Header

OBELEŽEN DAN POLICIJE

VIŠE KRIVICNIH DELA U 2007.

U Sali SO Požarevac i svecanom salonu ovog zdanja proteklog cetvrtka svecano je obeležen Dan ministarstva i Dan policije. Obeležavanje praznika uvedeno je kao secanje na istorijski dogadaj, koji se dogodio na Duhove-Trojice 1862. godine, kada je žandarmerija odbranila Beograd od turske vojske i tako spasila mladu srpsku državu koja se zatim izborila za konacan odlazak turske vojske iz Srbije.

Jasmina Tišma, PR Policijske uprave Požarevac podsetila je na rezultate rada Uprave na cijem podrucju je tokom ove godine registrovano ukupno 574 krivicnih dela, što je za 19,33% više nego u istom periodu prethodne godine.

- U oblasti opšteg kriminaliteta registrovano je 29,33% više krivicnih dela u odnosu na isti period protekle godine, uz ostvareni procenat rasvetljavanja od 59,58%. Realizovano je 39 zaplena opojne droge i podneto 15 krivicnih prijava protiv 17 lica , pri cemu su zaplenjene vece kolicine marihuane, heroina, tableta ekstazija i spida. Tokom 2007. izvršeno je 97 krivicnih dela sa elementima nasilja. Od ukupnog broja, 26 dela izvršeno je od strane nepoznatih izvršilaca a rasvetljena su 22 dela, odnosno 84,62%. U oblasti privrednog kriminaliteta ukupno je otkriveno i prijavljeno 56 krivicnih dela, podnete su 33 krivicne prijave protiv 43 lica.

Na podrucju PU Požarevac, povecan je ukupan broj saobracajnih nezgoda, a smanjen je broj poginulih dok je povecan broj teže povredenih lica. Tokom ove godine policija je podnela 3.443 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti saobracaja, rekla je Tišma.

Porodicama poginulih radnika PU Požarevac, u znak poštovanja i zahvalnosti MUP je i ove godine dodelilo novcanu pomoc, a pripadnici PU položili su vence na njihove grobove.

Povodom dana policije 29 policijskih službenika koji su primljeni u službu izmedu dva praznika položili su zakletvu, a predsednik Opštine dodelio je nagrade pripadnicima PU Požarevac. Nagrade su dobili Silvana Korunovic, policijski narednik prve klase i policajac Stevan Mladenovic.

Nagrade za izuzetne rezultate rada tokom godine urucio je nacelnik Policijske uprave Požarevac, glavni policijski savetnik Radovan Živkovic, a nagrade su dobili : Dejan Radisavljevic, policajac prve klase- PU Požarevac, Jasmina Mišic, policijski narednik - PS Veliko Gradište, LJubiša Maksimovic, policajac -PS Golubac, Jovica Stefanovic, policajac-PS Kucevo, Nenad Micic, mladi policijski narednik- PS Petrovac, Srbislav Trifunovic, mladi policajac prve klase- PS Žagubica, Radan Bakovic, policajac prve klase- PS malo Crnice, Branislav Lugavac, policajac -PS Žabari, Saša Nikolic, policajac - odeljenje PU Požarevac, Slobodanka Rajic- inspektor u odseku privrednog kriminaliteta PU Požarevac, LJiljana Peric, referent u odseku Informacione tehnologije, Zoran Marinkovic, radnik u odseku veze i kriptozaštite, Srdan Jovanovic, radnik u odeljenju logistike, LJiljana Aleksic, referent u odseku za strance, Milka Stojkovic-Jankovic dipl. pravnik u Odseku za vodenje prekršajnog postupka, Dragomir Otaševic, saobracajni policajac i Jasmina Tišma, PR Policijske uprave.

Nagradenima su uspehe cestitali nacelnik Branicevskog okruga Živadin Jotic i predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, dok je predsednik opštine Malo Crnice Miodrag- Dragance Markovic PU Požarevac dodelio donaciju za kupovinu jednog radara.

T.R.S.

OPŠTINSKO VECE POŽAREVCA

ZDRAVIJA HRANA NA PIJACAMA

Stanje namirnica na požarevackim pijacama bolje je u odnosu na prvi kvartal 2006, pokazala su ispitivanja Veterinarskog specijalistickog instituta sprovedena u dva navrata, u februaru i martu ove godine, receno je na sednici Opštinskog veca održanog prošle nedelje.

Od ukupno pregledanog 181 uzorka (sir, kajmak, pilece meso i konzumna jaja) ispravno za ljudsku upotrebu bilo je 55,80%, uslovno upotrebljivo, 25,97% a neupotrebljivo 18,23%. Ispitivanja vršena na zelenim pijacama u Požarevcu i Kostolcu pokazala su da je oko polovina uzoraka sira bila ispravna, kao i dve trecine uzoraka kajmaka, dok su svi ispitani uzorci pileceg mesa i jaja bilo ispravni za ljudsku ishranu. Razlog tome je što je vecina objekata pod stalnim nadzorom Republicke veterinarske inspekcije i Veterinarskog specijalistickog instituta “Požarevac”, navodi se u objašnjenju.

JKP “Vodovod i kanalizacija” obratilo se predsedniku Opštine sa zahtevom da Opština preuzme deo kredita koji je ovo preduzece podiglo za izvodenje radova na zaštiti izvorišta “Kljuc”. Vece je pozitivno odgovorilo na ovaj zahtev, odlucivši da preuzme otplatu od 4 miliona dinara dok ce “Vodovod i kanalizacija” vracati 11 miliona iz sopstvenih sredstava. Tri miliona dinara opština Požarevac pozajmice žagubickoj opštini, radi realizacije dva zapoceta projekta, s obzirom na trenutnu situaciju deficita budžeta ove opštine. I opštini Kucevo bice pozajmljeno 7 miliona dinara, radi izmirenja dospelih obaveza budžetskih korisnika i pokrica dela troškova jubilarne 40-e smotre “Homoljski motivi’. U zahtevu je navedeno da bi pozajmljena sredstva Kucevo vratilo u pet jednakih mesecnih rata pocev od juna do oktobra.

POMOC ZA CISTIJI GRAD

Sa obzirom na pozitivne efekte i znacaj Projekta video nadzora “divljih” deponija, koji je odnedavno poceo da funkcioniše u Opštini , Komisija za realizaciju projekta obratila se zahtevom za obezbedenje nedostajucih sredstava u iznosu od oko milion dinara. Budžetom Opštine za realizaciju prve faze projekta izdvojena su dva miliona dinara, a za sada su postavljene kamera na 15 najugroženijih mesta u Opštini, mada postoje zahtevi za postavljanje još više desetina na lokacijama na kojima stalno ili povremeno nicu divlje deponije. Jedan od predloga komisije je i da se u narednom periodu objedine svi video nadzori, interni(zgrada SO Požarevac),uslužni centar, divlje deponije, predškolske ustanove, na jednom mestu, a da se eksterni video nadzor poveže sa MUP-om.

Novi kablovski operater

Nezadovoljni Požarevljani obratili su se vecu sa zahtevom za raspisivanje novog tendera za najpovoljnijeg ponudaca za održavanje kablovske mreže. Više desetina gradana potpisalo je peticiju kojom izražavaju protest SO Požarevac jer je, kako se navodi, “oduzela pravo firmi “Vucko 3” d.o.o. RJ Požarevac kablovske televizije i neregularnim tenderom to pravo dala SBB RJ Požarevac” .Potpisnici peticije navode da se SBB ne pridržava zakljucenog ugovora kojim je predvideno da mesecna pretplata nece preci 2,5 E.

Vece je odlucilo da ce raspisati tender za još nekog operatera, kako bi gradani imali mogucnost izbora, a clanovi ovog tela razmotrili su i moguce lokacije u Požarevcu i Kostolcu na kojima je moguce organizovanje zabavnih igara u vreme kada su ulice zatvorene za saobracaj. Svakog leta na kružnom toku u Požarevcu i ispred sportske hale u Kostolcu najmladi imaju priliku da voze akumulatorske automobile. Naknada za korišcenje ulica za organizovanje vožnje odreduje se u visini od 600 dinara po automobilu dnevno, potvrdeno je na Vecu.

T.R.S.

PROSLAVLJENA GRADSKA SLAVA I DAN OPŠTINE POŽAREVAC

DODELJENE NAGRADE I POVELJE

Dan opštine Požarevac i gradska slava, Svete Trojice, proslavljeni su u nedelju, najpre litijom ulicama grada, a zatim svetom arhijerejskom liturgijom koju je služio vladika Branicevski gospodin Ignatije. Kolac je ove godine prerezao Milan Peric, direktor “Vodoprivrede”, a ta cast ce sledece godine pripasti Saši Valjarevicu, direktoru JKP “Komunalne službe” Požarevac.

- Duh sveti ima veliku ulogu u našem spasenju, najpre, sam Gospod naš je došao Duhom svetim, što ce reci da u jedinstvu Boga i coveka posreduje Duh sveti. Darovi Duha svetoga nazivaju se razlicitim imenima u Svetom pismu. On je duh života, duh slobode, duh zajedništva. Sva ova imena sadrže se u imenu zajednice. Kako kaže sveti apostol Pavle:”Tamo gde je duh, tamo je zajednica”, jer Duh sveti cini zajednicu, cini jedinstvo, jedinstvo od Gospoda našeg Isusa Hrista, rekao je Vladika Branicevski.

Slavsku atmosferu u porti Crkve obeležio je kulturno - umetnicki program i tradicionalno slavsko posluženje, a obele-žavanje Dana opštine nastavljeno je u svecanom salonu opštinskog zdanja.

Povodom Svete Trojice nagrade opštine Požarevac, u iznosu od po dvadeset hiljada dinara i povelje o nagradi dodeljene su Ðordu Marjanovicu, umetniku iz Beograda, Dragoslavu Bogdanovicu Bucicu, penzioneru iz Požarevca, Branislavu Živulovicu, sekretaru Opštinske organizacije Crvenog krsta u Požarevcu, Draganu Živkovicu, direktoru PD “TE-KO” Kostolac, koji se svoje nagrade odrekao u kosrist izgradnje kostolacke crkve, a isto su, kao pomoc u izgradnji crkve “Svete Petke” u Busiju, ucinili Zoran Jankovic, protojerej-stavrofor i Branislav Dmitrovic, direktor Karate kluba “Požarevac 92”. Nacelnica opštinske uprave Zorica Markovic nagrade je urucila i dr Jasmini Jolic, specijalisti ginekologije Zdravstvenog centra Požarevac, Stevanu Mladenovicu, policajcu Policijske uprave u Požarevcu, Miroslavu Stanišicu, direktoru filijale “Dunav osiguranja” u Požarevcu, Milanu Jelcicu, profesoru u penziji iz Požarevca, Borici Nešicu, poljoprivrednom proizvodacu iz Kasidola i Sandri Stefanovic, direktoru Turisticke organizacije u Požarevcu. Povelje Opštine dodeljene su OŠ “Vuk Karadžic”, “Žitostigu” AD, Centru za socijalni rad, Decjem vrticu “LJubica Vrebalov” i privatnom preduzecu “Aleksa” .

Nastup u svecanoj sali imali su ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca, a slavu je svim žiteljima Opštine cestitao predsednik Dušan Vujicic, rekavši:

- Dugujem zahvalnost svim gradanima koji su sa nama , u litiji prošli ulicama Požarevca. Rukovodstvo opštine saraduje sa svima, vojskom, policijom, crkvom, školama…Zato mislim da je opština Požarevac danas jedna od najbogatijih u Srbiji jer ima ljude koji su vredni. Imamo koga da nagradimo, rekao je Vujicic.

T.R.S.

MESNA ZAJEDNICA BULEVAR PROSLAVILA SLAVU - SVETE TROJICE

SLAVA NA MNOGAJA LETA

U prostorijama internata Poljoprivredne škole na Tulbi protekle nedelje u prisustvu velikog broja gostiju i predstavnika lokalne samouprave Mesna zajednica Bulevar obeležila je svoju slavu - Svetu Trojicu. Secenje slavskog kolaca obavio je vladika branicevski dr Ignatije Midic. Ove godine kolacar je bio Nikola Marinkovic, a naredne godine tu ulogu ce preuzeti Sladan Marinkovic.

Predsednik saveta Mesne zajednice Bulevar Prvoslav Nikolic zahvalio se svima koji su svojim prisustvom uvelicali proslavu, a Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, cestitajuci slavu naglasio je da opštinska vlast cini sve kako bi sve ono što je obecano gradanima Mesne zajednice Bulevar bilo i uradeno u dogovorenim rokovima. U umetnickom delu programa glumci pozorišta “Bulevar” Ninoslav Radojcic, Radiša Gvozdic i Saša Milosavljevic govorili su aforizme i price o starim požarevackim kafanama.

D.D.

OTKRIVENO SPOMEN - OBELEŽJE U BARAMA

STIŠKIM JUNACIMA ZA NEZABORAV

U spomen junacima 9. Pešadijskog puka prvog poziva dunavske divizije koji su poginuli u herojskoj odbrani Bara, Beranja i otadžbine oktobra 1915. godine, prošle subote otkriveno je spomen obeležje. Obracajuci se prisutnima mr Tihomir Jovanovic istakao je da su pripadnici 9. Pešadijskog puka svojom herojskom borbom branili Stig od daleko jaceg i organizovanijeg neprijatelja i tom prilikom, nažalost, poginulo je 25 srpskih boraca. Preživeli borci 9. Puka su preko Kosova, Albanije i Krfa ucestvovali u oslobadanju Soluna, a zatim se sa saveznickim snagama vratili i konacno oslobodili svoju zemlju.

Osveštanje spomenika obavio je Dejan Ivkovic, sekretar Eparhije branicevske sa sveštenicima. U ime opštine Požarevac, vence na spomenik srpskim junacima položili su Dušan Vujicic, predsednik Opštine, Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika Opštine, Ivan Grubetic, predsednik SO Požarevac, Predrag Pajic, menadžer Opštine i Saša Valjarevic republicki poslanik. Ispred Garnizona Požarevac venac je položio Vinko Markovski, komandant Garnizona, Žarko Tepšic ispred SUBNOR -a, a Srbislav Stojanovic u ime Društva za negovanje tradicije oslobodilackih ratova od 1914 - 1918. godine.

Svecanim presecanjem vrpce Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac pustio je u promet put izmedu Bara i Beranja u dužini od 1300 metara. “Put smo obecali pre dve godine i lokalna samouprava je zajedno sa Direkcijom za izgradnju opštine Požarevac to uradila na najbolji moguci nacin. Prošle godine je površina izravnana i pripremljena, a ove godine je obavljeno asfaltiranje tako da ce meštani Bara i Beranja imati mnogo bolju komunikaciju”, istakao je izmedu ostalog Dušan Vujicic.

D.D.

KOLEKTIV JP “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

PROSLAVILI MLADOG SVETOG NIKOLU

U prisustvu brojnih gostiju-predstavnika lokalne samouprave na celu sa predsednikom Opštine Dušanom Vujicicem, direktorima javnih preduzeca, clanovima Upravnog odbora i izvodacima radova, prošlog utorka zaposleni u Javnom preduzecu “Toplifikacija”, peti put nakon ustanovljavanja, proslavili su svoju slavu, Mladog Svetog Nikolu.

Slavski kolac lomljen je u crkvi Svetog Nikole uz cinodejstvo sveštenstva i prisustvo domacina slave Branka Ðordevica, kolacara, direktora Tome Janicica i ostalih radnika preduzeca. Slavski rucak koji je blagoslovio otac Aleksandar prireden je u Restoranu “LJubicin konak” u LJubicevu.

S.E.

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

KERAMIKA SA DUŠOM

Vesna Blagojevic je po struci pravnik, a po zanimanju kojim se vec više od deset godina uporno bavi - keramicar. Pocela je doduše kao pravnik i punih 17 godina radila te poslove. Od tih 17, više od 11 godina provela je u SO Kucevo kao pravnik, ali kaže, svako jutro kada bi se spremala na posao zamišljala kako bi bilo lepo kada bi imala posao koji bi mogla da obavlja bez nekog posebnog radnog vremena i posao sa malo više kreativnosti. Stvaralacki gen, po njenom mišljenju povukla je na majku koja je muzicki pedagog i uz to i dobar slikar.

Stvar sa keramikom je pocela tako što su prijatelji u Kucevu dobili na poklon od poznate beogradske keramicarke veoma lep keramicku ciniju. Razgledajuci ciniju pomislila je da bi i ona sama mogla da se bavi tim poslom. Zanimljivo, ista misao pala je na pamet i prijateljici dr Milesi, koja je i ugovorila prvo videnje i prvi razgovor sa keramicarkom u Beogradu.

- Ostala sam u Beogradu dva dana u razgovoru i razgledanju i to mi je sva obuka, sve ostalo sam sama naucila iz literature i eksperimentišuci, grešeci, ali i uspevajuci i saznajuci, otkrivajuci polako jednu po jednu tajnu tog prelepog zanata - kaže Vesna Blagojevic.-Puno novog naucila sam i ovde na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca, gde sada stalno radim. Ovde je jedna druga tehnologija, drugi nacin rada, pa cak i druga glina - pre sam radila sa belom, a ovde radim sa crvenom grncarskom glinom. Ovde nema glaziranja, a svi predmeti, oblici, forma, grlo, stopalo posude, odakle polazi drška, mostovi... moraju da su u okvirima antike. Ni u kom slucaju ti predmeti ne smaju da lice na industrijsku keramiku, potrebna je odredena patina, za koju su opet potrebni posebni postupci. I, tako, mora da se eksperimentiše, da se uci i ide dalje.

