Header

U POŽAREVCU OBELEŽEN 17. MAJ

DAN SECANJA NA PREMINULE OD SIDE

slika

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije-Jedinica za implementaciju projekta Globalnog fonda i Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanovic Batut" sa mrežom instituta za javno zdravlje u Srbiji organizovali su kampanju pod nazivom "I plus i munis". U okviru kampanje poseban akcenat stavljen je na obeležavanje 17.maja, Dana secanja na preminule od SIDE.

Podržavajuci osnovne ciljeve ove aktivnosti i u želji da doprinese što uspešnoj realizaciji ove kampanje, Zavod za javno zdravlje Požarevac, u saradnji sa Omladinom JAZAS-a, Centrom za prevenciju bolesti Doma zdravlja Požarevac i Crvenim krstom, organizovao je prošle nedelje ulicnu manifestaciju na Trgu oslobodenja. Svojim prisustvom akciju su podržali i brojni gradani, cime su na najbolji moguci nacin izrazili svoj odnos prema diskriminaciji osoba koje žive sa HIV/SIDOM.

S.E.

PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA!

TRETMAN SUZBIJANJA KOMARACA NA TERITORIJI OPŠTINE POŽAREVAC

Obaveštavamo Vas da ce tretman suzbijanja komaraca uredajima iz vazduha i sa zemlje biti izveden u periodu od 18.05.2009. do 01.06.2009. godine, kada se za to steknu povoljni meteorološki uslovi. Tretman ce biti izveden u vecernjim satima u periodu od 18.00 do 22.00 casova. Tretman ce biti izveden preparatom ICON 0.8 ULV uredajima iz vazduha i preparatom ALJUA RESLIN S uredajima sa zemlje koji nisu za ljude i životinje.

G17 PLUS POŽAREVAC

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Povodom statusnih promena vezanih za buduce formiranje Gradske organizacije G17 plus Požarevac i uskladivanje organizacije stranke sa dobijanjem statusa grada Požarevca, izvršni odbor G17 PLUS doneo je odluku da se raspusti Opštinski odbor G17 PLUS Požarevac i da se za poverenika Opštinske organizacije G17 PLUS Požarevac imenuje Miloš Jankovic iz Požarevca.

Za clanove Povereništva Opštinske organizacije G17 PLUS Požarevac imenovani su: Slavko Živkovic iz Požarevca, Zoran Stokic iz Požarevca i Dalibor Jovic iz Bubušinca.

Pored Povereništva Opštinske organizacije Požarevac i Povereništva Opštinske organizacije Kostolac, koja vec postoji, bice formiran i Kolegijum Gradske organizacije G17 PLUS Požarevac kao koordinaciono telo.

Svi navedeni organi rukovodice radom stranke u gradu Požarevcu do stranackih izbora koji ce biti ordržani u rokovima koje predvida Statut G17 PLUS.

POŽAREVAC: SRPSKA NAPREDNA STRANKA OSVEŠTALA SVOJE PROSTORIJE

SNS - POLITICKA SNAGA SA REALNOM NADOM ZA IZLAZ

slika

Srpska napredna stranka je prošlog utorka u Požarevcu osveštala svoje prostorije u Tržnom centru Novi dom. Posle cina osveštavanja izjavu za javnost dao je narodni poslanik SNS Veroljub Arsic.

" Za nepunih osam meseci naša stranka samo na teritoriji grada Požarevca ima oko 1.500 clanova. To je nova politicka stranka u kojoj velika vecina gradana prepoznaje politicku snagu koja nudi realnu nadu da iz ovako teških ekonomskih i politickih problema može da se izade i da se sacuvaju država i identitet. Naš Opštinski odbor još je u inicijativnom stanju i vec za nedelju dana otpocecemo sa osnivanjem stranackih organa, dakle, mesnih odbora, Opštinskog odbora .odnosno Gradskog odbora".

S.R.

OSTVARENI REZULTATI NA PODRUCJU OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

Kragujevac, 14.05.2009. godine

U dosadašnjem procesu privatizacije, na podrucju Opštine Veliko Gradište, privatizovana su ukupno 3 preduzeca i to: Ramski rit akcionarsko društvo «Treset», Društveno preduzece za proizvodnju metalnih proizvoda «Celik» i Veterinarska stanica «Veliko Gradište».

Privatizacija navedenih preduzeca izvršena je metodom Javne aukcije.

Ostvarena cena, od prodaje preduzeca prodatih na aukcijama, iznosi 1.807.000 evra. Pored postignute kupoprodajne cene, vecinski vlasnici su se obavezali na investiranje u osnovna sredstva, i to u vrednosti od 115.000 evra.

Pomenutim prodajama, preduzeca iz Velikog Gradišta, dobila su kupce fizicka lica iz Srbije.

KONJI U STROGOM CENTRU

SMRAD ZA MEDALJU

Sticajem životnih okolnosti, kako to vec biva, dobro poznajem mesto na jugu Srbije, imenom Prokuplje, a nadimkom Magarevo. Lep gradic, tamo negde iza Niša, uglavljen medu obroncima brda na reci Toplici. Lep, a siromašan. Nad tim gradicem uzdiže se brdo Hisar, sa ostacima rimske utvrde, jer kažu, to je nekada bilo raskršce puteva. No, pustimo istorijat. Eto to siromašno idilicno mesto dan-danas nazivaju Magarevo, jer, istini za volju, magarce možete videti na ulicama grada, ne baš u glavnoj, ali u poprecnim ulicama, oko pijace, i na okolnim putevima magarac je legitimno sredstvo za prenos robe i putnika.

Požarevac. Sa sve statusom grada, na koji je toliko ponosan, trebalo bi nazvati Konjarevo ili Srmdigrad i ostaviti mu u amanet ovo ime, na sramotu svih koji dozvoljavaju da glavnim ulicama kaskaju konjske zaprege, a da jedna od nekada najlepših ulica u gradu, ulica Draže Markovica decenijama bude skrnavljena mokracom i izmetom ovih inace plemenitih životinja, protiv kojih licno nemam ništa ni ja, a verujem i vecina Požarevljana. Koji put i koliko nas je postavilo pitanje ulice Draže Markovica? Ne zna se broja. I dosta nam je više da pitamo šta ce biti s kaldrmom, možda dobijemo odgovor: zapalicemo je! Dosta je da pitamo što posekoše ono drvece, jer receno je da je tako moralo zbog korenja koje ugrožava trotoare, dosta nam je da pitamo što se više, aman-zaman ne pocinje sa bilo kakvim radovima na dovršavanju, kad je prolece vec na izmaku, a leto samo što nije, dosta nam je da pitamo zašto je izabrana pustinjsko žuta opeka koja lici na severni deo Arabijske pustinje, pa još sa svom ovom prašinom koja se po njoj nataložila, dosta... necemo da pitamo. Ali ja hocu i moram, jer više ne mogu da izdržim smrad koji mi kroz prozor ulazi u kancelariju svakodnevno, u svoje i u ime stanara ove ulice i ulice LJubovijske - koja je to inspekcija nadležna za konjarstvo u centru grada? Mogu li nekada malko da izadu na teren i licno se uvere koji se smrad širi naokolo, da pogledaju kako se konjska balega nabacuje na gomile i suši na suncu, kako se konjoprevoznici dogovaraju, doruckuju, prosipaju pivo i ometaju saobracaj na ovoj raskrsnici (ni protiv njih nemamo ništa licno), kako kada izgreje sunce ujutru, a ti poželiš da otvoriš prozor, moraš da zaboraviš i na samu ideju o tome, jer ti se stomak prevce od zadaha. Ovde, na ovom punktu u srcu Požarevca ne može da se živi od smrada, jer je i asfalt upio mokracu i ne znam ko ce i kako oprati, ako se ikada na neki adekvatniji prostor isele uporni "špediteri".

Gradski oci predvideli su ovde pešacku zonu koja ce biti Skadarlija u malom. Može li se nešto što je od nastanka pa naovama bilo, oprosticete na izrazu, ali zovimo konacno stvari pravim imenom, pišacka zona, pretvoriti u pešacku zonu za uživanje, šetnju i slatku dokolicu? Možda i može, cuda se dešavaju. Gradonacelnice, odbornici, clanovi Gradskog veca, izadite jednom kad greje sunce, oko deset pre podne i prošetajte ovuda, da vidim koliko ce vaša izoštrena cula izdržati ovaj smrad za medalju. Dodite na mesto koje treba da bude boemsko okupljalište, po vašim planovima, možda se neko cudo i desi konacno ako vi intervenišete. A vi znate kako. Ako pauk može da nosa tamo-vamo vozila koja su nepropisno parkirana, možete valjda naci nacina da izmestite konjske zaprege iz strogog centra grada na mesto koje im odgovara, a o kome ste, kako ste sami rekli, više puta razgovarali.

Sve one bajke, mitovi i basne o ekologiji, zaštiti životne sredine, zaštiti životinja i pravima i slobodama gradana nemaju veze s mozgom, a kamoli s nama, ako samo pogledamo ovo jedno jedino mesto. O higijeni ulica necemo. Ko to tamo piša - znamo svi, a svi se pravimo blesavi. Nije to prioritet. Prioriteti su umotani u svetlucave celofane i pakuju se po potrebi, pretežno kada su svi spremni za slikanje.

Lela Likar

NA 76. MEÐUNARODNOM SAJMU POLJOPRIVREDE U NOVOM SADU

UNION MZ POTVRDIO ŠAMPIONSKU TITULU

- Privatno preduzece Union MZ iz Požarevce proglašeno Apsolutnim šampionom u svinjarstvu

- Titulu šampiona osvojio i nerast rase švedskog landrasa

- Iz Požarevca na Sajmu izlagali još i Fabrika mašina “Morava”, “Žitistig” i Poljoprivredna strucna služba “Požarevac”

- Na dan stocara, 14. maja, lokalna samouprava za sve zainteresovane Požarevljane organizovala kolektivnu posetu Sajmu

slika

Ovogodišnji 76. Medunarodni sajam poljoprivrede koji je održan u Novom Sadu od 9. do 16. maja, okupio je brojne poljoprivredne organizacije i individualne ratare i stocare kako iz naše zemlje tako i inostranstva. Iz Požarevca su na Sajmu ucestvovala tri preduzeca-Union MZ, “Žitostig” i Fabrika mašina “Morava” a kao cetvrti izlagac pojavila se i Poljoprivredna strucna služba “Požarevac”, nekadašnji Zavod za poljoprivredu “Stig”. Sa najvišim priznanjima vratio se UNION MZ koji je po drugi put proglašen Apsolutnim šampionom u svinjarstvu. Takode, ova privatna firma koja na prostorima Branicevskog okruga uspešno opstaje vec punih 20 godina, osvojila je i šampionsku titulu za nerasta rase švedskog landrasa.

Titula šampiona i naredne godine

Za vlasnika Zvonka Milenkovica ponovljeni uspeh sa prošlogodišnjeg Sajma, rezultat je napornog rada svih zaposlenih u ovom kolektivu ali i poslovnih partnera iz Madarske sa kojima Union MZ saraduju duži niz godina. Krenuli su sa nabavkom priplodnog materijala iz Madarske, da bi se kasnije ta saradnja proširila i na uvoz premiksa. Sa koncentratima ove firme, naime, Union MZ je smanjio dužinu tova svinja za 15 dana u proseku. Na prioizvodnju od 50 hiljada svinja to je izvanredna ušteda.

- Nije lako doci do šampionske titule, ali je još teže ostati na tom kvalitetu i zadržati primat. Mislim da mi naš posao radimo dosta kvalitetno, ugledamo se na velike farme, na velike proizvodace iz inostranstva, jer u Srbiji nemamo konkurenciju. Naredne godine ponudicemo Sajmu još bolji materijal, želja nam je da titulu Apsolutnog šampiona Sajma osvojimo i naredne godine. Naše nazimice su po kvalitetu ravne nazimicama iz inostranstva, a daleko su jeftinije i zato nije cudo što su tražene. U ovom trenutku nudimo daleko manje nego što se traži. Kao i prošle i ove godine bicemo na nivou proizvodnje 55 hiljada tovljenika, ali vec naredne planiramo da taj obim znatno proširimo, kaže Zvonko Milenkovic koji se seca vremena kada je požarevacka Mesna industrija bila pojam kvaliteta u proizvodnji mesa i mesnih preradevina.

- Mnogi se secaju požarevacke Mesne industrije, pa nam se dešava da, kada se pojavimo na nekim prezentacijama, ljudi kažu: Evo, stigli proizvodi iz MIP-a što je olakšavajuca okolnost u našoj promociji. Ako me pitate da li ima šanse da nas neko u ovom poslu nadmaši u dogledno vreme, moj odgovor je: Uvek sam želeo da budemo najbolji i ne verujem da cemo dozvoliti da nas neko prestigne. Za jedno tri do cetiri koraka smo ispred drugih, to kažemo mi u UNION MZ, ali to isto tvrde i strucnjaci iz inostranstva koje smo sreli na ovom Sajmu. Realno je da naredne godine slavimo i trecu šampionsku titulu. Jedan veliki strucnjak iz Engleske koji je bio u prilici da obide celu jugoistocnu Evropu, prilikom posete našoj firmi otvoreno je rekao da je naša svinja najbolja i najkvalitetnija, svideo mu se jedan nerast pa je poželeo da ga prebaci za Englesku, ali su ga propisi u tome sprecili. Kada tih ogranicavajucih faktora ne bude, krenucemo sa izvozom naših svinja, istice Milenkovic.

Jedan dobar, pobednicki tim

Na ovogodišnjem uspehu, UNION MZ-u medu prvima je cestitao Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarev-ca koji je na Dan stocara obišao požarevacke izlagace:

- Drago mi je da struka u ovoj firmi stvara dobre rezultate. Tim Zvonka Milenkovica je zista jedan dobar, pobednicki tim koji mora na tome da istrajava. Ko god je shvatio da je imperativ raditi sa strucnim ljudima, okitio se uspehom. Union MZ postoji dugo godina, u pitanju je dakle jedna istrajnost u radu i mislim da je ovaj kolektiv na putu, da posle prevazilaženja okvira Okruga, prevazide granice Srbije. Interesantno je da je ovo preduzece sasvim zaokružilo proces rada, ima svoju proizvodnju ali i sopstveni sistem prodaje i to je primer kako privatnici treba da rade, kako da se od jednog malog preduzetnika postane gigant i Apsolutni šampion sajma, kakav je ovaj Medunarodni u Novom Sadu.

