Header

RAPORT SA BRANICEVSKIH POLJA

ŽETVA PŠENICE OVE SEDMICE

Seljake je „izdala“ letina. Ni od tržišta ni od neba nije onako kako su ocekivali. Naime, i prinosi jecma i koliko sutra pšenice bice u proseku bar za hiljadu kilograma po hektaru manji i kod onih koji su upotrebili punu agrotehniku. Do umanjenja je došlo zbog sušnog perioda u predhodnim fazama razvica biljaka, a poslednjih 50 litara vodenog taloga po kavdratnom metru u fazi nalivanja zrna samo je delimicno „vadenje štete“.

Žetva jecma krenula je 10. juna u atarima Klicevca i Velikog Gradišta , na onim lakšim (peskovitim) zemljištima. Prinos je, u proseku, oko 3,5 tona zrna po hektaru, što je manje nego lane kada je bilko 4,5 tone. Do sada je žetva jecma obavljena na 3.000, od ukupno 6.000 hektara u osam opština Branicevskog okruga.

„Osim jecma krenula je i žetva uljane repice a prinos je izmedu 3,1 i 3,6 tona po hektaru.Dakle, slabije nego prošle godine. Uljana repica je zasejana na 600 hektara. Polako ali sigurno uljana repica osvaja polja u našem kraju, - rekla nam je Jorgovanka Vlajkovac, agronom za ratarstvo u Poljoprivrednoj službi DOO Požarevac.

Ove sedmice pocece žetva pšenice koja je zasejana na 34.000 hektara, što se odavno ne pamti. Do podbacaja u prinosu zasigurno ce doci jer je poslednja kiša jedva nešto popravila prinos.

Mnogo problema muci zemljoradnike-proizvodace pšenice u ovom trenutku. Prvo cena od 11 dinara koliko je trenutno na berzi je neadekvatna. Ulaganja u setvu od 600 evra od jesenas sa prinosom oko 3,5 tone po hektaru,dovešce do deficita. Prakticno, troškovi su „pojeli“ prinos. Seljaci su razocarani i zbog cekanja koje ce uslediti. Naime, cak i da predaju ovogodišnji rod po bagatelnoj ceni od 11 dinara za kilogram, morace više meseci da cekaju na isplatu. Malo ko u vreme krize ima keš. Prava cena, kako isticu, bila bi izmedu 15 i 16 dinara. Izuzetak ce biti oni koji imaju mnogo hektara pod pšenicom. Njima ce možda nešto i ostati. O paprenoj ceni kombajniranja ovom prilikom necemo. Previše je troškova koji bi trebalo da se nadomeste iz skromnog, ovogodišnjeg roda pšenice. Eto, zašto je muka seljacka preteška.

S.Ristic

ZBOG IZMEŠTANJA TAKSI STANICE SA KRUŽNOG TOKA U POŽAREVCU

NEZADOVOLJNI TAKSISTI

slika

Clanovi sedam od ukupno osam taksi udruženja i samostalni taksisti Požarevca, organizovali su prošlog cetvrta i petka protestni skup i vožnju ulicama grada sa ciljem da skrenu pažnju javnosti na nezadovoljstvo izazvano odlukom Gradskog veca o izmeštanju taksi stanice sa sadašnje lokacije ispred stare Robne kuce, u okolne ulice. Pomeranje taksista sa kružnog toka posledica je primene nove odluke kojom se ustanovljava novi režim saobracaja, odnosno omogucava da pravo prvenstva prolaza imaju vozila koja su u kružnom toku tako da više ne važi pravilo desne strane. Ovom Odlukom koja se primenjuje od 21. juna, taksisti se izmeštaju u ulice Knez Lazar, Veljko Dugoševic i Sindeliceva. Na protestnom skupu, pored neslaganja sa izmeštanjem taksi stanice, clanovi udruženja taksista su manifestovali i nezadovoljstvo odlukom da od sredine aprila sva taksi vozila moraju da imaju motore eko 3. Na skupu se culo i to da vec u ovom trenutku Požarevac ima duplo više taksi vozila tako da njihov broj ne treba dalje povecavati. Sve asocijacije taksista u Požarevcu nalaze se u clanstvu Sindikata "Nezavisnost".

S.E.

U KOSTOLCU

OTVORENE PROSTORIJE DSS-a

slika

Protekle srede funkcioneri DSS-a, Dragan Maršicanin, Rade Bulatovic, Milovan Miloševic i Slavoljub Matic obišli su ogranak stranke u Kostolcu i svecano otvorili prostorije buduceg Opštinskog odbora.

"Danas smo se okupili u Kostolcu da otvorimo prostorije buduceg Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije. S obzirom da predstoje opštinski izbori buduce opštine Kostolac, DSS u ovom trenutku je napravila dobar koncept za gradane Kostolca, gradske opštine Požarevca i ocekujemo da u septembru na izborima pobedimo. Interes nam je da omladinsku organizaciju u Kostolcu omasovimo i ukljucimo u rad stranke", istice Milovan Miloševic, direktor DSS-a. Prema recima Saše Lazica, predsednika Mesnog odbora DSS -a u Kostolcu, prostorije stranke ce biti otvorene za sve clanove, simpatizere, prijatelje stranke i gradane koji imaju dobre ideje.

Potom je na tribini u požarevackom Centru za kulturu Dragan Maršicanin, clan politickog i ekonomskog Saveta DSS-a obrazložio ekonomski program stranke. "Srpska ekonomija se nalazi u dubokoj krizi i uzrok tome nije svetska ekonomska kriza, vec primena jednog neolibelarnog ekonomskog programa ciji su nosioci Medunarodni monetarni fond i neoliberalni ekonomisti i kreatori ekonomske politike u Srbiji u prethodnih 8 godina. Zbog celokupnog stanja DSS predlaže da se donose jedna strategija upravljanja spoljnim dugom u kome bi se definisala i optimalna strategija novog zaduživanja. Mora da postoji jedna ozbiljna vizija, kako Srbiju izvuci iz problema i u to mora da ucestvuje veliki broj vrhunskih strucnjaka iz više društvenih nauka", rekao je izmedu ostalog Maršicanin.

D.Dinic

KO UMIJE NJEMU DVIJE

MAJSTORI, MAJSTORI…

Finansijska teorija i politika su grane ekonomije koje objašnjavaju, izucavaju i kobinuju metode koje opet predstavljaju osnov svake države i uslov njenog opstanka. Porez kao oblik prihoda države opisuje se u teoriji kao ucešce svakog gradanina u državnim teretima svih vrsta na bazi nacionalne solidarnosti. Prema konceptu ekonomskog liberalizma, kako mi je objasnio jedan ekonomista, porezi su obavezna davanja bez odgovarajuce naknade, a u cilju pribavljanja sredstava za pokrice rashoda. Jedna od osnovnih karakteristika poreza je da u njegovoj osnovi leži prinuda, drugim recima, niko, odnosno država vas ne pita da li želite da placate porez, vi ste jednostavno dužni da odvajate sredstava koja su propisana zakonom i kvit. Naplacuje se iskljucivo u novcu, tako da svi pokušaji šarmiranja vlasti i onih koji sprovode njenu volju ne dolaze u obzir, kao i naturalni oblik placanja, tipa: dam ti sto kila paprike umesto poreza. Ne može. Famozni i onoliko opanjkavani PDV bio bi porez na dodatu vrednost, iliti opšti porez na potrošnju koji se obracunava i placa na isporuku dobara i pružanja usluge u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga. Po zakonu poreski obveznik PDV-a je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra u okviru obavljanja svoje delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda. Zvuci dosadno? Zvuci.

E, pa, i treba da zvuci. Jer kada bi svak onaj ko je dužan porez placati stao o istom i misliti, našao bi da to nije pravedno i da mu država uzima nešto za ništa, odnosno nizašta. Ali tako to ide odvajkada. Prošetajmo se sada malo do buvljaka. Tokom te šetnje procaskajmo o godinama cemera i jada u kojima je naš glavni megamarket bila upravo buvlja pijaca, gde smo kupovali salame iz Madarske, gace iz Rumunije, keks i štatijaznam iz Turske, raznorazna tehnološka dostignuca iz Bugarske i slicno. Posle su u prašini kod vašarišta svoje džing-mingl iznosili Kinezi koji su preteca današnjih njihovih sunarodnika trgovaca sa uglednim robnim kucama Cang Hui, Joan Hai i slicno. Ali, cekaj, ako misliš da oni nisu placali državi dažbinu zvanu porez, grešiš. To parce prašine, blata, zemlje, ili za one koji su imali srece da svoje artikle prostru po betonu naplacivali su naplacivaci poreza, u novijoj istoriji znani kao inspektori za naplacivanje navedenog. I svi ovi mucenici, od stranaca, pa do one sirotinje koja je iznosila, a iznosi i danas svoje dronjke, šerpe i stare lampe, placali su zakup prodajnog mesta.

A meni dode moler u kucu, sa ekipom od tri saradnika i krene da maca tako zdušno i tako da prska na sve strane farbama, poludisperzijama, lakovima i onim masnim glazurama da posle njega ne mogu da se naribam. Na kraju mi, iako nezadovoljnoj, jer su ostale fleke, jer je više razmazao nego osvežio razvuce cenu da mi se ukrute ušne školjke, a na svaku primedbu o kvalitetu rada odgovara kako nemam pojma i kako to tako treba. Dam (daš) mu pare, on skupi merdevine, kofe i cetke, a tebi ostavi lom i krš i sumnju da te je opet neko malcice uradio za debele pare, a niti ti je dao racun, niti ima registrovanu radnju, niti mu znaš puno ime i prezime, jer ga svi zovu Cane, Jova, Ðoka… Tako moler, tako vodoinstalater, tako parketar, tako onaj što ti lepi plocice u kupatilu, a bogami provuce se tu i neki stolar, limar, zidar… Ali, ’ajde što je uradio mene (tebe), ali što je uradio državu koja drugima guli kožu, a ove divlje zanatlije, majstore i pružaoce usluga ne može da navata, to ne razumem. Jer, cilj svake države je da svakome uzme onoliko koliko može. A ovima ne uzima ništa. Niti su registrovani, niti ih ko pita, niti smo mi, narod, spremni da stanemo iza sopstvenih leda i pitamo konacno zašto smo tako pateticni da majstorima moramo da iskazujemo servilnost, jer uvek može nešto namerno da upropasti, a ti možeš da se žališ Svetom Petru. Na zapadu, kažu predanja, kada nekog ulove u takvoj raboti, odrape kaznu da mu više na pamet ne pada da se maši alata, pri cemu ga evidentiraju i prate svaki pokret. Ne kažem ja da su svi oni Rokfeleri, ali bogami, prica se o nekim majstorima “majstorima” koji su sazidali sebi i kuce i vikendice i voze limuzine i ne pitaju šta košta veselje, samo nek’ se pamti. A PDV i racun i fiskalna kasa – to neka koriste oni koji nisu baš toliki… majstori.

Lela Likar

GRADSKO VECE GRADA POŽAREVCA

VODA NIJE “TEKUCE PITANJE”

slika

Problem prekomerne eksploatacije izvorišta “Lovac” u Kostolcu, takozvanog “Nemackog bunara”, koji je pre par godina temeljno rekonstruisan i osavremenjen, nametnuo se kao centralna tema poslednje sednice Gradskog veca grada Požarevca.

Naime, zbog enormne potro-šnje vode, ovo vodoizvorište, inace više od pola veka stabilno i pouzdano, pocelo je da se dovodi u pitanje. Danas se sa njega, osim Kostolca, napajaju i domacinstva u Starom Kostol-cu, Drmnu i Klenovniku. Plan da domacinstvo ne prekoraci po-trošnju od 30 kubika mesecno, (podsecanja radi, 30.000 li-tara), “probijen” je još krajem maja, kada je, u nameri da ocuva vodoizvorište i sistem vodo-snabdevanja, JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac pristupila iskljucivanju, odnosno “prigušivanju” – usporavanju protoka vode, što je izazvalo burne reakcije.

Gradsko vece grada Požarevca oglasilo se zakljuckom kojim “Vodovodu” nalaže da od restrikcija odmah odustane, na šta je “Vodovod” uzvratio detaljnim obrazlaganjem prilicno bezizlazne situacije. Tako, na ovoj sednici Veca se moglo cuti da je Institut “Jaroslav Cerni” u strateškom razvojnom dokumentu, finansiranom i usvojenom od strane lokalne samouprave, bio decidan: “Izvorište “Lovac” nema alternativu za vodosnabdevanje Kostolca. Obzirom da se nalazi u gradskom podrucju, da je deo podzemne vode, koji u zonu izvorišta dotice iz urbanog dela, kontaminiran nitratima, eksploatacija mora biti umerena. Jedina racionalna mera je smanjenje eksploatacije sa sadašnjih 70 na 50 litara u sekundi – prosecno na nivou godine”. Medutim, u “špicevima” se iz ovog bunara crpe i preko 150 litara vode u sekundi!

Direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Aleksandar Ilic, i u dopisu Vecu, i u raspravi na sednici, a i u izjavi za “Rec naroda”, insistira na rešavanju ovog problema osposobljavanjem i aktivacijom izvorišta na Mlavi, što je obaveza P.D. TEKO vec 10 godina, otkako je, zbog zagadenja tamošnje vode, požarevackom “Vodovodu” naloženo da “privremeno” na sebe preuzme snabdevanje Drmna i Starog Kostolca. U protivnom, direktor “Vodovoda” ce, izricit je, radije da ustupi fotelju nekom drugom, ko bude spreman da upropasti vodoizvorište “Lovac”.

- Mi, po dogovoru na Gradskom vecu, trenutno “prigušujemo” izvorište. Ali, to ce ici dobro dok, zbog neracionalne potrošnje jednih, drugi ne pocnu da ostaju bez vode. Pre svega, mislim na stanare viših spratova u Kostolcu, koji mi trenutno ne “pritežemo”, samo selima se smanjuje kolicina protoka. Ali, ne postižemo ocekivane rezultate i uzdamo se tek u po-zitivne rezultate razgovora u “TEKO” Kostolac, u kojima ce ucestvovati i clanovi Gradskog veca i svi zainteresovani subjekti. Rešenje je da se da se što pre aktiviraju bunari “TEKO” i sagradi kontejnerski sistem precišcavanja vode, cime bi se okoncalo ovo “privremeno”, a desetogodišnje stanje – Stari Kostolac i Drmno bi prešli na taj sistem, vode bi bilo za sve, “Lovac” bi bio sacuvan. “TEKO” poseduje svu dokumentaciju, pa i dozvolu za eksploataciju i isporuku pijace vode, tako da bi sada trebalo da ostvare dve stvari: da problem i svoju obavezu shvate ozbiljno i najhitnije pristupe rešavanju i – da ulože, prema nekim procenama strucnjaka CIP - a, 30 - 35 miliona dinara u filterske grupe i ostalo. U perspektivi je, neminovno, ugradnja vodomera tamo gde ih nema, vreme u kome živimo traži da se prema vodi, kvalitetnoj i zdravstveno ispravnoj, svi odnosimo krajnje racionalno, dok je još imamo, - kaže Ilic.

Inace, clanovi Gradskog veca odlucivali su i o cetrdesetak zahteva institucija i pojedinaca, mahom usmerenih na odobravanje budžetskih sredstava.

D. Milenkovic

KONFERENCIJA ZA JAVNOST U OPŠTINI POŽAREVAC PR VELJKA OBRADOVICA

POŽAREVAC – EVROPSKI KARNEVALSKI GRAD

PR opštine Požarevac Veljko Obradovic na brifingu za novinare, rekao je da je od nedavno Požarevac primljen u evropsku asocijaciju karnevalskih gradova. Zapravo, rec je o rangu gradova kakvi su Helsinki, San Francisko, Rio, Venecija i drugi. Dakle, i zvanicno Požarevac je evropski karnevalski grad od 27. maja. Inace, osim Požarevca iz Srbije su gradovi clanovi još Beograd, Bela Crkva, Vršac, Pancevo i Vrnjacka Banja. Ovo ce imati posebnu specificnu težinu kada se pred Ljubicevske konjicke igre bude brendirao grad. Zapravo, veliku zaslugu za prijem u clanstvo ima Maja Skenderovic Bonic iz Baletskog studija „Amadeus“. Vec 30. avgusta bice održan ogledni karneval u Požarevcu i to na Trgu Republike.

Obradovic je kazao da je Gradsko vece donelo odluku o produženju radnog vremena (mimo vec utvrdenog) u ugostiteljskim objektima u periodu od 5. do 9. jula, kao i od 30. avgusta do 6. septembra. Razume se, rec je o onim ugostiteljima koji to žele i budu podneli zahtev. Moguce je produženje radnog vremena i za svadbe, mature, momacke veceri i slicno, ali to produženje mora vlasnik ugostiteljskog objekta da traži od nadležnih organa( Odeljenju za inspekcijske poslove grada)i mora da plati 3.000 dinara.Uplaceni novac ide na racun budžeta grada.

Na kružnom toku u centru Požarevca 27. i 28. juna održace se posle višegodišnje pauze ulicni basket turnir. Pokrovitelj je Kancelarija za mlade grada Požarevca.

S.R.

POŽAREVAC: OBELEŽEN DAN MINISTARSTVA I DAN POLICIJE

NA ZADACIMA DRŽAVE I GRAÐANA

slika

Prigodnim skupom u svecanim salonima gradskog zdanja, u Požarevcu je prošlog cetvrtka proslavljen Dan ministarstva i Dan policije ustanovljen u znak secanja na 15. jun 1862. godine kada je srpska žandarmerija odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Cukur-cesme. U ime Ministarstva unutrašnjih poslova i Policijske uprave u Požarevcu, goste je pozdravio nacelnik Radovan Živkovic posle cega je 14 mladih policijskih službenika zaposlenih izmedu dva praznika, položilo zakletvu. U nastavku svecanosti Jasmina Tišma, portparol Policijske uprave saopštila je najvažnije rezultate koje je policija Branicevskog okruga ostvarila proteklih meseci na planu ocuvanja bezbednosti gradana i njihove imovine.

- Na teritoriji Policijske uprave Požarevac tokom 2008. godine registrovano je 2021 krivicno delo, za 7,73 odsto više nego u 2007. U istom periodu krivicne prijave podnete su protiv 1 311 punoletnih i 187 maloletnih lica. U 2008. došlo je do povecanja broja maloletnih lica kao izvršilaca krivicnih dela za 81,15 odsto...U oblasti opšteg kriminaliteta registrovano je 12,82 odsto više krivicnih dela nego prethodne godine uz ostvareni procenat rasvetljavanja od 58,21 odsto. U prvih pet meseci ove godine registrovana su 623 krivicna dela, a ostvareni procenat rasvetljavanja je 53,51 odsto, napomenula je Tišma apostrofirajuci i veliki trud policije na otkrivanju lica koja se bave neoplašcenom proizvodnjom, držanjem i stavljanjem u promet opojnih droga. U jednoj od poslednjih akcija Sektora za unutrašnju kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova i Policijske uprave Požarevca, privedeno je 19 lica, izvršeno više pretresa na lokacijama u Požarevcu, Kostolcu, Beogradu i Kragujevcu kojom prilikom je otkriveno oko 5 kilograma marihuane, 60 grama heroina, pet pištolja i dve kucne laboratorije za uzgajanje marihuane.

Na podrucju Policijske uprave Požarevca u prošloj godini izvršeno je 7 ubistava od cega 4 sa poznatim izvršiocima. U oblasti privrednog kriminala otkriveno je i prijavljeno 129 krivicnih dela i podnete krivicne prijave protiv 106 lica. Do juna ove godine ukupno je otkriveno 45 krivicnih dela iz ove oblasti i podnete krivicne prijave protiv 35 lica. Najcešca krivicna dela iz oblasti privrednog kriminaliteta su zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje novca i službenih isprava, izdavanje cekova bez pokrica.

Što se tice stanja javnog reda, stoji cinjenica da ono u prošloj godini nije bilo narušavano u vecem obimu, a to isto važi i za pet ovogodišnjih meseci.

Interesantno je da je na podrucju PU Požarevac tokom prošle godine smanjen broj saobracajnih nezgoda sa 1 281 na 1 259, ali je nažalost povecan broj poginulih sa 19 na 25. Takode, povecan je i broj teže i lakše povredenih lica. U proteklih pet meseci ove godine u saobracajnim nezgodama poginulo je 10 a teže i lakše povredeno 151 lice.

Pred šalterima Policijske uprave ove godine odvija se veoma intenzivna aktivnost gradana za dobijanje novih biometrijskih licnih karata i putnih isprava. Za nove biometrijske putne isprave podneto je 21.090, a za licne karte oko 13.000 zahteva.

Tokom prošle godine registrovana su 132 požara u kojima su poginula 4, a povredeno 7 lica. Najcešci uzroci izbijanja vatre bili su nehat i nepažnja.

Na svecanosti je saopšteno da su povodom obeležavanja Dana Grada Požarevca pripadnicima Policijske uprave dodeljene prigodne nagrade. Nagradene su Mirjana Jovic, inspektor u Odseku upravnih poslova i Nada Vukmirovic, radnik operatievne evidencije u Odseku analitike i evidencije. Takode, u znak zahvalnosti za uspešne radne rezultate, Gradska uprava Požarevca u vidu donacije dodelila je Policijskoj ispostavi u Požarevcu - klima uredaj. Donaciju je na dan obeležavanja Dana ministarstva i Dana policije slavljenicima urucio Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine.

Povodom praznika policije, a ceneci dobre rezultate postignute u svakodnevnom radu tokom prethodne godine, Radovan Živkovic, nacelnik Policijske uprave nagradio je: Ibra Bakica, operativnog radnika u Odeljenju kriminalisti-cke policije, Sinišu Radivoje-vica, krim. tehnicara u istom Odeljenju, Slavišu Bogdanovi-ca, vodu smene dežurne službe PO Kostolac, Jugoslava Leštanina, vodu sektora PI Požarevac, Sašu Ivanovica, saobracajnog policajca SPI Požarevac, Svetlanu Miloševic, obracun-skog radnika Odeljenja logistika PU Požarevac, Branislava Po-povica, šefa Odseka informacionih tehnilogija, Sladanu Cvetkovic, analiticara u Odseku analitike i evidencije, Suzanu Gradis, administrati-vno-tehnickog radnika u Odseku upravnih poslova, Slobodana Arsenijevica, radnika kriptozaštite u Odseku veze, Darka Pajkica, operativnog radnika PS Veliko Gradište, Željka Mihajlovica, vodu sektora PS Golubac, Srdana Stojanovica, vodu sektora PS Malo Crnice, Ilijana Priulovica, vodu sektora PS Kucevo, Željka Životica, policajca PS Petrovac, Milana Nikolica, vodu sektora PS Žabari i Gorana Stojadinovica, vodu sektora PS Žagubica.

GORAN S. PETROVIC, NACELNIK OKRUGA:

UNAPREÐENJE SARADNJE-STALNI ZADATAK

U ime Branicevskog upravnog okruga pripadnicima policije praznik je cestitao nacelnik Goran S. Petrovic:

- Nagrade koje su dodeljene radnicima ove službe upravo pokazuju da je Policijska uprava Požarevac ostvarila znacajne rezultate, da u njoj ima dosta onih koji su zaslužili da budu nagradeni. Kada je u pitanju saradnja policije, lokalne samouprave i Branicevskog okruga podsecam da sam prošle godine na skupu sa istim povodom rekao da cemo pokušati da tu saradnju unapredimo i mislim da smo u tome dosta uspeli, da je saradnja dosta poboljšana, ali imamo stalni zadatak da saradnju izmedu policije, svih državnih organa i lokalnih samouprava svakoga dana unapredujemo. Ocekujem da svi zajedno damo doprinos u ocuvanju vitalnih vrednosti našeg društvenog sistema i u borbi protiv korupcije i kriminala od cega za-visi napredak citave države.

MIOMIR ILIC, PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA:

ZASLUGA BIVŠIH I SADAŠNJIH RADNIKA

Pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije-Policijske uprave Požarevac, u ime odbornika Skupštine Grada i gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, praznik je cestitao i Miomir Ilic, predsednik Skupštine:

- Cestitajuci vam Dan MUP-a i Dan policije želim da istaknem da je saradnja izmedu lokalne samouprave Požarevca i Policijske uprave Požarevac po svim pitanjima vršenja odgovornih funkcija i dužnosti do sada bila na najvišem nivou i nadam se da ce tako i ostati. Zasluga za povoljnu ocenu o dosadašnjem radu i saradnji pripada svim sadašnjim ali i bivšim radnicima, a za nastavljanje ovako odgovornog vršenja dužnosti zaduženi su novi, mladi službenici poput ove grupe koja je danas pred nama položila zakletvu.

S.E.

U POŽAREVCU OTVOREN ROMSKI EDUKATIVNI CENTAR

DOPRINOS POBOLJŠANJU POLOŽAJA ROMA

- Centar koji je Požarevljanima predao na upotrebu japanski ambasador nalazi se u zgradi Stare kasarne koja je zahvaljujuci donaciji Vlade Japana i pomoci lokalne samouprave preuredena u prostor za školovanje, zbrinjavanje i edukaciju Roma svih uzrasta

slika

U prisustvu Svetozara Ciplica, ministra za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, predstavnika Brani-cevskog okruga, lokalne samo-uprave i Romske zajednice, u Požarevcu je prošlog utorka Toshio Tsunozaki, ambasador Japana u Srbiji svecano otvorio Romski edukativni centar u kome ce se školovati i edukovati Romi svih generacija. Objekat je izgraden zahvaljujuci donaciji Vlade Japana vrednoj 60 hiljada evra i podršci lokalne samo-uprave Požarevca koja je Dru-štvu Rom Branicevskog okruga ustupilo zgradu Stare kasar-ne i obezbedila prikljucke na vodu, kanalizaciju, elektro i toplovodnu mrežu. Inace, ugovor o donaciji Vlade Ja-pana Društvu Rom Branicev-skog okruga za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade Stare kasarne i otvaranje Romskog edukativnog centra u njoj, potpisan je jula prošle godine tako da je do konkretne realizacije ovog projekta prošlo nešto manje od godinu dana. Projekat osnivanja Romskog edukativnog centra jedan je od 109 koje Vlada Japana fi-nansira u Srbiji u znak podr-ške poboljšanju položaja Roma.

