Header

DELEGACIJE AMBASADE RUSIJE I UKRAJINE NA TULBI

TRI DRVETA MIRA

Delegacije ambasade Rusije i Ukrajine posetile su Spomen obeležje Požarevackom miru na Tulbi, zasadivši tri bresta, tri drveta mira.

Ispred ambasade Rusije Požarevac su posetili drugi i treci sekretar, Sergej Posarev i Vitalij Pomerancevskij, a ispred ambasade Ukrajine u grad pod Cacalicom došao je savetnik Oleg Sokur.

NJih su kroz naš grad, sve do Tulbe, do Spemen obeležja Požarevackom miru, Etno- sela i Restorana “Tulba”, proveli prvi ljudi opštine Požarevac: predsednik Dušan Vujicic, njegov zamenik, mr Zvonimir Blagojevic, predsednik SO Požarevac, Ivan Grubetic, menaDžer opštine, Predrag Pajic, sa saradnicima, clanovima Opštinskog veca, zatim, prvi covek Garnizona vojske RS u Požarevcu, pukovnik Vinko Ma-rkovski, kao i predstavnici Fondacije Požarevacki mir, Društva srpsko- ruskog prijateljstva, sa predesnikom Petrom Ustenkom, i SUBNOR- a Požarevac, sa predsednikom Žarkom Tepšicem.

Tom je prilikom sve goste na bradu Tulba pozdravio sekretar Fondacije Požarevacki mir, Milan Ivoševic, podsetivši na znacaj Požarevackog mira, sklopljenog 21. jula 1718. godine izmedu Turske, na jednoj, i Austrije i Mletacke republike, na drugoj strani, ukazavši tom prilikom i na veliku zamisao Fondacije da se izgradi Park Požarevackog mira, sa citavim kompleksom, amfiteatrom, zgradom od kamena koja ce liciti na šator tadašnjeg vremena, u kojem su se pregovaraci sastajali, u autenticnom, onovremenom ambijentu.

Za sada, tu se uz Spomen obeležje nalazi oko tri stotine sadnica, koje su od 9. maja bogatije za još tri bresta, koje su zasadile delegacije ambasade Rusije i Ukrajine, u ime svojih država, ali i u ime Belorusije.

Veliki utisak na goste ostavila je i poseta Etno- selu na Tulbi, u kojem su strane delegacije docekali direktor Narodnog muzeja Požarevac, Milorad Ðordevic, i viši kustos etnolog Muzeja, Danica Ðokic, dok su u dvorištu ove stare seoske kuce narodne srpske igre “raspleli” folklorci Kulturno- umetnickog društva Kostolac, ucinivši tako verodostojnijom sliku Etno- sela.

A. Maksimovic

NEDELJA CRVENOG KRSTA

ZAJEDNO ZA HUMANOST

Povodom 8. maja, Svetskog dana Crvenog krsta predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic primio je delegaciju Crvenog krsta Požarevac. “Nedelja Crvenog krsta” traje od 8. do 15. maja a ove godine bice obeležena temom koju je opredelila Medunarodna fondacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca : Zajedno za humanost.

Cilj ove teme je da ilustruje prednosti kojim rad kroz partnerstvo omogucava pokretu Crvenog krsta i Crvenog polumeseca da ispune svoju misiju - pomoc najugroženijima.

Požarevacka Organizacija postoji 127 godina i medu prvima je u Srbiji. U Srbiji je nekada , pri Crvenom krstu, radilo 130 narodnih kuhinja, koje su spremale obroke za najsiromašnije, dok ih je danas samo 28. Jedna od njih je i požarevacka, koja za 13 godina postojanja nije prestajala sa radom. Predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic istakao je da je požarevacka organizacija Crvenog krsta medu najboljima u Srbiji, te da su njeni aktivisti uvek na pravom mestu : kada se dese poplave, požari ili kada je potrebno prikupiti krv, i najavio da ce lokalna samouprava i dalje pomagati ovu organizaciju.

Sekretar opštinske organizacije Crvenog krsta Branislav Živulovic najavio je da ce Crveni krst u julu ove godine dobiti još jedan znak, kristal, znak jevrejskog naroda.

- Organizacija Crvenog krsta postoji 131 godinu a ideja vodilja joj je slogan: Svi smo braca. Ne pravimo razlike kad su ljudi u pitanju, po verskoj, politickoj ili kulturnoj osnovi. Veoma bitna aktivnost je organizovanje dobrovoljnog davalaštva krvi . Požarevacki Crveni krst je i na ovom polju medu prvima u Srbiji. Nikada se nije desilo da se neka operacija odloži zbog nedostatka krvi, bez obzira da li je rec o požarevackoj ili beogradskim zdravstvenim ustanovama, rekao je Živulovic.

U toku nedelje Crvenog krsta podeljeni su paketici bebama rodenim u Požarevackom porodilištu od 8. do 15. maja, urucena su uverenja o položenom kursu prve pomoci za pripadnike požarevacke saobracajne policije, išlo se u obilazak penzionisanih radnika i aktivista Crvenog krsta Požarevac, položeni su venci umrlim aktivistima i porodici Rankovic , na starom požarevackom groblju a za danas je planiran obilazak doma za stare i upucivanje adekvatne pomoci.

T.R.S.

U ERGELI "LJUBICEVO"

USKORO KRŠTENJE ŽDREBADI

U kompleksu Ergele "LJubicevo" u petak 25. maja održace se jedinstvena manifestacija, krštenje pet dvogodih ždrebadi koja ce od ove godine startovati sa takmicenjima i, nadamo se, uspešno braniti boje Ergele.

Ovih dana od cuvenog pastuva Farkata i najbolje priplodne kobile Curice dobijeno je žensko ždrebe, deveto po redu, a uskoro se ocekuje i jubilarna deseta prinova. Prema re-cima direktora Javnog preduzeca "LJubicevo" Prvoslava Mošica pripreme su u punom jeku i zbog troškova ucestvovace se samo na znacajnijim takmicenjima. Na požarevackom Hipodromu u okviru "Ðurdevdanskog sastanka" ljubicevska grla ostvarila su solidne rezultate. U trci "Shir Khan" na 1300 metara Gral sa Iljom Moskovim u sedlu glatko je trijumfovao, ostavivši iza sebe Apriliu i Belu. Grlo Tristan u trci "Ðurdevdan" na 1300 metara prosto se "prošetalo" stazom i ubedljivo osvojilo prvo mesto ispred Panonije i Sorenta. U trci "Kastor 2" Kalisto je zauzeo drugo mesto, a veliki peh imao je Guliver koji je u trci "LJubicevo" na 1600 metara diskvalifikovan zbog probijanja start mašine.

"S obzirom da su se naša grla takmicila sa konkurentima koji su imali više startova, jer su trcali u Šapcu, Bogaticu, Cacku, Bosni, nismo se obrukali pred domacom publikom. Što se Kajzera tice, on ce ucestvovati u drugom delu sezone, možda ce nastupati na tradicionalnim Ivandanskim trkama, a zatim slede velike trke na Carevoj cupriji. Nadamo se da cemo posle sredivanja dokumentacije uz saglasnost Konjickog saveza Srbije sa Kajzerom nastupati i na inostranim stazama. Požarevac ima izvanredne uslove jer pored galopske poseduje i kasacku stazu, odlicnu organizaciju i jedino se javaljaju problemi oko finansiranja", istice Prvoslav Mošic.

D.Dinic

POVODOM DANA POBEDE U POŽAREVCU

CVECE NA GROB MILOŠEVICA

Obeležavajuci 9. maj, Dan pobede nad fašizmom delegacije "Slobode" i Socijalisticke partije Srbije položile su cvece na grob Slobodana Miloševica u Nemanjinoj ulici.

U POŽAREVCU OBELEŽEN 9. MAJ, DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM

U CAST BRANITELJA NAJVECIH SVETINJA

- Urucena priznanja Republickog SUBNOR-a - “Medalja borca”

- Na spomen obeležja na Cacalici položeni venci i ispaljeni pocasni plotuni

U skladu sa dugogodišnjom tradicijom, 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, Požarevljani su i ove godine obeležili zajedno sa svojim prijateljima iz Rusije i Ukrajine. Svecanost je prošle srede otpocela prijemom u salonima opštinskog zdanja u kojima je Dušan Vujicic, predsednik Opštine u ime domacina pozdravio goste, predstavnike ambasada Rusije i Ukrajine, Vojske Srbije i borackih organizacija. Cestitajuci praznik on je podsetio:

- I naša zemlja je u borbi protiv fašizma dala veliki doprinos. Mnogi mladi ljudi su tih ratnih dana ostavili svoje porodice, roditelje i rodbinu i na poziv zemlje stupili u redove branilaca svog naroda i otaDžbine. Mnogi od njih se sa tog puta nikada nisu vratili, dali su živote za naš opstanak, za slobodu i buducnost, za najvece svetinje. Požarevacka lokalna samouprava vec niz godina, zajedno sa borcima odaje dužnu pocast poginulima, seca se njihovog herojstva. Ono što su oni ucinili nismo zaboravili, i nikada necemo. Država je uvek brinula o borcima, o deci i ostalim clanovima porodica palih junaka. Nastojali smo, a to cemo ciniti i ubuduce, da gubitak njihovih najmilijih, koliko god je moguce, nadoknadimo.

Praznik je ispred boracke organizacije cestitao i Žarko Tepšic. On se tom prilikom osvrnuo, na, kako je rekao “pokušaj da se Dan pobede nad fašizmom obeležava kao Dan Evrope:

- Mi borci nemamo ništa protiv da se na taj dan slavi i Dan Evrope, i neciji rodendan, imendan... ali je Deveti maj pre svega Dan pobede nad nemackim fašistickim okupatorima. Borci NOR-a, naša lokalna samouprava, naša država, progresivne politicke strukture ove zemlje, Deveti maj upravo tako doživljavaju i obeležavaju.

Tepšic je obavestio da je i ove godine Republicki odbor SUBNOR-a Srbije, povodom Dana pobede nad fašizmom, dodelio priznanja jednom broju zaslužnih boraca. Priznanje “Medalja borca” uruceno je:

Jovanki Nikolic iz Požarevca, borcu Požarevackog partizanskog Odreda od 1941. godine, zatocenici zloglasnog fašistickog logora “Banjica” i logora “Smederevska Palanka”, u posleratnom periodu istaknutom aktivisti u društvenom i politickom životu Sreza i Opštine Požarevac, direktoru osnovnih škola, Istorijskog arhiva, poslaniku Skupštine Jugoslavije... “Medalja borca” pripala je i Mladenu Radmilovicu, rodenom u Bileci, borcu Desete hercegovacke brigade, teško ranjenom u borbama za oslobodenje Dubrovnika 1944. godine, ratnom vojnom invalidu prve kategorije. Radmilovic je u posleratnom periodu obavljao niz važnih radnih i politickih dužnosti u Kostolcu i Požarevcu. Na svecanosti je priznanje uruceno i potpukovniku Zoranu Jovanovicu rodenom u Beloj Palanci, borcu i starešini jedinice JNA u oružanim sukobima u zapadnoj Hrvatskoj 1991-1993. i u borbama protiv NATO agresije na KiM 1999. godine, sada na dužnosti zamenika komandanta Nastavnog centra kopnenih snaga VS u Požarevcu.

U nastavku svecanosti clanovi KUD-a “Kostolac izveli su prigodan muzicki program, posle cega su domacini sa gostima posetili spomen obeležja na Cacalici. Predstavnici ambasada Rusije i Ukrajine, Opštine Požarevac, borackih organizacija, Vojske, SPS-a i Društva srpsko-ruskog prijateljstva “Breza” najpre su položili vence na Spomen obeležje borcima i oficirima Crvene armije a potom i na Spomenik streljanim rodoljubima požarevackog kraja. Pocasnom paljbom iz vatrenog oružja, poštu su kraj oba spomenika odali i mladi vojnici.

Prisecajuci se dana kada je svetom zakoracila sloboda, Dragan Bogdanovic Bucic je, pored ostalog rekao:

- U kosturnici kraj koje stojimo sahranjen je 441 borac i oficir Crvene armije koji su izginuli na prostoru od Majdanpeka do Mladenovca. Gradani Požarevca vode dužnu brigu o ovom spomeniku, ne prode ni jedna znacajnija svecanost a da se mi ne setimo ovih žrtava, odamo im poštu i zahvalnost za veliko delo. Pocivaju u šumi od 24 hektara koju su podigli gradani Požarevca.

Kraj Spomen obeležja streljanim rodoljubima požarevackog kraja govorio je Žarko Tepšic, predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a:

- Za narode porobljene Evrope, posebno herojskog Sovjetskog saveza, Jugoslavije i Srbije, Deveti maj 1945. godine bio je najradosniji dan koga je mogla da podari novija istorija i herojski otpor porobljenih i uništavanih naroda Evrope. Od 1. septembra 1939. godine napadom na Poljsku, fašisticka imperijalna osovina - Nemacka, Italija i Japan, uz podršku brojnih satelita, krojeci novi robovski svetski poredak, posebno za slovenske narode, uništavala je materijalna dobra i ljudske živote u koncentracionim logorima, gasnim komorama, masovnim streljanjima i ubistvima na svakom koraku... Snažnom cetvorogodišnjom borbom i otporom saveznika-Sovjetskog saveza, Engleske i Amerike kao i herojskom borbom srpskog i ostalih jugoslovenskih naroda, morao je doci kraj mocnom fašistickom Rajhu, iako je Hitler imao nadu u nepobedivnost vojne sile Nemacke cak i posle 16. aprila 1945. godine kada je hrabra Sovjetska armija na reci Odri razbila i porazila tu vojnu silu i došla pred kapije Berlina. Nemacka je samo na Berlinskom ratištu angažovala preko milion vojnika, 10.400 artiljerijskih oruda, 1530 tenkova i 3300 borbenih aviona i druge vojne tehnike. Snažna Sovjetska armije, na Berlin, za konacno uništenje nemacke vojske nastupala je sa 193 divizije, sa oko 2 miliona i 500 hiljada vojnika, 42 000 artiljerijskih oruda, 6 250 tenkova i 7 500 aviona. U takvim uslovima Vrhovna komanda Nemacke, kako navodi Sovjetski maršal Culjkov, pokušava da manevriše i da iznudi primirje, a ne kapitulaciju. Medutim, Sovjetska vrhovna komanda i komandant fronta maršal Žukov zahtevali su samo bezuslovnu kapitulaciju. Nakon toga, poslednja zapovest Vrhovne komande Nemacke bila je - devetog maja u nula nula casova, svi vidovi oružanih snaga, sve oružane organizacije i pojedinci neka prekinu borbena dejstva protiv ranijeg protivnika...Najveca sila sveta je tako uništena...

Naša hrabra narodnooslobodilacka vojska, kroz cetvorogodišnju borbu protiv neuporedivo jaceg neprijatelja izašla je iz Drugog svetskog rata kao cetvrta vojna sila u Evropi sa oko 800 hiljada boraca svrstanih u cetiri armije, 18 korpusa, 59 divizije, 261 brigadom i 9 pukova. Takva snažna patriotska armija jedina je oslobodila Srbiju i Jugoslaviju uz bratsku pomoc Sovjetske armije i nikakve druge vojne formacije nisu bile oslobodioci naše zemlje, podvukao je Tepšic.

Ucesnici svecanosti su na kraju, u Ekološkom domu na Cacalici bili u prilici da razgledaju izložbu “Sankt Peterburg-kroz objektiv fotoreportera” autora Jove Krulja.

S.E.

U POŽAREVCU, 9. MAJA

OBELEŽEN DAN EVROPE

Clanovi i simpatizeri Demokratske stranke okupili su se prošle srede na Starom korzou, u centru Požarevca, kako bi obeležili 9. maj, Dan Evrope i još jednom pokazali cvrstu rešenost da Srbija odlucnije i brže zakoraci putem pridruživanja evropskoj porodici demokratski opredeljenih zemalja.

Brojnim sugradanima i prolaznicima koji su se zatekli tog dana u Požarevcu podeljeno je obilje stranackog materijala, kao i materijala koji se odnosi na godišnjicu Evropske unije. Naime, 9. maja 1950. godine objavljena je deklaracija francuskog ministra spoljnih poslova o “Visokoj vlasti” koja ce rukovoditi celinom francuske i nemacke proizvodnje uglja i celika. U toj deklaraciji su koreni Evropske unije, kojoj su se odmah prikljucile Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. U Rimu su 1957. godine, pre ravno pola veka, potpisani ugovori o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM).

- Obeležavanje Dana Evrope vezuje nas za Evropsku uniju, vezuje nas za sve civilizovane zemlje, za ono cemu mi težimo, jer smo sigurni da gradani Srbije nemaju drugu alternativu, vec da zajedno sa drugim evropskim zemljama budu u Evropskoj uniji koja može da omoguci pristojan i normalan život gradanima Srbije. Najnovija doga-danja sa Narodnom skupštinom pokazuju da ubuduce na izbore mora da izade veci broj gradana i da podršku daje progresivnim idejama, koje mogu da omoguce pristojan i bolji život. Ponavljam, Srbija nema drugu alternativu osim Evropske unije, da saraduje i razvija sebe kroz Evropsku uniju. Izolacija i svada sa svima može da dovede Srbiju na vrlo opasan teren koji gradanima Srbije nece doneti ništa dobro. Mi nikada necemo odustati od evropskog puta, boricemo se za to, kao što cemo se boriti da Požarevac postane evropski grad, raskrsnica i razvojni centar ovog dela Evrope, - porucio je Goran S. Petrovic, predsednik Izvršnog odbora Opštinskog odbora DS Požarevac.

D. Milenkovic

U PETROVCU OBELEŽEN 9. MAJ DAN POBEDE

CVECE U ZNAK NEZABORAVA

Povodom Dana pobede, na spomenik palih boraca u Gradskom parku vence je položila delegacija boraca na celu sa predsednikom Dimitrijem Radosavljevicem i Skupštine opštine na celu sa Dragoljubom Milosavljevicem, sekretarom Skupštine opštine. Posle odavanja pošte minutom cutanja, prisutnima se obratio Dimitrije Radosavljevic, predsednik Saveza boraca opštine Petrovac :

„ Svim borcima - ucesnicima NOR-a, porodicama palih i umrlih boraca, svim gradanima naše opštine, cestitam Dan pobede nad fašizmom. Na današnji dan, pre 62 godine, usahnula je fašisticka cizma. Borci našeg kraja dali su ogroman doprinos oslobadanju Jugoslavije . Mlavski odred formiran je 1941. godine i odmah je otpoceo borbu protiv fašizma. Ta borba trajala je sve do 1943. kada je odred rasformiran. Sredinom jula 1944. godine na frontovima u Evropi sve je kriticnije za Hitlerovu vojsku. Angloamericke trupe oslobodile su Rim, Crvena armija izbila je na Vislu, Ukrajinski front prodire kroz Rumuniju. Na Visu sklopljen je sporazum Tito - Subašic, a cetnicka propaganda gubi svoj znacaj. Oktobra 1944. godine sa naše teritorije mobiliše se 3.500 ljudi, najviše rasporedenih u 18. i 19. brigadu 25. divizije.

Jedan broj boraca našeg kraja, slobodu je platio životima, sa naše teritorije u NOR-u život je izgubilo 916 boraca. Te 1945. dobro je pobedilo zlo. Medutim, fašizam nije potpuno umro, svedoci smo rasizma i terorizma danas u svetu. Nama Srbima, na istoriji prošlosti, za buducnost, treba pomirenje i sloga. Svaka žrtva boli, medutim za buducnost treba se boriti, stvarati radost, ljubav, srecu. Današnje generacije su dužne i obavezne da herojima našeg kraja odaju dužnu pocast, neguju tradicije NOR-a i cuvaju spomenike, kao spomenike istorije i kulture našeg kraja".

Zatim je mlavski pesnik Rade M. Obradovic govorio stihove svoje rodoljubive poezije.

D.Ilic

AGRARNI FOND OPŠTINE POŽAREVAC ODLICNO FUNKCIONIŠE

PODSTICAJ ZA POKRETANJE PROIZVODNJE

Opština Požarevac, kao svoju meru i podsticaj unapredenju primarne poljoprivredne proizvodnje na svom podrucju formirala je pre nekoliko godina poseban Agrarni fond. Sredstva tog fonda namenjena su, pre svega razvoju primarne poljoprivredne proizvodnje u povrtarstvu , stocarstvu i drugim oblastima, kao i uvodenju novih tehnologija, efikasnijem, racionalnijem poslovanju i naravno uvecanju proizvodnje, stva-ranju novih vrednosti, pa i povecanju profita.

- Ideja sa osnivanjem Agrarnog fonda je, znali smo to od pocetka, a praksa je ta naša ocekivanja i potvrdila, više nego dobra ideja - kaže dipl. inž. polj. Dane Hrkalovic, predsednik Upravnog odbora Agrarnog fonda Opštine Požarevac.- Osnovni nedostatak je to što naš Agrarni fond nema više sredstava, kako bi što više gazdinstava došlo u priliku da uz pomoc tih kredita reši neki svoj problem i pocne bolje i više da proizvodi i naravno da zaraduje. Što se mene licno tice zalagao sam se i zalažem se da naša lokalna samouprava iznade mogucnost da se znacajnije uvecaju sredstva Fonda. Sa više para u Fondu bilo bi mogucnosti da se više gazdinstava ukljuci i da se što je isto tako važno, krediti odobravaju sa rokom otplate od nekoliko godina. Sada se krediti koji jesu povoljni u smislu niske kamate odobravaju sa rokom otplate od najduže 12 meseci. To je prilicno kratak rok i sigurno da nije lako da se kredit tako brzo realizuje, da ta realizacija donese novu vrednost iz koje bi se na kraju krajeva i otplacivala pozajmica.

Za ovu godinu Agrarni fond opštine Požarevac je raspolagao sa ukupno oko 11 miliona dinara. Pocetkom godine - 6.2. 2007. Agrarni fond je raspisao konkurs za dodelu tih sredstava. Na konkurs se prijavilo ukupno 60 gazdinstava, a sredstva su odobrena za 57 subjekata. Iz ovih podataka se vidi da je princip bio da što više zajmotražilaca i dobije sredstva, kao i da nije bilo protekcionizma niti bilo kakvih zloupotreba. Ona 3 neodobrena zahteva nisu prošla iskljucivo zbog papirologije. Jednostavno, svi koji su ispunjavali uslove i podneli zahtev - i dobili su kredit. Zbog takvog principa jasno je da gazdinstva nisu mogla da dobiju veci kredit, jer su bila ogranicena sredstva.

- Da bi što više subjekata došlo u priliku da dobije kredit iz ovako skromnog Fonda, morali smo da uvedemo ogranicnje u smislu da maksimalno odobrena suma može da bude do 300 000 dinara. Moja zamisao je da pokušamo da u Opštini Požarevac iznademo mogucnost da se sredstva Agrarnog fonda znatnije uvecaju - možda cak i do 100 miliona dinara. E, tek tada bi bilo moguce i da još više korisnika ukljucimo i da se ovi krediti odobravaju i na duži rok otplate, što je isto tako veoma važno.

Polovinom aprila ove godine Opštinsko vece u Požarevcu, kada je donelo odluke o saglasnosti da se Agrarnom fondu prenesu pomenuta sredstva za kredite poljoprivredne primarne proizvodnje, donelo je i rešenje o obrazovanju Komisije koja ce odrediti dalju metodologiju funkcionisanja Agrarnog fonda, od ciljeva i namene sredstava, pa do uslova pod kojima ce se ta sredstva odobravati. Bice to i prilika da se sagledaju mogucnosti oko eventualnog uvecanja sredstava ovog fonda.

Poljoprivrednici i poljoprivredni strucnjaci inace cesto isticu da se uložena sredstva u ovoj oblasti desetostruko vracaju. Znaci, desetak miliona uloženih iz Agrarnog fonda vec za godinu dana trebalo bi da donesu proizvodnju i novu vrednost od stotinak miliona dinara. Samo porez na tu novostvorenu vrednost bice dakle dovoljan da se vrati sve ono što je društvena zajednica uložila. Ne racunajuci korist za same poljoprivrednike koji su uz pomoc ovih kredita pokrenuli novu modernu proizvodnju, zaposlili nekog od clanova domacinstva i možda trajnije rešili egzistenciju.

Za tri godine koliko postoji Agrarni fond opštine Požarevac sredstva iz tog fonda koristilo je oko 150 ovdašnjih registrovanih poljoprivrednih domacinstava.

VOJVOÐANSKA BANKA

Realizacija kredita iz Agrarnog opštinskog fonda u Požarevcu vrši se preko poslovnice Vojvodanske banke u ovom gradu. Po recima Siniše Marjanovica, direktora Vojvodanske banke u Požarevcu, isplata sredstava po ovim kreditima vec je zapocela. Svi oni ciji su projekti prošli u Agrarnom fondu imaju obavezu da dodu u banku, donesu fotokopije licnih karata korisnika i žiranta i fotokopiju o registraciji domacinstva. Menicna izjava i menica mogu da se nadu u samoj banci, gde se sve vrlo brzo i završava svo ostalo administriranje.

- Kada završimo sve ove formalnosti u banci - korisnik se javlja Agrarnom fondu, koji mu odmah i pušta sredstva na njegov tekuci racun u banci u kojoj on taj racun ima otvoren. - kaže Siniša Marjanovic.-Otplata se vrši jednokratno, nakon isteka jedne godine. Do sada je prošlo stotinak ovakvih ugovora kroz našu banku i ja mogu da kažem da je kredit dobrodošao poljoprivrednicima, a da ga oni uredno i otplacuju. Ovo je naravno jako bitno i sa aspekta odgovornosti, ali i stvaranja uslova da i drugi kojima je pozajmica neophodna dodu u situaciju da mogu da konkurišu i da dobiju ta sredstva.

Krediti iz Agrarnog fonda za sada se odobravaju sa rokom otplate do godine dana i uz kamatu od 5,5 odsto na godišnjem nivou.

R.D.

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

OD RADNJE DO INDUSTRIJE

Stevan Mišic nije roden u Požarevcu, roden je u selu Belanovac, opština Leskovac, ali i pored toga pripada poslednjoj zlatnoj generaciji požarevackih zanatlija. Opancarski zanat završio je 1953. godine u Leskovcu, da bi se posle kratkotrajnih radnih angažovanja u Bojniku i Beogradu, vec 1954. godine, na poziv majstora Dragana Jovanovica Furije, obreo u Požarevcu. Majstor Furija mu je ponudio i obezbedio posao, legalan i prijavljen, zatim stan, hranu i 20 000 dinara platu.

- Požarevac je u to vreme još u vek bio centar zanatstva u Srbiji - pripoveda majstor Steva.- Bio je centar vec sto godina, iškolovale su se generacije vrhunskih zanatlija, pa je, rekoh, bilo još uvek dobro vreme za zantlije. Secam se stare Tabacke caršije, mnogo je lepa bila, secam se i dobrih majstora Mikice Cara, Radeta Lovca, Šestana iz Boževca, Dušana Dincica i mnogih, mnogih drugih... Požarevcu ce, kao i celoj Srbiji krenuti na bolje kada najbolji, najvredniji najpoštovaniji majstori svog zanata budu najugledniji gradani. Kada se formira neka nova Tabacka caršija i kada ona postane centar grada, a ne kao sada da su to kafici i restorani. Neka naravno i njih, ali zna se od cega se živi, od rada, od znanja. od ekonomije... Eto tako, kada ponovo rad, majstorstvo, znanje i poštenje budu na dnevnom redu, tada ce i ova zemlja biti u društvu koje joj i pripada. A, ja verujem da to vreme upravo dolazi.

Verujuci u sebe i sopstveno znanje i umenje i na podsticaj saraca Branka Kocica, Stevan Mišic se 1963. godine otisnuo u privatni sektor i opet kako kaže nije pogrešio.Nije bilo lako ni tada kao što ni sada nije lako steci svoju radnju, ali majstor Steva je uspeo. Radeci vredno i prilježno u godinama i decenijama koje su dolazile i prolazile uspeo je da stekne i kucu i radnju, pa i pravi mali industrijski pogon. I sve to u jednom, kucnom krugu, nedaleko od centra grada, u širokoj ulici Bratstva i jedinstva u Požarevcu , koja se proteže takoreci od samog centra, pa do gradske bolnice. Na primedbu potpisnika ovih redova da je ovakav jedan zaokružen poslovno stambeni kompleks približno i nekakav moj ideal, gospodni Mišic kaže: -”Sanjao sam i ja svoje snove, neke sam eto uspeo i da ostvarim, neke i nisam.”

Industrijski pogon u sopstvenom, dvorištu postao je tako “Obuca Stemip”, ciji modeli mogu da se nadu cak i u izvozu. Stemip ima svoj dobro modeliran i dobro posecen sajt, pa i strani veliki kupci lako i jednostavno mogu da poruce željenu kolekciju. Vec je bilo i takvih.

- Da ne bude zabune, ja sam sada penzioner, firma se vodi na suprugu Bosiljku, koja isto tako ispunjava uslove za penziju, videcemo kako cemo dalje - kaže Steva Mišic.- Inace, u našem pogonu radi 14 stalno zaposlenih radnika, imamo ozbiljnu proizvodnju, koju najvecim delom plasiramo preko ozbiljnih veletrgovina, kakva je recimo Boreli Sombor, koja ima 160 svojih prodavnica širom zemlje.

Stevan Mišic je sopstvenim primerom pokazao i dokazao da i sa skromnim startom može daleko da se stigne, da jedan najobicniji zanat može da donese pristojnu egzistenciju, da donese razvoj do modernog privrednog porodicnog pogona i naravno ugled u društvu. Kada bi bilo više takvih, gde bi nam kraj bio.

R. Deuric

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - SELIMIR PAVLOVIC IZ MILJEVICA

NEOPHODNA STIMULACIJA DRŽAVE

Sedmoclana porodica Selimira Pavlovica iz Miljevica bavi se stocarstvom i proizvodnjom mleka. U svojoj farmi Selimir trenutno poseduje 12 muznih krava, 9 junica i 3 ženska teleta, dok mušku telad zbog skucenosti prostora prodaje. Ukupno obraduje 15 hektara zemlje, od cega je 8 hektara pod zakupom. Što se setvene strukture tice, kukuruz je zastupljen na 11 hektara, pšenica na 2 hektara i lucerka zauzima 3 hektara.

"Prošle godine Imleku sam isporucio 61. 867 litara mleka, a dnevna proizvodnja na mojoj farmi iznosi oko 220 litara. Cena mleka iznosi 21 dinar, plus premija od 3 dinara, što zavisi od masne jedinice i somatskih celija. Po meni cena bi realno trebalo da iznosi 25 dinara kako bi prizvodnja bila rentabilna. Inace, mleko proizvedeno na mojoj farmi je odlicnog kvaliteta i bakteriološki ispravno. Za ishranu krava i junadi koristim hranu koju sam prizvodim uz dodatak neophodnih koncentrata. Što se kredita tice nameravam da uzmem sredstva za izgradnju nove farme kapaciteta 40 - 50 grla. Za obavljanje poljoprivrednih radova posedujem svu potrebnu mehanizaciju: 2 traktora, silo -kombajn, sejalice, kosacice, laktofriz za cuvanje mleka. Potrebno je da država obrati više pažnje na poljoprivrednike. U susednim zemljama dosta novca se izdvaja za stimulaciju poljoprivredne proizvodnje, što kod nas nije slucaj i to mora u najskorije vreme da se promeni kako bi se omogucio normalan život na selu i zaustavila migracija stanovništva prema gradovima. U Sloveniji država po jednom teletu izdvaja 500 evra, u Hrvatskoj 250 evra, tako da bi i u Srbiji trebalo da se izdvajaju potsticajna sredstva, kako bi stanje bilo promenjeno na bolje", istakao je izmedu ostalog Selimir Pavlovic.

D.D.

SVINJE I PRASICI BAGATELA

KUCEVO.- Na stocnoj pijaci u Kucevu stocari nude prasice od 15 do 2o kilograma po ceni od 80 dinara za kilogram. Medutim,i pored ove niske cene prodaja je slaba,pa su stocari prinudeni da ih vrate kuci,jer kako kažu cena stocne hrane raste,a otkupne cene padaju. Povodom Ðurdevdana povecana je tražnja jagnjadi,pa je cena bila nešto manja od predhodnih dana i kretala se od 180 do 200 dinara za kilogram.

-Smanjio sam proizvodnju svinja sa 250 za polovinu,jer se u sadašnjim uslovima ne isplati-prica Dragiša Ðuric iz Kudreša,jedan od rekordera u proizvodnji svinjskog mesa - Po jednom proizvedenom kilogramu svinjskog mesa mesecima sam gubio i do 30 dinara. Kao proizvodaci hrane prepušteni smo sebi i sve dok tako traje nama ce tovilišta biti prazna.

Ovdašnji stocari tvrde da sa sadašnjim cenama idu u finansijsku dubiozu,što ce se negativno odraziti na broj tovljenika u narednom periodu. Pad cena zabeležen je i kod junadi,krava,utovljenih bikova i ovaca. Svinje tovljenici se slabo traže iako im je cena po kilogramu od 50 do 75 dinara,dok je cena kvalitetnih teladi sa 250 pala na 200 dinara za kilogram.

LJ.Nastasijevic

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE PD TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC

KOSTOLAC BLIŽI KOLUBARI I TENT-u

Prezentacija Godišnjeg izveštaja o radu u 2006. godini, pogonska problematika u prva cetiri meseca ove godine, planovi za kompletnu tekucu godinu uz osvrt na završetak revitalizacije i start bloka od 100 megavata, teme su 12. sastanka proširenog proizvodno tehnickog kolegijuma PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, održanog prošlog utorka, kome su prisustvovali i gosti iz EPS- a.

- Povod za današnje okupljanje pre svega je završetak radova na bloku A1 gde smo napokon posao priveli kraju. Drugi povod je godišnji izveštaj o poslovanju. Mislili smo da je prilika da pokažemo šta smo i kako odradili, kakvi su nam proizvodni i finansijski rezultati u periodu od prvog januara 2006. godine kada smo startovali kao jedinstvena firma. Proizvodni rezultati u protekloj godini bili su na nivou plana, ostvarili smo ga u svim segmentima proizvodnje, a na osnovu ostvarenih rezultata u prva cetiri meseca, takode smo na najboljem putu da ostvarimo i ovogo-dišnje planske zadatke, bez obzira što su u odnosu na prošlogodišnji za deset posto veci. Ako nas vremenske i druge prilike posluže, mislim da cemo ove godine ostvariti najbolji rezultat u istoriji Kostolca, a to je proizvodnja oko 4,7 milijarde kilovat sati elektricne enregije, sedam miliona tona uglja i više jalovine nego prošle godine, naglasio je u svom kracem izlaganju Dragan Živkovic, direktor PD TE- KO Kostolac, uz napomenu da su u prošloj godini ostvareni izuzeto dobri finansijski rezultati.