Arheolozi kažu za posudnu keramiku, terasigilatu, da je nepoznanica do dana današnjeg šta su ti nekadašnji keramicari koiristili za premaz. Nije to, sa druge strane neka velika nauka, glina je prirodni materijal, ali svako ima neku svoju malu tajnu, svoje otkrice, do koga je došao tokom vremena bavljenja tim poslom, što naravno svako ljubomorno cuva za sebe i svoje najbliže. Nekadašnji majstori imali su tu prednost koja nije beznacajna, a to je da su svi materijali bili prakticno na površini zemlje, pa im je eksperimentisanje bilo utoliko olakšano. Probaš jedno, pa vidiš da li ide, onda probaš nešto drugo i tako na kraju dodeš do najboljeg rešenja. Kada smo kod keramike, nije recimo jasno ni kako su nekadašnji anticki i stariji keramicari precišcavali glinu. Danas ta prerada ne može ni da se zamisli bez mašina .

- Zanat kao i svaki drugi zanat, može da se nauci, neko lakše, neko teže, ali za keramiku ko nema onaj osecaj u prstima, u vrhovima prstiju, na jagodicama, taj bolje da pokuša nešto drugo. Druga komponenta je osecaj za estetiku. Glina je veoma lep materijal, ne postoji lepši. Ja ponekad kažem da je glina kao žena, sa njom se mora lepo, strpljivo, mirnim rukama i onda vam ona sve to vraca. Ako toga nema, nema ni uspeha. U osnovi ovog zanata su zemlja, voda i vatra. Ja sam dodala još nešto, a to je duša. Po mom mišljenju nema uspeha ako se u sve to nekako ne utka i duša. To se vidi na predmetima, da li imaju dušu, ili nemaju. To i kupci prepoznaju, bez obzira da li imaju neka znanja o tome, ili ne.

Radeci na zadatu temu, a to je antika, Vesna Blagojevic, ipak pronalazi nacina da vecini predmeta koje izracuje - da svoj licni pecat, da promeni ono što je dozvoljeno da se promeni, samo da se ne bi ponavljala, kao što je to nekada bila prinudena da radi obavljajuci svakodnevno monotoni cinovnicki, pravni posao. Za sebe na kraju kaže da je veoma srecna, da voli svoje dete, svoju majku i svoj posao. U Požarevcu i široj okolini nema ni jednog drugog keramicara, ali zato u svakom slucaju ima mnogo ljudi koji vole svoj posao i u njemu nalaze ogromno zadovoljstvo, što cak nema ni mnogo veze sa novcem i nekom sjajnom egzistencijom koju im taj posao obezbeduje. A, keramika je jedan stari zanat, medu najstarijim zanatima uopšte. Preživela je vekove i milenijume, preživece i ovo i ovakvo naše vreme.

R. Deuric

BELA KUGA HARA KUCEVACKOM OPŠTINOM

OKORELE NEŽENJE CEKAJU SUÐENE DEVOJKE

Oko 250 hiljada neženja u Srbiji ceka da se oženi a u Homolju ima ih više od hiljadu. Više od 800 momaka ni posle cetrdesete godine nije uspelo da se oženi. Devojke su otišle masovno u grad ili inostranstvo, u potrazi za boljim životom.

Demografi kažu da ce u narednih deset godina broj seoskih domacinstava u Kucevu i u Branicevskom okrugu da se smanji za oko 5.000.

- Dugorocna nacionalna strategija o razvoju ili opstanku sela ne postoji, veli politikolog Svetlana Josimovic. Kako u tom slucaju mlad covek da se veže za selo,kad ima oci i vidi da ga svi napuštaju,svuda je izgleda bolje nego na svojoj njivi.Seljak radi sa gubitkom, a mlad covek nije više spreman da radi a da nema para za letovanje ili za novi automobil.

Mnogi misle da je selo najisplativija investicija Srbije, ali država ništa nije ucinila da se mladi zadrže u seoskoj sredini u kojoj su odrasli. Groblja se šire u selima,a kad se beba donese u selo, to je pravo slavlje.

U Radenki, selu sa 300 domacinstava, devojaka za udaju ima, ali nema dovoljno zetova koji bi se prizetili u domacinstvima sa devojkama-jedinicama.

U Velikoj Bresnici mladi bracni parovi radaju po dva deteta.I obližnji Mišljenovac je selo s puno decje graje, a i u Mustapicu, Vukovicu, Zeleniku, Neresnici i Duboki, retko koji par ostaje na sinu jedincu.To su povoljni vetrovi, ali retka pojava-veli politikolog Svetlana Josimovic.

U Rabrovu kod Kuceva najstariji mladoženja je starac od 67 godina.U selu živi desetak mladica preko 40 godina kojima je vreme za ženidbu na isteku.

- Gde nema devojaka, nema ni dece, kaže Tomislav Mišic iz ove varošice.-Svadbe su sve rede a razvodi mladih bracnih parova-sve cešci.

LJ.Nastasijevic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - MILAN MARTINOVIC IZ OSANICE

NEOPHODNA MODERNIZACIJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Sedmoclana porodica Milana Martinovica iz Osanice bavi se ratarskom i stocarskom proizvodnjom. Ukupno obraduju 40 hektara zemlje, od cega je 10 hektara u zakupu. Setvena struktura je takva da je na površini od 8,5 hektara posejan kukuruz, pšenica na 3 hektara, crvena detelina na 3 - 4 hektara, a ostalo su veštacke livade. U okviru stocarstva Milan se bavi odgojem priplodnih junica, tovom bikova i proizvodnjom mleka. Sveukupno poseduje 26 brava od cega: 14 muznih krava, 5 junica i 7 bikova.

"Trenutno dnevna proizvodnja mleka je smanjena na 180 litara, a prošle godine Imleku sam predao 62.739 litara mleka. Cena u prvoj klasi iznosi 23,5 dinara i mogla bi biti nešto veca kako bi proizvodnja bila rentabilna. Inace, celokupna porodica je u poslu prema svojim mogucnostima. Što se vremenskih prilika tice, kiša je stigla u pravi cas kada je pšenica u fazi nalivanja zrna, a i kukuruzu je u prvim fazama razvoja voda veoma neophodna. Ove godine koristio sam novosadske, zemunpoljske i KVS hibride. Za ishranu stoke koristim lucerku, silažu i koncetrate. Od mehanizacije posedujem pet traktora, prikljucne mašine, laktofriz za cuvanje mleka, jedino nedostaje rolobaler i setvospremac koji je retkost u Homolju. Od Ministarstva poljoprivrede prošle godine uzeo sam kredit u visini od 15.000 evra za kupovinu traktora, jer je mehanizacija relativno stara. Kupio sam traktor Belorus poslednje generacije sa vecim radnim ucinkom, kao i štalu od Ekonomije koja treba da se renovira i za tu svrhu su neophodna dodatna sredstva. Inace, kredit je sa minimalnom kamatnom stopom od 3% na 5 godina. Smatram da ce u narednom periodu agrarna politika biti na strani seljaka, jer samo modernizacijom poljoprivredne proizvodnje mogu se ocekivati rezultati koji omogucavaju poljoprivrednicima dostojanstven život", rekao je izmedu ostalog Milan Martinovic.

D.D.

ZADRUŽNI SAVEZ PREDSTAVIO ZADRUGE

Na nedavno završenom Medunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu uspešno se predstavio i Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga. U hali 6, gde je bio skoncentrisan zadružni sektor, naš Zadružni savez bio je jedini od regionalnih saveza, uz zadružne saveze Srbije i Vojvodine. Zadružni savez Požarevac imao je svoj štand na udarnom mestu, izmedu štandova ZS Srbije i ZS Vojvodine. Zainteresovanim posetiocima deljene su pisane informacije o komercijalnoj ponudi zadruga iz ovog regiona, kao i agrarnih fondova. Narocito su dobro prezentirani agrarni fondovi Smedereva i Petrovca na Mlavi. Zadružni savez je u svom nastupu insistirao i na prezentaciji investicionih ideja za cije oživotvorenje su potrebna sredstva suinvestitora.

Od zadruga, najbolju prezentaciju imala je novoformirana Zemljoradnicka zadruga "Stamnicka Reka" (iz opštine Petrovac nc Mlavi), koja je sem pisanih materijala prikazala i deo proizvoda iz svog proizvodnog programa, odnosno iz ponude svojih kooperanata. Takode, dobro se predstavila i zadruga "Zajednica" iz Rašanca, koja je imala i svoj dan na Sajmu.

Po recima mr Bogdana Živanovica, predsednika, štand Zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga posetilo je i više znacajnih licnosti. Izdvaja se poseta predstavnika jednog konzorcijuma iz Izraela, koji je pokazao interesovanje da uloži sredstva radi zajednicke proizvodnje poljoprivrednih proizvoda sa poljoprivrednicima iz ovog sela Srbije. Samo dva dana po završetku sajma, delegacija izraelskog konzorcijuma boravila se u Požarevcu, gde su u ovdašnjem Zadružnom savezu vodeni razgovori o mogucnostima saradnje sa zadrugama i farmerima.

SVECANO OBELEŽEN PEDESETI ROÐENDAN ‘’ GLASA PROIZVOÐACA”

JUBILEJ ZA PONOS I POŠTOVANJE

Prošlog petka “ Glas proizvodaca”, list Privrednog društva “ Termoelektrane i kopovi Kostolac”, svecanom akademijom, uz prisustvo velikog broja gostiju proslavio je 50. rodendan. Jedan od najstarijih fabrickih listova u Srbiji do danas je izdao 1.360 brojeva u ukupnom tiražu od 8.599.200 primeraka. Objavlje-no je oko 40.800 fotografija i oko 90.000 naslova. List ima dva izdanja: štampano i elektronsko- internet izdanje i izlazi petnaestodnevno. Za pet decenija redovnog izla-ženja informativni list «Glas proizvodaca» uredivalo je 11 glavnih i odgovornih urednika, šesnaest novinara, tri fotoreportera i tri tehnicka urednika. Minutom cutanja preminulim radnicima odata je pošta. U današnjoj redakciji lista zaposleni su Miloš Janjetovic (glavni i odgovorni urednik), Cedomir Radojcic, Novica Antic, Dragan Radojkovic, Saša Sreckovic, Biljana Bundalo i Predrag Životic.

- Od trenutka kad je 25. maja 1957.godine objavljen prvi broj “ Glasa proizvodaca” do danas prošlo je pola veka. Informativna funkcija, koja je nastala iz potrebe da radnici Rudnika i termoelektrana Kostolac budu informisani o svemu što je bitno za proizvodnju i poslovanje tog preduzeca, za njegov razvoj, ali i o svemu što se dogada u njihovom okruženju- u proteklih 50 godina razvijala se i obimom i kvalitetom. Tokom svih tih godina, uz povremeno menjanje koncepcije lista, zadržana je osnovna orijentacija, prvobitna potreba na kojoj se funkcija informisanja i konstituisala u jedno fabricko glasilo kakav je “Glas proizvodaca”. To je list sa poluvekovnom tradicijom, glasilo koje obimom i ucestalošcu izlaženja predstavlja jednu od najintenzivnijih produkcija informativnih sadržaja kada je rec o fabrickoj štampi u Srbiji, naglasio je u svom izlaganju Miloš Janjetovic, glavni i odgovorni urednik lista.

Zahvaljujuci intenzivnom razvoju preduzeca i njegovog prerastanja u Industrijsko energetski kombinat „Kostolac”, “Glas proizvocaca” je od 1976 godine, kada je formirana profesionalna redakcija, narocito pratio investicioni sadržaj i obezbedivao informacije znacajne za razvoj preduzeca. U godinama samoupra-vljanja najuocljivije informacije bile su one koje su neophodne za odlucivanje ljudi, proces samoupravnog odluci-vanja. Na neki nacin list je bio u funkciji rada samoupravnih organa, funkcionisanja društveno-politickih organizacija. Usledila je reorganizacija preduzeca, ali je „Glas proizvodaca”, i pored razdvajanja kopova i termoelektrana u dva javna preduzeca, kao most, ostao u funkciji informisanja radnika oba preduzeca.

- Poslednjih godina, u vremenu restrukturiranja Elektroprivrede Srbije, samim tim i javnih preduzeca Termoelektrane i Kopovi Kostolac, a posebno od ponovnog spajanja ta dva javna preduzeca u jedno privredno društvo- PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, primetna je težnja “ Glasa proizvodaca” da, osim o proizvodnim rezultatima i planovima, citaoce obavesti o osnovama poslovne politike, bitnim uslovima u kojima se ona ostvaruje, njenim najvažnijim ciljevima, o ukupnom materijalnom položaju preduzeca, o perspektivama itd. Drugim recima, vreme koje je ta pitanja ucinilo interesantnim je, u stvari, opredelilo i profil, koncepciju glasila. Uz sve ovo, „Glas proizvodaca”, iako interno glasilo PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, delimicno je, hteo- ne hteo, prevazišao okvire internog glasila i postao novina koju rado citaju, ne samo zaposleni u privrednom društvu, nego i gradani Kostolca i Požarevca, konstatovao je na kraju izlaganja Miloš Janjetovic.

Za izuzetne rezultate u informisanju list „ Glas proizvodaca” do sada je dobio više znacajnih priznanja, novinari su dobijali pojedinacne nagrade, a Ukazom Predsedništva Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije od 25. juna 1987. godine list je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom. Rodendansko slavlje uvelicao je i Petar Jeremic, predstavnik Udruženja novinara Srbije koji je listu za veliki doprinos u razvoju informisanja urucio Veliku plaketu UNS- a.

- Šta poželeti listu ‘’Glas proizvodaca’’ u nekom buducem periodu? Ja im želim samo jedno, da traju, da nas informišu i da ne budu više samo dnevni hronicari. Želim da se bave kritickim osvrtom, da nas upozoravaju tamo gde grešimo, da nam ukazuju na neke naše greške, da budu hronicari društvenih promena, i da jednostavno kao takvi prerastu u nešto bolje. A to prerastanje desice se vrlo brzo, vec od sledeceg broja. U godini jubileja list ce promeniti izgled, formu i postace revija kakvu imaju sva privredna društva u EPS- u. Pridružujem se cestitkama i željama za dugim trajanjem, rekao je izmedu ostalog Dragan Živkovic, direktor PD TE- KO Kostolac.

Na svecanosti su govorili i bivši urednici lista, Kristina Janicijevic i Borivoje Jovanovic koji su kolegama iz redakcije, izmedu ostalog poželeli novi jubilej - sto godina od izlaska prvog broja.

Pored citanja brojnih telegrama cestitki (Koncern ‘’Bambi- Banat’’, Trgovinski sud, ‘’Rec naroda’’, Radio Požarevac, sindikati Kopova i Termoelektrana...), povodom pedesete godišnjice postojanja lista i uspešne saradnje, dodeljene su i Plakete sa poveljom organizacijama i pojedincima. Ovo priznanje urucio je Miloš Janjetovic, glavni i odgovorni urednik listu ‘’Sindikalni poverenik’’- RAD, listu ‘’Kilovat cas’’, Štampariji ‘’Dnevnik’’, dnevnom listu ‘’Danas’’, televiziji ‘’Duga’’ iz Požarevca, Miletu Veljkovicu, novinaru iz Požarevca i Draganu Ropkicu iz Kostolca, najvernijem citaocu lista ‘’Glas proizvodaca’’.

M. Kuzmanovic

POSLE DEVET MESECI PREGOVORA SINDIKATA I POSLOVODSTVA PD TE- KO KOSTOLAC

KONACNO POTPISAN KOLEKTIVNI UGOVOR

U Privrednom društvu « Termoelektrane i kopovi Kostolac», posle devet meseci pregovora, 17. maja konacno je potpisan Kolektivni ugovor cime su prestala da važe Pravila o radu u preduzecu, uvedena od strane direktora januara ove godine, nakon prestanka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za EPS. Potpisivanjem kolektivnog ugovora pocinje da se primenjuje nova sistematizacija poslova i vrednovanje u kostolackom Privrednom društvu.

Umesto svecanog potpisivanja, pregovaralo se o dodatnim zahtevima LJubiše Lazica, predsednika Sindikata kopova. Rec je o obavezama poslodavca da finansira sport, kupovinu novogodišnjih paketica za decu radnika i rucnog sata za penzionisane radnike. Tekst je na kraju ipak prihvacen od strane direktora, Sindikata kopova i Sindikata termoelektrana.

- Nadam se da je ovo poslednji put da ja mirim i da ujedinjujem sindikate. Od danas nemam nameru da sa sindikatima uopšte razgovaram ako nemaju jedinstven stav. Ovaj kolektivni ugovor mogli smo da imamo još u septembru prošle godine, a danas smo mogli, da su sindikati bili jedinstveni, da potpisujemo izmene i dopune. Ali i sada, ovaj tekst, po mom dubokom ubedenju, jedan je od najboljih u Elektroprivredi Srbije. Bez obzira što ima tekstova sa daleko vecim pravima koja su, iskren da budem, u ozbiljnoj koliziji sa mogucnostima primene, ovaj tekst je realan i prava i obaveze su u skladu sa stanjem u preduzecu i ciljevima kojim težimo, naglasio je Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva TE- KO Kostolac.

Zanimljivo da je poslednji pisani trag o potpisanom Kolektivnom ugovoru na podrucju Kostolca zabeležen 1926. godine u tadašnjem jamskom rudniku Klenovnik. Tada je nakon štrajka kopaca potpisan Kolektivni ugovor u 16 clanova kojim su regulisane plate i cena satnice za sve poslove u rudniku.

M. K.

NAGRAÐENI POBEDNICI LIKOVNOG KONKURSA EPS I DECA IZ BRANICEVSKOG, PODUNAVSKOG I ŠUMADIJSKOG OKRUGA

TRIJUMF UCENICA IZ VELIKE PLANE

U Privrednom društvu « Centar» Kragujevac, prošle srede proglašeni su pobednici likovnog konkursa « Energija i priroda- moji prijatelji», deset ucenika osnovnih škola iz Branicevskog, Podunavskog i Šumadijskog okruga. Po pet ucenika i njihovih nastavnika sa podrucja koje pokrivaju školske uprave Požarevac i Kragujevac dobili su od organizatora, privrednih društava « Termoelektrane i kopovi Kostolac» i « Centar» Kragujevac na poklon sportsku opremu koju je urucio Ivan Savcic, direktor kragujevackog Privrednog društva.

