Header

ZAOKRUŽENA OBNOVA KOSTOLACKIH TERMOKAPACITETA

STARTOVAO OBNOVLJENI BLOK

Poslednjeg dana aprila, u 19 casova i deset minuta obnovljeni blok A- 1 TE “Kostolac A” snage 100 megavata vezan je na mrežu elektroenergetskog sistema Srbije. U revitalizaciju jedne od najstarijih proizvodnih jedinica EPS- a koja je trajala nešto više od dve godine, uloženo je oko 35 miliona evra.

- Kretanjem ovog bloka zaokružena je obnova kostolackih termokapaciteta, i mogu da kažem da su sada sve cetiri proizvodne jedinice spremne za puno angažovanje. S obzirom da blok proteklih godina zbog dotrajalosti nije bio u pogonu, za Elektroprivredu Srbije ovo je obnovljeni izvor za proizvodnju oko 500 miliona kilovat casova elektricne energije, a sa rekonstruisanom turbinom i za dodatnih 155 megavata toplotne energije za potrebe toplifikacionih sistema Kostolca i Požarevca, kaže Bojan Živanovic, pomocnik direktora za proizvodnju elektricne energije Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u Privrednom društvu kaže da je prakticno rec o potpuno novom bloku.

- Aprila prošle godine završena je zamena kotla jedan, a ovog aprila završili smo i drugi kotao. Pored novih kotlova koji su dobili i nove elektrofiltere po važecim evropskim standardima, što znaci da emitovanje praškastih materija ne prelazi 50 miligrama po metru kubnom, tu je i nova oprema za merenje, regulaciju i upravljanje. Takode, na bloku je ugraden i novi generator, kao i turbina visokog pritiska, a izvršena je i rekonstrukcija turbine za rad u kombinovanom ciklusu. Dakle, pored proizvodnje elektricne energije, ovaj blok je pripremljen i za obezbedivanje dodatnih 155 megavata toplotne energije za potrebe toplifikacije Kostolca i Požarevca. I na elektroopremi je uradeno mnogo, zamenjeno je 0,4 i šest kilovotno postrojenje, a u znacajnoj meri rekonstruisano je i 110 kilovoltno postrojenje, naglasio je direktor Stevic, uz napomenu da su radove na revitalizaciji ovog bloka izvela domaca preduzeca. Beogradski Termoelektro, Goša, Minel kotlogradnja, Termoelektro enel, Izoprogres, Termika...

Za revitalizaciju najstarijeg kostolackog bloka najveci deo opreme obezbeden je iz ruskog kredita iz 1998. godine, ugovorom vrednim 21 milion dolara. Novim ugovorom zakljucenim sa Tehnopromeksportom 2005. godine obezbedena je preostala oprema iz Rusije u vrednosti od 12 miliona evra, a za deo domace opreme i troškove montaže Elektroprivreda Srbije izdvojila je nepunih 10 miliona evra.

M. K.

FORMIRAN TIM ZA MALI URBANIZAM OPŠTINE POŽAREVAC

SREÐUJU SE JAVNE POVRŠINE

Predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic oformio je prošle nedelje radni tim za mali urbanizam na cijem je celu gradski arhitekta Vojislav Pajic, dok su Ratomir Marjanovic, Vesna Veljkovic i Boban Nikolic njegovi stalni clanovi. Oni ce raditi na sredivanju mikro lokacija javnih površina na podrucju grada a sa ovim poslovima krenuce se uskoro kako bi gradani dolazece letnje dane mogli da provedu u što sredenijim prostorima. Nakon sredivanja aktivno ce se raditi i na održavanju ovih površina, receno je na sastanku.

T.R.S.

POŽAREVACKI SOCIJALISTI POLOŽILI VENCE NA SPOMENIK VASE PELAGICA

PRIZNANJE TVORCU

U znak secanja na velikog borca za socijalisticke ideje u 19. veku, tradicionalno prvog maja požarevacki socijalisti posetili su spomenik Vase Pelagica. Tom prilikom vence su ispred Opštinskog odbora SPS-a položili Miomir Ilic i Slobodan Jovic, a u ime Opštine, Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac i mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac.

Cestitajuci okupljenim gradanima Medunarodni praznik rada, Miomir Ilic, predsednik Opštinskog odbora SPS Požarevac istakao je sledece: “ Imamo velika prava kao socijalisti, a i sve ostale partije koje su jasno opredeljene za slobodu, ravnopravnost, pravdu i istinu da istaknemo, da sadašnja vlast nije u ovom trenutku za radnicku klasu i SPS sa ostalim partijama stace na put ovoj ujdurmi. Hiljade radnika su bez posla, narod je na ivici egzistencije, dok na drugoj strani imamo mali procenat veoma bogatih ljudi. Na izborima koji ce uslediti nastupicemo oštrije, smelije i odgovornije. Želimo da Srbija bude ravnopravna, poštena, cestita i ude u Evropu na nacin kako njena tradicija nalaže.

O životu i delu Vase Pelagica profesor LJubiša Obradovic izmedu ostalog rekao je: “ Govoriti o Vasi Pelagicu, o velikom delu koje je na smeni dva stoleca izmedu 19. i 20. veka, dakle u vremenu kada je poceo da klija socijalizam i izrasta u gorostasa, Vasa Pelagic predstavlja pocetak novog doba u istoriji srpskog naroda. U Srbiji Vasa stupa u kontakt sa Svetozarom Markovicem i Mitom Cenicem koji su imali na njega snažan uticaj, a istovremeno i on na njih. Dobra saradnja, razumevanje i sve ono što su oni kao ljudi i stvaraoci nosili, upravo bilo je odlucujuce za njegov odgovarajuci društveni život. Kada je postao mocan i jak, toliko uveren niko nije mogao da pretpostavi da ce Vasa kao covek koji je završio crkvenu školu postatati ateist. Sve što je dokazivao bilo je sazdano njegovim ubedenjima i svim onim saznanjima koje je kao covek mogao da ima. Citav život on radi na onim idealima koji su predstavljali ideale svih ljudi u Srbiji. Ta dobrobit je bila skupo placena. Mnogo puta je bio u zatvoru, mnogo puta je bio proganjan, izbacivan sa teritorije na kojoj je živeo, a istovremeno znalo se da on to sve što želi predstavlja stvarnost života i zbog toga je narod bio na njegovoj strani.”

D.Dinic

U VREME PRVOMAJSKIH PRAZNIKA

VENCI NA GROBU MILOŠEVICA

Povodom Medunarodnog praznika rada grob Slobodana Miloševica posetili su i vence položili Milutin Mrkonjic, potpredsednik Socijalisticke partije Srbije i clanovi Opštinskog odbora SPS Požarevac.

Obracajuci se prisutnima Milutin Mrkonjic istakao je sledece: “Cinjenica je da danas politicka situacija nije dobra i ekonomska kriza vlada zemljom. Nažalost, oni koji su danas na vlasti nisu u stanju da se dogovore cak i oko toga kako da se organizuju, doveli su u krizu sve institucije društva i tri meseca posle izbora nemamo Vladu. Znaci, rasturena je bivša SRJ, dovedeno je u pitanje Kosovo upravo neprincipijalnom, udvorickom politikom, nepoštovanjem Rezolucije 1244 onih koji su danas na vlasti. Upravo na današnji dan, kada se slavi rad, mi znamo da 1.900.000 ljudi nema posao. Ubedeni smo da ce stanje krenuti na bolje onog momenta kada gradani shvate da je samo u levim, socijalistickim idejama perspektiva zemlje.”

D.D.

MAJSKI URANAK – LJUBICEVO 2007

NARODNI PRAZNIK

- Prisutne gradane pozdravio predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic

- Grupa “Stop” iz Kostolca najbolja na Gitarijadi

Tradicija proslave prvomajskih praznika ni ovog puta nije izneverena. Na izletištu “Branik LJubiceva” prošle srede organizovan je bogat kulturno -umetnicki program. LJubicevo je bilo domacin mladoj i nešto starijoj populaciji koju je privukla pesma i igra kulturno – umetnickih društava koji tradicionalno nastupaju na Majskom uranku. Zahvaljujuci opštini Požarevac, Turistickoj organizaciji Požarevac i Centru za kulturu organizacija je bila na zavidnom nivou.

Cestitajuci prisutnim gradanima prvomajske praznike Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac naglasio je da se Skupština opštine Požarevac i ove godina potrudila da uranci u Požarevcu i Kostolcu budu jednako dobro organizovani.

Nastupi folklornih ansambala

Predsednik Organizacionog odbora “LJubicevskog uranka” Saša Valjarevic istakao je da se na prostoru oko Ergele održava etno dan gde ce kulturno – umetnicka društva iz opštine Požarevac prikazati igre iz svog repertoara, a bice zastupljeni i solisti sa nekoliko etno pesama. Potom su na velikoj pozornici nastupili folklorni ansambli: KUD “Milenko Stojkovic” iz Klicevca, GANIP iz Požarevca, KUD “Mladost” iz Poljane, KUD “Kostolac” iz Kostolca, KUD “Vlastimir Pavlovic -Carevac” iz Velikog Gradišta i KUD iz Lucice. Na LJubicevskom uranku prireden je i mini -etno festival s obzirom da je KUD “Mladost” iz Poljane pored kulturno -umetnickog programa pripremio i stare srpske specijalitete koje su posetioci imali priliku da probaju, a takode je bila zastupljena i stara radinost.

“Turisticka organizacija Požarevac po prvi put ucestvuje u organizaciji LJubicevskog uranka. Ovoga puta smo se pojavili sa KUD “Mladost” iz Poljane sa kojima vec godinu dana imamo velikih uspeha. Oni su ponovo spremili našu staru srpsku hranu koju ce svaki posetilac Uranka imati prilike da proba”, istakla je Sandra Stefanovic, direktor TOP-a.

Pored dobre trpeze sadržaj ovogodišnjeg Uranka bio je upotpunjen i mini -luna parkom, gde su mališani do mile volje mogli da uživaju u vožnji i jahanju ponija. Izletnici su najviše vremena provodili u spravljanju srpskih specijaliteta i okretanju prasica i jagnjica na ražnju.

Inace, Ergela “LJubicevo” je širom otvorila svoje kapije tako da su posetioci bili u prilici da posete LJubicin park, konje u padoku i cuvenu Trofejnu salu, a na raspolaganju je bila i vožnja fijakerom.

Stara dobra Gitarijada

Sa druge strane, na prostoru Moravske lagune za ljubitelje rok zvuka organizovana je tradicionalna 28. “Gitarijada” gde je ucešce uzelo 25 mladih, talentovanih i neafirmisanih bendova iz Požarevca, Beograda, Smedereva, Kragujevca, Petrovca na Mlavi i drugih gradova. U revijalnom delu programa nastupili su Gale iz grupe “Kerber” i Najda iz grupe, “Smak” sa svojim pratecim bendovima. Posle višecasovnog nadmetanja žiri je za pobednika Gitarijade proglasio mladu kostolacku grupu “Stop” koja je pored nagrade u vidu izrade tv spota izborila ucešce u cetvrtfinalu 41. “Zajecarske gitarijade”. Drugo mesto pripalo je bendu “Cudaci” iz Požarevca koji su nagradeni Rok enciklopedijom Petra Janjatovica i izradom tv spota. Treceplasirana kragujevacka grupa “Candy store” nagradena je izradom tv spota i vecerom u restoranu “In”. O dešavanjima na Moravskoj laguni, Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac rekao je sledece: “ Mladi ljudi imaju našu podršku u pravom smislu, a ne samo deklerativnu, a to smo iskazali tako što smo i finansijski pomogli ovu manifestaciju, i nas raduje ovako masovan odziv mladih i sredovecnih gradana koji vole rok muziku. Pozitivno je i to da ima mnogo bendova sa strane iz Kragujevca, Petrovca, Smedereva što dokazuje da je atraktivnost ovog skupa porasla, pogotovo što znamo da se pobednik delegira za Gitarijadu u Zajecaru”.

D.Dinic

NASELJA BUROVAC I BUSUR SPOJENA ASFALTOM

UPORNOST SE ISPLATILA

Mesna zajednica Burovac i deo meštana Busura, prošlog cetvrtka, na ataru ova dva sela, priredili su svecanost povodom završetka asfaltiranja lokalnog putnog pravca Busur - Burovac. Put je ukupne dužine od oko cetiri kilometra, ranijih godina asfaltirana su prva dva kilometra iz pravca Busura, a preostala dva kilometra uradena su pred prvomajske praznike. Novoasfaltirani deo puta koštao je deset miliona dinara, finasiran je sredstvima Nacionalnog investicionog plana, opštine i meštana Burovac i Busura. Izvodac radova bili su putari beogradske „Alpine”. Inace, put je svecano u saobracaj pustio Radiša Dragojevic, predsednik opštine, koji je tom prilikom pred okupljenim gostima i gradanima rekao:

„ U ime opštine i mojih saradnika pozdravljam sve prisutne na ovoj svecanosti, pre svega meštane Burovca i Busura, jer su zajednickim snagama, oni sa nama iz opštine i sredstvima iz NIP-a asfaltirali deonicu puta od Busura do Burovca i time ova dva sela povezali asfaltom kao i dva pravca, za Svilajnac i za Šetonje i Ðurinac. Put je znacajan jer povezuje ovaj kraj sa planinom Beljanicom, gde su vrlo ozbiljni planovi turistickog razvoja te regije kojoj i mi pripadamo”.

U ime meštana Burovca koji su ucestvovali u akciji asfaltiranja puta, gostima se zahvalio Dragi Arsic, a medu prisutnim zvanicama bio je i Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Petrovac: „ Nedavno smo obišli radove na ovom gradilištu, a danas vec otvaramo put koji je veoma znacajan za ljude iz Busura i Burovca. Zaista je lepo da se ljudi raduju jer se stvorila mogucnost boljeg protoka ljudi i svega što je njima potrebno. Velika su bila ulaganja ljudi i to je za svaku pohvalu. Sloga i rešenost, ta energija u pozitivnom pravcu vredna je svake pohvale i dostojna velikog poštovanja. U tom smislu dužnost je i Republike i opštine da takvo raspoloženje i okrenutost radu i napretku ljudi propratimo i u buducem vremenu”.

Ne krijuci radost što je postignuta još jedna radna pobede, Zoran Ilic, zamenik predsednika opštine je izjavio: „ Zadovoljstvo ovih ljudi je i naše zadovoljstvo. Mislim da je malo ko verovao da ce se ovo uraditi. I kao što se se po celoj Srbiji radi i grade putevi i mi docekujemo ta vremena i spajamo sela i ljude. Na ovom putnom pravcu ostaje da se reši problem klizišta, predstoji izrada projekta sanacije i to ce se uskoro uraditi.”

Jedan od najzaslužnijih ljudi iz Burovca za sprovodenje akcije prikup-ljanja novca od meštana je Slavoljub Milic koji istice: „ Selo Burovac ima 240 domacinstava, a u akciji je ucestvovalo 90 domacinstava. Za nas je putni pravac za Busur posebno znacajan jer njime obezbedujemo dolazak veceg broja ucenika u našu osnovnu školu, a bice nam mnogo lakše da dodemo i do naših poljoprivrednih parcela. Prikupljanje para od naroda nije lak posao, novac smo dobili od onih ljudi od kojih se nismo nadali, a u one u koje smo polagali veliku nadu u pomoc, izneverili su nas. Burovac je uspeo da skupi 17.000 evra. Davani su prilozi od 20 do 1700 evra. Akcija je pocela 4. januara, a završila se 4. aprila. Izvodac radova je ceo posao završio za cetiri dana. Mi smo sada zadovoljni izgledom i kvalitetom izvedenih radova”.

Odbornik iz Busura Blagica Tomic naglašava da je u ovom naselju zadnje dve godine uradeno mnogo na asfltiranju puteva. Nov asfalt dobili su pravci za Šetonje i Ðurinac, a danas su asfaltom spojeni i sa Burovcem. Sa ponosom kaže: „ Mi smo selo koje je najviše uradilo na modernizaciji putne mreže i ja se posebno zahvaljujem predsedniku opštine Radiši Dragojevicu koji je imao veliko razumevanje za naše, ne male potrebe. Ovaj put smo dobili posebnim zalaganjem i roditelja cija deca idu u Burovac u školu, kao i drugima koji koriste svakodnevno put. Mi smo iz ovog dela sela prikupili 20.500 evra i dali ne mali doprinost u realizaciji ove investicije. Medutim, imamo i ambicije da u doglednoj buducnosti asfaltiramo i pravac prema Zlatovu, kako bi se i sa opštinom Despotovac spojili asfaltom”.

Svecanost u Burovcu nastavljena je zajednickim ruckom na kome su prisutvovali svi ucesnici u akciji i što je bilo posebno simpaticno, tu su bili i daci sa svojim uciteljicom, koji su i pokazali najvecu radost zbog izgradnje puta.

D.Ilic

PREDSEDNIK OPŠTINE RADIŠA DRAGOJEVIC SVECANIM PRESECANJEM VRPCE PUSTIO U SAOBRACAJ PUT U KAMENOVU

ZAJEDNICKIM SNAGAMA DO NOVOG PUTA

Prigodnom svecanošcu, u ponedeljak 30. aprila, u Kamenovu je obeležen kraj radova na asfaltiranju puta kroz ovo naselje, u ukupnoj dužini od dva kilometra. Uz prisustvo gostiju iz JP „Srbija putevi”, opštinskog rukovodstva i meštana ove mesne zajednice, prisutne goste je pozdravio Živorad Stankovic, predsednik Saveta mesne zajednice Kamenovo, koji je tom prilikom izjavio:

„ Želim dobrodošlicu svima, ovo je bila velika investicija za nas, pa samim tim i svecanost. Prvi put smo dobili asfalt. U posao smo krenuli pre godinu i po dana. Prvo smo održali inicijalni sastanak sa gradanima, a zatim smo pozvali i predstavnike opštine i krenuli smo u akciju. Prikupili smo 30 000 evra, a u akciji je ucestvovalo 110 meštana. Najvece uplate bile su oko 700 evra. Završetak ovog posla za nas je veliki podstrek da nastavimo sa radovima na asfaltiranju ulica u selu, a sledeci zadatak je asfaltiranja puta u naselju Kucište, ukupne dužine od 1300 metara”.