Zadovoljstvo postignutim uspehom nije krio i direktor firme, Mikica Milenkovic za koga je ovo zasluga citavog kolektiva, ali i njihovih saradnika

- Veliki broj ljudi stoji iza ovog rada, u pitanju je kolektiv od blizu 500 zaposlenih. Trudimo se da prepoznatljivost Požarevca u proizvodnji kvalitetnih belih, tovnih svinja, još iz vremena Miloša sacuvamo i da taj brend unapredimo. Ovi pehari dokazuju da u tom trudu imamo uspeha. Pehare za kvalitet u proizvodnji svinja vracamo u region, gde im je i mesto.

Pored šamionskih priznanja, UNION MZ je na Sajmu u Novom Sadu osvojio i cetiri zlatne medalje za kolekciju svinja.

Organizovana poseta Sajmu

Inace, prošlog cetvrtka, Sajam su, pored gradonacelnika obišli i Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine Požarevca, Violeta Tomic i Milic Jovanovic, zamenici predsednika Skupštine grada, Sladan Stevic, clan Veca zadužen za poljoprivredu, veliki broj poljoprivrednih proizvodaca, kao i ucenici Poljoprivredne škole u Požarevcu.

Cestitajuci radnicima i rukovodstvu UNION MZ-a veliki uspeh, Miomir Ilic je izjavio da je ova firma pravi primer preduzeca koje je, povezujuci primarnu proizvodnju sa prometom, kompletno zaokružilo ciklus rada.

- Ovo je sada veliki kolektiv koji godišnje ostvaruje pozamašan promet. Kao odgovorni ljudi na vlasti morali bismo da pospešujemo razvoj takvih preduzeca, da od banaka kojih je samo u našem okruženju oko 30, zahtevamo da povoljnim kreditima finansiraju poljoprivrednu proizvodnju i ovakve kolektive, jer je poljoprivreda stožer razvoja našeg kraja ali i citave Srbije, porucio je Ilic koji je lepe reci imao za još jedan požarevacki kolektiv, izlagaca na Sajmu. Radi se o fabrici mašina “Morava” koja je, po njegovim recima uspela da se odupre negativnim procesima privatizacije i da se održi. Kvalitetom proizvoda sa kojima se pojavila na Sajmu, Morava može da konkuriše evropskoj robi, rekao je Ilic.

Medu ovogodišnjim izlagacima iz Požarevca bila je i Poljoprivredna strucna služba “Požarevac”. Izložili su dve kolekcije junica iz citavog Branicevskog okruga-iz Kuceva, Požarevca, Malog Crnica i Petrovca.

- Posle dve godine pauziranja, ponovo smo na Sajmu i cim smo se pojavili zauzeli smo mesto koje nam pripada. Osvojili smo srebrnu medalju za izložene kolekcije,to je priznanje Poljoprivrednoj strucnoj službi “Požarevac”, a u kategoriji junica bronzanu medalju dobila je junica vlasnika iz Kule Mehmeda Halilkanovica U drugom krugu našla se junica iz Požarevca vlasnika Dobrice Ilica. Pored toga, izložili smo i dve kolekcije ovaca iz okoline Požarevca, u pitanju je uvoz iz Nemacke, koje su osvojile trece mesto u kategoriji priplodnih ovnova, obaveštava direktor Poljoprivredne strucne službe Jovan Grozdic.

Fabrika mašina “Morava” na tržištu Srbije postoji vec punih 90 godina i za razliku od nekih preduzeca ne propušta ni jedan Sajam u Novom Sadu. Ima štand na istom mestu na kome se i prvi put pre mnogo godina pojavila na ovoj sajamskoj manifestaciji.

- Ove godine smo izložili našu standardnu robu, akcenat smo stavili na vece mašine, na mašine za zaštitu vionograda i vocnjaka i za ratarske kulture. Predstavili smo i prskalice od 1650 litara, atomizerima od 1650 litara namenjenih za vocnjake i vinograde, u pitanju su mašine koje izvozimo u Hrvatsku i Makedoniju. Naše prskalice su se dobro pokazale u praksi, ljudi ih koriste i po 30 i 40 godina i zato su tražene na tržištu. Trenutno nam je najveca konkurencija Agromehanika iz Kranja koja je prisutna narocito u Srbiji i Makedoniji, ali mislim da im odlicno pariramo i kvalitetom i cenom. Nešto zaostajemo za Italijanima što se dizajna tice ali ne i kada je kvalitet u pitanju. Mi smo ove godine planirali da promenimo asortiman proizvoda ali u tome nismo uspeli zbog kupaca koji su tražili da im plasiramo ono što smo imali u prošlogodišnjoj ponudi, saznali smo od direktora “Morave” Dobrice Miladinovica.

Dobar znak

Sedamdeset i šest godina Novosadskog sajma je duga tradicija, zahvaljujuci kojoj je ova manifestacija postala najznacajnija sajamska priredba u ovom delu Evrope.

- Iako je svetska kriza duboko zakoracila i na naše tržište, to nije sprecilo brojne izlagace da se pojave na Sajmu. Posebno sam impresioniran velikim brojem izlagaca iz inostranstva, bar ih je trecina, i to je dobar znak za našu ekonomiju, razlog više za verovanje da smo pred pocetkom kraja krize, izrazio je svoj optimizam u razgovoru sa novinarima na Sajmu gradonacelnik Miodrag Milosavljevic.

S.E.

VISOKA DELEGACIJA IZ NARODNE REPUBLIKE KINE BORAVILA U RADNOJ POSETI PD „TE-KO KOSTOLAC“

VELIKE MOGUCNOSTI ZA SARADNJU

Pocetkom protekle nedelje u radnoj poseti Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ boravila je visoka delegacija iz Narodne Republike Kine koju je predvodio He Gungci, zamenik predsednika Nacionalne korporacije za izradu energetske opreme i objekata (CMEEC). Rec je o najvecoj kompaniji iz pomenute privredne grane u Kini koja, zajedno sa predstavnicima kineske banke za razvoj (CDB), ucestvuje u izgradnji i finansiranju niza energetskih objekata u svetu. Poseta je rezultat dogovora predstavnika Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva rudarstva i energetike sa kineskim zvanicnicima o eventualnom iznalaženju mogucnosti za konkretnu saradnju dveju prijateljskih zemalja u energetskom sektoru.

Goste iz Kine je na pocetku rada pozdravio Dragan Živkovic, generalni direktor Privrednog društva koji je tom prilikom rekao da je PD „TE-KO Kostolac“ jedna od najstarijih i najperspektivnijih kompanija za proizvodnju uglja i elektricne energije u Srbiji. Dragan Jovanovic, zamenik direktora Privrednog društva najpre je upoznao clanove kineske delegacije sa sadašnjom organizacionom strukturom kompanije i njenim proizvodnim rezultatima. U skladu sa srednjorocnim i dugorocnim planovima razvoja Epektroprivrede Srbije i Privrednog društva, on je posebno kandidovao tri interesantna investiciona projekta. Rec je o revitalizaciji postojecih blokova u kostolackim termoelektranama sa ciljem podizanja snage, izgradnji postrojenja za odsumporavanje i novog termoenergetskog bloka snage preko 500 megavata. Uporedo sa tim, neophodno je, kazao je on, povecati i proizvodnju uglja na 12 miliona tona godišnje.

Clanovi kineske mešovite delagacije izneli su iskrenu zainteresovanost za realizaciju projekata u prijateljskoj Srbiji. Moglo se ovom prilikom cuti da je NCEEC najveca energetska korporacija u Kini koja u saradnji sa kolegama iz kineske banke za razvoj radi na revitalizaciji, projektovanju i izgradnji brojnih energetskih objekata širom sveta. Ukupna vrednost takvih investicija dostiže 60 milijardi dolara što dokazuje tehnicke i finansijske mogucnosti Kine za ulaganje u energetske projekte u svetu uprkos svetskoj ekonomskoj krizi. Clanovi kineske delegacije su se posebno zahvalili na doceku i izvanrednoj prezentaciji razvojnih mogucnosti kostolackog rudarsko-energetskog kolektiva. Po okoncanju sastanka u pratnji domacina obišli su proizvodne kapacitete Termoelektane „Kostolac B“ što im je pomoglo da steknu dodatne impresije o projektima o kojima se govorilo i koji bi mogli biti realizovani na ovim prostorima.

D. Radojkovic

EKSKLUZIVNI INTERVJU DR VIKTORA ŠUBAJEVA

NARKOMANIJA SE MOŽE IZLECITI

- Doktor Viktor Šubajev, psihijatar narkolog: "Nema povratka u narkomansku prošlost!"

- Kombinovana terapija, uz detoksikaciju i blokatore, uz bezbolno "skidanje"

- Apsolutna diskrecija u lecenju

Specijalna bolnica "Dr Vorobjev"

Sremskih boraca 2E

Beograd/Zemun

Telefon: 011/3167-190 (tel/faks), 011/2197-672

njnjnj.v-clinic.eu

slika

Bolesti zavisnosti, a pre svega narkomanija, kao gotovo nerešiv zdravstveni i socijalni problem, mogu se izleciti - pokazuje praksa Specijalne bolnice "Dr Vorobjev" u Zemunu. Ova specijalisticka klinika u Srbiji je otvorena pre dve godine, a u Rusiji vec 16 godina uspešno funkcioniše pet klinika "Dr Vorobjev". Opremljena je najsavremenijom opremom, a metode koje koristi pri lecenju daju odlicne rezultate u lecenju svih vrsta zavisnosti.

Doktor Viktor Šubajev, psihijatar narkolog, sa saradnicom Marijom Glišic koja radi kao savetnik na klinici, gostovao je u redakciji lista "Rec naroda", na naš poziv i apel da se na sve moguce nacine pomogne populaciji obolelih, s obzirom na to da u Branicevskom okrugu ne postoji ni jedna specijalizovana ustanova koja se bavi ovom problematikom.

Na pitanje kako se došlo do ideje da se u Srbiji otvori klinika "Dr Vorobjev", dr Šubajev odgovara:

- Pre dve i po godine u moskovsku kliniku "Dr Vorobjev" došla je pacijentkinja iz Beograda, ovisnik od narkotika. Bila je u kriticnom stanju, mršava i bez apetita; nakon tri nedelje uspešnog lecenja od narkomanije ispricala je kako u Beogradu i citavoj Srbiji problem narkomanije predstavlja gotovo nerešivo pitanje. Nedugo posle njenog izlecenja naš tim je doputovao u Srbiju i od maja 2007.godine bolnica je pocela da prima prve pacijente.

Na koji nacin lecite zavisnike od narkotika?

- Pun program lecenja podrazumeva 14 dana intenzivne terapije, gde pacijent dobija detoks i ima mogucnost da se "skine" bez krize. Za pacijente je to veoma važno - da ne osete krizu, da ne pate, da nemaju bolove i, štaviše, oni se cude što za vreme detoksikacije, odnosno procišcavanja mogu da spavaju, normalno jedu, nemaju nagle promene raspoloženja i skoro ne primecuju da narkotika više nema u organizmu. To je rezultat sedamnaestogodišnjeg razvijanja pet razlicitih tehnologija za detoksikaciju i sve one su bezbolne, a za svakog pacijenta se bira ono što njemu najviše odgovara. Sama detoksikacija traje dva, tri, maksimalno cetiri dana. Koristi se infuzija, ispiranje želuca i druge procedure. Mi, prilikom lecenja ne koristimo lekove, na primer Benzodiazepine koji takode mogu da izazovu zavisnost, a najvažnije je to što smo naucili da lecimo psihicku zavisnost, zaista da je lecimo. Kao rezultat se kod pacijenata javlja ravnodušnost prema narkoticima. Ravnodušnost je dobar rezultat, ali nije dovoljan, na kraju lecenja mi izazivamo gadenje prema narkoticima, uz pomoc specijalne psihoprocedure. Sledi obavezna terapija medikamentima tokom 12 meseci od izlaska iz bolnice. To su male doze lekova koje se mogu slobodno kupiti u srpskim apotekama, ali u odredenim kombinacijama ti lekovi štite od promena raspoloženja, depresije, nesanice, stresa.

Šta se koristi u lecenju?

- Radi se o komplikovanoj kompletnoj proceduri u kojoj se istovremeno koriste lekovi, aparati i specijalna informaciona psiho-terapija. Pacijent može da spava, a tokom njegovog sna se obavlja rad sa informacijom, jer njegov mozak radi i aktivno usvaja informaciju o cistom životu. Informaciona matrica narkomana zamenjuje se informacionom matricom zdravog uspešnog coveka. Posle serije procedura covek se pita: da li sam to stvarno ja bio narkoman, kako je to moglo da mi se desi? Da bismo bili sigurni u rezultat obavljaju se blokade; postoje raliciti oblici blokatora, oni se mogu koristiti kao tablete, mi imamo americki blokator koji se unosi u obliku injekcije i štiti sve receptore u mozgu od narkotika. Na taj nacin nema šanse da se covek drogira, cak i kada bi pokušao ne bi osetio nikakvo zadovoljstvo. On je spalio mostove iza sebe i nema povratka u narkomansku prošlost.

Pomenuli ste da u terapiji koristite aparate. O kakvim se aparatima radi i koju vrstu zavisnosti je najteže leciti?

- Heroin izaziva i fizicku i psihicku zavisnost, kod kokaina je mnogo manja fizicka zavisnost, dakle nema bolova, ali ima depresije, slabosti, nesanice, paranoje. Cak i marihuana, koju mnogi ne smatraju drogom, izaziva i psihicku i fizicku zavisnost. Najpre se obavlja bezbolna detoksikacija, a potom lecenje psihicke zavisnosti, koja se zapravo najteže leci. Aparati su jednostavni, nema nikakvog cuda; to su aparati za elektrostimulaciju mozga i podstimulaciju uz pomoc specijalne svetlosti. Evo o cemu se radi: ljudi imaju razlicite režime rada mozga, postoji alfa ritam koji je ritam pažnje, zadovoljstva, pozitivne aktivnosti. Alfa ritam, od 8. do 14. frekvencije možemo slati pacijentu i mozak se "šteluje" na alfa ritam, a coveku postaje mnogo lakše. Pomocu odredenih stimula mi možemo aktivirati lucenje endorfina i covek odjednom oseti ono što je davno zaboravio, to jest, prirodno zadovoljstvo bez pomoci droga. Takode, otvara se podsvest pacijenta prilikom specijalne psiho-terapije i on se "budi", postaje pun energije, ima ciljeve i konacno oseca da život može da bude lep i bez veštacke supstance.

Postoji li još neka bolnica koja koristi iste, ili slicen metode?

- Nama nije poznato da postoji takva bolnica. Ono što je kod nas važno, a važno je i za pacijenta i njegovu porodicu da se "skidanje" obavlja bez krize, da nema bolova i da se formira gadenje i odbojnost prema narkoticima. Ta promena je vrlo nagla i naglašeno emocionalna. Sami pacijenti posle lecenja govore: Ja ne znam šta sve vi radili sa mnom, ali osecam se kao da sam se ponovo rodio; imam mnogo snage i ljut sam na drogu i narkomane, želim što pre da radim nešto.

