Header

REALIZACIJA PROJEKTA U OBLASTI TURIZMA KOJI FINANSIRA EVROPSKA UNIJA

RAZMENA ISKUSTAVA SA PARTNERIMA IZ RUMUNIJE

U okviru realizacije projekta “Stvaranje uslova za unapredenje turisticke ponude homoljske regije” koji finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, predstavnici opština Petrovac, Malo Crnice i Žagubica, kao i menadžer projekta, posetili su opštinu Sokolovac, Rešice, Županiju Karaš, Severin i grad Temišvar, gde su sa predstavnicima opština i Županije razgovarali na temu unapredenje saradnja u oblasti razvoja turizma , sporta i kulture , a sve u cilju bolje iskorišcenosti raspoloživih resursa u oblasti turizma i delatnostima koje prate razvoj turisticke privrede, razmene iskustava sa prekogranicnim partnerima i jacanju partnerstva u prekogranicnim oblastima.

Tokom prvog dana posete dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica, Radiša Dragojevic, predsednik opštne Petrovac, Miodrag- Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice, Jovica Stojanovic,menadžer projekta i predstavnici opština Sladan Stošic i Žarko Nikolic, razgovarali su sa najužim rukovodstvom opštine Sokolovac, koja je partner u realizaciji projekta sa rumunske strane granice, o potencijalima opštine Sokolovac i dosadašnjim aktivnostima na valorizaciji turistickih resursa. Dušan Petrovic, predsednik opštine Sokolovac i Mirco Jovanovic, zamenik predsednika istakli su da se planovi za razvoj turizma u regiji i opštini Sokolovac zasnivaju na potencijalima Dunava i Nere, kao i na flori i fauni u ovoj regiji koja je zašticena zakonima od strane države. Iz tih razloga, kako je objašnjeno, sve aktivnosti u ovoj regiji na unapredenju infrastrukture u oblasti turizma moraju da budu uskladene sa važecim zakonima Rumunije i EU .Predsednici opština iz Srbije obišli su i kulturno istorijske spomenike u ovom delu prekogranicne oblasti, koji po recima gospodina Petrovica, predstavljaju izuzetan potencijal za razvoj turizma u Sokolovcu.Tokom posete Sokolovcu predstavnici opština iz Branicevskog okruga upoznali su se sa aktivnostima opštine u oblasti obrazovanja, projektima na rekonstrukciji školskih zgrada u Langovetu, Sokolovcu i Zlatici.Gosti iz Srbije imali su izuzetnu privilegiju da tokom posete, o sportu u ovoj prekogranicnoj oblasti, saznaju od legende rumunskog i srpskog fudbala Miodraga Belodedica, koji je rodom iz Sokolovca, a radno angažovan u Fudbalskom savezu Rumunije kao tehnicki direktor reprezentacije za mlade kategorije.

Tokom posete Rešici delegacija iz opština Branicevskog okruga , razgovarala je sa predstavnicima Županije Karaš Severin o potencijalima i merama koje se preduzimaju u cilju unapredenja turisticke ponude u ovom okrugu. Planinski turizam, rekonstrukcija i dogradnja skijališta i pratecih sadržaja na planini Semenik, kao i aktivnosti u oblasti ekoturizma i letnjeg turizma na veštackim jezerima u neposrednom okruženju Rešice i u obalnom delu Županije na Dunavu i definisanje ponude u oblasti ostalih vidova turizma (kulturno istorijski spomenici,zdravstveni,manifestacioni) predstavljaju,kako je napomenuo Dimitru Parvulesku Tilica, zamenik predsednika Županije,osnov daljih ulaganja i aktivnosti u oblasti unapredenja turisticke ponude u ovom delu Rumunije.To podrazumeva i potrebu izrade, dopune i dorade strateških dokumenta i u oblasti turizma, ali i u oblastima koje prate ovu delatnost. Razgovori sa Petru Albert Serešom, koordinatorom Vlade Rumunije za okrug Karaš Severin pokazali su zainteresovanost Županije i opština ove regije u Rumuniji za partnerstvo i zajednicke projekte sa opštinama i regionima iz Srbije, jer zapravo partnerstvo može da omoguci vecu prohodnost projekta kod donatora i Evropske unije i vece interesovanje potencijalnih investitora za ulaganja u prekogranicne oblasti u Srbiji i Rumuniji. Inace, na sastanku sa predstavnicima opština iz Rumunije i Srbije cule su se inicijative o zajednickim aktivnostima na nastavku i proširenju partnerstva i saradnje u oblasti kulture, sporta, privrede i turizma. To ostavlja prostor za pripremu predloga i realizaciju novih projekata. Najavljena je i mogucnost potpisivanja povelje o saradnji opština Petrovac i Rešica. U okviru realizacije projektnih aktivnosti ocekuju se medusobne posete kulturno-umetnickih društava i ucešca na manifestacijama u prekogranicnim oblastima. Predstavnici opština iz Srbije posetili su Srpsku pravoslavnu crkvu u Rešici i razgovorali sa Udruženjem Saveza Srba u Rešici. Izuzetno ljubazni domacini istakli su želju da se, pored turizma, saradnja nastavi i u ostalim oblastima, kako bi se razmenila iskustva i unapredio rad u opštinama u obrazovanju, sportu i kulturi…

Boravak u Temišvaru predstavnici opština iz Branicevskog okruga iskoristili su za razgovore sa predstavnicima Saveza Srba u Temišvaru. Zlatiborka Markov,sekretar udruženja istakla je veliku zainteresovanost i spremnost da se i strukture iz Temišvara ukljuce u realizaciju projektnih aktivnosti kroz organizovanje manifestacija koje za cilj imaju turisticke promocije prekogranicnih oblasti, kao i kroz organizovanje zajednickih turistickih sadržaja. Predstavnici tri opštine obišli su kulturno istorijske spomenika i Srpsku pravoslavnu crkvu. NJegovo preosveštenstvo Vladika Lukijan upoznao se sa ciljem posete Rumuniji, a goste je informisao o istorijatu brojnih pravoslavnih crkvi u Rumuniji koje mogu da predstavljaju osnov za novu jedinstvenu ponudu u prekogranicnim oblastima.Delegacija iz Žagubice, Crnica i Petrovca tokom boravka u Rumuniji sa partnerima je održala sastanak Projektnog saveta gde su prisutni upoznati sa dinamikom implemantacije projekta, utvrdeni su termini narednih aktivnosti i medusobnih poseta partnera, tako da ce predstavnici sa rumunske strane boraviti u opštinama okruga tokom naredne nedelje, dok se ucešce kulturno-umetnickih društava iz Srbije na manifestacijama u Rumuniji i prezentacija turistickih potencijala može ocekivati u prvoj polovini septembra. Inace u intervjuu za Radio Temišvar, predstavnici opština istakli su izuzetan znacaj ovog projekta za razvoj i unapredenje turizma u prekogranicnim oblastima.

-Ovo je drugi projekat koji je Žagubici odobren za finansiranje od strane Evropske unije u toku dve godine..Prethodne godine realizovali smo projekat iz programa “Edžchange”, a ove kao nosioci, zajedno sa partnerima iz Malog Crnica, Petrovca, opštine Sokolovac i Županije Karaš Severin iz Rumunije realizujemo projekat iz oblasti turizma. Izuzetno je znacajno da, kroz realizaciju projektnih aktivnosti zajedno sa partnerima, dodemo do turisticke ponude koja ce svoju vrednost pokazati kroz vece interesovanje turista, veci broj poseta i nove sadržaje. Svakako da je ovakav pristup razvoju turizma nešto novo za sve nas, ali ocekujemo da projekat ojaca sve strukture koje su u sistemu ponude u oblasti turizma i što ce prakticno predstavljati kapital za buducnost svih opština koje ucestvuju u realizaciji projekta,jer je evidentno da i naše opštine, ali i opštine sa druge strane granice imaju šta da ponude turistima iz Evrope i sveta, istakao je Dr Dragi Damjanovic, predsednik opštine Žagubica.

R.N.

UREÐENJE POŽAREVCA

OPLEMENJIVANJE MALIH GRADSKIH POVRŠINA

Predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic oformio je radni tim za mali urbanizam na cijem je celu gradski arhitekta Vojislav Pajic, dok su Ratomir Marjanovic, Vesna Veljkovic i Boban Nikolic njegovi stalni clanovi. Tim radi na sredivanju mikro lokacija javnih površina na podrucju grada. Pošlo se od cinjenice da je Direkcija za izgradnju vec radila na tome i predlagala rešenja nekoliko lokacija, a planirano je da se ove lokacije opreme urbanim mobilijarom (klupama,platoima, kantama) i oplemene zelenilom. Glavni gradski arhitekta Vojislav Pajic naglasio je da ce mala novcana sredstva uložena u ovaj projekat imati veliki efekat, a projekte ce realizovati JKP “Komunalne službe” Požarevac.

- Rec je o aktivnostima koje su vezane za uredenje grada, a koje nisu u direktnom dodiru sa planovima javnih preduzeca i ustanova, a idu u prilog tome da grad bude lepši i uredniji. Male površine razdvojili smo u nekoliko kategorija: male površine sa zelenilom, površine sa zelenilom i urbanim mobilijarom i one na kojima je potrebno izvršiti vece intervencije, kao što je razbijanje asfalta, predlog mobilijara, intervencija javnih preduzeca itd. Nakon sredivanja aktivno ce se raditi i na održavanju ovih površina, rekao je Pajic.

Arhitekta Boban Nikolic pozvao je kolege iz struke da iznesu svoje ideje i uzmu ucešca u akciji oživljavanja zapuštenih prostora.

- Nadam se da cemo za godinu dana imati mnogo više ljudi koji vole Požarevac. Cilj je da ljudi pocnu da osecaju te prostore kao svoje, da se tu okupljaju i približe jedni drugima, da mladi imaju više mesta za sport i druženje.Tako ce se i razviti osecaj da grad treba cuvati i održavati.

Nakon uredenja malih površina u Požarevcu akcija ce se verovatno nastaviti u Kostolcu i seoskim naseljima.

T.R.S.

POŽAREVACKA PREDUZECA NA 74. SAJMU POLJOPRIVREDE U NOVOM SADU

ŠAMPIONI U MNOGIM OBLASTIMA

- Bambiju šampionski pehar i 87 medalja

- Union MZ, prvo, pa šampion

- Novi poslovi za “Moravu”

Rukovodstvo opštine Požarevac na celu sa predsednikom Opštine Dušanom Vujicicem obišlo je u cetvrtak 74. Medunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu koji je trajao od 12. do 19 maja.

Novosadski sajam ove godine bio je jedan od najvecih evropskih sajamskih dogadaja iz oblasti poljoprivrede. Sa nesmanjenim interesovanjem , više od dve hiljade izlagaca prikazalo je proizvode iz šezdeset zemalja sveta, te je Medunarodni poljoprivredni sajam zadržao primat najznacajnijeg agrobiznis dogadaja u jugoistocnoj Evropi.

Poljoprivredna mehanizacija, proizvodi ratarstva, povrtarstva, vocarstva i vinogradarstva, industrija prehrambenih proizvoda i izložba stoke, glavni su sadržaji izlaganja, a uz njih su bile prisutne i grane industrije koje prate poljoprivrednu proizvodnju. Sem domacih proizvodaca na ovogodišnjem Novosadskom sajmu izlagali su proizvodaci iz Austrije, Holandije, Nemacke, Indije, Italije, Kine, SAD, Madarske, Poljske, Bugarske, Grcke, Rumunije, Rusije, Slovacke, Turske, Švajcarske, Španije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine…

Ocenjivanje kvaliteta proizvoda, jedan od najvažnijih segmenata Medunarodnog poljoprivrednog sajma , zapocelo je više meseci pre same sajamske priredbe, a ove godine medunarodne strucne komisije vrednovale su kvalitet proizvoda u 31. robnoj grupi, što je za cetiri više nego prethodne godine. Ukupno je ocenjeno 3.000 eksponata, a premijerno je ove godine dodeljeno priznanje “Najbolji u agrobiznisu” u cetiri kategorije : za doprinos u razvoju i unapredenju u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, prerade, za najuspešnijeg menadžera u agrobiznisu i za najbolji naucno istraživacki rad.

“Bambi- Banat”

Da je proizvodnja hrane dosegla zavidan nivo svedocila je bogata ponuda i veliki broj izlagaca na 74. Medunarodnom poljoprivrednom sajmu. Hale u kojima su predstavljeni proizvodaci hrane izazvale su najviše pažnje, što zbog interesantno osmi-šljenih štandova, tako i zbog neizostavne degustacije. Kada se svemu tome doda dugogodišnji kvalitet, brojne nagrade i zvucno ime, dobija se “Bambi”, sada koncern “Bambi-Banat” ciji štand ni ove godine nije mimoišla požarevacka delegacija. Na “Bambijevom” štandu i ove godine bilo je noviteta. “Bambi” se narocito potrudio da predstavi nove slatke proizvode “Karamelicu”, bombone “Boni fazoni”, kao i grickalice, uz neizostavnu Plazmu, Zlatni pek…

Nagrada za “Bambi- Banat” koji posluje u sastavu “Dunav hrana grupe”, koga cine koncern “Bambi-Banat”, Imlek i Knjaz Miloš, apsolutni je šampion kvaliteta Novosadskog sajma u kategoriji konditorskih proizvoda. Ovaj koncern pobrao je od strucnih komisija najviše ocene za , prakticno, sve svoje proizvode, koji su ponudeni na ocenjivanje: u osam grupa produkti “Bambi-Banata” su Šampioni, a pored šampionskih pehara, osvojeno je 87 medalja od kojih su 82 Velike zlatne medalje Novosadskog sajma. Direktor Bambija Miroslav Miletic u razgovoru sa predsednikom požarevacke opštine rekao je da je nastavljen uzlet koji je “Bambi-Banat” zapoceo prošle godine . U prva cetiri meseca ove godine prodato 6000 tona proizvoda, prihodovano 15 miliona evra, dok je trecina proizvodnje izvožena, pa je plasman na strano tržište porastao za 35%. Planirano je da ove godine “Bambi-Banat” proizvede oko 28.000 tona konditorskih proizvoda i prihoduje 72 miliona evra.

Zoran Ðerkovic, predsednik Upravnog odbora koncera “Bambi-Banat” rekao je da je Sajam idealna prilika da ovaj veliki koncern prikaže svoje rezultate ali i predstavi nove proizvode. Ðerkovic je rekao da “Bambi” napreduje zahvaljujuci dobro osmišljenoj strategiji, marketingu, osvajanju novih tržišta, ali i sistemu stimulacije radnika kojima je cilj da koncern što bolje radi.

Predsednik Opštine Požarevac, završavajuci posetu 74. medunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu istakao je da je izuzetno zadovoljan onim što su požarevacka preduzeca prikazala na ovoj manifestaciji, a republicki poslanik Saša Valjarevic sumirajuci utiske rekao je da je ovogodišnji sajam bolje organizovan, bogatiji ponudom i brojem posetilaca. Dane Hrkalovic, clan opštinskog veca zadužen za sektor poljoprivrede, pohvalio je izlaganje novih tehnologija i dostignuca iz ove oblasti i primetio da i Požarevac pokušava da prati nove trendove.

“Union MZ“

Požarevacko rukovodstvo posetilo je i štand preduzeca “Union MZ” d.o.o iz Požarevca koje je sa Novosadskog sajma izašlo sa titulom šampiona i srebrnim peharom za kolekciju, iako se kao izlagac prvi put pojavljuje na ovoj velikoj sajamskoj manifestaciji.

Union MZ je i prvo preduzece iz Srbije, ne racunajuci Vojvodinu, koje se nakon dvadeset godina pojavljuje na ovoj manifestaciji a vlasnik preduzeca Zvonko Milenkovic, kaže da ih je samo neiskustvo izlaganja koštalo titule apsolutnog šampiona.

- “Union MZ” je veliko iznenadenje Sajma. Svi su bili iznenadeni bumom koje je ovo preduzece napravilo. Da je bilo više iskustva ne bi nas mimoišlo ni zlato, kaže Milenkovic, što potvrduje i velika posecenost ovog štanda. Najvecu pažnju izzvao je najlepši i najkvalitetniji nerast na sajmu, koji je stigao iz proizvodnih pogona ovog preduzeca i poneo titulu šampiona. Ovo je potvrda za sav rad u poslednjih šest godina,kaže i istice da Srbija može da izbegne uvoz stoke.

- Možemo da proizvedemo veliki broj nazimica koje su bolje nego uvozne, uz to što su i mnogo jevtinije. Kada bi stigla i podrška iz resornog ministarstva mogli bi da proizvedemo dovoljno materijala za farme i za poljoprivrednike . Naše svinjarstvo je izuzetno lošeg kvaliteta kod privatnih proizvodaca, što govori o tome da rasni sastav mora da se menja a mi možemo da ponudimo kvalitetan materijal, dodaje Milenkovic.

“Union MZ” je preuzeo mnoge farme koje su fakticki bile pred gašenjem. Na farmi u Petrovcu je stanje od 150 krmaca, u Mustapicu 100 a u Trnovcu 190, dok danas Union MZ ima skoro 3000 krmaca kvalitetnog sastava. Takode proizvode oko 50.000 tovljenika godišnje.

- Union MZ je zaokružio proces proizvodnje, a da tako nije radeno ne bi ni opstali jer svake dve do tri godine nastaje kriza u stocarstvu. Da nema prerade i maloprodajnih objekata ne bi mogli da održimo proizvodnju. Preradevine od mesa “Union MZ” su takode veoma tražene što potvrduje podatak da ne stižu do magacina, vec iz proizvodnje odlaze pravo potrošacima.

Union MZ trenutno zapošljava oko pet stotina radnika, a nedavno je otvorena nova trgovina u Boru. Svakodnevno se ulaže, a nadam se da ce do kraja godine ovaj broj preci petstotina,najavljuje Zvonko Milenkovic.

Predstavnici lokalne samouprave, nakon obilaska ovog štanda, posetili su i Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac ciji su se poljoprivrednici takode pojavili na sajmu . Darku Jovicu, poljoprivrednom proizvodacu iz Poljane cestitali su na nagradi za kolekciju ovaca. Darko se ove godine sa Novosadskog sajma vratio noseci drugi pehar i šesto priznanje za kvalitet.

FABRIKA MAŠINA "MORAVA" POŽAREVAC

Predstavnici požarevacke lokalne samouprave na 74. Medunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu najpre su posetili štand Fabrike mašina “Morava”, na kome se mogla videti mala mehanizacija- vucene prevozne prskalice, ledne i motorne prevozne prskalice, zatim atomizeri- orošivaci, kao i mlinovi za voce i grožde, muljace i prese…U “Moravi” se mogu nabaviti i automatski inkubatori, namenjeni veštackom izvodenju živine i pernate divljaci, nošeni traktorski rasipaci , transportne korpe itd.

Predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic rekao je da je opštinsko rukovodstvo posetu sajmu sa namerom zapocelo na štandu “Morave” jer ova fabrika, iako vec godinama posluje u teškim uslovima, uspeva da prati trendove i dobije zapaženo mesto na najvecoj sajamskoj manifestaciji poljoprivrede.

Komercijalni direktor Fabrike mašina “Morava” Zoran Krstic istakao je da je izuzetno zadovoljan posetom “Moravinom” štandu te da se vode ozbiljni pregovori oko sklapanja novih poslova, prodaje mašina i rezervnih delova.

-”Morava” ima tradiciju dugu 85 godina, izuzetan kvalitet proizvoda, jaku servisnu službu, što je izuzetna garancija za kupce koji vec godinama ne gube poverenje u naše proizvode. “Morava” dostojno reprezentuje svoju branšu, pogotovu kada su u pitanju mašine za zaštitu bilja. Svi eksponati su probudili veliko interesovanje. Dosta je ugovorenih poslova, cak i sa inostranim firmama. U svaki naš proizvod ugraden je duh Moravaca, rekao je Krstic.

T.R.S.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

ŽETVA RANIJE ZBOG VISOKIH TEMPERATURA

Na podrucju Branicevskog okruga prva dekada maja bila je obeležena padavinama od 10 litara /m 2. U zavisnosti od vremena setve, ozima pšenica se nalazi u razlicitim fazama od cvetanja do pocetka nalivanja zrna. Ukoliko u daljem periodu bude povoljan temperaturni i vodni režim mogu se ocekivati prinosi na nivou prosecnih.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac visoke temperature za ovo doba godine ne smetaju previše usevima, ali je biljkama potrebno još kiše. Žetva ozimog jecma pocece vec krajem maja, a ako se letnje temperature nastave, žetva pšenice pocece u prvoj dekadi juna. Blaga zima je dovela do toga da se pšenica neprekidno razvija, zbog cega je ove godine poranila, pa ce i žetva poceti ranije nego inace. I u narednom periodu kiša bi pšenici pogodovala kako bi iz zemlje iskoristila mineralne materije.

Kukuruz je na podrucju Branicevskog okruga posejan na oko 85.000 hektara, suncokret na 5.000 hektara, a soja na 1.000 hektara. Kukuruz posejan u optimalnom roku setve nalazi se u fazi sedam do osam listova. Na vecini parcela došlo je do neujednacenog nicanja kukuruza, suncokreta i soje, zbog niske rezerve vlage u zemljištu i odsustva padavina.

D.D.

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

MALO POSLA ZA KOVACA

Živko Grujic je majstor kovac, ali u penziji. Nekada je, kaže, u Požarevcu bilo 20-30 bilo kovaca i kovackih radnji, sve boljih od boljih. Danas je ostao po neki penzioner, koji tu i tamo raspali vatru, otkuje po neku motiku, popravi ralicu, ili napravi potkovice i potkuje ovo malo konja što ih je još preostalo u kraju. Nekada se najviše radilo okivanje kola, kovanje ralica i plugova i puno se radilo potkivanje konja. Bilo je posla za sve majstore i sve radnje.

- Zanat sam ucio kod majstor Živadina Jovica, ovde u LJubovijskoj ulici u Požarevcu- priseca se majstor Živko.-Završio sam dvogodišnju zanatsku školu, polagao i ispit za kalficu. Bila komisija u kojoj su bili poznati majstori kovaci-potkivaci, cak je bio i veterinar. Morao si da znaš sve o konjskom kopitu, jel kako da ga sutra potkivaš, ako nemaš pojma kakvo je ono, od cega se sve sastoji. Dobije se zadatak da odeš u neku drugu kovacku radnju , da tamo sam napraviš potkovice i da sa njima potkuješ konja.

Šta sve jedna kovacka radnja mora da ima?

Mora da ima cekic i nakovanj, mora šrafstuk, nekoliko ovih sitnijih pomocnih alatki i mora naravno da ima vatru. Gvožde se kuje samo dok je vruce, ne može na hladno.

- Sad je sve problem, pa cak je problem i vatra. Nema nigde da se nade da se kupi koks. Probavamo nešto sa kamenim ugljem kada ga nademo, onda se on pomeša sa ovim našim roštiljskim cumurom, ali to nije to, ima puno dima, taj ugalj je mnogo ljut. Nema više ni meova, sada za raspaljivanje vatre uzmemo ventilator. Eto tako, nema meova da se nabave, nema ni kože za meove, pa da covek sam napravi. Zato onda vatru napravimo napolju, raspalimo i dim odlazi na sve strane.

- A potkivanje konja?

- Radimo i to kada ima posla. Potkovice pravimo sami, a eksere kupujemo na pijaci od preprodavaca - 10 dinara po komadu. Kada za 30 eksera platiš 300 dinara , koliko posle da naplatiš potkivanje konja, a to traje mesec - dva- tri i opet posle mora da se potkiva. Isto je i za galopere i kasace, s tim što sada za njih postoje lake ploce umesto gvozdene potkovice, ili još lakše aluminijumske ploce-potkovice. I one brzo propadnu i moraju da se menjaju... Mi imamo naš sistem potkivanja, gde pomocnik mora da drži konja, a ja da potkivam. Ima i taj madarski nacin koji ja ne volim. Imaš kecelju i uzicu oko vrata da vežeš konja i sam ga držiš. Majstor se savije i napne sav, pa za deset-petnaest godina ostanu im leda savijena. Potkovao sam konja i konja i ovde i u Beogradu na Hipodromu, svugde. Sad to radim vrlo retko, ne možeš da radiš ako nisi prijavio delatnost, ako ne platiš porez i doprinose, a nema od tog posla ni za nas kovace neke velike vajde, a kamoli za poreze i prireze.

Problem za koji za sada nema rešenja i ovde je isti onaj problem kao i kod vecine starih zanata, a to je da nema mladih koji bi dalje želeli time da se bave. Ako jednog dana budu i želeli, tada ce verovatno morati da idu u neku drugu državu u svetu koja je znala da sacuva znanja svojih starih majstora do današnjih dana.

R. Deuric

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA – ZORAN BLAGOJEVIC IZ ŽABARA

VRATITI MLADE NA SELO

Zoran Blagojevic iz Žabara bavi se proizvodnjom mleka i tovom svinja. Trenutno u svojoj farmi ima 11 krava, 6 junica i 4 teleta. Obraduje 25 hektara svoje zemlje i 4 do 5 hektara u zakupu. Na tim površinama zastupljeni su lucerka (6 hektara), soja (2 hektara), suncokret (1 hektar), dok je ostatak pod kukuruzom. Ove godine Zoran je sejao zemunpoljske i novosadske hibride.

“Do skora sam imao 120 svinja, a sada sam drasticno smanjio proizvodnju. Ostavio sam tri priplodne krmace i dvadesetak svinja koje cu najverovatnije prodati i orijentisati se na mlekarstvo. Od mehanizacije posedujem dva traktora, sejalice, kosacice, mešaonu za hranu, laktofriz za cuvanje mleka. Za ishranu krava, junadi i svinja koristim hranu koju proizvodim uz dodatak koncentrata koji su neophodni za pravilan razvoj. Momentalno muzem sedam krava koje u proseku dnevno daju oko 260 litara mleka, a prošle godine Imleku sam predao 40.255 litara mleka. Što se tice cene od 22 dinara, sa premijom ona je nezadovoljavajuca, ali srecom seno i kukuruz nisu toliko skupi pa se nekako izlazi na kraj. Imam nameru da junice koje su izuzetnog kvaliteta ostavim za sebe, ali ne planiram da uvecavam proizvodnju. Sa 10 -11 krava može da se ostvari prihod za normalan život, ali sve ispod toga je neisplativo. Sve poslove obavljamo supruga i ja, a dnevno se tri puta muzu krave i hrane koncentratom. Da bi postigao odlican kvalitet veliku pažnju posvecujem higijeni i zdravstvenom stanju grla, kako bi mleko u svakom momentu bilo bakteriološki ispravno. Kredite za sada nisam uzimao, jer su kamate još uvek visoke. Nadam se da ce država u narednom periodu stvoriti bolje uslove za poljoprivredne proizvodace. Potrebno je omoguciti seljaku normalnu tržišnu utakmicu. Bez ulaganja u kvalitetna grla, moderne štale, zalivne sisteme koji omogucavaju visok prinos nema ni bogatog seljaka. Mladi sve više napuštaju seoske sredine, a uz kvalitetnu agrarnu politiku, stimulaciju države, sve bi moglo biti drugacije”, istice Zoran Blagojevic.

D.D.

ZVONKO MILENKOVIC, DIREKTOR "UNION MZ", POŽAREVAC O UTISCIMA SA NOVOSADSKOG SAJMA:

SAJAM JE CUDO JEDNO

UNION MZ Požarevac je u svom prvom ozbiljnom nastupu na upravo završenom Medunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu postigao uspeh kakav do pre nekoliko godina nije mogao ni da se zamisli. Sa jednom malobrojnom kolekcijom “Prve domace cetvororasne hibridne svinje”, koja je tek za ovaj sajam dobila i ime - “AS hibrid”, osvojeno je za ukupno dostignuce drugo mesto i srebrna medalja. Po nezvanicnim opštim ocenama i utiscima UNION je bio apsolutni šampion sajma i bio onaj dogadaj koji je privukao najviše pažnje strucne javnosti i obicnih posetilaca, dogadaj koji je na neki nacin obeležio najugledniju domacu izložbenu manifestaciju u oblasti poljoprivrede.

Sabirajuci utiske sa sajma Zvonko Milenkovic kaže da je Sajam bio dobro organizovan, da je bilo izlagaca možda više nego ikada i da isto tako i posetilaca nije nedostajalo.

- Prvi utisak je da smo samo zbog našeg neiskustva u sajamskim nastupima ostali bez šampionske titule, ali smo svejedno zadovoljni postignutim - kaže Zvonko Milenkovic. - Imali smo toliko kontakata sa starim našim i mnogim novim poslovnim partnerima da ih je teško i pobrojati. Došao je recimo direktor najvece madarske kompanije koja ima godišnju proizvoidnju od 5-6 miliona svinja, došao je licno da nas pozdravi i da nam cestita uspeh na sajmu i na onome što smo mi do sada uspeli da postignemo. Bili su tu i predstavnici Holandije, Austrije i nekih drugih zemalja, a iz našeg regiona jednostavno niko nas nije zaobišao. Ugovoreno je mnogo toga, bilo mnogo novih susreta, dogovora, razgovora, pa i zakljucenih novih poslova.

- UNION je na Sajmu u Novom Sadu osvojio dve medalje?

- Da. Osvojili smo srebrnu medalju za ukupni nastup i kvalitet i osvojili smo zlatnu medalju za nerasta našeg AS - HIBRIDA, prve domace cetvororasne hibridne svinje.

- Nemate primedbe na rad ocenjivacke komisije?

- Ne, radili su dobro. Prepoznali su kvalitet koji mi posedujemo i prakticno nas svojim ocenama podstakli da i nadalje radimo tako i još i bolje.Isto to su prepoznali i kupci. Svinjsko meso sa oznakom UNION MZ ima manje vode nego bilo koje drugo u zemlji, pa i iz uvoza, a pritom mi ne koristimo stimulanse za brzi uzgoj, to je zdrava hrana, nema hormona. Možda zato imamo nešto duži proces proizvodnje, ali sa druge strane dajemo tržištu baš ono što tržište traži.

- O planovima za dalji peiod.

- Planovi vezani za sajmove su da vec naredne godine dodemo mnogo bolje organozovani i sa bogatijom izložbenom kolekcijom. Velike farme koje su do sada bile neprikosnovene imaju ozbiljan problem sa svojinskom transformacijom i zbog toga zaostaju u proiizvodnji za nama, što je moglo lepo da se vidi na ovom sajmu. Dok oni dodu na mesto gde smo mi sada - mi cemo za to vreme odmaci mnogo dalje. Znate, trenutno je u stocarstvu jedna velika kriza koja je i nas onemogucila da dalje investiramo i ulažemo u proizvodnju. Cim kriza oslabi, mi krecemo sa novim investicijama, što opet malo ko može da prati. Mi imamo i problem klanice koji cemo vrlo brzo rešiti. Imamo i planove da dalje širimo maloprodajnu mrežu. Nedavno smo otvorili market u Boru, koji je za mesec dana dostigao nivo samousluga u Majdanpeku, Kucevu, Kostolcu, ili Požarevcu. To nije reklama, to je jednostavno tako.

Bilo krize ili ne, UNION MZ svake godine uvecava svoju proizvodnju i ukupan prihod. Za ovu godinu planira se prihod od 1,5 milijarde dinara, a vec za narednu godinu cilj je da se dostignu 2 milijarde dinara.

R.Deuric

IZ FONDA ZA RAZVOJ OPŠTINE POŽAREVAC OVE GODINE

OSAMDESET MILIONA ZA RAZVOJNE PROJEKTE

- Ukupna vrednost programa sa kojima su konkurisale mesne zajednice kod Fonda za razvoj je preko 440 miliona dinara

- U Fondu ove godine oko 80 miliona dinara

- Šezdeset posto ukupnih sredstava opredeljeno Kostolcu i naseljima u okruženju, a 40 posto Požarevcu sa okolinom

Konkurs Upravnog odbora Fonda za razvoj Opštine Požarevac ove godine završen je relativno rano, zahvaljujuci, pored ostalog i cinjenici da je budžet Opštine usvojen na vreme. Kao i prethodnih i ove godine interesovanje za ucešce na konkursu bilo je izuzetno, podneto je mnogo zahteva i za njihovo prihvatanje u celini bilo bi potrebno nešto preko 444 miliona dinara. Pošto je u Fondu za ovu godinu planirano pet puta manje od toga, oko 80 miliona, clanovi Odbora bili su pred velikom obavezom, trebalo je napraviti pravu i dobru selekaciju projekata.

- I ove godine važio je princip – 60 posto para za Kostolac i naselja koja mu gravitiraju i 40 posto za Požarevac i okolinu. Napravili smo jednu malu korekciju, prikljucili smo Petku Kostolcu tako da je Požarevcu ostalo 16 naselja, plus gradske mesne zajednice. Kostolcu je opredeljeno 46,5, a Požarevcu 31,5 miliona dinara što ukupno iznosi 78 miliona. Prilikom odlucivanja vodili smo racuna da se ne preklapamo sa nekim drugim projektima, na primer selo Drmno ove godine nije dobilo sredstva iz Fonda za razvoj jer je prošle godine imalo ogromnu investiciju –grejanje koje je angažovalo 150 miliona dinara, slicno je i sa Dragovcem koji ove godine dobija magistralni vodovod u koji je uloženo 46 miliona dinara. Velikih dilema bilo je kod odlucivanja o zahtevima sa visokim iznosima, na primer kod Živice koja je za vodovod tražila 34 i po miliona, mi smo odobrili dva miliona i to bi trebalo da budu podsticajna sredstva kojima bi se kasnije pridružila sredstva Vodovoda, naselja, Republike... I kod drugih koji su tražili velike pare za neke investicije ponudili smo samo podsticajna sredstva, saznajemo od mr Zvonimira Blagojevica, clana Upravnog odbora i zamenika predsednika Opštine.

Kada je u pitanju podrška projekatima u celosti, karakteristicna je izgradnja pomocne hale u Kostolcu. Prošle godine za nju su odobrena 4 miliona dinara, a ove 10 od kojih pet iz Fonda za razvoj i isto toliko iz Fonda zaštite životne sredine. Slicno je i sa vodovodom za naselja Bubušinac i Maljurevac. Radovi su zapoceti prošle godine i za njihov završetak bilo je potrebno 10 miliona dinara. Iz Fonda za razvoj odobreno je 7, a iz Ekološkog fonda-3 miliona.

- Za most i put u Rukumiji takode se udružuju sredstva, 6 miliona iz Fonda za zaštitu životne sredine, a 4 miliona treba da obezbedi Mesna zajednica preko PD “Termoelektrane i Kopovi” i iz Republike. U Kostolcu imamo još jedan znacajan projekat, ovde se vec oseca nestašica vode pa je u celosti prihvacen zahtev “Vodovoda i kanalizacije” da se radi rekonstrukcija bunara na izvorištu “Lovac” zašta je opredeljeno 8 miliona dinara. Jedan od interesantnih ekoloških projekata koga smo takode podržali je uredenje Dunavca u Kostolcu i izgradnja sportsko-ribolovne staze što je “teško” ukupno 11 miliona dinara. Pošto je za to zainteresovano i PD “Termoelektrane i kopovi”, iz Fonda je za te namene odobreno dva i po miliona dinara. Klicevac je tražio osam miliona i 600 hiljada za radove na Domu, odobrena su im tri miliona, jer se toliko moglo u ovom trenutku. Fond ce finansijski podržati i zamenu azbestnih cevi u nekim ulicama, cinicemo to svake godine, jer je u pitanju dugotrajan posao koji mnogo košta i dobro je da se svake godine izdvaja pomalo za te namene. Imali smo u vidu i Ekološki dom na Cacalici za koji je odobreno 2 miliona i 300 hiljada da se radovi privedu kraju, ostala je još samo rekonstrukcija rasvete koju ce uraditi Direkcija za izgradnju sa milion i po dinara. Podržali smo i dosta radova na kanalizacionoj i vodovodnoj mreži. Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac odobrena su sredstva i za toplifikaciju, ukupno 12 miliona, za “Kanal” - osam i “Didino selo” -cetiri i za završetak fekalne kanalizacije- milion i 600 hiljada. Klenovniku koji je za toplovod tražio 19 miliona, odobrena su 4, u Lucici cemo raditi tri eksploataciona dubinska bazena, dva iz Fonda za zaštitu životne sredine a jedan iz Fonda za razvoj. Petka je, kao što sam vec napomenuo imala velike zahteve od 19,5 miliona odnosno 10 miliona, jedan je za vodovod drugi za rekonstrukciju nisko naponske mreže, za sada su ponudena dva miliona kao podsticajna sredstava, tražicemo i druge izvore podrške... istice Blagojevic.

Da napomenemo da su sredstva ovog Fonda - budžetska sredstva i da su se za njih na konkursu prijavljivale mesne zajednice, direktno ili preko Direkcije za razvoj preko koje se kasnije realizuju svi odobreni programi. Višegodišnja je praksa da iz raznih razloga neka sredstva tokom godine ostanu neiskorišcena, prošle godine na primer nisu angažovana 24 miliona, ali ce se ona iskoristiti tokom ove godine.

S.E.

ISPLATA POVERILACA MIP I MTK "ELITE" POŽAREVAC

KROZ STECAJ DO TRAJNOG REŠENJA

Stecajnom privatizacijom nekadašnjeg požarevackog giganta iz oblasti prehrambene industrije - Mesne industrije Požarevac postepeno se stvaraju uslovi za neki novi pocetak u toj firmi. Iz Trgovinskog suda u Požarevcu ovih dana stigla nam je informacija u kojoj se izmecu ostalog kaže da: “Nakon dostavljanja odluke Višeg trgovinskog suda u Beogradu, kojom se potvrduje rešenje Trgovinskog suda u Požarevcu o glavnoj deobi u stecajnom postupku nad DP MIP Požarevac u stecaju, od 15. maja ove godine pocinje isplata poverilaca cetvrtog isplatnog reda u iznosu od 13 odsto od utvrdenih potraživanja. Tim povodom pozivaju se svi poverioci koji nisu dostavili brojeve svojih tekucih racuna da to ucine tako što ce se obratiti Agenciji za privatizaciju - Centar za stecaj iz Beograda, odnosno Vidoju Vukašinovicu.”

U istom dopisu Trgovinski sud obaveštava i da je u stecajnom postupku nad MTK “Elite”, rešenjem stecajnog veca odobreno održavanje delimicne deobe u kojoj ce se izvršiti isplata potraživanja poveriocima drugog isplatnog reda u iznosu od 100 odsto od utvrdenih potraživanja.

Novi vlasnik MTK “Elite”, nekadašnja “Ceba”, u martu ove godine postao je PP “Nikola” Požarevac koji je za imovinu u Požarevcu ponudio cenu od oko 30 miliona dinara i u Kostiolcu još 3,8 miliona.

Za sada još nema nagoveštaja o novoj proizvodnji u tim firmama, ali su ocekivanja da ce i to pitanje vrlo brzo biti na dnevnom redu.

U STECAJU 32 FIRME

Prema podacima Trgovinskog suda u Požarevcu, stecajnim postupkom u požarevackom kraju obuhvacene su 32 firme sa više od 3000 radnika. Najveci broj ovih firmi koje su došle do stecaja je iz oblasti agrokompleksa, zatim iz gradevinarstva, usluga i tesktilne industrije.

R.D.

IZABRANA NAJLEPŠA DEVOJKA BRANICEVSKOG OKRUGA

TITULA LEPOTICE DRAGANI FLORANOVIC

Polufinalni izbor za „Mis Branicevskog okruga” u organizaciji kompanije „Mis JU” iz Beograda, održan je prošle srede u Leskovcu, selu nadomak Petrovca, na bazenima „Olimpik”. U takmicenju koje je po prvim put održano u petrovackoj opštini ucestvovalo je 11 devojaka. Pobednica direktno stice pravo ulaska u finale izbora za MIS Srbije, koje ce se održati 4. jula u Centru „Sava” u Beogradu. U okviru priprema za tu manifestaciju, sve ucesnice imace posebne pripreme u Grckoj, Makedoniji i Beogradu, a najlepša devojka Branicevskog okruga stice pravo i na stipendiju Mega trend Univerziteta u Beogradu. Pobednice takode sticu mogucnost da budu promoteri raznih brendova, što im otvara mogucnost i za poslovnu saradnju.

U uži izbor, nakon nekoliko nastupa pred strucnim žirijem i publikom, ušlo je pet devojaka i to: Marija Cirovic, Dragana Dušmanic. Gordana Ðordevic, Marija Gajic i Dragana Floranovic.

U svojstvu predsednika žirija, pobednike je proglasila Milanka Ðordevic, iz kompanije „Mis Ju” koja je tom prilikom rekla:

„Dozvolite da vam se zahvalim što ste se odazvali u ovoliko velikom broju, zahvaljujem se Skupštini opštine Petrovac i predsedniku opštine Radiši Dragojevicu što je kompaniju „Mis Ju” doveo u Branicevski okrug i što baš zahvaljujuci Radiši Dragojevicu imate predstavnicu koja ce uci u uži finalni izbor „Mis Srbije”, sa daljim šansama za uspeh.

Želim da svake godine imate ovakvu sjajnu organizaciju, da nam vreme bude povoljnije i da dogodine budemo pored samih bazena u ovom divnom ambijentu. Zahvalju-jem se i generalnom sponzoru DOO „Kendi” koji je sa svojim strucnim timom pomogao ovu manifestaciju i kompletnom timu Skupštine opštine Petrovac. Svih pet najlepših devojaka sa ovogodišnjeg polufinalnog takmicenja dolazi na završne pripreme za izbor Mis Srbije i imaju šansu da pored pobednice „Mis Branicevskog okruga” udu u finalni izbor. Dozvolite mi da proglasim pobednice: druga pratilja je Gordana Ðordevic, prva pratilja je Marija Gajic, a mis Branicevskog okruga je Dragana Floranovic iz Petrovca.

Želim vam sledece godine još više kandidatkinja, a posebno smo srecni što se i publika saglasila sa našim izborom”.

Radiša Dragojevic, pre-dsednik opštine, pobednici Dragani Floranovic urucio je poklone, mobilni telefon sponzora GSM centra i umetnicku sliku akademskog slikara Dragana Milosavlje-vica kao dar opštine Petrovac. Treba napomenuti da je i zlatara „Cirkon” prvih pet devojaka nagradila svojim poklonima. Na kraju programa prireden je vatromet.

D. Ilic

U MANASTIRICI OTKRIVEN NOV SPOMENIK PALIM BORCIMA U PRVOM I DRUGOM SVETSKOM RATU

ZAHVALNOST ZA SLOBODU

U prisustvu clanova porodica poginulih, meštana Manastirice i gostiju, u okviru proslave Dana pobede, u Manastirici je Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Petrovac otkrio novopodignuti spomenik palim rodoljubima u Prvom i Drugom svetskom ratu. Spomenik se nalazi u centru sela, a sagraden je na inicijativu mesne organizacije Saveza boraca i porodica poginulih.

Finansijska sredstva obezbedili su Skupština opštine i sami meštani, a prilikom otkrivanja spomenika o danima borbe naroda ovog kraja i Srbije govorili su Dimitrije Radosavljevic, predsednik Saveza boraca opštine Petrovac i Žarko Tepšic, predsednik Okružnog odbora Saveza boraca Branicevskog okruga.

Zatim su podeljene diplome, plakete i zahvalnice, a izveden je i prigodan kulturno umetnicki program u kome su ucestvovali ucenici Osnovne škole iz Manastirice, clanovi KUD-a iz Manastirice, recitatori Srednje škole „Mladost” i mlavski pesnici Jovan Petrovic i Rade Obradovic.

Cvece na spomenik položile su delegacije Skupštine opštine, Saveza boraca opština Malo Crnice, Žabari, Veliko Gradište i Petrovac, kao i rodbina poginulih.

D. I.

ODRŽANA TRECA PRIVREDNO-KULTURNA MANIFESTACIJA "DANI CVECA" U KUSICU KOD VELIKOG GRADIŠTA

POVRTARI POSTALI PROIZVOÐACI CVECA

U organizaciji Mesne zajednice i Opštine Veliko Gradište, u Kusicu kod Velikog Gradišta održana je, treca po redu kulturna i privredna manifestacija: “Dani cveca’’ na kojoj je uzelo ucešce preko 50 proizvodaca cveca, kao i više stotina posetilaca. Manifestaciju je otvorio predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milic koji je, izmedu ostalog naglasio da sa investicijama koje su vec pocele u ovoj podunavskoj opštini i koje ce za izgradnju hotela, bazena, sportskih terena i drugih sadržaja u narednih pet godina iznositi preko 50 miliona evra, ova manifestacija ce naci svoje mesto.

Ako postoji raj na nebu, deo raja se preselio u Kusice, što je potvrdila i ovogodišnja treca po redu manifestacija ,,Dani cveca’’. Pedesetak štandova u centru sela, izloženo je tridesetak vrsta raznobojnog cveca, a po prvi put bilo je i izlagaca van ovog kraja. I prvi covek Mesne zajednice Kusice Radiša Ðuric bio je zadovoljan prisustvom sve veceg broja proizvodaca cveca koji se, umesto proizvodnje povrca, opredelili za cvecarstvo.

- Ovu manifestaciju organizujemo zbog poboljšanja same prodaje naših proizvoda,jer se meštani Kusica umesto povrca odlucili da proizvode cvece. Danas ovo naselje ima oko 40 porodica koje se bave proizvodnjom cveca i proizvedu preko 3 miliona biljaka. Ova manifestacija je iz godine u godinu sve masovnija po broju izlagaca, a i posetilaca, kaže Ðuric.

Vojce Marjanovic iz Kusica je jedan od boljih proizvodaca cveca. Seme nabavlja iz Holandije, a cvece gaji u 5 plastenika. Ima problema sa prodajom,pa je njegovo domacinstvo prinudeno da obilazi pijace u Požarevcu,Velikom Gradištu,Beogradu,Smederevu i drugim gradovima.

- Ranije smo bili poznati kao vrsni proizvodaci povrca,medutim,vremena se menjaju,sada je tržište to koje diktira šta ceš raditi i proizvoditi, a da taj svoj rad krunišeš i dobrom zaradom. Danas je to proizvodnja cveca, sutra ce biti nešto drugu, šta ceš, mora se od necega živeti, dodao je Marjanovic.

Goran Jovanovic iz Kusica,pored Vojceta je takode od vecih proizvodaca cveca. Poseduje 6 plastenika u kojima proizvodi petunije, šecerak, lepog Jovu, zevalice, gerbere. Cene se krecu od 20 dinara pa do 50 dinara(gerberi). U poslu mu pomažu supruga Violeta i majka Danica.

Na seoskoj manifestaciji “Dani cveca 2007” u Kusicu kod Velikog Gradišta prodato je oko desetak hiljada raznobojnog cveca, od kojih su se najviše tražile petunije, šecerak i gerberi…

LJ.Nastasijevic

RAZGOVOR SA BACIJAROM DUŠANOM LAZAREVICEM IZ STAMNICE

LJUBAV SACUVALA STADA

U pothomoljskom selu Stamnici još uvek žive bacije. To su mesta u planini gde se preko leta stada ovaca izvode i cuvaju na ispaši. Nažalost, ima ih sve manje, jer savremeno ovcarstvo uvodi nov rasni sastav stoke koja je vezana za štale i drugi vid ishrane. A i sve je manje pastira i ljudi koji mogu na ovaj nacin da gaje ovce. Jedan od poslednjih bacijara je i Dušan Lazarevic koji je upravo odveo svoje stado na baciju „Izvor” nadomak Stamnice.

„Bavim se ovim poslom od kada znam za sebe. Bilo je dosta salaša i bacija, a sada je nažalost ostala samo jedna. Ovaj posao se nekada više isplatio, a i mnogo je ljudi iz našeg kraja u inostranstvu, pa nemo ko da radi. Ja živim od poljoprivrede u domacinstvu sa pet generacija. Mnogi mi zameraju što i mi nismo pošli na takozvani privremeni rad u inostranstvo, a ja mislim da je ipak najvece bogatstvo to što moja porodica živi ovde na okupu i da je taj zajednicki život najvažniji”.

Da li od ovcarstva može da se živi?

„Može, ali teško. Nekada je bilo organizovanog otkupa i mleka, sira i jaganjaca, a sada su ti tržišni parametri poremeceni, nije kako treba. Sada mora da moliš, ko ce da ti kupi proizvode. Ali nadam se boljim vremenima. Eto, nekada sam imao pedesetak ovaca, a sada sam smanjio stado na dvadesetak”.

Kako prolaze dani na baciji?

„Okupljamo se nas trenutno dvadeset šestoro, pocetkom maja. Svako dovodi svoje stado, merimo koliko svaka ovca daje mleka, koje se zatim siri i tako tu ostajemo na smenu do sredine avgusta. Za jedan kilogram ovcijeg sira neophodno je sada 5 litara mleka, a kasnije 3,5 litra. Sada je, mi kažemo mlado mleko, jer je trava još sveža. Mesecno mi pripada da na baciji provedem neprekidno tri dana. Naše ovce jedu zdravu hranu,po ceo dan su na ispaši, samo se jednom dnevno dodaje jarma. To je rentabilna proizvodnja jer pašnjaka ima na pretek. Nekada je Stamnica imala 36 salaša, a tako je bilo i po drugim homoljskim selima. Sada je, nažalost, toga sve manje. U punoj sezoni, koja istice ovih dana, mi jaganjce prodajemo po 180 dinara za kilogram, a sir od 150 do 200 dinara. Kada bismo placali nadnicare bili bismo bi u gubitku”.

Culi smo da ovi novi ovcari ne vode stada na ispašu?

„Znam par ljudi koji po štalama gaje neke nove sorte ovaca koje su svakako ekonomicnije, ali budite sigurni da njihovo jagnje po kvalitetu mesa ne mode da se poredi sa našim. Ono se samo zove jagnje, a naše je pravo homoljsko, poznato po celoj Srbiji”.

Da li ce mladi nastaviti vašu tradiciju bacijarenja?

„Vrlo teško. U selu ih ima malo, otišli su za boljim životom, ali rekao sam, nadamo se boljim vremenima”.

D Ilic

JUBILEJI: 50 GODINA “ GLAS PROIZVOÐACA”

“ISKOPALI” 1360 BROJEVA

Iduceg petka “ Glas proizvodaca”, list Privrednog društva “ Termoelektrane i kopovi Kostolac” obeležava vredan jubilej- pedeset godina od izlaska prvog broja. Posle borskog fabrickog lista “ Kolektiv” osnovanog novembra 1947. godine, kostolacki list je drugi u Srbiji i bivšoj eks Jugoslaviji po starosti i kontinuiranom izlaženju. Tim povodom, u petak 25. maja održace se svecana akademija, a sutradan i fudbalski susret redakcija “Glas proizvodaca” i “ Danas”.

Davne 1957.godine, odlukom Radnickog saveta Rudnika i elektrana “Kostolac”, osnovan je list “Glas proizvodaca” ciji je prvi broj, pod jednostavnim nazivom “Novine”, iz štampe izašao 25.maja. Od narednog broja lista,uz kumovanje Jovana Gundelja, list izlazi pod nazivom “Glas proizvodaca”. Prvi odgovorni urednik bio je Vojislav Pejic. Svaki je glavni i odgovorni urednik u kasnijem periodu davao svoj pecat na izgled i sadržaj lista, ali, prvi je uvek prvi. Vojislav Pejic je uz pomoc entuzijasta iz tadašnjeg poslovodstva Preduzeca, ljudi koji su imali viziju napretka, postavio temelje informisanja u kolektivu rudara i energeticara. Temelje koji su bili tako dobri da je sve ostalo, u godinama koje su sledile, bilo samo nadgradnja.

Danas “Glas proizvodaca”, kao svih prethodnih godina, nastavlja putem zacrtanim 1957.godine i, uz svu dužnu pažnju prema onima kojima je informacija naslovljena i namenjena, nastoji da održi dinamiku i stalno i iznova poboljša kvalitet. “Glas proizvodaca”, jedan od najstarijih listova fabricke štampe u Republici, tokom svih ovih godina borio se i izborio za zavidan nivo u informisanju, a iduci u korak sa vremenom, sacuvace i visoko mesto koje mu, po ocenama drugih pripada.

Ni jedna se novina ne pravi sama od sebe. Prave je ljudi, novinari. U “Glasu proizvodaca” od 1957. godine radio je veliki broj ljudi. Od prvog urednika lista Vojislava Pejica, u njemu su radili Kosta Makar, Borivoje Jovanovic, Radmila Ðukic, Bogosav Miloševic, Sima Sikimic, Dragoljub Jovancic, Dobrica Ognjanovic, Miodrag Popovic (prvi glavni i odgovorni urednik profesionalne redakcije od 1976. godine), Sofija Živkovic, Emil Rehnicer, LJera Desimirovic, Dušan Marovic, Dejan Jovanovic, Slobodan Savic, Kristina Janicijevic, Novica Milenkovic, Mirjana Kosovec.

Redakciji lista “ Glas proizvocaca” JNP “ Rec naroda” cestita jubilej, sa željom da istraje na ovom teškom i odgovornom poslu, a kolegama novinarima puno uspeha i zdravlja u životu.

M. K.

U OŠ “JOVAN CVIJIC” U KOSTOLCU

EPSOVE CIGRARIJE

Protekle nedelje u OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu održane su mini -igre bez granica “Epsove cigrarije”. Cigrarije su u deo akcije “EPS i deca - štedim energiju , cuvam Srbiju”, u okviru koje su se prvi put u Kostolcu takmicila odeljenja treceg razreda Osnovne škole “Jovan Cvijic”. Pred pocetak takmicenja ucenike je ispred Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” pozdravio Cedomir Radojicic, novinar, a Cigrarije je otvorio direktor kostolacke Osnovne škole Radivoje Uroševic. Mališani su se zagrejali uz “Ludi letnji ples” a zatim se pet ekipa, u plavoj , narandžastoj , žutoj, crvenoj i sivoj boji takmicilo prelazeci razlicite prepreke i rešavajuci postavljene zadatke.

- Akcija “Štedim energiju - cuvam Srbiju” namenjena je najmladoj populaciji . Želimo da pokažemo deci da struja može da se troši pametno a da se ujedno time cuva i životna sredina. I ove igre smišljene su da nauce decu da štede struju, iskljucuju svetlo kada nisu u prostoriji, jer i time cuvaju prirodu. Štednja elektricne energije je jedan od prioriteta Elektroprivrede Srbije.

EPS pokušava da na razlicite nacine animira decu. Do sada smo imali likovni i literarni konkurs, ove godine uvodi se i foto konkurs a sport je takode jedna od aktivnosti kroz koju želimo da pokažemo deci da i kroz zabavu može nešto da se nauci. Akcija je odlicno realizovana jer deca vole da ucestvuju i navijaju, a 5. juna , na dan zaštite životne sredine u Beogradu ocekuje se finalni dogadaj. Akcija ce, najverovatnije, biti nastavljena naredne godine, oplemenjena novim igrama, rekla je Sanja Roslavec, jedan od idejnih tvoraca EPS-ove akcije.

Takmicenje u Kostolcu proteklo je u sportskom duhu a Elektroprivreda Srbije pripremila je nagrade za sve ucesnike. Na Cigrarijama je pobedila ekipa treceg dva razreda OŠ “Jovan Cvijic” koja ce ucestvovati na finalnom takmicenju u Beogradu.

EPS-ov likovni konkurs

U okviru akcije “EPS i deca“juce je zasedao žiri, povodom likovnog konkursa Privrednog društva “TE-KO” Kostolac. Žiri u sastavu Miodrag Kuzmanovic, novinar, Draško Grujic, savetnik u Školskoj upravi Branicevskog okruga u Požarevcu i Violeta Tomic, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu odabrao je pet najboljih likovnih radova ucenika osnovnih škola Branicevskog i Podunavskog okruga ciji ce radovi, sa ostalih šezdeset iz Srbije uci u izbor deset najboljih. Krajem godine u centrali EPS-a u Beogradu bice proglašeni pobednici za koje je Elektroprivreda pripremila nagrade. Ucenik ciji rad bude proglašen za najbolji uživace u sedmodnevnom boravku u eko- kampu Tara.