Posle pozdravne reci predsednika Saveta Mesne zajednice, lokalni sveštenici osveštali su put, a zatim se prisutnima obratio predsednik opštine Radiša Dragojevic:

„ Zadovoljstvo mi je da Vas u ime opštine i mojih saradnika pozdravim i da u ovom trenutku slavlja podelim sa svima vama radost još jedne radne pobede. Na put se dugo cekalo, zajednickim snagama mesne zajednice, meštana, opštine i Republike uradena su dva kilometra ovog pravca. Siguran sam da smo prvi u Srbiji iskoristili sva sredstva predvidena iz NIP-a za našu opštinu, a koja su se odnosila na radove u putnoj infrastrukturi. To smo postigli jer smo bili spremni, imali smo uradene projekte, obezbedili smo ucešce opštine i mesnih zajednica. Samo cemo tako i u buduce moci da nastavimo modernizaciju putne mreže u opštini. Udruženim snagama do sada smo asfaltirali 44 kilometra novih puteva. Posla ima još, predstoje nam radovi na pravcima kroz Stanulovac, zatim Bošnjak - Lopušnik i kroz naselje Dobrnje. Svakako, radice se i na drugim pravcima gde postoji spremnost meštana za zajednickim ulaganjima. Zahvaljujem se svima vama koji ste dali doprinos da se uradi ovaj put, a posebno putarima beogradske Alpine”. Zatim je predsednik opštine put pustio u saobracaj.

D.I.

DANAS U STAMNICI “DANI OVCARSTVA-BACIJADA 2007”

JEDINSTVENA MANIFESTACIJA

Posle krace pauze, u podhomoljskom selu Stamnici, desetak kilometara od Petrovca, danas se održava manifestacija „Dani ovcarstva - bacijada 2007”, a jedan od nosilaca organizacije je Agrarni fond opštine Petrovac, pa smo zamolili Radovana Davidova, direktora, da nas bliže upozna sa programom ove manifestacije:

„Mesna zajednica Stamnica, Agrarni fond i Turisticka organizacija opštine Petrovac su organizatori ovogodišnje „Bacijade” a pokrovitelj je Skupština opštine. U prelepom ambijentu stamnickih bacija, okupice se pastiri i svi ljubitelji ovcarstva kako bi priredili manifestaciju koja za cilj ima pre svega popularizaciju ovog vida stocarstva. Osim izložbenog dela, održace se takmicenje u najbržoj muži ovaca, a bice izloženi sir i mleko, svakako sve u funkciji razvoja i unapredenja ovcarstva.

Raduje nas povecanje interesovanja kod poljoprivrednika - stocara, za uzgoj ovaca narocito u selima Ranovac, Melnica i Kladurovo, gde nije retkost da se imaju stada i sa preko sto ovaca. Inace, u našoj opštini po popisu ima oko 23.000 ovaca, a stvaranjem povoljnijih uslova za plasiranje proizvoda, pre svega mesa i mleka, ovaj broj ce se brzo povecati, jer na teritoriji opštine postoje idealni uslovi za razvoj ovcarstva”.

D.I.

KULTURNA HRONIKA

Proteklog vikenda natavljena je opštinska manifestacija „Takmicenje sela 2007”. U petak, subotu i nedelju nastupile su mesne zajednice Starcevo, Rašanac i Busur. Kako saznajemo iz Kulturno prosvetnog centra, završetak takmicenja planira se za kraj meseca, a ove godine ucešce je uzelo dvadeset mesnih zajednica.

Mnogobrojni ljubitelji klasicne muzike, prošlog cetvrtka su sa oduševljenjem propratili nastup operskog studija AIZ iz Beograda u petrovackom Domu kulture. Koncert pod nazivom „Ancelka medu andelima za vas” doneo je nastup 11 solista operskih arija, a zvezda veceri bila je petrovcanka Marijana Radosavljevic, ciji je nastup publika ispratila ovacijama. Na koncertu je nastupila i Andelka Simonovic Obradovic, osnivac pomenutog studija i profesor u beogradskoj srednjoj školi „Mokranjac”.

D.I.

NAKON TRI DECENIJE

POCELO CIŠCENJE DUNAVCA

Inicijativa Nautickog društva “Dunavac” Kostolac i Sportsko- ribolovnog društva “Dunavac” prošle nedelje je urodila plodom. Bager- brod je stigao na plažu, i poceo cišcenje dna Dunavca od mulja i trave. Završetak prve faze cišcenja planiran je do pocetka letnje sezone.

Dno ce biti oslobodeno mu-lja koji decenijama nije cišcen, a njegovim ukla-njanjem oslobodice se prirodni izvori ciste vode. Mulj nece biti bacan, vec ce se odlagati sa druge strane plaže.

-Poslužice kao gradevinski materijal za izradu pecaroške staze preko puta plaže jer nas vrlo brzo, 2010. godine, ocekuje svetsko prvenstvo u pecanju koje ce se održati u Srbiji. Staza ce biti po svim evropskim standardima, bez trave, najmanje tri metra dubine na svakom mestu, sa platoom iza svakog takmicara, posebnom stazom za vozila ... Kostolcani ce time dobiti mogucnost da se kupaju sa obe strane Dunavca. Takva staza u našoj zemlji ne postoji, ovome što mi radimo raduje se cela Srbija, najavljuju Siniša Živkovic i Siniša Dražic, predsednici pomenutih udruženja.

Uraden je i program za produbljivanje dela Šugavice, gde riba odlazi na mrest.Trenutno je taj deo muljevit i male dubine a uskoro ce biti uradena takozvana riblja staza koja ce omoguciti nesmetan odlazak ribe na mrest.

Prvu fazu cišcenja koja ce trajati dva meseca finansira Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi” Kostolac a posebnu zahvalnost na pomoci društva duguju direktoru Bojanu Živanovicu.

Projekat nastavka cišcenja vode, sve do Termoelektrane, postoji kao i najave da ce ovu, drugu fazu, finansirati Opština Požarevac.

- Nadamo se da ce “signali” koje smo dobili biti realizovani i da cemo uz pomoc Opštine nastaviti akciju kojom bi na duži vremenski period rešili problem cistoce Dunavca. Bilo bi šteta da stanemo na pola jer je pitanje kada ce brod - bager ponovo doci na ovo mesto. Ukoliko akciju sprovedemo u potpunosti dobicemo najcistiju vodu za ku-panje u regionu. Stanovnici ove opštine nece morati da se rashladuju na Srebrnom jezeru, kažu.

Posle ci-šcenja Dunavca stvorice se preduslovi za izradu marine. Prvih 50-100 metara bice postavljeno u naredna dva meseca. Marina sa vodom i strujom, cista voda, riba, trebalo bi da budu sastavni deo kostolacke turisticke ponude.

T.R.S.

PRVOMAJSKI PROVOD

KOSTOLACKI ROKERI PRVI PUT NA GITARIJADI

Prvomajski uranak Kostolcani su, kao i svake godine proveli na plaži “Topoljar”. GMZ Kostolac, Nauticko društvo “Dunavac” Kostolac, Sportsko-ribolovno društvo i Udruženje likovnih umetnika Kostolca “Atr” potrudili su se da svi oni koji nisu bili u mogucnosti da negde otputuju u toku prvomajskih praznika, ne budu uskraceni za dobro ras-položenje. Prijatne prvomajske praznike okupljenima su cestitali predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic i predsednik saveta GMZ Kostolac Predrag Slavkovic, a po mišljenju prisutnih plaža je za ovogodišnji Praznik rada bila uredena bolje nego prethodnih godina.

Svi koji su došli da “potpale” roštilj i “okrenu” prasice potsecani su da za sobom ne ostavljaju otpad jer je ceo prostor prethodno detaljano ocišcen.

Kulturno-umetnicki program popunili su nastupi folklornih ansambala KUD-a “Kostolac” koji su, pre odlaska na plažu, obuceni u narodne nošnje prošli kroz grad i izazvali oduševljenje svojih sugradana. Lepo vreme i ambijent dali su posebnu notu nastupu pod vedrim nebom. ULUK” Art” organizovao je izložbu slika, a bili su zadovoljeni i razliciti muzicki ukusi, jer je pre podne folk svirao bend “Mama mia”, dok su do kasnih vecernjih sati “pržili” momci iz Stop-a koji su dan kasnije pobedili na Gitarijadi u LJubicevu i plasirali se u cetvrtfinale Zajecarske gitarijade.

U isto vreme kod “Dunavskog dragulja” u organizaciji ugostiteljskog preduzeca”Standard” održano je takmicenje u spremanju riblje corbe koje je, kao i Uranak na plaži, bilo izuzetno dobro poseceno.

T.R.S.

“ZLATNI KOTLIC” KOD “DRAGULJA”

OD NOVOG SADA DO KLADOVA

Takmicenje u spremanju riblje corbe “Zlatni kotlic” koje se 1. maja održalo kraj restorana “Dunavski dragulj” ove godine okupilo je 42 kulinarske ekipe iz skoro svakog veceg mesta na Dunavu. Riblju corbu je svako pripremao na svoj nacin a retko ko je hteo da otkrije “tajne sastojke” ovog specijaliteta.

Takmicenje je ove godine bilo na republickom nivou a naredne godine planira se dolazak gostiju iz Nemacke, Austrije, Rumunije...

- “Dragulj” mora da iskoristi prednost mesta na kome se nalazi, Dunav.Kostolac ne mora da se oslanja samo na Kopove i Termoelektrane, koji su pružili neophodnu podršku prvomajskom takmicenju. Na tridesetak kilometara odavde nalazi se Veliko Gradište koje je iste potencijale mnogo bolje iskoristilo.Kostolac polaže velike nade u Viminacijum koji ce u godinama koje dolaze postati jedna od najznacajnijih turistickih odredišta. Brodovi sa turistima vec su poceli da pristaju kod “Dragulja” i tu mi vidimo našu šansu. Organizovacemo razlicite dogadaje kako bi povecali ponudu domacim i stranim turistima. Tokom leta ocekuje nas izbor za “Mis Dragulja”,”Pesma leta”, takmi-cenje u pecanju, motonautici i druge vrste sportskih takmi-cenja. Posetioce cemo docekivati na tradicionalan nacin, uz so,pogacu, rakiju i vino , a u našem restoranu mogu probati domace specijalitete kaže Branislav Grombic, predsednik Organizacionog odbora i dodaje da su ovakve aktivnosti pozitivan impuls u predstojecoj privatizaciji.

Žiri, na cijem se celu nalazio direktor hotela “Interkontinental”, za najukusniju corbu proglasio je onu koju je skuvao Dragoslav Nikolic, drugo mesto osvojila je Jelica Bakoš, a trece Velibor Markovic.

T.R.S.

ULUK "ART"

RADI DECJA SEKCIJA

Udruženje likovnih umetnika Kostolca “Art predstavilo se svojim radovima, razlicitih stilova i pravaca, na prvomajskom uranku organizovanom na kostolackoj plaži. Umetnici okupljeni u ovom udruženju i ranije su izlagali na istom prostoru (manifestacija “Dani Dunava”) a izložba je i ove godine izazvala dosta interesovanja.

Predsednica ULUK-a Slavica Rideg, koja je na nedavno održanom etno-festivalu u Poljani osvojila prvu nagradu za najlepše oslikane tikve, svojim radovima predstavila se i na proteklom Sajmu turizma u Beogradu. Ovog puta Slavica je proširila opus, te je sem na tikvama etno motive oslikala na stakenim flašama i teglama a izložila je i nekoliko svojih slika na štandu “Gastro svet”, magazina posvecenog tradiciji i izvornim srpskim obicajima. Etno motivi na Slavicinim radovima potpuno su se uklopili u “temu” , a zahvaljujuci, izmedu ostalog, i njima, “Gastro svet” privukao je dosta posetilaca.

Još jedna clanica ULUK-a Zagorka- Zaga Srbovic, nedavno se znacajnije aktivirala na umetnickom polju otvorivši sopstvenu Galeriju u Neresnici kod Kuceva. Galerija je otvorena 3. maja a uskoro ce u njoj poceti raznovrsna umetnicka dešavanja.

ULUK je odnedavno aktivirao i “decju sekciju” za mlade zainteresovane za usavršavanje slikarskog talenta. Zainteresovani za ukljucivanje u nju mogu se javiti svake nedelje u 19 sati u prostorije GMZ Kostolac gde se održavaju redovni sastanci kostolackih umetnika.

T.R.S.

POVODOM TEKSTA "KO SE KITI TUÐIM PERJEM"

KO SE STVARNO KITI TUÐIM NOVCEM?

Glavnom i odgovornom uredniku g.Iliji Dimitrijevicu

Imajuci u vidu obracanje predstavnika OO Nova Srbija na konferenciji za štampu,posebno g.Dejana Krstica koji je dao više “zanimljivih” osvrta, neophodno je na istim stupcima odgovoriti na njegovu kvaziargumentaciju. Insistiranje na temama ko obezbeduje sredstva za radove na odredenim saobracajnicama opštinskog znacaja je zaista na granici podnošljivog, pogotovo što je pri obilasku radova na putu Brežane - Batovac glasno i jasno receno od strane predstavnika legalne opštinske vlasti, da se ovaj putni pravac radi sredstvima tzv. NIP-a, za šta postoje i video zapisi.Otrcana prica o nepostojanju odgovarajucih projekata jeisto tako neargumentovana, jer posle nabrajanja brojnih saobracajnica koje treba da se saniraju i/ili izgrade sredstvima iz, toliko pominjanog, famoznog republickog budžeta, pitam g.Krstica ko je onda obezbedio projekte za te radove (ukljucujuci i najvecu investiciju za obilaznicu Požarevac - Kostolac od 329 miliona dinara za koju je lokalni budžet izdvojio 105 miliona dinara ucešca), da nije možda OO Nova Srbija? Kažem famozni budžet zato što se od novca iz republickog budžeta pravi fama kao da on treba da se dodeljuje iskljucivo zalaganjem ove ili nekih drugih stranaka, uticajnih pojedinaca… a ja mislim da su to, isto tako, sredstva svih gradana države Srbije, kao što je novac iz opštinskog buddžeta novac svih gradana opštine Požarevac.Prema tome, i deo republickog budžeta pripada žiteljima Požarevca, Kostolca i ostalih naselja naše Opštine, jer su se ogromna sredstva i slila sa naše teritorije uRepubliku - nije neophodno da se zahvaljujemo onima koji kažu:”… tu smo malo i mi zaslužni…

A pominjanje zastoja sa radovima na predmetnim saobracajnicama: “...Zbog trenutne situacije u Srbiji, svi radovi što se finansiraju iz Republike su do maja obustavljeni. ...”, navodi na pitanje ko je kriv iz naše lokalne samouprave što još uvek nije konstituisana republicka vlada i što je na pravno-sileddžijski nacin produženo privremeno finansiranje na nivou Republike?Zbog toga ne trpi samo asfaltiranje Srbije…Zanimljiva je i Krsticeva najava: “…Nadamo se da cemo u maju ponovo otici na potpisivanje ugovora, nakon cega bi usledio nastavak radova na pomenutim deonicama…” Ovo je svojevrsna obmana, jer sve ugovore za radove potpisuju iskljucivo eksponenti lokalne samouprave a ne predstavnici bilo koje stranke, pa ni ove kojoj g.Krstic pripada.

Zbog takve “pomoci” sledece sedmice pocinju radovi na sanaciji i asfaltiranju pravca u ulici Prvi partizanski odred od ženskog zatvora ka obilaznici Šumarice iz sredstava budžeta Opštine Požarevac.

Ne znam zašto se g.Krstic vreda što sam u svom ranijem obracanju pomenuo da aktuelna opštinska vlast ne može da zaobide javne nabavke, ni po ovakvom, nakaradnom, zakonu koji ih tretira (“Dura ledž, sed ledž” - “Loš zakon, ali zakon”, rekoše stari Latini), za razliku od onih koji sa mnogo višeg nivoa kupuju polovne vozove bez javnog oglašavanja itd.Pri tome nisam ni jednom pomenuo ni Novu Srbiju niti bilo kog pojedinca, pa se pitam zašto se predsednik OO ove stranke ljuti na mene i “strašno preti” da ce se pri ulasku u opštinsku vlast pozabaviti pitanjima vezanim za javne nabavke, ugovorima o gasifikaciji, ugovorima koji su potpisivani sa igracima “Mladog radnika” itd.

Ja ga pozivam, i kao covek zadužen za uvodenje gasifikacije u našu Opštinu, pa i Okrug, i kao prvi covek FK “Mladi radnik”, da slobodno dode da odmah pregleda sve ugovore koji ga zanimaju, pošto je sve, kako vole da kažu neki, transparentno i nije skriveno od bilo koga, pa ni od njega.Posebno zato što su ugovori oko gasifikacije radeni u saradnji sa eminentnim strucnjacima Pravnog fakulteta u Beogradu, redovnim profesorima dr Svetislavom Taborošijem i dr Ðordem Lazinom, koji su bili na raspolaganju svim odbornicima SO Požarevac kada je razmatrana ta problematika svojevremeno na sednici skupštine.Tada, na žalost, nisam uocio neku posebnu pažnju niti zainteresovanost odbornika Nove Srbije za regulativu tako važnog projekta… Posebno, što je u upravi FK “Mladi radnik” i jedan clan Nove Srbije, Zoran Milovanovic, koji pomaže klubu svojim radom i konkretnim doprinosom koliko god može. Inace, FK “Mladi radnik” ima trenutno niži procentualni udeo u sportskom delu budžeta nego pre cetiri godine kada sam ja došao na njegovo celo, zato što su u meduvremenu u buddžet uvršteni, izmedu ostalih i FK “Rudar”, SD “Rudar” i “Partizan” iz Kostolca, seoski sport, školski sport, sport invalida a od prošle godine se FK “Mladi radnik” odrekao svog udela od 3% u korist odbojkaša. U naš klub su dolazile u minulom periodu brojne kontrole i nemamo razloga da se brinemo ni sad zbog toga.Neka se dušebrižnici raspitaju sa koliko sredstava raspolažu drugi aspiranti na “adekvatne rezultate” kao npr. aktuelni lider u Srpskoj ligi Zapad, “Metalac”, ili pro-šlogodišnji prvak naše grupe “Mladost” iz Lucana koja ide ekspresno ka Super ligi… Da ne govorimo da su sa nama u ligi i timovi iz takvih centara kao što su Kragujevac (bivši prvoligaš “Radnicki” je iza nas), Užice, Kraljevo, Loznica, Cacak, Valjevo, Loznica, Kostolac itd.