Koji profili strucnjaka rade sa narkomanima u vašoj bolnici?

- Psihijatri, anesteziolozi, psiholozi, lekari opšte prakse, hirurzi, a po pitanjima vecine popratnih oboljenja zapocinjemo lecenje, jer se ona uglavnom otkriju tek kada se izbaci heroin iz organizama, kao i za vreme ispitivanja psihickog stanja pacijenta.

Da li i posle lecenja na klinici nastavljate rad sa pacijentima?

- Posle izlaska iz bolnice oni nas obaveštavaju o tome kako se osecaju, da li slucajno ima depresije ili stresova, kako spavaju; svaka sitnica može biti znacajna, jer ako se desi neka neprijatnost, da bismo ga zaštitili od recidiva, imamo mogucnost da na vreme otklonimo stres i depresiju. Mi zahtevamo obavezno kucno lecenje u toku od godinu dana, a posle toga može se obavljati po želji pacijenta. Zašto taj rok? Narkotici su uništili sistem zadovoljstva u mozgu, tj. sistem endorfina, a tokom godinu dana, dok covek ne uzima supstancu, njegov mozak pocinje da ponovo luci hormon zadovoljstva prirodnim putem. Protivnici smo suvišnih lekova. Naši pacijenti obnavljaju blokade i ono što znaju je da uvek mogu da nam se obrate i da su naša vrata uvek otvorena za njih. Na srecu, vecina srpskih pacijenata je veoma disciplinovana i zahvaljujuci njima mi imamo dobre rezultate. Naši srpski pacijenti su mnogo odgovorniji od pacijenata u Rusiji, kada postignu rezultat oni umeju da ga cene i redovno dolaze na mesecne kontrole.

Koliko koštaju vaši tretmani?

- Što se tice cena, najskuplji je pun program lecenja, i to program lecenja od heroina koji traje dve nedelje u bolnici i godinu dana ambulantnog lecenja; on košta pet hiljada evra. Ne mogu svi platiti ovu cenu, zato uvek govorimo da možemo da izademo u susret pacijentu i lecimo ga onoliko dana koliko može priuštiti. U tom slucaju ne garantujemo kompletno izlecenje, ali ono što je sigurno je da ce "skidanje" biti bez krize, primice blokade i psiho terapiju za otklanjanje želje.

Sve konsultacije su besplatne, a na svako pitanje ce biti odgovoreno.

Doktor Šubajev naglašava da je glavni princip klinike "Dr Vorobjev" diskrecija i poverljivost. Zakon dozvoljava da se pomoc narkomanima pruža anonimno i niko nece proveravati licnu kartu pacijenta koji se odluci na lecenje, on se može prijaviti pod bilo kojim imenom i prezimenom, što garantuje da se ime pacijenta nece naci ni u kakvoj karoteci i da informacija nece izaci van bolnice.

Lela Likar

DEJAN ILIC, NACELNIK GRADSKE UPRAVE POŽAREVAC:

VECA OVLAŠCENJA LOKALNIM UPRAVAMA

- Zbog povecanog broja socijalno ugroženih lica, otvoreno Odeljenje Centra za socijalni rad

- Na jednom mestu kancelarije za maloletnu delinkvenciju i za rad sa interno raseljenim licima i Klub za mlade

- U jedinstvenom informacionom sistemu Uprave, uskoro sve mesne zajednice

Od oktobra prošle godine na funkciji nacelnika Gradske uprave Požarevca nalazi se Dejan Ilic, diplomirani pravnik koji je na ovo radno mesto, prvi put u istoriji lokalne samouprave došao putem javnog oglašavanja što je u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi i novim Statutom grada Požarevca. Pored osnovnog uslova da je diplomirani pravnik, kandidat za nacelnika morao je da ima i pet godina radnog iskustva u struci i položen državni ispit za rad u organima uprave.

Pocetak bavljenja ovim poslom, kako nam potvrduje nacelnik, nije bio težak, s obzirom da je on deo svog dosadašnjeg radnog staža, sem u privredi, ostvario i u lokalnoj upravi u kojoj je i poceo. Zanat je pekao u Geodetskoj upravi Malog Crnica, jedno vreme bio je šef pravne službe u Medicinskom centru Petrovac, od 1986. do 1990. godine radio je kao sekretar Opšte uprave i sekretar Opštine Malo Crnice. Punih deset godina nalazio se na funkciji zamenika generalnog direktora Litas- a, a neposredno pred izbor za nacelnika bio je u vodama advokature. -- Mislim da sam stekao dovoljno iskustva da bih se našao na ovom odgovornom mestu. Iako je Gradska uprava Malog Crnica manja od požarevacke, godine provedene u njoj su mi od velike koristi, jer se radi o istim poslovima samo u znatnom vecem obimu. Izuzetno dobra stvar je i ta što imam dovoljno dobrih saradnika, uz maksimalnu podršku rukovodstva grada, kako gradonacelnika, tako i predsednika Skupštine i njihovih saradnika. Cinjenica je da se navike ljudi teško menjaju, Gradska uprava je jedan od inertnijih organa što se toga tice, promene su nemoguce preko noci. Ipak, mogu reci da se stvari krecu nabolje, da ima pomaka, može dobro da se funkcioniše ako se korektno ponašate prema radnicima i gradanima i u okvirima svojih ovlašcenja.

Pri Gradskoj upravi Požarevca definisano je šest odeljenja. To su: odeljenja za privredu, finansije i trezor, za društvene delatnosti, za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine, za opšte i skupštinske poslove i odeljenje poreske uprave. U ovom poslednjem Odeljenju su i najvece promene nastale nakon primene novog Zakona o lokalnoj samoupravi.

--Promene su bile neminovne jer je veci deo dosadašnjih nadležnosti koje je obavljala Republicka poreska uprava za potrebe lokalne vlasti, prešle na lokalnu poresku administraciju. Još 2006. godine formirano je Odeljenje poreske administracije locirano u Poreckoj ulici, u objektu nekadašnje Uprave društvenih prihoda. Poslovi razreza i naplate poreza na imovinu, naplate naknade za korišcenje gradevinskog zemljišta i komunalne takse, sada su u iskljucivoj nadležnosti lokalne poreske administracije. To isto važi i za i porez na poljoprivredno zemljište. To su ustvari prihodi kojih se Republika oslobada i prepušta ih lokalnim samoupravama, lokalnim organima. Spuštanje tih nadležnosti na nivoe opština, odnosno gradova donosi vece prihode tim sredinama i to je velika promena u dosadašnjoj praksi. Veca ovlašcenja lokalnih samouprava podrazumevaju da se one za to dobro priprema i osposobe. Što se dela poreske uprave tice, mi smo pristupili krajnje ozbiljno. Trenutno se radi na unošenju podataka obveznika i verovatno cemo za jedno dve nedelje imati razrez poreza na imovinu, pocece raspodela rešenja o naknadi. Nešto kasnije imacemo i rešenja o naknadi za korišcenje gradevinskog zemljišta. Što se tice samog rada Gradske uprave naša je povoljnost što za nacelnike svih odeljenja imamo iskusne ljude, kadrove koji su godinama radili na ovim ili slicnim poslovima. Petar Rajic je više od jednog mandata nacelnik za privredu, finansije i trezor, Zorica Markovic koja je sada nacelnik Odeljenja za opšte i skupštinske poslove prethodno je bila na celu Opštinske uprave, u Poreskoj administraciji je Velizar Životic, takode iskusni kadar u ovoj oblasti. I ostali nacelnici su dugo godina u aktuelnoj problematici, a kada u timu imate ljude sa iskustvom i koji znaju svoj posao, onda su i rezultati ostvarivi, istice Ilic koji na naše pitanje: da li požarevacka lokalna uprava spada u red preglomaznih i da li ce biti otpuštanja viška zaposlnih, odgovara:

--Radi saznanja kako je to u okruženju i drugim gradovima, posetili smo Smederevo i Niš. Smederevci imaju veci broj zaposlenih od nas u odnosu na broj stanovnika, a Niš je baš daleko ispred nas jer je to i veci grad, ali i više zapošljava u odnosu na broj stanovnika. Naša lokalna samouprava ima izmedu 196 i 210 radnika i to je negde oko 40-ak više po standardima na kojima se insistira sa nivoa Republike. Trebalo bi, znaci da se svedemo na oko 160 zaposlenih i misim da to nece biti problem obzirom da vec u ovom trenutku 21 radnik ima jedan od uslova za odlazak u penziju.

Za gradane koji na šalterima lokalne samouprave svakodnevno zadovoljavaju neke svoje potrebe, svakako je najbitnije koliko su ti šalteri širom otvoreni, koliko su zaposleni u ovim organima spremni i sposobni da na zahteve gradana odgovore brzo, efikasno i kvalitetno. U tom smislu je svojevremeno u centru grada, u nekadašnjoj Bambijevoj "Slatkoj kuci" otvoren Uslužni centar u kome se relativno brzo završavaju odredeni administrativni poslovi kao što su dobijanje izvoda iz maticnih knjiga i uverenja o državljanstvu.

--Radi efikasnijeg delovanja ovih dana u ulici Bratstva i jedinstva otvorili smo odeljenje Centra za socijalni rad u kome su dislocirane službe ciji je zadatak da pružaju usluge korisnicima socijalne zaštite koji su do sada šetali izmedu naše Uprave i Centra. za socijalni rad. Svoja prava na trenutna ali i stalna novcana primanja, kao i celokupnu pravnu pomoc, gradani koji se nadu u stanju socijalne potrebe, odsada ce moci ovde da ostvaruju. Projekat smo realizaovali u saradnji sa Centrom za socijalni rad, u Odeljenju ce raditi osam radnika, 4 radnika su dislocirana iz Centra, a 4 radna mesta podrazumevaju dva nova socijalna radnika, jednog pravnika i jednog administratora. Nakon otvaranja ovog odeljenja, tokom leta predstoji nam uredenje i opremanje zajednickog prostora za funkcionisanje Kancelarije za maloletnu delinkvenciju, Kancelarije za rad sa interno raseljenim licima sa prostora bivših jugoslovenskih republika i Kluba za mlade. Svi ovi oblici rada za sada postoje i funkcionišu ali na raznim lokacijama, u Centru za socijalni rad, u zgradi uprave i u Crvenom krstu. Naša je želja da se sve to nade pod istom krovom i da nam gradani više ne šetaju, da pomoc koju im pružamo bude efikasnija. Tokom ove godine radicemo i na uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema Uprave u kome ce se naci i sve mesne zajednice, odnosno mesne kancelarije, kaže nacelnik.

Na kraju recimo i to da se Gradska uprava Požarevca priprema da ove godine obeleži znacajnu godišnjicu, 170 godina lokalne uprave. Tim povodom formiran je Organizacioni odbor na cijem je celu gradonacelnik i vec sada je izvesno da ce se Dan uprave ubuduce proslavljati svake godine.

S.E.

NENAD JANKOV, DIREKTOR DIREKCIJE ZA PROIZVODNJU ELEKTRICNE ENERGIJE O REMONTIMA TERMOBLOKOVA

REMONTI PO PLANU, OD JULA PUNOM PAROM

- Blokovi A-2 i B-1 uspešno startovali posle obavljenih remonata. Krajem maja na mrežu se vraca i blok B-2 a remont „Jedinice“ u Termoelektrani „Kostolac A“ najavljen za polovinu juna

slika

Ovogodišnji remonti kostolackih termoblokova, iako su poceli nešto ranije od uobicajenih termina, u punom su jeku i vec od druge polovine jula sve cetiri proizvodne jedinice bice spremne za rad pod punim opterecenjem. To ce, svakako, doprineti stabilnom radu elektroenergetskog sistema Srbije i u letnjem periodu, kada se zbog najavljenih visokih temperatura ocekuje povecana potrošnja elektricne energije u Srbiji. Pravi povod za intervju Nenada Jankova našem listu.

Kako ocenjujete dosadašnji tok remontnih aktivnosti?

-Remontne aktivnosti kostolackih termoelektrana su u punom jeku i prema našim procenama oko 60 odsto posla je vec završeno. Ovogodišnja remontna sezona pocela je zaustavljanjem bloka B-1 još krajem marta a bice završena polovinom jula, kada bi iz remonta trebalo da izade i najmanja proizvodna jedinica, blok A-1. Mogu da kažem da remontne aktivnosti za sada teku po planu: krajem aprila, kao što je i najavljivano, iz remonta je izašao blok A-2 a devetog maja, dva dana pre nego što je bilo predvideno i blok B-1.

Šta biste istakli kao znacajnije poslove u toku dosadašnjih remonata?

-Na bloku A-2 uraden je standardni remont i on je trajao svega 30-tak dana. Znatno veci obim radova imali smo na remontu bloka B-1. Posebno bih pomenuo vracanje dva reda lopatica na turbini niskog pritiska, koje smo nakon uocavanja njihovog oštecenja i u nedostatku novih za zamenu, tokom prošlogodišnjeg remonta posekli. Tu je još nekoliko važnih neuobicajenih zahvata za koje smo procenili da su neophodni još pre ulaska bloka u remont. Ocekujem da ce svi ti zahvati znacajnije uticati na stabilniji rad kotlovskog postrojenja a time i bloka u celini. Završeni su i neki poslovi zaostali iz prošlogodišnjeg remonta vezano za sistem upravljanja blokom.

Kako tece remont drugog bloka u Termoelektrani „Kostolac B“?

-Ovaj blok je u remontu od pocetka maja. Vreme paralelnog stajanja oba bloka iskoristili smo za obavljanje intervencija na zajednickim postrojenjima. Mislim pre svega na radove na sanaciji oštecenja na dimnjaku, remont dopreme uglja i zajednickih elektropostrojenja. I na ovom bloku, baš kao i na „Jedinici“, sledi ugradnja novog transportera i drobilice za novi sistem otpepeljivanja gustom hidromešavinom. Inace, rec je o standardnom remontu bloka i on bi vec krajem maja trebalo da se vrati na mrežu elektroenergetskog sistema Srbije.

Niste pominjali remont najmanjeg bloka u kostolackim Termoelektranama, kada se on ocekuje?

-Zbog kašnjenja isporuke turbinskog stop ventila iz Rusije, predvidenog za zamenu, ocekujem da ovaj blok ude u remont polovinom juna. Dakle, nešto kasnije nego što je prvobitno bilo planirano. To je i najvažniji posao na ovom bloku i on ce uglavnom i odrediti vreme njegovog zastoja. Tu je i ugradnja nove pobude generatora. Dakle, vec polovinom jula najverovatnije sve cetiri proizvodne jedinice bice spremne za puno angažovanje. Imajuci u vidu da se ovog leta najavljuju visoke temperature a to onda podrazumeva i povecanu potrošnju elektricne energije, što se nas tice ocekujem da nam se omoguci angažovanje svih hiljadu megavata.

C. Radojcic

VEOLIJA TRANSPORT LITAS A.D. POŽAREVAC

I DALJE NA DOBROM PUTU

slika

Veolija Transport Litas a.d. Požarevac spada u najpouzdanije autobuske prevoznike u Srbiji, što je potvrdilo dugogodišnje uspešno poslovanje, najpre u okviru "Litasa", a sada i kompanije koja posluje širom Evrope. O realizovanim poslovnim strategijama i planovima za nadolazeci period, kako u oblasti prevoza putnika, tako i u turistickoj delatnosti, koju ovo preduzece takode uspešno obavlja niz godina unazad, uzimajuci u obzir potrebe i želje svojih klijenata, razgovarali smo sa direktorom sektora za marketing i turizam, Zoranom Milicem.

370.000 zaposlenih

- Treca je godina od privatizacije, firma je privatizovana po metodu tendera i jedan je od primera uspešnije privatizacije u Srbiji, pošto smo videli kako su prošli neki drugi, pogotovo u našoj branši. Mi smo postali deo te velike multinacionalne kompanije, Veolija transport, koja se bavi iskljucivo prevozom putnika u drumskom saobracaju; radi na pet kontinenata, ima oko 35 000 autobusa. Primera radi, u Nemackoj je drugi po velicini prevoznik. Takode, Veolija se bavi prevozom feribotima u Holandiji, Danskoj, Švedskoj. U meduvremenu je Veolija preuzela i "Luv", kompaniju koja se bavi gradskim prevozom u Beogradu, gde ima sedam linija. Litas Veolija se takode bavi prevozom putnika u gradskom prevozu, kao i u prigradskom, medugradskom i medunarodnom.

Na celu komanije Veolija za Srbiju je gospodin Klas Gothold. Litas Veolija je deo kompanije Veolija Enviroment, koja ima 370 000 zaposlenih u cetiri ogranka: NJater, Energy, Transort i NJaste Management. Sedište je u Parizu i imaju akcije na berzi u NJujorku i Parizu. Mi smo sada u tom jednom malom delu koji se zove Veolija transport koji ima preko 80 000 radnika.

Vrh investicionog ciklusa

Po kupoprodajnom ugovoru obaveza Veolije su investicije tokom pet godina, uglavnom se radi o autobusima u iznosu od 9 miliona i 800 000 evra. Ovo je treca godina i vrh tog investicionog ciklusa. Za prve dve godine smo dobili 25 autobusa, ove godine, vec u prvoj polovini, šest turistickih i ocekujemo petnaestak autobusa na jesen, kako bi se ispunio investicioni plan za trecu godinu. Trenutno imamo 370 zaposlenih i 145 autobusa.

Poštovanje ekoloških standarda

Cilj kompanije je, iako je Litas i pre privatizacije bio poznat kao prevoznik koji je tacan,siguran i bezbedan, da se taj trend nastavi i ne manje važno, da se kvalitet usluge podiže, u smislu kvaliteta vozila, komfora i ispunjavanja drugih neophodnih uslova. Poceli smo da koristimo eurodizel gorivo, a u ovoj godini cemo završiti i prebacivanje onih autobusa koji su koristili D2 na eurodizel, što ce znatno smanjiti emisiju štetnih gasova, u skladu sa svetskim trendovima. Ne treba ni spominjati da sva vozila koja dolaze iz investicija ispunjavaju najsavremenije standarde u ovom smislu.

Nove tehnologije u službi prevoza putnika

Što se tice akcija, krajem prošle godine osvežili smo, renovirali Autobusku stanicu Požarevac, tako da je komfor i kvalitet usluga koji treba da pruži autobuska stanica doveden na nivo koji ocekuju naši putnici. Sledeca akcija, koja je veoma znacajna za nas je to što smo medu prvima, a možda i prvi u Srbiji poceli sa uvodenjem tiketing sistema, odnosno sistema prodaje karata u vozilima putem najsavremenije sistema za prodaju karata sa beskontaktnim citacima mesecnih i vrednosnih karata. Automatsko slanje podataka sa tiket mašine se vrši u realnom vremenu preko GPRS sistema koji je instaliran u tiket mašini. Radi se o cipovanim magnetnim karicama, citacima u vozilu, cime smo pokušali da maksimalno skratimo vreme zadržavanjau proceduri izdavanja karte, kao i prilikom ulaska i izlaska. To je sistem koji je dobrim delom uraden iz investicija i delom iz sopstvenih sredstava.

Pristupacne cene

Kada govorimo o ceni karte, postoje smernice Asocijacije prevoznika u drumskom saobracaju Srbijatransporta koje daju preporuku vezanu za cene po predenoj kilometraži. Ni jedne godine mi nismo dostigli tu preporuku Srbijatransporta, uvek smo imali niže cene. Izražena je konkurencija u vidu onih koji se ozbiljno bave ovim poslom, kao i mi, a nažalost, postoje i oni koji konkurišu na nelojalan nacin u smislu nekorišcenja stanica i stajališta, uzimanja putnika na mestima gde to nije dozvoljeno, a da ne pricamo o tome koliki deo tih karata i poreza ide državni, a koliko ne, potom tu si i oni koji su neregistrovani za delatnost. Trudimo se da cenom budemo konkurentni, jer smatramo da, pored kvaliteta, i cena prevoza igra važnu ulogu.

U gradskom prevozu postoje dve redovne linije - MIP - bolnica i brežanski put - Busije koje svakodnevno funkcioniše.

Uskoro pocinje sa radom i sezonska linija za Crnu Goru, kao i svake godine, dakle svakodnevno cemo imati direktan prevoz ka Budvi i Baru

Turizam

Maj je mesec dackih ekskurzija, neke od njih vec smo izveli, neke su u toku, a neke u planu; saradujemo sa pedesetak škola sa kojima smo, putem javnog oglasa sklopili ugovore, uglavnom se radi o vrticima i osnovnim školama, jer srednjoškolci na ekskurzije uglavnom odlaze na jesen.

Poceli smo sa prodajom arnžmana, imamo sopstveni zakup aranžmana i sopstevni prevoz. Mesta još ima, oni koji još nisu odlucili kuda ce, mogu da se prijave u našoj turistickoj agenciji na Autobuskoj stanici u Požarevcu i takode u Velikom Gradištu. Mogu da rezervišu aranžmane. Pored naših redovnih aranžmana, Paralija, Nei Pori i Olimpik Bic, proširili smo ponudu u Grckoj na Halkidiki, mesta Hanioti, Pefkohori i Polihrono, na zahtev naših putnika. Imamo prevoz iz Požarevca i Beograda. Pored Grcke, nudimo i privatni i hotelski smeštaj u Crnoj Gori, konkretno u Budvi. Naša iskustva pokazuju da je Grcka najtraženija, otprilike polovina svih zainteresovanih za putovanja odlucuje se za Grcku. Cene aranžmana se razlikuju, ali krecu se od 175 evra naviše, u zavisnosti od toga koliki je apartman, za koliko osoba, a u ponudi ce se naci i hotelski smeštaj. Mi smo se specijalizovali za apartmanski smeštaj, jer je za tu vrstu letovanja postojalo najvece interesovanje, kaže Milic.

Istorijat

Na trenutak se vratimo u prošlost i podsetimo da je daleke 1945. osnovan "Saobracajni centar" Požarevac, sledece godine formirana je "Lasta" koja 1961. menja naziv u "Moravatrans", potom 1962. "Remont", da bi 1970-te nastalo Preduzece za linijski i turisticki saobracaj, skraceno "Litas". Litas se 2006. godine prikljucuje kompaniji "Veolija Transport" i postaje akcionarsko društvo, ciji je stalni moto, a praksa na putevima širom Srbije i Evrope je to i dokazala,: I dalje na dobrom putu.

L.Likar

PETROVAC: U TOKU JE RAD NA ZAMENI DOTRAJALIH AZBESTNIH CEVI ZA SNEBDEVANJE VODOM GRADA PETROVCA

NAJVECA OPŠTINSKA INVESTICIJA

slika

Opština Petrovac na Mlavi je investitor, a Komu-nalno javno preduzece „Izvor“ suinvestitor projekta zamene dotrajalih azbestnih cevi za snabdevanje vodom grada Petrovca. Naime, radice se zamena magistralnog cevovoda od Šetonja do Petrovca.Pored zamene cevi novim polietilenskim uradice se i rezervoar na brdu Karaula iznad Petrovca.

„Ovo je za nas izuzetno važna i ujedno najveca investicija u ovoj godini. Izgrad-njom rezervoara trajno cemo rešiti problem snabdevanja vodom onih „viših tacaka“ u gradu. To je istovremeno i mnogo manje muka za stanare drugog, treceg, cetvrtog i viših spratova tokom leta i sušnih perioda, jer ce imati vodu tokom cele godine“ – rekao nam je predsednik opštine Petro-vac, Radiša Dragojevic.

Poceli radovi na rezervoaru

Ceo projekat je 3, 7 miliona evra. Novac za projekat je obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju i to 2,9 miliona evra. Preostali iznos od 800.000 evra obezbedice opština i Komunalno javno preduzece „Izvor“. Za jednu opštinu koja ima relativno skroman budžet taj iznos je prilicno veliki, kucano je i na vrata još nekih institucija koje se bave finasiranjem objekata vodosnabdevanja. Pre svega, podnet je zahtev Ministrstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, kao i kancelariji Evropske unije za nedostajuca sredstva. Ocekuje se pozitivno rešenje.

„Zvanicno, radovi na rezervoaru poceli su 23. marta. Dakle, radovi su u toku i mi smo zadovoljni dosadašnjom dinamikom, a i vreme nas služi. Radove je dobila austrijska kompanija „Štrabad age“ i do sada se izvodac pokazao kao odgovoran, disciplinovan i vrlo kooperativan. Austrijanci imaju i podizvodace. Mi se nadamo da ce deo poslova dobiti i firme sa teritorije petrovacke opštine. Ako sve bude u redu, a mi se najiskrenije nadamo, ceo projekat bice uraden za 18 meseci“, - kaže Radovan Rakovic direktor Kumunalnog javnog preduzeca „Izvor“.

Desetak godina bilo je problema u snadbevanju vodom i cekalo se na ovaj potez. Petrovcani piju dobru vodu i hemijski i bakteorološki. Cak, prema nekim izveštajima, to je medu najboljim vodama za pice u Srbiji, jer zadovoljava sve standarde. Takode, izdašnost Šetonjskog vrela (izvorište Šetonjske reke) je vrlo dobra, što znaci da meštani Šetonja, Velikog Laola i Petrovca dugorocno ne treba da brinu za zdravu pijacu vodu.

Petrovcani piju vrlo dobru vodu

„Na samom izvorištu rade se poduže filterska postrojenja za precišcavanje vode, a to je vrlo bitno.To je postrojenje koje ce eliminisati zamucenja koja se povremeno javljaju nakon vecih padavina. Što se postrojenja u Malom Laolu tice, ono ce dobiti još jednu „Busten„ stanicu. Smatram da je oppštinsko rukovodstvo imalo veliku dozu hrabrosti što je ušlo u sve, a posebno u ovaj najveci projekat zamene dotrajalih cevi. Inace, projekat je poceo predhodni kolega direktor i sada je na nama da ga nastavimo – podvlaci Rakovic.

Komunalno javno preduzece „Izvor“ ima veoma dobru saradnju sa Mesnom zajednicom Petrovac. - U saradnji sa gradanima, radice se proširenje kanalizacione mreže i to u šest gradskih ulica. Postoji i zapocet projekat kanalizacije u naselju „Rasadnik“, gde je deo kanalizacione mreže odraden. Po projektu taj posao košta oko 15 miliona dinara. Medutim, kako je „Izvor“ izvodac radova bice svakako jeftinije. Ostali projekti su manjih iznosa.

„Nažalost, mi u „Izvoru“ imamo veliki problem: stepen naplate komunalnih usluga bio je svega 62,5 odsto. Zbog toga smo na samoj granici normalnog poslovanja. Kao preduzece dovedeni smo u jako tešku situaciju.Izgleda da cemo morati da uzmemo ne baš jeftine kredite. Naša oprema je jako stara, brzo se amortizuje, nemamo dovoljno akumulacije da bi to iz sopstvenih sredstava obnovili. Povecanja cena nismo imali, izuzev do kretanja inflacije. Za komunalne usluge i naknade žitelji petrovacke opštine duguju oko 50 miliona dinara. Za sve one koji imaju vece dugove spremni smo da uradimo i neki reprogram u više rata. Ali, na ovaj ili onaj nacin dugovi moraju da budu namireni“ – kaže Rakovic.

S.Ristic

NOC MUZEJA U POŽAREVCU

GITARE, POEZIJA, ISTORIJA...

slika

Tokom ovogodišnje "Noci muzeja" koja je organizovana protekle subote, Požarevljani su bili u prilici da obidu cetiri muzejska punkta na kojima je bio organizovan program, a i Galerija Milene Pavlovic Barili širom je otvorila svoja vrata brojnim gostima koji su je ove noci posetili.

Najpre je u Fondaciji Dobrnjcevih, uz muziku ženskog hora Požarevacke gimnazije, "Lazarice", pod dirigentskom palicom Uroša Stepanovica, otvorena izložba posvecena gitari, "Guitar Visual Art". Prisutnima, kojih je bilo vidno više nego ranijih godina, obratio se najpre, uz dobrodošlicu, direktor Narodnog muzeja Požarevac, Milorad Ðordevic:

- Pred nama je još jedna Noc muzeja, kao i u mnogim gradovima Srbije. Ova lepota Požarevacke gimnazije najavljuje ono što cete moci da vidite tokom veceri. Vecerašnja izložba Likovnog udruženja je za nas jedan od najvažnijih dogadaja veceri.

O samoj izložbi govorila je kustos Narodnog muzeja, Violeta Tomic.

- Na ovoj postavci predstavljeno je 14 autora, a mnogi od njih su sa nama. Dela koja su predstavljena proizašla su iz štimunga gitarske muzike i vizuelnog istraživanja i dala tonove koji se uklapaju u tokove savremene umetnosti. Stilski su prisutni gotovo svi vidovi likovnog izražavanja u rasponu od figuralnog do apstraktnog. U skladu sa svojim senzibilitetom, umetnici nam otkrivaju obilje emocionalnih i vizuelnih varijacija, rekla je izmedu ostalog Tomiceva.