Direktor Živkovic je tom prilikom podsetio da je Kostolac prvi ušao u projekat EPS- a, a to je stvaranje Privrednog društva od dva javna preduzeca, Termoelektrana i kopova. Smanjenjem broja radnika povecan je i nivo zarada zaposlenih cime je smanjena razlika u odnosu na primanja radnika Kolubare TENT- a. U tom kontekstu naglasio je i dobru saradnju sa sindikatom i skoro potpisivanje kolektivnog ugovora cime se zaokružuje proces sistematizacije i vrednovanja. On je izrazio posebno zadovoljstvo zbog dobijanja sertifikata ( sistem kvaliteta) za elektranski deo, kao i uverenje da ce za nekoliko meseci sertifikat dobiti i rudarski deo Privrednog društva. Ni ovog puta direktor PD Termoelektrane i kopovi Kostolac nije propustio priliku da naglasi dobru saradnju sa Gradskom mesnom zajednicom i finansijsku podršku, kada je rec o daljinskom grejanju, Crkvi, plaži, kulturi, sportu i drugim segmentima bitnim za funkcionisanje grada od petnaest hiljada stanovnika.

Pomocnik direktora za proizvodnju uglja Miroslav Ivkovic u svom izlaganju osvrnuo se na dobre rezultate u proizvodnji uglja i jalovine u 2006. kao i u protekla cetiri meseca ove godine. Iako u otežanim tehnicko- tehnološkim uslovima, proizvodni planovi se i dalje realizuju uz kvalitetno obavljanje remonta. Realizacijom investicionih zahvata i u narednim godinama bice dovoljno uglja za rad termokapaciteta, kao i za široku potrošnju. Izgradnjom petog BTO sistema stvorice se realni uslovi za godi-šnju proizvodnju uglja od 12 miliona tona što bi bilo dovoljno i za potrebe novog bloka od 300 megavata, ciju izgradnju je najavila Elektroprivreda Srbije.

- Uz trenutne probleme ciji uzroci su poznati, ima realnih osnova za realizaciju ovogodišnjeg plana proizvodnje elektricne energije od cetiri milijarde i 633 miliona kilovat casova. Naš primarni cilj je stabilizacija rada bloka A1 od 100 megavata nakon izlaska iz revitalizacije, što ce zajedno sa kvalitetno obavljenim remontima doprineti još stabilnijem radu blokova, rekao je izmedu ostalog Bojan Živanovic, pomocnik direktora za proizvodnju elektricne energije.

Detaljnije informacije o procesu revitalizacije jednog od najstarijih blokova unutar EPS- a izneo je LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije. On je tom prilikom izneo i ekološki aspekt ovog projekta, kao i buduce investicione zahvate na ovom planu.

O Godišnjem izveštaju o radu u 2006. godini, putem video bim prezetacije, govorio je Dragan Jovanovic, zamenik direktora Privrednog društva. On je u zakljuccima naglasio da je napredak sveobuhvatan, ali da na putu približa-vanja Kolubari i TENT- u ima još mnogo posla. Sudeci prema izjavama gostiju iz Elektroprivrede Srbije, podrška Poslovodstva EPS-a svakako je garancija za dalji napredak PD Termoelektrane i kopovi Kostolac.

M. Kuzmanovic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE ŽABARI

POCINJU RADOVI NA DEONICI TICEVAC - VRBNICA

Opština Žabari pre nekoliko nedelja, tacnije 25. aprila potpisala je ugovor sa Ministarstvom za kapitalne investicije, koje sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana investira rekonstrukciju i iz-gradnju lokalnog, meduopštinskog puta Ticevac - Vrbnica.

“Ceo put je u dužini od 2800 metara i mi smo obezbedili sredstva od 7.994.000 dinara koja ce se finansirati od strane NIP-a, dok ce ostatak radova finansirati opština Malo Crnice i meštani naselja Vrbnica i Ticevac. Na taj nacin spojicemo asfaltom opštinu Žabari i Malo Crnice. Direkcija za izgradnju opštine Žabari dobila je ovlašcenje od Miodraga -Draganceta Markovica, predsednika opštine Malo Crnice da sprovede sve potrebne radove. Odradena je projektna dokumentacija, tako da ocekujemo da Preduzece za puteve iz Požarevca u toku ove nedelje otpocne izvodenje radova koji ce se obavljati u dve faze. Krenuce se iz naselja Vrbnica i odradice se 1500 metara puta, za šta su vec obezbedena sredstva iz NIP-a od opštine Malo Crnice i opštine Žabari, dok ce ostali deo puta biti odraden od sredstava koje prikupe meštani Mesne zajednice Ticevac. Inace, kilometar i po puta treba da se završi za narednih mesec dana. Ocekujemo usvajanje buDžeta Republike Srbije, kako bi se znao i opštinski buDžet i na osnovu toga dobicemo podatak sa kolikim sredstvima ce raspolagati Direkcija za izgradnju. Iz sredstava Nacionalnog investicionog plana i sredstvima gradana završen je i deo puta u Viteževu. Radove u vrednosti od 13.700.000 dinara finansiralo je Ministarstvo za kapitalne investicije, a ostao je deo koji gradani svojim sredstvima treba sami da završe ili uz pomoc dodatnih sredstva, ako ih bude bilo”, istice Goran Danilovic, direktor Direkcije za izgradnju opštine Žabari.

Inace, celokupna deonica puta od Viteževa prema Oreškovici iznosi 4900 metara. U narednom periodu ocekuje se da opštinska Direkcija obezbedi sredstva kod Agencije za razvoj lokalne infrastrukture kako bi se odradio put do škole u Ticevcu i Sibnici u dužini od 500 metara.

D.Dinic

REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE POŽAREVAC

VIŠI PRAG SAPLEO TALENTE

Na nedavno održanom 9. Regionalnom takmicenju i smotri naucno istraživackih radova talenata, umesto 74, kako je u medijima objavljeno, za Republicko takmicenje 25. maja u Beogradu kvalifikovala su se 83 ucenika. Oni su u deset nastavnih oblasti osvojili 31 prvo mesto, 25 drugih i 27 trecih mesta.

- Nekoliko dana posle takmicenja utvrdili smo da je broj od 74 ucenika koji su se plasirali na Republicko takmicenje veci. Iz tehnickih razloga došlo je do greške koju smo ispravili i devetoro ucenika ce se prikljuciti ekipi Branicevskog i Podunavskog okruga, kaže tim povodom Slavko Despotovic, rukovodilac Regionalnog centra za talente Požarevac.

U odnosu na prethodnu godinu brojcano i procentualno posmatrano, ovo je nešto slabiji uspeh nadarenih ucenika osnovnih i srednjih škola ova dva okruga.

- Treba imati u vidu jednu znacajnu cinjenicu, a to je da je u prethodnoj školskoj godini donja granica za plasman iznosila 80 i 85 posto osvojenih bodova. U ovoj školskoj godini Ministarstvo prosvete i sporta je svojim uputstvom za sprovodenje takmicenja i smotri preciziralo da plasman na Regionalnom i Republickom nivou mogu ostvariti samo ucenici koji osvoje minimalno 90 posto bodova. Podizanjem praga znanja došlo je do smanjivanja broja ucenika koji ce nas predstavljati na Republickom takmicenju, i to ne samo u ova dva okruga. Testovi su bili izuzetno teški, posebno u predmetima srpski jezik i književnost i hemija. Ako se ove cinjenice ne uzmu u obzir, može se steci pogrešan utisak da je ova generacija ucenika podbacila. Primera radi, u Kragujevcu od 26 ucenika ni jedan nije prošao test iz hemije, a broj njihovih ucenika koji su se plasirali na Republicko takmicenje je blizu 60. Prema tome, sa naših 83 ucenika i ove godine najverovatnije cemo biti najbrojnija ekipa na Republickom Takmicenju, kategorican je Despotovic, uz nadu da ce se iz Beograda ekipa vratiti sa dobrim rezultatima.

M. K.

PODELJENA SREDSTVA FONDA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE OPŠTINE KUCEVO

PODSTICAJ ZA RAZVOJ STOCARSTVA

- Pored korisnika sredstava za proizvodnju mesa i mleka ima i onih koji se opredelili za izgradnju ribnjaka i tunela za proizvodnju šampinjona

Ukupan iznos Fonda za razvoj poljoprivrede u opštini Kucevo je oko 3,5 miliona dinara. Za dugorocno kreditiranje iz opštinske kase izdvojeno je 2 miliona i 20 hiljada dinara. Za korišcenje ovih sredstava Fond je raspisao konkurs na koji je konkurisalo 20 buducih korisnika i kojima je dodeljeno od 100 do 180 hiljada dinara po domacinstvu. U gradu na Peku obavljeno je i svecano potpisivanje ugovora izmedu predstavnika Fonda za razvoj poljoprivrede i korisnika kredita.

- Ova sredstva su izdvojena iz buDžeta za ovu godinu. Kredit je dat sa rokom vracanja od tri godine i fiksnom kamatom od 5 odsto na godišnjem nivou. Nakon jedne godine,korisnici kredita ce vracati dobijena sredstva u tromesecnim ratama. Mi smo u poslednje dve godine davali kredite,ali su za ova sredstva gradani bili slabo zainteresovani, bilo je samo cetiri korisnika. Racunamo i na ova sredstva koja pristižu prilikom vracanja ovih kredita,tako da ce se Fond nešto povecati,kaže Desimir Davidovic, nacelnik Odelje-nja za poljoprivredu i vodoprivredu Opštine Kucevo.

Zahvaljujuci malo vecoj brizi od strane ove Homoljske opštine, proteklih meseci oseca se pomak u razvoju stocarske proizvodnje, jer se stocari sve više opredeljuju za povecanje tovljenika i proizvodnju mleka. Od ukupno dvadesetak stocara-korisnika sredstava iz Fonda za razvoj poljoprivrede, njih dvanaest se odlucilo za proizvodnju koza i ovaca.

- Imamo jedno domacinstvo koje se opredelilo za proizvodnju priplodnih junica,a pored stocarstva, sredstva ce se koristiti i za proizvodnju šampinjona i pastrmke,kaže Davidovic.-Dakle,skoro 90 odsto sredstava Fonda utrošice se za razvoj stocarstva.

Medu korisnicima sredstava Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Kucevo je domacinstvo veterinara Sla-voljuba Jovica iz Rabrova koje se opredelilo za gajenje ovaca. Radomir Živanovic, takode iz Rabrova, koristice sredstva iz kredita za gajenje koza, dok se LJubiša Pupazic iz Neresnice opredelio za proizvodnju pastrmke. Za proizvodnju šampinjona sredstva su dodeljena i domacinstvu Sladana Miljkovica iz Zelenika.

LJ. Nastasijevic

MESNA ZAJEDNICA KUCEVO

PRIORITETI STRUJA, VODA I PUTEVI

- Iz sredstava mesnog samodoprinosa gradana Kuceva u prošloj i u ovoj godini u izgradnju objekata u oblasti infrastrukture uloženo je oko 4,9 miliona dinara

Mesna zajednica Kucevo sredstvima iz mesnog samodoprinosa gradana u prošloj i u ovoj godini izgradila je nekoliko krupnih investicionih projekata,jedan od takvih je i izgradnja gradske kapele. Završena je i rekonstrukcija vodovodne mreže u ulicama Sv.Save i Veselina Živanovica. a izgradeni su mostovi na potocima u naselju Vojilovac i u ulici Ugrina Brankovica.

- Vrednost radova na gradskog kapeli je milion i 972 hiljade dinara, a za rekonstrukciju vodovodne mreže izdvojeno je 511 hiljada dinara. Radili smo i na nasipanju poljskih puteva cija je vrednost iznosila 100 hiljada dinara. U okviru programa razvoja naše mesne zajednice završili smo i radove na rekonstrukciji trotoara prema naselju ,,Kolonija’’, cija je vrednost oko 489 hiljada dinara i u ulici Slobodana Jovica, za šta je izdvojeno 57 hiljada dinara,kaže predsednik Saveta MZ Kucevo, Stanislav Miladinovic.

Tu je i ulicna rasveta gde je vrednost radova i opreme iznosila oko 105 hiljada dinara. Za nabavku podzemnog kabla za rekonstrukciju osvetljenja na gradskog trgu, iz sredstava mesnog samodoprinosa uloženo je 95 hiljada dinara. Izgraden je i most na potoku u naselju Vojilovac 2, cija je vrednost 154 hiljade dinara.

Rukovodstvo mesne zajednice vodi brigu i o razvoju sporta i kulture na podrucju grada i opštine, pa je iz sredstava gradana izdvojilo sportskim klubovima i Centru za kulturu ‘’Veljko Dugoševic’’ 187 hiljada dinara.

Radilo se i na izgradnji gradske kanalizacije u naselju Pek, gde je Mesna zajednica platila 48 hiljada dinara za materijal a radove na iskopu,montaži i zatrpavanju dobrovoljno su izveli gradani.

- Obavljena je i rekonstrukcija elektricne mreže i nabavljena automatika za vodosnabdevanje grada. U ovoj zajednickoj investiciji cija je vrednost iznosila 73 hiljade dinara ucestvovali su mesna zajednica i Javno komunalno preduzece. Izgradili smo i most na potoku u ulici Ugrina Brankovica cija vrednost oko 268 hiljada dinara, dodao je Miladinovic.

Zajednickim sredstvima i radom mesne zajednice i Direkcije za izgradnju naselja opštine Kucevo izgraden je kanal u ulici Palih boraca u dužini od 220 metara a vrednost ovih radova je 105 hiljada dinara. U toku su radovi i na izgradnji trotoara u ulici Sv.Save.

Rukovodstvo mesne zajednice ne žali rad i trud da sredstvima svojih gradana izgradi objekte u oblasti infrastrukture i tako stvori povoljnije uslove za bolji život i rad u gradu na Peku.

LJ.Nastasijevic

SEKCIJA PEDAGOGA BRANICEVSKOG OKRUGA

ZA KVALITETNIJU NASTAVU

Sekcija pedagoga Branicevskog okruga sastala se proteklog petka u Decjem vrticu "Bambi" Požarevac, razmatravši, izmedu ostalog, profesionalan razvoj nastavnika, pripremanje predškolskog programa, sajam profesionalne orijentacije, kao i prezentaciju programa "Upoznaj i pokreni".

Od zakljucaka ovog skupa isticemo saglasnost o tome da se ucenici upisuju u prvi razred osnovne škole bez Uverenja o završenom pripremnom predškolskom programu:

- Na dnevnom redu su se našle teme ciji je osnovni cilj bio da informišu strucne saradnike škola sa nekim Zakonskim regulativama za rad škola i strucnih saradnika, sticanje licence za rad i napredovanje u zvanju i strucno pedagoški nadzor nad radom obrazovnih ustanova, i usaglašavanje delovanja strucnih saradnika, posebno u pogledu upisa ucenika u prvi razred osnovne škole. Ovom prilikom je dogovoreno da se ucenici upisuju u prvi razred OŠ bez Uverenja o završenom pripremnom predškolskom programu koje ce vrtici izdavati u junu, pošto je pripremni program u toku, istice predsednik Sekcije pedagoga Branicevskog okruga, pedagog Svetlana Spasic, najavivši Sajam profesionalne orijentacije 22. maja u Domu Vojske Jugoslavije.

A. M.

GRADSKI ŽENSKI HOR “BARILI” IZ POŽAREVCA GOSTOVAO U REPUBLICI SRPSKOJ

BARILI OTVORIO OTVORIO MEÐUNARODNI FESTIVAL

Gradski ženski hor „Barili” Požarevac otvorio je 4. Banjalucke horske susrete u Republici Srpskoj, na kojima su od 27. aprila do 7 maja nastupali i renomirani horovi iz Rusije, Grcke, Bugarske, Srbije, Republike Srpske i Slovenije.

Nastupima u Hramu Svete Trojice i Velikoj dvorani osvojili su publiku Banja Luke, otvorivši ovaj medunarodni dogadaj revijalnog karaktera. Sa sobom su “poneli” Povelju i uspomenu na izvanredne reakcije publike, ovacije nakon cak tri razlicita umetnicka programa i visoku ocenu strucne kritike.

-Izuzetno zahtevan i raznovrstan program našeg hora sastojao se od dela savremenih srpskih kompozitora (Aleksandar Vujic, Ivana Stefanovic, Radomir Petrovic), zatim, klasika (Stevan Mokranjac), istaknutih stranih autora (Zoltan Ko-dalj), ali želim posebno da istaknem koncert koji je hor ‘’Barili’’ priredio 28. aprila uvece u Hramu Sv. Trojice, kada je u integralnoj verziji izvedena ‘’Božanstvena liturgija Preosvecenih darova’’ savremenog beogradskog kompozitora Dimitrija Golemovica, za ženski hor i soliste. Sa horom su nastupili beogradski solisti Marko Kalajanovic, tenor, i Boris Bogdanovic, bariton. Želim da pohvalim veliki profesionalni napor clanica Hora koji je urodio plodom. Brojna i znalacka publika Banja Luke je oduševljena i emotivno je pozdravila sve naše nastupe, koje je zabeležila i banjalucka televizija. Veoma sam ponosna na naše devojke koje su svojim velikim zalaganjem doprinele da hor ‘’Barili’’ i na ovom festivalu prikaže široku repertoarsku lepezu, uz istovremeno veoma visok nivo izvodenja-istakla je dirigent Katalin Tasic.

A. Maksimovic

25. MAJA U VIMINACIJUMU

DOLAZE MINISTRI SAVETA EVROPE

Arheološko nalazište Viminacijum 25. maja posetice ministri, pomocnici ministara i bivši ministri Saveta Evrope. Oko stotinu ministara iz 47 zemalja na celu sa Terijem Dejvisom 23. i 24. maja imace radni deo posete Srbiji dok ce 25. maja obici ostatke velikog rimskog grada Viminaciujma.

Naucni savetnik Arheološkog instituta SANU, dr Miomir Korac, direktor Arheološkog nalazišta najavio je da ce prilazni put ka Viminacijumu u dužini od 3,5 kilometara sa dosta platoa oko objekata vrednosti oko 40 miliona dinara biti asfaltiran do ovog datuma.

Turisti, koji u sve vecem broju obilaze Viminacijum,odnedavno su, pocev od autoputa, tablama obavešteni o putu kojim mogu stici do nalazišta.

T.R.S

POCINJE “KOSTOLACKA ŽIŠKA”

PROSVETITELJI KAO INSPIRACIJA

Nova manifestacija, tacnije, književno - duhovni susreti pod nazivom “Kostolacka žiška” održavace se u Kostolcu od 21. do 24. maja. Organizatori manifestacije su Crkva svetog Maksima Ispovednika, Klub ljubitelja knjige “Majdan”, casopis “Majdan”i “Ðacko pero”, Udruženje likovnih umetnika Kostolca “Art” i Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” Požarevac, odeljenje Kostolac.

Branka Rašic, urednica casopisa za književnost, kulturu i nauku “Majdan” ocekuje da ce ova manifestacija nadici lokalne okvire te da ce postati znacajna na regionalnom i republickom nivou.

- Program je zamišljen tako da predstavi kulturu i duhovnost ne samo ovog kraja vec cele Srbije, jer u njoj nece ucestvovati samo pesnici iz Branicevskog okruga. Suština manifestacije je u tome da se istakne, pruži prilika duhovnosti, kulturi, književnom stvaralaštvu koji treba da dodu do izražaja i pokažu se u svom najboljem svetlu.

“Kostolacka žiška” organizuje se u dane Cirila i Metodija, slovenskih prosvetitelja, koji su imali izuzetan znacaj za razvijanje pismenosti, a poslednji dan manifestacije poklapa se i sa slavom kostolacke biblioteke.

U Kostolcu , sem tradicije vadenja uglja i pravljenja struje postoji i kulturna tradicija, stvaraoci koji su najviše zastupljeni preko folklornog ansambla, hora, slikara i pesnika... Svi oni, uz goste, predstavice se na manifestaciji.

U organizaciju je ukljucena i OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu.

- Kao što su Cirilo i Metodije poceci pismenosti kod Slovena, tako je i osnovna škola pocetak pismenosti svake osobe i kroz nju produ i svi buduci književnici. Tim povodom Škola je organizovala konkurs na temu “Knjiga, moj prozor u nov nepoznat svet” a konkurs je poslat svim osnovnim školama Branicevskog okruga. Najbolji radovi bice predstavljeni i nagradeni prvog dana manifestacije, najavila je Gordana Slavkovic, profesorka srpskog jezika u OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu.

Crkva svetog Maksima Ispovednika povezala se bibliotekom “Ilija M. Petrovic “ Požarevac, posebno odeljenjem u Kostolcu, Klubom ljubitelja knjige, casopisima “Majdan” i “Ðacko pero” te ce se sva programska dešavanja odvijati u Porti kostolacke crkve. Svaki ucesnik manifestacije, za pesnicku rec i darovanu misao, dobice povelju “Kostolacka žiška”.

T.R.S.

U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI “LJUBICA VREBALOV”

U TOKU UPIS U PREDŠKOLSKI PROGRAM

Predškolska ustanova “LJubica Vrebalov” iz Požarevca kojoj pripada i vrtic “Majski cvet” u Kostolcu uputila je javni poziv roditeljima dece rodene u periodu od 1. marta 2001 do 1. marta 2002. godine, da do danas 15. maja, u Upravi Ustanove preuzmu prijavu za upis deteta, koja se odnosi na pripremni predškolski program. Popunjene prijave uz dokumentaciju potrebno je podneti najkasnije do 20. maja, a upis u pripremni predškolski program trajace od 18. do 29. juna.

Obnova upisa dece za celodnevni boravak vršice se od 1. do 15. juna a prijava dece za celodnevni boravak vršice se do 1. juna. Komisija za upis radice od 15. do 18. juna a upis primljene dece trajace od 1. do 15. jula.

T.R.S.

KNJIŽEVNO-DUHOVNI SUSRETI „KOSTOLACKA ŽIŠKA”

u dane sv. CIRILA I METODIJA 21.-24. maj 2007. godine

PROGRAM:

Ponedeljak, 21. maj

18: 00 „I BEŠE SLOVO I BEŠE REC”,

Otvaranje manifestacije i predstavljanje nagradenih literarnih radova ucenika osnovnih škola uz Decji hor „Dunavska lira”

19: 00 „FRESKE KROZ VEKOVE”

Predavaci:

dr. Miomir Korac, direktor Arheološkog nalazišta VIMINIACIJUM i naucni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauke i umetnosti i Mija Stanojlovic, slikar konzervator, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju

Utorak, 22. maj

18: 00 „DEDINA BROJANICA”

Promocija knjige pesama za decu autora M. Paunkovica u izdanju casopisa „MAJDAN”

19: 00 „PROGLAS SV. CIRILA”

Ucestvuju:

Mile Mrinkovic, glumac Amaterskog pozorišta „Milivoje Živanovic” i Ucenici Muzicke škole „Stevan Mokranjac”

Sreda, 23. maj

19: 00 „GRACANICKA ZVONA”

Izložbe slika i poetsko vece umetnika iz Gracanice

Cetvrtak, 24. maj

9: 00 Sveta liturgija

18: 00 „KOSTOLACKA ŽIŠKA”

Ucestvuju:

Slobodan Rakitic, književnik iz Beograda

Dragan Dragojlovic, književnik iz Beograda,

Ratko Popovic, pesnik iz Gracanice

Slobodan Kostic, pesnik iz Prištine

LJubiša Ðidic, pesnik iz Kruševca

Raša Peric, pesnik iz Petrovca na Mlavi

Ana Dudaš, pesnikinja iz Malog Crnica

Novica Stokic, pesnik iz Velikog Gradišta

Pesnici iz Požarevca i Kostolca:

Slavica Jovanovic,

Miša Milic,

Velizar Gavrilovic,

Ivan Likar,

Vojkan Ivkovic,

Zoran Stojicevic Rikardo,

Lidija Malovic Koci

Hor «LAZARICE»

FOLKLORNI ANSAMBL KUD »KOSTOLAC»

Svi programi se održavaju u Porti Crkve sv. Maksima Ispovednika u Kostolcu

ORGANIZATORI:

CRKVA SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA, KLUB LJUBITELJA KNJIGE „MAJDAN”, CASOPIS «MAJDAN» I «ÐACKO PERO», ULUK «ART» i NB”Ilija M.Petrovic” Požarevac - ODELJENJE KOSTOLAC -

TRIBINA U KOSTOLACKOJ CRKVI

COVEKOV PUT OD INDIVIDUE DO LICNOSTI

U Porti crkve Svetog Maksima Ispovednika u Kostolcu održana je tribina na temu “Covekov put od individue do licnosti” . O temi je govorio akademik Vladeta Jerotic a domacin dogadaja bio je paroh novokostolacki Aleksandar Mihailovic.

- LJudi uglavno ne razlikuju idividuu i licnost. Svi se radamo kao individue a ne postajemo svi licnosti. Ako nismo postali licnosti to ne znaci da smo odbaceni od Boga. Radamo se kao individue sa potencijalnim mogucnostima da postanemo licnosti. Put od individue do licnosti je celoživotni. Veliki psihoterapeut Karl Gustav Jung taj put je nazvao individuacija a hrišcanstvo ga naziva oboženje, idenje ka cilju. Hristos vam kaže: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski. To je nemoguce postici. Uspeli su neki prosvetitelji ali i oni su strepeli do kraja života da ih božja blagodat ne napusti, rekao je akademik Jerotic i istakao da je ljubav prema Bogu i bližnjima preduslov za ostvarivanje coveka kao licnosti.

- Najpre se od Boga otudujemo a zatim i jedan od drugoga. LJubi bližnjeg svoga kao samog sebe.To kaže Stari zavet a Hristos to ponavlja. Ne mogu voleti drugoga ako ne volim sebe, a ne mogu da volim sebe neegoisticno ako ne volim Boga.

T.R.S.

AKCIJE U DOMU ZDRAVLJA

ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLJA

Od sredine do kraja prošlog meseca u organizaciji patronažne službe Doma zdravlja u Kostolcu sprovedena je akcija “Zaštitimo vakcinom svako dete: sprecite zarazne bolesti od samog rodenja” . Radnici patronažne službe davali su sve potrebne informacije o imunizaciji, otvaranju kartona vakcinacije, postupku, vremenu, kontroli i svemu što ovaj proces podrazumeva.

Iako je vakcinacija besplatna, u Evropi od bolesti za koje postoji vakcina godišnje umire 32.000 dece a rec je uglavnom o siromašnim slojevima stanovništva. Pre pet godina Svetska zdravstvena organizacija proglasila je Evropski region oslobedenim od decje paralize, ali se pokazalo da ova bolest nije iskorenjena iako je vakcinacija protiv nje obavezna.

Krajem proteklog meseca Patronažna služba je ucestvovala i u nedelji zaštite u saobracaju. Akcenat u akciji pod nazivom “Zaštitimo mlade u saobracaju s obzirom da oni najviše stradaju” stavljen je na mlade koji u velikom broju stradaju ili bivaju povredeni u saobracajnim nezgodama, zbog neprilagodene brzine, neno-šenja zaštitne opreme na motorciklima, uticaja alkohola...

T.R.S.

MALO GRADIŠTE: IZGRAÐENA I OSVECENA NOVA CRKVA

VELIKI DAN ZA SELO

Prošlog cetvrtka, NJegovo preosveštenstvo Episkop Branicevski dr Ignjatije sa sveštenicima osveštao je novosagradenu crkvu Svetog Save u selu Malo Gradište, Opština Malo Crnice. Izgradnja tog velelepnog zdanja zapoceta 1997. godine, kada je obavljeno i osvecenje temelja.

U izgradnju crkve je tokom proteklih desetak godina investirano stotinu hiljada evra, uz to su uloženi i nebrojeni radni sati meštana, dat je veliki doprinos u gradevinskom materijalu... Osim po sistemu “od kuce do kuce”, prilozi su sakupljani u Parizu i Becu, pomagale privatne i društvene firme, buDžet Opštine Malo Crnice.

Crkveno zdanje u Malom Gradištu je kopija Hrama Svetog Save na Vracaru, prva takve vrste u Srbiji. Sagradena je po projektu Živorada Životica iz Požarevca, a ekipu majstora predvodio je Milinko Miletic iz Kragujevca.

Nakon osveštanja novosagradene crkve, obavljena je liturgija i rezanje slavskog kolaca. Crkvena slava je 10. maj, spomen na spaljivanje moštiju Svetog Save na Vracaru. Prvi domacin slave novosagradene crkve je Veroljub Živojinovic iz Malog Gradišta.

Vladika Branicevski je tokom svecanosti povodom osveštanja novosagradene crkve urucio i gramate, visoka priznanja SPC dobrotvorima i ktitorima. Gramatu dobili: Tomislav Obradovic iz Braniceva, rodom iz Malog Gradišta, koji je poklonio plac sa kucom, Dragiša Rankovic, takode poklonio deo placa, Živko Marjanovic, koji je sakupljao priloge u Austriji, a i sam priložio znacajnu sumu i Živadin Miletic, predsednik Odbora za izgradnju crkve.

Uruceno je i stotinak zahvalnica priložnicima koji su takode znacajno pomogli da Malo Gradište danas može da se ponosi novom, izuzetno lepom bogomoljom koja ce, rekoše nam brojni meštani, ako Bog da, možda na svoj nacin pomoci da dodu nova vremena i selo koje sve ocitije odumire, naraste sa sadašnjih stotinak domova na negdašnju velicinu, da decja graja nanovo ispuni domove a i crkvenu portu...

- Sve je pocelo odlukom Tomislava Obradovica iz Braniceva, poniklog u našem selu, da pokloni svoj plac i kucu, kako bi se na tom mestu podigla crkva. On je išao od kuce do kuce, savetovao se sa ljudima, da bi posle toga sazvao zbor u selu i cetrdesetak okupljenih domacina izabralo je clanove Odbora za izgradnju crkve. I Dragiša Rankovic je pridružio deo svog placa, a sestricina Tomislava Obradovica je organizovala da arhitekta Životic napravi projekat, prakticno Hram Svetog Save na Vracaru umanji i prilagodi zdanju koje je nedugo zatim pocelo da se gradi. Celo selo se okupilo na izgradnji, radilo je istovremeno 12 - 13 mešalica za beton. Takva akcija se ne pamti. I staro i mlado na radilištu, svi su davali prilog u novcu, skupile su se hiljade i hiljade šilinga i maraka u to vreme. Kao što obicno biva, bilo je važno ko ce da “povuce”. Možda je u prvi mah postojala i neverica u citav projekat. Medutim, vrlo brzo su se “otkravili” i oni sumnjicavi, pa više i nismo išli po selu da prikupljamo novac: ljudi su sami nas tražili i davali svoje priloge. Naš prvobitni plan je bio da do danas crkvu samo stavimo pod krov. Medutim, vidite: crkva je gotova, uraden je ikonostas, koštao je samo on 4.000 evra. Nabavljena su zvona, montirani svi prozori i vrata, uvedena struja i postavljeni velelepni lusteri. Eto, Bogu hvala, došao nam je i Vladika i osveštao crkvu, pocela je da živi, - prica Goran Miletic, prvi predsednik Odbora za izgradnju crkve.

Kad je, pre nekoliko godina, “trbuhom za kruhom”, prvi predsednik Odbora otišao na rad u inostranstvo, na celo Odbora za izgradnju postavljen je njegov stric, Živadin Miletic.

- Ovo je veliki dan za selo, okupila se cela okolina, došlo je brojno sveštenstvo, mnogi vernici... Delimo radost sa svima koji su na bilo koji nacin i bilo koliko pomogli. Svima se ovom prilikom od srca zahvaljujem, veliku stvar smo uradili. I, sigurni smo, necemo posustati sve dok ne uradimo i završne detalje. Dogovoreno je da nam Goran Janicijevic iz Beograda, koji je uradio ikone na ikonostasu, pre Male Gospojine oslika kupolu. Ako stignemo više, utoliko bolje.Treba i cela crkva da se oslika, da se uradi spoljna fasada, da uradimo zvonik, dovršimo portu... Naš plan je da sagradimo i Parohijski dom, videcemo da se i za to sakupe sredstva. Za sad, u ovoj crkvi ce službu služiti sveštenik Siniša Selakovic. On je rodom iz Smoljinca, služi u Garevu, a opsluživace i našu i crkvu u Doljašnici, - dodaje Živadin Miletic.

Uoci osveštanja crkve, i deonica puta od Smoljinca do Malog Gradišta presvucena novim slojem asfalta, sredstvima NIP-a. Ima nagoveštaja da se iz istih izvora asfalt produži i ka Velikom Gradištu.

D. Milenkovic

SFAS U SIMICEVU KOD ŽABARA

KOLO ZA VIDOVDAN

U organizaciji Centra za kulturu “Vojislav Ilic Mladi” Žabari, Saveza amatera Srbije i Mesne zajednice Simicevo, u subotu je u Simicevu održana Smotra folklornih ansambala sela Srbije Branicevskog i Podunavskog okruga. Za ucešce na završnoj, Republickoj smotri koja ce se održati na Vidovdan, nadigravalo se osam folklornih ansambala.

Vec na pocetku, višestruki pobednik ovakvih festivala, svojevremeno proglašen i za najboljeg u citavoj Srbiji, KUD “Izvor” iz Crljenca pokazao je vrhunsko umece, uigranost clanova ansambla do savršenstva i originalnost i maštovitost koreografa kakvoj bi pozavideli i mnogi gradski rukovodioci ansambala. Istovremeno, vec na otvaranju je bilo ocigledno da ce do završnice sve biti neizvesno.

U takmicarskom delu nastupilo je 9 KUD-ova: Crljenac, Lugavcina, Porodin, Majilovac, Poljana, Miljevic, Lozovik i Dubocka, a u revijalnom gosti iz Lazarevca.

Valja verovati da su presudile nijanse: pobednik Smotre folklornih ansambala Branicevskog i Podunavskog okruga je KUD “Radica Rankovic” iz Lozovika, Opština Velika Plana. Dugo mesto pripalo je KUD-u “Izvor” iz Crljenca, a treceplasirani je KUD “Mladost” iz Dubocke.

