Header

USPEH MIMO TRADICIONALNE POLjOPRIVREDE

IMA ZARADE U AGRO BIZNISU

- Profit iz poljoprivredne proizvodnje ostvarili provizvodaci voca, cveca i riba

Održan je i sedmi regionalni sabor poljoprivrednih rekordera. Najviša priznanja dobilo je 30 primernih domacina iz Branicevskog i Podunavskog okruga, zatim tri agro menadžera i dve zadruge za uvodenje inovativnih programa. Na ovom skupu svako od njih govorio je o svom biznisu, tehnologiji, proizvodnim tajnama, razvojnim šansama, isplativnosti proizvodnje. Vecina njih žalila se na malu isplativnost proizvodnje, a neki su govorili o cistom gubitku posle podvucene crte iza jednogodišnjeg rada. Ima i zadovoljnih. Ovde je rec o ljudima koji krce put ka isplativoj poljoprivredi.

DUŠAN STANKOVIC iz Kusica kod Velikog Gradišta je pionir u cvecarstvu u ovom delu Srbije. Njegov otac zaradivao je gajeci povrce, a on je sa suprugom krenuo u proizvodnju za koju i danas mnogi veruju da ne može obezbediti egzistenciju porodice. Dokazao je suprotno. Zadovoljan je poslom koji je postao biznis (iako je i za njega i za suprugu dopunski posao, posle „državne“ službe). I ne samo da su Stankovici postali poznati u krugovima cvecara u Srbiji (i šire), gotovo celo selo Kusice „inficiralo“ se gajenjem i prodajom cveca. U dva prethodna vikenda u to su mogli da se uvere posetioci festivala cveca (ove subote u Požarevcu, prošle nedelje u Kusicu). Razvoj cvecarstva nije samo šansa za poljoprivrednike. Upravo ovaj primer pokazuje da to može biti i dopunski izvor prihoda za zaposlene koji sa malim platama jedva sastavljaju kraj sa krajem.

RADOJKO MIJAILOVIC iz Vucaka kod Smedereva 40 godina se bavi vocarstvom, posebno proizvodnjom breskve. Uzgaja nektarine. Kaže da medu prvima stiže na pijacu ostvarujuci visoku cenu za svoje proizvode. Usavršio je tehnologiju tako da za uložen novac dobije maksimalni rezultat. Zadovoljan je proizvodnjom i profitom. Vocarstvo traži mnogo znanja, mnogo rada, dobru saradnju sa kolegama radi zajednickog nastupa na tržištu. Sve to je dostižno, što znaci da se i drugi poljoprivrednici mogu okušati kao vocari, posebno s obzirom na otvaranje granica i izvozne šanse prema Rusiji i Evropskoj uniji.

DRAGOSLAV MILIC iz Ceremošnje kod Kuceva bavi se takozvanom svaštarskom proizvodnjom. Agrarni ekonomisti bi sa gnušanjem odbacili mogucnost da se svaštarenjem u bilo kom poslu može napraviti dobar rezultat. Tako je u principu, ali – u konkretnom slucaju, Dragoslav je svoju proizvodnju podredio seoskom turizmu. Za turiste koji se odluce za boravak na selu, potrebno je obezbediti raznovrsne poljoprivredno-prehrambene proizvode, od vruce mirišljave pogace ili proje od domaceg belog kukuruza, preko mlecnih proizvoda, do voca, povrca, mesa i pica. Njegov biznis u turizmu je još pionirski, ali je siguran da je našao sopstveni program koji ce mu doneti vecu zaradu nego da se bavi tradicionalnom poljoprivredom. Pojedini lokaliteti našeg kraja vape za malim projektima ruralnog turizma.

SLOBODAN DRAGOJEVIC iz Petrovca izgradio je ribnjak na maloj reci Vitovnici. Planinska recica snabdeva vodom ribnjak u kome je za godinu dana proizveo pet hiljada kilograma pastrmke. Tražnja pastrmke „porcijaša“ potvrdila je dobar projekat i pokazala drugima koji su pred dilemom, za koji posao se odluciti. Planinski vodotoci velika su šansa, još neiskorišcena. Uzgred, Srbija troši malo ribe, ali i od tako male potrošnje, na naše trpeze stiže preko 70 odsto riba! Sigurno tržište i zarada.

ZORAN STAMATOVIC iz Ribara u opštini Žagubica jedan je od prvih pcelara koji je na tržište izneo brendiran med pod oznakom „Homoljski med“. Brendirana roba lakše krci put na tržištu i garantuje dobru cenu. Sa svojim kolegama pcelarima i ljudima iz opštine postarao se da dobiju brend, tako da ubuduce pod tim nazivom mogu prodavati med samo pcelari iz Homolja.

Brendiranje povecava tržišnu šansu poljoprivrednika, ali se tradicionalnim ratarenjem (pšenica-kukuruz) teže može doci do brenda nego u primerima koje smo naveli.

Sve teži uslovi poljoprivredne proizvodnje naterace naše domacine da potraže isplativije programe, oslobadajuci ih grcevitog oslanjanja na tradiciju.

Bogdan Živanovic

KULTURO, EVE ME!

SILOVANJE!

Kupujem hleb u pekari. Ispred mene, bez pardona staje gospoda i kaže prodavacici: Daj mi jednu pirošku sa sira! Posle nešto razmišljam - koji je padež u pitanju i nerviram se po ko zna koji put, ne zbog padeža, nego zbog neke lude, precutno odabrane opcije šireg kruga stanovništva Pašaluka Branicevskog da iskrivi sve što je moguce iskriviti u svom maternjem jeziku. Ok, ne mora niko da se po citav dan preslišava: ko, šta, koga, cega, kome, cemu i ostalo, ali zar mora namerno da upropasti rec koja je osnova komunikacije medu ljudima. Ovde kao da je sramota govoriti maternjim jezikom, onako kako nas uce u školama. Nije da ne znamo, nego necemo, a necemo jer se bojimo da ce nas ismevati. Zona sumraka. Mogu još da razumem baku iz Homolja koja govori u svom selu svojim dijalektom, mogu da razumem akcente i licne potrebe da se svako izražava kako mu volja, ali ne mogu da razumem kada onaj koji je bar srednju školu završio, pita: koja ti je marka koliju?, Ce dodeš veceras?, ili izjavi kako je "ispoštovao" kolegu, "pricao sa mobilnim" ....

Cini mi se da je odavno primeceno kako Srbi, generalno, kubure sa kulturom i svim njenim aspektima, a ovi naši istocni vilajeti kao da se takmice za olimpijsko zlato ko ce više da zaostane u tom pogledu. Nije problem sagraditi kucu od pet spratova sa liftom i svetlecim bilbordom, nije problem voziti džip, ferari, i cuveni kockasti mercedes, ali je problem ogroman pravilno izgovoriti: utakmica, kobasica, carapa. Nisu ni lokalni politicari, misli se na sve kneževine u pašaluku, ukljucujuci knezove, age i paše (cast izuzecima), od onih koji se ubiše tražeci pravilne recenicke sklopove, a o intonaciji, deklinaciji i akcentaciji da i ne govorimo.

U recnicima, a i na svemogucem Interntetu može se pronaci da termin "Kultura" potice od latinskog Colere, što u prevodu znaci: uzgajati, štititi, poštovati, nastanjivati. Kultura se poistovecuje sa civilizacijom, što znaci da je u suprotnosti sa prirodom, što dalje znaci da se covek ne može ponašati kao životinja. Covek zna da ne može vršiti nuždu u sobi u kojoj ruca, da ne može da ide nag, vodi ljubav na ulici, pljuje na tepih u gostima, da siluje, pljacka i tome slicno. No, namerno sakatiti sopstveni jezik i ponašanje je isto što i silovanje, pljuvanje i pljackanje kulturnog identiteta nacije. Kultura, ciji je sastavni deo jezik, podrazumeva citav sistem vrednosti, normi, obrazaca ponašanja i nadasve logiku koja je, uz inteligenciju, odlika samo homosapiensa, samo coveka, medu svim vrstama života na našoj rodnoj planeti. Nije sramota ne znati, sramota je ne pitati, ali kod nas je sramota i pokazati da znaš, jer ceš ga, bato, na...grabusiti zato što se praviš pametan. Bolje ti je da se utapaš u masu brzopoteznih ispaljivaca iskrivljenih intonacija, a cesto, bogami i znacenja, nego da gradiš licni identitet, stav i odnos prema realnosti. Ovo drugo ume da zaboli kad te nataknu na zub, "metnu na led", "precrtaju", i zabeleže crvenom olovkom. Kao da su svi ono latinsko Colere poistovetili sa kolerom, pa se klone kulture i njenih nagoveštaja da ne bi ispali šonje, mudrijaši, uobraženi, razmeženi, pederi, lezbijke, filozofi, pametnjakovici, razmetljivci... Pade mi na pamet: zašto ne bi Gradska uprava jednom godišnje, umesto na neki od sajmova, slala kultruno ugrožene kategorije stanovništva na seminare u Belgiju, Englesku ili Švedsku, da malo po ulicama razgledaju kako se narod ophodi u svakodnevnoj komunikaciji. Verovatno bi to bio neizvodljiv poduhvat u finansijskom smislu, jer bi za ove naše potrebe na planu kulturne edukacije bila potrebna citava flota Pan Amerikena da preveze ugrožene na kulturno dekontaminiranu teritoriju. U Londonu, od 12 miliona stanovnika ne možeš sirenu da cuješ na ulici, a kamoli da ti neko dobaci iza leda, podlo, kroz zube i zluradi, kao duhoviti smeh, upucen onima koji su naokolo više nego onome kome se obraca: ala si se obukla, ceš u operu bice!?

Dokle više tog zabadanja noseva u tude krevete, novcanike, šifonjere, koverte sa platom? Bolje bi bilo da se malo više zabadaju u knjige, bontone, ili makar prirucnike, kad vec ni škola ni kuca nisu uspeli da nas vaspitaju.

Zato lepo Manda rece u "Dva sata kvalitetnog novogodišnjeg programa" pre podosta godina: Kulturo, eve me!

Lela Likar

HALO 92

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Vicentija B.(1968) iz Kuceva zbog sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službene isprave i falsifikovanje isprave. Slobode su lišeni i Jelena R.(1975) iz Majdanpeka i Davor R.(1975) iz Kuceva i protiv njih podnete su krivicne prijave zbog sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja.

Osumnjiceni Vicentije B. radeci kao cuvar šuma u Šumskom gazdinstvu "Severni Kucaj", Šumska uprava Kucevo, tokom 2008. godine, omogucio je "Samostalno-zanatskoj trgovinskoj radnji " Drvoproizvod" iz Neresnice da preko dozvoljenog godišnjeg plana i bez izvršene doznake bespravno posece 422 drveta. Novac od prodaje drvnog sortimenta koji je stizao na bankovni racun vlasništvo ove zanatske radnje, osumnjiceni je podigao falsifikujuci potpis vlasnika zanatske radnje. Na taj nacin osumnjiceni šumar stekao je protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.122.557 dinara.

Jelena R. osumnjicena je da je radeci kao šumarski inženjer u Šumarskom gazdinstvu "Severni Kucaj" izvršila doznaku 422 stabla više nego što je evidentirano u doznacnim knjigama., dok je Davor R. radeci kao blagajnik banke omogucio podizanje gotovog novca osumnjicenom šumaru sa racuna vlasništvo zanatske radnje " Drvoproizvod".

Osumnjicenima je istražni sudija Opštinskog suda u Kucevu odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

l Zbog sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja, požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Aleksandra Ð. (1968) iz Braniceva.

On je osumnjicen da je kao direktor Komunalnog javnog preduzeca "Golubac" primio novac na ime izmirenja duga za vodu meštaninu Vojilova. Primljeni novac direktor ovog preduzeca nije uplatio na ime regulisanja duga za vodu pa je ošteceni meštanin Vojilova odlucio da slucaj prijavi policiji.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Ivana M.(1986) iz Bradarca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo krada. On je osumnjicen da se tokom 2008. godine ilegalno prikljucivao na telefonske brojeve drugih korisnika meštana Bradarca. Samo sa jednog telefonskog broja na koji se ileglano prikljucio osumljiceni je obavio oko 40 razgovora pozivajuci broj u Sjedinjenim americkim državama.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Bojana K.(1978) iz Novog Sada, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica. On je osumnjicen da je tokom marta 2009. godine neovlašceno upotrebio "Viza" platnu karticu svoje poznanice i sa bankomata nekoliko banaka podizao novac. Oštecena Požarevljanka od koje je Novosadanin neprimeceno pozajmljivao platnu karticu slucaj je prijavila policiji pošto je primetila vece novcane transakcije na svom racunu koje ona nije izvršila.

NARODNA BIBLIOTEKA POŽAREVAC

NOVINE NA INTERNETU

U narodanoj biblioteci "Ilija M. Petrovic" proteklog cetvrtka prezentovana je EBART medijska dokumentacija koja ce ubuduce omogucavati svim clanovima biblioteke da na Internetu pretražuju dnevne i nedeljne listove. Medijska dokumetancija obuhvata 15 najtiražnijih listova, a podeljena je ta tematske celine, poput novinskih rubrika.

Ovaj projekat realizovala je Narodna biblioteka Srbije i Medijska dokumentacija Ebart u okviru Fonda za evropske integracije.

Arhiva obuhvata i priloge iz informativnog programa televizija sa nacionalnom pokrivenošcu, od januara 2008. do danas, dok bibliografija obuhvata period od 1995. do 2009.godine.

L.L.

VAŽNA INFORMACIJA NOVA POŠTA U ZABELI

Direkcija pošta u Požarevcu obaveštava gradanstvo i poslovne partnere da se u ponedeljak 18. maja otvara nova pošta u naselju Zabela 1 broj 50 sa radnim vremenom od 8-14 casova. Pošta ce obavljati sve vrste usluga iz poštanskog i novcanog saobracaja.

S poštovanjem Vaša Pošta

USPEŠNO REALIZOVANA PREDAVANJA O EKOLOGIJI EDUKOVANO PREKO 200

UCENIKA/CA PRVE I DRUGE GODINE POLITEHNICKE ŠKOLE

U okviru projekta „Ekologija stil života“ u periodu od 31. marta do 15. aprila 2009. godine ralizovana su predavanja o ekologiji, razvrstavanju otpada i reciklaži. Predavanja su realizovali vršnjacki predavaci Omladine JAZAS-a Požarevac u 9 odeljenja kojima je direktno obuhvaceno 247 ucenika/ca.

Projekat je realizovan u saradnji sa NBO COD iz Beograda, sa željom za dalju uspešnu saradnju ovim putem se zahvaljujemo na podršci Fondu za zaštitu životne sredine Grada Požarevca i ambasadi kraljevine Holandije.

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U GRADSKOM VECU POŽAREVCA

GRADSKA VLADA NA STRANI RADNIKA

- Povodom primedbi radnika privrednih društava PRIM-a, Kostolac Usluge, Georad, Autotransport i RIO na privatizaciju i neizvršavanje ugovornih obaveza osnivaca prema njima

- Gradsko vece najavilo podršku sindikatu i rukovodstvu u ocuvanju radnih mesta i egzistencije radnika

slika

Prošlonedeljna Konferen-cija za novinare u Gradskoj upravi Požarevca pocela je izvinjenjem gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, predstavnicima medija što su na pocetak morali da cekaju skoro sat vremena. Razlog kašnjenja Konferencije koja je umesto u 12 pocela u 13 sati bio je u preobimnom dnevnom redu Gradskog veca koje je i bilo povod susreta sa novinarima. Na dnevnom redu Veca, naime, našlo se 40 redovnih i nekoliko dodatnih tacaka zbog cega je rasprava potrajala duže od planirane. Zakljucke sa Veca, pored gradonacelnika, novinarima su saopštili još i Petar Rajic, nacelnik za privredu, finansije i trezor, Aca Ðokic i Sladan Stevic, clanovi Veca zaduženi za sport, odnosno poljoprivredu.

O najvažnijim pitanjima na Vecu, o problemima privatizacije u privrednim društvima PRIM, Kostolac-usluge, Georad, Autotransport i RIO, grado-nacelnik je informisao da je lokalna samouprava voljna da pomogne obzirom da se radi o ocuvanju radnih mesta u privredi Grada i životnoj egzistenciji radnika ovih preduzeca.

--Zajednicki problemi ovih preduzeca su u buducoj privatizaciji i neispunjenju ugovornih obaveza od strane Republicke vlade, odnosno EPS-a tako da postoji jedno nezadovoljstvo kod sindikata ovih privrednih društava. Tražili su podršku lokalne samouprave, mi smo ih saslušali, napravili smo odredene zakljucke i danas smo se na Vecu dogovorali kako da pomognemo radnicima tih bivših, zavisnih preduzeca TE-KO Kostolac. Nakon rasprave odlucili smo da konkretne zakljucke usvojimo na sledecoj sednici Veca. Inace, suština njihovih zahteva je u tome da se odloži rešavanje po zahtevu Agencije za privatizaciju za davanje saglasnosti na inicijativu za privatizaciju zbog nepoštovanja sporazuma, da se od strane osnivaca TE-KO Kostolac EPS izvrši revizija opravdanosti izdvajanja preduzeca, da se zatraži od osnivaca da ispune 4. tacku sporazuma i da se otpremnine koje primaju radnici EPSa omoguce i radnicima ovih preduzeca. Zahtev je i da se stavi van snage odluka o izmeni i dopuni odluke o unutrašnjem uredenju i sistematizaciji radnih mesta u TE KO Kostolac broj 3, 7,9,8, od 5. jula 2005. kojom se stvaraju paralelne službe kod osnivaca i kod preduzeca koja su izdvojena. Predloženo je da Gradsko vece Požarevca zatraži od Vlade RS da se svim ovim preduzecima omoguci iskljucivo pravo vršenja poslova kod osnivaca EPS-TE-KO Kostolac u smislu Zakona o javnim nabavkama. Kako sada stvari stoje, veliki broj firmi van teritorije grada Požarevca dolazi i zakljucuje ugovore sa termoelektranama i kopovima tako da za Kostolcane nema dovoljno posla i postoji opasnost da ne dobiju adekvatne zarade, kao i da dode do proglašavanja tehnoloških viškova. Gradska vlada ce stati na stranu radnika Prim-a, Kostolac usluge, Georada, Autotransporta i RIA, jer u ovim teškim vremenima želimo da naši radnici imaju posao, rekao je Milosavljevic.

Novinare je interesovalo i u cemu je suština predložene revizije deobnog bilansa izmedu JKP "Komunalne službe" i JKP "Vodovod i kanalizacija" obzirom na cinjenicu da su se ova dva preduzeca izdvojila iz nekadašnjeg zajednickog još pre nekoliko godina. Gradonacelnik je objasnio da je zahtev za reviziju podnelo JKP "Komunalne službe" smatrajuci da je ošteceno prilikom deobnog bilans, odnosno da ta podela nije izvršena u odnosu 50 prema 50 kada je u pitanju imovina direkcije, odnosno sedišta firme. Na poslednjoj sednici Veca formirana je Komisija koja ce razmotriti sve te navode i doneti novu odluku o deobnom bilansu. Radom Komisije bice obuhvacene i radne jedinice u Kostolcu.

Veci broj tacaka dnevnog reda poslednje sednice Veca, odnosio se na sprovodenje postupka utvrdivanja nematerijalne štete gradanima koji su pretrpeli ujede pasa lutalica, pa je s tim u vezi saopšten stav da ce se u svim tim slucajevima, kao i do sada, ici na zakljucenje vansudskog poravnanja i isplate naknade nematerijalne štete. Nadoknada štete u dogovoru sa oštecenim gradanima mnogo je efikasnija od sudskog postupka koji dugo traje i iziskuje daleko vece troškove. Inace, kao odgovorna gradska vlast, požarevacka uprava nadoknadice štetu svim gradanima koje su ujeli psi lutalice, receno je na Konferenciji.

Nekoliko tacaka dnevnog reda poslednjeg Veca odnosilo se na Direkciju za izgradnju, pa je Petar Rajic, nacelnik za privredu, finansije i trezor objasnio da je u pitanju " uspostavljanje procedure kako da se promeni finansijski plan jednog direktnog buxetskog korisnika, kao i indirektnih buxetskih korisnika. Pošto tu ima dosta zahteva odlucili smo se za jednu proceduru putem koje smo ustanovili postupak i usvojili to na Vecu. Istovremeno, Direkcija je u skladu sa tom procedurom imala i zahtev za nekim sitnijim promenama u svom finansijskom planu kao što je promena odgovarajucih namena kako bi zadovoljili potrebe koje nisu mogli precizno da predvide na pocetku. Napominjem da je u svim tim slucajevima, u pitanju zadržavanje u okvirima odobrenih, istih para. Sve što je više od toga mora da ceka rebalans, objasnio je Rajic.

Povodom održavanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, clan Gradskog veca Sladan Stevic pozvao je poljoprivrednike da se prijave za odlazak na ovu manifestaciju, 14. maja, na Dan stocara kada ce štandove i kolekcije izlagaca medu kojima je i požarevacki Zavod za poljoprivredu Stig, posetiti i razgledati i gradsko rukovodstvo Požarevca.

170 godina lokalne uprave

Sa posebnim zadovoljstvom gradonacelnik je novinarima saopštio da je formiran Organizacioni odbor za obeležavanje 170 godina požarevacke lokalne uprave.

-Odbor ce utvrditi termin proslave u okviru koje cemo, svakako, imati jednu veliku izložbu veoma bogate arhivske grade koja svedoci o ovako dugoj tradiciji lokalne samouprave Požarevca. Takode, planiramo da tim povodom u sali 4 otvorimo Spomen sobu sa fotografijama svih dosadašnjih predsednika-gradonacelnika koje imamo u evidenciji. Trudicemo se da ovu godišnjicu obeležimo onako kako to ona zaslužuje, a cinjenica je da je lokalna uprava Požarevca jedna od prvoustanovljenih u Srbiji, kao i da imamo zaista jedno veliko blago kada je u pitanju arhivska grada koja to dokumentuje, pa je prava prilika da to svojevrsno bogatstvo pokažemo gradanima. Da napomenem da cemo na proslavu pozvati i sve videnije gradane koji su u Požarevcu rodeni, koji su u našoj sredini ucili školu, ovde jedno vreme stvarali, a sada žive Beogradu i gradovima širom Srbije, rekao je na Konferenciji gradonacelnik Milosavljevic.

S.E.

OBELEŽEN 9. MAJ, DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM

POLOŽENI VENCI IZGINULIM BORCIMA ZA SLOBODU

slika

Na spomen kosturnici borcima Crvene armije i spomenik palim borcima NOR-a na Cacalici, vence su položili delegacija Ruske Federacije predvodena Aleksandrom Ivanovim i Sergejem Parubovim, gradsko rukovodstvo Požarevca predvodeni gradonacelnikom Miodragom Milosavljevicem predsednikom Skupštine grada Miomirom Ilicem, predstavnici SUBNOR-a i vojske Srbije.

Prema recima Dragana Lazovica, predsednika Opštinskog odbora SUBNOR-a na današnji dan pre 64 godine saveznicka alijansa predvodena Crvenom armijom Sovjetskog saveza porazila je nemacki fašizam koji je pretio Evropi i celom svetu.U spomen kosturnici na Cacalici nalaze se tela 441 vojnika Crvene armije koji su doprineli toj velikoj pobedi i slobodi u kojoj i danas uživamo.

Posle svecanog polaganja venaca na spomenik borcima NOR-a prisutnima se obratio i Žarko Tepšic, predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a naglasivši da slobodoljubivi narodi Evrope i sveta obeležavaju 9.maj kao Dan pobede nad najvecim neprijateljem ljudskog roda. Ogromno herojsko rodoljublje prema slobodi srpskog i ostalih naroda nikada se ne može negirati, ni falsifikovati što nažalost pojedinci u službi zapadnih sila danas obilato cine. Srpski narod prošao je kroz mnoge strahote ratova i uništavanja ali je opstao i ostao ponosan na svojoj srpskoj zemlji rekao je Tepšic.

R.N.

KRAJ CESME CRVENOG KRSTA NA CACALICI, NA ÐURÐEVDAN

U ZNAK ZAHVALNOSTI PORODICI RANKOVIC

- Proslavljena slava darodavca i održan Pomen pomirenja u znak secanja na sve stradale na Cacalici

slika

Tradicija okupljanja Požarevljana na Ðurdevdan, kraj cesme Crvenog krsta na Cacalici, nastavljena je i ove godine. Rukovodstvo Crvenog krsta Požarevca zajedno sa svojim aktivistima obeležilo je prošle srede na dan Svetog Velikomucenika Georgija slavu porodice Rankovic koja je 1952. godine svoju kucu u centru Požarevca podarila Organizaciji Crvenog krsta da se u njoj odvijaju humanitarne aktivnosti. Ovo je, inace, sedma godina kako se kraj cesme Crvenog krsta reže kolac u cast slave familije Rankovic i istovremeno na predlog Pravoslavne crkve i protojereja Zorana Jankovica održava pomen pomirenja na sve stradale u raznim ratovima i izmedu njih, na Cacalici. Prigodnu besedu je ovom prilikom održao i rezanje slavskog kolaca obavio otac Vladimir sa sveštenstvom Saborne crkve, a ovogodišnji kolacar LJubiša Ðordevic je domacinstvo slave za narednu godinu predao Svetlani Mitrovic.

Obracajuci se gostima na slavi sekretar Organizacije Branislav Živulovic podsetio je da je u Požarevcu u toku "Nedelja Crvenog krsta" tokom koje se održavaju brojne humanitarne aktivnosti kao što su akcije davanja krvi, posete starim licima, invalidima i Porodilištu i kao što je i ovaj skup kraj cesme.

--Osnovni motiv zbog koga smo ovde je dug koji imamo prema porodici Rankovic-našem darodavcu koja je svojevremeno svoju kucu od 900 kvadrata (700 kvadrata je korisna površina), poklonila našoj organizaciji. Poverenje koje je tada ukazano Crvenom krstu Požarevca trudimo se da sacuvamo do danas i mislim da u tome uspevamo jer ni jednom nismo dozvolili da se pogaze principi na kojima pociva humanitarni rad ove Organizacije. Dug prema darodavcu vracamo i tako što pomenutu zgradu održavamo, što je ona jedna od lepših u gradu, rekao je Živulovic podsecajuci da ce Svetski dan Crvenog krsta, 8. maj biti obeležen svecanom sednicom Upravnog odbora i podelom najviših priznanja ove organizacije zaslužnim aktivistima.

S.E.

NA SVECANOJ SEDNICI UO CRVENOG KRSTA POŽAREVAC POVODOM SVETSKOG DANA OVE ORGANIZACIJE

URUCENI ZLATNI I SREBRNI ZNACI

- Najvišim priznanjem Crvenog krsta Srbije nagradeni Uprava grada Požarevca, ZU Apoteka Požarevac, Idea Agros d.o.o. i Društvo Rom za Branicevski okrug

slika

U cast Osmog maja, Dana osnivanja Medunarodne organizacije Crvenog krsta i 181. godine od rodenja Anri Dinana, osnivaca Crvenog krsta u Požarevcu je prošlog petka održana svecana sednica Upravnog odbora ove Organizacije. Svecanosti su pored clanova Odbora, aktivista i volontera prisustvovali i predstavnici CK Srbije, lokalne samouprave, zdravstvenih i socijalnih organizacija i ustanova. Obaveštavajuci prisutne da ovom sednicom, ustvari, zapocinje Nedelja Crvenog krsta koja traje do 15. maja, Branislav Živulovic, sekretar CK najavio je niz akcija koje ce se tom prilikom organizovati apostrofirajuci akcije davanja krvi po kojima je Požarevac, zahvaljujuci armiji od 4.000 aktivnih davalaca prepoznatljiv u Srbiji.

Kracu besedu o istorijatu Crvenog krsta na svecanosti je imao aktivista, prof. Sava Xinkic. O tome kako je ova organizacija nastala on je rekao:

- U zoru 24. juna 1859. godine nedaleko od Solferina, gradicu na severu Italije, austrijske trupe su se sukobile sa francusko-italijanskom vojskom. Nakon punih 15 sati krvavih okršaja vojno polje je ostalo pokriveno ranjenicima, njih preko 40.000 ležalo je na bojnom polju i umiralo u agoniji. Sanitetske službe nisu mogle da pomognu jer su bile daleko od ratnog poprišta, malobrojni lekari i oskudna sredstva na raspolaganju bila su nedovoljna, za vecinu ranjenika spasa nije bilo. Putujuci na poslovni sastanak jedan mladi ženevski trgovac nailazi na jeziv prizor. Imao je samo 31 godinu i zvao se Anri Dinan. Videvši masu ranjenih ljudi on juri ulicama Solferina i moli uplašene gradane da s njim podu na bojno polje i pruže pomoc. Ocajnicki, težeci da im objasni koliko je njihova pomoc neophodna, u jednom trenutku je glasno uzviknuo Tuti frateli - Svi smo braca. Tri dana i tri noci trajala je borba za spas ranjenika i tada su stvoreni osnovni principi CK. Neposredno posle ovih dogadaja, tacnije 1875. godine na Cetinju, nastaje Odbor za pomoc nastradalim Hercegovcima kao preteca crnogorskog Crvenog krsta. Šestog februara 1876. godine na inicijativu doktora Vladana Ðordevica formira se Društvo CK Srbije sa prvim predsednikom mitropolitom Mihajlom Jovanovicem i clanovima Odbora-uglednim ljudima tog vremena.Nakon izbora Glavni odbor CK obratio se proglasom narodu izlažuci svoje principe.

Od tada do danas prošlo je mnogo godina ali ostaju upamcene brojne humane akcije ove organiacije i imena armije humanih ljudi, aktivista Crvenog krsta. Ova organizacija odigrala je nezamenljivu ulogu u spašavanju i lecenju tokom novijih ratova, u raznim kriznim vremenima, epidemijama, progonima naroda... Crveni krst nije zaboravljao zarobljenike u logorima, izbeglice u izbeglickim kampovima... Uporedo sa zadacima na neposrednoj pomoci razvijao je i osavremenjavao zadatke prvenstveno u radu sa najmladima jer oni cine 60 posto ukupne baze. Crveni krst ucestvuje u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, brine o starima i o licima sa posebnim potrebama, organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi...U godinama oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije uspešno izvršava zadatke u okviru službe traženja, posebno se angažuje na pronalaženju nestalih lica u prethodnom ratu i nestalih sa Kosova i Metohije.

Prvi predsednik CK u Požarevcu bio je apotekar Mihajlo Dušmanic a clanovi odbora Sava Mirkovic i Milan Brankovic.

Na predlog UO CK Požarevac, Skupština CK Srbije odlucila je da se ove godine najviše priznanje, Zlatni znak dodeli Upravi grada Požarevca i Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Požarevac, a Srebrni znak preduzecu Idea Agros i Društvu Rom za Branicevski okrug. U obrazloženju odluke sekretar Živulovic je naveo da je nekadašnja opština, danas grad Požarevac, kao lokalna samouprava pružala nesebicnu pomoc i podršku humanoj misiji CK. Zahvaljujuci gradu od 1995. godine bez zastoja radi Narodna kuhinja. Apoteka Požarevac se znacajno angažuje u zaštiti starih lica kroz snabdevanje sanitetskim materijalima, lekovima, sredstvima za merenje pritiska, holesterola, triglicerida. Apoteka je i partner u realizaciji projekata Pomoc u kuci starim i invalidnim licima, Jedan paketic mnogo ljubavi, nagradivanje beba rodenih u Nedelji Crvenog krsta. Idea Agros je pružila pomoc pri smeštaju vece kolicine sakupljene hrane tokom sabirnih akcija a Društvo Rom zajedno sa Crvenim krstom uspešno rešava probleme ove populacije što ce narocito doci do izražaja u ovoj godini sa završetkom izgradnje Edukativnog romskog centra.

Priznanja je dobitnicima urucio Dragan Karic, zamenik sekretara CK Srbije:

- Dozvolite mi da vas pozdravim ispred CK Srbije, predsednika prof. dr Dragana Radovanovica i generalnog sekretara Vesne Malenovic. Želim da CK Požarevca i ubuduce bude uspešan u svom radu kao što je to i do sada bio. Zahvaljujem se svim aktivistima, volonterima i saradnicima CK u Požarevcu koji doprinose ovakvim rezultatima. Siguran sam da ce CK u našoj zemlji biti spreman da se suoci sa izazovima vremena u kome živimo, a i ubuduce, rekao je Karic. Na Zlatnom i Srebrnom znaku, ispred nagradenih zahvalili su se gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, direktor Apoteke Nebojša Jorgovanovic, vlasnik Idea Agros-a Ðura Stevanov i predsednik Društva Rom za Branicevski okrug Miroslav Veljkovic.

U nastavku svecanosti ucenici Oš Dositej Obradovic izveli su prigodan program. Jedan broj njih je i nagraden. Aktivista i veliki humanista dr Marija Mudrinski urucila je nagrade najboljima na likovnom konkursu sa temom humane misije Crvnog krsta. Nagradeni su Danica Pajic, Jovana Jovanovic i Ivana Prokic. Mihajlo Mitrovic, prvak Srbije u recitovanju u kategoriji slepe i slabovide dece i clan Podmlatka CK u OŠ “Dositej Obradovic” dobio je na poklon mobilni telefon.

ISPRACAJ U PENZIJU

Od osnivanja Narodne kuhinje pri Crvenom krstu Požarevca, od 1995. godine, hranu za korisnike pripremala je i kuvarica Biserka Miloševic. Ovih dana ona je otišla u zasluženu penziju. U znak zahvalnosti što je svakodnevne poslove u ovoj humanitarnoj organizaciji obavljala savesno, ispracena je kako je i zaslužila.

S.E.

DEMOKRATSKA STRANKA PROSLAVILA KRSNU SLAVU ÐURÐEVDAN

SPREMNI NA KRITIKE I ODGOVORNOST

slika

Opštinski odbor Demokratske stranke Požarevac prošle srede je, uz prisustvo brojnih gostiju i clanova, proslavio Ðurdevdan, svoju krsnu slavu.

Sveštenik Nenad Vojinovic rezao je kolac, uz pomoc rukovodstva stranke, a nakon službe, medijima se obratio narodni poslanik u republickoj Skupštini i predsednik OO DS, Žarko Pivac:

- Iskoristio bih ovu priliku da, pre svega cestitam ovaj dan svim gradanima koji slave krsnu slavu Ðurdevdan, kao i svim clanovima i simpatizerima Demokratske stranke. Mnogo toga se promenilo u odnosu na prošlu slavu, kao što znate, 11.maja 2008.godine su bili izbori i Demokratska stranka je i na republickom i na lokalnom nivou osvojila najviše glasova. U meduvremenu je došlo do promene u lokalnim gradskim strukturama i mi smo preuzeli odgovornost. Uloga Demokratske stranke je upravo to, da preuzme najvecu odgovornost na svoja leda i nikakva opravdanja ne dolaze u obzir. Demokratska stranka ne beži od javnosti, ona upravo zagovara da gradani iznesu sve ono što je loše, kako bi moglo da se ispravi; DS je velika stranka, ima skoro 200 000 clanova, mnogi su na odgovornim funkcijama, a mi uvek govorimo o tome i želimo da oni vrše svoj posao na najodgovorniji nacin. Smatram da smo trenutno najjaca stranka u gradu i Republici, na nama je teret odgovornosti i kritika.

L.L.

GRADSKI ODBOR DSS-a PROSLAVIO SVOJU SLAVU - ÐURÐEVDAN

DOBROTOM I SLOGOM DO BOLJITKA

slika

U prostorijama Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije prošle srede obeležena je krsna slava stranke - Ðurdevdan. Rezanje slavskog kolaca obavio je otac Dejan Ivkovic, a proslavi su pored clanova stranke prisustvovali i predstavnici Nove Srbije, SRS–a, SPS-a, G17 plus i Napredne stranke Srbije. Ovogodišnji kolacar Saša Isakovic je tom prilikom istakao: “Demokratska stranka Srbije tradicionalno obeležava svoju krsnu slavu - Ðurdevdan i ovom prilikom zahvaljujem se svima vama što ste došli da zajedno obeležimo slavu i predajem kolac buducem kolacaru Aleksandru Avramovicu, koji ce iduce godine organizovati slavu i nadam se da cete iduce godine ponovo doci da zajednicki proslavimo krsnu slavu.

D.Dinic

DEMOKRATSKA STRANKA OBELEŽILA DAN EVROPE

EVROPA NEMA ALTERNATIVU

slika

Opštinski odbor Demokratske stranke Požarevac obeležio je 9.maj, Dan Evrope, okupljanjem u centru grada. Pre nešto više od pola veka, na ovaj dan, 1950.godine, Robert Šuman, francuski ministar inostranih poslova obelodanio je tzv. Moneov plan koji je pozvao evropske zemlje na ujedinjenje u oblasti proizvodnje celika, cime je udaren temelj za buducu Evropsku zajednicu.

U ime rukovodstva OO DS Požarevac, javnosti se putem medija obratio narodni poslanik Žarko Pivac koji je podsetio da se od 1985.godine proslavlja ovaj dan.

- Mi se nalazimo na putu ka Evropskoj uniji i ovim današnjim cinom želimo da obeležimo naše stremljenje ka EU. Vecina gradana u Srbiji želi da bude deo Evropske zajednice, kako bi se negovale evropske vrednosti, a to je pre svega jedinstvo tržišta, bolji život, solidarnost, briga o svakome, rekao je još Pivac i dodao da Srbija treba da "gleda svoj zajednicki, ali i licni interes".

Goran Petrovic, zamenik predsednika OO DS i nacelnik Branicevskog upravnog okruga rekao je za "Rec naroda": - Ja sam siguran da gradani danas nemaju dilemu da je Evropa naša alternativa i siguran sam da idemo u dobrom pravcu, ali možda je potrebno još više energije da izvršimo promene koje su potrebne i ispunimo standarde koji se od nas ocekuju i konacno postanemo clan Evrpske unije. Kriza koja je pogodila citav svet upravo pokazuje zavisnost malih zemalja od privreda velikih zemalja i u tom smislu je uslov boljeg života u Srbiji, upravo ulazak u EU. Svedoci smo da u Srbiji postoji drugacije sagledavanje realnosti i pravca kretanja, cak i od onih koji su smatrali da Srbiji nije mesto u EU. Svi se moramo zalagati za poboljšanje standarda gradana. Evropa nema alternativu; ucinicemo sve što je u našoj moci da postanemo clanica EU i sigurni smo da ce to doneti mnogo dobrog našim gradanima.

Podmladak Demokratske stranke delio je prolaznicima flajere i zastavice sa znakom Evropske zajednice, a u cast Dana Evrope pušteni su i golubovi mira.

L.L.

MINISTAR RASIM LJAJIC POSETIO BRANICEVSKI OKRUG

BRIGA ZA OBICNOG COVEKA NAJPOTREBNIJA

- Otvoreno Odeljenje za usluge požarevackog Centra za socijalni rad, jedinstveno u Srbiji

slika

U okviru akcije “Soli-darnost” prošlog petka ministar rada i socijalne politike, Rasim LJajic je posetio Branicevski upravni okrug. Tokom boravka u Požarevcu u prisustvu Gorana Petrovica, nacelnika Okruga, Miodraga Milosavlje-vica, gradonacelnika Poža-revca, Miomira Ilica, predsednika Gradske skupštine i Žarka Pivca, narodnog poslanika, obišao je Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju i u razgovoru sa rukovodiocem Centra, Jasminom Turudic i direktorom Centra za socijalni rad, Miroslavom Stojimirovicem upoznao se sa radom te ustanove. Nakon toga ministar LJajic je svecanim presecanjem vrpce u ulici Bratstva i jedinstva otvorio prostorije Odeljenja za usluge požarevackog Centra za socijalni rad, koje je za sada jedinstveno u Srbiji.

Primeri dobre prakse

“Ovo je 73. opština i 14. okrug koji posecujem od 13.februara u okviru akcije “Solidarnost”. Cilj ovih poseta jeste da cujemo kakvi su problemi lokalnih samouprava i gradana u tim opštinama i gradovima i naravno u skladu sa finansijskim mogucnostima Ministarstva i Vlade, pomognemo u nekim prioritetnim potrebama lokalnih zajednica.Mi smo do sada definisali tri osnovne potrebe i to su dnevni boravci za decu i omladinu ometenu u razvoju, servis “pomoc u kuci za stare osobe” i narodne kuhinje. Ovo je jedna specificna i posebna poseta, prvo zbog cinjenice da otvaramo odeljenje koje je jedinstveno u zemlji i ovo je model koji želimo da primenimo i u drugim gradovima i opštinama Srbije, gde na jednom mestu gradani mogu da ostvare sva materijalna davanja, odnosno da gradani koji su u stanju socijalnih potreba na jednom mestu pokušaju da reše svoje probleme.

Zbog citavog niza nasledenih problema iz prošlosti, zbog niza zakonskih ogranicenja imamo tu situaciju da se gradani cesto upucuju od šaltera do šaltera, da bi ostvarili neko svoje pravo ili materijalno davanje, a ovde na jednom mestu su objedinjene te usluge i zaista lokalna samo-uprava zaslužuje svu podršku i pohvale za ovo što su ucinili. Drugi specificni momenat jeste da smo danas videli jedan dnevni boravak koji je najbolji od svih dnevnih boravaka koje smo obišli u Srbiji, što takode zaslužuje našu dalju podršku. Želimo da istaknemo ove primere dobre prakse u svakodnevnici koja nije baš ružicasta u uslovima svetske finansijske krize i hocemo da taj optimizam vratimo sa ovim konkretnim primerima”, istakao je ministar Rasim LJajic.

Nove mere Vlade u borbi protiv krize

Odgovarajuci na pitanja novinara o aktuelnoj finansijskoj krizi, povecanju broja socijalno ugroženih stanovnika i štrajku zaposlenih u kragujevackom preduzecu “Partizan” ministar LJajic je rekao: “Ekonomski pokazatelji u martu mesecu su znacajno bolji, nego što su bili u januaru i februaru i imamo jednu situaciju koja ukazuje na znake oporavka. Svakako da ce nove mere koje smo usvojili na Vladi, dati doprinos i pomoc našoj privredi, jer cela aktivnost jeste usmerena da pojacamo privrednu aktivnost, povecamo likvidnost privrede i što je najvažnije da sprecimo otpuštanje radnika. Što se tice štrajka u “Partizanu” danas nastavljamo razgovore sa predstavnicima sindikata. Imamo ulogu posrednika, medijatora izmedu radnika i vlasnika, jer država nažalost, nema novca niti ingerencija da može da izmiri radnike, jer je to iskljucivo obaveza novog vlasnika. Ako krenemo u talas štrajkova imacemo sa jedne strane loš ukupni poslovni,privredni, ekonom-ski i socijalni ambijent, a sa druge strane to otežava reša-vanje konkretnih problema. Na socijalno – ekonomskom savetu formirali smo jedno tripartitno radno telo od predstavnika Vlade, sindikata i poslodavaca koje ce pokušati da preventivno deluje, jer je dijalog daleko bolje rešenje nego što su protesti”.

Zahvaljujuci se ministru na recima da lokalna samouprava i Centar za socilajni rad zaslužuju podršku Vlade i Ministarstva, Miodrag Milo-savljevic, gradonacelnik Poža-revca je istakao da je rukovodstvo grada u kratkom roku, od 15.decembra pa do danas, uspelo da stvori uslove za gradane koji imaju potrebe za socijalnim davanjima, da na jednom mestu imaju sve ono što im je potrebno. Lokalna samouprava trenutno ima 7 miliona dinara opredeljenih sredstava za jednokratnu pomoc i druge potrebe i u narednom periodu povecace bu-xetsku poziciju za socijalna davanja. Tako u rebalansu buxeta 2,5 miliona dinara namenjenih za kupovinu automobila, prebacice se na socijalna davanja.

U ime zaposlenih u Centru za socijalni rad, direktor Miro-slav Stojimirovic, zahvalio se na poseti ministu Rasimu LJajicu, naglasivši da ce u novootvorenim prostorijama Odeljenja za usluge gradanima biti pružena potpuna usluga što se tice svih materijalnih davanja i pomoci. “Mi smo danas upoznali ministra sa problemima koje imamo, sa planovima i onim šta želimo da radimo. Ocekujemo da cemo dobiti podršku i ovakvi primeri prakse treba da posluže i drugima da se zainteresuju, kako bi gradani imali ista prava i ja mislim da cemo u tome ovde uspeti. Zaposleni u Centru za socijalni rad su spremni na to i mi ocekujemo u buducnosti da ce ljudi na jednom mestu moci da dobiju svu pravnu pomoc i ostvare sva prava koja im zakon omogucuje”, rekao je Stojimirovic.

Prema recima Jasmine Turudic, rukovodioca Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, tokom posete ministar je upoznat sa onim što Centar radi, a predmet njegovog interesovanja bilo je stanje privrede, jer da bi se usluge ovakve vrste realizovale potrebno je da privreda funkcioniše i da buxet ima redovan priliv sredstava.

U nastavku posete Branicevskom upravnom okrugu ministar je obišao Centar za socijalni rad u Malom Crnicu i razgovarao sa rukovodstvom Opštine. Tom prilikom on je istakao da Ministarstvo nastoji da pomogne malim opštinama sa skromnim privrednim potencijalima, sa velikim brojem samackih i starackih domacinstava kojih u Malom Crnicu ima oko 400. Rukovodstvo opštine na celu sa predsednikom dr Esidolom Pericem je iznelo potrebu za osnivanjem jednog kluba za stare i za obezbedivanjem adekvatnih uslova Centru za socijalni rad.

Otvoren Centar za pružanje lokalnih usluga

Svecanim otvaranjem Centra za pružanje lokalnih usluga u sistemu socijalne zaštite u Žabarima, ministar LJajic je okoncao svoju posetu Brani-cevskom okrugu. Pozdravljajuci uvaženog gosta predsednik opštine Žabari, Miodrag Filipovic je naglasio da ce Centar u buducem radu pružati pomoc onima kojima je ona najpotrebnija, a to su pre svega bolesna, stara i usamljena lica.

“Upravo otvaranjem ovakvih centara pokazujemo da uprkos teškom vremenu uspevamo da ovu zemlju ucinimo boljom za život njenih gradana, posebno onih starijih od 65 godina.U ovom objektu stariji gradani ce moci da ostvare neka od svojih prava. Srbija nažalost, u demografskom smislu spada u pet najstarijih nacija u svetu i medu posebno ugroženom kategorijom stanovništva, upravo, spadaju stari sugradani, jer 125.000 starijih iznad 65 godina se suocava sa posledicama siromaštva. Ova kategorija stano-vništva je u posebnom fokusu prilikom izrade jednog novog socijalnog paketa mera, koji bi trebao da bude namenjen onima kojima je pomoc u ovoj situaciji najpotrebnija.

Zadovoljstvo mi je što možemo da predstavimo jedan novi model koji može da bude nešto što ce predstavljati standard u ovoj oblasti zaštite starijih u Srbiji. Nažalost, takode se suocavamo sa cinjenicom da veliki broj starih žive sami u udaljenim seoskim podrucjima i zato je projekat pomoci u kuci sa gerontodomacicama od posebne važnosti. U skladu sa našim mogucnostima koje su prilicno limitirane zbog svetske finansijske krize i znacajno reduciranog buxeta, pokušacemo da ovaj projekat dalje razvijamo i pomognemo bukvalno svakoj jedinici lokalne samouprave gde je moguce da se ovaj projekat razvije i dodatno afirmiše”, zakljucio je Rasim LJajic, ministar rada i socijalne politike.

D.Dinic

DESETI JUBILARNI SFAS ZA BRANICEVSKI I PODUNAVSKI OKRUG

PRAZNIK FOLKLORA I TRADICIJE U SIMICEVU

- Na smotru foklornih ansambala u Klicevac krajem juna odlaze KUD Vranova i Crljenca kao najbolji

- Ovacije Nacionalnom ansamblu „Kolo“ iz Beograda za devedesetominutni nazaboravni koncert

slika

Meštani Simiceva i okoline, kao i brojni gosti iz više opština dugo godina pamtice 9. maj 2009. Najpre su dva sata gledali smotru sedam ansambala iz dva okruga, a potom uživali u vrhunskim koreografijama, igrama i profesionalcima punih sat i po.

Prošle subote samo delimicno igralo se za prestiž i takamicenje, a potpuno za dušu, za lepotu, za neprolazni sjaj carolije koju hitre noge omogucavaju u igri. U prelepom spoju bili su veština i briljantne figure, pastirski glas i cudesni ritam, narodno kolo i svadbeni ili moravski obicaji.

Jubilej je obavezivao

Smotru folklornih ansambala Srbije za Branicevski i Podu-navski okrug zajednicki su organizovali: opština Žabari, Centar za kulturu Žabari, Savez amatera Srbije i Mesna zajednica Simi-cevo. Pun medijski udeo da se „razglasi na sve strane“ dali su Novinska kuca „Rec naroda“, SAT TV Požarevac, TV Svitel i još nekoliko medija.

Nastupilo je sedam ansambla: KUD „Cetereže“ iz Cetereža, opština Žabari, KUD „Vlajna“ iz Rakove Bare, opština Kucevo, KUD „Lazar Savic – Gedža“ iz Vranova, opština Smederevo,KUD „Žikica Stamenkovic – Špigel“ iz Kamenova, opština Petrovac na Mlavi, KUD „Stiški biseri“ iz Majilovca, opština Veliko Gradište, KUD „Sveta Petka“ iz Petke kod Požarevca i KUD „Izvor“ iz Crljenca, opština Malo Crnice. Sve ove ansamble medu kojima je bilo igraca, sviraca i pevaca, ocenjivao je žiti u sastavu: doktor Dragoslav Džadževic, koreograf iz Beograda i predsednik, Jelena Simic iz Smedereva, etnomuzikolog i Dragan Lazovic urednik kulturno-umentickih programa u Centru za kulturu u Požarevcu.

Prvo mesto po oceni žirija ansamblu za najbolje izvedeni program pripalo je KUD-u „Lazar Savic Gedža“ iz Vranova opština Smederevo. Drugo mesto je pripalo KUD-u „Izvor“ iz Crljenca opština Malo Crnice. Oni ce biti ucesnici SFAS-a u Klicevcu krajem juna. Trece mesto osvojilo je KUD „Sveta Petka „ iz Petke opština Požarevac.

Najbolju koreografiju imalo je Vranovo, a najbolji strucni rukovodilac je takode iz Vranova. Najbolji narodni orkestar je iz KUD Kamenovo, a najuspešniji vokalni solista je iz Crljenca sa pesmom „Uspavanka“. Najuspešniji instrumentalista je violinista iz Rakove Bare. Najbolja grupa pevaca je ženska grupa iz Cetereža. Najbolji igraci su kolovoda Vranova i kec iz Crljenca. Najautenticniju nošnju nosilo je društvo iz Kemenova, dok je najbolju rekonstrukciju kostima imala Petka.

Predsednik Organizacionog odbora Desete jubilarne smotre SFAS-a u Simicevu bio je Mikica Blagojevic. On specijalno za „Rec naroda“ kaže da je prva smotra pocela 1998. godine, ali da je imala dva prekida ratne 1999. i 2001. godine.

„ Mi smo ovu smotru napravili ne samo da se pojaca vrlo snažan amaterski rad nego i da se sacuvaju obicaji ovog kraja, u prvom redu moravski, ali i svi drugi srpski obicaji. Upravo zato u mnogim delovima ovo je i srpska smotra.. Verujte, svako pomoravsko selo ima svoje kulturno-umetnicko društvo, ona su i prilicno davno osnovana i skoro sva dobro rade. Mi smo kao jedno od najvecih sela, posle Porodina i Vlaškog Dola, od Saveza amatera Srbije i dobili poverenje da organizujemo ovu nimalo jednostavnu smotru. Nažalost, sve manje je sponzora, tako da SFAS pretežno finasira opština Žabari. Simicevo je pomoravsko selo koje ima 576 aktivnih domacinstava i 1.812 stanovnika. Mi smo pretežno poljoprivredno selo sa nešto malo službenika i radnika. Ali, mi živimo za ovu smotru, radujemo se danu njenog održavanja“, rekao nam je Blagojevic.

Gorica Stefanovic, direktor Centra za kulturu u Žabarima smatra da je svih deset do sada organizovanih smotri imalo veliki odjek ne samo u okolini nego i šire.

„Želimo da smotra traje što duže, do stote godine postojanja pa i dalje. Stici ce posle nas neke mlade generacije koje ce cuvati i oplemenjivati smotru. Inace, na jubilarnoj smotri publika je imala i šta da vidi i šta da cuje“, rekla je Gorica Stefanovic.

Igralo se za dušu pa za prestiž

Dragiša Vujcic, predsednik KUD „Vlajna“ iz Rakove Bare kod Kuceva veli da njegovo društvo trenutno ima oko 40 clanova razvrstanih u tri foklorna ansambla.

„Mi smo i tradicionalno i sada najbolji u kucevackoj opštini, kao i selo Neresnica. Meni je drago što još ima interesovanja za foklor uprkos filmovima, televiziji, utakmicama. Imali smo i nekoliko lokalnih nastupa u Krivaci, Dubokoj , Radenki. Gajimo staru, drevnu igru, izvornu i vrlo staru. To su nama preci ostavili, to cemo mi proslediti potomcima. Mi posebno držimo do ritualne igre „Marga“ koja je vrlo specificna “ - rekao je Vujcic.

Divna Jovic, predsednik KUD „Izvor“ Crljenac smatra da je njen ansambl vrlo kvalitetan, da su osvajali mnoga prva mesta . Trenutno igraju igre iz Zapadne Srbije u koreografiji Dragomira Vukovica.

„ Mi osim 18 igraca u foklornom ansamblu imamo i vrlo dobre vokalne i instrumentalne soliste, kao i jedan izuzetan orkestar. Svi oni imaju i veliku ljubav prema svom rodnom Crljencu i mnogo entuzijazma u radu“, rekla nam je Divna Jovic.

Miloš Markovic, predsednik KUD „Cetereže iz Ceterža” istice da njegovo društvo postoji još od kraja Drugog svetskog rata uz neke od prekida u prvom redu bombardovanja.

„ Odigrali smo splet igara iz Šumadije, ja mislim korektno, i poletno i publika nas je nagradila aplauzom. Naše mlade snage su sviraci na harmonici i violini. Osim folklora, mi imamo jednu žensku grupu pevaca kojoj predstoji velika buducnost“ rekao nam je Miloš Markovic.

Predsednik KUD „Žikica Stamenkovic – Špigel“ iz Kamenova kod Petrovca je Ana Grujic. Ona je predvodila po osnivanju najmladu grupu fokloraca (osnovanu 2006.),a po godinama najstariju - rec je o veteranima.

„Naravno, mi imamo šest spletova i cetiri ansambla koji igraju.Mi imamo uslova, a osim toga prvaci smo opštine i Branicevskog okruga za 2008. godinu“, - rekla je Ana Grujic.

Gosti na jubilarnom SFAS-u

Jubilarnoj smotri u Simicevu prisustvali su brojni gosti iz raznih mesta medu kojima i Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac na Mlavi, doktor Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice i drugi.

Rec na otvaranju Miodraga Filipovica

„Kada je u pitanju kulturno stvaralaštvo opština Žabari iako siromašna izdvaja velika sredstva i to ce i ubuduce ciniti sa ciljem da se kultura podiže na što viši nivo. Ova deseta jubilrana smotra nam je potvrda za to. Mi pomažemo svako mesto koje ima manifestacije, koja šire kulturu i koja cuvaju tradicionalne i osvedocene vrednosti. Ko ce pomoci mladima ako ne mi. I kada ako ne u pravom trenutku. Neka pobede najbolji i neka uvek pobeduju najbolji. U ime svih vas koji volite kulturno stvaralaštvo, u ime igraca i pevaca, i ume stvaralaca kulture, proglašavm smotru otvorenom „ – rekao je predsednik opštine Miodrag Filipovic.

Radojica Kuzmanovic direktor Ansambla „Kolo“

„ Mi smo u Simicevu odigrali Splet igara iz Srbije, igre sa Stare planine,Svadbene obicaje iz okoline Gnjilana sa Kosova, Trojno cobansko nadigravanje, Vesele Šopske igre,Cigansku igru iz Vojvodine, Vranjansku svitu, Starobosansko nijemo kolo iz Glamoca, igre iz okoline Bujanovca, igre iz Bosilegard-skog krajišta, kao i dva mozaika. Za sat i po naši igraci igrali su veoma dobro. Mi igramo punom snagom sve jedno gde se nalazimo: u Simicevu ili Beogradu, Njujorku ili Londonu. Mi smo nacionalni ansambl i tu nema odstupanja niti opuštanja. Siguran sam da je publika zadovoljna. Video sam i ja, kao i drugi ovacije, - rekao nam je Radojica Kuzmanovic direktor Ansambla „Kolo“ iz Beograda.

S. Ristic

U POLITEHNICKOJ ŠKOLI U POŽAREVCU PRED OVOGODIŠNJI UPIS UCENIKA U PRVI RAZRED

SPREMNI ZA NOVU GENERACIJU

- Škola ce kao i prošle godine u prvi razred upisati 150 ucenika od kojih 90 na trogodišnje, a 60 na cetvorogodišnje školovanje

Politehnicka škola u Požarevcu osnovana pre 19 godina kao istureno odeljenje Tehnicke škole u Kostolcu pod nazivom Mašinska- elektrotehnicka škola, obeležice naredne godine dva jubileja: dve decenije trajanja i 80 godina zgrade-legata u kojoj je dobar domacin. Uoci ovogodišnjeg upisa nove generacije ucenika u prvi razred, od direktora mr Dejana Savica saznajemo da nastavljaju sa školovanjem za potrebe saobracaja i elektrotehnike.

- Preporuka nadležnog Ministarstva koju smo ispoštovali je da se i ove godine ostane na prošlogodišnjem nivou upisa tako da cemo u prvi razred školske 2009/2010. godine primiti ukupno 150 svršenih srednjoškolaca, odnosno upisati ukupno pet odeljenja. Tri odeljenja su iz oblasti saobracaja: dva odeljenja tehnicara drumskog saobracaja i jedno odeljenje vozaca motornih vozila, a u podrucju rada elektrotehnike upisacemo jedno odeljenje autoelekticara i jedno odeljenje elektromehanicara za termicke i rashladne uredaje. Školovanje tehnicara traje cetiri, a ostalih profila tri godine. Ono što me je prošle godine izuzetno obradovalo, a nadam se da ce i ove jeste cinjenica da su svi profili zanimanja popunjeni vec prvog upisnog dana što govori da za našu školu vlada veliko interesovanje, ponosno istice direktor koji je takode zadovoljan i rezultatima koje ucenici ostvaruju na raznim takmicenjima. Tako je prošlog meseca u Leskovcu održano Republicko takmicenje iz saobracaja na kome je ucestovala i ekipa ucenika-vozaca motornih vozila iz požarevacke Politehnicke škole. U konkurenciji 66 ekipa, Požarevljani su zauzeli peto mesto, a mogli su biti i prvi da na cilj nisu stigli ranije što se prema propozicijama kažnjava negativnim poenima. Inace, na testu su osvojili maksimalan broj poena.

- To je jedan veliki korak u pozicioniranju naše ustanove u odnosu na sve srednje saobracajne škole u Srbiji. Užice je ove godine odnelo pobedu ali smo se mi plasirali bolje od kolega iz Smedereva, ispred smo velikih škola iz Beograda, Zemuna... što nam daje podstreka da i dalje napredujemo. Koristim priliku da se na ovom uspehu zahvalim kako našim ucenicima - takmicarima tako i predmetnim nastavnicima koji su ih pripremali za takmicenje: Radmili Sokic i Miroslavu Stanojevicu. I na upravo završenom Republi-ckom takmicenju iz isto-rije, održanom u Nišu, predstavnici Polite-hnicke škole postiglisu zavidan uspeh. Za takmicenje su se plasirala dva ucenika, a Danijela Bogosavljevic, ucenica 3. razreda, osvojila je drugo mesto. Za ovakav plasman zaslužan je profesor Miloš Brankovic.

Da škola ima uspeha i u vannastavnim aktivnostima najsvežiji je primer troclane grupe maturanata koja je u Velikom Gradištu nedavno završila kurs iz keramike i izrade tradicionalnih rukotvorina zašta su im urucene zaslužene diplome.

Politehnicka škola ce posebno postati interesantna od juna ove godine sa primenom novog Zakona o bezbednosti saobracaja. Za takav vid interesovanja adekvatno su se pripremili kroz Auto saobracajni centar ciji je rad podignut na jedan viši nivo. Proširena delatnost koja se ostvaruje funkcionisanjem ovog Centra je strogo u ravnoteži sa osnovnim ciljem škole i zadovoljenjem osnovnih potreba njenog razvoja. --Korist od ovakvog funkcionisanja Auto saobracajnog centra imaju i ucenici drugih škola koji ovde dolaze na obuku, ali i naši daci koji tokom školovanja besplatno dobijaju kompletnu obuku za B kategoriju i za vozace motornih vozila za C kategoriju, reci su direktora koji napominje i to da je poslednjih godina u školi dosta ucinjeno na poboljšanju uslova rada kroz opremanje, zamenu stare stolarije, sredivanje ucionica, kupovinu dva nova automobila uz pomoc lokalne samouporave cime je obnovljen vozni park i poboljšana saobracajna obuka ucenika.

Trenutno se u školi pripremaju za što bolji nastup na Sajmu profesionalne orijentacije koji ce se održati 22. maja. Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj obrazovanih tehnicara upisuje srodne fakultete i visoke strukovne škole, što znaci da im Politehnicka škola služi kao odskocna daska u daljem školovanju. Svršeni ucenici elektrostruke, pak, postaju dobri majstori za kojima je sve veca potreba i zbog cega je škola tražila od Ministarstva da ove godine dozvoli upis jednog kombinovanog odeljenja elektroinstalatera. Predlog ovoga puta nije prošao ali se od njega ne odustaje.

S.E.

JP "TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC - O INVESTICIJAMA U OVOJ GODINI I PROTEKLOJ GREJNOJ SEZONI

CEKAJU SE SREDSTVA IZ FONDOVA

- Od visine sredstava koje odobre Fond za zaštitu životne sredine i Fond za razvoj, kao i od participacije gradana, zavisice širenje mreže toplovoda u ovoj godini

- U "Toplifikaciji" ocenjuju da je protekla grejna sezona bila jedna od najuspešnijih

Protekla grejna sezona je bila 22. po redu kako je objedinjeni toplifikacioni sistem grada Požarevca u funkciji, odnosno nakon gašenja tridesetak podkotlarnica, 1985. i 1986.godine kada je uraden kostur toplifikacione mreže koji je tadašnje kotlarnice povezao sa opremom koja je uneta i od kada su napravljene zonske toplopredajne stanice kojih danas ima oko sto. Inace, ovo je 12. grejna sezona po redu kako se energija dobija iz kostolackih “Termoelektrana”. Do sada je prikljuceno preko 6.700 potrošaca, a po projektnoj dokumentaciji negde preko 12.500 korisnika bi trebalo u konacnoj fazi toplificiranosti grada da bude prikljuceno.

"Javno preduzece “Toplifi-kacija” završilo je ovu grejnu sezonu bez ikakvih poremecaja i gradani su mogli da se uvere da je cele zime grejanje bilo stabilno. U Kostolcu su zapocete odredene remontne aktivnosti oko blokova koji isporucuju toplotnu energiju i mi smo zadovoljni sa pouzdanošcu sistema i sa isporukom toplotne energije. Zadovoljni smo i time da smo priveli kraju radove na odredenim lokacijama koje su ostale nedovršene. Sada se okrecemo novoj grejnoj sezoni, posveticemo se remontu postojeceg sistema i radicemo na nekim aktivnostima koje treba da pospeše rad preduzeca.

Uvešce se sistem kvaliteta ISO 9000 i preduzece se odredene aktivnosti na antikorozivnoj zaštiti sistema grejanja. Obzirom na devalviranost vrednosti prikljucka okrenu-cemo se Fondu za zaštitu životne sredine i Fondu za razvoj i opredelicemo se za odredene lokacije na kojima cemo raditi grejanje. Po postojecim cenama u suštini smo u velikom raskoraku sa željama i mogucnostima, zato što su troškovi izuzetno visoki zbog dugogo-dišnjeg nemenjanja cene pri-kljucka, koja ma koliko delovala skupa gradanima, u suštini nije ekonomska i uglavnom iznosi oko 20% od stvarnih troškova gradnje. Mi ne možemo svesno da idemo u gubitak i moramo da nalazimo nacina da radimo izgradnju mreže uz pomoc sredstava gradana i lokalne zajednice", istice mr Zvonimir Blagojevic, direktor JP "Toplifikacija".

Okoncan program investicione izgradnje

Prema oceni strucnjaka "Toplifikacije" pored prošle, ovo je jedna od najboljih grejnih sezona gledajuci rad kostolackih “Termoelektrana” i funkcionisanje gradske primarne i sekundarne mreže sa zonskim toplopredajnim stanicama. "Možemo da se pohvalimo da je kompletan sistem kostolacke “Termoelek-trane”, vrelovod sa mrežom i zonskim podstanicama izuzetno dobro radio. Tu i tamo bilo je pomalo problema, medutim svi ti problemi generalno leže na starim instalacijama koje su u vlasništvu naših potrošaca i koji moraju malo više brige da povedu o instalacijama, da bi se na zadovoljavajuci, odnosno propisani nacin grejali. Širenje toplifikacione mreže ne ide onom brzinom kako svi želimo, a osnovni razlog su visoki troškovi gradnje. Pošto smo malo preduzece i stepen izgradenosti toplifikacione mreže je još uvek relativno mali, mi pokušavamo da pomognemo investirajuci i naša sredstva koja su za sada još uvek dosta skromna.

Prošle godine gradili smo na nekih 9 lokacija i sticajem raznih okolnosti poceli smo da izvodimo radove pocetkom jeseni i radili smo i u teškim vremenskim uslovima kada su bile niske temperature. Primereno vremenskim prilikama polako smo privodili kraju gradevinske i mašinsko -montažne radove na izgradnji sekundarnih i primarnih mreža na 9 lokacija. Poslednja lokacija koja je završena pre nekoliko dana je deo primarne mreže na pocetku ulice “Šesta licka” neparna strana. Prakticno tom aktivnošcu okoncao se program investicione izgradnje koji je donet jula meseca prošle godine odgovarajucim odlukama Upravog odbora. Radili smo na lokacijama “Šesta licka”, gradili primarni toplovod i zonsku toplopredajnu stanicu na Varoškom brdu za zone “Brdo 2 i 3”, dve toplopredajne stanice sa nastavkom primarnog toplovoda tkz. “Zabelski krak” i izgradili dve podstanice u Dunavskoj 61 i Vidinskoj 25 i sekundarnu mrežu na lokaciji “Ðerdap 1”.

Preostalo je još da se tokom meseca maja izvrši rekonstrukcija zonske toplopredajne stanice koja se nalazi u stambenom objektu u ulici Stanoja Glavaša 28, da se zamenom opreme podigne snaga te podstanice i na zadovoljavajuci nacin greju svi novoprikljuceni potrošaci na lokaciji “Ðerdap 1”. Gradili smo pored sekundarne mreže u zoni koja gravitira stambenim objektima u Sinjskoj i u dve stambene zgrade horizontalnu razvodnu mrežu sa vertikalama za stanove u šest ulaza", kaže Branislav Stanisavljevic, pomocnik direktora za tehnicka pitanja.

Ocekuje se bolji odziv gradana

U "Toplifikaciji" ocekuju da se ove godine poveca odziv gradana i poveca stepen prikljucenosti na ovim lokacija gde su gradili, jer su gradani sigurno iz razloga da obezbede ogrev za prošlu grejnu sezonu, zbog ogranicenih sredstava odlucili da sacekaju okoncanje radova i najverovatnije pocetkom ove grejne sezone odziv ce biti mnogo bolji. Do konacne faze izgradenosti sekundarnih mreža na ovim lokacijama bice ukupno 650 novih prikljucaka. Kao malo preduzece i zbog relativno malog stepena izgradenosti primarne i sekundarne mreže oni su prinudeni da još uvek predinvestiraju. To znaci da svojim sredstvima dodatno stvaraju tehnicke mogucnosti za one koji ce se tek kasnije prikljuciti, tako da mreža u datom momentu može da zadovolji potrebe svih gradana koji pripadaju tim zonama. Grade se mreže takvih precnika koji ce odgovarati konacnoj fazi izgradenosti toplifikacione mreže grada Poža-revca.

Zbog velikog dispariteta u ceni priklju-cka u odnosu na troškove gradnje (gradani placaju petinu do cetvrtine stvarnih troškova gradnje), neko mora da pokrije razliku. U ovom trenutku JP “Toplifikacija” zbog finansijskih obaveza koje su zaostale iz prošle godine prema dobavlja-cima i izvodacima radova nije u mogucnosti da znatno ucestvuje sa svojim sredstvima u izgradnji novih mreža i zbog toga ce konkurisati u Fond za razvoj i Fond za zaštitu životne sredine.

"U Fond za zaštitu životne sredine konkurisacemo za 119 miliona dinara nedostajucih sredstava koja su potrebna da se zajedno sa sredstvima koja se ocekuju od gradana kroz sklapanje ugovora zatvori finansijska konstrukcija za 7 – 8 lokacija. Zavisno od toga za koje lokacije se budu fondovi opredelili mi cemo s obzirom da ce sredstva namenski biti dodeljena tamo graditi toplifikacione mreže. U Fond za razvoj konkurišemo za 2 lokacije gde su nedostajuca sredstva 3 - 3,5 miliona dinara. Inace, s obzirom na trenutnu finansijsku situaciju mi imamo neizmirene obaveze prema dobavljacima i izvodacima radova i trebalo bi “Termoelektrani” da isplatimo ostatak za isporucenu energiju u prethodnoj grejnoj sezoni kako bi poslovanje firme održali na zdravim nogama", dodaje Stanisavljevic.

Cene prikljucka i usluge grejanja

U ovom trenutku kada je u pitanju cena prikljucka još uvek važi cena koja je stupila na snagu 1.oktobra 2008.godine. Do tada je važila neka cena prikljucka koja je prakticno 6,5 godina bila zamrznuta i u tom proteklom periodu ona je višestruko devalvirana, otprilike izmedu 85 – 100%, do momenta kada je stupila nova cena. Od 1.oktobra prošle godine tadašnja cena povecana je 10%, medutim ni tako uvecana (10.204 dinara po kilovatu snage instalacije) ne pokriva troškove gradnje. Što se tice cene usluge grejanja gradska Skupština je odobrila novu cenu koja je za 8% uvecana u odnosu na dosadašnju cenu. Tako uvecana cena predstavlja jedan minimum koji bi do kraja ove godine trebalo da premosti i omoguci bolje poslovanje ovog javnog preduzeca. Radi poredenja treba naglasiti da od 54 clanice poslovnog udruženja toplana Srbije, cena usluga grejanja u Požarevcu je na dnu lestvice imajuci u vidu cenovnike usluga grejanja drugih gradskih toplifikacija u Srbiji.

"Sa ovim skromnim povecanjem od 8% pokušavamo koliko toliko da držimo korak koji je izgubljen pre dvadesetak meseci kada je u pitanju uskladivanje cena sa troškovima poslovanja firme, odnosno sa tržišnim uslovima i onim uslovima koje zakonska regulativa stavlja pred nas kao lokalnog distributera toplotne energije.

Gledajuci odnos stanja dugovanja pravnih i fizickih lica on je otprilike isti i krece se u granicama od po 38 miliona dinara. Pokušavamo kroz višestruka upozorenja, kroz razgovore, programe placanja na više rata da pomognemo našim dužnicima da izmire svoje obaveze. Medutim, u svakom slucaju postoje i dužnici koji ne žele da placaju uslugu grejanja i bili smo prinudeni da ih utužujemo. Taj proces utuženja je dosta spor i sredstva ne priticu onom dinamikom koja je potrebna da bi se tekuce poslovanje održalo u granicima koje su neophodne da bi se i sistem održavao. Potrebno je da se pojedini delovi mreže zamene kako bi se omogucila nesmetana isporuka toplotne energije, odnosno sprecila nekontrolisana curenja vode iz toplifikacionog sistema", porucio je Branislav Stanisavljevic, pomocnik direktora za tehnicka pitanja.

Remontne aktivnosti

Ovih dana pocele su aktivnosti na remontu toplifikacionog sistema, pregled armature, pumpi, opreme u zonskim toplopredajnim stanicama, otkrivanje mesta gde su utvrdena curenja i preduzimanje mera i postupaka koji treba mreže i opremu u toplopredajnim stanicama da dovedu u funkcionalno stanje. Sve te remontne aktivnosti traju do 15.septembra kada se vrši dopuna vodom delova sistema koji su ispražnjeni zbog intervencija i sanacija oštecenja i posle toga u periodu od 20.do 30.septembra vrši se podizanje sistema na hladni vodeni pritisak. To je prvo testiranje sistema i iza toga sledi hladna cirkulacija vode kroz vrelovod i primarnu gradsku mrežu kroz zonske toplopredajne stanice. Posle toga sa laganim padom temperature pre 15.oktobra vrše se tople probe i puštanje cirkulacionih pumpi u rad i prakticno sistem se stavlja u funkciju i zapocinje grejna sezona.

D.Dinic

VIKTOR JANKEH, UCENIK PRIPREMNOG RAZREDA MUZICKE ŠKOLE "STEVAN MOKRANJAC" POŽAREVAC

ŠESTOGODIŠNJAK - OSVAJAC ZLATNE MEDALJE

Od 30.aprila do 3.maja u italijanskom gradu Barleti održan je 19. internacionalni konurs za mlade muzicare. Viktor Jankeh, ucenik pripremnog razreda Muzicke škole "Stevan Mokranjac" Požarevac u klasi profesorke mr Dragane Stevic, star šest godina, takmicio se na ovom festivalu u juniorskoj, najmladoj kategoriji za instrument klavir i osvojio prvu nagradu i zlatnu medalju. O putovanju, nastupu i uspehu mladog pijaniste, profesorka Stevic kaže:

- Izuzetno uspešan nastup, vrlo profesionalno ponašanje, kako na sceni, tako i u svim pripremnim fazama, uz sve teškoce koje je pratio put, a put je bio veoma dug. Vitkor je pokazao svoje najbolje izvodenje. Nastupio je sa delima Baha, Haslingera i Pocolija i kroz njegovo sviranje se da zakljuciti da vec sada gradi profesionalizam za dalji razvoj. Konkurencija je, kao i svake godine bila velika, dolaze ozbiljni takmicari iz celog sveta. Takmicenje, samo za instrument klavir u svim kategorijama traje pet dana, a žiri strogo ocenjuje sve aspekte muzickog izvodenja, pa je Viktor samim tim postigao još veci uspeh. Predsednik žirija bio je profesor Francesko Monopoli koji je jedan od osnivaca takmicenja i glavni organizator. Ovo je nastavak uspeha ucenika moje klase; na istom takmicenju, 2001.godine Vojislav Perucica u kategoriji do 19 godina bio je apsolutni pobednik, pa se ja nadam da ce Viktor nastaviti putem uspeha.

Viktor je poceo da svira sa pet godina i ove školske godine zapoceli smo rad na ozbiljnom programu koji daleko prevazilazi uzrast od šest godina, jer se radi o kompozicijama koje se sviraju u trecem i cetvrtom razredu osnovne muzicke škole. Napominjem da on još uvek ne zna note, a vec je osvojio dve druge nagrade na republickom takmicenju u Beogradu i medunarodnom takmicenju u Šapcu. Radi se o veoma talentovanom i perspektivnom decaku, cija su interesovalja široka. On se, pored klavira, bavi i šahom, aikidom, fudbalom, uci Engleski jezik.

Put u Italiju je realizovan zahvaljujuci Muzickoj školi "Stevan Mokranjac" Požarevac i direktoru Zoranu Maricu, koji su sve vreme bili uz nas, maksimalno nas podržavali i to je zajednicki uspeh za sve nas, školu i grad. Velika je podrška i samih roditelja koji su to ispratili na najbolji moguci nacin, a ovom prilikom se zahvaljujem Javnom preduzecu "Toplifikacija", JKP "Komunalne službe", privatnom preduzecu "Sigma", T.P. "Nikola" i "General komerc" D.o.o. koji su novcano pomogli naš put.

L.L.

SEDMI MAJSKI MEÐUNARODNI BUDVANSKI KARNEVAL

EVROPSKO ZLATO "AMADEUSU"

Od 1. do 3. maja u Budvi održan je Sedmi majski medunarodni karneval na kome je ucestvovalo 77 grupa iz 32 zemlje sveta u dve kategorije - mala medunarodna i velika medunarodna karnevalska povorka. Predsednik Federacije evropskih karnevalskih gradova Henri Van Den Kron pratio je manifestaciju.

Zlatna medalja Federacije dodeljena je Baleskom studiju "Amadeus" iz Požarevca, iako to nije uobicajena praksa, jer karnevali nisu takmicarskog tipa. Naime, u ime Federacije, predsednik Van Den Kron urucio je ovu nagradu kao priznanje originalnosti i profesionalnosti u izvodenju, rekavši da je nastup "Amadeusa" najvece iznenadenje budvanskog karnevala. Istovremeno, ovo priznanje je i pozivnica Vlade Crne Gore da Baletski studio "Amadeus" ucestvuje na Svetskoj konfenciji karnevalskih gradova u Becicima i Podgorici od 20.do 27.maja, cime ce automatski postati i clan Federacije. Na ovaj nacin grad Požarevac dobice status karnevalskog grada.

U maloj povorci "Amadeus" se predstavio koreografijom "Pinokio u Tokiju", u velikoj "Kleopatrinim plesom", a obe koreografije bile su najzapaženije na karnevalu.

L.L.

U MALOM CRNICU ODRŽANA PREMIJERA PREDSTAVE

"PUTUJUCE POZORIŠTE ŠOPALOVIC"

U malocrnickom Centru za kulturu prošle nedelje održana je premijera predstave LJubomira Simovica "Putujuce pozorište Šopalovic" jednog od najznacajnijih srpskih dramskih tekstova. Reditelj Spasoje Ž.Milovanovic je pokušao da nenarušava kompoziciju i siže samog teksta i intervencije su uglavnom vršene na iscenaciji, tako da nije bilo pretumbavanja teksta. Naravno pun sjaj se ocekuje na FEDRAS-u, jer je predstava namenski radena kao festivalska. "Predstavu igraju stalni clanovi Opštinskog amaterskog pozorišta "Branislav Nušic" uz pomoc par novih glumaca koji su stasavali u decijim predstavama koje smo radili prethodnih godina, tako da dolazi do blagog obnavljanja ansambla, ali ono što je jako bitno kvalitet glumaca je na zavidnom nivou i veliki broj glumaca je odavno prevazišao tu amatersku scenu i ušao u neke daleko ozbiljnije umetnicke vode. Scenografija simbolicki prikazuje jednu zatvorenost i okruženost zidinama u kojima se likovi nalaze i koji nikako da izadu iz tog sveta", istice Milovanovic.

D.Dinic

FELJTON - PRVI DEO

Piše Siniša Ristic

CETEREŠKO PRELO

Pocev od ovog broja u narednih desetak nastavaka objavljujemo feljton o Cetereškom prelu koje je za samo nekoliko godina od lokalne preraslo u srepsku društveno-kulturnu i etno manifestaciju sa namerom da ima dug vek i vrhunski kavlitet. U feljtonu cemo govoriti o pocecima priredbe, obogacivanju njenih sadržaja, raznovrsnosti programa i osvedocenim vrednostima za koje jamce muzicki strucnjaci, etnomuzikolozi i etnolozi. Poseban akcenat stavljamo na dokumentarnost i svedocenja ljudi, od osnivaca i utemeljivaca do onih u Organizacionom odboru i kulturnih poslenika. Cucemo i reci obicnih ljudi uvereni da oni najduže i najdublje cuvaju dah i duh Cetereškog prela.

Poceci i tokovi „Cetereškog prela

„Cetereško prelo“ krenulo je skromno, tiho, odmereno, nepretenciozno 2002. godine na igralištu Fudbalskog kluba u Ceterežu. Prvo prelo održano je 21. septembra a pokrenuto je na inicijativu nekolicine entuzijasta: Miodraga Filipovica, protojereja Andreje Lazica, Milana Stanojevica, Živorada Nastica, Gorice Stefanovic, Sime Jevtica, Miroslava Jovanovica, Dragana Markovica, Borivoja Jankovica, Miloša Markovica, Radeta Trailovica, Dragana Manojlovica, Dragiše Živanovica i niza drugih, stasalo je na prvobitnim konturama i fizionomiji.

Dakle, sacinjena je zlatna tkanica programa defilea svih ucesnika, muzickih i folklornih tacaka, zdravica i poskocica, izložbi domaceg rukotvora i radinosti,vocarskih i povrtarskih proizvoda i sadnica. Utisak je bio da je celo Cetereže postalo jedna velika izložba svega što nebo seljaku može da podari, a zemljoradnicke ruke da sadelju, naprave i osmisle.

Sve se našlo na jednom mestu: od krupnih plodova jabuka i krušaka, jedrog grožda, velikih bundeva, do socnog paradajza i krupne paprike. Cela škola, tada, u pocetku, bila je pretvorena u izložbeni paviljon u kome su domace vezilje i tkalje utapale punu dušu u eksponat koje su izradivale.

U programu su ucestvovali estradni pevaci: Mira Vasiljevic, Izvornika Miloševic, Staniša Stošic i Dobrivoje Topalovic. Osim njih dugotrajne aplauze doživeo je glumac Žika Milenkovic cija popularnost tada iz brojnih televizijskih emisija i filmova gotovo da je bila na vrhuncu, narocito posle više repriza „Ljubav na seoski nacin“. Vodenje programa bilo je povereno Ðordu Nenadovicu, iskusnom glumcu i voditelju nekadašnje „Vecerenje revije želja“ i „Karavana“.

Manifestacija je pozdravljena od svih kojima je tradicija na srcu, narodne umotvorine na duši, a narodno blago i umece u mislima. Na prvoj priredbi u školskom dvorištu okupilo se više od hiljadu ljudi iz raznih pomoravskih mesta.

Manifestaciju je otvorio tadašnji direktor Centra za kulturu Milan Stanojevic koji je u džepu nosio pelcar stare jabuke koji je simbolisao selo kalemara i vocara, ljude zlatnih ruku i divnog zanimanja.

„Došli smo u vreme kada smo se tudili i sebe i drugih. Mi smo prolazni ljudi ali naša je neizostavna obaveza da stvaramo uslove za mladež, ne samo da ostanu na selu, rade i stvaraju, nego i da cuvaju sve tekovine srpske tradicije. Moramo obicaje negovati i iznositi od sada pa zauvek na Ceterško prelo da se vidi ko smo, šta smo i odakle smo.Da ne zamru i da se ne zatru. Ja znam, kao i vi da pravo prelo podrazumeva vatru na raskrsnici oko koje se okuplja i staro i mlado, oko koje igra kolo u kome se desetine mladica i devojaka. Oko vatre se peva iz sveg glasa,pojedinacno i u grupi.Tu se veze, plete,pricaju dosetke i pošalice. Iako nije na raskrsnici, iako možda nece imati vatre, ovo naše prelo neka traje do poslednjeg žitelja Cetereža a sa njime i naši koreni“, - rekao je na otvaranju prvog „Cetereškog prela“ Milan Stanojevic.

Smenjivali se pesma i igra, recitacije i zdravice i sve tako do duboko u noc. Još se gotovo svi ucesnici i posetioci te prve priredbe secaju blagoslovenih reci protojereja Andreje Lazica koji je rekao:

„ Dace Bog da ovo naše prelo ne bude više samo naše nego da izraste u prvorazrednu duhovno-kulturnu manifestaciju najmanje srpskog ranga. Nešto poput Dragacevskog sabora. Za nekoliko godina, verujte, imace Srbija šta da vidi na prelu a šta sa njega da pati i prenese mladim generacijama. Bog sveti zna šta sve narod, kao neumoran stvaralac cuva i koje vrednosti neguje da mu ostane trag u vremenu. Velike stvari ne radaju se samo u velikim gradovima, niknu ponekad i na margini. Ovo ce biti nešto po cemu cemo zasigurno biti prepoznatljivi“, rekao je Lazic.

Nastupili su domaci pevaci i sviraci , kao i clanovi kulturno-umetnickih društava sa podrucja pomoravske opštine Žabari. Igralo se do duboko u noc pred više od hiljadu i pet stotina posetilaca.Vec tada se videlo da ce to biti priredba koja ce moci da okuplja veliki narod i koja je autenticno ogledalo srpske samobitnosti i svekolikog trajanja.

Od te prve manifestacije ostao je obicaj da se vazda bira lepotica „Cetereškog prela“ sa dvema pratiljama i da se na kraju zaigra zajednicko kolo ucesnika i gledalaca od hiljadu igraca. Sve je na pocetku bilo imresivno, odisalo prvotnom svežinom, ozarenošcu ucesnika, lepotom mladosti i nada sve mudrošcu da se iz plodnog Pomoravlja iznedri vrhunska svetkovina precima u cast a živima na ponos. Tako je rodeno ono što je narod hteo da ima kroz dugi gustiš vekova i da bude njegovo izvorno vaskrsavanje i prosjaj duhovnog bogatstva.Bilo je više nego jasno da je selo kalemara Cetereže iskalemilo i iznedrilo jednu svetkovinu koja ce trajati sa amenetom mladima da je pronose u vremenu kao viševekovno blago koje su naši preci do nas dopremili na cuvanje i umnožavanje.

Nastavlja se ...

REGIONALNO TAKMICENjE I SMOTRA NAUCNO-ISTRAŽIVACKIH RADOVA TALENATA

IMPOZANTNI USPESI MLADIH TALENATA

- Požarevacka gimnazija dobar domacin

U prostorijama Požarevacke gimnazije protekle subote održano je 11. Regionalno takmicenje i smotra naucno-istraživackih radova talenata u organizaciji Regionalnog centra za talente Požarevac.

Na takmicenju je ucestvovalo 35 škola sa teritorije Branicevskog i Podunavskog okruga, u nadmetanjima iz srpskog jezika, književnosti, engleskog jezika, matematike, fizike, biologije, ekologije i zaštite životne sredine, hemije, informatike, istorije i geografije.

Na otvaranju u svecanoj sali, u ime škole domacina, takmicarima i ostalim gostima obratio se direktor Požarevacke gimnazije Zoran Gligorijevic, upoznavši najpre prisutne sa istorijatom i uspesima škole i podsetivši da su ucenici škole bili mnogi poznati i uspešni ljudi, poput Pavla Savica koji je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, Slobodana Miloševica, koji je bio predsednik države, cuvene slikarke Milene Pavlovic Barili, književnika Slobodana Stojanovica, pevaca Ðorda Marjanovic i mnogih drugih.

U ime Ministarstva prosvete, Školske uprave u Požarevcu govorila je Vesna Zdravkovic, koja je rekla:

- Moje kolege i ja znamo da ovo što ste danas ovde znaci da ste uložili ogroman rad i da ste vec, samim dolaskom na ovu smotru vi vec pobedili. No, i pored toga ja vam želim uspešan rad i da vam se ostvare želje da osvojite nagrade.

Direktor Regionalnog centra za talente Požarevac, Slavko Despotovic je u svom obracanju pozdravio sve prisutne i istakao da je Centar za 11 godina postojanja nastojao da svoj rad proširi na sve škole u regionu, kako one vece u gradovima, tako i one male seoske škole, sa malim brojem ucenika.

- U svakoj školi ima dece koja se izdvajaju, koja svojim potencijalom i radom zaslužuju našu pažnju. Za proteklih 11 godina kroz Centar je prošlo preko 16.000 ucenika, koje smo, posle predloga od strane škola, roditelja i drugih institucija testirali testovima inteligencije, koji se inace rade na pocetku svake školske godine. Otprilike, prolaznost na testovima inteligencije je 50 odsto, tako da smo preko 2.000 ucenika izabrali za naše polaznike i oni su svih ovih 11 godina, iz razreda u razred, ucestvovali i pokazivali svoj rad i rezultate. Sa svih prethodnih 10 regionalnih takmicenja i smotri imali smo oko 600 ucenika koji su ucestvovali na republickim takmicenjima i smotrama, a njih 360 je osvajalo jedno od prva tri mesta. To je impozantan uspeh koji je ovaj Centar poslednjih pet-šest godina svrstao medu najuspešnije. Svakako, da bi se postigao dobar rezultat i uspeh potreban je, osim onoga što priroda da, veliki rad i upornost. Ucenici koji su danas ovde to su pokazivali i u prethodnim godinama, a oni koji po prvi ucestvuju pokazace to ove godine. Iza vas stoji rad i vaših profesora i mentora, pa svima vama želim da se, u ime Regionalnog centra, zahvalim. Na današnjoj Regionalnoj smotri i takmicenju ucestvuje 205 ucenika sa radovima iz 10 osnovnih naucnih disciplina, a takode imamo i radove iz književnosti. Nadam se, da ce današnji rezultati biti takvi da cemo imati ekipu koja ce nas na Republickom takmicenju i smotri u junu dostojno reprezentovati. Želim da vam cestitam i na dosadašnjem radu i uspesima koje ste postigli i da vam zaželim da danas testove uradite što bolje, da se plasirate na Republicko takmicenje i da i tamo postignete zavidne rezultate.

Pocetak Regionalnog takmicenja proglasio je gradonacelnik Požarev-ca, Miodrag Milosavljevic, koji je, izmedu ostalog rekao:

- Dragi ucenici, danas sam se podsetio na vreme koje sam proveo u ovoj školi. Vi ste nacionalno blago na ovim prostorima, ali pred vama je veliki rad. Država mora da stoji iza vas, pocev od lokalne samouprave. Mi cemo pokušati da podržimo vaše znanje i trud i iz tog razloga lokalna samouprava izdvaja sredstva kako bi pomogla i razvijala talente. Mi imamo fond za stipendiranje studenata; ove godine stipendiramo 106 studenata od kojih ocekujemo da se vrate u naš grad, gde ce se baviti onom delatnošcu za koju su se školovali, zatim nagradujemo ucenike koji osvoje prva mesta na medunarodnim takmicenjima, prošle godine smo dodelili 33 nagrade. Lokalna samouprava ima želju da razvija vaše talente i nadalje, jer ste vi mladi ljudi koji ce sutra biti važni cinioci u zajednickom razvoju našeg grada. Otva-ram 11. Regio-nalno takmi-cenje i smotru i želim vam puno uspeha i srece u radu.

Ucenici Gimnazije izveli su i umetnicki program, a potom su takmicari rasporedeni po ucionicama, gde su im podeljeni testovi za rad.

U fiskulturnoj sali tokom trajanja takmicenja izloženi su naucni radovi i ogledi ucenika sa podrucja regiona, a sadržali su mnogobrojne zanimljive teme iz oblasti hemije, fizike, biologije, geografije i drugih disciplina.

Po završenom napornom takmicarskom danu, ucenicima koji su osvojili nagrade podeljene su diplome, a direktor Regionalnog centra za talente Slavko Despotovic, komentarišuci takmicenje, rekao je:

- Ucenici su vredno radili, rešavali su testove znanja iz jednog od deset osnovnih predmeta koji su zastupljeni u programima škola, a istovremeno su pred strucnim komisijama imali usmenu odbranu svojih radova. Celokupna organizacija i tok takmicenja prošli su u najboljem redu, nije bilo nikakvih problema, strucne komisije su donele svoje odluke. Od 205 ucenika, 68 je osvojilo jedno od prva tri mesta, cime su stekli pravo ucešca na Republickom takmicenju i smotri, koja ce se održati pocetkom juna u Beogradu. Mi smo, kao Centar, izuzetno zadovoljni masovnošcu i kvalitetom postignutih rezultata, s obzirom na to da smo i prethodnih godina imali izmedu 60 i 80 ucenika koji su ucestvovali na republickim takmicenjima i smotrama. Ako govorimo na osnovu iskustava iz prethodnih godina, možemo ocekivati da ce i ova generacija ucenika osnovnih i srednjih škola, naših polaznika, pokazati dobre rezultate i da cemo i dalje ostati u samom vrhu medu regionalnim centrima za talente u Srbiji.

Što se tice programa po kojima mladi talenti spremaju svoje radove i nastupe na takmicenjima, radi se o sadržajima koje sacinjavaju fakulteti i strucna društva. Testovi su složenija i viša faza od programa koji ucenici moraju da savladaju u svojim redovnim školama. Ucenici moraju da osvoje minimum 90 odsto bodova na testu da bi mogli da osvoje jedno od prva tri mesta. Pored poznavanja materije i opšteg poznavanja predmeta, svaki ucenik je u obavezi da uradi i istraživacki rad iz predmeta iz koga se takmici, koji se brani pred strucnom komisijom i takode ocenjuje, a minimalna ocena kojom ucenik može da se plasira za dalje takmicenje je takode 90 odsto od moguceg broja bodova.

REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE POŽAREVAC

SPISAK UCENIKA KOJI SU OSVOJILI JEDNO OD PRVA TRI MESTA NA REGIONALNOM TAKMICENjU I SMOTRI TALENATA (09. maja 2009. god.) i plasirali se na Republicko takmicenje i smotru

SRPSKI JEZIK

1. Aleksandra Mikuljevic, 7. razr. OŠ "Ugrin Brankovic" Kucevo - 3. mesto

2. Ana Antonijevic, 8. razr. OŠ "Stanoje Glavaš" Glibovac - 3. mesto

3. Tatjana Šajkovic, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 3. mesto

4. Andrijana Minic, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 3. mesto

5. Danilo Vrbanovic, 1. razr. Gimnazije Velika Plana - 3. mesto

6. Danica Jokic, 1. razr. Srednje škole Veliko Gradište - 3. mesto

7. Ružica Milic, 2. razr. Gimnazije Smederevo - 3. mesto

KNjIŽEVNOST

1. Jovana Stevic, 3. razr. Medicinske škole Požarevac - 3. mesto

ENGLESKI JEZIK

1. Jana Petrovic, 7. razr. OŠ "Vuk Karadžic" Požarevac - 3. mesto

2. Marina Dimic, 7. razr. OŠ "Sveti Sava" Požarevac - 3. mesto

3. Milica Cakic, 7. razr. OŠ "D. Obradovic" Požarevac - 3. mesto

4. Marko Ivic, 7. razr. OŠ "D. Obradovic" Požarevac - 3. mesto

5. Jovana Savic, 7. razr. OŠ "D. Obradovic" Požarevac - 3. mesto

6. Marina Tašic, 7. razr. OŠ "Bata Bulic" Petrovac - 3. mesto

7. Pavle Lazarevic, 7. razr. OŠ "Bata Bulic" Petrovac - 3. mesto

8. Nadežda Todorovic, 7. razr. OŠ "Sveti Sava" Velika Plana - 2. mesto

9. Emilija Stevanovic, 8. razr. OŠ "Kralj Aleksandar 1." Požarevac - 3. mesto

10. Milica Milosavljevic, 8. razr. OŠ"Dositej Obradovic" Požarevac - 2. mesto

11.Jovana Bogojevic, 8. razr. OŠ "Vuk Karadžic" Požarevac - 2. mesto

12.Stefan Stevic, 8. razr. OŠ "Sveti Sava" Požarevac - 3. mesto

13.Dejan Colic, 8. razr. OŠ "Sveti Sava" Velika Plana - 3. mesto

14. Tijana Milenkovic, 8. razr. OŠ "D. Obradovic" Požarevac - 3. mesto

15.Alesandar Dimitrijevic, 1. razr. Požarevacke gimnazije - 3. mesto

16.Jovana Savic, 1. razr. Srednje škole "Mladost" Petrovac - 3. mesto

17.Darko Peric, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 1. mesto

18.Vuk Martinovic, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 3. mesto

19.Milica Pavlovic, 2. razr. Požarevacke gimnazije - 3. mesto

20.Milica Ðordevic, 2. razr. Požarevacke gimnazije - 3. mesto

21.Ana Dejanovic, 2. razr. Gimnazije Smederevo - 2. mesto

22.Maja Davidovic, 2. razr. Palanacke gimnazije - 2. mesto

23.Jovana Bogdanovic, 2. razr. Palanacke gimnazije - 3. mesto

24.Biljana Vulicevic, 2. razr. Palanacke gimnazije - 2. mesto

25.Hana Halilkanovic, 3. razr. Požarevacke gimnazije - 3. mesto

26.Živko Aleksic, 3. razr. Ekonomsko trgovinske škole Požarevac - 2. mesto

27.Mina Savic, 3. razr. Srednje škole "Mladost" Petrovac - 3. mesto

28.Irena Ducic, 3. razr. Gimnazije Smederevo - 1. mesto

29.Sanja Nevenkic, 3. razr. Palanacke gimnazije - 1. mesto

30.Tijana Evstratiev, 4. razr. Gimnazije Smederevo - 2. mesto

31.Marija Ðordevic, 4. razr. Palanacke gimnazije - 1. mesto

BIOLOGIJA

1. Jovana Stojanovic, 7. razr. OŠ "Kralj Aleksandar 1." Požarevac - 1. mesto

2. Jelena Župljanin, 7. razr. OŠ "Kralj Aleksandar 1." Požarevac - 3. mesto

3. Mateja Novakovic, 7. razr. OŠ "Ugrin Brankovic" Kucevo - 3. mesto

4. Nevena Maslac, 8. razr. OŠ "D. Obradovic" Smederevo - 3. mesto

5. Višnja Pantic, 8. razr. OŠ "Sveti Sava" Velika Plana - 3. mesto

6. Marko Tanasijevic, 8. razr. OŠ "Sveti Sava" Velika Plana - 3. mesto

7. Aleksandra Adžic, 8. razr. OŠ "Heroj R. Šiškovic" Smed. Palanka - 3. mesto

8. Olivera Obradovic, 8. razr. OŠ "Heroj R. Šiškovic" Smed. Palanka - 2. mesto

9. Rosa Radivojevic, 8. razr. OŠ "Heroj R. Šiškovic" Smed. Palanka - 3. mesto

10.Saša Švikovic, 4. razr. Požarevacke gimnazije - 2. mesto

11.Ivana Špika, 4. razr. Požarevacke gimnazije - 3. mesto

12.Carna Jovanovic, 4. razr. Gimnazije Smederevo - 2. mesto

GEOGRAFIJA

1. Jovana Kostic, 7. razr. OŠ "Heroj Ivan Muker" Smed. Palanka - 1. mesto

2. Jelena Ðukic, 7. razr. OŠ "Heroj Ivan Muker" Smed. Palanka - 2. mesto

3. Filip Dimic, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 2. mesto

4. Jelena Radic, 3. razr. Gimnazije Velika Plana - 3. mesto

INFORMATIKA

1. Mladen Cicic, 3. razr. Palanacke gimnazije - 3. mesto

FIZIKA

1. Srdan Todorov, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 1. mesto

ISTORIJA

1. Nemanja Spalevic, 1. razr. Gimnazije Smederevo - 3. mesto

2. Milan Donic, 1. razr. Gimnazije Velika Plana - 3. mesto

3. Ilija Ivanovic, 3. razr. Srednje škole Veliko Gradište - 3. mesto

MATEMATIKA

1. Milan Milentijevic, 7. razr. OŠ "B. Radicevic" Smederevo - 2. mesto

2. Ana Radivojevic, 7. razr. OŠ "Sveti Sava" Velika Plana - 1. mesto

3. Aleksandra Stamenkovic, 7. razr. OŠ "Sveti Sava" Vel. Plana - 3. mesto

4. Marija Maricic, 7. razr. OŠ "Heroj R. Šiškovic" Smed. Palanka - 2. mesto

5. Jelena Mihajlovic, 8. razr. OŠ "Vuk Karadžic" Požarevac - 2. mesto

6. Anita Lupšic, 8. razr. OŠ "Sveti Sava" Požarevac - 1. mesto

7. Marija Jankovic, 8. razr. OŠ "Brana Jevtic" Kusadak - 2. mesto

8. Milan Tošic, 3. razr. Gimnazije Velika Plana - 3. mesto

9. Petar Avramovic, 3. razr. Požarevacke gimnazije - 3. mesto

10.Sofija Jovicic, 3. razr. Palanacke gimnazije - 2. mesto

Republicko takmicenje i smotra održace se od 05. do 07. juna 2009. godine u Beogradu.

L.Likar

U STAMNICI ODRŽAN 4. SABOR BACIJARA

U SLAVU OVCARSTVA

Na baciji „Izvor“ vlasnika Dušana i Mirka Paunovica koja se nalazi u podnožju planine Kukuj, pored same Stamnicke reke na oko 1,5 kilometra od centra Stamnice, prošle subote održana je 4. po redu popularna „Bacijada“. Radi se o privredno, turistickoj i kulturnoj manifestaciji koja je ove godine okupila više hiljada posetilaca.

Otpocelo se održavanjem Okruglog stola na kome su govorili o ovcarstvu i aktuelnim problemima u poljoprivredi Maja Timotijevic, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, kao i ugledni profesori Poljopri-vrednog fakulteta iz Zemuna.

Priredena je i izložba ovaca na kojoj je ucestvovalo preko dvadeset kolekcija ovaca, izložba ovcarskih pasa, a svakako da je najatraktivniji deo programa bilo takmicenje u muži ovaca.

U drugom delu bacije održavala se izložba etno hrane, meda i sira, kao i rakije i vina, te proizvoda domace radinosti. Treba reci da su posetioci imali prilike i da probaju bacijarske specijaltete: kacamak sa salamurom i sirom, kao i žmare.

Tokom celog dana na novosagradenoj bini odvijao se kulturno umetnicki program.

Sve prisutne je pozdravio Ljubiša Prvulovic, predsednik mesne zajednice Stamnica a zatim je Radovan Davidov, direktor Agrarnog fonda govorio o trenutnom stanju u ovcarstvu petrovacke opštine.

Manifestaciju je zvanicno proglasio otvorenom Radiša Dragojevic, predsednik opštine recima:

„ Dragi bacijari, uvaženi proizvodaci, poštovani gosti, posetioci i izvodaci programa, Vi ste svojim umecem i lepotom vec otvorili današnji Sabor. Meni ostaje da u ime pokrovitelja opštine Petrovac na Mlavi, u ime organizatora Agrarnog fonda, Turistic-ke organizacije i mesnih zajednica Stamnice i Stamnicke reke sve vas pozdravim sa željom da ovaj Sabor, cetvrti po redu, bude do kraja uspešan kao što je i zapoceo i da nam svi naredni budu daleko bogatiji u afirmaciji onoga što je poljoprivredna proizvodnja u našoj opštini i to pre svega stocarska, a svakako i u afirmaciji svega što je turisticka ponuda našeg kraja. U to ime sve vas još jednom pozdravljam i proglašavam sabor otvorenim“.

Zatim su proglašeni najbolji i urucene su im nagrade. Svim vlasnicima kolekcije ovaca urucene su zahvalnice i statuete Agrarnog fonda a novcane nagrade od po 3.000 dinara obezbedili su Agrarni fond, Turisticka organizacija i Agrobanka.

Pehar za ovna šampiona pripao je vlasniku Bori Miloše-vicu iz Stamnice, pehar za ovcu šampionku pripao je vlasnici Jasni Radanovic iz Stamnice, pehar za najbolju kolekciju ovaca pripao je Dragiši Golubovicu iz Rašanca, pehar za najbržu mužu ovaca pripao je Dobrici Nikodijevicu iz Stamnice a pehar za najboljeg bacijara pripao je Cedi Avramovicu iz Stamnice. Nagrade u vidu pehara obezbedio je Agrarni fond.

D.I.

PREDSTAVLJENA NOVA RASVETA VELIKE SCENE POŽAREVACKOG CENTRA ZA KULTURU

KAO U NEKIM NACIONALNIM POZORIŠTIMA

- U opremu uloženo 2.100.000 dinara

- Posle 14 godina, Glumacke svecanosti "Milivoje Živanovic" ostvarile profit

- 19. maja u Požarevcu- baletska predstava

Rezultati ovogodišnjih Glumackih svetlosti "Milivoje Živanovic" i nekoliko krupnih investicija realizovanih u požarevackom Centru za kulturu, bili su povod sazivanja konferencije za novinare, održane prošlog cetvrtka na velikoj sceni ove kuce. Pozdravljajuci gradonacelnika Miodraga Milosavljevica i narodnog poslanika Žarka Pivca, direktor Aleksandar Lukic napomenuo je da je u poslednje vreme u Centru za kulturu, uz svesrdnu pomoc Grada i razumevanje gradonacelnika, ucinjeno mnogo na osavremenjavanju velike scene ove kuce koja je sada dovedena "na jedan dostojanstven nivo".

- Pokazali smo da neke stvari, ipak, mogu da imaju lep stub i vertikalu i da se mogu vrlo kvalitetno i dobro uraditi. U Centru za kulturu niko nije želeo da se dokazuje u smislu licnog ega, jednostavno, aktuelni tim je pokušao da uradi jednu stvar koja je važna za sve posetioce ove velike sale i za ukupne prostore Centra za kulturu. Preduzeli smo ono što je bilo nužno i sada se u ovoj sali može civilizovano sedeti. Uredili smo prostor diskoteke, opremili ga u meri da on bude dobro upotrebljen vec od 1. septembra. Ispred naše biletarnice radimo jednu pozornu, letnju scenu koja ce biti opremljena svetlosnom i zvucnom opremom, sa mobilnom binom. Pored osavremenjavanja ukupnih prostora, Požarevljanima cemo ponuditi i znatno bogatije i vrednije umetnicke izraze. Decenijama, na primer ovde nije bilo predstave poput ove baletske koja stiže 19. maja. Dovešcemo i operu, i sva lepa umetnicka dešavanja u Srbiji prikazati našim gradanima, obecao je Lukic uz napomenu da su, uprkos uštedi od 500 hiljada dinara, nabavili veoma kvalitetnu svetlosnu opremu.

Recimo i to da su ove godine od Glumackih svecanosti, što od prodaje karata što od donatora i podrške Ministarstva kulture, u Centru inkasirali oko 3. 400.000 dinara. Profit je na dobrobit ove kuce i citavog grada. Na racunima Centra, koji u ovom trenutku nikom ništa ne duguje, je 1.200.000 suficita, culo se na Konferenciji.

S.E.

U PENZIONERSKOJ ORGANIZACIJI POŽAREVCA

PROSLAVILI 66. ROÐENDAN

U prisustvu brojnih gostiju medu kojima i Rajka Jarica, sekretara Saveza penzionera Srbije, predstavnika lokalne samouprave i penzionerskih organizacija iz Branicevskog okruga i Vranja, Kruševca i Smederevske Palanke, u Požarevcu je prošle subote obeležen Dan penzionerske organizacije grada. Pozdravljjuci slavljenike i domacine, predsednik Momir Pejanovic napomenuo je da je 2. maja pre 66 godina u Požarevcu rodena penzionerska organizacija. Od tada se taj dan obeležava kao Dan penzionera Požarevca.

Osnovana je kao izraz potrebe da se za penzionere, u uslovima ratne nemaštine i fašisticke okupacije, obezbedi prikupljanje osnovnih namirnica.

- Nastala iz potrebe da se preživi, pri kraju prve polovine 20. veka, na potrebi i principima solidarnosti, samopomoci i uzajamnosti, naša penzionerska organizacija i danas, na pocetku 21. veka, postoji na tim istim principima, sada kao Udruženje gradana, Opštinska organizacija penzionera Požarevac, u okviru i sastavu Saveza penzionera Srbije, rekao je na svecanosti Miro-slav Stepanovic.

Pozdravljajuci Požarevljane i njihove goste ispred Saveza udruženja penzionera Srbije, sekretar Jaric im je preneo cestitke predsednika Jovana Krkobabica i posebno podvukao znacaj ovog dela Srbije u formiranju partije ujedinjenih penzionera Srbije: -Vi ste odigrali ulogu luconoše jer je ideja o tome rodena ovde. Zahvaljujuci vama penzioneri danas imaju svoje predstavnike u republickom parlamentu, cime su stvoreni uslovi da se preko naših poslanika ostvaruju autenticni interesi penzionerske populacije, rekao je Jaric.

S.E.

MAÐARSKA DELEGACIJA U POSETI POŽAREVACKOM PREDUZECU " DEKOR"

NAMEŠTAJ ZA STO GODINA

Madarska delegacija iz drvne industrije prošle subote posetila je Privatno preduzece za izgradu nameštaja " Dekor" koje se bavi proizvodnjom nameštaja za domace tržište i izvoz. Ovo preduzece je vlasništvo Zorana Živkovica.

O radu preduzeca u Branicevskom i Podunavskom okrugu clanove delegacije obavestila je predsednica Regionalne privredne komore Milica Mitkovic i naglasila da na ovom podrucju ima dosta uspešnih preduzeca medu kojima je i "Dekor".

U ime "Dekora" o radu preduzeca goste iz Madarske upoznao je Zoran Mihajlo-vic i naglasio da ovdašnja fabrika postoji od 1994. godine, da se prostire na 4.000 kvadratnih metara, da je izvozno orijentisana i da proizvodi nameštaj za sto godina no trajnosti i kvalitetu.

C.P.

U ORGANIZACIJI SAVEZA ZDRAVSTVENIH RADNIKA BRANICEVSKOG OKRUGA

OBELEŽEN DAN SESTRINSTVA

Savez zdravstvenih radnika Branicevskog okruga nastavlja lepu tradiciju obeležavanja 12. maja, Medunarodnog dana medicinskih sestara, tehnicara i babica, odnosno Dana sestrinstva. Na svecanoj akademiji tim povodom uprilicenoj u svecanom salonu gradskog zdanja prošlog petka u Požarevcu, Magdalena Brankovic, glavna sestra Zdravstvenog centra Požarevac, podsetila je da je profesija zdravstvenog radnika najhumaniji poziv kojim se ljudi bave.

Ispred Saveza zdravstvenih radnika Branicevskog okruga ucesnike akade-mije pozdravila je predsednica Slavica Ðordevic, a u ime zaposlenih u Zdravstve-nom centru Požarevac skupu se obratio direktor dr Miodrag Bogosavljevic. Dr Jovica Dincic, clan Grad-skog veca zadužen za zdrav-stvo, cestitao je praznik u ime rukovodstva lokalne samouprave i obecao dalju pomoc i saradnju grada sa Savezom zdravstvenih radnika. Lepe želje medicinskim sestrama, tehnicarima i babicama Branicevskog okruga iz Kragujevca je prenela Jadranka Kosijer.

U nastavku svecanosti kraci rad o ovoj humanitarnoj profesiji izložila je Bosiljka Tomic, a putem video bima prezentovane su aktivnostima Saveza od 2001-2008. godine.

Na svecanosti su urucene i zahvalnice jednom broju clanova Društva. Dobili su ih: Goran Jovanovic, Dragana Životic, Radica Živanovic, Desanka Jovanovic, LJiljana Smiljakovic, Mirjana Manojlovic, Živka Petrovic, Radica Jovanovic, Lalinka Lazic, Sladana Markovic, Milorad Antic, Sonja Miladinovic i Siniša Marjanovic. Za posetignute rezultate u razvoju Komore medicinskih sestara i tehnicara, nagradena je Jadranka Kosijer.

U muzickom delu programa nastupili su Katarina Petkovic i Vojislav Perucica.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 2.04. do 08.04.2009.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodena je 21 beba, 11 decaka i 10 devojcica.

Sinove su dobili: Gabrijela i Nenad Stankovic iz Potrovca na Mlavi, Jelena i Nenad Cvetkovic iz Požarevca, Emina i Milan Tismonarevic, Andrijana i Dejan Kalenic, Žaklina Krstic i David Mitrovic, Ivana i Ivan Ðurov iz Požarevca, Milena Mladenovic i Miša Vlajkovic iz Požarevca, Jelena i Radiša Gvozdenovic iz Suvog Dola, Biljana Savic i Zaviša Pavlovic iz Milanovca, Ružica Bulutic i Dejan Mihajlovic iz Neresnice i Gordana i Dejan Radosavljevic iz Cetereža.

Kcerke su dobili: Sandra Rajic i Vladan Cvetkovic iz Lucice, Suzana Nedeljkovic i Aleksandar Dragojevic iz Meonice, Jasna i Davor Malenovic iz Kaone, Maja Nedeljkov i Mile Jankovic iz Vrbnice, Lidija i Ivan Jovnovic iz Topolovnika, Jelena i Zaviša Borogic iz Neresnice, Aleksandra Jankovic i Predrag Markovic iz Požarevca, Merima i Elmir Bajrami iz Kostolca, Jelena Ilic i Saša Beljic iz Bratinca i Marija Markovic i Ivica Živkovic iz Rama.

HUMORESKA

KAD JAGANJCI UTIHNU

Prode i Praznik rada i neradnih dana (kako za koga, jer radio je onaj koji je morao da radi), pa se sada možemo okrenuti radu i produžiti dalje (u nove radne pobede, a, bogami, i u poraze!). Zašto da ne, i to je za ljude!

Tako se Praznik rada slavio prvog li, drugog li, treceg li... opet, kako ko, kako je ko našao za shodno (citaj: kad je ko obezbedio finansijska sredstva). A bilo je i štrajkova i protesta (uglavnom radnika), što gladu, što šetnjom ulicama i nošenjem raznih transparenata i uzvikivanjem parola koje nisu za pobranu citalacku publiku i osetljiv stomak.

A posle toga, šestog maja, dogodio nam se i Ðurdevdan, hajducki sastanak, kada se pravio uranak uz jagnjece pecenje, što je, dakako, preteca prvomajskog uranka. (Zato se ne kaže džaba da prvi maj pada petog li, šestog li!)

Tada hajducka krv proradi u nama, Srbima, u najboljem smislu te reci, jer hajduk se vecito bori protiv nepravde u svakom njenom obliku: protiv spoljnog okupatora naše zemlje, protiv unutrašnjeg neprijatelja i domacih izdajnika, protiv kulaka koji su se obogatili na tudoj grbaci itd. Zala u ljudskom obliku koliko hoceš...

...Ponesem ja pušku, more i nož stavim za pojas, pa u šumu od koje se ne vidi drvece... Ali, ugledam ga na vreme i opalim. Iz prvog metka pade na zelenu travu i zacrvene je... Priskocim mu, pa nož pod grkljan i, cap, gotovo! Pripremim ražanj i poce okretanje, a ono sve rumenije, od dima i mirisa ne mogu da dišem. Tad se i probudih, odnosno, probudio me je oštar udarac u rebra.

- Šta mljackaš tu i šta si zabalavio, svu ceš posteljinu da upropastiš! – vrisnu moja lepša polovina na mene sa glavom kao u pecene ovce.

- Ja, eto, sanjao sam nešto strašno, neki hajduci, pa borba neka, krv na sve strane... A ja skocim i opalim...

Cujem ja neko lagano hrkanje i kad sam malo bolje pogledao, moja mršavija polovina spava sa blagim osmehom na licu. Sigurno, sirota, i ona sanja ražanj, odnosno, jagnje na ražnju.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Oni bi sve ucinili za Srbiju, ali ne mogu mnogo!

- Kad mi udemo u Evropu, ostali ima da izadu!

- Jeste Srbija mimo sveta, ali je nije mimoišla svetska ekonomska kriza!

- U svim velikim policijskim akcijama, uhvati se sitna riba!

- Srce, ne budi svinja i ne kašlji u mene!

Miodrag Lazarevic

DRUGI MAJSKI FESTIVAL CVECA U POŽAREVCU

DUPLO VIŠE IZLAGACA

Za razliku od prošle godine kada je u Požarevcu obnovljena tradicija organizovanja Festivala cveca, ovog 9. maja cvecari su se u Tabackoj caršiji okupili u znatno vecem broju. I broj posetilaca bio je veci, a lepoti dogadaja u mnogome je doprinelo i prijatno, suncano vreme. Cast da otvori manifestaciju pripala je Vukici Vasic, zamenici gradonacelnika Požarevca:

- Izložba cveca je dogadaj koji je lep sam po sebi kako zbog samog cveca tako i zbog toga što cvece oplemenjuje ljude i njihovu dušu. Cvece takode spaja ljude i nadam se da ce današnja manifestacija spojiti sve one koji vole ovakve prizore. LJudi koji gaje rasadnike i cvece su zasigurno srecni ljudi i sigurno uživaju u svom poslu, a ovo je prilika da nam pokažu kako možemo ulepšati naše bašte, terase, parkove, terene i travnate površine. Grad Požarevac je podržao ovu manifestaciju, dao joj svoj doprinos i nastavice da je podržava i ubuduce. Želja nam je da negujemo ovu manifestaciju, da je proširimo, da ona postane tradicionalna, i da ovo bude jedan lep majski dogadaj za naš grad, rekla je zamenica gradonacelnika.

U organizaciji ovogodišnjeg Festivala ucestvovali su: Grad Požarevac, Regionalna privredna komora Požarevac, Udruženje cvecara Veliko Gradište i Udruženje cvecara "Ðurdevak" Smederevo. Svoj doprinos uspešnosti manifestacije dali su: Regionalna privredna komora Požarevac, RIO Kostolac, Direkcija za izgradnju grada, Poljoprivredna škola "Sonja Marinkovic", sa domom ucenika, "Petar usluge", Javno komunalno preduzece "Komunalne službe", SUP, Parking servis, Centar za kulturu, Elektromorava, TACTIC Požarevac, Peric i Peric, TV Duga i Rec naroda.

Prema recima Milice Mitkovic, predsednice Regionalne privredne komore, u Požarevcu je od 1978. do danas bilo tridesetak izložbi cveca i najviše je u njihovoj organizaciji ucestvovao Požarevljanin Bucic-Bogdanovic, dobro znani zaljubljenik u cvece, parkove i Cacalicu. Od prošle godine ta manifestacija nosi naziv-festival i na ovoj drugoj festivalskoj prezentaciji okupilo se pedesetak izlagaca:

- To je u odnosu na prošlu godinu više za dvadesetak. Najviše je cve-cara sa podrucja Kusica i Velikog Gradišta, a ima ih i iz Smedereva, Race... Tako ne možemo reci da je Festival posvecen samo našem regi-onu nego su izlagaci i van ovog kraja. Na mene je veoma snažan utisak ostavilo mnoštvo razno-vrsnog cveca i što je još važnije vrlo kvalitetnog cveca, što znaci da su naši ljudi osetili da se i ovom proizvodnjom može doci do zarade. Prošle godine smo na izložbi imali i Rumune, naše kolege iz Komore iz Rešice, i postoji mogucnost da se proizvodi rasad cveca za Rumune. Tu treba malo više poraditi na kontroli proizvodnje jer cvece preko granice ne može bez odredenih dozvola., Postoji dakle šansa da postanemo izvoznici cveca za Rumuniju, izjavila je za naš list Milica Mitrkovic.

Svoj izložbeni štand na ovogodišnjem Festivalu imalo je i PD RIO iz Kostolca.

- Na Festivalu smo predstavili neke proizvode iz našeg rasadnika. Ovo je pre svega Festival cveca, izlažu clanovi udruženja cvecara iz Velikog Gradišta i Smedereva, a mi smo ovde sa par rasadnika koji izlažu rasadni materijal. Takode, sa ostalima ucestvujemo u organizaciji ove manifestacije i obezbedili smo nagrade za najuspešnije. Moj utisak je da je ove godine u odnosu na prošlu mnogo više izlagaca, a i posetilaca je znatno više, reci su Nataše Savic, direktorke PD RIO.

Organizatori Festivala su za najlepše ureden štand, za kvalitet rasada cveca i za kvalitet dendrološkog materijala obezbedili nagrade. Nagradeni cvecari dobili su kristalne vaze i diplome. a svi ucesnici, zahvalnice za ucešce.

Trecu nagradu za aranžiranje štanda dobila je Jasna Živic iz Mihajlovca, Rade Suzic iz Milatovca trecenagradeni je cvecar u kategoriji kvaliteta rasada cveca, a Mirjani Miljic iz Požarevca pripala je treca nagrada za kvalitet dendrološkog materijala.

Drugonagradeni cvecari su LJiljana Matejic iz Smedereva za aranžiranje štanda, Milena Stankovic iz Kusica za kvalitet rasada cveca i Živorad Ðordevic iz V. Šiljegovca za kvalitet dendrološkog materijala.

Prva mesta na Festivalu pripala su Goranu Kosticu iz Race za aranžiranje štanda, Radiši Maticu iz Petrovca za kvalitet rasada cveca i Dani i Mladenu Dinicu iz V. Šiljegovca za kvalitet dendrološkog materijala.

S.E.

AMBULANTI U PORODINU KOD ŽABARA STIGLA POMOC U PRAVI CAS

AMERICKA AMBASADA POKLONILA EKG APARAT

- Vrednost donacije je oko 4.000 dolara,a ocekuje se još nekoliko pomoci u zdravstvenim ambulantama i Domu zdravlja opštine Žabari

- Bolja i kvalitetnija zdravstvena zaštita je uslov da se opravdaju uložena sredstva u opremu i pomagala

Prošlog petka Zdravstvenoj ambulanti u Porodinu kod Žabara urucen je novi EKG aparat kako bi ovdašnji pacijenti mogli da dodu do tacne vrednosti tokom pregleda rada srca.

Donaciju je ovdašnjoj ambulanti urucio Mihajlo Petrovic, koordinartor za donacije za Srbiju pri Americkoj ambasadi u Beogradu.

Aparat od 4.000 dolara

„Ovaj aparat je vredan oko cetiri hiljade dolara, pa nas ovde uvarevaju zdravstveni radnici da je dobro došao za preglede. Posle toga, na redu je donacija za ovdašnju školu od petanest hiljada dolara. Takode, bice urucen i jedan sanitet . Inace, opština Žabari je konkurisala sa još tri programa za tri škole, od, inace, 156 programa škola sa podrucja Srbije. Bice i novih bolnica od po 500 kreveta i to smatram znacajnim za zdravstvo Srbije“ – rekao je Petrovic.

Zahvaljujuci na prijemu EKG aparata doktor Marija Ilic je rekla:

„Ja se zahvaljujem donatoru Ambasadi Sjedinjenih americkih država, koordinatoru Mihajlu Petrovicu i predsedniku Miodragu Filipovicu da pojedinacnom i kolektivnom doprinosu oko donacije. Mislim da ce nam donacija puno znaciti i pacijentima i osoblju u pružanju realne i tacne slike pacijenata“.

Mala pomoc u maloj opštini velika stvar

Predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic je naglasio da je opština Žabari jedna od najsiromašnijih ali i najotvorenijih u Srbiji.U takvoj opštini cak i mala donacija je velika stvar i ima smisao.

„Otvoreni smo za svakog ko želi da nam pomogne. Nama je svaka pomoc dobrodošla, mi ne robujemo teritorijalnim granicama ili politickim ubedenjima. Ono što je najvažnije: uspecemo da podignemo na visok novo stepen zdravstvene zaštite u našoj opštini, a to je garancija da smo svi ujedinjeni oko stožernih ciljeva“, naglasio je Filipovic.

Pre dve godine iz Zdravstvenog centra Požarevac izdvojio se i osamostalio Dom zdravlja u Žabarima, a vec pre dva meseca ovde je stigla i prva donacija.

„Ovo je druga donacija za zdravstvo opštine Žabari. Dobro je što su donatori okrenuti i zdravstvenim organizacijama van velikih centara, dakle, onima u unutrašnjosti. Naravno, ocekujem još opreme i za Dom zdravlja i za ambulante. Recimo, tokom godine od jednog donatora trebalo bi da stigne jedno sanitetsko vozilo. U svakom slucaju i donacija EKG aparata je veoma znacajna, a rekao bih i dragocena“, rekao nam je direktor Doma zdravlja u Žabarima doktor Tomislav Pantic.

Donacije i za škole

I pored toga što su neophodne u zdravstvu, donacije pojedinih ambasada u Srbiji, potrebne su i u školstvu. Polazeci od toga, tokom godine i škola u Porodinu dobice donaciju od 15.000 dolara pomoci do kraja namenski za stvaranje i osavremenjavanje uslova rada. U vreme krize donacije veliku specificnu težinu imaju u svim oblastima, u prosveti, posebno.

S.Ristic

OPŠTINSKA SMOTRA DECIJEG FOLKLORNOG STVARALAŠTVA U KOREOGRAFIJI

PRVAK BATUŠA IDE U GRADIŠTE

U Centru za kulturu u Malom Crnicu proteklog petka održana je Opštinska smotra decijih folklornih ansambala na kojoj su se kudovi predstavili igrama u koreografiji i stilizovanim igrama za decu do 15 godina. Na ovoj manifestaciji je ucešce uzelo 9 kulturno - umetnickih društava sa podrucja opštine Malo Crnice, a Smotru je pratio žiri u sastavu: Dejan Milisavljevic, koreograf iz Beograda, zadužen da odabere najbolju koreografiju koja ce predstavljati Opštinu 16.maja u Velikom Gradištu na Meduokružnoj smotri decijih folklornih ansambala za Branicevski i Podunavski okrug i Dragana Kostic, profesor muzike iz Malog Crnica, zadužena da ocenjuje muzicke interpetacije.

Prvo kulturno umetnicko - društvo koje se predstavilo u takmicarskom delu jeste "Vlastimir Pavlovic - Carevac" iz Smoljinca i oni su igrali "Igre iz okoline Macve" ciji je autor Dragoslav Vukovic. Zatim su se "Pastirskim igrama" autora Milana Grujica na sceni predstavili clanovi KUD-a "Šapine" iz Šapina. Sledece na programu je bilo KUD "Mladost" iz Kališta koje se najpre predstavilo pesmom "Oj, livado pod jasenom" koju je pevala Jovana Stojanovic, a zatim spletom igara iz Srbije. Cetvrto po redu nastupilo je KUD "Vlastimir Živkovic" iz Batuše. Prvo se culo "Užicko kolo" na harmonici u izvodenju Ðorda Marjanovica, a zatim i "Igre iz okoline Lepenice" autora Joce Stanisavljevica. KUD "Toponica" iz Toponice predstavilo se spletom igara iz Srbije, a na violini Denis Stankovic je izveo pesmu "Aj, cija frula" i "Devojacko kolo".

Zatim je na sceni izašlo KUD "Branislav Nušic" iz Kule i predstavilo se "Vlaškim igrama" ciji je autor Branko Markovic. KUD "Salakovac" iz Salakovca se najpre predstavilo "Moravcem" na harmonici u izvodenju Aleksandra Ðurica, zatim pesmom "Ajde Jano" u izvodenju Anice Nikodijevic i igrom "Hajd, povedi veselo" autora Olge Skovran. Osmi po redu nastupili su predstavnici KUD -a "Branko Radicevic" iz Boževca i to najpre pesmom "Mesecina, a ja zovem prelo" u izvodenju pevacke grupe, zatim je Borko Dimitrijevic odsvirao "Ninino kolo" na fruli i na kraju su izvedene "Igre iz Donje Jasenice" Dragane Jovanovic. Poslednje u takmicarskom delu programa predstavilo se KUD "Živojin Stojicevic - Crni" iz Malog Crnica i to prvo zdravicom koju je održao Nikola Živkovic, zatim pesmom "Ide Mile livadom i peva" u izvodenju pevacke grupe i na kraju "Igrama iz Pomoravlja" u koreografiji Veroslave Ristic.

U revijalnom delu programa nastupilo je KUD "Stiški biseri" iz Majilovca koje je osnovano 1962.godine. Na temeljima starog društva, 2005.godine osnovano je novo, gde pored Majilovca gravitiraju mladi momci i devojke iz Sirakova, Kurjaca, Ðurakova, Popovca i Zatonja, sa ciljem da sacuvaju nacionalnu kulturu i etnološko blago našeg naroda. Predstavili su se "Igrama iz Srbije", spletom igara iz zapadne Srbije, "Vlaškim igrama" i "Šopskim nadigravanjem".

Prema odluci žirija priznanje za najboljeg instrumentalistu pripalo je Borku Dimitrijevicu, za najboljeg vokalnog solistu Jovani Stojanovic, za najbolju pevacku grupu KUD -u "Živojin Stojicevic - Crni" iz Malog Crnica. Trece mesto na Opštinskoj smotri ravnopravno su poneli KUD "Branislav Nušic" iz Kule i KUD "Branko Radicevic" iz Boževca. Drugo mesto pripalo je KUD -u "Živojin Stojicevic - Crni" iz Malog Crnica, a prvo mesto i pravo da predstavlja opštinu na Meduokružnom takmicenju u Velikom Gradištu pripalo je KUD -u "Vlastimir Živkovic" iz Batuše.

D.Dinic

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE 28. KOLO

KLJUCNI BODOVI ZA SUPER LIGU

- Mladi radnik – Sevojno 2:0 (1:0)

Stadion Mladog radnika u Požarevcu. Gledalaca: 3500. Sudija: Denis Trajilovic (Zajecar) 8. Strelci: Luka u 23. i Rankovic (iz penala) u 73. minutu. Žuti kartoni: Ðordevic i Luka (Mladi radnik), Golocevac (Sevojno).

Mladi radnik: Pejovic 7, Stokic 7, Vasiljevic 7, Kojic 7, Cenic 7, Jašic 7, Luka 8 (Matic), Svojic 8, Jankovic 6 (Matic), Ðordevic 7, Rankovic 8 (Pejcic).

Sevojno: Nikolic 7, Kamberovic 6, Jankovic 6, Radosavljevic 6 (Stamenkovic), Jovicic 6 (Šunjeveric), Pavicevic 7, Golocevac 7, Stanojevic 6 (Vujovic), Vujicic 7.

Igrac utakmice: Svojic (Mladi radnik).

U 28. derbi kolu Mladi radnik pobedio je zaslužno Sevojno sa 2:0. Tribina je bila prepuna gledalaca i nisu pogrešili jer su gledali dobar susret. Treneri oba tima forsirali su otvorenu igru, a igraci se nisu štedeli. Mladi radnik je, najzad igrao u najjacem izdanju.

Sve je zakuvao Rankovic, sa leve strane ubacio je loptu u peterac ka Svojicu koji se oslobodio Jankovica i odmah šutirao, a golman Nikolic uspeo da nogom odbije loptu, ali samo ka drugoj stativi. Luka se bacio i glavom je ubacio loptu u mrežu, izmedu Brankovica i Bulatovica. U 33. minutu Luka proigrava Jankovica za šut, D.Jankovic blokira loptu, ali na mestu je bio Rankovic i sa oko dva metra promašio gol.

U nastavku susreta sudija Trajilovic opominje trenera Stamenkovica na nedolicno ponašanje. U 59. minutu Kamberovic se oslobodio Vasiljevica i snažnim volejom šalje loptu, koju Pejovic uspeva da uhvati. Potom je još jednu šansu imao Vujovic iz daljine pokušao je da iznenadi golmana Mladog radnika a on je hvata bez problema.

U 73. minutu brzim prodorom Svojic šalje loptu u prazan prostor, gde utrcava Rankovic iza leda Dimitrija Jankovica, ruši ga u kazneni prostor. Sudija Trajilovic opravdano pokazuje na belu tacku. Sa bele tacke Rankovic smireno vara golmana i šalje loptu u nebranjeni deo mreže, a na stadionu oduševljenje gledalaca.

U sledecem kolu Mladi radnik igra u gostima sa Bežanijom.

D.N.