U Muzeju kulturne istorije održano je vece poezije na kome je predstavljen mladi autor, Uroš Jovanovic sa prvom zbirkom poezije, a u centralnoj zgradi muzeja, kao i u dvorištu predvidena je izložba pod nazivom "In vino veritas", pored stalne muzejske postavke koju su posetioci mogli da pogledaju. Nažalost, usled otkazivanja tehnike, predvideni program nije mogao u potpunosti da se sprovede, ali je bajkovita atmosfera, uz rimske baklje i simbole koji slave vino kao pice bogova, izmamila prilicno interesovanje Požarevljana.

U Etno parku na Tulbi organizovana je izloba radova od gline.

Prijatno i toplo vece ucinili su da i ove godine Noc muzeja u ove institucije kulture dovede publiku koja poštuje njihov rad, a ujedno bila je ovo i prilika da se prikaže šta se sve tokom godinu dana uradilo na planu ocuvanja kulturno-istorijskog nasleda.

L.L.

OBELEŽEN 12.MAJ, DAN MEDICINSKE ŠKOLE U POŽAREVCU

UCENICI-NAJVECI PONOS ŠKOLE

- Medicinsku školu tradicionalno upisuju najbolji daci Branicevskog i Podunavskog okruga

- Na svecanosti dodeljene nagrade ucenicima za postignute rezultate na meduokružnim i republickim takmicenjima

Medicinska škola u Požarevcu osnovana je 1947. godine i za 62 godine svog postojanja osposobila je kadar za potrebe zdravstva ne samo požarevackog kraja vec i mnogo šire. Podarila je društvu armiju zdravstvenih radnika od kojih su mnogi postali uspešni lekari i profesori i na najbolji nacin prezentovali svoju školu cime se ona ponosi.

Podsecajuci da škola tradicionalno svake godine u prvi razred upisuje najbolje ucenike Branicevskog i Podunavskog okruga, na svecanosti povodom Dana škole prošlog utorka, direktor Branislav Obradovic napomenuo je da je odnedavno, zahvaljujuci Ministarstvu obrazovanja i lokalnoj samoupravi uspešno rešen višegodišnji problem škole sa prostorom.

--Ovu svecanost održavamo u holu dogradenog dela škole koji je dobio upotrebnu dozvolu i stavljen je u funkciju. Kompletna nastava u njemu odvija se u savremeno opremljenim kabinetima. I stari deo škole takode smo sredili. Sada uredujemo dvorište, a ono što nam jedino nedostaje je jedna sportska sala. Potrudicemo se da i taj problem rešimo, rekao je Obradovic podsecajuci da se škola priprema da ove godine u prvi razred upiše po jedno odeljenje: faramceutskih tehnicara, medicinskih sestara-tehnicara, medicinskih sestara-tehnicara (ogled), vaspitaca i zubnih tehnicara. Svake trece godine upisujemo po jedno odeljenje frizera i mislim da ce nam Ministarstvo to odobriti i ove godine tim pre što smo za potrebe prakse ovog kadra, kao i za pružanje frizerskih usluga trecim licima, opremili frizerski salon. Dodatna sredstva škola planira da ostvaruje i u zubnoj ordinaciji pri školi u kojoj bi praksu obavljali ucenici-buduci zubni tehnicarei i istovremeno se pružale zdravstvene usluge trecim licima, rekao je Obradovic.

U nastavku svecanosti kojoj su prisustvovali brojni prijatelji i saradnici škole kao i predstavnici lokalne samouprave predvodeni Vukicom Vasic, zamenicom gradonacelnika, o istorijatu ustanove govorili su ucenici Milica Vujcic i Mladen Deletic posle cega je izveden program u kome su nastupili recitatori, clanovi hora, ritmicke i muzicke sekcije. Podsecajuci da 12. maj nije slucajno Dan Medicinske škole, Dana sestrinstva i Svetog Vasilija Ostroškog, ucesnike svecanosti pozdravio je Marko Ži-vanovic, nastavnik verske nastave.

Na kraju su urucene nagrade ucenicima koji su na opštinskim, regionalnim i republickim takmicenjima postigli izuzetne uspehe, a za godine provedene u ovoj školi, nagradena je nastavnica Nada Mirkovic. Svecanost je završena prezentacijom nagradenih ženskih frizura na repu-blickom takmicenju frizera.

UCenici i profesori

Medicinska škola Požarevac trenutno ima 21 odeljenje sa 650 redovnih i oko 70 vanrednih ucenika. U nastavi je angažovano 70 profesora, lekara specijalista, farmaceuta, stomatologa, viših medicinskih sestara i tehnicara. Prakticna nastava i vežbe izvode se u Opštoj bolnici, Apotekarskoj ustanovi i sopstvenim laboratorijama.

S.E.

OBELEŽEN 15. MAJ DAN TEHNICKE ŠKOLE „NIKOLA TESLA“ U KOSTOLCU

OAZA TALENTOVANIH ÐAKA

- Na svecanosti govorio direktor škole Slaviša Milenkovic, a ucesnike, profesore i goste pozdravila zamenik gradonacelnika Požarevca Vukica Vasic

Danu škole prisustvovali su Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca, Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca, Aleksandar Popov, pomocnik gradonacelnika Požarevca, Vladimir Vila, predsednik GMZ Kostolac, predstavnici PD TE-KO Kostolac, privrednici, direktori škola, preduzeca i ustanova i mnogobrojni gosti.

Tehnicka škola „Nikola Tesla“ u Kostolcu obeležila je minulog petka na svecan nacin,ali i primereno aktuelnom trenutku življenja, 15. maj Dan škole. Brojnim gostima,javnim i politickim radnicima, kao i ucenicima i profesorima najpre se obratio direktor škole Slaviša Milenkovic.

„ Tesla je imao mnogo pronalazaka kao što znamo, a svi njegovi najveci pronalasci vezani su za pocetak maja. A 15. maj je vezan za motore, te smo njega i uzeli za Dan škole. Mi smatramo da je to jedan od najznacajnih pronalazaka, što znaci da imamo mnogo razloga i opravdanosti što ga obeležavamo. Tesla je bio veliki genije i veliki Srbin i da njega nije bilo, današnji svet ne bi izgledao ovako kako izgleda. Mi smo ponosni što nosimo ime Nikole Tesle.“ – rekao je direktor Milenkovic.

Obaveza je mnogo, kako je istakao Milenkovic. Pre svega ovde nastoje da poboljšaju uslove rada i za uecnike i za profesore. U Tehnickoj školi radi 80 profesora i ima 750 ucenika , i tri struke: mašinska, elektro i rudarska.

„ Naša škola je iznedrila mnoge kadrove: bravare, mehanicare, elektromontere, elekstroinstalatere, tehnicare, specijaliste raznih zanimanja koji danas rade u Privrednom društvu Termoelektrane i Kopovi Kostolac. Svi su dobri radnici, a mnogi su i nastavili fakultete, postali inženjeri i nosioci su razvoja u svojim jedinicama“, rekao je Milenkovic.

Ovdašnji ucenici nisu samo vrlo uspešni na polju znanja, vec i u sportu. Najsvežiji primer:lane su ucenici ove škole bili prvaci Srbije u rukometu u kategoriji ucenika srednjih škola. Za nekoliko dana ponovo ce biti takmicenje i ovde se nadaju da ce odbraniti titulu pobednika.

„ Koliko nam mogucnosti dozvoljavaju mi uvek po nešto radimo i gradimo. Tako, recimo, sreden je ulaz u školu, a u dvorištu ispred školske zgrade postavljen je cvetni aranžman, cime se mnogo doprinelo ukupnom izgledu škole. To cemo isto uraditi i u dvorištu škole gde imamo lep park. Idemo i na završavanje kuhinje (za destak dana pocinje izgradnja), a nastavljamo gradnju Doma ucenika za stalni dvadesetcetvorocasovni boravak 60 daka koji su iz udaljenih mesta. Ceka se da prode Univerzijada da bi se postavio nameštaj“, rekao je Slaviša Milenkovic, direktor Tehnicke škole u Kostolcu.

Dan škole obeležen je svecanom akademijom ucenika i profesora. Naime, izveden je igrokaz – intervju Nikole Tesle koji je bio „prošaran“ narodnim melodijama, nastupom vokalnih solista i instrumentalista. Osim toga, bilo je recitala i nastupa KUD-a iz Kostolca. Ovaj program delovao je veoma uverljivo, sa mnogo elemnata profesionalnosti i ocito je da je dvostruki trud ucenika i profesora, urodio plodom.

S.R.

12. BIJENALE "U SVETLOSTI MILENE"

SELEKTOR SRETO BOŠNJAK

- Galerija "Milena Pavlovic Barili" pocela pripreme

Na konferenciji za medije, koja je održana prošlog ponedeljka medu slikarskim ostvarenjima Milene Pavlovic Barili, predstavljen je selektor ovogodišnjeg, 12.medunarodnog bijelala "U svetlosti Milene" koje ce biti održano pocetkom novembra. Selektor, Sreto Bošnjak bio je dugogodišnji upravnik Galerije Kulturnog centra u Beogradu, potom direktor, kustos i urednik u Umetnickom paviljonu "Cvijeta Zuzoric", a strucne radove objavljivao je u casopisima od 1976. Prvi je sekretar Udruženja likovnih kriticara Srbije, autor brojnih studija, eseja i likovnih kritika o znacajnim imenima jugoslovenske i srpske likovne umetnosti. Objavio je više monografskih studija i dobitnik je nagrade ULUPUDS-a za životno delo. Predsednik Upravnog odbora Fondacije "Milenin dom" Pavle Miladinovic rekao je da Sreto Bošnjak spada medu najznacajnije likovne kriticare današnjice, dok je Bošnjak naglasio znacaj ovogodišnjeg bijenala koje ce ujedno obeležiti i stogodišnjicu rodenja Milene Pavlovic Barili.

- Svaki dalji korak na ostvarivanju ovoj bijenala mora biti u znaku te godišnjice, sa svešcu da ona jeste rodena pre stotinu godinu, a da njeno delo traje i trajace verovatno u buducim vremenima, jer to svojom vrednošcu i kvalitetom zaslužuje. Važno je i to što se bijenale održava po 12.put; ja verujem da svaka manifestacija koja ima vek trajanja duži od 10 godina ima nešto što joj daje trajnost, što joj obezbeduje buducnost. Ja sam jedan od poslednjih Mohikanaca i po godinama i po shvatanjima umetnosti, pripadam onoj generaciji koja je u svet umetnosti ušla pre 60 godina, a prošlo je 37 godina od kako sam objavio prvi esej u casopisu koji je tada uredivao Danilo Kiš. Zaista mi je cast da cu biti u obavezi da moju savest, moje znanje i iskustvo stavim u funkciju realizacije jedne ovako znacajne manifestacije. To je ozbiljna obaveza, ne bi smelo da se desi da napravim grešku koja bi povredila manifestaciju ili Milenu Pavlovic Barili, rekao je Bošnjak i dodao da je ova manifestacija jedinstvena jer je duhovno slobodna. Potrebno je napraviti ravnotežu izmedu postmodernisticke i tradicionalne umetnosti, na cemu cu ja insistirati, kako bi se pokazalo da umetnost nije zapostavljena ni u jednom smislu. Izložba je znacajna i spada u sam vrh savremene srpske umetnosti, kada je rec o slicnim manifestacijama u zemlji.

U ime organizatora, Fondacije Milenin dom i "Galerije Milena Pavlovic Barili", direktor Radoslav Stanojevic zahvalio se medijima na pozornosti koju neguju prema Galeriji i istakao da je ovo zvanico pocetak organizacije Bijenala, kao i da je cast imati selektora poput Srete Bošnjaka.

Pred predstavnicima štampe i elektronskih medija, direktor Galerija i selektor Bošnjak potpisali su ugovor o saradnji.

L.L.

NOVOUSTANOVLJENA NAGRADA "GOSPOÐIN VIR" URUCENA MIROLJUBU MILANOVICU I SAVI DAMJANOVU

KNJIŽEVNOST KOJA NE ŠTEDI NIKOGA

Edicija Branicevo i Centar za kulturu Požarevac ove godine su organizovale urucenje novoustanovljene nagrade "Gospodin vir". U svecanim salonima gradskog zdanja nagrade je dobitnicima, Miroljubu Milanovicu i Savi Damjanovu urucila zamenica gradonacelnika Vukica Vasic. Nagradu cine statueta, rad akademskog slikara Dragiše Miloševica iz Petrovca na Mlavi, povelja i novcani iznos od 80 000 dinara. Odluku je doneo žiri u sastavu: Zoran Mandic, Milisav Milenkovic i Aleksandar Lukic, koji je i procitao opštirno obrazloženje o kriterijumima kojima se rukovodio žiri u ocenjivanju prispelih radova.

L.L.

MAJSKA IZLOŽBA ULIS-A "MILENA PAVLOVIC BARILI"

UMETNOST NIJE SLUCAJNOST

U holu Centra za kulturu prošle nedelje otvorena je još jedna izložba požarevackog Udruženja likovnih stvaralaca. Radi se o redovnoj majskoj izložbi na kojoj su clanovi Udruženja izložili neke od svojih radova. U pozdravnoj reci, predsednica ULIS-a Radoslavka Rada Pejic je istakla da mnogi od slikara koji su prisutni na ovoj izložbi, izlažu i u drugim gradovima. O izloženim radovima govorila je zamenik predsednika Skupštine grada i istoricar umetnosti Violeta Tomic:

- Na ovoj, majskoj izložbi predstavljeno nam je 20 autora sa 45 radova. Vidimo bogatu lepezu raznovrsnih likovnih tehnika, pocev od tuša, pastela, akvarela, kombinovane tehnike do ulja na platnu. Slike grupe autora su prikaz jednog vida stvarnosti, nacina života, razmišljanja, maštanja... one su dokaz da u umetnosti ništa nije slucajano i da uticaj sredine, društvenih uslova i licnog temperamenta imaju veliki udeo u njihovom stvaranju. Uslovno receno, zajednicka karakteristika svih je da neguju samosvojan izraz, rekla je izmedu ostalog Violeta Tomic.

L.L.

CETEREŠKO PRELO

Pocev od ovog broja u narednih desetak nastavaka objavljujemo feljton o Cetereškom prelu koje je za samo nekoliko godina od lokalne preraslo u srpsku društveno-kulturnu i etno manifestaciju sa namerom da ima dug vek i vrhunski kavlitet. U feljtonu cemo govoriti o pocecima priredbe, obogacivanju njenih sadržaja, raznovrsnosti programa i osvedocenim vrednostima za koje jamce muzicki strucnjaci, etnomuzikolozi i etnolozi. Poseban akcenat stavljamo na dokumentarnost i svedocenja ljudi, od osnivaca i utemeljivaca do onih u Organizacionom odboru i kulturnih poslenika. Cucemo i reci obicnih ljudi uvereni da oni najduže i najdublje cuvaju dah i duh Cetereškog prela.

Drugo „Cetereško prelo“ održano je godinu dana kasnije 20. i 21. septembra, u Ceterežu nadomak Žabara, ali ovoga puta imalo je naznaku duhovno-kulturna svetkovina što ce znaciti da ce ta nova dimenzija takode davati pecat i obeležje buducim manifestacijama. Sama cinjenica da se prelo održavalo na Malu Gospojinu bila je dovoljna za zakljucak da ce mnogi segmenti biti duhovnog karaktera.

Najpre je te subote 20. septembra održan imresivni defile svih ucesnika – izvodaca – kulturno-umentickih društava: iz Tivta, Ralje, Cetereža, Žabara, Porodina i Brzohoda. Otvorena je i izložba domace radinosti i narodnog rukotvora kao i starih zaboravljenih jela i kalemova. Više stotina radova izatkale su tkalje, izvezle vezilje i ispleli pletari korpi i batara. Izložbu ove vrste ie pripremila Gorica Stefanovic. Ovde je, takode, uprilicena i likovna kolonija sa nekoliko slikara koji su radili nekoliko dana pre održavanja „Cetereškog prela“.

Najbolja prelja bila je Divna Andric iz Cetereža, najuspešnija vezilja Zorica Stokic, takode iz Cetereža, dok su za najbolje pletilje proglašene Nadica Stankovic i LJiljana Miladinovic. Posebno priznanje za spravljanje starinskog rucka pripalo je Zorici Manojlovic za jelo staro oko 300 godina - „žmare“. Najzad, lepoticom „Cetereškog prela proglašena je Daliborka Nedeljkovic iz Ralje kod Smedereva.

Drugog dana priredba je nastavljena u Cetereškoj šumi. Živorad Nastic, predsednik Organizacionog odbora i predsednik SO Žabari (tada) otvarajuci manifestaciju rekao je:

„Želim vam prijatan boravak u živopisnom ambijentu Cetereške šume i drveca. Hvala vam što ste u ovako velikom broju došli da vidite i podržite ovu manifestaciju kako bi imala dug vek i visok kvalitet. Ovde su oni koji vole da igraju, pevaju i sviraju i oni koje vole da ih gledaju i pamte njihova umeca“.

U kulturno-umetnickom programu ucestvovali su: glumac Milenko Pavlov, pesnici Slobodan Raketic i Dobrica Eric, vokalni solisti Mira Vasiljevic, Andelka Govedarovic,Jasna Ðokic,Dragica Radosavljevic Cakana, Staniša Stošic i Milan Babic. Sve izvodace pratio je orkestar radio-televizije Srbije pod upravom LJubiše Pavkovica. Nastupio je i KUD „Goša“ iz Smederevske Palanke sa nekoliko spletova igara.

Kako je tada beležio informativni nedeljnik za Branicevski okrug „Rec naroda“ iz Požarevca organizacija priredbe i likovne kolonije bila je na najvišem nivou, a poseta nesvakidašnja:oko cetiri hiljade ljudi iz Pomoravlja, Podunavlja, Stiga, doline Mlave i Homolja. Kaže se da je osnovni cilj: da se sacuvaju srpski koreni i identitet u potpunosti sacuvan i da srpsko selo i ubuduce ume da cuva prelo nastavak kontinuiteta onoga što je najlepše i najplemenitije u našoj tradiciji.

Ovo drugo po redu prelo vec je ozbiljnije skrenulo pažnju medija i javnosti ne samo zbog velike posete vec i zbog odlicnog kvaliteta programa koji je ovoga puta bio obogacen promocijom knjige „Manastiri i crkve Homolja, Mlave i Stiga“ autora Radeta Obradovica. Od usta do usta polako se prenosila istina o fizionomiji, lepoti i kvalitetu prela pa su se za ovu neobicnu svetkovinu vec interesovali etnolozi, etnomuzikolozi, kulturno-umetnicka društva, centri za kulturu i druge javne ustanove. Bio je to još jedan trijumf lepote i trajnosti u tradiciji srpskog naroda.

Siniša Ristic

Nastavlja se ...

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC

ŠKOLA ZA 21. VEK

Visoka tehnicka škola strukovnih studija u Požarevcu ove godine obeležice 30-godišnjicu postoja-nja i veoma uspešnog rada na svim poljima vaspitno-obrazovnog procesa. Dakle, trideseti je put kako ce ova ustanova upisati ucenike u prvu godinu.

Škola je osnovana 13. oktobra 1979.godine i za tu priliku organizovace se svecanost na kojoj ce biti reci o uspešnosti predenog puta, rezultatima, planovima i potrebama u skladu sa modernim školstvom 21. veka.

Jubilej kao ponos i obaveza

Istina, u školi vele da je bilo i padova, kao i uspona, ali posebno apostrofiraju rezultate u nastavi u poslednjih pet godina. Padove su kažu uspešno prebrodili i sada su na uzlaznoj putanji. Najpre su krenuli sa „Bolonjskim procesom“ i stigli do dobijanja akreditacije za rad od strane Ministarstva prosvete.

„Protekli period bio je dosta težak podjednako za profesore i studente jer smo morali da naš nacin razmišljanja prilagodimo zakonima i obavezama i, uopšte, pravilniku koji postoji u Evropi. Imali smo srece da na vreme krenemo sa radom, tako da smo medu prvim visokim školama dobili akreditaciju. Nažalost, neke druge škole i fakulteti još nisu odradili taj posao tako da ce u narednom periodu nastaviti i sa aktivnošcu na tom planu. Nama preostaje da se usavršavamo.

Ovo je vec treca godina kako upisujemo studente sa akreditacijom. Studenti koji se upisuju po novom Bolonjskom programu imaju odredena prava i obaveze te je njima povoljno za studiranje dok je njihovim profesorima znatno teže jer sve to iziskuje više rada i obaveza. Mi smo sada prakticno partneri sa studentima i možemo zajedno da nastupamo kao jedna organizacija – visokoškolska ustanova“. – rekao nam je direktor Visoke tehnicke škole u Požarevcu magistar Vladan Ðulakovic.

Studenti su obavezni da pohadaju redovno predavanja i vežbe, profesori uredno vode evidenciju, studenti skupljaju bodove u toku godine i na kraju polažu završni ispit koji je, zavisno od predmeta, ali najcešce test. Od kada se radi po Bolonji ovde ima znatan porast studenata koji uspešno polažu ispit. Oni studenti koji završavaju studije ili su bili na usaglašavanju diplome od jeseni ce moci da upišu i specijalisticke studije.

Specijalisticke studije i uredenje škole

„Mi imamo specijalizaciju akreditovanu na dva odseka: mašinstvo i na poljoprivredi za zaštitu bilja. Mašinski ima više izbora ( pored klasicnog mašinstva mogu studenti da upišu konstrukcije i procesnu tehniku) a na poljoprivrdnom odseku je usmerenje za zaštitu bilja. Ono što je dobro to je uredba od februara po kojoj je dozvoljeno da studenti cim završe specijalizaciju dobijaju sedmi dva stepen i mogu posle odredenog broja godina na praksi da polažu strucni ispit i otvaraju poljoprivredne apoteke“; podvlaci Ðulakovic.

Ono što je sigurno to je cinjenica da ce ova ustanova krenuti sa specijalistickim studijama ove godine. Ostalo je nekih manjih problema oko profesora jer je rec o ukljucivanju u integrisane cetvorogodišnje specijalizacije. Dakle, i pored veoma dobrih profesora koji trenutno rade doci ce do prijema i novih nekoliko predavaca iz oblasti zaštite na radu. Kod mašinstva ima dovoljno profesora koji mogu vrlo uspešno da drže specijalisticke studije, ocekuje se da popunjenost bude sto odsto.

„Planiramo da u dogledno vreme otvorimo jedan novi odsek za racunarstvo. Imamo dovoljno dobrog profesorskog kadra, te se nadamo da uz malo bolju opremu koju cemo nabaviti, taj posao finiširati do kraja godine. Možda cemo i moci da vec od oktobra idemo sa jednom grupom studenata“- istice Ðulakovic.

Što se tice uredenja škole ovde je pokušano da se obezbede sredstva i renovira deo krovne konstrukcije koja je u lošem stanju, a sredstva nisu velika, oko milion i po dinara. Obecanja od gradske uprave postoje i razumevanja. Ovde su krenuli u projekte, te za njih i sanaciju krova potrebno je oko 120.000 dinara.

„Ono što moramo da uradimo na sredivanju škole da bi zadržala ovako lep izgled koji ima( ipak je zgrada pod zaštitom spomenika kulture) to je da urgentno rešimo problem potpovršinskih voda koje prodiru u podrum. Idejno rešenje postoji,ali cena je velika. Oko 100.000 evra. I zgrada i podrum su od cigala, a cigle stalno upijaju vodu, a kapilarnim putem voda se vec popela metar i po od površine zemlje. To ometa rad škole, neugledno je videti da otpadaju malter i boja u prizemlju, a urušavanje može da dovede i do težih posledica po objekat. Podsecam: objekat je projektovao nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Pašic - naglašava Vladan Ðulakovic.

Ovde se uveliko razmišlja i o nekim drugim institucijama koje su potrebne Požarevcu. Da li ce to biti fakultet,akademija ili neka viša škola još se sa pouzdanjem ne može reci. Moguc je i državni fakultet u Požarevcu. Za to je potrebno da se odredi zgrada koja ce biti u produžetku ove sadašnje. Idejno rešenje sa rasporedom ucionica i potrebnim laboratorijama vec je napravljeno a fasada je uklopljena da bude u stilu kakva je i postojeca zgrada. To su vrlo velika sredstva, te to ostaje za period posle krize.

U Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija nedavno je nabavljeno 50 racunara a internet je u funkciji 24 sata.Trenutno u školi radi 34 profesora u stalnom radnom odnosu, 14 administrativno - tehnickih radnika, kao i cetiri asistenta. Ukupno studira oko 600 studenata iz Branicevskog, Podunavskog, Pomoravskog, Timockog i Borskog okruga, kao i iz Vršca. Procena je da ce biti upisano oko 270 studenata.

„Naša je želja da svi ucenici koji žele da se upišu uspešno prebrode svoje prijemne ispite i budu naši studenti na Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija u Požarevcu, rekao nam je na kraju razgovora, direktor Vladan Ðulakovic.

S.Ristic

NA SVECANOSTI POVODOM DANA OŠ DESANKA MAKSIMOVIC POŽAREVAC

NAGRAÐENI NAJUSPEŠNIJI

- Na svecanosti povodom 16. maja, Dana škole nagradeni su ucenici koji su osvojili prva mesta na opštinskim, okružnim i republickim takmicenjima

- Specijalna nagrada za Viktora Jankeha, ucenika prvog razreda koji je na Medunarodnom takmicenju mladih pijanista u Italiji osvojio zlatnu medalju

U subotu, 16. maja u velikom holu OŠ “Desanka Maksimovic” u Požarevcu bilo je izuzetno svecano. U prisustvu brojnih prijatelja, saradnika i roditelja, ucenici i nastavnici proslavili su Dan škole. Svecanost, uprilicena tim povodom zapocela je himnom “Desanki u cast”, a u nastavku programa o istorijatu škole govorila je direktorka Dragana Petrovic:

- Danas naša škola slavi svoj 23. rodendan i to je prilika da se podsetimo velikana srpske poezije Desanke Maksimovic koja je rodena pre 111 godina, na današnji dan, 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica kod Brankovine, postojbini porodice Nenadovic. Kljucna je licnost u razvoju srpske literature za decu i mlade. Odrasla je na selu, citajuci Zmajeve pesme i decje listove kao i knjige koje je nabavljao njen otac koji je bio ucitelj. Završila je Filozofski fakultetu Beogradu. Umrla je 1993. godine, a 1990. godine Desanka Maksimovic je licno dala svoj blagoslov da naša škola nosi njeno ime.

Nadahnuta nekom nepojmljivom snagom ona je u poeziji našla neiscrpne izvore lepote. Od rane mladosti bila je revnosni saradnik decjih listova i drugih publikacija, o cemu svedoce pesme i price pod njenim imenom rasute po novinskim stranama, po casopisima i knjigama. NJena prva zbirka pesama “Vrt detinjstva” 1928. godine znacila je prvi kamen bacen u mirne vode. Književna kritika je pozdravila autora "predodredenog da se približi poeziji detinjstva" i ukazala na životne vrednosti dela koje ce obogatiti književnu mapu reljefa ravnog, bez valova i životnih pejzaža. Prepoznatljivi elementi njene poetike su motivi ljubavi, života, prirode, covekoljublja, socijalni sadržaji, plemenitost, optimizam, lepota- ljubav prema detetu iznad svega, duh životne vedrine, bezgranicna vera u dobro ljudsku dobrotu, u sam život, bezmerni ljudski humanizam, budenje i sve ono zašta vredi rasti i živeti. Celokupna njena poezija je sinteza emocija lepote, radosti i simpatija prema svemu što postoji- etika i estetika ljubavi. Jedno veliko slovo o ljubavi, istakla je direktorka.

Škola u Busiji raspolaže danas modernim prostorom i savremenom opremom. Ima ukupno 26 odeljenja i 60 zaposlenih nastavnika.

U nastavku svecanosti izveden je prigodan program u kome su nastupili clanovi školskog hora, recitatori, muzicari, solo izvodaci ...

Najuspešniji takmicari na opštinskim, okružnim i republickim smotrama nagradeni su knjigama. Specijalno priznanje pripalo je Viktoru Jankehu, uceniku prvog razreda za osvojeno prvo mesto i zlatnu medalju na ovogodišnjem Medunarodnom takmicenju mladih pijanista u Barleti u Italiji.

REC DRAGANE PETROVIC, DIREKTORKE ŠKOLE

23. DESANKINO PROLECE

Osnovna škola „Desanka Maksimovic“ u Požarevcu proslavila je u subotu, 16. maja, svoj 23.rodendan.Uz zvuke Desankine himne koja se zaorila prostranim holom naše škole i uz nasmejana lica ucenika i mnogobrojnih gostiju, svecano je obeležen dan rodenja najpoznatije srpske pesnikinje Desanke Maksimovic .

Manifestacija koju smo nazvali Desankino prolece, obeležena je izložbom likovnih radova ucenika, pozorišnom predstavom „Kraljevski festival“ , koja je eksperimentalno ove godine održana pod krovom naše škole, i brojnim muzickim i recitatorskim tackama, koje su se stopile u prikaz ucenickog stvaralaštva na Danu škole. Interesantna je i cinjenica da veliki broj ucenika voli da piše poeziju, tako da je njihovo ucešce zapaženo na mnogobrojnim konkursima.

Kao što je to vec tradicija, izašao je i novi broj lista „Vrt detinjstva“ , trinaesti po redu, koji oslikava celokupno stvaralaštvo i rad naše škole.

Povodom dana škole nagradili smo najuspešnije ucenike vrednim knjigama, a listu najuspešnijih u ovoj školskoj godini cini 50 ucenika i to u raznim oblastima. Zahvaljujuci velikom trudu ucenika i nastavnika dobijeni rezultati su veoma dobri i mi smo zadovoljni njima.

Uz pomoc Saveta roditelja i školskog odbora, škola ide u pozitivnom pravcu osavremenjavanja i unapredivanja kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

Mnogo se uradilo u proteklim godinama, postavili su se temelji savremene nastave, a sada se iz godine u godinu razvija, modifikuje i dodaje sve što je korisno i primereno modernoj realizaciji školskih programa.

Raspolažemo višenamenskim prostorom moderne arhitekture, savremenim kabinetom za informatiku, multimedijalnom ucionicom, laboratorijom za prirodne nauke, savremeno opremljenom fiskulturnom salom, bibliotekom sa oko 9000 naslova, produženim boravkom, kompjuterizovanim pripremama za razrednu i predmetnu nastavu, ali i strucnim kadrom koji nastoji da svoje znanje prenese ucenicima po metodama aktivne nastave i ucenja. Radi se timski, uz dobro planiranje i organizaciju svih aktivnosti. Našlo se vremena i za ucešce na konkursu „Kreativna škola“ u organizaciju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ocekuju se rezultati krajem maja.

Znacajna oblast rada u školi je prevencija, te zahvaljujuci i tome najveci procenat ucenika ima zdrav nacin života i zna cega se treba cuvati u savremenom svetu. Vec tri godine se u školi sprovodi „Vršnjacka medijacija“, projekat koji se bavi nenasilnim rešavanjem problema i u njega su, osim ucenika, ukljuceni i svi nastavnici naše škole, a uskoro ce obuhvatiti i veci broj roditelja. Uz prevenciju pratece su i interventne aktivnosti, kao što je video nadzor, školski policajac, pojacano dežurstvo nastavnika i tehnickog osoblja, tim za bezbednost i Akcioni plan za unapredenje bezbednosti ucenika.

Saradnja sa svim institucijama u Gradu Požarevcu je kontinuirana i veoma dobra. I ove godine smo zahvaljujuci razumevanju naših opštinskih finansijera dobili novac za nastavak zamene krova, tako da se uskoro, cim se završi nastava, krece sa radovima.

Škola je ove godine dobila Zlatnu plaketu za doprinos u razvoju sporta, kao i Zlatnu znacku brigade SUBNOR-a za doprinos u razvoju istorijske kulture i tradicije mladih naraštaja.

U toku je upis prvaka, kao i intezivne pripreme ucenika osmog razreda za polaganje kvalifikacionog ispita, što podrazumeva i probne testove i simulaciju ispita, kako bi se ucenici, ne samo u znanju, vec i psihicki pripremili za uspešno polaganje. Želja nam je da se i ove godine, kao i prethodnih godina svi naši ucenici upišu u željene srednje škole.

Kad Desankino prolece ozeleni naše školsko dvorište, ono postaje mesto gde se, u srcu naselja Busije, okupljaju deca, igraju, druže i provode svoje školsko i slobodno vreme. U vreme dugog i toplog leta mi se pripremamo za novu školsku godinu i spremni docekujemo naše dake.

POVODOM DANA ŠKOLE - PREMIJERA PREDSTAVE “KRALJEVSKI FESTIVAL”

POZORIŠTE U ŠKOLI

Clanovi Dramske sekcije OŠ “Desanka Maksimovic” sa svojom nastavnicom Milenom NJegic, pripremili su povodom Dana škole pozorišnu predstavu “Kraljevski festival” i premijerno je izveli 14. maja u holu škole pred svojim vršnjacima. Dramska sekcija je i do sada bila veoma aktivna ali je ovo bila njena prva pozorišna predstave izvedena u školi, u školskom ambijentu. Publika je s posebnom pažnjom pratila glumce na sceni koji su igrali kao profesionalci. Direktorka Dragana Petrovic istice da je predstava izvedena posle višemesecnih uvežbavanja i da ce zbog veoma dobrog prijema kod publike, “Kraljevski festival” doživeti i drugo izvodenje, da je vidi i druga školska smena. Pozorište u školi praktikovace se i ubuduce, saznajemo od organizatora.

S.E.

HOR POŽAREVACKE GIMNAZIJE "LAZARICE" NA SVECANOM PRIJEMU U GRADSKOJ UPRAVI

ISTORIJSKI PODVIG GIMNAZIJSKOG HORA

- Dve zlatne medalje na Svetskoj horskoj olimpijadi u Veneciji

- Hor "Lazarice" može biti reprezent grada, kaže gradonacelnik

Dve osvojene zlatne medalje na svetskom horskom takmicenju u Veneciji, bile su razlog da gradonacelnik Požarevca, sa saradnicima prošlog ponedeljka ugosti u svecanim salonima ženski hor Požarevacke gimnazije "Lazarice", sa dirigentom Urošem Stepanovicem i direktorom škole Zoranom Gligorije-vicem.

U svom obracanju devojkama koje su originalnim izvodenjem u dve kategorije osvojile prva mesta, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic je, pored cestitki, uputio i obecanje da ce lokalna samouprava u granicama svojih mogucnosti pomagati horu, kako bi, pored hora "Barili" i "Lazarice" bile reprezent grada. Gradonacelnik je dodao da je zadivljujuce i to što su tako mlade devojke uspele da se svrstaju medu najznacajnije horove u svetu i da je grad ponosan što ih ima.

Zahvalivši se na prijemu, direktor Požarevacke gimnazije Zoran Gligorijevic je naglasio da se radi o "istorijskom uspehu", ne samo za školu, vec i za grad i Republiku Srbiju i dodao:

- Da bi se dobro shvatila velicina i znacaj ovog uspeha želim da vam kažem da je srpsko horsko pevanje, kada je u pitanju svetsko i evropsko rangiranje, na jako niskom nivuo i da svako prijavljivanje nekog našeg hora za takmicenje u inostranstvu i osvajanje bilo koje medalje predstavlja izuzetan uspeh. Kao ilustraciju mogu da navedem da je na poslednjoj horskoj olimpijadi, od 130 zemalja koje su ucestvovale, Srbija bila rangirana kao 120. Dakle, svaka medalja je veliki uspeh, a pravi je raritet osvajanje zlatne medalje. Ja mislim da je ovo istorijski podvig da jedan srpski hor na jednom od najvecih svetskih takmicenja koje organizuje Svetsko horsko udruženje "Muzika mundi" osvoji dve zlatne medalje i to nas cini izuzetno ponosnim i srecnim. Hor se plasirao na listu 50 najuspešnijih ženskih horova na svetu, što je izuzetan rezultat. Imamo mladog i perspektivnog dirigenta, tako da mogu da kažem da nas najveci uspesi tek ocekuju, bice puno prilika da se i u narednim godinama na ovaj nacin okupljamo i radujemo. Hor Požarevacke gimnazije je najbolji proizvod koji grad ovog trenutka može da plasira i u Republici i, cini mi se, celom svetu. Gligorijevic je rekao još da je zahvalan lokalnoj samoupravi na pomoci, ali i da u buducnosti ocekuje još znacajniju pomoc, s obzirom na to da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture, odnosno država nije participirala "ni jednim jedinim dinarom".

Hor "Lazarice" osnovan je pre tri godine na inicijativu ucenika Ðorda Jankovica koji je sada student Filološkog fakulteta. U februaru 2008.godine za strucnog saradnika hora odabran je profesor Uroš Stepanovic, docent Filološko-umetnickog fakulteta u Kragujevcu, bez koga, po recima Gligorijevica, ovakav istorijski uspeh ne bi bio ostvaren. U Veneciji je nastupao u dve takmicarske kategorije - umetnicka i kategorija etno muzike i u obe osvojio prvo mesto.

Dirigent, Uroš Stepanovic se zahvalio na pomoci u organizaciji i pripremi hora za takmicenje.

- Hor "Lazarice" ostavio je iza sebe Mladi hor Radio televizije Slovenije, iza koga stoji citava država. Ovo je dragulj koji treba negovati, devojke su materijal sa kojim može sve da se uradi, darovite su, pametne, dobri ucenici.

U svecanim salonima "Lazarice" su otpevale deo repertoara kojim su se takmicile u Veneciji, a koji je pored ostalih kompozicija ukljucivao i zanimljive aranžmane poput Babiceve pesme "Sosa i sat", "Polijelej" anonimnog autora, obrade etno pesama mladog Ðorda Jankovica "Koloplet", "Pod bregom se jela razgranjala", "Preli prelo" i druge.

L.L.

PONOVO MEÐU NAJBOLJIMA

Naša škole je i ove godine bila domacin Republickog takmicenja iz poslovne informatike zahvaljujuci Mariji Manic, prošlogodišnjoj pobednici.

Takmicenje je održano 8. i 9. maja u dobro opremljenim kabinetima za informatiku. Ucestvovalo 34 ucenika, maturanata iz ekonomskih škola širom Srbije. Po samom dolasku u naš grad ucesnici su smešteni u hotel Dunav, a zatim su se okupili u školi gde je takmicenje trebalo da pocne. Prvog takmicarskog dana, 8.maja, mladim informatickim nadama postavljeni su zadaci iz oblasti EDŽCEL-a i teorijska pitanja. Po završetku radnog dela dana ucenici su imali slobodno vreme za razgledanje Požarevca, dok im je uvece u hotelu Dunav upriliceno svecano vece. Drugog dana takmicenja ucenici su imali pune ruke posla u izradi baze podataka i u obradi teksta. U meduvremenu, za ucesnike i profesore koji su slobodni, organizovana je poseta Viminacijumu sa koje, kako su nam preneli, nose divna iskustva. Kasnije tog dana stigli su rezultati prvog dela testa, a zatim i konacni rezultati.

Prvo mesto odneo je ucenik Gramic Ivan iz Niša sa osvojenih 84,16 bodova, drugo mesto osvojila je Stevanovic Daniela, ucenica Ekonomske škole iz Subotice, sa osvojenih 82,64 bodova, trece mesto osvojio je ucenik naše škole, Bjelajac LJubomir, sa osvojenih 81,04 bodova, i time još jednom dokazao dominaciju naše škole u oblasti poslovne informatike. LJubomir je za ovaj uspeh dobio, osim nagrade, divljenje i poštovanje za marljiv rad prethodnih meseci pod budnim okom njegove profesorke Lidije Lekic. Naravno, treba naglasiti da je testove, kao i ranijih godina radio profesor sa begradskog univerziteta, Nikola Klem, kao i njegov asistent, Nikola Perin, koji je pregledao i bodovao zadatke.

Svi su saglasni u oceni da je ovo jedno odo najbolje organizovanih takmicenja iz poslovne informatike i veliki ponos naše škole.

Maja Marinkovic IVe1

U NEDELJI CRVENOG KRSTA, U POŽAREVACKOM PORODILIŠTU

URUCENI PAKETICI ZA BEBE

Akcijom dobrovoljnog davanja krvi sprovedenom prošlog petka u Domu Crvenog krsta, u Požarevcu je završena "Nedelja Crvenog krsta". Pocela je 8. maja i trajala sedam dana, tokom koje su održane brojne humanitarne akcije i manifestacije. Jedna od njih bila je i tradicionalna poseta Crvenog krsta požarevackom porodilištu, gde su uruceni prigodni paketi bebama rodenim od 8. do 15. maja. Pored Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Požarevca u obezbedivanju sadržaja paketica ukljucila se i Zdravstena ustanova Apoteka Požarevac koja je poklonila kozmetiku za bebe.

Podsecajuci da se "Nedelja Crvenog krsta" obeležava u celom svetu sa ciljem ostvarivanje humane misije ove Organizcije, sekretar CK u Požarevcu Branislav Živulovic napomenuo je da se to tradicionalno cini i u Požarevcu, a da je jedna od najlepših akcija u oviru Nedelje upravo obilazak porodiliša i susret sa bebama. --Primecujem da je ove godine mnogo više rodene dece, što nam je i te kako drago. Danas darujemo 24 bebe, nadamo se da ce ih iduce godine biti više i da ce ovaj trend porasta broja novorodene dece, i pored kriznih okolnosti, biti nastavljen.

U ime darivanih i radnika porodilišta i požarevacke bolnice zahvalio se direktor dr Srecko Bosic:

- U Nedelji Crvenog krsta, na porodilištu naše bolnice rodene su 24 bebe. Naša je želja da dodemo u situaciju da podelimo i 50 paketica. Naša zdravstvena ustanova cini sve da porodiljama i ženama u trudnoci obezbedi najbolje moguce uslove, da one dobijaju maksimalno dobru negu. Za veci broj beba, medutim, treba da se postara društvo u smislu da sistemski stimuliše radanje beba. Ta nadležnost nije u domenu zdravstvvene zaštite, rekao je ovom prilikom Bosic.

Darove ce u Domu Crvenog krsta moci da preuzmu i roditelji one dece koja su rodena posle ovog dogadaja u Porodilištu, tacnije koja su svet ugledala do ponoci 15. maja do kada je trajala Nedelja Crvenog krsta.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 08.05. do 15.05.2009.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" Požarevac rodeno je 26 beba, 14 decaka i 12 devojcica.

Sinove su dobili: Dragana i Nenad Turudic iz Požarevca, Marija i Aleksandar Stanojlovic iz Požarevca, Julijana i Goran Jovic iz Kuceva, Marina Ristivojevic i Darko Mikuljevic iz Ravništa, Bilja Dimitrijevic i Srdan Aleskic iz Veziceva, Negica i Nenad Radenkovic iz Drmna, Suzana i Dejan Lukic iz Cirikovca, Snežana i LJubiša Mladenovic iz Simiceva, Mirsada Rašitovic i Ferdi Kamberovski iz Kostolca, Ivana i Igor Mitrovski iz Kostolca, Emine Kovaci i Soljihi Šehmun iz Požarevca i Ana i Saša Pavlovic.

Kcerke su dobili: Daliborka i Nenad Stekulac iz Petrovca na Mlavi, Violeta i Dragiša Adamovic iz Snegotina, Violeta i Ivan Antic iz Požarevca, Anite Abdulah i Beni Mustafovski iz Kostolca, Danijela Živkovic iz Petrovca na Mlavi, Dragana Stankovic i Dejan Petrovic iz Prugova, Dragana i Neško Negovanovic iz Suvog Dola, Tatjana i Bojan Miletic iz Požarevca, Kristina Stancic i Žarko Rajkovic iz Žagubice i Danijela Vasic i Dalibor Ramanovic iz Trnjana.

LAZARIZMI

- Ako nema mesta po srpskim zatvorima, ima ga na Dedinju koliko hocete!

- Nekad:Karlobag, Virovitica, Ogulin; danas: Pancevo, Zemun, Novi Beograd!

- Ne može nam niko ništa, jaci smo i od krize!

- Ako se po krizi dan poznaje, onda kod nas niko ništa ne radi!

- Jure Ratka, a iskopace Dražu!

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

CITANJE I HODANJE

Nekako bez pompe, tiho, proslavljen je svetski Dan knjige, a vrlo interesantna stvar (da li slucajno?), na isti nacin je, samo par dana kasnije, proslavljen i Dan medija.

U senci ostalih praznika oko 1. maja, ovi dani knjige i medija brzo su i zaboravljeni. Dobro, za knjigu je vec odavno poznato da je ljudi sve manje hvataju u ruke, ali mediji su sila, i to sedma sila sa sve novinarima. Pa, zaboga, neko je morao da razglasi i objavi štrajk radnika u Cikagu, a zatim secanja na taj dan i Praznik rada koji se poceo slaviti posle toga i tim povodom.

A mediji nas i dalje obaveštavaju o svemu, lepom i ružnom, o svemu onome što se dogada kod nas i u svetu(pa i šire), ali, kakva je trenutna situacija, uglavnom slušamo i citamo(pa i gledamo) ono ružno.

Da je knjiga spala na dva slova, govori i cinjenica, zapravo razgovor dvojice mladih ljudi na jednom mestu gde se okupljaju i radnici iz medija.

-Je l si citao, bre, burazeru, onog pisca što je napisao: biti il ne piti, pitanje je sad?

-Ma, jes! Pa, cu da pijem, baš me briga! I taj mi je neki jak pisac! Ja volim rusku književnost, veliku i široku kao što je i njihova zemlja i duša, i procitao sam sve njihove pisce.

-I ko ti je od njih favorit?

-Ma, onaj... Tolstojevski!

-A, dobar je, dobar! Nego, ima onaj pisac što je pisao o nekom vitezu što se borio protiv vetrenjaca, to je mnogo dobra knjiga.

-Ma,toga imaš kod nas koliko hoceš, mislim na te vitezove koji nikad nisu pobedili, ali su zato poraze znali da slave kao pobede.

-A ima i onaj naš veliki pisac što je pisao o nekom mostu!

-LJubicevskom!?

-Ma, ne, nego o onom preko Drine, kod Višegrada.

-A, da, ona cuprija! Da, da, je l si citao?

-Ma, šta citao, ja sam hodao po njemu!

Eto, ostaje nam samo da sacekamo naredni Sajam knjiga.

Miodrag Lazarevic

ODJECI PREMIJERE PREDSTAVE "PUTUJUCE POZORIŠTE ŠOPALOVIC"

PREMIJERA O KOJOJ SE JOŠ PRICA

Premijera predstave "Putujuce pozorište Šopalovic" po tekstu književnika LJubomira Simovica, a u režiji magistra Spasoja Ž. Milovanovica pre desetak dana odigralo je Pozorište "Branislav Nušic" u Malo Crnicu.

"Smatram da je repertoarska politika osmišljena, ove godine igrali smo jedan od najznacajnijih tekstova i predstava je bila veoma kvalitetna. Sa njom cemo konkurisati za rapublicko takmicenje u Kuli i na predstojecem Fedrasu", -kaže Beba Milovanovic, urednik i organizator kulturnih programa u Centru za kulturu Malo Crnice.

Ocito da je rec o uigranom i talentovanom ansamblu u kome je 13 glumaca na sceni i koji vodeni veštom rediteljskom idejom ostvaruju punu karakterizaciju i punocu likova. Svake godine malocrnicko pozorište iznedri no jednu premijeru, a potom pred punim salama, tako je bilo i poslednji put, demonstrira svu caroliju glumackih lepota.

Inace, ovo pozorište sredinom juna trabalo bi da otvorifestival u Trebotinu kod Kruševca poznatiji kao FEDRAR.

S.R.

CLANOVI PLANINARSKOG DRUŠTVA „VUKAN“ IZ POŽAREVCA UCESNICI FRUŠKOGORSKOG MARATONA

ZNACAJAN USPEH PLANINARA IZ POŽAREVCA

Na tradicionalnom 32. Fruškogorskom maratonu (najmasovnijem maratonu u Srbiji), koji je održan 9. i 10. maja, clanovi Planinarskog društva „Vukan“ iz Požarevca su ostvarili veliki uspeh. Sve staze maratona su trasirane u brdovitom šumskom pojasu Fruške Gore.

Startovalo je ukupno 12.747 takmicara iz 260 mesta u Srbiji i 11 država. Takmicari su nastojali da se izbore sa psihofizickim izazovima i fizickim naporima, da pobede sebe – pre svega. Postojalo je dvanaest staza od kojih je najkraca 3,5 km, a najduža 103 km. Ultra maraton je prešlo 169 ucesnika. Vodeca poruka organizatora ovog impresivnog Planinarskog maratona na Fruškoj Gori je da se zapocne bitka za zdrav život.

Vladan Rajcic (po sedmi put za redom), kao i mladani David Vujic su prešli najtežu takmicarsku stazu – Ultra maraton, 103 km sa ostvarenom visinskom razlikom od 3.950 m. Vladan je stigao 26 na cilj i to od starta u 9,00 sati u subotu, do 6,45 sati u nedelju (sa relativno kracim odmorom i bez spavanja). Izraženi uspeh ostvario je i Zoran Ðordevic prešavši stazu Veliki maraton, 83 km, sa visinskom razlikom od 3.300 m.

Ostali ucesnici iz PD „Vukan“ – Novica Cvetkovic, Dragan Katic, Slobodan Marinkovic, Bogica Stojanovic i Dragomir Jankovic su pristupili stazama do 30 km i 20 km. Vreme je bilo suvo, suncano i izuzetno toplo, sa temperaturom koja je dostizala 29 o S.

Inace, 25 clanova PD „Vukan“ 31. maja polazi za Grcku, gde ce ostati 10 dana, sa osnovnim ciljem penjanja na svetu planinu Olimp, s tim što ce najspremniji nastojati da dopru do najvišeg i veoma opasnog vrha Mitikas od 2.917 m.

VELIKO GRADIŠTE: ODRŽANA MEÐUOPŠTINSKA SMOTRA DECJEG FOKLORA ZA BRANICEVSKI I PODUNAVSKI OKRUG

BATUŠA PRE SVIH

Prošle subite u Velikom Gradištu održana je Meduopštinska smotra decjeg folklora za Branicevski i Podunavski okrug, na kojoj je ucestvovalo devet decjih ansambala. Prvo mesto i pravo ucešca u Kraljevu sredinom juna osvojilo je selo Batuša opština Malo Crnice. Drugo mesto pripalo je Donjoj Livadici opština Velika Plana, a trece “Goši” iz Smederevske Palanke.

Po recima Nenada Mihajlovica, direktora Centra za kulturu u Velikom Gradištu, kvalitet je vrlo solidan, a posecenost je bila zavidna.

S.R.

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE 30. KOLO

NEOCEKIVAN PORAZ

- Mladi radnik – Mladost (L) 1:2 (1:0)

Stadion Mladog radnika. Gledalaca: 3500. Sudija: Novak Simovic (Lovcenac) 7. Strelci: Jankovic u 45. minutu za Mladi radnik, a Obradovic u 68. i Grujicic u 84. minutu za Mladost. Žuti kartoni: Pejovic i Pejcic (Mladi radnik), Josipovic, Krznaric, Nedeljkovic i Trajkovic (Mladost).

Mladi radnik: Pejovic 6, Jašic 6, Vasiljevic 6 (od 75. Mitic), Kojic 6, Cenic 6, Matic 6, Luka 7, Svojic 7, Jankovic 7, Ðordevic 6 (od 62. Miletic), Rankovic 6 (od 57. Pejcic).

Mladost: Krznaric 8, Josipovic 6, Udovicic 6 (od 74. Jeremic), Stamenkovic 6, Milunovic 6 (od 60. Miloševic), Rustemovic 6, Obradovic 7, Ðordevic 6 (od 65. Grujicic), Trajkovic 7, Nedeljkovic 7, Aleksic 7.

Igrac utakmice: Krznaric (Mladost).

U 30. kolu Mladi radnik je doživeo neželjen kraj susreta. Gosti iz Lucana su im priredili pravo iznenadenje i zasluženo odneli tri boda. Mladi radnik je krenuo sa najjacim timom, svom žestinom, šutiralo se iz svih pozicija, ali golman Nemanja Krznaric potvrdio je svoje visoke kvalitete. U 8. minutu zaustavlja šut Svojica, zatim su imali prilike Rankovic i Luka, ali Krznaric ostaje nesavladiv. U poslednjem minutu prvog dela pao je gol. Svojic je iznudio korner, iz ugla kapiten Ðordevic je centrirao, Svojic odmah šutirao iz prve, lopta se odbila od Josipovica, Rankovic je šalje opet prema mreži, u gužvi na petercu Jankovic je prima i odmah tuce, ona kroz mnogo nogu prolazi i ulazi u mrežu.

U nastavku susreta dolazi do velikog uzbudenja. Domacin se nije štedeo, Rankovic je šutirao iznad precke i odmah izašao iz igre, odmah potom povredio se i kapiten Ðordevic. Bez njih dvojice igra u timu naglo je padala. U 68. minutu golman Pejovic nije imao boljeg izbora i ruši napadaca Nedeljkovica, a sudija pokazuje na belu tacku. Sa bele tacke šutirao je Nedeljkovic, Pejovic ga je procitao, uspeo da loptu odbije, ali je Obradovic utrcao i dao gol. U 71. minutu Luka je dodao Svojicu, koji pogada golmana. Odbijenu loptu prihvata Jankovic i sa nekoliko metara pogada precku.

Sledi novi napad gostiju, Grujicic prolazi sve i daje gol za nova tri boda. Na stadionu ledena tišina.

D.N.

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE 29. VANREDNO KOLO

PODELA BODOVA

- Bežanija – Mladi radnik 0:0

Gledalaca: 300. Sudija: Dragan Andelic (Topola) 7. Pomocnici: Marjan Rodean i Branislav Mršic (Zrenjanin).

Bežanija: Ostojic 7, Milic 6, Putincanin 6, Božicic 6, Baran 7, Moraca 6 (od 65. Barac), Stankovic 6, Živkovic 7, Markovic 7, Govedarica 7, Ristic 6 (od 46. Mirkovic).

Mladi radnik: Pejovic 6, Stokic 6, Vasiljevic 7, Jašic 6, Cenic 7, Matic 7, Luka 6 (od 90. Andelic), Svojic 7 Jankovic 6 (od 88. Mitic), Ðordevic 6, Pejcic 6 (od 82. Lazarevic).

Igrac utakmice: Vasiljevic (Mladi radnik)

Lopta je pretežno bila u posedu domacina, bili su agresivniji ali i propustili dve idealne prilike, a novi superligaš Mladi radnik može biti zadovoljan remijem.

Mladi radnik je prvi zapretio, u drugom minutu Svojic je sa oko deset metara šutirao, ali je golnam Ostojic skrenuo loptu u korner. Pet minuta kasnije, Bežanija je propustila šansu utakmice, posle dobrog prodora i idealnog centaršuta Markovica, Stankovic je, neometan, sa oko cetiri metra, udarcem glavom prebacio okvir gola.

U nastavku susreta, igra se odvijala, uglavnom, izmedu šesnaesterca, domacin je bio agresivniji, ali štoperi gostiju, odlicni Vasiljevic i Cenic, s lakocom su zaustavljali igrace Bežanije. U 62. minutu Matic je dao sve od sebe, ali istakao se golman Ostojic, hrabrim istrcavanjem uspeo je da sacuva mrežu.

D.N.

BALONIJADA 2009.

KAKO JE BILO LEPO...

Zašareneo se centar Požarevca u petak, 15. maja: hiljadu raznobojnih balona u rukama dece i vaspitaca svih vrtica i seoskih predškolskih grupa slilo se Tabacnicom na Trg oslobodenja, do pozornice na kojoj je bilo dvostruko slavlje: 98. rodendan Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje “LJubica Vrebalov” Požarevac i - ispracaj u školu sedmogodišnjaka koji su najranije detinjstvo proveli pod okriljem “Nevena”, “Lepti-rica”, “Majskog cveta”, “Pceli-ce”, “Poletarca”, “Bambija”, “Bubamare”, “Sunašca”...

I, kad su, na poziv direktora Ustanove Dragana Nikolica, šareni baloni poleteli u nebo i oznacili pocetak revije lepote, radosti i igre, do neba se cula pesma mališana, presre-cnih što pred vaspitacima, roditeljima i citavim gradom koji se tog popodneva okupio da uživa u lepoti jedne nove mladosti što za školu stasava.

Baš kao u sloganu neprevazidenog Duška Radovica: “Jedva cekamo da porastemo i da se secamo kako je bilo lepo kad smo bili mali”, scenom su, “kao veliki”, gotovo dva sata “carovali” predškolci iz Požarevca, Kostolca, Lucice i Kasidola.

Podršku svecanosti, godi-šnjici Ustanove i ozvanicenju polaska u školu najstarije vrticke generacije, dali su i najviši predstavnici lokalne samouprave: Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada i Milic Jovanovic, zamenik predsednika, Rade Mihajlo-vic, clan Gradskog veca i Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca, koja je u obracanju okupljenima, mališanima poželela mnogo srece, zdravlja, radosti i uspeha u školovanju i odrastanju. Tom prilikom, ona je naglasila i cinjenicu da celokupno rukovodstvo lokalne samou-prave svim potencijalima nastoji da reši problem nekoliko stotina mališana za koje tre-nutno nema mesta u vrticima. Tokom ove godine, ocekuje se da budu u funkciji novosagradeni aneks vrtica u Kostolcu, prostor stare kasarne koji je donacijama Japana adaptiralo Udruženje Roma Branicevskog okruga, novi prostor vrtica “Pcelica” cija dogradnja po-cinje u junu, a sve je izvesnije da bi uskoro mogla poceti i gradnja novog vrtica u MZ “Burjan” u Požarevcu. Kad decja graja i te prostore ispuni, nebom iznad Požarevca zašarenece se još nekoliko stotina balona i isto toliko ozarenih decjih lica na pozornici, i ponosnih roditelja i rodbine u publici, ule-pšace novu Balonijadu.

Pa, klinci, srecni vam dacki dani!

Dragan Milenkovic