T.R.S.

USKORO U KOSTOLCU

RONILACKI KLUB

Kostolac ce uskoro na još jedan nacin iskoristiti mogucnosti koje pruža reka. naime, na Dunavcu ce uskoro poceti sa radom ronilacki klub. Ronilacki klub “Dunavac” imace dva profesionalna instruktora ronjenja iz Beograda koji ce vršiti teorijsku i prakticnu obuku svih zainteresovanih kandidata od osamnaest godina pa naviše. Predsednik ronilackog kluba “Dunavac” Vladimir Korac kaže da je cilj kluba da što više mladih zainteresuje za ovaj atraktivan sport i pokaže im prednosti ronilaštva.

- Svi kandidati moraju pre svega da budu zdravi, što dokazuju lekarskim uverenjem o opštem zdravstvenom stanju i posebnim lekarskim pregledom koji se radi u Beogradu, a koji ce pokazati da li su ispunjeni zdravstveni preduslovi za istraživanje podvodnog sveta, kaže Korac i dodaje da zainteresovanih vec ima, ali da je mnogima prepreka cena obuke za prvu ronilacki zvezdu.

Kurs za prvu ronilacku zvezdu traje sedam dana i košta 150 evra. Planirano je da obuka zainteresovanih krene u toku proleca ali predsednik ronilackog kluba kaže da ce najverovatnije poceti 1. juna , kada se okupi deset zainteresovanih.

Dobijanjem prve ronilacke zvezde kandidat je obucen za ronjenje na dubini od 20 metara, a opremu za ronjenje obezbeduje klub. Obuka ce se sastojati iz teorijskog i prakticnog dela koji ce se sprovoditi na Srednjem Dunavcu. Po dobijanju prve zvezdice kandidati ce imati mogucnost da nastave dalju obuku na moru i drugim atraktivnim ronilackim destinacijama u zemlji.

T.R.S.

POCELA “KOSTOLACKA ŽIŠKA”

PREDAVANJA, PROMOCIJE, LITURGIJE

Juce je u Kostolcu pocela “Kostolacka žiška”,tacnije književno- duhovni susreti, manifestacija koja nije takmicarskog karaktera i koja ce trajati do cetvrtka 24. maja.Organizatori manifestacije su Crkva svetog Maksima Ispovednika, Biblioteka “Ilija M. Petrovic” , odeljenje u Kostolcu, casopisi “Majdan” i “Ðacko pero” i ULUK “Art”.

Program je zapoceo predstavljanjem nagradenih literarnih radova ucenika osnovnih škola uz decji hor “Dunavska lira” a nastavljen predavanjem na temu “Freske kroz vekove”. Na ovu temu govorili su dr Miomir Korac, direktor Arheološkog nalazišta Viminacium i naucni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i Mija Stanojlovic, slikar, konzervator, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Danas u 18 sati održace se promocija knjige za decu “Dedina brojanica” a zatim ce “Proglas sv . Cirila” predstaviti Mile Marinkovic, glumac Amaterskog pozorišta “Milivoje Živanovic” i ucenici muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

T.R.S.

KOSTOLACKI SLIKARI U CRNOJ GORI

RADNICI - UMETNICI

Slavica Rideg, slikarka iz Kostolca nedavno je sa Udruženjem radnika umetnika amatera Srbije boravila u Sutomoru na slikarskoj koloniji. Umetnici iz Srbije i Crne Gore, prilikom boravka na primorju gostovali su na promociji knjige URUS-a “Radna knjiga”. Slikarima je domacin bila i poznata likovna umetnica Ružica Ciko iz Tivta, vlasnica jedne od najpoznatijih crnogorskih galerija. Dolazak umetnika propratila je vecina medijskih kuca iz Crne Gore a slike uradene na koloniji bice izlagane na smotri URUS-a u Cacku.

T.R.S.

CENE NA KOSTOLACKOJ PIJACI

NIŽE CENE RASADA

Ponuda artikala na kostolackoj pijaci je ove nedelje bogatija za nekoliko vrsta povrca i voca. Iako su se jagode poodavno pojavile zbog izuzetne potražnje za njima , prodavci na kostolackoj pijaci izgleda da uprkos visokim cenama uspevaju da prodaju sve što donesu . Jagode se uglavnom prodaju za 100 dinara , dok se jedino pijacnim danima, sredom i nedeljom , za kilogram može izdvojiti dvadeset dinara manje. Po slicnoj ceni može se kupiti i kilogram trešanja. Kada je rec o povrcu, tikvice koštaju 60, krastavci 60-80 , paradajz 80-100, kupus 20-40. Mladi krompir košta oko 60 dinara pijacnim danima, dok se kada je ponuda slabija, za kilogram traži 80 dinara. Cene ostalog povrca ostale su uglavnom nepromenjene, jaja koštaju od 5 do 7dinara ( po komadu), zelena salata 20-40 dinara, pasulj 130-140 dinara, krompir- 20 -30 dinara, šampinjoni 120.

Od “domaceg” voca zastupljene su jabuke koje se, u zavisnosti od vrste i “stanja” mogu kupiti za 30, 40 ili 50 dinara, a cene “južnog voca” krecu se od 60 do 100 dinara.

Tegla meda košta 250 ili 300 dinara, a kilogram sira oko 200 dinara.

Povecana je i ponuda recne ribe, uglavnom bele, dok je pilece meso moguce kupiti sveže iz rashladnih vitrina po ceni slicnoj onoj u marketima.

Cene rasada cveca niže su nego prethodnih nedelja, te su se “petunije”, “lepi Jova” i muškatle prodavale za 15-20 dinara, mini-karanfili su bili 50 a bilo je i skupljih rasada novih vrsta od 150 do 200 dinara.

T.R.S.

KRAJEM OVOG MESECA U KUCEVU SE ODRŽAVA 40. JUBILARNA SMOTRA NARODNOG STVARALŠTVA “HOMOLJSKI MOTIVI”

ZAVET IZVORNOSTI

Smotra izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi’’ koja se ove godine održava po 40-put je najstarija manifestacija ove vrste u Srbiji. Prvi put je održana pocetkom maja daleke 1968. godine. Tadašnja ideja grupe Kucevljana koji su se okupili na ovom poslu,bila je da bogatstvo narodnih obicaja,pesmu i svirku,ali i raznolikih narodnih nošnji, prikažu na pozornici i na taj nacin sacuva od zaborava. Od tog do ovog maja prošlo je cetiri decenije, ali je ideja ostala ista: prikupljanje tradicionalne kulture srpskog naroda, tako i svih nacionalnih i etnickih zajednica.

Po ugledu na ,,Homoljske motive’’ u Srbiji su kasnije nicali mnogobrojni sabori i smotre,ali je Smotra u Kucevu zadržala primat i po kvalitetu i po broju ucesnika.

Ovogodišnju smotru otvaraju 28-og ovog meseca slikari našeg kraja u okviru izložbe ‘’Branicevska paleta 2007.’’, a vec sutradan 29-og maja svoje radove izložice u svojoj porodicnoj kuci Kucevljanin Petar Andelkovic i autor knjige ‘’Cemerište’’ Slobodan Ristovic.

U sredu 30-maja u galeriji Centra za kulturu predstavice se knjiga ‘’40 godina Smotre Homoljskih motiva’’.Sutradan, na letnjoj pozornici na Trgu ispred centra za kulturu, izvorne grupe i Kulturno-umetnicka društva iz opštine Kucevo imace svoj koncert.

Prve veceri juna je promocija knjige ,,Narodne igre Istocne Srbije’’,autora Dragana DŽadževica a u znak secanja na Kucevljanina Mileta Matušica, kao prvu trubu Srbije, održace se drugi po redu festival ‘’Truba Miroslava Matušica’’,posle koncerta planiran je i Vatromet.

Za subotu drugog juna predviden je veliki narodni vašar, prodajna izložba homoljskog sira i meda, takmicenje u pripremanju starih narodnih jela i izložba narodnih rukotvorina ,,Zlatne ruke’’. Predstavice se i stari zanati a obavice se i demostracija starog nacina ispiranja zlata na Peku.

Za posetioce otvorice se i druga faza pecine ‘’Ravništarke’’,a zaslužnim pojedincima i organizacijama dodelice se jubilarna priznanja.

Za popodnevne sate predviden je defile svih ucesnika Smotre ulicama Kuceva koje ce predvoditi vrhovni pastir.

Na novoizgradenoj letnjoj pozornici na Trgu ispred Centra za kulturu ‘’Veljko Dugoševic’’ održace se svecano otvaranje Smotre,dodela jubilarnih priznanja narodnim umetnicima, koncert izvornih grupa i izbor najlepše pastirice jubilarnih 40-tih ,,Homoljskih motiva’’. Iste veceri na stadionu Fudbalskog kluba ‘’Zvižd’’ održace se koncert Sanje Ilic i grupe ,,Balkanika’’.

U nedelju 3.juna održace se Opštinska smotra decjeg izvornog stvaralaštva.

- Biti pozvan na ,,Homoljske motive’’ ne znaci samo biti primecen,vec i visoko vrednovan. Smotra je tokom godina, u korak sa vremenom rasla i razvijala se,ali uvek poštujuci svoje korene. Ovo je jedina smotra koja je dobitnik dva visoka priznanja, Vukove nagrade i Turistickog cveta. Dobro došli prijatelji u Homolje, u dolinu zlatonosnog Peka,potrudicemo se da se lepo osecate i da vidite šta imamo,šta znamo i cime se ponosimo,kaže direktor Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’ i clan organizacionog odbora Smotre, Jasmina Blagojevic.

Generalni sponzor Smotre je U. S. Steel Serbia, d.o.o. and Affiliated Companies, pokrovitelj Smotre je Ministartvo kulture, Ministartvo trgovine, turizma i usluga Srbije i Skupština opštine Kucevo.

LJ.Nastasijevic

ODRŽANO TAKMICENJE U SPRAVLJANJU VLAŠKOG KACAMAKA

VRHUNSKI KACAMAK IZ NERESNICE

Natalija Jankovic, domacica iz Neresnice pobednik je Prvog takmicenja u spremanju vlašog homoljskog kacamaka u Neresnici kod Kuceva ,održanog na Spasovan u organizaciji Vlaške demokratske stranke, na cijem je celu idejni tvorac manifestacije Siniša Davidovic.

Natalija je dobila tv u boji kao nagradu. Drugo mesto prapalo je Nadi Tomic iz Neresnice, a trece Tomislavu Srejicu iz Voluje.

Kvalitet kacamaka je ocenjivao, a posetioci degustirali, sedmoclani žiri sa predsednikom Sretenom Vasiljevicem. U žiriju se našla i Nada Kragulj, direktor Osnovne škole u Kucevu.

Takmicari su kuvali kacamak, od petnaest minuta do pola sata, od belog kukuruznog brašna .Oni su izjavili da je to namirnica koja pomaže dijabeticarima, skida masnocu u krvi, utice povoljno na duži i zdraviji život,a koristi se najcešce sa mlekom i sirom.

Organizatori nameravaju iduce godine da poklone slavodobitniku u spremanju autenticnog vlaškog kacamaka “Kolješa”,automobil Jugo, izjavio je na kraju svecanosti predsednik vlaške demokratske stranke Siniše Davidivica.

LJ.Nastasijevic

FELJTON

PORTRETI ZAVICAJNIH PISACA

MIHAJLO J. MILADINOVIC

Mihajlo J. Miladinovic (Požarevac, 3. novembar 1874 - Požarevac, maj 1956) prve književne radove objavio je kao ucenik Požarevacke gimnazije u somborskom listu “Golub”. Tu je štampao pesme, rebuse i ukrštene reci. Uz Bogdana St. Jovica iz Malog Crnica i Mihajla Markovica Gradištanca spada u prve požarevacke enigmaticare. Još kao gimnazijalac zapoceo je da piše i književne kritike. “Kao prvi pokušaj da pišem i štampam književne radove ucinio sam 1892. i 1893. godine kao dak VI i VII razreda Požarevacke gimnazije. To su bili tzv. konjicki skokovi (figure ispunjene slogovima kakvog teksta, vecinom pesama, slicno sadašnjim ukrštenim recima), a štampane su u listu “Golub”, zapisao je Miladinovic u svojoj „Autobiografiji”.

NJegova pesma „Spomenak” posvecena je preminuloj ucenici Požarevacke gimnazije Ružani J. Cecelskoj. Ova elegicna pesma - epitaf, “puna duševnih bolja”, koja otkriva emotivni svet mladog Miladinovica, ispevana je u Požarevcu 13. juna 1893. godine. Pesma je odraz romanticarske poetike i leksike (“zorica plava”, “mramor sinji”, “poslednji darak”). Smrt se doživljava kao izraz božije volje i kao spas: Al trpi srce, Božja je volja, / U smrti sebi da steceš spas. Ovi književni pokušaji doprineli su da Miladinovic 1894. godine bude izabran za predsednika literarne družine “Razvitak”.

„Požarevacka Morava”, Miladinovicevo najznacajnije delo, dobila je, po oceni Jovana Cvijica, “trecu svetsku nagradu”. Za vreme bugarske okupacije u Prvom svetskom ratu propala je rukopisna grada Mihajla Miladinovica. Nestali su ili ošteceni zapisi o njegovim istraživanjima porekla stanovništva 24 naselja i Požarevca, koje je vršio od 1898. do 1914. godine. Miladinovic je bio primoran da posle Prvog svetskog rata ponovo obide oblast i prikupi “izgubljeni materijal” Studija o požarevackoj Moravi stvarana je po drugi put. Iako je objavljena bez izgubljenih “beležaka iz literature” i bez nekih podataka koji se nisu mogli rekonstruisati, „Požarevacka Morava” postala je kapitalno delo za zavicajnu kulturu. Dopunjenu studiju objavila je Srpska akademija nauka u 43. knjizi Srpskog etnografskog zbornika.

Miladinovic je široko zahvatio proucavanje kulturne istorije požarevackog kraja. cetiri oblasti dobile su u njemu pouzdanog istraživaca: Požarevacka gimnazija. Citaonica, družina “Razvitak” i život i rad Ðure Jakšica u Požarevcu. Prvi tekst o Ð. Jakšicu - „Prilošci gradi za biografiju Ðure Jakšica” - napisao je 1914. godine, na osnovu prikupljene arhivske grade u Požarevcu. Clanak „Prilog radu Ðure Jakšica u Požarevcu” objavio je1939. godine. Rad „Na groblju požarevackom”, koji je objavljen u “Našem listu” i “Glasniku jugoslovenskog profesorskog društva” (1939) sadrži i dve nepoznate Ðurine “nadgrobne pesme”. Pesmu „Ne stajte mi na grob, ljudi” prepisao je sa spomenika “jednog decaka od sedam godina”, a tekst „Zbogom pošla strina Milka”, objavio je prema secanju, na osnovu kazivanja Nikole Markovica, ucitelja crtanja Požarevacke gimnazije. Ovaj tekst objavljen je i u knjizi Milana P. Kostica “Ðura Jakšic u zapisima i anegdotama” (1952).

Novembra 1952. godine Mihajlo Miladinovic proslavio je pedesetogodišnjicu braka sa Natalijom (Micom), kcerkom popa Luke iz Kamenova, i šezdesetogodišnjicu književnog rada. Godišnjica skoro da nije bila ni zapažena; u gradskom listu jedva da je spomenuto da je Miladinovic autor “desetak knjiga” i “preko 200 clanaka i rasprava”. Propuštena je prilika da se ispravi nepravda koja mu je naneta u Požarevcu. Kada je, posle sedmogodišnjeg odsustvovanja iz rodnog grada, konacno 1927. godine dobio priliku da bude direktor Požarevacke gimnazije, smenjen je posle šest meseci. Ali njegov doprinos kulturnoj istoriji nije mogao biti izbrisan. Nisu, medutim, izostale posmrtne pocasti. Hronicari su zabeležili sahranu Mihajla - Mike Miladinovica na starom požarevackom groblju: “Dan je bio kišan. Sveta je bilo prosecno dosta. Citaonica u Požarevcu priložila je posmrtni venac…”

Veliša Joksimovic

ZAGORKA SRBOVIC IZ HANOVERA OTVORILA GALERIJU NERESNICI KOD KUCEVA

ETNO GALERIJA U DEDINOJ KUCI

- Oduvek sam želela da imam galeriju u kuci u kojoj sam se rodila i tek sada sam taj san ostvarila - kaže slikarka Zaga. Izlagala sam u Nemackoj, Srbiji i Americi. Srce me je vuklo i dovuklo u Srbiju. Shvatila sam da cu jedino u zavicaju moci da nastavim da slikam punom snagom. Priznajem, nostalgija je bila jaca od odlicnih životnih uslova u Hanoveru. Ovde osecam iskrenu toplinu.

U Neresnici kraj Kuceva, u dedinoj, ali i svojoj rodnoj kuci, Zagorka Srbovic, slikarka iz Hanovera otvorila je Etno-galeriju sa oko 150 slika i isto toliko eksponata, od kojih su pojedini stariji od jednog veka. Na svecanosti se okupilo oko stotinu njenih komšija i poznanika. Slikarka je odlucila da se posle 25 godina provedenih u Hanoveru, vrati u rodni kraj i da selu i sebi podari galeriju, koja ce biti stalno otvorena za sve ljubitelje likovne umetnosti i etno tradicije.

- Oduvek sam želela da imam galeriju u kuci u kojoj sam se rodila i tek sada sam taj san ostvarila - kaže slikarka Zaga. Izlagala sam u Nemackoj, Srbiji i Americi. Srce me je vuklo i dovuklo u Srbiju. Shvatila sam da cu jedino u zavicaju moci da nastavim da slikam punom snagom. Priznajem, nostalgija je bila jaca od odlicnih životnih uslova u Hanoveru. Ovde osecam iskrenu toplinu.

Zagorka je preuredila i adaptirala u atelje i galeriju tri sobe ukupne površine 150 kvadrata. Izložila je i veliku etno-zbirku ciji je idejni tvorac njen deda Dragutin. Do sada je naslikala oko 300 slika.

- Tehnika slikanja “iza stakla” je izuzetno zahtevna - rekla je na otvaranju Galerije istoricar umetnosti LJiljana Jovic iz Kuceva. Ta tehnika zahteva posvecenu i jaku licnost, kakva je Zagorka. Slikar mora da bude koncentrisan jer sve radi u negativu.

Snežana Grbovic iz Mišljenovca, menadžer kulture, obradovala se povratku umetnice u svoj rodni kraj .

