Header

U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI “RADNA MALA”

SLAVILI MLADOG SVETOG NIKOLU

U prisustvu brojnih gostiju iz ostalih mesnih zajednica, požarevacka Mesna zajednica Radna mala proslavila je prošlog cetvrtka svoju slavu-Mladog Svetog Nikolu. Ovo je peta godina zaredom kako se u ovom gradskom naselju Požarevca proslavlja Mladi Sveti Nikola, tacnije slava je posle pauze od 48 godina obnovljena 2003.

Ovogodišnja proslava otpocela je u jutarnjim satima u crkvi Svetog Nikole iz koje je potom, ulicama mesna zajednice krenula slavska litija koja je svoj put završila u dvorištu zgrade mesne zajednice. Rezanje slavskog kolaca obavio je sveštenik Dragiša u prisustvu kolacara Miodraga Markovica koji je domacinstvo slave u narednoj godini predao Goranu Mirkovicu. Slavski rucak za sve goste, domacin i clanovi Saveta Mesne zajednice na cijem je celu Periša Petrovic priredili su u Domu Mesne zajednice.

S.E.

“LJUBICEVO” PROSLAVILO LETNJEG SVETOG NIKOLU

PRVA SLAVA NA LEGATU OBRENOVICA

Javno preduzece “LJubicevo” proslavilo je 22.maja svoju prvu slavu, Letnjeg Svetog Nikolu u cast dinastije Obrenovic ciji je ovo legat. Domacin slave bio je Prvoslav Mošic, direktor preduzeca, koji je svetu kolacarsku dužnost za narednu godinu predao Mirku Dodicu, upravniku Ergele “LJubicevo”. Osveštenje Ergele i rezanje slavskog kolaca u Trofejnoj sali obavio je sveštenik Dragan Lazic u prisustvu Predraga Jakovljevica naslednika dinastije Obrenovic. Slavski rucak prireden je u restoranu “Konak kneginje LJubice”.

D.D.

OCENE O PRVOM FESTIVALU CVECA U POŽAREVCU

ZADOVOLJNI I IZLAGACI I ORGANIZATORI

- Festival ce se naredne godine organizovati ranije, najverovatnije poslednje nedelje aprila

Požarevac je 18. maja bio domacin ucesnicima i posetiocima Prvog festivala cveca koji ce po svemu sudeci postati tradicionalna manifestacija obzirom na veliki broj ucesnika i ocene koje su o njemu ovih dana izrekli organizatori - Opština Požarevac, odnosno njen Fond za zaštitu životne sredine, Regionalna privredna komora i Udruženje cvecara iz Velikog Gradišta. Da podsetimo: pored izlagaca iz opština Podunavskog i Branicevskog okruga na ovoj manifestaciji ucestvovali su i predstavnici lokalnih samouprava oba ova okruga, Regionalne privredne komore u Požarevcu, Privredne komore Srbije, Zadružnog saveza Srbije, komora Karaš Severin, Oršava, Temišvar i Banja Herkulanum (Rumunija). Mesto održavanja Festivala bila je Tabacka caršija koju je toga dana na najlepši moguci nacin, cvetnim aranžmanima i zelenim sadnicama ukrasilo tridesetak proizvodaca cveca i sadnog materijala.

—Prvi Festival je opravdao svrhu organizovanja i sva je prilika da cemo ga organizovati i narednih godina. Fond za zaštitu životne sredine naše Opštine podržava ovakve manifestacije jer je oplemenjivanje životne sredine cvecem i zelenilom naš stalni zadatak. S tim u vezi podržavacemo sve zainteresovane organizacije za širenje i unapredenje sopstvene proizvodnje cveca i sadnog materijala kao što smo to ucinili i ove godine dodelivši rasadnicima “Stupar” iz Požarevca i “Garten” iz Nabrda kao i RIO Kostolcu sredstva od oko 1.100.000 dinara upravo za ove namene. Kada su u pitanju poslovi oko ozelenjavanja i uredivanja zelenih površina kao što su parkovi, dvorišta škola, radnih organizacija, mesnih zajednica i prostora oko spomen obeležja... iznos ukupnih sredstava dodeljenih ove godine firmama da sprovedu te poslove je daleko veci. To samo govori koliko je Fond u funkciji uredivanja životne sredine gradana požarevacke Opštine, kaže Ratomir Damnjanovic, predsednik Upravnog odbora Fonda.

Minuli Festival cveca dobru ocenu dobio je i od Organizacionog odbora ove manifestacije koji je zasedao prošlog cetvrtka. Predsedavala je Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore:

—Za nas je najvažnije da su naši izlagaci zadovoljni kompletnom organizacijom Festivala pocev od obeležavanja izložbenih mesta pa do same dodele priznanja za ucešce na manifestaciji. Veoma su dobri utisci koje su tog dana iz Požarevca poneli cvecari iz gradova van naših okruga kao što su Paracin i Soko Banja odakle su nam stigle sve pohvale. Mnogo je zaslužnih za ovo, Centar za kulturu je obezbedio pozornicu, RIO je darivao lepe vazne, firma Peric i Peric nije naplatila ispisivanje plocica...Tokom trajanja manifestacije javljali su nam se zainteresovani kao što je vlasnica MONE sa zahtevom da ih naredne godine obavezno ukljucimo u organizaciju obzirom da su voljni da svojim idejama i licnim doprinosom uvelicaju i obogate Festival. Imamo dakle mogucnosti da naredne godine priredimo još bolji Festival, da na vreme krenemo sa pripremama jer smo prakticno sve ovo sada pripremili za vrlo kratko vreme, prvu sednicu Organizacionog odbora imali smo 6. a Festival je održan vec 18. maja. Takode, naredne godine sva ova dešavanja moramo vezati za poslednju nedelju aprila kako bi na Festivalu bio izložen najkvalitetniji rasad, reci su Milice Mitkovic, predsednice Regionalne pri-vredne komore.

S.E.

OPŠTINSKO VECE

BAKTERIJE U VODI NA DVE JAVNE CESME

Pogoršanje kvaliteta vode registrovano je na dve javne cesme u požarevackoj opštini, pokazao je Izveštaj o stanju kvaliteta vode sa javnih vodnih objekata na teritoriji Opštine nakon jednogodišnjeg ispitivanja, prezentovan na poslednjoj sednici Opštinskog veca održanoj u ponedeljak, 19. maja.

Voda iz cetri izvora - dobra

Prvi je izvor Cacalica-donja, odakle je pre tacno godinu dana voda mogla da se koristi za pice, ali je u junu, septembru i decembru protekle godine, zbog povišenih nitrata i elektroprovodljivosti, prešla u kategoriju vode koja se ne preporucuje za pice. Pre dva meseca u ovoj vodi pronadene su i bakterije fekalnog porekla. Druga je cesma u centru Cirikovca, gde su takode nadene bakterije fekalnog porekla, te se ova voda tokom vece dela godine ne preporucuje za pice.

Dobar kvalitet vode za pice održao se na cetiri mesta. To su izvori Cacalica - gornja, Cacalica- Crveni krst, Petrovacka obilaznica i Minine vode. U šest arterskih bunara uslovno se može reci da je voda dobra, ali je zbog pooštrenih kriterijuma vezanih za koncentracije amonijaka, napisano je da je detektovana hemijska neispravnost vode. To su, u gradu, cesma kod pijace “Krug”, u Parmi, na Pionirskom trgu i kod OŠ “Vuk Karaxic” a u seoskim naseljima, cesme u Klicevcu i Ostrovu. Uslovno dobar kvalitet vode za pice, zbog samo dva merenja, ima javna cesma u Poljani, istakla je šef službe za zaštitu životne sredine Mirjana Lekic.

Izvor u Poljoprivrednoj beleži povišenu vrednost elektroprovodljivosti, u Maljurevcu su povišene koncentracije nitrata a u Prugovu prisutan amonijak. Održavanje visoke koncentracije nitrata zabeleženo je na spomen cesmi u potoku, koja se nalazi u Kasidolu.

NA TERITORIJI OPŠTINE KONTROLIŠE SE DEVETNAEST VODNIH OBJEKATA.

PO PROJEKTIMA NVO

Na sedamdesetcetvrtoj sedici Opštinskog veca razmatrani su i zahtevi NVO za dodelu sredstava iz buxeta opštine koje je razmatrala komisija za davanje predloga koji ce se u ovoj oblasti finansirati u 2008. godini. Podržan je zahtev meduopštinske organizacije Saveza slepih Srbije iz Požarevca za promenu namene sredstava odobrenih za projekat nabavke specijalnih vozila. Udruženju “Mladi momci Romi” Kostolac odobreno je sto hiljada dinara, omladini JAZASA Požarevac šezdeset, a likovnom klubu “Milena Pavlovic Barili” za organizovanje likovne kolonije sedamdeset hiljada dinara, sve iz nerasporedenih sredstava. Pri raspodeli se, kako je rekla Jasmina Nikolic, pošlo od kriterijuma zadatih konkursom ali i od izveštaja buxetskih inspektora o namenskom trošenju sredstava na programe u prethodnoj godini. Zahtev kluba americkog fudbala “Outlanjs” odbijen je nakon primedbe zamenika predsednika opštine da se u ovom klubu ne neguje sportski duh vec huliganstvo.

Clanovi Veca usvojili su program poslovanja JP Direkcija za izgradnju za tekucu godinu, izveštaj komisije za popis stanova kojima raspolaže SO Požarevac i Fond za izgradnju stanova solidarnosti a potvrdeno je, kao i svake godine, organizovanje zabavnih igara u Požarevcu i Kostolcu u letnjem periodu kada su centralne ulice zatvorene za saobracaj.

T.R.S.

JAVNO PREDUZECE "TOPLIFIKACIJA"

OBELEŽEN SVETI NIKOLA

Krsnu slavu, Svetog Nikolu majskog prošlog cetvrtka proslavilo je Javno preduzece "Toplifikacija" Požarevac. Domacin slave bio je direktor Toma Janicic, a kolac su sekli radnici.

- Mi smo ovu slavu proslavili sa željom da grejemo najbolje i narednih godina, izjavio je direktor Janicic, s obzirom na to da je grejna sezona koja je završena najbolja od nastanka ovog preduzeca.

U Javnom preduzeca "Toplifikacija" vec se uveliko planira obezbedivanje uslova za što bolje grejanje u narednoj sezoni. Takode se planira i proširenje toplifikacione mreže, a cena grejanja do oktobra nece biti povecana. Janicic istice i dobru saradnju sa Skupštinom opštine Požarevac i Privrednim društvom "Termoelektrane i kopovi Kostolac". Takode, naglašava da je u odnosu na druge gradove u Srbiji, Požarevac u prednosti, jer postoji siguran izvor energije i mogucnost da se gradani greju na najkvalitetniji nacin 24 sata, dodajuci da je važan faktor i to što je cena grejanja veoma niska i iznosi 25,15 dinara po metru kvadratnom.

L.L.

MLADI SPORTISTI NA SVECANOM PRIJEMU

U OPŠTINU SA MEDALJAMA

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic organizovao je u svecanim salonima Opštine prijem za ucenike koji su doneli medalje sa osmih olimpijskih sportskih ucenickih igara Srbije održanih u Nišu sredinom meseca. Rukometaši srednje Tehnicke škole" Nikola Tesla" iz Kostolca osvojili su prvo mesto dok su medu odbojkašima osnovnih najbolji bili ucenici OŠ"Desanka Maksimovic" iz Požarevca. Prijemu su prisustvovali i izuzetni kostolacki gimnasticari, kao i svi oni cija smo imena objavili u prethodnom broju u izveštaju sa ucenicke olimpijade.

- Lokalna samouprava pomaže obrazovanje, sport i omladinu i drago nam je što vi to višestruko vracate. Obecavam da cemo to i ubuduce raditi jer samo sport i škola mogu da odvrate mlade od drugih neprijatnosti, rekao je predsednik Opštine Dušan Vujicic.

Dušan Marovic, trener kostolackih gimnasticara, pomenuo je da su Kostolcani na nedavno održanom medunarodnom turniru u Slovackoj ekipno, kao i pojedinacno bili prvaci, a da je prijem u opštini , kada je rec o školskom sportu, bio prvi na koji su pozvani iako su vec godinama u samom vrhu.

Ucenicima i njihovim trenerima uspehe su cestitali i direktori škola iz kojih dolaze.

T.R.S.

KOSTOLCANIN SAŠA MIŠKOVIC U NOVOJ HUMANITARNOJ AKCIJI

POMOC UCENICIMA NA KOSOVU

Kostolcanin Saša Miškovic, predsednik Udruženja “ LJubicevo” iz nemackog grada Dolerna koje broji preko 600 clanova iz Nemacke i Austrije, koordinator je humanitarne akcije za kupovinu kombi vozila za prevoz ucenika i nastavnika Osnovne škole „Braca Aleksic” u Lipljanu, na Kosovu i Metohiji. Poziv za pomoc u kupovini dackog vozila, uprava Oš „Braca Aleksic” obrazložila je velikim rizikom kojim se izlažu ucenici, njihovi nastavnici i tehnicko osoblje, jer svakodnevno prolaze kroz sredine naseljene Albancima. Ovu školu, racunajuci i isturena odeljenja u selima Staro Gracko, Rabovci i Suvi Do, danas ukupno pohada 193 ucenika kojima je zbog lošeg materijalnog stanja ovo Udruženje nedavno uputilo pomoc i u garderobi u vrednosti od 10 000 eura. U prikupljanju pomoci koje je organizovano u okviru Srpske pravoslavne akcije „Sabor”, uz blagoslov episkopa banatskog Nikanora, ucestvovali su ucenici osnovnih škola u Nemackoj, kao i nemacki Crveni krst i mnogobrojna privatna preduzeca.

M. K.

PROSLAVLJEN USPEH ŽENSKOG HORA POŽAREVACKE GIMNAZIJE U BRATISLAVI

“LAZARICE” - PONOS ŠKOLE, GRADA I SRBIJE

- Sa Medunarodnog takmicenja horova “ SLOVAKIA CANTAT 2008” Požarevljanke donele srebrnu medalju

- Na prošlonedeljnoj svecanosti u Gimnaziji priredenoj povodom ovog velikog uspeha, “Lazaricama” se zahvalio direktor Škole Zoran Gligorijevic

Nema tog zaljubljenika u etno muziku koga nece da ponesu posebna osecanja kad cuje milozvucje požarevackih “Lazarica”, mladih, lepih, talentovanih i vrednih požarevackih gimnazijalki koje su se nedavno vratile iz Bratislave sa vrednim odlicjem. Tamo su ucestvovale na Drugom internacionalnom festivalu horova “Slovakia Cantat 2008” koji je održan od 24. do 27. aprila. U konkurenciji 30 horova iz 15 evropskih zemalja, 27 devojaka iz Požarevca sa svojim dirigentom Ðordem Jankovicem, nekadašnjim ucenikom škole, a sada studentom Filološkog fakulteta, plasirale su se na trece mesto i osvojile srebrnu medalju. Hor je nastupio u kategoriji folklor akapela sa pet kompozicija. NJihov nastup obezbedila je škola preko brojnih sponzora. Inace, za uspeh ove grupe velika je zasluga i mr Uroša Stepanovica, asistenta na predmetu Horsko dirigovanje na Muzickoj akademiji u Kragujevcu cija je strucna pomoc uvek dobrodošla. Svima koji su “kumovali” vrhunskim rezultatima “Lazarica”, a i samim devojkama, na prošlonedeljnoj svecanosti u Požarevackoj gimnaziji, zahvalio se direktor Zoran Gligorijevic:

- Pre mesec dana na ovom istom mestu poželeli smo puno uspeha našim “Lazaricama” na takmi-cenju u Slovackoj. Tom prilikom ja sam rekao da smo mi zapravo vec ostvarili veliki uspeh i da smo pobedili jer sama cinjenica da smo uspeli da se izborimo da decu odvedemo u Slovacku je jedna velika pobeda. Naša pevacka grupa nastala je pre dve i po godine, posle pola godine izdala je svoj, za sada prvi CD i od tog trenutka krece talas osnivanja etno grupa u Požarevcu. Skoro da nema osnovne i srednje škole u našem gradu koja nije oformila etno grupu i mislim da je to jedna divna stvar.

Mi ne postojimo mnogo vremena ali prakticno idemo koracima od sedam milja, preskacemo sve moguce stepenice sa dirigentom koji je do juce bio naš ucenik, sa devojkama koje iz godine u godinu obnavljaju hor, jedne odlaze druge dolaze, i mislim da smo zaista jedan kulturni fenomen na ovim prostorima.

Osvojeno trece mesto na ovom takmicenju je nesumnjivo veliki uspeh, koliko veliki postace vam jasno kad kažem ko je bio isped nas. Na ovom takmicenju pobedio je hor odnosno kamerna grupa solo pevaca iz Švedske koja je zvanicno 18. muški hor na svetu. Takode, ispred nas je jedna klapa iz Hrvatske, a poznato je da Hrvati u kategoriji folklora dominiraju, jako je teško parirati njihovim klapama. U svakom slucaju pobednicki poeni koje smo osvojili su naši poeni, niko nam ih nije poklonio zato što smo iz Srbije ili zato što smo simpaticni i autoritativni. Mi smo tamo bili najmladi i nikog nismo poznavali. Kada se sve to ima u vidu trece mesto je veliki uspeh, necu reci teško ponovljiv jer svaki naš naredni korak je stepenica više i ja ocekujem da cemo mi i nadalje beležiti pobede i dobre rezultate, rekao je Gligorijevic zahvaljujuci se clanicama “Lazarice”, dirigentu Ðordu Jankovicu i strucnom saradniku Urošu Stepanovicu koji je doprineo umetnickom dometu hora.

Hor ima veliku podršku škole ali da bi nastavio dalje trebace još veca podrška i pomoc Opštine, državnih organa i organizacija, uspešnih privrednih kolektiva, svih ljudi dobre volje...Prema recima direktora citav ovaj projekat koštao je 12.000 evra, 11.000 evra su obezbedili prijatelji, država, grad, brojne firme...ostatak je “namakla” škola.

- Ovom prilikom bih pomenuo one koji su nam najviše pomogli. To je pre svega Ministarstvo prosvete, zatim PTT Saobracaj Srbije, Banka Inteza i Rajfajzen banka. Bilo je pomoci i od Opštine, od Elektroprivrede, javnih preduzeca...Svi oni prepoznali su kvalitet u Požarevackoj gimnaziji i ja im se iskreno zahvaljujem, rekao je Gligorijevic koji je na kraju svog obracanja najavio za utorak, 27. maj. vece horova u požarevackom Centru za kulturu u organizaciji Muzicke škole i Centra za kulturu na kome ce nastupiti i “Lazarice”. U nastavku svecanosti hor je izveo nekoliko muzickih tacaka iz svog programa.

S.E.

OSNOVNA ŠKOLA “VUK KARAXIC” NA FESTIVALU MLADIH 2008.

VELIKI APLAUZI UCENICIMA

U okviru Majskih dana i susreta u Centru za kulturu u Požarevcu prošlog cetvrtka na Festivalu mladih Osnovna škola “Vuk Karaxic” se predstavila programom na temu ljubavi u kome su, uglavnom,ucestvovali ucenici od prvog do cetvrtog i deo ucenika od petog do osmog razreda.

Festival je svecano otvorio Draško Grujic predsednik Kulturno- prosvetne zajednice, a strucni žiri su cinili: Marija Obretkovic profesor muzike, Ivan Ilic glumac i Dragiša Živadinovic novinar i publicista.

U programu koji se sastojao od 24 tacke ucesvovali su: hor ucenika starijih i mladih razreda, ritmika ucenika drugog, treceg, cetvrtog, sedmog i osmog razreda, Teodora Petrovic, Katarina Brkic, Nenad Nedeljkovic, Jelena Jovanovic, Rajko Derviševic, Danica Pajic, Petar Rajcic, Jovana Dulic, Stefan Prenceski, Nemanja Stojkovic, Nadežda Petrovic, Milica Gavrilovic, Nikola Mladenovic, Katarina Bukarica, Marija Stojkovic. Festival je završen spletom igara iz Srbije za koje je bio zadužen folklor ucenika od prvog do cetvrtog razreda iz Živice.

Program su pripremili: Dušica Pešic, Gordana Pavlovic, Marija Arsenovic, Marija Stojkovic, Dragana Stevic, Marica Ðokanovic, Jasmina Stanisavljevic, Jelena Lukic, Miloš Mijatovic, Vesna Rajcic, Maja Miloševic, Lidija Ristic, Danijela Drakulic, Dragana Mikšic, Milijana Pejic, Marija Vucicevic, Novica Živkovic i Živoslavka Radisavljevic.

Prema recima Radivoja Jakovljevica direktora OŠ “Vuk Karaxic”, u pogledu investicija škola se nalazi u postupku javne nabavke, realizacije programa koji je predviden prošlogodišnjim finansijskim planom a to je rekonstrukcija elektromreže u izdvojenim podrucnim odeljenjima u Batovcu i Živici, zatim nabavka racunarske opreme, a u planu je i zamena stolarije u najstarijem delu škole u gradu.

“Što se tice takmicenja naša škola može ove godine da bude veoma zadovoljna i da se pohvali, jer skoro iz svih nastavnih oblasti postigli smo dobre rezultate koji ukazuju da su naši ucenici ucesnici na republickim takmicenjima. Do sada smo imali ucenicu sedmog razreda koja je ucestvovala na republickim takmicenjima iz fizike, matematike i srpskog jezika.

Takode, imali smo još jednu ucenicu sedmog razreda koja je ucestvovala na Republickom takmicenju iz istorije koje je održano na Palicu. Prošlog vikenda u Vranju naši ucenici su ucestvovali na takmicenju iz tehnickog obrazovanja, a ovog vikenda ocekuje nas Republicko takmicenje “Šta znaš o saobracaju” koje ce biti organizovano na Divcibarama”, rekao je Jakovljevic.

D.Dinic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA: PROIZVODNI REZULTATI NA KRAJU PRVOG TROMESECJA

UGALJ IZNAD - JALOVINA NA NIVOU BILANSA

Za cetri meseca na kostolackim površinskim kopovima iskopano je 2.719.155 tona uglja, što predstavlja prebacaj od tri procenata. Inace, u aprilu proizvodnja uglja bila je prilagodena objektivnim proizvodnim mogucnostima ugljenog sistema kopa „Drmno”, potrebama termoelektrana i ispunjenju planova na popuni deponija adekvatnim kolicinama uglja pred remont ugljenog sistema, pre svega na najvecem površinskom kostolackom kopu.

Popunjenost deponija je iznad plansko na kraju prvog tromesecja. Rezerve uglja na deponiji termoelektrana u Kostolcu bile su na nivou od 100.437 tona, što je za 437 tona više od planiranih kolicina, a na deponiji uglja u Drmnu, bilo je 384.102 tone, što je za 134.102 tone uglja više od planom predvidenih kolicina za ovaj period.

Kada je rec o rezultatima ostvarenim sa rudarskom mehanizacijom angažovanoj na otkrivci uglja brojke pokazuju da su rudari uspeli da na kraju prvog tromesecja nadoknade proizvodni gubitak s pocetka godine i dosegnu bilansiranu proizvodnju za pomenuti period. Naime, za cetiri meseca ove godine otkopano je ukupno 9.680.518 kubika cvrste mase, što je na bilansiranom nivou Direkcije za proizvodnju uglja za ovaj period.

S. Sreckovic

PROIZVODNJA ELEKTRICNE ENERGIJE U KOSTOLACKIM TERMOELEKTRANAMA

PORED REMONATA PROIZVODNJA STABILNA

- Ostvarena proizvodnja u proteklom periodu od dve milijarde i 33 miliona kilovat - casova elektricne energije nešto veca od planirane. Po rezultatima i dalje prednjace blokovi Termoelektrane „Kostolac A”

Termoelektrane „Kostolac”, posle stabilnog rada u proteklom zimskom periodu i dalje i pored remontnih aktivnosti, ostvaruju planiranu proizvodnju elektricne energije. Za nepunih pet meseci, bolje reci, zakljucno sa 19. majom na pragu termoelektrana proizvedene su dve milijarde i 33 miliona kilovat - casova elektricne energije. U odnosu na plan, kojim je predvideno da blokovi kostolackih Termoelektrana u ovom periodu elektroenergetskom sistemu Srbije isporuce dve milijarde i 20-ak miliona, to je više za gotovo jednodnevnu proizvodnju blokova koji su trenutno u pogonu.

Na raspolaganju elektroenergetskom sistemu Srbije i pored manjih potiskivanja i dalje su blok B-1 i obe proizvodne jedinice u Termoelektrani „Kostolac A”. Drugi blok Termoelektrane „Kostolac B” je u remontu i on bi, kako se najavljuje vec posle 24. maja trebalo da bude spreman za ulatak u pogon. Predstoji, potom remont „Jedinice”, a nešto kasnije, pocetkom juna, u remont pojedinacno ulaze i blokovi Termoelektrane „Kostolac A”.

Inace, u proteklom periodu, po ostvarenoj proizvodnji i dalje prednjace blokovi Termoelektrane „Kostolac B”. U pomenutom periodu proizvodne jedinice ove Termoelektrane elektroenergetskom sistemu Srbije, isporucile su 721,5 miliona kilovat -casova elektricne energije, što je za 20,3 odsto više od plana. Blokovi Termoelektrane „Kostolac B”proizveli su milijardu i 311 miliona ili za osam procenata manje nego što je bilo planirano. Razlog tome su uglavnom potiskivanja u proteklih nekoliko meseci i rad blokova na tehnickom minimumu.

Što se daljih remonata tice, rec je uglavnom o standardnim zahvatima, osim bloka A-1, gde je planirano i otklanjanje nekoliko uocenih nedostataka u toku revitalizacije ove proizvodne jedinice koja je završena krajem aprila prošle godine. To je i razlog što ce ovaj blok biti van pogona gotovo mesec i po dana.

C. Radojcic

U OVOGODIŠNJOJ AKCIJI EPS I DECA NA PODRUCJU PODUNAVSKOG I BRANICEVSKOG OKRUGA

PROGLAŠENI REZULTATI LIKOVNOG I LITERARNOG KONKURSA

- Od 409 ukupno prispelih radova na likovni konkurs žiri odabrao pet najuspešnijih. Na literarnom konkursu žiri je od 67 izdvojio pet najuspešnijih. Nagrade autorima najuspešnijih radova i jednog i drugog konkursa obezbeduje Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac”

Proglašenjem po pet najuspešnijih radova, na podrucju Podunavskog i Branicevskog okruga ovogodišnja akcija EPS i deca, koja pored likovnog i literarnog konkursa, obuhvata i niz drugih aktivnosti i takmicenja, uspešno se privodi kraju. Na likovni konkurs iz 18 škola sa podrucja Školske uprave Požarevac stiglo je ukupno 409 ucenickih radova na temu - „Elektrika naših srca”, a na literarni iz 11 škola 67 radova.

Žiri za likovni konkurs odlucio se da nagradi pet najuspešnijih radova cije nagrade je obezbedilo Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac” Za likovne radove nagrade su dodeljene :

Maji Stanimirovic, ucenici VI2 Osnovne škole „Vuk Karaxic” iz Požarevca, Tamari Marjanovic, ucenici VI4 Osnovne škole „Dositej Obradovic” takode iz Požarevca, Bojani Pancic, ucenici VI3 Osnovne škole „Sveti Sava” iz Velike Plane, Emiliji Ugrinic, ucenici VIII1 Osnovne škole „Sveti Sava” takode iz Velike Plane i Neveni Marjanovic, ucenici VII2 Osnovne škole „Kralj Aleksandar I” iz Požarevca.

Žiri za literarni konkurs odlucio se da nagrade PD „TE - KO Kostolac” pripadnu: Minji Markovic, ucenici VIII1 Osnovne škole „Kralj Aleksandar I” iz Požarevca, Aleksandri Batinic, ucenici VIII2 Osnovne škole „Radomir Lazic” iz Azanje, Radmili Maksimovic, ucenici VIII4 Osnovne škole „Sveti Sava” iz Velike Plane, Aleksandru Dimitrijevicu, uceniku VI razreda Osnovne škole „Bata Bulic” iz Petrovca na Mlavi i Lani Zdravkovic, ucenici IV3 Osnovne škole „Jovan Cvijic” iz Kostolca.

Autori nagradenih radova dobice vaucere u vrednosti od 8.000 dinara za kupovinu sportske opreme. Vaucere u vrednosti od 5.600 dinara dobijaju i nastavnici nagradenih ucenika, takode za kupovinu sportske opreme.

C. Radojcic

LIST „GLAS PROIZVOÐACA” PROŠLE SUBOTE

OBELEŽIO 51. ROÐENDAN

Pre 51 godinu, 25. maja pojavio se prvi broj lista, „Glasa proizvodaca”. Danas ce se pred citaocima pojaviti rodendanski, 1384. broj, ovog hronicara zbivanja u Privrednom društvu EPS-a i gradu Kostolcu. Nakon pet decenija izlaženja na novinskom papiru, od jula prošle godine novina ima drugaciji oblik i formu. Sada izlazi kao casopis, ali je i dalje informativno glasilo sa odlikama dnevnog lista. „Glas” pored štampanog vec pet godina ima i elektronsko - internet izdanje, koje se nalazi na njeb adresi: njnjnj.glasproizvodjaca.org.yu.

U subotu, 24. maja, redakcija kostolackog lista je svecano obeležila 51. rodendan, sa gostima uz sportsko takmicenje i druženje.

P. Životic

RAZGOVOR SA DIREKTOROM SREDNJE ŠKOLE „MLADOST” PETROVAC NA MLAVI

OD JESENI NOVO ODELJENJE PRAVNE STRUKE

Jedina srednjoškolska ustanova u petrovackoj opštini nedavno je odlukom Ministarstva prosvete dobila mogucnost da od nove školske godine upiše i jedno odeljenje pravne struke. Više godina unazad traži se odobrenje za otvaranje još jednog odeljenja Gimnazije ali im to nije bilo omoguceno. Sada ovom odlukom ministrstva škola ce u narednoj školskoj godini da upiše 30 ucenika više. Tako ce srednja škola „Mladost” upisati tri odeljenja Gimnazije, jedno odeljenje trgovine, jedno odeljenje za ekonomske tehnicare i jedno odeljenje pravnih tehnicara, ukupno 180 novih ucenika. O znacaju školovanja novog profila zanimanja direktor Dragan Milosavljevic kaže:

„To je znacajno za našu opštinu iz više razloga. Proširuje se mogucnost obrazovanja ucenika u ovoj školi a dobijen je još jedan smer koji omogucuje zaposlenje posle srednje škole. Naime iz direktorskog iskustva znam da su roditelji posebno zainteresovani da im deca posle cetiri godine mogu dobiti zaposlenje a ako su dobri ucenici i ako im materijalne mogucnosti to dozvole da i nastave dalje školovanje na višim školama ili fakultetima. Sada škola ima tri ovakva profila zanimnja - trgovinu, ekonomskog i pravnog tehnicara koji omogucuju ucenicima da odmah po završetku škole nadu posao, zato što je to po završetku gimnazije malo teže, jer ona upucuje na nastavak školovanja.

Drugi znacaj je što se proširuje upisni kapacitet škole za 30 ucenika i oni ce nastaviti školovanje blizu svoje kuce i roditelja što do sada nije bio slucaj i to ima finansijski efekat jer je puno jeftinije za roditelje, a u isto vreme briga o detetu je više od strane porodice prisutna, što znaci da ce lakše podneti to školovanje i bice im dete pod stalnim nadzorom”.

- Da li ce otvaranje pravne struke ugroziti upis u odeljenja Gimnazije?

„Mislim da to nece uciniti u velikoj meri. Do sada je pritisak bio na odeljenje ekonomskih tehnicara, škola je izlazila u susret pa je upisivala i preko 30 ucenika. Trenutno imamo 32 ucenika više u 19 odeljenja. Desice se samo da broj ucenika po odeljenjima bude manji od 32 ucenika i to ce doprineti rasterecenju i boljim uslovima za rad, koji ce biti lakši i jednostavniji a deca ce biti cešce kontrolisana od strane profesora”.

- Da li škola ima strucni kadar za otvaranje novog odeljenja ?

„Strucna pokrivenost je odlicna, mi za sve predmete imamo profesore a samo za pravnu struku nam nedostaju profesori i to cemo na vreme rešiti. Imamo tri kabineta za informatiku super opre-mljena, imamo tri profesora engleskog, dva francuskog i dva ruskog jezika. Narednih godina, kada formiramo cetiri nova odeljenja, moracemo da predemo na rad u dve smene a razmišljanja oko uvodenja novih odeljenja trogodišnjeg obrazovanja ogranicena su neophodnošcu da škola ima u svom sastavu prostor za odvijanje prakticne nastave”.

- Maturanti su krajem prošle nedelje završili nastavu ?

„Nastava je završena i sada su zapocele radnje ka njihovom završetku školovanja. Matursko vece bice organizovano 3. juna u restoranu na bazenima „Olimpik” u obližnjem Leskovcu, cime smo usaglasili želje ucenika i finasijske mogucnosti rodi-telja. Matura ce se polagati krajem maja i pocetkom juna a za 16. jun planiramo svecanost na kojoj cemo uruciti diplome”.

D.Ilic

U MELNICI OBELEŽENA POBEDA KOALICIJE SPS -PUPS - JS

NAJBOLJI U SRBIJI

Koalicija SPS - PUPS - JS obeležila je u Melnici pobedu u petrovackoj opštini na lokalnim, kao i dobre rezultate na parlamentarnim izborima od 11. maja. Veliki skup clanova i simpatizera partija okupljenih oko SPS -a pozdravio je nosilac liste Radiša Dragojevic recima:

„ Svima vama cestitam uspeh na proteklim lokalnim i parlamentarnim izborima i koristim priliku da vam se zahvalim na doprinosu tom velikom uspehu, koji je ostvaren pre svega kada se radi na nivou opštine u Melnici i Vitovnici, a isto tako opština Petrovac na Mlavi je ostvarila visok i dobar rezultat , medu najboljima u Srbiji, kada se radi o koaliciji SPS - PUPS - JS kako na lokalnom tako i na parlamentarnom nivou. To nam omogucuje da u opštini imamo dominantnu ulogu kada se radi o vršenju lokalne vlasti a kada se radi o parlamentarnim izborima imamo rezultat koji nam ponovo donosi poslanika. Ja se svima još jednom od srca zahvaljujem, svi su sa liste kojoj sam ja bio nosilac, u svojim sredinama ostavrili izvanredne rezultate i to je u ukupnom zbiru dalo 18 odbornika. Takav rezultat nema ni jedna opština u Srbiji. Kada se radi o parlamentarnim izborima ispred nas je samo opština Jagodina i LJubovija a naš rezultat je isto tako sajajan. Danas s pravom slavimo a vec od sutra krecemo ka ispunjenju predizbornih obecanja u onome što su naši zadaci jer samo radom možemo opravdati poverenje koje smo dobili. Ja verujem da cete nam vi u tome pomoci”.

U ime Opštinskog odbora SPS prisutne je pozdravio predsednik Miletic Mihajlovic:

„ Meni je zaista velika cast i zadovoljstvo što se nalazim medu ljudima koji su ostvarili sjajnu pobedu. Dugujem veliku zahvalnost svim gradanima koji su glasali za nas kako na lokalnim tako i na parlamentarnim izborima, svim izbornim jedinicama koje su ostvarile visok procenat u ovoj pobedi. Zato ja osecam da ta pobeda pre svega pripada vama, pa tek onda nama kandidatima.

Što se tice SPS u našoj opštini kada se porede rezultati na lokalnom nivou i za narodne poslanike, onda je SPS na prvom mestu od svih opštinskih organizacija. Naravno naša pobeda je potpomognuta i onome što su doprinosi PUPS-a i JS i ja im se zahvaljujem. Prilika je da se zahvalim i svim našim kandidatima koji su svojom vrednošcu i svojim aktivnostima doprineli ovoj pobedi.

D.I.

ŠTA POKAZUJU REZULTATI POSLEDNJIH MERENJA KONCENTRACIJE POLENA U VAZDUHU U POŽAREVACKOJ OPŠTINI?

PADAVINE OBARAJU POLEN

- Suncani dani i visoke temperature povecavaju prisustvo polena u vazduhu dok ga nestabilno vreme s padavinama smanjuje

Alergije, odnosno bolesti izazvane alergijama, veliki su zdravstveni problem u svetu pa samim tim i kod nas. Razna ispitivanja pokazuju da više od cetvrtine stanovništva razvijenog sveta boluje od alergije, a najznacajniji uzrocnik tih oboljenja je polen alergenih biljaka prisutan u vazduhu. Zbog velikog negativnog uticaja polena na zdravlje ljudi, u Evropi se vec dve decenije konstantno meri njegova koncentracija u vazduhu, a u našoj zemlji time se bavi desetak mernih stanica medu kojima je od kraja januara ove godine i stanica u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu. Ona pokriva podrucje pedesetak kilometara u precniku tako da je ispitivanjima pokrivena cela teritorija požarevacke Opštine, a dobrim delom i susedne opštine Branicevskog i Podunavskog okruga. Nakon svakog ocitavanja koncentracije, strucnjaci Zavoda saopštavaju rezultate gradanima kako bi se osobe alergicne na polen adekvatno ponašale i zaštitile od neželjenih posledica. O rezultatima ispitivanja sredinom maja, odnosno u danima koje su karakterisale veoma visoke temperature kao i delovanju padavina na kretanja polena u vazduhu u drugom delu protekle sedmice, od mr sci. Zorana Pavlovica, spec. sanitarne hemije u Zavodu za javno zdravlje saznajemo:

— Od kraja januara uzorkujemo polen iz vazduha 24 sata dnevno a dva puta nedeljno skidamo trake na kojima se polen lepi i to ocitavamo, a rezultate saopštavamo javnosti. Na osnovu tih podataka i na osnovu meteoroloških kre-tanja mi smo u prilici da izradujemo prognoze za tri odnosno cetiri dana unapred kako bi gradani Požarevca i okoline koji imaju probleme sa polenom alergenih biljaka mogli blagovremeno da preduzmu odgovarajuce mere, odnosno da uzimaju odgovarajucu terapiju i da izbegavaju izlaganje polenu tih biljaka. Merenja koja smo izvršili sredinom maja, u danima visokih temperatura pokazala su da je u vazduhu Požarevca i okoline bio prisutan polen 13 alergenih biljaka od kojih je vecina drvece. Moram da istaknem da je najjaci alergent u grupi drveca- breza, ovoga puta bio prisutan u niskim koncentracijama i da je evidentna tendencija stalnog smanjivanja polena breze. Od ostalih alegenih biljaka u višim koncentracijama zabeležili smo prisustvo polena duda i koprive a ono što je posebno znacajno je prisustvo polena trave. Trave su uz brezu i ambroziju najjace alergene biljke tako da su u ovom periodu problemi alergicnih osoba uglavnom prouzorkovani pojavom trave. Možemo reci da je velika zabluda kod ljudi da takozvane mace od topole izazivaju alergije. One nisu alergene, ne izazivaju nikakve alergije jer polen topole koji izaziva alergiju postojao je u vazduhu pre dva meseca. Mace koje lete na sve strane, osim mehanickih nadražaja sluzokoža, nemaju nikakvo alergeno dejstvo. I najzad ono što je sakriveno, a izaziva alergiju je polen trave, kaže Pavlovic od koga saznajemo i to da kiše i druge padavine uvek obaraju polen iz vazduha, a da bi došlo do znacajnijeg smanjenja potrebno je da te padavine budu obilnije, najmanje pet litara po metru kvadratnom.

—Od 16. do 20. maja imali smo konstantno povecanje spoljašnje temperature što je i dovelo do porasta koncentracije polena skoro svih biljaka. U skladu sa našim prognozama nestabilno vreme u drugoj polovini protekle sedmice uticalo je na delimicno smanjenje koncentracije polena što se vidi i iz rezultata ispitivanja u tim danima, istice Pavlovic.

Za period od 23. do 26. maja

Prognozirane srednje i niske koncentracije

U periodu od 19. do 21. maja u vazduhu Požarevca i okoline na udaljenosti do 25 km. bile su prisutne niske koncentracije polena breze, tuja i cempresa, duda, borova, bokvice, hrastova, kiselice i vrbe, zatim niske do srednje koncentracije polena trava i srednje do visoke koncentracieje polena koprive. —Zbog prognoziranih padavina u periodu od 23. do 26. maja u Požarevcu i okolini ocekuju se srednje koncentracije polena trava i koprive i niske koncentracije polena ostalih alergenih biljaka, obavestio nas je Zoran Pavlovic. U kojoj meri su ove prognoze bile tacne znace se koliko još danas nakon ocitavanja rezultata obzirom da se u Zavodu taj proces obavlja dva puta nedeljno, utorkom i petkom.

S.E.

OKRUGLI STO RPK POŽAREVAC I MINISTARSTVA ZA DIJASPORU

ŠTA MUCI POVRATNIKE

U prelepom ambijentu rekreativno -ugostiteljskog centra Ždrelo prošlog utorka Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu organizovala je Okrugli sto na temu: “Ekonomska ulaganja povratnika u razvoj privrede Regiona”. Skupu su prisustvovali: Radmila Milivojevic i Zvonko Šoševic ispred Ministarstva za dijasporu, Dragutin Radosavljevic, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Anka Vojvodic i Srdan Boškovic ispred Privredne komore Srbije, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, predstavnici Agencije za podršku gradovima severo -istocne Srbije na celu sa Vesnom Ðordevic, predstavnici Nacionalnog fonda za humanu starost i preduzeca “Mandi komerc” iz Beograda i privrednici - povratnici sa Regiona.

“Skup je posvecen ljudima iz ovog kraja koji su jedan deo svog života proveli na radu u inostranstvu, vratili se u zemlju, uložili odredena sredstva u biznis i danas su integrisani u privredu Srbije. Želimo da razgovaramo sa njima, da vidimo šta ih muci, šta ocekuju od naše države i vlasti i kako da se stvori okvir za dobru privrednu aktivnost. Inace, u RPK Požarevac u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu osnovan je Centar za dijasporu 24.oktobra 2007. godine, a 13.novembra konkurisali smo sa projektom “Unapredenje uslova za razvoj preduzetnicke inicijative dijaspore u Branicevskom i Podunavskom okrugu”. Prva faza je uspostavljanje baze podataka o povratnicima na ovom terenu, ugovor za finansiranje projekta je potpisan u decembru i tada se krenulo sa radom na ovom projektu “, rekla je u uvodnom izlaganju Milica Mitkovic predsednica RPK Požarevac.

Rad Centra za dijasporu

Ispred RPK Požarevac LJiljana Jevremovic je govorila o aktivnostima Centra za dijasporu, a potom je dat prikaz firmi ciji su vlasnici povratnici iz inostranstva. U cilju formiranja baze podataka o povratnicima dostavljen je upitnik na adrese 272 mesne kancelarije, od cega se 198 upitnika odnosi na Branicevski, a 74 upitnika na Podunavski okrug. Po osnovu dostavljenih upitnika dobijeni su podaci samo od nekih mesnih zajednica, a vecina su vraceni nepopunjeni sa objašnjenjem da se ne poseduju takve informacije, da nema privrednika -povratnika na njihovoj teritoriji, a korišcenjem drugih izvora dolazilo se do drugacijih informacija. Mnogi privrednici ne žele da se prijave zbog nedostatka poverenja, odnosno iz bojazni od toga u koje bi svrhe ove informacije mogle biti eventualno upotrebljene.

Do sada je u Centar pristiglo oko 60dostavljenih upitnika, tako da u bazi podataka ima ukupno evidentirano 40 privrednika -povratnika. Posmatrano po delatnostima privredivanja 17 je iz oblasti proizvodnje, 11 iz trgovine, 10 iz usluga i 2 iz turizma. Veliki problem je taj da se sve veci broj mladih ljudi sa naše teritorije ispisuje iz državljanstva Srbije i upisuje u knjigu državljana zemlje u kojoj rade. Privrednici - povratnici najcešce isticu probleme administrativno -tehnicke prirode, skupu proizvodnju i velika zahvatanja, teškoce u prometu i skupe kredite, odnosno nemogucnost obezbedenja finansijskih sredstava za vec zapocete investicije.

Partnerstvo sa dijasporom

Obracajuci se prisutnima Radmila Milivojevic, pomocnik ministra za dijasporu je izmedu ostalog rekla: “Danas u Srbiji postoji mreža od 16 regionalnih centara za dijasporu pri regionalnim privrednim komorama i ulazi se u fazu realizacije partnerstva sa dijasporom za lokalni i regionalni ekonomski razvoj. Uklapamo se u neke master strateške dokumente razvoja Srbije i naš zadatak je da sinergiju dovedemo do toga da ce povratnici uvek znati kome treba da se obrate. Naša zajednicka vizija je jedna dobra, solidno razvijena privreda Srbije, zapošljavanje ljudi i razvoj regiona”.

Prema recima Dragutina Radosavljevica, državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, lokalna samouprava ima odrešene ruke da sa privrednicima pomogne pokretanju privrede otvaranjem novih privrednih subjekata. Ako opština nema prostorni plan, ona ne može da ima strategiju razvoja. Zajednicki cilj je povecanje privredne aktivnosti, dolazak stranih investicija i zapošljavanje radne snage.

“Program koji finansira Evropska agencija za rekonstrukciju od juna prošle godine poceo je da se sprovodi u 30 opština i poseban akcenat našeg rada jeste strateško planiranje kako regionalno tako i na nivou opština. Sa jednim fondom od 13,5 miliona evra podržali smo infrastrukturne projekte u opštinama i pokazalo se da nedostatak tehnicke dokumentacije u mnogome koci razvoj. Naš naredni rad ce biti usmeren na jacanju kapaciteta opština i formiranju odeljenja za prikupljanje poreza na imovinu gradana i pružanju pomoci onima koji ce ulagati na teritoriji Regiona”, istakla je Vesna Ðordevic, regionalni kordinator Programa podrške opštinama severo -istocne Srbije.

D.Dinic

RPK POŽAREVAC O INVESTICIONIM FONDOVIMA I RIZICIMA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE RADNIKA

FONDOVI CEKAJU ULAGANJA

RPK Požarevac u saradnji sa Centrom za edukaciju i strucno obrazovanje PKS i Fakultetom zaštite na radu iz Niša organizovala je strucni skup koji je obuhvatio dve teme: investicione fondove i procenu rizika za bezbednost i zdravlje na radu. U radu su ucestvovali predstavnici investicionih fondova Fima investa, Fokus investa i Lirike, kao i predstavnici Fakulteta zaštite na radu iz Niša i Centra za obrazovanje iz Kragujevca.

Prema recima Slobodana Macure iz Fokus investa, ciljevi tribine su razvoj finansijskog tržišta u Srbiji, konkretno investicionih fondova, njihov rad, mogucnosti ulaganja i upoznavanje pravnih lica sa mogucnostima investiranja sredstava i uvecanja kapitala. Kriza na berzanskom tržištu je prošla i polako se stvaraju preduslovi da pravna lica investiraju kroz investicione fondove. Fondovi su dokazali dve bitne stvari, a to je likvidnost koja je u svakom trenutku bila prisutna i sa druge strane svako ko je ulagao u investicioni fond prošao je bolje, nego da je sam investirao na berzi. U Srbiji postoji potencijal da se još veci broj firmi ukljuci na berzu, pogotovo što sledi privatizacija javnih preduzeca i njihovo ukljucivanje na berzu, tako da ce ovaj postupak koji je kod nas još uvek delom pionirski uzeti maha u narednom periodu i dosta ce pravnih i fizickih lica biti ukljuceno u investicione fondove.

Ispred Fokus investa Jelena Arsic je govorila o investicionim fondovima. Društvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, a sve u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima Republike Srbije. Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru kojeg se prikupljaju novcana sredstva individualnih investitora i ta novcana sredstva se plasiraju dalje na tržište kapitala. Investiciona jedinica je srazmerni obracunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionih fondova. Clan, odnosno akcionar investicionog fonda je pravno ili fizicko lice na cije ime su registrovane investicione jedinice. Portfolio je kombinacija investicija u razlicite vrste hartija od vrednosti u podelu pojedinacnog ili institucionalnog investitora.

U Srbiji postoje otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fond. Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novcanih sredstava individualnih investitora putem izdavanja investicionih jedinica. Zatvoreni fond prikuplja novcana sredstva prodajom akcija putem javne ponude, s tim što se investicionim jedinicama kasnije trguje na samim berzama. Privatni fondovi su pravna lica koja su organizovana kao društva sa ogranicenom odgovornošcu, prilagodeni su za iskusnije investitore i minimalni ulog je 50.000 evra.

Nadzor nad poslovanjem društva vrši Komisija za hartije od vrednosti i Kastodi banka. Zakon o investicionim fondovima koji je donet 2006.godine definisao je više elemenata: nacin funkcionisanja društva za upravljanje, nacin funkcionisanja fondova i samu kontrolu fondova i društva za upravljanje, a sve u cilju zaštite samih klijenata. Investicioni fond funkcioniše tako što prikuplja sredstva na otvorenom tržištu od clanova fonda, trguje na berzi i odreden novac deponuje u banke. Portfolio menaxer je zadužen da vrši maksimizaciju moguceg profita uz minimalizaciju rizika. Prednost ulaganja u investicione fondove je taj što oni imaju profesionalno upravljanje i zbog velike kolicine novca kojom upravljaju mogu da maksimalno smanje rizik ulaganjem u veliki broj hartija od vrednosti.

Prvi fond je u Srbiji poceo sa radom marta 2007.godine i u ovom trenutku ih ima 11 -12, dok ih u Hrvatskoj ima preko 100, a u Sloveniji 250. Zagrebacka berza ima najvecu tržišnu kapitalizaciju u regionu, dok je naša tri puta manja. Obrti na Beogradskoj berzi su takode nekoliko puta manji, što pokazuje da ima dosta potencijala za rast.

O proceni rizika za bezbednost i zdravlje na radu govorio je Željko Veselinovic iz Klaster protekte. Postoje nove vize koje Evropska unija daje privrednicima, a to je standardizacija u poslovanju, donošenje akta o proceni rizika, a takode je bitno pravilno korišcenje mašina i zaštitnih sredstava. Od jula 2007.godine sistem menaxmenta bezbednosti i zdravlja na radu (OHSAS 18001) je proglašen obavezujucom preporukom. Krajnju odgovornost za zaštitu života i zdravlja na radu ima najviše rukovodstvo i ono je dužno da obezbedi materijalne, kadrovske i infrastrukturne resurse.

Bezbednost je multidisciplinarna oblast koja unapreduje kvalitet životne i radne sredine i time smanjuje broj povreda i bolovanje radnika. Akt o proceni rizika je dokument koji propisuje na koji nacin treba organizovati posao, sredstva kojima ce se obavljati posao i opremu za licnu zaštitu. Akt se pravi kako bi poslodavci sagledali opasnosti i izabrali najbolje organizacione oblike i opremu za radna mesta. Svako pravno lice koje ima do 10 zaposlenih, a bavi se trgovinom, ugostiteljstvom, zanatskim uslugama, obrazovanjem, naukom, informacijama, stambeno -komunalnim delatnostima može sam da obavlja poslove bezbednosti i uradi akt o proceni rizika.

D.Dinic

DAN OŠ «SVETI SAVA» POŽAREVAC

JUBILEJ SVECANO OBELEŽEN PRIZNANJIMA

Svecanom akademijom koju su priredili clanovi školskog hora, muzicke sekcije i recitatori, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave i Školske uprave Požarevac, Školskog odbora, direktora osnovnih i srednjih škola, javnih preduzeca, predstavnika mesnih zajednica, poslovnih partnera, roditelja i penzionera, obeležen je 19. maj- Dan Oš «Sveti Sava» Požarevac. Prisutne goste pozdravila je direktor Margareta Sekulovic koja je povodom Dana škole urucila jubilarne nagrade zaposlenima i priznanja najuspešnijim ucenicima za postignute rezultate na Opštinskom i Okružnom takmicenju, kao i za vannastavne aktivnosti.

- Po drugi put Dan škole obeležava se 19. maja, što za našu školu predstavlja poseban dogadaj. Ova škola pocela je sa radom osmog septembra 1911. godine kao Svetosavska zahvaljujuci donatoru Savi A. Jovanovicu, trgovcu koji je pred smrt 1906. godine ostavio 20.000 dinara za izgradnju škole. Škola se razvijala i napredovala nakon drugog svetskog rata kao Osnovna škola „ NJegoš“, sve do februara 2002. godine kada je vraceno staro ime škole. Kako su sve škole u Srbiji prihvatile da kao dan duhovnosti proslavljaju 27. januar- Dan smrti Svetog Save, naša škola je isti dan pro-slavljala i kao Dan škole. Prema Domentijanu, Savinom biografu, zvanicno proglašenje Save za svetitelja bilo je na današnji dan- 19. maja. I danas sve škole zapocinju svoje Svetosavske proslave recima „Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi”. Proslavljajuci dan škole ovog znacajnog datuma imamo obavezu da i dalje napredujemo i razvijamo se u pravcu savremene škole koju vole ucenici, uvažavaju roditelji i poštuje društvena zajednica, u pravcu škole koja kroz svakodnevne aktivnosti obrazuje, vaspitava i priprema na najbolji nacin mlade generacije za sva životna iskušenja koja ih ocekuju. Dobri uslovi rada stvoreni uz pomoc naše opštine, kroz ucešca škole u projektima i donacijama roditelja i drugih organizacija, timski rad, pozitivna atmosfera, nesebicno zalaganje svih zaposlenih koje rezultira uspesima ucenika cine našu školu, školom kojoj se veruje i koja funkcioniše kao dobro organizovan sistem, naglasila je direktorka Sekulovic.

Povodom Dana škole odštampan je i cetvrti broj školskog casopisa „ Svetosavski mozaik”, sazidana je betonska ograda dužine 80 metara, izvršena je sanacija elektroinstalacije u drugom delu centralne školske zgrade i u toku je revitalizacija stolarije u starom školskom zdanju.

- Ucionice ucenika sa posebnim potrebama opre-mljene su novim nameštajem, ureden je hol škole i gotovo potpuno realizovan akcioni plan za ovu školsku godinu. U proteklom periodu ucenici i nastavnici aktivno su bili ukljuceni u sve nastavne i vannastavne aktivnosti. Naša škola bila je domacin razlicitih manifestacija, opštinskih i okružnih takmicenja, sprovedeno je vrlo uspešno nekoliko humanitarnih akcija, nastavnici se permanantno strucno usavršavaju. Na krosu RTS- a održanom u petak, naša škola je nagradena za najmasovnije ucešce i trece mesto u generalnom plasmanu. Svaki sportski uspeh naših daka posebno nas raduje zbog dobro poznate cinjenice vezane za našu školu, a to je nedostatak fiskulturne sale. Ne možemo da ne pomenemo ni našu odlicnu saradnju sa opštinom Požarevac, Školskom upravom Požarevac, mesnim zajednicama i drugim organizacijama i institucijama, a posebno bih istakla saradnju sa svim osnovnim i srednjim školama. Podrška i razumevanje koje imamo od strane školskog odbora i Saveta roditelja omogucava nam da mnoge naše ideje i zamisli realizujemo kako bismo školu još više približili našim ucenicima. Sve navedeno obavezuje nas da tako i nastavimo, ali smo i ponosni na naš rad i smatramo da ce tako biti i u danima koji su pred nama, porucila je Margareta Sekulovic, direktor ove obrazovno vaspitne ustanove.

Nagradeni najuspešniji ucenici

Knjigama i pohvalnicama nagradeni su i najuspešniji ucenici koji su postigli zapažene rezultate na Opštinskom i Okružnom takmicenju, kao i za rad u vannastavnim aktivnostima i sekcijama. Opštinska takmicenja: Jovana Vukovic, Anita Lupšic, Milica Živkovic, Tamara Drobnjak, Jelena Štefan, Stefan Ristanovic, Jovana Todorovic, Stefan Šcepanovic, Milica Gostojic i Jelena Ðukic. Opštinska smotra «Šta znaš o saobracaju»: Nikola Milosavljevic, Kristina Aleksic, Marija Milanovic i Milan Stojanovic, ekipa ucenika 8. razreda. Okružna takmicenja: Jovana Todorovic, Jovana Šeovic, Tijana Novakovic, Emilija Ðurdevic i Jovan Aleksandrov. Polaznici Regionalnog centra za talente Požarevac: Milica Živkovic i Anita Lupšic.

Jubilarne nagrade zaposlenima

Povodom Dana škole, Oš „ Sveti Sava” dodelila je zahvalnice uz jubilarne nagrade osmorici radnika koji imaju 20 ili 30 godina staža. Za 20 godina radnog staža nagrade su pripale pomocnim radnicama Vesni Blagojevic i Stanki Radovanovic, Svetlani Spasic, pedagogu. Nagrade za 30 godina radnog staža: Dragica Vasic, ucitelj, Jovanka Ðokic, nastavnik razredne nastave, Velimir Joksimovic, blagajnik, Milica Matic, nastavnik fizike i Siniša Stanojevic, nastavnik fizickog vaspitanja.

M. Kuzmanovic

POVODOM DANA OSNOVNE ŠKOLE „DESANKA MAKSIMOVIC” U POŽAREVCU

DESANKINO PROLECE U ZNAKU PETICA, PEHARA I DIPLOMA

Desankino prolece u Osnovnoj školi “Desanka Maksimovic” u Požarevcu pocelo je sa prvim takmicenjima, sa prvim osvojenim diplomama, da bi se pravi procvat pokazalo na Festivalu mladih, na Muzickom toboganu i 16. maja na Danu škole kada su najuspešnijim ucenicima i nastavnicima urucena i priznanja, ali i kada se pojavio dvanaesti broj školskog lista “Vrt detinjstva”. Citaoce treba podsetiti da je ova škola prva pokrenula izdavanje školskog lista pre trinaest godina i da je animirala i druge škole da krenu njenim stopama. List izlazi jedanput godišnje, ima šesnaest strana i u njegovom kreiranju i uredenju ucestvuju ucenici i nastavnici.

Oktobarska povelja, kao i Povelja Kulturno-prosvetne zajednice nisu bile samo priznanja za uspešan rad vec veliki podsticaj da se radi još uspešnije i bolje.

Osnovna škola “Desanka Maksimovic” u Požarevcu je najmlada škola u našem regionu, mada je zrelost i punoletstvo odavno stekla dostižuci najviše uspehe, pre svega, u realizaciji vaspitno-obrazovnih ciljeva, zatim na takmicenjima u mnogim oblastima od školskog i opštinskog do republickog nivoa, na uredenju prostorija i osavremenjavanju nastave, na urede-nju sportskih terena i zelenih površina u školskom dvorištu, na širokoj saradnji sa društvenom sredinom, ponosno noseci ime najvece srpske pesnikinje Desanke Maksimovic cija bista je okružena ružama i decjim žagorom u školskom dvorištu.

Ovog 16. maja obeležen je 22. rodendan ove škole i mnogi su istakli da je specificnost ove škole što je svake godine sve savremenija i lepša. Ovde se svakoga dana nešto dodaje, menja, obogacuje i oplemenjuje. Jednostavno, živi se i radi u skladu sa vremenom, u skladu sa naucnim i tehnicko-tehnološkim napretkom. Vec duže vreme je u ovoj školi prosecna ocena ucenika iznad 4,00, a rezultati na kvalifikacionim ispitima su godinama medu najboljima.

Kontinuirano i sveobuhvatno sprovodenje Akcionog plana unapredenja nastave i Razvojnog plana ustanove stvorilo je u školi klimu u kojoj se radi timski i kreativno, a deca vole školu kao svoju drugu porodicu. Izuzetna saradnja sa Savetom roditelja i školskim odborom doprinosi uspešnoj organizaciji rada škole i njenim rezultatima.A uz finansijsku pomoc i razumevanje lokalne samouprave nastavlja se rekonstrukcija krova.

Ucešce ove škole na Festivalu mladih je bio i ostao dogadaj za pamcenje, a osmislio ga je i realizovao veliki tim nastvnika uz koordinaciju profesorke srpskog jezika Milene NJegic. Neverovatno veliki broj dobro uvežbanih ucenika su punih 110 minuta prepunu salu Doma kulture vešto vodili pesmom, igrom, glumom i pricom na put oko sveta i to na razlicitim svetskim jezicima, a na kraju se na veoma simbolican nacin vratili Srbiji. Izuzetna scenografija, kostimografija, besprekorna organizacija, kao i ponašanje publike, koju su uglavnom cinili ucenici i njihovi roditelji i rodaci, bitno su doprineli uspehu ove velicanstvene predstave. Obican posetilac je imao osecaj da se nalazi u nekoj svetskoj metropoli.

Ali, isti osecaj oduševljenja obican posetilac ima i kada ude u školu “Desanka Maksimovic”. Iz velikog dvorišta, koje cine lepo uredene zelene površine i sportski tereni, ulazi se u školu koja je besprekorno cista i ukrašena mnoštvom saksijskog cveca. Tu je i “Desankin cvetak” sa najlepšim primercima cveca i akvarijumom koji neguju i cuvaju mali cuvari prirode.

Pored savremeno opre-mljenog kabineta za informatiku, postoji i multimedijalna ucionica, opremljena najsavremenijim nastavnim sredstvima , a služila je kao model drugim školama za formiranje ovakvih specijalizovanih ucionica. Karakteristicna je i velika posvecenost preventivnom radu i sa ucenicima i sa roditeljima u borbi protiv savremenih zala covecanstva.

Posebnu lepotu i sjaj Desankinom prolecu, dali su ucenici koji su sa svojom nastavnicom muzicke kulture Slavicom Mitrovic ucestvovali na Muzickom toboganu, u organizaciji RTS, gde su u konkurenciji dvanaest škola iz Srbije postali apsolutni pobednici.

O tom velikom uspehu gospoda Dragana Petrovic, direktor škole, je rekla: „Ucenici naše škole su imali priliku da pokažu svoje izuzetno znanje, ali i da kao publika koja je od sveg srca navijala za svoju „Desu” i pokaže kako se treba ponašati u ovakvim prilikama. Takmicarske discipline nisu bile nimalo lake. Najcešce je trebalo brzo reagovati i pokazati široko znanje iz oblasti muzicke umetnosti. Osim ucesnika samog kviza znanja, škola se predstavljala kroz muzicke numere, glumu i imitaciju što su takode pripremali naši ucenici.Bila je to totalna primena znanja.A imali smo i velicanstven docek ispred škole koga su osmislili takode daci.”

Za dvadeset drugi rodendan mladi odbojkaši su svojoj školi doneli zlatne medalje sa odbojkaške olimpijade, odnosno Republickog takmicenja, kao i Lige buducih šampiona. Mnogi u ovoj školi kažu da to i nije neka narocita vest. „Vest bi bila da su osvojili srebro ili bronzu, jer mi smo naviknuti da su naši odbojkaši najbolji” - kažu u ovoj školi.

I doista, izmedu mnogobrojnih diploma, pohvalnica i priznanja je niz odbojkaških diploma sa raznih takmicenja. To su cuveni Slavišini šampioni koji ne znaju za poraze. A nastavnik Slaviša Stevanovic kaže skromno:

„Više od deset generacija je prošlo školu odbojke, zavoleli odbojku kao kraljicu sporta, a mnogi su i nastavili da se profesionalno bave odbojkom. Kao nastavnik zadovoljan sam što sam uspeo da kod dece razvijem ljubav prema sportu i zdravom nacinu života i što sam ih naucio da poštuju protivnika. Na takmi-cenja svi idu da pobede, ali pobeduju samo najbolji. Eto, poslednjih deset godina mi smo najbolji u Srbiji.”

U ovoj školi zapazili smo još jednu interesantnost: od pre tri godine uvedena je Knjiga najuspeŠnijih. To je poveca knjiga u kojoj je za svakog najuspešnijeg ucenika obezbedena jedna strana sa svim podacima o njemu, njegovom fotografijom i njegovim potpisom. Ali, knjiga važi i za najuspešnije nastavnike.Kako stvari stoje, bice brzo popunjena.

U toku školske godine svi praznici i manifestacije su obeleženi na prigodan nacin, a što je posebno važno, u sve to je ukljucen veliki broj dece koja imaju priliku da iskažu i razvijaju svoje talente.

Škola je bila domacin opštinskog i okružnog takmi-cenja iz srpskog jezika, kao i u odbojci. Kao dobar domacin, nedavno su ugostili i najmlade goste iz vrtica „Buba Mara”. Uz pesmu, recitacije, skeceve i igru predškolci su se družili sa svojim starijim drugarima cetvrtacima i njihovim uciteljima. Obišli su celu školu, a posebno im se svideo produženi boravak, koji ih po svom izgledu podseca na vrtic.

„Desankino prolece traje i dalje , a mi u školi žurimo da završimo još po koji od mnogobrojnih planiranih poslova, pa da u toku leta smišljamo inovacije za narednu školsku godinu. Opet cemo smisliti nešto originalno, lepo, a korisno za decu”- rekla nam je na kraju direktorka Dragana Petrovic.

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA OKRUŽNOG ODBORA SPS BRANICEVSKOG OKRUGA

ZADOVOLJSTVO POSTIGNUTIM REZULTATIMA NA IZBORIMA

Sredinom prošle nedelje u Petrovcu na Mlavi održana je sednica Okružnog odbora SPS za Branicevski okrug na kojoj su analizirani rezultati proteklih izbora a bilo je reci o mogucim koalicijama na lokalu u kojima ce ucestvovati Socijalisticka partija Srbije. Posle sednice Miodrag Filipovic, predsednik Okružnog odbora ove partije izjavio je za naš list:

„Mi smo uglavnom zadovoljni rezultatima koje smo postigli jer smo na parlamentarnim izborima osvojili oko 4.000 glasova više nego na prošlim parlamentarnim izborima i da nije bilo ovolike izlaznosti biraca rezultat bi bio u procentima znatno bolji. Ipak, 14,35 odsto galasova koliko je dobila naša koalicija na Branicevskom okrugu znatno je više od republickog proseka i mi smo jedan od najboljih okruka U Srbiji po rezultatima koalicije SPS - PUPS - JS.

Što se tice lokalnih izbora i tu smo postigli zapažene rezultate. Od cetiri opštine gde je pobedila naša koalicija u Srbiji dve su iz našeg okruga i to Petrovac na Mlavi i Žabari. Ostvareni rezultati daju nam za pravo da ucestvujemo u vlasti u sedam opština a da u dve imamo dominantnu ulogu. Što se tice buducih koalicija pregovori su u toku a naš stav je da treba da razgovaramo sa svima. Pred nama je period koji iziskuje našu saradnju sa partijama koje mogu da obezbede dalji razvoj Srbije”.

D.I.

POŽAREVAC

PSI UJEDAJU - OPŠTINA PLACA

Zbog napada i ujeda pasa lutalica u Požarevcu je do sada pokrenuto sedamnaest sudskih postupaka od kojih je nekoliko prvostepenim i drugostepenim presudama i okoncano. Zahtevi za obeštecenjem za ucinjenu materijalnu i nematerijalnu štetu krecu se od 100 do 250 hiljada dinara, a zanimljivo je da nijedna od ovih presuda nije prinudnim putem naplacena od opštine Požarevac koja u šest slucajeva oštecenim licima bez sudskih postupaka mora da isplati ukupno 325.000 dinara, od kojih je do sada isplaceno oko 230.000.

M. K.

ZA IZGRADNJU DRUGE FAZE INDUSTRIJSKE ZONE U POŽAREVCU

NIP NA POTEZU

Izgradnja industrijske zone u Požarevcu jedan je od 51 projekta ukupne vrednosti oko 2, 7 milijardi dinara koje je opština Požarevac kandidovala prema Nacionalnom investicionom planu za 2009. godinu. Za izgradnju prve faze iz NIP- a je za ovu godinu odobreno sedam miliona din ara, a za realizaciju druge faze opremanja industrijske zone ukupne vrednosti oko 48, 5 miliona dinara opština Požarevac je za 2009. godinu zatražila još 32, 3 miliona dinara. Potez od oko 25 hektara koji okružuje stara industrijska pruga izmedu ulica Ðure Ðakovica i Ilije Gojkovica izabran je za lokaciju na kojoj bi se uredilo zemljište za buduce investitore.

M. K.

KOSTOLACKI PENZIONERI

OGORCENI

Oko dva i po miliona dinara dobili su penzioneri opštine Požarevac iz buxeta za nabavku lekova najugroženijim penzionerima i oko pola miliona dinara za prevoz. Kostolacki penzioneri, kaže Dušan Despotovic, predsednik Mesne organizacije penzionera Kostolac, od ovoga nemaju mnogo koristi.

-Kod nas je specificna situacija jer smo dislocirani u odnosu na Požarevac, te naši penzioneri ne mogu da idu u Požarevac u apoteku po lekove i prijavljuju se na potrebne spiskove. Em što im je za to treba dvesta dinara, što je za one koji imaju penziju po tri-cetiri hiljade mnogo, em što je to njima previše naporno. Ako nemaju novac za lekove nemaju ni za prevoz, naglašava Despotovic i dodaje da je Opštinska organizacija penzionera mogla, a nije, da deo sredstava prebaci Kostolcu, jer ne postoji nikakva bojazan da bi novac mogao biti zloupotrebljen.

- Mi imamo komisiju koja bi odlucivala o tome ko može dobiti lekove koje bi platili tim sredstvima. To bi bili najugroženiji penzioneri kojih zaista imamo mnogo, da ne pominjem one koji su došli sa Kosova i koji jedva preživljavaju, istice Despotovic dodavši da smatra da je deo sredstava trebalo odmah namenski iz buxeta da bude opredeljen za Kostolac, te da ova situacija nije usamljen slucaj.

- Svake godine je ista prica. Ja ne kažem da penzioneri u Požarevcu nisu ugroženi ali ništa bolja situacija nije ni u Kostolcu. Zato je naša Skupština donela odluku da traži prebacivanje dela tih sredstava jer MO penzionera Kostolac cini najmanje trecinu clanstva u Opštinskoj organizaciji. Smatramo da bi trebalo da nam bude prebaceno najmanje 25tih sredstava i u tom smislu želim da apelujem na celne ljude Opštine jer sa OO penzionera nismo uspeli da nademo zajednicki jezik. U Kostolcu postoji apoteka Apotekarske ustanove Požarevac i mi bismo na isti nacin, kao i oni u Požarevcu mogli da naše penzionere snabdevamo lekovima i opravdamo svaki dinar.

Despotovic kaže da zbog ovakvog odnosa požarevackih kolega on, iako je dobio poziv, nije prisustvovao nedavno održanoj svecanoj sednici Skupštine penzionera u Požarevcu.

-Bojkotovacu i ubuduce svaku skupštinu i svaku sednicu, jer kao clan Izvršnog odbora OO penzionera Požarevac, koji je u manjini, naravno uvek budem preglasan. Demonstrativno cu otkazati ucešce u Izvršnom odboru, Skupštini i bilo kom organu OO penzionera Požarevac, najavljuje Despotovic.

MO penzionera Kostolac broji oko 2.200 clanova. Organizacija deluje u sastavu OO penzionera Požarevac ali je u radu velikim delom samostalna.

T.R.S.

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Danijela M. (1980), Miroslava K.(1987), Slobodana M.(1981) i Igora J.(1983) svi iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo teške telesne povrede.

Oni su osumnjiceni da su 15.05. 2008. godine oko 01,00 cas posle ponoci na putu ka Požarevcu nakon polaska iz kafica “Pcelica” u Malom Gradištu, jedni druge medusobno preticali putnickim vozilima

U jednoj od požarevackih ulica preprecili su put vozilu kojim je upravljao Draško V. (1986) iz Malog Gradišta i fizicki ga napali nanevši mu teške telesne povrede. Na automobilu “opel astra” kojim je Draško upravljao razbili su stakla i skinuli registarske tablice. U vozilu se nalazila i njegova sestra, kojoj osumnjiceni mladici nisu naneli povrede.

Policija je postupajuci po prijavi identifikovala izvršioce, kod kojih je i pronašla skinute registarske tablice.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

POŽAREVACKA GIMNAZIJA NA FESTIVALU MLADIH

PUT OKO SVETA ZA 80 MINUTA

Festival mladih i ove godine pruža priliku ucenicima požarevackih škola da pokažu svoje domete u sferi kulturno-umetnickog stvaralaštva, te se 19. maja na velikoj sceni Centra za kulturu predstavila Požarevacka gimnazija. Umetnicko vece koje su pripremili gimnazijalci nazvano je “Put oko sveta za 80 minuta”, a bazirano je na ideji da se krzo muziku, poeziju, ples i glumu na simbolican nacin, uz mešavinu tradicionalnog i savremenog, proputuje planeta.

Pred prepunom salom ucenici su govorili poeziju Getea, Simonova, Prevera, Lorke, uz muzicku pratnju školskog benda izveli brojne kompozicije stranih i domacih autora, odigrali odlomke iz Geteovog “Fausta” i Sremceve “Zone Zamfirove”, dok je plesni par: Sonja Nikolic i Dragoljub Ilic docarao atmosferu španskog flamenka. Voditelji programa bili su ucenici trece i cetvrte godine, Maria Dragic i Ilija Jacanovic. Sa scene su se cule i popularne kompozicije Lenija Krevica, Krenberisa, Željka Joksimovica i Van Goga.

L.L.

U SUSRET 31. MAJU, SVETSKOM DANU BEZ DUVANSKOG DIMA

USKORO PROGLAŠENJE POBEDNIKA

- Kampanja “Ostavi i pobedi” koja je pocela 15. aprila i ima za cilj mobilisanje što veceg broja ljudi da ostavi pušenje, završava se sutra, 28. maja nakon cega ce biti proglašeni dobitnici vrednih nagrada, inace, ucesnici u ovoj kampanji

Svake druge godine pocev od 1998. u našoj zemlji, povodom 31. maja, Svetskog dana bez duvanskog dima organizuje se kampanja pod nazivom “Ostavi i pobedi” sa ciljem da se što veci broj pušaca mobiliše da ostavi pušenje. Ove godine kampanja je otpocela 15. aprila i trajace do 28. odnosno 31. maja kada se ocekuje proglašenje pobednika u akciji. Organizatori šeste po redu kampanje su Ministarstvo zdravlja Srbije, Nacionalna komisija za prevenciju pušenja, Kancelarija za kontrolu duvana sa Institutom za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” i mreža Zavoda za javno zdravlje sa Domovima zdravlja u okruzima. Prijavljivanje takmicara, odnosno pušaca koji to više ne žele da budu i njihovih podržavalaca, u požarevackom kraju odvijalo se preko Zavoda za javno zdravlje do 1. maja odakle je stigla informacija da u takmicenju ucestvuje 168 pušaca i isto toliko onih koji ih u ovome podržavaju. Kraj apstinencijalnog perioda od ukupno cetiri nedelje je sutra, 28. maja nakon cega ce biti proglašeni dobitnici vrednih nagrada. Nagraduju se, kako donedavni pušaci, tako i njihovi podržavaoci. Nagrade su pripremljene za takmicenje na nivou Okruga, dok je za potencijalnog dobitnika takozvane Nacionalne nagrade obezbeden novcani iznos od 36.500 dinara.

S.E.

OD 12. DO 17. MAJA, U AMBULANTAMA, ŠKOLAMA I VRTICIMA POŽAREVACKE OPŠTINE

DANI ZDRAVLJA USTA I ZUBA

Sa porukom “Preventivom do efikasnije terapije oralnih oboljenja”, Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”, od 12. do 17. maja organizovali su 18. Nedelju zdravlja usta i zuba. Akcija je sprovedena i na podrucju Opštine Požarevac gde su ucešce uzele sve stomatološke ambulante, škole i vrtici.

—U centralnoj ambulanti Doma zdravlja Požarevac radili smo sistematske preglede dvogodišnjaka i dece pred upis u školu. Organizovan je i zdravstveno-vaspitni rad sa njima. Radovima u malim grupama i individualnim razgovorima sa roditeljima, ukazali smo na znacaj blagovremenog dolaska kod stomatologa, na znacaj redovnih kontrola, pravilne i obrocene ishrane i davanja slatkiša i sokova uz obrok, na važnost pravilne i redovne higijene. Kod predškolaca su zalivane fisure na prvim stalnim molarima, deci su zubi fluorisani i objašnjen im je znacaj fluora za zdravlje usta i zuba. U vrticima su sprovedeni sistematski pregledi dece pred upis u školu, držana su predavanja i uz pomoc vaspitaca deca su crtežima pokazivala kako cuvaju svoje zdravlje. Akciju smo sproveli i u osmogodišnjim školama u kojima smo kroz zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama ukazali na faktore koji narušavaju zdravlje usta i zuba, demonstrirana je pravilna oralna higijena i objašnjen znacaj fluorisanja zuba. Zdravstveno-vaspitni rad organizovan je i u školama u kojima rade odeljenja dece sa posebnim potrebama, saznajemo od dr Slavice Ðurdevic Todorovic.

Kao i svake i ove godine u Nedelji zdravlja usta i zuba deca su i crtežima pokazala šta znaju o pravilnoj ishrani i higijeni. Od njihovih radova priredene su izložbe, a najlepši crteži predati su Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu koji ce ih poslati Republickom zavodu na ocenjivanje i eventualno nagradivanje cime ce najmlada zdravstvena populacija biti dodatno motivisana za unapredenje zdravlja usta i zuba.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 16.05.2008. godine do 23.05.2008. godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodeno je 36 beba - 18 decaka i 18 devojcica

Blizance, dve kcerke, dobili su Ivana Domanovic i Kuprešak Dragomir iz Kusica.

Sinove su dobili: Sanja i Dejan Alavanja iz Starog Kostolca, Anica i Zoran Mladenovic iz Petke, Dragana i Nenad Mladenovic iz Malog Crnica, LJiljana i Vladimir Stankovic iz Požarevca, Marija Ðordevic i Zoran Nedeljkovic iz Cetereža, Violeta Simeonovic i LJubiša Paunovic iz Bukovske, Mirjana Markovic i Saša Fesovic iz Požarevca, Ivana Strainovic i Aleksandar Stefanovic iz Malog Crnica,Sladana i Dejan Dinic iz Požarevca,Vesna Popovic i Mališa Kržanovic iz Kuceva, Dragana i Saša Randelovic iz Požarevca, Nataša i Ivan Jezdimirovic iz Požarevca,Sandra i Bojan Ðuric iz Kurjaca,Olivera i Sladan Trajkovic iz Požarevca,Maja Ðordevic i Ivan Vukosavljevic iz Požarevca, Danijela i Mirce Stojadinovic iz Kostolca, Danijela i Srdan Ðordevic iz Požarevca, Jelena i Predrag Gligorijevic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Dragana Mirkovic i Dobrica Stojkovic iz Šapina, Mirjana Bojic i Sladan Kocic iz Požarevca, Danijela Filipovic i Zoran Mirkovic iz Petrovca, Dragana i Aleksandar Stefanovic iz Požarevca, Suzana Calic i Marko Lazarevic iz Braniceva, Javorina i Nenad Milutinovic iz Požarevca, Veselinka i Jovica Jovic iz Brzohoda, Marija Poleksic i Zoran Stojicevic iz Požarevca, Emina Husein i Slobodan Grujovic iz Požarevca, Gordana i Vladan Matic iz Oreovice, Valentina Stevic i Bojan Savic iz Beranja, Ivana Ilic i Dalibor Markovic iz Topolovnika, Danijela i Ivan Kostic iz Požarevca, Nefija Ðogic i Boban Vasic iz Melnica, Zorana i Boban Novakovic iz Vranova, Olivera i Vladan Rajkovic iz Usija.

VIMINACIJUM

ARIJE IZ RIMSKOG AMFITEATRA

- Viminacijum je stavljen pod zaštitu države još 1949. godine, kao spomenik kulture - arheološko nalazište. Godine 1979. Skupština Srbije proglasila je Viminacijum izuzetnim kulturnim dobrom. Sa razlogom.

Viminacijum, lokalitet koji, više nego bilo koji drugi u Srbiji , pobuduje poslednjih godina pažnju domace i svetske javnosti i golica maštu arheologa, koji su, pokazuje se, bili u pravu kada su pretpostavljali da ovaj rimski grad može da „izroni” u svom punom sjaju, nalazi se ispod areala sela Stari Kostolac i Drmno, 3 kilometra od Kostolca i 100 od Beograda.

O njemu se piše još u antici. Izvori datiraju iz drugog pa sve do devetog veka. Pominju ga Ptolomej, potom, Honorijeva Kosmografija, Avgust.., kao i svi sacuvani rimski itinerari.

Viminacijum, glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, u kasnoj antici provincije Prve Mezije, nekada prepun hramova, širokih ulica, luksuznih vila… Bogatstvo i znacaj potvrduju velike terme, amfiteatar u otkrivanju i hipodrom koji tek treba da zameni obradive površine ispod kojih se krije. U ovom antickom gradu i vojnom logoru nekada su boravili gotovo svi rimski imperatori: Hadrijan, Septimije Sever, Gordijan Treci, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki.., sve do sredine petog veka, kada je razoren u najezdi Huna.

Iz oranica na satelit

Danas ga posecuju znacajni ljudi našeg vremena. Prethodnih godina obišli su ga mnogi domaci i strani zvanicnici, ambasadori, umetnici ali i brojni turisti koji uplovljavajuci na dok postavljen u Kostolcu kod restorana „Dunavski dragulj” ne mogu ni da zamisle da ih „odmah iza ugla” ceka veliki grad, u kome je po novim pokazateljima bilo blizu 50.000 hiljada žitelja, mada se „barata” brojkom od trideset hiljada. I to grad koji je imao vodovod, javne cesme i kupatila, amfiteatar, palatu. Ironija je da danas u okolni mnoga sela nemaju vodovod i kanalizaciju…

Prvi strani brod koji je, ploveci Dunavom, pristao kod „Dragulja” dovezao je u Viminacijum turiste iz Amerike, Južnoafricke unije, Novog Zelanda, Engleske, Nemacke, Francuske.

Od znacajnijih poseta izdvajamo onu od pre godinu dana kada su Viminacijum, posetili ministri Saveta Evrope na celu sa Teri Dejvisom, a ostacima drevnog grada divila se i delagacija Saveta Evrope, predvodena direktorom Direkcije za kulturu i kulturno naslede Robertom Palmerom u sklopu manifestacije “Dani evropske kulturne baštine”. Slika iz Viminacijuma obišla je svet 7. jula prošle godine jer se baš na ovom mestu u Srbiji odigravao deo svetske manifestacije pod nazivom “Live earth”. Viminacijum je odabran za mesto u Srbiji odakle je poslata poruka o zaštiti Planete od klimatskih promena. Ugostio je i mnoge umetnike. Tako su, na primer, u okviru manifestacije „Dunav art Viminacijum 2007.” vajari radili biste rimskih imperatora. Da ne nabrajamo likovne umetnike, pesnike, muzicare…

Viminacijum ce 29. avgusta biti domacin još jednog velikog spektakla kada dolazi jedan od najvecih svetskih tenora Julijus Best, koji ce otpevati cuvene arije klasicne muzike u prostoru rimskog amfiteatra koji se trenutno istražuje. Bice tu i simfonijski orkestar, a od gostiju clanovi diplomatskog kora, ambasadori i mnogi drugi.

Carevi su znali kuda prolaze

Kada govorimo o Viminacijumu ne možemo da ne pomenemo aktuelni projekat pod zvucnim nazivom „Putem rimskih careva”. Rec je o Master planu kulturno-istorijske rute koji je uradio Ekonomski fakultet iz Beograda a podrazumeva razvoj arheoloških lokaliteta vezanih za starorimsko naslede na podrucju Niš - Svrljig - Zajecar - Negotin - Kladovo - Donji Milanovac-Golubac - Veliko Gradište - Požarevac (Kostolac). Na ruti se nalazi veliki broj kulturno-istorijskih spomenika koji datiraju iz doba neolita, rimskog perioda i srpskog srednjeg veka kao što su Mediana, Timacum Minus, Vrelo Šarkamen, Trajanova tabla, Trajanov most, Diana, Viminacijum… Ceo taj prostor trebalo bi da bude veza sa austrijskim i nemackim delom, sa Akvilejom i sa Italijom, Dunavom prema Bugarskoj, kao i prema Makedoniji i Grckoj.

Za požarevacku opštinu Master plan znacajan je zbog aktivnosti koji se podrazumevaju na lokalitetu Viminacijum i mogucnosti zarade zbog njegove atraktivnosti i jedinstvenosti.

Planom je, kada je rec o ovom nalazištu, predvidena izgradnja centra za posetioce i istraživace koji bi posetiocima omogucio da se bolje upoznaju sa znacajem lokaliteta, prikazivanjem informativnih filmova, interpretacijom od strane osoblja itd. Period okvirnog pocetka radova na ovom delu projekta je 2008. - 2011. a vrednost dva miliona evra. Izgradnja hipodroma koštala bi 1,2 miliona evra a posetioci bi tako mogli da dožive uzbudenje konjskih trka, vožnju rimskih dvokolica… Realna, ali mogucnost koja nije finansijski precizirana, u planu koji je nedavno usvojila i Skupština opštine Požarevac, jeste prokopavanje kanala širine 40 i dubine 8 metara, u dužini od 1 kilometra, od Dunava do lokaliteta. Time bi bio omogucen pristup brodovima ili prevoz putnika od brodova na Dunavu do samog lokaliteta, replikom rimske galije, kako bi ugodaj bio potpun. Hortikulturno urecenje,prema planu, koštalo bi šest hiljada evra, a mobilijar cije se postavljanje planira od 2012. do 2014. koštace cetiri hiljade evra više.

Prakticno, rimska ruta, ima više osnova. Kulturnu, prezentaciju nematerijalne baštine, zapošljavanje na lokalnom nivou, podizanje lokalne ekonomije, regionalni razvoj…

Ideja jeste da se napravi trajni ekonomski projekat, koji ce omoguciti da Viminacijum sam sebe izdržava, zaraduje novac, kojim bi se istraživali i javnosti prezentirali novi objekti, a sve to bi obogatilo turisticku ponudu, koja bi donela veci broj posetilaca i dala novu šansu lokalnom stanovništvu. Mnogi ljudi koji žive na ovom podrucju smatraju da buducnost ovog kraja nije u eksploatisanju uglja vec onoga što nam je ostavio taj cudesni rimski svet.

Sa Haronom u podzemni svet

Poseta Viminacijumu obuhvata obilazak objekata na tri lokacije.

Na severnoj kapiji vojnog logora uz pratnju strucnog vodica koji daje osnovne podatke o istoriji rimskog logora i grada i dosadašnjim arheološkim istraživanjima. Panoi sa odgovarajucim fotografijama i crtežima nalaze se na svakoj od tri lokacije tako da u potpunosti potkrepljuju i dopunjuju vodica. Predvideno je da severna kapija bude polazna tacka na kojoj pocinje prica o Viminacijumu koja se na svakoj sledecoj lokaciji proširuje i obogacuje novim sadržajima.

Nakon toga se stiže do termi, gradskih kupatila, odnosno središta društvenog života u rimsko vreme. Nalaze se na samom obodu istraženog dela grada Viminacijuma i pružaju elemente za rekonstrukciju izgleda reprezentativnog centra nekadašnje prestonice Gornje Mezije. Spadaju u red luksuznih termi sa podovima ukrašenim mozaicima i oslikanim zidovima. Posetioci se upoznaju sa svakodnevnim životom u rimskom periodu, a posebno sa znacajem kupanja i održavanja higijene. Strucni vodic objašnjava osnovu i namenu istraženih prostorija kupatila, istoriju iskopavanja i rezultate arheolokih istraživanja. U rimskom graditeljstvu terme širom Carstva imaju odredeni, prepoznatljivi raspored prostorija i specijalan nacin njihovog zagrevanja (podno grejanje - hipokaust) koji je primenjen i u slucaju kupatila u Viminacijumu.

Poslednji objekat koji se obilazi je tzv. Carski mauzolej gde goste docekuje osoblje obuceno u odecu rimskih gradana, koje ih provodi kroz deo ogradenog rimskog groblja i dovodi do ulaza u tzv. Podzemni svet u kome se nalaze tri oslikane grobnice. Ovde se traži hrabrost od posetilaca jer ih prati Haron, mitski vodic u svet mrtvih. Ali, samo do prve grobnice gde ih preuzima strucni vodic koji objašnjava detalje vezane za predstave u grobnicama i njihovo znacenje. Konzervirane i zašticene freske predstavljaju remekdela slikarstva u grobnicama tog perioda.

Nakon obilaska objekata na tri lokacije, posetiocima je omoguceno korišcenje cistih i savremeno opremenih toaleta, osveženje u taverni-restoranu i kupovina suvenira, odnosno replika predmeta nadenih na raznim arheološkim lokacijama u Viminacijumu.

Planirano je da se u buducnosti program proširi obilaskom objekata na još dve lokacije: memorije (raskošne i dobro ocuvane grobnice sa više grobnih mesta ) i vodovoda (odlicno ocuvanog akvadukta sagradenog u maniru najboljih rimskih graditelja).

T.R.S.

DANI SVETIH PISMENIKA CIRILA I METODIJA «KOSTOLACKA ŽIŠKA»

ŽIŠKA PLAMEN NADGORELA

U crkvi Svetog Maksima Ispovednika, pored Biblioteke i Kluba ljubitelja knjige «Majdan» jednog od organizatora, po drugi put u okviru Dana svetih pismenika Cirila i Metodija održani su književno-duhovni susreti «Kostolacka žiška». Ova kulturna manifestacija koja je pod velelepnim svodom kostolacke crkve i ove godine okupila poveci broj srpskog poetskog i književnog establišmenta, profesore Akademije SPC za umetnost i konzervaciju, za kratko vreme prevazišla je okvire lokalnog te s pravom pretenduje da vremenom postane prepoznatljivi kulturni brend Kostolca. Svakako ne treba zanemariti ni ucešce «domacih» snaga - zavicajnih pisaca i pesnika Branicevskog okruga svih generacija, muzicke i likovne stvaraoce.

- Kostolacka žiška po drugi put pocinje po blagoslovu Episkopa nadležnog Branicevskog, a na inicijativu naše Crkvene opštine, odnosno crkve Svetog Maksima Ispovednika u Kostolcu, naše Biblioteke i Kluba ljubitelja knjige «Majdan». Naša manifestacija ima za cilj da oko crkve, oko oltara, oko pisane i govorene pesnicke reci okupi duh, slovo, kulturu, misaonost, polet, ljubav, razdraganost sve sa jednim ciljem, da se sabiramo i saberemo u crkvi i oko crkve zato što je ona matica, matrica, sabranje... Crkva je stožer, jedna zajednica, jedna nova porodica i u njoj naravno ima mesta za sve, napomenuo je na svecanom otvaranju manifestacije Aleksandar Mihailovic, paroh novokostolacki.

U «Besedi Pesnika» nastupio je književnik Raša Peric, inace kum ove manifestacije, a pored izložbe slika, ucenici OŠ «Jovan Cvijic» iz Kostolca citali su najuspešnije radove na raspisanom konkursu casopisa « Cacko pero» za koje su im urucene i prigodne nagrade. Iste veceri nastupili su i ucenici Muzicke škole «Stevan Mokranjac» iz Požarevca, a izvod iz pohvala Sv. Cirilu i Metodiju kazivao je Mile Marinkovic, požarevacki glumac i reditelj. U cetvrtak 22. maja, drugog dana manifestacije održana je promocija knjige pesama za decu «LJubav na klackalici» Ane Dudaš cije su stihove citala deca iz Malog Crnica. U nastavku programa pod nazivom «Deca pesnici i pesnici deci» nastupili su Katarina Vukeljic, Radmila Zoric, Lidija Malovic Koci, Milovan Paunkovic, Petar Pavlovic i Ivana Matic. Kostolacku publiku posebno je obradovao nastup Decije pozorišne družine «Patuljci» i ucenika niže Muzicke škole iz Kostolca.

Treceg dana «Kostolacke žiške» u crkvi je priredena izložba kopija fresaka studenata Akademije SPC za umetnost i konzervaciju «Hrišcanstvo kod Srba u Prednemanjickom periodu», a potom i dva zanimljiva predavanja Gorana Janicijevica i Mije Stanojlovica, docenta i profesora Akademije SPC za umetnost i konzervaciju - «Ranohrišcanski motivi na freskama arheološkog lokaliteta Viminacijum» i «Kosovske freske ili jevandelja u slikama - zavet predaka Kosova». U muzicko poetskom recitalu «Oj Kosovo, Kosovo» ucestvovali su Ivana i Jelena Žigon. Pored Arhijerejske liturgije i rezanja slavskog kolaca biblioteke koja slavi Cirila i Metodija u jutarnjim satima, završetak ovogodišnje manifestacije obeležili su Književno-duhovni susreti nastupom Slobodana Rakitica u «Besedi o slovu i jeziku», dok su u «Azbukovanju duha» ucestvovali Rajko Petrov Nogo, Milovan Lujo Danojloc, Milica Jeftimijevic Lilic, Dragoslav Živadinovic, Danilo Radojkovic, Lidija Malovic Koci i Biljana Milovanovic. cuvari Žiške Raša Peric, Dragan Dragojlovic, LJubiša Ðidic, Ana Dudaš, Slavica Jovanovic, Zoran Stojicevic Rikardo, Vojkan Ivkovic, Miša Milic, Darko Markov i Stojan Stojanovic. Program je završen nastupom Verice Miloševic, glumice, Jelene i LJiljane Rakic, solistkinja Hora Eparhije Branicevske i Vokalno instrumentalnog ansambla Muzicke škole « Stevan Mokranjac» pod rukovodstvom profesora Ilije Rajkovica i Mladena Nicica.

- Kostolac postaje prepoznatljiv u drugim sredinama, ne samo kao grad uglja i struje vec kao grad duha, ljubavi, životne radosti i lepote stvaranja. Ovogodišnjim programom su se definisali sadržaji koji ce „Kostolacku žišku” krasiti u narednim godinama. Jednostavno su se nametnuli programi koji afirmišu decije stvaralaštvo, programi, izložbe i predavanja iz oblasti likovne umetnosti kao i sadržaji koji doprinose negovanju pismenosti i kulturne tradicije srpskog naroda, prouca- vanju srpskog pisma i književnosti i književna i umetnicka dela inspirisana duhovnošcu pravoslavlja. Potekle su i nove ideje, zasadicemo u porti naše crkve Kostolacki pesnicki vrt, pokrenuti i brojne druge aktivnosti oko kojih cemo okupiti sve pesnike i stvaraoce koji vole i žele da dodu u naš grad, kaže Slavica Pejovic, upravnik Biblioteke i predsednik Odbora za kulturu u GMZ Kostolac.

Ovogodišnju manifestaciju « Kostolacka žiška» pomogli su SO Požarevac, Savet GMZ Kostolac, PD TE- KO „Kostolac” i PD „PRIM”.

M. Kuzmanovic

U SALI FEDRAS-A U MALOM CRNICU PROŠLE SUBOTE

"KAKO SU SE VOLELE DVE ŽABE"

Clanovi Kulturno-umetnickog društva "Mladost" iz Kališta izveli su prošle subote u sali FEDRAS-a u Malom Crnicu premijeru decje predstave "Kako su se volele dve žabe" Miloša Miloševica-Šike. Predstavu u kojoj su uživali najmladi posetioci, odnosno oni kojima je ona i namenjena, režirao je Željko Svetomirovic.

S.E.

ULIS "MILENA PAVLOVIC BARILI" - KOLEKTIVNA IZLOŽBA DO 31.MAJA

SLIKARSKI "ŠVEDSKI STO"

Svecano otvaranje izložbe slika Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” prošlog petka okupilo je veliki broj ljubitelja slikarstva u holu Centra za kulturu, ali je ovaj multimedijalni doživljaj pružio satisfakciju i onima koji poštuju pisanu rec, muziku i ples. Posle pozdravne reci predsednice Radoslavke Rade Pejic, mlade balerine Marina Rakic i Andela Vukovic, uz klavirsku pratnju profesora Ilije Rajkovica odigrale su varijaciju iz baleta “Krcko Orašcic”, kao i jednu modernu koreografiju, a stihove je govorio pesnik Dragiša živadinovic.

Izložbu je otvorio istoricar Miroljub Manojlovic, uz osvrt na dugu tradiciju ULIS-a koji postoji vec 57 godina.

Na ovoj, tradicionalnoj prolecnoj izložbi svoje radove izložila su 22 umetnika, a pažnju je izazvalo ucešce cetrnaestogodi-šnje Biljane Rakic koja je bila gost izložbe, cime slikari ohrabruju mlade stvaraoce da se pridruže klubu i ocima javnosti prikažu svoje stvaralaštvo.

Raznorodnost tema, tehnika i umetnickih pristupa svakako odlikuju ovu izložbu, uz evidentnu originalnost i autentican licni pecat svakog od izlagaca.

Izložba je otvorena do 31. maja, kao i knjiga utisaka na cijim stranicama posetioci mogu zabeležiti svoje impresije i sugestije.

L.L.

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

SPREMNI ZA LETNJU SEZONU

Aktivnosti Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe” Požarevac, posle niza akcija u 2007. i pocetkom 2008. godine, nastavljaju se, a ono što sledi je uredenje pijaca u gradu, intenziviranje prikupljanja reciklažnog otpada, kao i priprema za letnju sezonu i naravno sedmojulski vašar. Direktor JKP Saša Valja-revic kaže da je reciklaža, kao ekološka preventiva naišla na dobar odjek medu gradanima opštine Požarevac.

- Što se tice Radne jedinice Reciklažni centar u okviru nastavka projekta prikupljanja pet ambalaže, limenki, papira i kartona, nastavicemo, ne samo sa objektima kolektivnog stano-vanja, vec i sa objektima individualnog stanovanja. Pilot program zapocecemo u Mesnoj zajednici ceba, gde cemo podeliti xambo vrece, tako da ce gradani moci posebno da odlažu papir, posebno pet ambalažu, a istoga dana kada se odnosi komunalni otpad dve razlicite službe ce odnositi otpad, komunalna služba i služba Reciklažnog centra. To je pocetak širenja programa i nastavak saradnje sa gradanima koji se polako navikavaju na “selektiranje na kucnom pragu”, koje je zapoceto u decembru i veoma dobro prihvaceno. Medijska kampanja je dosta uticala na to, a sada cemo takode raditi kampanju u okviru koje cemo informisati gradane o selektiranju na kucnom pragu. Na osnovu analize utvrdili smo da citava akcija ide dobro, da svakim danom imamo više i peta i kartona. U poslednjih nekoliko godina imamo žarka leta, tako i ove godine ocekujemo visoke temperature kada se u vecoj meri upotrebljavaju sadržaji pet ambalaže, zato cemo uvesti još jednu smenu koja prikuplja takav otpad. I trgovinske radnje imaju mnogo vece kolicine kartona. Ujedno molim gradane koji imaju trgovinske radnje da karton koji odbacuju spakuju. Komunalna inspekcija obilazi teren i upozorava pojedince koji ne poštuju obavezu da svoj otpad odlažu na adekvatan nacin.

Savremene pijace

O pijacama u opštini Požarevac, njihovom održa-vanju i inovacijama koje se planiraju, Valjarevic kaže:

- Završili smo rekonstrukciju pijace u Kostolcu, ostalo je da rešimo još problem zagrevanja krovne konstrukcije koja reflektuje visoke temperature, a to smo uspeli postavljanjem platna, tako da temperatura više nije visoka. Pijaca u Šumadijskoj ulici u Požarevcu ce takode biti rekonstruisana. Ova pijaca ima dva dela, u jednom se prodaju poljoprivredni proizvodi, u drugom razlicita roba. Tu postoji i problem prodavaca koji svoju robu drže na javnim površinama, tako da se dogada da u šumadijskoj ne može da se prode trotoarom. Da se to više ne bi dešavalo dao sam nalog strucnim službama da se pripremi tender na kome bi uradili najpre projekat za natkrivanje pijace i drugacijeg uredenja i postavljanja tezgi. Prodavci ce imati više prostora za izlaganje svoje robe, a ujedno ce se obezbediti prostor i za one koji ga do sada nisu imali. Inspekcijske službe, posebno sanitarna i veterinarska ovih dana obilaze sve pijace u Srbiji, pa i naše i naložili su nam da se više ne može prodaviti bilo koji proizvod, pocev od mlecnih, mesnih, pa do konditorskih, na mestima koja nisu odgovarajuca.

Molio bih sve naše sugradane koji se bave prodajom da ne pokušavaju prodaju svojih proizvoda van vitrina koje su namenjene ovakvoj prodaji. Naši inkasanti, takozvani pijacari imali su problema prilikom upozoravanja da se to ne radi. Neadekvatna prodaja mesa i mlecnih proizvoda može izazvati oboljenja, a s obzirom da nadležne službe uzorkuju proizvode i rade njihovu analizu, ukoliko se utvrdi da nisu ispravni, može im se zabraniti prodaja. Dosta smo radili na tome da se poboljša i kvalitet proizvoda, a ne samo uslovi prodaje, jer je zdravlje gradana na prvom mestu. Ja se nadam da ce radovi na rekonstrukciji pijace u šumadijskoj moci da pocnu na jesen, a kada budu završeni to ce biti jedna od najuredenijih pijaca u Srbiji.

Dakle, pokušacemo da rešimo problem svih pijaca u gradu, a isto tako da obezbedimo svima koji su zainteresovani za zakup prodajnog mesta, cime ce se regulisati divlja prodaja.

U Šumadijskoj ulici postoji i “mali buvljak” koji je na moje insistiranje ograden, zbog ružne slike koju je ostavljao, taj prostor je predviden za izgradnju poslovno-stambenog objekta, gde ce biti premeštene prostorije Direkcije za izgradnju opštine Požarevac. Prodavcima ce biti omoguceno da rade na lokaciji novog buvljaka, jer smo u proteklih mesec dana proširili ovu lokaciju. Pijacnim danima gradanima ce biti obezbeden besplatan parking u okviru prostora Reciklažnog centra koji se nalazi u toj ulici.

Pijaca na Pionirskom trgu je pre nekoliko godina uredivana i ona ima sve uslove za rad, a mi cemo svim zaniteresovanim zakupcima koji nemaju prostor ponuditi zakup na ovoj pijaci.

Video nadzor na gradskim grobljima

Problem sa divljim prodavcima imali smo i ispred Starog groblja, gde se prodavalo cvece bez adekvatnih dozvola i sumnjivog porekla. Spremni smo da odredimo lokaciju gde bi se odvijala prodaja.

U okviru Radne jedinice “Grobljanske usluge” planiramo da i Staro i Novo groblje “pokrijemo” dvadesetcetvorostanim video nadzorom, jer su se više puta dešavali pokušaji krade, primera radi, pokušana je krada bakarne krovne konstrukcije sa kapele, gradani su to videli i prijavili, a pocinioci privedeni. Kradu se vaze od mermera, ukrasi i slicno, a da bi se to sprecilo uvodi se video nadzor. Time cemo spreciti i nekontrilisane ulaske u groblja, jer se dešavalo da organi MUP-a intervenišu zbog špriceva koji su više puta nalaženi u starim zidanim kapelama; ovakve kapele se više ne zidaju nigde u Srbiji, to je zabranjeno. Na Novom groblju nema kapela i tamo je manji broj nekontrolisanih ulazaka.

Uskoro komunalna policija

U Mesnoj zajednici Gornja Mala, naselje Busije imamo nekoliko individualnih objekata koji ne poštuju odluku o odlaganju komunalnog otpada, vec svakodnevno na autobuskom stajalištu u šestoj lickoj ulici “prave gomilu” i time ugrožavaju svoje komšije. Tu ce takode biti postavljena kamera i pocecemo sa kažnjavanjem. Uskoro ce biti formirana i komunalna policija koja ce imati ovlašcenja da izrice mandatne kazne, najpre ce pocinioci biti upozoreni, a potom ce im biti izrecena kazna. Postoje pojedinci kojima nije dovoljno upozorenje, cime ugrožavaju druge i životnu sredinu. Slicno se dešava u Vinogradskoj ulici, u Mesnoj zajednici Park, gde pojedinci ne prihvataju upozorenja, vec otpad odlažu na nepredvidenom mestu. Za tako bahate gradane neohpodno je primeniti kazne. Formi-ranjem nove gradske skupštine, po Zakonu o lokalnoj samoupravi bice oformljena komunalna policija u okviru opštinskih službi, odnosno komunalne inspekcije u koje ce biti primljeni novi mladi ljudi kojima ce to biti svakodnevni posao. Treba naglasiti da se za sanaciju divljih deponija iz buxeta izdvaja po nekoliko miliona, cime grad ostaje uskracen, recimo za jedan vrtic, ili renoviranje škole, zbog bahatog ponašanja pojedinaca.

Akcija uredenja grada uspešno privedena kraju

Akcija uredenja grada koja je pocela pocetkom aprila imala je male prekide zbog vremenskih uslova, a u okviru nje je ureden najveci broj mesnih zajednica u gradu. U odnosu na prošlu godinu ima dosta promena, jedan broj mesnih zajednica je pametno iskoristio površine koje smo mi uredili, primera radi MZ Gornja Mala, Burjan, gde je na uredenim površinama posta-vljen mobilijar za decju igru. Imamo primer pokušaja da se na slicnim površina, usled popularnosti “belog sporta” naprave teniski tereni, što je dalo pozitivnu konotaciju citavoj akciji. Veliku zahvalnost dugujemo preduzecima koja su nam izašla u susret i besplatno ponudila svoje usluge, primera radi “Moravac” iz Lucice, “Autotransport” iz Kostolca, PD Kostolac, “RIO” iz Kostolca koji je i naš poslovni partner, GP “Stig”, Preduzece za puteve Požarevac, “Srmeks” i drugi, kaže Valjarevic.

Pripreme za vašar i letnju sezonu

U toku su i pripreme za sedmojulski vašar koji je drugi po velicini u Srbiji, on ce biti na istom prostoru kao i prošle godine, a izdavanje prodajnih mesta, kao i prostora za postavljanje sprava za zabavu ce poceti polovinom juna. Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” se vec priprema i tokom iduce nedelje pocece sa uredenjem prostora na kome ce se održavati vašar.

Letnji režim rada u JKP je vec poceo, tako da od 1. maja radnici pocinju da rade od 6 sati ujutru. Ulice ce biti cišcene dva puta dnevno, tacnije, tokom dana ce se obavljati cišcenje, a nocu pranje. S obzirom da je Kostolac dobio svoje adekvatno vozilo za pranje i održavanje javne higijene, u Požarevcu ce za ove svrhe biti korišcene tri cisterne, a mnogo veci broj ulica nego lane bice obuhvacen programom održavanja.

L.L.

AUTO CENTAR NR, OVLAŠCENI PRODAVAC FOLCVAGENOVIH VOZILA

PROMOCIJA MODELA GOLF

Auto centar NR sa sedištem na Beogradskom putu bb je 21. maja u Petrovcu na Mlavi predstavio model golf 5. Cilj ovog predstavljanja je pocetak kampanje za navedeni model, pod nazivom “Akcija”, tokom koje ce svi zainteresovani u naredne cetiri nedelje imati mogucnost da ostvare odredene popuste i besplatno kasko osiguranje za isti model. Na lageru Auto centra NR se nalaze modeli sa svim paketima koji mogu biti interesantni za klijente.

Na promociji u Petrovcu zainteresovanima je bilo omoguceno testiranje modela golf, polo i caddy-maxy koji pripada gami privrednih vozila. Promociju je omogucio vlasnik firme “Real” sa sedištem u Stamnici cija je osnovna delatnost proizvodnja likera i vina.

Otilija Radojcic, direktor prodaje u Auto centru NR kaže da je do ove saradnje došlo na predlog gospodina Vladana Zdravkovica, vlasnika “Reala”.

- Sa velikim zadovoljstvom smo prihvatili saradnju sa Realom iz Petrovca, jer se radi o zanimljivom nacinu pri- bližavanja naših modela ljubiteljima automobila koji nisu imali prilike da osete kvalitet i performanse Folcvagena. Rado se odazivamo na pozive svih onih koji žele promociju u svom gradu. Odziv gradana Petrovca je bio veliki i sa zanimanjem su propratili promociju. Posebno su bili oduševljeni ovakvim nacinom predstavljanja automobila, a u isto vreme dobili su kompletne informacije u vezi finansiranja kupovine. Veliku pažnju izazvala je mogucnost kupovine preko Porsche mobility-ja koja pruža najpovoljnije uslove za sve klijente koji su u radnom odnosu, kaže Otilija Radojcic.

Jedan od razloga promocije bilo je i predstavljanje prve Rent a car agencije u Branicevskom okrugu koja je otvorena pre mesec dana u Požarevcu. Ova agencija iznajmljuje vozila svakodnevno, a svi automobili kupljeni su u Auto centru NR. Za sada su to automobili polo koji su i najprodavaniji zbog male potrošnje, pristupacne cene, komfora koji pruža i prilagodenosti gradskoj vožnji. Iz Auto centra NR porucuju svima koji su zainteresovani za otvaranje agencija ove vrste da se mogu obratiti u cilju saradnje na obostrano zadovoljstvo, s obzirom na to da Folcvagen omogucava specijalne uslove za kupovinu automobila koji ce biti korišceni u toj delatnosti.

Za sve detalje vezane za akciju na raspolaganju su vam prostorije salona i telefon Auto centra NR: 012/ 285-103, gde ce vam ljubazno osoblje odgovoriti na sva vaša pitanja.

L.L.

HUMORESKA

PRAVI COVEK

Još se slavlje i euforija od pristalica gospodina Stojanovica nije stišalo, a u skupštinskom bifeu analizirali su rezultate izbora.

- Ma, ja sam od samog pocetka znao da ce Stojanovic pobediti. Boljeg coveka nema u gradu, regionu, pa i šire.

- Ja sam oduvek verovao u njega. Moj brat od strica išao je sa njim u osnovnu školu i Stojanovic je vec tad ispoljavao sklonost ka politici. Bio je predsednik razredne zajednice.

- To što vi pricate nije ništa u odnosu na moje poznavanje s njim koje datira još od studentskih dana. On je, kao vanredni student, davao ispite na vreme i to, u proseku, sa osmicom.

- LJudi moji, kad je moja nepokretna baba cula da je Stojanovic pobedio, ustala je iz kreveta i pocela da igra ‘’moravac’’. Nije mogla da stane sve dok je nismo na rukama vratili u krevet.

- Šta tu bulaznite? Stojanovic je veliki moralni lik i ima vikendicu na Dunavu pored moje tetke. Moj teca kaže da je to jedan divan covek i velika poštenjacina, jer, kad dode na vikendicu službenim autom, nikad ne naplati dnevnicu.

- Sve u svemu, mi boljeg coveka nismo mogli da izaberemo.

- Ja bih njega postavio za premijera!

Sutradan, izborna komisija dala je novo saopštenje za javnost: pri prebrojavanju glasova, došlo je do greške, tako da nije najviše glasova dobio Stojanovic, vec gospodin Stanojevic.

U skupštinskom bifeu, sedela je skoro ista ekipa.

- Kakva sreca, ljudi, što nije pobedio Stojanovic! Pa, da je on izabran, to bi bila veca šteta po nas nego od NATO agresije! Ja sam od samog pocetka znao da on nece da pobedi, jer goreg coveka nema u gradu, regionu, pa i šire.

- Ja nikad nisam verovao u njega. Moj brat od strica, što je išao sa njim u osnovnu školu, kaže da je Stojanovic vec tad krao glasove ne bi li postao predsednik razredne zajednice.

- Ma, opasan tip! On je kao student muvao na ispitima, nekad su i drugi polagali umesto njega, a prosecna ocena mu je cista šestica. Ko zna, možda je i diplomu falsifikovao!

- Iju, teško meni, da je Stojanovic izabran, nagrabusili bismo kao žuti!

- Ma, kao crveni!

- I plavi!

- Kad je moja nepokretna baba cula da je Stojanovic izabran, pocela je da se guši. Morali smo da pozovemo hitnu pomoc, a u pripravnosti je stajalo i vozilo za pogrebne usluge. Sirota moja baba!

- To je jedna velika bitanga! Stojanovic ima vikendicu na Dunavu, pored moje tetke. Moj teca kaže da je to dubre od coveka i šta sve, kao takav, nije pokrao. On, bre, kad dode na vikendicu službenim autom, naplati dnevnicu i uzme pare za odvojeni život od kuce.

- Dobro da nije izabran, jer goreg od njega nema.

- Ma, ja mu ne bih dao da bude ni portir!

- Kakva sreca za nas što je pobedio Stanojevic! Boljeg coveka nema u gradu, regionu, pa i šire!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nekad bili jednopartijski, a sada jednakostranacki izbori.

- Tek iz treceg pocasnog plotuna su ga pogodili!

- Ko tebe kamenom, ti njega hlebom od prekjuce!

- Da je poslanik, Kraljevic Marko bi u Parlament uveo i šarca!

- Sudbina se poigrala nama - igramo kako Amerika svira!

Miodrag Lazarevic