveca na Spomen obeležje na Sojinom salašu nedaleko od Požarevca obeležen je 8.jun 1941.godine, dan kada je na ovom mestu otpoceo organizovani otpor fašistickom porobljivacu. U ime Okružnog i Gradskog odbora SPS-a poštu su odali Miomir Ilic, Miodrag Filipovic, Dušanka Kukolj i Slobodan Jovic, a u ime delegacije SUBNOR-a Požarevca, Žarko Tepšic i Dragan Lazovic.

Obracajuci se okupljenim borcima i gradanima Požarevca i ostalih opština Branicevskog okruga, Milic Jovanovic, sekretar Okružnog odbora SPS-a je izmedu ostalog rekao: "Svetli datumi naše istorije uvek su bili i ostali pokretacka zastava za sve pravedne borbe našeg naroda i slobodoljubiva i patriotska inspiracija za sve nove generacije. U mracnim i sumornim vremenima, kada su sloboda i istina gušeni zlocinima koje više puta tokom 20.veka covecanstvo nije zapamtilo, vizionarska misija i revolucionarni duh naprednih ljudi cvrsto su spajani sa slobodarstvom hiljada boraca i miliona patriota. Požarevljani i rodoljubi svih 8 opština Branicevskog okruga imaju mnogo razloga da budu ponosni zbog cinjenice da je ustanicki pokret poceo da se širi pocetkom juna 1941.godine. Naime, pre 68 godina 8.juna 1941.godine na ovom mestu okupili su se mladi ljudi, patriote i revolucionari, radnici i seljaci, studenti i cinovnici, da bi se dogovorili o organizovanom oružanom otporu fašistickom porobljivacu.

Ovde na mestu nekadašnjeg salaša i letnjikovca dr Soje Leševic, mesec dana pre Sedmojulskog ustanka pod rukovodstvom Mome Markovica, clana tadašnjeg Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju održana je Okružna konferencija KPJ na kojoj se našlo 18 delegata iz svih srezova nekadašnjeg Požarevackog, a danas Branicevskog okruga. Konferencija je donela više odluka, a najvažnija je bila formiranje Vojne komisije na celu sa Avramom Trifunovicem, delegatom iz Aleksandrovca ciji je zadatak bio prikupljanje oružja i okupljanje i organizovanje boraca. Na ovom mestu upaljena je jedna od onih ustanickih buktinja koje su razbuktale veliki ustanicki plamen u porobljenoj Evropi. Ovde je zacet i borbeni embrion velikog Požarevackog partizanskog odreda koji je u desetak ceta okupio preko 2.000 boraca, koji je do oslobodenja dao 13 narodnih heroja. U borbama od Žagubice i Kuceva do Golupca i Gradišta i od Petrovca, Crnica i Žabara do Požarevca pale su hiljade žrtava... Ovde smo da im odamo najvecu poštu, izrazimo ponos i divljenje za njihova herojska dela.

Kada je citav svet bio u uverenju da je 1945.godine fašizam kao ideologija zauvek poražena, Amerika je uoci samog pocetka Treceg milenijuma obznanila novu fašisticku ideju. Suluda namera razularenih mocnika jednom se razbila o bedem otpora jedinstvenog naroda. Zlocinacku agresiju pobesnelih "milosrdnih andela" zaustavio je besprimerni heroizam pripadnika naše Vojske i policije. Zbog svega, SPS sa drugim casnim patriotskim snagama nalazi se pred istorijskom odgovornošcu da svom narodu pomogne da nade prave puteve izlaska iz svetske ekonomske krize koja je zahvatila i našu zemlju. To se mora uciniti i zbog neprolazne obaveze prema ogromnim žrtvama iz istorijske prošlosti".

Novim clanovima SPS-a clanske knjižice je urucio Miomir Ilic, predsednik Gradskog odbora SPS-a, pri tom naglasivši da okupljanje na Sojinom salašu obavezuje na borbu za ostvarenje programa socijalista. Stihove pesme "Topli vetar" kazivao je novinar Dragiša Živadinovic.

D.Dinic

AKCIJA GRADSKOG ODBORA DSS-A

REALNA POLITIKA - JAKA SRBIJA

slika

Clanovi Gradskog odbora DSS-a protekle subote u centru Požarevca organizovali su akciju u kojoj su razgovarali sa sugradanima i vršili podelu materijala. "Želimo da akcijom izlaska na trgove podsetimo gradane Srbije na nekoliko bitnih momenata u našem politickom životu i kao politicka stranka da prosledimo nekoliko poruka.

Prvo želimo da podsetimo na nacela nacionalne politike i na potrebu da se Srbija ocuva kao država zajedno sa Kosovom i Metohijom. Takode, želimo da upitamo vlast šta znaci administrativna regionalizacija, podsetimo na desetogodišnjicu bombardovanja NATO pakta i naglasimo važnu cinjenicu da srpskom narodu u ovom trenutku nije potrebno prikljucenje u NATO pakt", istakao je Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS-a.

D.Dinic

DOK BANKE TRLJAJU RUKE NEKI CUPAJU KOSE

ZAVISNI OD ZAVISTI

Da li cu ikada da se rešim dugova na kreditnim karticama? - pitanje je koje ste sigurno postavili sebi bar jednom. To je najbezbolniji slucaj. Ima onih koji su u kreditno-kartaroškim dugovima do guše, koji boluju od opasne i teško izlecive, ako ne i sasvim neizlecive bolesti besomucnog poturanja svoje vize, mastera i ostalih pod nos prodavcima. Natcovecanska borba se tu vodi. Muke Tantalove. Ako uzmeš kajaceš se, ako ne uzmeš kajaceš se. Te slatke male plastificirane plocice prosto klize, miluju vam ruku, kao karta okorelom pokerašu koji ne može da savlada slast kada pogleda novi špil i kada na vidiku ima društvo raspoloženo za partiju, tako vas obuzima drhtavica, jer se citav onoliki svet mogucnosti kupovanja žeLjenog, a najcešce nepotrebnog, otvara pred vama i zove vas, mami, kao pesma sirena. Ko može da se otrgne? Trebalo bi, a možda se uskoro to i desi, ako se nastavi ovako, da se otvori neka vrsta centra za odvikavanje od zavisnosti prema kreditnim i revolving karticama, jer nas i one, poput svakog poroka, mogu odvesti pravo u propast. Presudna je snaga voLje, kao kod ostavLjanja cigareta. No, nekako, kada pogledate komšiju i kako je, eno, pre mesec dana uzeo na lizing novog punta, cini vam se da vracanje duga i nije tako veliki problem. Ili onaj što je kupio stan. Živi. Jeste zadužen narednih dvadeset godina, ali živi. I ne vidi se da mu nešto fali. Pa kad može on, mogu i ja, to vam padne napamet. Svaka racunica se svodi na to da možete lagano da otplacujete i da tu nema vecih udaraca na vaš životni standard, ne zaboravimo, ionako narušen društveno-politickim previranjima koja ovde traju odvajkada, te tako mi u stvari i ne znamo kako li je živeti u uslovima licne i porodicne ekonomske stabilnosti. Onda se pravdamo: Kako ovi na zapadu prožive ceo vek na kredit? I šta im fali? Hm. Malo mi to poredenje ne štima. Jedno je kad uzmeš kredit na platu od 3 do 5 hiLjada evra, ili dolara, a nešto sasvim trinaesto kad se uzajmiš kod banke koja ima prava da ti šeta kamatu od nula do koliko hoce na prosecnu zaradu koja varira do 100 do 402 evra. Ali, pustimo zapadni svet i njihove dekadentne navike. Mi smo unikat. Mi smo endemska vrsta. Mi to možemo. Plus želimo. Elem, ne može, bre, onaj cmuLjavi šiLjkan, što je jedva završio srednju poLjoprivrednu da vozi pasata, a ja ništa. Daj kredit. Necu da mi dete nema poslednji lap-top, daj kredit, 'ocu i ja u Tunis, nije skupo, daj kredit... i tako, do besvesti. Banke trLjaju ruke i zvrckaju telefonom ako ste osam minuta zakasnili sa uplatom rate, a vi iznova i iznova tražite nacina da se zadužite za nešto što vam je neophodo, samo zato što komšija, prijateLj, kolega ima, a vi nemate. Nikako da se opametimo. Sve to izgleda lako, i onaj tamo preko plota uvek ima nekog ko mu pomaže, koga je nasledio, ili mu je plata deset puta veca, samo krije, pa je njemu lako da nabavi em pe tri, em pe devet, nokiu sa ugradenim satelitskim preracunacivacem biomagnetskog polariteta organizma u jedinice vremena, te ve, ce de, Dži pi ar es, Dži pi es, es em es, es pe es i ko zna šta još, a nama niko ne pomaže finansijski, pa moramo da se potpomažemo kod banke. A bankeeee! Opa! Cojle, Manojle! Sve behara i sve cveta. Samo daj nove klijente. Treba li nama uopšte sve to za šta smo spremni da se zadužimo? Stoti par cipela ženama, drugi model automobila muškarcima i još stotinu ko zna cega, a posle kad zagusti za knjige klincima, stan u Beogradu za studenta, ili ne daj Bože nekome, lekove, kukuj i lelek! Stvar je urgenta. Zavisnost od zavisti ume da bude nezgodna boLjka.

Lela Likar

ODLUKE 14.SEDNICE GRADSKOG VECA

NOVA RADNA MESTA I PROBLEM PORODILIŠTA

slika

Na konferenciji za štampu povodom 14. sednice Gradskog veca Požarevac koja je održana 10.juna, gradonacelnik Miodrag MilosavLjevic, predsednik Veca je, odgovarajuci na pitanja novinara, izmedu ostalog rekao da je organizacija sedmojulskog vašara, kao i svake godine poverena Javnom preduzecu "Komunalne službe". Prema njegovim recima došlo je do "male sporne situacije oko zemLjišta" izmedu Sportskog centra i JKP "Komunalne službe", ali "to je rešeno, tako da ce, kao i svake godine trasa biti ista, a Komunalne službe ce odredeni deo taksi preneti Sportskom centru, tako da smo na taj nacin rešili njihov medusobni odnos na najboLji nacin, kako bi na vreme pocela organizacija vašara".

Na Vecu su odobrena sredstva za prijem u radni odnos radnika sa visokom strucnom spremom, bibliotekara - informatora, po zahtevu Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic", kao i po zahtevu Istorijskog arhiva, za proširenje sistematizacije i prijem tri radnika na neodredeno vreme. Takode je odobren zahtev Decije ustanove "LJubica Vrebalov" za otvaranje deset novih radnih mesta.

Za uredenje izvora Minine vode doneta je odluka da se ne odobravaju sredstva iz buDžeta, vec ce se uputiti zahtev za sufinansiranje iz Fonda za zaštitu životne sredine, a potrebna sredstva su oko 280.000 dinara. Od sledece godine Minine vode bi trebalo da udu u režim redovnog održavanja, poput Cacalice, a prema gradonacelnikovim recima, ova odluka je doneta na zahtev gradana.

- Nacelnik okruga, predsednik Skupštine i ja obišli smo porodilište pre oko dva meseca, ja sam prvi put bio tamo, radi se velikom prostoru koji je idealan za bolnicu, ali nije završen. Prva mera koju smo dogovorili sa direktorom bolnice je da bar zaštitimo taj prostor, jer je došlo do oštecenja. Interventno želimo da saniramo objekat od daLjeg propadanja. To je bio razlog odobrenja sredstava iz stalne buDžetske rezerve u iznosu od 720.000 dinara, rekao je MilosavLjevic.

Zahteve Društva "Rom" odobren je u delu koji se odnosi na kupovinu zastave i postavLjanje jarbola na zgradi Romskog edukativnog centra, dok je zahtev za kupovinu nameštaja radi opremanja prostorija decjeg vrtica pri Romskom edukativnom centru odbijen, jer u ovom slucaju zahtev Gradskom vecu mora da uputi vrtic, kada ce biti odobren.

Jedna od tacaka dnevnog reda bio je i zahtev Lokalne kancelarije za mlade za donošenje odluke o pristupanju izradi Lokalnog akcionog plana za mlade grada Požarevca i imenovanje koordinatora. Zahtev je odobren, a odredene su i prostorije za ovu Kancelariju, u ulici Stari korzo 7.

Pored pomenutih razmatrana su i druga pitanja, poput preseLjenja i adaptacije prostora u ulici Drinskoj 1 koje su date na korišcenje Turistickoj organizaciji Požarevac i prostora u ulici Stari korzo 8, a razmatran je i predlog za sprovodenje postupka utvrdivanja nematerijalne štete gradanima koji su pretrpeli ujede pasa lutalica.

L.L.

ZAVETINA I ISTORIJA

MZ "BURJAN" - VLAŠKA MALA

slika

Požarevac je, u nedeLju 7. juna, proslavio svoju slavu, Svetu Trojicu. I neki delovi grada (male), slave Svetu Trojicu, a medu njima je i Vlaška mala.

Najraniji pisani po-men o gradu Požarevcu, jednoj od tri prestonice Miloševe Srbije, potice iz 1467. godine. Po oslobodenju od Turaka grad se brzo razvijao i krajem 19. veka imao je šest mahala, a sedma, tzv. ''središnja'' predstavLjala je uži varoški centar.

Vlaška mala je nastala doseLjenjem rumunskog stanovništva, vlaha, iz Južnog Banata, posle madarske bune 1848. godine i prostirala se, prema podacima i nazivima iz 1928. godine, južno od starog požarevackog grobLja, obuhvatajuci sledece ulice: Župsku, Rujevsku, Vladicinu i Grgurevu. Vremenom se taj pojam raširio i na Senicku, Davidovicevu, kao i na deo Dunavske, da bi se danas prosto prelio i utopio u administrativnoj gradskoj jedinici poznatoj kao Mesna zajednica ''Burjan''.

Tokom 150 godina postojanja njena etnicka ''vlaška'' potka se skoro sasvim izgubila u srpskom okruženju. Od starih porodica pomenucemo Nikolice i NedeLjkovice, a od stranaca Pfafove i Brajerove. Glavno zanimanje vlaškomalskog žiteLjstva bila je zemLjoradnja, zatim su po zastupLjenosti sledili taLjigaši i na kraju služiteLji u varoškoj administraciji i prosveti. U kafanama ''Grozd'' i ''Jelen'' vodila se državna i varoška briga, bistrila dnevna politika i pretresali licni i komšijski dogadaji.

Zavetina Vlaške male padala je na prvi dan Duhova i redovno je obeležavana od druge polovine 19. veka. Kultno drvo bio je hrast koji je rastao na Zapisu oko spomenika poginulim i umrlim od 1912. do 1918. godine. NedeLjom i praznikom tu je igralo kolo.

Ono cega se vredi podsetiti jeste da je tu, oko sadašnjih stanova solidarnosti, podignuta, uz državnu pomoc, zgrada Zanatske škole u kojoj je pod pokroviteLjstvom KraLja Aleksandra I Obrenovica, otvorena izložba ukupnog zanatstva KraLjevine Srbije 1895. godine. Prema broju izlagaca i eksponata bila je to velicanstvena smotra srpskog zanatskog postignuca toga doba. Ratni vihori i vreme odneli su sa lica zemLje, osim Ljudi i to divno školsko zanatsko zdanje.

R.N.

KONSTITUTIVNA SEDNICA TIMA ZA BEZBEDNOST DECE U SAOBRACAJU

BEZBEDNOST MALIŠANA NA PRVOM MESTU

slika

Lokalni tim za bezbednost dece u saobracaju obrazovan je Rešenjem Gradskog veca Požarevca na sednici održanoj 31.marta 2009. godine. Proteklog cetvrtka održana je konstitutivna sednica, a clanovi tima su predstavnici osnovnih škola, svih organizacija koje se bave saobracajom (auto škole, prevoznici, “Parking servis”), saobracajna inspekcija, policija i mediji. Zadatak tima je da se omasovi rad sa decom u oblasti bezbednog ucešca u saobracaju, aktivnosti na reafirmaciji saobracajne sekcije u osnovnim školama, analize i rešavanje konkretnih spornih saobracajnih situacija u okolini škola, priprema organizacije i realizacije regionalnih strucnih seminara za ucitelje i nastavnike za rad sa decom u saobracaju, reafirmacija i obnavljanje saobracajnih poligona i kabineta u školama, priprema propagandnih materijala za decu predškolskog uzrasta i prvog razreda. Cilj Tima za bezbednost dece u saobracaju je da konkretnim operativnim merama i programima doprinose da deca dobiju mogucnost da nauce osnove saobracajne kulture i bezbednog ponašanja u saobracaju.

“Za naredni period dogovorili smo akcije koje cemo sprovoditi i to su obezbedenje sredstava kojima ce deca, pre svega prvaci biti uocljiviji u saobracaju, radicemo na edukaciji dece uz pomoc nastavnika i policije, a takode organizovacemo i takmicenje kako bi od te dece kasnije dobili vozace koji imaju saobracajnu kulturu. Grad ce u tome pomoci maksimalno izdvajanjem neophodnih materijalnih sredstava i mislim da ce ovaj tim imati rezultata”, istice Aleksandar Ðokic, clan Gradskog veca zadužen za omladinu, sport i saobracaj i predsednik Tima za bezbednost dece u saobracaju.