Na kraju, treba napomenuti da je za brojne mlade selekcije (pioniri su u najvišem rangu sa Partizanom i C.zvezdom, kadeti najbolji u regionu...) potrebno obezbediti na godišnjem nivou oko dva miliona dinara za najosnovnije troškove, putovanja, sudenja itd.Najvece bogatstvo “Mladog radnika” i prostora koji on pokriva su upravo ta deca koja su okrenuta pravom razvoju, kao i ugled stabilnog kolektiva koji ovaj klub uživa, posle rasula koje je doživeo 2003.godine.Mi koji smo stali kao nova uprava uz ovaj sportski kolektiv, nismo ni tada ni sad prozivali prethodno rukovodstvo jer smo svesni da se i ono borilo protiv nedaca i onih koji su koristili sport u politickoj borbi na nakaradan nacin.Reagovali smo samo na slicne, sporadicne, napade.

Sve u svemu, lako je napadati neargumentovano, a vozovi - vozovi prodoše odavno i bez objašnjenja, ali baš je dobro receno od strane g.Krstica da ce jednom neko, kad dode na vlast da proveri mnogo toga, ne samo javne nabavke, na državnom nivou…a što se Požarevca tice, jasno je i njemu da prazne price poodavno ne prolaze pošto smo se u maloj sredini, ipak, svi u meduvremenu dobro upoznali. Ko se to, stvarno, kiti tudim perjem (novcem i radom)?

Zamenik Predsednika opštine Požarevac

mr Zvonimir Blagojevic, dipl. ing. maš.

HALO 92

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Nikole M. (1981) iz Požarevca, zbog osnovne sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljeno držanje oružja. Izvršnim pretesom njegovog stana, policija je pronašla i oduzela 620 tableta Eksazija, 12 grama Spida i 199 grama marihuane. Izvršnim pretesom, kod njega je pronaden i pištolj marke “Broving”, kalibar 7.65 mm koji je osumnjiceni imao u ilegalnom posedu.

Nikola je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Nenada T. (1977) iz Požarevca, zbog osnovne sumnje da je izvršio krivicno delo nedozvoljena trgovina i nedozvoljen promet akciznih proizvoda. Nenad je, nemajuci ovlašcenja za bavljenje trgovinom za prodaju duvana i duvanskih proizvoda, kao fizicko lice nabavio “na crno” 1.253,5 boksova inostranih cigareta bez akciznih markica. Izvršnim pretesom njegovog stana, policija je pronašla i oduzela cigarete, cijom bi prodajom osumnjiceni stekao protivpravnu imovinsku korist u vrednosti oko 1.002.000,00 dinara. Osumnjiceni je, uz krivicnu prijavu predat izvršnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu koji je odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Zorana S. (1966) iz Požarevca, zbog osnovne sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade. Zoran je osumnjicen da je vršio nezakonito prikljucivanje na telefonske prikljucke fizickih lica, pretplatnika “Telekom Srbije”, cime je oštetio više od oko 40 pretplatnika, uglavnom sa teritorije opštine Požarevac, za iznos preko 200.000,00 dinara. On je osumnjicen da je ovo krivicno delo izvršio tako što je vršio provale izvodnih stubica, vlasništvo “Telekom Srbije” u okolnim mestima, a i u samom gradu i prikljuckom na “parice” vršio kradu telefonskih impulsa. Izvršenim pretresom njegovog stana, pronadena je telekomunikaciona opreme za koju se osnovno sumnja da je korišcena u izvršenju krivicnog dela.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

OMLADINA JAZAS-a POŽAREVAC DESET GODINA BORBE

Povodom decenije svog postojanja i uporne borbe protiv side, Omladina JAZAS-a Požarevac, 25. aprila, proslavila je ovaj prvi veliki jubilej u kafeu “Cvetic”.

Inace, Omladina JAZAS-a je nevladina organizacija koja je sebi postavila za cilj da sprovodi programe zdravstvene prevencije, prvenstveno medu mladima, kao i psiho-socijalnu i pravnu pomoc osobama koje žive sa HIV/ sidom i njihovim porodicama. Omladina JAZAS-a Požarevac ostvaruje te programe kroz razlicite aktivnosti u kojima angažuje brojne mlade ljude, istrajne u borbi za izvesniju, iznad svega, zdraviju buducnost.

A.M.

SUROVO UBISTVO U MELNICI KOD PETROVCA

MOTKOM UBIO SUPRUGU

Osnovano se sumnja da je nevencanu suprugu lišio života Zlatan Vasic kome je odreden tridesetodnevni pritvor.

Požarevacka policija lišila je slobode Zlatana Vasica (roden 1974) iz sela Melnice kod Petrovca na Mlavi zbog osnovane sumnje da je pocinio krivicno delo teška telesna povreda sa smrtnim ishodom. On je svojoj nevencanoj supruzi Vesni Marinkovic, koja je imala samo 21 godinu motkom naneo povrede po glavi i telu, usled kojih je 30. aprila, oko pet sati ujutru i preminula.

Kako je saopštila portparol Okružnog suda u Požarevcu sudija nada Hadži Peric, istražni sudija doneo je rešenje o sprovodenju istrage, a nakon obavljenog uvidaja i rešenje o odredivanju pritvora u trajanju od trideset dana

Od zadobijenih povreda Vesna Marinkovic je u petrovackoj bolnici preminula. Nalaz veštaka još nije dostavljen sudu, tako da uzrok smrti i motiv izvršenja ovog krivicnog dela za sada nisu još pouzdano utvrdeni.

U, inace, vrlo mirnom selu Melnici vlada zaprepašcenje i uznemirenost meštana. Ovde se ne pamti kada je poslednji put pocinjeno ubistvo. Kako meštani isticu ima nagoveštaja da je osumnjiceni i svoje tri predhodne žene tukao i da je bio prilicno agresivan. Imao je cak i prijave policiji od strane komšiluka zbog bahatog i nekontrolisanog ponašanja.

Odbornik u SO Petrovac Mile Mihoci kaže da je to greh, sramota i velika ljaga koja je pala na selo.

VIŠA TEHNICKA ŠKOLA POŽAREVAC MEÐU TRIDESET AKREDITOVANIH VISOKIH ŠKOLA U SRBIJI

JEDINA VISOKA ŠKOLA U BRANICEVU

Viša tehnicka škola Požarevac jedina je u Branicevskom okrugu dobila akreditaciju Ministarstva prosvete RS za dalji rad. Time se u konkurenciji sa 79 viših škola Srbije svrstala medu samo 33 akreditovane, do skora više, a sada visoke škole.

I ove ce godine ova visokoškolska ustanova novim studentima, koji ce upisati više od 400, medu kojima 120 na budžetu, ponuditi smerove: agronomija, ekologija, elektrotehnika, mašinstvo i prehrambena tehnologija, sa nastavnim planovima i programima izradenim u skladu sa Bolonjskom dekleracijom.

Kolektiv Visoke tehnicke škole Požarevac predvodi naš sagovornik, direktor mr Vladan Ðulakovic, koji povodom dobijene velike “bitke”, od znacaja za ceo okrug, omladinu, njihove roditelje, kao i postojece privredne subjekte, kaže:

-Ova akreditacija je pokazala da škole sa tradicijom, kao što je naša, jesu ozbiljne ustanove koje ulažu u opremu, prostor i kadrove. Akreditacija ce pomoci da i profesori, kao i naši studenti, shvate koliko je ovo ozbiljna škola, koja daje kadrove sa kvalitetnim znanjem, studente koji se mogu zaposliti u struci i dobro raditi svoj posao.

-Dobijanje akreditacije podrazumeva i nešto drugaciji vid studiranja od dosadašnjeg?

-U prvom redu školovanje traje 6 semestara, odnosno, 3 godine. Svi predmeti su jednosemestralni. Studenti su obavezni da redovno pohadaju i predavanja i vežbe, na kojima se boduje njihov rad, dakle, redovnost, aktivnost, položeni kolokvijumi, i na ispit dolaze sa odredenim, vec osvojenim brojem bodova, koji uticu na završnu ocenu. Na kraju studija sledi odbrana diplomskog rada, cime student dobija diplomu strukovnog inženjera, dakle, u oblasti struke koju studira. Visoke strukovne studije razlikuju se od osnovnih studija po tome što se na osnovnim više proucavaju fundamentalne stvari, sama nauka, dok je na strukovnim akcenat na praksi. Zatim, na osnovnim studijama moguce je nastaviti školovanje još dve godine do diplome mastera, a zatim i doktorske, dok je na strukovnim visokim školama predvicena jednogodišnja specijalizacija.

-Pripremljeni su novi, osavremenjeni nastavni planovi i programi. Da li ste se u njihovoj izradi vodili nekim uzorima?

-Zadatak je profesora da osavremenjuju nastavne planove i programe. Mi smo se u tome uglavnom bazirali na englesku, nemacku i italijansku školu. Dobijali smo dobre informacije o tome šta je aktuelno u pojedinim oblastima, a zahvaljujuci savremenim komunikacijama, u mogucnosti smo da adekvatno prenesemo neka njihova iskustva. Svaki profesor je na tome radio. Predmeti koji se slušaju u našoj školi su jednosemestralni. Fond casova je smanjen. Broj predavanja je manji od broja casova predvidenih za vežbe, na kojima je sada akcenat. Taj se praktican rad ne ogleda samo u laboratorijskim vežbama, koje mogu biti racunske, vizuelne, auditorne, nego i u prakticnom radu u preduzecima. Tako da kada student završi Visoku tehnicku školu u Požarevcu sasvim je osposobljen za rad na konkretnom radnom mestu.

-Koliko je VTŠ Požarevac trebalo vremena i rada da se prilagodi zahtevima Bolonjske dekleracije?

-Oko 2000. godine poceli su radovi na Bolonjskoj deklaraciji i tada smo vec znali da se škola u tom periodu mora osposobiti za rad u novim uslovima, da se profesori za to pripreme, što smo proteklih godina i cinili. Sada vec možemo konstatovati da smo to sa uspehom i obavili. 2006. i 2007. godina obeležene su tako što je kompletan kolektiv radio na elaboratu za akreditaciju Više tehnicke škole u Visoku školu strukovnih studija. Pored mnoštva materijala, koje smo bili u obavezi da pripremimo, a odnose se na nastavne planove i programe, morali smo i administraciju, racunovodstvo, studentsku službu.., da prilagodimo novim zahtevima i novim pravilnicima. Mi smo 2006. godine završili sa nastavnim planovima i programima. U meduvremenu, administracija je pripremala elaborat i za akreditaciju same ustanove. To je podrazumevalo da imamo odgovarajuci broj profesora, prostor i opremu. Kada smo završili elaborat, od oko 2000 strana, 20. januara smo ga predali Ministarstvu prosvete RS. Devetnaestog aprila Komisija je posetila našu školu, pregledala sve prostorije, posmatrala naš rad, razgovarala sa profesorima... Rezultat je dobijanje akreditacije, kojom smo postali Visoka škola, sa akreditacijom za agronomiju, ekologiju, elektrotehniku, mašinstvo i prehrambenu tehnologiju.

-U poslednje je vreme izmenjen izgled škole, a obezbedena je i oprema za praktican rad?

- Još od 2005. godine poceli smo uredivanje škole, pocev od krecenja, sredivanja fasade, instalacija, mokrih cvorova.., zatim, ucionica. Akcenat smo stavili na nabavku savremene opreme, koju smo obezbedili delom iz naših sredstava, a deo iz sredstava SO Požarevac. Kupili smo 24 nova racunara, koja su na raspolaganju studentima. Imamo 4 racunara u biblioteci za pronalaženje literature i slicno, a obezbedili smo i jednu ucionicu sa 10 racunara. Inace, svi su racunari 24 sata umreženi, što znaci stalnu mogucnost korišcenja Interneta. Posedujemo i savremeni informacioni centar. Za automatsko upra-vljanje smo dobili donaciju od firme “Šnajder”, sa kojom nastavljamo saradnju. Nabavljali smo opremu i za druge odseke. Za mašinstvo je to strug, zatim, glodalice, kidalice.., sredili smo mašinsku radionicu, obezbedili sitan alat... Laboratorija za hemiju, biologiju i mikrobiologiju takode je osavremenjena. Inace, u našoj školi, koja se nalazi na oko 500 kvadrata i jedan dodatak od 400, imamo više od 2000 kvadratnih metara korisne površine. U prizemlju, pored racunovodstva i studentske službe, nalaze se ucionice i laboratorije. Na drugom spratu je ucionicki prostor sa jednom laboratorijom za automatsko upravljanje i automatizaciju i u potkrovlju su ucionice i kabineti profesora.

- Viša, to jest, Visoka tehnicka škola u Požarevcu može se pohvaliti i strucnim casopisom, koji istovremeno svedoci i o kontinuiranom usavrša-vanju kadrova?

- Podržavamo i podsticemo usavršavanje naših zaposlenih, narocito kolega koje pripremaju doktorske disertacije. To je okosnica kvalitetne nastave. Rezultat toga je, izmedu ostalog i obno-vljeni Zbornik VTŠ Požarevac. Naime, njena smo pokrenuli 1994. godine. Medutim, kasnije nismo imali dovoljno sredstava za objavljivale, ali “oživeli” smo ga i ponovo ga štampamo od 2005. godine. Izlazi godišnje kao dvobroj, upravo je u pripremi prvi broj za 2007. godinu. Autori radova, strucnih tekstova, uglavnom su naši profesori, medutim, u poslednjem broju, kao i ovom koji se priprema, kolege iz drugih viših škola i privrede javile su se sa željom da i oni objave neke svoje radove. Tako da je interesovanje veliko, i to, iznad svega strucnnih lica. To smatramo da dodatno svedoci o njegovom znacaju i mogucnosti da se uvek sazna nešto novo.

A. Maksimovic

Tri decenije unazad

“Viša tehnicka škola u Požarevcu osnovana je 1979. godine. Poceci su bili jako teški, jer se radilo u neadekvatnim uslovima, sa malo profesora.., a zahvaljujuci entuzijazmu ljudi tih godina uspela je da se oformi škola koja je do danas opstala i svrstala se u red visokokvalitetnih visokih škola. Suosnivaci te 1979. godine, uz SO Požarevac, bili su Školski centar “13. oktobar” u Kostolcu, sadašnja Tehnicka škola “Nikola Tesla”, i privredni subjekti iz Požarevca i Kostolca, u prvom redu, Termoelektrane i kopovi, tadašnji PIK sa svojim clanicama i Elektromorava. Zahvaljujuci radu tih ljudi obezbeden je prostor i kadar. Kasnije je škola premeštena u Požarevac, a ubrzo je smeštena u sadašnji prostor, nekada zgradu Nacelstva, koja je poznata i po tome što je Nikola Pašic jedan od arhitekata objekta- podseca direktor VTŠ Požarevac, mr Vladan Ðulakovic, nastavljajuci:

-Da bismo napredovali, radnici VTŠ morali su da se usavršavaju, prilagodavaju nastavne planove i programe situacijama i stanjima u privredi, tako da smo od 1979. godine do danas imali nekoliko promena nastavnih planova i programa. Oni su bili uskladeni sa potrebama, prvenstveno energetike, mašinstva i poljoprivrede, jer je škola i koncipirana da zadovolji potrebe privrede za kadrovima iz tih struka, što je kroz sve ove godine i dokazala u praksi.

PRED POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

ZADRUGE IMAJU ŠTA DA PONUDE

Zadružni savez u Požarevcu nastupa na ovogodišnjem Novosadskom sajmu, prezentirajuci ponudu zadruga i delatnost agrarnih fondova našeg regiona

Od 12. do 19. maja u Novom Sadu ce se održati 74. Medunarodni poljoprivredni sajam. Domaci i strani izlagaci predstavice svoju najnoviju ponudu roba i usluga iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Medu izlagacima, posle dugog perioda otsustvovanja, naci ce se i zadružni sektor. Zadružne organizacije sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga predstavice se na objedinjenom štandu Regionalnog zadružnog saveza. Pored zadruga, bice predstavljeni i opštinski agrarni fondovi.

Šta ce ponuditi zadruge? Sa tim pitanjem obratili smo se mr Bogdanu Živanovicu, predsedniku Zadružnog saveza u Požarevcu.

- Komisija za marketing i komercijalne poslove našeg saveza opredelila se za varijantu tematskog nastupanja na sajmu. Izabrane su dve teme: prvo je komercijalna ponuda zadruga i njihovih kooperanata, prodaja robe pripreljene za prodaju i najava mogucnosti otkupa poljoprivrednih proizvoda od porodocnih poljoprivrednih gazdinstava. Ukupno posmatrano, to su velike kolicine pšenice, kukuruza, stocne hrane, industrijskog bilja, zatim povrca i voca, a takode i stoke i produkata stocarstva (mleka, jaja, vune, kože). Postoji i izvesna ponuda preradevina, s obzirom da neke zadruge i njihovi kooperanti imaju preradne kapacitete.

Drugu temu predstavlja ponuda mogucnosti za potencijalne suinvestitore. Naime, u mnogim zadrugama postoje izgradeni a neiskorišceni kapaciteti, pre svega objekti, kako smeštajni, tako i upravni kao i tovilišta. Ti kapaciteti bi se mogli aktivirati ukoliko bi se našli suinvestitori voljni da ulože novac, koji bi im se povratio radom tako uposlenih kapaciteta. Išlo bi se na programe koji mogu doneti profit, što znaci da bi i zadruga i suinvestitor imali koristi. U investitcionim idejama ima i potpuno novih programa, kao što su izgradnja ribnjaka (Malo Crnice), podizanje balon hale koja bi u jutarnjim satima služila kao zelena pijaca a u vecernjim kao sportski poligon (Radinac), seoski turizam (Branicevo, Laznica)...

U Zadružnom savezu smo obavešteni da je ponuda za zajednicki nastup na sajmu poslata agrarnim fondovima svih 11 opština, od kojih su je neki sa oduševljenjem prihvatiti i najavili svoju prezentaciju. Saznajemo da postoji mogucnost da i pojedina udruženja poljoprivrednika (stocari, pcelari, uljari i sl.) budu gosti na štandu požarevackog Zadružnog saveza. Ukoliko su zainteresovani, potrebno je da se blagovremeno jave Zadružnom savezu.

Inace, predstavljanje ce se obaviti živom reci, s obzirom da ce svakodnevno biti predstavnika zadružnog sektora, zatim putem video prezentacije, letkom i posebno štampanim sajamskim materijalom.

Štand naših zadrugara nalazice se u hali 6 sajma, pored štanda Zadružnog saveza Srbije. Domacin štanda poziva poljoprivrednike i poslovne partnere da prilikom obilaska Poljoprivrednog sajma posete i njihov štand.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - VELIBOR KUZMANOVIC IZ SNEGOTINA

AKTIVNIJA ULOGA DRŽAVE

Velibor Kuzmanovic iz Snegotina bavi se intezivnim stocarstvom i proizvodnjom mleka. U svojoj štali trenutno ima 22 grla, od cega cetrnaest muznih krava i osam junica simentalske rase. Obraduje 30 hektara zemlje, a kukuruz je zastupljen na 15 hektara. Na ostalim površinama dominiraju pšenica, tritikale, lucerka i suncokret. Inace, ovih dana završena je setva kukuruza, a tamo gde je posejan u optimalnom roku vec je formirao dva prava lista i potrebno ga je zaštititi od "Kukuruzne pipe". Prošle godine Velibor je Imleku predao 30.959 litara mleka, a za ovu godinu nada se povecanju proizvodnje za oko 10.000 litara.

"Cena mleka po litri iznosi 21 dinar, plus 4 dinara premije, jer se Snegotin nalazi u brdsko -planinskom podrucju. Inace, cena se bazira na osnovu ispravnosti i kvaliteta mleka (bakteriološka ispravnost, somatske celije, masna jedinica). Kredite do sada nisam koristio, a planiram da uzmem potsticajna sredstva za izgradnju štale, a to je 30% od ukupne investicije. Od mehanizacije posedujem 4 traktora, mešaonu hrane, laktofriz za cuvanje mleka, sve potrebne prikljucne mašine, a ovih dana ocekujem da pristignu dva nova traktora iz inostranstva. Proizvodim dovoljnu kolicinu stocne hrane i koncentrate sam spravljam sa svojim komponentama. Trenutno pripremam papirologiju za objekat za cuvanje 50 grla i u narednom periodu nameravam da se posvetim i tovu junadi. Što se isplativosti tice, samo cuvanje veceg broja grla može da donese kakvu takvu dobit, dok sa 5 -10 grla nemoguce je ostvariti zaradu. U svakom slucaju država mora biti aktivnija i subvencijama pomagati seljaka kao što je to u svim normalnim zemljama", istice Velibor Kuzmanovic.

D.Dinic

O ZANATLIJAMA I ZANATIMA

SRPSKI OPANAK

Srpski opanak bi u najmanju ruku trebalo da bude popularan kod kuce i u svetu bar koliko i holandska klompa. Pa i više. I lepši je i kvalitetniji i sa mnogo više majstorstva se izraduje, ali popularnost se negde usput izgubila.

I, dok je u Holandiji proizvodnja klompi veliki nacionalni biznis koji tamošnjim proizvodacima, prodavcima, pa i državi donosi godišnje stotine miliona evra, srpski opancari rade gotovo iskljucivo za folklorne grupe i po nekog zalutalog turistu.

Opancarska radnja LO-VAC Dragoljuba Radosavlje-vica Prnje, nalazi se pored Autobuske stanice LITAS u Požarevcu još od 1964. godine. Bila je tu, kaže majstor Dragi, i pre nego što je ova sadašnja moderna stanica i izgradena. A još pre te radnje imao je svoju opancarsku radnju pored cuvene kafane VRBA u Požarevcu.

-Zanat sam izucio od oca, Rade se zvao i bio je to tada jako popularan zanat - priseca se majstor Dragoljub.- A, još ranije Požarevac je bio poznat po brojnim opancarskim radnjama koje su se mahom nalazile u samom centru grada, u cuvenoj Tabackoj caršiji i oko nje. Bila su to vremena kada se u svakoj radnji nalazilo po nekoliko majstora i desetine šegrta i kalfi. Sada se knjiga u celom gradu svela, što se kaže, na dva slova. Nema ni majstora, ni radnji, a ni onih koji bi želeli opanke da kupe. Ja mislim da je to prava šteta i za državu Srbiju da ostane bez nekadašnjeg svog obeležja, bez srpskog opanka, ali ko mene pa šta pita.

Za proizvodnju opanaka nije potrebno ni mnogo alata ni nekih komplikovanih skupih mašina. Samo znanje, majstorstvo. Materijal je takoce sveden na jednu vrstu - na kožu. Ðon se pravi od govede kože, a oputa plete od kozje kože.

-Prvo se isece don, pa se onda nakvasi i nabaci na drveni kalup da se formira. Onda se ostavi jedan dan da se osuši, pa se posle šiju, preplicu kajišici. Kad se ovako isprica izgleda da je lako da lakše ne može da bude, a nije tako. Potrebne su godine i godine vrednog rada i ucenja da bi se izucio zanat. Ja sam nekada sam u sipiju ( izbetonirana jama za štavljenje kože) štavio kožu. Kože prvo idu u krec 20 dana, posle se lešu (gule) i na kraju štave u šišarku. Hrastova šišarka se samelje kao brašno i utrljava u kožu... Trajalo je to mesecima, ali je zato i opanak koji se od takve kože pravio mogao da se svakodnevno nosi po svakom vremenu i po godinu dana.

U sadašnjem vremenu majstor Dragoljub, a i ostali opancari po Srbiji svoj proizvod izraduju od industrijske govede i junece kože, koja nije ni prineti ondašnjoj, pa i opanci da bi trajali morali bi najpre da se pendžetiraju. To kada bi neko želeo da ih svakodnevno nosi. Za folklor, a opanci se sada, rekosmo kupuju pre svega za tu namenu, to naravno nije mnogo bitno, pošto se folkorne igre igraju na bini, u suvom i na toplom prostoru.

Šta dalje?

- To nemojte mene da pitate, ja sam penzioner. Imam dva zeta i ni jedan od njih nije zaintreresovan za ovu radnju. Država ako hoce da sacuva to neko svoje staro obeležje ima i snagu i nacin da nešto u tom pravcu i preduzme. Za sada se cini da joj i nije baš previše stalo do toga.

Ako je Požarevac nekada, ne tako davno i bio poznat po svojim zanatlijama i zanatlijskim radnjama, mecu kojima su opancari i njihove radnje bili mecu najuglednijima, a jeste, pitanje makar samo za razmišljanje je - da li bi bar gradska uprava mogla da na neki nacin podstakne majstore da te svoje zanate prenesu na nove generacije? Da možda oformi ponovo neku svoju zanatlijsku caršiju, ili makar samo zanatlijski sokak. Dok još ima mogucnosti za tako nešto.

R. Deuric

INVESTIRANJE U PUTNU PRIVREDU MALOCRNICKE OPŠTINE

MALO CRNICE - VELIKO GRADILIŠTE

Prica o jednom izuzetnom poduhvatu i najvecoj investiciji u oblasti putne privrede u opštini Malo Crnice od formiranja te opštine, sticajem prilika zapoceta je od posete selu Smoljinac, gde su graditelji Preduzeca za puteve Požarevac upravo završavali asfaltiranje puta od tog sela, pa do magistralnog puta Požarevac-Kucevo. Dobro odradeni posao i kvalitetan asfalt privlacili su poglede i pažnju okupljenih meštana i putnika namernika. Dragan Dinic, predsednik MZ Smoljinac, takode je nadgledao poslovanje vrednih i dobro opremljenih putara.

- Uradeno je, odnosno, evo završava se asfaltiranje oko 3,8 km puta od sela do glavnog puta za Požarevac i Kucevo - kaže Dinic.-Sve izgleda lepo da ne može bolje da bude. Koliko ja znam put košta nekih desetak miliona dinara, od kojih je najveci deo obezbeden iz NIP-a (Nacionalnog investicionog plana), a ostatak opština Malo Crnice. Put je u delu kroz selo širok 6, a van sela 5 metara, što je sasvim u redu. Treba da se uradi i plato u centru sela od oko 800 kvadratnih metara i to bi bila neka naša obaveza, naše MZ.

Od Smoljinca, kako je i red u poslu prikupljanja informacija - put je dalje vodio u sedište opštine, u Malo Crnice.

- Sve što je receno u Smoljincu je tacno, ali to je samo mali deo jednog velikog posla u oblasti putne privrede, koji smo mi zapoceli i koji još ovog leta, ove godine, nameravamo i da dovršimo - kaže Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.- Od NIP-a za ovu namenu imamo odobrenih 52,3 miliona dinara, koji se vec i plasiraju preko Ministarstva kapitalnih investicija i Agencije za razvoj lokalne infrastrukture. Na sve to i opština Malo Crnice obezbedila je i svojih 18 miliona dinara, što sve zajedno cini najvecu investiciju u putnu privredu od postanka naše opštine pa do današnjih dana.

U Smoljincu, kada smo vec poceli pricu od tog sela, pre ovog puta uraden je i put do Malog Gradišta u dužini od 1,5 kilometra.

Uraden je i put Kobilje - Divan u dužini od 2,8 km.

Sledi asfaltiranje puteva: Kula - Crljenac 1 km, Vrbnica -Cicevac 0,5 km. Zajedno sa opštinom Žabari, koja je takode dobila sedstva NIP-a sledi i asfaltiranje puta Kravlji Do - Šljivovac u dužini od 2,9 kilometara, što ce biti novoprobijeni put. Ove godine asfaltirace se i putevi: Kobilje R-108 u dužini 3,3 km, zatim put R-105 Crljenac-Kula 2,3 km, kao i deo R-105 R-107 3 km kroz celo Malo Crnice.

Posebnim sredstvima gradice se i put od Šljivovca do puta za Požarevac, gde ocekujemo i saradnju sa opštinom Požarevac.

Ove godine radice se i put Kula-Batuša u dužini od 1 km, zatim ulaz u Kalište, ulaz u Toponicu i ulaz u Vrbnicu.

- Uz sve što je do sada uradeno, kada se ovo što smo pomenuli sve završi, a sredstva su obezbedena, ugovori uglavnom potpisani, imacemo situaciju da je oko 90 odsto lokalnih puteva na podrucju naše opštine presvuceno novim asflatom - kaže Miodrag Dragance Markovic.- U saradnji sa Velikim Gradištem planiramo i uredenje puta Malo Gradište - Garevo, a sa opštinom Petrovac i put Crljenac - Starcevo. Na ovaj nacin, kako se to kaže, približicemo Mlavu Velikoj Moravi i Mlavu Homolju. Da, imamo još i poduhvat sa JP Putevi Srbije na izgradnji puteva: R-108 u Velikom Selu od 2,5 km i obilaznice do Zaove. Takode i na lokalnom putu Kobilje-Boževac od 4,6 km, gde su planirana i angažovanja sredstava Kobilja, Boževca i Malog Crnica.

Sve u svemu, opština Malo Crnice vec ovog leta izgledace i bice znatno uredenija nego što je ikada bila, bar kada su u pitanju putevi i putna infrastruktura. Dobri putevi su jedna od bitnih pretpostavki za ekonomski razvoj jednog podrucja, za dolazak novih investitora, koje u Malom Crnicu mogu da ocekuju i ocekuju sa punim pravom.

R.Deuric

U OŠ “KRALJ ALEKSANDAR PRVI” POŽAREVAC

PRVACIMA VRATA OTVORENA

Svecanim docekom gostiju, buducih daka prvaka i njihovih roditelja, obilaskom prostorija, kracim predavanjem i upoznavanjem sa školskim programom i sadržajima, Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi”, po treci put je 28. aprila organizovala “Dan otvorenih vrata”.

- Danas roditelji sa svojom decom dolaze u školu gde se upoznaju sa planovima, programima i sadržajima koje škola “ Kralj Aleksandar Prvi” nudi, danas otvaramo sva vrata prostorija gde ce buduci prvaci provesti narednih osam godina. Oni ce obici školsku trpezariju, Ucenicki parlament, zatim kancelarije pedagoga, psihologa, zbornicu, ucionice, kabinete, školski boravak, sve ono što smatramo važnim gde ce oni provoditi najveci deo svog vremena i gde ce, nadamo se, postici znacajne radne rezultate. Oko 125 buducih ucenika upoznace se sa svojim uciteljima, saznace koji su to izborni, koji obavezni predmeti, kako mi to radimo sa njima, a dobice i odredeni broj sitnih poklona koje su im pripremili sadašnji ucenici cetvrtog razreda, tacnije ucenici uciteljica kod kojih ce i oni biti narednih godina, rekao nam je uoci svecanosti Goran Seger, direktor OŠ “ Kralj Aleksandar Prvi”.

Svoju novu, osmu generaciju daka prvaka ocekuje i uciteljica Zorica Stevic.

- Ja sam ucitelj IV/2, sledeceg I/2 razreda, mi vec godinama otvaramo vrata škole našim buducim prvacima da bi se oni oslobodili, da bi videli da škola nije bauk, da tamo nema niceg opasnog , vec da je tamo lepo, prijatno i interesantno, drugim recima sve ono što ih ceka prvog septembra. Radim dvadeset i osam godina, volim svoj poziv, radujem se svakoj novoj geneaciji a sa tugom ispracam “ staru”, kaže uciteljica Zorica.

- Podseticu roditelje da je za upis dece po prvi put neophodno da imaju uverenje da su završili predškolski razred, bez toga ni jedno dete nece moci da se upiše u prvi razred. Pored toga, potrebna je i potvrda iz Mesne zajednice o mestu stanovanja, izvod iz maticne knjige rodenih i lekarski pregled kod pedijatra u Zdravstvenom centru. Posle toga dete dolazi ovde na testiranje, kod našeg pedagoga i psihologa, i na osnovu toga vrši se upis u prvi razred, naglašava direktor Seger.

M. K.

NAREDNE SUBOTE U SIMICEVU – FINALE SFAS-a

NAJBOLJI U BRANICEVSKOM I PODUNAVSKOM OKRUGU

Naredne subote, 12. maja, Simicevo u opštini Žabari, bice domacin najboljim folklornim ansamblima iz Branicevskog i Podunavskog okruga. Bice to prilika da se na delu vide nabolja kulturno umetnicka društva sela iz ovih krajeva. Kako nam je rekao Mikica Blagojevic, predsednik organizacionog odbora smotre, publika ce na delu videti sedam najboljih ansambala i to: KUD “ IZVOR (Crljenac), KUD “LUGAVCINA”,KUD “ Mladost (Porodin), KUD “ STIŠKI BISERI (Majilovac), KUD “ Mladost” (Poljana) KUD PEK (Miljevic) i KUD “RADICA RANKOVIc (Lozovik). U revijalnom delu nastupice KUD “Dimitrije Tucovic” iz Lazarevca.

Kako nam je rekao Miodrag Filipovic direktor Centra za kulturu opštine Žabari, program ce ocenjivati strucnjaci razlicitih profila, poznavaoci folklorne umetnosti. Prva dva ansambla iz Simiceva steci ce pravo da ucestvuju na republickom takmicenju koje ce se ove godine održati u Klicevcu.

Organizatori susreta u Simicevu su MZ Simicevo, Centar za kulturu Žabari i Opština Žabari. Sve pripreme su obavljene, pa se ocekuje da ce ljubitelji ove vrste umetnosti uživati u programu.

M. N.

MLADA ZADRUGA ISKUSNIH POLJOPRIVREDNIKA

DUŠKO DUGOUŠKO U TRIBRODU

- Clanovi zadruge ‘’Pek-Agro’’ u Kusicu dobili na poklon sušaru i pneumatsku sejalicu za sitno seme kao i 15 plastenika u vrednosti od oko 40 hiljada evra

VELIKO GRADIŠTE.- Samostaln nastup na tržištu obicno je neizvestan i manje se isplati,a nabavka semena, dubriva i hemijskih sredstava cesto je komplikovana. Cim su to uvideli, poljoprivrednici iz branicevskog kraja osnovali su zemljoradnicku zadrugu ‘’Pek-Agro’’. Povrtari kao što su Ratko Mitrovic, Slavoljub Miljkovic, Ivan Jeftic i drugi su iako su mladeg uzrasta poznati u ovom kraju i kao dobri povrtari i vocari koji su svoja znanja sticali od malena na porodicnim gazdinstvima.

-Za osnivanje zadruge bio nam je prevashodni cilj zajednicki plasman robe na tržiše Srbije i povoljnija nabavka repromaterijala,a jedan od prioriteata u buducnosti je izvoz preradenog voca i povrca. Od americke nevladine organizacije ADF dobili smo sušaru vrednu dvadeset hiljada evra. Isti iznos ova organizacija namenila je i za nabavku novih plastenika i pneumatske sejalice za sitno seme. Medutim,nije nam cilj da živimo od donacija,vec želimo sami da privredujemo-kaže direktor Slavo-ljub Miljkovic.

Povrtari Tribroda,Kusica,Carevca, Braniceva i drugih naselja u niskim tunelima gaje kupus,a u plastenicima uglavnom paradajz,papriku i krastavac. Primenjuju tradicionalan nacin proizvodnje,ali sve više koriste i sistem za zalivanje ‘’kap po kap’’. Na otvorenom polju uzgajaju mrkvu, kupus, krompir, luk, celer, karfiol, brokulu, spanac...

- Najvece površine zauzima šargarepa koja je i postala zaštitni znak Tribrodana. U ovom peckom selu,u opštini Veliko Gradište gaji se na oko 400 hektara i daje prosecan prinos od 60 tona po hektaru. Meštani Tribroda žive od proizvodnje povrca,pa se ovde sve više mladi opredeljuju da ostanu u selu i bave ovom proizvodnjom, za koju kažu da ima vajde i da se moglo uz malo više rada,dobro živeti.

- Posebno cenimo selekcije ciji je koren cilindrican,dužine 18-22 centimetara i zaobljenih krajeva. Uzgoj šargarepe namenjene industrijskoj preradi još je u povoju. Ove sorte radaju dva puta više i bogatije,tehnologija proizvodnje je ista,ali konzumna mrkva zahteva više vode i pojacanu zaštitu. Imamo problema sa prodajom sveže šargarepe,pa se nadam kada pocne proizvodnja sušeno povrce pre naci kupca-kaže predsednik Upravnog odbora zadruge, Ivan Jeftic.

-Prolecna setva na gredice pocinje obicno oko 10.aprila,a letnja krajem juna ili pocetkom jula. Biljke se redovno štite od korova,bolesti i štetocina. Prihra-njuje se kada razviju dva-tri lista i tokom formiranja korena. Zalivaju se veštackom kišom i uvek treba da imaju dovoljno vode,narocito posle letnje setve. Koren ranih sorti vadi se u junu,a kasnih od polovine septembra i traje do novembra,dodaje Jeftic.

Posetu Tribrodu iskotristili smo i za obilazak plastenika Slavoljuba Miljkovica. U dva objekta posadio je papriku, paradjz i krastavce. Rasad ovih biljaka odgajan je u plasticnim posudama napunjenim supstratom, koji ovaj povrtar dobije mešanjem treseta,šumske zemlje i stajnjaka. Mlade biljke redovno je štitio od bolesti i korova,uz cesto zalivanje s malo vode. Pred sadnju ih je okalio i koren potopio u organsko dubrivo ‘’slavol’’ i zaštitna hemijska sredstva.

- Biljke se u vegetaciji zalivaju,prihranjuju i štite preko sistema ‘’kap po kap’’. Paradajz se vodi uz kanap,a bere od prvih dana maja do novembra. Mreža je najbolji oslonac za krastavce,koji pristižu pocetkom maja,dok se poslednji plodovi ubiraju tokom jula.Nakon toga,zemljište se pripremi za setvu kornišona u avgustu. Na 20 ari gajim papriku koja u fazi formiranja ploda i ocekujem da ce prva proizvodnja biti za nekih mesec dana-kaže Miljkovic.

LJ.Nastasijevic

KUCEVO

DIVLJI ARHEOLOZI PREORALI DVE LIVADE

U selu Velika Bresnica, u ataru Divan, divlji arheolozi su preorali dve livade u potrazi za arheološkim dragocenostima, na mestu gde se nekad nalazilo rimsko naselje. Duboke traktorske brazde uocene su na parcelama Zlatibora Gajica i Slobodana Stevica.

Pre dve godine divlji tragaci za arheološkim iskopinama poorali su i njivu porodice Jovicic a u autaru susednog sela Rabrovo, u potesu Hajducka voda pronašli su, navodno 640 rimskih novcica.Te predmete su kasnije na crnom arheološkom tržištu prodali po ceni do osam evra za komad.

LJ.Nastasijevic

VELIKO GRADIŠTE

LEPA PLATA OD RASADA

Povrtar LJubiša Mišic (51) iz Triboda kod Velikog Gradišta proizveo je ovog proleca u svojim plastenicim oko 40 hiljada stabljika paradajza i paprika. Rasadni materijal prodaje na pijacama po ceni od 15 dinara za struk .

Imam cetiri vrste paradajza a najtraženiji je rani jabukar, kaže Mišic.Rasad smo zasejali oko Nove godine i sada ubiramo prihod.Kupci se žale da je rasad skup, a mi prodavci da je jevtin. A na kraju se ipak lako dogovorimo.

Troškovi proizvodnje rasada su veliki, semenka me košta šest dinara, ali ,ima i za nas proizvodace, trud je veliki, ostane mi dobra mesecna plata,zar je to malo,dodaje Mišic.

LJ.Nastasijevic

OO DS POŽAREVAC PROSLAVIO ÐURÐEVDAN - SVOJU SLAVU

BICE BOLJIH VREMENA

U prostorijama Opštinskog odbora Demokratske stranke protekle nedelje u prisustvu velikog broja zvanica obeležena je slava stranke Ðurdevdan. Secenje slavskog kolaca obavio je sveštenik Nenad Vojinovic. Ove godine kolacar je bila LJubinka Peric, predsednica Foruma žena DS-a koja je cestitala slavu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenim vernicima i svim politickim partijama i udruženjima koji slave Ðurdevdan. Naredne godine kolacar ce biti Goran Petrovic, predsednik Izvršnog odbora DS-a.

“Demokratska stranka je sa dugom tradicijom. Osnovana je 1919. godine. U periodu od 1945. godine do obnove rada stranke 1989. godine njeni funkcioneri slavili su slavu izvan naše zemlje. Ovo je slava velikog broja naših gradana i ja im u ime Demokratske stranke želim da sledecu slavu docekaju u boljem materijalnom stanju i dobrog zdravlja”, istakao je Žarko Pivac, predsednik Opštinskog odbora DS -a Požarevac.

Inace, centralna proslava održana je u Zrenjaninu i njoj su prisustvovali Boris Tadic, predsednik Srbije i najviši funkcioneri Demokratske stranke.

D.D.

OPŠTINSKI ODBOR DHSS POŽAREVAC PROSLAVIO KRSNU SLAVU - ÐURÐEVDAN

LEPE ŽELJE ZA BLJU BUDUCNOST

Opštinski odbor DHSS Požareva proslavio je u nedelju svoju krsnu slavu Ðurdevdan. U prisustvu brojnih clanova i gostiju izražena je želja za boljim danima za sve gradene Srbije. U prepodnevnim casovima domacin slave Bojan Ilic je u Sabornoj crkvi u Požarevcu obavio rezanje slavskog kolaca, a potom se u prostorijama stranke okupio veci broj clanova ove stranke i gostiju koje je pozdravio Nikola Dimitrijevic predsednik Opštinskog odbora DHSS u Požarevcu koji je poželeo srecu svima u stalnoj borbi dobra protiv zla. Domacin slave je potom predao kolac Jasmini Stojimirovic koja ce biti domacin naredne godine. Demohrišcanska stranka je ove godine po deseti put obeležila svoju krsnu slavu.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA POŽAREVAC

OBELEŽENA GODIŠNJICA POSTOJANJA

Clanovi organizacije penzionera Požarevac obeležili su 5. maja godišnjicu postojanja ove organizacije. Kako nam je rekao predsednik organizacije Moma Pjanovic organizacija penzionera u Požarevcu osnovana je 2. maja 1943. godine. I imala je cilj da u tim ratnim danima obezbeduje pomoc svim svojim clanovima koji su bili ugroženi. Znaci da je humanitarni cilj bio prevashodan. Taj dan je uzet i za dan organizacije, pa je zato i upriliceno druženje i okupljanje clanova iz Požarevca, ali i drugih krajeva okruga, kao i penzionera bratskih gradova Bitolja i Veranja. Odakle su došli penzioneri sa kojima se vec niz godina održavaju prijateljski odnosi.

U hotelu Dunav gde je i održano ovogodišnje druženje, organizacija penzionera Požarevac je urucila i zahvalnice pojedincima i kolektivima koji su to zaslužili radom u prethodnom periodu. Predstavnicima organizacije penzionera iz Bitolja urucena je i povelja za dugogodišnju saradnju ovih organizacija. Druženje je nastavljeno, uz prigodan rucak u prijatnom ambijentu, uz želje da je ovakvih okupljanja više i da su cešce.

M. N.

LETNJA POZORNICA ZA HOMOLJSKE MOTIVE

Direkcija za izgradnju opštine Kucevo pocela je radove na uredenju trotoara u ulici Cara Lazara u dužini od 300 metara. Završena je gradska cesma, a u toku je i postavljanje betonskih plocica dužinom pešacke staze i poceli radovi na izgradnji letnje pozornice.

- Do 28.maja ove godine kada pocinju 40-jubilarni Homoljski motivi izgradice se i letnja pozornica ispred Centra za kulturu ‘’Veljko Dugoševic’’, a sredstva za ove radove obezebedila je opština Kucevo,kaže direktor JP Direkcija za izgradnju, Novica Bulajic.

LJ.Nastasijevic

ÐURÐEVDANSKE SVECANOSTI U HOMOLJU, NEKAD I SAD

MOMCI U KOLU, DEVOJKE NA IZVORU

KUCEVO. - Nekad je bilo širom Srbije, “Ðurdev danak - hajducki sastanak, Mitrov-danak, hajducki rastanak”. Hajduka više nema. Spominju se još u pesmama i knjigama,a sadašnje moderne durdevdanske svecanosti u Homolju, dobile su novi sadržaj i smisao.

- Na uranak smo polazili još s rane veceri uoci 6 maja, Ðurdevdana, prica Anka Bogosavljevic (81) iz Rabrova kod Kuceva. Ja sam tamo u ataru “ Reka”upoznala svog prvog momka Svetislava.Imala sam 15 godina.Udala sam se za njega ali je on poginuo u drugom svetskom ratu u Bosni.Kasnije sam se preudala za Tomu. Mi devojke brale smo poljsko cvece, kitile kosu i pletenice,pevale pesme a momci su oko nas obletali kao,, pcele oko cveta’’, “zadevali nas”, pozivali u kolo.Mi onda odlazimo na lekovite izvore, molimo se da za zdravlje i lepotu,za dobar rod na njivama, prizivamo kišu ako bude sušnih dana.

U Homolju ,Zviždu i u Branicevskom okrugu na durdevdanski uranak u planinu išlo se pešice a vracalo s korpama punim lekovitog bilja i cveca. - Devojka kojoj se na igranci dopao neki momak, držala ga je pod ruku kad se vracala u selo i to je znacilo da je- izabrana za buducu nevestu-dodaje Anka.

Tomislav Životic (58) rado se seca svojih momackih dana i vremena durdevdanskih proslava,u cast dolaska proleca i punog budenja prirode.

-Išli smo na Miletov kladenac, pili lekovitu vodu, a u sebi pomislili želju koju najviše želimo da nam se ispuni do iduceg Ðurdevdana. Takav je obicaj bio, tako su nam naši stari govorili i obicaj nam ostavili u amanet.Verovali smo tada u iskreno prijateljstvo, bilo je vreme za pravu seosku idilu. Ma, nezaboravno je bilo.

Cobanin Mica Jovic (64) iz Velike Bresnice kod Kuceva kaže da se Ðurdevdan u njegovom kraju obeležava i kao stocarska slava.

- Jagnjece meso se prvi put jede za Ðurdevdan i kolje se obavezno, muški brav ,naravno i najdeblji. Tada se prvi put ovce pomuzu na bacijama,teraju se posle na sveže ispaše u planini. Prvo pomuženo mleko deli se po selu svim familijama.Ukoliko domacin nema ovce, pomuze kravu,pošto je to vreme deljenja srece.Ovaj paganski obicaj u Srba ima simboliku uzimanja moci od prirode.

LJ.Nastasijevic

BOLESNI U TRAVI

Ranim izlaskom u planinu na durdevdanski uranak, verovanje je, da se primaju od planine zdravlje i sreca. Bolesni tog dana se valjaju po rosnoj travi kako bi ozdravili a devojke se kupaju u potocima,kako bi primile neogranicenu moc vode.

REPUBLICKO TAKMICENJE IZ POSLOVNE INFORMATIKE U EKONOMSKO- TRGOVINSKOJ ŠKOLI

PRVO MESTO ZA NIŠLIJU

Ekonomsko- trgovinska škola Požarevac bila je domacin 15. Republickog takmicenja iz predmeta Poslovna informatika, 4. i 5. maja. Nadmetalo se 35 daka iz isto toliko ekonomskih škola Srbije, završne godine obrazovnog profila ekonomski tehnicar i finansijski tehnicar. Prvo mesto osvojio je Nišlija, Milan Petrovic, za drugu se nagradu izborila Požarevljanka, Milica Jovanovic, a trece je mesto pripalo Andeli Oroš iz Panceva.

Požarevacka Ekonomsko- trgovinska škola, predvodena direktorom Lukom Šešumom, cast da priredi ovogodišnje takmicenje najboljih ucenika iz predmeta poslovna informatika zaslužila je zahvaljujuci pobedi svog daka, Dejana Stojimirovica, na prošlom nadmetanju, kaže Tatjana Škoric- Krajic, profesor Ekonomsko- trgovinske škole Požarevac, napominjuci da je organizator ovog znacajnog takmicenja Ministarstvo prosvete i sporta RS, Odeljenje za nastavni plan i program, Zajednica ekonomskih škola i Ekonomsko- trgovinska škola Požarevac.

A. M.

U BECEJ IDE ŠKOLSKO POZORIŠTE IZ MALOG CRNICA

UBEDLJIVO NAJBOLJI U BRANICEVSKOM OKRUGU

Na Okružnoj smotri školskih dramskih predstava osnovnih škola, održanoj krajem aprila u Velikom Gradištu, trijumfovalo je Školsko pozorište Osnovne škole «Moša Pijade» iz Malog Crnica. Predstava Aleksandra Petrovica «Snežana i sedam patuljaka», u izvodenju ovog školskog pozorišta, u stvari je moderan pristup poznatoj bajci, koju je režirao Spasoje Ž. Milovanovic. Predstava ce, krajem ovog meseca, predstavljati Branicevski okrug na Republickoj smotri školskih pozorišta u Beceju.

U ovoj zanimljivoj igri ucestvuje preko trideset mladih glumaca, ucenika škole, od prvog do osmog razreda. Brojna deca u publici i sama ucestvuju u dogadajima na sceni, posebno podržavajuci patuljke, koji su skoro, svi ucenici prvog razreda. Ovom pobedom, najmlade pozorište u Branicevskom okrugu zaokružuje predstavu u javnosti o Malom Crnicu kao srpskom Avinjonu na Mlavi. Osim FEDRAS-a, koji je dobio medunarodni karakter i stalnih predstava opštinskog amaterskog i mnogih gostujucih pozorišta, školsko pozorište osnovne škole je ovim uspehom doprinelo sveukupnom utisku o ovom gostoprimljivom mestu i lepoj školi u njemu. Naravno, ovakvog uspeha ne bi bilo da nije pravog pristupa umetnickom stvaralaštvu od strane opštinske vlasti, na celu sa predsednikom opštine Miodragom Dragancetom Markovicem i uprave škole, olicene u razumevanju direktora Tomislava Miladinovica.

- Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Dragana Aleksic, ucenica osmog razreda iz Velikog Crnica, a za mušku Veselin LJuburovic, ucenik sedmog razreda iz Salakovca. Predstavi je pripala i nagrada za kostime, a da je propozicijama bilo predvideno da dve glumice dobiju nagradu za ulogu, Aniža Nikodijevic, ucenica šestog razreda iz Salakovca bi svakako dobila nagradu za ulogu Snežane. crganizator predstave, poznati malocrnicki ucitelj i kulturni radnik, gospodin Radiša Stojicevic, Bukvin, dobro je poznat pozorišnoj publici u Srbiji po svom neumornom radu na organizaciji mnogih umetnickih dogadanja, pre svega FEDRAS-a.

S.R.

MAJ - MESEC RADA

Uredivanje i ulepšavanje životnog prostora u gradovima Požarevac i Kostolac, a i u svim ostalim sredinama požarevacke opštine, nakon aprilskih aktivnosti, u maju se nastavlja i, sudeci po programu Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe” Požarevac, tokom ovog meseca radovi poprimaju veoma široke razmere.

Koliko je za naciju 1. maj bio Praznik rada, za ovo preduzece taj datum i citav maj su - mesec rada, i to aktivnosti na brojnim segmentima.

Uranak odlicno pripremljen

Potkraj aprila i prvih dana maja, posebna pažnja posvecena je lokacijama na kojima je organizovan Majski uranak: Topoljar u Kostolcu, “Slavujev venac” - Branik LJubiceva i Moravska laguna. U saradnji sa ostalim organizatorima ovih manifestacija, JKP “Komunalne službe” te prostore je veoma kvalitetno pripremila i ucinila pristojnim i prijatnim ambijentom za hiljade gradana požarevackog kraja.

Predsednik Organizacionog odbora “Majskog uranka” bio je Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac.

- Zajedno sa Turistickom organizacijom, Centrom za kulturu, JP “LJubicevo” i Savetom GMZ Kostolac, odraden je veliki posao i to, cenimo, veoma kvalitetno. Time smo, nastavljajuci akciju “Za lepši i cistiji Požarevac - ucestvujte i vi u njoj”, nastavili drugu fazu u aprilu i kompletan prostor pripremili za sve manifestacije - uranak 1. maja u Kostolcu, 2. maja uranak u LJubicevu i Gitarijadu na Laguni. Mislim da su gradani bili zadovoljni i uredenim ambijentom i sadržinom svih manifestacija organizovanih 1. i 2. maja. Sada, tokom maja, prakticno, realizujemo trecu fazu akcije. Pred nama je još jedan dogadaj za koji cemo prostor pripremiti na najbolji moguci nacin. Rec je o 9. maju, Danu pobede nad fašizmom, kada ce, tradicionalno, gosti Požarevca biti ambasadori Rusije, Belorusije i Ukrajine. Oni ce položiti vence na spomenike izginulim ruskim borcima na Cacalici, a obici ce i prostor “Požarevacki mir” na Tulbi, gde je planirano da zasade “Drvo mira”. Priprema tog prostora i protokola je vec u toku. Paralelno, privodimo akciju “Za lepši i cistiji Požarevac - ucestvujte i vi u njoj”, koja je ove godine, po prvi put, trajala tri meeca. Pored našeg, naravno, ucestvovala su i druga javna preduzeca. Ove godine, izuzetno angažovanje imalo je JKP “Vodovod i kanalizacija”, kostolacki “Autotransport” i druga, a prikljucio se i “Moravac”, koji je sanirao sve divlje deponije na prostoru oko Požarevca i sela Lucice, Prugova i Poljane. U maju dovršavamo sve što nismo stigli tokom aprila. Takode, namera nam je da uredimo i oplemenimo sva školska dvorišta, a u završnici ce se organizovati takmicenje daka u literarnom i likovnom stvaralaštvu na temu uredenja životnog prostora i ocuvanja životne sredine. Verujemo da ce u njihovim radovima biti i predloga i ideja šta bi još trebalo da se uradi da njihova škola, prostor u kome žive, njihova mesna zajednica ili ceo grad budu lepši za življenje. Te ideje i predlozi bi nam, naravno, dobro došli, - kaže Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac.

“Novo ruho” za pijace

U maju pocinje i drugo najavljivano sredivanje zele-ne pijace “Krug”. Najpre, pravi preporod ce doživeti Mlecna pijaca. Montirace se rashladne vitrine za mleko i mlecne proizvode i samo iz njih ce moci takvi proizvodi da se prodaju gradanima.

- Drugi deo pijace, prodaja poljoprivrednih proizvoda, takode se kvalitetnije organizuje. Najpre, veliki registrovani poljoprivredni proizvodaci ce imati prednost pri zakupu tezgi, cime cemo nastojati da eliminišemo sadašnji monopol nekoliko nakupaca koji diktiraju cene i cine da je požarevacka pijaca najskuplja u okruženju. U poslednje vreme se dosta naših proizvodaca okrenuo plastenickoj proizvo-dnji i preplavljeni smo molbama i zahtevima da im se omoguci da svoje proizvode plasiraju, sveže i kvalitetne, odmah po branju i po pristojnijim cenama od sadašnjih, formiranih od strane preprodavaca, - istice Valjarevic, dodajuci da predstoji i natkrivanje prostora pijace “Krug”.

Natkrivanje ove pijace bice na korist i zadovoljstvo i prodavaca i kupaca. Natkrivena pijaca imace i drugacije tezge, veci prostor i bolju frekvenciju i komunikaciju, naravno, i mogucnost da se na pijaci pazari i za loših vremenskih uslova.

- Projekat za natkriva-nje postoji, u maju ce se raspisati tender za izbor izvodaca i, ocekujemo da tokom leta pijaca dobije konacni, primeren izgled, kakav Požarevac i Požarevljani zaslužuju. Istovremeno, nameravamo da i pijace u Šumadijskoj i na Pionirskom trgu dobiju vitrine za prodaju živinskog mesa i mlecnih proizvoda. To od nas traže mali proizvodaci, koji ne bi zakupljivali vitrine jer nemaju toliko veliku proizvodnju, a opet, potrebna je adekvatna vitrina da bi se, po propisima, izložila prodaji takva roba. U Kostolcu smo uredili prostor za prodaju robe iz vitrina, predstoji nam sanacija natkrivenog dela kostolacke pijace, s obzirom da se, posle dužeg vremena, elementi prefarbaju, dotrajali delovi natkrivke zamene i, ukupno, kostolacka pijaca dobije pravi izgled, - dodaje Valjarevic.

Grade “azil” za pse

“Komunalne službe” ulaze i u posao oko izgradnje prihvatilišta za pse lutalice. U toku je tender za izbor izvodaca radova, projekat i prateca dokumentacija su spremljeni, ocekuje se da krajem maja odabrani izvodac krene sa radovima.

Lokacija prihvatilišta za pse, “azila”, je površina od jednog hektara, na imanju JKP “Komunalne službe” iza Hipodroma. Ocekivanja su da gradnja nece trajati duže od mesec i po dana.

- Psi lutalice su veoma veliki problem gradova Požarevac i Kostolac, ugrožavaju gradane, pogotovu decu, jer se psi lutalice u grupama krecu i parkovima, oko škola, stambenih zgrada, ne retko i pešackim zonama. Imamo obecanje kolega iz Kragujevca, koje imaju izgradeno prihvatilište, da ce nam priskociti u pomoc dok naše prihvatilište bude u izgradnji, - kaže Valjarevic.

Nova vozila za nove projekte

U JKP “Komunalne službe” isticu da su se ovih dana opremili i novim vozilima. Jedno od njih, specijalizovano vozilo sa kavezima za pse, bice u funkciji “zoo - higijene”, evakuacije i odvoženja pasa uklonjenih sa ulica do prihvatilišta. Drugo vozilo je nova, tehnološki savremeno rešena fekalna cisterna, inace planirana opštinskim budžetom ove godine. Pored usluga na pražnjenju septickih jama na poziv gradana ili firmi, bice angažovana na sanaciji svih jama u naselju “Meminac”, koje su van funkcije posle uvodenja gradske kanalizacije na tom prostoru, ali i dalje ugrožavaju vodoizvorište. NJihova kompletna sanacija je u funkciji zaštite izvorišta i vec krece realizacija tog projekta. Pored nove, za realizaciju tog projekta pripremljene su i vec postojece fekalne cisterne, a posao ce se odraditi u saradnji sa JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Radna jedinica “Zelenilo”, naglašavaju u JKP “Komunalne službe”, ove godine, sem redovnog održavanja zelenih površina, planira da mnogo bogatijim sadržajima ulepša i oplemeni brojne lokacije u Požarevcu i Kostolcu. Svaku zelenu površinu oko stambenih zgrada, skverova i drugih lokacija, ekipe “Zelenila” planiraju da urede. U svakoj žardinjeri bice tokom maja zasadeno cvece, ima brojnih ideja i, u saradnji sa Direkcijom za izgradnju Opštine Požarevac, nastojace se da taj posao bude odraden na najkvalitetniji nacin.

Proširenje dva groblja

U oblasti grobljanskih usluga, obiman posao ce se realizovati na Novom groblju koje treba ograditi i pripremiti drugi deo prostora od pet hektara za proširenje groblja, po postojecem projektu. Sanacija i uredenje sadašnjeg prostora tog groblja tece po planu, kao i održavanje Starog groblja. Ogradivanje pocinje vec tokom maja. Istovremeno, uz, zasad usmenu, saglasnost JP “Srbija šume”, pocele su pripreme za proširenje groblja u Kostolcu. Rec je o dva hektara novog prostora, pocinje izmeštanje dalekovoda, nakon cega krecu i opsežni pripremni radovi za stavljanje novog dela kostolackog groblja u funkciju. s obzirom da je rec o veoma izraženom problemu Kostolcana.

Tender za deponiju

Problem Deponije smeca, jedno od veoma aktuelnih tokom proteklih godina, sve je bliže trajnom rešenju. U pravcu realizacije vec sklopljenog sporazuma sa Opštinama Kovin i Smederevo o gradnji zajednicke Regionalne deponije smeca na teritoriji smederevske opštine, ovih dana je delegacija celnih ljudi rukovodstava tri lokalne samouprave i komunalnih preduzeca posetila vodecu italijansku Kompaniju “Daneko”, obišli tri deponije u Milanu i Torinu, kao i reciklažne centre i transfer stanice.

- Pored upoznavanja sa nacinom lagerovanja i reciklaže otpada, za nas je to bila prilika da vidimo kako izgleda i funkcioniše transfer stanica, kakva treba da se gradi u Požarevcu. To je, prakticno pretovarna stanica sa koje se do Regionalne deponije smece prevozi velikim kontejnerima koje vuku kamioni - tegljaci. Takvu transfer stanicu sagradice i Kovin. Pri kraju su pripreme za raspisivanje medunardnog tendera, na kome ce se odabrati najbolji ponudac. Jedna od bitnih stavki tog tendera bice, svakako, cena za gradane i domacinstva koja, svakako, ne sme biti enormnih velicina, nepodnošljivih za standard našeg stanovništva. Od Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine dobijeno je 1,4 miliona evra pocetnih sredstava za izgradnju deponije. To je nekih 40% potrebnih sredstava, dok bi preostalih 60% uložio odabrani strateški partner. Takav projekat se realizuje u Kikindi i Leskovcu, pa cemo koristiti i njihova iskustva. Inace, uopšte ne stoji prica o tome da Požarevac zaobilaze republicka sredstva, to je obican politicki pamflet. Rec je o zamašnoj investiciji, pronalasku adekvatne lokacije, pripremi neophodne dokumentacije, dozvola, odo-brenja i saglasnosti, udru-živanju sredstava i interesa više lokalnih samouprava, ukljucenju stranog kapitala i, pritom, vodenja racuna da se svaki detalj predvidi i uzme u obzir, kako citav projekat na kraju ne bi bio neodrživ, - naglašava Valjarevic.

Paralelno sa organizacionim pripremama za upravljanje komunalnim otpadom po evropskim standardima, JKP “Komunalne službe” i lokalna samouprava otpocele su i proces edukacije stanovništva u susret novim rešenjima uklanjanja otpada - specijalizovani kontejneri za odredene vrste otpada, kultura odlaganja otpada, ocuvanje covekove okoline...

Krenulo se od najmlade populacije i vec su mališanimau vrticima i dacima - prvacima podeljene brojne brošure i bojanke, tematskih sadržaja upravo na temu pravilnog rukovanja komunalnim otpadom. Edukacija ce se, vremenom, širiti na celokupnu populaciju, kako bi novi sistem odlaganja otpada profunkcionisao na što kvalitetniji nacin.

Dragan Milenkovic

FELJTON

PORTRETI ZAVICAJNIH PISACA

DRAGUTIN RANKOVIC

Dragutin Draga Rankovic (Rakinac/Simicevo, 7. novembar 1879 - Požarevac, 22. mart 1960) osnovnu školu završio je u Rakincu, a gimnaziju u Požarevcu. Prve pesme, ispevane pod vidnim uticajem poetike romantizma, citao je na sastancima dacke družine "Razvitak". Kao gimnazijalac napisao je spev “Kap u bezdan”, koji je štampan u štampariji Petra Jockovica i druga (1896).

Zbog ucešca u studentskim demonstracijama "protiv senata" (1902), kao voda demonstranata i glavni govornik, iskljucen je s beogradskog univerziteta. O ovim dogadajima pisao je u memoarskom spisu “U spomen na pok. Ješu Simica”. Studije prava nastavio je u Ženevi. Diplomirao je (doktorirao) kao jedan od najboljih studenata na ženevskom univerzitetu. U Švajcarskoj je, prema secanjima advokata Nikole Jovanovica, stekao dobro poznavanje gradanskog i trgovackog prava.Srpski intelektualci i studenti izabrali su ga da zajedno s pesnikom Jovanom Ducicem pozdravi prestolonaslednika Petra Mrkonjica Karadordevica, koji je živeo u izbeglištvu u Ženevi. Kako je Ducic odbio da se obrati prestolonasledniku, pozdravni govor buducem srpskom kralju održao je Rankovic.

Posle pada dinastije Obrenovic (1903) Dragutin Rankovic vraca se u Požarevac i pristupa Samostalnoj radikalnoj stranci. Radio je u Okružnom sudu i u Okružnom odboru u Požarevcu. Od 1907. godine saradivao je u casopisu "Arhiv za pravne i društvene nauke". Uredivao je u Požarevcu listove "Mali odjek" (1908) i "Okružne novine" (1911). Objavljivao je clanke i u "Gradaninu". U ratovima od 1912. do 1918. godine ucestvovao je kao oficir, ranjen je u Kumanovskoj bici. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju. Borio se i puškom i perom. U Solunu je 1917. i 1918. godine napisao više clanaka koji su objavljeni na francuskom jeziku u pariskim i solunskim listovima. Proboj Solunskog fronta završio je u cinu potpukovnika. NJegov ratni dnevnik, koji je pisao na Krfu i u Solunu od 1916. do 1918. godine, ostao je u rukopisnoj zaostavštini.

Po završetku Prvog svetskog rata bio je nacelnik Ministarstva pravde u Beogradu. Od 1921. godine ponovo živi u Požarevcu, gde otvara advokatsku kancelariju, pokrece list "Demokrata" i postaje "nezvanicni šef" Demokratske stranke. Saradivao je u listovima "Pravda", "Dnevni list", "Narod", "Politika"... List "Demokrata", ciji je Rankovic bio vlasnik, izlazio je u Požarevcu od 1920. do 1923. godine. Uvodnike i komentare pisao je Rankovic, koji je imao odlucujucu rec i u uredivanju lista. Pod utiskom stradanja u minulim ratovima, u jedom od uvodnika, negodovao je protiv novih podela i raslojavanja: "Dosta je bilo raznih i svakojakih borbi, i dosta teških i opasnih trzavica. Vreme je, krajnje vreme, da se ovaj narod preda u miru svojim poslovima." Pored stranackih priloga, izveštaja i vesti, u listu su objavljivani i clanci iz kulture i prosvete.

Zbog Rankovicevog clanka “Za i protiv coveka” zabranjen je 1940. godine list "Napred". Napisao je i clanak “Požarevac - veliko selo”, koji je objavljen tek 1960. godine u casopisu "Branicevo", i u kome se raspravlja o ulozi "Miloševe prestonice" u prošlosti i o potrebi da se Požarevac savremeno urbanizuje i razvije kao moderni grad. Dragutin Rankovic nije napisao zapažena pesnicka dela, ali je kao urednik listova i kao autor dokumentarne proze, cija ce se prava vrednost tek kriticki sagledati, dao znacajan doprinos kulturi požarevackog kraja.

Veliša Joksimovic

GALERIJA NARODNOG MUZEJA U POŽAREVCU

IZLOŽBA SLIKA LJILJANE KNEŽEVIC

U Narodnom muzeju u Požarevcu prethodne sedmice otvorena je izložba slika novosadske slikarke LJiljane Kneževic, koja se na ovaj nacin po prvi put predstavila požarevackopj javnosti i ljubiteljima umetnosti. Rodena je 1950. godine u Novom Sadu, gde je završila i Školu za primenjenu umetnost. Izlagala je do sada pre svega u našoj zemlji na brojnim samostalnim, kao i na kolektivnimn izložbama.

Izložbu u Požarevcu otvorio je Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja u ovom gradu. O slikama i umetnickom radu LJiljane Kneževic, govorila je istoricar umetnosti Violeta Tomic, kustos požarevackog muzeja.

-LJiljana Kneževic gradi svoju slikarsku poetiku u duhu koloristickog ekspresionizma - rekla je Violeta Tomic.-Na svojim slikama usredsreduje se na psihološko

- simbolicki doži-vljaj vec videnog i svojim likovnim nemirom pokrece buru emocija. Motivi žena na njenim slikama zrace toplinom, eroticnim isijavanjem i u isto vreme su i inspirativni i provokativni. Culna uverljivost istice se naglašenim koloritom, gde dominira jaka crvena uz hromatsku pratnju zelene, ljubicaste i plave boje. LJiljana je slikar raskošne osecajnosti u okviru svoje stvaralacke vizije.

Zahvaljujuci Narodnom muzeju u Požarevcu na pozivu LJiljana Kneževic je rekla da joj je veoma drago što je izložba dobro posecena, da joj se svida prostor i sredina i da bi htela da toplinu svojih slika preko ove izložbe prenese na sve posetioce.

- Likovi žene, žene u ljubavnoj prici i ljubavna prica žene su moja preokupacija i to se viudi i na ovim izloženim slikama - rekla je LJiljana Kneževic,- Volim jake boje i to je isto tako naglašeno, kao i kontrasti.

Izložbu slika LJiljane Kneževic požarevacki ljubitelji umetnosti mogu da pogledaju do kraja ovog meseca. Ulaz je naravno slobodan.

R.D.

NA 4. TAKMICENJU DRVENIH DUVACA U MUZICKOJ ŠKOLI "STEVAN MOKRANJAC" POŽAREVAC

PETORO LAUREATA IZ SRBIJE

- Ukupno devetoro laureata, daka sa osvojenih sto poena.

- Požarevljani osvojili 5 prvih, 6 drugih i 3 trece nagrade.

Muzicka škola “Stevan Mokranjac”, od 25. do 30. aprila, organizovala je Cetvrto takmicenje drvenih duvaca.

Ucestvovalo je 270 daka iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Poljske, koji su se nadmetali u muziciranju na klarinetu, flauti, fagotu, saksofonu i oboi.

U tako jakoj konkurenciji, kao najbolji u svojoj kategoriji, titulu laureata, sa osvojenih 100 poena ponelo je devetoro ucenika: Janina Lorenci, saksofon, u klasi Rok Spruka, iz Glasbene škole Kamnik, Slovenija, Filip Petreski, saksofon, u klasi Vladimira Trajanoskija, iz škole “Ilija Nikolovski- Luj” Skoplje, Makedonija, Caslav Brujic, fagot, u klasi Nenada Mirica, iz škole “Jovan Bandur” Pancevo, Živa Vigali, klarinet, u klasi Željka Ritlopa, iz Glasbene škole Murska Sobota, Slovenija, Nikola Ulemek, klarinet, u klasi LJubiše Jovanovica, iz škole “Davorin Jenko” Beograd, Radovan Turovic, klarinet, u klasi Lazara Kondica, iz Muzicke škole Vrbas, Bojan Krtinic, klarinet, u klasi Ðura Petea, iz škole “Isidor Bajic” Novi Sad, Kozmus Eva-Nina, flauta, u klasi Milene Lipovšek, iz Glasbene škole Celje, Slovenija, i Jelena Stankovic, flauta, u klasi Ivane Radulovic, iz škole “Stanislav Binicki” Beograd.

Na ovom su takmicenju medunarodnog karaktera zapažene rezultate postigli i naši daci, polaznici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac.

Prva su mesta osvojili: Aleksandar Jankeh, saksofon, u klasi Periše Stanojevica, Miloš Mitic, saksofon, u klasi istog profesora, Vukašin Karanovic, klarinet, takode u klasi prof. Stanojevica, zatim, Jelena Ðukic, flauta, u klasi Karoline Sprecakovic i Saška Marjanovic, flauta, takode u klasi prof. Sprecakovic. Osvojili su šest drugih nagrada: Milan Milenkovic, klarinet, u klasi Periše Stanojevica, Pavle Blagojevic, saksofon, u klasi istog profesora, Rastko Stankovic, saksofon, takode u klasi prof. Stanojevica, zatim, Jelena Jovanovic, flauta, u klasi Karoline Sprecakovic, Katarina Lupšic, flauta, u klasi iste profesorke, i Jana Janicijevic, flauta, u klasi Valentine Ilic. Trecih mesta ucenici škole domacina osvojili su tri: Aleksandra Dragoslavic, flauta, u klasi Valentine Ilic, Malina Minic, flauta, u klasi Julijane Jankovic, i Marija Ðuric, takode u klasi profesorke Jankovic.

Svi takmicari dobili su male poklone, pobednici diplome, a laureati i vredne nagrade. Svakako da su veliko interesovanje i ucešce ucenika iz inostranstva, kao i visok izvodacki kvalitet i dobra organizacija, pokazali da je MŠ “Stevan Mokranjac” Požarevac nacinila veliki korak napred i da Takmicenje drvenih duvaca u Požarevcu dostiže visok medunarodni nivo.

A. Maksimovic

U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC

MESEC EVROPE POD CACALICOM

U Centru za kulturu Požarevac sutra pocinju cetiri sedmice filma, pozorišta i muzike.., u "Mesecu evropske kulture".

Vec sutra, 9. maja, pocinju "Dani evropskog filma", koji ce trajati narednih pet dana, zatim, slede gostovanja pozorišta iz Moskve i Zagreba, a potom nemacko-poljskog džez tria.

-Pred nama je "Mesec evropske kulture", koji pocinje serijalom evropskog filma, sjajnom retrospektivom. Vec 10. maja ugosticemo Omladinski oblasni teatar iz Moskve, koji ce igrati predstavu "Ne napuštaj me", po tekstu Alekseja Dudareva, u režiji Valerija Persikova, u cast pobede u Velikom otadžbinskom ratu, kako oni nazivaju Drugi svetski rat. Igrace na ruskom jeziku, a sa strane ce biti instalirani panoi sa prevodom, tako da ce doživljaj zasigurno biti potpun. Nekoliko dana kasnije ugosticemo nemacko-poljski džez trio, koji ce biti veoma zanimljivo cuti, jer oni rade nešto o cemu mi samo pricamo... Oni u džez muziku ubacuju motive etno zvuka i prave izuzetnu kombinaciju, po kojoj su vrlo prepoznatljivi i svuda rado slušani. A, našu publiku ocekuje i gostovanje Teatra Rugatino iz Zagreba, sa predstavom "Sace Božo, svaki cas", po tekstu Ivice Ivaniševica, u režiji Maria Kovaca, najavljuje direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic, nagoveštavajuci i letnje dane ispunjene dogadajima u kulturi:

-Poceli smo pregovore sa ljudima sa kojima smatramo da možemo napraviti centralni deo našeg letnjeg programa. Vec tradicionalno, pocece sajmom knjiga, a zatim sledi niz iznenadenja... Ocekujemo, pre svega, izuzetne umetnike, najverovatnije i goste iz Meksika i Tunisa...

Inace, u najavljenoj reviji filmova sledi: "Gojine utvare" (iz Španije), "Gangster" (iz V. Britanije), "Alatriste" (iz Španije), "Poštena igra" (iz Francuske) i "Kajman" (iz Italije.)

A. Maksimovic

FONDACIJA MILENIN DOM- GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI

MILENINA DELA U VALJEVU

Galerija "Milena Pavlovic - Barili" ukljucila se u promociju turisticke ponude Požarevca i na proteklom Medunarodnom sajmu turizma ostvarila kontakte sa preko trideset agencija.

- Cilj nam je da što više ljudi iz naše zemlje i inostranstva doživi radost videnja rodne kuce i umetnickog opusa Milene Pavlovic Barili. Na promociji turisticke ponude Požarevca mr Tijana Fišic, akademska slikarka iz Beograda, osvajac Grand pri nagrade 10. Medunarodnog bijenala "U svetlosti Milene", predsedniku Opštine Požarevac Dušanu Vujicicu,urucila je u znak pažnje prema gradu i Fondaciji, svoj najnoviji katalog. Time je simbolicno pokazala da nastavlja vezu sa Galerijom i našim gradom, kaže Ranko Milinkovic, organizator marketinga Fondacije Milenin dom - Galerija Milena Pavlovic Barili.

U toku su završni operativno-pravni poslovi vezani za projekat "Simbolicno u srpskom slikarstvu od 19. veka do medijale" koji ce od 2.juna-15.jula biti organizovan u Modernoj galeriji u Valjevu. Selektor izložbe Branko Kukic odlucio se za tri Milenina dela, te ce srpska javnost tom prilikom moci da uživa u Mileninom stvaralaštvu.

U Fondaciji se uveliko radi na stvaranju svih preduslova za odvijanje i organizaciju 11. Medunarodnog bijenala "U svetlosti Milene", uz sve pratece sadržaje, koje ce biti otvoreno 5. novembra.

Ove godine Upravni odbor doneo je odluku da u Program ude i održavanje Medunarodnog pozivnog bijenala "Milenini pesnicki susreti" pod nazivom "San i mašta" .

- Time ce velika vrednost Milenine poezije biti u centru pažnje, parne, a slikarstvo, neparne godine. Prema sadašnjem konceptu priznanje za najuspešnije bice Milenin veo a najbolji ce se svojim pesnickim porukama upisivati u knjigu koja ce biti sastavni deo memorijalne postavke.

T.R.S.

ODRŽANO DEVETO REGIONALNO TAKMICENJE I SMOTRA NAUCNO ISTRAŽIVACKIH RADOVA TALENATA

MLADOST I ZNANJE - BUDUCNOST SRBIJE

U organizaciji Ministarstva prosvete i sporta, Republickog centra za talente Beograd, Regionalnog centra za talente Požarevac i Osnovne škole “ Kralj Aleksandar Prvi” prošle subote održano je 9. Regionalno takmicenje i smotra naucno- istraživackih radova talenata. Za jedno od prva tri mesta koja vode na Republicko takmicenje ( od 25. do 27. maja, najverovatnije u Beogradu), nadmetalo se 228 ucenika sa 211 radova iz 25 osnovnih i deset srednjih škola sa podrucja jedanaest opština Branicevskog i Podunavskog okruga, pokrovitelja ovog takmicenja.

Na svecanom otvaranju, uz prigodan kulturno umetnicki program školskog hora i kvarteta violina, prisutne takmicare, profesore- mentore, direktore škola, clanove strucnih komisija, predstavnike opština i roditelje u ime domacina takmicenja pozdravio je Goran Seger, direktor OŠ “ Kralj Aleksandar Prvi”.

- Imam cast da izrazim posebno zadovoljstvo što je danas Škola “ Kralj Aleksandar Prvi” domacin jedne ovakve smotre koja se održava po deveti put gde su ucesnici naši najbolji ucenici iz cak deset nastavnih predmeta sa podrucja dva okruga, Branicevskog i Podunavskog. Iskoristicu priliku da predstavim školu domacina koja je osnovana daleke 1939. godine pod nazivom “ Viteški kralj Aleksandar Prvi ujedinitelj”. Nakon Drugog svetskog rata dobija ime OŠ “ Veljko Dugoševic” koje nosi sve do 2002. godine kada joj je vraceno staro ime. Danas je to moderna gradska škola koja u svom sastavu ima 35 odeljenja i 936 ucenika sa kojima neposredno izvodi nastavu 46 nastavnika i profesora, jedno odeljenje za decu lakše ometenu u razvoju. Od strucnih saradnika, Škola ima pedagoga, psihologa i bibliotekara. Posebno smo ponosni na rezultate rada naših ucenika i njihovih nastavnika koji su postali mera kvaliteta škole. Škola je metodicki centar za metodu aktivnog ucenja i cest je domacin raznih strucnih seminara u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta i strucnih društava. Treba istaci da u školi izlazi casopis “ Ðacko srce” koji ureduju sami ucenici. Pored casopisa, imamo posebne manifestacije koje su obeležje škole, “ Kraljevske dane”, petodnevne aktivnosti povodom dana škole, “ Dan otvorenih vrata” za buduce prvake, i mnge druge prigode namenjene ucenicima. Poštovani gosti, pozivam vas da se danas prijatno osecate u našoj Školi, takmicarima želim da prikažu dobro znanje i izbore se za što bolji plasman, rekao je direktor Seger.

U ime Ministarstva prosvete i sporta prisutne je pozdravio, a ucenicima poželeo mnogo srece i uspeha Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac, koji je pritom ispricao kratku, poucnu pricu.

- Jedan naš profesor iz Leskovca, tehnolog, otišao je na specijalizaciju u Ameriku, u San Francisko. Dok se upoznao sa kolegama i poceo da radi, jednog dana ušao je u jednu prostoriju gde su studenti radili neke testove. On pogleda levo- desno, mir i tišina, nigde jednog asistenta. Izade on iz prostorije zbunjen ovim prizorom, i vrati se ponovo u istu prostoriju. Ista situacija. Niko nikome ne šapuce, nema prepisivanja niti dobacivanja papirica. Kad su deca završila zadatke, ode on u njihovu zajednicku prostoriju da porazgovara sa njima. Rece mu jedan od njih, zašto bih ja nekome dozvolio da prepisuje ako ce on sutra meni da bude konkurencija prilikom zapošlja-vanja, a drugo, zašto da prepisujem iz knjige i time sebe lažem ukoliko sutra dobijem diplomu a nemam znanje!

U svojoj pozdravnoj besedi, Slavko Despotovic, rukovodilac Regionalnog centra za talente Požarevac upoznao je ukratko prisutne sa radom ove ustanove.

- Regionalni centar za talente u Požarevcu postoji vec devet godina, u dosadašnjem radu i saradnji sa školama, ucenicima i roditeljima, društvenim sredinama, opštinama na podrucju ova dva okruga, kroz naš Centar prošlo je više od hiljadu nadarenih ucenika po utvrdenoj metodologiji koja je poznata svima. Od ulaznih testova, pedagoško psiholoških, do svih ostalih aktivnosti koje u radu sa ucenicima organizujemo. Pravo je zadovoljstvo konstatovati takode da je do sada u okviru Regionalnog centra na osam prethodnih Regionalnim i Republickim takmicenjima i smotrama, prvo, drugo ili trece mesto osvojilo više od 300 ucenika osnovnih i srednjih škola. To je izdiglo naš Centar medu najbolje u Srbiji, a ucesnici prošlogodišnje Republicke smotre u Vrnjackoj Banji se secaju veoma dobro da smo bili ubedljivo najbolji. Nama je zadovoljstvo što konstatujemo sve ovo, uz napomenu da sigurno dobrih rezultata ne bi bilo da pre svega sami ucenici nisu uložili ogroman trud i napor u sve to, i naravno, njihovi profesori- mentori koji su im ukazivali strucnu i svaku drugu pomoc. Šta i kako dalje u radu sa nadarenim ucenicima? Nije prilika da se ozbiljno i široko elaborira ova tema, ali je neophodno konstatovati da bi država Srbija morala napraviti nacionalnu strategiju rada sa talentima u kojoj ce precizirati sve oblike, forme rada sa talentima, njihovog bržeg razvoja, napredovanja, mogucnosti zapošljavanja, i naravno, sve institucije koje ce biti zadužene da rade sa talentovanom decom. Nadam se, i imam neke informacije da se takava nacionalna strategija u Ministarstvu prosvete i sporta priprema. Što se tice ovogodišnjeg Regionalnog takmicenja i smotre, kratko da vas informišem da ce danas 228 ucenika osnovnih i srednjih škola raditi testove znanja iz deset predmeta, a da ce nakon toga braniti svoje strucne, istraživacke radove pred komisijama. Oni najbolji, koji osvoje na oba elementa izmedu 90 i 100 posto mogucih bodova, osvojice prvo, drugo ili trece mesto i time steci pravo ucešca na Republickom takmicenju i smotri koje se održava od 25. do 27. maja ove godine. I na kraju, ucenicima želim da što bolje danas urade testove i sve ostale aktivnosti, neka vam je sa srecom, a školi domacinu, kao organizatoru manifestacije, srdacno zahvaljujem, rekao je Slavko Despotovic, rukovodilac Regonalnog centra za talente Požarevac.

Deveto regionalno ta-kmicenje i smotru naucno- istraživackih radova talenata otvorio je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

- Dragi ucenici, uvaženi prosvetni radnici i cenjeni skupe, pripala mi je cast i zadovoljstvo da vas ispred lokalne samouprave pozdravim i poželim dobre rezultate na ovako znacajnom takmicenju. Mi smo u stalnoj vezi sa školstvom, dogovaramo se i pomažemo onoliko koliko nam mogucnost za to pruža. Oko ovog takmicenja je dosta uradeno, najviše zahvaljujuci školi “ Kralj Aleksandar Prvi” i Regionalnom centru za talente. Ovo je deveta godina kako se ovo takmicenje sa uspehom sprovodi, a mi kao lokalna samouprava sa svoje strane dodeljujemo nagrade, iako skromne, one su rezultat pažnje i podrške mladim naraštajima. I u ovoj godini dodelili smo više od sto stipendija studentima, sa željom da kada završe fakultet, da se stvori mogucnost da se zaposle na teritoriji naše opštine, a Regionalni centar za talente stvara mogucnost da najbolji ucenici budu i najbolji studenti. Proglašavam ovo takmicenje i smotru otvorenim.

M. Kuzmanovic

HUMORESKA

GUCA I EGZIT U LJUBICEVU

Bilo je lepo biti Požarevljanin 2. maja na prvomajskom uranku, a još ako je lokacija bila LJubicevo, ugodaj je morao biti izvanredan.

Tu su se mogli videti konji koji jure i pasu u najstarijoj ergeli u Srbiji, kao i konjici za malu decu; u šumici, preko puta ergele, prava ‘’Guca’’: roštiljijada, pecenje, trubaci, kolo, narodna (i nenarodna!) nošnja, pice, pesma... Pevacice su se nadmetale za najbolje grlo, tako da su i ptice zanemele od lepih glasova.

Uz samu Moravu, na laguni kod mosta, prašili su rok sastavi, uz rokersku i pankersku publiku (a i one izmedu). Bucna pojacala oterala su ptice pevacice preko Morave u nepoznatom pravcu.

Covek srednjih godina, vezivao je za drvo lancem i katancem bicikl ranijeg datuma proizvodnje, pa je bila prilika da se poprica sa njim.

- Ovo je vaš praznik, ali vaša firma je otišla pod stecaj, a vi ste ostali bez posla. Kako gledate na tu situaciju?

- Ako Rusija stavi veto, Kosovo ce ostati naše, jer je ono neraskidivi deo Srbije.

- Da li ste našli neki posao i od cega prehranjujete porodicu?

- Ja se nadam da ce Boris i Voja ubrzo da nadu zajednicki jezik i da ce se Vlada ubrzo formirati, jer je to prvi uslov da udemo u EU, u svetske integracije i migracije.

- Da li se nadate u bolje sutra i da li cete naci posao?

- Srbija je bogata zemlja, ima velike potencijale, prirodne resurse i mogla bi da hrani pola Srbije.

- Vi školujete dvoje dece, da li može da se izdrži?

- Crvena zvezda ce opet biti prvak države, a Jelena Jankovic i Novak Ðokovic bice prvi reketi na svetu.

- Hvala vam puno.

- Nema na cemu!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Najveca sloboda je kada smeš slobodno da kažeš da slobode nema!

- Ja sam na braniku otadžbine. Dalje se nema gde!

- U anketi ''Kako živite?'' nisu me pitali ništa!

- Kad sam se vracao iz inostranstva tek tad sam video koliko je Srbija daleko od Evrope!

- Svet se cudi zašto se i mi cudimo zbog ovakve sitacije u zemlji.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Požarevacke opšte bolnice u periodu od 27.04. 2007.godine do 04.05.2007.godine u dvadesetšest porodaja rodeno je 26 beba i to 12 decaka i 14 devojcica.

Cerke su dobili :

Spasojevic Vasilica i Martikovic LJubomir iz Bresnice, Ilic Anita i Cvetkovic Vladica iz Požarevca, Jovic Sanja i Stevanovic Ivan iz Gareva, Paunovic Jadranka i Kojic Boban iz Dubravice, Milic Danijela i Saša iz Golupca, Miletic Nada i Stanisavljevic Igor iz Aleksandrovca, Jovic Nataša i Ivan iz Dvorišta, Milivojevic Nadežda i Rade iz Požarevca, Mitic Anica i Stojkovic Radomir iz Trnjana, Stevanovic Sladana i Dragan iz Požarevca,

Sinove su dobili:

Živanovic Maja i Stepanovic Radiša iz Voluje,Stepanovic Sanela i Marinkovic Bojan iz Dubravice, Milivojevic LJiljana i Jelisavac Aleksandar iz Požarevca ,Gavric Jelena i Saša iz Velikog Gradišta, Lazic Ivana i Ilic Ivan iz Beranja , Petkovic Manuela i Jovanovic Rajko iz Zabrege,Jovanovic Jelica i Trifunovic Goran iz Požarevca,Avramovic Vladan i Kristina iz Makca,Ðordevic LJiljana i Marjanovic Aca iz Toponice,Pantic Ivana i Zoran iz Požarevca,Ceran Katarina i Nikola iz Požarevca.

OSNOVNA ŠKOLA "DESANKA MAKSIMOVIC" POŽAREVAC NA FESTIVALU MLADIH

"SVE ZA LJUBAV "

Festival mladih vec je u punom jeku. Proteklog petka svojim se programom od dvadeset i pet sjajnih tacaka, naslovljenim “Sve za ljubav”, predstavila Osnovna škola “Desanka Maksimovic” iz Požarevca.

Istovremeno, ovaj se kolektiv predvoden direktorkom Draganom Petrovic, priprema za veliku proslavu svog Dana- 16. maja, koji ce ponovo pesmom i igrom “obojiti” ucenici ove vaspitno- obrazovne ustanove.

Inace, idejni nosilac i organizator okupljanja i druženja osnovaca na Festivalu mladih je Kulturno- prosvetna zajednica Požarevac, dok je prostor obezbedio Centar za kulturu Požarevac. Ostalo je na školama, njihovim kolektivima, i, iznad svega, dacima.

-I ove godine, vec tradicionalno, naša je škola pripremila program za Festival mladih. Ucestvovali su svi ucenici, od prvog do osmog razreda. To je veliki broj daka. Tako, recimo, samo hor broji osamdeset ucenika. U festivalskom programu, kao što je publika mogla da vidi, zastupljene su bile sve vrste tacaka: recitovanje, dramski prikazi, muzicke tacke, “ujedinjene” sloganom “Sve za ljubav”. Time smo želeli da istaknemo znacaj pozitivnih oseca-nja, što je deci posebno drago, a, naravno, i nama odraslima. LJubav je za sve bitna i važno je da u nju verujemo, da se jedni prema drugima adekvatno ophodimo i posvecujemo pozitivna osecanja, kaže direktorka OŠ “Desanka Maksimovic”, Dragana Petrovic.

-Videna priredba rezultat je višemesecnog rada. Pripreme nastavnika i ucenika pocele su još u septembru. Tacke i sadržaji predstavljeni na Festivalu nastali su, u pravom smislu te reci, zajednickim naporima. U nekim su slucajevima tvorci nastavnici, a u nekim naši daci. Tako je recimo scenografiju za nastup naše škole ove godine osmislila Bojana Todic, ucenica 8. razreda, - nastavlja direktorka Dragana Petrovic, sumirajuci utiske nakon velike predstave:

-Sasvim smo zadovoljni programom. Posvetili smo ga svemu što mladi vole. Predstavili smo se sa dvadeset i pet tacaka. Deca su, kao i uvek do sada, ucestvovala sa velikim uživanjem, angažujuci se u svim fazama pripreme, a u punom svetlu su se pokazali u finišu, na predstavi u petak uvece.

A. Maksimovic

REZULTATI 9. REGIONALNOG TAKMICENJA I SMOTRE NAUCNO ISTRAŽIVACKIH RADOVA TALENATA

NA REPUBLICKO - 74 NADARENA UCENIKA

Od 228 ucesnika 9. Regionalnog takmicenja i smotre naucno istraživackih radova talenata, za Republicku smotru iz Branicevskog i Podunavskog okruga kvalifikovalo se 74 takmicara. Nadareni ucenici osnovnih i srednjih škola ova dva okruga osvojili su 30 prvih, 21 drugo i 23 treca mesta iz deset nastavnih oblasti.

FIZIKA

Tri prva mesta osvojili su ucenici Gimnazije Smederevo; Dimitrije Kotur ( 97,5), Vladimir Gligorijevic ( 97,5) i Uglješa Milic ( 100). Mentori ovih ucenika bili su Vesna Simonovic i Milutin Vuckovic.

MATEMATIKA

Prvo mesto; Stefan Markovic (97)- Požarevacka gimnazija, mentor Danijela Žukovska, i Petar Lotrean ( 97)- Gimnazija Smederevo, mentor Aleksandar Marinkovic. Drugo mesto; Sofija Jovicic ( 94)- Palanacka gimnazija, mentor LJiljana Jelic, i Ana Cvetkovic ( 95)- Požarevacka gimnazija, mentor Vladan Gajic.

PSIHOLOGIJA

Sa 96 osvojenih bodova, Ðorde Živadinovic, gimnazijalac iz Velike Plane uz pomoc mentora Lidije Stojkovic kao jedini takmicar osvojio je drugo mesto.

ISTORIJA

Prvo mesto; Ilija Ivanovic ( 47)- Srednja škola Veliko Gradište, mentor Zorka Jevtic, Milan Živancevic ( 49)- Gimnazija Smederevo, mentor Dragica Kalina, Aleksandar Jevremovic ( 49)- Požarevacka gimnazija, mentor Snežana Milišic, Carna Jovanovic ( 50)- Gimnazija Smederevo, mentor Ružica Monevska, Nemanja Simic (47)- Gimnazija Smederevo, mentor Dragica Kalina, Željko Glišic ( 48) i Ilija Jacanovic ( 49) iz Požarevacke gimnazije sa mentorom Snežanom Milišic. Radovan Jovanovic (46)- Gimnazija Smederevo kome je mentor bio Ružica Monevska, osvojio je drugo mesto.

INFORMATIKA

Prvo mesto; Mladen Cicic ( 98)- Gimnazija Velika Plana, mentor Dragan Miloševic. Drgo mesto; Miloš Milovanovic ( 950- Palanacka gimnazija, mentor Snežana Ðordevic.

HEMIJA

Drugo mesto; Jovana Milic (94)- Požarevacka gimnazija, mentor Aleksandar Teodorovic, Dušan Kolarski ( 94)- Gimnazija Smederevo, mentor Aleksandar Teodorovic.

SRPSKI JEZIK

Drugo mesto; Lazar Bojicic ( 95)- OŠ “ Dr J. Cvijic” Smederevo, mentor Jelena Nešic i Aleksa Stankovic (95) iz iste škole sa mentorom Violetom Draškovic. Trece mesto; Danica Jokic (93)- OŠ “ Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, mentor mr LJubimka Blaževic, Stefan Markovic (91)- OŠ “ J. Cvijic” Kostolac, mentor Gordana Slavkovic i Dunja Ðurovic (90)- Gimnazija Velika Plana, mentor Jelena Zlatkova.

GEOGRAFIJA

Drugo mesto; Kristina Aleksic ( 95) i Ognjen Srdanov ( 95)- OŠ “ Sveti Sava” Požarevac, mentor Ben Mladenovic, Milena Maksic ( 96)- OŠ “ Dositej obradovic” Smederevo, mentor Boris Zdravkovic. Trece mesto; Milena Spasojevic (93)- OŠ “ Dositej Obradovic” Smederevo, mentor Boris Zdravkovic, Aleksandar Arandelovic (91)- Gimnazija Smederevo, mentor Mirjana Mircetic.

ENGLESKI JEZIK

Prvo mesto; Maja Davidovic ( 98)- OŠ “ H. I. M.” Smederevska Palanka, mentor Renata Krstic, Irena Ducic ( 97)- Gimnazija Smederevo, mentor Jasna Ristic, Ivana Mitrovic ( 99)- Gimnazija Smederevo, mentor Biljana Milentijevic, Jovana Ðuricic ( 97), Marta Stanojevic ( 97) i Jasna Ðordevic ( 98)- Gimnazija Smederevo, mentor Ana Martinovic, Milja Milenkovic ( 98)- Požarevacka gimnazija, mentor Nataša Beric, Aleksandra Višekruna ( 97)- Gimnazija Smederevo, mentor Dragana Gajic. Drugo mesto; Jovana Dubonjac ( 94)- OŠ “ H.R.Š“ Smederevska Palanka, mentor Ružica Tošic, Marija Ðordevic ( 95)- Palanacka gimnazija, mentor Dragana Žigic, Vladica Jovanovic ( 95)- Gimnazija Smederevo, mentor Živka Živkovski, Sandra Krstic (95) i Marina Vasic ( 94)- Gimnazija Smederevo, mentor Ana Martinovic, Dušan Pirkovic ( 95)- Gimnazija Smederevo, mentor Sanja Radosavljevic. Trece mesto; Milica Pavlovic ( 90)- OŠ “ Dositej Obradovic” Požarevac, mentor Zorica Miladinovic, Vuk Lesi ( 92)- OŠ “ Jovan Cvijic” Kostolac, mentor Sanja Miloševic, Milan Savic ( 90)- OŠ “ ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, mentor LJubinka Karanovic, Jovana Bogdanovic ( 90)- OŠ “ H.R.Š.” Smederevska Palanka, mentor Nataša Vukovic, Dragana Petkovic ( 92)- Požarevacka gimnazija, mentor Ivana Jankovic, Nataša Georgijev (90)- Gimnazija Velika Plana, mentor Tanja Gojakovic, Sanja Nevenkic ( 90)- Palanacka gimnazija, mentor Dragana Žigic, Milica Kotur ( 90) i Andela Stevanovic ( 92)- Gimnazija Smederevo, mentor Živka Živkovski, Jelena Aleksic ( 90), Radoslavka Nikolicic ( 91) i Lidija Kostic ( 90)- Gimnazija Smederevo, mentor Ana Martinovic, Milica Jovanovic ( 91)- Palanacka gimnazija, mentor Violeta Stankovic.

BIOLOGIJA

Prvo mesto; Marija S. Marjanovic ( 98)- OŠ “ Dositej Obradovic” Požarevac, mentor Snežana Milisavljevic, Saša Švikovic ( 98) i Ivana Špika ( 98)- Požarevacka gimnazija, mentor Radiša Markovic, Jovana Veljkovic ( 98), Srdan Stojkovic ( 98), Jelena Mikic ( 98) i Kristina Nikolic ( 100)- Gimnazija Velika Plana, mentor Jelena Simic, Miloš Miljkovic (100)- Palanacka gimnazija, mentor Spomenka Todorovic, Miloš Dobrosavljevic ( 98)- Srednja škola “ Mladost” Petrovac, mentor Katica Jankovic. Drugo mesto; Benjamin Hekic ( 96) i Katarina Peric ( 96)- Srednja škola “ Mladost” Petrovac, mentor Budimka Draguljevic, Nikola Jovicic ( 96)- Palanacka gimnazija, mentor Spomenka Todorovic. Trece mesto; Aleksandra Lazevski ( 91)- Gimnazija Smederevo, mentor Stanica Stojanovic, Una Radovanovic ( 93)- Gimnazija Smederevo, mentor Vera Borjan Stepanoski, Milena Stanojevic ( 91)- Požarevacka gimnazija, mentor Radiša Markovic, Nikola Vrbanovic ( 92)- Gimnazija Smederevo, mentor Gordana Dronjak, Milena Dimitrijevic ( 91)- Požarevacka gimnazija, mentor Stanka Nenadovic.

Pored diploma i prigodnih poklona, ucenicima srednjih škola osvojene pojedinacne nagrade za jedno od prva tri mesta donose dodatne bodove pri upisu na fakultet, a u skladu sa Statutom visokoškolske ustanove gde se upis vrši. Republicki centar ce na osnovu prispelih izveštaja regionalnih centara i rezultata Republickog takmicenja i smotre saciniti jedinstvene izveštaje za svaku kategoriju i dostaviti ih Ministarstvu prosvete i sporta, i to Sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, Sektoru za razvoj i medunarodnu prosvetnu saradnju i Sektoru za srednje obrazovanje.

M. K.

LJUBOMIR DULKANOVIC PREDSEDNIK KUD "PAULJ MATEJIC" MELNICA

MELNICANI PONOVO IGRAJU

Jedan od ucesnika ovogodišnje manifestacije Kulturnog prosvetnog centra iz Petrovca „Takmicenje sela 2007" je i Kulturno umetnicko društvo „Paulj Matejic" iz Melnice. Iako sa bogatom tradicijom, sticajem raznih okolnosti , ovo društvo nije bilo aktivno nekoliko godina, a najzaslužniji za njihovo aktiviranje je LJubomir Dulkanovic, predsednik društva, iskusni aktivista i raniji odbornik. Na priredbi povodom „Takmicenja sela" koja je održana krajem aprila u Melnici, ucešce je uzelo šezdesetak clanova KUD-a, od najmladih do onih starijih. Mi smo pitali gospodina Dulkanovica da li je bilo teško pokrenuti mlade, da se ponovo aktiviraju u kulturi?

„Iskreno govoreci, pravo je zadovoljstvo raditi sa mladima. Treba im samo ponuditi adekvatne sadržaje i programe koji njih zanimaju. A mi imamo divni decu i omladinu i to nije bilo teško. Veceras smo videli izuzetno uspešan program, trebalo je mnogo napora i truda da se sve to pripremi, a aplauzi prepune sale u Domu kulture govore da smo uspeli. Prikazali smo tri spleta vlaških igara i dva spleta srpskih igara u izvodenju starijeg folklora i po splet srpskih i vlaških igara u izvodenju decijeg folklora. Takode uspešan nastup imali su i naši voklani i instrumentalni solisti, a posebno se zahvaljujem našim gostima Grupi frulaša iz Ranovca koji su izvodenjem izvornih narodnih melodija ulepšali ovo vece".

Treba napomenuti da je strucni žiri Takmicenja sela program iz Melnice nagradio najvišim ocenama. Inace, Melnica ima jedan od najuredenijih Domova kulture u opštini Petrovac, a radovi na njegovom renoviranju su još u toku. Uslovi za organizovanje kulturno zabavnih sadržaja su maltene idelni, a stvoreni su velikom aktivnošcu rukovodstva Mesne zajednice i razumevanju Skupštine opštine naglašava nam predsednik Dulkanovic i nastavlja:

„Moram posebno da istaknem dobru saradnju sa Osnovnom školom „Branko Radicevic" u Melnici jer njeni ucenici su naši najbroniji clanovi i bez njihove pomoci ne bismo mogli da organizujemo ovaj rad i ja im se i ovom prilikom zahvaljujem".

Posle ovog uspešnog nastupa u Melnici, pred svojim meštanima, KUD „Paulj Matejic" planira i nastupe po drugim mestima, pre svega u opštini Petrovac, a za lep program, svi clanovi su nagradeni od mesne zajednice i opštine jednodnevnom ekskurzijom.

D.Ilic

IZ RADA KOLA SRPSKIH SESTARA, PODRUŽNICE U POŽAREVCU

POKLONI STIGLI U MILOŠEVAC

U okviru redovnih aktivnosti Kola srpskih sestara Podružnice u Požarevcu, a u saradnji sa požarevackim Crvenim krstom, prošlog ponedeljka je uprilicen obilazak dece bez roditeljskog staranja smeštene u hraniteljske porodice u Miloševcu.

- U odnosu na uobicajene odlaske, to bila je naša vanredna poseta ovim mališanima. Organizovali smo je izmedu dva velika praznika, kako bi prigodnim poklonima obradovali ove male Požarevljane koji su toplinu domaceg ognjišta našli u poslovicno srdacnom i humanom Miloševcu. Nedavno su naše clanice, u saradnji sa ucenicima OŠ “Dositej Obradovic”, organizovale humanitaran koncert, od koga je sav prihod usmeren na finasiranje dobrovoljnog rada Kola. Pošto se aktivnosti Kola srpskih sestara inace baziraju na pomoci deci, starima ili iznemoglima, pola prikupljene sume od 52 hiljade utrošili smo na kupovinu poklona za decu bez roditeljskog staranja, smeštenu u Miloševcu. Ostatak novca bice utrošen za ostale naše humanitarne akcije u Požarevcu- rekla nam je Slavica Petrovic, clanica Kola od obnavljanja njegovog rada, koja se kao defektolog, zaposlena u Domu zdravlja inace bavi decom, prema kojoj život u startu nije bio stopostotno naklonjen.

Ove godine se obeležava i mali jubilej Podružnice: 15 godina od obnavljanja rada Kola srpskih sestara u Požarevcu. Za tu priliku priprema se svecana akademija i objavljivanje monografije koja ce sadržati dokumente i fotografije vezane za 100 godina od osnivanja i 15 godina rada Kola srpskih sestara u Požarevcu.

- I pored brojnih obecanja izrecenih u prigodnim prilikama tokom minulih 15 godina uspešnog rada, Kolo još uvek nema svoje prostorije, što umnogome otežava humanitarni rad clanica. Za sada smo podstanari, pred kojima je izvesna selidba, samo ne zna se još uvek gde, što nikako ne služi na cast onima koji su obecavali rešavanje ovog problema- istakla je Jasmina Živkovic, predsednica Podružnice.

R.R.D.

PLAMENJACA "BERE" VINOGRADE

U Kucevackom vinogorju "plemenjaca" je napala vinovu lozu na 300 hektara. Iskusni vinogradari nastoje da unište ovu biljnu štetocinu prskanjem loze, mešavinom "cineba" i "kosana".

Mile Stokic iz Velike Bresnice kaže da je uzrok pojave "plamenjace" u smeni kraceg kišnog perioda, vrelim suncanim danima i povecanim dnevnim temperature,kao što je sada slucaj u ovom delu Srbije.

Za sad ,procenjuju agronomi, zbog naleta ove biljne štetocine, ne postoji opasnosti da ce priciniti vece štete na plantažnim zasadima.

LJ.Nastasijevic

NA POLJIMA KUCEVACKE OPŠTINE

VRANE TAMANE KUKURUZ

Kucevo.- Poslednjih dana jata vrana masovno pustoše polja pod kukuruzom u kucevackoj opštini.Osim stavljanja strašila,ratari nemaju drugi nacin da spasu tek iznikle biljke kukuruza.Ima poljoprivrednika koji svakodnevno dežuraju i vrane rasteruju drvenim okretnim cekrtaljkama,koje koriste i fudbalski navijaci. U borbu protiv vrana ukljucili se i lovci ove homoljske opštine.

LJ.Nastasijevic