Na Zagorkinim slikama rada se nov život, a njene slike su tople. Glavni motiv potice iz detinjstva, a na Zagorkinim slikama su cak i zime tople. Ona je podarila selu izuzetnu kulturnu instituciju.

Dvadesetak slika Zagorka je izložila i na travi, u lepo uredenom vrtu i dvorištu. Izložila je i dvadeset tkanih cilima svoje majke, ispitake za ispiranje zlata, drvene zdele, kucne predmete stare sedam decenija, vezene rukotvorine. Na otvaranju Galerije svirali su seoski violinisti i harmonikaši, devojke pevale izvorne pesme, pesnici recitovali stihove.

LJ.Nastasijevic

NOVA KWIGA EDICIJE BRANICEVO

VINAVEROVA KOSMICKA RADIONICA

Predstavivši prošle nedelje još jednu knjigu od znacaja za srpsku književnost, Edicija Branicevo se, uz priredivaca, profesora Gojka Tešica našla u svojevrsnoj misiji - ocuvanja najznacajnijih polemickih tekstova književnika Stanislava Vinavera, koga strucna književna javnost svrstava u sam vrh domace i evropske pisane kulture.

O “Pesnickom modernizmu”, kako je naslovljen ovaj izdavacki projekat, profesor Mihajlo Pantic rece: - “Ova knjiga je po mnogo cemu ekskluzivna, elitisticka, knjiga koja na odredeni nacin olicava najdublje mišljenje, ne samo u našoj poeziji, nego i u našoj celokupnoj kulturi, književnoj tradiciji, pa i našem karakteru... Objavljivanje ovakvih knjiga je jedna vrsta duhovne ezoterije i luksuza. Licno bih mogao ovu knjigu proglasiti duhovnim dogadajem godine u Požarevcu i mogu da predvidim da ce ona postati deo znacajne, nekoliko decenija radene biblioteke knjiga i tekstova koje je Gojko Tešic dao, kao rezultat svojih naucnih istraživanja i interesovanja, pre svega za srpsku avangardu i modernizam.”

Pohvalivši inicijativu urednika Edicije Branicevo, Aleksandra Lukica i istrajnost da knjiga ugleda svetlost dana, priredivac i najbolji poznavalac dela Stanislava Vinavera, autor knjige kojoj u podnaslovu stoji “Odbrana pesnickog modernizma”, profesor Gojko Tešic je prisutne u kongresnoj sali Centra za kulturu Požarevac upoznao i sa Vinaverovim višestrukim umetnickim angažmanom u sferi književnosti, muzike i likovne umetnosti. - “Stanislav Vinaver je najevropskija pojava u srpskoj književnosti i, s druge strane, najsrpskiji pisac evropskoga kova, pisac koji itekako zna šta su suštinske vrednosti jedne literature. Suštinski paradoks je da su mu majka Ruža i otac Josif Avram Vinaver, Jevreji poljskog porekla, ali verovatno ne postoji pisac koji je sacinio toliko ocaravajucih kovanica. Napravio je ogroman leksicki rudnik koji je nemerljivo bogatstvo i darovao ga srpskoj književnosti, kulturi i tradiciji”, rekao je Tešic.

Prema recima ucesnika književne tribine,,pesnicki modernizam” bice deo sabranih dela Stanislava Vinavera, i to je dugotrajan i temeljan posao, koji do sada nije naišao na razumevanje visokih književnih krugova u Srbiji. Knjiga se bavi stvaralackim periodom od 1920. do 1941. godine.

L.L.

PORTRET VIOLETE PETROVIC, NARODNOG POJCA, IZVOÐACA ETNO I NARODNE IZVORNE MUZIKE

GLASOM PROTIV ZABORAVA

Violeta Petrovic, sedamnaestogodišnja ucenica drugog razreda trgovinske struke, srednje škole „Mladost" iz Petrovca, zahvaljujuci daru da ima lep glas, postaje sve više pravi cuvar starih srpskih i vlaških izvornih pesmama. Odmah smo je pitali odakle je potekla ljubav prema toj vrsti muzike?

„Pocela sam da pevam još u nižim razredima osnovne škole, u horu a kasnije i na samostalnim nastupima na raznim školskim priredbama. Moram da kažem da je moj dar za muziku i pesmu prvi otkrio moj tata, a zatim i nastavnici muzickog obrazovanja. Kasnije su me pozivali da nastupam na priredbama „Takmicenja sela" po opštini jer se i drugima dopalo kako pevam, a s obzirom da pevam i duhovnu muziku, nastupala sam na Svetosavskim akademijama i slicnim priredbama. Moram da se pohvalim da sam u zadnjih nekoliko godina imala zapažene nastupe i van opštine Petrovac, na manifestacijama „Prodoh Levac, prodoh Šumadiju", na „Smederevskoj jeseni" i na „Žagubickom vrelu". Sve neophodne audicije sam sa uspehom prolazila, što mi je davalo još više podsticaja da nastavim da se bavim muzikom".

S obzirom da pevaš etno i izvorne narode pesme ko ti pomaže u izboru repertoara?

„ Imam veliku pomoc roditelja, a neretko i sama se opredeljujem šta cu da pevam. Imam i strucnu pomoc profesora muzike cije savete rado prihvatam. Vec osecam potrebu da treba i strucno da usavršavam svoj glas, pa cu verovatno vanredno da se posvetim školovanju, jer shvatam da sam dar u lepoti glasa nije dovoljan".

Dobila si i poziv beogradskog ansambla „Renesans" da nastupaš sa njima?

„To je veliko priznanje za mene, jer se radi o grupi studeneta i profesora koji sviraju muziku iz doba renesanse, sa originalnim instrumentima i pri tom su odeveni u srednjevekovnu srpsku nošnju. Upoznali smo se u Gornjaku prilikom pesnicke manifestacije „Noc u Gornjaku" . Pitala sam ih da li i ja mogu da budem njihov clan i oni su to sa zadovoljstvom prihvatili. Jedva cekam letnji raspust da im se pridružim na turneji i njihovim nastupima po Srbiji. Bice to novo iskustvo za mene".

Violeta ti si vec snimila radni materijal za jedan album?

„Želja mi je da se i ovim putem na neki nacin obratim publici. To su sve stare izvorne pesme, koje ja želim da sacuvam od zaborava i uglavnom ih pevam bez pratnje muzike. Svesna sam da je to nedovoljno popularna muzika, pre svega kod mladih, ali to je muzika koja ima vrednosti i izraz je naše tradicije. Etno muzika treba da se voli, a inace je veoma teška za pevanje".

Da li ocekuješ pomoc i podršku u svojim nastojanjima oko pevanja?

„Do sada su mi najviše pomagali roditelji i Jovan Vasiljevic, covek koji takode voli ovu vrstu muzike i ne žali truda i vremena da mi pre svega u organizacionom smislu pomogne. Svaka pomoc je dobrodošla, a ako vredi ovo što radim i ako vole da me slušaju, ona nece izostati".

D. Ilic

U NEDELJI CRVENOG KRSTA

“PAKET NOVOROÐENOJ BEBI”

Bebama rodenim u Nedelji Crvenog krsta, prošlog utorka u požarevackoj bolnici podeljeni su poklon paketici, dar Apotekarske ustanove Požarevac i preduzeca “ Vodoprivreda”. Ovu tradicionalnu akciju organizovao je Crveni krst Požarevac u saradnji sa Porodilištem Opšte bolnice i Zdravstvenog centra Požarevac.

- Akciju pod nazivom “ Paket za novorodenu bebu” Crveni krst Požarevac organizuje po petnaesti put za redom i na taj nacin se pridružuje naporima Republike Srbije u borbi za povecanje nataliteta. Ove godine, u realizaciju ove akcije, pored Crvenog krsta Požarevac i Crvenog krsta Srbije, ucestvuju Apotekarska ustanova Požarevac i preduzece “ Vodoprivreda”, rekao je tom prilikom dr Dragan Popovic, aktivista Crvenog krsta.

U periodu od 8. do 15. maja, u Nedelji Crvenog krsta, u požarevackoj bolnici rodilo se 17 beba. Prema recima LJiljane Mijatovic, nacelnika neonatologije, ovaj broj je nešto manji u odnosu na prošlu godinu.

- Nadam se da ce se obezbediti novac i donacije koji ce nam pomoci da se završi novo porodilište, sa nadom da cemo se sledece godine tamo naci, u boljim uslovima i boljoj atmosferi, porucila je LJiljana Mijatovic.

M. K.

NA SVECANOSTI U CRVENOM KRSTU POŽAREVAC

URUCENI ZLATNI I SREBRNI ZNAK

Prošle srede u Domu Crvenog krsta Požarevac zaslužnim organizacijama i gradanima za ucešce u programskim aktivnostima ove humanitarne organizacije svecano su urucena priznanja Crvenog krsta Srbije.

Srebrni znak dobili su Radio Požarevac, MUP Požarevac, Apotekarska ustanova Požarevac, Branka Stojanovic, Milan Peric, Milance Vuckovic, Jasmina Živkovic, dr Zorica Mitic i Stevana Ilic. Zlatni znak Crvenog krsta Srbije dobili su Decja ustanova LJubica Vrebalov, Centar za socijalni rad, JP Rec naroda, Medicinska škola Požarevac, Zoran Jankovic, Dragiša Jovanovic, Milutin Avramovic, Dragoslav Stevic, Dušanka Kukolj, Vladan Stokic, Nada Nikolic, Ružica Lazic i Dragana Todorovic. Priznanja su urucili Mile Stošic, višestruki davalac krvi, i Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

- Obeležavanje Nedelje Crvenog krsta otpocelo je 6. maja, rezanjem slavskog kolaca i proslavljanjem krsne slave Ðurdevdan porodice Rankovic koja je poklonila Dom Crvenom krstu. Ovih deset dana organizovali smo nekolko uspešnih akcija kao što su dodela poklon paketica bebama rodenim u nedelji Crvenog krsta, kao i zdravstvena aktivnost u naselju Nabrde gde je meštanima omogucen lekarski pregled, odnosno kontrola šecera u krvi. Posebno bih naglasio saradnju sa MUP, konkretno sa Saobracajnom policijom. U zajednickoj akciji sa zdravstvenim službama otvorili smo punkt na izlazu iz Požarevca prema Beogradu, gde je vršena zdravstvena kontrola vozaca i ispravnost vozila. Tom prilikom pedesetorici vozaca je meren krvni pritisak i nivo šecera u krvi, rekao je tom prilikom Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

M. K

PREMIJERA U GRADIŠTU

U subotu, 12. maja u prepunoj sali Kulturnog centra u Velikom Gradištu odigrana je premijera predstave «Duet za laž sa ocajanjem» autora Lava Geršmana, poznatog široj javnosti kao magistra bele magije. Ovog puta, višestruko nadaren gospodin Geršman predstavio se gradištanskoj publici u ulozi velikog režisera u Amaterskom pozorištu «Žanka Stokic».

Brilijantno izvodenje dvoje glumaca Nenada Mihajlovica-Goje i LJubice Nikolic doprinelo je da ova socijalna tragikomedija, isprepletana frustracijama, obmanama i traganjima ljudske duše za ljubavlju, gledaoce navede na licna prepoznavanja i izazove odlican prijem i pozitivne kritike.

Naizgled obicna prica o ljudskoj usamljenosti i uvek interesantan i intrigantnan odnos muškarca i žene, ostace upamcena i zabeležena u pozorišnom životu kao veoma suptilno i maštovito ispricana.

Nakon premijere u Gradištu predstava nastavlja svoj život širom Srbije.

V.M.

ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PENZIONERA POŽAREVCA

PEJANOVIC PONOVO PREDSEDNIK

- U radu Skupštine ucestvovao i Jovan Krkobabic, predsednik Republicke organizacije penzionera Srbije

- Pored predsednika, Skupština birala i nov, petnaestoclani Odbor

Opštinska organizacija penzionera Požarevca održala je prošlog utorka Izbornu skupštinu na kojoj su izabrani novi organi i odredeni prioriteti daljih programskih aktivnosti. Sednici je prisustvovao i Jovan Krkobabic, predsednik Organizacije penzionera Srbije. Izveštaj o dosadašnjem radu podneo je predsednik Momir Pejanovic, naglašavajuci da su preko Organizacije penzionera obezbedene 84 hiljade tona uglja sa placanjem na više rata, da je povlašcena banjska lecenja koristilo 45 penzionera, da je u druženjima i posetama drugim organizacijama, kao i istorijskih mesta ucestvovalo oko 4.500 penzionera... Govoreci o materijalnom položaju clanstva, Pejanovic je rekao:

—Prosecna prošlogodišnja penzija u našoj Opštini iznosila je 13. 290, dinara. Prosecna penzija u našoj Republici prema martovskim pokazateljima spala je na 55,1 posto od prosecne zarade. Zato što su se od 1. januara 2002. godine penzije uskladivale cetiri puta godišnje po “švajcarskoj metodi”, penzioneri su do 31. decembra 2005. izgubili 86 milijardi dinara. Od 1. januara 2006. penzije se uskladuju dva puta godišnje i to uskladivanje nas je dovelo u još nepovoljniji položaj, do prosjackog štapa... Ovih dana penzije su uskladene povecanjem od 3,75 posto, a ako znamo da je struja poskupela za 15 posto, ugalj za 22 posto, da su poskupele i komunalne usluge, da je povecana i cena televizijske pretplate, da su svi drugi troškovi povecani ... onda je ocigledno u kakvom smo mi položaju sa ovakvim uskladivanjem. U našoj Opštini, inace, 841 penzioner prošle godine primao je penziju manju od 6 000 dinara, 1 170 penzionera imalo je penziju manju od 7 000 dinara...

O teškom položaju penzionera Srbije govorio je Jovan Krkobabic:

—Prema statistickim podacima Republickog fonda za penzijsko osiguranje zaposlenih, 13 posto ili 166 hiljada 641 penzioner primao je prošle godine penziju manju od 7. 013 dinara. Preko 60 posto odnosno 757. 411 penzionera ostvarilo je penziju do prosecnog iznosa od 14. 278. Oko 277 hiljada penzionera, a to je 22 posto ostvaruje penziju koja se krece u rasponu od prosecnog iznosa penzije do prosecne zarade, koja je u decembru iznosila 28 hiljada dinara. Svega 5 posto svih penzionera u Srbiji prima vecu penziju od prosecne zarade u Republici, istakao je Krkobabic, koji je obavestio Skupštinu da su, upravo zbog ovakvih kretanja, predložene izmene Zakona o invalidsko-penzijskom osiguranju koje ce biti upucene novoj Skupštini na razmatranje i usvajanje. Predloženo je da se penzije odmah podignu na nivo od 70 posto od prosecne zarade (sada je 53 posto), da se one trajno i redovno uskladuju sa kretanjima zarada, dva puta godišnje, da invalidska penzija ne bude niža od 35 posto od proseka zarade bez obzira na dužinu staža, da licni koeficijent za odredivanje najviše penzije ne bude 4 vec 3, ili da se izvrši uskladivanje starih i novih penzija, da se sredstva društvenog standarda penzionera odreduju u visini od 0,20 posto od ukupnih prihoda Fonda, da se nacionalne penzije ne odnose samo na umetnike, vec na sve zaslužne gradane kao i da najviša nacionalna penzija ne može biti veca od najvece penzije po opštim propisima.

Tokom diskusije analiziran je minuli rad Organizacije. Bilo je i kritickih tonova, a Mile Lazic koji svoju diskusiji nije završio i iz protesta je napustio sednicu, pored ostalog zamerio je što je zamrla aktivnost clanstva po klubovima i sekcijama kao i saradnja sa kulturnim i drugim organizacijama.

U nastavku sednice delegatima je sopšteno da je 17 mesnih odbora za predsednika Organizacije ponovo predložilo Momira Pejanovica, a jedan Mileta Lazica. Skoro jednoglasno (samo jedan glas protiv) Pejanovicu je poveren još jedan mandat u vršenju funkcije predsednika. Skupština je izabrala i novi petnaestoclani Odbor, kao i nove clanove Nadzornog odbora.

S.E.

DAN OSNOVNE ŠKOLE “DESANKA MAKSIMOVIC” POŽAREVAC

JOŠ JEDNO DESANKINO PROLECE

Osnovna škola “Desanka Maksimovic” u Požarevcu, 16. maja, proslavila je dvadeset jednu godinu postojanja i pripremanja najmladih da odgovore izazovima na putu odabira profesije… Tim je podovodom, u holu škole, priredena Svecana akademija naslovljena “Obecala si da ceš biti vecna”, “obojena” pesmom, igrom, poezijom i desetinama nagrada.

-Ovo je prilika da se obnovi secanje na našu najvecu pesnikinju Desanku Maksimovic, cije ime naša škola sa ponosom nosi. I ovog proleca Desanka je bila sa nama, jer je obecala da ce biti vecna.., reci su kojima je direktorka OŠ “D. Maksimovic”, Dragana Petrovic, otvorila rodendansko slavlje, kojem su prisustvovali brojni prosvetni radnici, predstavnici drugih škola, lokalne samouprave, Ministarstva prosvete i sporta... Zvezde slavlja, svakako, bili su daci: recitatori, balerine i školski hor.

Povodom ovog velikog datuma za OŠ “Desanka Maksimovic” u Požarevcu obja-vljen je i novi, jedanaesti broj dackog lista “Vrt detinjstva”, koji ce ove, kao i svake prethodne godine, polaznici šestog razreda ostaviti na grobu Desanke Maksimovic.

Nagradeni nastavnici i ucenici

Svecana akademija bila je povod i za sumiranje rezultata, a zatim i nagra-divanje najuspešnijih ucenika i nastavnika.

-Ovo je sjajna prilika da se sumiraju rezultati rada, najbolje pohvalimo i nagradimo. Ova je godina bila izuzetno uspešna jer smo gotovo na svim takmicenjima, na opštinskom i okružnom nivou, bili medu najboljima. Republicka takmicenja još uvek nisu završena, a na njima ucestvuje sedmoro naših ucenika, istakla je direktorka Dragana Petrovic, pocevši zatim da niže imena brojnih nagracenih...

Uruceno je ukupno dvanaest zahvalnica, i to, profesorima: Simic Miroljubu, nastavniku srpskog jezika, Radmili Pajkic, nastavniku srpskog jezika, Mileni NJegic, nastavniku srpskog jezika, Dragani Blagojevic, nastavniku srpskog jezika, Svetlani Rakic, nastavniku biologije, Ivani Filipovic, nastavniku engleskog jezika, Dobrici Jovanovicu, nastavniku istorije, Draganu Kosticu, nastavniku tehnickog obrazovanja, Miletu Romanu, nastavniku tehnickog obrazovanja, Slaviši Stevanovicu, nastavniku fizickog vaspitanja, Desanki Stanojevic, nastavniku likovne kulture i Slavici Mitrovic, nastavniku muzicke kulture.