Prema recima Dragana Ristica, oficira Odeljenja saobracajne policije u Požarevcu, što se tice aktivnosti vezanih za pocetak školske godine tradicionalno prve dve nedelje bice udarne za obuku daka prvaka za ponašanje u saobracaju, u smislu prelaska pešackog prelaza, korišcenja semafora, odnosno svetlosno – signalnih uredaja, kretanja u koloni, kretanja po trotoaru, po kolovozu i drugim aspektima bezbednog ponašanja dece u saobracaju. Takode, prve dve nedelje se vrši pojacana kontrola saobracaja sa akcentom na poštovanje propuštanja pešaka i sankcionisanje prolaska vozila kroz crveno svetlo semafora. Posle toga u zavisnosti od redovnih obaveza saobracajne policije vršice se parcijalna kontrola saobracaja u reonu frekventnijih ulica pored škola Kralj Aleksandar Prvi, Sveti Sava, Vuk KaraDžic i Ekonomsko – trgovinske škole.

D.Dinic

KONCERN „BAMBI BANAT" I RADIO BUM 93 U EKOLOŠKOJ KAMPANJI „BRINEM, DAKLE, POSTOJIM"

BAMBI BANAT DONIRA ŠKOLE U POŽAREVCU

slika

- Ugovor o donaciji sa direktorom OŠ „KraLj Aleksandar Prvi" Goranom Segerom potpisali Monika Živojinovic, pijar menaDžer Bambi Banata i Milorad Tadic, direktor Radio Buma 93

Osnovna škola „KraLj Aleksandar Prvi u Požarevcu dobila je minulog utorka donaciju od 100.000 dinara a ta sredstva bice upotrebLjena za popravku starih elektricnih instalacija i nabavku novih štedLjivih sijalica. Ugovor sa direktorom pomenute škole zajednicki su parafirali pred predstavnicima medija Monika Živojnovic, pijar Bambi Banata i Milorad Tadic, direktor Radio BUM-a 93. Sve je ovo u okviru zajednicke ekološke kampanje „Brinem, dakle, postojim".

„Ovu kampanju zapoceli smo sa ciLjem da mladima približimo važnost cuvanja životne sredine i da ih podstaknemo da brinu o prirodi. U našu lokalnu zajednicu,dakle, u opštinu Požarevac, uložicemo za ove aktivnosti milion dinara u pet osnovnih škola. Isto toliko uložicemo za istu akciju u gradu Vršcu", rekla je Monika Živojinovic.

„Ocuvanje životne sredine i štednju energije zaista shvatamo kao veliku obavezu da oblikujemo boLju stvarnost zbog buducnosti naše dece. Naravno, ovom akcijom se ne završavaju sve nevoLje, ali vredi naš doprinos otklanjanju evidentiranih problema i širenju pozitivnih iskustava" rekao je Milorad Tadic.

,. Elektricna instalacija u školi je stara više od 40 godina i nesumnjivo je da ce donacija doprineti da u narednom periodu više štedimo. Prakticno, to je ulog i u naše nove aktivnosti jer ce nam omoguciti da imamo više sredstava za uredivanje prostora u kome se obavLja vaspitno-obrazovni rad. Podsecam da mi imamo 1010 ucenika u 36 odeLjenja sa 82 zaposlena i da ove godine obeležavamo 70 godina postojanja i rada. Zahvalan sam Bambiju Banatu i Radio Bum-u", - rekao je Goran Seger.

S.R.

OKRUGLI STO NA TEMU POLOŽAJA ROMA U DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI

AKTIVAN ŽIVOT U ZAJEDNICI

slika

Okrugli sto koji je deo aktivnosti na projektu "Mreža interkulturalnog dijaloga kroz ustanove kulture" održana je prošlog utorka u sali Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic" Požarevac. Organi-zatori su bili NVO Centar za društveno-ekonomski razvoj sa sedištem u Jagodini, Udruženje gradana "Šansa" i Udruženje Roma Branicevskog okruga.

- Povod je jedna od aktivnosti koja se sprovodi u okviru medunarodne dekade Roma, a odnosi se na interkulturalni dijalog izmedu romske i neromske zajednice, rekla je Tatjana Rajic, ispred UG "Šansa", koja je bila medijator tribine.

Prikazan je dokumentarni film "Praznik Bibijaka kao cuvar identita Roma", autora Dimceta Stojanovskog, a potom su predstavnici Udruženja Roma BO i CDER-a kroz komunikaciju sa publikom približili ciLjeve ove akcije. Clan Gradskog veca zadužen za socijalna pitanja, Milorad Jovanovic zamerio je organizatoru što u publici nije bilo više Roma i istakao da Romi na teritoriji Gradske uprave Požarevac dele sudbinu ostalih gradana, te da ce uskoro biti završen edukativni centar namenjen upravo ovoj populaciji, da je dobijena donacija od japanske vlade, ali i da je lokalna samouprava izdvojila dva miliona dinara za njihove potrebe.

ZakLjucak sa ove tribine bio je da romska populacija zaista živi u otežanim uslovima, ali i da deo odgovornosti, uz pomoc sredina u kojima žive, mora biti njihov, te da se povecanjem nivoa svesti mogu ukLjuciti u aktivan život u okviru zajednice.

L.L.

LJUDI I NJIHOVE SUDBINE

IMA LI NADE ZA HUKICE?

slika

Kada je pre 17 godina iz Beograda gde je radio kao gradevinski radnik prešao u Požarevac s namerom da tu i ostane, zasnuje porodicu i izgradi porodicni dom, Hazim Hukic (37) rodom iz Tuzle nije mogao ni da pomisli da ce se ovih dana, ocajan i u suzama u našoj redakciji zapitati: Kome ja to pripadam, ima li mesta za mene na ovom svetu?

- Ovde mi nema pomoci, u rodnu Tuzlu me ne primaju roditelji, zbog žene jer je Romkinja iz Srbije.

Hazim je sa Nevenom u braku preko 15 godina, imaju dve cerke Vesnu (15) koja ovih dana završava osmogodišnju školu i Violetu (7) koja se priprema da najesen krene u prvi razred. Donedavno su svi živeli u kuci koja im je data na cuvanje, ali se njen vlasnik nedavno vratio iz inostranstva i morali su da se isele. To i ne bi bila tako tragicna situacija da Hazim ili Nevena imaju zaposlenje, odnosno mesecna primanja kojima bi placali stanarinu. Sa kvalifikacijom svršenog osnovca i evidentiranim infarktom u zdravstvenom kartonu, Hazim baš i nema veliki izbor kada je posao u pitanju. Nevena koja je završila tehnicku školu, smer autoelektricara nikako ne uspeva da nade posao pa je tako njihov jedini izvestan prihod decji dodatak u iznosu od 3.600 dinara, ali kako je Vesna pri kraju školovanja, polovina te sume ce ovih dana biti obustavljena.

- I da hocu da pružim deci nešto više kada je školovanje u pitanju, ne mogu. Nemam posao, nemam krov nad glavom... Doduše, posedujemo ar zemljišta u Ohridskoj koji smo kupili u stara dobra vremena i gde bi mogao nešto da pocnema da gradim, ali od cega? Nekoliko puta su nam pomogli u Crvenom krstu, ali to nije dovoljno. Nama je potrebna podrška da trajno rešimo problem i da više nikoga ne molimo za pomoc. Pre 6 godina sam se toliko obeshrabrio i odlucio da se vratim u Tuzlu. Šta vredi kad roditelji nece moju porodicu, nece ženu Romkinju i decu iz mešovitog braka. Ocajan sam i poslednje što sam mogao da uradim je da se obratim Redakciji vašeg lista da upoznam javnost sa nevoljama moje porodice i probudim svest kod nadležnih i ljudi dobre volje, da nam pomognu.

Vremena su teška, reci ce mnogi, ali ne i bezizlazna. Ne samo u ovom vec i u drugim, slicnim slucajevima, pred ispitom su humanosti svi Požarevljani ali i nadležne institucije. Pored Gradske uprave i Crvenog krsta prozvanim se mogu smatrati i u Centru za socijalni rad, udruženjima i društvima Roma, Službi zapošljavanja, Povereništvu za izbeglice...

IZ POVERENIŠTVA ZA IZBEGLICE

NIJE SE JAVLJAO

Od LJiljane Drajic, poverenika za izbeglice u Povereništvu Gradske uprave Požarevca saznajemo da se Hazim Hukic ovoj instituciji nije obracao, da u zadnjih deset godina ovoj službi nije podneo ni jednu prijavu, usmenu ili pismenu. U Povereništvu su spremni da mu pruže pomoc u granicama svojih nadležnosti, da ga posavetuju, upute na prave adrese. Radi zaposlenja morao bi da se vodi na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, a uslov za ukljucivanja u neki od integrativnih projekata namenjenih izbeglicama je rešenje pitanja njihovog državljanstva.

S.E.

REC CITALACA

O LJUDIMA SPREMNIM DA POMOGNU

Mediji su puni prica o raznim nemilim dogadajima. Kao da je postalo uobicajeno da saznajemo samo o nesrecama, nasiLju, nemoci. Svi konstatuju kako smo se, beznadežno zaronjeni u svoje licne probleme, umorili i od tog umora ogluveli i oslepeli za svakog i za sve drugo, kako smo se otudili i jedni od drugih i od prirode koja nas okružuje. Da li vam se dogodilo da se nadete u nevoLji i da nema ko da vam pomogne: svi žure, "ne mogu" (ili ne žele ), ili procenjuju da ce im pomaganje vama doneti štetu-potrošice vreme, možda nešto novca?

Ja želim da istaknem jedan malo drugaciji dogadaj i Ljude koji su ucestvovali u njemu, jer dobra dela ne treba da produ nezapaženo. Želim da istaknim Ljude koji su istinski velikodušni prema svetu i prirodi oko sebe, koji su spremni da se odazovu jecajima slabih i nemocnih, trudeci se da im omoguce da žive u miru i spokoju. Rec je o Ljudima koji su spremni da se odazovu cak i urlicima i zapomaganju jedne obicne vrane, koja je nogom upetLjana u kanap, visila naglavacke s krova jedne dvospratnice, bespomocno mašuci krilima. Rešenje je izgledalo jednostavno:samo je trebalo prekinuti kanap. Nemocni su, medutim bili svi: i clanovi njene "porodice", koji su dizali panicnu buku jer no prirodi stvari nisu bili u mogucnosti da pomognu svom voLjenom bicu, ali i slucajni prolaznici, kojima je visina na kojoj se nalazila nesrecna vrana bila nedostupna. Jednostavno rešenje zahtevalo je komplikovane korake, te sam pozvala dr Jovicu Dincica za koga sam bila sigurna da ce, sa svojom osetLjivošcu za tudu patnju, priskociti u pomoc. Dr Dincic je momentalno odreagovao, pokrenuvši lanac humanih Ljudi, gospodina Jocu Gorionika, koji je, takode, pokazao da ga ništa ne ometa u brizi prema drugima, spreman da priskoci u nevoLji. Ha "mesto nesrece" uputio je svoje radnike Božidara Selimovica i Sinišu Živkovica u kamionu opremLjenim korpom za rad na visini. Ptica je efikasno spašena i vracena u svoje gnezdo, a uzmenirene vrane su se uspokojile.

Ali, to nije sve: svako delo ima i svoje kolateralne efekte. U ovom slucaju rec je o kolateralnom dobru. Tik iza zaustavLjenog kamiona, naime, slucajno je naišao jedan otac sa cetvorogodišnjom devojcicom, koja je širom otvorenih ociju pomno pratila dogadaj. Misleci da samo spašavaju vranu, radnici Gorionika zapravo su poslužili kao uzor vrline, obogacujuci poverenje u Ljude i Ljudsku dobrotu. U njenom, ali i u našim umovima ostace "zabeleška" o dobrim cikama koji ohrabruju život.

Vesna Petrovic, psiholog

OBELEŽEN DAN OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

MORAMO RADITI ZA NAROD I BITI UZ NJEGA

slika

Opština Petrovac na Mlavi je prošle subote obeležila svoj dan i tom prilikom na korišcenje je predata nova Srportska hala.

Danu opštine i predaji na korišcenje nove hale prisustvovali su: Ivica Dacic, zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, ministar prosvete dr Žarko Obra-dovic, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i usluga LJubiša Dimitrijevic, zamenik predsednika Demokratske stranke Dušan Petrovic, šef poslanickog kluba SPS Branko Ružic, kao i narodni poslanici: Ðorde Milicevic, Zoran Kasalovic i Saša Vujovic. Naravno, Danu opštine prisustvovao je Miletic Mihajlovic, narodni poslanik iz Petrovca.

Rezultati i nagradeni

U prvom delu svecane sednice kojoj je predsedavao predsednik SO Petrovac Milance Acimovic prikazan je veoma ilustrativni film o jednogodišnjim rezultatima ostvarenim na svim poLjima života i rada koji su zajednicki uspeh rukovodstva, gradana, mesnih zajednica, republickih organa i institucija.

Završena je Sportska hala i to se smatra najvecom radnom pobedom ostvarenom uz veliku pomoc Ministarstva za infrastrukturu. U oblasti vodosnabdevanja zapoceta je kapitalna investicija za opštinu koja se sastoji od zaštite izvorišta gradskog vodovoda u Šetonju, zatim filterskog postrojenja i zamene cevovoda od Šetonja do Petrovca, dužine 17 kilometara. Ukupna vrednost ovih radova je cetiri miliona evra. Oko 2,9 miliona je donacija iz Evropske unije.

NastavLjaeni su i radovi na izgradnji vodovoda u Velikom Popovcu a otpocece i radovi na izgradnji akumulacionih bazena u Petrovcu. Prošle godine asfaltirano je u petrovackoj opštini novih 30 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. U Petrovcu je asfaltirano 11 ulica, kao i cetiri stadiona malih sportova. Zapoceta je i rekonstrukcija ulicne rasvete u Petrovcu i ti radovi nastavice se i u ovoj godini. Modernizovan je telefonski saobracaj, ulagano u adaptaciju školskih objekata,a gradi se nova škola u selu OrLjevo, rešen problem grejanja u školi u Šetonju. Bilo je ulaganja u predškolskim ustanovama i to u selima: Ra-šanac, Malom Laolu i Burovcu, a predstoje radovi na proširenju vrtica u Petrovcu. Posle dugogodišnjeg zastoja nastavLjeni su radovi na regulaciji Mlave ka Kamenovu, dok su se prošle godine odvijali radovi ka Trnovcu. Dosta se radilo na akumulacionim jezerima u Busuru, sredivana, kanalska mreža, vodopropusti i jedan broj mostova. Zbrinjavale se i izbeglice, pa je u novu zgradu useLjeno 44 porodice. Zapoceta je i nova zgrada za njihov smeštaj sa 20 stambenih jedinica.

Naravno, postoji velika lepeza aktivnosti u petrovackoj opštini, od komunalnih, sportskih, kulturnih,poLjoprivrednih i drugih poslova, o cemu je naš list tokom godine istrajno obaveštavao javnost.

Posle filma prisutnima se obratio predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic i svima cestitao Dan opštine.

„Mi smo uvek okrenuti interesima gradana, išli smo svagda u susret njihovim potrebama i bili jedinstveni u vladajucoj koaliciji a imali smo sluha za sve konstruktivne predloge opozicije. Godina koja je za nama je jedna od najuspešnijih u predhodnom periodu, a verifikaciju i potvrdu toga dali su izbori za mesne zajednice krajem marta kada je koalicija koja je na vlasti dobila najviše glasova. Ulagali su gradani, ulagala i Republika u mnoge naše objekte, te njima i dugujemo i zahvalnost. Mi smo ušli u neke investicije, ali ono što zabrinjava je kriza u kojoj smo se kao komuna našli i sasvim je sigurno da ce se odraziti pre svega finsijski na zapocete poslove. Trebalo bi Vlada Srbije da vodi racuna da ne bude samo puko namirivanje egzistencijalnih pitanja gradana a da se vrlo malo ili nimalo bavimo investicijama. Apelujem da teret krize podnesu oni koji su razvijeniji, - podvukao je Dragojevic.

Za postignute rezultate i dostignuca stvaralaštva i rada od opšteg znacaja za razvoj i unapredenje opštine dodeLjena je nagrada „4. jun“ u vidu poveLje, i to: Ivici Dacicu, zameniku predsednika Vlade Srbije, Dušanu Petrovicu, zameniku predsednika Demokratske stranke, Slobodanu RanisavLjevicu iz Ministartsva za omladinu i sport, Direkciji za izgradnju i razvoj opštine Petrovac, Agrarnom fondu opštine Petrovac na Mlavi, OŠ „Bata Bulic“ Sladani Ilic direktorki Decjeg vrtica „Galeb“ u Petrovcu.

Nagrade „ 4. jun“ u vidu priznanja dodeLjuju se Lovackom društvu „Krilaš“, Sekcija Šetonje, Lovackom udruženju „Trest“, Sekcija Oreškovica, KUD „PauLj Matejic“ Melnica, Milutinu Stevanovicu iz Ždrela,Zoranu Tomicu iz Busura, Ženskoj rukometnoj reprezentaciji „OŠ „Bata Bulic“ Petrovac,

Klubu borilackih veština iz Petrovca na Mlavi, Srdanu Ilicu Petrovac, Dejanu Simonovicu iz Ždrela, Siniši Vujicicu iz Oreškovice, Tomici Jankovic iz Stamnice.

Nagrada „ 4. jun“ u vidu priznanja sa novcanom nagradom pripala je Momiru Jovanovicu iz OrLjeva, Goranu Vasicu iz Covdina, Radetu Trujicu iz Dubocke, Violeti Labadatovic iz Petrovca, Slobodanu Marko-vicu iz Petrovca, MiroLjubu Nikodijevicu Petrovac, Slavi-ci Kolenovic iz Ranovca, Radetu Obradovicu iz Velikog Popovca, Cedomiru Stavricu iz Petrovca, Svetlani Demic iz Dubocke, Momirki Lukic iz Zabrda, LJubiši Glišic iz Bistrice.

U ime nagradenih zahvalio se Dušan Petrovic, zamenik predsednika Demokratske stranke i rekao:

„Važno je kada postoji entuzijazam,kada su Ljudi koji vode javne poslove posveceni onome što rade, i kako je i u teška vremena napraviti velike pomake, a toga u ovoj opštini ima. Druga stvar koja važi i za Petrovac i za sve opštine u Srbiji je solidarnost. Zapravo najvece stvari koje su ovde u Petrovcu uradene jesu (Sportska hala, veliki projekat vodovoda , opremanje škola) plod zajedništva i medu Ljudima, u mesnim zajednicama, kao i uz razumevanje u mnistarstvima i u Vladi Srbije. Poceli smo da koristimo i fondove Evropske unije i to je vrlo važno. Moramo sa istim žarom da nastavimo da se bavimo istim poslom.A to znaci i veca borba za viši standard“.

Otvaranje hale

Ispred nove Sportske hale okupLjenim žiteLjima petrovacke ali i ostalih opština obratio se predsednik opštine Petrovac na Mlavi Radiša Dragojevic i rekao:

„Ovo je objekat koji ce služiti sportistima grada i opštine i okoline, ali i ucenicima OŠ „Bata Bulic“. Hala se gradila sredstvima pre svega opštine, zatim Republike i MZ Petrovac. Kapaciteta je 1.500 sedišta i 500 mesta za stajanje, na površini od više od 2.000 kvadratnih metara, a ukupna vrednost radova je oko 2,5 miliona evra. Nadam se da ce ona biti mesto novih šampiona Srbije“, naglasio je Dragojevic i pozvao Ivicu Dacica da otvori objekat.

„U Petrovcu nisu izbori. Obicno se otvaranja objekata dešavaju u predizbornim kampanjama, Nadam se da je vlast u opštini stabilna i da nece biti lokalnih izbora. Obicno, opštine najviše profitiraju kad dolaze predizborne kampanje, pa se tada svi utrkuju ko ce više da im pomogne. Umesto toga moramo se privico na jedan potpuno novi pristup obavLjanju javnog posla, kao što i danas radimo, a to je da zacrtane ciLjeve realizujemo.

CiLjevi ove vlade jesu: ocuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ocuvanje Republike Srpske na osnovu Dejtonskog sporazuma, ocuvanje jedinstva Srbije. Tu su i Evropske integracije jer u njima Srbija i nacionalni i državni interes da postane punopravni clan Evropske unije.

Petrovac je sredina gde procentualno najviše Ljudi radi u inostarnstvu.Ovo je sredina u kojoj ce imati najviše interesa od odluke evropske komisije za ukidanje Šengenskih viza od prvog januara iduce godine. Princip socijalne pravde i ekonomski razvoj i daLje su naši prioriteti. Naravno, da je naš nacionalni ciLj i borba protiv kriminala i korupcije jer ovaj narod zaslužuje da živi u državi u kojoj ce deca moci da idu slobodno u školu bez opasnosti od dilera droge,bez nasiLja na ulicama. U borbi protiv kriminala partijska ili ekonomska ili bilo kakva druga pripadnost nece nikome biti alibi ukoliko je prekršio zakon.

Srbija kao svoj ciLj ima da bude moderna,ekonomski razvijena, evropski integrisana i socijalno pravedna država.Da bi smo to bili moramo za ovaj narod raditi i biti uz narod. Nema boLjeg nacina da se pomogne gradanima u pojedinim opštinama osim ovoga koji smo danas videli u opštini Petrovac a to je da Vlada Srbije pomogne u raznim infrastrukturnim projektima, pocev od saobracajnica, puteva, pruga, posredstvom javnih preduzeca, elektricne struje, zapošLjavanja,otvaranja novih škola, sportskih hala i slicno. Nece biti lako,vreme je krize, ali mi ocekujemo da upravo kroz javne radove uposlimo što više naših preduzeca, da zadržimo radna mesta za naše radnike kako bismo sprecili sve negativne efekte velike svetske ekonomske i finansijske krize.

Meni je zadovoLjstvo i kao zameniku predsedniaka Vlade Srbije i kao predsedniku SPS da vlast u ovoj opštini deluje jedinstveno, da radi zajedno na dobrobit svih gradana. Imamo sto i više stranaka, ali država je jedna, jedan je i Petrovac. Zato svi treba da radimo u ime gradana i za gradane, a ne za stranke. Politicari možda i zaboravLjaju svoja obecanja koja daju narodu, ali narod ne. Ja, takode, molim opštinsko rukovodstvo da pomogne ovdašnjoj policijskoj stanici da se naprave novi šalterski prostori kako Ljudi ne bi cekali u dugim redovima za dokumenta. Možda cemo u dogledno vreme otvoriti novu zgradu policije,ali da policija nema šta da radi. Ocekujte i daLje pomoc Republicke Vlade u realizaciji ovakvih projekata. I neka je sa srecom, - rekao je Dacic.

Posle toga, zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dacic svecano je, presecanjem vrpce, predao na korišcenje Sportsku halu pred velikim brojem posetilaca.

Ivica Dacic, specijalno za „Rec naroda“

Srbija je i daLje naša kuca. Evo, sedmog jula ce biti skoro godinu dana od formiranja Vlade Srbije. Mislim da je Vlada trasirala naš nacionalni i državni interes oko pet kLjucnih principa:evropske integracije, ocuvanje državnog jedinstva Srbije, ekonomski razvoj, socijalna pravda i borba protiv kriminala. Srbija mora biti moderna država i njoj je potrebna i politicka stabilnost da bi do toga došla. Posle godinu dana funkcionisanja naše koalicije, koja je mnogima izgledala relativno neverovatnom,i posle potpisivanja našeg politickog dogovora o pomirenju izmedu dve politicke stranke, mislim da su naši odnosi veoma dobri i da je za Srbiju bitno da se zna da je stabilna, a ne da se svake godine odlucuje ko ce biti na vlasti. Dakle, treba da se odlucuje na izborima, hoce li Srbija ici napred ili nazad.

S.Ristic

EDUKATIVNI SEMINAR U ORGANIZACIJI VETERINARSKOG SPECIJALISTICKOG INSTITUTA POŽAREVAC I RO VETERINARSKE KOMORE BRANICEVSKOG OKRUGA

U FUNKCIJI ZAŠTITE I UNAPREÐENJA ZDRAVLJA

- Izlagali strucnjaci VSI Požarevac

slika

Posle veoma uspešnog trodnevnog simpozijuma održanog na Srebrnom jezeru u saradnji sa Preduzecem Union MZ na temu "Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svi-nja", u Veterinarskom specijalistickom institutu "Požarevac" nastavljaju sa edukacijama i strucnim skupovima ciji je osnovni cilj - bolja zaštita i unapredenje zdravlja životinja, a preko njih i ljudi. Zajedno sa RO Veterinarske komore Branicevskog okruga, Institut je prve subote u ovom mesecu organizovao strucni seminar u Požarevcu kome su pored veterinara iz Brani-cevskog i Podunavskog okruga prisustvovali i zainteresovani iz drugih podrucja Srbije. Strucne teme izložili su strucnjaci VSI: mr Milena Živojinovic, Milica Lazic, vet. spec, mr Ivan Dobrosav-ljevic i dr Dragan Rogožar-ski, vet. spec.

U izlaganju na temu: Epizootiološka situacija na teritoriji Branicevkog i Podu-navskog okruga sa posebnim os-vrtom na besnilo, izvestilac je bila mr Milena Živojino-vic, izneti su podaci o pojavi i kretanju zaraznih bolesti životinja na teritoriji pome-nuta dva okruga u periodu od 1998. do 2008. godine. Podaci su se odnosili na svaku živo-tinjsku vrstu i zarazne bolesti koje se javljaju u toj populaciji. Istaknuto je da je klasicna kuga svinja dijagnostikovana posle-dnji put na ovoj teritoriji 2006. godine, a tipicna kuga živine 2007. dok je broj obo-lelih životinja od besnila u stalnom porastu. Izneti su i podaci o pojavama: leptospi-roze, bruceloze, tuberkuloze, salmoneloze, listerioze, kju groznice, trihineloze, varo-oze, nozemoze, kuge pcela i mnogih drugih zaraznih bole-sti životinja. Posebna pažnja posvecena je besnilu kao jednoj od najopasnijih zaraznih bole-sti zajednickih za životinje i ljude. Saopšteni su podaci o vakcinaciji pasa i macaka protiv besnila kao jednoj od osnovnih prevetnivnih mera u eradikaciji ove zarazne bole-sti. Na osnovu iznetih podataka izražena je sumnja o stacioniranosti besnila u populaciji lisica u pojedinim op-štinama ovog epizootiološkog podrucja. Sve veci broj obo-lelih macaka ukazuje na efe-kat prelivanja šumskog besnila u urbane sredine i ozbiljnoj ugroženosti zdravlja ljudi. Na seminaru su u okviru ove teme prikazani i planovi Mini-starstva poljoprivrede, šu-marstva i vodoprivrede za buduce delovanje u vidu oralne vakcinacije lisica protiv besnila.

MRSA (Meticilin rezistentni Staphyloccus aureus) naziv je teme koju je na seminaru izložila Milica Lazic, vet. spec. Prezentovani su podaci o pojavi rezistencije bakterije Staphylococcus aureus na antibiotik meticilin. Ova pojava je dugo poznata kao problem koji se javlja u humanoj medicini, narocito kod pacijenata u bolnicama tokom bolnickih infekcija. Tokom 90-tih MRSA se sve više otkriva kod stanovništva i to kod pojedinaca koji nisu bili podvrgnuti medicinskom tretmanu. Godine 1996. izolovani su kod ljudi sojevi MRSA koji su rezistentni na sve postojece antibiotike pa cak i vankomicin. Svetska zdravstvena organizacija je 1999. ovu pojavu proglasila krizom rezistencije i donela niz pravila o ponašanju i postupanju sa pacijentima u bolnicama kako bi se sprecilo širenje sojeva MRSA na civilno stanovništvo. Smatra se da su najdelotvornije mere protiv sojeva MRSA smanjenje, pa cak i potpuni prekid upotrebe antibiotika, narocito penicilina i poja-cana higijena svakog pojedinca.

Pojava MRSA nije mimoišla ni životinje. Utvrdeni su slucajevi infekcije kod svinja, pasa i macaka i kod konja. Incidenca pojavljivanja je razlicita u zavisnosti od vrste životinja i od zemlje. Smatra se da je put prenošenja MRSA direktnim kontaktom životinja i ljudi. Do sada nije dokumentovana uloga konzumiranja i obrade mesa u preno-šenju MRSA sa životinja na ljude. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti prevenciji pojave i prenošenju rezistentnih bakterija sa životinje na ljude tokom lanca proizvodnje hra-ne, kao i izbegavanju širenja rezistentnih gena u spolja-šnjoj sredini. Svaki pristup rešavanju ovog problema trebalo bi biti zasnovan na naucnim saznanjima i saradnji svih zainteresovanih strana. Podaci izneti u ovom izlaganju su najnovije cinjenice o pojavi MRSA koje su se cule i na Konferenciji o meticilin rezistentnom Stafilokokus aureus-u aprila prošle godine u Briselu.

Mikrobiološka i mikotoksikološka ispravnost hrane za životinje, naziv je izlaganja koje je na pomenutom skupu imao mr Ivan Dobrosavljevic. On je skup upoznao sa rezultatima projekta "Mikrobiološka i mikotoksikološka isprav-nost hrane za životinje" u okviru koga je 2007. godine sprovedeno istraživanje koje je obuhvatilo 109 uzoraka razlicitih smesa za ishranu i sirovina za proizvodnju hrane za životinje. Ispitivanja koja su obuhvatila prisustvo bakterija i gljivica plesni u uzorcima, pokazala su visok stepen mikrobiološke isprav-nosti hrane i sirovina za proizvodnju hrane za životinje. Nasuprot ovome, visok procenat ispitanih uzoraka sa-držao je jednu ili više otrovnih supstanci produkovanih od strane gljivica plesni (mikotoksina). Utvrdeni mikotoksini, u najvecem broju uzoraka, bili su u dozvoljenim granicama. Problem, medutim, ne predstavljaju samo visoke koncentracije ovih otrovnih materija, nego i njihovo zajednicko delovanje (sinergizam) kada se u hrani za životinje nadu dva ili više mikotoksina. U takvim situacijama, cak i ako su pojedinacno u koncentracijama koje su daleko od onih koje dovode do pojave znakova trovanja, može doci do poremecaja zdravstvenog stanja, imuniteta i plodonosti životinja koje konzumiraju ovakvu hranu, narocito ako je uzimaju u dužem vremenskom periodu.

Ovo i slicna ispitivanja imaju za cilj da ukažu proizvodacima hrane za životinje i farmerima, na neophodnost ispitivanja prisustva i koncentracije mikotoksina u hrani i sirovinama za proizvodnju hrane za životinje. Samo na ovakav nacin mogu se prevenirati oboljenja životinja izazvana ovim otrvnim supstancama i zaštititi potrošaci od rezidua mikotoksina u proiz-vodima životinjskog porekla.

O ultrazvucnoj dijagnostici graviditeta domacih životinja na seminaru je govorio dr Dragan Rogožarski, vet.spec. On je izneo podatke o primeni ultrazvuka u dijagnostici graviditeta domacih životinja napominjuci da je od pocetka klinicke primene, krajem 40-ih i pocetkom 50-ih godina prošlog veka, udeo ultrazvuka u svim veterinarsko-medicinskim snimanjima širom sveta dostigao 25 odsto. Prilago-dljivost ultrazvuka, zajedno sa njegovom bezbednošcu i raspoloživošcu cini ga jednim od najizazovnijih dijagnostickih sredstava u veterinarskoj pra-ksi vec duže vreme. Omogucava jedinstvene dijagnosticke informacije do kojih možda ne bi mogli da dodemo na drugi nacin. Upotreba dijagnostickog ultrazvuka nema poznate štetne biološke efekte, što ga cini bezbednim za pacijenta i operatora. Vecina ultra-zvucnih pregleda dobro je tolerisana od strane domacih životinja i nije neophodan trankilajzer za smirivanje. Primenom mobilnog i stacionarnog ultrazvucnog aparata, koje poseduje Veterinarski specijalisticki institut u Požarevcu, moguce je utvrditi graviditet kod pasa i macaka u specijalno opremljenoj prostoriji Instituta, kao i kod ostalih domacih životinja (goveda, kobile, svinje, ovce, koze) u objektima vlasnika korišcenjem mobilnog ultrazvucnog aparata. Graviditet je moguce ustanoviti (u zavisnosti od životinjske vrste) pocev vec od 9. dana- (kobila). Nabavka vrlo skupih aparata je opravdana u uslovima dovoljnog broja pacijenata. Potreba za aparatom u uslovima kada je takvih pacijenata malo je neopravdana i iz tog razloga je VSI Požarevac opremio jedno odeljenje, obucio specijalistu iz ove oblasti za ovakvu vrstu dijagnostike kako bi ona bila dostupna svim veterinarima iz terenske prakse i farmske proizvodnje. U okviru svog predavanja dr Rogožarski je prikazao mogucnosti dijagnostike graviditeta kod svih vrsta domacih životinja.

S.E.

SEDNICA SO ŽAGUBICA

“BELOSAVCU” NOVI POSLOVI

Na sednici Skupštine opštine Žagubica, održanoj krajem prošle nedelje, pored usvajanja izmena i dopuna odluke o opštinskoj upravi, odbornici su, uz dosta polemike i predloženih korekcija, usvojili odluku o komunalnim delatnostima. Ovom odlukom, Javnom komunalnom preduzecu poverava se niz dodatnih poslova iz domena komunalnih delatnosti: upravljanje svim vodosistemima na podrucju opštine (gotovo svako naselje ima svoj vodovod kojim su, u vecini slucajeva, upravljali saveti mesnih zajednica), prevoz putnika u gradskom saobracaju, održavanje javnih prostora za parkiranje, uredenje i održavanje svih groblja...

Uz to što je naglašen znacaj delatnosti za koje ce, po ovoj odluci, ubuduce biti odgovorno Javno komunalno preduzece “Belosavac”, istaknut je i niz sugestija vezanih za bolje organizovanje poslova u ovoj oblasti: rešavanje pitanja cena i nacina obracuna utroška vode u poslovnim prostorima, zabrana korišcenja pijace vode za navodnjavanje, rešavanje nelogicnosti u oblasti prevoza putnika (traženo je da dacki prevoz, pored osnovaca obuhvati i ucenike srednjih škola), a bilo je i konkretnih predloga u oblasti neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i gradnje sanitarnih deponija u te svrhe.

Na ovoj sednici usvojena je i odluka o držanju domacih životinja. U delu koji se odnosi na papkare, pojedini odbornici su, naglašavajuci cinjenicu da je Žagubica podrucje sa izraženom stocarskom proizvodnjom, negodovali što strogi zakonski propisi o udaljenosti štala i torova u seoskim sredinama teško mogu da se sprovedu, s obzirom da dimenzije seoskih dvorišta koja uglavnom ne omogucavaju zakonom propisana rastojanja takvih objekata, u odnosu na put i komšijske mede.

Razrešenja i imenovanja

Bez vecih polemika, na ovoj sednici usvojen je godišnji operativni plan za odbranu od bujicnih poplava i drugih pratecih pojava štetnog dejstva voda, osnovni plan zaštite i spasavanja gradana i materijalnih dobara i upravljanja u vanrednim situacijama, kao i odluka o proglašenju erozivnih podrucja i antierozivnim merama na podrucju opštine Žagubica.

Skupština je donela i odluku o osnivanju Narodne biblioteke Žagubica, kojom ce za prvo vreme rukovoditi KPC “Jovan Šerbanovic”.

Jednoglasnom odlukom odbornika razrešen je dosadašnji i imenovan novi stalni sastav Opštinske izborne komisije, kao i promeni nekoliko clanova mandatsko imunitetske komisije, komisije za statut i propise, za priznanja i odlikovanja SO, kao i Saveta za komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine.

Došlo je i do promene na celu Upravnog odbora KPC “Jovan Šerbanovic”: Radivoje Novakovic iz Osanice imenovan je za novog predsednika UO, nakon što je razrešen Jeremija Milosavljevic iz Suvog Dola, nakon što je podneo ostavku na funkciju predsednika Upravnog odbora.

Vlada “zavrce ventile”

Pitanja koja svakodnevni život namece, potkraj sednice su odbornicka pitanja ucinila veoma sarDžajnim. Najpre, brojne su reakcije na odluku resosra Vlade da Žagubica nije više u krugu marginalnih nerazvijenih podrucja, kojom je ova sredina ostala uskracena za mogucnost korišcenja odredenih podsticajnih finansijskih sredstava. Naime, statisticki podaci kojima se Republika služila pokazali su da, po nadmorskoj visini i broju radno angažovanih u odnosu na ukupan broj žitelja, Žagubica više nije u grupi marginalnih podrucja. Pitanje je bilo i kako buDžet lokalne samouprave funkcioniše, s obzirom na restriktivne mere Vlade Srbije u pogledu transfera sredstava lokalnim samoupravama.

Odgovarajuci na odbornicka pitanja, narodni poslanik i predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic, je rekao:

- Opštinski buDžet funkcioniše normalno. U poslednjem mesecu smo dobili transfer u visini od 64%, a šta ce biti dalje, zavisice od rebalansa koji cemo da predložimo, možda vec za sledecu Skupštinu. Verujte, da ni medu ministrima niko zasigurno ne zna šta ce biti dalje. Niko za sada ne zna koliko ce u drugoj tranši kojoj opštini da pripadne. Mi pripadamo cetvrtoj kategoriji, po razvrstavanju Vlade Srbije. To je najnerazvijenija grupa, gde bi trebalo da i dalje imamo 100% priliva iz Republike. Odluka Ministarstva poljoprivrede je katastrofa za našu opštinu. Postavio sam poslanicko pitanje i dobio odgovor u kome stoji da su oni po GIS-u utvrdili da nemamo traženu nadmorsku visinu. Mi smo proveravali brojne podatke i ispada da imamo veliki broj zaposlenih, a nikome nije jasno gde se ti silni ljudi nalaze. Statistika pokazuje jedno, život - drugo. Poslao sam i poslanicko pismo premijeru, koji je odgovorio da je pitanje prosledio Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Sakupljeno je i prosledeno 800 potpisa gradana. I druge sredine su reagovale, bilo je i inicijativa za smenu ministra poljoprivrede. Ima se utisak da je sve ovo radeno po politickoj liniji, dalje je izlišno komentarisati. Jednostavno, kada para u državi nema, zatvara se ventil i nadu nacini da se pare uskrate. U proceduri je Zakon o regionalnom razvoju, po kome ce najmanje petostruko više novca biti opredeljeno najnerazvijenijim opštinama, u odnosu na razvijene. Mi jedino na taj nacin možemo da dosegnemo neki približan nivo razvijenim sredinama. Neki nagoveštaji su da ce centar Regiona kome cemo pripasti biti Zajecar, videcemo. Što se tice NIP-a, to ministarstvo za sada nije dobilo nijedan dinar u svoj buDžet. Postoje dugovanja iz prošle godine, a ono što je nama opredeljeno, prvo 70 miliona, pa 60, sada je ostalo ukupno 50 miliona, upravo zbog toga da bi se uklopili u projekat kojim je 40 najnerazvijenijih opština opredeljeno dve milijarde dinara. Što se tice Sabora “Vrela Homolja”, termin je pomeren sa dana sv. Trojice, jer mnoge opštine slave taj datum kao Dan opštine, niz svetkovina sprecava brojne važne goste da nam dodu, pa je novi termin poslednji vikend u junu, uoci sezone godišnjih odmora. BuDžet Sabora je ove godine milion i po dinara, sve pratece manifestacije su pripremljene, a imamo cvrsto obecanje da ce Sabor svecano otvoriti ministrarka Verica Kalanovic, a racunamo na dolazak i drugih visokih zvanica, - obavestio je odbornike dr Dragi Damnjanovic.

Ovogodišnji Sabor “Vrela homolja”, održace se u Žagubici od 26. do 28. juna. Više detalja i program ove manifestacije objavicemo u iducem broju našeg lista.

SO ŽAGUBICA

POVRATAK BEDŽEVA

Nakon sudskih vecanja, najpre u Opštinskom sudu u Žagubici, zatim i u Okružnom sudu u Požarevcu, u odbornickim klupama žagubickog lokalnog parlamenta ponovo sede clanovi Srpske radikalne stranke. Sa obaveznim beDževima na grudima, dabome.

Naime, neposredno nakon osnivanja Srpske napredne stranke, odbornici SRS-a Olivera Pauljeskic i Momir Mirkovic iz Krepoljina, Dragan Nikolic iz Laznice i Mile Peric iz Suvog Dola, prešli su u novoosnovanu stranku. Usledila je reakcija SRS, vecali su sudovi i, po presudi Okružnog suda u Požarevcu, mandatno imunitetska komisija Skupštine opštine Žagubica podnela je izveštaj u kome se potvrduju mandati novih odbornika sa liste SRS.

Na prošlonedeljnoj sednici, svecanu izjavu su dali: Stamat Milovanovic iz Ribara, Zvonko Todorovic iz Vukovca, Mladen Stanojevic iz Suvog Dola i Zoran Jovanovic iz Milanovca.

Odbrornici SRS, DSS i grupacije “Pokret za Homolje”, cine opoziciju u SO Žagubica. Skupštinsku vecinu cine odbornici G 17 Plus, DS i Jedinstvena Srbija.

Dragan Milenkovic

USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

VRTIC PO MERI KOSTOLCA

Najesen ce u kostolackom vrticu “Majski cvet” biti mesta za svu decu ciji su roditelji podneli molbu za prijem u vrtic. Zahvaljujuci izgradnji aneksa kostolackog vrtica, dobio se dodatni prostor za smeštaj još 70 – ak mališana u tri radne grupe.

Prošlog utorka, na treci dan Gradske slave sv. Trojice, gradonacelnik Požarevca Mio-drag Milosavljevic i predsednik Gradske skupštine Miomir Ilic, u prisustvu predstavnika Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje dece “LJubica Vrebalov”, predstavnika GMZ Kostolac i brojnih gostiju, presecanjem vrpce, svecano su predali na upotrebu novi vrticki prostor.

Uporedo sa dovršetkom aneksa vrtica, GMZ Kostolac je organizovala postavljanje nove ograde dvorišta “Majskog cve-ta”, postavljen je izuzetno sa-držajan i maštovito osmišljen mobilijar – set penjalica, klac-kalica, tobogana, kucica - skrivalica..., dok se preduzece “RIO” angažovalo na ozelenjavanju dvorišnog prostora za igru i boravak najmladih kostolcana.

Pocetkom septembra, “neki novi klinci” ispunice veselom grajom “Majski cvet”, koji je, posle obimnih radova uistinu – “procvetao”.

Cilj – novi vrtici

Svecanost u kostolackom vrticu, nakon presecanja vrpce postavljene na, za tu priliku montirana i ukrašena belim balonima “Rajska vrata”, kako su u žargonu nazvali dekorisani svod na ulazu u novu zgradu, uvelicali su kracim programom mališani koje “Majski cvet” ovih dana ispraca u školu.

Jasna Balog, glavni vaspitac kostolackog vrtica, oku-pljenima se obratila recima zahvalnosti vaspitaca i oso-blja vrtica, kao i gradana Kostolca, naglašavajuci da ce novosagradeni prostor pružiti priliku svim mališanima ovo rudarskog grada da sa vršnjacima odrastaju pod svodovima “Majskog cveta”. Okupljenima se obratio i direktor Ustanove “LJubica Vrebalov Dragan Nikolic:

- Posebno mi je zadovoljstvo da, na radost zaposlenih u Ustanovi, žitelja Kostolca, a narocito dece, konstatujem da Kostolac, zahvaljujuci izgradnji ovog objekta, više nema dece na cekanju. Nadamo se da ce i Požarevac to da doceka sledece godine.

Nakon programa koji su mali kostolcani izveli u cast proširenja kuce u kojoj su stasali za školu i u cast svih “važnih cika i teta” koje su im došle u goste, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosav-ljevic je za medije izjavio:

- Zadovoljstvo je što smo problem nedostatka prostora za smeštaj dece predškolskog uzrasta u Kostolcu rešili. Dobijen je veoma kvalitetan i funkcionalan prostor, ovih dana cemo rešiti i zahtev Ustanove za prijem novih radnika koji ce se angažovati u novom delu vrtica, a sukcesivno cemo odobravati prijem novih radnika i za ostale prostore koje ce ova Ustanova imati do septembra. Ukupno, ovde, u prostoru stare kasarne i u dogradenom delu vrtica “Pcelica”, zahtev Ustanove je da se obezbedi novih 40 radnika. Odeljenje za društvene delatnosti razmatra optimalnost tog broja. Što se tice nedostajuceg prostora za smeštaj dece u Požarevcu, trenutno se, eto, radi na adaptaciji i dogradnji postojecih zgrada. To može da se odradi najbrže. Medutim, cilj je izgradnja novih vrtica, u pripremi je planska dokumentacija za vrtic u “Burjanu”, treba rešiti imovinsko – pravne odnose sa Poštom. Ako u kratkom roku pripremimo svu dokumentaciju, može se ocekivati da do kraja sledece godine taj vrtic završimo i u dogledno vreme budemo u mogucnosti da primimo svu decu za koju trenutno u vrticima u Požarevcu nema mesta.

Danas otvaranje Edukativnog centra

Po recima Dragana Nikolica, direktora Ustanove “LJubica Vrebalov”, novi deo kosto-lackog vrtica je sagradilo GP “Stig”, kvalitet gradnje je zadovoljavajuci, a Ustanova je vec angažovana na obezbedenju nameštaja i didaktike, do pocetka septembra ce i opremanje novog prostora biti gotovo.

- Veoma smo zadovoljni saradnjom sa GMZ Kostolac: Vlada Vila i njegov tim bili su na visini zadatka – ogradu i uredenje dvorišta su završili u izuzetno kratkom roku, radilo se i vikendom i nocu, sve je bilo spremno do dana svecanog otvaranja. Verujte da smo svi prijatno iznenadeni što su toliki posao uspeli da odrade za veoma kratko vreme. Sve pohvale zaslužuje i preduzece “RIO”, izuzetno se potrudilo da prostor oplemeni, formira nove travnate površine, tako da “Majski cvet” danas, i spolja i unutra, stvarno može da posluži za ponos, Kostolcu i svima nama. Zahvalnost dugujemo i gradskoj vlasti, bili su agilni i uticali na sve u poslu da se sve završi kako valja. Ovih dana, u drugoj polovini meseca, GP “Jovic gradnja” treba da pocne radove na dogradnji objekta “Pcelica” u Požarevcu, mnoštvo “papirologije”, od tenderske procedure do brojnih saglasnosti, cesto odnesu više vremena nego sami radovi. Šta je – tu je, mislimo da ce ta firma da ispoštuje rokove, ugovorom su cvrsto vezani, a mislim da ce i kvalitet biti veoma dobar, imamo dobra iskustva sa njima od ranije. Deca iz “Pcelice” su od 1. juna razmeštena po ostalim našim objektima, ocekujemo da u ugovorenom roku, 20. avgusta, radovi na dogradnji “Pcelice” budu gotovi. Dobice se prostor za tri nove grupe, planiramo dve jaslene i jednu vrticku, i smeštaj oko 70-oro dece. Takode, na dan objavljivanja ovog teksta, u utorak 16. juna, bice svecano predat na upotrebu i Edukativni centar u staroj kasarni, prostor koji je donacijom Ambasade Japana adaptiralo i uredilo Udruženje Roma Branicevskog okruga, u okviru koga je ureden i prostor za tri grupe dece predškolskog uzrasta. Sve u svemu, dakle, najesen ce Ustanova biti u mogucnosti da primi nešto više od 200 novih mališana, cime ce se delimicno ublažiti problem smeštajnih kapaciteta, ali ona famozna “lista cekanja” i dalje ostaje. NJu ce rešiti samo gradnja novih vrtica. Gradona-celnik je najavio intenzivne aktivnosti lokalne samouprave oko pripreme za gradnju novog vrtica u MZ “Burjan”. To je veoma znacajno za roditelje i decu našeg grada: ima slucajeva da majke daju otkaz, jer nema ko da im pricuva decu dok su na poslu. Svi smo svesni problema, to su naša deca, deca ovog grada, to je buducnost ovog grada i zajednicka je želja da im se omoguci da odrastaju u društvu vršnjaka, da se edukuju i socijalizuju od malih nogu. Da ima mesta – svi smo za to da vec sutra dodu u vrtic. Medutim, koliko Osnivac bude imao novca da uloži u nove vrtice, tim tempom cemo problem rešavati. Novi vrtic znaci i nove radnike, i to pada na teret gradskog buDžeta. Svi znamo koliko je današnje vreme teško i verujem da ni gradskim celnicima nije lako da obezbede sredstva iz buDžeta za sve potrebe. Vrtici, naravno, nisu jedina briga ovog grada, ali, radi se o deci i dobro je što lokalna samouprava problem vrtica svrstava u jedan od prioriteta, to obecava da ce u dogledno vreme problem biti i rešen. Trenutno, svi su objekti prebukirani, treba “skinuti kapu” osoblju vrtica: rade sa 25 - 30% više dece nego što normativi propisuju. Jer, mi u objektima Ustanove imamo oko 1.800 dece, a Ustanova je kapaciteta 1.300, - kaže Nikolic.

Tokom letnjih meseci, kad svaki od objekata Ustanove ne radi po mesec dana, realizovace se standardna procedura: generalno cišcenje i uredi-vanje, potpuna dezinfekcija i krecenje kunjinja i sanitarnih cvorova, kao i drugi poslovi iz domena popravki i tekuceg održavanja. Najesen, obecavaju u Ustanovi “LJubica Vrebalov”, svi vrtici bice spremni za pocetak novog ciklusa druženja, igre, sticanja novih znanja i veština, novih drugara i simpatija...

D. Milenkovic

MIRKO ÐORÐEVIC IZ POŽAREVCA POBEDNIK TAKMICENJA “LABORATORIJA SLAVNIH” U VELIKOJ BRITANIJI

NAJBOLJI KOMUNIKATOR EVROPE ZA 2009. GODINU

Apsolvent Biološkog fakulteta Mirko Ðordevic iz Požarevca osvojio je prvo mesto na takmicenju “Laboratorija slavnih” koje je održano u Engleskoj. Pobedu je zaslužio izlaganjem na temu “Seksualne navike iz perspektive njihovih ljubimaca”, cime je zaslužio titulu najboljeg komunikatora nauke za 2009. godinu, a konkurenciju je cinilo još 10 mladih naucnika.

Na ovo takmicenje mladi Ðordevic se plasirao pošto je pobedio na nacionalnom takmicenju.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE GORANA MARKOVICA, REDITELJA

MALE TAJNE

Poznati srpski rediteLj, Goran Markovic, prošlog cetvrtka je u Narodnoj biblioteci "Ilija M. Petrovic" u Požarevcu predstavio svoju knjigu "Male tajne". Medijator veceri bila je Beba Stankovic, a o knjizi je govorio i Zoran Hamovic koji se nalazi na celu izdavacke kuce "Klio".

Konstatujuci da Požarevac ima odanu citalacku publiku koja ceni knjigu i književnost, Hamovic je rekao da je knjiga "Male tajne" veoma neobicna, a autor veoma skroman i sebe ne ubraja u pisce.

-Ispod naslova stoji da je to samo jedna hronika, ali ona je mnogo više od toga, svakako da ona nije hronika, ali nije ni roman, to je jedna vrsta medužarnovskog beleženja, potpuno autenticnog i gotovo neuhvatLjivog. Ima jednu meru krivotvorenja koja je darovana samo najvecim umetnicima. Prepoznacete i vrlo veštog rediteLja koji sa vama otvara jedan svet na nekoliko spratova, što je jedno od bogatstava strukture ove knjige. Ova knjiga je dragocena po tome što nam daje jednu vrstu licnog svedocanstva i licne istorije. Goran Markovic je živeo u porodici koja je glumacka; ovo je knjiga koja je posvecena Ljubavi prema glumcu, glumi i pozorištu. Ona svedoci o radanju jednog pozorišta, Beogradskog dramskog.

Evocirajuci uspomene na svoje vojnicke dane u Petrovcu na Mlavi i "crne misli koje su ga saletale dok je prolazio kroz Požarevac", kao i prijateLjstvo sa Slobodanom Stojanovicem, Markovic je dodao da on sebe zaista ne smatra piscem.

- Moje zanimanje je profesor na FDU, bavim se režijom i napisao sam nekoliko knjižica, jedna se zove "Ceška škola ne postoji", druga "Godina dana", tu je "Tito i ja"... medutim ni jedna od tih knjiga nije prava literatura, one su pre svega neka kombinacija izmedu dnevnickih beleški, esejistike i moga rediteLjskog iskustva. Nastale su zato što postoje stvari koje možete sacuvati samo ako ih zabeležite.

L.L.

U NARODNOJ BIBLIOTECI "ILIJA M. PETROVIC" U POŽAREVCU

O JEVREJIMA, NAŠIM SUGRAÐANIMA

Mr Dragan Krsmanovic, istoricar, autor je dokumentarnog filma o borbi Jevreja za ravnopravnost na našim prostorima koji su Požarevljani imali prilike da u organizaciji Biblioteke "Ilija M. Petrovic" pogledaju prošlog ponedeljka. Veoma posecenoj promociji filma prisustvovao je i sam autor Krsmanovic koji je o svom delu rekao:

- Film govori o istorijatu Jevrejske zajednice u celoj Srbiji sa posebnim osvrtom u Beogradu. Želja nam je bila da filmskim jezikom prikažemo borbu Jevreja za ravnopravnost koja se vodila u dva pravca. Prvi je podrazumevao borbu s ciljem da im Srbi priznaju ravnopravnost, a drugi da oni sami prihvate Srbiju kao svoju otaDžbinu. U realizaciji ovog filma veliku pomoc nam je pružio Jevrejski istorijski muzej, a poseban deo filma posvecen je holokaustu, najstrašnijem zlocinu u istoriji covecanstva. Pokušali smo kroz ovaj film koji ukupno traje 40 minuta, a od cega je 20 minuta posveceno holokaustu da ispricamo i pricu o stradanju jevrejskog naroda u Srbiji, da prikažemo kako su Jevreji zajedno sa Srbima dali svoje živote za slobodu naše otaDžbine.

Promociji filma prethodilo je veoma interesantno izlaganje istoricara Dušana Sindika na temu istorije Jevreja u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Iz mnoštva interesantnih cinjenica izdvajamo:

- Istorija je pokazala da su Jevreji veoma postojan narod, vredan i uporan u svojim nastojanjima, ali i sposoban da se relativno brzo prilagodi raznim novim geografskim i društvenim sredinama u koje je protiv svoje volje bio smeštan. Što je najvažnije, pokazali su se dovoljno snažni da i u novim sredinama ostave pozitivan trag o svom postojanju i delovanju, a zahvaljujuci tome, kada danas proucavamo istoriju velikog broja država u svetu, ne možemo mimoici istorijat jevrejskih zajednica u svakoj od tih država posebno. Jevrejski narod, iako povremeno preseljavan i raseljavan, ostaje stalno prisutan u istoji mediteranskih zemalja, a to je dugo znacilo prisustvo na svetskoj istorijskoj pozornici... Prošlost u našem okruženju u proteklih dve hiljade godina, bila je cesto veoma burna. Imali smo seobu naroda, podelu Rimskog carstva, širenje hrišcanstva, pad zapadnog Rimskog carstva, pokrštavanje Slovena, raskol u hrišcanskoj crkvi, Krstaške ratove, dolazak Turaka, njihovo osvajanje balkanskih zemalja, pad Vizantije, ustanak protiv Turaka, njihovo potiskivanje sa Balkanam, dva svetska rata, raspad Jugoslavije. Svi ovi dogadaji izazivali su migracije stanovništva kao i promene državnih granica. Prirodno je da su tim nemirnim zbivanjima Jevreji i protiv svoje volje prisustvovali pa su ne retko u njima i ucestvovali, a na odredeni nacin svakako su i posledice snosili.

Promociji u Požarevcu prisustvovali su i Vojislava Radovanovic, upravnica Jevrejskog muzeja i Aleksandar Necak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbiji.

S.E.

KULTURNO – UMETNICKO DRUŠTVO „KOSTOLAC“

KALENDAR ISPUNJEN NASTUPIMA

Prvi folklorni ansambl Kulturno – umetnickog društva „Kostolac“ nastupio je 29. maja na 10. Medunarodnom Festivalu „Spasovdanski susreti“. Pored kostolackih i domacih folkloraca na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, koju su organizovali KUD „Mladost“ i Skupština opštine Žagubica, predstavili su se i ansambli iz Rumunije, Hrvatske i Republike Srpske.

Dva najmlada ansambla kostolackog Kulturno – umetnickog društva, „Vrabac“ i „Prolece“ oduševila su publiku u Trsteniku na Medunarodnoj smotri „Svima na radost – Evropa Folk fest“, koja je održana 6. juna. Organizator smotre, na kojoj su nastupili folklorni ansambli iz Bugarske, Makedonije i osam iz Srbije, bila je SO Trstenik.

Vec 17. juna prvi ansambl kostolackog KUD-a bice nosilac kulturnih aktivnosti na Radnicko – sportskim igrama prevoznika – „Drumarijada“, koje se održavaju u Soko Banji. Najstariji ansambl ocekuje drugo gostovanje od osnivanja. Kostolcani ce 26. juna nastupiti na Smotri veterana u Somboru.

P. Životic

FELJTON - ŠESTI DEO

CETEREŠKO PRELO

U narednih desetak nastavaka objavLjujemo feLjton o Cetereškom prelu koje je za samo nekoliko godina od lokalne preraslo u srpsku društveno-kulturnu i etno manifestaciju sa namerom da ima dug vek i vrhunski kavlitet. U feLjtonu cemo govoriti o pocecima priredbe, obogacivanju njenih sadržaja, raznovrsnosti programa i osvedocenim vrednostima za koje jamce muzicki strucnjaci, etnomuzikolozi i etnolozi. Poseban akcenat stavLjamo na dokumentarnost i svedocenja Ljudi, od osnivaca i utemeLjivaca do onih u Organizacionom odboru i kulturnih poslenika. Cucemo i reci obicnih Ljudi uvereni da oni najduže i najdubLje cuvaju dah i duh Cetereškog prela.

Po šesti put u Catereškoj šumi, 20. i 21. septembra 2007. godine, na Malu Gospojinu održano je „Cetereško prelo" duhovno-kulturna priredba ciji su glavni organizatori bili Mesna zajednica Cetereže, Crkvena opština Cetereže, Centar za kulturu Žabari i Skupština opštine Žabari.

„Cetereško prelo" otvorio je predsednik SO Žabari Živorad Nastic, najpre pozdravio sve prisutne goste a potom rekao:

„Najpre hvala svima koji ste u ovako impozantnom broju došli na ovu Gospojinu koja je ujedno i slava Cetereške crkve. Vreme je da služimo Bogu najboLje što možemo jer cemo tako ostvariti liturgijsku zajednicu sa njim. Puna dva veka, u ovoj brvnari preko puta nas,a nešto manje i u Cetereškoj crkvi, traje molitva hrišcana. I neka traje još dugo dugo na radost i spasenje srpskog naroda.

Šesti je put kako na videlo dana iznosimo ono što je najlepše i najtrajnije u Srpskoj duhovnoj i kulturnoj baštini i tradiciji, ono što nema meda, taraba i atara: igru i pesmu, svirku i obicaj, zdravicu i mudrost naših starih, kojima vekovi i prolaznost ništa nisu mogli i koji su, konacno, postali neotudivi deo nas. Zapravo, mnogo su dubLji srpski i pravoslavni koreni nego što neki misle i oni podjednako vrede i ovde i na Kosovu.Našu medunarodnu manifestaciju koja se održava na Malu Gospojinu vec prepoznaju u kulturnoj javnosti duhovno snažnu i sa zavidnim odjekom"- rekao je Nastic.

I ove godine najpre je podignuta zastava na jarbol, cime je simbolicno oznacen pocetak ove duhovno-kulturne manifestacije. Aleksandra Trailovic u ime svih ucesnika položila je uobicajenu zakletvu „Cetereškog prela" da ce dugo,lepo,osmišLjeno i duhovno trajati na cak i u vekove vekova.

Posetiocima Cetereškog prela predstavio se i Hor Branicevske eparhije iz Požarevca, a Pavle Aksentijevic, narodni pojac iz Beograda, sa svojom grupom Zapis imao je nezaboravan duhovni koncert koji su svi posetioci nagradili aplauzom. Istovremeno, na Letnjoj pozornici u Cetereškoj šumi održana je promocija knjige pesama Radeta Obradovica o kojoj je govorio kustos Narodnog muzeja u Požarevcu Dragan Jacanovic.

U kulturnom delu programa na Letnjoj pozornici pojavila se kulturno-umetnicka društva iz Žabara, Porodina, Aleksandrovca, Bošnjaka, Starceva, Velike Plane i Ribarske Banje. Dramski umetnik i prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivkovic kazivao je molitvu cara Lazara pred Kosovski boj, a narodnim melodijama predstavili se: Milica Canic, Violeta Markovic i Milija Radivojevic Baja". Za lepoticu Cetereškog prela,prema izboru žirija ciji je predsednik bio Miodrag Filipovic, izabrana je Danijela Živanovic iz Cetereža, dok je titula prve pratiLje pripala Mariji Stošic iz Ribarske Banje, a druge Saški Rajcic iz Toponice. ovo prelo završeno je kasno uvece velikim narodnim kolom od hiLjadu ucesnika, što je bila velicanstvena slika, kombinacija igraca u narodnoj nošnji i Ljudi i žena obuceni u svecanim odelima.

Siniša Ristic

NastavLja se ...

ODRŽAN DAN POLJA STRNIH ŽITA U KULI

ADEKVATNOM TEHNOLOGIJOM DO VECIH PRINOSA

- U ogledu su zastupljene 7 sorti pšenice i po jedna sorta tritikalea i jecma

U organizaciji Zemljoradnicke zadruge “Vitovnica” iz Kule, opštine Malo Crnice i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada proteklog utorka na poljima Stiga, na putu Kula – Batuša održana je tradicionalna manifestacija “Dan polja strnih žita novosadskih sorti”. Ovo je strucna i edukativna manifestacija na kojoj su poljoprivredni proizvodaci malocrnicke opštine bili u prilici da se upoznaju sa novijim prinosnim sortama pšenice, tritikalea i jecma. Cilj okupljanja jeste uocavanje napredovanja razlicitih sorti na istom klimatskom podrucju i zemljištu, uz primenu istih agrotehnickih mera. Posle žetve i dobijenih rezultata prinosa, poljoprivrednici ce moci lakše da se odluce za prinosnije sorte koje ce posejati u jesen i time unaprediti proizvodnju.

Manifestaciju je svecano otvorio Bogoljub Jevtic, direktor Zemljoradnicke zadruge “Vitovnica” naglasivši da vec deset godina tradicionalno u saradnji sa Novosadskim institutom pocetkom juna održavaju se Dani polja strnih žita, a u jesen Dani suncokreta i kukuruza. “Okupili smo se da pokažemo poljoprivrednim proizvodacima i strucnoj službi kako su sorte pšenice podnele ovu godinu. Cilj je da se na istoj parceli, pod istim uslovima pokaže kakve su prinose pojedine sorte dale, da bi u narednoj setvi bile posejane one koje su najbolje. Zadruga zahvaljujuci velikom radu uspeva da se održi u ovim teškim vremenima, a njena uloga je da kreditira i prati poljoprivrednike u proizvodnji pšenice, suncokreta, kukuruza, uljane repice, grahorice. Imamo dobru saradnju sa Institutom iz Novog Sada i mogu slobodno da kažem da se na našem podrucju seje oko 80% sorti pšenice i 70%hibrida kukuruza i drugih kultura ove selekcione kuce”, rekao je Jevtic.

Prisutnima je dobrodošlicu poželeo i Miodrag Dragance Markovic, zamenik predsednika opštine Malo Crnice izrazivši zadovoljstvo što se u teškim vremenima proizvodaci okupljaju na poljima Stiga i to obavezuje da se o poljoprivredi mora razmišljati na jedan drugaciji nacin i da se stvaraju uslovi za vecu proizvodnju.

O sortama strnih žita Novosadskog instituta koje su zastupljene u ogledu i tehnologiji gajenja govorila je dr Zorica Jestrovic: “Ovo je jedan dan koji potvrduje našu dugogodišnju i uspešnu saradnju sa Zemljoradnickom zadrugom “Vitovnica” iz Kule, a inace trudimo se da na ovom podrucju što više kultura bude prisutno. Što se tice samog stanja useva mogu da kažem da je jednostavno kao što je i svuda u Srbiji, lošije dosta nego prošle godine, ali ipak bolje u odnosu na pretprošlu godinu. Zadnjih dana je palo dosta kiše što je sigurno u izvesnoj meri popravilo stanje u kojem su bili usevi do pre petnaestak dana. Procena je da ce prosecan prinos pšenice iznositi 3,2 tone po hektaru, kod tritikalea ocekujemo malo više, jer je to biljna vrsta koja je tolerantnija na stresne uslove, a jecmovi su u jako dobrom stanju. Postoje tri stvari koje su za strna žita presudna i to su: deklarisano seme, primena azota, vreme i norma setve”.

U ogledu su prisutne sorte pšenice: “Dragana”, “Arija”, “Dama”, “Angelina”, “Isidora”, “Bastijana” i “Etida”, sorta jecma “Nonius” i sorta tritikalea “Oganj”.

D.Dinic

IZBORNA SEDNICA DRUŠTVA RACUNOVOÐA I REVIZORA POŽAREVAC

ZA PREDSEDNIKA IZABRAN DRAGIŠA NIKOLIC

U maloj sali Centra za kulturu proteklog petka održana je izborna sednica Društva racunovoda i revizora Požarevca, na kojoj su najpre za radno predsedništvo izabrani Stanko Glišic za predsednika, Violeta Grujic i Snežana Šipka. Izveštaj o radu Društva za mandatni period 2005 -2009.godine podneo je predsednik Dragiša Nikolic. Društvo RR Požarevac je deo pravnog lica, odnosno Saveza racunovoda i revizora Srbije, broji 543 clanova, od cega 330 racunovoda, 112 samostalnih racunovoda i 101 ovlašcenog racunovodu.

Ciljevi i zadaci Društva

Aktivnosti Društva ostvaruju se u okviru delatnosti i aktivnosti Saveza RR Srbije u skladu sa utvrdenim ciljevima i zadacima Saveza. U 2004. i 2005.godini reorganizovani su organizacioni delovi Društva i prakticno organizovane podružnice i sekcije koje su grupisane prema delatnostima kojima se bave preduzeca u kojima rade clanovi Društva. Radi ostvarivanja svojih osnovnih ciljeva i zadataka Društvo je organizovalo kontinuiranu edukaciju clanstva kroz savetovanja, seminare, tribine; vršeno je kontinuirano profesionalno osposobljavanje clanova Društva, profesionalnih racunovoda i svima koji su sa uspehom položili ispit izdate su od strane Saveza RR Srbije certifikati i licence o stecenom profesionalnom zvanju i o kontinuiranom usavršavanju; u skladu sa racunovodstvenim standardima i osposobljavanju clanstva za njihovu primenu u praksi, Društvo je u saradnji sa Savezom RR Srbije svake godine organizovalo letnji i jesenji ciklus edukacije i pripreme za primenu novih propisa iz domena MRS i standarda revizije; Društvo RR Srbije tradicionalno u podružnicama svake godine 1. februara obeležava “Dan racunovoda i revizora”.

“U periodu 2005 - 2009.godine uspostavljena je još cvršca saradnja sa Ekonomsko – trgovinskom školom na relaciji pomoci i saradnje u obrazovanju ucenika, buducih kadrova za našu struku i organizovana su takmicenja iz predmeta racunovodstva. Društvo ima dobru saradnju sa državnim organima, organizacijama i institucijama koje rade na podrucju naše opštine. U ovom periodu Društvo je obezbedilo prostoriju za rad cime su stvoreni uslovi za normalan rad. U programskim zadacima za buduci period broj pretplatnika na izdanja Saveza mora se povecati.

Uplata clanarine nije bila redovna, ali je na godišnjem nivou zadovoljavajuca, jer je 90% clanova ispunilo svoju clansku i statutarnu obavezu. Savet Društva održao je 25 sednica i na svim sastancima razmatrana je i usmeravana aktivnost clanstva na ostvarivanju programskih zadataka i ciljeva Saveza RR Srbije. Dosadašnji rad Saveta od strane clanstva po podružnicama ocenjen je zadovoljavajucom ocenom, a rad Društva RR Požarevac je na nivou maticne organizacije takode ocenjen visokom ocenom i mi spadamo u red uspešnijih društva u Srbiji”, istakao je Dragiša Nikolic.

U nastavku sednice jednoglasno su za novi Savet Društva izabrani: Dragiša Nikolic, Snežana Ðuric, Vladan Milic, Violeta Grujic, Petar Rajic, Gordana Spasic – Šeovic, Veliša Živanovic, Slobodanka Curcic, Živan Lukic, Strumica Popovic i Stanko Glišic. Za predsednika Društva RR Požarevac imenovan je Dragiša Nikolic, za sekretara Snežana Ðuric i za blagajnika Vladan Milic.

Dragiša Nikolic je diplomirani ekonomista, ovlašceni racunovoda i revizor, stalni sudski veštak za ekonomsko - finansijsku oblast. Imenovani je clan Saveza RR Srbije od 1.januara 1977.godine, radi na poslovima racunovodstva i poslovnih finansija preko 35 godina. Biran je na mnogim funkcijama u Savezu RR Srbije i njegovim organima: predsednik Društva RR Požarevac, predsednik MOK-a Društva RR za Branicevski i Podunavski okrug, clan i predsednik finansijske komisije u Savezu RR Srbije, clan Skupštine Saveza RR Srbije, ucesnik na trecem kongresu Saveza RFR Jugoslavije. Dobitnik je povelje sa kolajnom Saveza RR Srbije, zlatne znacke Saveza RFR Jugoslavije i zlatne plakete Saveza RR Srbije.

Plan rada za buduci period

Prema recima Dragiše Nikolica, što se tice buducih zadataka Društva RR Požarevac, oni treba da budu zasnovani na sprovodenju ciljeva i zadataka maticne organizacije, odnosno Saveza RR Srbije u svim segmentima i domenima.

“Zato cemo i u buduce organizovati tribine, savetovanja i seminare na temu edukacije našeg clanstva na temu razjašnjenja svih nejasnoca u zakonskim propisima iz domena racunovodstva i poslovnih finansija. Grad Požarevac je postao mesto okupljanja clanstva sa podrucja Branicevskog okruga i to treba ciniti i ubuduce. Što se tice profesionalno – strucnih aktivnosti prvenstveno cemo se zalagati da to bude prevashodni zadatak Društva i ono ce pratiti sve ono što se bude usvojilo i predlagalo od strane Saveza RR Srbije. Cinimo velike napore da se predlog Zakona o racunovodstvu usvoji od strane Skupštine i Vlade imajuci u vidu da je on sacinjen upravo prema svim usaglašenim predlozima koji su dati od strane naših clanova”, zakljucio je Dragiša Nikolic.

D.Dinic

NA SVECANOM PRIJEMU KOD PREDSEDNIKA OPŠTINE MALO CRNICE

NAGRAÐENI VUKOVCI I ÐACI GENERACIJE

Tradicija dodele nagrada najuspešnijim ucenicima sa podrucja Opštine Malo Crnice, nastavlja se. Na prijemu koji je prošlog petka u svecnoj sali Opštine uprilicio predsednik dr Esidol Peric, dacima generacije i Vukovcima urucene su prigodne nagrade, knjige-darovi opštinske uprave i malocrnicke Biblioteke. Pozdravljajuci ucenike i njihove nastavnike i zahvaljujuci im na rezultatima koje su ostvarili u ovoj školskoj godini, predsednik Peric je istakao:

- Meni je drago što sam danas medu dacima koji su u ovoj školskoj godini bili najvredniji i postigli ovako zapažene uspehe. Zadovoljan sam i što je broj tih ucenika ovako veliki, ali se iskreno nadam da ce ih naredne godine biti još više. Nagrade koje dodeljujemo su skromne ali izraz velike želje da se zahvalimo najmladima na uloženom trudu tokom školovanja. Svrše-nim osnovcima želim dobre rezultate na predstojecim prijemnim ispitima i da ne ostanu samo na srednjoj školi vec da posle upišu i završe fakultete i vrate se da rade u ovoj sredini.

U nastavku svecanosti pred-sednik Opštine urucio je na-grade. Jovana Marjanovic i Jovana Živanovic, obe ucenice škole "Milisav Nikolic" u Bo-ževcu, kao i Katarina Stefano-vic iz OŠ "Moša Pijade" iz Malog Crnica, nagradene su kao ucenice generacije.

Nosioci Vukove diplome iz OŠ "Milisav Nikolic" iz Bo-ževca su: Jovana Milosavlje-vic, Stefan Životic, Nataša Stojicevic, Jovana Miloše-vic, Željko Gligoric, Tanja Stokic, Natalija Pavlovic, Jo-vana Marjanovic i Jovana Živanovic.

Iz OŠ "Draža Markovic-Roda" u Smoljincu nagradeno je sedam ucenika: Jovana Stevano-vic, Marija Stevanovic, Ðurdi-na Stojkovic, Marija Stojko-vic, Aleksandar Momcilovic, Tamara Stevic i Milijana Markovic.

OŠ "Moša Pijade" Malo Crnice imala je ove školske go-dine šest ucenika sa Vukovom diplomom. To su Katarina Ste-fanovic, Tamara Gajic, Anica Nikodijevic, Maja Ilic, Mile-na Miladinovic i Jelena Petrovic.

Iz OŠ "Ðura Jakšic" u Toponici nagradeni su Vukovci: Uroš Mitic, Karolina Rusimo-vic i Filip Nikolic.

Nagrade su dodeljene i ucenicima Muzicke škole "Ste-van Mokranjac" iz Požarevca, Odeljenje u Malom Crnicu, za postignute rezultate na medu-narodnim takmicenjima. Nagra-deni su: Marija Ðuric, Aleksan-dar Ðuric, Igor Stevic i Anastasija Vojinovic koja je istovremeno i najmladi nagra-deni ucenik.

U ime nagradenih i njihovih nastavnika zahvalila se Sre-branka Tomic, direktorka OŠ u Boževcu:

- Nadam se da ce ovaj cin urucenja nagrada pozitivno uticati na naše ucenike u njihovom daljem školovanju. Posebnu zahvalnost upucujem dobroj generaciji moje škole koja je ove školske godine imala devet ucenika sa Vukovom diplomom, i što se takmicenja tice, stigla do državnog nivoa. Zahvaljujem se Opštini i predsedniku na dosadašnjoj dobroj saradnji i razumevanju koje nam je omo-gucilo da ucestvujemo na brojnim takmicenjima i sa njih se vratimo sa osvojenim nagradama.

S.E.

SVECANA DODELA DIPLOMA

MEÐUNARODNA AFIRMACIJA POŽAREVACKE GIMNAZIJE

- Najbolji ucenici generacije su Tanja Ilic i Saša Švikovic

Himnom Srbije “Bože pravde” prošlog petka u Požarevackoj gimnaziji otpocela je svecanost povodom završetka školske godine na kojoj su urucene diplome najuspešnijim ucenicima završnog razreda. Vreme neumitno prolazi, a svake godine u Gimnaziji zakoraci jedna nova generacija daka, a iz nje izlazi sa jednim iskustvom više, za nove obaveze spremni maturanti. Na prošlonedeljnom okupljanju maturanti su bili u prilici da se prisete cetiri prethodne godine provedene zajedno na casovima, odmorima, uvek prolazeci kroz hodnike koji su izazivali strahopoštovanje i ujedno bili njihovo omiljeno sastajalište.

Obracajuci se prisutnim gostima Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije je istakao: “Okupili smo se po tradiciji da na svecan nacin obeležimo završetak školovanja u Požarevackoj gimnaziji još jedne generacije naših maturanata. Prošle godine prilikom ispracaja generacije 2007/08. ja sam vrlo smelo i odvažno rekao kako je to najbolja generacija u istoriji moderne Požarevacke gimnazije i zaista ta generacija je na prijemnim ispitima postigla jedan neverovatan rezultat koji do sada nismo imali i zaslužili su da se kaže da su najbolji. Sada se nalazimo u “problemu”, jer prošle godine su oboreni mnogi rekordi, a ove godine ova generacija kada je u pitanju uspeh u školi ili je potpuno sustigla prethodnu generaciju ili je postigla još neke nove re-korde.

Znacaj ove generacije ogleda se pre svega kroz jednu neverovatnu afirmaciju koju je doživela škola, kroz vannastavne aktivnosti. Ovom generacijom zapocela je jedna nova era, a to je era velike medunarodne afirmacije škole. U poslednje 3 godine, 4 puta smo predstavljali Srbiju van naših granica i svi uspesi su ostvareni prakticno zahvaljujuci ovoj generaciji. Na Svetskom prvenstvu u odbojci osvojili smo cetvrto mesto, hor “Lazarice” je postigao izvanredan uspeh, a takode na Festivalu frankofonih pozorišta nosioci svih aktivnosti bili su ucenici ove škole. Zaista ostaje velika praznina, nenadoknadiv gubitak, ali mi smo pre svega u išcekivanju prijemnih ispita i sigurni smo da ce sve moje lepe reci da se potvrde i možemo reci da ova generacija ce ostati zabeležena u istoriji Požarevacke gimnazije možda i kao nešto neponovljivo i želim još jednom da im se zahvalim.

Pravu spoznaju o vrednosti vaše škole vi cete imati tek kada odete na fakultete i kada uporedite sebe sa vašim vršnjacima koji dolaze iz drugih sredina i verujte bicete veoma zadovoljni što dolazite iz ove škole. Škola ce svakako pratiti vaš dalji razvoj, radovati se svakom vašom uspehu, svakom teškom položenom ispitu i ostacemo zauvek zajedno. U svakom slucaju treba vam se zahvaliti za 4 godine prelepe saradnje. Stvorili ste jedan predivan ambijent u školi i to ce nam jako nedostajati, bice jako teško bez vas. Želim vam da imate puno dece i da svi oni budu ucenici Požarevacke gimnazije i da jednog dana vi kao roditelji pomažete ovu školu kako bi ona bila mnogo bolja nego što je sada”.

Vece Požarevacke gimnazije je dodelilo maturantima 25 diploma "Vuk KaraDžic", 35 specijalnih diploma za pojedine predmete, 15 priznanja Požarevacke gimnazije i nagrade kao priznanja za doprinos razvoju kulturnih manifestacija u školi i prezentovanju škole.

Odlukom Nastavnickog veca Požarevacke gimnazije najbolji ucenici generacije su: za društveno jezicki smer Tanja Ilic i Saša Švikovic za prirodno matematicki smer. Tanja je nosilac diplome "Vuk KaraDžic" i specijalne diplome za srpski jezik i književnost. Takode, nosilac je priznanja "Požarevacka gimnazija", aktivno se pripremala za takmicenje iz srpskog jezika i književnosti na kojima je osvojila veoma visoka mesta. Saša je nosilac diplome "Vuk KaraDžic", specijalne diplome za biologiju, priznanja "Požarevacka gimnazija". Aktivno se pripremao za takmicenja na kojima je osvajao visoka mesta iz biologije, ucestvovao je na takmicenju "Misliša" 2008.godine i pohadao je seminare u Petnici. Strucno vece za matematiku je ove godine za matema-ticara generacije nagradu dodeli-lo Vladimiru Stojanovicu.

D.Dinic

ZAVRŠEN FESTIVAL MLADIH

TALENTOVANI I KREATIVNI

Završno vece Festivala mladih održano je prošlog cetvrtka, uz proglašenje rezultata i program koji su izveli ucesnici festivala, ucenici požarevackih i kostolackih škola.

Festival tradicionalno organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Požarevac, a njeh predsednik Pavle Miladino-vic je, po završenom festivalu rekao:

- Ove godine je na Festivalu mladih ucestvovalo pet škola, sa preko 300 ucesnika. Kvalitet nastupa je veoma dobar, što je rezultat velikog rada, kako ucenika, tako i njihovih nastavnika i pedagoga. Žiri je radio u sastavu: Dragiša Živadinovic, Maja Skenderovic i Marija Obretkovic, oni su odgledali sve programe i odabrali tacke koje su izvedene na završnoj veceri. Nagradili smo škole za ucešce, ali smo ih usmeno pohvalili i na samom takmicenju.

Sve škole dobile su diplome za ucešce na Festivalu, a proglašeni su i pobednici Opštinskog takmicenja u recitovanju, to su srednjoškolci: Marijana Minic, Požarevacka gimnazija, Jelena Stankovic, Politeh-nicka, Vladislav VeLj-kovic, Ekonomska škola i Jovana Dimitrijevic, Medicinska škola; ucenici od 5.do 8. razreda osnovnih škola: Milica Gostojic, "Sveti Sava", Lola Veselinovic, "Dositej Obradovic", Aleksandar Stevic, "KraLj Aleksandar Prvi" Danijel Stojcic, "Miloš Savic", Lucica; ucenici od 1.do 4. razreda osnovnih škola: Nikolina Anicic, "Dositej", Ivana Selic, Bradarac, "Božidar Dimitrijevic Kozica", Mihajlo Mitrovic, "Dositej" i Jelena Jeftic, "Sveti Sava".

KULTURNO PROSVETNA ZAJEDNICA pohvaLjuje direktore Osnovnih škola:

-Goran Seger

-Margareta Sekulovic

-Radivoje JakovLjevic

-Branislav Stojanovic

kao i direktora Tehnicke škole Kostolac Slavišu Milenkovic

za podršku razvoju kulture našega grada.

Iz ovogodišnje NAJUSPEŠNIJE ŠKOLE „KraLj Aleksandar I“ treba pohvaliti sledece

-NajboLji „mali solista“ Živan Milojkovic

-NajboLji „veliki solista“ Milica Mihajlovic

-Najuspešniji scenario i režija: BiLjana Petkovska i Nataša Nikolic Gajic

Iz škole „Sveti Sava“

-Mladen Stojadinovic

-Najlepši izbor decjih pesama

-Naj harmonikaši Darko Markovic i Ðorde Stevic

-Naj plesni par Lana Zdravkovic i Nikola Ivanovic

Iz škole „Vuk KaraDžic“

-Nevena Mihajlovic za ulogu Kafine

-Najlepši dramski prikaz „Bajka o razmaženoj princezi“

-Najperspektivniji vokal Branislav Devic

-NajboLje voditeLje: Nevena Filipovic i Petar Rajcic

-Najlepšu scenografiju: Živoslavka RadisavLjevic i Novica Živkovic

-Nastavnik srpskog jezika Dragana Stevic za režiju završne veceri

Iz škole „Dositej Obradovic“

-Marjana Mitic za prikaz „Romeo i Julija“

-Andelka Matovic (uciteLj) za najoriginalnije muzicko izvodenje „Carolija frulica“

-Jovana Stokic za „naj Francuza“

-Milan Stojadinovic za mušku ulogu- Mitke

-Vesna Pejic i Vesna Nikolovska (uciteLji) za najlepše kostime

Tehnicka škola Kostolac

-Nevena Jovanovic i Nebojša Todorovic- najperspektivniji glumci

-Maja Tatic- za organizaciju i realizaciju predstave „Ratko i Julijana“

Marija Obretkovic, predsednik žirija

L.L.

U POŽAREVACKOM CENTRU ZA KULTURU

LUTKARSKO POZORIŠTE PONOVO RADI

Peti po redu REFRACT festival nastavljen je u Požarevcu proteklog petka na platou Centra za kulturu predstavom Smoking kills, Ister teatra koju je uradio Damir Vijuk. To je jedna vrsta monodrame u kojoj igra glumac Igor Filipovic, a radi se o interaktivnoj predstavi u kojoj je ucestvovala i publika. Sutradan u maloj sali Centra za kulturu premijerno je izvedena zanimljiva lutkarska predstava za najmlade sugradane “Trnova ružica” u režiji mr Save Džinkica.

D.Dinic

OBELEŽEN 14. JUN, SVETSKI DAN DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI

OD SRCA NA DAR

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, 14. jun, kao i svake i ove godine obeležen je širom sveta sa porukom "Od srca na dar" koja potencira važnost obezbedenja dovoljnih kolicina bezbedne krvi za normalno funkcionisanje zdravstvenih ustanova.

Svecanost povodom ovog datuma u Požarevcu je organizaovana juce u svecanim salonima gradskog zdanja kojom prilikom su, u prisustvu gradonacelnika višestrukim dobrovoljnim davaocima krvi urucena priznanja Crvenog krsta Srbije. Za 75 puta datu krv nagradeni su: Žika Vojinovic iz JKP "Vodovod i kanalizacija", Dragan Nikolic, PRIM, Milivoje Popovic iz Termo Elektra i Radiša Stanisavljevic, zaposlen na Kopu Drmno. Za 50 puta datu krv priznanje je dobilo 15, a za 35 davanja - nagradeno je 47 davalaca.

U okviru obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi u nedelju su u centru Požarevca omladinske ekipe Crvenog krsta i clanovi Odbora za dobrovoljno davalaštvo krvi delili propagandni materijal.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 5.6.-12.6.2009.godine u Požarevackoj bolnici rodeno je 27 beba od cega 11 muških i 16 ženskih.

Sinove su dobili: Vesna Ðordevic i Dragan LJubic iz Požarevca, Marina Petrovic i Milan Miloševic iz Ceremošnje, Sanja i Ivan Jovic iz Požarevca, Snežana i Danijel Lisovski iz Požarevca, LJiLjana i Nenad Živkovic iz Požarevca, Ivana i Zlatko Rakic iz Lopušnika, Zorana i Dejan Antic iz Petrovca, Violeta Pavlovic i Radiša NedeLjkovic iz Velikog Gradišta, Mirjana Todorovic i Zlatan Antic iz Požarevca, Jelena Savic i Dragan Selenic iz Požarevca, Zlatkovic Bojana i BogosavLjevic Miloš iz D.Kruševice.

Kcerke su dobili: Golubovic–Jovanovic BiLjana i Mališa Mitrovic iz Duboke, Ana i Sladan Milanovic iz Ostrova, Dragana i ŽeLjko Brankovic iz Petrovca, Beriša i Toni Šermine iz Požarevca, Žaklina i Milobran iz Krupaje, Nataša i Zlatan Milojkovic iz Brzohoda, BiLjana Mišic i Stevica Petrovic iz Požarevca, Ivana Stojanovic i Dejan Milovanovic iz Živice, Bukurija Rudaj i Ajvazi Bikšin iz Kostolca, Snežana i Saša Mancic iz Kostolca, Sanja i Saša Janoševic iz Kladurova, Daliborka i Dejan Savic iz Oreovice, Jelena i Ivan Miladinovic iz Požarevca, Gabrijela Mirkovic i Vladan Milovanovic iz Mrckovca,Radica Nikolic i Saša Ðuric iz Milatovca, Igbala Demirovic i ReDžep Murina iz Kostolca.

SAVEZ POTOMAKA RATNIKA IZ POŽAREVCA

PLAVA GROBNICA SRPSKE MLADOSTI

Kao i prethodnih godina i ovoga proleca, u vreme kada cvetaju magnolija, naranDže i limun žut, Opštinski odbor Saveza potomaka ratnika oslobodilackih ratova Srbije iz Požarevca, organizuje obilazak grobova srpskih vojnika rasutih svuda po svetu, od južne Francuske, preko Sardinije, Korzike, Sicilije i severne Afrike, do Krfa, Soluna, Kajmakcalana, Kumanova. Ovoga proleca bio je to put do Krfa do kojeg stigosmo putujuci kroz planinske predele zapadne Grcke.

Za vreme boravka na Krfu posetili smo malo krfsko selo Agios Mateos, gde je nekada bilo grobLje Drinske divizije, ali su kasnije njihovi posmrtni ostaci preneti u Mauzolej. Masivan spomenik podignut je 1916.g. po nacrtu arhitekte Janka Safarika, a izgradili su ga borci Drinske divizije i posvetili svojim umrlim saborcima. Osvecenju spomenika prisustvovao je i regent Aleksandar.

A na spomeniku su uklesani stihovi porucnika Vladimira Stanimirovica:

“Na humkama u tudini

Nece srpsko cvece nici

Porucite našoj deci

Necemo im nikad stici.”

Na seoskom trgu u Agios Mateosu država Srbija je 1989.g. podigla spomen-bistu Janisu Janulisu, kao uspomenu na ovog seLjaka koji iz poštovanja preme srpskim vojnicima nije obradivao svoju zemLju na kojoj su nekada bili sahranjeni.

Nakon posete Agios Mateosu, posetili smo i prelepi dvorac Ahileon koji je pripadao austrijskoj carici Elizabeti, poznatoj kao “melanholicna ledi.” Dvorac je posvecen grckom junaku Ahilu, izgraden u neoklasicistickom stilu, krajem 19. veka, inspirisan grckom mitologijom. Za vreme rata preureden je u bolnicu za srpske oficire. Nekoliko dana proveli smo i u obilasku samog grada Krfa koji podseca na mediteranske gradove venecijanskog stila. Obišli smo Staru i Novu tvrdavu, Vizantijski muzej, Arheološki muzej, kao i Muzej azijske umetnosti. U centru grada krfske opštinske vlasti ustupile su 1993.g. državi Srbiji zgradu izuzetne vrednosti, danas nazvanu Srpska kuca. U njoj se nalazi pocasni konzulat Srbije i muzej posvecen boravku Srba na Krfu od 1916-1918.g.

Uz blagi povetarac i neobicno mirno more, napustili smo Krf suncanog majskog jutra i uputili se ka Janjini, centru prefekture Epir, u kojoj danas živi blizu 110.000 stanovnika. To je veliki univerzitetski cen-tar i bratski grad sa našim gradom. Tu su nas docekali clanovi Kluba srpsko-grckog prijateLjstva sa kojima smo se družili tokom veceri grcke muzike. U vreme turske okupacije, Janjina je bila najvece tursko utvrdenje u severnoj Grckoj koje su Grci opsedali više meseci tokom Prvog balkanskog rata i uspeli da je oslobode tek u prolece 1913.g.

Ono što se pamti jeste svakako poseta Muzeju voštanih figura, svetski priznatog umetnika Paolosa Vrellisa i poseta mirnom ostrvcetu na Janjinskom jezeru, gde se nalaze sada vec vremešni ostaci Ali-pašine kuce u kojoj je ubijen ovaj turski komandant.

Put nas je od Janjine vodio do Meteora, pravog cuda prirode, gde je na visokim stenama sagradeno 6 manastira, a nekada ih je bilo 20. Prvi pustinjaci stigli su još u 11. veku, peli su se uz pomoc lestvica mreža i cekrka. Najveci medu manastirima jesu Veliki meteori, koje su osnovali monasi Atanasije i Joasaf, sin Simeona, polubrata cara Dušana iz 14. veka. Danas je situacija drugacija pa se do manastira stiže stepenicama. Meteori kod posetilaca ostavLjaju utisak da je covek dobio bitku protiv prirode.

Poslednja etapa ovog našeg putovanja završila se u Solunu, na Zejtinliku, srpskom vojnickom grobLju gde je sahranjeno više od 8.000 Srba, žrtava Prvog i Drugog svetskog rata, a o kome danas jedino brine cika Ðorde i po ko zna koji put sa tugom i ushicenjem recituje posetiocima ispisane stihove. U majsko predvecerje napuštamo Solun. Za nama ostaju srpska grobLja, a pred nama dug put do Srbije.

Pitamo se danas, nakon gotovo stotinu godina: da li je ovo bila jedna tragicna greška istorije, jedno opšte nerazumevanje politickih prilika i nesnalaženje u prostoru i vremenu, jedan veliki apsurd srpske politike. I stalno ce postojati dilema: da li je baš sve moralo tako da bude? Možda je moglo i drugacije, da se sacuvaju životi i mladost Srbije.

KRFSKA DEKLARACIJA

SRPSKE ZABLUDE

Odmoreni i oporavLjeni zahvaLjujuci blagoj mediteranskoj klimi, srpski vojnici napustili su Krf-ostrvo spasa, u prolece 1916.g. jer su prebaceni na novoformirani front u severnoj Grckoj, gde su se njihova stradanja nastavila sve do proboja Solunskog fronta i povratka kuci , u Srbiju 1918.g.

Srpska vlada je ostala na ostrvu, a njen predsednik Nikola Pašic je dao inicijativu da se održi zajednicka konferencija izmedu srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, na Krfu 15. juna 1917.g. a osnovni ciLj konferencije je bilo definisanje principa na kojima ce pocivati buduca zajednicka država južnoslovenskih naroda. Naime, srpska vlada je još u Niškoj deklaraciji, usvojenoj 7. decembra 1914.g. odredila ratni ciLj Srbije, a to je oslobodenje južnoslovencke brace od austro-ugarske vlasti i njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom u zajednicku državu. Tako je na Krfu usvojena 20. jula 1917.g. cuvena Krfska deklaracija koja je odražavala kompromis izmedu stavova srpske vlade i Jugoslovenskog odbora. Deklaracija je objavila ime buduce zajednicke države-KraLjevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i to da ce biti ustavna, demokratska, parlamentarna monarhija na celu sa dinastijom Karadordevic. Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan narod, isti po krvi, jeziku, poreklu, teritoriji, zajednickim interesima, pa stoga treba da žive u jednoj državi. Takav stav predstavLja osnovu za teoriju o “troimenom narodu” jer su svi narodi ravnopravni, kao i oba pisma i sve tri vere. Ovaj stav je usvojen na insistiranje srpskih predstavnika, jer su hrvatski bili protiv toga da se islamska verska organizacija izjednaci u pravima sa hrišcanskom. Amblemi zajednicke države jesu grb, zastava i jedna kruna. Najveci deo intelektualaca podržao je Deklaraciju s radošcu i u Austro-Ugarskoj i van nje i od te zajednicke države ocekivala se boLja buducnost za ceo naš narod. Decenije koje su prošle i dogadaji koji su usledili, pokazali su koliko su Pašic i njegovi istomišLjenici bili u zabludi, a zbog te zablude srpska mladost je nestala u hladnim dubinama plave grobnice.

Milena Stefanovic, dipl. istoricar

OPŠTINA ŽABARI

UBRZANO KA STRATEGIJI ODRŽIVOG RAZVOJA

- Prva radionica uspešno realizovana

Donošenjem Odluke o pristupanju izradi Sgrategije održivog razvoja za petogodišnji period, kao i odluka o odredivanju koordinatora sa zamenikom, partnerskog saveta (12 clanova) n cetiri radnih grupa (38 clanova), stvoreni su svi uslovi da se krene na izradu iste, što je i ucinjeno.

Prošle nedeLje, uz pomoc konsultanta Branke Bukvic - koja ce voditi sve radionice na izradi strategije i koordinatora na projektu MSP-NE Rajkovic Dragana - koji ce raditi sa radnim grupama na izradi strategije, održana je prva radionica sa clanovima radnih grupa koji su odabrani da ucestvuju na izradi Strategije održivog razvoja. Odziv je bio zadovoLjavajuci, tako da je prva radionica na kojoj su konsultant i koordinator na projektu MSP-NE upoznali clanove radnih grupa sa strateškim planiranjem i SNJOT analizom koja je uspešno i realizovana. Prema proceni zadovoLjnih eksperata MSP-NE sledeca radionnca održace se 25.06.2009.godine. Pošto se ubrzano radi na izradi strategije, utvrdena je na sednici Partnerskog saveta i dinamika izrade i to: sve radionice sa radom završice se do kraja avgusta kada se planira i nacrt Strategije, javna pasprava u septembru - davanje širokim masama na javni uvid, revizija u oktobru (dopuna u skladu sa žeLjama stanovnika), a Konacna verzija u novembru. Usvajanje Strategije održivog razvoja planira se do Nove godine.

CiLj, programa je definisanje Strategije održivog razvoja u opštini Žabari, koja istice znacaj zadovoLjenja potreba sadašnjih, bez ugrožavanja potreba buducih generacija, kao i podrška ucesnicima u regionalnom razvoju u izradi projekta i pronalaženju fondova za projekte koji su osmišLjeni tako da postignu ekonomski i društveni razvoj, te u tom smislu, potencijalni izvori finansiranja mogu da budu Nacionalni investicioni plan Republike Srbije, jedinstveni instrument prisutne pomoci Evrolske unije (IPA), donatorski projekti i medunarodne institucije. Krajnji ciLj ovog projekta je boLja lokalna administracija, povecana tržišna konkurentnost, boLja infrastruktura, veca zaposlenost, veca društvena kohezija kao i smanjenje siromaštva. - istakla je Svetlana Dinic, dipl. ekonomista

S. Jevtic

POCELA ŽETVA JECMA U BRANICEVSKOM OKRUGU

PRINOS MANJI 40 ODSTO

Dileme nema: suša je uzela veliki danak. Prinos jecma je u odnosu prema prošloj godini manji za 40 odsto, što je veliko neprijatno iznenadenje za ratare.

To je bilans pocetka žetve jecma sa stiških polja u Klicevcu,gde su kombajni prvi ušli u njive. Naime, prinosi su uprkos potpuno primenje-noj agrotehnici u podba-caju.

“Na mojoj parceli od 2,5 hektara odmah sam se razocarao. Mislio sam da je slucajno. Kasnije, na još 15 požnjevenih hektara utvrdio sam da je prinos ispod 4 tone. Vlaga je 13 odsto. Džabe toliki naš seljacki trud. Ovogodi-šnji rod predacu u silose Privatnog preduzeca “Filip” u Požarevcu, - kaže Zlatko Markovic iz Klicevca.

I strucnjaci za ratarstvo Poljoprivredne strucne službe DOO Požarevac imaju gotovo istovetno mišljenje. Naime, slažu se u tome da je do bitno smanjenih prinosa došlo usled nedostatka vlage u fazi nalivanja zrna.

“U osam opština Branicevskog okruga pod jecmom je 6.000 hektara, a žetva je pocela 9. juna, relativno ranije nego minulih godina. Ocekujemo da ce biti završena za nekoliko dana ukoliko bude lepo vreme”, - rekla nam je Jorgovanka Vlajkovac iz Poljoprivredne službe Požarevac.

S.R.

JEDANAEST CLANOVA PLANINARSKOG DRUŠTVA VUKAN IZ POŽAREVCA POPELO SE NA NAJVIŠI VRH GRCKE – MITIKAS OD 2.918 M.

PLANINARI VUKANA NA OLIMPU

Požarevacki planinari ostvarili su veliki uspeh. 20-tak planinara je boravilo u Grckoj sa osnovnim ciLjem penjanja na najvišu i najlepšu planinu Olimp i vrh Mitikas – od 2.918 m. Radi se o najozbiLjnijem i najopasnijem vrhu, inace drugi najviši vrh na Balkanu.

Olimp se nalazi u oblasti Tesalije, iznad sela Litohoro. U grckoj mitologiji planina Olimp je dom dvanaest olimpijskih Bogova, najvažnijih bogova grckog Panteona. Od 1983. godine nalazi se pod zaštitom Uneska.

Na Zevsovom tronu, odnosno Mitikasu na visino od skoro 3000 m stajalo je 11 požarevackih vrsnih planinara i to: Miladinka Milic, Brankica Kon-stadinov, Vuckovic LJubinka, Zoran Ðor-devic, Dragan Katic, dr Bogica Stojanovic, Vladan Rajcic, Branko Mijatovic, Rajko Janko-vic, Zoran Stamen-kovic i Novica Cvetkovic.

Požarevacki planinari, takode su popeli i još nekoliko vrhova iznad 2.900 m i 2.800 m (vrhove Skolio, Skala i Antonios).

Voda uspona, Dragan Katic (nacelnik akcija u PD Vukan) svoje impresije o završnom usponu je predocio na sledeci nacin: „Konacno krecemo ka vrhu. Dogovoreni polazak u 8 h, a neki budni od 6 i svi cute i svi su zabrinuti. Penjemo se 3 sata do Skale (2.882 m). Tu odlucujemo šta daLje. Gledamo u vrh, svi smo u transu. Tako blizu, a tako teško! Gledamo se... žeLja je tu, još malo pažnje i malo srece i uspecemo... Jedan clan ipak odustaje... dovoLjno mu je. Mi ostali se hrabrimo i krecemo. Prvi deo uspona je kosinom i spuštanje od 50m; posle toga se ulazi u kuloar za završni uspon. Pazimo jedni druge i ispomažemo se na rizicnim deonicama. Koristimo i ruke... znaci da je uspon alpinizam, u kuloaru se krecemo kao bebe koje tek uce da hodaju. Sve je jako ozbiLjno, retko se vadi fotoaparat, srce lupa, osecanja su nejasna, teško da, ali... vrh Olimpa?! Mitikas je s sve bliži... i onda erupcija oduševLjenja... Tu smo sa Bogovima Olimpa... Sreca neopisiva, uspeli smo jer smo bili svi zajedno. Prvo smo se poklonili jedni drugima, a onda Bogovima. Hvala svima, jer smo pobedili sebe.“

M.M.

KAMPANJOM PROTIV DISKRIMINACIJE

"I PLUS I MINUS"

Kroz Projekat za borbu protiv HIV/SIDE koji se finansira sredstvima Globalnog fonda za borbu protiv SIDE, tuberkuloze i malarije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanovic Batutu" sa mrežom zavoda za javno zdravlje u Srbiji, sprovode kampanju pod nazivom "I plus i minus". U brojne manifestacije koje se sprovode u okviru ove kampanje, aktivno su se ukljucili i požarevacki aktivisti koji su prošlog petka u ulici Stari Korzo, sa improvizovanog "Kondom zida" zainteresovanim gradanima delili kondome i informativno- edukativni materijal.

- Glavni cilj kampanje je smanjenje stepena stigme i diskriminacije koji su dokazano prisutni u našem društvu kada je u pitanju HIV/SIDA i osobe koje žive sa HIV-om, isticu u Zavodu za javno zdravlje Požarevac odnosno u Odeljenju za promociju zdravlja ovog Zavoda. U kampanji "I plus i minus" svoj veliki doprinos daju i aktivisti Omladine JAZAS-a u Požarevcu.

S.E.

KUCEVO

MEÐUNARODNI “HOMOLJSKI MOTIVI” - KRAJEM AVGUSTA

“Homoljski motivi” izvorna smotra narodnog stvaralaštva Srbije, ako i lane i ove godine održace se krajem avgusta u Kucevu. Pored ostalog, u petak 28. avgusta je vece “Trube Miroslava Matušica” a 30. avgusta u nedelju Decja smotra foklora.

“Po prvi put Homoljski motivi bice medunarodna manifestacija. Naime, iz Bugarske imamo prilicno jake signale da bi i oni ucestvovali, što cemo oberucke prihvatiti. Inace, udarni dan je subota 29. avgust kada nastupaju izvorne grupe iz raznih krajeva Srbije, sa pevacima, sviracima i igracima koji su vrsni cuvari tradicije, rekla nam je Jasmina Blagojevic, direktor Centra za kulturu u Kucevu.

“Homoljski motivi, za koje vlada veliko interesovanje, održace se ove godine po 42. put a na njima ce se ucestvovati oko 500 ucesnika , mecu kojima neki i za drevnim i jedinstvenim instrumentima, listom, tikovom, dudurešjem i slicno.

S. R.

SAOPŠTENJE OMLADINSKE MREŽE G 17 PLUS POŽAREVAC

NOVI PREDSEDNIK MILOŠ CVETANOVIC

U Požarevcu je u nedelju održana izborna Skupštine Omladinskog saveta G 17 Plus. Za novog predsednika izabran je Miloš Cvetanovic, a potpredsednici su: Jelena Kokotovic i LJiljana Savic.

Istovremeno, izabran je i Savet Omladinske mreže od osam clanova. Izborna skupština protekla u konstruktivnom duhu i radnoj atmosferi i u nagoveštaju prakticne realizacije usviojenih programskih ciljeva.

S.R.

VELIKE PRIPREME ZA OSMO “CETEREŠKO PRELO”

ZAVET PRELU: LEPŠE NEGO IKADA

Ovogodišnje “Cetereško prelo” koje se po osmi put održava 18. i 19. jula u kompleksu Cetereške šume nadomak Žabara, bice lepše i masovnije nego ikada. Upravo iz tih razloga pripreme se intenziviraju, dogovaraju ucesnici, foklorne grupe i pojedinci.

To je minulog cetrvrtka, na sednici Organizacionog odbora “Cetereškog prela” rekao predsednik opštine Miodrag Filipovic i dodao da ocekuje i rekordnu posetu publike, izmedu osam i deset hiljada, uz uslov da bude lepo vreme. Predsednik SO Žabari Momir Blagojevic predložio je da se mora kolektivno raditi na programskom osmišljavanju prvog dana zarad vece posecenosti i obogacivanja sadržaja. Silvana Ilic, zamenik predsednika SO naglasila je da bi manifestacija trebalo da bude bolja od svih predhodnih ali i ne preskupa.

Gorica Stefanovic, direktor Centra za kulturu nagoveštava da ce se uciniti sve na popularizaciji i stvaranju brenda ove sada vec znamenite srpske manifestacije.

Prvog dana, najverovatnije, nastupice nekoliko crkvenih horova, foklorni ansambli i pojedinci. Drugog dana , skoro je izvesno, Prelo ce poceti poselom od dvadesetak ucesnika i da ce nastupiti zdravicari, šaljivDžije, cuvari starih igara i svirki,folklorni ansambli. Ocekjuje se i nastup , narodnih pojaca,frulaša, gajdaša i trubaca, kao i protagonisti retkih narodnih instrumenata.

I protojerej Andreja Lazic, jedan od stožera i utemeljivaca “Cetereškog prela” smatra da su stvoreni svi uslovi da bude zastupljena i duhovna komponenta jer u Cetereškoj i crkvi Brvnari molitva traje više od dva veka.

S.R.

GODIŠNJI KONCERT BALETSKOG STUDIJA “FLEKS”

BALET – OD KLASIKE DO MODERNOG

U velikoj sali Centra za kulturu prošle subote održan je godišnji kocert Baletskog studija Fleks koji radi pod okriLjem Centra.

Na koncertu su nasupile balerine iz Beograda, Požarevca i Velikog Gradišta, jer u sva tri grada ovaj baletski studio ima svoje polaznike, uzrasta od tri do cetrnaest godina. Raznolik program koji je publici ponudio tacke od klasicnog do modernog baleta, a za koje je sve koreografije uradila LJiLjana Spasic, koja je na celu “Fleksa” ukLjucio je “Prolece”, “Meksiko”, “Magiju”, “Tarantelu”, “Promenadu”, “Ðuskanje”, “Baštu jorgovana”, “Žizelu”, “Valcer”, nastup tri balerine koje su redovne i vanredne ucenice Baletske škole “Lujo Davico” Beograd sa kratkim varijacama i još mnogo toga.

LJiLjana Spasic, profesionalna balerina iz Beograda, o koncertu i radu Studija kaže:

-Ovo je vec osma godina kako organizujemo godišnji gala koncert. Program je šarolik, ima i jedne numere koja naginje Džez baletu. Pripreme za koncert pocinju vec od prvog septembra, jer mi, pored ovog, organizujemo i novogodišnji koncert.

Tecajeve Baletskog studija Fleks pohadaju tri starosne grupe, utorkom i petkom od 17 do 20,30 u baletskoj sali Centra za kulturu. Od prvog septembra, sa pocetkom nove školske godine, sve zainteresovane devojcice od tri godine pa nadaLje mogu da se jave Centru za kulturu. Tada Baletski studio “Fleks” vrši upis novih polaznika.

L.L.

IZLOBA CRTEŽA RUŽICE BEBE PAVLOVIC U NARODNOM MUZEJU

SVETLOSNA BICA

U galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu prošlog petka otvorena je izložba grafika Ružice Bebe Pavlovic, slikarke iz Beograda. U ime Muzeja posetioce je pozdravila kustos Violeta Tomic, a viši kustos PaviLjona Cvijeta Zuzoric u Beogradu, Natalija Cerovic govorila je u ime umetnice koja je opravdano izostala, usled zdravstvenih problema.

O slikarstvu Bebe Pavlovic govorio je teoreticar umetnosti i slikar, Aleksandar Ðuric.

- O Ružici Bebi Pavlovic ne treba posebno govoriti, ona je jedan od afirmisanih, potvrdenih, znacajanih autora srpskog alikarstva savremenog trenutka i njena najveca referenca je cinjenica da joj je Narodni muzej u Beogradu objavio monografiju u kojoj je sažeto kompletno njeno stvaralaštvo, a to bi svaki likovni umetnik poželeo. Tema našeg današnjeg sastanka su njeni crteži koji su ovde izloženi. Crteže možemo posmatrati na razlicite nacine, no nije uputno govoriti na mestu na kome prevashodno treba gledati, rekao je Ðuric i publici predocio razlicite nacine na koje mogu da pristupe slikama, jer nije isto gledati i videti, “svi mi gledamo, a svi razlicito vidimo”. Ðuric je crteže Bebe Pavlovic opisao kao dela koja prikazuju svetlosna bica na onaj nacin na koji ih umetnica doživLjava.

L.L.

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE POSLEDNJE 34. KOLO

VELIKO SLAVLJE NA VAŠARIŠTU

- Mladi radnik – Indija 2:1 (2:0)

Stadion Mladog radnika u Požarevcu. Gledalaca: 4000. Sudija: Goran Marinoviac (Sokobanja) 8. Strelci: Luka u 27 i 35. minutu za Mladi radnik, a Bubalo u 75. minutu za Indiju. Žuti katrtoni: Pejcic i Rankovic (Mladi radnik), Jakšic i Kašic (Indija).

Mladi radnik: Pejovic 8, Stokic 7, Matic 7, Kojic 7, Cenic 7, Jankovic 7, Luka 9 (Miletic), Jašic 8, Pejcic 7 (Vasiljevic), Ðordevic 7 (Lazarevic), Rankovic 8.

Indija: Poleksic 7, Novakovic 6 (Bubalo 7), Stanisavljevic 6, Jakšic 6, Tucakovic 6, Kašic 6, Jankovic 6 (Kekic), Perovic 7, Jankov 7, Dubajic 6, Kostic 6 (Koyo 8).

Igrac utakmice: Luka Predrag (Mladi radnik).

Ocekivan ishod derbija 34. kola, Mladi radnik je zasluženo pobedio Indiju i ušao u elitu na dostojanstven nacin. Trener Ostojic i njegovi momci dali su sve od sebe da dodu do pobede.

Domacin je od prvog minuta zaigrao punim tempom i naterao goste da se brane. U 10. minutu Jankovic je pogodio golmana Indije u nogu sa nekoliko metara. Luka pravi slalom driblig i prelazi odbrambene igrace Tucakovica, Jakšica i Stanisavljevica. Publika je na nogama, Rankovic sa desnog boka nabacuje loptu u kazneni prostor, utrcao je Luka i snažnim udarcem naceo mrežu gostiju. Odbrana gostiju je bila na velikim mukama. Osam minuta kasnije pada i drugi gol. Ista akcija, kao i kod prvog gola, Jašic je ubacio loptu sa desne strane, opet je Luka bio oko bele tacke potpuno sam, snažnim volej udarcem, lopta je prošla kroz noge golmana Poleksica, i ušla u mrežu za 2:0.

Gosti su imali odlicnu priliku u 38.minutu da smanje vodstvo domacih, dok se Kostic odlucio na šut, Kojic blokira tako da Pejovic sigurno brani.

U nastavku susreta trener Indije, ubacuje iskusnog Koyu napad gostiju postaje sigurniji i jaci. Vec u 56.minutu na asistenciju Stanisavljevica, Jankov tuce glavom, lopta pogada precku. Ponovo Jankov sa par metara tuce u golmana, a na isti nacin cini i Bubalo. Najzad neumorni Koyo posle nekoliko lepih dodavanja, u 75.minutu servirao je loptu na glavu Bubala da matira Pejovica. Bila je to brza i lepa akcija. Gosti su krenuli iz sve snage da dodu do dragocenog izjednacenja, ali domacin se nije predao.

Poslednjim zviždukom sudije Gorana Marinkovica nastalo je narodno veselje. Poleteli su baloni, direktor Micko Rajkovic je otvorio šampanjac. Slikanje, grljenje, ljubljenje, mizuka uživo, a navijaci Indije odlaze pognute glave. Požarevljani su stvorili veliki red oko pecenog vola cekajuci svoje parce mesa i cašu piva i sve to besplatno.

D.N.

MLADI RADNIK U JELEN SUPER LIGI

OSTVAREN VIŠEDECENIJSKI SAN

Prvenstvo u Prvoj ligi Srbije fudbaleri Mladog radnika završili su na najbolji moguci nacin, sjajnom pobedom nad Indijom i tako su i formalno overili vizu za Jelen super ligu. Veliko slavlje organizovano je u Požarevcu, svetkovina za pamcenje, za istoriju. Grmelo je od aplauza na Vašarištu, grmele su i trube. Ispred stadiona pekao se vo, a na terenu devojke u narodnim nošnjama sa cvecem darivale su igrace oba tima. Posle 83 godine postojanja Mladi radnik je ostvario san, da na jesen zaigra na svom stadionu sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom...

O ovom velikom uspehu i planovima za naredno prvenstvo razgovarali smo sa mr Zvonimi-rom Blagojevicem, predsednikom Upravnog odbora Fudbal-skog kluba “Mladi radnik”.

Ova generacija Mladog radnika je ostvarila san svih prethodnih generacija?

Možemo da kažemo vekovni san, s obzirom da je Mladi radnik star 83 godine. I zaista šta reci u ovom trenutku, da smo svi presrecni, da je to jedan san ne samo Požarevca kao grada, nego i ovog Okruga i cele fudbalske sredine koja je, siguran sam, i živela poslednjih godina za Mladi radnik. Ovde vidimo ljude iz svih opština Brani-cevskog okruga i šire, koji sa pomnim interesovanjem prate igre Mladog radnika, koji je i ove sezone dokazao da je igrao dosledno, da je igrao maksimalno, da je najbolje igrao protiv najtežih protivnika. Danas smo takode igrali protiv dobrog protivnika koji je igrao pomalo u grcu zbog znacaja rezultata, ali u svakom slucaju mi smo odigrali našu igru i dokazali da Mladi radnik igra do kraja bez obzira ko je sa druge strane terena.

Predstoje važni poslovi, osvojeno je trece mesto, obezbeden je ulazak u Super ligu, ali sada treba izgraditi infrastrukturu, formirati tim, strucni štab, jer je šef strucnog štaba najavio odlazak?

Da, mi smo zaista bili raspoloženi da nastavimo saradnju sa trenerom Miloljubom Ostojicem, ponudili smo mu saradnju, medutim on ima svoje planove što je i razumljivo s obzirom da je postigao ovako veliki uspeh. U svakom slucaju tražicemo novog šefa strucnog štaba i moracemo da se okrenemo pripremama za novo prvenstvo. Kao što ste videli radovi su krenuli na izgradnji istocne tribine. Sve je okoncano u zakonskim okvirima, Direkcija za izgradnju grada Požarevca je nosilac posla, ona je prakticno završila sa tenderom i potpisala ugovor sa najpovoljnijim izvodacem. To je preduzece sa našeg prostora koje ce raditi i mi se nadamo da cemo do pocetka narednog prvenstva imati spreman stadion da primi naše verne i brojne navijace kojih je sve više kao što se i vidi.

Danas je bilo blizu 5.000 gledalaca, ocigledno da ce superligaši privuci još vecu pažnju?

Mi to ocekujemo, jer ništa nije uspešnije od uspeha i mislim da cemo biti magnet za navijace, obzirom na to da Mladi radnik dobro igra protiv jakih timova, a njih ce zaista biti ove godine. Znaci imacemo ih u konkurenciji, došli smo do elite, tu nema slabih timova i ocekujemo da ovaj tim uz odredena osveženja, pre svega uz pojacavanje konkurencije pruži svoj maksimum, kao što je pružio u prethodnom i ovom prvenstvu.

Danas su na tribinama stadiona videni brojni struc-njaci, predstavnici Fudbal-skog saveza Srbije, fudbalskih asocijacija. Da li je medu prisutnima bilo kandidata za novog šefa strucnog štaba?

Ja to ne mogu da kažem sa sigurnošcu, mi se još nismo opredelili, ali krug se sužava. Neki se sami javljaju, neke mi imamo u vidu, ali u svakom slucaju danas nismo mogli da kažemo da je neko bio tu za koga smo sigurni da bi mogli da se opredelimo za njega. Dobrih strucnjaka ima i mi cemo u okviru naših mogucnosti s obzirom na to da nismo baš bogat klub, nastojati da napravimo jedan kompromis izmedu kvaliteta i cene koja na tržištu postoji, jer u Super ligi su svi treneri skupi.

Videni su i fudbaleri, medu njima i Marjan Markovic?

Jeste, naš popularni Buca koji je zapoceo svoju karijeru u Mladom radniku, proslavio se u Crvenoj zvezdi, kao internacionalac i reprezentativac, ponovo je pokazao svoju pri-vrženost svom klubu i danas je bio da bodri Mladi radnik, kao što je to cinio u više navrata ranije. Mi smo mu na tome zahvalni, jer to je jedna prava mera, odužiti se svom klubu na ovakav nacin. Videli smo jednu pozitivnu reakciju navijaca i igraca Mladog radnika koji su njega izuzetno pozdravili.

Kako komentarišete današnju utakmicu protiv Indije, za koju se govorilo da je rešena pre samog pocetka?

Mladi radnik uvek igra svoju igru. Ko god danas da je bio protivnik mi bi igrali isto ovako, borbeno i na pobedu. Nama je žao Indije, jer svako se bori za sebe, ali mi smo igrali svoju igru do kraja, kao što smo u proteklom prvenstvu igrali. Iako smo 6 kola pre kraja obezbedili titulu u Srpskoj ligi mi smo maksimalno motivisano igrali da svakog pobedimo i tako je bilo i u ovom prvenstvu.

D.Dinic