Elektroprivreda Srbije ce u junu od 60 odabranih radova osnovaca iz cele Srbije izabrati deset najboljih, a autore nagraditi sedmodnevnim boravkom u Eko- kampu na Tari, krajem avgusta, u organizaciji Pokreta gorana Srbije. Na likovni konkurs za ucenike osnovnih škola Branicevskog i Podunavskog okruga koji pokriva Školska uprava Požarevac, prispelo je 514 radova iz 24 škole. Žiri u sastavu Violeta Tomic, istoricar umetnosti (predsednik), Miodrag Kuzmanovic, novinar i Draško Grujic, prosvetni savetnik Ministarstva prosvete izabrao je pet najboljih radova koji ulaze u uži izbor za nagradu EPS- a.

Prema oceni žirija, najbolje radove poslali su ucenici nastavnika Živoslava Jovanovica iz OŠ « Sveti Sava»

Velika Plana: Ivana Pavlovic 4/ 6, Višnja Pantic 6/ 1, Emilija Ugrinic 7/ 1 i Mina Petkovic 7/ 5. Autor petog nagradenog rada je Marija Stupar, ucenica 8/ 3 nastavnice Žiže Radisavljevic iz OŠ «Vuk Karayic» Požarevac. Najviše radova ( 189) prispelo je iz OŠ «Heroj Ivan Muker» iz Smederevske Palanke, a prema novim propozicijama ovoj školi ce pripasti nagrada za masovnost. Autorima 8 000, nastavniku 5 600 i školi 5 600 dinara.

Žiri Privrednog društva « Centar» i Školske uprave Kragujevac u sastavu Mirjana Andric, istoricar umetnosti ( predsednik) i Tatjana Radonjic, profesor likovne umetnosti, odabrao je pet radova ucenika osnovnih škola sa podrucja Šumadijskog okruga: Jovana Filic, ucenica 8/ 1 nastavnika Radosava Stojanovica iz OŠ « Despot Stevan Visoki», Marko Yajevic, 5/ 3 OŠ « Sveti Sava» Kragujevac i nastavnik Milorad Kostic, Aleksandra Markovic 6/ 1 OŠ «Radoje Domanovic» Kragujevac, Nikolina Cvjetkovic 4/ 1 OŠ «Svetolik Rankovic» Arandelovac, nastavnik Jelena Švabic, i Julijana Kuzmic 8/ 3 OŠ « Karadorde» Topola, nastavnik Radmila Jokic.

M. K.

ZASEDALO OPŠTINSKO VECE OPŠTINE PETROVAC

U petak je održana 55. sednica Opštinskog veca opštine Petrovac. Clanovi opštinske vlade razmotrili su 23 tacke dnevnog reda. Podneta je informacija o pripremljenosti sistema odbrane od grada na teritoriji radarskog centra „Petrovac” za 2007. godinu. U opštini Petrovac bice branjeno 65.500 hektara, od toga je poljoprivredno zemlji-šte 48 425 hektara. Planirano je da radi 20, a aktivirano je 15 protivgradnih stanica. Zbog nedostatka strelaca ne rade stanice u Manastirici, Bistrici, Petrovcu i Lopušniku, a zbog nerešenih imovinsko pravnih odnosa ne radi stanica u Busuru. Ocenjuje se da je saranja sa opštinom dobra. Opština je organizovala prevoz strelaca do radarskog centra i finansijski pomogla održa-vanje seminara, a ucestvovace i u finansiranju strelaca i postoji dobra volja da finansira i manje opravke na protivgradnim stanicama.

Razmatran je i zahtev „Litasa” Požarevac za davanje saglasnosti na registraciju redova vožnje na lokalnim putnim pravcima sa važnošcu od 1.06. 2007. do 31 05. 2008. godine.

Najveci broj tacki dnevnog reda bio je posvecen donošenju rešenja davanja u zakup neizgradenog gradevinskog zemlji-šta u državnoj svojini u Petrovcu, šetonju, Knežici, Leskovcu i Trnovcu. Na osnovu predloga Centra za socijalni rad jednom broju lica pružena je jednokratna finansijska pomoc.

D.I.

KULTURNA HRONIKA

Povodom Dana opštine Petrovac 4. juna sacinjen je bogat kulturno umetnicki program. Tako ce u cetvrtak 31. maja u Domu kulture u Petrovcu gostovati pozorišna predstava koja je radena po drami Bore Stankovica „Koštana” pod nazivom „Žal za mladost”, pocetak je predviden za 20,30 casova, a sutradan 1. juna na gradskom trgu bice prireden spektakularni koncert Sanje Ilica i „Balkanike” sa preko 50 izvodaca. Pocetak u 20,30. Nedelja 3. jun rezervisana je za poetsko duhovni sabor „Noc u Gornjaku” koji ce se održati u manastiru Gornjak sa pocetkom u 20,30 casova.

Zavicajni muzej Petrovac i PTT Muzej Beograd veceras u galeriji Muzeja organizuju izložbu pod nazivom „O imenu Petrovca i kratak pregled razvoja PTT saobracaja u Petrovcu”. Autor izložbe je Milorad Jankovic, kustos PTT muzeja, a otvaranje je zakazano za 20 casova.

Petrovacko amatersko pozorište „Bata Bulic” ove godine ce se predstraviti na republickom festivalu amaterskih pozorišta u Kuli svojom hit predstavom „Kako smo voleli druga Tita” u režiji Miloša Jagodica.

Sedmi Festival narodne muzike pod nazivom „Zlatni glasovi” održan je prošlog cetvrtka u Petrovcu. U takmicarskom delu programa nastupili su solisti predstavnici radio stanica Srbije, a zatim su nastupili i dueti. Gosti veceri bili su Vasilija Radojcic, Jordan Nikolic i Boban Zdravkovic.

Takmicenje sela opštine Petrovac nastavljeno je i proteklog vikenda nastupom mesnih zajednica Veliko Laole i Oreškovica, a u ovogodišnjem takmicenju nastupice dvadesetak mesnih zajednica.

D.I.

RAZGOVOR S POVODOM - ACA GERA ŽIVOTIC, ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE OPŠTINE PETROVAC

ZALJUBLJENIK U PISANU REC I SLIKU

Jedan od najsvestranijih aktuelnih politicara u petrovackoj opštini je svakako Aca Životic. Povod za ovaj razgovor je trideset godina od pocetka novinarskog i publicistickog rada gospodina Životica, a to je bila prilika da porazgovaramo i o drugim oblastima.

„To je svakako lepa i vedra tema za pocetak ovog razgovora. Tacno, sada daleke 1977. godine, poceo sam da pišem za požarevacku kucu „Rec naroda”. Malo po malo, taj miris štamparskog slova, što bi rekao naš nobelovac Ivo Andric, je ušao u mene, a ko ga jednom oseti nosi ga celog života u sebi, tako i ja. Za ovih 30 godina uvek sam se bavio pisanjem, s vremena na vreme po nešto zapišem, s namerom da ostavim neki trajni zapis. Poceo sam sa kratkim vestima iz opštine Petrovac, kasnije sam pisao o legendama iz našeg kraja, zatim prikaze o starim zanatima i hajduciji, a uporedo sam poceo da se bavim i fotografijom. Objavljivao sam i u decijim listovima, „Decjim novinama” i „Kekecu”, u „Ilustrovanoj politici”, a posebno su mi drage uspomene na saradnju sa Radio Beogradom i Radio Jugoslavijom jer sam dugo bio saradnik emisije „Dragovanje” koja je imala veliku slušanost i u zemlji, a i u inostranstvu.

Uvek sam želeo da napišem knjigu o mom rodnom selu Kamenovu i to mi je pošlo za rukom. Zahvaljujuci dobroj saradnji sa Istorijskim arhivom i muzejom u Požarevcu, imao sam i vremena i mogucnosti da sakupljam arhivsku gradu i Monografija je izdata u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i Zadružnim savezom Srbije. Zbog toga sam izuzetno srecan, jer je u toj mojoj knjizi zabeleženo mnogo dogadaja i likova, pa se nadam da sam dao skromni doprinos da to sacuvamo od zaborava.

I danas su novinarstvo i fotografija sastavni deo mog života i ja jednostavno ne bih mogao bez njih. Ne mogu da kažem da to što sam radio predstavlja neku veliku vrednost, ali to je moj hobi, moja ljubav, a kritike su uvek dobrodošle”.

Trenutno ste zaduženi i da rukovodite Opštinskim štabom za odbranu od elementarnih nepogoda?

„ Vec dve godine radim taj posao. Imali smo velikih problema sa rekom Mlavom koja se cesto izlivala, a tu su i Vitovnica i Busur. Naš je posao da zaštitimo infrastrukturu, a pre svega ljude i njihova dobra. Da podsetim da smo 2002. godine imali katastrofalnu poplavu u opštini, kada je nacinjena materijalna šteta od 4,5 miliona evra. I tu štetu niko nije nadoknadio, a posledice su prisutne i danas. Imamo dosta i erozivnog zemljišta, klizišta postoje u Stamnici, Busuru, Trnovcu. Mi u štabu smo insistirali da se nastave radovi na regulaciji reke Mlave i Busur i zahvaljujuci naporima opštinskog rukovodstva, Vlada Srbije je iz NIP-a izdvojila za te namene 80 miliona dinara i ovih dana su poceli radovi na regulaciji reke Mlave od Dubocke ka Trnovcu, a drugoj fazi radice se od Trnovca do Kamenova. Time ce se spreciti plavljenje cuvenog „Petrovackog polja” i najplodnijih oranica u komasiranom podrucju doline Mlave. Uz nadzor ljudi iz „Srbija voda” radove izvodi specijalizovano preduzece „Gradis” iz Cacka, a ukljucene su i mesne zajednice, svakako radice se i na regulaciji reke Busur”.

Opština je dobila i sredstva za otklanjanje posledica klizišta u pomenutim naseljima?

„ Imamo saznanja da je Vlada Srbije u prethodnom mandatu, donela odluku da nam se odobri 1.189.000 evra za te namene i sredstva ce biti upotrebljena za izgradnju i obnovu pet kuca, sanaciju puteva i mostova, kao i druge infrastrukture. Pomoc ce biti upucena mesnim zajednicama Oreškovica, Dobrnje, Leskovac, Trnovce, Kamenovo, Stamnica, po prioritetu i potrebama, a isplacivace ih direktno Vlada Srbije”.

Na celu ste i Opštinskog odbora Nove Srbije u Petrovcu, kako komentarišete dešavanja oko izbora nove Vlade?

„ Srecan sam što smo formirali novu Vladu i da ne idemo na nove izbore, jer bi u ocima sveta bili stvarno neozbiljni. Nije dobro što je tom prilikom došlo do teških reci, smatram da smo ljudi i da to ne treba da upucujemo jedni drugima. Mi iz Nove Srbije smatramo da je dosadašnja vlada mnogo uradila za našu opštinu, to je sada jedno veliko gradilište u putnoj infrastrukturi, zida se sportska hala i mi ne možemo da budemo nezadovoljni. I u ovoj godini ocekujemo znacajna sredstva za nastavak radova na ovim gradilištima, a uskoro ce poceti i ulaganja u gradski vodovod. Što se tice Opštinskog odbora Nove Srbije, on u Petrovcu ima 300 clanova i 20 mesnih odbora. Spremamo se za lokalne izbore, a gradani dobro znaju da li smo nešto doprineli ili smo bili kocnicari. Ja verujem da ce nam ponovo ukazati poverenje, mi nismo za zaoštravanje politickih odnosa, zalažemo se za politiku izgradnje”.

Izuzetno ozbiljno ste shvatili i vašu ulogu u lovackoj organizaciji?

„Po prestanku aktivnog igranja odbojke u Kamenovu, krajem osamdesetih, poceo sam da se bavim lovom, najpre u sekciji sela, kao mlad lovac, a 1998. sam izabran za sekretara Lovackog društva „Trest”, a kasnije i za predsednika udruženja, to je dužnost koju obavljam evo vec sedam godina. Imamo preko sedamsto lovaca orgnizovanih u 23 sekcije, gazdujemo na 44 hiljade hektara lovne površine, koja je bogata svom vrstom divljaci. Sigurno smo medu desetak najboljih udruženja u Srbiji. Posebno se ponosimo raznim Manifestacijama od koje bih izdvojio „Lov na bakarnu lisicu” koja se održava u Kamenovu i kada iz citave Srbije, pa i šire dode oko 500 lovaca”.

A šta reci o pcelarima, po cemu je Kamenovo poznato u Srbiji?

„ Sasvim sam slucajno postao pcelar, kada su moji sinovi dobili na poklon dve košnice od moga ucitelja Dušana Jovanovica. Trenutno imam 70 košnica i porodicno se bavim pcelarstvom. Od toga ne može da se živi, ali je to dobrodošao prihod. Veliki problem svih nas pcelara je plasman meda. Kaže se da je pcelarima sve skupo, samo je med jevtin. Ova godina je prosecna po prinosima meda po košnici, ali ce on biti kvalitetan i gust. Kao predsednik Udruženja pcelara Mlava, a i ranije, bio sam ukljucen u organizaciju poznate manifestacije „Dani mlavsko homoljskih pcelara” koja se održava u Kamenovu. Interesantno je da je iz našeg sela potekla i kulturna manifestacija „Susreti sela”, koja i danas živi, a imamo i književni list i klub „Orfej sa Mlave”. Mnoge lepe stvari potekle su iz mog sela, našta smo mi Kamenovci posebno ponosni”.

Kraj razgovora opet posvecujemo politici. Posle funkcije predsednika Skupštine opštine, koju ste obavljali u prethodnom mandatu, sada ste zamenik predsednika Skupštine opštine Petrovac. Bliže se novi lokalni izbori, kao ocenjujete saradnju u Skupštini opštine?

„ Veoma je teško biti na celu jedne ovakvo važne ustanove. Sa predsednikom Skupštine Miletic Mihajlovicem imao sam dobru i svestranu saradnju, punu razumevanja. Nastojao sam da pomognem koliko mogu. Smatram da su Nova Srbija i moja malenkost, doprineli razvoju opštine u mnogim oblastima, ali i u nacionalnom pomirenju, jer kažem i kao covek i kao raniji rukovodilac, trudio sam se zaista nekom pomirenju, jer svada nicemu ne doprinosi”.

D.Ilic

FRESKE KROZ VEKOVE

DA VINCI IZ VIMINACIJUMA

- Rec freska je italijanskog porekla i objašnjava slikarski postupak slikanja na vlažnom, neocvrslom malteru.

- Najbolje fresko - slikarstvo Rimskog carstva u Viminacijumu

Dr Miomir Korac, direktor Arheološkog nalazišta Viminacijum i naucni savetnik Arheološkog institute SANU i Mija Stanojlovic, slikar, konzervator, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju na otvaranju “Kostolacke žiške” održali su predavanje sa temom “Freske kroz vekove” .Podsetivši na istorijat ovog grada i vojnog logora, Korac je objasnio na koji nacin se došlo do saznanja o tome da se ispod zasejanih njiva nalazi pravo bogatstvo. U te svrhe korišceni su najpre sateliti, zatim posebni georadari, a oformljeni su i specijalni timovi arheologa, matematicara, geofizicara, biofizicara… koji su uspeli ne samo da otkriju šta se pod zemljom nalazi, vec sada mogu da navedu i tacne dimenzije tih objekata i naprave njihove trodimenzionalne slike. Šta se sve u Viminacijumu nalazi?

- Viminacijum ima sve što imaju veliki gradovi: amfiteatar, akvadukt, ulice, luksuzne gradske cetvrti, izuzetno freskoslikarstvo. Glavni grad u rimsko vreme nije bio Beograd, Singidunum, vec Viminacijum, te cesto posetiocima iz Beograda kažemo: Gospodo, vi ste za nas provincija!

Na ovom velikom prostoru pronadeno je više fresko-oslikanih grobnica i to ne bilo kakvo, vec najbolje fresko-slikarstvo sa cele teritorije Rimskog carstva. To nam pokazuje dve stvari: da su ovde živeli ljudi koji su znali svoj zanat, ali i da je na ovom prostoru živela klijentela koja je zahtevala takvu umetnost. Uvek je važno da se shvati da su se na ovom prostoru dešavale važne stvari, jer ima sušnih perioda u istoriji svakog naroda, te je bitno da se i u tim periodima na umu ima ta važnost. Važnost Viminaciuma pokazuje i freska koju su istraživaci najpre nazivali “Mona Liza kasne Antike”, da bi kasnije odustali od toga jer je naslikana 1000 godina pre Da Vincija…Imali smo priliku da “uhvatimo” najvažnije-pojedinca. Pojedinci ne menjaju svet ali pokrecu promene. Rim ima milion stanovnika, Aleksandrija isto toliko, ali niko nema tako genijalnog slikara kao što ima Viminacijum. Zato je pojedinac najvažniji, jer slikarstvo nije u rukama, u glavi je. Znaci da je potrebno da se desi “eksplozija” u glavi da bi umetnik probio kanone tog vremena i oslikao najbolji portret kasne Antike sa cele teritorije Rimskog carstva, rekao je Korac.

Radeci na materijalnom ocuvanju viminacijumskih fresaka, konzervator Mija Stanojlovic je, kako kaže, imao priliku da, posmatrajuci ih, nauci još stvari o onome što mu je profesija, o tome šta je freska.

- Freska je pojam koji objašnjava zidno slikarstvo, a njegovi poceci sežu cak do prvih pecinskih crteža. Ti tragovi su majka svih umetnosti, a tehnika datira još od 25 vekova pre Hrista . Boje koje se koriste su prirodne, hemijski postojane, dok se kao vezivo koristi gašeni krec. Pecinski covek koristio je vezivo organskog porekla, poput mleka ili krvi, ali je crtežom uvek izražavao život, sebe i svet oko sebe, rekao je Stanojlovic.

T.R.S.

DELEGACIJA SAVETA EVROPE U VIMINACIJUMU

SRBIJA I VIMINACIJUM DEO EVROPE

U sklopu radne posete Srbiji, proteklog petka Viminacijum je obišla delegacija Saveta Evrope. Grupu od tridesetak savetnika ministara i njihovih pomocnika predvodio je Deni Iber, specijalni izaslanik generalnog sekretara Saveta Evrope i šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu. Gosti su obišli sve tri “Viminacijumske kupole”, kapiju, terme i Mauzolej, a najveci utisak na njih je, kako kažu, ostavio put u “podzemni svet” i ostaci fresaka.

- Nikada nisam bio ovde i nisam znao da na ovom mestu postoje ostaci tako velike civilizacije, te mi je veoma drago da sam ga “otkrio”.Došao sam sa svojom decom, ali cu se sigurno vratiti uskoro da ovo mesto pokažem celoj porodici, rekao je Iber naglasivši da su Srbija i Viminacijum deo Evrope.

- Mislim da je ono što se desilo ove nedelje veoma obecavajuce za srpsku buducnost. Nova srpska Vlada orjentisana je na evropske integracije i potpuno je svesna obaveza koje se odnose na predsedavanje Savetom Evrope, rekao je specijalni izaslanik generalnog sekretara Saveta Evrope.

Viminacijum je istog dana obišao i Miloš Aligrudic, šef poslanicke grupe DSS u Skupštini Srbije i šef delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koji nije bio raspoložen za davanje izjava. O poseti evropskih zvanicnika sa zadovoljstvom je, pak, govorio direktor Viminaciuma dr Miomir Korac.

- Navodno provincijski grad, Viminacijum privlaci ono što vole ljudi iz sveta. Danas je Evropa u Viminacijumu, a evropski parlamentarci mogu da vide kakva je naša kulturna baština, šta možemo da pokažemo, a 16 rimskih imperatora sa teritorije Viminacijuma nema niko sem Italije. Odavde se vodila svetska politika tako da Viminacijum može biti spona koja ce spojiti evropske i svetske narode sa Srbijom, rekao je Korac i dodao da je ova poseta samo zahuktavanje jer ce se sedmog jula u Viminacijumu okupiti politicka, ekonomska i kulturna elita zemlje. Sedmog jula od 19 do 5 casova u Viminacijumu ce biti organizovana “Rimska noc” koju ce videti 2,5 milijarde ljudi na planeti, najavio je Korac.

Konkretnu korist od ove posete Korac vidi u približavanju ovog lokaliteta ljudima koji mogu finansijski da ga podrže.

- Ako dovedete ovde neke od ljudi koji u Evropi odlucuju o raspodeli sredstava onda ste uspeli. Kada vidite projekat na papiru to je jedno , a kada se on doživi to je nešto sasvim drugo. Niko sa Viminacijuma nije izašao bez emocija, jer smo se potrudili da stvorimo atmosferu pozorišne predstave. Ocekujem da ce evropski parlamentarci odavde poneti utiske koje ce preneti dalje, te da ce ova poseta skrenuti pažnju evropske kulturne javnosti na ono što je srpska kulturna baština.

U Viminacijum su istog dana stigli i celnici požarevacke opštine na celu sa predsednikom Dušanom Vujicicem.

T.R.S.

ZAVRŠENA PRVA "KOSTOLACKA ŽIŠKA"

KOSTOLAC SE PO DUHU PREPOZNAJE

Protekle nedelje u Kostolcu je održana prva nova kulturno-duhovna manifestacija “Kostolacka žiška” ciji su se sadržaji odvijali u crkvi Svetog Maksima Ispovednika. Manifestacija je otvorena predstavljanjem nagradenih ucenika osnovnih škola koji su ucestvovali na literarnom i likovnom takmicenju pod nazivom “I beše slovo, i beše rec”, uz nastup Decjeg hora “Dunavska lira” iz Kostolca i ucenika Muzicke škole “Stevan Mokra-njac” iz Požarevca. Zoran Stojicevic Rikardo, pesnik iz Kostolca izrazio je ocekivanje da ce se “Žiška” održavati svake godine od 21 . do 24. maja u dane svetih Cirila i Metodija.

Svim ucesnicima dodeljena je stilizovana spomenica, zahvalnica, a radovi ucesnika književnog konkursa i pesnickih susreta štampace se u casopisima “Majdan” i “Ðacko pero”.

- Svi zajedno, ovih dana, bicemo na mukotrpnom putu traganja za onim duhovnim i kulturnim vrednostima koje nose našu neugaslu potrebu za ljubavlju, lepotom, životnim smislom, Bogom. Želja nam je da se Kostolac prepoznaje ne samo po struji i uglju, vec i po duhu, rekao je Stojicevic.

Manifestaciju je otvorio paroh novokostolacki Aleksandar Mihailovic a goste je pozdravio i Raša Peric, pesnik iz Petrovca na Mlavi.

- Sabrali smo se oko knjige i hrama da ogrejemo svoja srca i osvetlimo svoje duše, i da se uznesemo onom lepotom koja ce, kako rece Dostojevski, spasiti svet. A to je lepota duha. Ta lepota je trajnija od našeg bivstvovanja, u ovoj, od tvorca nam datoj donjoj gradini i ona nas ocovekuje decjim izdanom i iskonskim znamenom.

Drugog dana manifestacije promovisana je knjiga “Dedina brojanica” , autora M. Paunkovica u izdanju casopisa “Majdan”, a glumac Mile Marinkovic kazivao je “Proglas svetog Cirila”. U sredu je priredena izložba slika i poetsko vece umetnika iz Gracanice a završni dan, cetvtak, sem jutarnje liturgije obeležili su književnici i pesnici iz Beograda, Gracanice, Prištine, Kruševca, Petrovca na Mlavi, Malog Crnica, Velikog Gradišta, Požarevca i Kostolca. Zatvaranje manifestacije pratili su nastupi hora “Lazarice” i folklornog ansambla KUD “Kostolac”

Nagrade

Knjige, kao nagradu za najbolje radove, ucenicima je podelila Ana Dudaš, pesnikinja iz Malog Crnica.

Prvo mesto u kategoriji petih i šestih razreda na literarnom konkursu “Knjiga, moj prozor u nov, nepoznat svet osvojile su Milica Jovic - OŠ “Jovan Cvijic” Kostolac i Kristina Radoševic - OŠ “Kralj Aleksandar”. Drugo mesto pripalo je Danijeli Stanikic OŠ “Jovan Cvijic” i Dušanu Životicu iz OŠ “Kralj Aleksandar”, a trece Mini Milkic iz OŠ “Kralj Aleksandar”. U kategoriji sedmih i osmih razreda prvo mesto osvojile su Ana Bjelajac - OŠ “Jovan Cvijic” i Maja Maksimovic - OŠ “Božidar Dimitrijevic- Kozica” iz Bradarca. Drugo mesto pripalo je Nikoli Dinicu - OŠ “Jovan Cvijic”, a trece Oliveru Romanovicu i Tijani Vujicic iz iste škole.

Na likovnom konkursu pod nazivom “I beše slovo i beše rec” u kategoriji šestih razreda nagradeni su Danica Mladenovic, za prvo, Nemanja Ðapic, za drugo i Katarina Stojanovic, za osvojeno trece mesto. U konkurenciji sedmih i osmih razreda prvo mesto na ovom konkursu zauzeo je Nikola Jovanovic drugo, Magdalena Kuželjko a trece Grozdana Cotran.

T.R.S.

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU NASELJA OPŠTINE KUCEVO

OPŠTINA I SELA ZAJEDNO

- Prioriteti: putevi, struja i voda - Direkcija za izgradnju naselja opštine Kucevo u programu rada za ovu godinu iz sredstava Nacionalnog investicionog plana i opštinske kase izdvojice 32 miliona dinara za modernizaciju lokalnih puteva

Direkcija za izgradnju naselja opštine Kucevo, posle sprovedenih zakonskih obaveza i tendera za javne nabavke i radove, zapocela je realizaciju poslova planiranih programom za ovu godinu. Ovogodišnji plan Direkcije predvida radove u oblasti infrastrukture u gradu Kucevu i u svim naseljima na podrucju opštine.

- U ovoj godini nastavaljaju se radovi na modernizaciji lokalnih puteva u naseljima na podrucju opštine. Završena je rekonstrukcija lokalnog puta u naselju Voluja za zaseok Staro selo, u dužini od oko 3,5 kilometra. Na ovom delu puta uradeni su propusti, kanali, završeno grederisanje, nasipanje i valjanje. U naselju Voluja, u zaseoku Srpska reka, popravljen je lokalni put i postavljena nova niskonaponska mreža i uradena ulicna rasveta - kaže direktor Direkcije Novica Bulajic.

Privode se kraju i radovi na rekonstrukciji gradskog trga isped Doma kulture “Veljko Dugoševic”, gde se povodom 40. jubilarne kulturne manifestacije “Homoljski motivi” gradi letnja pozornica i koja ce vec u subotu 2-og juna biti spremna da primi izvodace ove smotre. Svi ovi radovi finansiraju se iz opštinske kase, a vrednost radova je oko 2,5 miliona dinara. Protekle sedmice poceli su i radovi na asfaltiranju 12 kilometara saobracajnica, koje se finansiraju iz sredstvima Nacionalnog investicionog plana. Za modernizaciju lokalnih puteva u ovoj homoljskoj opštini izdvojice se oko 32 miliona dinara.

- Sa izvodacem radova, požarevackim Preduzecem za puteve, potpisan je ugovor i do sada radovi su završeni u Turiji, Mišljenovcu i Rabrovu. U naselju Turija asfaltirana je ulica u dužini od jednog kilometra, a u Mišljenovcu asfaltiran je plato ispred Doma kulture. U Rabrovu asfaltirane su dve ulice u dužini od 600 metara,vrednost radova je oko 2 miliona dinara. Ova sredstava obezbedila je opština Kucevo i meštani. Za ovu godinu uradeni su projekti i obezbedena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za asfaltiranje novih deset kilometara lokalnih puteva - rekao je Bulajic.

LJ.Nastasijevic

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

SARADNJA SA BUGARSKOM I SKANDINAVSKIM ZEMLJAMA

U Požarevcu je prethodne semice održana sednica Upravnog odbora Regionalne privredne komore. Jedna od tema dnevnog reda bila je: Kako unaprediti poslovnu saradnjusa skandinavskim zemljama - Norveškom, Danskom, Švedskom, Finskom, Litvanijom, Letonijom, Estonijom i Islandom. Izvestilac o mogucim putevima i nacinima te saradnje bio je Milan Barackov, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Oslu.

Barackov je rekao da je norveška Vlada od 2000. godine naovamo samo preko projekata u kojima je on licno ucestvovao uložila više od 20 miliona evra. Najznacajniji od tih projekata su cišcenje Velikog backog kanala, rešavanje problema vodosnabdevanja sela Sirogojno, projekat Centra za precišcavanje otpadnih voda u Novom Sadu i drugi.

- Kraljevina Norveška i ostale skandinavske zemlje smatraju Srbiju veoma atraktivnom zemljom za investiranje i one su spremne da se na tom planu i angažuju u periodu koji dolazi - rekao je Milan Barackov.-U tom smislu vec u junu ove godine bice organizovani “Dani Srbije u Oslu”, gde ce potencijalnim investitorima biti prezentirane sve informacije, gde, kako i na koji nacin mogu da investiraju u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Najcešce se, kao mogucnosti pominju proizvodnja zdrave hrane i pica, turizam - naše banje su poznate u Evropi, kao i poslovi u oblasti pružanja usluga.

U drugom delu prošlonedeljnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac uprilicena je prezentacija na temu : Ekonomska saradnja sa Bugarskom - tekuce stanje i perspektive. O ovoj temi govorio je i LJubiša Mitic, direktor predstavništva Komore Srbije u Sofiji.

On je rekao da kada su u pitanju putevi, ulice, fasade i komunalna infrastruktura, Srbija još uvek ima prednost nad Bugarskom, ali da zato ova zemlja brže razvija ekonomiju, privlaci više direktnih stranih investicija i nudi bolje uslove za razvoj biznisa.U spoljnotrgovinskoj razmeni sa Bugarskom firme iz Srbije zabeležile su i prošle godine deficit od oko 280 miliona dolara.

-Za tri meseca ove godine naše firme plasirale su na tržište Bugarske raznih roba u vredenosti od oko 53 miliona dolara, a uvoz je u istom periodu vredeo 87,5 miliona dolara - rekao je Mitic.-Bugarska je od pocetka ove godine punopravna clanica EU. Jedna od posledica prijema u Uniju je da su od nove godine porasle cene bugarske robe kod nas i da su istovremeno smanjene carine na plasman naše robe tamo, što je vrlo realna šansa da mi povecamo naš izvoz i da istovremeno smanjimo taj spoljnotrgovinski deficit.

U proteklom periodu Srbija i Bugarska su izgradile zajednicki železnicki granicni prelaz na kome je objedinjena i zajednicka policijska kontrola. Granicni prelaz je na taj nacin pojednostavljen, ubrzan i jevtiniji nego što je bio pre, kada su roba i putnici posebno pregledani i sa jedne i sa druge strane.

Od poslova koji se ubrajaju kao prioriteti i za Srbiju i za Bugarsku pominje se najpre izgradnja autoputa od Niša do Sofije, spajanje gasovodnih krakova, liberalizacija viznog režima, programi regionalne saradnje, borba protiv organizovanog kriminala...

Svi oni koji, dakle, žele da posluju sa Bugarskom i sa skandinavskim zemljama dodatne informacije o uslovima tog poslovanja mogu da dobiju u Privrednoj komori Srbije, kao i u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac.

R.D.

SABOR VRELA HOMOLJA 2007.

TRADICIJA - NAJVECE BOGATSTVO

- Trodnevna manifestacija “Sabor vrela Homolja” održana proteklog vikenda u Žagubici

- Na vrelu Mlave predstavljena tradicionalna jela, narodne rukotvorine, stari zanati

- Likovna kolonija “Homo art 2007”.

U tri dana turisticko-etnološke manifestacije “Sabor vrela Homolja”, koja se šesti put za redom održava u Žagubici, u organizaciji Opštine i Turisticke organizacije Žagubice, svako je mogao pronaci sadržaj vredan pažnje. Sabor su otvorile “Igrarije dece Homolja”, održana je etno modna revija, koncert grupe Blaža i kljunovi, izložba starih rukotvorina, “Homoljsko poselo” - smotra muzickog stvaralaštva, a i ribolovci su pronašli svoje mesto na takmicenju u lovu pastrmke. Pažnju je izazvao i defile ucesnika Homoljskog posela ulicama Žagubice, kao i kulturno umetnicki program brojnih gostujucih društava.

Žagubica se, ukratko, ozarila šarenilom narodnih nošnji i muzikom ovog podneblja; ako se tome pridoda i opojan miris homoljskih kulinarskih specijaliteta koji su se pripremali i degustirali na svakom koraku, može se s pravom reci, nije pogrešio onaj ko je 25.,26. i 27. maja bio gost homoljske lepotice.

SRPSKI POJ -RARITET

-” Sabor vrela Homolja je manifestacija koja je zapocela pre šest godina “Zlatnim rukama Homolja”, odnosno spravljanjem tradicionalnih jela, predstavljanjem starih zanata i rukotvorina žena iz ovog kraja. Pre tri godine rešili smo da sve podignemo na viši nivo, tako da smo, možemo reci, postigli odredeni kvalitet i za ova tri dana je program bio tako zgusnut da su predstavnici medija jedva stizali da otprate dogadaje. Osnovna zamisao je da, pored naših prirodnih lepota, manastira i vrela, po kojima je i nazvana ( vrelo Mlave, Buk, Potajnica i Krupajsko vrelo), manifestacija prikaže i naše obicaje, kulturu, tradicionalan nacin pripremanja hrane, muzicko stvaralaštvo, igru i zanate. Poslednje veceri je “Srpski poj od iskona” koji se dešava uvek na dan Svete Trojice, u porti crkve u Žagubici, kada nastupaju pevaci iz citave Srbije, sa namerom da se ocuva stara srpska pesma. Po tome je ova manifestacija jedinstvena, srpski poj je raritet, gde do izražaja dolaze glasovne mogucnosti, bez muzike.

Otvaranje Sabora, u petak, bilo je malo pompeznije, nego ranijih godina, uz vatromet i naravno, srpsku pesmu. Potrudili smo se da program sadrži za svakoga po nešto, pa je na trgu ispred Opštine održan kocert Blaže i kljunova. Subota je dan koji je takode vrlo intenzivan, na vrelu Mlave održano je sportsko ribolovno takmicenje u lovu pastrmke “Žagubica FLY 2007.”, potom izložba krava, na kojoj je bilo izuzetnih eksponata. Izložba narodnih rukotvorina je, po obimu prevazišla sve dosadašnje, licno sam bio veoma iznenaden koliko je radova doneto iz seoskih kuca, cilima, vezova i drugih radova.

Imamo dobru saradnju i sa Lovackim savezom Srbije, tako da je otvorena izložba Jaroslava Papa, našeg cuvenog fotografa, koji 25 godina radi na ovoj izložbi, a izložene fotografije imale su uglavnom motiv jelena, s obzirom da je ova godina proglašena Godinom jelena. Koristim priliku da pohvalim Lovacki savez Srbije i Lovacki savez Opštine Žagubica, koji nam mnogo pomažu pri ovakvim dogadajima. Konac delo krasi, a to je folklor sa teritorije naše opštine, kao i gosti iz Jagodine i drugih gradova.” - kaže predsednik Opštine Žagubica, dr Dragi Damnjanovic i dodaje:

-” Trenutno radimo program pogranicne saradnje u okviru Evropske Unije i sa nama su bile delegacije opštine Sokol u Rumuniji i delegacija iz Poljske. U okviru “Homo art” medunarodne likovne kolonije, imali smo ucesnike iz Finske, Makedonije, Bugarske, Italije, Ukrajine, Poljske i Rumunije, ova saradnja na polju umetnosti je veoma znacajna, jer putem slikarstva širimo saznanja o našoj opštini, a to vrlo lepo funkcioniše i ima znacajnog odjeka. U okviru kolonije je prisna atmosfera u kojoj je svi druže, jedni drugima pomažu i to se strancima izuzetno dopada.

Sponzor manifestacije je “Knjaz Miloš“, tu je i MB Pivara, kao i privatnici koji rade na teritoriji Opštine Žagubica, dok glavni deo finansija snosi budžet Opštine, a to je otprilike oko tri miliona dinara. Podsecam da je naš kraj izuzetno pogodan za zimski i letnji turizam, te da ce uskoro biti gotov i master-plan Kucajskih planina, pod okri-ljem Ministarstva turizma, koji ce obuhvatiti plan izgradnje tri skijaške staze na Beljanici, što govori u prilog tome da je naš kraj turisticki potencijal, a Sabor vrela Homolja upravo i služi svrsi da se dovedu ljudi iz drugih država, da vide ambijent i šta mi nudimo, kako se ponašamo i da sami donesu zakljucak šta bi ovde konkretno moglo da se radi”.

HOMOLJSKE ÐAKONIJE

I dok bistrooka Mlava, sa cijeg se vrela, kažu, može piti, izranja iz dubina pod Homoljem, a mladost u raznobojnoj nošnji igra i peva, zdrava se hrana krcka na vatri u, rukom nacinjenim posudama, štandovi sa dakonijama mame poglede i pricaju pricu o vremenima prošlim, pricu koja se na ovom mestu cuva od zaborava. U okviru Svetskog dana zdrave hrane, 16.oktobra, na inicijativu Doma zdravlja u Žagubici je zapoceta borba za ocuvanje zdravo pripremljene hrane, a na ovogodišnjem Saboru vrela Mlave, prikazan je citav spektar tradicionalnih jela sa Homolja, bez veštackih aditiva. Dobrila Filipovic, nastavnik biologije u OŠ “Jovan Šerbanovic” iz Laznice, autor je knjige o homoljskoj kuhinji, te se potrudila da posetiocima uživo predstavi ono najbolje.

- “Hranu su pripremile domacice iz Laznice, najoriginalnija jela na ovoj trpezi su: salata od bukovace, proja sa koprivama, pljeskavica od kopriva, proja sa sirom, zeljanik, razne gibanice, paprika iz turšije sa sirom, pohovon kacamak, zatim tu je veliki broj starinskih kolaca, kao što su: vanilice, puslice, salcici, oblande, bobice od žita... Sva ova jela su prikazana na brojnim etno-manifestacijama širom Srbije, u Subotici smo 2003. godine dobili trecu nagradu za ekološku trpezu, izlagali smo u Smederevu, Novom Sadu, na etno-festivalu, u Kladovu. Domacice u Homolju održavaju tradiciju pripremanja hrane i sa sigurnošcu mogu reci da se zdravo hrane, ne upotrebljavaju veštacke dodatke, cak su i materijal od koga su jela napravljena same proizvele: brašno, povrce, sir, sve to je proizvod njihovih ruku.

Homoljsko jagnje i homoljski med - brendovi!

- “Opština Žagubica je zaista bogata prirodnim potencijalima, ali to nije valorizovano na pravi nacin. Razlog održavanja ovakvih manifestacija je privlacenje turista da dodu kod nas, da provedu ovde, za pocetak samo tri-cetiri dana, koliko traje manifestacija i eventualno da se u nekom periodu steknu uslovi za investicije u smislu novih hotela, objekata i slicno, što bi uticalo na standard gradana. Od pomenutih prirodnih potencijala izdvojio bih kvalitetnu pijacu vodu, dvadeset izvorišta, cist vazduh, pastmku, poznatu jagnjetinu, homoljski sir, homoljski med... Opština puno ulaže da se pomogne ljudima koji se bave proizvodnjom originalnih homoljskih produkata. Ove godine, sa Poljoprivrednim fakultetom radimo na zaštiti brenda imena “Homoljski med”, to nas je koštalo preko milion dinara, sa željom da homoljski med može da se proizvede samo u Homolju i mislim da cemo uskoro uspeti da zaštitimo prava proizvodaca svih tih, za nas bitnih stvari. Pored homoljskog meda, imamo i homoljsku jagnjetinu. Bilo je slucajeva da je iz Vojvodine donošena jagnjetina, pecatirana i prodavana pod imenom “Homoljsko jagnje”. Takode želimo da zaštitimo i brend “Homoljsko jagnje” i na tome intenzivno radimo, a u tom smislu formirali smo tim koji ce se ovim i baviti”.- kaže zamenik predsednika Opštine Žagubica, Mile Novacikic.

Ponovo uz pesmu, bez elektronskih pomagala, Sabor se završio “Srpskim pojem od iskona” u porti Crkve Svete Trojice, a pripreme za sledeci, 2008.godine, kako rece predsednik Opštine Žagubica otpocece odmah, u prvoj nedelji juna. Homolje ce tada ponovo, uz originalni šarm docekati goste sa svih strana.

L. Likar

POŽAREVACKA GIMNAZIJA NA FESTIVALU MLADIH

KOLO SRECE ZAVRTELI GIMNAZIJALCI

Kompozicijom „O Fortuna” iz kantate „Carmina Burana” Karla Orfa, u izvodenju velikog mešovitog hora Požarevacke gimnazije, zapoceo je i završio se muzicko scenski program „Fortuna imperatridž mundi” (Sudbina - carica sveta), kojim se prošlog utorka na ovogodišnjem Festivalu mladih predstavila Požarevacka gimnazija.

Pevacka etno grupa „Lazarice” izvela je deo pobednickog programa sa takmicenja srednjoškolskih horova u Novom Sadu, a usledile su numere muzicke sekcije, recital „Ram za tvoje srce”, ples i Nušiceva „Gospoda ministarka” u izvodenju ucenika koji su aktivni u dramskoj sekciji.

- Program je bio posvecen metafizickoj promenljivosti ljubavi i duha. Grandiozno izvodenje mešovitog hora Požarevacke gimnazije posveceno je dvadeset petoj godišnjici smrti nemackog kompozitora Karla Orfa i sedamdesetoj godišnjici od premijere njegove nazpoznatije kantate „Carmina Burana”. Tu je mnogo truda uložila koleginica Jasmina Ðalovic i neko koga ne možemo nazvati bivšim dakom naše škole, jer ce on uvek to ostati, Ðorde Jankovic. Mešoviti program mora da sadrži i recital i glumu, ples i muziku, modernu i klasicnu, a publika je sve odlicno primila, posebno „Gospodu ministarku”, kao i fantasticno izvodenje Carmine Burane, ples...sve.” - kaže profesor srpskog jezika i književnosti Milena Andelkovic koja je pripremila i uredila ceo program.

Prema recima profesorke Andelkovic, pripreme za ovaj kompleksni scenski koncept trajale su citavu godinu, tako da vec pocinju pripreme za sledeci Festival.

Kolo srece, kao lajt motiv programa, publici koja je burno pozdravila izvodace, docarao je osecaj da sreca, i pored svoje promenljivosti, ipak može da se pronade.

L.L.

FELJTON

PORTRETI ZAVICAJNIH PISACA

DUŠAN M. ŽIVOJINOVIC ŠAPCANIN

Dušan M. Živojinovic (Šabac, 1870 - Požarevac, 1942), požarevacki publicista i fotograf, bio je u mladosti sledbenik ideja Svetozara Markovica i pristalica Vase Pelagica. Požarevacki radikali izabrali su ga za predsednika Društva “Svetozar Markovic” (1891). U vreme rascepa socijalista i radikala, stao je na stranu radikala i docnije je, kao njihov predstavnik, bio predsednik stranke, narodni poslanik i predsednik opštine Požarevac (1920 - 1926). U Požarevcu je bio urednik lista “Omladinac”, a jedno vreme uredivao je i list “Gradanin”. Potpisivao se i pseudonimom “Šapcanin”.

Kao Pelagicev pristalica, Živojinovic je “ležao u tamnicama”, a hapšen je i zbog “štamparske krivice”. Bio je osudivan u Smederevu, Šapcu i Ubu. Osu-mnjicen je da je ucestvovao u “smederevskoj zaveri” kada je zaposednuta opština i ubijen žandarm. I sud (“Sudbeni stol”) u Slavoniji (Pakracu, Bjelovaru i Daruvaru) osudio ga je na cetiri meseca zatvora zato što je zastupao Pelagica. Medutim, 1891. godine došlo je do sukoba izmedu Živojinovica i Pelagica i do njihove žustre polemike u “Malim novinama”. Živojinovic je Pelagica nazvao materijalistom, optužujuci ga da je njegova deviza: “Pare, pare, a ne narod, sloboda, istina , pravda.” Na kraju ga se i javno odrekao: “I ovom prilikom odricem se vas.” Pelagic je, s druge strane, prigovorio Živojinovicu da je uništio sve njegove knjige u knjižnici Društva “Svetozar Markovic” u Požarevcu, što rade samo”zatucani ugnjetaci ili špijuni njihovi”.

Živojinovic je, osim polemika, pisao pesme, price i clanke. Kao ucenik “drugog razreda produžene škole” u Šapcu, zasipao je list “Srpce” pesmama i pricama. U “Srpcetu” je objavio price „Veran drug” (1885) i „Beži od zla” (1886) i pesmu „Prolece je” (1886). NJegove price zasnivaju se na dogadajima iz stvarnog života, a pouka im je osnovni cilj. U pripoveci iz dackog života „Veran drug” hvale se moralne vrline, odvažnost i spretnost. Osim dinamicne slike o spasavanju druga iz reke, ima i igre recima (veran drug je spasao “Savu iz Save”). Prica „Beži od zla” sadrži realisticki opis ( “Moj teca, popo Laza, sa svojim sinom Miladinom u Milicnicu, poveze nekoliko tovara kukuruza u varoš“), ali je u središtu opet pouka. Pesma Prolece je predstavlja himnu dackom životu i po tonu, izrazu i leksici podseca na “dacki rastanak” Branka Radicevica: „Hajde, druzi, malo amo,/ Da se svojski poigramo...” Osim ovakvih imitatorskih stihova, pesma sadrži i nešto iskrenijih opisa prirode: „Gle, štiglica gde je stala/ I pesmu nam izvijala!” Pesma je objavljena i u listu “Zastava”.

D. M. Živojinovic je negovao istraživacku, kriticku i polemicku publicistiku. “Prateci razne dogadaje koji se dešavaju ovde kod nas u mestu, video sam mnoge zakulisane radnje, koje su uvek bile uperene protivu patriotizma i humaniteta. Ne mogu da dopustiti da se pojedini razmecu “patriotizmom” na štetu opštih stvari, te zato uzeh pero da nemilice šibam bez obzira na zvanje i položaje”, zapisao je februara 1911. godine. Pisao je i o znacajnim godišnjicama, udru-ženjima i o susretima s ljudima. Literarno je uoblicavao kazivanja savremenika; najupe-catljivije je kazivanje o šesnaestogodišnjem srpskom komiti - cetniku u “Macedoniji”, koji, smrtno ranjen, ne želeci da padne “u ruke dušmana”, ubedio saborace da ga ubiju kamom, a ne revolverom, kako se ne bi trošila municija.

Kad se jednom bude napisala istorija kulture požarevackog kraja, Dušan M. Živojinovic nece u njoj biti spomenut kao književnik. NJegovi književni radovi nisu preživeli sud vremena. Medutim, serija clanaka i reportaža „Kroz Požarevac”, koje je objavljivao u “Gradaninu” i drugim listovima, u kojima je saradivao od 1891. godine, spada u red priloga koji ce uvek izazivati pažnju istraživaca.

V. Joksimovic

OTVORENA IZLOŽBA MIODRAGA NAGORNOG

MISTICNA REALNOST

Galerija Narodnog muzeja u Požarevcu ugostila je slike umetnika Miodraga Nagornog. Na svecanom otvaranju prisutne poštovaoce likovne umetnosti pozdravio je direktor Muzeja, Milorad Ðordevic, a o delu Nagornog govorila je kustos, Violeta Tomic.

- „Veceras imamo cast da prisustvujemo otvaranju izložbe jednog od najznacajnijih stvaralaca u savremenom srpskom slikarstvu i grafici. Miodrag Nagorni istinu traži i nalazi u izrazito subjektivnoj interpretaciji stvanosti koja je postala neodvojivi deo njegovog stvaralaštva. Vrata-dveri nas vizuelno uvode u novo vremensko kretanje. Ideju je nagovestio karakteristicnim simbolima, kao što su: trougao, šestar, školjka, riba... rasporedenim na konceptualnoj strukturi saca kao izvora života. Koliko je misticno zamišljeno, toliko je realno predstavljeno, cime je razotkrio obilje misaonih težnji.”

Miodrag Nagorni se požarevackoj publici obratio, naglasivši da mu je izuzetna cast što se nalazi u Požarevcu, „koji ima veliku tradiciju”.

- „Kroz Požarevac su prošli izvanredni ljudi, brojni umetnici, medu kojima i neki od mojih prijatelja. Pada mi na um majka Milene Pavlovic Barili kada je bila u „dobrim” godinama, trezvena žena koja je bila dama iz porodice Karadordevic. Ne verujem u slucajnost, sve ima svoje, i ovo moje dolaženje nije slucajno.”- rekao je umetnik.

Nagorni je roden u Vlasotincu, akademiju je završio u Beogradu, specijalizirao grafiku u Norveškoj i Francuskoj i dobitnik je velikog broja domacih i medunarodnih priznanja. Imao je 76 samostalnih izložbi i izlagao na preko 1.400 kolektivnih.

Slike Miodraga Nagornog u Požarevcu se mogu videti do polovine juna.

L.L.

IAP PRIPREMIO JOŠ TRI IZLOŽBE

POŽAREVACKI ARHIV U NOVOM SADU

- Izložbe koje predstoje: “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države”, “Tito, Staljin” i “Dobrotvori i zadužbinari Branicevskog okruga”

Istorijski arhiv Požarevac, na celu sa direktorkom Jasminom Nikolic, pripremio je tri izložbe za mesec jun. Prva u tom nizu bice priredena u Novom Sadu, 6. juna, naslovljena “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države”. Druge dve postavke specijalitet su za publiku Požarevca. Jedna je izložba “Tito, Staljin”, zakazana za 22. jun, a druga nosi naziv “Dobrotvori i zadužbinari Branicevskog okruga”, za koju ce datum biti utanacen narednih dana.

-IAP imace cast da se predstavi novosadskom kulturnom krugu izložbom “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države”, koja je inace bila otvorena i u Požarevcu, marta meseca ove godine, i zaista bila jako dobro posecena i medijski propracena. Šestog juna sa tom postavkom gostujemo u Galeriji Društva književnika Vojvodine u Novom Sadu- najavljuje direktorka Jasmina Nikolic, koja ce na toj izložbi, kao organizator, biti i medu govornicima. Publici ce se obratiti i profesor dr Svetislav Taboroši, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a o tome ko ce otvoriti izložbu još uvek se pregovara.

-Dvadeset i drugog juna u Požarevcu, u Domu vojske Srbije, bice otvorena izložba naslovljena “Tito, Staljin”. U pitanju je izložba dokumenata iz Arhiva SCG, Muzeja istorije Jugoslavije, Ruske federalne arhivske agencije i Državnog arhiva Ruske federacije. Dakle, u pitanju je jedna sjajna saradnja koja je rezultovala vrlo ekskluzivnom izložbom, koja je inace bila jako dobro propracena i u Moskvi i u Beogradu, a sada ce i požarevacka publika imati prilike da je pogleda. Izložba ce biti upotpunjena i licnim predmetima Josipa Broza Tita, kao i filmom pod naslovom “Susret Tita i Staljina”, Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, nastavlja direktorka Jasmina Nikolic.

Na ovoj ce izložbi uz Jasminu Nikolic govoriti i direktor Arhiva SCG, Miladin Miloševic, i ateše za kulturu ambasade Ruske federacije u Beogradu, Oleg Buldakov. Najavljeno je i prisustvo ambasadora Ruske federacije u Beogradu, Aleksadra Aleksejeva, a izložbu ce otvoriti profesor dr Miroslav Jovanovic, sa katedre za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Direktorka IAP, Jasmina Nikolic, poziva požarevacku publiku i na izložbu arhivskih dokumenata iz fondova zbirki IAP, pod nazivom “Dobrotvori i zadužbinari Branicevskog okruga”, o cijem cemo vas datumu naknadno obavestiti.

>A. Maksimovic

SA SASTANKA PREDSEDNIKA OPŠTINA BRANICEVSKOG OKRUGA

RADOVI NA GASIFIKACIJI POCINJU PRVOG JUNA

Prošle srede u Velikom Gradištu održan je sastanak predsednika opština Branicevskog okruga na kome je razgovarano o gasifikaciji ovog podrucja . Sastanku ciji je domacin bio Dragan Milic prisustvovali su svi predsednici opština, izuzev predsednika iz Žagubice koji je bio sprecen. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata a potom je održana konferencija za štampu na kojoj su izneti zakljucci sa sastanka.

“Danas smo se ovde okupili zbog projekta gasifikacije Branicevskog okruga. Ranije smo postigli dogovor da se povremeno sastajemo u vezi projekta gasifikacije i danas smo to ucinili u Velikom Gradištu.Cilj današnjeg sastanka je bio da se upoznamo dokle se stiglo sa gasifikacijom, pre svega u opštini Požarevac.Iskoristili smo i neke promene koje su nastale u strukturnoj organizaciji “Gasinvesta” kao našeg strateškog partnera, da se malo bolje upoznamo sa vecinskim vlasnikom “Gasinvesta” a to je preduzeca “Jugotrejd”koje je inace clanica “Gasinvesta, sa gospodinom Branimirom Babarogicem koji je vlasnik “Jugotrejda”.Cilj nam je bio da naše prijatelje iz okruga upoznamo sa tim dokle se došlo u pripremi ovog posla.Posle godinu dana prikupljanja dokumentacije došli smo i do toga da uskoro pocnemo sa izgradnjom gasifikacije u opštini.Vec prvog juna ocekujemo da radovi na gasovodu pocnu da se rade “rekao je na pocetku razgovora Zvonimir Blagojevic zamenik predsednika opštine Požarevac.

“Danas je proglašen pocetak radova na izgranji gasovoda u Branicevskom okrugu. Slobodno mogu da kažem da je ovaj poduhvat jedan od najznacajnijih . Za gas je vezano sve. Posebno sam zadovoljan što se ovo dešava u trenutku kada je u opštini Veliko Gradište velika investicija u turisticke objekte, hotele, bazene sportse terene i druge sadržaje koji ce biti izgradeni u nerednom periodu i koji premašuju 50 miliona evra. Zato i isticem da je gasifikacijaveoma znacajna za opštine i to ce doprineti bržem razvoju našeg Kraja “ rekao je domacin Dragan Milic predsednik opštine Veliko Gradicte.

M.N.

U OPŠTINI VELIKO GRADIŠTE VLADA SRBIJE DONELA ODLUKU O FORMIRANJU PRIVREMENOG VECA

PRESUDILI PARTIJSKI INTERESI

- Tokom ove nedelje usledice i formiranje prvremenog veca

Na poslednjoj sednici, minulog cetvrtka Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Privremenog veca za opštinu Veliko Gradište. Kako se ocekuje, tokom ove sedmice znace se i imena clanova pomenutig veca.

I predsednik opštine i predsednik Skupštine opštine veliko Gradište pisali su ministru za lokalnu samoupravu da se tri meseca nije sastala odbornicka skupština te da je došlo do zastoja u funkcionisanju lokalnog parlamenta. Osim budžeta koji je usvojen, nisu usvojeni programi javnih preduzeca i ustanova i niz drugih bitih odluka, - kaže predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milic.

Ocigledno je da su dojucerašnji odbornici imali veliko punomocje naroda da rade i odlucuju po savesti. Nažalost, to nisu ucinili nego su prevagli uski partijski interesi. Veruje se da ce zapoceti investicioni i drugi razvojni programi biti nastavljeniprogrami biti nastavljeni jer život ne može da stane.

S.R.

MESNA ZAJEDNICA RADNA MALA PROSLAVILA SLAVU

SVI GRAÐANI NA SLAVI

U Mesnoj zajednici Radna mala u Požarevcu prošlog ponedeljka obeležena je i proslavljena krsna slava Sv. Nikola letnji. U dvorištu Mesne zajednice okupili su se brojni žitelji ove MZ koji su prisustvovali rezanju slavskog kolaca. Kolacar Goran Milic je kolac za narednu godinu predao Miodragu Marlovicu – Mikiju, . Na slavi Mesne zajednice “Radna mala prisustvovali su i predsednik opštine Dušan Vujicic, zamenik predsednika Zvonimir Blagojevic, predsednik Skupštine Ivan Grubetic i mnogi drugi predstavnici lokalne vlasti. Posle rezanja kolaca u prostotijama ove MZ organizovan je i rucak za sve prisutne. Inace slava je u ovoj MZ obnovljena 2002. godine i od tada se slavi redovno. Treba reci da su žitelji Mesne zajednice masovno prisustvovali ovom veoma lepom dogadaju.

M.N.

U GOLUPCU SE OTVARA ODELJENJE NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC

NEZAOBILAZNI “GOLUBACKI GRAD “

Narodni muzej Požarevac još ovog leta namerava da otvori svoje istureno odeljenje nedaleko od srednjevekovne tvrdave na Dunavu, poznatog “Golubackog grada”. Taj prostor i lokalitet je u nadležnosti ovog muzeja, a predstavlja, ne samo izuzetan kulturno istorijski lokalitet, nego i vrlo atraktivnu turisticku destinaciju, koju i sada u neuredenim i neorganizovanim uslovima, svakodnevno obilaze stotine posetilaca, pre svega dackih akskurzija, ali i drugih znatiželjnika.

-Tvrdava je dobro ocuvana, možda je i najocuvaniji srednjevekovni grad u Srbiji, nalazi se na samoj derdapskoj magistrali na obali prelepog Dunava i vec to je cini najatraktivnijom turistickom tackom na celom podrucju Branicevskog okruga, kaže Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu.-Na Dunavu u Golupcu postoji marina, kao i uslovi za pristajanje brodova, nedaleko je i granicni prelaz u Usju, tako da uslova za razvoj turizma ima i na pretek. Našu ideju podržala je i Opština Golubac, koja je spremna da se u celu pricu maksimalno ukljuci jer je turizam jedna od prvih prirodnih pretpostavki ekonomskog razvoja ovog prostora.

U neposrednoj blizini tvrdave nalazi se i arheološki lokalitet iz praistorijskog i rimskog perioda, a kao posebna zanimljivost tu su ostaci rimskog puta. Taj put graden je verovatno u prvom veku nove ere i to su jedini ostaci rimskog puta koji su danas vidljivi na celoj njegovoj trasi.

Plan je da se sve to rekonstruiše, a da se od pronadenog arheološkog materijala sacini stalna postavka, da se sve to opremi brošurama i suvenirima.

Iz istorijskih izvora poznato je i da se u neposrednoj blizini Tvrdave nalazio srednjevekovni manastir - kaže arheolog Dragan Jacanovic, kustos Muzeja u Požarevcu.-Na jednom od ratnih planova Austrije iz 18. veka prikazana je i ta crkva ispred tvrdave. Danas se vide ostaci tog monumentalnog objekta. U periodu koji dolazi mi planiramo da taj prostor najpre ocistimo i uredimo i da istovremeno tu zapocnemo istraživanja.

Muzej iz Požarevca uspostavio je dobru saradnju sa muzejom iz Rešice u susednoj Rumuniji, pa se ocekuje da ce i na ovom projektu ta saradnja biti nastavljena.

R.Deuric

MODERNO PREDUZECE KONKURENTNO NA TRŽIŠTU

Preduzece “Autotransport” d.o.o. iz Kostolca u proceduri je za privatizaciju, koja bi trebalo da se dogodi do kraja tekuce godine, a koju kolektiv ovog preduzeca, na celu sa generalnim direktorom Pericom Mojovicem, docekuje sasvim spremno.

Autotransport raspolaže sa oko 150 vozila: putnickih, terenskih, radnih mašina, cetiri utovarne lopate, valjak, grejder, tri buldožera, dve dizalice... Poseduje i opremljenu radionicu za servisiranje, kao i tehnicki pregled. Veliki su ponos dve laboratorije, od kojih je jedna namenjena za popravku, servisiranje i atestiranje tahografa svih vrsta. U pitanju je jedna od nasavremenijih laboratorija te vrste na ovom podrucju. Autotransport bi uskoro trebalo da dobije i sertifikat za prepravljena vozila, cime ce kostolacki Autotransport, uz Mašinski fakultet i Auto- moto savez Srbije, postati prva firma koja ce obavljati takve poslove u našoj zemlji.

Pozitivno poslovanje

Pocetkom tekuce godine Autotransport se suocio sa teškocama u poslovanju zbog nemogucnosti blagovremenog sklapanja ugovora. Vec s proleca ti su problemi prevazideni i ovaj je kolektiv nastavio putem uspešnog poslovanja.

-Autotransport je pocetkom godine imao probleme pri sklapanju ugovora, kako sa osnivacima, Privrednim društvom “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, tako i sa drugim firmama u bližem okruženju. Prevazišli smo te probleme i konacno smo sa aprilom mesecom uspeli da zakljucimo ugovore koji ce nam obezbediti poslove u jeku sezone, dakle, do kraja godine, kaže generalni direktor Perica Mojovic i istice:

-U aprilu smo došli do neke pozitivne nule. Uspeli smo da potpišemo ugovore sa Privrednim društvom “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, sa penzionerima Požarevca i Kostolca, invalidima rada, sa penzionerima iz okruženja, dakle, regiona, kao i sa sindikatima, preduzecima iz Kostolca i Požarevca i bliže okoline... Ti ce nam ugovori garantovati zaposlenost kapaciteta do kraja godine, što znaci i pozitivan finansijski rezultat, a ocekujem da cemo u meduvremenu napraviti i neke nove ugovore.

VOZNI PARK ZA POŠTOVANJE

Ne bi li taj obim posla bio i ostvaren u Autotransportu stalno se radi na obnavljanju i širenju voznog parka.

-Uspeli smo da pocetkom godine nabavimo još dva osnovna sredstva, jedan kombi “Furgon Rival”, koji nam omogucava pristup firmama u centru Beograda, jer ne prevazilazi propisanu dozvoljenu nosivost od 3, 5 tona. Nabavili smo i jedan kamion marke “Aktros”, tegljac, koji ce nam omoguciti da povecamo kapacitete što se tice prevoza uglja na dalje relacije, kao i angažovanje vucnog voza, kaže gen. direktor Mojovic, podsecajuci na vozila kojima Autotransport raspolaže:

-Imamo vozni park koji je za poštovanje, jer broji oko 150 jedinica. Tu je jedan broj putnickih vozila koja su angažovana za potrebe trecih lica, uglavnom škode “Oktavije”, “Fabije”, kao i jedan broj zastavinih vozila. Imamo terenska vozila, pre svega, Lade “Nive”, nove, nabavljene prošle godine, koje se koriste za prevoz ljudi po terenu. Za putnicki prevoz imamo tri velika autobusa i dva mini- busa. Dakle, jedan autobus “Volvo”, visoke turisticke klase, najmoderniji, sa klimom, bifeom, tv- om... Mini- busevi su takode novi, moderno opremljeni. zatim, imamo kamione, oko dvadesetak koji se iskljucivo bave prevozom uglja i desetak velikih kamiona tegljaca: Aktrosa, Volvoa, Tatri, koji su namenski opremljeni. Imako radne mašine, cetiri utovarne lopate, valjak, grejder, tri buldožera, kao i dve dizalice koje su ponos naše firme, pogotovo ova nova od 55 tona, jer dizalica te vrste u Srbiji gotovo da nema.

UVECAN OBIM POSLA

Inace, Autotransport, od izdvajanja iz sadašnjeg Privrednog društva do danas, koliko je napredovao može se zakljuciti i na osnovu povecanja broja zaposlenih, cak za 150 novih radnika, što je bilo uslovljeno povecanjem obima posla. Sve to vreme realizovan je plan razvoja Autotransporta, ustanovljen pre dve godine, koji ulazi u završnicu:

-Sredivanja prostora, objekata i ostalog, koje je bilo u planu razvoja Autotranspotra, nalazi se u završnici. Ostalo nam je zbog nerešenih imovinsko- pravnih odnosa da rešimo pitanje skladišta za sekundarne sirovine i za energente za koje su vec uradeni elaborati, uplacene takse, podneti zahtevi za dobijanje dozvole, dakle, preostaje još da dobijemo papir koji potvrduje da to zemljište na kojem bi trebalo da budu izgradeni ti objekti pripada Autotransportu, kaže direktor Perica Mojovic, nastavljajuci:

-Ostalo nam je da završimo i sredivanje parkinga preko puta Autotransporta, koji smo zapoceli, kao i krug firme, a u okviru njega plato u središtu, okružen tehnickim pregledom, zgradom magacina, upravnom zgradom i radionicama za servisiranje, koje smo takode doveli donekle u red. Privodimo kraju nabavku opreme i moci cemo da radimo pružanje usluga trecim licima u radionicama, kao servis, dakle, pored toga što radimo za naše potrebe i potrebe Privrednog društva. U okviru zgrade Tehnickog pregleda imamo i dve laboratorije od kojih je jedna pocela sa radom. U pitanju je laboratorija za popravku, servisiranje, atestiranje tahografa svih vrsta. U pitanju je jedna od najsavremenijih laboratorija te vrste na ovom podrucju. Uskoro bi trebalo da dobijemo i sertifikat za prepravljena vozila, dakle, cisterne, vozila na gas i slicno. Bicemo, smatram, pored Mašinskog fakuleta i Auto- moto saveza Srbije, prva firma koja ce raditi takve poslove u Srbiji. To bi trebalo da se dogodi ovih dana.

Spremni za privatizaciju

Ovih dana Autotransport d.o.o. Kostolac ocekuje “rasplet” imovinsko- pravnih odnosa sa bivšim osnivacem, Privrednim društvom “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a zatim i finalizovanje radova na sredivanju radnog okru-ženja. Time ce Autotransport postati “zaokružen” kao preduzece i sasvim spreman za privatizaciju, kako ocenjuje generalni direktor Perica Mojovic:

-Što se tice “zaokru-ženja” price o Autotransportu kao preduzecu, dakle, sasvim definisanom i spremnom za privatizaciju, koja se ocekuje do kraja godine, mogu da kažem da smo napravili kontakt i dogovor sa našim, sada vec bivšim, osnivacima, PD “Termoelektrane o kopovi Kostolac”, jer su oni preneli osnivacki ulog na Vladu i nalazimo se kod Agencije, da konacno rešimo imovinsko- pravne odnose. Ta je inicijativa predata Ministarstvu za energetiku i ocekujemo da sve bude ubrzo završeno.

-Naravno, ima još dosta toga da se uradi, zakljucije gen. direktor Perica Mojivic: “Mi planiramo do kraja godine da sve pomenute poslove privedemo kraju, ukljucujuci i potpisivanje ugovora o informacionom sistemu, koji radimo vec godinu i po dana. Trebalo bi da se u narednih 5- 6 meseci zaokruži taj proces informacionog sistema, dakle, poslovnog modela i plana, tako da Autotransport do kraja godine dobije fizionomiju sa kojom ce moci da izade na tržište i konkuriše drugim firmama.

A. Maksimovic

DRUGO I CETVRTO MESTO ZA UCENICE OŠ "DOSITEJ OBRADOVIC" POŽAREVAC NA DRŽAVNOM TAKMICENJU IZ SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI

POŽAREVLJANKE TRIJUMFOVALE U TRŠICU

Dve Požarevljanke, ucenice sedmog razreda Osnovne škole “Dositej Obradovic”, Tijana Petkovic i Lidija Stokic, medu najboljima su u Srbiji iz srpskog jezika i književnosti. Svoje su znanje dokazale u Tršicu, rodnom mestu Vuka Karadžica, na 17. Republickom takmicenju. Bile su jedine predstavnice Branicevskog okruga, opštine i grada Požarevca, ciji su postale veliki ponos.

Tijana je osvojila drugo, a Lidija cetvrto mesto u jakoj konkurenciji od 62 ucenika sedmog i 210 daka osmog razreda iz cele Srbije. NJihovom je uspehu svakako doprinela velika podrška porodice, kao i kolektiv požarevacke OŠ “Dositej Obradovic”, a, iznad svega, profesorka srpskog jezika i književnosti ove škole, Ivana Stojanovic, ciji se daci vec raspoznaju po uspesima koje ostvaruju na takmicenjima svih nivoa.

- Konkurencija je bila izuzetno jaka. Spremale smo se od prvog septembra, znaci, od pocetka školske godine. Tu, inace, nije u pitanju samo znanje, vec i sna-lažljivost, jer pitanja na Republickom takmi-cenju vrlo cesto ne prate školski program. Zato smo koristile sve moguce udžbe-nike i testove. Svakako da je samo otici na Republicko takmi-cenje u sedmom razredu veliki uspeh, a biti drugi i cetvrti u Srbiji.., izvanredan rezultat, kaže profesorka Ivana Stojanovic.

- Ovakav uspeh ucenica naše škole jako je zapažen i znacajan za sve nas, školu, ali i grad, opštinu, okrug. Inace, danas je nepopularno biti dobar dak. Takav je trend u školama, medu mladim generacijama. Zato je potrebno uložiti jako veliki trud ne bi li se ta “norma” ponašanja prevazišla i time prihvatila cinjenica da je uspeh ono cemu treba težiti, zakljucuju u OŠ “Dositej Obradovic”.

Inace, Tijana (odeljenje 7/2) i Lidija (7/1) nižu peticu. Odlicne su ucenice uprkos dodatnom angažovanju za takmicenja, a recept za takav uspeh kažu da je u upornosti i ljubavi prema zactranom cilju. Ovoga puta bio je to trijumf na Državnom takmicenju u Tršicu, a šta je sledece.., tek cemo saznati.

A. Maksimovic

KUDA POSLE OSNOVNE ŠKOLE?

BICE MESTA ZA SVE OSNOVCE

- Na podrucju Branicevskog okruga 11 srednjih škola vrši upis ucenika u prvi razred

- Od ove godine nova zanimanja su: zubni tehnicar (Medicinska u Požarevcu), cvecar -vrtlar (Poljoprivredna u Požarevcu), mehanicar gaso i pneumoenergetskih postrojenja (Tehnicka u Kostolcu), kulinarski tehnicar (Ekonomsko-trgovinska u Požarevcu) i turisticki tehnicar (Ekonomsko-trgovinska i mašinska u Kucevu)

U skladu sa konkursom objavljenim u aprilu, upis ucenika u srednje škole pocinje njihovim prijavljivanjem od 3. juna i završava se 12. jula. Naime, od 3. do 15. juna svi svršeni osnovci koji žele da nastave dalje školovanje potrebno je da se prijave za polaganje kvalifikacionih ispita. Iz srpskog jezika ispit se u maticnim školama polaže 18. juna, a test iz matematike-19.juna. Preliminarni rezultati ovih provera bice objavljeni najkasnije 21. juna, posle ovog roka slede prigovori ucenika drugostepenoj, odnosno Okružnoj upisnoj komisiji. Objavlji-vanje konacnih rezultata je 25. juna. Inace, prilikom rangiranja u obzir se uzimaju uspeh u poslednja tri razreda osnovne škole i broj bodova osvojenih na testovima. Na kvalifikacionom ispitu ucenik može da osvoji maksimalnih 40 bodova, po 20 iz oba predmeta. Po osnovu uspeha dobija se najviše 60 poena, tako da je sa bodovima na testu moguce osvojiti 100 poena. Ucenici koji su osvajali diplome i medalje na medunarodnim i republickim takmicenjima dobijaju dodatne poene. U situaciji kada veci broj kandidata ima isti broj bodova, na osnovu uspeha i rezultata kvalifikacionih ispita, prednost imaju nosioci Vukovih diploma odnosno priznanja sa nekih takmicenja.

Kada je Branicevski okrug u pitanju, svoja vrata buducim srednjoškolcima ovih dana širom otvara 11 srednjih škola, sedam u Požarevcu i Kostolcu i po jedna u Petrovcu, Žagubici, Kucevu i Velikom Gradištu.Ono što je sigurno, mesta ce biti za sve, samo je pitanje da li ce svi upisati željeno zanimanje.

Od škole do škole, mogucnosti upisa su sledece:

Požarevacka gimnazija upisuje ukupno 180 ucenika, 90 na prirodno-matematickom i isto toliko na društveno-jezickom smeru.

U Ekonomsko-trgovinskoj u Požarevcu, na smeru obrade drveta za zanimanje proizvodac finalnih proizvoda od drveta (tri godine) bice primljeno 30 ucenika, na smeru trgovina i ugostiteljstvo, kulinarski tehnicar (novo zanimanje) 30, trgovinski tehnicar 30, turisticki tehnicar 30, trgovac (tri godine) 30, konobar (tri godine) 15 (5), i kuvar (tri godine) 15(5). U zagradi je broj ucenika starijih od 17 godina. U ovoj školi na odseku ekonomije upisace se i 30 ucenika za zanimanje ekonomski tehnicar, isto toliko za finansijskog tehnicara i 24 kandidata predvidena su za zanimanje komercijaliste (ogledno odeljenje).

U Medicinskoj školi u Požarevcu mesta ima za ukupno 140 ucenika i to: 20 za zanimanje medicinska sestra-tehnicar (ogled), za medicinsku sestru-tehnicar 30 i po isto toliko za zanimanja - farmaceutski tehnicar i medicinska sestra-vaspitac.Od ove godine školovace se i zubni tehnicar, kao novo zanimanje, prima se 30 ucenika.

Poljoprivredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” u Požarevcu upisuje 30 svršenih osnovaca za zanimanje poljoprivredni tehnicar, 20 na ogledno odeljenje, veterinarski tehnicar i 30 za prehrambenog tehnicara. Kada je u pitanju trogodišnje školovanje, mesta ima za 30 buducih proizvodaca prehrambenih proizvoda, za 15 (5) pekara, 15 (5) mesara i 30 cvecara-vrtlara-novo zanimanje.

Tehnicka škola “Nikola Tesla” u Kostolcu za rudarskog tehnicara upisace 30 ucenika, po toliko i za mašinskog tehnicara za kompjutersko konstruisanje odnosno za mašinskog tehnicara motornih vozila. Za zvanje automehanicara na raspolaganju je 30 (5) mesta, dok ce novo zanimanje-mehanicar gaso i pneumoenergetskih postrojenja moci da upiše 30 ucenika. Na smeru elektrotehnike, za elektrotehnicara racunara ima mesta za 30 svršenih osnovaca, isto toliko za elektrotehnicara elektronike. Za elektricara mreža i postrojenja (školovanje traje tri godine) moci ce da se upiše 15 daka, a za elektromehanicara za termicke i rashladne uredaje, takode traje tri godine, ima mesta za 30 (5) ucenika. Samo 15 mesta predvideno je za zanimanje elektroinstalater.

U Politehnickoj školi u Požarevcu na smeru saobracaja, za tehnicara drumskog saobracaja predvideno je 60, a za vozaca motornih vozila (tri godine) 30 polaznika. Ova škola upisace i 30 ucenika za zvanje autoelektricara, cije školovanje takode traje tri godine.

Škola za osnovno i srednje muzicko obrazovanje “Stevan Mokranjac” u Požarevcu prima 10 ucenika za muzickog saradnika i isto toliko za zvanje muzickog izvodaca.

Srednja škola u Velikom Gradištu ponudila je osnovcima 60 mesta u Gimnaziji i 130 mesta na smeru trgovine, ugostiteljstva i turizma i to 30 mesta za turistickog tehnicara, isto toliko za trgovca, samo što u ovom slucaju školovanje traje tri godine, i po 15 (5) mesta za konobare, odnosno kuvare, oba zanimanja traju po tri godine.

U Žagubici postoji Tehnicka škola koja ce ove godine u prvi razred upisati ukupno 95 ucenika i to za konobare (tri godine) 15, za kuvare (tri godine) takode 15, za ekonomskog tehnicara 30, mašinstvo i obrada metala (tri godine), 15 za instalatera (tri godine) 15(5) ucenika.

Ekonomsko-trgovinska i mašinska škola u Kucevu upisuje 15 mašinbravara (tri godine) i 15 (5) automehanicara (tri godine). Na trgovini i ugostiteljstvu, za novo zvanje - turisticki tehnicar ima 30 mesta, za trgovca (tri godine) 30 i na smeru ekonomije za ekonomskog tehnicara, takode 30 mesta

I najzad, Srednja škola “Mladost” u Petrovcu raspisala je konkurs za prijem u prvi razred, ukupno 150 ucenika od kojih 90 na smeru Gimnazije-opšti tip, 30 (tri godine), na Trgovini za trgovca i takode 30 na Ekonomiji, pravu i administraciji za ekonomskog tehnicara.

S.E.

DAN USTANOVE “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

DVA PRAZNIKA U JEDNOM DANU

Pre 96 godina, 15. maja 1911. godine, u Požarevcu je otpocela sa radom prva predškolska ustanova - zabavište Danice Radosavljevic, uciteljice u penziji, preduzimljive po-žarevljanke koja je svo svoje pedagoško iskustvo i znanje, sakupljeno za radnog veka u prosveti, pocela da prenosi najmladim požarevljanima tog vremena.

Gotovo citav vek kasnije, Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece Decji vrtic “LJubica Vrebalov” Požarevac, ima osam objekata i realizuje pripremni predškolski program u svim selima Opštine Požarevac. Zaposleno je 200 radnika, Ustanova ove godine na celodnevnom boravku, cetvorocasovnom programu i pripremnom predškolskom programu ima oko 2.000 dece.

Najesen, 960 mališana iz ove Ustanove nastavlja da stice znanja i drugare u nekoj od osnovnih škola. Po prvi put, u vrticima ce dobiti “diplomice”, svojevrsni sertifikat o pohadanju pripremnog predškolskog programa, a polovinom juna organizovace se svecani ispracaj buducih prvaka, po tradiciji, velelepnim programom u Centru za kulturu.

RADNO I SVECANO

Dan Ustanove “LJubica Vrebalov” obeležen je, što bi se reklo, i radno i svecano: 15. maja je održan tradicionalni Festival decjih igara, koji je u požarevackom Centru za kulturu pružio priliku predškolcima citave Srbije, a i gostima iz Bara, susedne Crne Gore, da pokažu svoja umeca u igri i pesmi.

Svecano je bilo 25. maja u vrticu “Neven”, koji je svojevremeno nosio ime “25. maj”, a sagraden je i poceo sa radom pre 25 godina. Na toj svecanosti, organizovanoj povodom dve godišnjice - Dana Ustanove i 25 - og rodendana najveceg vrtica u gradu, svecano su ispracene u penziju Dana Colic, Branka Stamenov, Anica Mihajlovic, LJubina Ristovic, LJiljana Stanojevic i Arijeta Radunovic.

POCINJU RADOVI

Iako se ranijih decenija širila, zajedno sa Kostolcem i Požarevcom, srezmerno sopstvenim i mogucnostima Osnivaca, SO Požarevac, adaptirala i preuredivala svaki moguci kutak u postojecim vrticima, Ustanova je godinama pretesna da primi svu decu ciji roditelji podnose zahteve i na sve moguce nacine pokušavaju da svog mališana pridruže vršnjacima u nekom od vrtica.

Ove godine, u avgustu, ocekuje se da se, makar minimalno, smeštajni kapaciteti uvecaju u objektu “Leptiric”. Privodi se kraju tenderska procedura i u septembru bi trebalo da krovna konstrukcija “Leptirica” bude rekonstruisana, a nadgradnjom prostor uvecan za oko 260 kvadrata upotrebnog prostora. Planira se da u tom prostoru budu dve nove grupe mališana. U sanaciju, rekonstrukciju i adaptaciju “Leptirica” uložice se 14 miliona budžetskih sredstava Opštine, a ocekuje se da Osnivac odobri i upošljavanje 6 novih radnika za potrebe dve nove grupe dece u tom vrticu.

Pripomoc u radu uskoro stiže i od Ministarstva odbrane, koje je ovih dana Ustanovu “LJubica Vrebalov” obavestilo da prihvata da uputi u svaki vrtic po jednog vojnika na civilnom služenju vojnog roka. Pored brige o bezbednosti, njihov zadatak bice pomoc u svakodnevnim aktivnostima.

Lepa vest za Kostolcane stigla je od PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”: nakon što je, pozvan od mališana vrtica “Majski cvet” u Kostolcu, ministar za energetiku Radomir Naumov posetio taj objekat, na njegovu preporuku je direktor Privrednog društva Dragan Živkovic sa preduzecem “MIG” zakljucilo ugovor o radovima na kompletnom renoviranju kostolackog decjeg vrtica. Vrednost donacije je 2,5 miliona dinara.

Ponos i obaveza

- Zaista cini zadovoljstvo kad za Dan Ustanove može dosta lepih vesti da se saopšti kolektivu i javnosti. Ono što je osnovno u našem radu, unapredenje i modernizacija pristupa obrazovanju i vaspitanju, oblast je u kojoj neprekidno dobijamo pohvale od kolega i sa zvanicnih mesta. Zasluga pripada, kako strucnim saradnicima, tako i celokupnom vaspitnom osoblju. U oblasti zdravstvene preventive, pisano je više puta i o tome, godina za nama je za ponos i svaku pohvalu. Po onoj narodnoj “Bolje spreciti...”, a u saradnji sa brojnim institucijama, postižemo zavidan nivo higijene, ispravnosti i nutricionisticke vrednosti hrane u svim vrticima, edukacija svih radnika je stalna, izuzetna saradnja sa roditeljima, lokalnom zajednicom, Osnivacem, školama, kulturnim ustanovama, preduzecima... Veoma organizovano i sadržajno nastupaju Udruženje vaspitaca i Udruženje medicinskih sestara, na nivou Republike naši predstavnici su veoma uvaženi po tome koliko su edukovani i koliko u praksi primenjuju svoje znanje i kreativnost. Jednom recju, u nemogucnosti da bilo koji segment izdvojim, u celini sam zadovoljan onim što smo svi zajedno postigli, time što su te rezultate uocili i vrednuju ih i naša strukovna udruženja, lokalna zajednica, resorno ministarstvo... Jednostavno, svi radnici naše Ustanove funkcionišu kao jedan veliki tim, tim koji mnogim kolegama iz drugih predškolskih ustanova može da posluži i vec služi kao primer, što me licno cini ponosnim, ali i obavezuje, - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

VASPITACI U EVROPI

Da se dobar glas daleko cuje, potvrdio je ovih dana poziv direktoru Ustanove da, kao pocasni clan Saveza udruženja vaspitaca, u okviru petoclane delegacije Srbije, bude ucesnik petodnevnog seminara koji u Janjini, u Grckoj, organizuje Svetska organizacija vaspitaca O.M.E.P. “Bice za nas izuzetno znacajno njegovo mišljenje i procena našeg rada, kao i razmena mišljenja i iskustava koja se odnose na vaspitno obrazovni rad u predškolskim ustanovama”, stoji u pozivu O.M.E.P. - a.

Na svojevrstan nacin, vaspitaci i predškolci, prvi otvaraju vrata Evrope, komentarišu ovaj znacajan dogadaj u Ustanovi “LJubica Vrebalov” u Požarevcu.

PRIJEM DECE U VRTIC

Molbe za upis dece u vrtic primaju se do 1. juna. Obnova ugovora vršice se od 1. do 15. juna, nakon cega ce se imati tacan uvid u broj slobodnih mesta za prijem novih polaznika. Neka ocekivanja su da ce biti oko 150 slobodnih mesta. Do sada je prispelo 566 molbi i vec je sasvim izvesno da ce veliki broj dece ostati na “listi cekanja”.

- Molbe i dalje pristižu, do zakljucenja prijema molbi, dostici ce i cifru od 600. Treba li posebno naglasiti da smo, kao i svi roditelji, i mi u Ustanovi voljni da svako dete bude primljeno? Nažalost, prostor je toliki koliki je i iz iznetih podataka potpuno je ocigledno da nemamo mogucnosti da to ostvarimo. Upravni odbor Ustanove je na prošlonedeljnoj sednici odlucio da formira Komisiju koja ce odlucivati o svakom podnetom zahtevu. Komisija ce raditi u periodu od 15. do 18. juna i rukovodice se važecim kriterijumima, po kojima odredenu prednost cini vreme provedeno na listi cekanja, da dete vec ima brata ili sestru u vrticu, zaposlenost oba roditelja, samohrane majke uvek imaju prednost, kao i preporuke Zdravstvenog centra, Centra za socijalni rad i slicno... Komisiju ceka veoma složen i odgovoran posao, niko ne sme biti oštecen, a, nažalost, limit koji zadaju smeštajni kapaciteti ucinice da Komisija u jednom momentu zakljuci spisak. Roditelji cija deca budu primljena bice licno obavešteni. U meduvremenu, nakon obnove ugovora, radice se i na premeštaju dece. Naime, deca su tokom godine primana u onaj vrtic gde je bilo slobodog mesta. Sada cemo pokušati da zadovoljimo želje roditelja, imamo 31 molbu za premeštaj. Dešavalo se da roditelji imaju jedno dete u jednom, a drugo u sasvim drugom vrticu i takve i slicne situacije najpre cemo rešiti. Mi u Ustanovi u potpunosti razumemo i uvažavamo želje roditelja, zainteresovanih da upišu dete u vrtic, uveren sam da i roditelji u potpunosti razumeju i uvažavaju cinjenicu da su smeštajni kapaciteti nedovoljni za potrebe Požarevca i Kostolca, - kaže direktor Ustanove Dragan Nikolic.

U nedelju, na Sv. Trojicu - na svecanosti organizovanoj u cast gradske slave, Decjem vrticu "LJubica Vrebalov" u Požarevcu dodeljeno je visoko priznanje: Povelja Opštine Požarevac za ostvarene izvanredne rezultate i dostignuca u radu.

Priznanje su primili Zorica Petkovic, zamenik direktora i Dragan Nikolic, direktor ove Ustanove.

D. Milenkovic

HUMORESKA

VIDIMO SE NA BIROU

Krajem maja, za vecinu ljudi (to smo vec konstatovali) najlepšeg meseca, maturanti završavaju svoje školovanje.Nekad, davno, to je bila mala i velika matura, a sada osnovna i srednja škola.

Sa pesmom na usnama i suzama u ocima, napuštaju se dacke klupe i krece se u ‘’novi’’ život. Odredenog dana, organizuju se maturske veceri u ugostiteljskim objektima i tada su mnogi po prvi put u svecanim haljinama i odelima.

A posle toga, kud koji-mili moji, neko ce upisati fakultet, neko ce se zadovoljiti stecenim znanjem i reci: ‘’ Zbogom školo, nisam te ni volo!’ Bez obzira na sve to, da li ce neko biti lekar, a neko pekar, svi oni bice korisni clanovi našeg društva, jer na mladima svet ostaje, kad stariji odu na onaj svet.

Tih dana se,obicno, sastaju i druže školski drugovi koji su završili školu pre deset, dvadeset, trideset pa i više desetljeca. Dragan i Vlada prihvatili su organizaciju, odnosno, obavezu da obaveste ostale drugare o mestu i vremenu proslave deset godina mature. Medutim, vec na samom pocetku rada, naišli su na probleme.

- Au, Dragane, ja sve što sam zvao i poslao pisma, nikog nisam pronašao!

- Ni ja nisam bolje prošao. Evo, na primer, gde je Petrovic? Pa, njega sam skoro video, a nema ga ni na jednoj adresi! A Zoricu sam video pre neki dan, gura kolica s detetom, a sad je nigde nema! Hajde ovi što su otišli trbuhom za hlebom po belom svetu, ali gde su ostali?

- Da, da, u pravu si, i ja se to pitam? Nego, moram da odem do Zavoda za tržište rada da vidim da li ima kakvih novosti u vezi mog posla? Hoceš li i ti sa mnom?

- Hocu, Vlado, da vidim da li ima kakav posao i za mene!

Kada su u Zavodu ugledali spisak nezaposlenih lica, Dragan skoci (od radosti!):

- Pogledaj, Vlado, celo naše odeljenje!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Kada su mi ukrali sat, znao sam koliko je sati u Srbiji!

- Srbija! Ne brinite, objekat je pod video-nadzorom!

- Cim se u Srbiji stvorila opozicija, nestalo je opozicije!

- Špekulacijama se stiglo do spekulacija!

- Kad se gradila mafijaška država, svi su bili slobodni zidari!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

Kako nam je rekla Snežana Zlatkovic, odgovorna babica, u požarevackom porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" od 18. do 25. maja rodeno je 17 beba. Požarevacki kraj je bogatiji za 11 decaka i 6 devojcica.

Cerke su dobili:

Marina i Dejan Miletic, kao i Jasmina Stanculovic i Boban Ristic, odnosno Suada i Isan Asani iz Požarevca, Suzana Bogojevu i Darko Ðukic iz Poljane i Dragana Milivojevic i Ivan Markovic iz Simševa.

Sinove su dobili:

Zorica Ðordevic i Radovance Bogosavljevic iz Lucice, Vesna i Marko Mitrovic iz Mišljenovca, Lidija Marinkovic iz Požarevca, Olivera i Ivan Mihajlovic, takode iz Požarevca, Aleksandra i Nenad Trajkovic iz Kuceva, Slad ana i Igor Milenkovic iz Drmna, kao i Zuhra i Ašmed Morina iz Kostolca.

POŽAREVAC:U ORGANIZACIJI MINISTARSTVA PROSVETE I SLUŽBE ZAPOŠLJAVANJA

ODRŽAN DRUGI SAJAM OBRAZOVANJA

- Cilj Sajma-grupno informisanje svršenih osnovaca o zanimanjima koje obrazuje sedam srednjih škola i mogucnostima njihovog zapošljavanja

Sajam profesionalne orijentacije, ili kako ga još mnogi zovu Sajam obrazovanja, prvi put u Požarevcu organizovan je prošle godine. Imajuci u vidu njegov veliki uspeh, organizatori – Ministarstvo prosvete, ŠU u Požarevcu i Nacionalna služba zapošljavanja, požarevacka Filijala odlucili su da istu manifestaciju organizuju i ove godine. Tako su se prošlog utorka u prostorijama Doma Vojske, svršenim srednjoškolcima i njihovim roditeljima, uoci ovogodi-šnjeg upisa predstavile sve srednje škole u Požarevcu i Kostolcu. Na uredenim štandovima zainteresovani su mogli da dobiju sve informacije i pisane materijale o mogucnostima upisa, zanimanjima koja škole obrazuju, uslovima u kojima one rada kao i o zapošljavanju kadrova nakon završetka njihovog školovanja. Svoj štand na Sajmu imala je i Služba zapo-šljavanja.

Obracajuci se posetiocima Sajma Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Ministarstva prosvete u Požarevcu pored ostalog rekao je:

- Suština price je u tome da se naša deca i njihovi roditelji upoznaju sa obrazovnim profilima, sa zanimanjima koji postoje u našim školama. Kao što znate na ovom podrucju postoji sedam srednjih škola koje nude ukupno 1164 mesta i imamo 819 ucenika koji završavaju osmi razred. Po konkursu koji je izašao 30. aprila upisacemo 42 odeljenja, tri ogledna i dva nova obrazovna profila. Kada uporedimo broj ucenika i broj slobodnih mesta po konkursu, pojavice se neka razlika od 400 mesta, ali treba imati u vidu da dve susedne opštine -Malo Crnice i Žabari nemaju srednje škole.

Ispred Nacionalne službe zapošljavanja, Filijale u Požarevcu, ucesnike i posetioce Sajma pozdravila je direktorka Slavica Golubovic. Zahva-ljujuci se svima koji su na bilo koji nacin doprineli uspešnosti manifestacije, a pre svega Dušanu Vujicicu, predsedniku opštine i pukovniku Vinku Markovskom, ona je još rekla:

- Drago mi je što i ove godine održavamo Sajam obrazovanja i time pokazujemo da je ova manifestacija zaživela u kontinuitetu i da možemo da ocekujemo da ona preraste u regionalnu. Ovo je poseban vid grupnog informisanja i veoma znacajan za mlade, za njihove roditelje, prilikom donoše-nja važne životne odluke. Na štandovima srednjih škola ucenici i njihovi roditelji bice u prilici da se bliže upoznaju sa svim obrazovnim profilima, sa svim zahtevima u pogledu psihofizickih sposobnosti ucenika, o nacinu školovanja i svim drugim cinjenicama važnim za upis. Na Sajmu i Nacionalna služba zapošlja-vanja ima svoj štand na kome možete da ugovorite i individualno savetovanje, dobijete odredene propagandne materijale i kroz video prezentaciju saznate šta to radi naša služba.

Sajam je otvorenim proglasio predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic:

- Pripala mi je cast, a naravno i zadovoljstvo da u ime lokalne samouprave pozdravim ovaj skup i poželim mnogo uspeha organizatorima i svim buducim srednjoškolcima. Dobro je što je i na ovom mestu lokalna samouprava zajedno sa prosvetom, sa ljudima iz Filijale za zapošljavanje i sa predstavnicima Ministarstva prosvete. U našoj opštini je sedam škola koje pružaju utocište našoj deci i školuju ih za buduca zanimanja. Dobro je što je to organizovano na vreme, da svršeni osnovci mogu blagovremeno da se pripreme i opredele. Naše je da o mladima brinemo dok se školuju, a i posle kada završe da im pomognemo da se zaposle. Lokalna samouprava je do sada tako radila, cinice to i ubuduce.

Na Sajmu profesionalne orijentacije predstavile su se Požarevacka gimnazija, Tehnicka škola u Kostolcu, Politehnicka, Medicinska, Poljo-privredna, Muzicka i Ekonomsko-trgovinska.

S.E.

KONCERT ALEKSANDRA HADŽI ÐORÐEVICA U POŽAREVCU

VECE LEPIH TONOVA I EMOCIJA

Uglavnom mlada publika, koja se odlucila da provede vece na koncertu Aleksandra Hadži Ðordevica, održanog prošlog cetvrtka u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, nije se pokajala. Gitarista Hadži Ðordevic im je poklonio izuzetno lep muzicki doživljaj obojen prijatnim tonovima koje je znalacki izvlacio iz svog instrumenta.

- Volim gitaru i svako umece sviranja na njoj cenim, mada najviše volim klasicnu muziku. Ona je nešto što je u mom životu doprlo do krajnjih dubina mog bica. Kao muzicki pedagog u prilici sam da ocenim šta mladi vole. Ipak, opredelio sam se za nešto “teži” repertoar, pa cak sam jednu kompoziciju i premijerno izveo mada bi se moglo reci da zbog dužine nije laka za slušanje (Fantazija, opus 50 cuvenog kompozitora Fernanda Sora), kao i nekoliko kompozija ranog romantizma, romanticne muzike Augustina Bariosa i ponešto od moderne muzike Antona Pjacole-rekao nam je posle koncerta Aleksandar Hadži Ðordevic, profesor gitare na

Beogradanin Aleksandar Hadži Ðordevic je zapoceo muzicko školovanje u rodnom gradu a završio ga na akademiji u Pragu. Još kao srednjoškolac je osvajao prve savezne nagrade u LJubljani i Sarajevu, da bi ovaj trend nastavio i tokom studija. Iza sebe ima niz solistickih koncerata, pa ipak izdvaja nastupe sa Zagrebackim simfonicarima na Dubrovackim letnjim igrama.

- Nikada mi nije dosta sviranja. Bližim se 45. godini života i smatram da još nisam postigao svoj maksimum. Pored predavanja gitare na ALU i u Srednjoj muzickoj školi “Vatroslav Lisinski” svakodnevno vežbam po nekoliko sati i pored bolova u rukama, jer smatram da još uvek ne sviram dovoljno savršeno...onoliko savršeno kolko to moja ljubav prema gitari zahteva-zakljucio je Hadži Ðordevic.

R.R.D.

U OŠ " KRALJ ALEKSANDAR PRVI" POŽAREVAC

PRVI SUSRETI "KRALJEVSKIH" ŠKOLA

Na inicijativu direktora Osnovne škole iz Novog Beograda i Požarevca koje nose naziv “ Kralj Aleksandar Prvi”, prošlog utorka požarevacka škola bila je domacin prvih susreta nastavnika, ucenika i direktora svih osnovnih škola u Srbiji pod tim imenom.

- Treceg aprila imali smo konsultativni sastanak na kome smo dobili podršku od Aleksandra Memeševica, predstavnika Dvora prestolonaslednika Aleksandra koji je danas naš gost. Današnji susret smo zamislili, ne samo kao promociju naše škole, vec i grada Požarevca, sa svim kulturnim i istorijskim sadržajima. U Srbiji postoji pet osnovnih škola sa imenom Kralja Aleksandra: Jadranska Lešnica, Macvanski Prnjavor, Novi Beograd, Požarevac i Gornji Milanovac, ciji predstavnici iz objektivnih razloga danas nisu sa nama. Kada je rec o programu, naše goste docekali smo u Ergeli “LJubicevo”, a druženje je potom nastavljeno u školi, gde smo ih upoznali sa istorijatom naše škole. Potom smo obišli Galeriju Milena Pavlovic Barili, Požarevacki mir i spomen park Cacalica koji je jako važan i zbog Ekološkog doma. Susrete smo završili u našoj školskoj trpezariji prigodnim kulturno umetnickim programom i kvizom u kome su ucenici iz svih škola birali majice po boji, i na osnovu toga su i formirane mešovite ekipe, kaže Goran Seger, direktor OŠ “ Kralj Aleksandar Prvi” Požarevac.

- Preneo sam cestitke prestolonaslednika, ideja je bila pokrenuta i sa naše strane i nadamo se da ce se ovi susreti preneti i na druge škole, sa možda i drugom tematikom, rekao je izmedu ostalog Aleksandar Memeševic, asistent Izvršnog koordinatora kancelarije NJ.V. prestolonaslednika Aleksandra drugog.

M. K.

SEDAMNAESTA “NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA” SRBIJE

MASOVNA AKCIJA ZA ZDRAVE ZUBE

Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja u periodu od 14. - 20. maja održana je sedamnaesta “Nedelja zdravlja usta i zuba” Srbije, pod motoom "bolesti usta i zuba se mogu spreciti". Ovu akciju organizovali su Klinika za decju i preventivnu stomatologiju, Zavod za stomatologiju, Republicki zavod za javno zdravlje "Milan Jovanovic Batut" zajedno sa regionalnim zavodima za javno zdravlje i u saradnji sa domovima zdravlja.Nedelja zdravlja usta i zuba tradicionalno je održana i na odeljenju preventivne i decje stomatologije Doma zdravlja u Požarevcu i u citavom regionu.

"Na nešem odeljenju radili smo pojacano kontrolne preglede, zalivanje fisura, a u svim našim osmogodišnjim školama prikazane su izložbe decjih litelarnih i likovnih radova. Posebno isticem Osnovnu školu "Kralj Aleksandar Prvi", gde je priredena priredba u kojoj su deca pokazala svojim umecem kako cuvaju svoje zdravlje. I ova nedelja okupila je mnoge entuzijaste medu našim decjim stomatolozima, sestrama obucenim za zdravstveno -vaspitni rad koji su u ovom teškom vremenu za stomatologiju pokazali veliku ljubav prema deci. Najbolji decji radovi literalni i likovni bice izdvojeni i poslati Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu,a odatle u Republicki zavod za javno zdravlje, gde ce biti nagradeni za svoj trud, a time i motivisani za dalje ocuvanje svog zdravlja", istice dr Slavica Ðurdevic - Todorovic specijalista preventivne decje stomatologije Doma zdravlja u Požarevcu.

D.D.

PROJEKAT „BALKANSKI TV MAGAZIN”

MEÐUNARODNA MEDIJSKA SARADNJA

- Predstavnici nacionalnih televizija devet balkanskih zemalja boravili u Požarevcu

Projekat „Balkanski TV magazin” je vid saradnje nacionalnih televizija sa podrucja Balkana koji egzistira 15 godina i ukljucuje saradnju i razmenu medu medijskim kucama, a koji je zahvaljujuci Radio televiziji Srbije predstavljen i u Požarevcu.

Predstavnike nacionalnih televizija, u svecanoj sali Skupštine opštine Požarevac primio je predsednik opštine Dušan Vujicic, koji je u ime opštinskog rukovodstva i žitelja opštine, gostima poželeo dobrodošlicu. Ispred delegacije predstavnika nacionalnih medijskih kuca zahvalila se Vesna Nešovic:

- „ Projekat Balkanski TV magazin okuplja devet nacionalnih televizija balkanskih zemalja. Mi imamo uspešnu saradnju koja traje vec 15 godina. Kvalitet ovog projekta je u tome da je u proteklih 15 godina, koliko on traje, ovo trusno podrucje Balkana imalo i lepe aspekte, a to je upravo saradnja balkanskih televizija. Uprkos raznim razmimoilaženjima i svemu što se dogadalo ovaj projekat je održao duh tolerancije, saradnje i kvalitetnih programa koji su emitovani u svim ovim zemljama, u Srbiji takode.”

Pored Srbije, u projektu ucestvuju: Grcka, Turska, Bugarska, Rumunija, Moldavija, Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

Gosti iz nacionalnih medijskih kuca Balkana posetili su potom i Galeriju Milene Pavlovic Barili.

L.L.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NOVA VLADA - POŽELIMO SRBIJI BOLJE DANE

Pokret SNAGA SRBIJE - Bogoljub Karic izražava zadovoljstvo povodom postignutog sporazuma o formiranju vlade, cime je nesumnjivo stvoren elementarni preduslov za smirivanje tenzija i pocetak uspostavljanja toliko potrebnog društvenog mira u Srbiji. Gradani Srbije umorni su od suludih medustranackih prepucavanja koji su ponizili po ko zna koji put Srbiju pred civilizovanom Evropom. Vreme je za mirnije vodenje politike, za pocetak ozbiljne izgradnje moderne države Srbije.

PSS-BK od nove vlade ocekuje jedinstvo u odbrani nacionalnih i državnih interesa, punu angažovanost na uspostavljanju sistemskih zakona koji precizno definišu put Srbije ka evropskim i evroatlanskim integracijama, kao i konkretne, efikasne mere za zaustavljanje privrednog kolapsa, enormne nezaposlenosti, korupcije i privrednog kriminala.

U danima koji predstoje opozicija treba da bude konstruktivna u stvaranju zajednickog, nacionalnog fronta odbrane ingerencija Srbije nad Kosovom i Metohijom, ali zato veoma kriticna i zahtevna kada su u pitanju sprecavanje dalje rasprodaje nacionalne ekonomije i izgradnja društva u kome se garantuju i obezbeduju ljudska prava i slobode za sve gradane Srbije.

Konacno, Srbija je predsedavajuca u komitetu ministara Saveta Evrope, to je obaveza više za novu vladu, ali i jedinstvena šansa koja se za dobrobit svih nas ne sme propustiti.

OO PSS-BK Požarevac

NAŠA POSLA

MEKINJE SKUPLJE OD PŠENICE

Mlinovi u Branicevskom okrugu prodaju kilogram mekinja, nusproizvod u meljavi, po ceni do deset dinara dok kilogram pšenice košta dinar manje.I cena brašna dostigla je prodajnu cenu pšenice u zrnu pa se za sto kilograma placa 900 dinara.Mlinarima u Požarevcu, Velikom Gradištu, Golupcu i Kucevu odgovara rast cene mekinja dok stocari negoduju zbog poskupljenja troškova proizvodnje a i nikad se do sad nije dogodilo da mekinje budu skuplje od pšenice.Stocari s e radije odlucuju da pšenicom hrane stoku umesto mekinja ciji je kilogram skuplji za diunar.

LJ.Nastasijevic

SINDIKAT ZAPOSLENIH U SOCIJALNOJ ZAŠTITI REPUBLIKE SRBIJE

PROTEST ISPRED VLADE 31. MAJA

Predsedništvo Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Republike Srbije odložilo je generalni štrajk, prvobitno zakazan za 20. maj, kao i održavanje protesta planiranog za 24. maj. U skladu sa novom odlukom koja ova dogadanja odlaže za sedam dana, generalni štrajk trebalo je da pocne 27. maja, a protesti ispred Vlade RS zakazani su za 31. maj. Novom odlukom Republickog odbora, takode, svakodnevni jednocasovni štrajk produžava se do dana pocetka generalnog štrajka.

U obraženju ove odluke koja je sa potpisom predsednika Sindikata, Veselina Mujovica dostavljena našoj redakciji navodi se da je: “Razmatrajuci aktuelnu politicku situaciju nastalu usled formiranja Vlade RS i situaciju u kojoj su se zatekli zaposleni u socijalnoj zaštiti posle odluke Republickog odbora o stupanju u štrajk, Predsedništvo Sindikata odlucilo je da ova dogadanja odloži smatrajuci da novom Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kao i Ministarstvu finansija treba dati priliku da se upoznaju sa položajem zaposlenih u socijalnoj zaštiti i da nakon izbora ostalih organa u ministarstvima (državnih sekretara, pomocnika...) treba stupiti u pregovore oko zakljucivanja Protokola za isplatu zarada zaposlenima u socijalnoj zaštiti.

S.E.

DRŽAVNO PRVENSTVO U LATINO- AMERICKIM PLESOVIMA

NOVA TITULA ZA IVANA I JOVANU

Na prvenstvu Srbije u latino plesovima, održanom 12. maja u Beogradu uz ucešce 134 plesna para u pet kategorija, titulu šampiona države u kategoriji mladih omladinaca osvojili su Ivan Miloševic i Jovana Sovilj iz Požarevca. Sudije iz Engleske, Ceške, Slovacke, Italije i Srbije jednoglasne su u mišljenju da su mladi Požarevljani kvalitetan plesacki par pred kojim je blistava buducnost.

- Ponosni smo što smo ove godine osvojili oba državna prvenstva, pa sad nosimo dve krune- državni prvaci u ST plesovima i državni prvaci u LA plesovima, kratko su prokomentarisali Ivan i Jovana koji nastupaju za kragujevacki klub “ Ritam plus”.

- U Ivana i Jovanu polažemo velike nade, jer su zaista kvalitetan i perspektivan par.Veoma su talentovani, vredni i posveceni plesu. Iako zbog otežanih uslova oko putovanja nedovoljno treniraju, svaki njihov izlazak na podijum krunisan je medaljom. Voleli bismo da im obezbedimo sponzore, jer su za ovaj sport potrebna veoma velika ulaganja, pa da svoje umece pokažu i na svetskom prvenstvu. Sa medunarodnih prvenstava doneli su vec šest medalje, a spremamo ih i za nove uspehe. Ponosni smo što ovakav jedan par igra za naš klub”-kaže trener Danijel Paunovski.

M. K.

KUCEVACKI SPELEOLOZI OSVAJAJU KAVKAZ

U kampu u Duboki kod Kuceva,pored još neistražene Dubocke pecine završen je kurs za speleologe koji je pohadalo 12 mladih polaznika iz Srbije. Clanovi novoosnovanog kluba ekstremnih sportova”Pozitiv”iz Kuceva kažu da ce prva ekspedicija novopecenih speleologa iz grada na Peku,ove godine krenuti u prvo osvajanje Kavkaza.

LJ.N.

HALO 92

- Požarevacka policija podnela je prekršajnu prijavu protiv Borivoja T. (1962) iz Beograda, zbog narušavanje javnog reda i mira. U bašti kafea “Cvetic” u Požarevcu 24.05.2007. godine oko 17.30 h, došlo je do verbalnog sukoba izmedu Borivoja i Momcila V. (1961) iz Požarevca, nakon cega je Borivoje udario šamar Momcilu. Dalji sukob sprecila je policijska patrola.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC