Header

NA EKOLOŠKOJ TRIBINI U POŽAREVACKOJ GIMNAZIJI

O EKOLOGIJI I RECIKLAŽI

- O aktuelnim problemima ekologije i odnosu mladih prema ovim pitanjima,

govorili predstavnici Centra za orijentaciju društva Beograd i vršnjacki edukatori Omladine Jazas-a Požarevac

slika

Omladina JAZAS-a u Požarevcu vec dve godine svojim radom i preventivnim aktivnostima nastoji da ocuva, zaštiti i unapredi životnu sredinu. Brojne akcije na tom planu sprovodi u saradnji sa organizacijama kojima je negovanje zdravlja i zdravih stilova života, zajednicki cilj. U želji da na ovim pitanjima okupi što veci broj mladih ljudi i doprinese podizanju njihove svesti kada je ekologija u pitanju, Organizacija JAZAS pokretac je, pored ostalog i brojnih tribina, radionica, strucnih skupova... Tako je prošle srede,u saradnji sa dackim parlamentima, Kancelarijom za mlade Grada Požarevca i Gradskom upravom, organizovala tribinu na temu "Ekologija i znacaj reciklaže". Bilo je to uoci 5. juna, Svetskog dana životne sredine, a u okviru akcije "Ocistimo Požarevac i Kostolac".

--Namera nam je da na ovaj nacin upoznamo deo mladih sa problemima ekologije i znacajem reciklaže i da oni ta saznanja dalje prenose svojim vršnjacima. Na ovoj tribini predstavljamo rezultate ankete radene u Beogradu medu ucesnicima Natural festivala gde su anketari bili i vršnjacki edukatori Omladine JAZAS iz Požarevca. Ako je suditi po rezultatima te ankete onda je sektor nevladinih organizacija jedan od glavnih faktora za prenošenje informacija o ekologiji medu mladima. Mi cemo nastaviti sa sagledavanjem stepena ekološkog znanja medu mladima, posle ove ankete, naši vršnjacki edukatori angažovace se na sprovodenju anketa medu ucenicima naših srednjih škola, saznajemo od Zorana Jovica, predstavnika Omladine JAZAS-a Požarevac.

Inace, pred ucesnicima prošlonedeljne veoma posecene tribine, o konkretnim rezultatima ankete sprovedene ove godine u aprilu na Natural festivalu u Beogradu, govorio je Zoran Loncar iz Centra za orijentaciju društva. Naglašavajuci da je ovaj Centar vec duže vreme partnerska organizacija Omladini JAZAS iz Požarevca u sprovodenju projekate iz oblasti ekologije i održivog razvoja, Loncar je rekao da je anketom obuhvaceno oko 200 takozvanih osvešcenih ispitanika, ljudi koji se vec bave ekološkim problemima na neki nacin.

-- Najzanimljivije pitanje koje je postavljeno ispitanicima bilo je: kakav je odnos zajednice prema pitanjima ekologije i cak 94 odsto ispitanika su negativno odgovorili ukazujuci tako na cinjenicu da se u okvirima zajednice nedovoljno na tome radi. Interesantni su i odgovori na pitanje-na koji nacin možemo unaprediti ekološku svest u Srbiji? Najveci broj ispitanika je odgovorio da je to najbolje edukacijom kroz nevladine organizacije pa zatim sopstvenim ponašanjem, pominjane su i kaznene mere kao i neophodnost unapredenja sistema otklanjanja otpada i reciklaže. Inace, pitanje reciklaža koja je u našem društvu još uvek na pocetku, naprimer u Nemackoj se otpad reciklira 95, a kod nas samo 5 odsto, postaje vrlo interesantno ekološko podrucje. To je oblast cijem unapredenju i zaživljavanju veliki doprinos može da da i Omladina JAZAS-a u buducnosti, da utice da Požarevac postane grad za primer time što ce taj sistem medu prvima dovesti do zadovoljavajuceg nivoa, precizirao je Loncar.

U nastavku tribine, na veoma interesantan i mladima prihvatljiv nacin, o problemima ekologije: o otpadu, reciklaži, uštedama energije, alternativnim izvorima energije i nekim merama protiv zagadenja okoline, govorili su vršnjacki edukatori Omladine JAZAS Požarevac koji su se predstavili kao Miki i Ilija.

S.E.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE GRADSKOG ODBORA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE POŽAREVAC

EFIKASNA SRBIJA - NOVA EKONOMIJA

U cetvrtak 04.06.2009 održana je konferencija za štampu Liberalno demokratske partije Požarevac:

Po recima Menadžera Gradskog odbora i clana Predsedništva Ldp-a Gorana Stefanovica, gradska vlast za sedam meseci nije ponudila nijedno rešenje za brojne probleme gradana Požarevca,tako da je vec sada jasno da ce iza nje ostati samo demagogija,populizam i mnogo praznih obecanja.

Istina je da se pokazala sposobnom samo u jednom,pronašla je u ekonomskoj krizi dežurnog krivca,spasonosnu formulu za ublažavanje nerada,javašluka,nedostatka vizije,pogrešne politike,nesposobnosti i nestrucnosti ispred politike.

Umesto leka za krizu ponudili su nam zamenu teza,tako da nam svakodnevne probleme predstavljaju kao uzroke,a njih koji su uzrocnici najveceg broja problema predstavljaju kao spasioce.

Koliko je situacija u Požarevcu ali i u celoj Srbiji bezizlazna u ovom trenutku dovoljno govori cinjenica da su opozicija radikali sa ’’bedžom’’,radikali bez ’’bedža’’i ’’odumiruca’’ DSS,stranke koje su platile cenu preslikavanja republickog parlamenta.

Liberalno demokratska partija je prva opoziciona stranka u poslednjih devet godina koja konstantno pokazuje šta istinski znaci biti konstruktivna opozicija,tako da mi i danas predstavljamo set jasnih mera pod imenom Efikasna Srbija - Nova Ekonomija.

Potom su Branka Jerkov, portparol Gradskog odbora Ldp-a i Dušan Peric, clan Glavnog odbora Ldp-a predstavili ovaj set mera u kome su dominantno mesto zauzele mere za smanjenje ministarstava na 12, te podrška malom i srednjem preduzetništvu uz uvodenje naplate PDV-a po obavljenom poslu uz smanjenje poreza na zarade koje je bilo i jedno od predizbornih obecanja aktuelne vlasti.

SPO VELIKO GRADIŠTE SAOPŠTENJE ZA ŠTAMPU

Povod za obracanje javnosti je slucaj direktora JKP Golubac, A. Ðukica, koji je optužen za zloupotrebu službenog položaja, a predstvljao se kao clan Srpskog Pokreta Obnove, mada je zbog ponašanja neprimerenog clanu naše stranke, izbacen pravo-snažnom odlukom predsedništva pre skoro tri godine.

Posle toga je bio jedan od osnivaca grupe gradana, koja je na poslednjim lokalnim izborima nastupala samostalno u opštini Golubac, a protiv naše liste, gde smo nastupili u koaliciji sa Demokratskom strankom. Posle izbora podržali su kao kandidata za predsednika opštine sadašnjeg predsednika opštine Dr N. Mijovica, zbog cega je on bio nagraden mestom, koje ne zaslužuje svojim strucnim, a sada je svima jasno i moralnim kvalitetima.

Takvi nam nisu bili, nisu i nece nikad biti potrebni.

SA VEROM U BOGA, ZA KRALJA I OTADŽBINU

FJOLMENINNGARSETUR (POJMA NEMAM KAKO DA PREVEDEM, ALI IMA VEZE SA POSLOM NA ISLANDU, GDE PRIJAVLJUJU RADNIKE)

KO NA CRNO RADI PRAVO CE U RAJ

(pakao je vec apsolvirao)

Na Isladnu živi oko 1.000 Srba, a uskoro ce u Rjekjaviku poceti izgradnja pravoslavne crkve. Ovo ostrvo na severu, u Atlanskom okeanu, koje je poslednje naseljeno ostrvo pre Severnog pola i koga još zovu "Ostrvo na kraju sveta" nastalo je od izlivene lave, pa zemljište lici na kamenitu pustinju. Zima traje od oktobra do aprila, kada svice u 11, a mrak pada u 15 sati. I na ovakvom tlu, u klimi koja je leti 10 stepeni, a zimi nešto malo manje, Islandani su uspeli da naprave nacionalni prihod od 30.000 evra po glavi stanovnika. Socijalna politika je sveobuhvatna i pravicna, gledano iz našeg ugla, a verovatno i iz svih drugih uglova. Naime, na Isladnu poslodavci prijavljuju svoje zaposlene. To je, zamislite, obaveza koju propisuje Zakon. Jeste da je malo klima nezgodna, jeste da nema baš neke prirode u kojoj možete da prostrete cebence i obavite piknik, jeste i da je podalje od rodne vam kuce, ali zato tople vode ima na pretek, zbog obilja termalnih izvora... i poslodavci prijavljuju... Sada ce me neko prozvati...alo, pa i kod nas je to zakonska obaveza... Alo... luda glavo... šta pricaš!? Izvinite svi vi poslodavci koji prijavljujete zaposlene i redovno, što ce reci mesecno, isplacujete zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, izvinite i svaka cast! I istina jeste da Zakon u Srbiji propisuje obavezu prijavljivanja radnika, ali, oprosticete, nije isto kada je propis propisan i kada je propis poštovan. Prost eksperiment - osvrnite se malo po Požarevcu i pogledajte koliko je privatnih radnji, pekara, piljara, trafika, kockarnica, kafica, kafana, preduzeca za ekpsport - import svega i svacega, radio stanica, divljih i malko pripitomljenijih..., nameštaj, bela tehnika, ugalj, nafta, parfemi, galanterija...garderoba... da ne nabrajam, shvatili ste. Tu radi neki narod. Nemam naravno tacnu statistiku, niti mi je namera da se bavim proracunima koliko bi to bilo u brojkama, ali onako uopšteno, aproksimativno i krajnje laicki, malo mnogo naroda radi bez ikakve zaštite, niti je prijavljeno, niti ima mogucnost da na bilo koji nacin utice na poslodavca koji je svemocan i ni na kraj pameti mu ne pada da državi placa dažbine za nekoga koga ce zadržati do trenutka dok ne pocne da ga nervira. Svaki iole normalan i misleci radnik "na crno", odnosno crni radnik to zna, on mora da govori tiho, što rede i što tiše, po mogucstvu samo ga ako nešto pitaju, da klima glavom i bespogovorno potrci kad kog nekom od nadredenih nadode da pojede pljeskavicu, popije pivo, ili pojede sladoled, bez obzira da li ima fakultetsku diplomu, ili je vlasnik svedocanstva o završenoj osnovnoj školi. To nije bitno. BITNO JE DA NIKO NE BI TREBALO DA KRŠI ZAKON, AKO VEC POSTOJI. No, kao što to biva u svakoj bajci, postoji i onaj deo u kome zla maceha uvek uspe da ubedi dobrog kralja da su joj namere casne i da nije istina da ona zlostavlja pastorce, te tako zakon (namerno napisan malim slovom), u ovom slucaju postoji samo za neke, one koje ruka pravde može da do'vati bez mnogo lomatanja, troškova i bespotrebne jurnjave po terenima. Treba to navatati. Trebalo bi zaposliti još onoliko inspektora koliko je firmi sa crnim radnicima koji bi kao pit bulovi dežurali svakodnevno i štitili radnika od bahatog gospodara, a onda tu nema nikakve pozitivne matematike. Ovako je nekako lakše, znamo svi, a dobar deo nas je osetio i na svojoj koži, kako je to kad ti neko uskrati godinu, dve, pet radnog staža, a pri tome te farba kako je sve ok, ili ona druga varijanta u kojoj ti otvoreno kaže da o prijavi možeš samo da sanjaš, a ti ipak pristaješ, jer znaš da nema 'leba i da moraš. Plus kukavicluk, niko ne sme da prijavi prestupnika, jer ce obavezno i on da nagrabusi. Tako nas zakonce o radu štiti, a inspekcija rada, kojoj se, po pravilu, prvo treba obratiti za pomoc u ovakvim slucajevima, cesto dode samo kao alarm gospodaru na kog roba da obrati pažnju. Hvepjum ep ekki sama (Prev: Koga briga)I sada cu da umuknem, a imam još toliko toga...

A Island? Nemojte braco! Šalila sam se. Sunce tudeg neba... i tako to. Bolje ovde bez leba, socijalnog, zdravstvenog i plate, ako treba, jer to je nus pojava, daju vam kad imaju i koliko misle da vam je dovoljno, a ne kad i kako ste se dogovorili, nego tamo gde vlada polarna noc i ljudi govore vama nepoznatim jezikom. I još nešto - žene na Islandu ne menjaju prezime kada se udaju, pa šta ce tamo onda, dodavola?

Lela Likar

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

“HAJD PARK” U DRINSKOJ

slika

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine grada Požarevca, koja je zbog obimnosti dnevnog reda i maratonskih debata trajala dva dana, usvojeni su izveštaji o radu Gradske uprave i Gradskog javnog pravobranilaštva, kao i izveštaji o poslovanju i finansijskim pokazateljima poslovanja svih javnih preduzeca, ustanova, fondacija i fondova grada Požarevca za 2008. godinu.

Tokom prošle kalendarske godine, u lokalnoj samoupravi, shodno u tome i vecini preduzeca i ustanova, struktura vlasti menjala se tri puta, pa su izveštaji o poslovanju, prakticno, rezultat rada gotovo svih politickih struktura koje su zastupljene u Gradskoj skupštini. Stoga se u diskusijama i veoma oštrim kritikama, najglasnijim iz odbornickih redova Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, vodilo racuna da se kritikuje period u kome su na vlasti bili neki drugi. Istovremeno se radikalno pripisivala sebi svaka zapoceta investicija, dobijena donacija, rešen problem... Zahvaljujuci tome što SAT TV sednice prenosi uživo, skupštinska govornica je više služila za politicko obracanje javnosti, nego argumentovan dijalog sa kolegama u odbornickim klupama.

“Mi smo bili bolji...”

Ton dvodnevnoj raspravi u kojoj se na desetine cinjenica reklo i poreklo, jer je svako svakog odmah demantovao kontraargumentima, dao je prvi govornik, Saša Valjarevic, predsednik odbornicke grupe SRS u Gradskoj skupštini:

- Sve je zamrlo, svi smo u nekom apaticnom stanju. Javna preduzeca u gradu su u stanju mirovanja, svi cekaju nešto. Osim, ne zato što sam ja u Javnom komunalnom preduzecu, koje je jedino pohvaljeno za svoj rad. Ostala preduzeca cekaju da im pristignu sredstva iz onih ministarstava koje ste vi iz vladajuce koalicije, posebno iz DS i G 17 Plus obecali, verovatno ove velike pare od kojih je naš grad “procvetao”. A, jeste procvetao, mi iz JKP smo posadili ove godine duplo više cveca na zelenim površinama i stvarno lepo izgleda, što i gradani mogu da vide i pohvaljuju rad ovog Javnog preduzeca koje, izgleda, jedino funkcioniše u ovom gradu.

Valjarevic je kritikovao sporost i zastoj u realizaciji projekta zamene azbestnih cevi na potisnom vodu požarevackog sistema vodosnabdevanja, a komentarišuci izveštaj o radu Gradske uprave, on je posebno istakao Odeljenje za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti, koje je formiralo veoma uspešan tim i kod NIP-a i drugih resora Vlade, kao i nevladinih organizacija, ostvarilo znacajna sredstva i donacije. Istovremeno, naglasio je da u Gradskoj upravi reorganizacija nije nastavljena i da je, u globalu, karakteriše sporost i apaticnost.

Slavoljub Matic, predsednik Odbornicke grupe DSS, izneo je mišljenje da su odluke resora Gradske uprave nestrucne, da se radi sporo, da se stalo da racunarskim povezivanjem u Upravi, i tražio odgovor na pitanja u vezi zapošljavanja i primanja zapo-slenih.

U svom odgovoru, nacelnik Gradske uprave Dejan Ilic, istakao je da su primanja nepromenjena u poslednih godinu dana, prijem novih radnika je obustavljen, u planu je smanjenje broja izvršilaca za 10%, mahom nepopunjavanjem mesta svakog radnika koji ode u penziju. On je detaljno obrazlagao i druge vidove racionalizacije i reorganizacije koji se sprovode.

Gradonacelniku nudili mito?

Na kritike izrecene iz redova Radikala, reagovao je i grado-nacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic:

- Isticem da smo vlada kontinuiteta, svi zapoceti projekti se realizuju, ali, postoje problemi koji iziskuju odredeno vreme. Najpre, tvrdnja da je prethodna vlast sve odluke usaglasila sa Statutom grada, nije tacna: do 5. decembra uraden je samo Statut, gotovo nijedna odluka nije usaglašena. To je teret ostavljen ovoj koaliciji, trebalo je za 6 meseci da se desetine i desetine dokumenata pripreme i donesu, u tom mnoštvu je moguce da je poneka greška i promakla, ali, tu smo da popravimo i poboljšamo. Takode, nije tacna tvrdnja da je projekat zamene azbestnih cevi i zaštite vodoizvorišta krenuo onog dana kad je Saša Valjarevic postao gradonacelnik. U mandatu predsednika Dušana Vujcica, 18. juna 2007. godine je uspostavljen kontakt sa EAR-om, da je nakon toga je tadašnje Opštinsko vece odobrilo sredstva za pripremu tehnicke dokumentacije, u maju 2008. je uradena studija o izvodljivosti, Valjarevic je samo potpisao ugovor. Problema oko donacije ima: izvodac je ponudio 2,7 miliona evra, tolika je vrednost, nije 3,1 milion. Inace, nedostajucu razliku izmedu idejnog i glavnog projekta, oko 800.00 evra, dužna je lokalna samouprava da nadomesti. Zastoj je nastao u momentu kad je izvodac uocio prepreke za koje su potrebni dodatni fitinzi. Izvodac pokušava da nam, umesto francuskih spojnica, “uvali” turske, koje su jefitinije i slabijeg kvaliteta, što nadzorni organ nipošto nece prihvatiti i, mislim da smo na pragu rešenja tog problema. Radovi na samom vodoizvorištu teku nesmetano, po planiranoj dinamici. Inace, izjava mog prethodnika na mestu gradonacelnika da je za sve bila spremna pojektna dokumentacija i obezbedene dozvole, takode nije tacna. Ulica Draže Markovica je gradena bez odobrenja za gradnju, radove je u decembru zaustavio Zavod za zaštitu spomenika: Direkcija je imala dva projekta – jedan je dostavila na saglasnost Zavodu, a radila po drugom. Ovih dana obezbedujemo svu dokumentaciju i radovi ce se nastaviti. I obilaznica Požarevac – Kostolac, primer je da se radilo bez gradevinske dozvole. Nije dobijena jer nema regulacionog plana, “Srbija put” ne da saglasnost za prikljucenje, - pojasnio je Milosavljevic.

Replika Saše Valjarevica sadržala je zanimljive cinjenice :

- Gradani grada Požarevca, da vam kažem zašto je nastao problem oko azbestnih cevi: mi, u koaliciji SRS – SPS – DSS, nismo hteli da prihvatimo mito! Iz firme “Velika Morava” nuden nam je mito da bi izmenili kvalitet cevi. To je istina i stojim iza toga. Nudili su nam da razliku ulože u sportske klubove ili nešto drugo. Odmah smo to odbili i obavestili gospodu Timotija i Luisa iz Evropske agencije za rekonstrukciju da imamo problem sa izvodacem.

Strogo po zakonu

Žarko Pivac, narodni poslanik, predsednik GO DS Požarevac, je porucio:

- Mnoge politicke partije obecavaju da ce, kad preuzmu vlast, uraditi dosta toga. Kasnije, obecano se veoma malo realizuje. Demokratska stranka ne obecava unapred, radimo na realizaciji projekata, kad se posao realizuje, onda cemo o tome moci da pricamo. Kad je rec o podršci, jasno se vidi u poslednjih šest meseci koliko je ministara posetilo ovaj grad. Naravno da semo sa vima razgovarali o našim projektima, o mogucnostima da se u njihovu realizaciju ukljuce i pojedina ministarstva. Ali, znajte da ce mnogo toga ici sporije: naše je opredeljenje da radimo strogo po zakonu i ne dozvolimo da interesne grupe uticu na raspodelu novca. Danas se ovde cuje da su sve zapocete investicije – problematicne. Pocelo se bez kompletne dokumentacije i, naravno, jednom je moralo da se stane, da se obezbedi dokumentacija. Treba imati u vidu i kakve su dugove zatekli novi direktori preduzeca kad su stupili na dužnost. Predstavnici opozicije tvrde da to ne znaju, a govorimo o periodu kad su oni vršili vlast. Moram da podsetim, dok je ovde 5. decembra trajala sednica, tri nova radnika su zapošljavana u Direkciji za izgradnju. Kad govorimo o reprezentaciji, pomenucu : nadzor još nije ni poceo oko vodovoda i EAR-a, a Saša Isakovic je vec potrošio 145.000 dinara na kafanske racune. I, neprimereno je da 3,1 milion dinara Direkcija potroši na reprezentaciju u prošloj godini. U prethodnom periodu,2007. godine, kad je Saša Valjarevic bio direktor JKP, 4 miliona potrošeno je na reprezentaciju i samoreklamiranje, a zapošljeno 37 ljudi, medu njima niko nije bio clan DS-a, radi se o stranackom zapošljavanju, - naglasio je Pivac.

Na stranacko zapošljavanje ukazivano je na ovoj sednici u još nekoliko navrata.

Radice se brže i odgovornije

Predsednik Skupštine Miomir Ilic, komentarišuci burnu debatu u prvom delu sednice, drugi dan zasedanja Gradske skupštine zapoceo je recima:

- Od 2000-te godine, kada smo imali 38 odbornika u ovoj sali, pa sve do sada, kad vršimo vlast u koaliciji sa drugim politickim partijama, predstavnici Socija-listicke partije i ja licno, necemo da isticemo našu ulogu u ostvarenju želja i potreba gradana, a da ne kažemo da ima zasluge i opozicije, pogotovu koalicionih partnera sa kojima smo veoma uspešno saradivali, nikad ne isticuci da smo mi ti koji nose inicijativu. I kad ne budemo u vlasti, mi cemo, kao opozicija, biti na usluzi gradanima. Jer, naš program se zasniva na interesima gradana. Kad je rec o rezultatima u 2008. godini, nije istina to što pojedini odbornici tvrde da ništa nije uradeno. Oni su diskutovali protiv sebe samih i protiv svojih programa i koalicionih dogovora iz tog perioda. Što se sadašnje koalicije tice, Socijalisticka partija nece u narednom periodu da bude “ping-pong” loptica izmedu jedne, druge i trece strane, nego ce biti aktivni ucesnik svih dogadanja u interesu gradana. Imacemo mi i razlicita mišljenja i drugacije stavove, ali, ono što garantujem da ce biti, jeste da cemo poštovati volju gradana, vas koji ste ovde i nikad necemo isticati šta smo to mi uradili, vec da je sve uradeno zajednicki. Tako ce biti dok nas neko ne promeni i ne dode neko bolji. Inace, istina je da moramo da radimo brže i kvalitetnije. Sadašnja koalicija, ne da ima obavezu, vec ima i odgovornost. Racunam da cemo u narednom periodu da imamo cvršce i jace dogovore. Kad kažem da ova koalicija treba da ažurnije radi, to se odnosi i na javne funkcije, gde mora da bude fleksibilnosti i ažurnosti. Nedopustivo je da ulica Draže Markovica stoji šest meseci i da se ne završava. Najhitnije cemo pristupiti tom poslu. Nece više biti mesta za prepucavanje izmedu službi Gradske uprave i Direkcije, mora da se posao radi. I obilaznica, možda je radena bez potpune dokumentacije, ali je uradena. Problem sa prikljucenjem na put višeg reda, u razgovoru koji sam obavio sa g. Mrkonjicem, dobio sam obecanje da ce to biti rešeno ove godine, - istakao je Ilic. On je tom prilikom odbornicima procitao i upravo pristigli zakljucak Nadzornog organa, u kome se odbija zamena francuskih elemenata potisnog vodopvodnog cevovoda turskim, vezano za problem oko pocetka radova na zameni azbestnih cevi u Požarevcu.

Direkcija na deset radiliŠta

Na pitanja vezana za poslovanje u prošloj, a i tokove u prvoj polovini ove godine odgovore su davali direktori javnih preduzeca i ustanova.

Miodrag Stojkovic, direktor Direkcije za izgradnju, naglasio je da ovih dana inženjeri rade detaljne planove regulacije obilaznice za Kostolac, vodoizvorište “Kljuc”, industrijsku zonu, nekoliko zona u centru Požarevca...

-“Rec naroda” je na tri strane objavio sve što smo odradili ovog proleca: novi asfalt u Pirotskoj, Vladimira Karica i Zmaj Jovinom sokacetu. Uskoro ce biti uracena kanalizacija u Koste Stamenkovica na Tulbi, završena je u Ratarskoj 5 - 9, krenulo se u ulici Ivana Milutinovica. U selima, u nameri da zaštitimo pešake i bicikliste, prošle godine su ugovoreni poslovi i ove je završena biciklisticka i pešacka staza u Lucici, uradena je prema Prugovu, u Cirikovcu smo uradili rizlom pola kilometra, radi se situacioni plan i dobicemo saglasnost od “Srbija puta”. Što se tice vrtica, u Kostolcu je uraden prikljucak na “Toplifikaciju”, uraden je mobilijar, završava se ograda tog vrtica. U selu Bare je uradena stubna trafo-stanica, u Klicevcu završeni radovi na Domu kulture, rade se prostorije MZ LJubicevo. Postavljena je stolarija na Eparhijskom domu u Kostolcu, posao je pocet prošle godine, ovih dana se otvara druga partija kanalizacije, tender je u toku, pocece uskoro radovi na crpnoj stanici 6, radice se na zaštiti iskopina u Viminacijumu. U MZ Drmno su uradene rigole, kao i u Recici, saniran je Zabelski put, bilo je sanacija u gradu, nismo sve završili, “Neimar put” se žalio na javnu nabavku za redovno održavanje, to se rešava u Beogradu, ocekujemo da se brzo reši. Sveukupno, ne stoje kritike da se ne radi. Vecina poslova je na periferiji, centar je rešio uglavnom sva infrastrukturna pitanja, pa se ne vidi gde sve radimo, zato i koristimo medije da se gradani informišu o svemu što se radi, - istakao je direktor Direkcije.

Nema nerada

Po recima direktora JP “Toplifikacija” Zvonimira Blagojevica, besparica je kljucni problem u povecanju broja prikljucenih gradana na sistem daljinskog grejanja. I pokušaji da se prikljucak ponudi na više rata nisu dali ocekivane rezultate. “Ko nema - nema”, rece Blagojevic. On je opovrgao i price da ništa nije uradeno, cinjenicom da je 2007. godine u širenje mreže uloženo 48 miliona dinara, a 2008-e - 87,8 miliona, za mogucih 650 prikljucaka. Uz to, “Toplifikacija” je, posle šest godina, 2008-u završila sa pozitivnim finansijskim rezultatom. Jedan od pravaca kome ce ovo preduzece dati prioritet u narednom periodu bice pojacanje zaštite postojeceg cevnog sistema od propadanja.

- Mi danas koristimo deponiju “Sopot”, koja je ispravna i važeca, ima dozvolu nadležnog ministarstva, ona je vrlo dobro uredena i imamo pohvale od Ministarstva zaštite životne sredine, ogradena je i ima obezbedenje 24 sata. U pregovorima smo sa “Kirilom Savicem” da sacine studiju koja bi nam dala za pravo da produžimo dozvolu za korišcenje dok rukovodstvo lokalne samouprave i svi nadležni ne odluce kako problem deponije najkvalitetnije rešavati za duži vremenski period. Da li je to Regionalna deponija “Jelen Do”, ili cemo graditi novu, za Branicevski okrug, videcemo. Ukupno, JKP “Komunalne službe” rade vrlo složen i odgovoran posao, podložan kritici od svakoga, trudimo se da grad bude što cistiji i lepši, - rekao je direktor JKP “Komunalne službe” Slobodan Jovic.

Direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Aca Ilic istakao je napore na otklanjanju gubitaka vode u distributivnom sistemu, isticuci da ce projekat “Povecanje efikasnosti, detekcija i smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu” dati veoma znacajne rezultate. Naglasio je napore na osavremenjavanju tehnološkog procesa, zaštiti vodoizvorišta, kao i napore u oblasti precišcavanja i odlaganja otpadnih voda.

Direktor JP “LJubicevo” mr Vladimir Jankovic istakao je da ce u narednom periodu zajednickim naporima morati da se razreše višegodišnji problemi oko dugovanja koje je ovom preduzecu ostavila transformacija tadašnjeg DP “Poljoprivreda”. Rec je o cifri od oko 3 miliona evra, u cemu glavninu cine kamate, nagomilane u protekle 4 godine. Primera radi, dug Robnim rezervama od 700.000 dinara, narastao je danas na 80 miliona. Vode se pregovori o poravnanju dugova i odricanju potraživanja kamatnog dela, što bi “LJubicevu” dalo šansu da oživi poslovanje na zdravim nogama.

Pohvale Apoteci

Tokom razmatranja izveštaja o radu ustanova, posebne pohvale odbornika dobila je Zdravstvena ustanova apoteka Požarevac koja ce, po recima direktora Nebojše Jorgovanovica, nastaviti modernizaciju svojih objekata, najpre u Kostolcu.

Na poviku da Sportski centar Požarevac nije iskoristio sredstva NIP-a, dodeljena za izgradnju sportskih terena, direktorka Marija Miloševic je istakla da je posao usporila Direkcije za izgradnju dodatnim zahtevima, prema kojima je trebalo izmeštati trasu ulice Ilije Gojkovica. Tako je, umesto da su izgracene tribine sa 11,5 miliona dinara iz NIP-a, tribine ce se ove godine graditi sredstvima budžeta Grada, odobreno je 5 miliona.

U ovom delu sednice, inovirana je i inicijativa da Požarevac dobije profesionalno pozorište, koju je i direktor Centra za kulturu Aca Lukic podržao, dodavši da se u toj ustanovi cine napori da se gradanima ponude što kvalitetniji kulturni sadržaji. Pripremljena je letnja scena, posle par decenija nastupao je balet, a u septembru se ocekuje i opera.

Odluke i imenovanja

Velika odbornicka polemika vodena je pri donošenju odluka o lokalnim komunalnim taksama i radnom vremenu u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu, zanatstvu i drugim uslužnim delatnostima. Generalno, ove i ostale odluke bice, kako je naglasio gradonacelnik Milo-savljevic, u praksi pracene i korigovane u narednom periodu. A, pored njih, donete su i odluke o prevozu putnika u gradskom i prigradskom saobracaju, komunalnoj inspekciji, uslovima i nacinima snabdevanja toplotnom energijom, držanju domacih životinja, sahranjivanju i grobljima, komunalnim taksama, pijacama, postavljanjhu montažnih objekata na javnim površinama (o cemu ce celokupnu proceduru ubuduce voditi Gradska uprava), odluke o poslovnom prostoru, visini zakupa zemljišta...

Data je i saglasnost na statute ustanova i mesnih zajednica.

Na ovoj sednici je za direktora Fonda za zaštitu životne sredine imenovan Milutin Vasic, dipl ing zaštite bilja iz Požarevca, za zamenika predsednika UO tog Fonda Draško Gojkovic iz Bradarca, dok je za clana Komisije za komasaciju imenovana Vera Šeovic, za zamenika Vuko Stojanovic.

...INSPEKTOR NE LAŽE

Na opaske iz diskusija pojedinih odbornika iz redova opozicije da se u gradskoj vlasti nije radilo kako valja, na ovoj sednici je predocen zvanican dokument, Izveštaj budžetskog inspektora Miše Mišica od 30. decembra 2008. godine. U njemu, decidno, od stavke do stavke, budžetski inspektor konstatuje: nisu konstatovane nepravilnosti.

Kontrola primene zakona u oblasti materijalno finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišcenja sredstava kod Opštine Požarevac za celokupnu 2008-u godinu, vršena u periodu 1 - 15. decembar 2008. godine, obuhvatila je prihode i rashode budžeta, a unutar toga: plate i dodatke zaposlenih, stalne troškove, usluge po ugovoru, tekuce popravke i održavanje i materijal.

Budžetski insspektor kontrolisao je sve novcane tokove u prisustvu nacelnika za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petra Rajica, šefa Odseka za trezor Slavice Vukašinovic i referenta za fondove Olivere Roksandic. Odgovorna lica bili su Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac od 3. oktobra 2004. do 31. maja 2008. i Saša Valjarevic, na funkciji gradonacelnika od 1. jun do 5. decembra 2008. godine.

D. Milenkovic

U POŽAREVCU OBELEŽEN 5. JUN, SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

ZA ZDRAVIJU PLAVU PLANETU

- Ekološko društvo, Zavod za javno zdravlje i Omladina Jazas-a prošlog petka u Ekološkom domu na Cacalici organizovali tribinu i izložbu fotografija na temu "Zaštitimo životnu sredinu"

slika

Od strane Ujedinjenih nacija 5. jun 1972. godine proglašen je Svetskim danom zaštite životne sredine pa se tako svake godine taj dan obeležava manifestacijama i aktivnostima ciji je cilj skretanje pažnje javnosti na neophodnost preduzimanja odre-denih mera u rešavanju eko-loških problema. Ovogodišnji program obeležavanja 5. juna bio je u znaku gesla: Tvoja planeta te treba-Ujedinjeni u borbi protiv klimatskih promena".

U obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine svake godine aktivno ucestvuje i Ekološko društvo Požarevac koje je osnovano 5. juna 1993. godine. Svojim aktivnostima, po modelu "Misli globalno-deluj lokalno", Društvo realizuje razne ekološke sadržaje koji imaju za cilj podizanje ekološke svesti, pošumljavanje, cišcenje i uredenje životnog okruženja.

Povodom ovogodišnjeg 5. juna zajedno sa Zavodom za javno zdravlje i Omladinom Jazas-a, Ekološko društvo Požarevca u Ekološkom domu na Cacalici organizovalo je izložbu i tribinu na temu "Zaštitimo životnu sredinu".

Ispred Ekološkog društva goste na tribini pozdravila je prim. dr Zorica Mitic, a u ime Omladine JAZZAS-a obratio se Zoran Jovic. Potom su o zagadivanju i znacaju zaštite vode, kao i pravilnom deponovanju smeca govorili strucnjaci Zavoda za javno zdravlje.

Dr Branko Staletic, pomocnik direktora u Centru za higijenu i humanu ekologiju podsetio je na cinjenicu da su zbog nestašice higijenski ispravne vode za pice u svetu vec vodeni ratovi, a to ce, po svemu sudeci biti i karakteristika 21. veka.

- Naša planeta se iz svemira vidi kao plava planeta jer dve trecine zemljine površine su pokrivene vodom mora i okeana. Osim toga na zemlji postoje i mnoga jezera i reke, kao i podzemne vode, medutim, od ukupne kolicine koja se procenjuje na oko jednu i po milijardu kubnih kilometara vode, 97, 3 procenta je slana voda mora i okeana koja nije pogodna za preradu za dobijanje pitke vode, a svega 2,7 posto je slatka voda. Medutim, od te kolicine slatke vode veci deo je zarobljen u polarnom ledu, postoje sada pokušaji da se i to koristi za snabdevanje vodom za pice, ali se od ukupne kolicine slatke vode zasad koristi samo jedan posto...Ako se podsetimo da dve trecine ljudskog tela cini voda sa, u njoj prirodno rastvo-renim mineralima, onda je jasno da je coveku, pa i ostalim živim bicima, neophodna voda za normalno funkcionisanje i da se ona u organizam mora unositi u kolicinama zavisno od godišnjeg doba i fizickih aktivnosti, dva tri, nekad i mnogo više litara. Takode, to mora biti takozvana obicna voda sa, u njoj prirodno rastvorenim mineralima... Poda-ci od pre nekoliko godina pokazuju da zbog nedostatka vode u pojedinim delovima sveta i upotrebe higijenski neispravne vode, razboljeva se i do pola milijardi ljudi, a umire i do deset miliona ljudi godišnje. Iz tog razloga je zaštita vodenih resursa imperativ covecanstva, rekao je, pored ostalog Staletic.

Interesantne podatke na tribini izneo je i Mario Trajkovic, diplomirani inženjer zaštite životne sredine koji je govorio o upravljanju komunalnim otpadom.

- U Srbiji se godišnje odloži oko 2,2 miliona tona smece što je nezamisliv podatak za zemlju naše površine. U zemlji je tre-nutno 160 deponija, a Nacional-nom strategijom upravljanja otpadom iz 2003. godine predvidena je izgradnja 29 regionalnih deponija, rasporedenih tako da za potrebe svakih 100 hiljada stanovnika dode po jedna deponija... Kontrolisanim odlaganjem otpada doprinosimo da što je moguce manje zagadujemo životnu sredinu, a to postižemo spaljivanjem, kompostiranjem i reciklažom. Pored svojih pozitivnih strana, spaljivanje ima i negativnih posledica, a jedna od njih je oslobadanje raznih gasove prilikom ovog procesa. Takode, izgradnja jedne visoke peci za spaljivanje otpada mnogo košta i uništava se i ono što bi moglo da se iskoristi u procesu reciklaže. Pošto 30 odsto otpada cine organske sirovine koje možemo kompostirati, dolazimo do materija slicnih humusu koje mirišu na zemlju. I najzad reciklaža kao oblik kontrolisanog odlaganja smeca obuhvata izdvajanje korisnih sastojaka iz otpada i njihovo ponovno korišcenje. Zašto reciklaža? Pa zato što se smanjuje kolicina komunalnog otpada, dobijamo sirovine za proizvodnju koje ne moramo da uvozimo, naprimer staklo, štedimo energiju, obezbedujemo nova radna mesta... Za 17 meseci postojanja Reciklažnog centra u Požarevcu sakupljeno je 177. 800 tona otpada i reciklirano, za toliko smeca je, naime rasterecena gradska deponija u Požarevcu, saopštio je Trajkovic.

Nakon izlaganja, ucesnici tribine bili su u prilici da razgledaju izložbu koju su pripremili Mario Trajkovic, Goran Živkovic i dr Snežana Plecevic.

PRIM. DR ZORICA MITIC, PREDSEDNICA EKOLOŠKOG DRUŠTVA POŽAREVAC:

PROMENA PONAŠANJA ILI KAŽNJAVANJE

- Mi smo nedavno završili akciju cišcenja naših gradova i naselja u kojoj su ucestvovali Ekološko društvo, Zavod za javno zdravlje i Omladina Jazas-a, i dobro je da smo dosta toga dobrog u tim akcijama postigli ali osnovna stvar na koju moramo staviti akcenat je da, ili menjamo naše navike kod stanovnika ove lokalne zajednice ili da pristupimo rigoroznijem kažnjavanju za baceni papir pored korpe i uopšte za neekološko ponašanje. Lako je postaviti korpu, kutiju, kontejner... ali je izgleda teško da se naviknemo da bacamo smece u, za to odredene posude. Naš najveci doprinos cistijoj i zdravijoj sredini bio bi upravo u tome da se drugacije ponašamo, neke stvari se doduše vec popravljaju, ali ce morati još mnogo vremena da prode dok se sasvim ne promenimo, rekla je na tribini prim. dr Zorica Mitic.

S.E.

PONOVO MLEKARA IMLEKA U POLJANI KOD POŽAREVCA

UDRUŽENO DO ISPORUKE MLEKA

- Petoro meštana Poljane na celu sa Mesnom zajednicom i novim otkupljivacem Milancetom Savicem ponovo oživeli rad mlekare

slika

U centru Poljane ovih dana otvorena je posle dužeg vremena mlekara za otkup mleka žitelja ovog pomoravskog naselja. Ovaj objekat je otvorio clan Saveta Mesne zajednice Milance Savic uz pomoc gradana koji nose mleko a trenutno ih je petoro.

“Trenutno se Imleku isporucuje dnevno oko 129 litara po ceni od 19 dinara za litar. To je mala cena ali u vreme krize svaki dinar dobro dode. Za sada je Imlek korektan u isplati. Za nas je bitno da u Poljani ima malih proizvodaca kojima je mlekara blizu i koji žele da koliko toliko imaju primanja”, - rekao nam je otkupljivac Milance Savic “Kikulan”.

Kako nas je obavestio Duško Jovic iz Poljane znatnu pomoc prilikom otvaranja imala je Mesna zajednica ali pomoc je dobijena i od pojedinih ljudi iz naselja. Ipak, gro sredstava uložio je Milance Savic.

Clan Saveta mesne zajednice Milance Savic smatra da je otvaranje mlekare u velikom selu dobrobit za sve gradane i da ce tek vreme pokazati koliko je ovdašnja mlekara zanacajna stavka u prihodima zemljoradnickih domacinstava.

“Od toga naši sugradani plate telefon. struju, još neke sitnije usluge i u svakom slucaju dobro im dode dinar od otkupljenog mleka. Ono najvažnije: naši Poljancani su veoma zadovoljni. Mi ocekujemo mnogo veci broj ljudi na otkupnom mestu”, - kaže Milance Savic, clan saveta Mesne zajednice Poljana.

Inace, masna jednica ovdašnjeg mleka je oko cetiri, a prema nekim saznanjima uskoro se ocekuje bar još petnaestak ljudi, a kapacitet kazana je 500 litara. U Imleku vele da je kvalitet mleka izuzetan i da bi primerom Poljane mogli da krenu i meštani mnogih drugih naselja u osam opština Branicevskog okruga.

S.R.

REPUBLICKA AGENCIJA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZECA I PREDUZETNIŠTVA - POŽAREVAC

BRANICEVSKOM OKRUGU 422.000 DINARA ZA CETIRI PREDUZECA

Na konferenciji za štampu, održanoj protekle srede u prostorijama Republicke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva, u Požarevcu predstavnike medija je strucni saradnik, Mirjana Petrovic informisala o rezultatima konkursa za dodeljivanje sredstava u okviru programa bespovratne finansijske podrške za jacanje inovativnosti i konkurentosti malih i srednjih preduzeca, preduzetnika, poslovnih inkubatora i klastera.

- Konkurs je raspisala Republicka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva 4.marta 2009.godine, a završen je 4.aprila. Mala i srednja preduzeca i preduzetnici, poslovni inkubatori i klasteri pojedinacno su mogli dobiti od 50.000 dinara do 600.000 dinara, pri cemu su imali pravo da ostvare povracaj novca do 50 odsto troškova odobrenog projekta. Aktivnosti za koje su se odobravala sredstva podrazumevala su pripremu poslovnih planova, uvodenje novih sistema kvaliteta standardizacije i sertifikacije, poboljšanje postojecih i razvoj tehnoloških procesa proizvoda i usluga, izradu specijalizovanih softvera koji su u funkciji unapredenja poslovanja, zatim edukacija menadžmenta i zaposlenih kroz specijalisticke obuke i unapredenje bezbednosti i zdravlja na radu u okviru zaštite na radu i procene rizika radnih mesta.

Cilj programa je bio pružanje direktne podrške razvoju konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeca i preduzetnika, poslovnih inkubatora i klastera, kroz ucešce u finansiranju troškova konsultantskih usluga. Program besplatne finansijske pomoci je pre svega namenjen uspešnim malim i srednjim preduzecima koja se prvenstveno bave proizvodnjom robe, ili pružanjem usluga, poslovnim inkubatorima i klasterima koji žele da unaprede svoju proizvodnju, ili uvedu nove standarde u svoje poslovanje.

Republicka agencija je 27.maja svecano urucila 293 ugovora preduzecima, poslovnim inkubatorima i klasterima u vrednosti od 60 miliona dinara u okviru ovog programa. Na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga dodeljeno je milion i 525.000 dinara i to, za Branicevski okrug 422.000 za cetiri preduzeca i za Podunavski okrug milion i 103.000 dinara za šest preduzeca, rekla je Petroviceva.

Pored unapredena poslovanja, cilj ovog projekta bio je i omogucavanje otvaranja novih radnih mesta.

L.L.

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE MALO CRNICE

POVECANE LOKALNE TAKSE

- Sa donošenjem novih odluka o vecim komunalnim i administrativnim taksama, prestale da važe stare iz 2006. godine

- Odbornici usvojili završni racun budžeta za prošlu godinu

- Imenovani clanovi Komisije za odredivanje naziva ulica, puteva i trgova

slika

Prošlonedeljna sednica SO Malo Crnice, predsedavao Bojan Uroševic, pocela je potvrdi-vanjem mandata novom odborniku SRS-a Veroljubu Milanovicu iz Šapina. U nastavku, bez diskusije usvojene su dve odluke: o izmenama i dopunama Poslovnika o radu SO i o visini naknade za rad clanova Opštinskog veca, stalnih i privremenih radnih tela i komisija. Novom odlukom o naknadama definisano je pravo clanovima Veca na naknadu za prisustvovanje sednicama i za troškove prevoza za dolazak na zasedanja. Za prisustvovanje sednici naknada je odredena u visini od 2.000 dinara, a troškovi prevoza od mesta stanovanja, u skladu su sa važecim cenovnikom ovlašcenog prevoznika. Pravo na naknadu imaju i clanovi stalnih i povremanih radnih tela i komisija u iznosu od 1.500 dinara.

Iako su se neki predstavnici opozicije, konkretno odbornicka grupa Nove Srbije zalagali za odlaganje tacaka dnevnog reda koje su se odnosile na povecanje lokalnih komunalnih i administrativnih taksi uz obrazloženje da ce to opteretiti gradane i privredu, odbornici su velikom vecinom, ipak izglasali nove odluke o taksama. Predsednik Uroševic je povecanje taksi obrazložio neodrživošcu dosadašnjih niskih tarifnih iznosa i potrebom njihovog uskladivanja sa taksama u slicnim opštinama u okruženju. Podsetimo da se lokalne komunalne takse placaju za isticanje firmi, za držanje motornih, drumskih i drugih vozila osim poljoprivrednih i mašina, za korišcenje prostora na javnim površinama, za korišcenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija, za držanje sredstava za igru i muzickih uredaja, za korišcenje reklamnih panoa i slobodnih površina za kampove i postavljanje šatora, za korišcenje obale u poslovne ili druge svrhe, za zauzece javnih površina gradevinskim materijalom ili za izvodenje gracevinskih radova. Lokalna administrativna taksa naplacuje se za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radove koje organi lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru svoje nadležnosti. Naplata taksi obavlja se po tarifama koje su sastavni deo donetih odluka. Donošenjem novih odluka o višim komunalnim i administrativnim taksama prestaju da važe odluke iz 2006. godine.

Na sednici je doneta i Odluka o završnom racunu budžeta Opštine za 2008. godinu po kojoj su tekuci prihodi, primanja i sredstva preneta iz prethodne godine, ostvareni u iznosu od 169.482.003 dinara, rashodi i izdaci iznose 159.278.146, a razlika izmedu prihoda i rashoda je 10.203.857 dinara.

U nastavku sednice odbornici su odlucivali i o planu odbrane od bujicnih poplava, kao i o mreži vaspitnih grupa Ustanove za decu predškolskog uzrasta "14. oktobar" za školsku 2009/2010. godinu Prihvaceni su i izveštaj o prošlogodišnjem radu Gradskog javnog pravobranila-štva i informacija o pripre-mljenosti sistema odbrane od grada na teritoriji Radarskog centra "Petrovac" u ovoj godini. U informaciji se navodi da je priprema sezone obilovla nizom poteškoca uslovljenih finansijskom situacijom u zemlji i da u narednom periodu, u cilju efikasnijeg rada protivgradnog sistema treba rešiti brojne probleme pocev od naknade za rad strelaca preko održavanja mreže protivgradnih stanica do obezbedenja dodatnih raketa. Radarski centar "Petrovac" sprovodi zaštitu od grada na teritoriji dva okruga: Pomoravskog i Branicevskog. Odbranom od grada obuhvaceno je 10 opština a ukupno branjena površina je 481.400 hektara od cega je poljoprivredno zemljište 294.095 hektara.

Na sednici je bilo reci i o programu zaštite, uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a doneto je i više rešenja medu kojima i rešenje o formiranju Komisije za odredivanje naziva ulica, puteva i trgova na teritoriji Opštine.

DR ESIDOL PERIC, PREDSEDNIK OPŠTINE MALO CRNICE:

OTEŽANO IZVRŠENJE BUDŽETA

- Na današnjoj sednici Skupštine opštine razmatrali smo problematiku koju je Skupština po zakonu nadležna redovno da razmatra. Nešto što odskace od redovnog dnevnog reda su odluke o taksama koje smo danas doneli. Hocu da porucim gradanima naše Opštine da lokalne takse nisu povecane u velikoj meri, one su samo izbalansirane u odnosu na takse u okolnim opštinama koje su po velicini slicne našoj. Izveštaj o izvršenju budžeta za 2008. godinu smo vec razmatrali na prošloj sednici, ovo danas je u pitanju samo završni racun tako da je rec o temi sa kojom su odbornici vec upoznati. Inace, i naša opština je trenutno suocena sa poteškocama u izvršenju budžeta Opštine, svetska ekonomska kriza, preko države Srbije, prenela se i na opštine tako da imamo probleme zbog kojih smo smanjili sve troškove koje je bilo moguce smanjiti, nema nabavke novih vozila, nekako se uklapamo u tekuci priliv sredstava. Videcemo šta ce biti sa transferom sredstava iz Republike i u skladu sa tim svakako cemo naš budžet morati da korigujemo. Naša opština spada u grupu nerazvijenih i mnogo toga u njoj zavisi od transfernih sredstava Republike Srbije. Nama su transferi u budžetu velika stavka, iznose oko 60 posto i zato bi nas umanjenje tih sredstava i te kako pogodilo. Još sve, doduše nije definitivno, ali, ako nam se transferi, ipak umanje, mi cemo jednostavno ici na rebalans budžeta, istice predsednik jedne od retkih opština u Okrugu ciji clanovi Veca ne primaju nikakvu mesecnu nadoknadu, odnosno nisu placeni. Primaju naknadu kao i odbornici za prisustvo sednicama. Po recima dr Esidola Perica, odbornicke dnevnice i dnevnice clanova Veca koje su na poslednjoj sednici uskladene sa odbornickim, i dalje su jako skromne.

S.E.

DESETOGODIŠNJI POMEN GENERALU LJUBIŠI VELICKOVICU

HEROJI NIKAD NE UMIRU

slika

U prisustvu clanova porodice, brojne rodbine i prijatelja na groblju u Crljencu odat je desetogodišnji pomen general pukovniku LJubiši Velickovicu, tragicno nastrada-lom tokom NATO bombardovanja, 1.juna 1999.godine. Vence i cvece na njegov grob položili su general Nebojša Ðukanovic, zamenik komandanta Vazduhoplovstva i PVO na celu delegacije komande Vazduhoplovstva i PVO, pukovnik Duško Šljivancanin i potpukovnik Dejan Vetic, ispred Garnizona Požarevac, delegacije opštine Malo Crnice, SUBNOR-a, Mesne zajednice Crljenac, saborci i prijatelji pokojnog generala.

O liku i delu generala Velickovica najbolje govore reci Branislava Petrovica, generala u penziji: “Danas se navršava deset godina od kad smo izgubili našeg druga, prijatelja, komandanta i pre svega coveka u pravom smislu reci, generala Velickovica. On je dao pun doprinos razvoju oružanih snaga, razvoju našeg vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Jedan je od glavnih tvoraca plana upotrebe snaga vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u NATO agresiji. Kao patriota je dao svoj život za slobodu svoga naroda i svoje zemlje. Od ljudi se nije razdvajao, bio je zahtevan, ali nikada nije dozvoljavao da njegove ljude neko napada bez osnova. Teško mi je pala njegova pogibija, jer sam ja svedok svih tih dogadanja i nadam se da generala Velickovica i u narednom periodu necemo zaboravljati i da cemo dolaziti na njegov grob da se poklonimo njegovim senima. On je jedini srpski general koji je u borbi poginuo i on je ponos Branicevskog okruga”.

Genaral LJubiša Velickovic, roden je u Crljencu 1946.godine i kao petnaestogodišnjak se upisao u prvu klasu Vazduhoplov-ne vojne gimnazije u Mostaru, koju završava kao prvi u rangu. Posle toga, završio je sve vojne škole u našoj zemlji i Generalštabnu akademiju “Vorošilov” u Moskvi sa odlicnim uspehom. Bio je odlican pilot i obavljao je mnoge odgovorne dužnosti, ukljucujuci i dužnost komandanta RV i PVO. U trenutku pogibije bio je na funkciji zamenika saveznog ministra odbrane i pomocnika nacelnika General-štaba VJ za RV i PVO.

Medu onima koji su se obratili bio je i Miodrag Dragance Markovic, zamenik predsednika opštine Malo Crnice: “U ime opštine Malo Crnice, tvoje porodice, svih tvojih ratnih drugova, mladih saradnika i Vojske, okupili smo se danas na deset godina od pogibije jedinog generala u istoriji srpske vojske sa ovog podrucja, generala LJubiše Velickovica. Ono što jedan covek može da da za svoju zemlje jeste život, a to ste Vi ucinili, položili ste svoj život na braniku otadžbine. Posebno nam je drago što su danas polaganju venaca na Vaš grob prisustvovali i ucenici osnovne škole. Poštovani generale, secanje na Vas nece nikad da izbledi, pocivajte u miru, neka vas andeli cuvaju, a mi cemo uvek posecivati vaš grob i ostaviti u amanet buducim generacijama da to cine vecno, jer ste Vi to zaslužili”.

Nakon polaganja venaca tradicionalno u organizaciji Opštine Malo Crnice, Mesne zajednice Crljenac, Opštinskog fudbalskog saveza i Fudbalskog kluba “Stig” održan je šesti po redu Memorijalni fudbalski turnir “General LJubiša Velickovic”. Sastale su se ekipe Centra za obuku kopnene vojske Požarevac, Vazduhoplov-stva i protivvazduhoplovne odbrane Zemun – Batajnica, FK “Stig” Crljenac i reprezentacija OFS Malo Crnice.

Simbolicno finalna utakmica je otpocela bacanjem lopte na centar igrališta iz aviona Aero kluba “General LJubiša Velickovic” iz Kostolca, a pobednicki pehar je pripao reprezentaciji OFS Malo Crnice koja je ubedljivo sa 5:0 pobedila ekipu Centra za obuku kopnene vojske Požarevac. U revijalnoj utakmici posle boljeg izvodenja penala sa 4:3 pobedu su odneli veterani FK “Stig” Crljenac nad veteranima opštine Malo Crnice. Pehare su urucili dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice i meštanin Crljenca Slobodan Stanisavljevic.

D.Dinic

ŽABARI: ODRŽANA SEDMA SEDNICA SO

ONAKO KAKO GRAÐANIMA ODGOVARA

- U budžetu i trezoru ostavren suficit zahvaljujuci racionalnom i domacinskom ponašanju a sredstva usmerena u razvoj

- Za sekretara SO Žabari izabrana Slobodnaka Misic, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

slika

U Žabarima je prošle srede održana sedma sednica Skupštine opštine na kojoj su odbornici razmatrali 17 tacaka dnevnog reda koje su od bitnog interesa za život i rad gradana.

Sednicom je predsedavala zamenik predsednika SO Žabari Silvana Ilic. Najpre je za sekretara SO Žabari odlukom odbornika izabrana Slobodanka Misic, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i sa zavidnim pravnim iskustvom.

Data je i saglasnost na Izveštaj o radu Gradskog javnog pravobranilaštva,kao i saglasnosti na statute svih mesnih zajednica sa podrucja opštine Žabari.Usvojeno je i nekoliko predloga odluka o usvajanju opšteg uredenja za sela Brzohode, Mirijevo, Ticevac, a odbornici su upoznati i sa Strategijom prostornog plana opštine Žabari kao prve faze izrade Prostornog plana opštine Žabari.

Podržan je i predlog odluke o opštinskim i nekategorisanim putevima u naseljenim mestima ove pomoravske opštine i usvojen predlog Odluke o zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda. Usvojen je i izevštaj o redu Decjeg vrtica „Majski cvet“ iz Žabara za 2008. godinu i formiran odbor za maloletnicku delikvenciju opštine Ža-bari.

Posebno važna tacka dnevnog reda bila je donošenje odluke o završnom racunu budžeta za prošlu godinu i izveštaj o ostvarenim prihodima i primanjima i izvršenim rashodima i izdacima po finasijskom planu budžeta i budžetskih korisnika opštine Žabari za prva tri meseca tekuce godine.

„ Završni racun budžeta je važan da se naši gradani i odbornici upoznaju sa onim za šta su glasili prošle godine, a u pitanju je i trezor. Ukupni prihodi i primanja trezora opštine Žabari bili su lane 158.393.000 dinara, a rashodi su 43.133.000 dinara dok je suficit 15.260.000 dinara. Što se tice samog budžeta ostvareni prihodi i primanja su 134.759.000 dinara. Izdaci budžeta su 121. 028.000 dinara. Višak prihoda i primanja budžeta iznosi 13.731. 000 dinara i prenosi se u narednu 2009. godinu kao nerasporedeni višak prihoda.Ukupno uzev domacinski i namenski se radilo, ali i restriktivno bila je do maksimuma pojacana kontrola utroška sredstava“, rekla nam je šef budžeta i trezora u SO Žabari Slavica Vukašino-vic.

Rec predsednika opštine

„ U opštini Žabari se radi transparentno, zajednickim snagama za dobro svih meštana bez obzira ko iz koje partije dolazi, sasvim otvoreno i vodimo racauna o interesima i potrebama svakog gradanina. Moramo kako znamo i umemo da opštinu brže razvijamo i da damo najmanje ocekivani doprinos u ime onih koji su nas birali. Za vrlo kratko vreme mi smo uradili dosta i gradani to vide. Radimo zapravo onako kako gradanima odgovara.

Na ovoj poslednjoj sednici bili su vrlo bitne tacke dnevnog reda. Pored ostalog, postavili smo i sekretara SO Žabari. Tu smo imali jedan problem.Naime, nalazom inspektora za državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdeno je da sekretar nije imao državni pravosudni ispit, te je to rešenje stavio van snage. U meduvremenu, sekretar je položio taj ispit i više nema smetnje za njegovo imenovanje i funkcionisanje. Dakle, zakonska procedura je do kraja ispoštovana i mora da se zna da u ovoj opštini nece i ne sme biti kršenja zakona.

Na ovoj sednici bio je još jedan bitan momenat, usvajanje završenog racuna budžeta i trezora za lanjsku godinu. Domacinski smo se ponašali u prošloj godini, kao i u prvom kavrtalu tekuce godine i nema ni jedan razlog da tako ne bude ni u buduce. Mi smo mala, siromašna i vrlo nerazvijena opština ali štedljivost mora da bude naša prvorazredna odlika. Retkost je u Srbiji da se neka opština pojavi sa nekim suficitom. Mi imamo suficit jer smo imali velike uštede u radu pre svega u oblasti racionalizacije a ušteden novac usmerili u razvoj i sprovodenje odredenih projekata. Nema i nece biti razbacivanja i to gradani moraju da znaju. Stroga namenska potrošnja je naš sadašnji i buduci nacin ponašanja.

Mi smo hteli da naši odbornici budu prisutni u ovoj preuredenoj zgradi i da vide na licu mesta šta se i koliko uradilo i zašto. Na delu je viden rezultat. I ministar Rasim Ljajic je bio iznenaden da smo kao opština u zadatim rokovima sve uradili i zgradu pustili u rad“- rekao je specijalno za „Rec naroda“ predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic.

Protivgradna zaštita

U izveštaju o stanju u oblasti protivgradne zaštite i stanju protivgradnih stanica u ovoj opštini,koji je dostavljen odbornicima stoji da je situacija neujednacena ali da preovladuje da na svim objektima treba rešiti problem dotrajalih stubova,žicane ograde,krecenje, zamenu salonitnih tabli,farbanje vrata,cišcenje rastinja. U tom msislu kao prfeporuka mesnim zajednicama i strecima ostaje da veci broj problema mogu sai da reše uz napomenu da iz opštine dobiju materijal. Ovo je vrlo znacajno zbog cinjenice da od grada i nepogoda u opštini Žabari treba da bude branjeno oko 26.500 hektara, od toga smo poljoprivrednog zemljišta 21.324.

Sednica u novim prostorijama

Sednica Skupštine opštine Žabari održana je u novim, tacnije preuredenim prostorijama Stare škole u kojima se danas nalazi Centar za socijalni rad opštine Žabari.

„Meni je drago što je sednica održana u našim prostorijama Centra za lokalne usluge socijalne zaštite, a ja sam to na jednoj od ranijih sednica i obecao odbornicima. Cilj je bio da odbornici sagledaju ono za šta su glasali i da vide kuda je otišao novac iz naše opštine i onaj pristigao iz Beograda. Podsecam, da su ove prostorije adaptirane za rekordnih 60 dana, i nedavno predate na korišcenje od strane ministra za rad i socijalnu politiku doktora Rasima Ljajica. Inace, ja bih licno voleo da se sednice i dalje održavaju ovde jer ima dobrih uslova“, - rekao nam je Sima Jevtic, direktor Centra za socijalni rad u Žabarima.

S.R.

POTENCIJALI KOJI OBECAVAJU

ISKORISTITI KOMPARATIVNE PREDNOSTI

slika

Donošenjem odluke o proširenju proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sa 6,5 na 9 miliona tona uglja i njenom realizacijom završena jedna je važna epizoda u prici koja se zove dugorocni plan razvoja Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Ukljucivanjem u rad novog rudarskog sistema za otkrivanje uglja Kostolac je mnogo dobio, ali i ne samo Kostolac. Važna je ovo investicija i za Elektroprivredu Srbije, ali i domacu mašino i elektro gradnju. Realizacijom pomenute investicije za 22 meseca koja je finansirana iz sopstvenih izvora EPS-a u iznosu od 62 miliona evra, Površinski kop „Drmno“ postao je jedan savremen i ureden kop, koji ima najbolje preduslove za dalja ulaganja u povecanje proizvodnih kapaciteta na 12 miliona tona uglja godišnje. Tu prednost treba iskoristiti, ali i na tom nivou Kostolac ne treba da se zaustavi. Mora da insistira u EPS-u i nadležnim državnim institucijama da se na ovoj lokaciji napravi još jedan termoenergetski blok kao zamenski kapacitet za termopostrojenja instalisana u Kostolcu, ali energicno pokrene i aktivnosti kojima ce otpoceti proces otvaranja novog površinskog kopa u zapadnom delu kostolackog ugljenog basena, što bi omogucilo i izgradnju nove termoelektrane na ušcu Morave u Dunav snage 1.000 megavata.

Koliko god ovo izgledalo nestvarno i daleko, ostvarivo je. Izmedu ostalog, to se pokazalo i tokom realizacije projekta proširenja proizvodnih kapaciteta Površinskog kopa „Drmno“. Sa nevericom se gledalo na ovaj projekat. Trebalo je preseliti rudarsku mehanizaciju sa kopa „Cirikovac“ na kop „Drmno“ izvršiti njenu revitalizaciju, uložiti sredstva i montirati novi jalovinski sistem. Dakle, Kostolac je pokazao da može postati respektabilan energetski potencijal, znacajan za srpsku elektroprivredu u celini. Uostalom, ako nije trenutno najbolji u EPS-u onda je svakako najperspektivniji. Jednom ekspanzionom razvojnom politikom može izrasti u veliki rudarsko - energetski centar od izuzetnog znacaja, ne samo za Branicevski okrug vec i energetsku stabilnost Srbije.

S. Sreckovic

U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI “GORNJA MALA”

REALNI PLANOVI VECE ZADOVOLJSTVO GRAÐANA

- Asfaltiranje ulica, trotoara i eliminisanje divljih deponija prioritet

Prema broju biraca, 8.356, Mesna zajednica “Gornja Mala” najveca je u gradu Požarevcu, veca i od GMZ Kostolac. Pored podrucja koje obuhvata dve velike ulice, Cede Vasovica i Kosovske koje pocinju od Jugopetrolove pumpe, njoj pripadaju i domacinstva na Lucickom putu i u naselju “Busije”, a na teritoriji ove mesne zajednice nalazi se i vodoizvorište. Nakon martovskih izbora i konstitutivne sednice koja je održana 15.aprila izabran je Savet mesne zajednice koji ima 21 clana, od cega 7 iz redova DS-a, 5 iz SPS-a, 3 iz SNS-a, po 2 clana iz G17 Plus i SRS-a i po 1 clana iz DSS-a i Nove Srbije. Za predsednika Saveta mesne zajednice izabran je Miodrag Radisavljevic iz Demokratske stranke, a za njegovog zamenika Radoslav Stanojevic iz redova SPS-a. O planovima i idejama koje ce biti realizovane u ovoj godini razgovarali smo sa Miodragom Radisavljevicem, predsednikom Saveta MZ “Gornja Mala”.

Planovi rada

“Na planove rada za ovu godinu nismo mogli u velikoj meri da uticemo, zato jer je prethodni saziv Saveta mesne zajednice usvojio plan aktivnosti i prema njemu grad ce izdvojiti 17.678.000 dinara i na nama je da se potrudimo da on bude u potpunosti realizovan. Ove godine prema tom planu, kišna kanalizacije bice uradena u Suvoborskoj ulici, poplocavanje trotoara u ulici 7.jula, asfaltiranje ulica Mladena Stojanovica, Smederevske, Gradištanske, dela ulice Vlastimira Carevca, Prve proleterske, Strahinjica Bana (drugi deo), Kucevacke i izrada projekta asfaltiranja Decanske ulice. Što se tice širenja toplifikacione mreže u ovoj godini postoje dve zone koje su isprojektovane i obradene, i to su ulice, Sinjska i Alekse Dundica. Sve ostalo je na dugom štapu i mi se nadamo da cemo u narednom periodu uz pomoc grada imati više investicija.

Kod Fonda za zaštitu životne sredine konkurisali smo za projekat izrade sekundarne mreže fekalne kanalizacije u vrednosti od 5.798.000 dinara, a sve u cilju zaštite izvorišta “Meminac” i “Kljuc”. Radovima ce biti obuhvacene ulice 27.aprila u dužini od 116 metara, Oslobodioci Požarevca u dužini od 210 metara, Miloša Savica u dužini od 80 metara, Nikole Sikimica u dužini od 112 metara i Narodnog fronta ( od ulice 8.juna do broja 39) u dužini od 45 metara. Što se tice elektrifikacije situacija je dobra i trudimo se da u saradnji sa Direkcijom za izgradnju grada Požarevca na vreme odradimo poslove koji se ticu osvetljenja ulica i napajanja elektricnom energijom. Izvorište najviše zagaduje desna strana Lucickog puta i bitno je korak po korak rešavati kanalizacionu mrežu, jer ako ne odlažemo štetne materije preko septickih jama u zemlju i vodotokove, smanjice se zagadenje vode za pice.

Kada je rec o problemima sa kojima se ova mesna zajednica suocava istakao bih ulicu Šestu licku gde se duži niz godina spontano stvara deponija i tim povodom smo uputili dopis komunalnoj inspekciji i “Komunalnim službama” i nadam se da cemo u narednom periodu to razrešiti. Veliki problem se stvara i kod Lucicke rampe gde je doseljen Buvljak i tu na malom prostoru usled velike koncentarcije ljudi pravi se veliki lom i saobracajni kolaps i u saradnji sa gradskim vlastima moramo iznaci bolje rešenje i svrsishodniju lokaciju. U razgovoru sa gradanima apostrofirali smo neke probleme koje bismo mimo ovog programa koji je napravljen za 2009.godinu rešavali narednih godina i to su deponija na uglu ulice Vlastimira Carevca, depresija u ulici Marinkovicevoj kod kasarne gde se formira ogromna bara, rekonstrukcija postojecih i izgradnja novih trotoara u ulici Šestoj lickoj. Takode, prioritet je i saniranje kanala kod kasarne u Sinjskoj ulici i eventualno proširenje te ulice. U narednom periodu veliku pažnju cemo posvetiti i rešavanju pitanja “Karton naselja” u saradnji sa gradskim vlastima, jer probleme imaju i stanari u okolnim zgradama i ljudi koji žive u takvim beznadežnim uslovima. Što se tice zgrade mesne zajednice ona je adaptirana u skorije vreme, zamenjen je nameštaj, a jedino cemo morati rešiti problem sa zapunjenim olukom usled cega dolazi do prokišnjavanja krova”, istice Miodrag Radisavljevic.

Savet mesne zajednice “Gornja Mala” ce se truditi da na realnim osnovama donosi planove koji ce zadovoljiti vecinu ljudi, tako da ce u narednom periodu akcenat biti na asfaltiranju ulica u naselju “Busije”, a što se tice toplifikacije u ulicama Koste Abraševica, Nevesinjskoj i Zelengorskoj zbog postojanja primarnog voda cena prikljucka ce biti veoma povoljna. U najskorije vreme bice definisani dani kada ce gradani dva puta mesecno imati prilike da u razgovoru sa predsednikom Saveta mesne zajednice iznesu svoje probleme i dobiju adekvatne odgovore.

D.Dinic

POSLE ZAVRŠENIH REMONATA NA VECIM BLOKOVIMA U KOSTOLACKIM TERMOELEKTRANAMA

PUNIM „GASOM“ IZNAD PLANA

- Za proteklih pet meseci i pored stajanja blokova zbog remonata, proizvedeno dve milijarde i 105,5 miliona kilovat-casova elektricne energije. Od polovine juna u remontu i blok od 100 megavata

slika

Ovogodišnji remonti blokova u kostolackim Termoelektranama prakticno su završeni. Od prvog juna u pogonu su sve cetiri proizvodne jedinice sa dnevnom proizvodnjom i preko 19 miliona kilovat - casova elektricne energije. Polovinom juna, kako se planira, predstoji još remont najmanjeg bloka, „Jedinice“ u Termoelektrani „Kostolac A“, koja ne bi trebala da bude van pogona više od mesec dana. I ovde je rec o standardnom remontu, osim zamene stop ventila na turbini na koji se ceka iz Rusije.

Veci blok u Termoelektrani „Kostolac A“ i obe proizvodne jedinice u Termoelektrani „Kostolac B“, posle obavljenih remonata, dobro su startovali, što potvrduje i do sad ostvarena proizvodnja elektricne energije. Za proteklih pet meseci Termoelektrane su elektroenergetskom sistemu Srbije isporucile dve milijarde i 105,5 miliona kilovat - casova elektricne energije, što je za devet i po procenata više od plana za ovaj period. Mereno procentima, najbolje efekte ostvaruje blok A-1, koji je u ovom periodu proizveo 261,3 miliona kilovat - casova ili za 28,8 odsto više od plana. Mnogo za njim ne zaostaje ni „Jedinica“ u Termoelektrani „Kostolac B“, koja je u pomenutom periodu sistemu isporucila 685,9 miliona kilovat - casova, što je za 22 odsto više. Uspešan je i veci blok u Termoelektrani „Kostolac A“, koji je u pomenutom periodu elektroenergetskom sistemu Srbije isporucio 467,8 miliona kilovata ili za 10 procenata više nego što je planirano.

Snabdevanje blokova ugljem i dalje je više nego zadovoljavajuce, što prakticno znaci da ce njihovo dalje angažovanje uglavnom zavisiti od pogonske spremnosti, ali i mogucnosti plasmana elektricne energije u elektroenergetski sistem Srbije. Ovo je posebno važno naglasiti, imajuci u vidu da se u letnjem periodu ocekuje visoka potrošnja elektricne energije zbog najavljenih tropskih temperatura.

C. Radojcic

DAN POLJA STRNIH ŽITA

SPOJ NAUKE I PRAKSE

- U makroogledu su prisutne 24 sorte ozimih strnih žita i to 13 sorti pšenice, 4 sorte tritikalea i 7 sorti jecma

U organizaciji Poljopriv-redne strucne službe Poža-revac i Poljoprivredne ško-le sa Domom ucenika "Sonja Marinkovic" proteklog ce-tvrtka na poljoprivrednom dobru "Metkor" u prisustvu velikog broja proizvodaca i poljoprivrednih strucnjaka održan je Dan polja strnih žita, strucna i edukativna manifestacija na kojoj su poljoprivrednici imali priliku da se upoznaju sa novijim sortama pšenice, jecma, i tritikalea, a sve u cilju lakšeg izbora sorti za narednu setvu. Ovoj manifestaciji su prisustvovali Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Po-žarevca, Sladan Stevic, clan Gradskog veca zadužen za poljoprivredu, Jovan Gro-zdic, v.d. direktora Poljo-privredne strucne službe Požarevac i Vidoje Vukaši-novic, direktor Poljopriv-redne škole.

Uspešna saradnja Poljoprivredne službe i škole

Dobrodošlicu gostima poželeo je direktor Poljo-privredne škole, Vidoje Vukašinovic istakavši sle-dece: "Mi smo škola koja školuje domacine, buduce proizvodace i nismo škola kabinetskog tipa, vec prakticne nastave gde se teoretska znanja stecena u ucionicama potvrduju ovde na imanju Poljoprivredne ško-le. Meni je drago da imamo izuzetno dobru saradnju sa bivšim Zavodom za poljoprivredu, a od skoro Poljo-privrednom strucnom slu-žbom. Poljoprivredna ško-la sa Domom ucenika "Sonja Marinkovic" je najstarija poljoprivredna škola u Srbiji koja je pocela sa radom davne 1872.godine pod nazivom Zemljodelsko - šumarska škola i necemo pogrešiti ako kažemo da je to preteca Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta. Te daleke 1872.godine to je bio najveci stepen obrazovanja strucnjaka iz oblasti poljoprivrede i šumarstva. Po-cela je sa radom u Poža-revcu, jer požarevacki kraj je Bogom dan za razvoj poljoprivrede. Samo zahvaljujuci Stiškoj ravnici i klima-tskim uslovima ovde poljoprivreda treba da bude u prvom planu i sigurno zbog toga lokalna samouprava je i donela takav strateški plan i program gde su poljoprivreda i ekologija na prvom mestu".

Danas, škola predstavlja savremenu vaspitno - obrazovnu ustanovu koja ima sve uslove da obrazuje kadrove za oblast poljoprivrede i prerade hrane. Ukupno ima 520 daka i 130 zaposlenih radnika koji na ekonomiji, u školskim ucionicama i kabinetima, na školskim farmama i u Domu ucenika se staraju da izadu školovani kadrovi sposobni da se ukljuce u proces proizvodnje. Za nekoliko dana bice potpisana 101 di-ploma svršenih poljopriv-rednih, veterinarskih, pre-hrambenih tehnicara, mesara, pekara, proizvodaca prehrambenih proizvoda i cvecara - vrtlara. Škola stalno ulaže u prakticni deo, jer bez prakticne obuke nema ni stru-cnjaka. U strateškom razvoju škole jeste, upravo, prerada hrane, jer poseduje odlicne uslove u primarnoj proizvodnji. U ovoj godini zahvaljujuci lokalnoj samoupravi škola je ušla u projekat izgradnje nove veterinarske ambulante, izgradnje radionice za preradu voca i povrca i odobrena je donacija Svetske banke u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede u vrednosti od preko 80.000 evra za realizaciju programa zaštite Dunava od zagadenja industrije Srbije, a radi se o realizaciji projekta izgradnje deponije za stajnjak, osocne jame za stajnjak i potrebne mehanizacije za pravilno rukovanje i negovanje stajnjakom (rasturac stajskog dubriva, utovarivac stajskog dubriva i mikser za tecni stajnjak).

Prilikom obilaska ogled-nog polja brojnim gostima obratio se Jovan Grozdic, v.d. direktora Poljoprivre-dne strucne službe Požarevac: "Poštovani proizvodaci, dragi prijatelji, poštovane kolege, tako brzo prode godina i cini mi se da ne prode tih 12 meseci, a mi smo opet na Danu polja, na jednom ovako jako važnom susretu i prazniku za nas sve koji smo u poljoprivredi. Vrlo dobro znate da smo promenili naziv i više nismo Zavod, nego Poljoprivredna strucna slu-žba, svesni smo da se nalazimo u jednoj složenoj situaciji u poljoprivredi i kiša koja je ovih dana pala jako je važna, a još je jako bitno što je cena pšenice pošla nagore. Citave zime smo bili u vašim sredinama i domovima i pripremili vas na neki nacin za ovo što nas sve zajedno ceka, jer kako je proizvo-dacima, uvek je tako nama iz strucnih službi i Poljo-privrednoj školi. Jako mi je drago da je lokalna samouprava sa najvišim predstavnikom sa nama, jer do sada nismo baš imali takvu situaciju i to je znak da ce nas grad Požarevac pomagati".

Podrška lokalne samouprave

U ime lokalne samouprave skup je pozdravila Vukica Vasic, zamenik gradona-celnika Požarevca: "Dobro je da se ova manifestacija organizuje u saradnji Poljopriv-redne strucne službe i Poljoprivredne škole, jer na taj nacin imamo saradnju dve grupacije jako bitne u ovoj oblasti, sa jedne strane strucnjaka u poljoprivrednim strucnim službama, a sa druge ucenike Poljoprivredne ško-le koji svakako svojim radom i zalaganjem sticu nova znanja koja ce kasnije moci da prenesu na one kojima su znanja iz ove oblasti potrebna i na poljoprivredne proizvodace. Nadam se da ce ovih 24 oglednih sorti strnih žita biti od koristi poljoprivrednim proizvodacima i da ce moci da izaberu prave vrste za jesenju setvu. Lokalna samouprava ce kao i do sada u okviru svojih mogucnosti nastaviti da podržava rad poljoprivrednih strucnih službi, što je i do sada pokazala svojim izdvajanjima za Zimsku poljoprivrednu školu, ucešce na Novosadskom sajmu, kao i za samu Poljoprivrednu školu".

Prema recima rukovodioca ogleda, Jorgovanke Vlajko-vac u makroogledu se nalaze 24 sorte iz dve selekcione kuce, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita iz Kragujevca. Svi zainteresovani posle žetve moci ce u Poljoprivrednoj strucnoj službi da se upoznaju sa rezultatima prinosa, a ekipa koja je radila ogled potrudila se da sve agrotehnicke mere obavi na vreme kako bi se iz prisutnih sorti izvukao maksimum kroz prinos, jer sve sorte su selekcionisane sa velikim genetskim potencijalom. U ogledu su prisutne sorte pšenice: "Pobeda", "Dama", "Isidora", "Arija", "Bastijana", "Etida", "Milija-na", "Zvezdana", "NS 40 S", "Angelina", "Kruna", "Topli-ca", "Vizija"; sorte ozimog tritikalea: "Trijumf", "Favo-rit", "Oganj", "Odisej" i sorte ozimog jecma: "Grand", "Reko-rd", "Javor", "Atlas", "Novo-sadski 565", "Nonius" i "Novosadski 525".

Novosadski sortiment

Detaljnije o sortimentu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada govorio je dr Novica Mlade-nov, oplemenjivac pšenice. Za razliku od dvoredih i šestoredih jecmova on je ukazao na cetvororedu sortu stocnog jecma sa visokim sadržajem proteina "Atlas", koji ima nešto rastresitiji klas i otporniji je na poleganje. Zadnjih godina sve vece interesovanje je za proizvodnju tritikalea, a u ogledu su izloženi "Odisej" i "Oganj". Tritikale je biljna vrsta koja nema velikih zahteva u pogledu dubrenja, ima izuzetno visok sadržaj proteina, što znaci da je dobar za ishranu stoke i sorta "Odisej" je jedna od sorti koja ce sigurno nositi proizvodnju tritikalea u Srbiji. Ima dosta dobru masu, otpornost na poleganje je odlicna i karakteriše se izuzetno visokim genetskim potencijalom, odnosno prinosom. Za setvu je potrebno 220 kg/ha semena i rok setve je pocetkom oktobra.

"Najnovija sorta ozime pšenice "Angelina" je priznata 2007.godine i izuzetno dobrog je kvaliteta. Spada u grupu sa najmanjim zahtevom za azotom i za setvu je potrebo 200 kg/ha semena. Sorte "NS 40 S", "Milijana" i "Zvezda-na" su namenjene za intenzivnije uslove proizvodnje. Sorta "NS 40 S" je po genetskom potencijalu jedna od najprinosnijih sorti, ima osje što joj obezbeduje da bolje podnosi visoke temperature i zemljišnu sušu u vreme nalivanja zrna. Ona se može sejati sa 180 kg/ha semena, jer se dobro bokori i sa manjim brojem biljaka formira veliki broj klasova po jedinici površine. "Zvezdana" je sorta nešto kasnija po dužini vegetacije, namenjena je za plodna zemljišta, ima izuzetno cvrstu stabljiku i otporna je na poleganje, a za setvu je potrebno 230 - 240 kg/ha semena. Sorta "Milijana" je nešto ranija, dobre je otpornosti na poleganje i bolesti, ima najvecu hektolitarsku masu i izuzetno je dobrog tehnolo-škog kvaliteta.

Kod "Etide" i "Bastijane" glavni cilj oplemenjivanja bio je tehnološki kvalitet, nemaju velike zahteve za ishranom, ali je prinos nešto niži. Sorta "Arija" ima odlicnu otpornost na poleganje, izuzetno visok genetski potencijal, ali i nešto povecanu potrebu za azotom. Novija srednje rana sorta "Dama" formira veliki broj klasova ujednacene velicine, nema posebnih zahteva što se tice dubrenja i dosta je toleranta na rok setve. "Pobeda" je standardna sorta koja se gaji na 35 % površina pod pšenicom u Srbiji i dalje ce biti jedna od dominantnih sorti", zakljucio je dr Novica Mladenov.

D.Dinic

KONCERT ANSAMBLA "SLATKA FRULA"

MUZIKA STARE SRBIJE

Uz niz starih srpskih instrumenata poput kavala, gajdi, kravljeg roga, dvojnica, frule i božanstveni glas soprana mr Vesne Opsenice, prošle srede je u maloj sali Centra za kulturu održan koncert ansambla "Slatka frula". Ovaj ansambl koji neguje staru srpsku muziku cine, pored Opsenice, profesor Ljubomir Dimitrijevic koji svira sve pomenute instrumente, Aleksandar, Jovan Krstic, kaval i Andrija Sagic, udaraljke.

Koncert je organizovala Muzicka omladina Požarevca, a njen predsednik Miodrag Pavlovic kaže:

- Ovakav koncert prvi put je održan u Požarevcu 2003.godine u Skupštini grada. Ansambl "Slatka frula" pokušava da skrivene tajne našeg muzickog blaga predstave publici. Citirao bih profesora Dimitrijevica: "Lepo je i dobro slušati tudu muziku, ali je veliki greh zaboraviti svoju muziku".

L.L.

OŠ “DUDE JOVIC” ŽABARI

E, OVO RETKO BIVA

Ovo je naziv pesme Jovana Jovanovica Zmaja kojom je Marijana Miloševic ucenica treceg razreda Osnovne škole “Dude Jovic u Žabarima, osvojivši prvo mesto na opštinskoj smotri recitatora, otišla u Žagubicu na Okružno takmicenje recitatora i tamo osvojila trece mesto.

No to nije sve. Marijana što voli lepo da kazuje lepe stihove, voli i matematiku. Na Republickom takmicenju iz matematike pod nazivom “Misliša” od mogucih 100, osvojila je 95 bodova i tako zaslužila drugu nagradu.

“Marijana voli pesmu i igru. Clan je kulturno-umetnickog društva u Žabarima. Pored svog oca koreografa veoma rano je naucila da igra. Igra u folkloru i vesele je prirode”, kaže Mirjanka Pajic, uciteljica.

Sima Jevtic

U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC OD 5 - 15.JUNA

REFRACT FESTIVAL

Muzikom koju svira i pušta Lamiralio, Colour man i dj Neba prošlog petka otpoceo je medunarodni regionalni festival alternativne kulture u Požarevcu pod nazivom "Refract". Sama ideja festivala je demetropolizacija i decentralizacija kulture, a organizatori su Ministarstvo kulture, Kulturni front Beograda i Centar za kulturu Požarevac. Festival se paralelno održava u pet gradova i to Beogradu, Požarevcu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Prijepolju i vojvodanskom Banatskom Novom Selu. Zatim, u nedelju na platou Centra za kulturu na letnjoj sceni održan je koncert zagrebackog benda "Tobogan" i požarevackog "Cudesnog budža" pobednika 30. Moravske gitarijade.

Festival se nastavlja 12. juna zanimljivom interaktivnom predstavom Ister teatra pod nazivom Smoking kills, a potom 15 .juna u 18 casova bice otvorena izložba modnog dizajnera Danijela Palila i predstavice se kratka forma animiranih filmova sa medunarodnog festivala u Španiji. Posle toga u 19 casova sledi otvaranje izložbe dizajnera i urednika strip magazina "Ceger" Milete Mijatovica.

D.Dinic

PROMOCIJE

IZABRANA DELA VELIBORA JOVANOVICA

U svecanim salonima gradskog zdanja u Požarevcu prošlog utorka priredena je promocija izabranih dela književnika Velibora Jovanovica u sedam tomova.U organizaciji Akademije za demografski, duševni i duhovni razvoj naroda Srbije i „Radio Požarevca“, požarevackoj citalackoj publici predstavljene su price i romani koju je priredila izdavacka kuca „Žiravac“ iz Požege.

O književnom stvaralaštvu Velibora Jovanovica nadahnuto su govorili književni kriticari magistar Rade Vucicevic i Faruk Dizdarevic, kao i profesor doktor Prvoslav Markovic, predsednik Akademije za demografski, duševni i duhovni razvoj naroda Srbije. Književnik Velibor Jovanovic je ovom prilikom prisutnoj publici koja se okupila u zavidnom broju, slikovito opisao svoj prvi susret sa gradom pod Cacalicom koji je zabeležio svojim spisateljskim perom, i gde ce se uskoro i trajno preseliti.

Inace, Velibor Jovanovic je prozni pisac roden 1944. godine, studirao je mehaniku na Prirodno matematickom fakultetu,a1992.godine magistrirao na Mašinskom fakultetu. Clan je Udruženja književnika Srbije i do sada je objavio zbirku prica „Kad su orlovi bili aždaje“, „Ustani i ti sine“, „Miris paprati“, „Komandanti ne placu“, „Tišina je mirisala bosiokom“ „Kletva“ i „Feniks“.

Jovanovic živi i radi na relaciji Priboj - Užice.

S.E.

U ARHEOLOŠKOM PARKU "VIMINACIJUM"

SKELET MAMUTA OD ŠEST METARA

Tokom protekle nedelje svi srpski mediji preneli su informaciju da je na prostoru arheološkog lokaliteta "Viminacijum" u blizini Starog Kostolca pronaden skelet mamuta, star izmedu milion i milion i po godina.

Kako prenose agencije, mamut je otkopan prilikom rada bagera na površinskom kopu Drmnu, kada je kašika bagera udarila o nešto tvrdo, a potom su u sloju žutog peska, na dubini od 27 metara pronadeni ostaci mamuta. Prema prvim procenama, dug je oko šest metara, a visok gotovo cetiri. Sreca je da je ekipa arheologa bila u blizini i odmah reagovala, a medu njima i direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir Korac. Telo mamuta je dobro ocuvano, a prema prvim procenama potice iz tropskih predela Severne Afrike i predak je nekoliko grana mamuta koji su kasnije pronadeni, poput mamuta iz Kikinde koji je star oko pola miliona godina. Takode, navodi se da mamut iskopan u blizini Kostolca pripada najstarijoj vrsti pronadenoj u Evropi.

Planira se da mamut u kasnijim fazama, po iskopavanju, bude prepariran, restauriran i izložen u Viminacijumu.

L.L.

FELJTON - PETI DEO

CETEREŠKO PRELO

U narednih desetak nastavaka objavljujemo feljton o Cetereškom prelu koje je za samo nekoliko godina od lokalne preraslo u srpsku društveno-kulturnu i etno manifestaciju sa namerom da ima dug vek i vrhunski kavlitet. U feljtonu cemo govoriti o pocecima priredbe, obogacivanju njenih sadržaja, raznovrsnosti programa i osvedocenim vrednostima za koje jamce muzicki strucnjaci, etnomuzikolozi i etnolozi. Poseban akcenat stavljamo na dokumentarnost i svedocenja ljudi, od osnivaca i utemeljivaca do onih u Organizacionom odboru i kulturnih poslenika. Cucemo i reci obicnih ljudi uvereni da oni najduže i najdublje cuvaju dah i duh Cetereškog prela.

Vec peto Cetereško prelo ( 20. i 21. septembra 2006. dosta je poprimilo medunarodni karakter. U programu su prvoga dana pevale monahinje iz Rusije u Cetereškoj crkvi. Rec je o horu Manastira „Novotihvinski“ iz Jekaterinburga. Monahinje su prevalile put dug 3.000 kilometara da bi došle na Cetereško prelo i to ce istorija tako i zabeležiti: da duhovnost nema granica. Bio je to veliki duhovni i kulturni dogadaj, koji je izazvao pozornost medija, publike, javnih i kulturnih radnika,kalemara, zanatlija i seljaka. Pevale su i drugoga dana pred domacinom i mnogo gostiju i posetilaca. Hor postoji više od dvanaest godina i njegova svrha trajanja je u tome da oživi tradicionalni grcko-vizantijski stil pojanja.

U nešto više od tridesetak minuta monahinje su pevale pretežno ruske pesme, rec je o duhovno-crkvenim tvorevinama, ali su na kraju na cistom srpskom jeziku otpevale i dve naše pesme, što je publika znalacki umela da nagradi burnim i dugotrajnim aplauzom. Njima je javno na sceni, ne samo u znak boravka, vec i zarad cudesne lepote pojanja,cuvanja pesama i pronošenja raznim narodima, pa i Srbima duh pravoslavlja izatkan duhovnim melodijama, protojerej Andreja Lazic poklonio blagodarnice sa željom da ih dugo greje secanje na ovaj dogadaj. Zahvaljujuci na priznanjima voda ruskog hora je rekla da je ovo što Cetereško prelo ima velika stvar i za opštinu i za Srbiju. Svaka ovakva manifestacija u neku ruku je duhovna obnova naroda.

Inace, i ovo peto „Cetereško prelo“ održano je na letnjoj pozornici prakticno u dvorištu Crkve Presvete Bogorodice, a priredbu je otvorio predsednik Skupštine opštine Žabari Živorad Nastic.

Naše je prelo imalo mali peh pocetaka, krenuli smo po prilicno stidljivo. Imali smo prvo sa ovom manifestacijom lokalni, pa regionalni,a evo danas po prvi put medunarodni karakter. To je i veliki napredak i velika obaveza za nas. U ovom trenutku zaista smo srecni i zadovoljni. Okupilo se za dva dana 10.000 posetilaca i skoro 500 ucesnika iz raznih krajeva Srbije, racunamo i hor iz Rusije, i zato želim da nam trag bude postojan u vremenu, da i ubuduce imamo raznovrsne i kvalitetne sadržaje i da naše Cetereško prelo bude jedan od stožera muzicko-kulturne baštine Srbije i jedan od smerova sveukupne duhovnosti“, - rekao na otvaranju Nastic.

Najpre je na jarbol visoko podignuta zastava Cetereškog prela, neporecivi simbol trajanja srpske duhovnosti u vremenu.Pre pocetka programa narodni pojac Milija Radivojevic Baja otpevao je duhovnu pesmu za koju je sam stvorio melodiju na stihove Siniše Ristica “Hriste Bože, care vecni“, a potom je Aleksandra Trailovic, pošto je dobila bukliju od predsednika SO Živorada Nastica, u ime svih koji nastupaju procitala zakletvu o dugom i svrhovitom trajanju Cetereškog prela koja doslovno glasi:

„ Sve dok bude i jednog Srbina i Srpkinje,nošnje i opanka, tkanica i dolama,šajkace i šubare,neka traje Cetereško prelo. Sve dok je vode i gore,vazduha i ptica zemlje i vatre nek se cuju: pesme oracke i kosacke, izvorne i žetelacke, svadbene i obicajne, mladih i starih. I neka se kolo vije na sve strane, nikada da ne prestane, i da sa njim traju naši prelepi moravski, ali i svi drugi srpski obicaji duboko ukorenjeni u tradiciju. Zaklinjem se u ime svih izvodaca i ucesnika Cetereškog prela da cemo vazda cuvati tradiciju kako bi i ona cuvala nas, kao baštu sa najlepšim cvetovima, sve dok je ljudi, sunca i meseca“.

Na Letnjoj pozornici u Cetereškoj šumi predstavljena je i knjiga “Nebeske tapije“ autora Siniše Ristica iz Požarevca o kojoj je govorio Slaviša Radovanovic, književnik iz Požarevca. U kulturno-umetnickom programu ucestvovala su društva Porodina, Aleksandrovca, Cetereža, Žabara, Brzohoda i Oreovice, a kao gosti nastupa KUD iz Batocine i Brzana. Pevali su još i svirali: narodni pojac Violeta Petrovic, Violeta Markovic i frulaš Milorad Pavlovic.

Proglašene su i ovom prilikom lepotice Cetereškog prela. Najlepša je bila Jelena Petrovic iz Brzana kod Kragujevca Prva pratinja beše Živana Tomic iz Žabara a titulu druge pratilje ponela je Marija Živkovic iz Cetereža.

Inace, protojerej Andreja Lazic javno se zahvalio nekadašnjem fudbaleru Partizana i nekoliko evropskih klubova, kao i reprezentativcu Srbije Saši Ilicu i to pred nekoliko hiljada ljudi za human gest. Naime, Saša Ilic je ovdašnjoj cetereškoj parohiji poklonio 50.000 evra, namenski,za izgradnju konaka u dvorištu Cetereške i crkve Brvnare. Ovo je, prakticno, prvi korak da ovdašnje dve svetinje prerastu u manastire. U svakom slucaju, gest Saše Ilica je veliki,kao i njegov ucinak na travnatom tepihu

Siniša Ristic

Nastavlja se ...

PREDŠKOLSTVO

SLAVLJE KOSTOLACKOG VRTICA

Potkraj prošle nedelje, u Kostolcu je bilo posebno svecano: predškolci vrtica “Majski cvet” igrom i pesmom, na pozorišnoj sceni u svom gradu, rastali su se sa vrticem i vaspitacima, dobili “diplomice” kao pravi mali maturanti i – ozvanicili pocetak novog perioda odrastanja, dacko doba.

Izuzetno bogat, maštovit i nadahnut sadržaj celovecernjeg programa, organizovanog pod sloganom “Sve što raste, htelo bi da raste”, prepuno gledalište pozdravljalo je dugim aplauzima.

Danas, u kostolackom vrticu, nova svecanost: za one koji ce tek kroz nekoliko godina stasati za školu, svecano se otvara dograden deo vrtica “Majski cvet”. U njemu ce odrastati tri nove grupe mališana i ove jeseni u Kostolcu po prvi put nece biti liste cekanja: bice mesta u vrticu za svu decu.

Ocekuje se da danas, na treci dan sv. Trojice, Gradske slave, aneks kostolackog vrtica preda na upotrebu gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic, zajedno sa rukovodstvom GMZ Kostolac i PU “LJubica Vrebalov” Požarevac.

D. Milenkovic

IZLOŽBA SLIKA MIRKA MARINKOVICA

ZAVEŠTANJE PROŠLOSTI

I, kad za nekoliko godina ili deceniju – dve, zub vremena potpuno dokusuri “plotare” ili “blatare”, kako su svoje domove sagradene od drveta i oblepljene mešavinom gline i pleve, pa prekrecene u belo, zvali naši dedovi i pradedovi, ostace te naherene i zabataljene gradevine da traju na platnima požarevackog umetnika Mirka Marinkovica. I svedoce o vremenima i zbivanjima, o korenima i pokolenjima, nemaštini, tegobi i radostima za vakata kad je u njima bilo života...

A, Mir Mar, kako slikar sebe potpisuje, inspirisan srpskim “binama”, pre više od veka podizanim uglavnom podno planinskih vrhova Homolja i Zvižda, ali i u ravnicarskim selima vidanim, namerio se da prošlost zavešta vremenima buducim, dozvolivši savremenicima da se u kuci Dobrnjcevih, u Nemanjinoj 33 u Požarevcu, ovog juna dive – što tajnovitim gradevinama, neobicno verno i do najsitnijih detalja prenetim na platno, to da se dive i majstorstvu ovog umetnika koji, vešto baratajuci svetlim i senovitim, hrapavim i glatkim, veselim i sumornim podrucjima slike, ta prastara zdanja koja odživeše svoje, ucini tako živim i toplim, da se i iole zainteresovanom u mnoštvu posetilaca na otvaranju izložbe moralo uciniti da cuje kako kroz razmandaljena vrata i oronule ceramide negdašnjih lepotica “na cetiri vode” cvili planinski vihor, kako žižak dovršava merteke polegle pod teretom snegova i zbegova i cuje turobnu tišinu koja vlada otkako se šarov ucutao a domacica sa obramicom i vedrima punim biserno ciste vode vratnice na ogradi prucem opletenoj ne otvara...

D. M.

UDRUŽENJE VOZACA VELIKO GRADIŠTE

MI SMO ZA VEŠTINU A NE BRZINU

U organizaciji Udruženja vozaca iz Velikog Gradišta,u subotu 23.05.09. održano je tradicionalno i jubilarno takmicenje "DŽ .MAJSKO TAKMICENjE VOZACA" svih kategorija. Takmicenje je održano pod parololm: "MI SMO ZA - VEŠTINU A NE ZA BRZINU",

REZULTATI "MAJSKOG TAKMICENjA VOZACA 2009."

"A" kategorija, pojedinacno, pobednik Nikola Peric, sekcija "Stiški orlovi" Majilovac

"B" kategorija, pojedinacno, pobednik Aleksandar Jovic, Udruženje vozaca Veliko Gradište

"B" kategorija, ekipno, pobednik Prva ekipa Udruženja vozaca Veliko Gradište

"C" kategorija, pojedinacno, pobednik Dejan Štulic, sekcija "Parking servis", Požarevac

"C" kategorija ekipno, pobednik "Parking servis", Požarevac

"D" kategorija, pojedinacno, pobednik Novica Redic sekcija "Veolia Litas"

R.N.

GRAD PROSLAVIO SLAVU

SVETA TROJICA - SIMBOL ZAJEDNIŠTVA

slika

Himnom "Bože pravde" koju je akapela otpevala Aleksandra Mi-lovanovic, ucenica trece godine srednje muzicke škole "Stevan Mokranjac" Požarevac, zapocela je u subotu svecana akademija povodom slave grada Požarevca, Svete Trojice. Gradonacelnik Miodrag Mi-losavljevic je, uz cestitke upoznao prisutne sa kratkim istorijatom obeležavanja verskih praznika u Požarevcu i još rekao:

- Praznik Sveta Trojica je postao praznik grada Požarevca izmedu dva svetska rata, kada je varoš uzdignuta na nivo gradske opštine. Tada je Požarevac bio sedište Branicevske eparhije. Cini mi licnu cast da u ime svojih prethodnika stanem na celo slavljenicke kolone i svim svojih sugradanima zaželim srecnu slavu. Neka vas služe zdravlja i licna sreca.

Vladika branicevski Ignatije podsetio je na znacaj slave i onoga što ona simbolizuje, a to je ljubav i savezništvo medu ljudima, što je u duhu pravoslavne vere - verovanje u Boga kao zajednicu Oca, Sina i Svetoga Duha.

Povelje i diplome grada Požarevca dobitnicima je urucio gradonacelnik, a u kulturno-umetnickom delu programa nastupio je hor Požarevacke gimnazije "Lazarice" i Gradski ansambl narodnih igara i pesama.

Sledeceg dana, u nedelju, ulicama grada, tradicionalno je prošla Sveta litija, a u Sabornoj crkvi secen je slavski kolac, potom je održana Sveta arhijerejska liturgija. U dvorištu crkve GANIP je izveo program, uz slavsko posluženje.

U crkvi Svete Petke koncert je održao Gradski hor "Barili" sa solistima Predragom Milanovicem i Markom Klajanovicem i dirigentom Katalin Tasic.

POVODOM SVETE TROJICE, PRAZNIKA GRADA POŽAREVCA I SLAVE POŽAREVCA, DODELJENE

NAGRADE I POVELJE GRADA

Odbor za dodeljivanje nagrada i povelja grada Požarevca je na sednici od 1.06.2009.godine doneo odluku, povodom Svete Trojice, praznika grada, da ovogodišnje nagrade dobiju:

Nada Vukmirovic, zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijskoj upravi u Požarevcu, mr Bogdan Živanovic, profesor Visoke tehnicke škole strukovnih studija u Požarevcu, Miroslav Ivkovic, diplomirani inženjer rudarstva Pri-vrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", Mira Jovic, zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih po-slova, Policijskoj upravi u Poža-revcu, dr Ljubiša Marinkovic, ortoped Zdravstvenog centra u Požarevcu, Dragiša Mihajlovic, poljoprivredni proizvodac iz Batovca, Jelena Mihajlovic, ucenica 8.razreda Osno-vne škole "Vuk Karadžic" Požarevac, Dragi Nikolic, bivši fudbaler Fudbalskog kluba "Mladi radinik" Požarevac, dr Mirjana Plemic, hirurg Zdravstvenog centra Požarevac, Bogoljub Simic, penzioner iz Požarevca i Branislav Stojanovic, direktor Osnovne škole "Dositej Obradovic" Požarevac.

Povelje grada Požarevca dodeljene su:

Ekonomsko-trgovinskoj školi Požarevac, Centru za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, horu Požarevacke gimnazije "Lazarice" i Omladini JAZAS-a Požarevac.

O realizaciji ove odluke starace se Odeljenje za privredu, finansije i trezor Gradske uprave grada Požarevca.

L.L.

KONCERTI U MUZICKOJ ŠKOLI "STEVAN MOKRANJAC"

KLAVIR... KLARINET

U koncertnoj sali Muzicke škole "Stevan Mokranjac" prošlog ponedeljka klavirski koncert je održala Maja Matijevic, student Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Maje Rajkovic. Matijeviceva je klavir pocela da svira sa pet godina. U decembru 2005.godine bila je predstavnik Srbije i Crne Gore na Mediteranskom festivalu mladih pijanista u Italiji, gde je imala zapažene nastupe u nekoliko gradova, a na Euroregionalnom takmicenju "Alma Cornea Ionescu" 2007.godine u Rumuniji dobila je specijalnu nagradu za izvodenje Listove muzike. Snimila je dva samostalna CD-a.

Naredne veceri, 2.juna koncert je održao diplomac srednje muzicke škole, Vukašin Karanovic, klarinet u klasi profesora Periše Stanojevica i klavirsku saradnju Aleksandre Gajic.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 29.05. do 05. 06.2.009.godine u porodilištu Opšte bolnice’’Dr Voja Dulic’’u Požarevcu rodeno je 27 beba, 14 decaka i 13 devojcica.

SINOVE SU DOBILI: Aleksandra i Marjan Stevanovic iz Požarevca,Violeta i Perica iz Osipaonice,Danica Najdanovic i Radoslav Milojevic iz Požarevca,Katarina i Dejan Peric iz Lucice,Ivana i Aleksandar Rokvic iz Lucice,Dubravka i Ivica Jovanovic iz Bradarca,Marijeta Vasic i Dragan Avramovic iz Smoljinca,Adrijana i LJubomir Denic iz Petrovca,Marijana Brankovic i Mihajlo Petrovic iz Petrovca,Jelena Simic i Zoran Ðordevic iz Požarevca,Kefsera Abdulahu i Isah Drmaku iz Kostolca,Silvana i Nebojša iz Zelenike,Jelena Stankovic i Neven Jevtic iz Rakove Bare i Radmila Didulica i Mladen Belic iz Požarevca.

CERKE SU DOBILI: Ðina i Slaviša iz Svinjareva,Ivana Stefanovic i Nenad Vujcic iz Klenovnika,Violeta Tasic i Danijel Nikolic iz Požarevca,Bojana i Mirko Živanovic iz Velikog Gradišta,Kristina Tonu i LJubiša Jevtic iz Ranovca,Andrijana i Saša Ilic iz Covdina,Marina i Zagor Ilic iz Sige -Žagubica,Vesna Nerandžic-Živanovic iz Kragujevca,Jovanka i Renato Henc iz Zabele,Sania Murina i Serdžai Krujeziju iz Kostolca,Valentina Bukelic i Jovica Jovanovic iz Požarevca,Milena i Danimir Stevic iz Milanovca i Danijela i Aleksandar Stojadinovic iz Požarevca.

LAZARIZMI

- Sad kažu da je Evropska zajednica kriva za svetsku ekonomsku krizu. Sreca što mi necemo u Evropu!

- I Srbija spada u one zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova!

- I u Srbiji je zaživeo truli kapitalizam. Smrdi na sve strane!

- Radnici najviše vole da kampuju u Beogradu, ispred zgrade Vlade!

- Cuvali su pare za crne dane, da bi imali za beli hleb!

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

ON NIJE NAŠ

Mediji nas ovih dana zasipaju, prosto bombarduju, ponudama turistickih organizacija, a sve u vezi predstojeceg letovanja. Naravno, tu se pre svega misli na more (a tu je banja i planina, u manjem obimu), kako domace, pardon!, crnogorsko, tako i na strano, grcko. Dobro, ima tu i druga mora, recimo, Crno, Crveno, ali smo mi nekako navikli na plavo.

I to se, bogami, ne spuštaju cene letovanja, tako da su one kao nekada, kad je Bog išao po zemlji (i moru!). A plate!? Pa, vecina stanovništva nema para da letuje ni u sopstvenoj kuci (ko je ima), a kamoli tamo daleko, gde cveta limun žut i vetar njiše palme.

Dabome, zbog svega ovoga, kod nas je još uvek, najrazvijeniji domaci turizam, jer mnogi turisti ne idu nigde. A što se kupanja tice, pliva se u najbližoj reci ili nekoj od rupa što su iskopali bageri vadeci pesak; ponese se jedna kifla, stave se dva jaja na biciklu i, 'ajd, na letovanje!

A moj poznanik, nemacki penzioner, ne zna šta ce od dosade (i od para), pa je poceo da gradi depadans na štalu (jer kucu je, na cetiri sprata, završio ovih dana). Kaže mi onomad, kada je došao u grad za neke dozvole, a osmeh mu ne silazi sa lica, da odmah podem s njim u selo da vidim neko cudo!

Poveze me on ''mercedesom'' i pravo na gradilište. Radnici rade, kao i svuda što rade, zuji mešalica, pije se zidarsko pivo, kasetofon pušten na najjace, rekao bi covek, šta je tu cudno!

- Zašto si me, bre, Živinko, zvao, da ovo gledam?

- Slušaj, ja sam rešio da se bacim na selski turizam i sve cu pare da uložim u to. Ima da povecam broj krava, jer turisti vole mleko, ima gospode da se kupaju u njemu. Kupio sam i kazan za rakiju...

- I sa tim ceš da privuceš turiste?

- E, nije, dodi da vidiš glavnu atrakciju!

Odvede me Živinko iza štale i pokaza mi gomilu kostiju.

- Je l' ti lici ovo na nešto, a?

- Pa, kosti neke džukele! Ne misliš valjda da je neki ''la kosta'' ili krokodil!

- Još nije utvrdeno šta je, al' ja sam vec napisao tablu za turiste. Citaj.

Kad na tabli, razna slova i pisma: latinica, cirilica, nemacki, srpski... ''Ovdena je sandama stara preko oko milijon veka i po. koj je pogleda, donosi srecu za svi dobri i srecni ljudi. Otkriveno u domacinstvu pronalazac Živinko Stokic svojerucno!''

More, kakvo crno more, Živinko ima da se nagrne para. (Pa, ne vredi, para na paru ide!) Kad sam se vracao sa tog lokaliteta mislio sam šta ce sve da bude kad Živinko sahrani (pa iskopa), njegovu Živinku, koja je i sad, u trenerci i cipelama na štiklu, atrakcija za turiste!

Miodrag Lazarevic

LJUBICEVSKE KONJICKE IGRE - KOMISIJA ZA MARKETING I INFORMISANJE

LJKI MORAJU POSTATI SRPSKI BREND

Komisija za marketing i informisanje, zadužena za promovisanje Ljubice-vskih konjickih igara, sastavljena od predstavnika elektronskih i štampanih medija iz Požarev-ca, prošlog cetvrtka održala je sastanak na kome su se razmatrali predlozi konkretnih poslova i zadacaka koje treba preduzeti u ineresu što efikasnijeg rada.

Dr Momcilo Manic, koji je na celu ove komisije predstavio je Strate-ški marketinški program, naslovljen "Ljubicevske igre - jacanje brenda" koji je prihvacen kao strategija za organizovanje daljih aktivnosti.

Svi prisutni složili su se da je neophodno izgraditi brend od manifestacije koja jednom godišnje okuplja zaljubljenike u konjicki sport, ali i ojacati pratece manifestacije, infrastrukturnu i turisticku ponudu, kako bi u narednim godinama javnost imala potpuniji uvid u dešavanja pocetkom septembra u Požarevcu.

L.L.

EKOLOŠKA IZLOŽBA U OSNOVNOJ ŠKOLI „DESANKA MAKISMOVIC“ U POŽAREVCU

TEHNIKA I LEPA REC U SLUŽBI EKOLOGIJE

Povodom Dana Planete Zemlje u Osnovnoj školi „Desanka Maksimovic“ u Požarevcu, priredena je tematska izložba ucenickog likovnog, literaranog i tehnicko- modelarskog stvaralaštva. Našlo se na jednom mestu mnoštvo predivnih i veoma simbolicnih radova, koji ukazuju na veliki problem savremenog covecanstva - OCUVANjE ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE.

Bogatstvo izložbe cine idejna rešenja ucenika, ali i njihova visoka kreativnost, a pre svega pravilan i ozbiljan pristup temi i to od prvog do osmog razreda. Osim pojedinacnih radova ucenici su izložili i radove celog odeljenja, kao što su posteri i citava farbrika za reciklažu otpada nazvana „Ðubretarko“ (IV razred). Korišceni su raznovrsni materijali, kao i raznovresne tehnike izražavanja. Izdvojeni su i najbolji radovi , za koje ce ucenici biti pohvaljeni i nagradeni.

„Ovakav vid edukacije ucenika je veoma dobar i efektan, a posebno zato što utice na razvoj ekološke svesti ucenika i svih onih koji svakodnevno posecuju ovu izložbu“- rekla nam je direktorka škole Dragana Petrovic, koja ne krije ponos što su ucenici priredili ovakvo kvalitetnu i interesantnu izložbu.

Ucenici su osim u holu škole svoje lepe radove izložili i u svojim ucionicama i panoima u hodnicima , tako da se svuda tretira ekološka problematika, a važno je i to što se bacanje smeca u dvorištu znacajno smanjilo i što dominiraju zelene površine i razgranate krošnje raznovrsnih biljnih vrsta. Sve podseca na botanicku baštu, koju neguju i cuvaju naši mali cuvari prirode.

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE 33. KOLO

PODELA BODOVA

- Dinamo – Mladi radnik 2:2 (0:1)

Vranje – Gledalaca: 3000. Sudija: Života Vlajic (Beograd) 9. Strelci: Osmanovic (iz jedanaesterca) u 50. i Kovacevic u 90. za Dinamo, a Cenic u 30. i Pejcic u 76. minutu za Mladi radnik. Žuti kartoni: Pejovic, Svojic (Mladi radnik).

Dinamo: Vranic 7, Simcevic 7, Trajkovic 7, Jelin 7, Ilic 7, Nikolic 7, Miljkovic 7, Jokic 7 (Stojanovic), Osmanovic 8 (Aleksic), Kovacevic 8, Stajic 7 (Tasic).

Mladi radnik: Pejovic 8, Stokic 7, Vasiljevic 7 (Nikolic), Kojic 7, Cenic 8, Jankovic 7, Z. Mitic 7, Svojic 7, Lazarevic 7 (Andelic0, Pejcic 8 (S. Mitic) Rankovic 8.

Igrac utakmice: Kovacevic (Dinamo).

Mladi radnik je poveo u 30. minutu. Cenic je iskoristio grešku odbrane Dinama i postigao pogodak. Drugi gol Požarevljani su postigli u 76. minutu, lepo je centrirao Stokic, a Pejcic tukao iz prve.

Posle akcije Kovacevica ispred golmana Pejovica u 50. minutu posle faula sudija se nije dvoumio, a Osmanovic je sa bele tacke bio siguran. Do izjednacenja domacin je došao u nadoknadi vremena za bod.

D.N.