Zahvaljujuci se svima koji su pomogli adaptaciju i opremanje Centra, Miroslav Ve-ljkovic, predsednik Društva Rom za Branicevski okrug istakao je na svecanosti da je Dekada Roma veoma zahtevan poduhvat zbog koga Udruženje u Požarevcu nudi više inicijativa i afirmativnih programa koji ce se ostvarivati kroz instituciju Edukativnog centra.

- Bice to ustanova koja ce objediniti aktivnosti svih struktura i u kome ce zadovoljenje svojih potreba naci i deca i odrasli. Vlada Japana i njena ambasada u Beogradu su prepoznali potrebu i zna-caj formiranja ovakve usta-nove i omogucili nam da krenemo u veliki poduhvat cije rezultate danas vidimo. Grad Požarevac nam je ustupio objekat Stare kasarne na korišcenje i pomogao završe-tak radova. Izvodac radova GP Vegrap iz Zemuna sproveo je sve naše želje i zamisli u delo i izgradio objekat vredan divljenja. Zahvaljujem se svima koji su doprineli realizaciji ovog projekta i nadam se da ce rad koji se bude odvijao u prostorijama ovog Centra, kao i rezultati koje cemo postizati, znacajno doprineti smanjenju siroma-štva u Srbiji i približiti nas Evropi, istakao je Velj-kovic na pocetku svecanosti, nakon što je Gradski hor Barili izveo srpsku, japansku i himnu Roma.

Izražavajuci nadu da ce Požarevac i Srbija biti dostojni poklona-donacije Vlade Japana, Svetozar Ciplic, ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije napomenuo je da obrazovanje kao najznacajniji aspekt ulaganja u ljude svakako donosi veliki boljitak svima.

- Vlada Japana se dugo godina unazad pokazivala kao pouzdan, znacajan i proveren prijatelj i ovo je još jedan od dokaza da bi bez prijatelja sve bilo mnogo teže. Grad Požarevac, nevladinin sektor, pa i ceo Okrug, zapravo su pokazali da, kada država nešto radi, nema rezultata ako se na tome ne angažujemo i ne povezujemo svi. Cinjenica je da moramo mnogo da uradimo da bi poboljšali položaj naših sugradana Roma, a ovo su konkretni izmerljivi koraci, ovo su koraci koji mogu da donesu boljitak svima, posebno deci. Ja nemam dileme da ce ovaj Edukativni centar dati rezultate, da ce on biti i ogledni i ugledni po svemu onome što u njemu bude radeno i ja se u ime Vlade Republike Srbije zahvaljujem Vladi Japana. Ova donacija nije samo 60 hiljada evra, ova donacija je i prijateljstvo. Sve ono što je Vlada Japana do sada uradila naucilo nas je pomalo i toleranciji i so-lidarnosti, rekao je Ciplic.

Na veoma dobrom srpskom jeziku predstavnik donatora, Toshio Tsunozaki, ambasador Japana u Srbiji, izrazio je svoje zadovoljstvo što prisustvuje otvaranju Edukativnog centra za Rome ciju je izgradnju pomogao japanski narod.

- Ovo je prva japanska donacija Požarevcu. Srbija je predsedavajuca država Deka-de Roma koja teži poboljšanju njihovog socio-ekonomskog po-ložaja i socijalizaciji rom-ske populacije, a poznato nam je da je obrazovanje jedno od najvažnijih aktivnosti u tome. Nadam se da ce ova naša pomoc biti od koristi u tom smislu. Želeo bih da naša donacija ostane u vašem dugom secanju i da je koristite mnogo godina i pažljivo. Bilo bi mi drago ako se povodom ove donacije još više zainteresujete za Japan koji je do sada na ime ekonomske pomoci Republici Srbiji poklonio oko dvesta miliona evra i realizovao 109 projekata za potrebe stanovništva. Nadam se da ce ova pomoc unaprediti prijateljske odnose izmedu naše dve zemlje, istakao je japanski ambasador.

Pored Vlade Japana, veliki doprinos izgradnji Rom-skog edukativnog centra dala je i požarevacka lokalna samouprava koja je u datom trenutku prepoznala potrebu romske populacije za eduka-cijom i ciljeve Dekade Roma.

- Ispred Grada Požarevca zahvaljujem se japanskoj amba-sadi na donaciji i Vladi Srbije na podršci koju smo imali u ovom zajednickom po-slu. Posebno sam ohrabren današnjim obecanjem ministra Ciplica da ce nam iz Vlade pomoci da završimo i sredivanje prostora u po-tkrovlju ovog Centra za potrebe decjeg vrtica, rekao je gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic, koji je u znak zahvalnosti uru-cio japanskom ambasadoru po-klon-statuetu Miloša Obre-novica i knjigu o Mileni Pa-vlovic Barili kojom je darivan i ministar Ciplic. Edu-kativnom centru Milosavlje-vic je ispred Gradske uprave poklonio knjigu "Japan za pocetnike", a Udruženje Rom je u znak zahvalnosti darodavcima urucilo simbol sla-ve Grada Požarevca, plaketu Svete trojice. U muzickom delu programa, pored Grad-skog hora Barili, ucestvovali su i Baletski studio Amadeus i Hor iz vrtica Neven.

Aktivnosti pod krovom Centra

U novootvorenom Edukativnom centru odvijace se pripremna školska nastava za dve grupe od po 40 predškolaca sa kojima ce raditi osoblje Predškolske ustanove "LJubica Vrebalov". Ovo zbog ucenja srpskog jezika i ukljucenja romskih mališana u redovno pohadanje osnovne škole. U ovom objektu sprovodice se i obrazovanje odraslih i dece bez završene osnovne i srednje škole, uz održavanje radionoca, seminara i kurseva za rad na racunarima. U Centru ce se pružati i pravna pomoc raseljenim i izbeglim licima, ali i svim ostalim Romima u ostvarivanju njihovih prava. Ukoliko se obezbede donatori, adaptirace se i potkrovlje objekta površine 250 kvadrata u kome bi se organizovao celodnevni boravak dece zaposlenih roditelja. Ukoliko se pokaže potrebnim u Centru bi pripremni predškolski program mogla da pohadaju i deca neromske nacionalnosti.

S.E.

MINISTAR DR RASIM LJAJIC POSETIO PRIVREDNO DRUŠTVO „TE-KO“ KOSTOLAC

OTKAZ NIKO NECE DOBITI

- Dr Rasim Ljajic: cilj jeste da niko ne ostane bez posla iako to košta i ima svoju cenu – Dragan Živkovic: Nece biti otkaza makar svi zajedno imali i neki procenat primanja manje – Branislav Canak: Moramo biti svesni da je za sve nas u pogledu prava viška radnika „biti ili ne biti“

slika

Privredno društvo Kostolac prošle srede posetio je ministar rada i socijalne politike doktor Rasim Ljajic. Najpre je boravio na Površinskom kopu Drmno i sagledao uslove rada radnika koji tamo rade.

Potom je održan zajednicki sastanak sa poslovodstvom i predstavnicima sindikata Privrednog društva „Termo-eketrane i Kopovi – Kostolac“. U radu ovog skupa ucestvovali su pomocnik ministra, Saša Petrovic, zamenik direktora Inspektorata rada, Rada Katic Bukumiric, predsednik UGS „Nezavi-snost“ Branislav Canak, nacelnik upravnog Branicevskog okruga Goran Petrovic. Sve goste pozdravio je Radiša Obradovic, poverenik sindikata „Nezavisnost“ Privrednog društva TE-KO Kostolac.

Upoznajuci ministra i njegove saradnike, kao i predstavnike medija sa licnom kartom Privrednog društva Dragan Živkovic je najpre rekao da firma postoji od 1870. godine.

„Bili smo prvi rudnik u Srbiji.Iduce godine proslavicemo 140. godina rada. Bili smo prvi koji su imali otvoreni kop u Srbiji i prvi koji smo imali jednu od najvecih elektrana šezdesetih godina. Danas firma ima 3.500 ljudi, Elektrane imaju instalisanu snagu od hiljadu megavata, a proizvodnja struje je 5,5 milijardi kilovat casova. Inace, u otkopavanju uglja ove godine trebalo bi da dostignemo devet miliona tona. U poslednjih devet godina gotovo da smo duplirali rezulate, za koje su zaslužni svi radnici i sve moje kolege.

Danas smo upoznali ministra i sve njegove saradnike sa kopom „Drmno“, sišli su dole, videli u kakvim uslovima radimo. Treba reci da je to jedan od najorganizovanijih kopova i njaboljih kopova u Jugoistocnoj Evropi. Ovde smo po drugom osnovu. Cirikovac je naša glavna rana i muka“ rekao je na pocetku Živkovic.

Branislav Canak je rekao da smo u ovom sastavu krenuli u jednu neformalnu kampanju koja ima elemente jacanja znacaja izlaska Srbije iz krize na lokalnom nivou.

„Naša filozofija je vrlo jednostavna: zbir siromašnih opština u Srbiji ne može dati bogatu Srbiju. Moramo da slušamo šta se dogada na terenu i zajednicki sagledavamo kako mogu da se reše problemi. Srbija i pre ove globalne krize nije imala,kao bitan strateški element, jasnu sliku o svojim energetskim potrebama. U buducnosti taj bilans mora biti poptuno drugaciji nego sada. Socijala je veoma važna dimenzija, odnosno položaj radnika koji rade, položaj radnika koji ce ostati bez posla i šta ce biti sa njima, mogu li se zaposliti odmah na toj lokalnoj teritoriji ili na nekoj drugoj, i, naravno, ko ce to da finasira. Ovaj posao ima dve izražene dimenzije:ekonomsku i humanu, a pošto je rec i o lokalnoj samoupravi i politicku dimenziju. Pokušacemo da na miran nacin povežemo sve te tri dimenzije i u dogledno vreme imamo neke rezultate. I ja doživljavam ovo Rasimovo ministarstvo kao radnicko ministarstvo. Radnici su najviše ugroženi, nažalost, sa tendencijom da budu i sve ugroženiji. Sada treba prekinuti silaznu putanju svega toga, u protivnom skliznucemo u veliko siromaštvo u ovoj zemlji i necemo moci da govorimo ni o kakvom oporavku. Moramo biti svesni da je za sve nas zajedno „biti ili ne biti“.

Ministar rada i socijalne politike doktor Rasim Ljajic je na pocetku izlaganja da ce ova turneja po Srbiji imati na kraju pozitivan epilog po radnike u preduzecima. Prvi razlog i prvi cilj ovih poseta, kao i ove u Kostolcu jeste demonstracija socijalnog dijaloga na lokalnom nivou, drugim recima na terenu gde su i locirani problemi.Naravno, moramo sagledati i potencijale za unapredenje proizvodnje i zaštite prava radnika. Moramo sa praznih reci preci na konkretne aktivnosti. Ne trebaju nam puna usta socijalnog dijaloga i komunikacija nego opipljivi rezultati. Ukoliko se približimo obicnim ljudima i cujemo probleme sa kojima se suocavaju i budemo zajedno tamo gde se odluke donose, vece su nam šanse da imamo realan uvid i utvrdimo prioritete. Upravo zato moramo da definišemo ne samo naše energetske potrebe nego i strategiju u oblasti energetike i potencijala. Mislim da je bitan status Površinskog kopa „Cirikovac“ pre svega radnika koji su do sada tamo radili. Mi smo ovde da vidimo šta realno možemo da pomognemo iako nismo maticno ministarstvo za Kostolac. Cilj jeste da niko ne ostane bez posla, a to košta i ima svoju cenu. Probacemo zajedno da dodemo do neceg što je optimalno, da niko ne bude oštecen i da cuvamo ove potencijale sa kojima vi raspolažete. Ono što sam video daje nadu da ceo ovaj proces može da se završi sa što manje posledica. Mislim da napravljen plan nije pismo o namerama ili spisak lepih želja nego da ima realnog osnova za realizaciju. Hteli smo danas da vidimo i uslove rada radnika na samom kopu. Cuo sam da ljudi boluju od profesionalnih oboljenja, pa je to jedan poseban problem jer ne mogu da pruže mnogo na radnom mestu niti su ostvarili pravo na penziju. Ovo, naravno, nece biti prvi sastanak, ali smo bar dali impuls rešavanju problema, „ naglasio je u Kostolcu Rasim Ljajic.

„Mi želimo da idemo lagano, korak po korak. Ako se vratimo tri i po godine unazad Privredno društvo imalo je 4.060 radnika. Ako se vratimo šest sedam godina unazad ova firma imala je 6.000 radnika. Sada imamo oko 3.500. Uspeli smo da stimulativnim otremninama smanjima još za 400 radnika. Mi smo za poslednje 3,5 godine primili samo 39 radnika. Da li treba da se hvalimo time što smanjujemo radnike i to danas kad je kriza. Ne znam. Ali, šta da radimo kad podižemo proizvodnju sa 7 na 9 miliona tona. Neminovno je da nam treba 200 radnika. Nešto ce preci iz Cirikovca. Dakle, broj radnika se smanjuje tako što se povecava proizvodnja. Mislim da to nije pogrešan put. Ipak, podvlacim: ova firma je zauzela stav da otkaz niko nece dobiti, pa makar svi zajedno imali i neki procenat manje primanja. Izdržacemo“, - rekao je Dragan Živkovic, generalni direktor Privrednog društva „TEKO“ Kostolac.

Na ovom skupu govorili su svi predstavnici sindikata sa Kopova i iz termoelektrana i svi se založili za realisticki koncept rešavanja problema i da radnici ne izgube posao. Takode, ostavljena je otvorenom mogucnost da se posredstvom otpremnina smanji broj radnika. Bilo je saglasnosti da oni radnici koji ispunjavaju uslove za penziju - odu u penziju.

S.R.

PRIVREDNO DRUŠTVO “PRIM” D.O.O. KOSTOLAC

U OCEKIVANJU ISO STANDARDA

- Preko 90 procenata proizvodnje vezano je za PD TE-KO Kostolac

slika

Nekadašnji sastavni deo kostolackog kombinata, današnjeg Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, privredno društvo “PRIM” d.o.o., i posle izdvajanja beleži poslovne uspehe, mada se, kako kažu zaposleni i rukovodioci, ukupna teška ekonomska situacija odražava i na ovo društvo.

Rajko Stanojevic, komercijalni direktor istice da se PRIM i pored svega uspešno bori i pozitivno posluje.

- Prethodnu godinu smo pozitivno završili i obrt je bio 987 miliona dinara na godišnjem nivou. Ono što je vezano za ovu godinu, a u vezi je sa prethodnim poslovanjem zbog smanjenja budžeta na nivou Elektropirede Srbije, odnosno naših osnivaca PD TE KO Kostolac koji je negde blizu milijardu dinara, mi smo procentualno dobili oko 30 odsto sredstava manje za ovu godinu. Što se tice Kopova i Elektrana imamo ukupno potpisanih ugovora u vrednosti od 670 miliona. Za tu cifru su vezani i neki drugi problemi, a to je novi Zakon o javnim nabavkama koji je prakticno primorao naše osnivace i finansijere da raspisuju na osnovu budžeta te javne nabavke. Sve ce zavisiti i od situacije na terenu, u smislu nekih nepredvidenih havarija. Mislim da ta cifra nije definitivna i zavisi od prakticne situacije. Za sada su svi naši kapaciteti uposleni, svi poslovi su vezani za godišnji nivo, a ima i onih koji su vezani za potrebe remonata. Za sada poslova ima, u ovom periodu mi pokušavamo da odgovorimo svim zahtevima, da planiramo, kada iskrsne nešto vanredno da odgovorimo na najbolji moguci nacin. Što se tice repro materijala mislim da smo solidno snabdeveni, nabavka ide solidno, realizacija onoliko koliko dozvoljavaju mogucnosti.

Sam naziv naše firme PRIM znaci: proizvodnja, remont i montaža. Jednostavno mi smo koncipirani tako da služimo kao logistika, odnosno podrška Kopovima i Elektranama, a koji su naši osnivaci da bi prakticno nesmetano mogli da odvijaju svoje procese proizvodnje. Tu smo da u svakom trenutku odgovorimo zahtevima za izradu novih elemenata i pozicija koje su neophodne u njihovom procesu proizvodnje, da u odgovarajucem trenutku izvršimo reparaciju postojecih delova, u zavisnosti od njihovih zahteva i potreba, da uradimo nešto novo ukoliko za to postoji potreba, bilo na osnovu tehnicke dokumetacije ili na osnovu sopstvenog rešenja za odredeni problem. Mi imamo trenutno 752 zaposlena, od toga 487 su u stalnom radnom odnosu i 265 na odredeno vreme, po ugovoru. Imamo taj hendikep da smo firma u restrukturiranju i nemamo mogucnosti da primamo ljude u stalni radni odnos. Ovako veliki broj je vezan za obim poslova koji je skoncentrisan u ovom vremenskom periodu; kada su veliki remonti koji iziskuju veliki broj ljudi na terenu. Dešava se da u istom vremenskom periodu preklapaju se poslovi u Elektranama i Kopovima i onda je neophodno da broj ljudi bude povecan za taj obim posla.

Organizovanost rada

Rad u oblastima mašinskih i bravarsko-varilackih poslova, dominiraju u PRIM-u, te imamo nekoliko radionica. To su Radna jedinica bravarsko varilackih poslova, RJ mašinske obrade, RJ remonta i viklovanja elektromotora, vulkanizerska radionica, RJ za proizvodnju valjaka za transportere. Ova poslednja je jedina radna jedinica koja izbacuje odredeni proizvod, a sve ostale se bave uslugama dorade, reparacije itd. U zajednickim službama imamo 117 ljudi. Pored toga imamo i dve radne jedinice na terenu, jedna je na Termoelektrani A, ona broji 95 ljudi, druga na Termoelektrani B, to su naši ljudi koji rade na tekucim poslovima u održavanju elektrana, ona broji 61.radnika. Oko 70 ljudi radi na površinskom kopu Drmno.

Privredno društvo PRIM ima mogucnost da radi i za treca lica, mada posle izdvajanja od 1.05.2005.g. i našeg osnovaca TE KO Kostolac možemo posmatrati kao trece lice, jer su nas izdvojili. Mi smo indirektno vezani za njih, direktno i administrativno više ne, a imamo prostora i za treca lica, medutim sama situacija oko nas diktira da je malo poslova, a kapaciteta ima.

Mislim da nema vecih razlika u odnosu na period kada smo bili u sistemu EPS-a, možda je malo teže kada su u pitanju uslovi rada u smislu naplate, tržište repromaterijala ne funkcioniše kao nekada, cene su nestabilne, ali u principu nema drasticne razlike.

Ono što je izvesno je da smo mi na spisku Agencije za privatizaciju i da je ona nekoliko puta tražila podatke o našoj firmi da bi, verovatno, sacinila neku sliku, kaže Stanojevic.

Amir Nikontovic, diplomirani mašinski inženjer je rukovodilac tehnološke i operativne pripreme u PRIM-u; po njegovom mišljenju postoji potreba za odredenim proizvodnim profilima, ali situacija u privredi diktira i uslove zapošljavanja.

- Preko 90 procenata naše proizvodnje vezano je za površinske kopove i elektrane Kostolac, shodno tome takav nam je i proizvodni program i aktivnosti koje vršimo. Uglavnom to je izrada rezevnih delova za bagere i mašine koje su na površinskom kopu i u elektranama. Kada dode sezona remonata onda pratimo njihove potrebe za rezervnim delovima, reparacijom delova, sklopova i mehanizama. Sve je usko usmereno ka održavanju na površinskom kopu i u elektranama. Nabavljen je jedan broj mašina i opreme u pokušaju osavremenjavanja. Takode je nabavljena i nova mašina za secenje plazmom. Ulaže se u proizvodnju koliko to okolnosti dozvoljavaju. Bili smo u prilici da oko 30 mladih zavarivaca obucimo za rad u ovoj struci, kaže Nikontovic.

Proces standardizacije

Privredno društvo “PRIM” d.o.o. je u procesu za dobijanje sertifikata za Standard ISO 9000, ocekuje se da ce do kraja godine taj sertifikat biti i odobren, jer se u nekim oblastima proizvodnje i usluga vec primenjuju aktivnosti koje su propisane tim standadom. Sertifikat je znacajan jer govori o višem nivou firme i organizacione struktrure.

Ukupna površina na kojoj se nalazi ovo privredno društvo, za koje naši sagovornici kažu da postoji od kada postoje i površinski kopovi kostolackog basena je 6 hektara, a hale i radionice nalaze se na 20.000 kvadratnih metara.

L.L.

PROJEKAT “HACCP – OTVORENA VRATA ZA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE”

SERTIFIKAT DOBILA 91 OSOBA

slika

Projekat “HACCP – otvorena vrata za tržište Evropske unije” poceo je sa realizacijom 12.septembra 2008.godine kada je potpisan ugovor u Ministarstvu finansija. U prvoj, pripremnoj fazi iz baze podataka odabirana su preduzeca, formiran je projektni tim i pravljena je koncepcija kako treba da izgleda posao na projektu u toku realizacije. Prvi sastanak je održan 27.januara, a za trenera na projektu je izabran dr Radomir Radovanovic, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Osnovni i opšti cilj projekta jeste podizanje nivoa svesti kod malih i srednjih preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane o potrebama uvodenja HACCP sistema. Zadatak ovog projekta je da pokrene sva ona mala i srednja preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane (pekare, klanice), proizvodnjom vode, sokova, vina, preradom voca i povrca, da rade na sebi i donesu odluku da krenu u uvodenje HACCP sistema.

Po projektu obuku je trebalo da prode 40 malih i srednjih preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane, 10 preduzeca koja se bave uslugama ugostiteljstva, 10 preduzeca koja se bave trgovinom i 10 inspektora koji vrše kontrolu. Formirano je 7 grupa sa po 10 ucesnika, ali je bilo više polaznika tako da je obuku prošla 91 osoba. Oni su upoznati sa osnovnim principima HACCP sistema, šta su to kontrolne kriticne tacke u proizvodnji hrane, kako se registruju, kako se obezbeduje kontrola nad njima da ne bi došlo do proizvodnje hrane koja može ugroziti zdravlje ljudi. Profesor Radovanovic je izradio jednu brošuru koju je svaki ucesnik dobio i u njoj je podrobno obradena tema, tako da sve ono što su slušali u toku dva dana oni su poneli i sa sobom zapisano u toj brošuri kao podsetnik. Pored toga svi koji su prošli kroz obuku dobili su sertifikat.

"Ucesnici su istakli da su na treningu upoznati sa HACCP konceptom, sa potrebama njegovog uvodenja, da su zadovoljni sa nacinom prezentacije, sa iznošenjem konkretnih primera, sa neposrednim kontaktom sa predavacem, strucnim prikazom problema, jasnim izlaganjem i odgovorima na sva postavljena pitanja. Po završetku obuke po projektu je trebalo da se odabere 5 preduzeca koje ce obici predavac i menadžer i s njima direkto porazgovarati o njihovim proizvodnim objektima, videti da li su zainteresovani za uvodenje HACCP – a i šta im nedostaje. Tim povodom posetili smo hotel “Car” u Smederevu, “Mali podrum Radovanovic” u Krnjevu, proizvodaca vina koji je u toku uvodenja HACCP sistema. Sledece preduzece koje smo obišli je “Napredak” iz Velike Plane koje se bavi proizvodnjom hleba i peciva i ima akreditovanu laboratoriju za ispitivanje po ovim standardima. Vlasnici pekare “Noc i dan” iz Kuceva su apsolutno za uvodenje sistema, napravili su vrlo modernu i lepu pekaru i imaju tri prodajna objekta, a namera im je da prošire svoj proizvodni program, jer im lokacija na kojoj se nalaze to nije dozvoljavala. Posle toga smo posetili klanicu u Oreovici koja je u postupku uvodenja HACCP sistema, radi sa konsultanskom kucom iz Leskovca i nadaju se da do septembra meseca dobiju sertifikat.

Pošto je projekat prekogranicnog karaktera naša obaveza je bila da se jednom mesecno sastajemo sa prekogranicnim partnerom, Komorom za industriju, poljoprivredu i trgovinu iz Rešice i da ih informišemo o tome dokle smo stigli sa obukom. Sledeca obaveza po projektu jeste da grupa od ovih pet preduzeca koje smo obišli zajedno sa predstavnicima Komore posete prekogranicnog partnera i odluceno je da to bude 1.2. i 3.jula. Tada cemo kod prekogranicnog partnera obici dva preduzeca koja imaju uveden HACCP sistem i to ce najverovatnije biti klanica i fabrika testenina. Naši ucesnici projekta bice u prilici da razgovaraju sa predstavnicima rumunskih firmi o tome koliko je vremenski potrebno da se uvede sistem, koliko košta i da li je taj koncept obavezan prilikom ulaska u Evropsku uniju. Pri kraju projekta u obavezi smo da organizujemo mini sajam prehrane i to cemo uciniti pocetkom septembra u okviru godišnjeg Sajma", istice Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

D.Dinic

KONFERENCIJA ZA MEDIJE ZADRUŽNOG SAVEZA

KAKO DA ZADRUGE POVRATE SVOJU IMOVINU?

slika

Zadružni savez je u konsultaciji sa direktorima zadruga ocenio da je potrebno da se obrati javnosti u vezi sa statusom društvenog kapitala koji je na korišcenju kod zadruga i povodom toga prošlog utorka održana je konferencija za medije. U periodu posle Drugog svetskog rata zadruge su sticale imovinu na razne nacine. Nešto su dobijale od države što je u meduvremenu vraceno državi ili ce biti vraceno, ali ono što su sticale zadruge kupovinom, radom, razvojem, to je u katastarskim knjigama prikazivano kao društvena svojina. Do ovih godina to nije predstavljalo problem niti zadrugama niti bilo kome u pravnom prometu, medutim novi Ustav Srbije ne poznaje društvenu svojinu, vec postoji državna, privatna i zadružna svojina. U meduvremenu je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o zadrugama.

