Header

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

OCEKUJE SE REKORDAN ROD

Pocetkom maja meseca padavine su imale uglavnom lokalni karakter i bile su slabog inteziteta. U prvoj dekadi maja na podrucju Branicevskog okruga visina padavina je bila 9,5 litara po metru kvadratnom. Optimalna temperatura i povoljna vlažnost zemljišta tokom aprila meseca omogucavali su obavljanje setve jarih useva, kao i klijanje i nicanje biljaka. Ponekad obilnije padavine uslovljavale su povremene prekide u obavljanju poljskih radova.

Prema recima Stanislave Stankovic strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”, strna žita koja su posejana na 30.500 hektara na podrucju Branicevskog okruga se trenutno nalaze u fazi pocetka klasanja do pocetka cvetanja i u daljem toku vegetacije strnim žitima bi pogodovalo da bude što više suncanih dana, a da nocne temperature ostanu na nivou od 10 -12 stepeni, što je odlicno za formiranje prinosa. Obilnija kiša u narednom periodu bi dobrodošla usevima ozimih strnih žita, jer biljke u ovoj fazi crpe velike kolicine vode iz zemljišta. Vreme je pogodno za poslove u polju, a setva kukuruza se skoro privodi kraju.

Zavod za poljoprivredu “Stig” je i ove godine postavio makroogled na imanju Poljoprivredne škole. U ogledu su zastupljene sorte pšenice, jecma i tritikalea Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita Kragujevac. Od novosadskih sorti pšenice u ogledu su zastupljene Arija, Srma, Milijana, Pobeda, Barbara, NS 40 S, Astra, Rapsodija, Janja, Dama i Isidora, a od kragujevackih sorti su prisutne Toplica, Vizija i Kruna. Od novosadskih sorti tritikalea u makroogledu se nalaze Odisej i Oganj, a od kragujevackih Favorit i Trijumf.

“U ogledu imamo i 5 sorti jecma i to: NS 525, Nonius, NS 565, NS 737 i Rekord. Pocetkom juna održace se Dani polja i tu ce poljoprivredni proizvodaci imati priliku da se upoznaju sa novijim sortama pšenice, jer su do sada najzastupljenije sorte na podrucju Branicevskog okruga bile Pobeda, Evropa 90 i Renesansa. Nakon žetve makroogleda proizvodaci ce imati priliku da se informišu o postignutoj visini prinosa za svaku sortu ponaosob i da se na jesen lakše odluce koje ce sorte ozimih strnih žita gajiti na svojim njivama”, istice Stanislava Stankovic.

Novcana ulaganja po hektaru za pšenicu se krecu od 500 - 600 evra, što bi po stavkama iznosilo: oranje 35, priprema 35, osnovno dubrenje (300 kg NPK) 100, seme (300 kg) 120, setva 10, pokrivanje 10, prihranjivanje (300 kg KAN, 200 kg urea) 80, zaštita (korovi, pepelnica, lema) 40, prskanje 10, žetva 50, transport 10, dažbine (porez) 50, amortizacija mašina 50 i ljudski rad 50 evra. U slucaju da prinos iznosi 4 t/ha kilogram žita košta proizvodaca 13 dinara, a ako rod dostigne 5.000 kilograma onda se cena koštanja smanjuje na 10,4 dinara.

D.Dinic

REKONSTRUKCIJA KROVA MILENINOG DOMA

Za investiciono održavanje postojecih objekata u 2008. godini Galerija Milena Pavlovic Barili dobila je iz Opštinskog budžeta milion dinara, sredstva koja su opredeljena za rekonstrukciju krova u starom delu galerije.

- Uvidom arhitekata Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva konstatovano je da krov ugrožava Galeriju zbog cega je neophodna kompletna rekonstrukcija, od letvi, mertika, termo i hidro zaštite do kompletne zamene crepa. Pored toga, predstoji nam adaptacija podrumskih prostorija, stepeništa i sredivanje dvorišta. Galerija kao izložbeni prostor je odvojena i nesmetano ce raditi, a radovi na pomenutoj krovnoj rekonstrukciji obavljace se iz našeg i komšijskog dvorišta, kaže Radivoje Stanojevic, upravnik Galerije.

M. K.

DA LI SE U POŽAREVACKOM KRAJU OCEKUJE POVECANJE CENA MESA

MESO OD 10 - 15VIŠE ?

Prošle godine kada se javila kriza u svinjarskoj proizvodnji, niko nije želeo da razgovara sa proizvodacima, a cena koštanja po kilogramu se kretala od 109 - 112 dinara u zavisnosti od farme, što je ispod cene ako se uporedi sa cenom žive svinje.

“Takvu tešku situaciju smo prevazišli uz pomoc prerade i trgovine, inace samo proizvodnjom ne bismo mogli da opstanemo na tržištu. Danas cena tovljenika je 140 - 150 dinara, a svinjsko meso po kilogramu je dostiglo 400 dinara i u narednih godinu dana ne treba ocekivati pad cena”, istice Zvonko Milenkovic direktor UNION MZ-a.

Da li ce meso poskupeti u narednih mesec dana zavisice od ponude i tražnje, a razlozi koji dovode do toga su skupa stocna hrana, orjentacija na biodizel, a i treba znati da u okruženju nema više jeftinog mesa.

D.D.

ORIGINALNA IDEJA SLOBODANA JEVTICA IZ STAROG KOSTOLCA

KOŠNICE - KOPIJE BRANICEVSKIH MANASTIRA

Slobodan Jevtic, penzionisani elektrotehnicar iz Starog Kostolca danas poznati pcelar koji u dvorištu ima oko sedamdeset klasicnih košnica, došao je na originalnu ideju za koju je dobio blagoslov od igumana Simeona, starešine manastira Rukumija. Nakon dužih i temeljnih priprema, prošle zime napravio je sedam košnica u obliku manastira ( Sestroljin Bradaca, Zaova, Nimnik, Trška crkva i dve manastira Rukumija), precizno do poslednjeg detalja koje ce ovog leta nakon bagremove paše napuniti sa sedam pcelinjih familija. Slobodan planira da uz pomoc supruge Nade ove zime dopuni svoju kolekciju branicevskih manastira- košnica: Vitovnica, Gornjak, Cerinac, Sveta Trojica, Tuman, a želja mu je da svoje ljubimice useli i u Svetu Petku, po uzoru na kalimegdansku svetinju. Kada je napuni pcelama, penzioner PD TE- KO Kostolac jednu košnicu- Rukumiju poklonice ovom manastiru.

M. K.

PROŠLOG PETKA U SVECANOJ SALI SO POŽAREVAC

DODELJENA PRIZNANJA CRVENOG KRSTA SRBIJE

Prošlog petka u svecanoj sali skupštinskog zdanja održana je prigodna svecanost na kojoj su kolektivima i pojedincima za doprinos u radu Crvenog krsta Požarevac urucena priznanja Republickog Crvenog krsta- Zlatni i Srebrni znak. Priznanja su urucili Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac i njegov zamenik mr Zvonimir Blagojevic.

Istog dana u domu Crvenog krsta dr Marija Mudrinski urucila je požarevackoj humanitarnoj organizaciji poklon - 561 knjigu i nagrade Fonda dr Marija i dr Gavrilo Mudrinski sedmorici ucenika osnovnih škola iz Požarevca. Nagrade su dobili Željko Memarovic i Jelena Ðalovic, ucenici 4/ 6 OŠ« Božidar Dimitrijevic Kozica», Darko Trbanos ( 6/ 1), Marija Petrovic ( 7/ 1), Tijana Momirovic ( 6/ 4) i Aleksa Simic ( 5/ 3), ucenici OŠ « Kralj Aleksandar I» i Branko Ivkovic, ucenik 5/ 3 OŠ « Vuk Karadžic».

M. K.

NOC MUZEJA U POŽAREVCU

OTVORENA VRATA GRADSKIH MUZEJA

Proteklu nedelju u kulturi obeležila je Noc muzeja, manifestacija koja se po prvi put organizuje u Požarevcu, a koja je omogucila posetiocima da tokom vecernjih sati, od 18 do posle ponoci slobodno obidu sve muzejske objekte u gradu.

Manifestaciju je najavilo otvaranje izložbe slika Vjekoslava Cetkovica, umetnika iz Beograda u Domu vojske. Naredne veceri, u subotu, Noc muzeja je zvanicno otvorena izložbom indijske slikarke Skarlet Baptista Nikitovic u maloj galeriji Narodnog muzeja. Govoreci o stvaralaštvu umetnice Violeta Tomic, istoricar umetnosti je rekla:

- Poniruci u sebe, tražeci zapocetu nitu u svojoj prošlosti, Skarlet Baptista Nikitovic na svojim slikama stvara viziju indijskog podneblja, preobražavajuci ga u zvuk boje i ritma. Vaskrsavajuci doživljene prizore na svojim slikama uspeva da nam docara lepotu Dalekog Istoka. Slike Skarlet Baptista Nikitovic tematski su vezane za poreklo njenog rodenja i življenja. Prizorima pejzaža, ljudi, simbola i žanr scena uspeva da nam prenese tradicionalni duh naroda Indije koji traje vekovima. O izloženim radovima govorila je i Dragana Litricin-Dunic, profesor književnosti, predsednik Nacionalne kancelarije Srbije Medunarodnog centra knjige koja u slikama indijske umetnice prepoznaje “neverovatan spoj ruralnog i spiritualnog” i istice njihovu egzoticnost i poeticnost. Inace, umetnica je rodena u Mumbaju (Bombaj), a slikarstvo je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u svom gradu. Specijalizirala je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku dekorativnog slikarstva i tekstila u okviru programa razmene studenata.

U centralnom muzejskom prostoru, gde su upravo završeni radovi na unutrašnjem uredenju, posetioci su mogli da pogledaju izložbu fotografija “Sijalica” akademskog vajara Milana Stošica. Muzej kulturne istorije u Nemanjinoj 9 bio je rezervisan za multimedijalni program: projekcije dokumentarnih filmova, citanje poezije zavicajnih pesnika, likovna izložba, obilazak stalne postavke i druženje uz muziku. Nešto dalje, u Nemanjinoj 33, “Kuca Dobrnjcevih” je takode širom otvorila svoja vrata, kao i Etno selo na Tulbi, gde su, oni koji nisu imali prilike do sada, mogli da pogledaju postavku “Etno kuce iz 19. veka”.

Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Ðordevic o manifestaciji kaže:

- Noc muzeja se tradicionalno organizuje više godina u Srbiji, ove godine je i naš muzej uzeo ucešca i na pet lokacija, prakticno u svim svojih objektima, organizovao program, pored osnovnog sadržaja.

Sudeci po posecenosti, najviše pažnje izazvala je izložba indijske umetnice, ali su Požarevljani, šetajuci od jednog muzejskog objekta do drugog, sa zanimanjem otpratili i druge sadržaje.

L.L.

ETNO-PARK NA TULBI DOBIJA NOVO LICE

U SAGLASJU SA PRIRODOM

U sklopu Narodnog muzeja u Požarevcu postoji nekoliko objekata od vitalnog znacaja za ocuvanje kulturnog identiteta naroda Pomoravlja i Podunavlja, a medu njima je i etno selo na Tulbi, koje ce, cini se u narednim mesecima dobiti novo lice i predstavljati jednu od turistickih atrakcija Požarevca i okoline.

Muzej je 23. aprila ugostio delegaciju Evropske unije, na cijem celu je bila Danuba Hubner, komesar za ravnomeran regionalni razvoj, zadužena, kako za zemlje unutar Evropske unije, tako i zemalja jugoistocne Evrope. Povod njene posete bilo je potpisivanje novog ugovora i angažovanja sredstava Evropske unije, a taj ugovor potpisao je potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Ðelic u Kragujevcu. Po potpisivanju pregovaraci su obišli radove na Etno selu u Požarevcu. Ovaj projekat nosi naziv “Etno selo 19. veka” i njegova realizacija je u toku. Delegacija Evropske unije ugošcena je “Stiškim stolom”, a gošca je posadila lipu, u znak secanja. Danuba Hubner je izrazila zadovoljstvo onim što je videla i istakla nameru da se i u buducnosti razvija saradnja na aktinostima u Etno parku, jer je ucinjen vidljiv napredak. Narodni muzej je konkurisao i za sredstva kojima bi se otvorilo odeljenje u Golupcu, a kako istice direktor, Milorad Ðordevic, po prvim informacijama, taj ce projekat takode biti odobren.

Etno park je formiran 1972.godine sa ciljem da se na jednom mestu prikažu tradicionalne vrednosti narodne arhitekture Branicevskog kraja. Obuhvata tri objekta, to su dvodelna i cetvorodelna kuca, kao i ambar za skladište žitarica. Ova mala celina predstavlja jezgro oko koga pocinje da se razvija Muzej na otvorenom. Projekat revitalizacije Etno-parka podrazumeva postavljanje novih objekata, kako bi se prikazali osnovni segmenti narodnog i privrednog graditeljstva i kulturno istorijsko naslede Branicevskog kraja.

Plan revitalizacije Etno-parka

Etnolog Danica Ðokic o Projektu revitalizacije Etno-parka kaže da je namera da se objektima koji ce biti postavljeni prikaže narodno i privredno graditeljstva i kulturno-istorijsko nasede ovog dela Srbije. To su: okucnica iz Pomoravlja, kuca catmara sa tremom u moravskom stilu, podrum-pivnica u kome se cuvalo vino i rakija, burnar-deram i vodenica.

- Sezonskim seoskim stanovima, od elementarnih oblika do njihove razvijene forme predstavilo bi se ekstenzivno stocarstvo bacijarskog tipa, kako je i danas prisutno u nekim krajevima Branicevskog okruga. Predvidena je i izgradnja zanatskih radionica u kojima bi povremeno ili stalno radile zanatlije, a za potrebe scenskih izvodenja i predstavljanja duhovne baštine predviden je prostor za binu i publiku. Pretece elemente uredenja prostora cinile bi staze od opeke, drvene klupe za odmor i adekvatne ograde oko okucnica. Na ovaj nacin bi Etno-park, pored muzeološke i ekukativne funkcije, postao i turisticki atraktivan prostor i interaktivni centar. Tako bi se na pravi nacin cuvao i promovisao regionalni kulturni i prirodni identitet branicevskog kraja. Ne možemo se vratiti u prošlost i živeti u kuci iz 19.veka, ali možemo usvojiti jedinstveni postulat narodnog graditeljstva - graditi u skladu sa prirodom i po meri coveka, kaže Danica Ðokic.

U okviru kompleksa Etno-parka na Tulbi u toku su radovi na centralnoj zgradi u kojoj ce biti smeštene kancelarije, izložbeni prostor i prostor za posetioce.

L.L.

SRÐAN MILOVANOVIC, UCENIK OŠ “MOŠA PIJADE” MALO CRNICE

MLADI PROGRAMER VELIKIH MOGUCNOSTI

Srdan Milovanovic, ucenik sedmog razreda OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica osvojio je prvo mesto na Opštinskom i Regionalnom takmicenju iz informatike, ali mu je na Republickom takmicenju u Jagodini za malo izmaklo jedno od prva tri mesta zbog cega je morao da se zadovolji zahvalnicom.

- Moja ljubav prema informatici potice iz perioda kada sam kao klinac dobio prvi racunar, a što je vreme odmicalo osetio sam na neki nacin da ce programerstvo postati moje osnovno životno opredeljenje. Planiram da po završetku osnovne škole upišem srednju školu za racunare i da završim za programera. Ove školske godine prvi put sam ucestvovao na takmicenju iz informatike, bio sam spreman i osvojio sam prvo mesto na Opštinskom i Regionalnom takmicenju, a na Republickom samo zahvalnicu. Ova takmicenja su za mene dragoceno iskustvo, posebno druženje sa ucenicima iz drugih škola. Vecinu slobodnog vremena provodim za racunarom radeci na programima i aplikacijama. Moj prvi projekat je igrica “Fast and furious”, radena na temu filma “ Paklene ulice”. U igri vozite automobil i pazite da se ne slupate, i slicno. Nemam ambicija da tu igricu komercijalizujem, ima vremena i za to. U izradi tog projekta dosta mi je pomoglo što sam od malih nogu igrao mnogo igrica i tako stekao dragoceno iskustvo, pre svega u ucenju engleskog jezika, a u školi su mi najviše pomogli profesor informatike Branko Dejanovic i Sandra Nikolic, profesor engleskog jezika, istice Srdan Milovanovic.

Veliku pomoc i podršku Srdanu pružaju roditelji, majka Olivera i otac Slobodan Milovanovic koji mu jedino zameraju to što ne izdvaja dovoljno vremena za igru i druženje sa vršnjacima van kompjuterskog prostora.

- Naravno da sam zadovoljna svojim sinom ma kako on prošao, u svemu ga podržavamo jer to je njegov izbor, njegov život. Srdan je skromno dete, zna da mu pružamo sve u domenu naših mogucnosti. Uz njega smo kad su u pitanju uspesi, ali i padovi. Na drugoj strani želela bih da se zahvalim našoj direktorki, profesorima Branku, Sandri, razrednoj starešini i samoj školi koji su uocili njegov talenat za informatiku i podržavaju ga u tome, kaže majka Olivera.

Ucenici OŠ “Moša Pijade” u Malom Crnicu postižu zapažene rezultate kako u nastavnim, tako i van nastavnim aktivnostima, posebno u oblasti dramskog stvaralaštva.

- Republicko takmicenje iz informatike održano je 9. i 10. maja u Jagodini na kome je našu školu predstavljao Srdan Milovanovic. Za školu Zahvalnica koju je osvojio za svaku je pohvalu, kako za njega, tako i za profesora koji je radio sa njim jer podrazumeva se da je tu uložen veliki trud i rad. Pored toga, što se tice naših ucenika i njihovnih aktivnosti na pomenutim takmicenjima, veliki uspeh postižu i u vannastavnim aktivnostima, konkretno rec je o ucenicima koji ucestvuju u radu Dramske sekcije. Ove godine 19. aprila na trecoj Smotri decjeg dramskog stvaralaštva održanoj u Velikom Gradištu sa novom predstavom “ LJubav pobeduje” dobili su brojna priznanja. Nagradu za najbolju pozorišnu predstavu, za najbolju scenografiju i za najbolju mušku ulogu. To je Ðorde Marjanovic, ucenik šestog razreda. Samim tim što su dobili ove nagrade, oni su se istovremeno plasirali za Republicku smotru koja ce se održati u Ubu. Ja im kao direktor želim puno uspeha sa željom da i dalje školu predstavljaju u nekom lepom svetlu. Napomenula bih da naša deca aktivno ucestvuju na svim seoskim kulturnim manifestacijama, pa i na samom Fedrasu. Dobar rad ucenika, njihovih ucitelja i profesora uz veliku podršku roditelja uslovio je i poziv za današnje gostovanje predstave u Smederevskoj Palanci, napominje s ponosom LJubinka Jakovljevic, direktor škole.

M. Kuzmanovic

KOSTOLACKA PREDSTAVA

CUDO U ŠARGANU

Glumci dramskog studija KLJK "Majdan" Kostolac protekle nedelje izveli su, po drugi put, svoju prvu predstavu "Cudo u Šarganu" LJubomira Simovica. Premijera predstave, koju je režirao Mile Marinkovic, desila se 19. aprila i odmah postala popularna medu Kostolcanima, koji su došli da vide glumacko umece svojih sugradana. "Cudo u Šarganu" je drama koja se dogada šezdesetih godina prošlog veka u kafani "Šargan" , ispred nje i na mesnom groblju. Ta krcma postaje stecište kelnerica, kurvi, politicara, prosjaka, bivših robijaša. Ono što je , osim kafane, zajednicko svim ovim ljudima, jeste patnja koju nose u sebi i koju unose u ovu neobicnu kafanu. Paralelni tok radnje jeste prica o dvojici ratnika iz Prvog svetskog rata, koji, mada odavno mrtvi, i dalje tragaju za pravdom i tako stižu u današnje vreme. Cudesni lik koji povezuje dva paralelna toka radnje jeste prosjak koji ima natprirodne sposobnosti da na sebe prima rane i bolove drugih ljudi. Ova drama koja u sebi nosi duh poetskog realizma, istovremeno je smešna i tragicna, realisticna i neverovatna.

T.R.S.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - LJUBIŠA PERIC IZ CIRIKOVCA

GDE SU MLADI NA NJIVAMA?

Poslednjih godina u svetu izuzev sezone 2004/05., potrošnja pšenice bila je veca od proizvodnje. U tom periodu potrošeno je preko 100 miliona tona svetskih zaliha, pa sada postoje rezerve za samo 66 dana ili za polovinu dana manje od uobicajenih potreba. Porast interesovanja za pšenicu i povecanje cena u svetu nastali su zbog rastuceg broja stanovnika i standarda u Aziji i istocnoj Evropi, zatim zbog povecane potražnje žitarica za proizvodnju biogoriva, nepovoljnih klimatskih uslova u Australiji, Ukrajini, Rumuniji i drugim žitorodnim podrucjima u svetu. Kod nas nauka i struka bi trebalo da obezbede dovoljne kolicine kvalitetnog deklarisanog semena, a proizvodaci da ustale setvene površine na oko 650.000 hektara i primene punu agrotehniku, cime bi se prosecan prinos mogao povecati na oko 4,5 tone po hektaru.

Prošle srede obišli smo poljoprivredno domacinstvo LJubiše Perica iz Cirikovca koje se pretežno bavi ratarskom proizvodnjom. Na ukupnoj površini od 8 hektara setvena struktura je takva da pšenica zauzima 6 hektara, a kukuruz 2 hektara. Ranije je LJubiša uzimao dosta zemlje u zakup, sejao šecernu repu i povrtarske kulture, ali je vremenom od toga odustao.

“Prošle godine sam sejao samo jecam na 50 ari, a na preostaloj površini bio je kukuruz. Zbog suše kukuruz je dosta slabo rodio, a koristio sam hibride ZP 684 i Hermes. Povecana potražnja za pšenicom me je naterala da jesenas posejem Pobedu na 6 hektara, usev se nalazi pri kraju vlatanja i ocekujem prinos od oko 4 tona po hektaru. Setvu kukuruza sam završio na vreme, a i ove godine koristio sam zemunpoljski 684, jer se pokazao kao najbolji”, istice Peric.

Od mehanizacije ovo domacinstvo poseduje kombajn za pšenicu, berac za kukuruz, traktor, drljacu, tanjiracu, sejalicu, odnosno sve što je potrebno za ratarsku proizvodnju. Nepovoljni klimatski uslovi u 2007. godini uticali su na smanjenje proizvodnje krmnih kultura. Proizvodnja lucerke je smanjena za 17 deteline za 16 kukuruza za ishranu stoke 30 stocne repe za 11 dok livadske kulture beleže smanjenje od preko 15 Smanjenje proizvodnje kabaste stocne hrane znacajno doprinosi smanjenju ukupnog stocnog fonda.

“S obzirom na to da je bila sušna godina stoku sam rašcistio, jer je hrana jako skupa i sada imam samo 8 svinja i 6 ovaca. Od subvencija za prošlu godinu sam dobio 100 evra po hektaru, a na osnovu visine penzije uzeo sam poljoprivredni kredit od 1.200 evra. Ranije sam se bavio povrtarstvom, proizvodio sam papriku, paradajz, krompir, luk i kupus, ali godine cine svoje i sve manje je radne snage”, rekao je na kraju LJubiša Peric.

D.Dinic

NIKO NECE U OVCARE

KUCEVO. -Pastirski posao nije lak ali za cobane i danas ima posla u Srbiji. U okolini Petrovca na Mlavi, Kuceva, Golupca i Žagubice robni odgajivaci ovaca sa stadima od po nekoliko stotina grla, mogu odmah da zaposle najmanje dvadeset cobana. Nude im posao i mesecnu zaradu do oktorba od 300 evra, obezbeden stan i hranu na bacijama Crni vrh i Beljanica i na farmama ovaca u Golubackom kraju.

Mladih cobana nema dovoljno, nema ni žena za mužu ovaca.

Stada na prostranim homoljskim pašnjacima napasaju starci zašli u podmaklu osmu deceniju života. Takvo je danas selo u Srbiji!

LJ.Nastasijevic

POTVRÐENO NA 75.MEÐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU

UNION MZ - LIDER NA BALKANU

Na 75. Medunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, požarevacko preduzece UNION MZ je proglašeno za apsolutnog šampiona u proizvodnji svinja osvojivši najvece moguce ocene u cak 7 kategorija.

“Kada se saberu svi bodovi UNION MZ je apsolutni šampion Novosadskog sajma u proizvodnji svinja za ovu godinu. U 75 godina dugoj tradiciji to nije pošlo za rukom nijednoj firmi iz Požarevca, cak i u ono vreme kada je svinjarstvo bilo mnogo razvijenije i u organizovanoj proizvodnji na podrucju Branicevskog okruga dostizalo godišnju proizvodnju od 190.000 svinja. Na Sajmu je bilo mnogo izlagaca, a za nas je znacajno da smo uspeli da pobedimo farme koje imaju za sada vecu proizvodnju od nas i koje su dugo godina osvajale prva mesta. Tu spadaju PIK Becej, Neoplanta, PKB korporacija i Agrokombinat Subotica. Prošle godine zbog neiskustva prikazali smo manji broj kolekcija, tako da nam je tada pripalo drugo mesto, a imali smo nerasta šampiona Sajma.

Na ovogodišnjem jubilarnom Sajmu nastupili smo sa mnogo više kolekcija i primeraka tako da je ocenjivacka komisija na celu sa dr Milicom Petrovic sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sasvim zasluženo nama dodelila šampionski pehar”, istice Zvonko Milenkovic, direktor UNION MZ-a.

Ukupno na farmama u Petrovcu, Trnovcu i Mustapicu UNION MZ proizvodi 50.000 svinja. Reprocentar u Trnovcu ciji je kapacitet 1.500 krmaca proizvodi priplodni materijal za veci deo tržišta u Srbiji. Sada trenutno ima 500 krmaca ciste rase i veliki broj farmi iz Vojvodine kupuje materijal jer je izuzetnog kvaliteta. Farma u Petrovcu broji 1.100 krmaca i s obzirom da je povecan broj prasadi po leglu sa tom proizvodnjom se popunjavaju kapaciteti. U Mustapicu ima 650 krmaca, 30zapata je cista rasa veliki jorkšir i u njoj se godišnje za sada proizvedi 11.000 tovljenika. Svinja koja se proizvodi na ovim farmama je izuzetno plodna sa velikim brojem prasadi po leglu i 59mesnatosti.

Klanica u Rabrovu posluje od decembra meseca i njen kapacitet je 500 svinja dnevno, 100 junadi ili 1.000 jagnjadi. Ovih dana se vrši rekonstrukcija preradivackih kapaciteta u Aleksandrovcu i kada se otklone uska grla i uvedu nove mašine dnevno ce se preradivati 10 tona mesnatih proizvoda, što ce svrstati UNION MZ u red ozbiljnih, velikih proizvodaca preradevina od mesa.

Maloprodajni objekti UNION MZ-a se nalaze u Kostolcu, Požarevcu, Golupcu, Kucevu, Majdanpeku, Boru, a u Požarevcu ce u dogledno vreme biti otvoren i veliki prodajni centar.

“Pored toga što smo popravili osobine mesnatosti, uspeli smo da zadržimo visoku plodnost i nazimice se kupuju upravo sa takvim potencijalom. Postoji mogucnost da povecamo proizvodnju na 100.000 to-vljenika, ali dok se ne obezbedi veci broj stabilnih kupaca, odnosno kupovna moc stanovništva ne poraste do toga nece doci. Sa takvom proizvodnjom svrstali bi se u red najvecih farmi u Srbiji, racunajuci i Vojvodinu.

Što se tice kvaliteta, možemo da se pohvalimo obzirom da imamo dobru sirovinu, imamo razradeno tržište i vec sada ne možemo da proizvedemo naše proizvode u kolicini koja se traži. Priplodni materijal smo najpre kupovali od Madara, zatim Austrijanaca, a kada smo to prevazišli saradnju smo nastavili sa švedskim proizvodacima, jer oni imaju dugu tradiciju i najbolji kvalitet. Od njih smo kupovali nazimice i nerastove rase veliki jorkšir i švedski landras, a dalje nameravamo da uzimamo samo mušku liniju, jer su naše nazimice dostigle evropski nivo.

UNION MZ vec sedam godina proizvodi svinje, nametnuli smo se kao jedna ozbiljna firma i posle prošlogodišnjeg Sajma sve veci broj farmi kupuje materijal od nas, a i konkurencija je prihvatila ocenu da je naša svinja objektivno bila najbolja na ovogodišnjem Novosadskom sajmu. Zapo-šljavamo blizu 500 radnika i svrstani smo u velika preduzeca po broju radnika i prometu koji ostvarujemo na racunu. U firmi imamo dvadesetak inženjera, veterinara i ekonomista i vrata su uvek otvorena za sve koji imaju dobru nameru i hoce da rade”, rekao je izmedu ostalog Zvonko Milenkovic.

D.Dinic

OKRUGLI STO RPK POŽAREVAC I UDRUŽENJA POSLOVNIH ŽENA SRBIJE

KAKO DO REŠENJA ZA VIŠKOVE ZAPOSLENIH

Odbor za žensko preduzetništvo Regionalne privredne komore Požarevac u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena Srbije protekle srede u hotelu Dunav organizovao je okrugli sto na temu: “Privatizacija i viškovi zaposlenih - mogucnosti i alternative”. Okrugli sto je imao za cilj edukaciju i informisanje poslodavaca i radnika - potencijalnih viškova, radi prevazilaženja problema koji se javljaju u firmama koje treba da sprovedu proces privatizacije. U radu su ucestvovali Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac, Sanja Popovic - Pantic, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, Ivana Mitrovic, predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda, LJiljana Loncar ispred Fonda solidarnosti Republike Srbije, predstavnici zainteresovanih preduzeca sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga i Službe zapošljavanja Požarevac i Smederevo.

Zahvaljujuci se RPK Požarevac na organizovanju skupa Sanja Popovic - Pantic je istakla sledece: “U januaru 2008.godine otpoceo je projekat Udruženja poslovnih žena Srbije uz podršku Unifem-a koji se zove “Dobitna kombinacija u postizanju ravnopravnosti polova na tržištu rada”. On obuhvata niz okruglih stolova i informativnih sastanaka u pet gradova Srbije i do sada je to odradeno u Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Nišu, danas u Požarevcu i ostaje nam na kraju Beograd. Naši glavni partneri u ovom projektu jesu regionalne privredne komore i filijale nacionalnih službi za zapošljavanje, tako da smo se i u Požarevcu okupili zahvaljujuci ljubaznosti Milice Mitkovic i RPK Požarevac, a naredne nedelje organizovacemo okrugli sto u Nacionalnoj službi zapošljavanja Požarevac.

Naše aktivnosti su usmerene na dve ciljne grupe. Danas su prisutni poslodavci iz firmi koje se nalaze pred privatizacijom i ideja okruglog stola je da se dobije informacija o programima koje ima NSZ i šta još postoji od nekih institucionalnih programa, mera i rešenja u slucaju privatizacije i pojave viškova. Paralelno ce se održati sastanak sa ženama koje su zaposlene u firmama pred privatizacijom, a koje potencijalno predstavljaju višak o tome koje su to alternative i mogucnosti”.

O pripremi za privatizaciju i rešavanju viška zaposlenih govorila je Ivana Mitrovic, rukovodilac Centra za viškove zaposlenih i socijalni program u Filijali za grad Beograd. Osnovni propisi koji regulišu rešavanje viška zaposlenih je Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti, Odluka o utvrdivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku racionalizacije, restruktuiranja i pripreme za privatizaciju. Uloga Nacionalne službe je prvenstveno identifikovanje poslodavaca sa potencijalnim viškom, pružanje pravne pomoci vezano za propise iz oblasti rada i zapošljavanja i uopšte rešavanje pitanja viška zaposlenih, pomoc poslodavcima u sagledavanju mogucnosti i preduzimanju mera za zapo-šljavanje viškova i pomoc radnicima pre i nakon prestanka radnog odnosa.

Ako poslodavac broji više od 20, a manje od 100 zaposlenih, a pri tome želi da otpusti 10 zaposlenih dužan je da radi program rešavanja viška. U drugom slucaju, ako želi da otpusti 10 zaposlenih u onom preduzecu koje broji izmedu 100 i 300 zaposlenih, takode je dužan da radi program. Treca mogucnost je ako broji preko 300 zaposlenih, a želi da otpusti 30 lica, takode je dužan da pravi program. Sa druge strane na svakih 90 dana poslodavac može da otpusti po 19 lica, bez pravljenja programa.

Osnovni elementi programa za rešavanje viška zaposlenih su: osnovni podaci o preduzecu, ocena postojeceg stanja, razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih, ukupan broj zaposlenih, broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti, staža i osiguranja. U mere koje je poslodavac dužan da preduzme kako bi rešio pitanje viška zaposlenih spadaju: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, rad sa nepunim radnim vremenom, mogucnost ustupanja poslovnog prostora ili sredstava rada radi otpo-cinjanja samostalne delatnosti i drugo. Kriterijumi koji ne mogu da budu za utvrdivanje viška su odsustvovanje sa rada zbog privremene sprecenosti, trudnoca, porodiljsko odsustvo, nega deteta i posebna nega deteta.

Prema recima LJiljane Loncar, zamenika direktora Fonda solidarnosti Republike Srbije, ovaj fond je osnovan na osnovu Zakona o radu u skladu sa preporukama EU sa ciljem garancije odredenih prava koja su stecena u radnom odnosu kod zaposlenih u slucaju da njihov poslodavac ode u stecaj. Da bi se potraživanje zaposlenog ostvarilo u Fondu, treba da je preduzece, odnosno poslodavac u stecaju i da je zaposleni bio u radnom odnosu na dan pokretanja stecajnog postupka. Treci uslov je da ta potra-živanja nisu isplacena u stecaju.

Primer dobre prakse u privatizaciji i nacin kreativnog rešenja viška zaposlenih prezentovala je Ružica Ðurdevic suvlasnik preduzeca “Intermehanika” i potpredsednica RPK Požarevac.

D. Dinic

SVE VECE INTERESOVANJE ZA PROIZVODNJU ZDRAVE HRANE

BRAŠNO IZ BISTRICE

Jedan od posecenijih štandova na nedavno održanom Prvom saboru bacijara u Stamnici bio je štand Milorada Mitrovica iz Bistrice koji se bavi proizvodnjom zdrave hrane a posebno raznih vrsta brašna. Pitali smo ga da li se ozbiljno bavi ovom proizvodnjom i o cemu se radi ?

„Moja porodica se vec dugi niz godina bavi proizvodnjom zdrave hrane. U ponudi uvek imamo kvalitetno kukuruzno belo i žuto brašno a takode proizvodimo i integralno pšenicno brašno koje se upotrebljava za crni hleb”.

Ta proizvodnja je specificna jer nema upotrebe „hemije”?

„Da, proizvodimo ga apsolutno bez upotrebe hemijskih sredstava i veštackog dubriva. Poznato je da je Bistrica jedna zdrava sredina i da se sa zdravih nezagadenih polja ubiraju plodovi koji se melju na daleko poznatim bistrickim vodenicama”.

Koliko trenutno ima vodenica u Bistrici?

„Trenutno imamo 9 vodenica, od kojih je 4 u funkcionalnom stanju i melju brašno skoro svakodnevno pa to daje poseban ukus našem brašnu. Možemo da se pohvalimo da su naši proizvodi dosta traženi i nemamo vecih problema sa plasmanom”.

Namera je opštine da Bistrica bude etno selo i jedan od centara za ovaj vid turizma?

„To je želja svih nas iz sela i podržavamo ta nastojanja. Odnedavo nam dosta pomaže i Turisticka organizacija opštine a da se ozbiljno radi na ovom planu govori i skori završetak urbanistickog projekta za naselja Ždrelo i Bistricu koji ce odrediti dalje pravce razvoja turizma na ovom podrucju, koje osim ciste prirode i zdrave hrane ima tu srecu da je u neposrednoj blizini buduce banje. S tim u vezi imali smo i kontakte sa nadležnim ministarstvom za turizam i nadamo se da ce to najzad krenuti”.

D.I.

VELIKI USPEH UDRUŽENJA VOCARA I VINOGRADARA PETROVAC NA MLAVI NA NOVOSADSKOM SAJMU

OSVOJENE ZLATNE MEDALJE

Opština Petrovac na Mlavi je uvek bila poznata po proizvodnji dobre domace rakije, a posebno je ona bila „jaka” sa lokaliteta Ranovca, Kladurova i Manastirice. Godinama ta proizvodnja je stagnirala i to je bio razlog za osnivanjem Udruženje vocara i vinogradara 2006. godine u Petrovcu na Mlavi, sa ciljem da objedini i organizuje vocare i vinogradare na teritoriji opštine, da unapredi kako proizvodnju tako i preradu i plasman. Prošle godine na Novosadskom sajmu njihovi proizvodi su bili šampioni kvaliteta za jaka alkoholna pica. Još bolji rezultat postignut je ove godine. Na celu ovog aktivnog udruženja je Miodrag Živkovic koji istice:

„U svakom slucaju kvalitet uvek mora da izade na površinu. U odnosu na prošlu godinu postigli smo mnogo veci uspeh, cak smo prevazišli sva naša ocekivanja. Od 25 uzoraka imamo 19 velikih zlatnih medalja, 5 zlatnih i jednu srebrnu medalju a dva su proizvoda nominovana za šampionske proizvode Novosadskog sajma u svojim grupama i to za rakije šljivovicu i komovicu.

To je veliki uspeh za naše udruženje i opštinu. Sav naš rad se svodi na to da omasovimo proizvodnju rakije u opštini i da ukrupnimo proizvodnju. Kako pojedinacno ne možemo da izademo na tržište, jer su te male kolicine nekomercijalne, moramo više nas da se udružimo, da napravimo 10 do 12 hiljada litara kvalitetne, vrhunske rakije i onda možemo da konkurišemo bilo gde u svetu sa našom rakijom”.

D.Ilic

KULTURNA HRONIKA

Kulturno-prosvetni centar i Sš ‘’Mladost‘’ prošlog cetvrtka organizovali su otvaranje izložbe crteža studenata Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda, po izboru profesora Vesne Kneževic u galeriji Srednje škole „Mladost” .

Petrovacki Kulturno-prosvetni centar, Narodna biblioteka ‘’Ðura Jakšic’’ i Sš ‘’’Mladost’’ priredili su u petak, 16. maja, književno vece posveceno pesnickom portretu Slobodana Rakitica. Ucestvovali su Milica Jeftimijevic-Lilic, Milutin Lujo Danojlic, Danilo Radojkovic i autor, a stihove je govorila glumica Verica Miloševic.

Zavicajni muzej Petrovac na Mlavi organizovao je u subotu, 17. maja, jedinstvenu kulturnu manifestaciju. Rec je o prvoj ‘’Noci muzeja’’ u gradu na Mlavi. U okviru simbolicno koncipiranog programa, muzejski i galerijski prostor Zavicajnog muzeja bio je otvoren u vremenu od 18 do 2 casa iza ponoci, a tokom veceri posetioci su mogli da vide ekskluzivnu postavku keramickih posuda sa lokaliteta Belovode, kao i nekoliko arheoloških filmova sa 9. medunarodne smotre arheološkog filma cije je emitovanje omogucio Narodni muzej iz Beograda.

Amatersko pozorište Bata Bulic u cetvrtak je gostovalo u Jagodini i tamo po 34 put izvelo svoju hit predstavu „Kako smo voleli druga Tita” u režiji Miloša Jagodica . Predstava je i ovog puta naišla na lep prijem kod publike.

Prošle nedelje amatersko pozorište „Bata Bulic” izvelo je dva puta predstavu „Lajanje na zvezde” za ucenike osnovne i srednje škole a u okviru humanitarne akcije „Ðaci dacima - vršnjacka solidarnost”. U planu je i izvodenje predstva „Pukovnik ptica” i „Kako smo voleli druga Tita” a sav prihod sa ovih prestava bice iskorišcen za kupovinu školske opreme za školu u Lapljem selu na Kosovu i Metohiji. Ocekuje se da svoje priloge uplate i privredne organizacije a sve ce to ici preko Kulturno-prosvetnog centra.

Tradicionalna kulturna manifestacija „Takmicenje sela 2008.” u opštini Petrovac bliži se kraju. Kako smo saznali od Miodraga Lukica direktora Kulturno-prosvetnog centra do sada je nastupilo 15 mesnih zajednica a ocekuje se do kraja takmicenja 25. maja nastup još dva naselja.

D.I.

OCENJIVANJE UCENIKA

Ovo je pita-nje na kojemu su se mnoga pera istupila pišuci o tome kako treba ocenjivati ucenika, od postanka škole do danas. U pedesetogodišnjoj praksi rada u školama primetio sam da mnoge kolege-ce “padaju” na ovom ispitu. Razlike medu nastavnicima su ogromne. Od onih koji kažu: “Uhvatio sam da ne zna, pa sam mu zato dao slabu ocenu”, do onih koji daju ocene bez ikakvih kriterijuma. Visinu ocene vežu prema licnom stavu - simpatiji, nekada prema stavu prema roditeljima, pa cak, iako rede u osnovnim školama, prema meterijalnom pitanju.

Nastavnik je po svom mestu u nastavnom procesu ostao apsolutni gospodar. Od njegovih strucnih, intelektualnih i etickih kvaliteta zavisi i ocena, sem retkih preglasavanja na sednicama nastavnickih veca, kada su, uglavnom, drasticne greške nastavnika. Polazeci od nastavne teorije opravdano se postavlja pitanje kako u pet ocena svesti sve ucenikove kvalitete. Kako ga stimulisati ocenom da bude uporniji u radu, da bude ohrabren, da veruje u svoj uspeh. Kako da zavoli predmet, nastavnika i ceo ambijent škole. Kada nastavnik to uspe kod ucenika, pola uspeha je vec postigao

Ovo pitanje kao malo koje drugo, najviše zadire u sferu nastavnikove pedagoške, psihološke, eticke i didakticke srucnosti. Ocenjivanje od nastavnika “traži” široko strucno, pa i druga znanja. Znaci, licnost širokih kvaliteta. “Nije znanje znanje znati, vec je znanje znanje dati” - kaže jedan pedagog. Veca je umetnost znanje preneti na drugoga nego ga usvojiti. Ako nastavnik ocenu svodi na ono “znaš ne znaš“, pa presuduje uceniku kao u sudskoj dvorani ili na atletskoj stazi, on “ubija” u uceniku one najlepše komponente decje licnosti koje bi sutra, kada odraste, bile ukras njegove licnosti: rad, ljubav prema istini i žrtvovanje za pravdu. Zato smatram da je najbolja ocena koja daje krila uceniku, koja ga podstice i hrabri.

Ništa duže ne ostavlja traga na “tabaku” decje psihe kao nacin na koji je ocena data. Svedoci smo svakodnevnih evociranja uspomena starijih kako pricaju kako su ih nastavnici ocenjivali dok su bili daci.

Zamislimo ucenikovu traumu ako mu nastavnik kaže: “Sedi, ne znaš ništa”, pa još ako se toliko zaboravi u primeni osnovnih pedagoških normi i uputi uceniku neku pogrdnu rec da nece nikada ni znati. Ucenik stvara kod sebe uverenje da nece nikada znati, da je nesposoban da bilo šta nauci, jer je tako rekao “sveznajuci” nastavnik.

J.J. Zmaj kaže: “U deci je svetla klica, novi svet bi mogo biti kad bi znali razviti je.”

JAVNO PREDUZECE “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

NAJBOLJA GREJNA SEZONA

Grejna sezona je završena, a u Javnom preduzecu “Toplifikacija” vec se uveliko planira obezbedivanje uslova za što bolje grejanje u narednoj. Takode se planira i proširenje toplifikacione mreže, a cena grejanja do oktobra nece biti povecana. Direktor “Toplifikacije”, Toma Janicic istice i dobru saradnju sa Skupštinom opštine Požarevac i Privrednim društvom “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

- Grejna sezona 2007/2008. proglašena je za najbolju grejnu sezonu Javnog preduzeca “Toplifikacija”. Vrelovod se eksploatiše vec dvanaestu godinu za redom. Osnovno je to što “Toplifikacija” nije imala problema sa dobavljanjem energije, što znaci da je Privredno društvo Kostolac ispunilo svoju obavezu u velikom procentu, skoro 100 posto. Mislim da ce naši gradani sigurno pozdraviti to što je ova godina bila najbolja u smislu grejanja, a zakljucili smo da ova grejna sezona treba da bude parametar za buduce. Grejanje Požarevca je 24 sata dnevno i mislim da je ona umereno dovedena u onaj stepen kvaliteta u kome se temperatura tokom noci smanjuje i prilagodava nocnim potrebama, a tokom dana prilagodava se spoljašnjim uslovima. Energiju dobijamo iz sigurnih izvora, a naš kvalitet je u tome što su sve toplopredajne stanice automatizovane, kaže Janicic i dodaje:

U kontaktu sa gradanima

Naš sledeci zadatak je da krenemo na redovno održavanje, takozvani remont i mislim da cemo tokom maja napraviti plan i do oktobra otkloniti sve ono što bi moglo da uspori dotok toplotne energije. Napravicemo akciju u okviru koje cemo sa stanarima zgrada zajednickog stanovanja insistirati na tome da se saveti stanara organizuju kako bi otklonili sve probleme koji su imali tokom grejne sezone koja je za nama. Smatram da je to obaveza gradana i saveta stanara, oni bi trebalo da nadu neku organizaciju koja ce to obaviti, kako bi docekali prvi oktobar spremno, sa ispravnim instalacijama i primili energiju u onoj meri koja im je potrebna. Vec su se pojavile takve organizacije i mislim da to treba iskoristiti. Na “Toplifikaciji” je da dovede toplu vodu, u kvalitetu i kvantitetu koji je potreban, a obaveza svakog stanara je da održava instalacije u najboljem redu, kako ne bi dolazilo do toga da se nepravilno greju.

Što se tice pojedinacnih kuca i njihovih stanara, oni su to vec naucili i sami to rešavaju, tako da tu nema velikih problema.

Širenje mreže

Naša je obaveza sada da idemo dalje u širenje mreže. Mi smo krenuli u dva pravca, prvi je da, preko Upravnog odbora, privedemo kraju lokacije koje su zapocete, a drugi preko NIP-a, koji bi nam omogucio da zajedno sa Skupštinom opštine Požarevac omoguci širenje mreže u delu primara koje mi, samostalno ne bismo mogli da uradimo. Mi smo napravili program koji treba da usvoji Upravni odbor, a on sadrži sledece lokacije: Mesna zajednica Burjan, gde cemo rešiti desnu stranu Ratarske, levu stranu Miodraga Markovica i Partizansku ulicu, sa toplopredajnom stanicom koja se nalazi u zgradama solidarnosti. Što se tice Mesne zajednice Bulevar radicemo na lokaciji na kojoj se stoji vec dve-tri godine, to je lokacija Ðerdap, koja ide levo od Stanoja Glavaša i dolazi do Jugoviceve ulice.

Za sledecu godinu smo predvideli Ðerdap 2, jer nismo mogli da predemo asfalni put, da bismo mogli i to da rešimo.

U Mesnoj zajednici Gornja mala radicemo lokaciju crkve Svete Petke.

U okviru realizacije iz sredstava Fonda za zaštitu životne sredine za širenje primara uradicemo sledece lokacije: Zabelski put kod zgrada solidarnosti - 400 metara, gde ce biti 4 do 5 toplopredajnih stanica, Brdo 2 i 3, gde cemo uraditi dve toplopredajne stanice u jednoj i uraditi preduslov da se celo brdo od Hajduk Veljkove do Nikole Tesle toplificira u okviru cetiri vrste namena. Naša je obaveza da to pripremimo, a onda cemo sa gradanima praviti zajednicki dogovor kako da se uradi sekundar i lokacija kroz Vlastimira Carevca do crkve Svete Petke, gde ce biti 3 do 4 toplopredajne stanice.

Pored ovih lokacija imacemo zajednicke akcije u realizaciji Prilepske ulice, Užicke i Bojane Prvulovic. Mislim da je to dosta veliki zadatak za nas, ali ne treba bežati od posla. U okviru realizacije primara potrebna sredstva su oko 30 miliona, a u realizaciji sekundara, sa udruženim sredstvima gradana negde oko 60 miliona. U ukupnom iznosu Javno preduzece “Toplifikacija” ce finansirati ove godine oko 90 do 100 miliona, što je maksimalan kapacitet. Smatram da na ovakav nacin može da se radi, ali sigurno treba obezbediti više sredstava da se širenje mreže omoguci iz fondova, kako bismo omogucili da se cena prikljucka na toplovod ne povecava i da participacija koju daju korisnici ostane ne-promenjena. Treba naglasiti da je participacija zadržana na nivou 2002. godine, a kao što znamo razni ekonomski parametri su se promenili. Za sada je cena fiksna i smatram da se to nece promeniti. U okviru realizacije svih projekata svoje mesto ima i Skupština opštine koja svojim sredstvima pomaže da se realizuje širenje mreže.

Neprekidna saradnja

Gradanima koji lože treba predociti da se na taj nacin zagaduje vazduh i omoguciti im da se što pre greju na kvalitetniji nacin. Mislim da svaka vlast treba da održi ovakve cene i da se gradani što pre prikljuce.

Povratne informacije naših korisnika govore o tome da su veoma zadovoljni našim uslugama, na pijaci, u prodavnici nailazim na odobravanje svih i svi su prezadovoljni. To je uspeh celog kolektiva, kao i PD Kostolac koji je omogucio da se energija koja se tamo proizvede dovede do nas, a mi je dalje distribuiramo. To znaci da se samo u jednom zajednickom radu i neprekidnoj saradnji može napraviti kvalitet. Smatram da se sva javna preduzeca moraju okrenuti prema gradaninu.

Direktor JP “Toplifikacija” istice da je u odnosu na druge gradove u Srbiji, Požarevac u prednosti, jer postoji siguran izvor energije i mogucnost da se gradani greju na najkvalitetniji nacin 24 sata, dodajuci da je važan faktor i to što je cena grejanja veoma niska. Cena grejanja iznosi 25,15 dinara po metru kvadratnom, a kako Janicic kaže to je izazvalo negodovanje u Udruženju toplana, jer se smatra da tu nema opravdane ekonomske politike. Od oktobra cena ce biti povecana za 6 odsto.

Posle godine u kojoj je grejanje bilo najkvalitetnije apelujemo na korisnike usluga Javnog preduzeca “Toplifikacija” da svoja dugovanja izmire, kako ne bi došlo do utuženja, kaže direktor Toma Janicic.

L.L.

KUD “IVO LOLA RIBAR” VELIKO CRNICE

STIŽANI STIGLI DO TIROLA

Više od pola veka, tradiciju, obicaje, tradicionalnu pesmu i igru, cuva i neguje Kulturno-umetnicko društvo u kome se, sa genercije na generaciju prenosi ne samo veština koraka i lepota melodije i pesme predaka, vec i ono suštinsko - ljubav prema zavicaju i tradiciji.

Sada vec daleke 1957. godine, u Velikom Crnicu je osnovan KUD “Ivo Lola Ribar” i ta generacija je pocela da zbira pohvalnice, povelje i priznanja, oduševljenje i aplauze publike, kako u svom mestu, tako i širom Srbije. Decenijama se podiže zavesa, vijori kolo, preplicu opanci, razleže pesma devojacka i momacka.

Prebrodili krizu

Bilo je i teških godina. KUD je zastajao u radu, zbog teškoca raznoraznih. Ali, žar je tinjao, gasio se nije nikada. I opet se razbuktavala vatra, razlegne se seoskim Domom kulture harmonika, ustrepte srca, noga sama krene...

- Sa posebnom odlucnošcu smo nanovo krenuli 2005. godine. I, evo, sve do danas ne propuštamo nijedno takmicenje u opštini, Republici, pa smo pocetkom maja nastupili i u Tirolu, u Austriji. KUD je te godine krenuo sa oko 70 clanova, u tri ansambla: pripremni, prvi ansambl i ansambl veterana. Trenutno, najaktivniji je prvi ansambl, kompletiramo pripremni, problem je mali broj dece, osipa se seosko stanovništvo... Poslednjih godina beležimo velike uspehe. Na medunarodnom Etno-festivalu u Vršcu 2006. godine osvojili smo prvo mesto, na opštinskom Festivalu folklora bili smo drugi, a veoma zapaženi su bili i brojni nastupi širom Branicevskog okruga. Takode, ucestvovali smo i na svim etno-festivalima u Branicevskom kraju i šire: Golubac, Kladovo, Poljana... Redovni smo ucesnici Takmicenja sela, 2006. godine smo na Takmicenju sela Srbije osvojili trece mesto, a Mesna zajednica i KUD Veliko Crnice pobednici su Takmicenja sela opštine Malo Crnice 2007. godine. Iste godine, odneli smo pobedu na Okružnom takmicenju sela, u konkurenciji sa Neresnicom, Porodinom, Dubockom i Branicevom, - nabraja Dragan Jovic, predsednik KUD-a “Ivo Lola Ribar” Veliko Crnice.

Bratimljenje u Macvi

Velikocrnicani su 2006. godine, pored uspešne saradnje sa skoro svim KUD-ovima Branicevskog okruga, uspostavili saradnju i sa KUD-om “Živan Arnautovic” iz Badovinaca. U aprilu ove godine, tokom gostovanja u Badovincima, potpisana je Povelja o bratimljenju dva KUD-a. Uskoro Badovincani dolaze u uzvratnu posetu.

- Pored dobre saradnje sa Badovincima u Macvi, uspostavili smo tesnu saradnju i sa KUD-om “Paja Zaric” iz Novih Karlovaca u Sremu, gde smo gostovali dva puta - najpre na Medunarodnom festivalu folklora, drugi put je to bio zajednicki nastup, - kaže Toplica Nestorovic, predsednik Upravnog odbora KUD-a “Ivo Lola Ribar” Veliko Crnice.

Medunarodni nastupi

Pored folklorne, velikocrnicki KUD nastoji da održi kontinuitet u radu dramske i recitatorske sekcije. U toku su pripreme za predstojeci FEDRAS. U toku je, takode, i sabiranje utisaka sa veoma znacajnog uspešnog poduhvata - gostovanja u Austriji.

- Gostovali smo 3. maja u Tirolu, na poziv KUD-a “Sloga”, naših ljudi koji tamo rade. Bio je to Festival “Pesmom i igrom kroz Srbiju”, pored nas su ucestvovala još tri KUD-a. Naš nastup je bio veoma zapažen, primljeni smo na najvišem nivou, puni smo prelepih uspomena i utisaka. Imamo nameru, u toku su pregovori, da gostujemo i kod zemljaka u Italiji, a racunamo i na uzvratne posete, - kaže Dragan Jovic.

Bogat repertoar

Repertoar KUD-a “Ivo Lola Ribar” je veoma raznovrstan, što svaki njihov nastup cini veoma sadržajnim, atraktivnim i vrednim pamcenja. Prioritet je: obicaji i autenticnost folklora Stiškog kraja, Pomoravlja, Homolja.

- Tu su, najpre, Srpske igre - iz Zapadne Šumadije, igre iz Centralne Srbije, koreografije: igre iz Gornje Kosaonice, Vranje, sa kojim smo nastupali na ovogodišnjem Takmicenju sela Srbije, Šopske igre, Romske igre, Vlaške, naravno. Na repertoaru je šest koreografija, na cemu je angažovan Zlatko Bogdanovic, koreograf iz Maljurevca, sa kojim uspešno saradujemo od 2005. godine. Imamo narodne nošnje za sve igre i koreografije. Srpsku nošnju obezbeduju clanovi ansambla, dok su nošnje za Vlaške igre, Vranje i Šopske igre deo fundusa KUD-a. Nažalost, nemamo svoj orkestar, ispomažemo se orkestrom KUD-a “Izvor” iz Crljenca, - kaže Jovic.

Da je više dece...

Problem citavog Branicevskog kraja, pa i Stiga i Velikog Crnica je - “bela kuga”. Selo se osipa, izražena je migracija prema urbanim sredinama, obližnjem Požarevcu pre svega, a narocito je poslednjih godina i decenija veliki broj žitelja rodno selo napustio i, u borbi za boljom zaradom i standardom, obreo se u Zapadnoj Evropi - Austriji najviše, ali i udaljenijim zemljama. Osim na ukupnu stagnaciju citavog podrucja, sve veci broj starackih domacinstava i opustele plodne njive, oseca se sve veci nedostatak mladeži u seoskim školama, pa i domovima kulture i Kulturno-umetnickim društvima.

- Nažalost, i te kako se oseca da je sve manje dece. Mi smo se sa oko 70 clanova KUD-a pre tri godine, sveli na cetrdesetak igraca u ansamblima. Deca su na školovanju u gradovima, u inostranstvu. Trudimo se da privucemo što više mladih, osnovnoškolski uzrast je buducnost KUD-a i sela ukupno. Naravno, vrata širom otvaramo svakom ko oseca ljubav prema pesmi i igri. Trecinu našeg sela cine Romi, i oni se sve više ukljucuju u rad, najpre pripremnog ansambla, a veoma su aktivni i u prvom ansamblu. Upravo sa romskom populacijom planiramo veoma zanimljiv projekat: u razgovorima smo sa nastavnim osobljem Osnovne škole oko pripreme scenskog prikaza knjige “Cerga na utrini” Srbe Mitica, pesnika i književnika iz Crljenca. Što se uslova i sredstava za rad tice, solidni su: imamo finansijsku podršku opštinskog budžeta, sredstva clanarine, a dosta sredstava obezbeduju i porodice clanova ansambla. Sakupi se novac i otputuje na gostovanje. Ovom prilikom zahvaljujem svima koji na bilo koji nacin daju podršku KUD-u, dajuci time i nemerljiv doprinos ocuvanju i negovanju naše tradicije, obicaja i kulturnog nasleda u celini, - porucuje Jovic.

Pravi profesionalci

U velikocrnickom KUD-u isticu da tajna zapaženih uspeha u profesionalnom pristupu svih - rukovodstva, clanova, koreografa... Okupljaju se dva puta nedeljno u seoskom Domu kulture, probe su ispunjene pažnjom, maksimalnim zalaganjem, disciplinom i, naravno, željom da se dostigne perfekcija. Za svaku pohvalu je i podatak: u citavom ansamblu nema nijednog pušaca! O drugim porocima, ni govora, isticu rukovodioci KUD-a. Veliki broj clanova je na školovanju u Požarevcu, ali se na probe dolazi uredno.

Uz sve, posebnu draž probama daje neizostavna publika. Bude uvek 30 - 40 meštana, mahom romske populacije, pažljivo prate probu, ne štede aplauze na kraju svake tacke.

Aplauzi na javnim nastupima, kažu clanovi KUD-a, nešto su što se recima ne da opisati. Gostovanja, poseta novim krajevima naše zemlje,ali i inostranih zemalja, dodatni su podstrek da se još veselije zaigra i ponosito pronosi blago predaka, svuda gde srpski opanak kroci. Vele, nije bez razloga srocen stih: “Pesma nas je održala”, pa ce zasigurno sutradan i svoju decu da nauce svemu što umeju. A umeju mnogo, i ponosni su zbog toga.

Nagrade i priznanja

- 1966.: Republicko priznanje za uspešan nastup na takmicenju sela Srbije

- 1974.: Prvo mesto na Regionalnim susretima sela

- 1978.: Trece mesto na “FEDRAS”-u

- 1979.: Povelja SO Malo Crnice za najuspešnije kulturno - umetnicko društvo

- 2006.: Prvo mesto na Etno - festivalu “Zlatne ruke” u Vršcu

- 2007.: Pobednik Okružnog takmicenja sela Srbije.

D. Milenkovic

“RIO” NA PRVOM POŽAREVACKOM FESTIVALU CVECA

SRECA, ALI I UNOSAN POSAO

“Ako želite da budete srecni jedan dan, napijte se, ako želite da budete srecni sedam dana, oženite se, a ako želite da budete srecni ceo život, gajite cvece”.

Požarevac je u nedelju bio domacin prvog Festivala cveca na kome je Tabacku caršiju ukrasilo preko pedeset izlagaca. Organizatori festivala bili su opština Požarevac, Regionalna privredna komora Požarevac i Udruženje cvecara iz Velikog Gradišta, a PD “RIO” Kostolac, cija delatnost pripada upravo oblasti hortikulture, obezbedilo je nagrade za najbolje izlagace.

I cvece na berzi

Festival je, prisustvom gostiju iz Rumunije, sa kojima Požarevac ima cetvorogodišnju saradnju, dobio medunarodni karakter a, sem organizatora, prisustvovali su mu i predstavnici nekoliko opština i predsednik udruženja cvecara Srbije, dok je prvi festival ovakvog tipa u Požarevcu zvanicno otvorio dr Stojan Jeftic, predsednik Zadružnog saveza Srbije i potpredsednik Privredne komore Srbije.

- Požarevac danas ne samo da je najlepši grad u Srbiji vec je i grad najsrecnijih ljudi. Ali gajenje cveca nije samo sreca. Gajenje cveca može da bude i vrlo unosan biznis. Pocetkom ovog veka ukupan promet cveca u svetu iznosio je dvesta milijardi dolara. Mi se nalazimo na pocetku. Ukupan promet cveca u našoj zemlji iznosi oko 14,4 miliona dolara, od toga uvoz 12,1 milion a izvoz 2,3 miliona. Najviše cveca uvozimo iz Holandije a izvozimo u bivše jugoslovenske republike. Želja naših cvecara je da postanemo prepoznatljivi u svetu jer imamo izuzetne agroekološke uslove za gajenje cveca i sve više ljudi koji se posvecuju ovom izuzetno znacajnom poslu. Ideja koja se rada ovih meseci je da se u Beogradu napravi ozbiljna berza cveca, koja je dobila podršku Privredne komore Srbije, ali i Udruženja cvecara. O takovoj ideji, u manjim razmerama, treba da razmišlja i Požarevac, predložio je Jeftic.

Idealni uslovi

“RIO” je na svom štandu izložio deo onoga što izlazi iz njihovog rasadnika, ukrasno šiblje i nešto cveca. “RIO” rasadnik i vocnjak obišli su strucnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta i potvrdili ono što u ovom preduzecu vec znaju, a to je, da je lokacija rasadnika idealna za postavljanje plastenika, proizvodnju cveca.

Nataša Savic, direktorka PD “RIO” Kostolac istakla je da je ovakva manifestacija potrebna Požarevcu jer je okruženje takvo da pogoduje proizvodnji cveca.

- Imamo velike proizvodace u Velikom Gradištu a i “RIO” planira da im se prikljuci jer u svom Rasadniku poseduje sve uslove za proizvodnju cveca koji su nam potrebni pri uredenju enterijera, pokrivanju potreba PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Kostolca i Požarevca. Mislim da cemo bez obzira na veliku konkurenciju imati uspeha jer je potražnja za cvecem, i rezanim i saksijskim veoma velika. Nama je osnovna delatnost uredenje zelenih površina, te svoj proizvod možemo odmah da plasiramo. Za sada zapošljavamo jednog cvecera a dolaze nam ucenici iz Poljoprivredne škole na praksu, što je na obostranu korist.

Miroslav Živojinovic, upravnik u PD “RIO” Kostolac rekao je da prolece obiluje aktivnostima. Živojinovic izdvaja uredenje prostora izpred zgrade direkcije PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” koje je oplemenjeno cvecem na nov nacin (uz pomoc folija i savremenih sistema za zalivanje), ali i posetu Medunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

- To je Kostolcu nedostajalo, a s obzirom na renome firme ispred cijeg smo sedišta radili pomenuti aranžman, on je odavno tamo trebalo da postoji. RIO je pokušao i, nadam se, uspeo u tome. Ujedno, to mnogo znaci Kostolcu, da ne bi bio prepoznavan po sivilu koje karakteriše gradove sa teškom industrijom, veci i po necemu lepom , a to je najbolja reklama za “RIO”. Naši strucnjaci i operativci sposobni su sami da kreiraju i izvode radove, to smo dokazali, istice Živojinovic i dodaje da je “RIO” uspeo da uz pomoc ideja koje dobija od drugih i konstantnog upoznavanja sa novinama u oblasti hortikulture, stvori nešto prepoznatljivo, svoje.

- Na jesen nameravamo da se ozbiljnije posvetimo proizvodnji sezonskog cveca, dobili smo strucnu potvrdu Poljoprivrednog fakulteta što se tice uslova za proizvodnju. Naša prednost je jeftinija energija na koju lako možemo da se prikljucimo i, samim tim, verovatno, jeftinije cvece u narednoj sezoni istice i napominje:

- Nezavisno od toga što je naša firma trenutno pri Agenciji za privatizaciju mi se trudimo da održimo nivo i izgradimo imidž po kome cemo biti prepoznatljivi bez obzira na buduceg vlasnika.

Tokom leta “RIO” radi punom parom .

- U toku ove sezone smo prezauzeti, održavamo toplovod, elektrane i kopove, prilazne puteve…Tu su i novi poslovi koje smo dobili preko Fonda za zaštitu životne sredine, uredenje školskog dvorišta OŠ “Jovan Cvijic” i dela oko Muzicke škole u Kostolcu a nadamo se da cemo uspeti i u poslu koji nas ocekuje u kasnijem letnjem periodu - uredenje plaže “Topoljar” u Kostolcu.

- Iz Fonda su dobijena dva miliona dinara što ce biti dovoljno za pocetak , dok cemo u avgustu konkurisati za sredstva potrebna za drugu fazu projekta koji je radio Šumarski institut u Beogradu, najavljuje upravnik PD “RIO”.

NAGRADE

Cast da ponesu narade i diplome sa prvog požarevackog festivala cveca pripale su:

Goranu Sokolovicu iz Beranja- prva nagrada za aranžiranje štanda

Cedi Lukicu iz Požežena- prva nagrada za kvalitet rasada cveca

Dejanu Stojkovicu iz Kusica - druga nagrada za aranžiranje štanda

Dušanu Trajkovicu iz Crepaje - druga nagrada za kvalitet rasada

Jasni Živic iz Mihajlovca- treca nagrada za kvalitet rasada

Darku Radovicu iz Vrnjacke banje - treca nagrada za aranžiranje štanda

T.R.S.

MEÐU NAJUSPEŠNIJIM U ADRIATIK REGIJI

Trinaestog decembra 2006. godine Litas je privatizovan od strane francuske multinacionalne kompanije Veolia Transport i gotovo godinu i po dana posluje kao kompanija sa novim nazivom- Veolia Transport Litas A.D. Prvi kvartal poslovne 2008. godine završen je vrlo uspešno na veliko zadovoljstvo novih vlasnika, ali i zaposlenih. Zarade su na pocetku ove godine podignute za šest procenata, Sindikat u ovom trenutku pregovara sa poslodavcem o novom povecanju, a ovih dana razgovara se i o isplati regresa. Za prva tri meseca privatizacije 261 radnik dobrovoljno je napustio Litas što je odradeno mimo ocekivanja novih vlasnika, ali ocigledno da je dobar socijalni program bio izuzetno primamljiv za mnoge koji su tu mogucnost iskoristili. Na taj nacin Litas danas ima 393 zaposlena i 150 autobusa, i kada se ove dve cifre podele, dolazi se do podatka koji je prosto neverovatan za srpske prilike, a to je 2, 6 zaposlena po autobusu. To je blizu evropskog proseka, to nemaju ni Slovenci ni Hrvati, države u kojima Veolia Transport ima svoje kompanije.

VELIKE INVESTICIJE U VOZNI PARK

- Kada govorimo o prethodnoj 2007. godini, treba reci da je proces tranzicije težak, dosta bolan i relativno dug proces. Kad kažem relativno dug, mislim na period od tri do pet godina, medutim, rezultati koje je postigao Litas zahvaljujuci cinjenici da je bolja firma i pre privatizacije, zahvaljujuci generacijama direktora koji su stvarali temelje i konstruisali citavu tu pricu koja se zove Litas, u prvoj godini tranzicije naša kompanija je napravila dobre rezultate. Na svecanom rucku koji je uprilicen na kraju poslovne godine, integracioni direktor Veolija Transport za Srbiju, gospodin Klas Gothold istakao je cinjenicu da nismo svesni koliko smo napravili dobar rezultat. Poslovali smo možda i najbolje u Adriatik regiji koja podrazumeva sve zemlje bivše Jugoslavije, Rumuniju i Bugarsku, bolje od Slovenaca i Hrvata koji su isto tako privatizovani od strane Veolia Transport kompanije, ali znatno ranije- 2002. i 2005. godine. Što se tice investiranja Veolie u Litas, ova multinacionalna kompanija je dužna da u prvih pet godina nakon privatizacije uloži u vozni park, u osavremenjavanje radionice za tekuce i generalno održavanje vozila, u informacione tehnologije i niz drugih stvari koje su ugovorom definisane sa Republickom Agencijom za privatizaciju. U tom smislu mogu da kažem da je 2007. godina odredena do kraja precizno od strane Veolie, a to se potvrdilo pocetkom januara kada je jedna ekipa iz Agencije za privatizaciju iz Beograda došla i do tancina proverila sva moguca ulaganja, pa cak i ulaganja vezana za edukaciju zaposlenih koja mora da iznosi 0, 5 posto od ukupnog bruto prihoda na godišnjem nivou. I jedan takav parametar Veolia je ispunila, na kraju zahvaljujuci zaposlenima Litasa koji su se odazvali mnogobrojnim kursevima, tecajevima jezika, edukaciji ljudi iz racunovodstva, iz knjigovodstva i novim informacionim tehnologijama, isto tako i naših dispecera na spoljnim stanicama. Poznato je da imamo 11 autobuskih stanica od kojih je osam u funkciji a tri su trenutno kao autobuska stajališta, u Kostolcu, Žabarima i Golubcu. Ubrzano investiranje Veolie ogleda se u cinjenici da i ona sredstva, a radi se o 2, 5 miliona evra u drugoj godini, u prvoj godini oko 1, 2 miliona evra, ali vec krajem te prve godine krenuli su sa investiranjem tih 2, 5 miliona koji su bili u planu za 2008. godinu tako da je ta investicija kompletno zaokružena. Od tih sredstava mi danas imamo 26 novih autobusa u našem voznom parku, od cega pet mercedesa, deset autobusa IK- 103- P koji su gradsko prigradskog tipa sa 47 komfornih sedišta, i deset novih Temzi, visoko turistickih autobusa koji su znacajno osvežili naš vozni park i sada smo u situaciji da pružimo znacajno veci komfor s jedne strane, kao i potpunu bezbednost svojim putnicima, posebno u maju meseca kada je vreme školskih ekskurzija. Treba istaci cinjenicu da su to sve autobusi sa Euro 3 motorima, a nadam se da ce narednih godina to biti Euro 4 i Euro 5 motori cijim se radom gotovo stoprocentno eliminišu ugljen monoksid, olovo, azot oksidi i drugi štetni sastojci, kaže Zoran Jankovic, izvršni direktor za saobracaj.

UZ KVALITET I RACIONALIZACIJA

Sa ciljem da gradanima pruži što veci komfor, Autobuska stanica u Požarevcu uskoro ce dobiti novo ruho. Nadstrešnicu nad dva dolazna perona ispred same stanice i na osam perona koji ne zadovoljavaju današnje standarde jer je Republicka komora donela Zakon o kategorizaciji stanica na teritoriji Srbije, tako da ce sada postojati cetiri kategorije stanica. U zavisnosti od toga na kom je nivou kategorije, imace i takve mogucnosti naplate peronizacije, stanicne usluge i niza drugih parametara od kojih prakticno žive autobuske stanice.

- Mislim da ce do kraja nedelje svi ti zapoceti radovi biti gotovi i da cemo ovog proleca znacajno osvežiti samu Autobusku stanicu i tako pružiti veci komfor našim sugradanima. S druge strane u smislu racionalizacije mi smo prošle jeseni potpisali ugovor sa austrijskim OMV- om o snabdevanju iskljucivo sa Euro 3 dizel gorivom pod znacajno povoljnim uslovima sa rabatom od gotovo deset posto i znacajnom investicijom OMV u iznosu od oko 100.000 eura za izgradnju nove Pumpe 2, kako je mi zovemo, na Autobuskoj stanici u Požarevcu koja ce pružati mogucnosti kontrole utroška goriva na vozilima. Radi se o najsavremenijem uredaju, primera radi, momci iz OMV- a koji su zaduženi za montažu tih pumpi nisu mogli da odgonetnu softver koji se nalazi u tom uredaju, morali su da angažuju ljude iz Nemacke. Vozac dode kod automata, ubaci svoju karticu, odnosno karticu vozila, utisne svoju šifru, natoci gorivo i odlazi. Podaci odlaze na server koji vi možete da otvorite i da pratite, i njegovu mesecnu potrošnju, i troškove, i sve ostalo. Dakle u pitanju je racionalizacija u radnoj snazi, tehnološke postupke pratimo maksimalno sa onim što se dogada u svetu, tako radimo i mi. Treba istaci i cinjenicu da smo potpuno dva nova tehnicka pregleda u Požarevcu i jedan u Kucevu opremili najsavremenijom i preciznom tehnologijom tako da i u tom smislu možemo da pružimo usluge kako našim sugradanima, isto tako i nama koji raspolažemo sa 150 autobusa a i po Zakonu obavezni smo da dva puta godišnje na njima radimo tehnicke preglede. Kada vozimo ucenike tehnicki pregled ne sme biti stariji od 48 sati, tako da su u pitanju zaista velike uštede, naglašava Jankovic.

USKORO TIKITING SISTEM

- Kada je rec o investicijama, treba pomenuti jednu znacajnu stvar koja se u nekoj srpskoj kompaniji prvi put pojavljuje, a to je prodaja autobuskih karata u vozilima, takozvani tikiting sistem. Radi se o visoko sofisticiranim uredajima velicine fiskalne kase koji ce se nalaziti u svakom našem autobusu, a koji podrazumevaju uredaj za izdavanje karata i citac mesecnih karata, moguce je pratiti broj prevezenih putnika, putem interneta u svakom trenutku pratiti koliki je prihod jedan autobus u tom trenutku ostvario. Putnici ce imati godišnje karte razlicitog profila, takozvane majfer kartice koje ce bezkontaktno moci da registruju svakog putnika koji ulazi, sa njegovog racuna skida onaj iznos koji vredi za prevoz na odredenoj relaciji, ili broj prevoza ako se radi o mesecnoj karti kada su u pitanju zaposleni. Na taj nacin skracuje se i postupak u firmama oko regulisanja mesecnih karata. Ono što je bitno za nas kao prevoznika, to je da u svakom trenutku pošto svi uredaji za prodaju karata šalju podatke preko JP RS- a na server, menadžment i rukovodstvo, ko je najviše zainteresovan za prodaju karata, u svakom trenutku ima broj putnika na odredenoj liniji, broj putnika po danu, broj putnika za odredenu grupu vozila. Pored toga, finansijske rezultate, poresku iskazanost u tim kartama, broj mesecnih karata, broj ljudi u autobusu koji su ušli sa nekom drugom kartom a ocitani su kao putnici, tako da ce to pomoci rukovodstvu da se bavi i nekim aktuelizacijama na odredenim linijama. Da li je to ubacivanje dodatnih vozila, angažovanjem vozila sa manjim brojem sedišta na odredenoj liniji ali sa vecim konforom usluga sve sa ciljem da se prakticno pruži viši kvalitet usluge. Investicije za tiketing sistem iznosile su 75.000 eura, a Veolia je uložila 150.000, duplo više u odnosu na obaveze iz prodajnog ugovora. Pre nepunih godinu dana nas je obišao gospodin Regnar, direktor Veolie za centralnu Evropu i videvši šta i kako radimo i kako se integrišemo u sistem ove multinacionalne kompanije, on je naknadno odobrio novih 80.000 eura, inace ugovorom sa Agencijom za privatizaciju bilo je predvideno 75.000. Nedelju dana nakon njegovog odlaska stiže e- mail kojim on odobrava novih 80.000 eura tako da smo mi mogli da zaokružimo citavu tu investiciju iz tih sredtava koja je Veolia odobrila. U Veoliji je prepoznato da je ovo firma koja živi, koja se razvija ubrzano i od koje ocekuju još vece rezultate, tako da je ova investicija prekoracena na bazi jednog takvog razmišljanja. Pored redovnih linija, znatan deo prihoda koji se ostvaruje u Litasu ide iz slobodnog saobracaja, naša sreca je da tako kažem da smo dolaskom novih vozila mogli da odgovorimo tržištu sa povecanim kvalitetom usluge. Mesec maj je period dackih ekskurzija, nama su tada slobodni kapaciteti potpuno iskorišceni, cak imamo i zahteve iz nekih velikih srpskih firmi da odgovorimo za neke prevoze, medutim nismo u mogucnosti, prednost imaju naši redovni i najdraži korisnici, a to su ucenici osnovnih i srednjih škola. Potom slede tematska putovanja u organizaciji naše sopstvene Agencije, radi se o gradovima Evrope kao što su Prag, Atina i Bec, istakao bih da smo tokom te 2007. godine koja je za nas bila veliki izazov imali jako uspešnu sezonsku liniju Crnu Goru koja je išla svakodnevno i gde su bila angažovana dva nova vozila iz investicija tipa Temza koja su mesecno prelazila oko 20.000 kilometara. Naša turisticka agencija u programima ima transfere za Crnu goru, kao i prethodnih godina letovanje u sopstvenim kapacitetima u Grckoj što je uveliko u toku, a pomenuo bih i Ohrid kao novu destinaciju za koju vlada veliko interesovanje, kaže Zoran Milic, izvršni direktor za marketing Veolija Transport Litas A. D.

M. Kuzmanovic

POSLE IZLOŽBI U VRŠCU, ZRENJANINU I SUBOTICI

MILENINA DELA IMPRESIONIRALA VOJVOÐANE

U izložbenom prostoru raskošne Rajhlove palate - Moderne galerije Likovni susreti, 8. maja u Subotici je otvorena izložba slika, crteža i modnih kreacija Milene Pavlovic Barili. Prvom susretu sa Mileninim delima u ovom gradu prisustvovao je veliki broj ljubitelja umetnosti, a u prisustvu Olge Šram, direktora Galerije, clanova Upravnog odbora i upavnika požarevacke Galerije Radoslava Stanojevica, izložbu je otvorila Jelica Milojkovic, muzejski savetnik, autor postavke. Kao na prethodnim izložbama u Vršcu i Zrenjaninu, i na ovoj je prisustvovao veliki broj medija koji su izveštavali na srpskom, ali i na madarskom jeziku.

- Realizujuci godišnji program rada, pre svega onaj segment koji se odnosi na izložbenu aktivnost, Galerija Milena Pavlovic Barili posle Vršca i Zrenjanina otvorila je u Subotici izložbu slika u tom takozvanom hodocašcu Mileninom po srpskom kulturnom prostoru Vojvodine. Iako je izložba u Subotici u toku, vec sada mogu da kažem da je na osnovu izveštaja tamošnjih medija broj posetilaca premašio cifru od nekoliko hiljada cime se ovaj naš projekat pokazao više nego opravdanim. Primera radi, u Subotici se u vreme otvaranja izložbe u neposrednoj blizini u centru grada održavao i predizborni miting jedne od politickih stranaka, medutim moja strahovanja zbog mogucnosti da svecanom otvaranju prisustvuje mali broj posetilaca pokazala su se neosnovanim. Clanovi Upravnog odbora i mi zaposleni u Galeriji iskoristili smo tu priliku da se upoznamo sa kulturnim vrednostima i znamenitostima Subotice, a obišli smo i Palic. Direktorka Moderne galerije Likovni susreti Olga Šram izrazila je tom pilikom želju da u Noci muzeja u dvorišnom prostoru Rahjlove palate u kojoj je inace smeštena Galerija, priredi modnu reviju Mileninih kreacija, što smo mi i prihvatili. Na osnovu svega pomenutog, uvereni smo da cemo za sledecu izložbenu godinu imati velikih problema jer smo vec sada zatrpani brojnim pozivima iz vecih vojvodanskih gradova jer imamo ideje i planove za neke druge kulturne prostore, napominje Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije Milena Pavlovic Barili.

MILENA KONACNO U RIMU

- Mogu da kažem za citaoce vašeg lista da je sasvim izvesno da cemo konacno u nekoj od rimskih galerija otvoriti reprezentativnu izložbu Mileninih dela. Kao potvrda naših usmenih razgovora i dogovora, iz Ministarstva kulture 5. maja stigao je predlog Ugovora koji smo istog dana potpisali i vratili im na njihovu overu. Ocekujem da ovih dana ministar Brajovic to ucini kako bi se donelo rešenje o transferu sredstava, da podsetim, rec je o milion dinara koji ce biti osnovica finansijskog plana za realizaciju te izložbe, naravno, uz planirana sredstva Galerije i našeg osnivaca. Mi smo vec kao Galerija preduzeli odredene mere, ono što možemo bez potpisanog ugovora i prenetih sredstava da radimo, pripremamo koncept izložbe, vrše se tehnicke pripreme oko odabira radova, o katalogu sa prevodom na italijanski jezik, recju, sve ono što vreme dozvoljava i što mi možemo sa naše strane da uradimo. Problem jedino vidimo u tome što je naša ambasadorka u Italiji gospoda Raškovic zbog poznate situacije oko Kosova i Metohije povucena iz te države, ali se nadamo da ce uskoro i taj problem biti rešen i da ce njenim dolaskom u Rim biti intezivirani poslovi na odabiru odgovarajuceg, reprezentativnog izložbenog prostora za Mileninu prvu posthumnu izložbu u zemlji u kojoj je roden njen otac Bruno Barilli. Rec je o pedesetak reprezentativnih dela, slika, crteža, grafika, modnih kreacija i predmeta iz njenog života, a nadamo se da nece biti problema oko osiguranja i transporta izložbe što je inace pomenutim ugovorom Republika Srbija preuzela na sebe. Što se tice termina za otvaranje izložbe u Rimu, on se zbog pomenutih problema krece u rasponu jun- oktobar, što se nas u Galeriji tice mi smo spremni da za nedelju dana izvršimo sve pripreme za transport, istice Stanojevic.

M. Kuzmanovic

FELJTON O MILIVOJU S LJUBAVLJU

NEPOZNATI MILIVOJE

Godine 2005. ucestvovao sam u snimanju dokumentarno-igranog kratkometražnog filma ‘’Milivoje i Požarevac’’, za potrebe programa ‘’Ovo je Srbija’’. Kako bi se izbegli nepotrebni troškovi, a samo snimanje predstavilo kao radni zadatak televizijskog dopisništva našega grada, kao autori filma potpisani su radnici te kuce. Dušu tom filmu udahnuo autorski i bracni par Svetlana i Milorad - Miki Raškovic. Tekst scenarija bio je moj, a s obzirom na kratkocu vremena i ‘’budžet’’ za film, spontano smo odlucili , uz saglasnost formalnog autora, tada novinara RTS Višnje Ognjanovic, da ja glumim Milivoja. Koliko mi je poznato, to je prvo Milivojevo predstavljanje te vrste. Lik Milivoja jeste dva ili tri puta predstavljan u povorkama povodom LJubicevskih konjickih igara, no tada je glumac (mislim da je svaki put to bio Radiša Gvozdic) statirao u liku, tako da su te povorke bile više turisticka atrakcija nego umetnicki poduhvat. Film je naišao na lep prijem i za kratko vreme više puta repriziran. Suština scenarija bila je sledeca: koja mesta bi sada Milivoje, da je živ, obišao po našem gradu ili okolini? Podsetimo da je Milivoje preminuo ne tako davno, da se ne bi ‘’prepao’’ televizora u boji i slicnih novotarija, pa je scenaristicki zadatak krenuo drugim putem, tragom njegovih omiljenih mesta, tragom detinjstva, odrastanja ali i zrelosti. Od mesta gde je bila njegova rodna kuca, kroz Nemanjinu ulicu do mesta gde je bila kuca njegove majke, pored nekadašnjeg ‘’Ksenofona’’, Vladikinog dvora gde se sada nalaze delovi njegovog nameštaja memorijalno smešteni po želji Milivojevog Riznicara, Branka Ivoševica, do jedne od malobrojnih preostalih kaldrmisanih ulica našega grada, ulice Draže Markovica.

Na pocetku te ulice nalaze se tragovi legendi. S desne strane je kuca Vajferta i njegovih naslednika, a s leve strane je kuca cuvara Milivojevog štapa i šešira, Branka Ivoševica. U toj kuci sada žive njegova supruga Miroslava, Mila, i kcerka Dragana, profesor. U toj kuci nalazi se i riznica dragocenih porodicnih relikvija kakvih ima svaka porodica. Po cemu je ova riznica jedinstvena i bogatija od drugih? Ne po materijalnim vrednostima, vec po simbolici i unikatnosti predmeta jer ona cuva licne stvari, fotografije, epistolarnu gradu i druge predmete koje su Milivoje i Branko godinama verno i s ljubavlju razmenjivali. Milivojev štap i šešir koji svake godine dvaput krasi specijalnu memorijalnu vitrinu u velikom holu Centra za kulturu tokom trajanja festivala ‘’Milivojev štap i šešir’’ i Glumacke svecanosti ‘’Milivoje Živanovic’’, porodicne fotografije, knjige, pisma...O medusobnoj privrženosti i prijateljstvu, prvim kontaktima, Branko Ivoševic u knjizi Milosava Buce Mirkovica ‘’ Milivoje Živanovic gorostas srpske glume’’ kaže: ‘’Pored mene, u Požarevcu imao je i dr Aleksandra Jacicca, lekara koji ga je cenio i poštovao bez ikakvih rezervi...Nepopravljivi Požarevljanin i ponositi Burjanac ma gde da je bio uvek se rodnom gradu vracao. Kad god dode voleo je da vidi kafanu ‘Žirovni venac’ i mesto gde je bila kuca u kojoj se rodio i majcinu kucu u Nemanjinoj ulici gde je stasao i životu se ucio...Bio je Milivoje poznat i priznat širom Jugoslavije i van nje ali od zvanicnog Požarevca nikad nije poštovan i cenjen kako bi se to moglo ocekivatri, a to je istina koja mi je dobro poznata...I prilikom sahrane Milivojeve zvanicni Požarevac je neprimetno reagovao. Poslali su kao zvanicno lice sekratara opštine, tada trecerazrednog funkcionera. Ja sam mu ispunio zavet, nosio sam krst na sahrani i posle toga doneo ga u Požarevac na ocevu grobnicu...’’. Eto, to je delic secanja. U taj delic uklapa se i poslednja Milivojeva fotografija koju je snimila Dragana Ivoševic, tada student.

SONJA NA VELIKOJ SCENI

Prošlog petka na velikoj sceni Centra za kulturu gostovalo je pozorište iz Rabrova koje je aktivno u okviru Kulturno-umetnickog društva “Mile Šanic”. Glumci iz Rabrova predstavili su se komadom “Sonja” u režiji Snežane Gržobic-Pavlovic.

L.L.

12. MAJ - MEÐUNARODNI DAN MEDICINSKIH SESTARA

POMOC VREDNA 6 MILIONA

U požarevackom Centru za kulturu povodom 12. maja Medunarodnog dana medicinskih sestara i tehnicara sveta održana je svecana akademija, sa preporucenom temom ICN-a (Medunarodnog saveta medicinskih sestara).

Ovogodišnji domacin centralne manifestacije bio je Savez zdravstvenih radnika Branicevskog okruga ispred koga je predstavnike zdravstva iz mnogih srpskih gradova i lokalne samouprave pozdravila Gordana Pavic. U ime Ministarstva zdravlja, to je ucinila savetnica za zdravstvenu negu istakavši da je 2010. godina predložena za godinu sestrinstva, a dekada 2010 - 2020. za dekadu zdravog sveta koju podržavaju milioni sestara širom sveta. Radmila Nešic predsednica Saveza zdravstvenih radnika Srbije istakla je da je Nacionalna asocijacija medicinskih sestara i tehnicara Srbije, clan Medunarodnog saveta medicinskih sestara sveta (ICN) koje okuplja 129 nacionalnih asocijacija medicinskih sestara tj. 13,5 miliona sestara sveta, a direktor Zdravstvenog centra Požarevac Miodrag Ilic posebno istakao znacajnu ulogu medicinske sestre u sistemu zdravstva. Pet najboljih sestara Srbije nagradeno je zlatnim (Slavica Svilenkovic- Požarevac, Dušanka Stankovic - Niš, Ana Pavlovic - Beograd, Milena Stefanovic- Užice, Gabrijela Simic - Kragujevac), dok je petnaest njih dobilo srebrni znak. Najbolji ucenici i studenti svecano su uclanjeni u Asocijaciju a dodeljene su i zahvalnice za rad i afirmaciju sestrinske profesije Branicevskog okruga.

Preporucena tema ICN-a bila je upravljanje kvalitetnih usluga zajednicama, medicinske sestre koje vode - upravljaju primarnom zdravstvenom zaštitom. Kulturni program upotpunio je Hor Barili, Plesni studio Amadeus i KUD Kostolac.

Istog dana predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic obišao je Požarevacku bolnicu i svecano urucio kljuceve dva sanitetska vozila, reanimobila i vozila za prevoz dijaliznih bolesnika iz Kostolca, kao i medicinski aparat kardiotokograf, uredaj za pracenje rada srca bebe u majcinoj utrobi ginekološko-akušerskoj službi.

- Pomoc Zdravstvenom centru vredna je oko 6 miliona dinara, a deo sredstava bice opredeljeni za jedan defibrilator i CTG aparat. Obilaznica oko bolnice takode je znacajna jer ce doprineti sprecavanju saobracajnog kolapsa, rekao je, zahvaljujuci se, direktor Zdravstvnog centra Požarevac.

Medicinska sestra-odgovorna profesija

Florans Najtingejl, utemeljivacica sestrinstva ostavila je u naslede generacijama koje dolaze sestrinsku zakletvu koju je procitala Magdalena Brankovic, glavna medicinska sestra.

“Svecano se obavezujem pred Bogom i pred ovim skupom da cu provesti ceo svoj život u moralnoj cistoti i da cu se odano baviti svojom profesijom. Da cu se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i necu svesno primeniti lek koji bi ga mogao oštetiti. Sve što je u mojoj moci ucinicu da poboljšam nivo svoje profesije i držacu u tajnosti sve licne informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja moga poziva. Sa punom lojalnošcu, do kraja cu pomagati lekaru u njegovom poslu i odano cu obavljati sve poslove oko bolesnog coveka.”

Florans Najtingejl 1860. godine

T.R.S.

VLAŠKI DO

SELO ULAŽE U MLADOST

U okviru “Nedelje zdravih usta i zuba”, tradicionalne akcije koja se organizuje na nivou citave Srbije, prošlog cetvrtka je u Osnovnoj školi u Vlaškom Dolu održana manifestacija u kojoj su, pored daka i nastavnog osoblja, ucestvovale Mesna zajednica i ekipa zdravstvenih radnika, na celu sa dr Goranom Risticem, preventivnim stomatologom Doma zdra-vlja Žabari.

Osnovcima, koji su za taj dan organizovali izložbu svojih likovnih radova posvecenih higijeni usta i zuba, pranju zuba i pravilnoj ishrani. Ðaci su tu temu potkrepili i stihovima, svojim literarnim radovima i porukama.

Pored gostiju iz Doma zdravlja, njihov trud pozdravili su i brojni dacki roditelji i meštani Vlaškog Dola. Prigodno predavanje osnovcima održao je dr Ristic, a mladi clanovi Saveta MZ Vlaški Do dacima su urucili prigodne poklone, dar Mesne zajednice: pasta za zube, cetkica i sapun.

Organizatori manifestacije bili su Patronažna služba Doma zdravlja Žabari i Osnovna škola “Heroj Rosa Trifunovic” Aleksandrovac, podrucno odeljenje Vlaški Do.

- Najveci znacaj u ocuvanju ukupnog zdravlja, zuba narocito, jeste preventiva. Preventiva se bazira na edukaciji, zdravstveno - vaspitnom radu, shvatanju znacaja i ucenju o tome kako ocuvati zube i to još u ranom detinjstvu. Imamo izvrsnu saradnju sa svim školama u opštini, u ovom selu tu saradnju snažno podupire i na najbolji nacin pomažu Mesna zajednica i dacki roditelji, zajednicki dajemo maksimum kako bi odnegovali sve zdravije nove generacije, - kaže dr Ristic.

Sladana Stokic, glavna patronažna sestra Doma zdravlja Žabari, naglašava da je manifestacija u Vlaškom Dolu bila izuzetno uspešna i odlicno organizovana.

- Pored ove akcije, sa Školom realizujemo i brojne druge aktivnosti: borba protiv pušenja, narkomanije, akcije popularisanja zdrave ishrane, sporta... Pored izvrsne saradnje sa nastavnim osobljem, daci veoma rado prihvataju da u tim akcijama ucestvuju, nauce nešto novo i korisno. I ovom prilikom, citavoj mladoj generaciji porucujem: zdrava ishrana, što manje vremena pred kompjuterom i televizorom, a što više kretanja u prirodi, druženja, trcanja, sporta. To su važni preduslovi zdravog života, pravilnog odrastanja, srece i dugovecnosti... - porucuje Sladana Stokic.

- Naglasila bih da je saradnja sa Domom zdravlja Žabari izuzetno dobra, zajednicki organizujemo brojne manifestacije, jedna od njih je ova u Vlaškom Dolu. Pokazalo se, deca puno znaju o pravilnoj nezi zuba, nacinu održavanja higijene, uce o tome i na casovima, a i kroz slobodne aktivnosti, dopunsku nastavu... Vredno je istaci da je ovu manifestaciju, kao i sve druge aktivnosti, finansijski pomogla Mesna zajednica Vlaški Do. Imamo izuzetno dobru saradnju, sve što nam treba finansijski podrži Mesna zajednica. Cak nam je i kuhinju renovirala, sada je to sportska sala. Uz pomoc lokalne samouprave i Mesne zajednice, gradi se školski teren malih sportova, ovih dana ce se asfaltirati. Do pocetka naredne školske godine uradice se u ovoj školi i mokri cvor. Škola u Vlaškom Dolu trenutno jedina u sastavu OŠ “Heroj Rosa Trifunovic” nema sanitarni blok, eto, i to ce se rešiti ovog leta. Imam samo reci hvale za predsednika Saveta MZ Vlaški Do, za sve clanove Saveta, kao i meštane ovog sela, - kaže Danijela Radovanovic, direktor OŠ “Heroj Rosa Trifunovic” Aleksandrovac i podrucnog odeljenja u Vlaškom Dolu.

D. M.

DAN MEDICINSKE ŠKOLE POŽAREVAC

KADROVI ZA EVROPSKU UNIJU

Prošlog ponedeljka, Medicinska škola u Požarevcu svecano je obeležila 61. rodendan: osnovana je 1947. godine odlukom Ministarstva za narodno zdravlje, a školovala je jedno odeljenje buducih lekarskih pomocnika.

Danas, Medicinska škola ima 20 odeljenja i šest obrazovnih profila. Strategija Škole je da obrazuje one profile koji ucenicima po završenom školovanju obezbeduju mogucnost zaposlenja. Direktor škole Branislav Obradovic, to ilustruje konkretnim primerima:

- Prošle godine smo, zajedno sa Decjim vrticem, uradili elaborat na osnovu koga je uveden smer medicinska sestra - vaspitac. Kad završe cetvrtu godinu, svi naši ucenici imace mogucnost da se zaposle, bilo u Požarevcu, bilo u bližoj okolini. Zapoceli smo i školovanje odeljenja zubnih tehnicara, Zavod za tržište rada ukazao je na nedostatak tog profila i ocekujemo da se i oni zaposle odmah posle završene škole. Takode, uz medicinske sestre tehnicare, školujemo i ogledno odeljenje medicinskeih sestrara tehnicara. Za razliku od klasicnog odeljenja, gde je teoretska nastava zastupljena sa 70a strucni deo cini 30nastave, medicinske sestre tehnicari - ogled imaju 70strucni, a 30opšteobrazovni deo gradiva. Prošle godine završila je školovanje prva generacija “ogleda”, uz diplomu i svedocanstvo dobili su i uverenje o tome šta su savladali u strucnom delu. To uverenje im otvara vrata za zapošljavanje u zemljama Evropske unije. Dakle, može se reci, Medicinska škola školuje kadrove za Evropsku uniju. U planu je da na ovaj nacin budu školovani i drugi obrazovni profili, - naglasio je Obradovic.

Treba istaci, Medicinska škola u Požarevcu vec na upisu ima veoma kvalitetne ucenike: prošle jeseni mogli su se upisati samo svršeni osnovci sa 82 i više bodova.

U anale Medicinske škole 2008. godina bice upisana kao prelomna u rešavanju problema prostora za izvodenje nastave: zapocet pre 10 godina, završen je posao na izgradnji novog dela školske zgrade, površine 1.020 kvadrata. Uloženo je 26 miliona dinara, a ovih dana je Ministarstvo prosvete Školi dodelilo 5,6 miliona dinara za opremanje novog prostora i pocetkom naredne školske godine ucenicima i nastavnom osoblju bice na raspolaganju kabineti sa najsavremenijom opremom.

Tokom prigodnog kulturno - umetnickog programa, uprilicenog povodom Dana škole, urucene su nagrade najuspešnijim ucenicima, a prigodne nagrade dobilo je i 10 ucenica za - redovno pohadanje nastave. Škola je, naime, praksu nagradivanja uvela kao jedan od nacina da se smanji ranijih godina izraženo izostajanje sa nastave. Medu 10 nagradenih, zavreduje da bude posebno istaknuta Branka Bašic, ucenica cetvrtog razreda, koja nema nijedan izostanak od pocetka školovanja!

Medu ucenicima nagradenim na Dan Medicinske škole, pet ucenica smera farmaceutski tehnicar postiglo je posebne rezultate na Republickom takmicenju iz matematike: Jelena Pantic, ucenica 3. razreda, - prvo mesto, Milica Stojkovic, ucenica 3. razreda, - trece mesto, Milena Stankovic, 4. razred - prvo mesto, Marija Mihajlovic, ucenica 4. razreda - drugo mesto i Jovana Travica, ucenica 4. razreda - trece mesto.

Zbog maksimalnog broja bodova, ucenici cetvrtog razreda oslobadaju se prijemnog ispita iz matematike na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i Novom Sadu.

D. M.

U CILJU POBOLJŠANJA USLOVA RADA U ŠKOLI

DODATNI IZVORI PRIHODA

Kao i sve druge strucne škole, i srednja Medicinska škola u Požarevcu prinudena je da pronalazi dodatne izvore prihoda u cilju poboljšanja sopstvenih uslova rada. U tom smislu u starom delu ove škole u toku je adaptacija jedne prostorije u frizerski salon koji ce raditi za potrebe ucenika škole ali i za treca lica i tako obezbedivati dopunski izvor prihoda. Da podsetimo da po jedno odeljenje frizera, Medicinska škola u Požarevcu upisuje svake trece školske godine tako da postoji stalna potreba za izvodenjem prakticne nastave ovih ucenika u jednom savremeno opremljenom frizerskom salonu.

Istovremeno, u projektu izgradnje novog dela škole svoje mesto pored kabineta za protetiku našao je i kabinet za stomatologiju. U toku je tender za nabavku opreme za ovaj kabinet koji ce pre svega služiti za potrebe prakticne nastave ucenika ove škole ali i za treca lica cime ce se takode obezbedivati dodatni prihodi namenjeni poboljšanju uslova rada u školi.

Interesantno je da se posle više godina obrazovni profil zubnih tehnicara vratio u požarevacku Medicinsku školu. Zašto se cekalo dugo na ponovno školovanje ovih kadrova za kojima postoji potreba, pitanje je na koje direktor Branislav Obradovic ima sledeci odgovor:

—Cekalo se dugo jer je školovanje zubnih tehnicara veoma skupo, veoma je skupa oprema koju škola mora da obezbedi. Za opremanje školskog prostora Ministarstvo prosvete podržalo nas je sa 5.600. 000 dinara. Istovremeno je stigla i pomoc od strane lokalne samouprave, 1.700.000 dinara dobili smo za adaptaciju i uredenje frizerskog salona kao i za sredivanje fasade na zgradi stare škole, kaže Obradovic.

U NOVOJ ŠKOLSKOJ GODINI

MESTA IMA ZA 140 UCENIKA

Kao i svake i ove godine Medicinska škola u Požarevcu bice jedna od najinteresantnijih za svršene osnovce koji žele da nastave dalje školovanje. Kako saznajemo od direktora Branislava Obradovica, u novoj školskoj godini na ukupno pet obrazovnih profila, mesta ce biti za ukupno 140 novih ucenika. Po trideset daka upisace se na obrazovne profile: medicinska sestra-tehnicar, medicinska sestra-vaspitac, farmaceut i zubni tehnicar. Na obrazovnom profilu medicinska sestra-tehnicar ogledno odeljenje primice se 20 ucenika.

—Efekti proširenja radnog prostora u školi bice vidljivi tek u školskoj 2009-2010. godini kada planiramo upis veceg broja ucenika u prvi razred od uobicajenog. Naime, tada nam je u planu da ustanovimo novi obrazovni profil, odnosno da školujemo tridesetak ucenika za zvanje gerijatijska sestra-tehnicar, kaže direktor.

S.E.

SA TRIBINE U OŠ “DOSITEJ OBRADOVIC”

KAKO DA ŠKOLA BUDE BEZBEDNO MESTO

U organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u OŠ “Dositej Obradovic” organizovana je tribina koja se bavila pitanjem bezbednosti u školama i donošenjem predloga o novom kolektivnom ugovoru. Inicirani su predlozi koji ce se ugraditi u pravilnike škola, jer ocigledno je da nema ništa od bezbednosti ucenika, ako se i prosvetni radnici ne osecaju bezbedno u školskim ustanovama. Glavni razlog okupljanja bio je nemili dogadaj koji se desio u OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu gde je roditelj ucenika fizicki nasrnuo na nastavnika.

Prema recima Leonarda Erdeljija predsednika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, od 2003. godine ne postoji strategija razvoja obrazovanja, opšti obrazovni sistem je u haoticnom stanju i nasilje se javilo u školama. “Slucaj Cobanski je bio povod, a razlog je mnogo dublji. Strategija države podrazumeva i jedan deo strategije obrazovanja koje ce biti jedan od prioriteta ove zemlje, jer samo znanjem možemo da se izvucemo iz krize. Tražimo da se obrazovanje finansira iz nacionalnog bruto dohotka, adekvatno evropskom standardu. Potrebno je doneti odgovarajuce programe, jer su neki dosta zastareli i treci zahtev je da to sve prati adekvatno zakonodavstvo. Konkretno tražimo da se država ozbiljno pozabavi obrazovanjem i omoguci adekvatno finansiranje, reformu planova i programa i stvori odgovarajuce zakonodavstvo. Takode, tražimo status službenog lica, jer su škole državne ustanove i mi obavljamo veoma važan državni posao.

Postoji Nacionalni prosvetni savet koji troši pare i ništa ne radi. Potrebno je racionalizovati mrežu škola, jer u Srbiji postoji 48 škola sa jednim dakom. Ukupno smo 42 pisma napisali ministru Zoranu Loncaru, a on nas je tek posle jednocasovnog štrajka primio na jedan kurtoazni razgovor, što je jako neozbiljno sa njegove strane”, rekao je Erdelji.

Poslednji statisticki podaci ukazuju da u Srbiji cak 48stanovništva ima kao najviši domen svog obrazovanja osnovnu školu, 40 srednju školu, svega 5višu i 7fakultet. Sa druge strane kada se pogleda koliko se u obrazovanje ulaže bruto nacionalnog dohotka, videce se da je to ispod 50od proseka u Evropi gde je 6,54 a kod nas 3,27 Od toga kod nas se za modernizaciju nastave ulaže svega 4 a 96odlazi na plate, dok je u Evropi taj odnos 25 - 75, što znaci da naše škole rade u katastrofalnim uslovima.

“Od 4.600 školskih zgrada u Srbiji, nama je samo 1.630 u ispravnom stanju ili 35 ostale su ili za rušenje ili ozbiljno renoviranje. Prema prosecnim platama prosvetni radnici su na poslednjem mestu u Srbiji od korisnika budžeta, a istovremeno su najobrazovanija struktura u zemlji. Nijedna društvena delatnost ni približno nema ovako visok procenat ljudi koji su završili fakultet, a njihove plate zaostaju za prosekom u privredi 7i iznose 33.664 dinara, a neki minimum u zemljama u okruženju je 30više od proseka. Mi smatramo da u reformu mora da se ude, ali da se obezbede tri osnovna uslova, a najpre sredstva da bi se prešlo na jednosmenski rad, izgradile nove škole, modernizovala tehnologija i osavremenila nastava. Naši ucenici imaju odlicna teoretska znanja, ali ne umeju da ih primene u praksi upravo zbog loše tehnologije i zbog obimnih nastavnih programa. Reforma mora da obezbedi uslove da se sa ekstenzivne nastave prede na intenzivnu, cime bi se dobila veca prakticna znanja, ali na racun smanjenja programa koji su u ovom trenutku veoma zastareli i ima puno gradiva koje je prevazideno”, istakao je Miodrag Skrobonja strucni saradnik Unije.

Zbog sve ucestalijeg nasilja u školama Unija je podnela inicijativu da se prosvetnim radnicima da status službenih lica i da napad na njih bude tretiran kao napad na službeno lice, što prakticno znaci da svako ko im nanese teške povrede ide u zatvor, Najcešce nasilje se javlja od strane roditelja ucenika pri kraju školske godine kada pokušavaju da od nastavnika iznude ocene, zatim izmedu samih ucenika koji u raznim grupama izazivaju tuce, a prisutno je i seksualno zlostavljanje.

Prema recima Milorada Antica potpredsednika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, naše obrazovanje je u veoma teškom stanju, jer se veoma malo sredstava izdvaja za razvoj školstva. Potrebno je da se država odlucnije izbori protiv mafije ugostitelja kojima je omoguceno da otvaraju kafice u blizini škola, gde se deca okupljaju i konzumiraju alkohol i drogu.

D.Dinic

OŠ “DOSITEJ OBRADOVIC” POŽAREVAC

IZUZETNI USPESI NA TAKMICENJIMA

OŠ “Dositej Obradovic” ima oko 930 ucenika smeštenih u 37 odeljenja redovne i dva odeljenja ucenika sa posebnim potrebama. Oko 60 nastavnika posveceno je njihovoj edukaciji a celokupna nastava potpuno je strucno zastupljena što je rezultiralo visokim rezultatima na takmicenjima.

- Dvadesetak ucenika plasiralo se na republicka takmicenja u organizaciji strucnih društava i Ministarstva prosvete a devet ucenika plasiralo se takode na republicka takmicenja u okviru Regionalnog centra za talente. To su, iz srpskog jezika Lidija Stokic, Tijana Petkovic, Darko Paunovic, Aleksandar Petrovic, iz osmog i Minja Pantic, Miljana Petrovic, Miloš Marjanovic iz sedmog razreda. Marjana Obradovic (osmi razred) plasirala se na takmicenje iz francuskog jezika, a iz racunarstva i informatike Dušan Kovacevic (sedmi) i Alaksandar Dimitrijevic (osmi). Kada govorimo o fizickom vaspitanju, Marko Ignjatovic iz osmog razreda plasirao se na republicko i to u okviru atletike, trcanju na sto metara, kao i Aleksandar Prljincevic (sedmi razred) u stonom tenisu. Iz tehnickog obrazovanja za republicko takmicenje plasirala su se cetiri ucenika sedmog razreda: Vukašin Spasic, Nataša Filipovic, Stefan Životic i Dimitrije Dakic. Što se tice okružnih takmicenja zapažen rezultat postignut je iz matematike. Trifun Ivkovic, ucenik cetvrtog razreda, osvojio je prvo mesto na okružnom , ali kako u ovom slucaju nema višeg ranga takmicenja nece se takmiciti dalje. Dušan Milanovic, iz petog i Ana Lepovic, iz šestog, osvojili su drugo mesto na okružnom takmicenju. Mihajlo Mitrovic, ucenik drugog razreda, koji, iako slep, pohada redovnu nastavu, osvojio je drugo mesto na okružnom takmicenju redovnih ucenika u recitovanju, a ujedno i prvo mesto na republickom takmicenju slepih, istice Branislav Stojanovic, direktor OŠ “Dositej Obratovic”.

Ucenici koji su se plasirali na republicka takmicenja preko Regionalnog centra za talente takmicili su se iz engleskog jezika: u sedmom razredu Tijana Milenkovic, Miloš Marjanovic, Marko Pavlovic i Katarina Lazic, osmom: Aleksandar Dimitrijevic, Nikola Stokic, Milica Kuburovic i Stevan Nikolic. Ucenik petog razreda Aleksandar Milanov plasirao se na republicko takmicenje sa svojim likovnim radovima.

- Ovo je izuzetan rezultat što nesumnjivo govori o kvalitetu znanja koje sticu u našoj školi. Sve osnovne škole zajedno imaju toliko ucenika koliko se, samo iz naše škole, plasiralo na republicka takmicenja, dodaje Stojanovic.

U okviru redovne nastave nastavnici matematike i srpskog jezika koji predaju osmacima subotom drže i pripremne casove za kvalifikacioni ispit. Kada govorimo o vannastavnim aktivnostima ne smeju se zaboraviti javni nastupi, tj. predstavljanje škole. Danas u 20 sati u Centru za kulturu “Dositej” nastupa u okviru “Festivala Mladosti” a “repriza” nastupa bice u petak. Posebno je spremljen dramski program, ucenici su pripremili “Pokondirenu tikvu”, koju ce izvesti u ponedeljak 26. maja, u 20 sati.

Kraj školske godine je blizu ali tokom leta školi predstoje investicioni radovi kao što je nastavak na školskoj rasveti i delimicna zamena spoljne stolarije.

T.R.S.

DAN USTANOVE “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

VEK VRTICA NA PRAGU

Pre 97 godina, 15. maja 1911. godine, požarevacka uciteljica u penziji Danica Radosavljevic otvorila je privatno zabavište. Taj datum, pocetak obrazovno - vaspitnog rada sa decom predškolskog uzrasta, Dan je požarevacke Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov”, i sredinom prošle nedelje obeležen je skromnom svecanošcu u najstarijem objektu Ustanove, vrticu “Bambi”, takode znacajnom za požarevacko predškolstvo, jer je tu zgradu, tada svoju porodicnu kucu, gradu i gradskim mališanima zaveštao Milutin Obradovic, predratni požarevacki trgovac.

Sa decom, i vrtici rastu

Danas, Ustanova “LJubica Vrebalov” Požarevac, sa svojih osam vrtica i više od 20 isturenih seoskih odeljenja u kojima se šestogodišnjaci pripremaju za polazak u školu, okuplja oko 2.000 mališana uzrasta - od pelena do dacke torbe. O njima brine 230 zaposlenih, što vaspitnog kadra i strucnih saradnika, što prateceg osoblja.

- U rangu smo vecih Ustanova Srbije, po broju zaposlenih, medu javnim preduzecima i ustanovama u Požarevcu smo, takode u samom vrhu: JKP “Komunalne službe” sa 270 radnika je jedino vece od nas. Poznato je da su potrebe takve da bismo, da ima nacina i sredstava da se proširimo, mogli i još veci da budemo. Ali, proširujemo se koliko možemo. U tome imamo snažnu podršku lokalne samouprave, našeg Osnivaca, tako da se nadamo da cemo vremenom uspeti da one famozne “liste cekanja” svedemo na najmanju mogucu meru. Izmedu dva “rodendana” Ustanove, stavljen je u funkciju dogradeni deo vrtica “Leptiric”, gde je dobijen prostor za još dve vaspitne grupe, kao i jedan reprezentativan prostor. Istovremeno, taj objekat je zašticen od daljeg propadanja. U “Leptiric” je potrebno uložiti i dodatna sredstava da se srede vrata i prozori koji su pre više decenija sagradeni od metala, ne od drveta, i koji više niti funkcionišu kako treba, niti su adekvatna termo-zaštita prostorija vrtica. Trenutno su u toku radovi na proširenju vrtica “Majski cvet” u Kostolcu, prva faza je gotova, predstoji nastavak posla na izgradnji, zatim i opremanju, nakon cega treba primiti nove radnike za dve jaslene grupe i jednu vrticku grupu koje ce u novosagradenom delu, ocekujemo, u septembru ove godine krenuti sa radom. U izradi je projektna dokumentacija za dogradnju objekta “Pcelica” i, kada se i taj vrtic proširi, prilicno ce se smanjiti broj dece koju zasad, i pored najbolje volje, nismo u mogucnosti da upišemo, jer nemamo gde da ih smestimo, - kaže direktor Ustanove Dragan Nikolic.

Ustanova “LJubica Vrebalov” organizovala je u svakom selu požarevacke opštine, gde god ima više od pet šestogodišnjaka, pripremni predškolski program. Program se realizuje u prostorijama seoskih škola i u ovoj Ustanovi o saradnji sa kolegama iz tih škola imaju samo reci pohvale. Vele, ne samo roditelji predškolaca, vec Saveti mesnih zajednica i svi meštani, nastoje da pomognu, oplemene prostor u kome njihovi najmladi meštani stasaju za dake.

Rastanak se primakao...

Maj je mesec izuzetno živih aktivnosti u vrticima. Minulih nedelja, mališani su se radovali dolasku proleca, Danu planete Zemlje, Uskrsu, posetili beogradski Zoološki vrt...

Sada, stvari postaju ozbiljne: bliži se dan rastanka sa vaspitacima. Mnogi od mališana što ce najesen da sednu u dacke klupe, proveli su u vrticima nekoliko godina. I to onih najmladih i najsladih, od prvih koraka do prvih - slova. Razmenjuju se posete predškolaca i osnovaca, uvežbava program završne priredbe kojom ce se i rastati sa vrticima i pohvaliti sugradanima onim što su naucili ovih godina. Na gradskom trgu, sa hiljadu šarenih balona puštenih u nebo, put novih drugara, prodefilovace buduci daci, “skockani”, ne više musavi kao “kad su bili mali”, važni i odvažni. Svako od njih, od Ustanove “LJubica Vrebalov” dobice “Diplomicu” i Uverenje o tome da su savladali predškolski pripremni program.

A, bice potkraj maja i prilike da se na velikoj sceni požarevackog Cenra za kulturu zaigra i zapleše na Festivalu decjih tradicionalnih igara i modernog plesa. A, kako to vec generacijama biva, s prvih dana jeseni donece oni svojim vaspitacicama i prve petice, prve dacke price, nove simpatije...

Uce, i sebe i druge

Istovremeno, i vaspitaci i medicinske sestre koje brinu o najmladima, ne prestaju da uce, razmenjuju iskustva i ideje na brojnim susretima i seminarima. Požarevacka Ustanova prednjaci u Srbiji po uspehu u tome, inovacijama i originalnim rešenjima i idejama, unapredenju i modernizaciji obrazovno - vaspitnog rada najmladih generacija.

Ovih dana, ekipa vaspitaca objekta “Sunašce” Lucica je na seminaru u Vrnjackoj Banji, ekipa preventivne sanitarne službe je na seminaru na Zlatiboru, dok je direktor Ustanove, na poziv Saveza vaspitaca Hrvatske, u cetvorodnevnoj poseti kolegama u Zagrebu.

Nagrade na “divan dan”

Na Dan Ustanove, upravo za izuzetne rezultate u radu, posebno su pohvaljeni pojedini vaspitaci i medicinske sestre. Za doprinos unapredenju vaspitno - obrazovne prakse: Bojana Markovic, Slavica Ðordevic, Nada Rajcic, Tamara Ivkovic i Jasna Kocic. Za kreaciju i scenski nastup na Festivalu “Cvrcak”: Tamara Ivkovic i Nada Rajcic i tim vaspitaca vrtica “Majski cvet” Kostolac, Predrag Bogicevic i Ivana Stanojevic i tim vaspitaca objekta “Leptiric” Požarevac, kao i Ana Šterjoska i tim vaspitaca požarevackog “Nevena”. Posebno je pohvaljena i viša medicinska sestra Maja Neškovic sa timom sestara angažovanim na preventivnom zdravstvenom radu.

D. Milenkovic

RADOVI U UŽEM CENTRU POŽAREVCA

REKONSTRUKCIJA TROTOARA U LENJINOVOJ

Radnici salakovackog “Neimar puta” otpoceli su ovih dana radove na uredenju trotoara u Lenjinovoj ulici u Požarevcu u dužini od 140 metara. Sredstva za ovu investiciju u iznosu od 2 miliona dinara obezbedila je Opština rebalansom ovogo-dišnjeg budžeta. Radovi podrazumevaju kompletnu rekonstrukciju trotoara koji ce biti poplocan celom dužinom i podsecati na trotoare u Kosovskoj ulici. U skladu sa dogovorom postignutim sa izvodacem radova, u Direkciji za izgradnju Opštine Požarevac, kraj rekonstrukcije najavljuju za desetak dana.

S.E.

U POŽAREVCU I KOSTOLCU OVIH DANA

"EKO HEMIK" UKLANJA GRAFITE

Autorima neukusnih i ružnih grafita kojima su "okicene" zgrade i spomenici u Požarevcu i Kostolcu, po svemu sudeci, odzvonilo je. Zaposleni u požarevackom preduzecu "Eko hemik" vlasnika Saše Nikolica ovih dana u velikoj su akciji brisanja grafita kako u Požarevcu tako i u Kostolcu. Medu prvima su ocišceni spomenici na Cacalici, zgrada Galerije "Milena Pavlovic Barili" i objekat Osnovne škole "Dositej Obradovic". Kako "Rec naroda " saznaje u planu je i skidanje grafita sa svih spomenika u požarevackom parku, sa zgrada u Parma pasažu i škola u Požarevcu i Kostolcu. U dogovoru sa lokalnom samoupravom, "Eko hemik" ce ocistiti od grafita i požarevacki Centar za kulturu, kao i zgrade u centru Kostolca. Uklanjanje grafita obavlja se ekološkim sredstima koja ne oštecuju fasadu i posle kojih se grafiti 10 godina "ne primaju".

S.E.

IZ “PARKING SERVISA” POŽAREVAC NAJAVLJUJU POSKUPECE MESECNE KARTE NA ZATVORENIM PARKINZIMA

- Cena parkiranja na sat ostaje nepromenjena, 20 dinara koliko je iznosila i 2005. godine

Kako “Rec naroda” saznaje najesen ce poskupeti mesecne karte za parkiranje na zatvorenim parkinzima. Poskupljenje se, prema najavama iz JKP “Parking servis”-a Požarevac planira za oko 6 posto. Nasuprot ovim novim cenama, cena parkiranja na sat u ovoj godini nece se menjati, ostaje 20 dinara koliko je iznosila i 2005. godine kada je prvi put ustanovljena.

Da podsetimo da je prošle godine JKP “Parking servis” Požarevac uveo sistem naplate po zonama. U prvoj, crvenoj zoni užeg gradskog jezgra parkiranje je ograniceno na dva sata, a u drugoj, žutoj nema vremenskog ogranicenja i tu je cena zapocetog sata 20 dinara. Inace, u gradu Požarevcu postoji pet zatvorenih parkinga - kod Zelene pijace, Centra za kulturu, pored Pošte, iza Robne kuce i ispred Hotela “Dunav”.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 9.05.2008. godine do16.05.2008 godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodeno je 30 beba - 14 decaka i 16 devojcica.

Blizance, dve kcerke dobili su:Aleksandra i Predrag Peric iz Radoševca

Sinove su dobili :

Katarina Nikolic i Nebojša Jankovic iz Petrovca,Violeta Antic i Marko Rakicevic iz Kostolca, Snežana i Miroslav Strainovic iz Melnice,Jelena i Marjan Markovic iz Batovca,Ana i Mladen Ðordevic iz Kostolca,Jelena Ivic i Nened Leštanin iz Ostrova,Suncica i Dejan Nedeljkovic iz Požarevca, Maja i Davor Ðordevic iz Požarevca ,Milena i Dragan Perovic iz Požarevca ,Trojanka Idriz i Safet Jašara iz Kostolca,Zukra Aljišani i Adam Iseni iz Kostolca,Svetlana Belic i Goran Milanovic iz Požarevca,Dragana i Nebojša Ðukic iz Požarevca, Suzana Simonovic i Dalibor Petrovic iz Ostrova .

Kcerke su dobili :

Sonja i Dejan Rajcic iz Velike Bresnice , Mališa i Miljan Misic iz Vukovca, Danijela Jovanovic i Milan Milenkovic iz Drmna,Sanja Stojanovic i Miroslav Rankov iz Požarevca, Sladana i Dragan Mijatovic iz Bradarca,Persida Arifi i Orhan Durakovic iz Kostolca,Marina Vasiljevic i Vladan Markovic iz Doljašnice, Dragica Kocic i Ivan Stoilovic iz Požarevca, Milica i Mrdan Gonjic iz Poljane, Selma Kusumi i Fazlija Demirovski iz Kostolca, Suncica Pantic i Bojan Mitic iz Golupca, Gorica i Dragan Nikolic iz Požarevca,Petrovic Elena Irina i Bogosavljevic Stepanovic Dragan iz Smoljinca,Nataša i Dragan Miloševic iz Bradarca.

U NEDELJI CRVENOG KRSTA U POŽAREVACKOM PORODILIŠTU

POKLON PAKETICI ZA 21 BEBU

U akciji « Paket za novorodenu bebu», prošlog utorka podeljeni su paketici 21 bebi rodenoj u Nedelji Crvenog krsta u Požarevackom porodilištu. Poklon radosnicu Crvenog krsta, dva bebi bodija i komplet za prvo kupanje, donaciju Zdravstvene ustanove Apoteka urucili su dr Svetlana Radovic, direktor Doma zdravlja Požarevac i Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

- Veoma mi je drago što smo po prvi put ispunili neki plan, ranijih godina smo cekali po nekoliko dana da se bebe nakupe uslovno receno. Od osmog dana, od pocetka Nedelje Crvenog krsta do danas rodena je 21 beba, jedanaest devojcica i deset decaka, dabogda nemali poklona koliko beba imali jer cemo poklone mnogo lakše da obezbedimo, naglasio je tom prilikom sekretar Crvenog krsta Požarevac.

- Meni je izuzetna cast da ovim simbolicnim poklonima, ali toplim gestom koji je uprilicen, mladim mamama na pocetku njihovog lepog materinstva damo jedan podsticaj, jedan osecaj da je jako važno da imamo zdrave bebe, da imamo puno beba da mlade mame znaju da ipak postoji društvo koje brine o našem potomstvu. Naravno, i o zdravlju beba a i majki, napomenula je dr Svetlana Radovic, direktor Doma zdravlja Požarevac.

M. K.

“PANEFINU”

PEHAR NOVOSADSKOG SAJMA

PD “PIT Komerc - Panefino” Požarevac pamtice ovogodišnji Medunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije u Novom Sadu po, do sada, najvecem uspehu preduzeca.

Panefinovi proizvodi su na ocenjivanju dobili pet velikih zlatnih medalja, osam zlatnih, tri srebrne i dve bronzane medalje. Velike zlatne medalje dobili su proizvodi koji su po svojim specificnostima jedinstveni na našem tržištu : sendvic tost hleb, integralni tost hleb, grisini Torinesi, Doboš torta i Luks bombonjere. Zlatne medalje ponela su cajna peciva Rokoko i Lilis, Euro, integralni i raženi dvopek, grisini Integrali i Susam, kao i slavski hleb. Srebrnim medaljama okitili su se cerealni hleb, Suncokret pogaca i minjoni, a bronzanim domaci i mini cajni kolutici. Zvanje ŠAMPIONA KVALITETA dobila je nesvakidašnje ukusna i dekorativna Doboš torta a zbog dugogodišnjeg kvaliteta pekarskih “Panefino” proizvoda PD “PIT Komerc - Panefino” osvojio je PEHAR Novosadskog sajma.

Iako Panefino ima asortiman od oko dve stotine proizvoda za ocenjivanje su birani oni koji su u velikoj meri zastupljeni na tržištu cele Srbije.

- Akcenat je stavljen na proizvode koje ljudi širom Srbije poznaju, jer njima snabdevamo velike sisteme kao što su “C market”, “Maksi”, “Metro”, “Idea”, “Rodic” , “Veropulos”..., istice vlasnica “Panefina” Suzana Karadžic.

Medu ovim velikim imenima nalaze se i OMV pumpe gde, izmedu ostalog, možete probati Doboš tortu, koja se, kada govorimo o poslasticarskom delu proizvodnje, izdvaja, jer je niko ne pravi na “Panefinov” nacin.

“Panefinu” je upravo to cilj. Da se izdvoji kvalitetom i konstantno uvodi svetske novine. Specificnost tost hleba je u tome što mu je rok trajanja mesec dana, kvalitet i oblik “Panefino” dvopeka takode je jedinstven na našem tržištu, a grisini Torinesi ne lice na proizvod koji se pod nazivom “grisini” prizvodi u drugim srpskim fabrikama.

Iako su “Panefino” proizvodi, zbog svega pomenutog, vec osvojili kupce i na tržištima Crne Gore, Makedonije, Bosne, sertifikat HCPP i standard ISO 9001, koji su dobijeni pre nešto više od mesec dana, otvaraju mogucnost plasiranja na tržište zapadne Evrope.

- Uložili smo dosta vremena i velika sredstva, kompletno renovirali proizvodnju, adaptirali prilaze firmi... Ovi sertifikati omogucice nam nastavak saradnje sa velikim prodajnim lancima, garantuju kvalitet naših proizvoda i omogucavaju osvajanje novih tržišta, dodaje.

“Panefino” zapošljava 150 ljudi, u Požarevcu poseduje pet lokala za prodaju “Panefino” proizvoda, koji se stalno dopunjuju novim. modernizuju ambalažu... Obavezno je pracenje svetskih trendova i posecivanje sajmova u zemlji i inostranstvu. Pre dva meseca posetili su Sajam poslasticarstva u Riminiju, odakle su, sem ideja, doneli nove alate i pomocna sredstva za izradu torti i kolaca, koji se, da podsetimo prave od najkvalitetnijih uvoznih sirovina, na primer, italijanskih i belgijskih.

Novo u proizvodnom programu je sitno, slano i slatko, zamrznuto pecivo koje ce, bar sudeci po prvim reakcijama kupaca, koji svoje mišljenje o prizvodima mogu iskazati u Panefinovoj knjizi utisaka, naci put do potrošaca.

- Dobro radimo, kapaciteti su popunjeni ali su i troškovi proizvodnje veliki. Mnogo ce nam pomoci najavljeno uvodenje gasifikacije, kaže direktor ovog preduzeca Živojin Karadžic.

Reci o proizvodnji koja brine o potrošacima potvrdene su dobijanjem pomenutih standarda i nagrada. One prijaju ali i obavezuju. U “Panefinu” su, potvrduju sva cula, toga svesni.

T.R.S.

HUMORESKA

BOLJE (MALO) SUTRA

Završiše se, nekako, i ove uranijade, gitarijade, bacijade, izborijade i ostale jade koje su nas snašle u maju, najlepšem mesecu u godini.

Završio se i najvažniji prolecni posao (pored setve ratarskih kultura), a to su parlamentarni i lokalni izbori. Sad predstoji, takode, najvažniji posao, traženje koalicionih partnera i formiranje vlade.

A posle predizborne cutnje, navališe posleizborne analize. Male partije i stranke slabo su prošle na izborima jer su, kako rece vrhunski strucnjak i analiticar za ta pitanja, baba Ruža, clanovi tih partija i stranaka glasali za protivnike! Možda u toj izjavi nešto ne štima, ali bi trebalo verovati ovoj uglednoj penzionerki i cestitoj domacici. Mada bi, ako cemo pošteno, bolje bilo da se uvede i postizborna cutnja. Kako se glasalo - glasalo se, sve se videlo u kutijama - akvarijumima i gotovo. Narod je ostao i dalje isti (opet nije mogao da glasa za sebe), a i oni na vlasti su i dalje isti. Ali tu su, hvala bogu, sledeci izbori, pa cemo videti.

I tako, dok se neki na protivprirodan nacin udružuju (nekad bili ljuti neprijatelji i govorili jedni za druge da su lopovi), dotle se dve demokratske stranke (jedna je iz Srbije, brale, a druga je srpska) ne mogu ocima da vide, iako su to dva oka u glavi (trece oko je odavno nestalo).

A programi, uglavnom, isti: neki na prvo mesto stavljaju jug, neki zapad, tu je i istok, a sever niko ne spominje (tamo sigurno nema ništa novo!).

Ali, verovatno, iako je sve isto, bice bolje. To naše bolje sutra samo što nije stiglo. Prave se novi putevi i brze pruge i onda pravac - nazad!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Kad u državi nema vlade, vlada mir!

- Svi su izgubili, jer su svi pobedili!

- Moramo nekog da biramo, jer drugog izbora nemamo!

- Ko s majmunom tikve sadi, dobije bananu!

- I ja sam veliki akcionar. Volim akcione filmove!

Miodrag Lazarevic

JEZICKE NEDOUMICE

NEGACIJE

Ako posle glagola ili izraza negativnog znacenja, kao spreciti, onemoguciti, zabraniti, sumnjati..., ili bez straha, bez opasnosti..., dolazi zavisna recenica, suvišno je stavljati negaciju i uz glagol te recenice. ''Sprecili smo ih da ne pocine još vecu štetu'' - treba: da pocine...; ''Zabranili su mu da se ubuduce nikako ne pojavljuje u krugu preduzeca'' - treba: da se ubuduce ikako pojavljuje... ili Naredili su mu...; ''Izlazim slobodno, bez straha da me neko ne prepozna'' - bolje je : da ce me neko prepoznati.

U prisustvu priloga samo ili zamenice svi negacija može dovesti do dvosmislenosti, npr. ''Za gubitke nije odgovaran samo direktor'' (zavisno od smisla moglo se reci '' Nije samo direktor odgovoran za gubitke'' ili ''Jedino direktor nije odgovoran za gubitke''), ''Svi koji su pratili razvoj dogadaja ne slažu se s njihovim zakljuccima'' (treba: Niko od onih koji su pratili.. ne slaže se... odnosno: Od onih koji su pratili.. ne slažu se svi s njegovim zakljuccima).

Priredila: Tina Poštic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

- Najvece uživanju u životu je da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite.

Valter Bagehot

- Pobrinite se da dobijete ono što zaista želite jer ce vas prisiliti da volite ono što vam se daje.

DŽordž Bernard So

- Oni koji potiskuju svoju želju cine zato što je njihova želja dovoljno slaba da može da bude potisnuta.

Vilijem Blejk

- Nikada se ne javlja želja koju ne možemo da ispunimo.

Ricard Badž

- Od cilja vodi hiljadu puteva, do cilja samo jedan.

Mišel de Montenj

- Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao necasna sredstva.

Albert Ajnštajn

- Onaj koga su odneli do cilja ne sme verovati da ga je dostigao.

Marija fon Ebner-Esenbah