Header

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU PODELILO SREDSTVA OD IGARA NA SRECU

NOVCANA POMOC ZA ROMSKU DECU

U sedištu Branicevskog upravnog okruga prošlog ponedeljka je državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Dragutin Radosavljevic urucio finansijsku pomoc predsedniku opštine Požarevac Dušanu Vujicicu u iznosu od 630.000 dinara. Ova sredstva predvidena su za proširenje dostupnosti predškolskih obrazovnih institucija za decu romske nacionalnosti u gradu Požarevcu.

Radosavljevic je objasnio da po Zakonu o igrama na srecu i Uredbi o raspodeli novcanih sredstava od igara na srecu Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu raspolaže petinom sredstava od ukupno uplacene sume od igara na srecu koje organizuje Državna lutrija Srbije, a ta sredstva se raspodeljuju na lokalne samouprave na osnovu zahteva i projekata.

- Konkretno u ovoj raspodeli sredstava Ministarstvo raspodeljuje ukupno164 miliona dinara samo u ovoj martovsko-aprilskoj dodeli sredstava. Lokalne samouprave mogu tokom godine da ostvare znacajna sredstva od Ministarstva, one su temelj našeg društva i znacajan segment u sistemu funkcionisanja države, dodao je državni sekretar Radosavljevic, uz napomenu da lokalne samouprave i dalje mogu da konkurišu za novcanu pomoc kako bi poboljšale svoj rad.

Pored opštine Požarevac sredstva su dobile i opštine Golubac, Žagubica, Majdanpek i Smederevska Palanka.

Zahvaljujuci se na novcanoj pomoci, predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic je istakao da ce sredstva biti utrošena za proširenje kapaciteta i mogucnosti za pripremu romske dece za školovanje.

Domacin ovog skupa bio je nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic koji je rekao:

- Po drugi put za relativno kratko vreme, dakle u januaru, pa danas ponovo smo u mogucnosti da, zahvaljujuci Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu podelimo sredstva iz nacionalne lutrije, a ona nisu mala, oko 16 miliona dinara u dva navrata. Ono što je najvažnije je da lokalne samouprave treba da prepoznaju svoj interes i da svojim projektima konkurišu za ova vanredna sredstva. Što više projekata, to više sredstava na razlicitim mestima i iz razlicitih fondonva, u ovom slucaju iz nacionalne lutrije. Iz Branicevskog okruga danas su pomoc dobile tri opštine, tako da je to za naš okrug veoma znacajno. Ovde imamo i projekat koji se tice romske dece koji je veoma znacajan, jer se tice poboljšanja uslova školovanja romske dece. Naravno, potrebno je uložiti još sredstava i ja se nadam da ce ona stizati i ubuduce.

L.L.

REZULTATI IZBORA U BRANICEVSKOM OKRUGU

DS PRVI, SRS DRUGI

OPŠTINA POŽAREVAC

U nedelju, 11. maja, na birališta u opštini Požarevac, od 69.647 upisanih u biracke spiskove, izašlo je 40.449 gradana, odnosno 58,93 Održani su izbori za novi sastav skupštine Srbije i Skupštinu grada Požarevca. Znacajnijih nepravilnosti nije bilo, izbore je pratio veci broj domacih i stranih posmatraca.

U vreme zakljucenja ovog broja lista “Rec naroda”, podaci koje objavljujemo su preliminarni.

Poverenje gradana da cine sastav prve Skupštine grada Požarevca dobile su liste: DS - Boris Tadic - 13.484 glasa (34,32, G 17 Plus Požarevac - SPO - Mladan Dinkic - 2.439 (6,21, DSS - Vojislav Koštunica - 2.531 (6,44, SRS - Tomislav Nikolic - 11.406 (29,03, SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija - 5.810 (14,79.

Cenzus od 2.000 glasova nisu prošle Nova Srbija. LDP i PSS - Branicevska stranka zelena Kostolac.

Preracunato u broj odbornickih mandata, sastav Skupštine grada Požarevca izgledace ovako: DS - Boris Tadic - 26, G 17 Plus Požarevac - SPO - Mladan Dinkic - 4, DSS - Vojislav Koštunica - 5, SRS - Tomislav Nikolic - 22, SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija - 11.

REC STRANAKA

Beležimo prve izjave stranackih prvaka u Opštini Požarevac:

Goran S. Petrovic (DS):

- Najpre, zahvaljujem gradanima na ukazanom poverenju i obecavam da cemo uložiti maksimum napora da to poverenje u potpunosti opravdamo. Demokratska stanka je na ovim izborima ostavarila najbolji rezultat u svojoj istoriji, pobedivši ubedljivo i na parlamentarnim i na požarevackim lokalnim izborima. To potvrduje da gradani žele evropsku Srbiju, da ne žele neizvesnost i povratak u 90-e, i da Borisa Tadica, kao nosioca liste “Za evropsku Srbiju” vide kao coveka koji je, ne samo kao predsednik Srbije, garant bolje buducnosti svih gradana. Kada je rec o lokalnom nivou, od parlamentarnih izbora 2006-e, od kada smo formirali novi Opštinski odbor, beleži se konstantan rast clanstva u Opštinskom odboru DS-a, kao i konstantan rast poverenja gradana. Na ovim lokalnim izborima, od samog pocetka je bilo jasno da naša lista sadrži najkvalitetnije kandidate, ljude od integriteta, koji su svojim delovanjem i do sada, na mestima na kojima rade, pokazali da su sposobni i spremni dapreuzmu odgovornost za buducnost gradana. Nijednog trenutka nismo sumnjali da cemo pobediti i na lokalnom i na parlamentarnom nivou. Istovremeno, ova pobeda od nas zahteva veliku odgovorfnost za formiranje buduce vlasti. Pregovaracemo sa svima, osim sa Srpskom radikalnom strankom sa kojom je koalicija i na lokalnom niovu u ovom trenutku iskljucena. Demokratska stranka ima principe koje je postavila u toku predizborne kampanje, od njih necemo odustati i svako ko podržava te principe, pokušacemo da formiramo vlast sa buducim koalicionim partnerima. Greše oni koji koji misle da se njih ne može - bez svakog se može.

Saša Valjarevic (SRS):

- U odnosu na rezultate na lokalnim izborima 2004. godine, kada smo imali 10 odbornika, sada imamo 22, dakle, više nego duplo. Time smo, naravno, prezadovoljni, zahvaljujem biracima na poverenju. Pobedili smo u velikom broju seoskih sredina, ali u dosta gradskih sredina. Ukupno, SRS je na ovim izborima odnela pobedu u 25 izbornih jedinica od ukupno 68. Za nas, Demokratgsnjka stranka je dobila neocekivano veliki broj glasova, to tumacimo kao posledicu snažne kampanje na republickom nivou, pošto su istovremeno održani i republicki i lokalni izbori, deo birackog tela se poveo za obecanjima sa medija, koja su, po nama - bajka. Mi vec danas pocinjemo razgovore, najpre sa dosadašnjim koalicionim partnerom - SPS-om i, pošto ce nam trebati još jedan koalicioni partner, ukljucicemo i DSS. Rano je davati precizne i konacne ocene, ali smatram realnim da te tri stranke formiraju stabilan lokalni Parlament i stabilnu gradsku vlast.

Miodrag Ilic (SPS):

- Izbori su organizovani po proporcionalnom sistemu i, uz vecu izlaznost, dobili smo manji broj glasova, što je za nas nepovoljna situacija. Mi smo to znali, rezultat je mogao za neki procenat da bude bolji, ali - to je realnost. Iznenadilo nas je da je Demokratska stranka dobila neocekivano veliki broj glasova. Ali, tako su glasali gradani, to je ralnost, mi im cestitamo i izbornu volju gradana cemo poštovati. Što se tice formiranja koalicije za gradsku Skupštinu, još ništa nije poznato, mi smo spremni da razgovaramo sa svim strankama koje su ušle u gradsku Skupštinu. Prethodno, pošto se radi o partijskim listama, moracemo prvo da cujemo rukovodstvo, kako ce se to rešavati na nivou Republike, pa da to posle uzmemo u obzir. Poštovacemo i dosadašnjeg koalicionog partnera, SRS, a otvorena je mogucnost, zavisno od republicih nivoa, da udemo i u razgovor sa DS-om.

Slavoljub Matic (DSS):

- Izborni rezultati su uglavnom ocekivani. Najpre, protekli su u demokratskoj atmosferi i korektno, odziv biraca bio je solidan. Rezultati su takvi da omogucavaju da DSS svojom odlukom opredeli ko ce vršiti vlast u gradskoj Skupštini. Licno smatram da su i DS i SRS dobile glasove “na krilima” republickih lista i republicke kampanje i da takva polarizacija je vrlo loša za Požarevac. Upravo zbog toga, mi cemo pokušati da budemo korektiv jednog takvog jednostavnog i jednostranog razmišljanja. Svakako cemo razgovarati sa svim strankama koje su ušle u gradsku Skupštinu i, na osnovu programskih slicnosti, pokušacemo da napravimo stabilnu Skupštinu i stabilnu vlast.

REC GRAÐANA

Na biralištima je nekoliko gradana iznelo svoja videnja i ocekivanja:

- Licno ocekujem da se ništa nece promeniti. Nažalost. Šta ja želim? Naravno, želim u Evropu, - kaže Nada Mikic.

- Ocekujem da ce biti bolje posle ovih izbora, bez obzira ko pobedi. Mada, slabu perspektivu ima ova zemlja. Propustili smo silne godine, otišli su mnogi vozovi i drugi su bili u njima dok smo se mi prepucavali. Videcemo, - kaže Dalibor Pavlovic.

- Iskreno, ocekujem promene. Bice neizvesnosti, verujem u pobedu onih koji imaju najvece biracko telo i najdisciplinovanije birace. Zna se ko su, - rekao nam je Draga Jovanovic.

- Krivo mi je što opet ima malo mladih na biralištima. Šteta je da o našoj buducnosti odlucuju oni koji pred sobom realno imaju malo godina, koji znaju za ono što je nekad bilo i teško razumeju i prihvataju savremene tokove. Mi, koji tek treba da udemo u život, osnujemo porodicu, živimo do svoje pameti i sposobnosti, opet cinimo manjinu u birackom telu, jer vecina ne izlazi da glasa. Ipak, verujem u pobedu prodemokratskih snaga. Katastrofalno bi bilo sve drugacije, - rekla nam je Sanja Lazic.

D.M.

REZULTATI IZBORA U PETROVCU

U Petrovackoj opštini na održanim lokalnim izborima u nedelju 11. maja bilo je upisano 34.671 biraca, a glasalo je 18. 749 ili 55,07 glasaca. Na glasackom listicu bilo je 8 partija i koalicija. Najviše glasova osvojila je koalicija SPS - PUPS - JS sa 6.473 glasa, na drugom mestu je koalicija DS - SPO sa 4 .539 glasova, na trecem mestu je DSS sa 2222 glasa, a cetvrti je SRS sa dobijenih 2. 105. glasova. Zatim slede G17 plus sa 1. 328 glasova, NS 1. 157 glasova, Ujedinjeni Vlasi imaju 469 glasova, a LDP 456 glasova.

Na parlamentarnim izborima u petrovackoj opštini najviše glasova je osvojila Lista za evropsku Srbiju - Boris Tadic koja je dobila 7.809 glasova, na drugom mestu je koalicija SPS - PUPS - JS sa 4.182 glasa, a treca je SRS sa 3.936 glasova. Zatim sledi koalicija DSS - NS kojima je pripalo 1. 728 glasova, LDP sa 545 glasova i Ujedinjeni Vkasi sa 326 glasova.

Veliko Gradište

Lokalni parlament u Velikom Gradištu imace 35 odbornika. Evo kako su Gradani glasali: lista za selo i grad - Dragan Milic 13.92, G 17 plus 4.69, Nova Srbija 7.94, DS 28.57, SPS-PUPS 12.37, DSS 5.75, SRS 15.96, GRUPA GRAÐANA “KORAK ISPRED SVIH” LJubinka Blaževic 5.04, SPO 3.14 Jedinstvena Srbija 2.58. Rec je o nezvanicnim podacima uz napomenu da ce na birackom mestu 35 izbori najverovatnije biti poništeni.

Kucevo

Za 41 odbornicko mesto održani su izbori u opštini Kucevo. Mandati u procentima:DS 35,50, SRS 36,84, SPS PUPS 7,92, Vlaška demokratska stranka 6, 06.

Žabari

Opština Žabari ima parlament od 35 odbornika.Ostvareni rezultati: SPS 9, DS 8, SRS 6, DSS 4, Nova Srbija 4,SPO 2.

Golubac

Skupština opštine Golubac ima 31 odbornicki mandat, a na nedeljnimizborima mandate su ostavreile stranke: DS 10, SRS 6, SPS - PUPS 4, Grupa gradana 4, DSS 4, G 17 3.

Malo Crnice

Prema informacijama sekretara Izborne komisije opštine Malo Crnice Momcila Jovanovica, 29 odbornih mesta dobile su liste: DS 9, SPS-PUPS 5, SRS 5, GG Pokret za “Stig i Mlavu” 4, Nova Srbija 4 i DSS 2 mandata.

Žagubica

Skupština opštine u Žagubici ima 33 odbornika. Upisano je bilo 12.440,a glasalo 7.992 biraca. G 17 Plus je dobio 10, Jedinstvena Srbija Pokret za Homolje 10, DSS 5, SRS 5, DS 3.

ORGANIZACIONI ODBOR 13. GLUMACKIH SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC” RAZMATRAO EFEKTE OVOGODIŠNJEG FESTIVALA

FESTIVAL SE MORA OZBILJNIJE ORGANIZOVATI

Prošle nedelje sastao se Organizacioni odbor 13. Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” koje su ove godine održane od 1. do 6. aprila, kako bi se razmotrio izveštaj glavnog organizatora, Centra za kulturu Požarevac, rezimirali finansijski rezultati i procenili evetnualni propusti. Predsedavao je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, a sastanku je prisustvao i selektor svecanosti, reditelj iz Beograda, Božidar Bobo Ðurovic, koji je najpre naglasio da se radi o festivalu koji je od znacaja za citavu Republiku Srbiju, jer okuplja najbolja glumacka imena u državi, a potom izneo nekoliko primedbi na propuste u organizaciji.

- Postoji jedna vrsta nesuglasja izmedu vrednosti festivala i mesta festivala na pozorišnoj mapi i u javnosti. Stekao sam utisak, ako se izuzmu elektronski mediji, koje nisam pratio i nemam prava da govorim o tome, da je ovo regionalni festival, što nije i ne bi smeo da bude. Moja sugestija bi bila da se narednih godina osmisli potpuna medijska prezentacija, jer mediji u Beogradu nisu pratili festival. Bio sam iznenaden da su samo Vecernje novosti prenele kratku vest da je Lane Gutovic dobio nagradu. Greh je izdvajati ogroman novac, da dolaze ozbiljni gosti, gosti iz drugih država, a da se sve svede na jednu lokalnu pricu koja ne doprinosi Požarevcu u onoj meri u kojoj bi mogla. Druga stvar, ona reklama koja se nalazila na Centru za kulturu izgleda kao da je, nisam siguran, ali kao da je iz 45-e, ili 48-me godine, u period od te tri godine bih je smestio; da se u 21. veku ispiše polikolorom repertoar, to ostavlja jednu sliku koja mislim da nije dobra po nas. To nije pitanje novca, vec neceg što se mora osmisliti na vreme. Trece, predložio bih da ovaj festival bude pravno lice, da radi citavu godinu, da ima direktorijum i svoje organe. On nikako ne bi smeo da živi mesec dana pre pocetka i mesec dana posle završetka. To je sudbina svakog festivala koji nema kontinuitet, mora se stalno pripremati strategija, kako medijska, tako i repertoarska. Takode, Upravni odbor Svecanosti bi po svaku cenu trebalo da poveca nagradu i da to bude najveca novcana nagrada koja postoji u zemlji za glumacku kreaciju, tada ce se svi boriti da dodu na festival, a i mediji ce se okrenuti prema njemu, izmedu ostalog rekao je selektor Ðurovic.

Direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic istakao je da su Svecanosti odlicno definisane u programskom smislu, ali i po njegovom mišljenju medijska pokrivenost nije bila odgovarajuca.

Za sedam dana trajanja Glumackih svecanosti, receno je sastanku, prodate su ukupno 1024 karte od 3900 koliko je iznosilo zaduženje. Ukupni prihodi manifestacije su oko 500 000 dinara, a rashodi oko 4 miliona i 200 hiljada dinara. Sponzori su ucestvovali sa oko 500 000 dinara, a ostale troškove, oko 3 i po miliona dinara, podmirila je opština Požaravac iz budžetskih sredstava.

L.L.

U KOSTOLCU ISPOSTAVA NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE

HILJADU I PO NEZAPOSLENIH

Proteklog cetvrtka u Kostolcu je svecano otvorena ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijale u Požarevcu.

Na evidenciji nacionalne službe - Filijale u Požarevcu nalazi se oko 1,5 hiljada nezaposlenih Kostolcana koji sada ne moraju da putuju u Požarevac.

Ispostavu, koja se nalazi u zgradi Mesne zajednice Kostolac, otvorio je Vladimir Ilic, državni sekretar za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

- Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije izlazi u susret buducim dogadajima. Ocekujem da Kostolac vrlo brzo postane gradska opština a takvu inicijativu sam i licno podržao, rekao je Ilic.

Svecanosti je, sem direktorke filijale Požarevac Danke Nikic-Matovic, prisustvovala i generalna direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Tamara Samardžic.

Opremu za novu kancelariju finansirala je Nacionalna služba a u njoj ce raditi evidenticar i savetnik za odnose sa poslodavcima.

T.R.S.

RADOVI U POŽAREVACKOJ OPŠTINI

PUŠTENA U RAD NOVA CRPNA STANICA

Predstavnici opštine Požarevac i Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju” u petak su u rad zvanicno pustili Crpnu stanicu br. 5 u Mesnoj zajednici Burjan, Zmaj Jovinoj ulici.

Stanica, koju je radilo preduzece “Moping inženjering” Požarevac, sa podizvodacima “28. jun” iz Smedereva, “Gradevinar” i “Garden studio” iz Požarevca, vredi 17 miliona dinara. Radovi na stanici, koja funkcioniše vec dve nedelje, poceli su u oktobru prošle godine a po recima direktora Direkcije Nenada Simica malo se kasnilo zbog lošeg vremena u decembru i januaru.

Mile Puric, direktor “Moping inženjeringa”, generalnog izvodaca radova istakao je da je ovo jedna od kljucnih stanica u sistemu otpadnih voda u Požarevcu, druga po velicini, posle crpne stanice 3.

-Ova stanica je dimenzionisana tako da u narednih pedeset godina nece biti problema sa evakuacijom otpadnih voda. Ovih dana pocece radovi i na crpnoj stanici 6, jer su se za to stvorili uslovi nakon izrade kolektora u ulici Rade slobode, najavljeno je.

Obilazak je obuhvatio i radove na asfaltiranju puta Petka - Zabelski put u dužini od 2 850 metara. Planirano je da ova investicija iznosi oko 15 miliona dinara ali je zbog nižih cena prilikom javne nabavke sklopljen ugovor na nešto manje od 14 miliona, te ce ostatak sredstava biti iskorišcen za produžetak asfaltiranja do centra, a ne samo do pocetka sela Petka.

- Put ce biti od velikog znacaja jer ce skratiti put meštanima Petke i jednog dela Kostolca ka Požarevcu, rekao je Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije u JP “Direkcija za izgradnju”.

Izvodac radova na asfaltiranju je firma “Srmeks” iz Petrovca na Mlavi a radovi su pre nekoliko dana završeni do puta Požarevac - Dubravica.

Znacaj puta u povezivanju moravskih sela sa Kostolcem, jer je veliki broj meštana sela zaposlen u Kostolcu, istakao je Ivan Grubetic, predsednik SO Požarevac.

- Ostaje još da se sa ovim putem direktno poveže i Brežane, te da se kompletno završi medusobno povezivanje moravskih sela, podvukao je Grubetic.

Predsednik opštine Dušan Vujicic podsetio je da lokalna samouprava brine o svim gradanima te da im je uslišena želja koju meštani Petke imaju vec dvadeset godina.

T.R.S.

ZAŠTO PRAVDA NIJE STARIJA OD ZAKONA

SUD U POŽAREVCU PRAVI SISTEMATIZACIJU ‘’REC NARODA’’

- Povreda prava na sudenje u razumnom roku

Iako je Zakonom o radu pravljenje akta Sistematizacije radnika u preduzecima dato u nadležnost inokosno poslovodnom organu, Sud u Požarevcu to pravo ne priznaje, vec svojim PRESUDAMA pravi novu Sistematizaciju po zakonima samo njima znanim a pod uticajem sila koje bi da ugase privatizovanu, slobodnu i nezavisnu medijsku kucu’’Rec naroda’’ kako bi neko drugi zauzeo taj medijski prostor.A da je tako ,govore i cinjenice.

U predmetu P 1280/03 Opštinski sud u Požarevcu, sudija Dragana R. i Okružni sud u Požarevcu , sudije u sastavu Zorica N., Mirjana S. i Vesna V.ne priznaju donetu Sistematizaciju’’Rec naroda’’ 21. maja 2.003. godine za koju je Osnivac Opština Požarevac dala saglasnost 29.maja 2.003. godine, vec donose PRESUDE da se tužilac Ðorde V.vrati na posao,a što dalje znaci da za 4 GODINE,9 MESECI i 9 dana NERADA, novinska kuca’’Rec naroda’’treba tužiocu da isplati izgubljene zarade, iako radom od 5 meseci i 7 dana,koliko je radio u novinskoj kuci ‘’Rec naroda’’nije stekao pravo ni za godišnji odmor.

Radni odnos Ðordu V.prestao je pošto je bio proglašen kao tehnološki višak u medijskoj kuci ‘’Rec naroda’’3. juna 2.003. godine.

Po rešenju br.280 od 3.juna 2.003.godine primio je OTPREMNINU od 45.019.hiljada dinara koju nije ni vratio , iako je kasnije podneo tužbu protiv’’Rec naroda’’.

ZAR JE POMENUTIM SUDIJAMA BILO POTREBNO SKORO 5 GODINA DA BI DONELI PRESUDU?

Ovo je pravi primer kako Sud u Požarevcu svesno cini POVREDU PRAVA na sudenje u razumnom ROKU. Sudije Opštinskog suda u Požarevcu nisu svesne cinjenice da cineci povredu prava na sudenje u razumnom roku, kakve sve probleme stvaraju svojim PRESUDAMA posle 4.godine, 9 meseci i 9 dana za novinsku kucu ‘’Rec naroda’’.

Da li je Opštinski sud u Požarevcu spreman da izdvoji sredstva nadoknade za 4.godine i 3 meseca, ako mišljenje Vrhovnog suda Srbije po našoj žalbi bude negativno, za isplatu novcane nadoknade pomenutom tužiocu Ðordu V. za nerad u tom periodu ili cemo biti prinudeni da potražimo zaštitu Medunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu.

I. Dimitrijevic

POVELJE ZA NEGOVANJE SLOBODARSKE TRADICIJE

Povodom 63. godišnjice 9.maja, Dana pobede nad fašizmom u svecanim salonima opštinskog zdanja prošlog petka organizovan je svecani prijem, kome su, pored ostalih, prisustvovale i delegacije iz Rusije i Ukrajine.

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic je u ime lokalne samouprave pozdravio goste i cestitao Dan pobede, podsecajuci na velike žrtve koje je srpski narod podneo u Drugom svetskom ratu.

Priznanja za negovanje tradicija oslobodilackih ratova naroda Srbije, jubilarne povelje dodelio je Republicki odbora SUBNOR-a, a dobili su ih: Dušan Vujicic, Dragan Lazovic, Predrag Perencevic i Žarko Tepšic.

Prisutnima se obratio i predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a, Žarko Tepšic, isticuci znacaj negovanja tradicija oslobodilackih ratova.

Na svecanom prijemu nastupio je Gradski ženski hor “Barili” sa dirigentom Katalin Tasic.

L.L.

U PETROVCU OBELEŽEN 9. MAJ DAN POBEDE

POLOŽENI VENCI NA SPOMEN OBELEŽJE U GRADSKOM PARKU

Dan pobede nad fašizmom i ove godine obeležen je u petrovackoj opštini a u organizaciji Saveza boraca opštine Petrovac. Delegacije opštine i Saveza boraca na cijem su celu bili Radiša Dragojevic, predsednik opštine i Dimitrije Radosavljevic, predsednik Saveza boraca položili su vence na spomen obeležje palim borcima u Drugom svetskom ratu u gradskom parku. Tom prilikom, posle odavanja pošte minutom cutanja, prof. Dimitrije Radosavljevic je podneo referat pod nazivom „Pobeda nad fašizmom” u kome je izmedu ostalog rekao:

„Na današnji dan pre 63 godine usahnula je fašisticka cizma. Borci našeg kraja dali su ogroman doprinos oslobadanju Jugoslavije. Mlavski odred formiran 1941. godine otpoceo je bobu protiv fašizma. Ta borba je trajala sve do 1943. godine kada je odred rasformiran.

Oktobra 1944. sa naše teritorije mobiliše se 3.572 borca najviše rasporedeni u 18. i 19. brigadu 25. divizije. Oni ucestvuju u borbama kod Kraljeva, preko Drine, za oslobodenje Beograda, na Sremskom frontu a bore se i za Zagreb, LJubljanu, Istru i Trst. Jedan broj boraca našeg kraja slobodu su platili svojim životima. Sa naše teritorije u NOR -u život je izgubilo 916 boraca.

Današnje generacije su dužne i obavezne da herojima našeg kraja odaju dužnu pocast, neguju tradicije NOR-a i cuvaju spomenike kao spomenike naše istorije i kulture našeg naroda. Ovaj spomenik u Gradskom parku ima kosturnicu kako Srba tako i Rusa”.

Zatim je predsednik Opštinskog odbora Dimitrije Radosavljevic urucio priznanja. Zlatna plaketa dodeljena je Draganu Golubovicu iz Zabrda, invalidu gradanskog rata 1991. godine i Javnom preduzecu „Parking sevis”. Diplome Saveza boraca urucene su Siniši Miladinovicu iz Ždrela, „Ribarstvu Dragojevic” i restoranu „Košuta”. Knjiga „Borci Mlave” urucena je Živoradu Kosticu iz Knežice.

D.Ilic

POVODOM 9.MAJA, DANA POBEDE NAD FAŠIZMOM

VENCI NA CACALICI

Povodom 9.maja, Dana pobede nad fašizmom na spomen kosturnici borcima Crvene armije i spomenik palim borcima NOR-a na Cacalici vence su položili: delegacija Ruske Federacije predvodena konzulom Aleksandrom Ivanovim i potpukovnikom Sergejem Parubovim, ambasade Ukrajine u Beogradu koju je predvodio njen prvi sekretar Aleksej Kocerda, opštinsko rukovodstvo na celu sa Dušanom Vujicicem, Ivanom Grubeticem i Sašom Valjarevicem, požarevacki socijalisti predvodeni Miomirom Ilicem i Milicem Jovanovicem, predstavnici SUBNOR-a i Vojske Srbije.

Prema recima Dragana Lazovica predsednika Opštinskog odbora SUBNOR-a na današnji dan pre 63 godine celicna ruka saveznicke alijanse bacila je na kolena i dotukla fašisticku neman koja je pet godina pre toga harala Evropom i svetom. Presudni doprinos toj pobedi dala je sovjetska Crvena armija zajedno sa jugoslovenskim partizanima. U spomen kosturnici nalaze se tela 441 vojnika Crvene armije koji su doprineli toj velikoj pobedi i doneli nam slobodu u kojoj i danas uživamo.

U svom obracanju ispred spomen kosturnice boraca Crvene armije konzul Ruske Federacije Aleksander Ivanov je rekao sledece: “Šesdeset tri godine dele nas od dana kada je srušena ratna mašinerija fašisticke Nemacke. Rusija slavi ovaj dan sa suzama tuge i radosti. Tuge, zbog toga jer je ova pobeda izvojevana sa prevelikom cenom, a radosti zato što smo zajednickom borbom sa svim saveznickim snagama, sa bratskim srpskim narodom, uspeli da izvojevamo mir, slobodu i dostojanstvo. Danas odajuci zahvalnost ovim junacima koji su po cenu svog života pružili nam priliku da živimo u miru i dostajanstvu, moramo se setiti njihovih podviga, a isto tako moramo misliti na buduce generacije. Nastavljanjem tradicije slobodarske borbe, branimo pravdu i medunarodno pravo koje se nažalost i danas sa nekih strana krši”.

Posle svecanog polaganja venaca na spomenik palim borcima NOR-a prisutnima se obratio i Žarko Tepšic predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a naglasivši da slobodoljubivi narodi Evrope i sveta obeležavaju 9.maj kao Dan pobede nad najvecim neprijateljem ljudskog roda, nemackim fašistickim Rajhom. Poseban znacaj obeležavanju ovog velikog istorijskog dana daju antifašisti i narodi onih država koje su podnele najvece žrtve za svoju slodobu, ruski i srpski narod, Jevreji, Grci, Poljaci, Francuzi i drugi.

“Da nije bilo nadcovecanskog zajednickog žrtvovanja antifašistickih snaga na celu sa mocnim Sovjetskim savezom, mnogi narodi bi bili izbrisani sa svetske mape. Da nije bilo zajednicke borbe antifašista Evrope, fašizam ne bi mogao biti uništen, a to ogromno ratno iskustvo i bratstvo po oružju morali bi imati u vidu i danas kada nam preti opasnost svetskog imperijalnog poretka, ciji su nosilac SAD. Ogromno herojsko rodoljublje prema slobodi srpskog i ostalih naroda se nikada ne može negirati ni falsifikovati, što nažalost pojedinci u službi zapadnih sila danas obilato cine. Necemo valjda više voleti svet, ako manje volimo svoj narod. Samo tradicija i zakoni sopstvene zemlje nalažu nam pre svega da brinemo o svom narodu i o onima koji su nam najbliži.

Otkuda pravo da se onda u nekim zemljama Zapada, srpski patriotizam karakteriše kao šovinizam, pa cak i fašizam. Ocito je da su kao i 1941.godine ugroženi sami temelji civilizacije. Tada fašizam, danas novi imperijalni globalizam i terorizam, pokušavaju na najbrutalniji nacin da pokore radi svojih interesa pre svega male narode, gde im je Srbija, zbog svog strateškog položaja, otpora i slobodarstva, trn u oku. U slobodarskoj istoriji srpskog naroda prošli smo kroz mnoge strahote ratova i uništenja, ali smo ostali i opstali ponosni na svojoj prelepoj srpskoj zemlji”, porucio je Tepšic.

D.Dinic

ZAŠTO JE ZAPUŠTENA VILA KARAÐORÐEVICA U NERESNICI KOD KUCEVA

RUINA “SAHRANILA” DVORAC

U Neresnici kod Kuceva nalazi se Letnjikovac Aleksandra I Karadordevica, izgraden izmedu dva svetska rata, a u njegovoj blizini protice bistri Pek, koji je još od antickih vremena poznat kao zlatonosna reka.

Letnjikovac zahvata površinu od 2 hektara i obuhvata Kraljevu vilu,prijemnu i pomocnu zgradu,kao i veliki park. Zgrade su dosta oštecene i potrebna je njihova hitna popravka. Od 1947.godine Letnjikovac je bio u vlasništvu kraljevske porodice Karadordevic, kada im je ova, kao i ostala imovina, dekretom konfiskovana.

Smešten je u podnožju severnih obronaka živopisnih Homoljskih planina, u blizini reke Pek u koji se uliva pet bistrih planinskih recica od kojih svaka prolazi kroz živopisne doline sa predivnim pejzažima.

Prostrani letnjikovac kraljevske porodice Kradordevic u selu Neresnica kraj Kuceva, sagraden daleke 1937. godine, danas izgleda sablasno. Krov prokišnjava, drveni trem propada, a u prostranim sobama sa drvenim podom leže razbacane gajbe ispijenog piva.

Vila je oduzeta kraljevskoj porodici dekretom Skupštine Federatavne prepublike Jugoslavije 1946. godine i njoj je do sada gazdovala i o vili brinula Skupština opštine Kucevo.

Zlatan Petrovic, predsednik seoskog udruženja Roma kaže da prostrani plac velicine skoro jednog hektara sa vilom danas košta na tržištu izmedu 150 i 200 hiljada evra.

-Kupac bi se sigurno našao u selu, kad bi vila bila na prodaju - veli Petrovic.

Plac u hladovini je bogom dat za gradnju, vilu okružuju visoki borovi. Meštani Neresnice predlažu da se u vili otvori etno muzej kraljevske porodice iako nikakvog “kraljevskog“ nameštaja unutra više nema.

U Skupštini opštine Kucevo imaju ideju šta bi konkretno uradili sa vilom Karadordevica kojom gazduju više od šest decenija, ali ne žele da ulažu jer je najavljeno donošenje Zakona o restituciji i povracaju imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. Na tom spisku je kako saznajemo, i dvorac Karadordevica u Neresnici, u cijoj blizini je kralj Aleksandar, imao i svoj ogroman bager koji je u zlatonosnom Peku tražio zlato.U blizini vile je i rudnik zlata Blagojev kamen koji je zatvoren uoci 2000. godine i demokratskih promena. U blizini Letnjikovca nalazi se i izvor mineralne vode ‘’Duboka’’ a u njegovom okruženju povremeno se pojavljuje desetak minijaturnih jezera nastalih pre 80 godina iskopavanjem zlatonosnog peska pored obale Peka, radi dobijanja zlata. Iskopavanje peska bilo je bagerima koji su bili vlasništvo kraljevske porodice, pa se jezera u narodu poznata kao‘’kraljevska jezera’’ koja su bogata ribom a posebno pogodna za kampovanje.

LJ. Nastasijevic

VELIKI USPEH MEDICINSKE ŠKOLE U POŽAREVCU NA REPUBLICKOM TAKMICENJU

SEDAM NAGRADA IZ MATEMATIKE

Na Drugom republickom takmicenju iz matematike održanom 18. aprila ucenici Medicinske škole iz Požarevca ostvarili su, kao nikad, izvrsne rezultate.

Osvojena su dva prva, jedno drugo i dva treca mesta. Ti ucenici su osloboceni prijemnog ispita na fakultetu. Prva mesta osvojili su: Milena Stankovic i Jelena Pantic, drugo Marija Mihajlovic i dva treca Milica Stojkovic i Jovana Travica. Naravno, neosporne zasluge pripadaju i profesoru Dragani Stevanovic.

U CAST DANA POBEDE U PETROVCU PROMOVISANA KNJIGA „BORCI MLAVE”

DA SE NE ZABORAVI

U petrovackom Domu kulture u predvecerje Dana pobede održana je promocija knjige „Borci Mlave” prof. Dimitrija Radosavljevica. O knjizi su govorili Branko Lazic, Jovan D. Petrovic, Dobroslav Tepavcevic i Danilo Radojkovic. Odlomke iz knjige citali su Dragana Miloševic i Miroslav Živadinovic.

Prisutne goste medu kojima su bili Radiša Dragojevic, predsednik opštine, Miletic Mihajlovic, predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik, predstavnici Saveza boraca iz opšina Kucevo, Golubac i Malo Crnice, predstavnici vojske na celu sa pukovnikom Zoranom Jovanovicem, raniji komadanti Teritorijalne odbrane, kao i saradnike na pripremi knjige i prijatelje knjige pozdravi je autor Dimitrije Radosavljevic.

Recezent Branko Lazic je rekao: „ Od znacaja je podvig Dimitrijev da ovu knjigu sazda. Knjiga je plemenita jer svaki put kad neko pokušava da prikaže ljudsku patnju, kada uspe da kaže kako je to bilo stradanje i koja je to velicina uma bila potpunog opredeljenja za domovinu i narod, onda je to uvek podvig. Te knjige su trajne i ostaju da zadu u vreme i tako sa životom traju, jer sve što sad trenutno traje sve nestaje ali može da bude ugradeno u opšte trajanje života. Dimitrije je sazdao lepu knjigu koja ce biti spomenik i mi mu se zahvaljujemo na tome i nadamo se da ce to uciniti i svi drugi”.

Jovan D. Petrovic je istakao: „Pred nama se našla knjiga koja je mogla i ranije da se pojavi, ali u svakom slucaju knjiga ima za cilj da unese više svetlosti u našu ne tako daleku prošlost kao i da potvrdi istine koje su nam manje-više poznate. Dimitrije Radosavljevic je uspeo da postigne i ostvari svoju nameru da nam prikaže sve dogadaje u ovom mlavskom delu Srbije, ustanke, sukobe i ratove, gubitak i osvajanje slobode u svim vremenima od kada se beleži Srbinovo ime”.

Dobroslav Tepavcevic je naglasio: „ Jedno od obeležja ove knjige jesu i spomen obeležja poginulim borcima Mlave u proteklim ratovima. Spomen obeležja štite od zaborava ono što zaslužuje da se pamti i pominje. U knjizi su objavljene fotografije i imena onih kojima su podignute Spomen biste a ima ih 11. Pomenuta su i dva spomenika iz Prvog i 14 iz Drugog svetskog rata kao i 16 zajednickih spomenika borcima Prvog i Drugog svetskog rata. Tu su dve spomen zgrade i to stari Dom zdravlja u Petrovcu i crkva Svetog Ilije u Popovcu. Postoji i spomen cesma u krugu petrovacke bolnice podignuta poginulim borcima u ratovima 1991-1999. godine. Ukupno je pomenuto 54 spomen obeležja u opštini Petrovac. Podižimo, cuvajmo i održavajmo spomen obeležja kao sebe što cuvamo. Ne ruše nam spomenike na Kosovu slucajno nego da zatru tragove da smo tamo trajali vekovima, kao svoj na svome. Imajmo u vidu da su spomenici delovi tela otadžbine”.

Danilo Radojkovic govoreci o knjizi izmedu ostalog je rekao: „ Cinjenica iz knjige Dimitrija Radosavljevica da je u Prvom svetskom ratu sa našeg podrucja poginulo 4.000 ratnika, da je više stotina poginulo u Drugom svetkom ratu i desetak u poslednjim ratovima govori da je narod Mlave dao veliki doprinos onome što je naša država, sloboda i što je naše poimanje indetiteta danas. Ova knjiga pokazuje da je i naš kraj imao važne i znacajne ljude, ratnike koji spadaju u rang heroja, onih ljudi za koje su stari Grci govorili da su izmedu coveka i Bogova. Heroj je nešto najviše u etnickom smislu i naš kraj je imao mnogo takvih ljudi od Prvog srpskog ustanka do poslednjih ratova”.

D.Ilic

LIK PROSVETNOG RADNIKA

U svakom pozivu ima dobrih i loših, onih koji mnogo znaju, koji vole svoj poziv i oni koji ne vole.

U medicini greška lekara košta službe ili zatvora, a pacijenta života, radnika na traci, proces proizvodnje izbaci sa posla, tako je, manje-više i u drugim strukama. A kako je u prosveti? Za pedest godina rada imao sam prilike da se nagledam i doživim svakakvih slucajeva. Recene razlike medu prosvetnim radnicima su svuda prisutne, samo ih je teško uociti i preko kolena ih kvalifikovati. Vaspitno i nevaspitno, obrazovno i neobrazovno seme “nice” posle nekoliko godina, te je kasno za davanje konacne ocene o prosvetnom radniku. Ocena nema nikakvog uticaja vec je samo uspomena nastavnickog rada. Radio sam sa kolegama koji su svaki dan radili na licnom usavršavanju sa entuzijazmom pokazujuci ljubav prema svom pozivu, ali bilo je i onih koji za 40 godina rada nisu procitali ni jednu knjigu, pa cak ni novine. Nesreca je u tome što su svi, i dobri i loši, pred zakonom i plantim spiskom izjednaceni.

Ovom prilikom želja mi je da kažem koje osobine treba da poseduje nastavnik. Pored svakodnevnog rada na licnom usavršavanju, treba da nosi ljubav prema deci koju treba da nauci, da poznaje gradivo i lepo predaje. Ako mu nedostaje makar jedna od ovih osobina bolje da ne ide na cas. Što se tice druge dve nastavnikove osobine, kvantum znanja i kako znati predavati, one se uslovljavaju. Najcešce su dobri nastavnici oni koji mnogo znaju koji su dobro savladali znanja iz pedagoških nauka, a posebno didaktike (nauke o nastavi). Od ove konstatacije ima, mada rede, izuzetaka. Naime, sretao sam se sa nastavnicima koji mnogo znaju, ali nisu znali dobro da predaju, dok oni koji su malo znali, odreda, bili su slabi nastavnici. Na njegovom casu ucenici malo ili ništa ne nauce. Bolje da casa nije ni bilo.

Dobar je cas kada nastavnik blagovremeno osmisli vaspitne i obrazovne sadržaje. “Ucitelj je ucitelj dokle uci, cim prestane da uci u ucitelju nestaje ucitelj”. Znanje ili se stice ili ga nema.

Nastavnik pred ucenicima treba da bude jednostavan, neposredan, pa i duhovit, ali u sklopu gradiva koje je zamislio da da i tako ce biti voljen od svojih ucenika.

Ovo je rec o nastavniku u osnovnoj školi, dok nastavnik u srednjoj školi mora biti drugaciji, bar kada je u pitanju ocenjivanje kako ucenici ne bi mahali praznim diplomama.

OD SREDINE PROTEKLE NEDELJE U KOSTOLCU

NA MREŽI TRI BLOKA

Koliko ce potrajati period angažovanja oba bloka u Kostolcu i jednog u Drmnu, obzirom da je B2 još u remontu, zavisice iskljucivo od zahteva dispecera Elektroprivrede Srbije.

Posle perioda proizvodnog zatišja, kada je zbog remonata i planskih zastoja radi obavljanja tehnicko-tehnoloških ispitivanja opreme, rada na tehnickom minumumu ali i hladne rezerve, proizvodnja elektricne energije u Kostolcu znatno smanjena, od sredine protekle nedelje sistemu se ponovo isporucuju vece kolicine ovog energenta.

Osnovni razlog je aktiviranje bloka A1 od 100 megavata u Kostolcu posle više od 15 dana mirovanja u hladnoj rezervi. Ovaj blok se na taj nacin pridružio blokovima A2 i B1 koji su u prošlom i prvoj dekadi ovog meseca radili veoma dobro dok je B2 u godišnjem remontu još od 27-og marta.

Blok A2 od 210 megavata je u aprilu zbog dvodnevnog zastoja sredinom meseca, ali i rada u nametnutim režimima, proizveo oko pet procenata manje struje nego što je planirano. Istovremeno, za period od pocetka godine zakljucno sa osmim majem, ovaj blok proizveo je za jedan posto više struje nego što je u istom periodu planirano. Imajuci ovo u vidu, njegov ucinak može se oceniti uspešnim i on i dalje ostaje jedan od najpouzdanijih termokapaciteta u srpskoj elektroprivredi.

Veoma dobar rad i iznadplanski ucinak beleži i blok B1 u Drmnu. Ovaj proizvodni kapacitet je vec više od mesec i po dana na mreži bez ijednog ispada i u aprilu je proizveo tri procenata više struje nego što je planirano. Za cetiri meseca i osam dana tekuce godine procenat prebacaja plana porastao je na pet a sa svih blokova u pomenutom periodu elektroprivredi je isporuceno nešto više od milijardu i 929 miliona kilovat-casova elektricne energije što je oko dva posto manje od plana i nadoknadivo.

Trenutno angažovanje sva tri raspoloživa bloka u Kostolcu zavisice iskljucivo od zahteva dispecera elektroprivrede Srbije. Sezona remonata rudarskih i termokapaciteta se zahuktava i angažovanje proizvodnih zavisice od procene potreba za elektricnom energijom i sverukupnom stabilnošcu elektroenergetskog sistema zemlje. Ono što je u tom smislu izvesno je da blok B2 treba da izade iz remonta i bude na raspolaganju oko 25-og maja.

D.Radojkovic

POVRŠINSKI KOP „CIRIKOVAC”

GRUPA ZA POMERANJE NAJZAPOSLENIJA

Druga polovina prošlog meseca na Površinskom kopu „Cirikovac” protekla je u znaku intenzivnih aktivnosti na tracnim transporterima. Najveci obim poslova u pomenutom periodu bio je na Prvom jalovinskom sistemu gde je odlagališni transporter OT-1 u kompletnoj dužini izmešten na ranije odloženi visinski blok nakon cega je sistem normalno radio. Grupa za pomeranje kao najzaposleniji deo ljudstva na kopu izvršila je zatim radijalno pomeranje odlagališnog transportera preko koga sada bager 470 interni broj 3 radi na otkopavanju bloka punom širinom sa napredovanjem fronta radova ka istocnoj strani kopa. Tehnološki razlozi nametnuli su potrebu produžavanja drugog etažnog transportera za oko 260 metara gde radi bager Sh 630 interni broj 8.

Na Drugom jalovinskom sistemu izvršeno je pomeranje i produženje jednog transportera za oko 100 metara i na kome sada radi bager 470 interni broj 4. Radi se na izradi trase duž drugog transportera nakon cega sledi kompletno njegovo pomeranje. Proteklih dana okoncana je sanacija klizišta na zapadnoj strani kopa i bager 11 ce nastaviti otkopavanje jalovine sa 11-te etaže. Za pocetak protekle nedelje planiran je kraci zastoj sistema zbog produženja odlagališnog transportera za oko 100 metara što ce stvoriti uslove za otkopavanje masa 31. etaže,odnosno krovine Prvog ugljenog banka.

Tokom maja usledice 15-dnevni planirani zastoj u radu bagera 8 gde je najvažnija aktivnost demontaža radnog tocka i svih hidro pumpi za njegov pogon u cilju kontrole kranske staze kako bi bager spremno docekao peroid punog angažovanja.

Ugljeni sistem bice u remontu do prvog jula, a strucne službe, odnosno elektricari i mašinci zaposleni na kopu, rade na tracnim transporterima, dopremi, drobilani i saobracaju.

D. Radojkovic

PD “RIO” KOSTOLAC

DEO KULTURE ŽIVLJENJA

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje” d.o.o Kostolac zapocelo je prolecnu sezonu radovima na košenju, sadnjom na pepelištu, sredivanjem kruga “kontejnerskog naselja”, a u toku je sprovodenje javne nabavke za smešu trave za zatravljivanje deponije pepela, dela kasete C i kosina, ukupno desetak hektara. Sadnja na pepelištu ce ove godine biti obavljena savremenijim metodama, sa hidrogelom koji zadržava vlagu na mestima koja nisu dostupna za zalivanja.

- Sa tehnickom rekultivaciom “RIO” nije mogao da pocne jer prilikom izdvajanja iz EPS-a nismo adekvatno opremljeni, te bez buldožera i grejdera, ti poslovi ne mogu da se obave. Godišnji plan od oko 50 hektara tehnicki rekultivisanog zemljišta, ne može da se ispuni bez toga, kaže Nataša Savic, direktorka ovog preduzeca.

Zeleno, volim te zeleno

Oko majskih i uskršnjih praznika radnici “RIO” sredivali su grad, kosili parkovske i površine na gradskoj plaži “Topoljar”, kao i dodatne gradske površine koje nisu ušle u plan redovnog košenja. Trenutno se radi u krugu kopova i elektrana, parovoda i pepelovoda.

Nešto novo i atraktivno jeste uredenje vrtova i enterijera u koje se krenulo nakon pozitivnog iskustva sa sajma hortikulture i kontakata koji su tamo uspostavljeni. Primer je nedavno ureden deo ispred Direkcije “Privrednog društva” kojim je, zahvaljujuci trudu i novim tehnologijama, centar grada dobio sasvim drugaciji izgled. Kostolcu treba mnogo više cveca, jer je to kultura življenja, porucuju iz “RIO”-a.

“RIO” je potpisao ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom jer po Zakonu o poljoprivredi svo poljoprivredno zemljište mora de se vrati svojoj funkciji, šumsko se mora pošumiti itd. I na tom polju planiraju se novine.

- Ne planiramo klasicne plantaže vocaka na rekultivisanom zemljištu, vec odredene vrste samoniklih vocaka koje su nam predložili strucnjaci Poljoprivrednog fakulteta koji ce doci da vide površine, urade analize zemljišta i kažu šta je za to najbolje. Sve strucnjake koje mi u “RIO”-u nemamo nadomešcujemo ugovorima sa fakultetima, Institutom za šumarstvo, Institutom za zemljište... U Srbiji nema nikog eminentnijeg od njih za izrade projekata kao što je, na primer, biološka rekultivacija. Zato što vodimo racuna o svim procedurama, tome da sadnica ima poreklo, da bude zdravstveno ispravna, da tehnologiju sadnje prate eminentni strucnjaci, zagarantovani su prijemi i “RIO” zna šta predaje na korišcenje. Institut za zemljište ispita zemljište, Poljoprivredni fakultet i Institut za šumarstvo daju predlog koje su vrste najbolje za sadnju i tu ne može da bude greške, podvlaci Nataša Savic.

Sezona je cveca za kojim je velika potražnja, te “RIO” planira projekte koji bi dalje odredili eventualnu proizvodnju. 18. maja u Požarevcu ih ocekuje Festival cveca koji organizuje Regionalna privredna komora, opština Požarevac i Udruženje cvecara Veliko Gradište. RIO ce se pojaviti proizvodima iz svog rasadnika a bice postavljeni i cvetni aranžmani.

Iz Fonda za zaštitu životne sredine odobrena su sredstva za nekoliko projekata. Sa Mesnom zajednicom Kostolac RIO je konkurisao za ozelenjavanje plaže “Topoljar”, a samostalno za uredivanje dela kod OŠ “Kostolac” i “Muzicke škole” - odeljenja u Kostolcu. Dobijen je i novac za Rasadnik koji je dopunjen reznicama topole koje služe za pošumljavanje pepelišta, jalovišta…Takode, krenuce se i sa semenom bagrema a bice dopunjen hortikulturni sadni materijal koji se traži na tržištu.

U “Rekultivaciji i ozelenjavanju” ocekuju da jesen bude u znaku sadnje a do tada se radi na drugim poslovima.

- Privodimo kraju rad na ISO standardu. Dosta se posvecujemo edukaciji, radnici “RIO”-a prošli su kroz seminar za bezbednost i zdravlje na radu na Palicu i bili na seminaru na Šumarskom fakultetu...

T.R.S.

KRENUO “KOSTOLAC 2”

Pocetkom prošle nedelje, svecano je puštena u rad trafo-stanica TS 35/10 kV “Kostolac 2”. Rec je o elektroenergetskom objektu gigantskih razmera, naponskog nivoa 35 kV. Na tom naponskom nivou ED “Elektromorava” Požarevac na svom konzumnom podrucju u eksploataciji ima još 21 trafo-stanicu, sa ukupno 38 instaliranih energetskih transformatora 35/10 kV, ukupne instalisane snage od 187,1 MVA.

O znacaju ove, veoma krupne investicije, efektima koji se postižu njenom realizacijom i mogucnostima pracenja daljeg razvoja podrucja koje se napaja iz nove trafo-stanice, Pavle Pavlovic, direktor ED “Elektromorava” Požarevac, kaže:

- Ova trafo-stanica ce znacajno poboljšati snabdevanje Kostolca elektricnom energijom, kako u pogledu pouzdanosti, tako i u pogledu kvaliteta elektricne energije. Pored toga, napravljen je “prsten”, spojili smo Požarevac i Kostolac, cime smo obezbedili vecu pouzdanost u snabdevanju u havarijskim stiuacijama. Do izgradnje ove trafo-stanice, iz TS “Kostolac 1” napajalo se oko 7.000 kupaca, odnosno oko 20.000 žitelja ovog kraja. U prvoj fazi, na ovu trafo-stanicu prelazi oko 1.500 kupaca, odnosno oko 4.000 žitelja ovog kraja. Inace, ova trafo-stanica raspolaže rezervom od 12 MVA, što govori da smo u mogucnosti, nadamo se da cemo te mogucnosti i iskoristiti, da podržimo i dalji razvoj privrede i preduzetništva i da zadovoljimo potrebe domacinstava u ovom kraju. Sveukupno, ovaj objekat je veoma znacajan, kako u pogledu efekata koji se postižu, tako i po vrednosti investicije: koštao je 43 miliona dinara i rezultat je velikog napora ne samo “Elektromorave” Požarevac, nego i ED “Centar” Kragujevac, a i pomoci dobijene od Direkcije za distribuciju, - rekao je Pavlovic.

Najmodernija u Evropi

Novosagradenu trafo-stanicu u pogon je pustio direktor Privrednog društva “Centar” d.o.o. Kragujevac Ivan Savcic. Neposredno pre toga, obratio se okupljenima istakavši:

- Puštanje ove trafostanice oznacava pocetak velikih investicija u elektrodistributivnoj mreži Srbije. Znacajno je istaci, ova trafo-stanica poseduje najsavremeniju opremu, savremenijih nema u Evropi. Protekle godine obeležile su velike investicije u proizvodnom sistemu, one ce se nastaviti, ali, pocinje i ciklus znacajnih investiranja u distributivni sistem: modernizacija i rekonstrukcija postojecih, kao i izgradnja novih objekata. U prvom redu, to su trafostanice visokog napona, dalekovodi, niskonaponska mreža... Naša vizija razvoja bazira se na uvodenju modernih tehnologija - informatickih, telekomunikacionih, upravljackih... U tom pravcu, ED “Centar” ce u roku od dva meseca pustiti novi integralni informacioni sistem za obracun elektricne energije “Billing”, - naglasio je Savcic.

Umesto, kao nekada glomaznim preklopnicima i prekidacima, TS “Kostolac 2” puštena je klikom kompjuterskog “miša”. Softisticirana tehnologija, osim lagodnosi u upravljanju, poseduje kontrolu, analizu svih parametara, sistem, upozorenja i dojave, kao i statisticko pracenje svih dešavanja i tokova u samoj trafostanici i na izvodima.

Oprema “A” klase

Tehnicki parametri slikovito govore: TS 35/10 kV “Kostolac 2” je ukupne instalisane snage 2h8 MVA. Na 35 kV nivou (ulazu), pored dva trafo polja, poseduje 4 dovodno - odvodna polja. Na 10 kV strani (izlazu), postoje dva trafo polja, jedno merno polje i 9 izvodnih polja.

Trafo-stanica “Kostolac 2” napaja se podzemnim kablom iz TS “Kostolac 1”, udaljene nešto više od 2 kilometra. Zajedno sa tim kablom, položen je i telekomunikacioni kabl izmedu te dve trafo - stanice, u cilju ostvarivanja uslova daljinskog nadzora i komande.

U TS “Kostolac 2” ugradena je multifunkcionalna mikroprocesorska zaštita proizvodaca ABB, koja, pored zaštitne, ima i funkciju monitoringa, daljinskog nadzora i komande. Ugraden je i stanicni racunar sa vizuelizacijom, koji sa mikroprocesorskim perifernim elementima komunicira putem optike, najsavremenijim komunikacionim protokolom IEC 61850. Ugradena je i vakuumska rasklopna oprema, proizvedena u “Siemens” - u.

U eksploataciju su pušteni izvodi “Dunavac 7”, koji napaja deo naselja Kostolac i “Kolište”, koji napaja postrojenja “Ðerdapa” i sela Petka, Klenovnik i Ostrovo. Kad se dovrše radovi na 10 kV raspletu, druga dva izvodna polja napajace Pecansko naselje u Kostolcu, a preuzece i napajanje sela Ostrovo i Batovac.

Svecanom puštanju u rad TS 35/10 kV “Kostolac 2” prisustvovali su rukovodioci Direkcije za distribuciju elektricne energije - mr Mirko Ðuric, direktor i Radovan Stancic, zamenik direktora, direktori i predstavnici drugih privrednih društava i distribucija u sastavu EPS-a, predstavnici PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, dobavljaci i izvodaci radova, kao i brojne druge zvanice.

D. Milenkovic

MOMCILO MANIC, CLAN PLANINARSKOG DRUŠTVA “VUKAN” IZ POŽAREVCA - UCESNIK EKSPEDICIJE “HIMALAJI 2008.”, POPEO VRH ISLAND PEAK OD 6.189 M (VIDETI I WWW.EST.CO.YU).

SA POGLEDOM NA EVEREST

U periodu od 7. do 30. aprila 2008. doktor ekonomskih nauka, Momcilo Manic, pasionirani planinar, boravio je u Nepalu, na Himalajima. U toku prošle godine ostvario je 23 planinarske (vecim delom visokogorske) akcije - u zemlji i inostranstvu. Sledi reportaža (izvodi iz dnevnika):

Nas 14-oro je krenulo na ovaj daleki, izazovan put, pod sigurnim vodstvom Dragana Jacimovica, prvog coveka iz Srbije i Crne Gore koji se 2000. godine popeo na krov sveta - Mont Everest (8.850m). On vec više godina, izuzetno uspešno, organizuje ekspedicije na najviše vrhove sveta (Azije, Amerike, Afrike, Evrope ...). Na Himalajima je bio 20 puta.

U prestonicu Nepala, Katmandu (misticnom, ocaravajucem i siromašnom milionskom gradu), stigli smo preko Istanbula i Delhija. Još na aerodromu, zapljusnula nas je vrelina ustajalog vazduha. Kroz prozore kombija uzbudeno smo posmatrali (ruinirane) domove ljudi, radnje iz 19. veka, majmune koji se “nestašno” vuku po ulicama i obodu velikog parka, zamišljene putnike na krovovima medugradskih autobusa, ali i elegantne, ukusno sagradene hotele, prodavnice sa najsavremenijim brendovima planinarske i alpinisticke opreme, ocaravajuca hinduisticka i budisticka svetilišta, rikše, svete krave na sred ulice ... Taj kontrast, misticni kulturni pejzaž i neverovatna blizina Himalaja (koju smo svi duboko culno osecali), urezala se snažno u nama.

DIVLJA LEPOTA HIMALAJA

Vec sutradan, u cik zore, napustili smo naš hotel (Thamel) i našli se u malom avionu, sa 18-19 sedišta, poleteli ka mestu Lukla (u podnožje Himalaja). Od stjuardese smo dobili bombonicu i vatu za uši. Posle nekoliko sati, sa rancem na ledima (oko 20 kg - barem kod mene), krecemo. Ujednacenim koracima, u koloni, uz duboko disanje, prelazimo niža himalajska podrucja. Srecemo clanove drugih ekspedicija iz citavog sveta (ali uglavnom trekere / šetace, a retko i ozbiljne penjace), zatim portere / nosace (lokalno stanovništvo - medu njima i Šerpase), koji istrajno i neumorno nose teške terete i od preko 70 kg).

Smenjuju se divni, mocni predeli, cudesno ukomponovana divlja lepota, uzdižu se snežni vrhovi... Svi mi osecamo energiju u nogama. Smerno sledimo Jacima. Prelazimo preko nekoliko visecih mostova, pratimo reku koja bucno odjekuje i medu izoblicenim kamenim gromadama se gubi u daljini.

Nalecemo na lodževe, specificne objekte sa više dvokrevetnih soba u kojima borave planinari; svi imaju istovrstan koncept unutrašnjeg uredenja. Susrecemo skromna staništa lokalnih meštana - Šerpasa. Otpozdravljamo “Namaste” - “Namaste”. U jednom restoranu, konacno. pravimo dužu pauzu. Svi porucujemo caj od minta i opušteno caskamo. Sunce žestoko prži. Nadam se da je krema, sa faktorom 50 dobra i da ce me zaštititi, brinem se.

SVE BLIŽE VRHU

U narednih nekoliko dana prelazimo Namce Bazar (3.440m), Everest Vienj - aklimatizacija (3.900m), Tengboce (3.860m), Deboce (3.820m), Oršo (4.100m), Dingboce (4.410m). Uobicajeno doruckujemo poridž (jelo sa pirincem i nepalskim žitaricama) - tzv. energetska bomba; rucamo dal bhat (pirinac, sos od sociva, krompir i zacini). Prolazimo pored krasnih mesta, npr. Tok-Tok sa impresivnim vodopadom, bujnom vegetacijom, zlatastim pticama koje se obrušavaju sa stena; spuštamo se u dolinu rododendrona - magicnog, neobicnog i raznovrsnog drveca i mesta gde slobodno obitavaju plahoviti jeleni. Neprestano fotografišem. Jacim nam pokazuje i južni vrh Everesta - tamo daleko. Svi se mentalno naprežemo da tu sliku zadržimo u sebi.

Penjemo se na preko 4.500 m. Postepeno raspoznajem “pravu” prirodu Himalaja. Duva žestok, hladan vetar, trudi se da mi skine kapu i naocare. Aklimatizacija je kljucna stvar. Treba se penjati visoko, a spavati nisko. Svi nastojimo da se prilagodimo višoj nadmorskoj visini. Ipak, neke boli glava, teško dišu, postaju iscrpljeni. Pijemo po tri litra vode svakoga dana. Nezavisno od cajeva i sl. Skoro “nadohvat ruke” velicanstvene stene Ama Dablama (6.856m). Posmatram tu lepoticu iz lodža - iz perspektive vedrog neba. U daljini se ocrtavaju vrhovi Island Peak-a. Koristim priliku da se istuširam. Ko zna kada ce opet da mi se ukaže prilika. Prašina mi je ušla u sve pore kože.

Energija koja se upila u moj organizam iz jutarnjeg dorucka (šta drugo nego poridž - slicno našem sutlijašu), posle nekoliko sati je isparila. Prešli smo reku Imja Khola. Zastao sam da ovekovecim cudestan prizor. Huk reke je ostao u meni. Usled vece hladnoce, baterije u fotoaparatu se brže troše.

Prolazimo pored Šerpasa. Nekada otpozdravljamo “Namaste”. Ti ljudi me sve više ocaravaju, svojom mirnocom, svojom ljubaznošcu, pre svega skromnošcu. Ne stide se materijalnog siromaštva, žive u svom svetu smirenosti. Za jednog Šerpasa - nosaca, koji je u našoj ekipi, cujem da ima petoro dece.

ISKUŠENJA

Pred uspon na vrh Nangar Tsang (5.085m) sam jako loše spavao. Probudio sam se oko 3 sata ujutru sa težim disanjem, nedostatkom daha, lupanjem srca ... Trebalo mi je prilicno vremena da se smirim, da zaspim. Jacim je ujutru samo konstatovao da se radi o privikavanju na visinsku razliku. Pri usponu na ovu planinu gledali smo superiorne himalajske orlove koji su nadmocno kružili iznad nas.

Narednih šest dana boravili smo u šatorima. Prvo u mestu Cukung (4.730m), a zatim u Baznom kampu Island Peak (4.970m) - zajedno sa šest Šerpasa. Definisana su i nova pravila. Sa obližnjih glecara Šerpasi donose led, tope ga i prokuvavaju. Pijemo tu vodu, što više i cešce (oko 4 l). U dnu svojih boca primecujem crne mrvice i pesak. Ko zna iz kojih sve neolitskih i slicnih civilizacijskih perioda?! Za sada mi organizam to podnosi; dok se za jedan broj clanova ekspedicije ne može baš reci! Sve je hladnije. Svi smo bili prepuni peska i prašine. Himalaji i pored svoje vizuelne lepote, ponekad izgledaju jezivo.

Pocinjemo da pijemo tablete Diamodž - protiv ublažavanja pritiska u ocima, odnosno, delom neutralisanja visinske bolesti. Na svakih 12 sati (ujutru i uvece). Intencija je da se preduprede teškoce sa disanjem. glavobolja, misaona neuravnoteženost i slicno, odnosno kako bi se na toj ekstremnoj visini osecali bolje. Nus pojave, koje su nas konstantno pratile su pojacano mokrenje, narocito nocu (iz šatora treba izaci za minut / minut i po ili ...), trnjenje prstiju ruke i noge i drugo.

Sa teškim rancima na ledima, zadihanost je prisutna kod svih nas; ovo je znacajna visina i zato pravimo cešce pauze. Uz put zadivljeno upijamo belinu snežnih vrhova koji nam se sukcesivno otvaraju. Sa svakom pauzom unosimo tecnost (tako neophodnu) u grlo i ponekad, neki slatkiš. U meduvremenu penjemo i sveti vrh Šerpasa - Cukung Ri (5.550m), sa ostvarenjem visinske razlike od 820m. Ja sam sledio Jacima, dok su ostali bili prilicno iza nas. Na predvrhu smo napravili dužu pauzu i zanosno se divili prekrasnim himalajskim vrhovima: Lhotse (8.414m), Nuptse (7.861m), Island Peak (6.189m), Baruntse (7.152m), Ama Dablam (6.856m) i dr. U baznom kampu Island Peak-a vec je bilo nekoliko ekspedicija (posebno Italijana, ali i dr.). Cesto razmišljam šta se dešava kuci, da li je Marko imao uspeha na teniskom turniru u Beogradu, kako mu ide u školi? Približavao se Biljanin rodendan, da li cu, barem tog dana, uspeti da se javim? Ovde je Mreža “mrtva”.

ZAVRŠNI USPON

U rano nedeljno jutro (20. aprila), na dan kada je Gospod Isus Hrist ušao u Jerusalim, u tri sata posle ponoci krenuli smo prema Island Peak-u. Sa svojim mislima, zebnjom, strahovima, nedoumicama, pošli smo - nas 14-oro (4 žene i 10 muškaraca). Pun mesec i relativno zvezdano nebo; minus 15 stepeni, imamo srece; ceone lampe su osvetljavale put kroz himalajske kamene procese i gudure. Planina Ajlend Pik je svojevrstan izazov, gotovo za sve nas. Konstantan uspon, u koloni jedan po jedan; napred su sporiji. Ispred mene, Serdo kontinuirano, naglašeno ispušta gasove. Izvinjava se, duboko se izvinjava. Pauze su retke. Pokušavam da uhvatim adekvatan, primereniji ritam koraka i udisaja / izdisaja.

Predeo je autenticno nestvaran. Vec je zora. Sunce lagano izranja. Grabimo ka visini. Samo što se popnemo na jednu planinsku tacku, iskrsava druga - meduzavisno isprepletena. Cini mi se da je vazduh sve redi. U trenucima se groznicavo borim za vazduh; samo bez naglih pokreta, ali bez toga se i ne može. Atmosferski pritisak je oko 550mb. Mira odustaje, ne može više. Ona je popela Elbrus, Ararat, Kilimandžaro ... ali ovo je veliki zalogaj. Nikome nije do fotografisanja. Pijem vodu, pomalo; u mišicima još ima snage, grabim napred; pored mene promicu gromade kamenja, stena. Beli vrhovi se velicanstveno ocrtavaju. Niko u tom trenutku ne može da uživa u pogledu, u kompoziciji prizora koji promicu.

Neki clanovi ekspedicije imaju zdravstvenih tegoba - dijareja, iscrpljenost, psihicki premor ... ali krecemo dalje. Pokušavam da budem smiren, trezven, neopterecen. Izlazimo oprezno, na sledeci greben, odakle pocinje sneg, glecer - veciti led. Stavljamo alpinisticke pojaseve (sa žimarom, karabinerima i osmicom), dereze i uzimamo cepin. Ostavljamo štapove. U prvoj sam navezi. Krecemo. Vetar je pojacao udare. Oprezan sam. Svuda belina koja štipa oci. Sa leve i desne strane primecujem galerije provalija. Posle 40-ak minuta u daljini nam se ukazuje strma padina Island Peaka-a. Verovatno smo svi bili fascinirani, ali i puni zebnje, išcekivanja šta ce biti, kako cemo ... Na internetu sam otkrio mnogo fotografija ovog vrha. Taj trenutak išcekujem vec mesecima. Jacim upozorava da se, nakon tri godine, Island Peak znatno promenio. Prerastao je u ledene kaskade.

Prema vrhu neko vec penje. Dva naša Šerpasa postavljaju užad. Pripremamo žimare i osiguranje. Još neko odustaje od naših. Teško je savladati uzbudenje. Negde na polovini ledene kaskadne padine (od nekih 150 i više metara, sa nagibom od 65i više), ispada mi dereza sa desne noge. Nerviram se, ali uspevam da je vratim u prvobitno stanje. Konacno, izlazim na vrh padine i krecem dalje - uz uže. Neki stranci se spuštaju sa vrha planine. Zaobilazimo se. Vetar relevantnije pojacava pritisak. Na preko 6.000 m nadmorske visine pocinje da me boli glava. Ali idem dalje. Prelazim još jedan greben. Hrabrimo se medusobno. Približavam se vrhu. Još 20-ak metara uspona. Dereze snažno ritmicki zarivam u sneg i led. Jacim je ispred mene. Uskoro ce podne. Nekoliko naših vec slavi na vrhu. Prostor može da primi samo nekolicinu. Postoji realna opasnost iskliznuca. Tik sam do vrha. Jeaaaaaaaa.

Ipak, treba istinski slaviti tek kada se side dole. Savladana je visinska razlika od 1.119 m nadmorske visine. Nakon vece pauze, u zavetrini, organizujemo spuštanje. Silazim niz uže, uz osmicu - abzajl. Ispod mene bezdan. Nemam nikakvog straha, samo pokušavam da iznadem dodatnu energiju. Rekao bih da sam totalno iscrpljen, umoran, dezorijentisan. Nas nekoliko se uz put odmaramo. Zaticemo jednog Italijana u potpuno izgubljenom stanju. Oko njega grupa saputnika. Place, cvili, doziva majku ... Šerpasi nastoje da ga iznesu dole. On se ne da. Neko kaže - edem mozga. Oko 17.00 sati sam vec bio u Baznom kampu. Za vecerom, u trpezarijskom šatoru, nema uobicajene gužve. Polovina njih odmara. Bez apetita; u tanjirima i dalje prilicno hrane. Te veceri smo ranije nego obicno ušli u svoje vrece za spavanje. Prepustio sam se umoru i blaženstvu uspeha. Spavao sam kao beba.

U OVOGODIŠNJOJ KAMPANJI “OSTAVI I POBEDI” POVODOM 31. MAJA-SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

PRIJAVILO SE 168 PUŠACA

- U njihovom nastojanju da ostave pušenje podržava ih isto toliko nepušaca

Povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvanskog dima, 31. maja 2008. godine, u toku je kampanja “Ostavi i pobedi” kojom u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu žele da pomognu što vecem broju pušaca da trajno ostave cigarete.

—Zahvaljujuci svim zdravstvenim radnicima i saradnicima koji su motivisali pušace da se ukljuce u kampanju, kao i svim medijima (Radio, TV i novine) sa teritorije Branicevskog i Podunavskog okruga koji su podržali naše zajednicke aktivnosti, u ovogodišnjoj kampanji prijavilo se ukupno 168 pušaca i 168 nepušaca-podržavalaca. Svi prijavljeni pušaci bi trebalo da ne puše u trajanju od cetiri nedelje, odnosno od 1. maja do 28. maja 2008. godine, a prijavljeni nepušaci - podržavaoci bi trebalo da pomognu i da podrže prijavljenog pušaca da u tome istraje. Nakon cetiri nedelje svi ucesnici (pušaci i nepušaci) mogu postati dobitnici vrednih novcanih nagrada, najpre na nivou okruga, a onda i na nacionalnom nivou u iznosu od 36.500,oo dinara.

Buduci da pušaci, kada prestanu da puše, mogu osetiti znake apstinencijalne krize zbog nedostatka nikotina, to može da izazove stresne signale kada nije prisutna doza nikotina na koju se telo naviklo. Simptomi ili znaci apstinencijalne krize su najintenzivniji u prvih tri do sedam dana po prestanku pušenja, ali mogu da se nastave i nekoliko nedelja s tim što su smanjenog intenziteta, rede se javljaju i krace traju.

Najcešci simptomi koji mogu da se jave u periodu odvikavanja od pušenja su:

-Fizicka slabost (bezvoljnost), depresija i zabrinutost

-Nesanica, otežano uspavljivanje ili razbijen san

-Osecanje uskracenosti, iritiranost, nervoza, nemir, bes

-Poteškoce u koncentraciji

-Umor, nestrpljenje

-Povecanje apetita i želja za jelom

-Žudnja za cigaretom

Navedni znaci mogu predstavljati veliki problem kako samom pušacu, tako i njegovim najbližnjim, te preporucujemo neke osnovne mere i aktivnosti koje mogu pomoci u prevazilaženju pomenutih tegoba.

1. Saopštite porodici, prijateljima i kolegama da ostavljate

pušenje i da vas ne nude sa cigaretama,

2. Izbegavajte zadržavanje u zadimljenim prostorijama,

3. Druženje sa pušacima svedite na najmanju mogucu meru,

4. U kuci, a po mogucstvu i na radnom mestu, iz vidnog polja

fizicki sklonite sve što podseca na pušenje kao što su:

pepeljare, šibice, upaljaci, lule, muštikle, cigarete,

5. Promenite stil života (nacin ishrane, kolicinu tecnosti i

vrste napitaka i fizicku aktivnost).

Preporucujemo raznovrsnu zdravu hranu koja podrazumeva: ribu, kuvano meso, kuvano povrce, sveže povrce, mlecne proizvode, crni hleb, voce, nemasne supe i corbe. Iz svakodnevne ishrane iskljuciti jako zacinjenu hranu (slano, ljuto, papreno, kiselo i slatko), roštilj, pecenje, suhomesnato i grickalice.

Ne odlagati redovne obroke (dorucak, rucak, vecera i dve užine). Obroci treba da budu manji, cešci i sadržajno razliciti.

U toku dana piti više tecnosti (pre svega vode, vocnih sokova, limunade). Preporucuje se da se dnevno popije do tri litre tecnosti. Iskljuciti sve gazirane i sirupaste sokove, kafu i alkoholna pica.

Kod pojave simptoma apstinencijalne krize preporucujemo šetnju oko 30 minuta na cistom vazduhu, u prirodi, i duboko disanje. Šetnja, odnosno fizicka aktivnost treba da bude u skladu sa mogucnostima i potrebama. Izbegavati premor, fizicko iscrpljivanje i nedovoljno sna. Kad se pojavi želja za cigaretom potrebno je okupirati se bilo kojim poslom i žudnja ce proci. U pocetku žudnje su ucestalije, intenzivnije i traju duže, a posle 15 -20 dana postaju manje, rede i traju kratko. Preporucujemo razgovor sa osobom koja se prijavila kao podržavalac, jer ce ta osoba na najbolji nacin pružiti podršku i hrabriti sada vec bivšeg pušaca da on može izdržati i zauvek ostaviti cigarete, apeluju iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

S.E.

65 GODINA OO PENZIONERA POŽAREVAC

PETNAEST HILJADA GRAÐANA - PENZIONERI

Svecana sednica Opštinske organizacije penzionera Požarevac održana protekle sedmice bila je posvecena 2. maju, Danu penzionera. Penzionerska organizacija Požarevac proslavila je ove godine 65 godina od osnivanja a svecanu sednicu je otvorio predsednik Organizacije Momir Pejanovic. Slavlju su prisustvovali i predsednici opštinskih organizacija penzionera Vra-nje, Smederevska Palanka, Petrovac, Kucevo, Gradište, Žabari, Žagubica, Malo Crnice, zatim gosti iz Bitolja…

Šef kabineta predsednika opštine mr Tihomir Jovanovic okupljenim penzionerima porucio je da ne posustaju u borbi za bolji materijalni i društveni položaj.

Pejanovic je podsetio na pocetke rada i faze kroz koje je Organizacija prošla.

- U Požarevcu je 2. maja 1943. godine osnovana penzionerska organizacija kao izraz potrebe da se za penzionere u uslovima ratne nemaštine i fašisticke okupacije obezbedi prikupljanje osnovnih prehrambenih namirnica. Nastala iz potrebe da se to vreme preživi, na principima solidarnosti, samopomoci i uzajamnosti, penzionerska organizacija i danas postoji na tim principima, sada kao Udruženje gradana - OO penzionera Požarevac. Tokom proteklih decenija naša organizacija je prolazila kroz sve faze razvoja našeg društva, od oslobodenja, državnog socijalizma, samoupravnog socijalizma do tranzicionog perioda, tržišnog privredivanja i faze liberalnog kapitalizma…

Penzionerska populacija cini oko 20stanovništva našeg društva. I pored, kako su istakli, znacajnog društvenog doprinosa, u osnovi je bila pasivni društveni subjekt, bez znacajnog uticaja na društvene tokove.

- To je manje više biološki, politicki i društveno normalno i logicno. Medutim, nema opravdanja i ekonomske logike da se u ovom vremenu tranzicije, uz dezorganizaciju institucija državnog i politickog sistema, pored obezbedivanja normalnih i pravilnih društvenih vrednosti, društveni kapital, neobnovljivi prirodni resursi i javna dobra na razne nacine, cesto kriminalne i korupcionarne prirode, otuduju i otimaju, kradu, a da penzioneri koji su te vrednosti stvarali, budu pasivni posmatraci, svesni da se njihov materijalni položaj iz meseca u mesec pogoršava, bez perspektive za potomstvo.

Na podrucju opštine Požarevac ima oko 15 hiljada penzionera, što onih iz radnog odnosa, što po osnovu bavljenja poljoprivredom ili samostalnim preduzetništvom ili služenjem u oružanim snagama. Od toga je u penzionersku organizaciju uclanjeno oko 6 hiljada.

- Aktivnostima PO obuhvaceno je oko 6,5 hiljada penzionisanih lica što je malo u odnosu na ukupan broj, ali je mnogo ako se ima u vidu njihova stratosna struktura, društveni, materijalni, socijalni, porodicni položaj i zdravstveno stanje. Raznim aktivnostima, organizovanim snabdevanjem ugljem, životnim namirnicama, zimnicom, pod realno povoljnim uslovima, društvenim aktivnostima sekcije žena, zdravstenih radnika, organizovanjem druženja, ekskurzija obihvaceno je oko 7,5 hiljada penzionera i clanova njihovih porodica, rekao je Pejanovic.

U politicku partiju ujedinjenih penzionera Srbije uclanjeno je oko dve i po hiljade penzionera a na, u nedelju održane, izbore izašli su u koaliciji sa SPS-om i Jedinstvenom Srbijom. Želja im je, kako su istakli, da se participacijom u organima vlasti na nivou lokalne samouprave i Republike preko odbornika i poslanika izraze interesi i zahtevi ove populacije.

T.R.S.

ODRŽANO 10. REGIONALNO TAKMICENJE I SMOTRA NAUCNO ISTRAŽIVACKIH RADOVA TALENATA

TALENTI - SIMBOL STVARALACKOG DUHA

U organizaciji Ministarstva prosvete Beograd, Republickog centra za talente Beograd, Regionalnog centra za talente Požarevac i Požarevacke gimnazije, a pod pokroviteljstvom 11 opština Branicevskog i Podunavskog okruga, prošle subote održano je 10. Regionalno takmicenje i smotra naucno- istraživackih radova talenata. Za jedno od prva tri mesta koja vode na Republicko takmicenje ( od 30. maja do 1. juna) u osam naucnih disciplina nadmetalo se 210 ucenika sa 193 rada ( izloženih u fiskulturnoj sali gimnazije) iz 21 osnovne i osam srednjih škola sa podrucja jedanaest opština Branicevskog i Podunavskog okruga. Na svecanom otvaranju, uz prigodan kulturno umetnicki program školskog hora « Lazarice», vicešampiona Evrope sa nedavnog takmicenja u Pragu, profesore- mentore, direktore škola, clanove strucnih komisija, predstavnike opština i roditelje u ime domacina takmicenja pozdravio je Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije.

- Uvaženi gosti, draga deco, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim da vam poželim jedan uspešan i prijatan dan u Požarevackoj gimnaziji. Požarevacka gimnazija je vec duboko zagazila u petnaestu deceniju svog postojanja i rada i to je jedna od nastarijih gimnazija u Srbiji. U ovom našem kraju to je decenijama svakako najuticajnija i najznacajnija, a slobodno možemo reci i najbolja škola u kojoj se zaposleni danas trude da održe neke visoke vrednosti koje tradicionalno neguje i koje se pre svega oslikavaju kroz dobre rezultate na takmicenjima, dobar obrazovno vaspitni rad i upise naših ucenika na fakultete. Ali pored toga, u školi se posebna pažnja posvecuje i svim razvojnim problemima dece, a posebno se pažnja posvecuje van nastavnim aktivnostima kroz koja pokušavamo da doprinesemo da svako naše dete maksimalno razvije svoju darovitost i svoje potencijale. Danas u Požarevackoj gimnaziji oko 200 ucenika Podunavskog i Branicevskog okruga imace mogucnost da pokaže svoju pripre-mljenost i darovitost, a ja im želim puno srece i uspeha, i da se lepo osecaju u našoj školi.

U ime Ministarstva prosvete i sporta prisutne je pozdravio, a ucenicima poželeo mnogo srece i uspeha Nebojša Jovanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

- Naša škola se danas nalazi pred velikim izazovom, stvaranja jedne moderne škole evropske orijentacije uz ocuvanje nacionalnih vrednosti i nacionalne kulture. Takva škola treba da osposobljava mlade ljude pre svega za odredenu profesiju, da ih pripremi za studiranje na odgovarajucim fakultetima, da razvija samopoštovanje kod naših mladih ljudi, osecanje dostojanstva, nacionalnog ponosa i nacionalne vrednosti. Takva škola treba da neguje i duh stvaralaštva, to je nešto što je danas najpotrebnije našim školama, da obuzme svakog našeg daka, svakog našeg profesora. Vi simbolizujete zapravo taj duh stvaralaštva na ovakvim i slicnim takmicenjima jer od toga zavisi uspeh ne samo školskih reformi, vec i svih reformi koje se odvijaju u našem društvu. Zadatak Ministarstva prosvete, lokalne samouprave i svih institucija koje se bave društvenim razvojem jeste da obezbede najistaknutijim mladim ljudima i njihovim stvaralacki orijentisanim profesorima odgovarajuce uslove za rad. Znam da vam je od ovakvih reci pohvala važnije da imate stipendije, da imate mogucnosti da putujete u inostranstvo i razmenjujete iskustva sa svojim vršnjacima, da vaši profesori nabavljaju odgovarajucu literarturu, da se škole opremaju odgovarajucim nastavnim sredstvima da biste se pripremili za te izazove i spremno ih docekali. Ispred Ministarstva prosvete i Školske uprave Požarevac ja vam obecavam da cemo vam sve te uslove i obezbediti.

Slavko Despotovic, rukovodilac Regionalnog centra za talente Požarevac upoznao je prisutne sa radom ove ustanove koja je po rezultatima u poslednjih nekoliko godina u samom vrhu Republike Srbije.

- Zadovoljstvo mi je da vas na desetom, jubilarnom takmi-cenju ispred Regionalnog centra za talente u Požarevcu pozdravim i ucenicima poželim puno uspeha u današnjem radu. Deset godina nije suviše dug a ni kratak period, ali se može konstatovati da je, kao i u svim pocecima bilo problema, ali svakako i mnogo dobrih rezultata koje sa zadovoljstvom covek može da istakne. Poceli smo sa dvadesetak ucenika u prvoj godini rada, da bi evo u nekoliko zadnjih godina taj broj bio iznad 200. Mi smo za proteklih deset godina testirali pedagoško psihološkim testovima preko 3.000 ucenika, od njih smo izabrali oko 1.500 najkvalitetnijih koji su prema objektivnim pokazateljima pokazivali najbolje rezultate i natprosecne sposobnosti. Na regionalnim smotrama i takmicenjima do sada uklju-cili smo 1.184 ucenika, od tog broja 526 ucestvovalo je na Republickim takmicenjima i smotrama na kojima su, to sa zadovoljstvom konstatujem, naši polaznici, ucenici osnovnih i srednjih škola sa podrucja ova dva okruga postizali izvanredne rezultate. Imamo 318 osvojenih prvih, drugih i trecih mesta, od cega 120 prvih. To je pravi uspeh po kome je Regionalni centar u Požarevcu u poslednjih nekoliko godina medu najboljima u Srbiji. Ja se nadam da ce i današnji ucesnici smotre pokazati dobre rezultate, da cemo imati izuzetno brojnu ekipu na Republickom takmicenju koje se održava krajem ovog meseca i opravdati sve dosad postignuto. Zahvaljujem se ucenicima i profesorima mentorima što su svih ovih godina uz nas, što podržavate ideju da mladim talentovanim ljudima dajemo mogucnost da dodatno, mimo svojih škola, mimo drugih institucija nešto novo nauce, upoznaju nove vršnjake. Zahvaljujem se i svima onima koji pružaju podršku radu sa mladim nadarenim ucenicima, zahvaljujem se Požarevackoj gimnaziji kao domacinu današnjeg takmicenja i želim vam puno uspeha.

Deseto Regionalno takmi-cenje i smotru naucno- istraživackih radova talenata otvorio je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac

- Veliko mi je zadovoljstvo i cast da pozdravim cenjeni skup, da pozdravim domacina škole direktora Gligorijevica, direktora Centra za talente Slavka Despotovica, nacelnika Školake uprave Jankovica, roditelje, ucenike i svo nastavno osoblje. Više puta sam govorio i sa ponosom isticem da je uvek lepo biti sa prosvetnim radnicima i dacima, a pogotovo ovde u našoj gimnaziji koja se odlikuje znanjem i kadrovima i mnogo vodi brigu o deci. Centar za talente vec deset godina stvara uslove za takmicenje koje lokalna samouprava prati redovno, izdvajamo sredstva za stipendije, nagraduje ucenike koji ostvaruju vrhunske rezultate na takmi-cenjima. Moram da istaknem da Republika Srbija vec godinu i po dana ne daje sredstva za Regionalni centar za talente u Požarevcu, lokalna samouprava je našla razumevanje i rad je nesmetano nastavljen, jer da se Centar ugasio, danas ne bi bilo kvalitetnog i iznad svega ovako znacajnog takmicenja. Lokalna samouprava ce uvek biti uz prosvetu, uz kulturu jer nam je to osnovni i glavni cilj. Kao covek od iskustva, imam posebnu molbu i apel, ja znam da prosvetni radnici vode brigu o ucenicima, ali sada moramo posebnu pažnju da obratimo na njihovu bezbednost, pogotovo sada u vreme maturskih proslava. Pored roditelja i prosvetnih radnika, spremni smo da kao lokalna samouprava pružimo adekvatnu pomoc kako bi sacuvali ovo blago, našu decu. Ovim cinom proglašavam takmicenje otvorenim.

REZULTATI

Od 210 ucesnika 10. Regionalnog takmicenja i smotre naucno istraživackih radova talenata, za Republicku smotru iz Branicevskog i Podunavskog okruga kvalifikovalo se 75 takmicara. Nadareni ucenici osnovnih i srednjih škola ova dva okruga osvojili su 20 prvih, 17 drugih i 38 trecih mesta iz osam nastavnih oblasti.

BIOLOGIJA

Prvo mesto Nevena Maslac (7 raz.) OŠ « D Obradovic»- Smederevo, drugo mesto Andrija Mircevic (7) OŠ « Dr J. Cvijic»- Smederevo, trece mesto Milica Živkovic (8) Oš « Sveti Sava»- Požarevac, Milica Gacic (8) OŠ « D. Obradovic»- Smederevo, prvo mesto Aleksandar Jevremovic (4 raz.) Požarevacka gimnazija, Jelena Mikic i Kristina Nikolic (4) Gimnazija Velika Plana, drugo mesto Miloš Miljkovic (3) Palanacka gimnazija, trece mesto Veljko Sindelic (2) i Srdan Stojkovic (3) Gimnazija Velika Plana, Ivana Špika Saša Švikovic (3) i Jelena Milic (4) Požarevacka gimnazija, Nikola Jovicic, Palanacka gimnazija. MATEMATIKA

Prvo mesto Kristina Jovicic (7 raz.) OŠ “ Her. Radmila Šickovic- S. Palanka, Srdan Todorov (8) OŠ “ D. Davidovic”- Smederevo i Milan Arandelovic (8) OŠ “ Sveti Sava”- V. Plana, drugo mesto Anita Lupšic (7) OŠ “ Sveti Sava”- Požarevac, Milan Tošic (8) Oš “ Sveti Sava”- V. Plana i Aleksandar Gajic ( 8) Oš “ B. Jevtic”- Kusadak, trece mesto Marija Jankovic ( 7) iz istoimene škole. Prvo mesto u kategoriji srednjoškolaca osvojili su ucenice treceg razreda Požarevacke gimnazije Aleksandra Arsic i Ana Cvetkovic, kao i Nevena Vulicevic ( 3) Palanacke gimnazije.

SRPSKI JEZIK

Prvo mesto osvojili su Katarina Momic i Sava Baloševic ucenici osmog razreda Oš “ Dr J. Cvijic”- Smederevo, drugo mesto Marijana Bešinovic i Filip Rajic, ucenici osmog razreda Oš “ Slobodan Jovic”- Voluja i Danilo Vrbanovic ( 8) Oš “ S. Sava”- Velika Plana, trece mesto Nevena Novakovic ( 7) Oš “ J. Cvijic”- Kostolac, Filip Ivanovic ( 7) Oš “ B. Radicevic”- Golubac, Srdan Svrzic (8) OŠ “ Dr J. Cvijic Smederevo i Valentina Nikolicic (8) O “ Ð. Jovanovic”- Selevac. Ana Veselinovic, ucenica drugog razreda Požarevacke gimnazije osvojila je prvo, a Ana Jovanovic (3) iz Gimnazije V. Plana trece mesto u kategoriji srednjih škola.

ENGLESKI JEZIK

Prvo mesto Milica Stankovic (7) Oš “ H. R. Š“- S. Palanka, drugo Jovana Bogojevic (7) Oš “ V. Karadžic”- Požarevac, Milica Kuburovic (8) Oš “ D. Obradovic”- Požarevac, trece mesto Marko Pavlovic, Katarina Lazic, Tijana Milenkovic (7) i Aleksandar Dimitrijevic (8) ucenici Oš “ D. Obradovic”- Požarevac, Stefan Golubovic (8) OŠ “ S. Sava”- V. Plana i Jovana Dubovac (8) OŠ “ H. R. š.”- S. Palanka. Nikola Ristic 3) iz Požarevacke gimnazije i Marija Ðordevic (4) iz Palanacke gimnazije osvojili su prvo mesto, drugo Milica Bugarinovic i Marija Milovanovic (2) Gimnazija Smederevo i Jovana Milanovic (3) iz Požarevacke gimnazije, a trece Jovana Bogdanovic (1) i Ana Marija Jakupi (3) iz Palanacke gimnazije, Dragana Petkovic (2) Požarevacka gimnazija, Jelena Novakovic, Dušan štrbac, Vladica Jovanovic i Marta Stanojevic, ucenici cetvrtog razreda Gimnazije Smederevo.

ISTORIJA

Drugo mesto Tijana Jovanovic (8) Oš “ Karadorde”- V. Plana, trece Nemanja Spalevic (8) Oš “ H. S. Mladenovic”- Saraorci. Prva mesta u kategoriji srednjoškolaca osvojili su Dušan Ilic (1), Milan Živancevic (3) Nemanja Simic (3) Gimnazija Smederevo i Ilija Ivanovic (2), Srednja škola V. Gradište.

GEOGRAFIJA

Trece mesto u kategorioji osnovaca osvojio je Nemanja Šigic (7) iz OŠ “ J. Jovanovic”- Selevac, drugo mesto Igor Markovic (2), Vojislav Dedanski (3) Gimnazija Smederevo, trece mesto Sofija Vuckovic (1) Požarevacka gimnazija, Milena Maksic (1) Gimnazija Smederevo, Nikola Mitic (2), i Jelena Radic (2) Gimnazija Velika Plana.

FIZIKA

Trece mesto osvojio je Aleksa Miloševic, ucenik osmog razreda Oš “ Bata Bulic”- Petrovac.

PSIHOLOGIJA

Trece mesto osvojile su Vera Jokic, ucenica treceg razreda Požarevacke Gimnazije i njena vršnjakinja Julija Sanka iz Gimnazije Smederevo.

M. K.

JUBILEJI: 170 GODINA OSNOVNE ŠKOLE U BRATINCU

ŠKOLA- SVETIONIK RAZVOJU SELA

Osnovna škola u Bratincu, podrucno odeljenje Oš «Božidar Dimitrijevic Kozica» iz Bradarca obeležila je prošlog cetvrtka vredan jubilej - 170 godina rada. Pored domacina, proslavi su prisustvovali ispred lokalne samouprave Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac sa saradnicima, direktori osnovnih i srednjih škola i javnih preduzeca opštine Požarevac.

- Danas obeležavamo 170 godina Osnovne škole u Bratincu, podrucnog odeljenja OŠ «Božidar Dimitrijevic Kozica» iz Bradarca koja ima dvanaest podrucnih odeljenja, od toga tri osmogodišnja i devet cetvororazrednih, a po razudenosti obuhvata prostor u precniku od 60 kilometara. Obrazovno-vaspitni proces u školi realizuje 89 radnika razlicitih obrazovnih profila - 56 profesora i nastavnika i 33 radnika drugih zanimanja cijem se strucnom usavršavanju poklanja velika pažnja, kao i tri veroucitelja. Školu pohada 716 ucenika što nas svrstava u red vecih škola na teritoriji opštine Požarevac. Sve školske zgrade u ovih dvanaest naselja stare su preko 100 godina, bez sala za fizicko vaspitanje i kabineta što otežava uslove rada. U takvim uslovima škola uspešno realizuje ciljeve i zadatke vaspitno-obrazovnog rada. U poslednjih nekoliko godina u saradnji sa lokalnom samoupravom koja je uložila velike napore da obezbedi sredstva iz budžeta koji su namenski korišceni za reparaciju fasade u Bratincu, krovne konstrukcije u Kasidolu, zamenjena je delimicno dotrajala elektro instalacija u Bradarcu i okrecene su prostorije u svim školama. Povodom 200 godina postojanja i rada, zgrada škole u Klicevcu kompletno je uredena, a u Bradarcu se privode kraju radovi na uvodenju spoljnog i unutrašnjeg video nadzora zbog bezbednosti dece, a u Maruljevcu se danas završavaju radovi na uvodenju parnog grejanja u školi što smatramo velikim poduhvatom clanova Saveta Mesne zajednice. U minulom periodu, škola je odigrala znacajnu ulogu u prosvetnom i kulturnom razvoju sela Bratinac i opštine Požarevac ostvarujuci uspešnu saradnju sa Kulturno-umetnickim i sportskim društvima i Mesnom zajednicom i tako krcila put preko svojih bivših ucenika i njihovih ucitelja koji su uneli nove ideje, stremljenja i znanja i na taj nacin doprinela napretku njihovog sela. Plejada ucitelja utkala je deo svog života u rad škole trudeci se da što bolje osposobe svoje ucenike za buduci život i rad u društvu zbog cega su im mnoge generacije zbog toga veoma zahvalne. Danas škola u Bratincu zauzima istaknuto mesto u ovom delu Stiga i okoline, na svom bogatom putu uspešno je ostvarila i ostvaruje društvenu ulogu u prosvecivanju najmladih generacija i tako stasala u savremenu instituciju koja cvrsto koraca u buducnost oslonjena na vrednosti bogatih stvaralackih procesa. Uspešan rad bratinacke škole je rezultat aktivnog delovanja ucenika, nastavnika, roditelja i svih zaposlenih radnika, kao i uspešne saradnje sa opštinom Požarevac, školskom upravom Ministarstva prosvete i sporta, Mesne zajednice i drugih institucija, naglasio je u pozdravnoj reci Vojislav Markovic, direktor OŠ «Božidar Dimitrijevic Kozica» iz Bradarca.

Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac ispred lokalne samouprave poželeo je puno uspeha u radu ucenicima i nastavnom osoblju jedne od najstarijih škola na podrucju Stiga.

- U ime opštine Požarevac stvarno mi je zadovoljstvo da se danas vidim sa vama ovde, mi smo uvek na usluzi našim školama ciji ucitelji, nastavnici i ostalo osoblje dobro rade, trude se, i jedni drugima pomažu i to je mnogo lepo videti. Sto sedamdeset godina škole u Bratincu je zaista redak jubilej i lepo je na jednom mestu videti nekadašnje ucitelje, ucenike i osoblje. Vi znate da lokalna samouprava pomaže koliko može kako bi nam škole na selu opstale, zato treba da što više stvaramo uslove za bolji život prosvetnih radnika, ucenika i samih meštana. Na prvom mestu, da obezbedi kvalitetnu vodu za pice tamo gde je nema, da se izgrade staze kao bi nam deca bezbedno išla u školu, trece, vrlo je važno da odradimo gasovod kako bi se živelo bolje i kvalitetnije jer želimo bezuslovno da udemo u Evropu sa Kosovom, porucio je na svecanosti predsednik opštine Požarevac.

Na ovoj svecanosti promovisana je i monografija 170 godina osnovne škole u Bratincu ciji su autori Ana Gajic, pomocnik direktora Osnovne škole u Bradarcu i Tijana Živkovic, profesor matematike.

- Autori su imali jednu posebnu dilemu što je i težak zadatak, a to je, kada je osnovana prva škola u Bratincu. Postoje dve verzije. Prva da je škola u Bratincu osnovana 1808. godine za vreme Prvog srpskog ustanka. Dolaskom Dositeja Obradovica u Srbiju, Popeciteljstvo prosvete donelo je odluku da svaka veca varoš i selo otvore školu, pa je tako i ovaj stiški kraj u Smoljincu 1804. godine otvorio prvu školu, a zatim je vojvoda Milenko Stojkovic napisao molbu ministru prosvete Dositeju Obradovicu da otvori i školu u Klicevcu gde bi ucili njegovi sinovi i sinovi njegovih vojvoda. Tako je škola u Klicevcu otvorena 1806. godine, a stariji Bratincani pricaju prenoseci pricu s kolena na koleno da je škola u njihovom selu otvorena 1808. godine. Ako bi se taj podatak smatrao tacnim, onda bi škola u Bratincu danas proslavljala 200 godina postojanja, podsetio je dr Dragoslav V. Peric, recenzent monografije koja sadržajnošcu, autenticnim kazivanjima i vrednom foto dokumentacijom predstavlja vrhunac profesionalizma u ovoj književnoj oblasti.

Dobri Ivanovic, predsednik Saveta MZ Bratinac izrazio je tom prilikom žaljenje što više od sedamdeset posto dece iz Bratinca pohada vrtice u Becu, Vicenci ili Trstu aludirajuci na cinjenicu da je u seoskim školama sve manje daka prvaka, uprkos tome što Mesna zajednica uz veliku pomoc i podršku lokalne samouprave cini sve za svoju najmladu populaciju. Ucenici ove škole i Etno bend Muzicke škole «Stevan Mokranjac» iz Požarevca priredili su na kraju svecanosti prigodan kulturno- umetnicki program.

M. Kuzmanovic

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC

ZA BRUCOŠE 400 INDEKSA

Visoka škola strukovnih studija Požarevac u prvu godinu studija za školsku 2008/09. upisace ukupno 400 studenata- 150 koji se finansiraju iz budžeta i 250 koji placaju školarinu. Studijski programi su: 1. Agronomija sa izbornim modulima Zaštita bilja i Farmersko inženjerstvo 2. Ekologija sa modulom Zaštita životne sredine 3. Elektrotehnika sa izbornim modulima Energetika i Racunarska tehnika 4. Mašinstvo sa izbornim modulima Proizvodno mašinstvo, Mehanizacija i Projektovanje racunarom 5. Prehrambena tehnologija sa modulima Tehnologija konzervne hrane i Tehnologija ugljenohidratnih proizvoda. Broj studenata koji ce biti upisani po studijskim programima bice objavljen na oglasnoj tabli škole. Za upis u prvu godinu studija može da konkuriše lice koje ima steceno srednje obrazovanje- cetvorogidišnje i trogodišnje. Svi kandidati polažu prijemni ispit: za studijske programe Mašinstvo i Elektrotehnika iz matematike, za studijski program Prehrambena tehnologija iz hemije i za studijske programe Agronomija i Ekologija iz hemije ili biologije ili matematike.

PRIJAVA NA KONKURS

Prijem dokumenata je 23, 24 i 25. juna, prijemni ispit iz matematike 27. juna u 10 sati, istog dana u 12 je ispit iz hemije, a 30. juna u 10 sati iz biologije. Svi kandidati koji su podneli prijavu za upis kao studenti koji ce se finansirati iz budžeta Republike ili kao studenti koji ce se samofinansirati, polažu prijemni ispit. Klasifikacioni ispit se polaže na posebnom formularu koji svaki kandidat dobije pre pocetka polaganja i polaže se pod šifrom. Osnov za utvrdivanje redosleda upisa na školu su opšti uspeh postignut u prethodnom obrazovanju ( do 40 poena) i rezultati pokazani na klasifikacionom ispitu ( do 60 poena). Pravo na upis u I ( prvu) godinu studija imaju oni kandidati koji su rangirani u okviru broja propisanog za upis na školu na odredenom smeru i studijske grupe u okviru tog smera. Za upis u školu kandidat mora da osvoji minimum 31 bod. Ako škola ne upiše dovoljan broj kandidata u prvom konkursnom roku, organizuje drugi konkursni rok u septembru mesecu. Dokumenta potrebna za prijavljivanje na konkurs su prijava za konkurs, izvod iz maticne knjige rodenih, svedocanstva svih završenih razreda i diploma završene srednje škole. Za gradane Republike Srbije, strane državljane i lica bez državljanstva obavezna je nostrifikacija diploma i svedocanstava stecenih u inostranstvu pre konkurisanja za upis na školu.

Pravo da se prijave na konkurs za upis u školu imaju svi kandidati koji imaju steceno srednje obrazovanje i to:

ZA STUDIJSKU GRUPU ZA MAŠINSTVO

Završenu srednju školu sledecih struka: gimnazija, mašinska, mašinsko- energetska, elektrotehnicka, rudarska, geološka, saobracajna, matematicko- tehnicka, prirodno-tehnicka, gradevinsko- geodetska, hidrometeorološka, hemijsko-tehnicka i metalurška. Svi kandidati koji steknu pravo da konkurišu za upis položu prijemni ispit iz matematike.

ELEKTROTEHNIKU

Završenu srednju školu sledecih struka: gimnazija, elektrotehnicka, mašinska, mašinsko- energetska, matematicko- tehnicka, prirodno- tehnicka, gradevinska, saobracajna, hemijsko- tehnološka, tehnicka. Svi kandidati koji steknu pravo da konkurišu za upis položu prijemni ispit iz matematike.

PREHRAMBENU TEHNOLOGIJU I AGRONOMIJU

Završenu srednju školu sledecih struka: gimnazija, medicinska, poljoprivredna, tehnicka, hemijska, farmaceutska,, mašinska, mašinsko- energetska, gradevinska, geodetska, hemijsko- tehnološka, prehrambena, veterinarska, ekonomska, gumarska, drvopreradivacka, ugostiteljska, prirodno- matematicka, prirodno-tehnicka, matematicko- tehnicka, elektrotehnicka, tekstilna, kožarska, škole za KV radnike poljoprivredne prehrambene struke, staklarska i keramicka. Svi kandidati koji steknu pravo da konkurišu za upis položu prijemni ispit iz hemije, biologije ili matematike, po sopstvenom izboru.

STUDIJSKA GRUPA ZA EKOLOGIJU

Završena srednja školu sledecih struka: gimnazija, medicinska, poljoprivredna, tehnicka, hemijska, farmaceutska, mašinska, mašinsko- energetska, gradevinska, geodetska, hemijsko- tehnološka, prehrambena, veterinarska, ekonomska, gumarska, drvopreradivacka, ugostiteljska, prirodno- matematicka, prirodno-tehnicka, matematicko- tehnicka, elektrotehnicka, tekstilna, kožarska, škole za KV radnike poljoprivredne i prehrambene struke, staklarska i keramicka. Svi kandidati koji steknu pravo da konkurišu za upis položu prijemni ispit iz hemije ili biologije ili matematike.

M.K.

KONTAKT

Visoka škola strukovnih studija Požarevac Nemanjina 2. Telefoni: 012-531-668 studentska služba, 012-531-667 sekretar, 012-530-987 direktor, njeb adresa njnjnj.vts-pozarevac.edu.yu Brojevi žiro racuna: 840-1180666-85 racun škole, 160-18643-19 racun Saveza studenata. Radno vreme škole: 08°°- 20°° radnim danom, 08°°-14°° neradnim danom i za vreme raspusta.

NA MEÐUNARODNOM TAKMICENJU HOROVA U BRATISLAVI

HOR “LAZARICE” DRUGI U EVROPI

Na Drugom internacionom festivalu horova Slovakia Cantat 2008. u Bratislavi u Slovackoj koje je održano od 24. do 27. aprila, ženski hor Požarevacke gimnazije “Lazarice” osvojio je srebrnu medalju u konkurenciji 30 horova iz 15 evropskih zemalja.

Hor je nastupio u kategoriji folklor akapela petnaestominutnim programom sa pet kompozicija, delima domacih autora i jednog makedonskog (Mokranjac “Kozar”, Borivoje Popovic “Nanina uspavanka”, Splet narodnih kosovskih pesama u aranžmanu Ðorda Jankovica, Todor Skalovski - “Makedonska humoreska” i druge).

Hor broji 27 devojaka, a za njihov put i ucešce na medunarodnom takmicenju škola je, preko sponzora, obezbedila sredstva.

Horom je dirigovao Ðorde Jankovic, nekadašnji ucenik škole, sada student Filološkog fakulteta u Beogradu, uz strucnu pomoc mr Uroša Stepanovica, asistenta na predmetu Horsko dirigovanje na Muzickoj akademiji u Kragujevcu.

L.L.

DRUGARICENJE - POMORAVSKI OBICAJ

PRIJATELJSTVO ZA CEO ŽIVOT

U vecini pomoravskih sela oko Požarevca od pamtiveka traje obicaj drugaricenja - drugarstva za ceo život. Tako su se i u centru Dubravice na pobusani ponedeljak deca zaklela na vernost zajednickog druženja. Obicaj je da se deca poljube kroz venac i daju poklone jedan drugome, a zatim se venac baca na krov kako bi prijateljstvo ostalo vecno, a deca živa i zdrava.

I zaista, njihovo druženje traje kroz ceo život. Kasnije, kada odrastu medusobno se posecuju, odlaze jedni kod drugih na rodendane, slave, svadbe, krštenja i druge svetkovine. Narod poštuje pobusani ponedeljak i združivanjem dece cuva uspomene na pretke koji su to održavali vekovima.

Samo dan ranije u nedelju, na Mali uskrs u selu Živici drugaricila su se deca iz porodica Miloševic i Nešic i Dulic i Pavlovic. Marija Dulic se drugaricila sa Filipom Pavlovicem. Taj cin je obavljen ranije ali se svakog Malog Uskrsa drugarstvo cementira. U životu, kako veli Desanka Maksimovic imati jednog prijatelja je sreca, vec dva bogatstvo.

D.Dinic

FELJTON

O MILIVOJU S LJUBAVLJU

IZ RUSIJE... S LJUBAVLJU

Svaki glumac sanja svoju ulogu života. Mnogima se taj san nije ostvario. Zato su snovi Milivojevi ostvareni višestruko i tako su mu nadoknadili muku i patnje mladalackih dana. Kralj Lir, Agaton, Hamlet...Medutim, sve te snove nadmašio je Jegor Bulicov u istoimenom komadu Maksima Pješkova Gorkog. Da ga je neko pitao šta bi najviše na svetu želeo da dobije, možda to ne bi umeo da zamisli ili odsanja, onako kako se to u stvarnosti dogodilo. Posle rata obicaj je bilo da velika pozorišta razmenjuju svoje prvake i da takva iskustva iskoriste za napredak pozorišta. Na repertoaru JDP od devetog juna 1951. godine nalazio se ‘’Jegor Bulicov’’. Ubrzo je ta predstava stekla medunarodnu slavu. Godine 1955. u Parizupa u Rusiji godinu dana kasnije, zatim Bugarskoj, Italiji... Godine 1965. gost JDP bio je prvak MHATA Boris Nikolajevic Livanov i on je kao gostujuci clan ansambla odigrao treceg juna predstavu pred našom publikom. Godina dana je brzo prolazila u pripremama i došlo je vreme da se krene za Moskvu. Mora se reci da je gostovanje na sceni MHATA (Moskovski umetnicki akademski teatar) bilo prvo gostovanje nekog stranog glumca uopšte na toj sceni. Mnogima je ta scena bila i ostala Pijemont i neostvaren san. O polasku na taj put Milivoje veli: ‘’ Kada sam kretao iz Beograda moji su me ispratili, da ne vredam Batocinu, kao da njoj idem na gostovanje. Da, ispratili su me jedino : Stevo Žigon, Petakovic iz ‘Politike’ i Ivan Kuzmic, ruski kulturni ataše...A u Moskvi docekuje me bezmalo ceo Hudožestveni teatar na celu sa generalnim direktorom Ušakovim, Bjelokopitovim, Livanovim i ostalima...’’.

O samoj predstavi Milivoje kaže: ‘’U jednom trenutku osecao sam se kao pocetnik koji nema šta da kaže publici koja zna sve tajne pozorišta...Imao sam kao svoje oružje samo tri stvari: svoje srce, znoj i suze...Kad se završila predstava, prekidana cestim aplauzom na otvorenoj sceni, za mene je sve bilo kao neki san. Znam šta je konvencionalnost, razlikujem istinu i laž...Ovaj put 22 puta sam izlazio pred zavesu i opet su mi suze potekle...Ceo ansambl mi je cestitao i svi su me ljubili: i šiminkeri, i dekorateri, i elektricari’’.

Druga predstava je bila potpuno u stilu Milivoja koji je zavladao svom silinom scenom, ansamblom, gledalištem. Posle predstave svecano mu je urucena medalja Stanislavskog. O tome Milivoje kaže: ‘’ Tada sam, prinevši medalju Stanislavskog svom srcu, prošaputao sam sebi: Milivoje, uspeo si. Posle predstave u garderobu je ušla seda ruska starica i po starom obicaju poljubila me u celo recima: ‘Spasiba, sinok’. Bila je to supruga Maksima Gorkog sa unukama.’’.

O kakvom uspehu je rec? Medalju Kostantina Stanislavskog, oca savremenog pozorišta, primilo je do tada nešto preko 130 sovjetskih zaslužnih umetnika. Dodeljuje se po strogom protokolu i samo onda kada se steknu za to uslovi. To je Nobelova nagrada za glumce. Milivoje Živanovic, pošavši sa kaldrme i sokaka požarevackih, stigao je do zidina Kremlja i osvojio ih onako kako planinari osvajaju Mont Everest. Pouzdano se zna da je to jedina medalja koja je izašla van granica Rusije i tadašnjeg SSSR. Naravno, za razliku od ispracaja, docek u Beogradu je bio velelepan, no to je vec prica koja se u našoj narodnoj svesti naziva ‘’Našli smo sekiru’’.

PROMOTIVNA AKCIJA UDRUŽENJA GRAÐANA “SRPSKI SABOR DVERI” U POŽAREVCU

“KOSOVO IZNAD EU”

U organizaciji Udruženja gradana “Srpski sabor dveri” iz Beograda, u Požarevcu je održana promotivna akcija 7. maja sa temom “Kosovo iznad EU”.

Volonteri Udruženja gradana tom prilikom delili su letke,biltete i casopis “Dveri srpske” gradanima Požarevca sa namerom ukažu da je južna srpska pokrajina satavni deo teritorijalnog integriteta Srbije i da ce tako vazda ostati.

STARI KOSTOLAC

TONE TODICEVA CRKVA?

- Naša crkva godinama propada, postepeno tone, uradili smo projekat za rekonstrukciju ali nemamo sredstava da zapocnemo radove. Prilikom posete nakon katastrofalnih poplava pomoc nam je obecao ministar Velimir Ilic, ali do dana današnjeg nije stigao ni dinar. Todiceva crkva posvecena svetom velikomuceniku Georgiju je od istorijskog i kulturnog znacaja ne samo za selo i lokalnu sredinu, vec i šire. Poznati srpski slikar Uroš Predic uradio je ikone Svetog Ignjatija i Svetog Georgija, a kralj Aleksandar I priložio je zlatni krst i Sveto Jevandelje. Tu pored leže i kosti srpskih boraca izginulih u Prvom svetskom ratu prilikom odbrane otadžbine, i zbog svega toga smatramo da pored PD TE- KO Kostolac i lokalne samouprave, u zaustavljanju propadanja ovog velelepnog zdanja velike graditeljske vrednosti treba da ucestvuje i Republika Srbija, kaže Mirko Marjanovic, predsednik Saveta MZ Stari Kostolac.

M. K.

NA 75.MEÐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU U NOVOM SADU

UNION MZ - APSOLUTNI ŠAMPION

- U 8 kategorija koje su se bodovale, najvece moguce ocene Sajma UNION MZ je osvojio u cak 7 kategorija

- Poslovni partneri iz Švedske oduševljeni stanjem na farmi u Mustapicu

Na jubilarnom 75.Medunarodnom poljoprivrednom sajmu koji se upravo održava u Novom Sadu preduzece UNION MZ iz Požarevca ostvarilo je zapažen uspeh. U oštroj konkurenciji izlagaca iz cele Srbije, kao što su PIK Becej, Neoplanta, PKB korporacija, Agrokombinat Subotica, preduzece UNION MZ je proglašeno za apsolutnog šampiona Novosadskog sajma za 2008.godinu. U 8 kategorija koje su se bodovale, najvece moguce ocene Sajma UNION MZ je osvojio u cak 7 kategorija. Dva nerasta rase veliki jorkšir i švedski landras su svrstana u elitu Novosadskog sajma i dobili su zlatne medalje, a kolekcija nazimica rase veliki jorkšir je proglašena za šampiona Novosadskog sajma. Sve izložene kolekcije nazimica svrstane su u prvu “A” klasu, kao i kolekcija “krmaca sa leglom”, a kolekcija izloženih tovljenika je svrstana u prvu klasu, što je ujedno i najveci moguci rang za te kategorije na Sajmu.

Prema recima Zvonka Milenkovica, direktora UNION MZ-a ovo je prvi put da neka firma iz Srbije, van Vojvodine osvoji titulu apsolutnog šampiona Sajma.

“Dobili smo šampionski pehar za proizvodnju svinja, pored velikih farmi koje su do sada vodile glavnu rec. Pojavili smo se sa domacim hibridom koji je prepoznatljiv i po proizvodnim rezultatima te svinje su ravne uvoznim svinjama i uvoznim nazimicama. Farma u Trnovcu ciji je kapacitet 1.500 krmaca proizvodi priplodni materijal ne samo za naše farme, vec i za veci deo srpskog tržišta. Naša svinja sa 59mesnatosti ravna je evropskoj svinji što se tice kvaliteta i kada bi se druge stvari dovele u normalno stanje, mogli bi odmah da izvozimo i budemo konkurentni stranim proizvodacima iz zapadne Evrope.

Od nas priplodni materijal kupuju mnoge velike farme i što je interesantno, svi koji su iz Vojvodine kupovali nerastove ponovo se vracaju i traže ih, jer su se uverili u kvalitet materijala. Godišnje proizvodimo oko 50.000 svinja, medutim prošlogodišnji gubitak od 180 miliona dinara na farmama uspeli smo da anuliramo zahvaljujuci drugim segmentima kao što su prerada i trgovina. Proizvodnju možemo da povecamo na 100.000 svinja i tada bi se svrstali u red najvecih farmi u Srbiji”, istice Milenkovic.

Predstavnici poslovnog udruženja iz Švedske “Snjedish Livestock Trading”, Per Lundman i Maria Eriksson od kojih je UNION MZ kupovao priplodni materijal, nazimice i nerastove, posetili su prošle nedelje farmu u Mustapicu. Ova farma ima 650 krmaca, 30zapata je cista rasa veliki jorkšir, a ostalo je kombinacija F1 i ima meleza. Proizvodi 11.000 tovljenika godišnje i tehnološki je organizovana tako da ima 2 objekta gde su smeštene krmace za prašenje, 10 odgajivališta i 4 objekta za tov.

Posle obilaska farme, gosti iz Švedske su zakljucili da je sve dobro organizovano i cisto, životinje deluju mirno, a najviše su oduševljeni cinjenicom da su životinje u prasilištu jednake velicine. “Impresionirani smo uspehom UNION MZ-a na Novosadskom sajmu i našoj kompaniji je cast da snabdeva jedno takvo preduzece životinjama iz Švedske, jer putem UNION MZ-a pravicemo dobru propagandu i za sebe. Nadamo se da ce saradnja biti nastavljena, jer za uvoznika je veoma važno da svinje odlaze na dobre farme gde je celokupna organizacija na zadovoljavajucem nivou”, rekla je Maria Eriksson.

Želja UNION MZ-a je da se sa švedskim poslovnim udruženjem ostvari trajna saradnja, kako bi se dobio još kvalitetniji materijal, rezultati bili još bolji, pa samim tim i ponovio uspeh na Sajmu iduce godine. “Ova poseta je inicirana kako bi švedski partneri uvideli koliko smo ozbiljni, njihova ocena je dobrodošla i nadamo se boljoj saradnji u narednom periodu. Što se tice izvoza, to je još uvek nedifinisana stvar od strane Ministarstva. Podneli smo zahtev za izvozni broj, ali Ministarstvo nije napravilo specifikaciju odredenih normativa. Od 2009.godine trebalo bi da se završi program sa vakcinacijom i ako posle godinu dana ne bude nikakvih proboja ima elemenata da UNION MZ izvozi priplodni materijal”, rekao je na kraju Zvonko Milenkovic.

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - NEBOJŠA JEVTIC IZ RAŠANCA

SAMO PUKO PREŽIVLJAVANJE

Premiranjem proizvodnje sirovog mleka podstice se ukupna proizvodnja govedarske i ovcarske proizvodnje, što ima neposredan uticaj na razvoj i stabilnost cele poljoprivredne proizvodnje. Premija se isplacuje za jedan litar isporucenog mleka u visini od 2,40 dinara na brdsko-planinskim i 1,40 dinara na ravnicarskom podrucju.

Prošle nedelje posetili smo poljoprivredno gazdinstvo Nebojše Jevtica iz Rašanca koje se bavi intezivnom proizvodnjom mleka. U svojoj štali Nebojša ima 12 muznih krava, a mleko predaje otkupnoj stanici koja pripada Knjaževcu po ceni od 29 dinara za litar. Svinjski fond je umanjen jer prema recima našeg sagovornika ne može se istovremeno kvalitetno održavati više razlicitih proizvodnji. Što se ratarske proizvodnje tice kukuruz je zastupljen na 10 hektara, pšenica na 2 -3 hektara i lucerka na 4 hektara.

“Prošle godine prinos pšenice je bio oko 4 t/ha i celokupnu kolicinu prodao sam u petrovackom mlinu po ceni od 11 dinara. Od kukuruza sada sam posejao hibride NS 640 i 677 i ocekujem da ova godina bude rodnija. Za ishranu krava koristim lucerku, livadsko seno i kukuruz. Prošle godine imao sam silažu ispod nivoa, pošto je kukuruz podbacio tako da sam dobio svega 10 prikolica, a ove godine ako sve bude u redu povecacu na 20 prikolica kako bi u potpunosti podmirio potrebe. Od mehanizacije posedujem 3 traktora i sve prikljucne mašine, ali su one dosta stare i potrebno ih je u najskorije vreme obnoviti. Kredite za sada nisam uzimao pošto su još uvek kamatne stope dosta visoke. Od subvencija za prošlu godinu dobio sam 100 evra po hektaru, premiju za mleko i junice.

Po mom mišljenju država bi trebalo da utice da se zaustavi rast cene repromaterijala. Tako za setvu jednog hektara kukuruza potrebno je 5 -6 hiljada dinara samo za seme, a dubrivo je sa 900 dinara poskupelo na 1.300 dinara po džaku, tako da proizvodaci ne mogu da dodu do daha od stalnih poskupljenja. Ranije sam od prodate pšenice mogao da kupim sejalicu, od prodatog kukuruza prikolicu, a sada se sve svodi na preživljavanje”, istice Nebojša Jevtic.

D.Dinic

SABOR ZA PAMCENJE I DUGU TRADICIJU

Prvi Sabor bacijara Srbije, privredno turisticka i društveno kulturna manifestacija održana je 8. maja u Stamnici, podhomoljskom selu u petrovackoj opštini, na baciji „Izvor” vlasnika Dušana i Mirka Paunovica na kojoj se okupilo 25 bacijara i 150 ovaca.. Za više hiljada posetilaca iz citavog okruga prireden je bogat program. Pocelo se održavanjem Okruglog stola posvecenog ovcarstvu a govorili su eminentni profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, predvodeni prodekanom Caslavom Lacevcem.

Priredena je i izložba ovaca na kojoj je ucestvovalo 11 kolekcija a svakako da je najatraktivnija disciplina sabora bilo takmicenje u muži ovaca. Bili su izloženi i ovcarski psi pasmine Srpski pastirski pas. Veliko interesovanje posetilaca izazvala je i izložba starih gastronomskih specijaliteta, proizvoda domace radinosti, sira, meda i rakije.

REC NA OTVARANJU

Manifestaciju je otvorio Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac na Mlavi recima: „ Dragi bacijari, uvaženi domacini, dragi posetioci, srdacno vas pozdravljam u ime opštine, mojih saradnika i Organizacionog odbora. Ono što je moje zadovoljstvo a nadam se i vecine vas prisutnih je da ideja koju smo pre dve godine zajedno pokrenuli, da druženje bacijara preraste u sabor danas se ostvaruje i ja verujem da ce on postati tradicionalan, sa sve boljom organizacijom, kao što su i danas sve naše manifestacije koje iz godine u godinu dobijaju na kvalitetu i masovnošcu i po njima smo mi poznati u Republici. Verujem da ce Sabor bacijara u Stamnici biti jedna od takvih manifestacija koja ce oku- pljati proizvodace, koja ce vrednovati njihov rad ali isto tako i da u naš prelepi kraj dovede što više turista. Hvala svima koji ste ovome doprineli i verujem da cete se pridružiti ovim mojim željama. Ovim otvaram ovaj sabor.”

Zatim je predsednik Dragojevic predao bacijarski štap Mirjani Radanovic koja je u ime svih bacijara položila bacijarsku zakletvu a zdravicu je održao narodni pojac Milija Baja Radivojevic.

Ispred domacina sela Stamnice brojne posetioce pozdravio je i LJubiša Prvulovic koji je rekao:

„ Velika mi je cast da vas sve pozdravim i poželim dobrodošlicu u Stamnici, na baciji Mirka i Dušana Paunovica. Evo nas i ove godine na ovom salašu, na dogadaju koji ce nadam se postati tradicionalan. 2004. godine domacini su želeli da naprave malu proslavu, 2005. podržani smo od predsednika Dragojevica i 2007 i 2008. vec smo dobili podršku i cele opštine, Agrarnog fonda, Turisticke organizacije i drugih institucija. želim da ugodno provedete ovaj dan u Stamnici i da se dogodine ponovo nademo na ovom mestu. Posebno želim da pozdravim naše profesore sa Poljo- privrednog fakulteta - živeli i svako dobro”.

Jedan od glavnih organizatora Sabora bacijara bio je Opštinski agrarni fond a njegov direktor Radovan Davidov je istakao: „ Mnogi naši krajevi a posebno ovaj gde se danas nalazimo imali su sjajnu tradiciju u uzgoju ovaca i srecom da se ta ljubav prema njima održala do dana današnjeg. To nije onaj broj sa kojima smo se nekad ponosili ali ništa u poljoprivredi pa i u stocarstvu nije kao ranije, osim casnih entuzijasta i ljubitelja ove plemenite životinje. Ilustracije radi u opštini Petrovac na Mlavi trenutno ima 22.400 grla a ovde kod vas u Stamnici oko 1.500 grla i u tom pogledu vi i prednjacite u odnosu na vecinu sela naše opštine. Bacijada koju ste vi zapoceli zaslužuje da bude baš ovde, kao jedna lepa ekonomska ali i turisticka manifestacija tradicionalnog karaktera, svakao uz svestranu podršku naše opštine, a u dogledno vreme nadamo se i Republike. Meštani Stamnice kao domacini ove manifestacije uložili su u ovu smotru ogroman trud i na najbolji nacin prikazali javnosti vekovna iskustva u organizovanju bacijade koja ima izuzetan kulturni, ekonomski i turisticki znacaj, ali pri tome ne treba zanemarivati ni etnološki smisao u ocuvanju identiteta ovoga kraja”.

NAGRAÐENI BACIJARI

U ime Turisticke organizacije opštine Petrovac Jadranka Cvetkovic, direktor je naglasila: „ Prijatno sam iznenadena brojem okupljenih. Zahvaljujem se svima koji su došli i ucinili da ova manifestacija bude veca, a ipak manja nego što ce biti do godine. Najviše me raduje nagrada mladoj domacici Milijani Jovanovic koja je dokazala da tradicija ne može da se ugasi i da ce se nastaviti. A to ima za cilj da ocuva sve ovo što jeste, da unapredi i da svake godine okuplja što više ljudi”.

Posle višecasovnog rada žiri je doneo odluke o najboljima. Tako je ovca šampionka smotre vlasnika Vitomira Ðordevica iz Stamnice. NJemu je pripala nagrada od 5.000 dinara i pehar. Najbolju i najbržu mužu postigla je Volica Bokic iz Stamnice koja je takode dobila 5.000 dinara i pehar a ovan šampion je vlasništvo Gorana LJušica iz Krepoljina kome je pripala nagrada od 3.000 dinara i pehar. Šampionsku kolekciju ovaca imao je Ceda Avramovic kome je pripala nagrada od 5.000 dinara i pehar. Inace, svi izlagaci kolekcija ovaca dobili su priznanja u vidu novcane nagrade i pehara.

Za kolekciju ovcarskih pasa nagrada je pripala Brani živkovicu iz Žagubice. Vlasnicima bacije Mirku i Dušanu Paunovicu urucene su plakete organizatora. Posle urucivanja priznanja izveden je bogat kulturno umetnicki program a zatim je priredeno narodno veselje.

Generalni pokrovitelj manifestacije bila je opština Petrovac na Mlavi a organizatori su Opštinski Agrarni fond, Turisticka organizacija, Kulturno prosvetni centar i Mesne zajednice Stamnica i Stamnicka reka. Manifestaciju je podržao veliki broj sponzora a deo novcanih nagrada obezbedili su Pro kredit banka i Agrobanka.

D.Ilic

DS POŽAREVAC

PROSLAVLJEN ÐURÐEVDAN

Ðurdevdan, slava Demokratske stranke, prošlog utorka okupila je u prostorijama Opštinskog odbora DS u Požarevcu gotovo stotinu clanova i simpatizera ove politicke partije.

Slavski kolac presekao je sveštenik Nenad Vojinovic, a domacin Slave Goran S. Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, u kracem obracanju prisutnima je porucio:

- Drago mi je što smo se okupili u ovolikom broju, drago mi je da vodimo racuna o tradiciji, ali i da se isto tako svi zajedno borimo i za našu buducnost, što ce, uveren sam, dati ocekivane rezultate. Svima cestitam Slavu, želim puno zdravlja i srece vama i vašim porodicama, i nek da Bog da i sledece godine na istom mestu, u još vecem broju, svi zajedno slavimo.

Petrovic je Slavu predao Žarku Pivcu, predsedniku Opštinskog odbora DS Požarevac.

D. M.

“GEORAD” PROSLAVIO ÐURÐEVDAN

PRVA SLAVA

Privredno društvo “Georad” d.o.o proslavilo je 6. maja, svoju prvu slavu Ðurdevdan. Domacin slave bio je Vecko Krstovski, predsednik Sindikata, koji je svetu kolacarsku dužnost za narednu godinu, u crkvi svetog Georgija u Starom Kostolcu, predao direktoru preduzeca Marku Dragicevicu. Slavski rucak prireden je u Hotelu “Kostolac” gde su radnicima urucene jubilarne nagrade.

T.R.S.

MUZIKA... MUZIKA!

U nizu koncerata Nacionalne koncertne sezone, prošlog cetvrtka je u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” održan još jedan na kome su nastupili Violeta Panžetovic-Radakovic, sopran i Ana Acimovic, klavir. Na programu su bila dela Glinke, Konjovica, Hristica, Mrinkovica, Cajkovskog i drugih znažajnih kompozitora.

L.L.

NA ŠESTOM BUDVANSKOM KARNEVALU

’’AMADEUS’’ PREDSTAVLJAO SRBIJU

- Baletski studio ‘’Amadeus’’ centralni gost na tradicionalnom karnevalu

Na poziv organizacionog odbora šestog budvanskog karnevala najbolji srpski baletski studio ‘’Amadeus’’, koji postoji i radi u Požarevcu vec deceniju i po, bio je gost na toj cenjenoj manifestaciji. Festival je održan treceg maja tekuce godine i na njemu je ucestvovalo preko sedamdeset grupa iz celog sveta. Budva je clan svetske medunarodne asocijacije karnevalskih gradova i poziv ‘’Amadeusu’’ usledio je kao posledica izvanrednog nastupa ovog studija na karnevalu u Vrnjackoj Banji prošlog leta. ‘’Amadeus’’ se predstavio u dvema kategorijama; mladi uzrast je uz koreografiju i muziku iz Diznijevih filmova prikazao raskošnu kostimografiju, unikatni rad samog studija i svojom pojavom ova grupa izazvala je oduševljenje publike. Prave ovacije doživele su ucesnice starije grupe sa vec legendarnom koreografijom ‘’Pozdrav sa Dalekog istoka’’ , popularne ‘’Japanke’’. Ova koreografija, koja vec dve godine ne silazi sa ekrana naših centralnih televizija i u Budvi je izazvala ushicenje nekoliko desetina hiljada posetilaca i meštana. Gospodin Ferdinad van der Kroon, direktor Foundation European Carnival Cities , najavio je zvanicne pozive na više predstojecih karnevala širom sveta.

Može se s ponosom konstatovati da je najbolji državni baletski studio ‘’Amadeus’’ dostojno reprezentovao našu zemlju i opravdao dosadašnja brojna priznanja.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 30.04. do 9.05. u porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” rodeno je 27 beba, 13 decaka i 14 devojcica.

Sinove su dobili: Leonora Nešic i Bojan Matic iz Požarevca, Marija Grujic i Danijel Stevic iz Maljurevca, Danijela i Žak Peric iz Brzohoda, Marjana Marjanovic i Darko Radisavljevic iz Velikog Sela, Emina Curoli i Orhan Bekteši iz Kostolca, Ana i Dragan Novakovic iz Vranova, Violeta Kostic i Zoran Miloševic iz Bradarca, Aleksandra i Milan Ivkovic iz Vojilova, Mirjana i Saša Nikolic iz Miljevica, Ružica Vasic Tašic i Zoran Tašic iz Srednjeva, Bajramša Šabani i Arben Iseni iz Kostolca,

Kcerke su dobili:Biljana NJamculovic i Goran Jovanovic iz Milatovca, Jasminka i Zoran Nešic iz Kuceva, Maja Petkovic i Radiša Todorovic iz Požarevca, Sanja i Saša Dragic iz Kostolca, Sadbera Krasnici i Zoran Paunovic iz Požarevca, Danijela Jovanovic i Slaviša Mitrovic iz Aleksandrovca, Slavica Todorovic i Velibor Paunovic iz Požarevca, Snežana i Aleksandar Cvetkovic iz Požarevca, Miomira i Vladimir Skocic iz Velikog Gradišta, Jovana Savic i Dragan Dragomirovic iz Voluje, Jelena i Srdan Živojinovic iz Mišljenovca, Gordana i Zoran Randelovic iz Velikog Gradišta.

HUMORESKA

JEDANAESTOMAJSKI URANAK

Spremimo se mi, cela familija, izvršila se smotra (svi su tu, adekvatno obuceni - misli se na garderobu!) i pravac MZ, biracko mesto (i boracko) br. 1258/2dž10. Ranoranioci, medu prvima, takoreci, na uranak.

A, da, pre toga, bio je prvomajski uranak, koji se, uglavnom, dešava drugog maja. Ali, 'oceš, kao i uvek, vreme nije bilo naklonjeno izletnicima. Retko ko je uranio. I onima bez para, baš kad su se spremali da okrenu jagnje na ražnju ili da raspale roštilj, bog im to ne dade, pusti kišu i tako sve iluzije o dobroj klopi, zajedno sa vodom na ustima, odoše u travu, odnosno, u corbu od kopriva i zelja.

Doduše, vreme je pogodovalo puževima i pecurkama, pa su se mnogi dali u potragu za ovom biomakrotickom hranom.

E, pa, koga si zaokružio? Uglavnom, koga god da pitaš, svi su glasali za pobednike! Tako, valjda, i treba!

A, samo dva dana pre toga, koga god da pitaš, niko nece da izade na izbore. A kad tamo, ono, medutim, izašlo je više biraca nego što je na birackom spisku! Budi bog sa nama, odnosno, sa njima!

Jedan gradski šaljivdžija rece da je trebalo, s obzirom na to koliko ima kandidata, izabrati bar hiljadu odbornika za gradsku skupštinu!

Možda, ideja i nije tako loša, jer bi, verovatno, hiljadu njih donelo pametnije odluke nego njih stotinjak!

Sve u svemu, lepo smo proveli prvomajski, durdevdanski i jedanaestomajski uranak, a i ostale zaranke.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nema potrebe Srbe na vrbe, kad su Srbi na Srbe!

- U Srbiji ce uskoro na izbore da izlaze samo politicari.

- U glasacku kutiju ubacio sam licnu kartu. Pa, ko pobedi!

- Kasno je za promene, vec smo menjali iste!

- Ja civilnu vojsku služim 20 godina. Žena mi je komandant!

Miodrag Lazarevic

JEZICKE NEDOUMICE

PODELA RECI NA KRAJU REDA

U slucaju da se jedna rec ne može ispisati u jednom redu, postoje pravila kojih se treba pridržavati pri prenošenju dela reci u naredni red. Uz poslednje slovo na kraju reda stavlja se crtica. Neka od pravila kojih se treba pridržavati su:

- Pri prekidanju reci crticom nije poželjno da u prethodnom redu ostane samo jedno slovo, a nikako ne bi valjalo ni da se jedno slovo prenese u naredni red, nije dobro napisati i-spisati, ali ni ispisat-i.

- Rec treba de se podeli na granici sloga, što znaci da preneseni deo treba uvek pocinjati suglasnikom npr. mo-liti, a ne mol-iti, jedino ako se i ispred i iza crtice nade samoglasnik npr. dvana-estak.

- Kada su u pitanju suglasnicki skupovi, oni se mogu rastavljati na više nacina npr. druš-tveni, društ-ven, jedino o cemu treba voditi racuna je da deo koji se prenosi ne bude isuviše težak za izgovor.

- U složenicama gde se jasno osecaju delovi iz kojih se rec sa-stoji, granica medu njima važnija je od granice sloga pa treba pisati pred-uslov, a ne pre-duslov.

- Ako je na mestu preloma reci vec postojala crta, dakle, ako je rec o polusloženici, onda se jedna crta piše na kraju, a druga na pocetku sledeceg reda npr. auto- -salon.

Priredila: Tina Poštic

GEST VREDAN PAŽNJE

NAGRADA

Gospodin LJubo Brajkovic iz Beca, veliki donator Gradskog hora ''Barili'' iz Požarevca, lepim gestom vrednog pažnje, posredstvom Rajfajzen banke nagradio je sve clanice hora sa po 65 evra za prošlogodišnje uspešne nastupe u Becu.

Mora se reci da je gospodin LJubo Brajkovic do sada mnogo puta pomagao horu ''Barili'' da svojim lepim pevanjem predstave Srbiju i svoj rodni Požarevac u najpoznatijim dvoranama Beca, zato ovog puta za nagradu ''VELIKO HVALA'' od clanica hora ''Barili''.

I. D.

U TABACKOJ CARŠIJI OTVORENA NOVA POSLOVNICA MOBILNE TELEFONIJE SRBIJE

SVE USLUGE NA JEDNOM MESTU

Od 23. aprila ove godine, u Tabackoj caršiji 14 pocela je sa radom nova, moderno opremljena Poslovnica fiksne i mobilne telefonije Srbije. U skladu sa novim konceptom odnosa prema korisnicima, klijenti ce na jednom mestu, u okviru zajednicke poslovnice moci da dobiju informacije o uslugama i kompletnom prodajnom asortimanu mobilne i fiksne telefonije.

- Poslovna politika Telekoma Srbija je da korisnik može na jednom mestu da dobije sve usluge, a svrha današnjeg okupljanja je da se stanovnicima Požarevca i Branicevskog okruga saopšti da su u svom gradu na atraktivnoj lokaciji dobili novu Poslovnicu Mobilne telefonije Srbije gde ce stanovnici ove teritorije moci da na istom mestu dobiju usluge mobilne, fiksne telefonije i interneta. Što se Branicevskog okruga tice, Mobilna telefonija Srbije postavila je cetiri GSM bazne stanice i planira da postavi još nekoliko, a takode su instalirane i 3G bazne stanice i pušten u rad 3G signal, tako da stanovnici ovog podrucja imaju mogucnost da koriste najnaprednije servise koje omogucava ova vrhunska tehnologija. Kvalitet usluge kao osnovni brend Mobilne telefonije Srbije rezultira cinjenicom da mi trenutno imamo preko pet miliona korisnika što je morate priznati velika cifra s obzirom da se nalazimo u konkurentskim tržišnim uslovima, naglasila je na svecanom otvaranju Poslovnice Tatjana Premovic, regionalni menadžer Mobilne telefonije Srbije za Regiju «Istok».

Tom prilikom ona je govorila i o najnovijim uslugama Telekoma Srbije- DuoSIM i cuvar imenika.

- DuoSIM omogucava da na jednoj kartici korisnik ima dva broja, tako da sada može spojiti posao i zadovoljstvo preko samo jednog telefona. Ukoliko vec ima jedan ili dva broja iz mt:s mreže, može ih zadržati ili dobiti dva nova broja, s tim da bar jedan od njih bude postpaid ili Biznet. Sa memorijom od cak 128 kB, DuoSIM kartica takode pruža mogucnost razdvajanja privatnih i poslovnih kontakata. Još jedna nova i atraktivna usluga je i cuvar imenika. Više se ne može desiti da korisnik izgubi neki od brojeva telefona u svom imeniku jer ova usluga prakticno cuva sve kontakte sa korisnikove SIM kartice na mt:s serveru. Cuvanje i sinhronizacija podataka je jednostavna putem mt:s mreže, bez povezivanja kablom telefona i racunara, istakla je Tatjana Premovic.

O rezultatima ostvarenim u fiksnoj telefoniji od pocetka 2008. godine i planovima za naredni period na svecanom otvaranju govorio je Draško Pavlovic, direktor Izvršne jedinice Požarevac.

- Otvaranje zajednickog korisnickog servisa još jedna je u nizu aktivnosti koje Telekom Srbija realizuje u 2008. godini na podrucju mrežne grupe 012, odnosno Branicevskog okruga, gde se beleži visok stepen digitalizacije, od 99 odsto. Od pocetka ove godine pušteni su u rad ADSL prikljucci u Kostolcu i Petrovcu, a izvršeno je i proširenje postojecih ADSL kapaciteta u Požarevcu. Takode, završena je izgradnja dve multiservisne, IP orijentisane centrale LJubicevo i Crveni krst u Požarevcu, a ovi kapaciteti bice ukljuceni u rad u naredna dva meseca. Krajem marta ove godine zamenjena je stara analogna centrala u Velikom Popovcu savremenom digitalnom. Nastavljena je izgradnja optickog kabla Požarevac- Malo Crnice- Petrovac, a projektuju se deonice opticke mreže Požarevac- Kucevo i Petrovac - Žagubica, kao i pristupna mreža u Velikom Gradištu. U narednom periodu ocekuje se završetak radova u pristupnoj mreži u gradu Petrovcu i instalacija ADSL prikljucaka na podrucju grada Požarevca, u centralama Sopot, Sportski centar i Zabelski put, kao i pocetak radova u pristupnoj mreži na objektima Lucicki put i Rasadnik, istakao je Pavlovic.

Po njegovim recima, novinu predstavlja i prolecna promotivna prodaja ADSL usluge, koja je pocela u ponedeljak 21. aprila ove godine, i trajace do 31. maja. Gradani i pravna lica koja u navedenom periodu podnesu zahtev za neki od standardnih ADSL paketa, bice oslobodeni placanja mesecne pretplate za odabrani paket u periodu od dana zakljucenja ugovora do 30. juna 2008. godine.

M. K.

NEDELJA CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

BOGAT PROGRAM AKTIVNOSTI

Brojnim aktivnostima svetsku manifestaciju Nedelja crvenog krsta od 8- 15. maja obeležava i Crveni krst Požarevac. Kod cesme Crvenog krsta na Spomen parku «Cacalica» šestog maja održan je Pomen pomirenja, a dan kasnije Upravni odbor ove humanitarne organizacije usvojio je predlog za dodeljivanje zlatnog i srebrnog Znaka, priznanja Crvenog krsta Srbije kolektivima i pojedincima, kao i nagrade « Fonda Gavrilo i Marija Mudrinski» koje ce na svecanom prijemu u SO Požarevac uruciti Dušan Vujicic, predsednik Opštine. Zlatni Znak Crvenog krsta ove godine dodeljen je DPV « Vodoprivreda» Požarevac, TV « Biser», Radio Bum 93 i TV « Duga». Srebrni Znak: Centar za prevenciju Doma zdravlja Požarevac, Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi u PD TEKO Kostolac, SAT Televizija, PRIM Kostolac, JP « Toplifikacija», Sigma Proces Požarevac, ON OFF Elektronik, Kasper Holding Požarevac, TPD « Nikola», PIT Komerc « Panefino», Tamaris Požarevac, Poljoprivredna apoteka « Agro», « Žitostig» Požarevac i kao pojedinac Rade Mihajlovic, clan Opštinskog veca zadužen za obrazovanje i kulturu.

- Akcijom dobrovoljnog davanja krvi na PO «Drmno» za potrebe Instituta za transfuziju krvi i urucivanjem pomoci porodici Lokvarevic iz Ostrova obeležen je 8. maj- svetski Dan Crvenog krsta. Devetog i desetog maja aktivisti Crvenog krsta Požarevac obišli su i urucili adekvatnu pomoc starim licima i bivšim aktivistima, a na starom groblju položeni su venci umrlim aktivistima Crvenog krsta i porodici Rankovic. Za polaznike likovne radionice dece sa posebnim potrebama organizovan je izlet, a za danas je predvidena podela paketica bebama rodenim u Nedelji Crvenog krsta u Požarevackom porodilištu. Sutra se u Medicinskoj školi uz ucešce predstavnika vladinih i nevladinih organizacija održava okrugli sto «Zajedno za humanost», a 15. maja, poslednjeg dana Nedelje Crvenog krsta u maloj Sali Centra za kulturu bice održana tribina «Agresija i mladi» uz ucešce predstavnika Centra za prevenciju Doma zdravlja Požarevac, Policijske uprave, Zavoda za javno zdravlje, Školske uprave Požarevac, direktora osnovnih i srednjih škola, i predstavnika Kazneno popravnih zavoda Zabela i Požarevac, kaže Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

M. K.

NA DRUGOJ KONFERENCIJI ZDRAVSTVENIH RADNIKA I VASPITACA U KUCEVU

O PRAVILNOJ ISHRANI DECE

Zaposleni u Predškolskoj ustanovi “Lane” u Kucevu uoci Uskršnjih praznika ugostili su ucesnike Druge konferencije posvecene multidisciplinarnom timskom radu u primeni preventvne zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama. Na Konferenciji je konkretno bilo reci o znacaju ishrane u decjem uzrastu i problemima i teškocama prilikom usvajanja zdravih navika i prevazilaženja tradicionalnog nacina ishrane.

Obzirom na znacaj teme, Konferenciji su prisustvovali svi oni koji svojim radom doprinose ocuvanju i unapredenju zdravlja dece predškolskog uzrasta (direktori domova zdravlja, glavne sestre, pedijatijska služba, polivalentna patronaža, epidemiolozi, higijenolozi, dijeteticari nutricionisti, stomatolozi, medicinske sestre u preventivnom radu, vaspitaci i saradnici zaposleni u predškolskim ustanovama, zdravstvena i sanitarna inspekcija...)

Cilj Konferencije bio je - povecanje nivoa znanja i veština, unapredenje zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u predškolskim ustanovama, jacanje partnerskih odnosa i razmena iskustva.

Skup su organizovali: Zavod za javno zdravlje Požarevac, Predškolska ustanova “LJubica Vrebalov” Požarevac, Udruženje medicinskih sestara Predškolskih ustanova Podunavskog i Branicevskog okruga i Predškolska ustanova “Lane” iz Kuceva.

S.E.

HALO 92

BAKAR KRALI-NOVAC DELILI

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Miroslava Z.(1973) i Saše M.(1977), obojica iz Ševice, opština Kucevo, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo teške krade. Oni su osumnjiceni da su posekli i otudili 660 metara silicijum bakarnih provodnika koji služe za telefonsku komunikaciju izmedu železnickih pružnih prelaza na relaciji Kucevo-Kaona. Prekidom telefonskog saobracaja ugrožena je bezbednost železnickog saobracaja na ovoj relaciji. Policija je nakon ucestalih krada uhvatila na delu osumnjicene i u putnickom vozilu pronašla vecu kolicinu bakar silicijumskih provodnika, kao i alat koji su koristili. Pokradene provodnike oni su prodavali, a novac

ZATECENI U KRAÐI

Krivicna prijava podneta je protiv Dragana R.(1965) i Dejana S.(1969), obojica iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo krade. NJih dvojica su osumnjiceni da su sa teretnih vagona “Javnog železnickog preduzeca” Beograd, na železnickoj stanici u Požarevcu, pokrali kocione sisteme vagona, kvacila i kocione trokute. Policija je nakon ucestalih krada osumnjicene zatekla na delu, dok je u putnickom vozilu koje su osumnjiceni koristili pronašla vecu kolicinu pokradenih predmeta. Pokradene delove vagona policija je vratila preduzecu koje je ovim kradama ošteceno za 1.313.000 dinara.

KRALI POKLOPCE ZA KIŠNU KANALIZACIJU

Za isto krivicno delo podneta je krivicna prijava protiv Zorana B.(1989), Milana B.(1988) i Dušana R.(1989) svi iz Smedereva. Policija je nakon prijave da je pokraden veci broj metalnih poklopaca sa otvora za kišnu kanalizaciju, u vozilu marke “mercedes” u kome su se nalazili osumnjiceni, pronašla veci broj metalnih rešetki za kišnu kanalizaciju i vratila ih “Javnom komunalnom preduzecu vodovod i kanalizacija” u Požarevcu .

UKRALI KAMIONSKU PRIKOLICU

Požarevacka policija podnela je krivcnu prijavu protiv Saše I.(1986) i Gorana I.(1989), obojica iz Recice, zbog sumnje da su izvršili krivcno delo krada. Oni su osumnjiceni da iz susednog mesta Klicevac ukrali kaminosku prikolicu vlasništvo meštanina ovog sela, parkiranu pored Osnovne škole koju su traktorom prevezli prikolicu do obližnje šume i tu je sakrili. Policija je pronašla ukradenu prikolicu i vratila je vlasniku.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

VRANE SE “GOSTILE” NA POLJIMA

- Ptice kljucale kukuruz, suncokret i grašak na njivama gde nije seme tretirano repelentnim sredstvima

U 2008. godini na podrucju Branicevskog okruga planirano je da se kukuruzom zaseje 79.000 hektara i za sada setva je završena na oko 97od ukupno planiranih površina. Prema recima Stanislave Stankovic strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” usevi kukuruza posejani u prvim rokovima setve nalaze se u fazi 3 - 4 lista, dok se kasnije zasejani usevi nalaze u fazama klijanja i nicanja i fazama 1 - 2 lista. Na malom procentu obradivih površina poljoprivredni proizvodaci su bili prinudeni da obave presejavanje kukuruza najcešce zbog dublje setve, nekorišcenja repelentnih sredstava za odbijanje ptica, pojave kukuruzne pipe koja nije uocena na vreme itd.

Setva suncokreta na podrucju Branicevskog okruga je završena i zasejano je oko 5.000 hektara. Poljoprivredni proizvodaci su soju ovog proleca posejali na oko 1.000 hektara. Setva povrca i krmnog bilja još uvek nije završena, tako da je povrce zasejano na oko 12.300 hektara, a krmno bilje na oko 4.900 hektara od planiranih 5.500 hektara. Ozime strnine se u zavisnosti od vremena setve nalaze u razlicitim fazama razvoja. Ozima pšenica posejana u optimalnom roku se nalazi u fazi kraja vlatanja, pocetka klasanja, dok se ozimi jecam i tritikale iz ranijih rokova setve nalaze u fazi klasanja.

Dešava se na njivama onih poljoprivrednih proizvodaca koji su posejali kukuruz, suncokret ili grašak, a nisu prethodno tretirali seme repelentnim sredstvom da ptice vade takvo seme. Zato se savetuje svim onim zemljoradnicima koji znaju da postoji mogucnost da ce se ovako nešto dešavati sa njihovim njivama da obavezno pre setve kukuruza i suncokreta istretiraju seme Mesurolom FS 500 kako bi ptice bile odbijene. Tretirano seme ptice ne vade ili ako po koje seme izvade i pojedu vrlo brzo otkriju nepovoljan ukus i posle nekoliko pojedenih zrna pamte da hrana na toj njivi ne odgovara. Svojim kricima javljaju i drugim pticama da hranu ne treba uzimati sa tog mesta, pa njiva ostaje zašticena i sklop biljaka se pravilno formira.

D.Dinic

U LJUBICEVU ODRŽANO KRŠTENJE ŽDREBADI

JEDINSTVENA MANIFESTACIJA U SVETU KONJARSTVA

U organizaciji Javnog preduzeca “LJubicevo”, Ergele “LJubicevo” i Udruženja za konjarstvo i konjicki sport “Kneginja LJubica” prošlog petka održana je treci put za redom ceremonija krštenja ždrebadi. Kršteno je šest ždrebadi za sezonu dvogodaca i to dve “devojcice” i cetiri “decaka”. Prema tradiciji prilikom krštenja kumovi su odsecali jedan deo grive ždrebeta i po prvi put upisivali imena konja u maticnu knjigu najstarije srpske ergele. Pre cina krštenja ljudi iz srpskog konjarstva, društvenog i politickog života požarevackog kraja koji su prisustvovali ovoj manifestaciji imali su priliku da vide cetiri priplodna pastuva i to: Svoš Baklera oždrebljenog 2000.godine,Blizara oždre- bljenog 1992. godine, Farkata oždrebljenog 1999. godine i Kajzera koji je dobijen od Nigera i kobile Klio 2000. godine.

Obracajuci se prisutnima na svecanosti Prvoslav Mošic direktor JP “LJubicevo” je istakao da je ovo jedinstvena manifestacija u svetu konjarstva koja se uz veliko interesovanje treci put održava u LJubicevu. “Danas je kršteno šest ždrebadi koji vode poreklo uglavnom od Svoš Baklera koji je bio izvrstan trkac, pa se nadamo da ce i potomci imati dobar potencijal, a sledece godine na krštenje dolaze dvogodci legendarnog Farkata. Centralna proslava 150 godina postojanja Ergele bice uprilicena najverovatnije pred LJubicevske konjicke igre, jer je ona osnovana pocetkom septembra i nadamo se da ce u dogledno vreme postati nacionalna ergela. Naslednik dinastije Obrenovic, Predrag Jakovljevic proveo je 2. maj na Ergeli i poželeo je LJubicevu puno sportske srece i velikih uspeha”, rekao je Mošic.

Prvo muško ždrebe koje vodi poreklo od Blizara, pobednika trke Grada Beograda 1996. godine i kobile Emilije ispred Ergele “LJubicevo” krstio je Branko Mitic rukovodilac priplodne štale, nadenuvši mu ime Erihton. Druga beba, muški potomak od Svoš Baklera i kobile Top Speed, brat Temporala i Tristana, zvace se Tomi King, a zaslužan za to ime je Nebojša Dozet najuspešniji trener Ergele “LJubicevo”.

Treci konjic je dobio ime od strane rukovodioca predstavništva firme “Big Bul” u Požarevcu, Predraga Rajkovica. U pitanju je potomak od Svoš Baklera i Blu Bel, a ime mu je Big Bul. Cetvrtom muškom ždrebetu potomku Svoš Baklera i kobile Kiss of Pleasure ime je nadenuo Novica Stankovic direktor preduzeca “Petar usluge” iz Požarevca i ono ce se zvati Kumulus Black.

Žensko ždrebe, Guliverova sestra dobijena od Svoš Baklera i kobile Gale 4, zvace se Goša Kometa, a ime joj je nadenuo Radmilo Barbaric direktor kompanije “Goša Montaža”. Ispred Skupština opštine Požarevac ime drugom ženskom ždrebetu koje je dobijeno od Svoš Baklera i Nade Stiga i sestra je Nade LJubicevske, nadenuo je mr Zvonimir Blagojevic zamenik predsednika opštine i ono ce se zvati Nikeja.

Nakon ove ceremonije u prostorijama ugostiteljskog objekta “Konak kneginje LJubice” organizovana je predaja poklona kumova i darovanje kumova. Sponzori ove manifestacije su bili: SO Požarevac, Ministarstvo za poljoprivredu, livnica “Braca Jeremic”, štamparija “Sitograf”, restoran “Konak kneginje LJubice” i preduzece “Petar usluge”.

D.Dinic