“Nas taj Zakon zanima utoliko što je u verziji koja je sada aktuelna predvideno da se društveni kapital na korišcenje kod zadruga stupanjem na snagu tog Zakona pretvara u zadružni i time bi se legalizovalo fakticko stanje. U šezdesetak zadruga u našem Regionu postoji taj problem u vezi sa imovinom. Problem je sa oko 1.000 hektara obradivog zemljišta, od cega je najveci deo u ZZ “Buducnost” Malo Crnice, a i ostale zadruge imaju zemljište koje je uglavnom evidentirano kao društveno. Takode su zadruge gradile upravne zadruge, magacine za otkup poljoprivrednih proizvoda, tovilišta, farme, klanice, sušare, silose, podrume i to je u vecini slucajeva izašlo iz poseda zadruga, raznim pravnim radnjama koje su se dogadale, promenama zakona”, istice mr Bogdan Živanovic, predsednik Osnovnog zadružnog saveza za Branicevski i Podunavski okrug.

Prva zemljoradnicka zadruga, koja je osnovana u Vranovu 1893. godine u periodu integracija ušla je u sastav PD “Godomin” i prilikom “razdruživanja” ostala je bez svoje upravne zgrade. Tako je Zadružni savez kupio poslovnu zgradu u Požarevcu 1939.godine i uknjižio je. Država je 1960.godine nacionalizuje, da bi je 1991.godine vratila, ali kao društvenu svojinu. Od tada pa do danas zadrugari pokušavaju da dokažu zadružnu svojinu, ali bez rezultata. Na ovom podrucju Zadružnom savezu oduzeti su i nisu vraceni mlinovi Letnjikovac i Lazinac i poslovna zgrada u Smederevu. O drasticnim primerima oduzimanja zadružne imovine na konferenciji za medije govorili su Miroslav Nešic, direktor ZZ “Buducnost” Malo Crnice, Dubravka Cupic, direktorka Zadruge u Krnjevu i Dragoslav Matic, direktor ZZ “Pek” Kucevo.

D.Dinic

SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVEDU

OCEKUJE SE PROSECNA ŽETVA

slika

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivedu RPK Požarevac na dnevnom redu bila su aktuelna pitanja privredivanja u agraru Branicevskog i Podunavskog okruga u prvom polugodištu 2009.godine i analiza stanja u stocarstvu.

Prema recima Dragana Filipovica, predsednika Odbora pocela je žetva jecma i prosecan prinos iznosi 3,5 – 4 t/ha, a od pšenice se takode ocekuje prosecan rod. To umnogome zavisi od toga da li ce u momentu žetve biti kiše, jer poznato je da kiša tada smanjuje hektolitar, odnosno prinos po hektaru.

O navedenim pitanjima govorio je mr LJubiša Selic, strucni saradnik RPK Požarevac. Globalna ekonomska kriza vec sada ima veoma teške posledice po privredu Srbije, a jedina svetla tacka jeste pozitivan spoljnotrgovinski bilans agrarnih proizvoda. Potrebno je izdvojiti znatno veca sredstva za agrarni budžet, kako bi se zaustavili negativni trendovi, posebno u stocarstvu i oživeli poljoprivreda i selo. U Branicevskom i Podunavskom okrugu pšenicom je zasejano 47.250 ha, jecmom 10.100 ha, ostalim strnim žitima 2.490 ha, uljanom repicom 850 ha i krmnim biljem 2.850 ha. U odnosu na 2007.godinu, u Regionu je u 2008.godini pšenicom više zasejano 14,7%, a jecmom 13,2 %. Uljana repica je više posejana za 6,2%, dok su krmno bilje i ostala strna žita posejana na nivou iz 2007.godine. Pad cene pšenice na domacem tržištu posledica je smirenja domace tražnje, kiše koje su došle u poslednji cas za pšenicu i blizina žetve. Ocekuje se prosecan prinos 3,5 – 3,8 t/ha, što je jedna prosecna godina kod nas.

Što se tice prolecnih kultura u oba okruga ukupna setva je obavljena na 158.890 ha. Najviše je posejano kukuruza (121.660 ha), povrca (18.540 ha), krmnog bilja (9.940 ha) i suncokreta (5.140 ha). Dosadašnji vremenski uslovi nisu pogodovali razvoju biljaka i stanje se može popraviti samo obilnim padavinama. Imajuci u vidu rastuce troškove proizvodnje u poljoprivredi, može se zakljuciti da je situacija u prvom polugodištu 2009.godine gora nego u istom periodu 2008.godine, što je u velikoj meri uticalo na kvalitet i obim poljoprivrednih radova.

Razvoj stocarstva u visokom stepenu uslovljen je mogucnostima plasmana na domacem i stranom tržištu. Bez dugorocno definisanog programa razvoja stocarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i bez vecih investicija namenjenih razvoju stocarstva, neizvodljiv je proces oživljavanja proizvodnje. I pored izrazito povoljnih prirodnih uslova u poslednjoj deceniji se beleži pad broja grla stoke, koji iznosi 2 - 3% na godišnjem nivou. Sve ovo ukazuje na potrebu za brzim reagovanjem kreatora poljoprivredne politike radi donošenja strateških programa stabilizacije u cilju prevazilaženja dosadašnjih nepovoljnih privrednih tokova u sektoru stocarstva, kao i definisanja strateškog koncepta održivog rasta i razvoja stocarstva.

D.Dinic

PRESTANKOM RADA KOPA „CIRIKOVAC“

DEO RUDARSKOG KOSTOLCA ODLAZI U ISTORIJU

- Proizvodnja uglja je definitivno završena ali ostaju veliki poslovi na pripremi kopa za deponovanje pepela, rekultivaciji i prebacivanju rudarske mehanizacije na kop „Drmno“. U jamskom rudniku proizvedeno 4,5 miliona, a za 36 godina površinske eksploatacije 41,7 miliona tona uglja

Nakon trideset i šest godina prestao je sa radom Površinski kop „Cirikovac“ mada je prema ranijim planovima postojala mogucnost iskopa još oko 300.000 tona otkrivenog uglja od cega se, posebno posle pojave velikog klizišta zemlje 1. maja ove godine, do daljnjeg odustalo. Postupak zatvaranja kopa trajace najmanje pet godina obzirom da stoji obaveza potpune sanacije terena ali i rekultivacija kompletnog ugljenokopa.

- Jedan od najstarijih rudnika prvo sa jamskom a potom i površinskom eksplatacijom uglja na ovim prostorima prakticno je okoncao rad zbog nerentabilnosti ali složenosti uslova za dalju eskplataciju ležišta, kaže Veselin Bulatovic, direktor Direkcije za proizvodnju uglja u PD „TE - KO Kostolac“. Mehanizacija sa ovog kopa je mahom prešla na PK „Drmno“ a isto tako i više od polovine zaposlenih. Jedan broj radnika ostace na Kopu „Cirikovac“ u zatvaranju na radovima koji su predvideni samim projektom. Nijedan radnik nece biti tehnološki višak a pripremili smo i program doobuke i prekvalifikacije za one radnike cija se zanimanja gase kao što su, na primer, mašinovode. Što se tice klizišta, sanacija ce zapoceti odmah obzirom da su dovedeni u pitanje rokovi za realizaciju projekta pepelišta, naglasio je Bulatovic.

Prema recima direktora Kopa „Cirikovac“ Slavka Svilokosa, nova sistematizacija poslova za 320 radnika vec je uradena i njena primena zapocece u najskorije vreme i umesto viškova radnika vec sada se oseca manjak izvršioca i dodaje:

- Moram da kažem da je ovo jedini kop u zemlji cija je sudbina izvesna ali sa veoma velikim poslovima do konacnog zatvaranja. Mi imamo obavezu da kompletan prostor kopa potpuno rekultivišemo a znatan deo zemljišta da se privede ekonomicnoj poljoprivrednoj ili nekoj drugoj proizvodnji. To su veliki radovi koji podrazumevaju prvo tehnicku rekultivaciju. Planove za aktivnosti na svemu što sam nabrojao u velikoj meri nam remeti klizište ali cemo i taj problem rešiti u narednom periodu u skladu sa preporukama Komisije koja je u tu svrhu formirana ali i projektnom dokumentacijom cija izrada sledi.

- Inace, što se tice proizvodnog ucinka kopa „Cirikovac“ u njegovom radnom veku, treba reci da je bitno uticao na razvoj ne samo energetskog basena vec i grada Kostolca i okoline, jer je bio oslonac proizvodnje elektricne energije. Za period od 1957. do 1973. godine kada je u „Cirikovcu“ bila aktivna jamska eksploatacija uglja, proizvedeno je cetiri i po miliona a od 1976. do prestanka rada površinskog kopa proizvedeno je 41,7 miliona tona uglja. Istovremeno je otkopano više od 120 miliona kubika cvrste mase i deponovano prvo na spoljnje a u drugoj fazi i na unutrašnje odlagalište.

N. Antic

PROJEKAT PRIPREME TENDERSKE DOKUMENTACIJE

ODRŽANO 20 RADIONICA SA 235 UCESNIKA

Ugovor za projekat “Mala i srednja preduzeca u skladu sa pravilima Evropske unije – priprema tenderske dokumentacije” koji finansira Evropska unija potpisan je 12.septembra 2008.godine u Ministarstvu finansija. Opšti cilj projekta jeste da se stvore uslovi za usvajanje i primenu EU procedure i alata potrebnih da se ojaca kljucni privredni ucinak u granicniom regionu. Posebni ciljevi jesu omogucavanje vlasnicima malih i srednjih preduzeca iz našeg regiona da pripremaju svoje ponude u skladu sa evropskim propisima i razvijanje poslovnih veza izmedu srpskih i rumunskih firmi.

U pocetku su formirani timovi koji ce raditi na projektu, u bazi podataka je tražen spisak preduzeca i kroz obuku je prošlo ukupno 235 ucesnika. I u ovom projektu prekogranici partner je Komora za trgovinu, industriju i poljoprivredu iz Rešice sa kojima RPK Požarevac vec pet godina uspešno saraduje, a vrednost projekta iznosi 85.780 evra.

"U projektima koje finansira Evropska unija poslovi se dobijaju na tenderima i veliki broj naših preduzeca ranije je odustajao od tih projekata, jer nije bio u situaciji da popuni tendersku dokumentaciju koja je po pravilu bila na engleskom jeziku. Zadatak je bio da se izvrši obuka kako se takvi tenderi popunjavaju i kako se odgovara na njih. Održana je obuka za tendere za nabavku robe, za nabavku usluga i gradevinske radove, a pojedini predstavnici preduzeca su prelazili sve tri obuke i na kraju dobijali odgovarajuci sertifikat. Trener koji je izvodio obuku i držao radionice predstavnicima malih i srednjih preduzeca je Darko Todorovic iz “Partner tima”. Prvi zajednicki sastanak sa preduzecima je održan 15.novembra, gde su preduzeca informisana o ciljevima projekta i vecina njih se izjasnila da se obuka obavlja subotom. Održano je 20 radionica sa najmanje 10 ucesnika i svi su na kraju dobili sertifikat. Na prvoj radionici ucesnici su predložili da i lokalna samouprava prode obuku što smo mi prihvatili i organizovali obuku za njih. Lokalne samouprave, nevladine organizacije, privredne komore, škole su institucije koje mogu da apliciraju ili konkurišu sa projektima", naglašava Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Tokom juna meseca održane su radionice za devetnaestu i dvadesetu grupu ucesnika za izradu tenderske dokumentacije za usluge. Polaznici su upoznati sa procedurama EU, sa popunjavanjem poziva na tender, kao i sa pripremom ponude za ucešce na tenderu za nabavku robe. Ucesnici su izneli pozitivne ocene o prezentaciji, o organizaciji radionica, korisnim informacijama i objašnjenjima, konkretnim primerima i o popunjavanju dokumentacije po pravilima EU. Potom je 15.juna održan sastanak projektnog tima na kome je bilo reci o realizovanim poslovima, kao i o blagovremenom izvršavanju aktivnosti u narednom periodu. Dogovorena je dalja saradnja sa RO partnerom, redovno ažuriranje njeb stranice, medusobna komunikacija svih clanova tima, kao i stalna komunikacija sa Ministarstvom finansija, lokalnom kancelarijom i RO partnerom.

"Sada se vrše pripreme za posetu rumunske delegacije od 20 firmi sa ciljem organizovanja bilateralnih razgovora kako bi se prekogranicni efekat pojacao i bio kvalitetniji. Inace, prilikom dolaska pet rumunskih firmi koje su prošle obuku kod nas, uprilicili smo veoma uspešne bilateralne razgovore izmedu rumunskih i naših privrednika. Takode, jedan od zadataka je bio da izvršimo promociju projekta u nekoliko naših i rumunskih komora i to je odradeno u Pancevu, Sremskoj Mitrovici, Temišvaru i Rešici. Na kraju u sklopu Sajma organizovacemo bilateralne razgovore kako bi prekogranicna saradnja imala što veci znacaj", zakljucila je Milica Mitkovic.

D.Dinic

U TERMOELEKTRANI „KOSTOLAC A“

REMONT „JEDINICE“ U JULU

- Zbog kašnjenja isporuke turbinskog stop ventila, remont bloka A-1 odložen do polovine jula

Remont „Jedinice“ u Termoelektrani „Kostolac A“, planiran za polovinu juna, zbog kašnjenja isporuke turbinskog stop ventila, odložen je za mesec dana i pocece najverovatnije polovinom jula. Inace, planirano je da remont ove proizvodne jedinice traje svega 30 radnih dana. Rec je o bloku koji je pre dve godine revitalizovan i zamena turbinskog stop ventila je zapravo i jedan od najznacajnijih poslova planiranih da se obave u toku ovogodišnjeg remonta.

To prakticno znaci da blok i dalje ostaje na mreži elektroenergetskog sistema Srbije. Druga proizvodna jedinica u ovoj Termoele-ktrani trenutno je potisnuta ali se ocekuje da se i ona za koji dan ponovo vrati na mrežu. Zalihe uglja na deponiji su zadovoljavajuce, pa ce dalje angažovanje ovih blokova, pored njihove pogonske spremnosti zavisiti i od mogucnosti plasmana elektricne energije u elektroenergetski sistem Srbije.

Za protekli pet meseci i devet junskih dana, blokovi Termoelektrane „Kostolac A“ proizveli su 778,5 miliona kilovat-casova elektricne energije, što je za 18 procenata više od plana za ovaj period. I dalje je uspešniji blok A-1, koji je u ovom periodu proizveo 279 miliona kilovat - casova, što predstavlja premašaj plana za 28 procenata. U istom periodu drugi blok elektroenergetskom sistemu Srbije isporucio je nepunih 500 miliona kilovat -casova elektricne energije, što je za 13,3 odsto više od plana. Trenutno potiskivanje bloka, veruju u Termoelektrani, nece dugo potrajati i ono nece znacajnije umanjiti vec dostignuti prebacaj plana.

C. Radojcic

VIII SABOR “VRELA HOMOLJA”

ŽAGUBICA ZOVE!

Ovogodišnji Sabor “Vrela homolja”, osmi po redu, porucuju organizatori, bice po sadržini bogatiji od prethodnih, po autenticnosti jedinstven, još kvalitetniji, atraktivan za pricu i prepricavanje...

U tri dana, od petka pre podne do nedelje kasno u noc, Žagubica ce svakom ko sa namerom dode, ili tek slucajno svrati, otvoriti dušu da pokaže koliko lepote krije, koliko prastare igre i popevke cuva i na nove generacije prenosti, koliko živalj tog ekološkog “Raja na Zemlji” poznaje i sažima se sa prirodom, kako bi njene darove u predivna, a nesvakidašnja jela pripravili, a u zvuk svirale i pesmu elegicnu sve svoje tajne, ljubavi, cežnje i nadanja salili i tih dana sa pozornice iznad Vrela Mlave posipali po livadama, šumarcima, goletima homoljskim, sve do vrhova litica med oblacima, sa kojih sneg nikada ne kopni, kao što ni potajnu ljubav cobanice surovi život ne izblede za vekove.

E, tu, kad po prvi put dodete, shvatite da pre toga kao da nigde niste ni bili: srdacno docekani, kao najdraži koga tako dugo ne beše, pa pocašceni i paženi, pa sve da vam pokažu i ispricaju, cudnovate tajne da doznate, da vam svaki kutak duše, (dušu obavezno ponesite), ispune koloritom koji se doživljava i pamti negde u dnu zenice, pa se teško recima opisuje i do kraja isprica nekome ko nije uspeo da i sam dode.

“Vrela Homolja” to, zaista, jesu: kad se zaigra, to srca ritam opanke nagoni, kad se zapeva, to kao list leske trepere zvonki glasovi, kad vam suvenir ponude, to vam deo duše daju. Za secanje i ponovno videnje.

ZOVU VAS, DOÐITE!

Neke detalje ovogodišnjeg Sabora “Vrela Homolja”, otkriva i najavljuje Radiša Miloševic, koordinator te manifestacije:

- Prvi dan Sabora, petak, zapocece deca vrtica “Poletarac” Žagubica, kao i obicno, veoma interesantnim programom. Tog dana održava se “Homolje fest”, revija filmskih i video zapisa dokumentarno - turistickog sadržaja, sa najboljim ostvarenjima koja najautenticnije svedoce o prirodnim lepotama i turistickim potencijalima našeg kraja. Svecano otvaranje Sabora bice prilika da nam se obrati Verica Kalanovic, ministarka za Nacionalni investicioni program. Dolaze nam i drugi predstavnici Vlade, državnih institucija, Evropske unije, donatorskih organizacija...Bice nam tu i dragi gosti, saradnici i prijatelji iz Poljske, Rumunije, kao i predstavnici svih sredina Branicevskog i ostalih, susednih i onih prostorno udaljenijih okruga Srbije. To vece ce zaokružiti svojim nastupom “JU grupa”.

- U subotu, od ranih jutarnjih sati, na Vrelu Mlave, 50-ak ucesnika ce se takmicenjau u pecanju pastrmke “Žagubica FLY 2009” boriti za što veci ulov, dok ce nedaleko odatle po prvi put biti i “Homoljski sajam preduzetništva”. Najavljeno je ucešce velikog broja izlagaca, organizovace se preduzetnicka berza, prezentacije, promocije i prodajne izložbe... Za posetioce se priprema posebno raskošna i, iznad svega, autenticna izložba narodnog rukotvora, a nakon defilea ucesnika, u centru Žagubice uvece krece “Homoljsko poselo”. Jedinstvena je prilika da se na jednom mestu vidi svo bogatstvo folklora i narodnih obicaja Homolja, ali i iz Vrnjacke Banje, Majdanpeka, Malog Crnica, Kuceva... Još dublju, rekao bih duhovno i umetnicki uzvišeniju sadržinu i formu imace “Srpski poj od iskona” u porti crkve Sv Trojice u Žagubici, u nedelju uvece. Inace, nedelja je dan narodnog druženja. Manifestacija “Zlatne ruke Homolja” je prepuna dešavanja - na letnjoj pozornici se smenjuju folklorni ansambli, a širom proplanka iznad motela “Vrelo” se spravljaju i nude najbolja tradicionalna jela, uz nadaleko cuvenu rakiju, jagnje na ražnju, sir, jela spremljena ispod saca, a tu su i proizvodi zanatlija kakvih je sve manje: korpara, drvodelja, kazanzija, abadžija..., melemi i cajevi travara, proizvodi pletilja, vezilja, šumski plodovi, suveniri... I, velika promocija “Homoljskog meda”, koji od ove godine ima registrovano, zašticeno geografsko poreklo. Treba istaci i ovo: Generalni sponzor je i ove godine Kompanija “Knjaz Miloš“, - kaže Radiša Miloševic.

Dragan Milenkovic

FELJTON - SEDMI DEO

CETEREŠKO PRELO

U narednih desetak nastavaka objavljujemo feljton o Cetereškom prelu koje je za samo nekoliko godina od lokalne preraslo u srpsku društveno-kulturnu i etno manifestaciju sa namerom da ima dug vek i vrhunski kavlitet. U feljtonu cemo govoriti o pocecima priredbe, obogacivanju njenih sadržaja, raznovrsnosti programa i osvedocenim vrednostima za koje jamce muzicki strucnjaci, etnomuzikolozi i etnolozi. Poseban akcenat stavljamo na dokumentarnost i svedocenja ljudi, od osnivaca i utemeljivaca do onih u Organizacionom odboru i kulturnih poslenika. Cucemo i reci obicnih ljudi uvereni da oni najduže i najdublje cuvaju dah i duh Cetereškog prela.

Svako „Cetereško prelo" pocinje velikom duhovnom Liturgijom koju služi protojerej Andreja Lazic i koji cini sve da pravoslavna vera ima pravo mesto medu njegovim parohijanima, dakle, u okolini Cetereža i Žabara.

Sedmo „Cetereško prelo" izazovna duhovno-kulturna, i društveno-turisticka manifestacija pocela je u subotu 19. jula 2008. godine gotovo cudesnim pojanjem hora Branicevske eparhije iz Požarevca. Ovu priredbu otvorio je predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic sledecim recima:

„Cetereško prelo" pokrenuto je pre sedam godina sa ciljem da se ocuva narodna tradicija kroz pesmu, folklor, svirku, obicaje i druge oblike narodnog umeca i stvaralaštva. Koristeci se ovim prostorom oko crkve, jedne od najvecih u Kneževini Srbiji i u blizini najstarije crkve Brvnare, podignute 1805. godine, želeli smo da ocuvamo sve ono što je duhovna i kulturna tradicija u srpskom narodu kroz druženje. Mi živimo za ovu priredbu, mi se za nju spremamo cele godine.

Takode, pokušacemo na ovoj lokaciji da odgovarajucim turistickim sadržajima oplemenimo naš prostor. Nadamo se da ce i šira društvena zajednica imati razumevanja za ovim našim potrebama i pružiti materijalnu potporu", rekao je Miodrag Filipovic.

„Cetereško prelo" okupilo je oko 1.000 izvodaca i ucesnika, a bila su prisutna kulturno-umetnicka društva iz Žabara, Aleksandrovca, Topole, Miljevica, Lozovika, Kamenova, Porodina, Stamnice, Žirovnice i Batocine. Uglavnom, pevale su se izvorne pesme i predstavljali obicaji iz pomenutih mesta.

U crkvenoj porti uprilicena je i izložba narodnog rukotvora žena ovog dela pomoravskog kraja, a u ovom živopisnom ambijentu radila je i slikarska kolonija sa nekoliko slikara. Slikari su ovekovecili jedan broj motiva iz Cetereške šume na platnu.

Svi ucesnici igrali su i kolo oko Cetereške crkve, što je postalo tradicija. Drugoga dana, posle nastupa folklornih družina, posetiocima se predstavio vrlo poznati ansambl iz Beograda „Slatka frula". Orijentacija ovog sastava je pretežno negovanje srednjove-kovne muzike, o cemu posebno brine celni covek, profesor Muzicke akademije u Beogradu Ljubomir Dimitrijevic.

Za najlepšu devojku „Cetereškog prela" od strane strucnog žirija proglašena je Milica Dostanic iz Topole koja je imala 14 godina i koja je clan KUD „Oplenac" iz Topole.

Na kraju, treba reci da je i za ovo, Sedmo „Cetereško prelo" vladalo izuzetno veliko interesovanje. Bilo je mnogo posetilaca iz raznih krajeva Srbije, najviše iz okoline Požarevca, Velike Plane, Smederevske Palanke, Petrovca, Malog Crnica, Kuceva, Žagubice i drugih mesta. Procenjuje se da je drugog, udarnog dana, bilo više od šest hiljada ljudi.

Organizatori i sponzori odaju dužno poštovanje i za-hvalnost medijskim kucama koje su perom i kamerom propratile ovogodišnju priredbu, a posebno apostrofiraju produbljeno i sadržajno izveštavanje lista „Rec naroda" iz Požarevca, TV Jasenice iz Smederevske Palanke i SAT TV iz Požarevca.

Siniša Ristic

Kraj feljtona

GRADONACELNIKOV PREDLOG O INFORMISANJU

SVAKODNEVNE KONFERENCIJA ZA MEDIJE

Na sastanku koji je prošlog utorka sazvao gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic, a kome su prisustvovali direktori svih javnih preduzeca i predstavnici medija razgovaralo se o predlogu koji se odnosi na informisanje iz novog informacionog centra u prostorijama Gradske uprave. Naime, prema Milosavljevicevim recima ovaj centar bi služio za dnevno informisanje, a radilo bi se o servisnim informacijama koje bi plasirali predstavnici javnih preduzeca o svim pitanjima bitnim za život gradana i funksionisanje grada.

- Želim da budemo transparenti u radu, odnosno da gradanima dajemo saopštenja i da ažurno prenosimo ono što radimo, kao odgovorna vlast. Na ovaj nacin na jednom mestu dobijale bi se servisne informacije. Kao drugo, veoma cesto meni postavljaju pitanja na koja ne mogu da odgovorim, jer je u nadležnosti direktora nekog od preduzeca ili ustanove. U tom slucaju mi bismo zapisali pitanje, poslali ga preduzecu kome je upuceno, a oni bi potom nama odgovorili pismeno, ili bi poslali svog predstavnika da odgovori na upuceno pitanje. Te kratke brifinge radila bi PR služba, na celu sa Veljkom Obradovicem, rekao je, izmedu ostalog gradonacelnik.

Princip rada ovog info centra svodio bi se na dnevno prenošenje informacija iz prostora na drugom spratu gradskog zdanja, odnosno jednog od malih svecanih salona koji je prilagoden svrsi, a gde bi predstavnici javnih preduzeca i republickih organa i preduzeca mogli putem medija da se obrate javnosti i upoznaju ih sa tekucim pitanjima. Ideja je potekla od gradonacelnika, a ocekuje se da ce se sa svakodnevnim konferencijama za štampu zapoceti tokom ove nedelje.

L.L.

POVODOM SVETSKOG DANA DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI

ZAHVALNOST ZA HUMANOST

Pod sloganom "Svi smo u igri" i s porukom "Od srca na dar" u svetu je obeležen 14. jun, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi. Ovaj praznik svake godine na prigodan nacin proslavljaju i u Crvenom krstu Poža-revca, organizaciji koja je po rezultatima u akcijama dobrovoljnog dava-laštva godinama vec u samom vrhu u Srbiji. Na svecanom prijemu koje je za višestruke davaoce krvi u svecanim salonima gradskog zdanja priredio gradonacelnik Miodrag Milosavlje-vic, najhumanijim Požarevljanima urucena su priznanja Crvenog krsta Srbije. Nagradeno je 66-oro aktivista za 75, 50 i 35 ucestvovanja u dobrovoljnim akcijama davanja krvi.

- Požarevac je grad sa velikim brojem dobrovoljnih davalaca krvi i sa veoma razvijenom mrežom davalaštva. Po rezultatima smo u vrhu u Srbiji i ovo je prilika da naše najhumanije gradane nagradimo za višegodišnju humanu aktivnost ciji je cilj: obezbedenje dovoljnih kolicina krvi potrebne za nesmetan rad naših zdravstvenih ustanova ne samo u Požarevcu vec širom Srbije, a posebno u beogradskim institutima i klinikama u kojima se lece i naši sugradani, napomenuo je na svecanosti Branislav Živulovic, sekretar Organizacije Crvenog krsta Požarevca koji je ovom prilikom najavio veliku akciju dobrovoljnog davanja krvi za petak, 19. jun.

Svoje zadovoljstvo što je u društvu humanih ljudi, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic izrazio je recima:

- Vi ste pravo bogatstvo našeg Grada, ima vas u pravom trenutku i na pravom mestu, zahvaljujuci vašoj humanosti mnogi naši sugradani žive danas srecno i zdravo. Posebno se ponosim podatkom da smo u Srbiji po dobrovoljnom davalaštvu krvi na 4, 5. mestu. Prošle godine je plan bio da se prikupi 3.008 jedinica krvi, a obezbedeno je znatno više-3.580, za 19 posto više. U minulih pet meseci ove godine prikupljeno je 2.500 jedinica krvi što govori da cemo i u ovoj godini premašiti plan. Ovako veliki broj prisustnih na ovoj svecanosti dokaz je znacaja koji Požarevljani pridaju dobrovoljnom davalaštvu krvi, rekao je na prijemu gradonacelnik Milosavljevic poželevši prisutnima dobro zdravlje koje je preduslov ucestvovanja u akcijama davanja krvi.

U nastavku svecanosti dodeljena su priznanja. Za 75 puta datu krv nagradeni su: Žika Vojinovic, Dragan Nikolic, Milivoje Popovic i Radiša Stanisavljevic. Priznanja je urucio gradonacelnik.

U grupi 15 nagradenih za 50 puta datu krv su: Zlativoje Andelkovic, Zlatimir Grujic, Uglješa Jeknic, Ðino Josic, Novica Ðordevic, Bojan Košaric, Miladin Milovanovic, Borko Nikolic, Žikica Peric, Dobrica Peric, Srdan Ranisa-vljevic, Ðura Seke, Siniša Stankovic, Slavoljub Todorovic i Dejan Miloševic. Priznanja je urucio predsednik Skupštine Grada Miomir Ilic.

Za 35 puta datu krv pohvaljeno je 47 dobrovoljnih davalaca. Priznanja su im predali: dr Jasmina Aleksic Filipovic, predsednica Komisije za DDK, Mile Stošic, clan Odbora za DDK i Branko Stojanovic, clan UO Crvenog krsta. Knjigama koje je urucila LJiljana Miloševic nagradeni su ucenici, najuspešniji ucesnici na literarnom i likovnom konkursu pod nazivom "Krv život znaci".

S.E.

AKCIJA

ISPRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO

U cilju pripreme vozila, za bezbednije ucešce u saobracaju, Ministaretvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i Asocijacijom tehnickih pregleda vozila, u periodu od 22. do 28.06. 2009. godine, u vremenu od 07,00 do 20,00 casova, sprovešce preventivno-propagandnu akciju pojacane kontrole saobracaja pod iazivom "ISPRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO".

Osnovni cilj akcije je da se besplatno proveri tehnicka ispravnost vozila. kako bi se uocene neispravnosti blagovremeno otklonile, a time ostvarili povoljni preduslovi za bezbedno odvijalje saobracaja. Osim pomenutog, znatno bi se povecao stepen ispravnosti vozila na našim putevima.

Za vreme sprovodenja akcije, saobracajna policija ce vršiti pojacanu kontrolu vozila i vozaca, posebno na putevima i ulicama u naseljenim mestima i vozacima ukazivati na znacaj ispraviosti vozila u saobracaju, posebno uredaja za upravljanje i zaustavljanje, uredaja za spajanje vucnog i prikljucnog vozila, pneumatika, svetlosno-signalnih uredaja i uredaja za pogon na sabijeni ili tecni gac, kao i poštovanja pravila saobracaja.

TOKOM sprovodenja akcije, za uocene tehnicke neispravnosti na vozilu, saobracajna policija ce vozace upozoravati da iste otklone ili ih upucivati na liniju tehnickog pregleda radi detaljnijeg pregleda vozila i eventualnog otklanjalja neispravnosti na vozilu, uz napomenu da je kontrola tehnicke ispravposti vozila besplatna i preporuku gde može da se izvrši.

Nakon završetka akcije, saobracajna policija ce, pojacano vršiti kontrolu tehnicke ispravnosti vozila, uz dosledpo sankcionisanje prekršaja i iskljucivanje iz saobracaja tehnicki neispravnih pozila.

SAOPŠTENJE

Upozoravaju ce gradani, da je najstrožije zabranjeno loženje vatre, spaljivanje slame i strnjike u vreme žetvenih radova.

Protiv lica koja ce ne budu pridržavala ovog upozorenja bice pokrenut prekršajni ili krivicni postupak u zavisnosti od posledica požara.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

U TOKU KVALIFIKACIONI ISPIT ZA UPIS U SREDNJE ŠKOLE

KONACNI REZULTATI 29.JUNA

- Popunjavanje i predaja liste želja 29. i 30. juna od 8 do 15 casova

Juce su maturani osnovnih škola polagali ispit iz srpskog jezika i književnosti, a danas se polaže matematika, naravno, radi se o kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole, a ovim povodom o pripremama koje su prethodile ispitima, kriterijumima i upisu u srednje škole, nacelnica Školske uprave Branicevskog i Podunavskog okruga, Vesna Zdravkovic kaže:

- Pripreme za ispit su tekle uredno i ocekivanim tokom. Svi koji su želeli da polažu kvalifikacioni ispit prijavljivali su se do 15.juna, a u Branicevskom okrugu prijavilo se ukupno 1.556 ucenika. Upis je centralizovan i dobrim delom se radnje vezane za upis odvijaju elektronskim putem, što ukazuje na jedan veoma pošten i korektan nacin upisa. Medutim, mora se znati procedura, a nju znaju zaposleni u Ministar-stvu prosvete, angažovani informaticari, ali neke podatke moraju znati i roditelji ucenika. Zakonski minimum osvojenih poena za upis u cetvorogodišnju školu je 1 plus 1, odnosno po jedan poen iz svakog predmeta, što je dovoljan, ali ne i potreban uslov. Ukoliko, na primer, imate situaciju da ucenik osvoji jedan poen iz matematike i 20 poena iz srpskog, on u zbiru na kvalifikacionom ispitu ima 21 poen. Možete imati ucenika koji osvoji pet poena iz srpskog i pet poena iz matematike; on u zbiru ima deset poena, dakle ima 11 poena manje, ali se on prvi rangira i rasporeduje u školu, za razliku od onog ucenika koji ima 21 poen. Dakle, da bi se postigla prednost u rangiranju potrebno je da ucenik osvoji 5 plus 5 poena. Tim bodovima se dodaju i bodovi sa uspeha iz osnovne škole. Procedura polaganja kvalifikacionih ispita je ista, ministar prosveta ujutru procita kobinacije zadataka koje ucenici rešavaju, a novina je da su, što se tice matematike, u nekim zadacima promenjene brojne vrednosti, da su pojedina pitanja vrednovana vecim brojem poena, a što se tice srpskog jezika, tu ce u 40 odsto zadataka koji su bili u pripremnim testovima biti promenjen redosled odgovora, to znaci da ce ono što je, primera radi, ranije bilo pod A sada biti pod C, ono što je bilo pod D, bice pod B. Svaki zadatak od ukupno 20 nosi po jedan poen. Ministarstvo je ovim pokušalo da da prednost ucenicima koji uce sa razumevanjem.

U Branicevskom okrugu imamo ukupno 34 škole, ne racunajuci školu za osnovno muzicko obrazovanje, ona je 35-ta. Od ovog broja kvalifikacioni ispit ce se polagati u 33 škole, jer po Pravilniku i Uputstvu o polaganju ispita, škola koja ima manje od 15 ucenika ne mora da organizuje kvalifikacioni ispit, vec se ucenici upucuju u najbližu školu. Ovaj put nece se polagati u Laznici.

Krajnji rok za objavljivanje preliminarnih rezultata kvalifikacionih ispita je 24.jun do 8 sati, a oni ce biti istaknuti na oglasnim tablama u školama. Tog dana ucenici koji smatraju da su ošteceni, ali opravdano ošteceni, s obzirom na to da ce oni na oglasnim tablama imati i tacna rešenja zadataka, mogu da ulože žalbu. Dakle, potrebno je proveriti odgovore i ukoliko misle da im je broj bodova umanjen, mogu se žaliti. Ne treba po svaku cenu to raditi, jer se može desiti da na ponovljenom ispitivanju ucenik dobije manji broj bodova, mada naravno, broj bodova može biti i veci. Žalbe se podnose od 8 do 16 sati školskim komisijama u osnovnim školama u kojima je polagan ispit. Posle toga, 25.juna od 8 do 16 sati ce biti prijem i rešavanje žalbi ucenika na rezultate kvalifikacionih ispita koji su nezadovoljni rešenjima školskih komisija u okružnim upisnim komisijama, odnosno donosice žalbe u Školsku upravu. Formirane su dve komisije, takozvane Centralne komisije, cine ih po tri profesora srpskog i tri profesora matematike. Direktori su dužni da prijave ucenika koji su uputili prigovor donesu u Školsku upravu 25.juna. Istog dana Centralna komisija donosi rešenja kojima se eventuralno koriguje broj bodova, a rezultati ce biti objavljeni u prostorija Školske uprave. Prigovor može biti neosnovan ukoliko se ucenik prvo nije žalio prvostepenoj, odnosno školskoj komisiji.

Svi rezultati odlaze u centralnu bazu podataka i konacni rezultati bice objavljeni 29.juna do 8 sati.

Rang lista želja zagarantovan upis

Posle ispitnih radnji važan korak je popunjavanje liste želja i predaja u školi, a to se radi 29. i 30.juna od 8 do 15 casova. Lista želja je poseban obrazac koji je prilog Konkursu i koji roditelji imaju; popunjava se tako da ucenici mogu upisati maksimalno 20 želja. Popunjavaju ih sa svojim odeljenskim starešinama i roditeljima, a roditelj i potpisuje tu listu želja, kao i direktor škole. Svi moraju jako da vode racuna o redosledu želja, pri cemu moraju biti i realni, uzimajuci u obzir broj poena koji je potreban za upis u željenu školu. Roditelji mogu biti smireni, jer nam statistika pokazuje da oni ucenici koji su bili realni u proceni svojih poena i potrebnih poena, uglavnom upišu škole koje su upisane od prve do trece želje. Ne mora se upisati svih 20 želja, ali je svakako dobro upisati što više i nikako ne upisati samo jednu želju. Ukoliko se upiše samo jedna želja, a ne ispuni se uslov za upis, dete može ostati neupisano, zato je potrebno imati rezervne, kaže Vesna Zdravkovic, nacelnik ŠU Ministarstva prosvete za Branicevski i Podunavski okrug.

Rezultati upisa u srednje škole, odnosno spisak ucenika po smerovima bice istaknut u srednjim školama 8.jula od 8 sati. Proces upisa ce biti u toku 8. i 9.jula od 8 do 15 sati.

Ako se ucenici upisuju u srednje strucne škole potrebno je lekarsko uverenje, a roditelji treba da vode racuna da u lekarskom uverenju ne postoji ogranicenja za upis odredenog obrazovnog profila i da taj profil ne treba upisati u listu želja, jer najverovatnije zbog zdravstvenog ogranicenja dete nece biti upisano.

U Branicevskom okrugu ucenici se upisuju u ukupno 11 srednjih škola, racunajuci i školu za muzicko obrazovanje "Stevan Mokranjac" koja je vec završila upisne radnje, jer su ucenici polagali prijemni ispit.

Treba napomenuti i to da ucenik nije ogranicen pri izboru škole i u listu želja može upisati bilo koju školu u Srbiji za koju ispunjava uslov.

L.L.

PORTRET ÐAKA GENERACIJE U POŽAREVACKOJ GIMNA-ZIJI

SAŠA ŠVIKOVIC – ŽIVA ENCIKLOPEDIJA

Požarevacka gimnazija od vajkada slovi za pravi rasadnik vrlo talentovanih, i najboljih ucenika u Srbiji. Posebno impresioniraju i briljiraju daci generacije. Takav je i Saša Švikovic, dak generacije za prirodno-matematicki smer.

Sve cetiri godine školovanja u Gimnaziji mladi Švikovic bio je odlikaš nad odlikašima sa prosecnom ocenom 5,00 i natprosecnim rezultatima u nastavi i vannastavnim aktivnostima.

„Moj najbolji plasman bio je dva puta drugo mesto na Republickom takmicenju Srbije iz biologije. Na osnovu tog rezultata, kao i dak generacije osloboden sam prijemnog ispita na Biološkom fakultetu u Beogradu. Uskoro treba da krene predaja dokumenata,te mislim nece biti problema da upišem molekularnu biologiju. Zahvalan sam i svom profesoru Radiši Markovicu, kao i svim drugim profesorima na kolicinama znanja koje sam iz ove prestižne gimanzije poneo. Trebace mi u životu, još kako“, - kaže Saša Švikovic.

Cetiri godine Švikovic je ucesnik seminara u Istraživackoj stanici Petnica kod Valjeva na seminaru iz biologije. Prakticno, imao je direktan pristup biologiji kao nauci.

„Zbog svog rada u Petnici odabran sam i pozvan na Medunarodni kamp istraživaca ciji su clanovi iz celog sveta a koji se organizuje u Izraelu, na Vajcmanovom isntitutu naime. Vec 5. jula putujem u Izarael i tamo cu boraviti oko mesec dana.Naravno, taj put je placen unapred, a ja idem kao predstavnik Srbije, dok u Srbiju dolaze predstavnici Izraela. Tamo cu se baviti molekularnom bilogijom“, - dodaje Saša.

Osim što ce upoznati Izrael, lepote istorijskih spomenika i turisticke atrakcije svete zemlje u kojoj je roden Isus Hristos. Švikovic dodaje da mu je biologija ne samo najdraža i fundamentalna nauka vec i da ima mesta za istraživacki rad i udruživanje sa drugim naukama, poput matematike, fizike, hemije i tu perspektivu smatra bez premca.

„Najviše radim u školi, a kuci samo koliko mi je potrebno da obavim školske poslove, ne duže od tri sata. Naravno, „prokrstarim“ i kompjuterom, tu ima mnogo zanimljivih i korisnih stvari. Inace, aktivno se bavim pticarstvom (posmatranjem i zaštitom ptica) u okviru biologije. Na podrucju Srbije clan sam više društava. Ucestvovao sam u dve akcije,od toga jedna u zaštiti sova na prostoru naše republike. Našim neznanjem i drugim okolnostima sove su prilicno ugrožene“, dodaje Švikovic.

Mogao je životni put u izboru zanimanja da krene i drugim tokom. Naime, njegovi roditelji (majka lekar i otac prosvetni radnik) predlagali su mu da upiše medicinu ili nešto prakticno. Medutim, Saša je ostao dosledan. Stariji brat mu je završio elektrotehniku i sada je na masters studijama.

„Saša Švikovic je živa enciklopedija, mnogo radi, ima puno istraživackog u sebi, a pre svega postojanosti i istrajavanja u prirodnim naukama. Ponos je ove škole i prestižno imati ucenike takvih kapaciteta kao što je on. Svi smo zbog takvih daka u školi srecni i shvatamo da naš rad ima smisla i opravdanja“, - kaže direktor Gimnazije Zoran Gligorijevic.

I njegov profesor Radiša Markovic i direktor Zoran Gligorijevic ubedeni su da ce se o njihovom uceniku tek cuti s obzirom na veliki talenat, radinost i sklonost ka naucno-istraživackom radu.

S.Ristic

GENERACIJA MATURANATA POLJOPRIVREDNE ŠKOLE U POŽAREVCU

ÐAK GENERACIJE JE IZ IV 1

Još jedna generacija maturanata Poljoprivredne škole u Požarevcu završila je svoje školovanje osposobivši se za razna poljoprivredna zanimanja. Medu ukupno šest odeljenja ovih svršenih srednjoškolaca je i odeljenje IV 1 poljoprivrednih tehnicara sa 22 ucenika i razrednim starešinom Maglenom Miljkovic, profesorom strucnih predmeta za zaštitu bilja. Pored opšteg, zajednickog uspeha kojim se ponose, ovo Odeljenje posebno je i po tome što ima daka generacije u svojim redovima. To je Aleksandar Jovicic koji je za svoj uspeh nagraden knjigom i zlatnikom, kao i pozivom da prisustvuje prijemu najboljih daka na Belom dvoru u organizaciji Prestolonaslednika Karadordevica.

S.E.

CENTAR ZA OBUKU KOPNENE VOJSKE POŽAREVAC

SRBIJI SE ZAKLELI CAŠCU

Nova generacija vojnika Vojske Srbije, u kasarni “Pavle Jurišic – Šturm” požarevackog Centra za obuku kopnene vojske, pred svojim starešinama, komandantom Centra pukovnikom Vinkom Markovskim, zamenikom komandanta komandanta Komande za obuku, brigadnim generalom Miodragom Vukmirovicem, predstavnicima lokalne samouprave i brojnih institucija, kao i pred svojim roditeljima, rodbinom i prijateljima, u subotu se zaklela svojom cašcu da ce cuvati i braniti nezavisnost, suverenost i teritorijalnu celovitost Republike Srbije.

Svecan i uzvišen vojnicki cin, davanje zakletve otadžbini, gord i ponosom ispunjen, u srpskom narodu od vajkada cenjen kao stepenik na kome mladic izrasta u muškarca, pored visokih oficira Vojske Srbije, vojnicima i okupljenim roditeljima i rodbini mladih vojnika, cestitala je i zamenica grado-nacelnika Požarevca Vukica Vasic. Porukom, istovetnom: vojni rok odslužiti uspešno i casno, Požarevac i stecene prijatelje u srcu nositi zauvek.

D. Milenkovic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 12.06.2009. do 19.06.2009. godine rodene su 23 bebe od toga muških 10 i 13 ženskih

Sinove su dobili: Snežana Milanovic i Nebojša Kojic iz Tabanovca, Maja Milovanovic i Nenad Nikolic iz Kule, Sunita Asani i Feredin Isufovic iz Kostolca, Suzana i Željko Muždalo iz Petrovca, Sanja i Saša Jeremic iz Kuceva, Dragana Petrovic i Antonic Stevica iz Požarevca, Vladanka Stojadinovic i Siniša Stefanovic iz Požarevca, Sanela i Vojce Žurkic iz Rakove Bare, Snežana Tagic i Marko Jankovic iz Lucice, Danijela Jakovljevic i Draško Cakic iz Lucice.

Kcerke su dobili: Milena Jerenic i Dejan Cvejic iz Klicevca, Aleksandra i Mirko Boškovic iz Požarevca, Danijela Lazarevic i Dragan Milic iz Burovca, Jelena i Ljubiša Živkovic iz Petrovca, Suzana i Vasilije iz Požarevca, Lucija i Darko Kaurin iz Lucice, Sladana Njamculovic i Predrag Srejic iz Laznice, Mirjana Vasic i Saša Zajic iz Starog Kostolca, Olivera i Nedeljko Vlaisavljevic iz Požarevca, JelenaTomic i Nenad Veljkovic iz Požarevca, Maja Petrovic i Dejan Miloševic iz Osipaonice, Jelena Stojanovic i Dragan Ilic iz Busura, Maja i Zoran Stokic iz Velikog Gradišta.

DRUMARIJADA 2009.

BALKAN NA OKUPU

Ovogodišnja, 10. "Drumarijada", održana tokom protekle nedelje u Soko Banji, bila je nova prilika za nadmetanje, druženje i zbližavanje više od 600 radnika iz 22 autoprevoznicka preduzeca. Domacin manifestacije, "Veolia Transport Litas" AD Požarevac uspeo je da okupi ucesnike sa gotovo svih prostora bivše Jugoslavije: Pored brojnih preduzeca iz Srbije, odazvali su se i u velikom broju došli ucesnici iz Makedonije, Bosne, Crne Gore, Slovenije...

Domacin je ceremonijal svecanog otvaranja ovogodišnje "Drumarijade" upotpunio sadržajima koji su takmicarima sa tako širokih prostora, a i Soko Banje, koje je spektakl privukao, promovisali najistaknutije kulturne i turisticke vrednosti Požarevca. Zastavu "Drumarijade" proneli su u svecanom defileu do jarbola na koji je kasnije podignuta, kostimirani Rimljani iz Viminacijuma i ljubicevski višebojci, predvodeni aktuelnim vitezom Davorinom Živkovicem. Gradski ženski hor “Barili” je intonirao državnu himnu i izveo kraci koncert, a, uz zvuke fanfara predstavnika požarevacke Muzicke škole “Stevan Mokranjac”, cast da podigne zastavu "Drumarijade" takode je pripala Požarevljanki LJubici Stefanovic, redovnoj ucesnici svih dosadašnjih radnickih sportskih igara zaposlenih u drumskom prevozu.

Manifestaciju je otvorio Dragan Jovanovic, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu.

U cetiri dana nadmetanja, takmicari su “ukrstili koplja” u petnaestak sportskih disciplina i ispita spretnosti vozaca, odnosno umešnosti automehanicara.

Ekipa domacina, u ekipnoj konkurenciji osvojila je 7. mesto, ostavivši iza sebe 17 ekipa. Muška ekipa "Veolia Transport Litas" AD Požarevac osvojila je drugo mesto u nadvlacenju konopca, a ekipa "Veolia Transport LUV” Beograd osvojila drugo mesto u malom fudbalu.

Žene, ekipno, osvojile su trece mesto u pikadu, nadvlacenju konopca i kuglanju. Koleginice iz firme "Veolia Transport LUV” Beograd bile su u kuglanju druge.

Obraz požarevackog prevoznika posebno su osvetlali mehanicari i vozaci: Boško Živoinovic bio je nedostižan u servisiranju cetvo-rokružnog ventila, dok je Mladen Boras, “stari drumski vuk”, osvojio prestižno drugo mesto mecu kolegama vozacima “D” kategorije.

Zajednicko slavlje na kraju “Drumarijade” je za posebnu pricu.

REC DOMACINA

Slavoljub Ðordevic, clan glavnog odbora "Drumarijade":

- Ucinili smo napor i ove godine, uprkos cinjenici da se ekonomska kriza oseca i neminovno reflektuje i na našu delatnost, okupimo najveci broj saobracajnih preduzeca i ucesnika u desetogodišnjoj tradiciji ove manifestacije. Uspeli smo, ovo je, slobodno mogu reci, "Balkanska drumarijada". Gosti iz Makedonije su najbrojniji, tu su i gosti iz Banja Luke, iz Slovenije, Crne Gore, došle su nam i ucesnici iz Poljske i Slovacke... "Drumarijada" nije samo sportsko takmicenje, to je jedinstvena prilika da se ljudi srecu i sklapaju nova poznanstva. Naš posao je težak i odgovoran, ovo je jedna od retkih prilika da se ljudi opuste i druže, što je osnov i još bolje medusobne saradnje.

Zoran Milic, clan organizacionog odbora ispred ekipe domacina:

- Potrudili smo se da Požarevac na ceremonijalu otvaranja prikažemo u najboljem svetlu, u toku manifestacije osnovni cilj nam je da budemo što bolji domacini, ali i što kvalitetniji ucesnici brojnih disciplina. Inace, prilika je reci i to da smo za protekle tri godine, postavši deo svetskog lidera u oblasti saobracaja i održivog razvoja "Veolia transport", investirali oko 6 miliona eura u nova vozila, kakvih ce do septembra biti oko 50 u našem voznom parku. To ce, uz niz drugih akcija koje pokrecemo, pomoci u nastojanju da poboljšamo kvalitet naših usluga i zadržimo lidersku poziciju na tržištu Srbije.

Dragan Milenkovic