Ove godine, za razliku od ranijih kada su na Republicki SFAS išla dva prvoplasirana KUD-a, u Klicevcu ce, na Vidovdan, oba Okruga predstavljati sva tri prvoplasirana KUD-a.

Skupština Opštine Žabari, Centar za kutluru Žabari i Mesna zajednica Simicevo, dodelili su diplomu najboljem igracu Jovici Stanisa-vljevicu iz Dubocke. Tanja Acimovic iz Crljenca, najbolji je igrac medu devojkama, Ve-ljko Petrovic iz Dubocke, najuspešniji instrumentalista a Dijana Pavlovic iz Dubocke, najbolji vokalni solista.

Nagradu je dobio i Zoran Matejic iz Lozovika, rukovodilac najuspešnijeg ansambla, KUD “Lugavcina” za najautenticniju no-šnju, a KUD “Mladost” Po-ljana za najbolju rekonstrukciju muškog kostima.

Za najbolji narodni orkestar proglašeni su izvodaci KUD-a “Stiški biseri” iz Majilovca.

Najuspešnije izvedenu koreografiju imalo je KUD “Radica Rankovic” iz Lozovika.

Žiri Festivala saci-njavali su: predsednik dr Dragoslav DŽaDževic, koreograf iz Beograda, predstavnik Saveza amatera Srbije, i clanovi - Jelena Simic, dipl. etnomuzikolog iz Smedereva i Dragoslav Jovic, direktor programa Centra za kulturu Požarevac.

- Ovo je osma smotra po redu, veoma kvalitetno tak-micenje koje prethode selekcije na opštinskim takmi-cenjima. Dodu zaista najbolji i prava je milina videti tu mladost, lepotu igre i savršenstvo pokreta. Ove godine smo ubedeni da pobednik sa ove Smotre u Klicevac ide po najviše priznanje. Simicevo se dokazalo kao dobar domacin vec na pocetku i Organizacioni odbor u poslednje vreme, narocito ove godine ima veliku muku jedino zbog sve veceg interesovanja: ove godine smo morali da razocaramo tri Kulturno - umetnicka društva, nije bilo moguce da u jedno vece Festivala stane još veci broj ucesnika. Oživljava rad KUD-ova u oba Okruga i svi su izgledi da ce ovaj Festival ubuduce morati da se održava u dva dana, kako bi svoj kvalitet mogli da pokažu svi koji to zaslužuju, a i da sve to vidi još veci broj posetilaca. Ocuvanje kulturnog identiteta je posebno znacajan segment svakog naroda i drago nam je što na ovim prostorima mladi sve masovnije sebe promovišu i ponose se umecem foklornog stvaralaštva, - kaže Mikica Obradovic, predsednik Organizacionog odbora SFAS Branicevskog i Podunavskog okruga.

- Centar za kulturu, jedan od mladih u Okrugu, od samog pocetka se aktivno ukljucio u podsticanje brojnih aktivnosti i sadržaja na teritoriji cele žabarske Opštine. Imamo zapažene rezultate, uspeli smo da animiramo stvaralaštvo i tamo gde mnogi u to nisu verovali. Ovoj Smotri pridajemo veliki znacaj, prevashodno zato što je rec o kulturnom nasledu koje ima nemerljiv znacaj za svaku naciju. Masovnost ucešca i veliko interesovanje posetilaca najbolja su potvrda da se pravi znacaj ovakvog stvaralaštva shvata širom oba Okruga. To nam je drago, to obavezuje da se još više angažujemo i svim stvaraocima pružimo podršku svake vrste, - kaže Miodrag Filipovic, direktor Centra za kulturu “Vojislav Ilic Mladi” Žabari.

- Srecom, iza nas su vremena kad je Opština Žabari imala samo jedno aktivno Kulturno umetnicko društvo. Sada ih je sedam, tendencija je oživlja-vanja amaterizma, sela ponovo posvecuju pažnju svojim domovima kulture, renoviraju ih i ispunjavaju sadržinom - negovanjem folklora, izvornog narodnog stvaralaštva. Kulturna baština i nadmetanje momaka i devojaka u igri i pesmi, umesto u konzumiranju alkohola ili odavanju nekom drugom poroku, to je ono što i lokalna samouprava uvek rado podržava. Nedavno smo u OŠ “Dude Jovic” u Žabarima organizovali edukaciju dackih roditelja upravo u tom pravcu. Naišli smo na razumevanje i, znate kako to ide: od roditelja do roditelja, od deteta do deteta, uspecemo da se u svim sredinama iz domova kulture zacuje pesma, igra i radost, pa da na ovaj i slicne Festivale dolazi sve više momaka i devojaka. Isto tako, usmeravamo mlade i ka sportu. Imamo dve škole fudbala, mislimo da je i sport, takode, pravi nacin za telesni i duhovni razvoj mlade generacije, kaže Živorad Nastic, predsednik Opštine Žabari.

D. Milenkovic

PORTRETI ZAVICAJNIH PISACA

VASA ŽIVKOVIC ÐAKON

Vasa Živkovic (Nemenikuce, Kosmaj, 1853 - Požarevac, 20. januar 1914), bio je, po završeku niže gimnazije i bogoslovije, ucitelj u Velikom Gradištu. Tu je uzeo “cin dakonski”, pa su ga Gradištanci i Požarevljani nazvali “Vasa dakon”. U Požarevcu je radio kao ucitelj u osnovnoj školi i kao nastavnik veronauke u gimnaziji, a 1904. godine, po odlasku u penziju, postao je sveštenik. Joška Jovanovic i Stanojlo Vukcevic, požarevacki politicki prvaci, savetovali su se sa njim i dogovarali o prosvecivanju naroda.

Iako je “sav pripadao crkvi”, ni crkvene krugove nije poštedeo kritickih tonova. Poznata je njegova polemika sa protom Živkom Ivanovicem, zbog koje je Živkovic završio na sudu, kao i urednik i štampar Ðorde Naumovic. Povodom napada u “Vecernjim novostima” i “Jutarnjim novostima”, koji su, po njemu, bili “pod okriljem prote Živka”, zapisao je 1909. godine: “Ruke i noge se mogu sputati i okovati, ali savest nigda.” Zalagao da se sveštenicima pruži mogucnost drugog braka i bio je protivnik podizanja velikih crkvenih gradevina. Savremenici su ostavili protivurecne ocene o njemu. Književnik Luka Lazarevic, požarevacki profesor, napisao je da je dakon Vasa bio “skroman i lepe naravi”, “ljubazan i uslužan”, a Brana Nikolajevic kazivao je M. Vladimirovicu da je Vasa Živkovic bio “pošten ali naprsit covek” i da je jednom u jarosti tukao “u školskom hodniku pož. profesora Biklovica”. Ali i poštovaoci i protivnici su, kada je okoncan Vasin “mucni život”, morali da priznaju: “Zanemela su zlatna usta.”

Saradivao je u “Besedniku”, “Hrišcanskom vesniku”, “Vesniku srpske crkve” i “Gradaninu”, u kome je bio stalni i najznacajniji saradnik, a njegovi clanci su sa nestrpljenjem cekani. Zbog “oštrog kriticarskog pera” gonila ga je policija, ali i prosvetne i crkvene vlasti, a 1892. godine proteran je iz Požarevca u Plažane. Sakupljao je i objavljivao i šaljive narodne price; pricu „Kako je tašta pocastila zeta” objavio je u “Gradaninu” 1910. godine. Pisao je u “Gradaninu” i o slobodoumnom požarevackom proti Kosti Joakimovicu, prijatelju Ðure Jakšica i velikom protivniku Obrenovica, koji je ubijen u svojoj kuci, a ubice nisu nikada pronadene. Raspravljao je i o problemima zavicajne kulture, crkve i prosvete, zadužbinama i zadužbinarima (Savi A. Jovanovicu, Petru Šljivicu). NJegovi su tekstovi polemicki i oštri: “Požarevac je te fatalne sudbine da nijedan testament (zadužbinara) nije izvršen na miran nacin…”

U svom najznacajnijem clanku „Stogodišnjica Dositeja Obradovica” (1911) Živkovic piše o Dositeju kao prosvetitelju, ucitelju u Dalmaciji, ali, pre svega, kao književniku koji je “prvi poceo kidati sa crkvenim pravcem pisanja, a njegov posledovac Vuk KaraDžic dokoncao je to delo.” Nije ostavio celovite tekstove o umetnosti i književnosti, ali je fragmenatlno pisao o vrstama poezije i o odnosu pesme i primaoca. “Pesma, prava pesma, potice sa srca i dejstvuje na srce. Lirske pesme izazivaju ljubav, junacke pesme raspaljuju za junaštvo,a crkvene pesme uticu na cuvstvo pobožnosti”, zapisao je u clanku „Družina Zora” (1909).

Tokom 1903. godine Živkovic je u “Besedniku”objavio seriju clanaka pod nazivom „O srpskoj slavi”, koje je potom doradio i štampao u posebnoj knjizi „O srpskoj slavi i danima koji se slave”. Odlukom ministra prosvete i crkvenih dela knjiga je 1909. godine odobrena za upotrebu u školi, za popunjavanje školskih knjižnica i za nagradivanje ucenika osnovnih škola. Zasnovana na dobrom poznavanju hrišcanske literature, ova knjiga predstavlja simbiozu crkvene istorije i narodnih obicaja i ima znacaja za proucavanje etnologije požarevackog kraja.

Veliša Joksimovic

“MESEC EVROPSKE KULTURE” U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC

MOSKOVSKO POZORIŠTE U POŽAREVCU

Maj mesec u Centru za kulturu Požarevac posvecen je evropskoj kulturi. Na repertoaru je internacionalni program, koji je proteklog cetvrtka otvorilo Moskovsko oblasno državno pozorište za mlade, predstavom “Ne napuštaj me”, u režiji Valerija Persikova.

Sjajni glumci svetskog ranga igrali su na ruskom jeziku, dok je na panou emitovan prevod na srpski, tako da je predstava ostala verna originalu. Na tu retku i dragocenu priliku da u svom gradu ugoste Moskovsko pozorište Požare-vljani su odgovorili na pravi nacin, ispunivši pozorišnu salu. Istovremeni, u holu Centra izložene su plakate iz Drugog svetskog rata, svedocanstva o kontinuiranom životu, opstanku i istrajnosti u radu ovog pozorišta u Moskvi, cak i u vreme opsade tokom Drugog svetskog rata.

Sledeceg dana priredeno je predavanje Društva srpsko- ruskog prijateljstva, sa temom “Duhovne veze srpske i ruske emigracije”.

Protekla sedmica u bioskopu Centra za kulturu takode je bila evropska. Od 9. do 14. maja publika je uživala u kinematografiji starog kontinenta, u filmovima: “Gojine utvare” iz Španije, “Gangster” iz Velike Britanije, “Alatriste” iz Španije, “Poštena igra” iz Francuske i “Kajman” iz Italije.

Mesec Evrope nastavlja se sve do kraja maja. Veceras sledi promocija knjige Stanislava Vinavera “Pesnicki modernizam”, iz Edicije “Branicevo”, na kojoj ce govoriti Gojko Tešic i Mihailo Pantic, a sutra Ateljea 212 igra predstavu “DŽepovi puni kamenja”, sa Nebojšom Ilicem i Nenadom Jezdicem, koji ce se predstaviti i publici u Kostolcu.

U subotu, 19. maja, sledi muzicki spektalk, nastup nemacko- poljskog Džez tria, a njihov je zvuk prepoznatljiv po elementima tradicionalne poljske muzike “utkanim” u Džez.

Narednih dana na repertoaru je i program Festivala mladih, u organizaciji Kulturno- prosvetne zajednice Požarevac, Centra za kulturu Požarevac, Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac, osnovnih i srednjih škola. Sledi predstavljanje mališana požarevackih vrtica, zatim, požarevacke Osnovne škole “Kralj Aleksandar” i “Dositej Obradovic”, kao i Požarevacke gimnazije i Tehnicke škole “Nikola Tesla” Kostolac.

A. Maksimovic

KNJIŽEVNO VECE ZORANA ŽIVKOVICA

JEDAN OD NAJPREVOÐENIJIH SRPSKIH PISACA

Narodna biblioteka Ilija M. Petrovic u Požarevcu omogucila je prethodne sedemice ljubiteljima knjiže-vnosti u ovom gradu susret sa jednim od najplodnijih i najprevodenijih savremenih srpskih pisaca, dr Zoranom Živkovicem. Živkovic je roden 1948. godine u Beogradu, gde je 1973. završio Filološki fakultet. Magistrirao je 1979., a doktorirao 1982. godine. Objavio je 16 knjiga, vecinom romana. Neke od tih knjiga su: Savremenici buducnosti, Zvezdani ekran, Prvi kontakt, Enciklopedija naucne fantastike, Cetvrti krug, Ogledi o naucnoj fantastici, Vremenski darovi, Pisac, Knjiga, Nemoguci susreti, Sedam dodira muzike, Bibloteka... sve do poslednjeg mozaickog romana Amarkord.

O književnom radu Zorana Živkovica prethodne sedmice u Požarevcu govorila je Lidija Pešikan, profesor Univerziteta u Novom Sadu i književni kriticar. Ona je rekla da je Živkovic ozbiljan pisac, koji se bavi pesimisticnim temama, pitanjem smisla postojanja i ljudskog pokušaja da prevazide vlastitu smrt.

- Govoreci o Živkovicevoj prozi ne mogu a da se ne setim Borhesa i njegovog coveka koji pravi svoje lavirinte, ne da bi u njima tražio puteve i izlaz, nego da bi se zaklonio od beskonacnosti koja je kao takva strašnija od svakog ljudskog lavirinta - rekla je Lidija Pešikan.-U svakom slucaju, to je pisac koji ima svoje delo i svoje citaoce.

Na slican nacin knji-ževnost Zorana Živkovica doživljava i Dejvid Ickof, književni kriticar NJUJORK TAJMSA, koji o njemu pre samo nekih dvadesetak dana, izmedu ostalog piše i sledece: -”Srpski pisac Zoran Živkovic vec ima mnoštvo vatrenih poklonika u Americi. Iako je možda još rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozaicki roman Sedam dana muzike, svakako ga cini vodecim kandidatom za tu titulu.

Izvrsno nacinjena elegantna knjiga Sedam dana muzike je prica u kojima muzika igra preobražajnu, neretko misticnu ulogu životima likova: neskladne melodije sviraca na verglu docarace jednoj starici prizore umiranja drugih ljudi. Starinska muzicka kutija prizvace utvare u domu starog udovca. Iako su neki scenariji vec videni, Živkoviceva obrada nadasve je originalna - on nepogrešivo nalazi srž transcedentnog u svakodevnim i neistraženim obredima.”

Zoran Živkovic važi za jednog od najprevodenijih živih srpskih pisaca. NJegova dela objavljena su, kako je receno, na više od 20 jezika.

R.D.

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

- U organizaciji Kulturno prosvetnog, centra prošlog petka na sceni petrovackog Doma kulture gostovalo je Gradsko pozorište iz Jagodine, sa svojom predstavom „Kukavicje jaje", koju je po tekstu Žan Poarea režirala Lilijana Ivanovic.

- Opštinska manifestacija „Takmicenje sela 2007" nastavljena je proteklog vikenda. Svoja dostignuca u oblasti razvoja sela, poljoprivrede i ocuvanja ekologije, uz prigodan kulturno umetnicki program, strucnom žiriju predstavile su Mesne zajednice Bošnjak i Stamnicka Reka.

- Zavicajni muzej Petrovac i Muzej rudarstva i metalurgije Bor veceras u Galeriji muzeja otvaraju izložbu „Umetnicka kolonija „Bakar" - Bor, izbor iz Kolonije". Izložbu ce otvoriti Danijela Ristic, kustos - istoricar umetnosti, a pocetak je najavljen za 19 casova.

D.I.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO G17PLUS POŽAREVAC

VERUJU U DEMOKRATSKU VLADU

U prostorijama Opštinskog odbora G 17 Plus u Požarevcu održana je konferencija za štampu na kojoj je o aktuelnoj situaciji posle održane Skupštine Srbije i izbora Tomislava Nikolica za predsednika , svoj stav iznela ova stranka. Predstavnicima medija obratili su se Slavomir Lazarevic, predsednik politickog saveta stranke i potpredsednik OO G17 Plus Slavko Živkovic.

“Odmah po održavanju Skupštine na kojoj je Tomislav Nikolic izabran za predsednika Skupštine Srbije, održali smo politicki savet stranke u Požarevcu i zakljucili da je ovakav tok Skupštine nepovoljan po gradane Srbije i zato smo odlucili da se povucemo iz daljeg rada Skupštine Srbije. Predstavnici DS, G17 Plus i LDP nisu dale svoje kandidate za potpredsednike Skupštine, niti clanove za skupštinska tela. G 17 Plus i dalje smatra da nisu izgubljene sve nade da se formira prodemokratska Vlada i sve napore ulaže u ostvarenje tog cilja. Svaka druga situacija nece biti dobra”, istakao je Slavko Živkovic.

I Slaviša Lazarevic smatra da još nije iskljuceno da se stavovi Demokratske Stranke i Demokratske stranke Srbije približe i da postoji nada da ce se formirati Vlada od stranaka demokratskog bloka.

M.N.

REPUBLICKI ODBOR SINDIKATA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI SRBIJE

JEDINSTVENI ŠTRAJK UPOZORENJA

Na osnovu odluke republickog odbora Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Republike Srbije, od dana 10. maja 2007. godine pocinje jednocasovni štrajk upozorenja u ustanovama socijalne zaštite na teritoriji Republike Srbije (Centar za socijalni rad Gerontološki centri, Domovi za decu i omladinu i Ustanove ometene u razvoju).

U cilju ostvarivanja prava zaposlenih u socijalnoj zaštiti a pre svega potpisivanja Protokola o platama zaposlenih u oblasti socijalne zaštite. Republicki odbor je doneo odluku da se do 19.-og maja obustavlja rad u trajanju od jednog casa , a ukoliko se do tada ne potpiše protokol o platama, od 20.-og maja stupa se u generalni štrajk u svim ustanovama socijalne zaštite do ispunjenja zahteva Sindikata.

Istovremeno Republicki odbor doneo je odluku da se dana 24. maja ispred vlade Republike Srbije organizuju masovni protesti zbog ignorisanja zahteva Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

Istovremeno pozivamo sve sindikate u oblasti zaštite da se pridruže i podrže naše zahteve.

Sindikat podseca nadležna Ministarstva da se zaposleni u socijalnoj zaštiti brinu o ispunjenju za skoro 220.000 lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe i upozorava da ce Vlada RS biti odgovorna ukoliko ovi gradani trpe štetne posledice.

Zaposleni ce ispoštovati minimum procesa rada i bukvalno obavljati samo one poslove koji su neophodni da se ne ugrožava bezbednost zdravlja i život gradana i nanese materijalna šteta Ustanovi.

PODRUŽNICA SLD I ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

O KARCINOMU GRLICA MATERICE

Srpsko lekarsko društvo, Epidemiološka sekcija Podružnice Požarevac i Zavod za javno zdravlje organizovali su prošlog cetvrtka u sali Medicine rada savetovanje eminentnih strucnjaka - epidemiloga iz citave Srbije na temu -Rano otkrivanje, oboljevanje i smrtnost od raka grlica materice. Akcenat je bio stavljen na kretanja u Branicevskom okrugu koja su vrlo alarmantna i po kojima ovo podrucje prednjaci u svom širem okruženju.

RUMUNSKI NADNICARI ZABOILAZE SRPSKE NJIVE!

- Pre deset godina Srbija je iz susedne Rumunije uvozila, radi agrarnih poslova, nekoliko desetina hiljada sezonskih radnika. Pre tri godine je izdato u Bukureštu 40 hiljada viza, a prošle tek 16 000.

KUCEVO.U opštini Kucevo i u Branicevsko-podunavskom regionu, izrazito agrarnom, od proleca do kasne jeseni u poljoprivredi je radilo od pet do deset hiljada rumunskih nadnicara, a danas ih nema više od dve stotine. Ratari su zabrinuti, pošto se može dogoditi da njive ostanu nezasejane, a usevi, posebno kukuruz, neokopani zbog nedostatka kopaca. Ulaskom Rumunije u EU i uvodenjem nepovoljnog viznog režima izmedu Srbije i Rumunije, desetkovan je priliv rumunskih nadnicara.

- Pre dve godine u mom selu je radilo oko 8o rumunskih državljana, posebno na imanjima i u domacinstvima naših zemljaka u inostranstvu. Sada mogu da se izbroje na prste jedne ruke - kaže Tomislav Redic iz Mustapica kod Kuceva i dodaje da ih nema vec mesecima, a za vizu, samo da bi ušli u Srbiju, placaju po 70 evra.

Dragi Jovic iz Male Bresnice kaže da niko više i ne ocekuje da ce kao ranije rumunski nadnicari preplaviti polja pod kukuruzom i drugim usevima.

- Stariji domacini imaju mehanizaciju, ali zbog starosti više ne mogu da voze traktore i druge poljomašine, pa ne mogu da obraduju njive. Treba im necija pomoc, ali zbog nedostatka kopaca, teško da ce moci da zaseju ono što su planirali. Mnoge ce njive ostati nezasejane i neokopane.

I Rumunija i Srbija planiraju da pokrenu razgovore sa srpskim vlastima o novom viznom režimu. Predlog je da se obezbedi što više besplatnih viza, po reciprocnom planu.

LJ.Nastasijevic

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dragana J. (1978) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašceno iskorišcavanje autorskog dela. Osumnjiceni je u komisionu “Plejboj” u Tržnom centru “Barili” u Požarevcu, prodao 542”piratskih” diskova sa snimljenim muzickim materijalom. Izvršenim pretresom njegovog stana policija je našla i oduzela još 1.400 “piratskih” diskova i audio kaseta.

Požarevacka policija po-dnela je krivicnu prijavu protiv Radeta P. (1960) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krade. On je osumnjicen da je u Elektrodistribuciji “Elektromorava” Požarevac, radeci kao radnik fizicko-tehnickog obezbedenja i obilazeci službene prostorije upravne zgrade, iz kancelarije direktora ovog preduzeca otudio video-projektor. Ukradeni video-projektor, policija je pronašla kod osumnjicenog i vratila oštecenoj firmi.

Pripadnici Policijske uprave u Požarevcu, podneli su krivicnu prijavu protiv Sladana G. (1978), Cedomira P. (1963) i Predraga M. (1963), svi iz Majdanpeka, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo teška krada. Oni su osumnjiceni da su na štetu Železnicko transportnog preduzeca Beograd, Železnicka stanica Kaona, posekli sa bandera silicijum bakarne provodnike u dužini od 1.450 metara, koji služe za održavanje veze izmedu pružnih prelaza i Železnicke stanice u Kaoni. Policija je izvršenim pretresom vozila koje su osumnjiceni koristili, pronašla i oduzela 117 kilograma bakarnih provodnika, cime je železnica oštecena za 160.000,00 dinara.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Slaviše P. (1963) i Marka P. (1978), obojica iz Sopota, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo falsifikovanje novca i prevara. Oni su auto kupljen od meštanina Kuceva platili falsifikovanim novcanicama u iznosu od 950 EUR-a. Nakon što je proverio ispravnost novcanica i uverio se da je rec o falsifikatima, ošteceni je slucaj prijavio policiji koja je brzom akcijom uspela da zaustavi osumnjicene. Izvršenim pretresom,kod njih je pronaden falsifikovani novac u apoenima od 200, 100 i 50 EUR-a, u ukupnom iznosu od 750 EUR-a.

Osumnjiceni je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Opštinskog suda u Kucevu.

RUSKA DELEGACIJA U POSETI OPŠTINI ŽABARI

CEMENTIRANA PRIVREDNA I KULTURNA SARADNJA

U opštini Žabari protekle nedelje boravila je privredna delegacija iz ruske Podmoskovske oblasti na celu sa Vadimom Valentinovicem, predsednikom opštine Andrejevka.

Pozdravljajuci goste iz Rusije, Živorad Nastic, predsednik opštine Žabari istakao je sledece: “U ime srpskog naroda želim da vam se zahvalim na bratskoj, pravoslavnoj pomoci koju ste nam ukazali 1999. godine za vreme NATO bombardovanja, a i danas se ta podrška nastavlja. Opština Žabari spada u kategoriju nerazvijenih i svoj program razvoja je bazirala na poljoprivrednoj proizvodnji. Do sada je taj odnos bio nepovoljan i nije donosio adekvatne rezultate, s obzirom na status koji poljoprivreda ima u državi. Nadamo se da cemo u narednom periodu, uz neke alternativne pravce razvoja kao što je turizam, makar za jednu stepenicu poboljšati položaj. U opštini Žabari živi 18.000 stanovnika, a 5.000 ljudi nalazi se na privremenom radu u inostranstvu. Imamo veoma vrednog seljaka koji želi da svoj proizvod iznese na tržište, ali nažalost nemamo organizovanu proizvodnju i prodaju. Posedujemo 8.500 hektara uredenog zemljišta i želja nam je da putem nekog preradnog kapaciteta, pre svega u oblasti povrtarstva, prerade voca i povrca i putem razvijenog stocnog fonda dodemo do rentabilnog poslovanja”.

Zahvaljujuci se na gostoprimstvu, Vadim Valentinovic poželeo je da se što pre uspostavi privredna i kulturna saradnja izmedu preduzetnika i rukovodilaca firmi Podmoskovske oblasti i opštine Žabari. Inace, ruski preduzetnici vec desetak godina uspešno saraduju sa korporacijom “Goša” iz Simiceva koja je posle privatizacije mnogostruko uvecala broj zaposlenih. Na kraju svecanog prijema, u znak prijateljstva Vadim Valentinovic, predsednik opštine Andrejevka poklonio je Živoradu Nasticu ruski suvenir na kome je prikazana pravoslavna crkva.

D.Dinic

PROŠLOG CETVRTKA U BEOGRADU SAHRANJEN VELIKI SRPSKI PESNIK STEVAN RAICKOVIC

RAICKOVIC JE BIO I NAŠ

Prošlog cetrvtka u Beogradu je sahranjen jedan od najvecih srpskih pesnika Stevan Raickovic koji je,inace, roden u Branicevskom okrugu,tacnije, u selu Neresnica 1928. godine, u uciteljskoj porodici.

Od prve zbirke pesama "Kamene uspavanke" do poslednje, "Zapis o crnom Vladimiru" Stevan Raickovic bio je i ostao jedan od medaša naše literature i jedan od prvih modernista srpske poetike.

Preveden je na tridesetak jezika i zastupljen u više od stotinu antologija.

KNJIŽEVNO- LIKOVNO VECE POSVECENO STOGODIŠNJICI ROÐENJA FRIDE KALO

FRIDA U MILENINOM GRADU

Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” u Požarevcu 17. maja poziva na vece posveceno stogodišnjici rodenja Fride Kalo i sedamdesetpetogodišnjici od petnaeste izložbe LADE u Beogradu.

Ucesnici tribine bice Biljana Bukvic, prevodilac sa španskog jezika, koja ce govoriti o svojim impresijama i ulozi prevodioca u citanju intimnog ostvarenja “Dnevnik Fride Kalo”, zatim, Vesna Todorovic, istoricar umetnosti i likovni kriticar, SANU, koja ce govoriti o paralelizmu i simbolici “Fantasticne kompozicije sa dva lika”, Milene Pavlovic Barili, i “Dve Fride”, Fride Karlo, Mirjana Marinšek Nikolic, književnica i novinarka Kulturnog dodatka lista “Politika”, koja ce govoriti o svom romanu “Tri Fride” i esejima posvecenim boravku u “Plavoj kuci” Fride Kalo u Kojoakanu, u Meksiku, i u domu Milene Pavlovic Barili u Požarevcu, kao i Jelica Milojkovic, muzejski savetnik “Galerije Milena Pavlovic Barili” u Požarevcu. Bice emitovan i video zapis, film o Meksiku, koji je obezbedio njegova ekselencija, ambasador Meksika u Beogradu, Eduardo Hektor Mogel Flores, a celokupan program obogatice i ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac.

A. M.

NA FAKULTETU ZA POSLOVNE STUDIJE U POŽAREVCU

PRVA DOKTORSKA TEZA ODBRANJENA U POŽAREVCU

Prva doktorska disertacija u Požarevcu odbranjena je proteklog petka, 11. maja, na Fakultetu za poslovne studije u Požarevcu.

Tezu sa temom "Uticaj osobina licnosti lidera na izbor stila upravljanja ljudskim resursima", mr Ranko Lojic uspešno je odbranio u prisustvu eminentnih naucnih imena, ali i brojnih drugih gostiju, postavši time doktor nauka. Sve je njih, ovog velikog dana za Fakultet za poslovne studije u Požarevcu, najpre pozdravio dekan, profesor dr Dragan Kostic.

Prema ocenama Komisije za odbranu doktorske disertacije, rad mr Ranka Lojica, "Uticaj osobina licnosti lidera na izbor stila upravljanja ljudskim resursima", predstavlja samostalan i celovit naucni rad, koji pored doprinosa u ovoj oblasti može da posluži i kao poseban idikator za prakticnu primenu u struci. Ova disertacija ujedno predstavlja i svojevrstan podsticaj za dalji rad i razvoj i unapredenje naucne i strucne misli, konstatovao je dekan, prof. dr Ranko Lojic, dodajuci:

- Ovo je izuzetna cast za Fakultet i predstavlja jedan stepen ostvarenog dostignuca u ovoj oblasti, koja može da bude ne samo stimulans za samog kandidata, vec i za sve na poslovnoj praksi, u svim oblicima organizovanja, gde uloga lidera dolazi do izražaja. Uveren sam da ce odbrana ove teze biti i stimulans za izradu narednih disertacija.

A. M.

KULTURNO- PROSVETNA ZAJEDNICA POŽAREVAC

FESTIVAL MLADIH

Kulturno- prosvetna zajednica Požarevac, vec tradicionalno, okupila je predškolce, osnovce i srednjoškolce našeg grada, na Festivalu mladih.

Svoje su mešovite programe predstavile osnovne škole “Sveti Sava” i “Desanka Maksimovic”, a slede nastupi OŠ “Kralj Aleksandar I”, 18. maja, Tehnicke škole “Nikola Tesla” iz Kostolca, 21. maja, Požarevacka gimnazija, 22. maja, zatim, OŠ “Dositej Obradovic”, 23. maja i “Vuk KaraDžic”, 30. maja. Medu njima, strucni žiri u sastavu: Ninoslav Radojcic, Raša Gvozdic i Spomenka Milosavljevic, proglasice i nagraditi one najbolje.

- Ukoliko nam materijalna sredstva dozvole, ali i druge okolnosti, pre svega, s obzirom na to da još uvek nemamo svoje prostorije za rad, nastavicemo dalje sa našim programom, a svakako da cemo u saradnji sa ostalim institucijama u kulturi ucestvovati i u pripremi predstojeceg Kulturnog leta u Požarevcu, istice predsednik KPZ Požarevac, Draško Grujic.

A. M.

SKICA ZA PORTRET: SLAVOLJUB STOJADINOVIC - REGRUT

KOREN I IZ KNJIGA NICE

Selo Drmno umire tiho, pevajuci. Ne zbog “ Stiških akorda”, Novice “Purce”, “Živceta“ “Pasulja” ili brojnih znanih i neznanih talentovanih muzicara. Pejsaž zlatastog klasja žita i kukuruza bogate stiške ravnice smenjuje jalovište- mrtva priroda. Selo koje je najviše dalo, a za uzvrat osudeno da katastarski možda i nestane sa lica zemlje. Umiru i ljudi, ali o njima ostaju secanja, tragovi i zapisi. Takav je red, tvrdi Slavoljub Stojadinovic- Regrut koji poslednjih godina bije bitku sa vremenom u nameri da zapiše i objavi sve ono o cemu se malo zna o selu u kome je roden. Faktografski i istoriografski, bez književnih pretenzija zavijenih u oblandu zavicajnog stvaralaštva, iliti skribomanije.

PRVENAC- SD SLOGA

- Jedan od motiva je i mnoštvo nezapisanog materijala i grade o selu Drmno koje ima izuzetno veliku istoriju, preko sedam vekova. Sama knjiga Sportsko društvo Sloga je pomalo ishitrena, pre monografije sela koja je daleko znacajnija, ne umanjujuci vrednost ove knjige jer tu je pribeleženo blizu stotinak godina. Sama knjiga je izašla pre zato što su vezana cetiri jubileja. Jedan je lovstvo koje je organizovano 85 godina, fudbal, ta najlepša sporedna stvar na svetu, sedamdeset godina kluba “ Sloga” , trideset pet godina najtrofejnijeg kluba sportskog ribolovstva koji je imao takmicare na nivou Republike, pa i eks Jugoslavije. I cetvrta stvar je pedeset godina Streljackog društva ciji su pojedini clanovi nastupali na medurepublickim takmicenja širom bivše Jugoslavije. To je jedan od motiva vezanih za 2006. godinu, kaže Slavoljub.

Paralelno sa istraživanjem oko samog sela, sakupljao je i gradu iz oblasti kulture, rodoslova, pa i putopisa, kao i drugih stvari o kojima u dogledno vreme namerava da piše.

- Iako ne poticem iz te vokacije, drznuo sam se iz razloga što je malo toga o selu Drmno zapisano, kao i o istoriji Branicevskog kraja. Mnogo tu cinjenica nedostaje, i što je najbtnije, Branicevo je u srednjem veku izuzetno dragocen grad za naš narod, kako administrativno, kulturno, strateški i ekonomski. Malo je o tome napisano. To mi je jedna od inspiracija za monografiju i druge publikacije. Zanima me faktografija, istoriografski zapisi, grada koja nije rasvetljena a dragocena je za naš kraj. Mi nemamo jedan Orašac, nemamo Takovo ali zato imamo Branicevo koje je figuriralo bezmalo pet vekova, zahvaljujuci kome je održan ovaj severni deo. Ne želim da idem predaleko, ali ima cak i u nekom daljem istraživanju zagovaranja da su na ovom podrucju živeli Branicevci kao autohtoni narod o kome se ponekad nešto stidljivo kaže.

MONOGRAFIJA SELA DRMNO

- Druga knjiga na kojoj radim je monografija sela Drmno. Mnogo je istoriografskih podataka za skoro sedam vekova zapisanih dokumenata o nastanku sela Drmno. Ako bi se temeljnije ulazilo u dalja istraživanja koja meni nisu svojstvena, mi smo možda i stariji. Pre svega, ako je blizina antickog Viminacijuma, a malo pre sam pomenuo i autohtoni narod na ovom podrucju, sam Stiški plato, kako to kaže Mihajlo Miladinovic je naseobina od ušca Mlave do onog izlaska do Ždrela, sa te posebno desne strane. Sopotska greda kao Branicevski povijarac je takoce reper prepoznavanja za ovaj kraj gledano sa ekonomskog aspekta, pa i onog što je najcešce, nažalost u tom strateškom položaju mnoge interesovalo. Pre svega hrana, stiška ravnica kao bogatstvo, šume, veliki hidro potencijali Mlave i Dunava, i ostalih prirodnih resursa. Stig, pored pšenice i kukuruza podari ugalj, naftu, gas i struju. U trecem delu, tehnološki gledano, Drmno fakticki sa svojom katastarskom opštinom nestaje sa lica zemlje. Ili je menja, koju kroz stotinu godina sigurno nece biti prepoznatljiva, a treba zabeležiti. I te toponime, zabeležiti poteze, ljude koji su doprineli razvoju sela.

Hronicar sela Drmno tvrdi da je teško sa ove vremenske distance reci koje su porodice najstarije u selu.

- Iz popisa koji postoji iz 1467. godine taksativno su navedene muške glave koje su iz ovog kraja, pogotovu u Branicevskom tefteru, gde je Moma Stojakovic to veoma lepo zapisao i ostavio ovom narodu za sva vremena. Mi smo imali trinaest kuca. Period nastanka i padom grada Braniceva 1459. godine, pa i Smedereva, ovaj deo je prakticno prekinuo lanac tog genetskog prepoznavanja od 1467. pa do danas. Možemo da razgovaramo o periodu iz 1718. godine, jer do tada nas je turski zulum naterao da bežimo s jednog prostora na drugi, zahvaljujuci pre svega blizini Dunava. Jedan deo je ostao u Banatu, duž klisure sve do Oršave, pa i gore u Erdelju, Aradu, sve do ruskih poseda. Iz 1740. godine je jedna stara porodica, Davinici kako ih zovemo, danas to je jedna trecina sela, dolaze iz plemena Kuci, selo Koci kod Podgorice. Danas su to porodice Ðuric, Uroševic, Stokic, Damnjanovic, Ognjanovic i druge mnogobrojne koje cine trecinu sela.

U dogledno vreme, Bože zdravlja, predstoji mi da uradim rodoslove sela, svaku kucu koja ce imati šta da ostavi svojim pokoljenjima, jer to dosad nikad nije zabeleženo. Štaviše, od 257 kuca, u 180 sam licno razgovarao sa clanovima porodica. Malo tragicno zvuci da recimo moja generacija, godišta pedesetih i šezdesetih zna svoje korene samo do cukun dede. Pored toga, pripremam i gradu za monografiju o Kulturno umetnickom društvu koje je formirano pre pedeset godina, kao i o našoj golgoti u Prvom svetskom ratu, napominje Slavoljub.

ARADSKA GOLGOTA

- Cesto se u ovom kraju pominje Arad. Oko 5000 ljudi, pogotovo Srba ostalo 1914- 1918. godine u aradskoj tvrdavi koja je bila namenjena za istrebljenje, kako zapisaše naši zemljaci u dijaspori, u Rumuniji. Rekoše da je to bila golgota, istrebljenje Srba u Aradu. Delim to mišljenje, jer iz ovih tridesetak sela dunavskog priobalja na reperu LJubicevo, Požarevac, Gradište odvedeno je 2430 ljudi, od kojih se više od pola nije vratilo. Drugacije i ne može da bude, osim da je to genocid prema našem narodu, pogotovo ako znamo da je tamo bilo staraca, žena i dece. U okviru tog istraživanja, uz pomoc i blagoslov Srpske akademije nauka, pojedinih akademski ucenih ljudi, postoji jedna knjižica koja je tako dragocena, koja je raritet u ovom našem kraju, pa i u celoj Srbiji, pokušacu da je doradim u kvalitetnijem izdanju. Pošto posedujem pedesetak originalnih fotografija o dogadanjima u Aradu, pokušacu da napravim jednu publikaciju u smislu: Arad juce i danas, i da uz pomoc ljudi dobre volje i para od te knjige izgradimo spomenik pored same tvrdave, gde od 3500 ima oko 1500 neobeleženih grobova ljudi iz naših krajeva. Danas se tamo nalazi vojni poligon, a od 1927. godine do današnjih dana taj prostor je bukvalno uništen, osim jednog malog spomenika koji je posvecen umrlim od tifusa stražarima u Aradu. I na kraju, sve moje zapise sa brojnih putovanja u mestima, gradovima i svetinjama gde nas ima, vezanim za našu istoriju od Balkanskih ratova naovamo, pretocicu u jednu putopisnu knjigu, kaže Slavoljub Stojadinovid- Regrut.

M. Kuzmanovic

UNION MZ POŽAREVAC NA MEÐUNARODNOM SAJMU POLJOPRIVREDE U NOVOM SADU

VELIKI USPEH UNIONA

UNION MZ Požarevac ostvario je veliki uspeh na najpoznatijoj domacoj izložbenoj manifestaciji - Medunarodnom sajmu poljoprivrede i prehrambene industrije koji se upravo održava u Novom Sadu. U kolekciji rasnih svinja nerast UNIONOVOG AS -hibrida proglašen je za Šampiona sajma. U ukupnom plasmanu UNION MZ osvojio je drugo mesto - srebrnu medalju. Iako je po opštoj oceni imao najkvalitetniju izložbenu kolekciju svinja, UNION MZ Požarevac nije postao apsolutni šampion sajma, nego je titula pripala Neoplanti iz Novog Sada, koja je i dalje najveci proizvodac u ovoj oblasti. Iza UNIONA ostali su jedan Becej i sve ostale velike farme koje se decenijama bave tom proizvodnjom.

-Za nas je ovo veliki uspeh kome se iskreno nismo nadali, ne zato što nemamo kvalitet, ili što možda nismo svesni onoga što imamo, vec zato što smo mislili da strucna javnost još nije spremna da nam to prizna - kaže Zvonko Milenkovic, direktor UNIONA.-Ispalo je da ne može biti bolje i kako se nismo nadali. Sa malo više iskustva u sajamskim nastupima i naravno sa znatno vecim brojem izloženih životinja, a mi zaista imamo šta da pokažemo, mi smo i ovoga puta mogli da postanemo apsolutni pobednici, jer ruku na srce mi i jesmo u samom vrhu svinjarske selekcije i proizvodnje u ovoj zemlji.

Upornim selekcijskim radom sa pet rasa svinja: veliki jorkšir, landras, pietren, hempšir i durok, UNION je uspeo da stvori prvi domaci cetvoroprasni hibrid svinja, koji je upravo za ovaj sajam dobio ime AS HIBRID.

Po šemi landras - veliki jorkšir proizvedena je u UNIONOVOM reprocentru u Trnovcu majcina linija, a durok, ili hempšir - landras stvoren je terminalni nerast.

Ukrštanjem ove dve roditeljske linije proizvodi se finalni proizvod - cetvororasni AS HIBRID.

Selekcija i gajenje u cistoj krvi navedenih pet rasa svinja je kontinuirani proizvodni program UNION MZ-a.

Za saradnju se vec na Sajmu u Novom Sadu, a i dalje naravno, nudi kompletan program AS hibridizacije, kao i priplodni materijal pojedinih rasa.

AS HIBRID se odlikuje visokom plodnošcu, mesnatošcu od 58- 60 odsto, odlicnom iskorišcenju hrane, visokom otpornošcu i zdravljem i na kraju krajeva- ekonomicnošcu pro-izvodnje.

-Mi smo vec sada u poziciji da velike farme iz Vojvodine od kojih smo svi mi iz ovog dela Srbije decenijama nabavljali priplodni materijal, sada dolaze kod nas da kupuju neraste - kaže Milenkovic. -To je nešto što je do skoro izgledalo nezamislivo, a sada je realnost. Znate, zašto bi neko u Srbiji išao u inostranstvo i trošio devize, kada isti takav kvalitet, a ja tvrdim i bolji, može da kupi kod nas. Uz više pažnje i sa malom pomoci države mi smo spremni da za vrlo kratko vreme na našoj farmi u Trnovcu držimo 7000-8000 nazimica, boljih od bilo kakvih uvoznih, a koje bi dale proizvodnju za jedan znacajan deo Srbije.

UNION MZ Požarevac i u ovim za svinjarsku proizvodnju izuzetno teškim i nepovoljnim uslovima nije smanjivao proizvodnju. Nije je doduše ni povecavao, iako je imao sve uslove za to, ali je bar uspeo da ocuva dostignuti nivo u situaciji u kojoj su gotovo svi ostali proizvocaci bili prinudeni na smanjenje. Zbog svega ovoga u UNIUONU isticu da ce u periodu koji dolazi ici na uvecanje proizvodnje bez obzira da li ce im ocekivana pomoc stici ili ne. Veliki uspeh na Sajmu u Novom Sadu samo ih je, kako isticu, ohrabrio da u tim namerama i istraju.

R.Deuric

DANAS U POŽAREVCU

DECIJI FESTIVAL SRBIJE

Cetvrtu godinu zaredom, Požarevac je domacin Festivala tradicionalnih igara i modernog plesa, manifestacije koja okuplja decu predškolskog uzrasta i od samog pocetka okuplja ucesnike sa podrucja citave Srbije. Organizator Festivala, Udruženje vaspitaca Podunavskog okruga “Vaspitac plus”, uz podršku Saveza vaspitaca Srbije, Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje “LJubica Vrebalov”, Skupštine opštine Požarevac i brojnih sponzora, s ponosom istice da ove godine Festival ima i medudržavni karakter.

- Nekoliko elemenata cine ovogodišnji Festival posebnim. Najpre, danas je Dan Ustanove “LJubica Vrebalov” i ovo je svojevrstan rodendanski poklon. Takode, treba istaci da, pored ucesnika sa podrucja našeg i susednog Podunavskog okruga, u Požarevac dolaze dragi gosti iz Šapca, Zrenjanina, Požege i Bara, bratskog grada u, sada susednoj državi Crnoj Gori, kaže Zorica Šucurovic, predsednik Udruženja vaspitaca Branicevskog okruga i potpredsednik Saveza vaspitaca Srbije.

Danas je na Festival u Požarevac došlo oko 300 mališana. Takmicice se, truditi da se pokažu u najlepšem svetlu u igri na folklorne, tradicionalne melodije, ali i plešuci uz taktove modernog densa.

- Tradicija je ono što vaspitaci neguju kod dece, u nastojanju da ocuvamo naslede naših predaka. Uz oživljavanje narodnih obicaja, igra se posebno neguje i deci je posebno interesantna, tako da do nastupa na nekoj svecanosti, ovom Festivalu pogotovu, nastupe tako uigrani i razdragani, da niko u publici ne može da ostane ravnodušan i uzdržan u aplauzima. Svakako, moderan ples, igra uz omiljene decje pesme, takode je deo programa Festivala koji se prati sa oduševljenjem. Zato su clanovi žirija obicno na velikim mukama: kvalitet i kreativnost je ujednacena, originalnost je ono cemu svaka grupa teži..., - dodaje Zorica Šucurovic.

Na prošlogodišnjem Festivalu u kategoriji tradicionalnih igara pobedili su takmicari iz Velikog Gradišta, a najbolja tacka u oblasti modernog plesa bila je “Zvoncica” požarevackog “Leptirica”.

- Deca vole i traže da se iskažu na pozornici, puno im je srce kad im vršnjaci iz publike aplauzima daju podršku. Isto tako, sva ta razdraganost, druženje i nova poznanstva, utisci i uspomene koje deca ponesu iz Požarevca, to je ono što daje dodatnu vrednost ovoj manifestaciji. Takode, vaspitacima se tog dana pruža prilika da na jednom mestu vide šta rade kolege u drugim sredinama, razmene se iskustva i ideje i po povratku u svoju sredinu u aktivnosti unesu novi kreativni sadržaji. Nama, domacinima Festivala, posebno je drago što se u Požarevac svake godine sliva na stotine mališana, najlepših cvetova najvece i najlepše bašte na svetu, - dodaje Zorica Šucurovic.

Danas, dok požarevackim Centrom za kulturu odzvanjaju decji glasovi i pozornica u velikoj dvorani tog zdanja treperi pod lakonogim klincima i klincezama, Festival tradicionalnih igara i modernog plesa prerasta u tradiciju, sa pretenzijama da postane medunarodni.

Naime, Savez vaspitaca je uspeo da uspostavi tesne kontakte sa kolegama iz Austrije i Grcke. Delegacija iz Beca bila je u poseti vrticima u Srbiji, ucinjena je i uzvratna poseta, a nakon posete grcke delegacije Srbiji 17. marta, na Dan vaspitaca, priprema se uzvratna poseta kolegama u Grckoj.

- Uveliko traje razmena iskustava, ideja i inovacija u radu sa decom predškolskog uzrasta. Pokazalo se da, koliko Zapad možda ima bolje tehnicke uslove, toliko Srbija ne zaostaje, vec u mnogim segmentima prednjaci u kreativnosti i originalnim projektima koji se realizuju u vrticima. Naravno, i evropska iskustva su nama dragocena, - naglašava Zorica Šucurovic.

ROÐENDANSKO SLAVLJE

U petak, 25. maja, u požarevackom vrticu “Neven” obeležavaju se dva znacajna datuma: Dan Ustanove “LJubica Vrebalov” i 25. rodendan “Nevena”, koji je do nedavno i nosio ime “25. maj”.

Dvostruko slavlje ce, pored prilike za druženje svih zaposlenih u Ustanovi, biti prilika i za podelu priznanja najboljim radnicima, kao i za svecani ispracaj u penziju najstarijih kolega.

D. Milenkovic

HUMORESKA

ELEMENTARNE NEPOGODE

Ovo vreme u Srbiji, danas i onomad, veoma je loše (misli se ovde na vremenske (ne)prilike.

Pocelo je lepo, a zatim kao da je neko, daleko bilo, urekao! Povrce, ratarske kulture, vocke i ostale cvecke, dobro su krenule, rascvetale se kao nikad, donele plodove, a onda otpoce suša, a i vlada nikako da se formira. Koliko je samo izgubljeno para zbog toga!

Strani investitori nece da ulažu u državu koja nema vladu, a ni Bog nece da pušta kišu u takvu zamlju.Dabome, u tako delikatnoj situaciji, kad ne kaplje strana lova i ne pada kiša, pada naš dinar i padaju prinosi u poljoprivredi.

A kad nešto krene onako kako ne bi trebalo da krene, onda se na to, po nepisanom pravilu, nakaleme još stotinu nedaca i zla, jer, opšte poznata stvar je da na sirotinju i puž diže rogove !

Kako javljaju naši reporteri sa terena, stvar je vrlo alarmantna. Iako mi nismo vinogradarski kraj, a i ono malo vinove loze napade plamenjaca, pa ce, svi su izgledi, ove i naredne godine (opet) više da se pije pivo. Ono, pak, što nas više brine i baca u ocajanje, to je stanje ratarskih kultira koje se najviše i seju u našem regionu. Kuruz, kako napisa jedan naš novinar, strucnjak za oblast poljoprivrede, koji je verovatno mislio na kukuruz (ili je to neka nova biljka?), napale su i tamane ga, niko drugi do vrane! Kako ratari poseju, ove štetocine pojedu. Jedu, bre, zaprašeno zrno, gacu i ništa im nije! Strašila u njivama ništa ne pomažu, navikle su se na njih, a da se ubijaju, pobuniše se društva za zaštitu životinja, odsek za ptice i ostalu piladiju. Pšenicu, našu hraniteljicu, izlemala lema, ubica koja uništava ovu najvažniju ratarsku kulturu.

Presejavaj kukuruz, prskaj pšenicu i vocke, a vlage i kiše nema! Da imamo vladu, ne bi smele vrane da diraju kukuruz, a i Bog bi pustio kišu na žednu i jadnu zemlju Srbiju. Da ne ostanemo žedni pored vode i gladni usred plodne zemlje!?

Ipak, stigla nam je poslednja, dobra vest sa terena: pšenica i kombajneri nalaze se u fazi nalivanja!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Danas, kada se teško živi od rada, da li se isplati raditi!?

- Mnogi se kod nas hrane na plej-bek!

- U Srbiji je izbor vlade elementarna nepogoda!

- Da vam pošteno kažem, meni je i sa vladom i bez nje isto!

- Da je uzeo samo rec za govornicom, pa i nekako, nego je uzeo i sve ostalo!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Požarevacke bolnice u periodu od 27.04.2007.godine do 11.05.2007.godine u 15 porodaja rodeno je 14 beba od toga 8 decaka i 7 devojcica.

Cerke su dobili:

Nikolic LJiljana i Vladan iz Požarevca, Stojanovic Andrica i Nebojša iz Požarevca, Vuckovic Tanja i Janoševic Sladan iz Požarevca, Miloševic Aleksandra i Ðordevic Srdan iz Požarevca, Bektaževic Sabrije i LJatifi Bekam iz Kostolca, Uzelac Sladana i Miroslav iz Velikog Gradišta, Jovic Snežana i Dragoslav iz Velikog Gradišta.

Sinove su dobili:

Miloševic Vesna i Kopun Vladimir iz Požarevca, Ilic Sladana i Goran iz Kocetina, Vojinovic Ivana i Jocic Aleksandar iz Dubravice, Miloševic Jasminka i Vojkan iz Boževca, Jeremic Vesna i Pajic Zoran iz Dobre, Jovic Mirjana i Saša iz Požarevca, Pauljeskovic Sanela i Zoran iz Neresnice, Milenkovic Aleksandara i Tihomir iz Požarevca.

PEDESET DEVETI ROÐENDAN MEDICINSKE ŠKOLE U POŽAREVCU

PRIPREMAJU KADROVE ZA ŽIVOT

Medicinska škola u Požarevcu proslavila je svoj 59. rodendan Svecanom akademijom, priredenom protekle subote u školskom dvorištu, koje su ispunili daci, profesori, brojni gosti iz celog grada, drugih škola, predstavnici lokalne samouprave...

Domacin slavlja, direktor škole, Branislav Obradovic, tim povodom, potsetio je na pocetke ove vaspitno- obrazovne ustanove, ukazavši medutim i na izvesne probleme:

- Medicinska škola je osnovana davne 1947. godine. Medutim, od osnivanja do danas akutni je problem školski prostor. Nadam se da cemo ga ove godine prevazici. Inace, Medicinska škola radi u dva podrucja rada: licne usluge i zdravstveno- socijalna zaštita. U prvom podrucju to je ženski frizer, a u drugom medicinska sestra tehnicar, medicinska sestra tehnicar- ogled, farmaceutski tehnicar i medicinska sestra- vaspitac, a planiramo da upišemo i zubne tehnicare. Dakle, nudimo obrazovanje za profesije koje su u našem kraju preko potrebne. Ostaje još da se obezbedi adekvatan prostor za rad. Svi zahtevi Ministarstvu prosvete RS su upuceni i ocekujemo da nam izade u susret. Za završetak zapocetih radova potrebno nam je oko 3, 5 do 4 miliona dinara. Taj je projekat republicki, ali moram istaci i da nam je lokalna samouprava izašla u susret. Dakle, naši su napori usmereni na poboljšavanje uslova za rad, kvalitetnu realizaciju nastave i adekvatno pripremanje naših ucenika da odgovore zahtevima profesija za koje se školuju.

Povodom ovog velikog dana za požarevacku Medicinsku školu nagradena je jedna profesorka, Dragana Stevanovic, za trece mesto na Republickom takmicenju koje je osvojila njena ucenica, a osim nje nagradeno je i 25 daka, 17 njih za redovno pohadanje nastave i 8 za rezultate postignute na takmicenjima. Tako je Jelena Pantic nagradena za osvojeno 1. mesto na okružnom takmicenju iz hemije i plasman na republicko, za ucešce na seminaru iz hemije u IS Petnica, kao i za 3. mesto na republickom takmicenju iz matematike, Danica Markovic, za 1. mesto na okružnom takmicenju iz francuskog jezika, i 3. mesto na regionalnom, Borcea Ninel Aurel, za 1. mesto na okružnom takmicenju iz hemije i ucešce na republickom iz latinskog jezika, Marija Miloševic, za osvojeno 2. mesto na opštinskom takmicenju iz srpskog jezika i književnosti, 3. na okružnom iz srpskog jezika i književnosti i 3. na regionalnoj smotri talenata iz srpskog jezika i književnosti, Milica Milovanovic, za osvojeno 2. mesto na opštinskom takmicenju iz srpskog jezika i književnosti i plasman na regionalno, Stevan Blagojevic, za 3. mesto na opštinskom takmicenju iz srpskog jezika i književnosti i plasman na regionalno, Marina Jankovic, za ucešce na seminaru iz hemije u IS, kao i Jovana Stevic, za pobednicki rad na nagradnom tematu raspisanom povodom Dana škole, naslovljen “Humanost i odgovornost odlicja su mog buduceg poziva”.

Tom je prilikom ukazano i na dugu saradnju Medicinske škole Požarevac i Crvenog krsta Požarevac, udruženih humanošcu, povodom cega je na akademiji slavljenike i goste pozdravio i sekretar Crvenog krsta Požarevac, Branislav Živulovic, ukazavši na predanost polaznika ove škole u akcijama Crvenog krsta.

A. Maksimovic

ODRŽAN 17 KROS RTS “ KROZ SRBIJU”

NAJBOLJE ŠKOLE "VUK KARADŽIC" I GIMNAZIJA

Po lepom i suncanom vremenu prošle subote je na požarevackom hipodromu održan 17. po redu Kros RTS-a na kome su trcali ucenici svih osmogodišnjih i srednjih škola opštine Požarevac. Bilo je prelepo na hipodromu, na kome je trcalo nekoliko stotina dece.

Pocetak predviden za 10 sati je malo kasnio iz tehnickih razloga. Prvi su startovali predškolci. Nekoliko desetina decaka vrtica iz Požarevca otvorilo je subotnji kros. Posle sjajne trke, prvi kroz cilj je prošao Aleksa Jovanovic (vrtic Neven), drugi je bio Jovan Jonjic (vrtic Lucica), dok je treci bio Danilo Radovanovic (vrtic Neven).Masovna je bila i trka devojcica. Male predškolke su u izvanrednoj trci najavile da ce uzbudenja biti. Najbolja u ovoj trci bila je Milica Stanojevic (Neven) druga je bila Jovana Stefanovic (Neven), dok je trece mesto pripalo Minji Živojinov (Poletarac). Najboljim pojedincima urucene su medalje.

Potom su pocele trke ucenika osmogodišnjih škola. U konkurenciji ucenica prvih razreda prvo mesto pripalo je Milici Kljajic (Vuk KaraDžic), drugo njenoj drugarici Milici Rajcetic (Vuk KaraDžic), dok je treca bila Ana Korunovic (Dositej Obradovic). U konkurenciji decaka kod prvih razreda, najbolji je bio Lazar Stefanovic ( (Kralj Aleksandar Prvi), Andrija Kalpe (Božidar Dimitrijevic-Kozica) bio je drugi, dok je trece mesto pripalo Davidu Bojicu (Dositej Obradovic). U konkurenciji drugih razreda dvostuki trijumf devojcica škole Kralj Aleksandar Prvi. Prvo mesto pripalo je Milici Cirkovic, drugo Katarini Pantovic, a trece Katarini Pavlovic (Dositej Obradovic. Kod decaka najbolji je bio Ivan Radulovic (Vuk KaraDžic), drugo mesto pripalo je Aleksu Januševicu (Kralj Aleksandar Prvi), dok je trece mesto osvojio Uroš Vucetic (Kralj Aleksandar Prvi).

U konkurenciji trecih razreda kod devojcica prvo mesto osvojila je Kristina Stupar (Vuk KaraDžic), drugo mesto pripalo je Jovani Pešic (Dositej Obradovic, dok su trece mesto podelile Marija Cvetkovic (Božidar Dimitrijevic – Kozica) i Andela Ilic (Kralj Aleksandar Prvi).U konkurenciji decaka trecih razreda najbolji je bio Nikola Nikolajevic (Vuk KaraDžic), Filip Andrejic bio je drugi (Vuk KaraDžic), dok je Aleksandar Veljkovic (Dositej Obradovic )bio treci. Što su ucesnici bili stariji, takmicenje je postajalo uzbudljivije. U konkurenciji devojcica cetvrtog razreda trijumfovala je Nevena Živic (Vuk KaraDžic), druga je bila Tanja Krstic (Kralj Aleksandar Prvi), dok je trece mesto pripalo Mariji Antic (Dositej Obradovic). U konkurenciji decaka cetvrtih razreda, Miloš Nikolic (Vuk KaraDžic) osvojio je prvo mesto, drugo je pripalo Emranu Rustemiju (Desanka Maksimovic), dok je trece mesto pripalo Nemanji Vukanovicu (Dositej Obradovic).

U konkurenciji petih razereda kod devojcica najbolja je bila Nada Bojic (Dositej Obradovic), drugo mesto je pripalo Jovani Stefanovic (Kralj Aleksandar Prvi), dok je treca bila Dragana Pajkic (Božidar Dimitrijevic – Kozica). U konkurenciji decaka petih razreda prvi je bio Andrija Stankovic (Kralj Aleksandar Prvi), Ivan Ðordevic je osvojio drugo mesto (Kralj Aleksandar Prvi), a trece mesto osvojio je Željko Stefanovic (Vuk KaraDžic).

U konkurenciji devojcica šestih razreda, Andela Nikolic je bila prva (Kralj Aleksandar Prvi), drugo mesto pripalo je Kristini Milivojevic (Vuk KaraDžic), dok je treca bila Jelena Petrovic (Kralj Aleksandar Prvi). U konkurenciji decaka šestih razreda Nemanja Stojanovic (Vuk KaraDžic) bio je najbolji, drugi je bio Aleksandar Gicic (Sveti Sava), dok je Miloš Cvejic (Božidar Dimitrijevic – Kozica) bio treci.

U konkurenciji sedmih razreda kod devojcica pobedila je Katarina Ilic (Kralj Aleksandar Prvi), drugo mesto pripalo je Snežani Milojevic (Vuk KaraDžic), a trece Nataši Lakic (Dositej Obradovic). U ovoj konkurenciji kod decaka prvi je bio Aleksandar Ilijevski (Vuk KaraDžic), Dejan Hrkalovic (Kralj Aleksandar Prvi) bio je drugi, dok je trece mesto osvojio Dušan Pavlovic (Sveti Sava).

U konkurenciji osmih razreda kod devojcica najbolja je bila Milena Stamenkovic (Kralj Aleksandar Prvi), druga je bilaMarija Stupar (Vuk KaraDžic), a treca Ana Stankovic (Desanka Maksimovic). Kod decaka osmih razreda najbolji je bio Aleksa Slavujevic (Dositej Obradovic), Ivan Stanisa-vljevic (Vuk KaraDžic) je bio drugi, a trece mesto je pripalo Bogdanu Jorgovanovicu (Kralj Aleksandar Prvi).

Potom su trke poceli Ucenici srednjih škola. U konkurenciji omladinki (prva godina) pobedila je Bojana Nikolovska (Gimnazija), druga je bila Marijana Minic (Gimnazija), dok je trece mesto osvojila Biljana Simonovic (Ekonomska) kod omladinaca prva godina Saša Lakic je bio prvi (Ekonomska), drugo mesto pripalo je Nenadu Jovanovicu (Gimnazija), a trece Marku Isakovicu (Gimnazija).

U konkurenciji omladinki, druga godina Marija Vukovic (Poljoprivredna) bila je najbolja, drugo mesto osvojila je Milena Kostic (medicinska), a trece mesto pripalo je Danijeli Nedeljkovic (Medicinska). Kod omladinaca druga godina pobedio je Aleksandar Stanojevic (Gimnazija) Aleksandar Radisavlje-vic (Gimnazija) bio je drugi, dok je trece mesto pripalo Petru Jovanovicu (Ekonomska).

U konkurenciji omladinki trece godina Nina Vlaški (Medicinska) bila je najbolja, druga je bila Olivera Nikolic (Gimnazija), a treca Ružica Radovanovic (Medicinska). Kod omladinaca, treca godina najbolji je bio Goran Vukša (Politehnicka), drugo mesto osvojio je Milan Stojilovic (Poljoprivredna), dok je treci bio Slobodan Stamenkovic (Ekonomska).

U konkurenciji omladinki, cetvrta godina pobedila je Alaksandra Stefanov (Ekonomska), drugo mesto pripalo je Ivani Stamenkov (Ekonomska), dok je Danica Markovic (Medicinska) bila treca. Kod omladinaca, cetvrta godina Aleksandar Jankovic (Po-ljoprovredna) bio je prvi, drugo mesto pripalo je Aci Nikolajevicu (Ekonomska), a trece Saši Baticu (Medicinska).

Trke su uspešno organizovane. Najbolja osnovna škola je “Vuk KaraDžic”, koja je sakupila 37 poena, druga je bila Kralj Aleksandar Pri sa 34, dok je Dositej Obradovic bio treci sa 15 poena.

Kod srednjih škola najbolja je bila Gimnazija , druga je bila Ekonomska, a treca Medicinska. Najbolje plasirani takmicari trcace na krosevima RTS i na jesen.

Stranu pripremili M.N. D.N.

AKCIJE STIŠKIH SELJAKA

DOM SLOGOM POKRIVEN

Proteklog vikenda u Velikom Crnicu okoncan je zamašan posao na renoviranju seoskog Doma kulture, zapocet još prošle godine. Zamašno zdanje u centru Velikog Crnica, sagradeno pre šezdesetak godina, sredstvima i dobrovoljnim radom meštana, uz zdušnu pomoc opštinskog buDžeta, u svom pravom sjaju docekace ove subote “Susrete sela”.

Ekipu seoskih majstora zatekli smo u završnom pokrivanju zgrade novim crepom. U mecuvremenu, što prošle - što s proleca ove godine, krovna konstrukcija je temeljno rekonstruisana, uraden je nov plafon, kao i pozornica na kojoj ce vec u subotu nastupiti velikocrnicka folklorna družina “Ivo Lola Ribar”, i to pod novoinstaliranom scenskom rasvetom. Sanirani su i nanovo okreceni zidovi, ofarbana stolarija…

-Deca i omladina konacno su dobila zdanje i ambijent kakav prilici njihovom entuzijazmu, trudu i uspesima koje postižu. Folklorni ansambl dodatno pomažemo i time što smo obezbedili profesionalnog koreografa i, uz sve ostale elemente koji se boduju, ubedeni smo da cemo prošlogodišnji uspeh u takmicenju “Susreti sela” ove godine, ne samo da potvrdimo, vec, bez ustrucavanja, stremimo i ka još boljem plasmanu, možda i najvišem mestu u Opštini, - kaže Toplica Ðordevic, predsednik Saveta MZ Veliko Crnice, dodajuci da je Dom kulture i citavo selo “oživelo”: sem redovnih probi KUD-a, Dom je sada omiljeno stecište seoske mladeži, pogotovu za organizovanje rodendanskih žurki.

Mimo obimnih radova na zgradi Doma kulture, Velikocrnicani su dosta truda, sredstava i materijala uložili da temeljno urede i prostor u centru sela: oko Doma, je “nikla” nova ograda, betoniran plato, seoska zelena pijaca dobila je nove tezge i u centru sela nacinjen je kudikamo pristojniji ukupan ambijent.

-Sadašnji saziv Saveta Mesne zajednice svojim uspehom smatra, ne samo organizovanje velikih radova i dobru medusobnu komunikaciju, imajuci u vidu da je stranacki šarolik, vec i dobru komunikaciju sa lokalnom samoupravom koja nam maksimalno pomaže i izlazi u susret, a narocitim uspehom smatramo, i zadovoljstvo nam je, što su se svi meštani ukljucili u sve ove radove. Bilo je dana kad se na radilištu okupi i stotinu meštana, pa uz žagor i svakojake doskocice dan prode “kao dlanom o dlan”, a iza nas neverovatno veliki posao odraden. Prilika je da se zahvalim svima koji su na bilo koji nacin pomogli. Posebno bih se zahvalio predsedniku Opštine Malo Crnice Miodragu Dragancetu Markovicu i predsedniku Skupšine Opštine Bojanu Uroševicu. Kad god smo ih pozvali na sednicu Saveta MZ, odazvali su se, došli i pomogli. Inace, bez da se hvalim, Savet MZ radi odlicno: za protekle dve i po godine održali smo više od 30 zvanicnih sastanaka, ne racunajuci da smo se prošle godine, tokom radova, sastajali gotovo svake veceri.

Ove godine sagraden je i novi put do seoskog groblja kome je za velikih kiša i po snegu bilo gotovo nemoguce prici. Tokom leta i najesen, Savet MZ Veliko Crnice planira da popravi sve seoske i poljske puteve, uz pomoc Ministarstva za sport, tereni za male sportove ce se presvuci asfaltom a, bude li para, duž magistralnog puta ce se sagraditi pešacka staza, od centra Velikog Crnica do Doma zdravlja na ulazu u Malo Crnice. Vele, u dogovoru sa “Elektromoravom”, pokušace da obezbede još jednu trafo-stanicu, radi kvalitetnije struje u domacinstvima.

Dobromir Miloševic, najstariji clan Saveta MZ, dodaje da ce se uložiti maksimalni napori da se ove godine sagradi i cesma na izvoru lekovite vode “Majka Marija”, nadomak sela. To je voda koja, kako rece, “popravlja ocinji vid”.

U Velikom Crnicu u toku su i pripreme za pocetak izgradnje crkve. Bracni par Siniša i Vesna Ognjanovic ponudio je na poklon plac, svoje porodicno naslede, na kome bi se crkva sagradila.

-Rec je o gestu velikog dobrocinstva i vec se formira Odbor za izgradnju crkve. Prvi posao Odbora bice regulisanje dokumentacije i, naravno, tražice se blagoslov Vladike Branicevskog, kako bi Odbor imao sve polazne osnove da zapocne kampanju prikupljanja sredstava za gradnju. Zasigurno ce, pored meštana Velikog Crnica, razumevanje i udela u gradnji crkve imati i brojna preduzeca i firme, a, svakako, ni Skupština Opštine i Opština Malo Crnice nece ostati po strani i pomoci ce tu aktivnost u svakom pogledu. Veliko Crnice, iako jedno od manjih naselja u Opštini, ocigledno je po rezultatima i angažovanosti stalo u red naselja po broju stanovnika i ekonomskoj moci daleko vecih. To je razlog više za svaku pomoc i podršku, - kaže Bojan Uroševic, predsednik Skupštine Opštine Malo Crnice.

D. Milenkovic