Najvece blago ove škole svakao su njeni daci, koji su u tekucoj školskoj godini, baš kao i prethodnih, ostvarili zapažene rezultate na takmicenjima, opštinskim, okružnim, republickim. Direktorka Dagana Petrovic nagradila je cak pedesetak daka.

Za rezultate iz srpskog jezika nagradeni su: Bojana Todic, Jovana Milovanovic, Nevena Nikezic, Ana Radicevic, Nikola Petricevic, Jelena Strainovic, Nataša Jankovic i Nikola Diklic. U recitovanju najbolji su bili Jelena Stankovic i Dušan Petrovic. Iz stranog jezika istakla se Jelena Dragomirovic, iz predmeta biologija: Aleksandra Redic, Nikola Dešic i Miloš Dubajic. Za uspeh iz istorije nagradeni su Sanja Atanackovic, Petar Stojanovic i Sara Jovanovic, iz tehnickog obrazovanja Nikola Uroševic i Milan Toplica Avramovic, a iz likovne kulture Nikolina Dinic i Milica Popovic.

Za uspeh na takmicenju “Šta znaš o saobracaju”, u mladem uzrastu nagradeni su: Jelena Plecaš, Miloš LJubisavljevic, Miloš Miladinovic i Jelena Vlai-savljevic, a u starijem uzrastu: Marija Markovic, Milica Živkovic, Marko Blagojevic i Radovan Stepic.

Zapažene rezultate ostvarile su i sportske ekipe OŠ “Desanka Maksimovic”. Odbojkašice Ana Stankovic, Ana Milojkovic, Tamara Obradovic, Jelena Plecaš, Nevena Randelovic, Marija Markovic, Milica Lukovic, Sanja Pujkilovic, Ivona Vucetic i Milica Živkovic osvojile su drugo mesto u republici, a muška ekipa u sastavu: Marko Konatar, Nikola Bibic, Aleksandar Miloradovic, Ðorde Šljivan-canin, Ognjen Lazarevic, Duško Dronjak, Nikola Ilic, Nikola Petrovic, Marko Stojanovic i Miloš Trailovic, izborila se za trecu poziciju.

Ekipe drugog, treceg i cetvrtog razreda uspešno su se oprobale u malom fudbalu, a veliki su ponos ove škole i Ana Stankovic i Rustemi Emran, koji su osvojili trece mesto na Krosu RTS- a.

Unapredena nastava i podmladen kadar

Osnovna škola “Desanka Maksimovic” u Požarevcu ove je godine, osim odlicnih rezultata na takmicenjima, ostvarila niz drugih znacajnih aktivnosti i inicijativa.

Škola je ove godine bila domacin tri veoma važna nadmetanja: republickog takmicenja u odbojci za devojcice, okružnog iz srpskog jezika i opštinskog tak-micenja “Šta znaš o saobracaju?”.

-Tokom školske godine realizovan ja Akcioni plan unapredenja nastave, koji je za cilj imao da se zapocne sa povezivanjem gradiva iz razlicitih predmeta, što je stremljenje škole da se ukljuci u savremene tokove metodike nastave, timskog rada i razvijanja svestrane naucne misli kod ucenika. Održani su eksperimentalni i ogledni casovi korelacije izmecu predmeta biologije i geografije, ciji su realizatori bili nastavnici Svetlana Rakic i Igor Abazovic, zatim, izbornih predmeta: verske nastave, gradanskog vaspitanja i narodne tradicije, koje su pripremili Silvana Stefanovic, profesor razredne nastave, i Krstev Sladana, nastavnik verske nastave, i cas korelacije predmeta engleski jezik i svih ostalih predmeta u razrednoj nastavi, u režiji Vanje Dimitrijevic, profesora engleskog jezika, i Ivane Stojimirovic, profesora razredne nastave. Ovakvi casovi su pokazali koliko je mogucnosti u nastavi da se odstupi od klasicnih klišea i da se sadržaji mogu obradivati na sasvim nov nacin i zadovoljstvo ucenika i nastavnika, uz primenu nove metodologije i savremene tehnike. Casove su pratili, osim nastavnika iz naše škole, i nastavnici iz drugih škola, kao i prosvetni savetnici školske uprave. U školi je održano do sada ukupno deset oglednih casova, koji su kao vid internog strucnog usavršavanja veoma bitan vid inovacija nastavnog procesa, kaže direktorka Dragana Petrovic, nastavljajuci:

-Karakteristika ove školske godine je i veliki broj novih i mladih nastavnika, što cini bogat potencijal naše škole. Strucan i kreativan rad je neminovnost u radu jedne škole. Ali, zato u prosveti nema trajnih i nepromenljivih znanja, usavršavanje je postulat permanentnog obrazovanja. U tom smislu, nastavnici i strucni saradnici su prošli kroz nekoliko seminara i obuka za rad u razlicitim oblastima nastavnog procesa- Ocenjivanje u predmetnoj nastavi, Aktivna nastava/ ucenje (AURO), Lutkarstvo, Posredovanje u sukobima-medijacija.

Nadahnuti Desankinim delom

“Naš su ponos izuzetno dobri i vredni daci, koji su po svom znanju i vaspitanju prepoznatljivi kada odu od nas u srednje škole. To je svakako rezultat kvalitetnog rada njihovih nastavnika i saradnje sa roditeljima, jer vrata naše škole su uvek otvorena za sve što je dobro i progresivno. Cinjenica da je škola dobila ime po najvecoj srpskoj pesnikinji, i to, uz njenu saglasnost, lebdi nad našom školom i cini da rad i život u njoj uvek budu nadahnuti Desankinim delom, istakla je direktorka OŠ “D. Maksimovic”, Dragana Petrovic.

PREDŠKOLCI CESTITALI ROÐENDAN

Proslava dvadeset prvog rodendana nastavljena je i sledeceg dana, kada su buduci osnovci, polaznici vrtica “Moravka” iz Požarevca, posetili slavljenike i družili se kroz igru i pesmu.

A. Maksimovic

UCESNICI PROJEKTA SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM POSETILI VALJEVO

POSETA KOMORI I FIRMAMA U VALJEVU

Programom realizacije Projekta sistema upravlja-nja kvalitetom predvidena je izmedu ostalog i poseta firmama koje su vec prošle kroz taj program. Prethodne sedmice Regionalna privredna komora Požarevac organizovala je posetu Regionalnoj privrednoj komori Valjevo i jednom broju firmi sa tog podrucja koje su završile program sertifikacije. Prema programu posete bilo je predvideno da delegaciju cine po dva predstavnika iz svake firme u kojoj se implementira sistem menadžmenta kvalitetom.

Na konferenciji za štampu u Regionalnoj privrednoj komori Valjevo, Milica DŽagic, predsednica te komore, rekla je da je sa tog podrucja vec više od 80 preduzeca prošlo program obuke i steklo odgovarajuce sertifikate.

- Ovo je prvi skup ovakve vrste koji smo zajednicki uprilicili i ja se iskreno nadam da ce saradnja koju smo danas zapoceli biti svima od koristi i trajati godinama - rekla je Vidosava DŽagic.-To je pre svega razmena dobre poslovne prakse, ali i usposta-vljanje kontakata i saradnje izmedu podrucja Valjeva i Požarevca.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, rekla je na istom skupu da Komora i firme iz Valjeva imaju dobre rezultate u realizacdžiji programa sertifikacije i da je to bio opredeljujuci razlog za posetu Valjevu.

- Kada smo razmišljali na koju stranu da krenemo u obilazak odabrali smo Valjevo iz razloga što je ovde jedan veci broj firmi završio obuku, stekao sertifikat i vec posluje na taj nacin - rekla je Milica Mitkovic.

O Znacaju projekta govorio je i Slobodan Corsovic, direktor firme BONEKS INŽENJERING Beograd, koja je partner privrednim komorama u realizaciji Projekta sistema uptravljanja kvalitetom.

- Jedan veliki broj firmi u Srbiji je shvatio da bez sertifikata dalje jednostavno nece moci da se posluje - rekao je Corsovic. -Ovakva posete su prilika za razmenu medusobnih iskustava i uspostavljanje novih poslovnih kontakata.

Milan Vemic, predstavnik EAR, rekao je da je cilj sertifikovanja povecanje konkurentnosti i efikasnosti poslovanja i da je ovo drugi projekat koji finansira EU.

- Naš prvi projekat trajao je od 2001. do 2004. godine i imao je za cilj da se pomogne razvoj malih i srednjih preduzeca u Srbiji - rekao je Vemic.-Nakon toga, pokrenuli smo ovaj projekat obuke preduzeca za sertifikovanje koji bi takode trebalo da bude od znacajne pomoci preduzecima.

Predstavnici firmi Branicevskog i Podunavskog okruga koje ucestvuju u programu grupne obuke za sertifikovanje bili su podeljeni u grupe po srodnosti delatnosti i po tom istom kriterijumu srodnosti su posetili firme sa podrucja Komore Valjevo. Progam je obuhvatao obilazak 5 firmi: Klanica Divci, ABC Test Valjevo, Vujic Valjevo, FV Gradac Valjevo i Bosis Popucke.

R.D.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC I EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU

SERTIFIKACIJA 15 MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

Program: “Uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup” zajednicki sprovode Regionalna privredna komora Požarevac i Evropska agencija za rekonstrukciju.

Prethodne sedmice održane su šeste konsultacije od pocetka obuke za sertifikacije.

Krajem prethodne godine u okviru pomoci preduzecima, Regionalna privredna komora Požarevac , uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju, zapocela je novi ciklus obuke u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga. Nosilac projekta je Regionalna privredna komora Požarevac, program finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.

Milica Mitkovic, predsednica Komore Požarevac, kaže da se program u celosti odvija planiranom dinamikom i da postoje realni izgledi da vecina od ovih 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga do kraja ove, ili pocetkom naredne godine dobije sertifikat serije ISO 9001.

- Regionalna privredna komora Požarevac je i ovom prilikom nastojala da ukaže i kroz konkretan projekat pokaže privrednicima kakav znacaj imaju svetski standardi i pridržavanje tih standarda u njihovom poslovanju - kaže Milica Mitkovic.- Sva preduzeca koja su ukljucena u projekat se veoma odgovorno ponašaju i u potpunosti slede i prate dinamiku obuke koju izvode konsultanti firme BONEKS INŽENJERING iz Beograda.

Firma BONEKS INŽE-NJERING je dakle partner u projektu sertifikacije 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga. Prethodne sedmice održane su nove zajednicke konsultacije.

- Danas imamo šeste po redu konsultacije, odnosno treci zajednicki skup na kome smo preduzeca podelili u tri grupe od po pet firmi - kaže Vesna Uzelac, konsultant BONEKSA. - Tema da-našnjeg skupa je provera usaglašenosti efektivnosti sistema i primena metodologije za poboljšanje efektivnosti. Drugim recima, pošto je uspostavvljanje sistema i dokumentovanje pri kraju - vreme je da se izvrše provere. Na osnovu rezultata provera primenjuje se metodologija kako da se sve poboljša, da se utvrde uzroci koji su doveli do nastajanja poteškoca i da se trajno rešavaju.

Radomir Boškovic i Tatjana Nešic, takode konsultanti BONEKSA, kažu da predstoji još po jedan krug zajednickih konsultacija i obilaska preduzeca. Na redu je zaokruživanje celokupnog sistema i nakon toga obuka u firmama kako se vrši provera sopstvenog sistema.

R.D.

FESTIVAL DECIJIH IGARA

DETINJSTVO SE U IGRI UZNELO ...

Prošle nedelje, 15. maja u Požarevcu je održan cetvrti Festival tradicionalnih igara i modernog plesa. Ucesnici - deca vrtica iz Zrenjanina, Šapca, Petrovca, Žagubice, Malog Crnica, Velikog Gradišta, Smedereva, Kuceva, Kostolca, Malog Crnica i Požarevca, ove godine po prvi put i iz Bara u susednoj Crnoj Gori.

Gosti iz Crne Gore, grada sa kojim se Požarevac pre podosta godina zbratimio, prvi su strani ucesnici ove manifestacije i, pored obilaska požarevackih znamenitosti, ukljucu-juci i “Viminacijum”, za njih je predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic organizovao svecani prijem.

Velika scena požarevackog Centra za kulturu i sala, ispunjena do poslednjeg mesta, stopile su se tog prepodneva u jednu razdraganost, u isti ritam lakog koraka mališana na pozornici i neumornih dlanova oduševljene publike, ciji aplauzi nisu prestajali cak ni kad izvodaci programa završe nastup i odu sa scene.

A, beše i “Moravac” i “Žagubicanka”, pa Rusinske igre, Vranjanske i još koliko drugih, ni KUD “Abraševic” da se ne postidi. I, sve to, kao od šale, odigraše “klinci” od 6 - 7 godina, kao “matori”. Samo, lepše: puni duha, najlepših osmeha na svetu, srca ustreptala od uzbudenja što su tako važni, što od aplauza gotovo da ne cuju takt koji su danima uvežbavali, niti šapat opomene vaspitacice cije brižno lice viri s one strane kulisa, u strepnji da neko baš sad ne pogreši... Pogrešio je ko nije došao tu lepotu da vidi i danima o njoj prica.

I moderne igre - Mažoretkinje, “Labudovo jezero”, “Ivin ples”, “Lilihip”, “Zemljotres”, “Putem do neba”, “LJubav je,,,”, zaista su kroz publiku do neba uznele oduševljenje do neba i izazvale zemljotrese aplauza...

Žiri je odlucio: pobednik Festivala u kategoriji tradicionalne igre je vrtic “Poletarac, PU “Naše dete” Šabac , drugo mesto pripalo je vrticu “Cvrcak” Zrenjanin, a trece vrticu “Majski cvet” Veliko Gradište.

U kategoriji modernog plesa, pobedu je odnela požarevacka “Pcelica”, drugo mesto je igra “Zemljotres” donela mališanima iz Velikog Gradišta, a trece su osvojile mažoretkinje vrtica “Bajka” iz Zrenjanina.

Dodeljene su i specijalne diplome: u oblasti tradicionalnih igara, za najlepše kolo požarevackom vrticu “Neven”, za najboljeg kolovodu “Poletarcu” iz Žagubice, za najbolju narodnu nošnju PU Malo Crnice, za najbolju koreografiju vrticu “Majski cvet” Kostolac a za naj-scenografiju vrtic “Poletarac” Požarevac.

U kategoriji modernog plesa, za najmoderniji izgled diploma je dodeljena vrticu PU “Vukosava Ivanovic - Mašanovic” iz Bara, za najlepšu ideju PU “Mladost” Šabac, za najbolju koreografiju PU “Galeb” Petrovac, a za najmaštovitiju rekvizitu Malo Crnice. Vrtic “Lane” iz Kuceva dobio je diplomu za najšarmantniju ekipu.

Organizatori Festivala, PU “LJubica Vrebalov” Požarevac i Udruženje vaspitaca Branicevskog okruga “Vaspitac plus”, najavljuju mogucnost da dogodine na ovoj manifestaciji ucestvuju i mališani iz Austrije i Grcke.

Rekli su...

Zorica Šucurovic, predsednik Udruženja vaspitaca Branicevskog okruga “Vaspitac plus”, potpredsednik Saveza udruženja vaspitaca Srbije:

- Ja sam prezadovoljna. Zavesa se tek spustila, emocija je toliko da je teško naci prave reci da se iskaže i opiše sva lepota i radost koja je satima ispunjavala veliku dvoranu Centra za kulturu, naša srca i ovaj grad. Cini se da tek sada, nakon cetvrtog Festivala decijih igara pocinjemo da u pravoj meri shvatamo kvalitet i velicinu jedne lepe ideje da jedni drugima i jedni pred drugima pokažemo ko smo, koliko smo lepi, pametni i sposobni da zaigramo, da se veselimo, igramo i družimo. Neizmerno je zadovoljstvo videti decu ovako razigranu i razdraganu, dobro odradene tacke... Muzika, pokreti, koreografija - fantazija. Verujem da su ovakvo zadovoljstvo doživeli svi koji su bili u sali, koji znaju šta znaci da dete izade na scenu i pokaže sebe u najlepšem svetlu. Bilo je toliko prelepih tacaka, i u revijalnom delu je pokazan vrhunski kvalitet, zadatak žirija da medu najboljima, a svi su bili najbolji, proglasi pobednike, nimalo nije bio zahvalan. Ako pitate za buducnost Festivala, mogu reci dve stvari: dogodine vec, bice zasigurno još kvalitetniji, iskustva su sve veca, ovogodišnji je nadmašio sve prethodne. I drugo, bice sve masovniji: Požega je vec najavila ucešce, a ako svi dogovori teku po planu, ovogodišnji medudržavni karakter, ostvaren ucešcem bratskog grada Bara u Crnoj Gori, dogodine ce se proširiti: ocekujemo dolazak dece iz Austrije i Grcke. Ovaj Festival, dakle, najmladu populaciju uvodi u Evropu, ili, bolje receno, Evropu dovodi u Požarevac. Malo li je?

Slobodanka Radosavljevic, predsednik Saveza udruženja vaspitaca Srbije:

- Malo je ako kažem da sam oduševljena. Malo je ako kažem da sam prezadovoljna. Prosto nemam reci da sve ovo izrazim. Bilo je veliko zadovoljstvo, velika sreca, velika cast sve ovo gledati i uživati u bogatstvu lepote ove dece, njihove igre, koreografije, njihovom ushicenju i beskrajnoj radosti. Verujte, ovo je naša sreca, deca su u svakom smislu naša buducnost i mi u predškolstvu postavljamo temelj licnosti citavoj generaciji. To, prakticno, znaci da postavljamo i temelj buducnosti našeg društva, formiramo zdravo društvo. Zato bih apelovala na sve lokalne zajednice da malo više obrate pažnju i da više cene rad i trud vaspitaca, kao i rezultate koji se mogu videti na ovakvim i slicnim manifestacijama. Savez podržava sve kreativne sadržaje, a u vrticima ih je veoma mnogo. I, bilo bi dobro da na ovom i slicnim manifestacijama prisustvuje više vaspitaca iz drugih ustanova Srbije, a i da prisustvuju ucitelji. Drago bi mi bilo da ucitelji vide koliki im potencijal u toj deci svake jeseni ustupamo da ga dalje neguju i nadgraduju, da se i oni i ova deca kroz školovanje dice i ponose uspesima. Da prvake ne tretiraju malom decom. Ako za nas nisu mali, a videli ste šta mogu i umeju, tek u školi, uz spontan rad, kroz igru, ceneci prevashodno licnost deteta, valorizovace nastavno osoblje i svoj rad.

Gordana Mijovic, PU “Vukosava Ivanovic - Mašanovic” Bar.

- Mi smo ovde po dva osnova: grad Požarevac je pobratim grada Bara, drugi - saradnja udruženja vaspitaca Crne Gore sa Savezom udruženja vaspitaca Srbije. Ovaj Festival je jedinstvena prilika da se pokaže koliko se od malih nogu neguje lepota igre, znacaj ocuvanja tradicije i - druženje, ono najdragocenije ne samo za detinjstvo kao životno razdoblje. Nikada ne treba zaboraviti da su mala deca veliki ljudi. U toj maloj figuri izgraditi veliku licnost, to je i velika odgovornost i velika radost vaspitaca. Srecni smo što smo uspeli da pokažemo koliko su naša deca sposobna, senzibilna, emotivna, kreativna, koliko u njima ima puno onoga cistoga i dobroga, što bi trebalo odrasli da uce od njih. Iz Požarevca odlazimo puni impresija i imacemo jako veliki zadatak da budemo još bolji domacini nego što smo bili gosti.

Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

- Veoma nam je drago i cini nam posebnu cast što je ovakav Festival, ovakva lepota i radost došla u naš grad baš na Dan naše Ustanove, 15-og maja. Biti domacin ovako nadarenoj i razdraganoj deci, ovako maštovitim i krativnim vaspitacima iz citave Srbije, pa i susedne Crne Gore, i sa njima podeliti svu radost igre, to je neopisivo velika radost i cast za sve uposlene u Ustanovi, rekao bih i za Požarevac, grad - domacin Festivala. Siguran sam, nikome za rodendan nije mladost ovako i ovoliko iz srca pevala i igrala, mi zaista možemo reci samo: “Danas nam je divan dan...”

D. Milenkovic

VELIKI USPEH PIT KOMERCA "PANEFINO" D.O.O. POŽAREVAC NA NOVOSADSKOM SAJMU

PEHAR ZA VIŠEGODIŠNJI KVALITET

PIT Komerc “Panefino” d.o.o. Požarevac i na ovogodišnjem Novosadskom sajmu ostvario je veliki uspeh. Ni jedna slana, niti slatka poslastica iz kuhinje Panefina nije ostala bez nagrade. Ucestvujuci u ocenjivanju sa svojih dvadeset proizvoda Panefino je osvojio isto toliko medalja, a uspeh je krunisan Peharom Novosadskog sajma 2007. godine za višegodišnji kvalitet.

Inace, Panefino je i na pragu “osvajanja” veoma važnog sertifikata, Standarda “HCPP”, koji otvara vrata tržišta Evropske unije...

Nezaobilazni na trpezi

PIT Komerc “Panefino” d.o.o. Požarevac se dvanaest godina bavi pekarstvom, ali u poslasticarstvu je tek godinu dana i vec je zauzeo znacajno mesto na trpezama širom Srbije. To potvrduje i cinjenica da je Panefino snabdevac svih velikih prodajnih mesta u Srbiji, poput Metroa, “C” Marketa i Maksija u celoj Srbiji, a vec osam meseci Panefino snabdeva i sve “OMV” pumpe u našoj zemlji.

Priznanja na Novosadskom sajmu svakako su potvda kvaliteta Panefino proizvoda, ciji asortiman prelazi cifru od dve stotine.

- Naš je asortiman raznovrstan. Radimo više od dve stotine proizvoda, od hlebova, peciva, zamrznutog programa, kolaca, grisina, tostova, dvopeka. Recimo, jedini smo u Srbiji proizvodaci tost hleba sa rokom trajanja od mesec dana. Jedini proizvodimo italijanske Torinesi grisine. Sada proizvodimo i pržene zamrznute krofne. Dakle, istakli smo se na tržištu novinama koje smo doneli i koje nastojimo da uvek donosimo i, pre svega, dobrim kvalitetom- istice vlasnica Panefina, Suzana Karadžic i dodaje:

- Mi vec godinama ucestvujemo na ocenjivanju na Novosadskom sajmu, pa tako i ove 2007. godine. U grupi konditorskih proizvoda, u prvom krugu, dali smo pet cajnih peciva na ocenjivanje i dobili dve velike zlatne medalje, dve zlatne i jednu bronzanu, cime smo prezadovoljni. U sledecem krugu, na ocenjivanju pekarskih i poslasticarskih proizvoda, dali smo petnaest proizvoda i za sve njih dobili medalje. Zatim smo osvojili Pehar Novosadskog sajma za kvalitet pekarskih i poslasticarskih proizvoda, i to, u konkurenciji sa jakim proizvodacima, koji su vec godinama u ovom poslu. To isticem jer smo mi u poslasticarstvu tek godinu dana, što je razlog više da budemo prezadovoljni rezultatima koje smo ostvarili na Sajmu.

Stalna usavršavanja i inovacije

Glavni sastojci recepta za uspeh Panefina svakako su stalna usavršavanja i inovacije, ali, pre toga, briga o svojim potošacima.

-Nastojimo da uvek pratimo tokove na tržištu i potrebe naših potrošaca. Otuda, posecujemo sve sajmove, u zemlji i inostranstu. Pratimo literaturu i, zapravo, sve što je iole važno u našoj branši. Ovo je tržište malo, ali jako, sa dosta dobrih i velikih proizvodaca, što je dodatni podsticaj za inovacije, kaže Suzana Karadžic, isticuci:

- Stalno pokušavamo da dodamo nešto novo i pratimo kako to naši ljudi prihvataju, tako da svakog meseca ubacujemo nešto novo od hlebova, peciva, kolaca. Svakako, to nije sve. Mnogo ulažemo u objekat i enterijer, kao i u izgled i kvalitet kolaca koje pravimo od najkvalitetnijih sirovina, uvoznih i veoma skupih. Radimo iskljucivo sa belgijskom cokoladoma, italijanskim sirovinama, šlagovima.., da bismo postigli željeni kvalitet. Posedujemo savremenu opremu za rad lisnatog testa, i to, jednu od najvecih u Srbiji. Poseban pogon smo napravili za kolace. Napravili smo ugovor za nove mašine za proizvodnju, jer savremena oprema jedan je od bitnih uslova za uspeh. Zapravo, na svim se poljima našeg rada trudimo da donesemo i pružimo nešto novo, savremeno, neobicno.., jer to naši kupci zaslužuju.

Inace, Panefino je u fazi prilagodavanja uslovima svetskog tržišta, na kojem ovakvom proizvodacu svakako i jeste mesto. U toku je postupak uvodenja Standarda “HCPP”, standarda u hrani koji se uvodi svuda u svetu.

-Da bi se ušlo u Evropsku uniju taj se standard mora zadovoljiti. U te svrhe smo angažovali Fakultet iz Beograda. Dobili smo sredstva od države, ne bismo li ispunili sve uslove. Konkretno, u pitanju je osavremenjavanje, uredivanje hala svetiljkama, prohromskim stolovima i slicno. U junu radimo poslednju fazu i do marta iduce godine trebalo bi da dobijemo sertifikat, nakon kontrole koja ce doci iz Austrije. To ce nam mnogo znaciti, jer taj sertifikat otvara mnoga vrata, zakljucuje Suzana Karadžic.

Dvadeset medalja Panefinu

1. Doboš torta - VELIKA ZLATNA MEDALJA

2. Suncokret pogaca - VELIKA ZLATNA MEDALJA

3. Domaci cajni kolutici - VELIKA ZLATNA MEDALJA

4. Lilis- panirano cajno pecivo - VELIKA ZLATNA MEDALJA

5. Nera Dona- cajno pecivo - ZLATNA MEDALJA

6. Rokoko- cajno pecivo - ZLATNA MEDALJA

7. Sendvic tost hleb - ZLATNA MEDALJA

8. Grisini Torinesi - ZLATNA MEDALJA

9. Grisini Susam - ZLATNA MEDALJA

10. Raženi dvopek - ZLATNA MEDALJA

11. Integralni tost hleb - SREBRNA MEDALJA

12. Grisini Integrali -SREBRNA MEDALJA

13. Integralni dvopek - SREBRNA MEDALJA

14. Euro dvopek - SREBRNA MEDALJA

15. Doboš rolnice - SREBRNA MEDALJA

16. Saher torta - SREBRNA MEDALJA

17. Torta za dvoje-borovnica - SREBRNA MEDALJA

18. Karamel kugle - BRONZANA MEDALJA

19. Americka pita višnja - BRONZANA MEDALJA

20. Integralno cajno pecivo - BRONZANA MEDALJA

A. Maksimovic

HUMORESKA

ELEMENTARNE NEPOGODE

Kad je zemlja mala, malo joj i treba za srecu. Zamislite samo one velike zemlje, koliko li je njima samo potrebno do srece? Mnogo, pa zato neke od njih nikad i ne dosegnu do visina i zvezdanih trenutaka.

A koliko su nama srece priredili samo, recimo, protekle sedmice naši sportisti, pevaci, glumci, politicari i ostale znane i neznane licnosti, to ti je za plakati!

Televizijski aparati su se zagrejali do usijanja te veceri: prenos Evrosonga za najbolju pesmu na svetu, prenos meceva naših najboljih tenisera, prenos iz srpske skupštine, prenos Velikog brata (i jedinstva), a ratovi i nesrece su svetu bile su obicne vesti.

Nervi gledalaca bili su napeti kao strune za vreme Eurosonga, a kada je pocelo glasanje mnogi su popadali u nesvest od uzbudenja i neizvesnosti. Neki su pali kasnije, kada su culi da je pobedila naša Marija kao pravi šerif. Oni, kojima je bilo dosadno kreveljenje u Finskoj, prebacivali su program u srpski parlament, a tamo optužbe i vredanja poslanika kao na pijaci. Da li ce Nikolic podneti ostavku ili ne, neizvesnost do ranih jutarnjih sati!

Usred Berlina, uzbudenje nam je priredila teniserka Ana Ivanovic pobedivši odlicnu Ruskinju u finalu velikog turnira.

Veliki brat i sestre, odnosno, pevaljke i glumice, izležavaju se nasred televizije i nepotrebno uzbuduju muški deo TV gledališta.

A, onda, kakav velicanstven docek naše pevacice! Takav docek su imali samo sportisti kad osvoje zlatnu medalju na evropskom ili svetskom prvenstvu ili Olimpi-jadi. Kada bi neki naš politicar imao takav docek, gde bi mu bio kraj!

Kako nam malo treba da budemo srecni? Jedna pevacica, jedna teniserka i poneki politicar!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nema više u Srbiji dnevne politike. Sad je ona satna sa malom minutažom.

- U srpskoj skupštini se slažu kao u Velikom bratu.

- Americki san Srbije je Evropa.

- Svud u svetu ne valja, a u Srbiji ne valja ni ono što se valja!

- I Sizif je voleo Rolingstounse.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Požarevacke bolnice u periodu od 11. 05. 2007. godine do 18.05.2007 godine u 15 porodaja rodeno je 15 beba, od toga 9 decaka i 6 devojcica.

Cerke su dobili : Dragica Miljkovic i Dragan Maksic iz Makca ,Vesna Blagojevic i Sladan Petrovic iz Požarevca ,Cvijeta i Živoslav Arsic iz Golupca,Kragujevic Snežana i Milenko iz Golupca ,Plamenka Kalinic i Zelenbaba Miša iz Požarevca ,Savovic Tamara i Ivan iz Požarevca,

Sinove su dobili: Violeta i Vladan Milanovic iz Požarevca,Zorjani Škurta i Robert Šaini iz Kostolca, Ivana Popovic i Zoran Perovic iz Kuceva ,Jelena Ciric i Miloš Radovanovic iz Aleksandrovca ,Suzana Markovic i Nenad Miljkovic iz Lugavcine ,Sladana i Zoran Ivanovic iz Požarevca, Sladana i Tomislav Dmitrovic iz Požarevca ,Marija i Nikola Bogovac iz Požarevca , Kepcija Milena i Predrag iz Požarevca.

VELIKI USPEH JELENE MIHAJLOVIC, UCENICE, OŠ "VUK KARADŽIC" IZ POŽAREVCA NA REPUBLICKIM TAKMICENJIMA

DIPLOME ZA ZNANJE IZ FIZIKE I MATEMATIKE

Od 31. marta do 1. aprila ove godine u OŠ “Miodrag Cajetinac Cajka” u Trsteniku održano je 19. Republicko takmicenje ucenika osnovnih škola iz fizike. Predstavnik Branicevskog okruga, Požarevca i OŠ “ Vuk Karadžic” u konkurenciji 82 takmicara bila je Jelena Mihajlovic, ucenica 6. razreda. Sa takmicenja je donela diplomu Ministarstva prosvete Srbije i Društva fizicara za osvojeno trece mesto. Uspehom je zadovoljna citava škola, a posebno nastavnica fizike Mioljka Joknic:

- Ona se sa fizikom srela prvi put ove školske godine, pa smo u prvom polugodištu morali da savladamo neke osnovne pojmove i teme. Na Opštinskom takmicenju Jelena je zauzela drugo mesto, na Okružnom je bila prva sa velikom razlikom. Na Republickom se predstavila kao jedini takmicar iz Branicevskog okruga. Obzirom na veliku konkurenciju nismo baš ocekivali ovako visok plasman, ali je Jelena bila vredna i plasirali smo se na trece mesto. Rekla bih i to da vremena za pripreme baš i nije bilo, pored toga Jelena se istovremeno pripremala i za druga republicka takmicenja, ali radili smo udarnicki i trud se, evo, isplatio. A ko je Jelena Mihajlovic? NJu je veoma teško uociti na prvi pogled, tiha je, nenametljiva, ali je izuzetno vredna, vrlo odgovorna i iznad svega talentovana za matematiku, fiziku, za prirodne nauke. Ima sve osobine nekog ko može da postigne veliki uspeh.

Sa ovakvim mišljenjem složio se i nastavnik matematike Slobodan Jovanovic:

- Jelena je podjednako uspešna i u matematici kao u fizici. Dobro je prošla na Opštinskom, a potom i Okružnom takmicenju, da bi se sa 40. Državnog takmicenja iz matematike održanom u Novom Sadu 12. maja, u konkurenciji više od 80 takmicara vratila sa diplomom za osvojeno trece mesto.

Bilo je nekih objektivnih razloga koji su nas sprecili da se za takmicenje više pripremamo, rezultati koje je postigla su dobri ali to nije maksimum onoga što je moglo.Bitno je što taj ukupni ucinak nije opadao kako je rastao rang takmicenja. Sa njom je zadovoljstvo raditi, ona se dosta dobro snalazi sa matematickim pojmovima i teoremama, za nju su dovoljne smernice, sve ostalo može sama.

Da je talentovana, vredna, uspešna i odgovorna Jelena Mihajlovic, iznad svega skromna ucenica, uverili smo se i sami. O sebi je kratko rekla:

- Zavolela sam matematiku, i fizika mi ide dobro, srpski takode. Ucešca na opštinskim i okružnim nadmetanjima bila su veliki teret za mene, ali sam evo uspela da u svim ovim oblastima stignem do najvišeg ranga. Veliku podršku u svemu ovome imam od svojih nastavnika, od škole, a i od roditelja. Ovo definitivno nisam opredelila za životnu profesiju. Volim matematiku i fiziku, pa videcemo, kaže Jelena koja je podjednako uspešna i u drugim predmetima, odlicna je ucenica sa svim peticama.

MIOLJKA JOKNIC, NASTAVNICA FIZIKE:

TALENTE TREBA NAGRAÐIVATI

- Ja bih volela da neko, da li škola, da li lokalna samouprava, malo više podrži i motiviše ovakvu decu kakva je Jelena. Uverila sam se na ovom Republickom takmicenju u Trsteniku da imamo puno talentovane dece, neverovatno je kako oni razmišljaju, šta planiraju, ali mislim da im se ne pridaje dovoljno pažnje, da se slabo motivišu u sredinama u kojima žive i rade. Jelena se sa ovog takmicenja vratila sa tri diplome, poslace joj i jednu knjigu i to je citav nagradni fond za njen trud. Imam saznanja da druge opštine za ovakve talente obezbeduju naprimer kompjutere, nagraduju ih letovanjima...Kolika bi to radost bila i za našu Jelenu a i za sve druge mlade talente!

Kako saznajemo, Jelena Mihajlovic živi u Požarevcu u skromnim uslovima i nema kompjuter koji bi joj dobro došao za dalje usavršavanje.

RADIVOJE JAKOVLJEVIC, DIREKTOR ŠKOLE "VUK KARADŽIC" O USPESIMA UCENIKA NA REPUBLICKIM TAKMICENJIMA:

NAJUSPEŠNIJA GODINA

- Ja sam izuzetno ponosan i zadovoljan svojim ucenicima i saradnicima koji su postigli odlicne rezultate narocito u ovoj školskoj godini. Naša škola nastavlja tradiciju ucešca na republickim takmicenjima iz raznih nastavnih oblasti. Ova školska godina bila nam je najplodonosnija do sada, prvi je put da na republickim takmicenjima imamo ucenike iz sedam oblasti. Naša najuspešnija ucenica Jelena Mihajlovic osvojila je trecu nagradu na državnim prvenstvima iz matematike i fizike, u subotu u Tršicu Nevena Peric nas je predstavljala na republickom takmicenju iz srpskog jezika i književnosti, a Jelena Nikolic u Jagodini na državnom takmicenju iz geografije. Ucestvovali smo i na državnom takmicenju iz racunarstva i informatike u Beogradu, gde nas je predstavljao Nemanja Ðordevic, za desetak dana ocekuje nas nadmetanje na državnom takmicenju iz tehnickog obrazovanja u Novom Sadu, našu školu predstavljaju cetiri ucenika - Aleksandar Marinkovic, Pavle Milenkovic, Jovan Mitic i LJiljana Petkovic. U oblasti tehnickog obrazovanja, u disciplini “Šta znaš o saobracaju” na državnom prvenstvu zastupace nas dve ekipe: Ekipa B (Jovana Rakic i Nikola Mladenovic) i Ekipa C (Sanja Jovanovic i Ilija Peric). Naša škola ima dugu tradiciju kada su u pitanju ucešca na raznim manifestacijama, narocito kada je u pitanju ova disciplina “Šta znaš o saobracaju” ucestvovali smo šest-sedam puta na evropskim takmicenjima na kojima smo osvajali znacajna priznanja.

Kao direktor izuzetno sam ponosan ovakvim uspesima i koristim priliku da se zahvalim pre svega ucenicima, talentovanoj i dobroj deci koja su u sve ovo uložila dosta truda. Veliku zahvalnost upucujem i kolegama. Sve to postižemo zahvaljujuci jedinstvu i medusobnoj saradnji svih zaposlenih, roditelja i ucenika. Pored kvalitetnih kadrova, za uspeh dece zaslužni su i povoljni uslovi školovanja. Mi smo dosta uložili u opremanje školskog prostora, osavremenjavanje nastave, u uredenje kabineta, naprimer ove godine dosta smo uložili u opremanje kabineta fizike, prošle godine to isto ucinili smo sa kabinetom informatike, istice direktor Škole, Radivoje Jakovljevic, od koga takode saznajemo da Škola i ove godine ucestvuje na Festivalu mladih, javni nastup je zakazan za 30. maj u Centru za kulturu.

Inace, OŠ “ Vuk Karadžic” po broju ucenika i po razudenosti, najveca je u gradu. Broji 1 202, ucenika rasporedena u 55 odeljenja, ove godine, kao i prethodnih upisace cetiri nova odeljenja u centralnu i po jedno u izdvojenim odeljenjima. Za svršene osnovce je ovih dana veoma aktuelan i kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole:

- Na vreme smo za 140 ucenika osmih razreda koliko ih ima u Školi obezbedili informator i konkurs. Jedina smo škola u gradu koja svake godine organizuje probna testiranja ucenika osmih razreda iz srpskog i matematike. To cinimo i ove godine. Prakticno, simuliramo kvalifikacioni ispit i time u svakom smislu, a pre svega u psihološkom pomažemo našim dacima i njihovim roditeljima. Što se uspeha na kvalifikacionim ispitima tice mogu reci da je on ranijih godina bio izuzetno dobar, prošle godine smo izuzetne rezultate imali iz srpskog jezika, ostvarena je stopostotna prolaznost. Svi naši ucenici, uglavnom upisuju ona zanimanja koja navedu kao prvu želju. Tako je bilo do sada, tome se nadam i ove godine, istice Jakovljevic.

S.E.

SABOR “VRELA HOMOLJA” NAREDNOG VIKENDA U ŽAGUBICI

HOMOLJSKO POSELO OD ISKONA

U živopsnom ambijentu Homolja i Vrela Mlave, u Žagubici, po šesti put održace se trodnevna društveno-kulturna i turisticka manifestacija Sabor “Vrela Homolja”. Dakle, od petka 25. do nedelje 27. maja, pod pokroviteljstvom opštine Žagubica, Kulturno-prosvetnog centra, kao i Turisticke organizacije iz Žagubice, krenuce priredba za koju celo Homolje živi i kojoj se kao dugovecnoj svetkovini nada.

Najpre,iduceg petka od 10 - 13 casova na programu su zabavni decji sadržaji pod nazivom “Igrarije dece Homolja”. Za 20. sati zakazano je otvaranje priredbe,uz spektakularni vatromet, atraktivnu etno modnu reviju i zanimljiv koncert poznatih muzickih grupa. Posle 22 sata nastupaju rok grupe.

U subotu je vec od ranih jutarnjih sati na programu takmiceljnje u sportskom ribolovu, tacnije u ulovu pastrmke i to na Vrelu Mlave. Od 10 do 13 sati je izložba krava,ovaca i ovcarskih pasa, a za 16 i 30 zakazana je i izložba starih rukotvorina,narodnih nošnji i rucnih radova u foajeu Kulturnog centra.Defile ucesnika manifestacije ulicama Žagubice krece u 18 a završava u 19 i 30 sati.Najzad, u 20 sati pocinje “Homoljsko poselo”- smotra muzicko-kulturnog stvaralaštva na letnjoj pozornici, tik pored Vrela Mlave.

Konacno u nedelju u osam sati pocinje Sveta arhijerejska liturgija u žagubickoj crkvi, a od 12 do 15 sati je nastup gostujucih KUD na platou iznad Vrela Mlave. Istovremeno, od 10 do 15 sati su i “ Zlatne ruke Homolja” - takmicenje u spravljanju tradicionalnih jela,stari zanati, pletilje, vezilje, prelje. Od 15 i 30 do 16 i 30 sati je otvaranje izložbe radova medunarodne likovne kolonije pod nazivom “Homo art 2007. godine” kao i izložbe umetnickih fotografija sa motivima homoljskog kraja, Najzad, u 20 sati pocinje “Srpski poj od iskona” sabor starog srpskog pevanja i to u porti žagubicke crkve.

Cekaju vas igraci ,pevaci i sviraci ,vedri domacini,i vekovi krcati narodnim blagom.

S.R.

KNJIŽEVNO-LIKOVNO VECE POSVECENO STOGODIŠNJICI ROÐENJA FRIDE KALO

FRIDINA I MILENINA NOc

Multimedijalni omaž dvema umetnicama svetskog ranga, Meksikanki Fridi Kalo i Požarevljanki Mileni Pavlovic Barili, pod nazivom „Frida u Mileninom gradu”, prireden je prošlog cetvrtka u svecanoj sali Skupštine opštine Požarevac. Organizator ove knji-ževno-likovno-muzicko-filmske veceri bila je Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovic”, Požarevac, a na inicijativu Mirjane Marinšek Nikolic, književnice, novinarke Kulturnog dodatka „Politike”.

Paralelizam i „frapantna slicnost” biografija dve umetnice, kako je primetila kustos Galerije Milene Pavlovic Barili u Požarevcu, Jelica Milojkovic, dovele su Fridu u Milenin dom, uz nagoveštaj da ce i Milena, duhom i delom biti gost Muzeja Fride Kalo „Plava kuca” u rodnom joj Kajoakanu u Meksiku.

- „Obe ove licnosti rodene su pocetkom prošlog veka u razdoblju od samo dve godine, obe su deca iz mešovitih brakova, Frida je kci autenticne Meksikanke i nemackog Jevrejina, Milena je rodena u braku Srpkinje i Italijana, obe su imale stravicne nesrece u životu, obe su rano obolele i imale povrede na kicmi, obe su, posle bogatog umetnickog života, kremirane...”, naglasila je Jelica Milojkovic.

Autorka romana „Tri Fride”, Mirjana Marinšek Nikolic, docarala je, kroz odlomke iz svog romana, muzicke intervale u kojima je nastupao profesor gitare Slavoljub Tasic, inserte iz igranog filma „Frida” i dokumentarac o Meksiku, atmosferu u kojoj je u jednom periodu stvarala slikarka. Na video bimu prikazivane su Milenine i Fridine slike, uz obilje strucnih komentara Vesne Todorovic, istoricara umetnosti i likovnog kriticara. - „Prvo sam „upoznala” Fridu, docnije Milenu. Nije mi teško da poverujem da bi se ove dve slikarke savršeno razumele da su se srele”-rekla je Mirjana Marinšek, isticuci snagu emocija koje su obe umele da docaraju u svojim delima.

O impresijama u citanju intimnog „Dnevnika Fride Kalo” govorila je prevodilac sa španskog jezika, Biljana Bukvic.

Pocast slikarkama odali su i predstavnici lokalne samouprave svojim prisustvom, kao i brojna požarevacka publika.

L.L.

NA FESTIVALU MLADIH NASTUPILA OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI”

ZAJEDNO DO SUNCA

Maj, mesec mladih i ove godine obeležavaju festivalske priredbe ucenika Opštine Požarevac. Prošlog petka svoja umetnicka dostignuca, na velikoj sceni Centra za kulturu demonstrirala je Osnovna škola „Kralj Aleksandar Prvi”, pred prepunom dvoranom. Ucenici od prvog do osmog razreda su kolažni program „Najtoplije je ono sunce koje mi jedno drugima dajemo” zapoceli školskom himnom, koju je izveo hor, a zatim su se smenjivali dramski prikazi, resitali, muzicke solo i horske tacke, kao i ritmicki ples.

Direktor, Goran Seger istice da je program pripremljen zajednickim angažmanom ucitelja, nastavnika i ucenika. - „Program je tako koncipiran da pokaže timski rad, veseo je i lep, kako i prilici ucenicima škole „Kralj Aleksandar Prvi” “, - kaže Seger. U programu je ucestvovalo oko dve stotine ucenika ove požarevacke škole.

L.L.

VELIKO GRADIŠTE

“MAJSKI CVET” NA FESTIVALU

16. maja 2007. godine u Decjem vrticu «Majski cvet» u Velikom Gradištu priredena je svecanost za mališane predškolskog uzrasta i njihove vaspitacice. Direktor Vrtica Živorad Vasic pozdravio je clanove najstarije grupe, pocastio ih slatkišima i cestitao na rezultatima postignutim dan ranije na takmicenju, održanom u Centru za kulturu u Požarevcu.

Šestogodišnjaci iz Gradišta osvojili su 2. mesto u modernom plesu i 3. mesto u tradicionalnim igrama na Festivalu muzicke svecanosti. Decji vrtic «Majski cvet» po cetvrti put ucestvuje na ovoj manifestaciji i pored navedenih nagrada, Decji vrtic iz Požarevca dodelio mu je diplomu za uspešan nastup na Festivalu.

Direktor Vrtica i vaspitacice nagradenih mališana: Olivera Živkovic, Gordana Peric, Katarina Milicev i Svjetlana Stokic istakli su da je uspehu dece doprinela i izvanredna saradnja sa roditeljima koji su ucestvovali u izradi kostima za nastup i organizaciji prevoza.

V.M.

OBELEŽENA "NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA”

PREVENCIJA U PRVOM PLANU

Prema Kalendaru zdrav-lja Svetske zdravstvene organizacije, od 14. do 20. maja obeležava se “Nedelja zdravlja usta i zuba”. Ove godine sve aktivnosti u okviru ove Nedelje odvijale su se pod sloganom “Bolesti usta i zuba se mogu spreciti”.

—Ovogodišnja kampanja je, dakle posebno istakla prevenciju, odnosno spre-cavanje nastanka oralnih bolesti. S tim u vezi, kao glavni rizici koji vode nastanku ovih bolesti navode se: nepravilna ishrana, odnosno ishrana deficitarna hranljivim materijama kao i nepravilna primena dijeta, zapostavljanje higijene usta i zuba, pušenje... Shodno tome kao ciljne grupe kampanje izdvajaju se: deca predškolskog uzrasta, školska deca i omladina i grupacija starog stanovništva obzirom da se, zahvaljujuci medicinskim dostignucima i produženjem životnog veka, udeo starih u ukupnoj populaciji konstantno povecava, navodi se u saopštenju direktora Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu prim. dr Zorice Mitic.

Inace, pod pokroviteljstvom Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” i ove godine raspisan je nagradni likovni i literarni konkurs za decu predškolskog uzrasta i ucenike osnovnih škola u Srbiji na temu ocuvanja zdravlja usta i zuba. Prošlogodišnji prvonagradeni likovni rad koji promoviše “Nedelju zdravlja usta i zuba u Srbiji” delo ucenice iz Branicevskog okruga Aleksandre Mitic iz Osnovne škole “Ivo Lola Ribar” u Velikom Gradištu.

S.E.

DANAS U POŽAREVCU - DRUGI SAJAM PROFESIONALNE ORIJENTACIJE

ZA PRAVI IZBOR ZANIMANJA

U organizaciji Ministarstva prosvete-Školske uprave u Požarevcu i Nacionalne službe zapošljavanja – Filijale u Požarevcu, u Domu vojske, danas, 22. maja u vremenu od 10 do 17 casova bice održan Drugi sajam profesionalne orijentacije. Na Sajmu ce se na svojevrstan nacin, uoci upisne groznice svršenih osnovaca, predstaviti sve srednje škole sa podrucja požarevacke Opštine. Svoje štandove na ovoj prezentaciji imaju Požarevacka gimnazija, Ekonomsko-trgovinska škola, Medicinska škola, Muzicka, Poljoprivredna, Politehnicka u Požarevcu, Tehnicka iz Kostolca kao i Filijala zapošljavanja u Požarevcu.

—Ucenici osmih razreda svih škola sa teritorije Opštine Požarevac, njihovi profesori i saradnici, kao i roditelji ucenika imace jedinstvenu priliku da na jednom mestu dobiju sve relevantne informacije neophodne za pravilan izbor zanimanja. Sve škole predstavice obrazovne profile koje školuju, mogucnosti zapošljavanja kadrove koje obrazuju, nacin rada i izvodenja prakticne obuke ucenika, razne druge aktivnosti... Nadamo se da ce i ovaj kao i prošlogodišnji veoma uspešan Sajam profesionalne orijentacije pomoci ucenicima i njihovim roditeljima oko donošenja veoma važne odluke u njihovom životu, odluke o daljem školovanju i profesionalnoj karijeri, istice se u zajednickom pozivu organizatora Sajma.

S.E.

OSNOVNA ŠKOLA “SVETI SAVA” OBELEŽILA DAN ŠKOLE

ŠKOLA SA IZVANREDNIM USLOVIMA ZA RAD

Požarevacka osnovna škola “Sveti Sava” obeležila je u subotu 19. maja dan škole.Ovaj dan je po prvi put uzet za dan škole, a toga dana je Sveti Sava proglašen za sveca. U sali za fizicko vaspitanje okupili su se gosti, zaposleni i ucenici koji su prigodnim programom obeležili svoj dan. Prisutne je najpre pozdravila direktor škole Margareta Sekulovic koja je istakla da zaposleni cine napore da stvore uslove za modernizaciju nastave i osavremenjavanje rada.Sve što je postignuto, a ostvareno je dosta, ucinjeno je uz pomoc lokalne samouprave, roditelja i zaposlenih i da su u školi ponosni na rezultate. Cine se napori da se ugled škole stalno unapreduje. I u narednom periodu ce se još puno toga uraditi kako bi uslovi za rad bili još bolji.

Potom je izveden prigodan program. Inace ovu školu pohada 717 ucenika u 34 odeljenja. Na svecanosti su urucene i nagrade ucenicima za doprinos u ostvarivanju dobrih rezultata u svim oblastima.

ODRŽANA OSNIVACKA SKUPŠTINA LDP-A POŽAREVAC

U nedelju 13.maja u Mesnoj zajednici Gornja Mala u Kosovskoj ulici, održana je Osnivacka Skupština Liberalno Demokratske Partije Požarevca. Osnivacka Skupština LDP-a Požarevac sastojala se iz dva dela, radnog i svecanog. U okviru radnog dela, radno predsedništvo u sastavu: Bogoljub Stevanovic i Dragan Jovic, sa pedeset sedam glasova za, nijednog glasa protiv, niti uzdržanog, izabralo je glavnog menadžera Opštinskog odbora Gorana Stefanovica, kao i šesnaest clanova Opštinskog odbora LDP-a Požarevac i to: Srdana Marjanovica, Nikolu Ilijinog, Sanju Biskupovic, Ivana Pantica, Mladena Trifunovica, Marka Mihajlovica, Miloša Antica, Anu Filipovic, Jelenu Jotic, Marinu Živanovic, Miloša Gajica, Ivana Nikolica, Nenada Dimitrijevica, Milana Bugarina, Jovicu Živanovica i Dušana Perica.

Nakon završnog dela usledio je koktel gde su clanavi novog Opštinskog odbora, na celu sa menadžerom Goranom Stefanovicem ucestvovali u prijatnom razgovoru sa clanovima i simpatizerima LDP-a Požarevac. Kada je rec o pravcima delovanja novoizabranog Opštinskog odbora, stav je da ce se krenuti sa pripremama za nove lokalne izbore, cije se raspisivanje ocekuje do kraja godine, te da ce Liberalno Demokratska Partija Požarevca, gradanima ponuditi odgovarajucu alternativu aktuelnoj SPS-ovskoj vlasti. LDP Požarevac ponovo istice da nepotizam koji trenutno vlada u opštini Požarevac i Javnim ustanovama prilikom podela direktorskih mesta i mesta u Upravnim Odborima ne vredi više ni govoriti, te stoga LDP Požarevac apeluje na gradane Požarevca da ozbiljno shvate svoju ulogu u društvu i afirmišu cinjenicu da država, a pre svega opština pociva na gradanima .

Jedan od najmladih odbora LDP-a u Srbiji

Ne želi ovom skupštinom da napravi samo simbolican gest, vec O.O. LDP Požarevac želi da unese svežinu u pravni i politicki život u Požarevcu. O.O. LDP Požarevac želi da pošalje poruku celokupnoj javnosti Srbije da mladost preuzima odgovornost u svoje ruke, na taj nacin što probleme društva nece ignorisati vec ce im krenuti u susret. Taj talas krece upravo iz Opštine Požarevac, u kojoj se makar simbolicno, do sada pisao scenario i donosile pogubne politicke odluke, koje su posebno osetili i osecaju mladi ljudi u Srbiji.

FILIPOVIC - PREDSEDNIK

U Požarevcu je prošlog petka održana konstitutivna sednica Okružnog odbora SPS u cijem radu je ucestvovao i potpredsednik SPS dr Žarko Obradovic.

Na osnovu Statuta SPS Izvršni odbor Glavnog odbora SPS doneo je odluku o izboru predsednika i sekretara Okružnog odbora SPS Branicevskog okruga. Za predsednika Okružnog odbora izabran je Miodrag Filipovic iz Žabara, za sekretara Milic Jovanovic iz Požarevca.

Ucesnici sednice na ovom skupu razgovarali su o aktuelnoj društveno-politickoj i ekonomskoj situaciji i najvažnijim zadacima SPS u osam opština Branicevskog okruga.

DAJTE PROSTOR ZA IGRU

Deca, uglavnom romske nacionalnosti, koji stanuju u ulici Koste Abraševica duže vreme cekaju da dobiju prostor za igru. Teren za košarku, koji se nalazi pored samog puta koji vodi za plinaru, kako tvrde u Udruženju Roma, “Kosta Abraševic”, još uvek nije završen. Protekle godine Direkcija za izgradnju postavila je koš za igru, ali ovaj prostor nakon kiše ne može da se koristi.

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv vlasnika DOO “Pura group” Živka T. (1945) iz Poljane, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Osumnjiceni je u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist na benzinskoj pumpi u Poljani koja se nalazi u sastavu ovog preduzeca stavio u promet 4.514 litara bezolovnog motornog goriva, bez potrebne dokumentacije o nabavci goriva i bez evidentiranja u trgovackoj knjizi, cime je stekao protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 359.314,00 dinara. On je osumnjicen i za krivicno delo poreske utaje, izbegavanja placanja poreza i doprinosa na zarade i socijlno osiguranje fizickim licima zaposlenim u ovom preduzecu, u ukupnom iznosu od 539.616,00. Za isto krivicno delo poreske utaje osumnjicen je i Dragiša T. (1968). iz Poljane kao prethodni vlasnik ove firme.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela je krivicnu prijavu protiv Dušana L. (1975) iz Umcara, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo prevara i nedozvoljena trgovina. Dušan je osumnjicen da je od velikog broja meštana Branicevskog okruga, vršio otkup tovnih svinja sa rokom placanja do dvadeset dana od dana preuzimanja tovljenika. Od proizvodaca tokom 2006. godine osumnjiceni je preuzeo tovljenike i do danas novcane obaveze prema njima nije izmirio.Na ovaj nacin on je meštane Živice, Dubravica i Batovca oštetio za 1.285.400,00 dinara. Uz krivicnu prijavu predat je istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC