Header

POLOŽENI VENCI NA SPOMEN OBELEŽJE VASI PELAGICU

SECANJE NA PRVOG RADNICKOG TRIBUNA

slika

Povodom 1.maja, praznika rada, u požarevackom parku, vence na spomen obeležje Vasi Pelagicu, velikanu socijalizma položili su socijalisti Požarevca i Gradski odbor Saveza potomaka ratnika oslobodilackih ratova Srbije.

Cestitajuci praznik gradani-ma, Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca je izmedu ostalog rekao: "Okupili smo se na današnji dan da se podsetimo kada su se pre 123 godine cikaški radnici pubunili povodom neostvarenja radnickih prava od strane poslodavaca u Americi. Okupili smo se pored spomen obeležja Vasi Pelagicu, narodnom tribunu i tvorcu socijalisticke misli na prostorima Srbije. Praznik docekujemo u složenim ekonomskim uslovima, kada je svetska kriza zahvatila prostore naše države. Želim da ovaj dan ne bude samo secanje na prošlost, nego i ostvarenje buducih ideja. Socijalisti ce se uvek zalagati za jednakost, slobodu prava i ravnopravni život svih gradana Srbije".

O liku, delu i idejama Vase Pelagica govorila je mr Jasmina Nikolic, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac: " Da ideja socijalizma nije strana i nametnuta srpskom narodu i da je borba za radnicka prava ugradena u njegovu srpsku istoriju, svedoci životni put Vase Pelagica, predstavnika socijalizma koji je do pojave Radovana Dragovica i Dimitrija Tucovica bio jedini radnicki tribun. Veliki srpski prosvetitelj i borac za ideju socijalne pravde, druge polovine 19.veka okoncao je život u tamnici slobodne Srbije neželeci da se odrekne svojih ideala. Pelagicev greh bio je u tome što je taknuo u društvene svetinje, podižuci glas protiv klasnih privilegija i kulta privatne svojine. Nepristavši da porekne izreceno nakon tamnovanja po kazamatima Azije i Evrope, okoncao je u požarevackom zatvoru 1899.godine, propovedajuci ideje socijalne pravde i bratstva medu ljudima.

Ideju socijalizma prihvatio je u Rusiji gde je studirao medicinu, istoriju i politicku ekonomiju. Bio je ucitelj, arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, ucesnik u Bosansko - hercegovackom ustanku 1875.godine i prognanik iz Srbije zbog širenja socijalistickih ideja. Bio je daleko ispred svog vremena, te nije cudno što su mu pripisivane osobine apostola i fanatika, avanturiste i utopiste. Jedan od vodecih revolucionarnih aktivi-sta na Balkanu, borac protiv represija i eksploatacije, protiv istrošenih i prevazidenih društvenih odnosa, sa težnjom za politickom ravnopravnošcu, nacionalnim, socijalnim i eko-nomskim oslobodenjem, Vasa Pelagic je tvrdio da je socijalna svest srpskog naroda veoma razvijena, podsecajuci na karakter pobune Srba u Bosni, koja nije nastala iz religioznog fanatizma, vec je bila iskljucivo socijalne prirode. Svojim idejama objavljenim u mnogobrojnim knjigama, brošurama i novinskim clancima, Vasa Pelagic je uticao na radnicke i seljacke mase na prostorima Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sandžaka i Bugarske, a koja ce postojati sve dok postoji potreba za socijalnom pravdom".

D.Dinic

CRVENI KRST POŽAREVCA DO 15. MAJA

ZAJEDNO ZA HUMANOST

slika

Svi meseci u jednoj godini za organizaciju kakva je Crveni krst u znaku su brojnih humanitarnih akcija i manifestacija. Ipak, kada bi se birao najhumaniji i najbogatiji mesec tim aktivnostima, onda bi to svakako bio maj, u kome se organizuje Nedelja Crvenog krsta i obeležava Svetski dan Organizacije.

U Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta Požarevac blagovremeno su utvrdili program Nedelje Crvenog krsta koji ce se ove godine odvijati pod nazivom "Zajedno za humanost".

- Realizacija programa pocela je poslednjeg dana aprila kada smo u našem Domu o istorijatu organizacije i znacaju obeležavanja Nedelje Crvenog krsta govorili licima na služenju vojnog roka u civilnoj službi. Prvog radnog dana u maju zasedala je Komisija za dobrovoljno davalaštvo krvi, a vec sutra, 6. maja kraj cesme CK u Spomen parku Cacalica organizujemo Pomen pomirenja. Za 7. maj planirali smo akciju dobrovoljnog davanja krvi za srednjoškolce u Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac, a 8. maja je svecanost obeležavanja Svetskog dana Crvenog krsta i 181. godine od rodenja Anri Dinana. Svecanoj sednici Upravnog odbora tim povodom prisustvovace i gradonacelnik Požarev-ca, a jedan broj naših aktivista i hu-manih organizacija dobice najviša priznanje, Zlatni i Srebrni znak. Prigodni program pripremaju ucenici OŠ "Dositej Obradovic" a naš dragi gost tom prilikom bice i donator biblioteke dr Marija Mudrinski. Istoga dana organizujemo i akciju dobrovoljnog davanja krvi na Kopu Drmno za potrebe Instituta za transfuziju krvi. U Nedelji Crvenog krsta ukljucicemo se i u Festival cveca koji se 9. maja održava u Tabackoj caršiji u Požarevcu, prijavili smo ucešce naše Terenske jedinice i ucenika Medicinske škole. Nismo zaboravili ni decu sa posebnim potrebama, 10. maja organizujemo izlet polaznika likovne radionice dece sa posebnim potrebama do Smedereva. Jedanaesti maj je dan obilaska korisnika Servisa "Pomoc u kuci za stara i invalidna lica" a toga dana poseticemo i grobove naših umrlih aktivista, kao i clanova porodice Rankovic. Podelu paketica bebama rodenim u Nedelji Crvenog krsta u Požarevackom porodilištu obavicemo 12. maja, a sutradan, 13. maja, na sastanku predstavnika Fonda za socijalne inovacije, Zavod za socijalnu zaštitu RS, Nevladine organizacije "Sunce" i Gradske uprave Požarevca sumirace se dosadašnja iskustva u radu Servisa za pomoc u kucu starim i invalidnim licima. Pretposlednji dan Nedelje, 14. maj bice u znaku Okruglog stola "Zajedno za humanost", dok 15. maja povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi organizujemo akciju dobrovoljnog davanja krvi u Domu Crvenog krsta u vremenu od 9 do 13 sati. Sve prikupljene kolicine bice usmerene za potrebe naše Bolnice. Ovom akcijom cemo i završiti Nedelju Crvenog krsta u našem Gradu, obavestio nas je Branislav Živulovic, sekretar Organizacije.

Zlatni i Srebrni znak

Na svecanoj sednici Upravnog odbora Crvenog krsta Požarevca, 8. maja, po odluci Crvenog krsta Srbije, bice urucena najviše priznanje ove organizacije - Zlatni i Srebrni znak. Zlatni znak ove godine pripao je Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Požarevac, Gradu Požarevcu, Institutu za transfuziju krvi Beograd i Fondu socijalnih inovacija Beograd. Privatno preduzece Idea-Agros DOO Požarevac dobitnik je Srebrnog znaka.

S.E.

AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU

OSTVARENI REZULTATI NA PODRUCJU OPŠTINE ŽABARI

- Kragujevac, 30.04.2009. godine

U dosadašnjem procesu privatizacije, na podrucju Opštine Žabari, privatizovano je ukupno 5 preduzeca i to: Društveno preduzece «Vocno lozni rasadnik», «Goša» Fabrika za proizvodnju specijalne opreme doo, Društveno preduzece za proizvodnju, klanicu i trgovinu «Oreovica», Javna Veterinarska stanica «Žabari» i Društveno preduzece za ugostiteljstvo i turizam «Vinogorje», koje je nakon raskida ugovora 10.11.2003. godine, ponovo prodato na Javnoj aukciji 21.12.2004. godine.

Privatizacija navedenih preduzeca izvršena je metodom Javne aukcije.

Ostvarena cena, od prodaje preduzeca prodatih na aukcijama, iznosi 297.000 evra. Pored postignute kupoprodajne cene, vecinski vlasnici su se obavezali na investiranje u osnovna sredstva, i to u vrednosti od 199.000 evra.

Pomenutim prodajama, preduzeca iz Žabara dobila su kupce, pravna i fizicka lica iz Srbije.

Zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju, raskinula je ugovor u preduzecu «Vinogorje». Ugovor je raskinut zbog nedostavljanja bankarske garancije.

OBAVEŠTENJE ZA JAVNOST

OBEZBEÐEN PREVOZ NA SAJAM POLJOPRIVREDE

Obaveštavamo sve zainteresovane poljoprivredne proizvodace sa teritorije grada Požarevca , koji žele da posete predstojeci 76. Medunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu (9-16.maj), da ce autobuski prevoz za Novi Sad, biti organizovan 14.05.2009. godine, o trošku Agrarnog fonda grada Požarevca. Svi zainteresovani poljoprivrednici koji žele da posete ovu tradicionalnu manifestaciju, mogu da se prijave do petka 07.05.2009. godine, u kancelariji br.13 Gradske uprave grada Požarevca.

HALO 92

U Petrovcu na Mlavi, 05 aprila 2009. godine, nepoznato lice je putnickim motornim vozilom preprecilo put Mileni R.(1989) iz Kragujevca i Marku B.(1990) iz Velikog Laola koji su se nalazili u svom putnickom vozilu. Nepoznati izvršilac je Mileni zadao više udaraca rukom u predelu glave i tela, dok je na Marka B. koji je izašao iz auta i pokušao da pobegne, pucao iz vatrenog oružja. Marko je prebecen u požarevacku bolnicu na ukazivanje lekarske pomoci gde su konstatovane prostrelne rane u obe noge iznad nadkolenice.

Požarevacka policija je 27. aprila 2009. godine lišila slobode Božidara B.(1988) iz Kragujevca i Nenada T. (1987) iz Šetonja, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teško delo protiv opšte sigurnosti.

Izvršenim pretresom stana Nenada T. policija je pronašla revolver marke "MF 22" za koji imenovani ne poseduje odobrenje nadležnih institucija.

Istražni sudija Opštinskog suda u Petrovcu osumnjicenima je odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

MAJSKI URANAK – LJUBICEVO 2009.

TRADICIJA SE NASTAVLJA

slika

Tradicija proslave prvomajskih praznika ni ove godine nije izneverena. Na izletištu “Branik LJubiceva” prošle subote organizovan je bogat kulturno –umetnicki program. LJubicevo je bilo domacin mladoj i nešto sta-rijoj populaciji koju je privukla pesma i igra kulturno – umetnickih društava koja tradicionalno nastupaju na Majskom uranku. Zahvaljujuci gradu Požarevcu i Centru za kulturu organizacija je bila na zavidnom nivou.

Predstavnici lokalne samouprave, na celu sa predsednikom Skupštine grada Miomirom Ilicem i gradonacelnikom Miodragom Milosavljevicem prisustvovali su uranku, a obracajuci se okupljenim žiteljima Požarevca i okoline Miomir Ilic je rekao: “ U ime lokalne samouprave pozdravljam vas i cestitam 1.maj – praznik rada. Drugog dana maja oku-pljamo se u ovom najlepšem našem tradicionalnom izle-tištu LJubicevo, da se zajednicki družimo i veselimo. Želim da ovaj dan provedete lepo, srecno i veselo, u zajednickom opredeljenju da nam bude bolje”.

Potom su na velikoj pozornici nastupili folklorni ansambli sa podrucja grada Požarevca: Gradski ansambl narodnih igara i pesama Požarevac, KUD “Kostolac”, KUD “Mladost” iz Poljane, KUD “Miloš Savic” iz Lucice, KUD “Raša Lazarevic” iz Živice, KUD “Miodrag Miljkovic – Migda” iz Cirikovca i KUD “Sveta Petka” iz Petke. Lepo vreme i ambijent dali su posebnu notu nastupu pod vedrim nebom. Na uranku je prireden i mini –etnofestival, s obzirom da je KUD “Mladost” iz Poljane pored kulturno – umetnickog programa pripremio i stare srpske specijalitete i izložbu starih predmeta. Vredne ruke domacica iz Poljane napravile su pravu gozbu, sto prepunih dakonija, jela koja su se nekada spremala i koja se spremaju danas, te su posetioci bili u prilici da ih degustiraju i uvere se u njihovu veštinu.

“Na Majskom uranku predstavili smo se izložbom stare hrane i starih predmeta. To je bila prezentacija u malom našeg festivala koji se održao 20.aprila u Poljani. Izložili smo oko 75 jela koja pokušavamo da sacuvamo od zaborava i desetak starih predmeta koji su se nekada upotrebljavali u kuci. Ucešce je uzelo oko 30 clanova etno sekcije i 30 clanova folklornog ansambla”, istakao je Dragan Simic, predsednik etno sekcije KUD – a “Mladost” iz Poljane.

Pored dobre trpeze sadržaj ovogodišnjeg uranka bio je upotpunjen i mini – luna parkom, gde su mališani do mile volje mogli da uživaju u vožnji i jahanju ponija.

D.Dinic

PRVOMAJSKI PROVOD NA GITARIJADI

PRVO MESTO POŽAREVACKOM “CUDESNOM BUCU”

slika

Na prostoru Moravske lagune, drugog maja, za ljubitelje rok zvuka organizovana je tradicionalna 30. Gitarijada “Memorijal Mile Veljkovic”, posvecena tragicno preminulom novinaru koji je idejni tvorac Požarevacke gitarijade. Ovogodišnju Gitarijadu otvorio je Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca istakavši da je i sam ucestvovao na prvoj Gitarijadi pre 30 godina, a zatim je izveo svoju autorsku pesmu iz 1984.godine pod nazivom “Sanjaj me”. Ono što je karakteristicno za ovogodišnju smotru, jeste da je po prvi put postojao selektivni takmicarski deo. Devet bendova ucestvovalo je u takmicenju i to: Indolens, Pripjat, Cir, Puls, Brain seekers, Moonchild, Cudesni Buc, Impuls i Uta ta.

Posle takmicenja u revijalnom delu nastupilo je sedam bendova i to dva petrovacka (Autsajder i Art Diler), požarevacki (Žuta štampa), dva kostolacka (Karbon Kartel i Statik), Stari Sloveni iz Kragujevca i Apartman 69 sa legendarnim Blažom, koji je po 25.put nastupio na Gitarijadi. Nakon toga Moravskom lagunom su se culi poznati ritmovi Dejana Cukica i njegovog “Sporog ritam benda”, Galeta iz Kerbera, Najde iz Smaka i grupe “357”. Ove godine po prvi put uvedena je novcana nagrada za takmicarske bendove, a žiri su cinili: Dejan Popovski, rok kriticar iz Makedonije, Petar Janjatovic, eminentno ime našeg roka i muzicari Nenad Petrovic, Sanja Živkovic i Dejan Savic.

Prema recima predsednika žirija, Petra Janjatovica suština ovakvih svirki je da se okupe perspektivni mladi bendovi kako bi svirali pred vecim brojem ljubitelja takvog zvuka i razmenili iskustva, kontakte i informacije. “Majska gitarijada je specificna zbog toga što traje 30 godina i što je posebno zahvaljujuci Miletu Veljkovicu uspela da dugi niz godina preživi. Ono što je najbitnije kada su takmicenja i smotre ovakvog tipa u pitanju, je da se prezentira što je moguce više razlicitih žanrova, jer jedan od problema koji je zadesio u jednom momentu Zajecarsku gitarijadu, je u tome što su se previše bili uvukli u neki malo tvrdi, metal zvuk, nedajuci mogucnost predstavnicima drugih žanrova da se iskažu”, kazao je Janjatovic.

Posle višecasovnog nadmetanja žiri je za pobednika Gitarijade proglasio požarevacku grupu “Cudesni Buc” kojoj je pripala nagrada od 20.000 dinara. Drugo mesto zauzela je grupa “Uta ta” iz Smederevske Palanke koja je nagradena vaucerom u vrednosti od 100 eura, Mjuzik šopa “Vane mjuzik” Treceplasiri bend iz Požarevca “Pripjat” nagraden je vaucerom butika “Skala plus”. Generalni pokrovitelj Gitarijade bila je Skupština grada Požarevca, a sponzorstvom su pomogli: PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Koncern zdrave hrane “Bambi - Banat”, Kompanija “Dunav osiguranje”, JP “Toplifikacija”, JKP “Vodovod i kanalizacija”, JKP “Komunalne službe”, “Litas – Veolia”, “Autocentar NR”, “Markop”, TP “Nikola”, “Mleki” i Apotekarska ustanova Požarevac.

D.Dinic

PD TE-KO "Kostolac"

PUŠTEN U RAD PETI BTO SISTEM

- Investicija vredna 65 miliona evra

- Novim mašinama ka rekordu u proizvodnji uglja

- Mogucnost izgradnje treceg bloka

slika

Završetak montaže petog BTO sistema, nakon gotovo dve godine, svecano je prošlog ponedeljka obeležen na montažnom placu Kopa Drmno, a simbolicnim cinom razbijanja boce o gigantski bager, ovo cudo tehnike pušteno je u rad. Takode, obe mašine koje cine ovaj sistem - bager SRs 2000 i ARs 8 500 krenule su ka svom radnom odredištu, Površin-skom kopu "Drmno". Transport je trajao pet dana, nakon cega je usledilo povezivanje osnovne rudarske mehanizacije sa transportnim sistemom i puštanje u probni rad.

Generalni direktor Priv-rednog društva Termoelektra-ne i Kopovi "Kostolac", Dragan Živkovic je, pred sam polazak bagera na krajnje odredište, za medije izjavio:

- Ovo je izuzezatan dan za Kostolac; posle dvadeset dva meseca, koliko je prošlo od pocetka montaže našeg BTO sistema, u prilici smo da krenemo sa montažnog placa na kop. Vrednost posla iznosila je 65 miliona evra - jedna ogromna investicija i od još veceg znacaja za sam Kostolac. Kostolac ovim dobija, ne samo peti sistem, vec mogucnost da i stvarno prede na proizvodnju od 9 miliona tona uglja godišnje, sa svom pratecom proizvodnjom, pre svega mislim da otkrivku. Time se sticu realni uslovi da, uz dalju saradnju sa EPS-om, ministarstvima i Vladom dodemo do carobnih 12 miliona uglja. To široko otvara mogucnost za izgradnju još jednog bloka u Termoelektrani B u Drmnu. Nadam se da cemo vrlo brzo, što znaci koliko ove ili sledece godine, biti u prilici da ozbiljno razgovaramo o mogucnosti za izgradnju treceg bloka.

U montaži petog BTO sistema ucestvovalo je mnogo domacih firmi, mislim da "Minel ABS", "Kolubaru usluge" i druge, a pre svega bih se zahvalio našem glavnom isporuciocu "Takrafu". Izuzetno smo zadovoljni ovako kratkim rokom završetka radova, zato što smo uveliko prestigli i pre uradili od same Kolubare, koja ima slican poduhvat, tako da se vec sada svrstavamo u red onih pravih firmi koje daju rec i kada krenu u projekat, završe posao za veoma kratko vreme. Cak smo dobili i priznanje od naših nemackih partnera. Zahvalio bih se nešem mešovitom timu iz EPS-a i TE KO Kostolac, zato što su izvanredno vodili ovaj posao, strucno i kvalitetno. Danas cemo pokrenuti mašine, krenucemo na kop, a puštanje u rad ocekujemo sredinom maja. Tada cemo se ponovo videti i zvanicno i svecano pustiti u rad peti BTO sistem.

Dragoljub Lakovic, savetnik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije je, prilikom puštanja u rad BTO sistema izjavio:

- Zahvalio bih se ekipi iz Elektroprivrede Srbije i Kostolca koja je realizovala ovu investiciju. Radi se o novcu EPS-a i posao je završen u rekordnom roku. Ukupna kolicina opreme je oko 17 000 tona, a ovim se završava jedan investicioni ciklus koji smo mi projektovali još 2001.godine, a to je da se proizvodnja uglja u Kostolcu dovede na nivo koji je potreban za termoelektrane i da stvorimo odredenu kolicinu uglja za termoelktranu u Svilajncu. Ovde se ne sme stati. Kostolac mora da da ponudu Elektro-privredi i ostalima u ovoj državi za izgradnju novog bloka, stekli su se uslovi za to, da li ce to biti u Dubravici ili Drmnu, o tom potom, u svakom slucaju ima mogucnosti da se kompletan investicioni posao Kostolca dovede na 2000 megavata, cime bi Kostolac bio respektabilna firma u okviru Elektro-privrede Srbije

Nemacka kompanija "Tak-raf" bila je glavni izvodac radova, a ispred ove kopmanije Holger Butšer izjavio je da je za njih bila velika cast, da u saradnji sa srpskim partnerima montiraju ovaj bager, pri cemu je on komletno modernizovan. - Bice to jedan od najmodernijih bagera koji postoji na Balkanu, on ima najmoderniju elektriku u Evropi, kao i pogonski sistem. Iskoristio bih priliku da se zahvalim projektnom timu EPS-a, bila je to dobra saradnja i nadam se da ce i ubuduce biti prilika za zajednicek projekte. Važan partner je bila i "Goša montaža", rekao je Butšer.

Branko Šljivar, generalni direktor "Goša montaže" kaže da je projekat montaže BTO sistema bio izuzetno složen, jer je ugradivana i oprema koja je stara 20 godina, kao i potpuno nova oprema, proizvedena u Nemackoj i Srbiji i dodaje: - Bilo je potrebno ukomponovati sve komponente, a najpre usaglasiti rešenja. Radilo se vikendima i praznicima, tako da je kompletan tim uložio napor da bi se sve završilo u jako dobrom roku, s obzirom na sve okolnosti koje su pratile projekat.

Aleksandar Živkovic, zamenik generalnog direktora firme "Goša FOM" koja je realizovala jedan deo transportnog sistema sa partnerom "Takrafom" kaže: - Ucestvo-vali smo u projektovanju, izradi i montaži transportnog sistema. Što se samog bagera tice, mi smo u našim pogonima izradivali odredenu opremu. Izrada opreme u "Goši FOM" je zapoceta u oktobru 2007.godine, nakon cega je usledila montaža na montažnom placu.

Uporedo sa projektom montaže BTO sistema tekle su i aktivnosti na postavljanju transportnog sistema, ukupne dužine oko šest km. Krajem prošle godine puštena je u rad trafostanica 110/kv, kojom je obezbedeno savremeno i funkcionalno elektro napajanje. Pored pomenutih firmi, u izradi sistema ucestvala su još i sledeca preduzeca: "Krup", "Minel ABC", "Lola Dam - mont", "Kolubara metal" i "Proizvodnja, remont i montaža".

L.L.

PETAR RAJIC, NACELNIK ODELJENJA ZA PRIVREDU, FINANSIJE I TREZOR GRADA POŽAREVCA O BUDŽETSKIM KRETANJIMA U PROTEKLIM MESECIMA

MALA ODSTUPANJA OD PLANA

- Budžetski prihodi za tri meseca ostvareni sa 21, 63 odsto što je neznatno ispod plana

- U ovom trenutku nema potrebe za rebalansom ovogodišnjeg budžeta

- Razmatrane mere koje bi se preduzele ukoliko dode do smanjenja transfernih sredstava iz Republike i drugih negativnih posledica po budžet

Negativne posledice svetske krize koje se prošle godine u ovo vreme nisu mogle ni naslutiti, trenutno veoma remete realizaciju republickog budžeta zbog cijeg je rebalansa ovih dana u Skupštini vodena veoma živa i široka rasprava. Kretanja u sferi republickog budžeta neminovno ce se odraziti i na prihode i potrošnju budžeta lokalnih samouprava pa je to bio osnovni razlog da sa Petrom Rajicem, nacelnikom Odeljenja za privredu, finansije i trezor u Upravi Grada Požarevca razgovaramo na tu temu.

Trenutno nema razloga za rebalans budžeta

slika

- Javnosti je poznato da je aktuelni ovogodišnji budžet rebalansiran u januaru. Tada su mu prikljuceni prihodi Fonda za zaštitu životne sredine i drugih fondova i pridodat raspored sredstava namenjenih Direkciji za investicije. Nije na odmet da podsetimo o kolikim se to budžetskim sredstvima radi i da li prihodi pristižu prema planu?

- Naš budžet se zaustavio na iznosu od 2 milijarde i 183 miliona dinara. Ta sredstva se sastoje iz sledecih izvora: 161 milion prenet je iz prošle godine, milijarda i 828 miliona dinara su planirani prihodi koje treba ostvariti u tekucoj godini, 180 miliona dinara su eventualna kreditna sredstva za realizaciju projekata koje budemo obezbedili iz NIP-a i od drugih finansijera i oko 13 miliona dinara planiramo na ime povracaja kredita koji su dati kroz Agrarni fond u prethodnom periodu. Prošla su, evo tri, odnosno cetiri meseca, tokom kojih su se izdešavale promene koje su jesenas samo najavljivane, a vezane su za svetsku finansijsku krizu. Evidentni su pokašaji da se negativni efekti na republickom nivou prevazidu i ublaže, jedna od mera sa tim ciljem je i rebalans budžeta, što govori da cemo se i mi na lokalu ocigledno sa tim problemima uskoro susresti.Što se trenutne sutuacije tice, mislim da nije vreme za rebalans našeg budžeta, a šta ce biti za neko vreme, videcemo, istice Rajic.

- Šta je to što javnost u ovom trenutku treba da zna kada su u pitanju najvažnija kretanja u sferi budžetskog privredivanja i rashoda?

- Ja moram da podsetim da se od ukupno planiranih prihoda u budžetu, na tekuce odnosi milijarda i 828 miliona dinara. Za tri meseca ostvarena su 394 miliona ili 21,63 odsto u odnosu na plan. Bitno je da znamo da se ukupni budžetski prihodi godinama unazad u tromesecnom periodu ostvaruju izmedu 21 i 24 posto. Mi smo ocekivali da te prihode u ovoj godini ostvarimo sa 22, 8 posto, a evo ostvareni su 21,63 posto, što znaci da nisu na nivou plana, nisu ni preko njega ali nisu ni drasticno ispod da bi nas stavili u poziciju da se odmah opredelimo za rebalans. Prevedeno u dinare, mi smo za tri meseca imali 13-14 miliona dinara manje prihoda od planiranih, a to nije razlog da pod hitno radimo rebalans, reci su našeg sagovornika.

Potrošnja u skladu sa prihodima

- Izmena i dopuna budžeta nije trenutna potreba ali obzirom na kretanja u zemlji izvesno je da ce do njih doci. Procenjujete li kada bi to moglo biti i povodom kojih negativnih posledica?

- Sasvim je izvesno da do kraja godine necemo ostvariti planirane prihode u budžetu, ali takode mogu da potvrdim da taj podbacaj nece biti drastican obzirom na trenutna dešavanja. U raspravi o rebalansu republickog budžeta pomenuta je mogucnost smanjenja transfernih sredstava lokalnim samoupravama i ukoliko bi se to desilo došli bismo u situaciju da ozbiljnije razmišljamo o rebalansu. Transferna sredstva nisu za zanemarivanje, govori se o smanjenju za cetvrtinu što bi za naše prilike to bilo oko 90 miliona dinara manje. Takode, imajuci u vidu realnost sigurno je da cemo 50-60 miliona dinara imati manje prihode u ovoj godini u odnosu na plan. Sa tim smanjenjem i manjkom transfernih sredstava desice se da nam budžet bude kraci za nekih 150-200 miliona dinara. Uz sve ovo treba imati u vidu i zagovaranja sa nivoa Republike da se izmeni odnos u realizaciji prihoda po osnovu zaštite životne sredine. Do sada je 60 odsto tih sredstava opredeljivano lokanim samoupravama a 40 odsto Republici. Sada se predlaže obrnuto. Ukoliko se to desi, imacemo dodatno smanjenje sredstava i razlog više za rebalans budžeta.

- Culi smo kako se realizuju planirani budžetski prihodi i da ta kretanja za sada ne odstupaju mnogo od plana. Da li to isto važi i kada su u pitanju rashodi u budžetu?

- Onoliko koliko smo planirali da prihodujemo toliko i trošimo, dakle to je suma od 2 milijarde i 183 miliona dinara. U tome 1 milijarda i 165 miliona dinara je predvideno za funkcionisanje lokalne vlasti, odnosno organa uprave, a 853 miliona dinara je potrošnja investicionog karaktera bez obzira za šta je: u školstvu, javnim preduzecima, u ustanovama... Za tri meseca kroz rashode smo potrošili 287 miliona dinara. Uporedivati to sa 2 milijarde i 183 miliona dinara nije realno jer je u tome potrošnja investicionog karaktera izuzetno mala, svega 12-13 miliona dinara, znaci realno je ovo uporediti sa masom sredstava koja je namenjena za funkcionisanje lokalne samouprave kao organa vlasti, a to je oko 24, 6 odsto od godišnjeg plana što se uklapa u naša predvidanja. Da je ovo neko drugo vreme, bez turbulencija izazvanih svetskom krizom na nivou Republike ciji se nagativni efekti mogu osetiti svakog casa i na lokalnom nivou, prema dosadašnjim našim kretanjima mogli bismo reci da smo baš dobro planirali budžet, da nam realizacija ide lepo...Ali, stalno smo oprezni, ocigledno je da cemo do kraja godine morati da vršimo i neka racionalisanja i reduciranja u investicionoj potrošnji, nagoveštava nacelnik.

Bez jubilarnih nagrada i bonusa

- Da li su neke mere na smanjenju javne potrošnje vec preduzete, šta je to što se ima u vidu ukoliko dode do neophodnosti rebalansa budžeta?

- Vec smo sacinili jednu koncepciju u smislu šta cemo to raditi u pravcu obezbedivanja racionalne budžetske potrošnje. Kao prvo imacemo reduciranje licne potrošnje u smislu obustave svih isplata jubilarnih nagrada i bonusa, svega toga u ovoj godini nece biti. Dalje, nema nikakvih povecanja zarada u javnom sektoru i ustanovama koje se finansiraju iz budžeta, bez obzira što to nisu u pitanju radnici organa državne uprave nego radnici u kulturi, Galeriji, Biblioteci, jednostavno u celom javnom sektoru zadržacemo se na zatecenom nivou. Zatim, nema povecanja zapošljavanja, prijema ce biti uz veliko filtriranje potreba, jer mora doci do zaustavljanja prekomernog prijema novih radnika. Planiramo da onaj deo budžeta koji se odnosi na materijalne troškove, smanjimo svim korisnicima za 5 odsto i to je mera koja bi nam i te kako pomogla u ovom trenutku. Dalje, zadržacemo sve manifestacije koje smo i do sada imali ali ce one biti znatno skromnije. Eto, to su neki prvi koraci u smanjenju rashoda budžeta odnosno materijalnih troškova i licne potrošnje. Ako bi se sa time uklopili u procenjene prihode onda bi i sve investicije planirane u budžetu za ovu godinu, ostvarili. Ukoliko ne bude tako, selektivan pristup je neminovan i u investicijama, pa bi tako, one manje hitne i potrebne u ovom trenutku, ne eliminisali iz budžeta, vec odložili za narednu godinu, naravno uz prethodnu dobru procenu. Evo, to su mere kojima bi se rukovodili ukoliko bismo išli na rebalans, a ako me pitati kada cemo ici, ovog trenutka naša je procena da ne treba da ga radimo, jer kao što vidite naš priliv trenutno pokriva potrebe za finansiranjem svih korisnika budžeta, svi korisnici funkcionišu normalno. Videcemo kako ce to biti polovinom godine i najesen. Da kažem i to da smo rebalansom u januaru predvideli maksimalno zaduženje do nivoa od 180 miliona dinara. Od daljih kretanja zavisi da li cemo na tom nivou ostati ili cemo posegnuti za smanjenjem, a nije iskljuceno da od kredita u ovoj godini i sasvim odustanemo, da pokušamo da se odlaganjem jednog dela investicija, cak i ne zadužimo.

- U budžetu je planirano da se ove godine na ime investicone potrošnje rezerviše 853 miliona dinara. U pitanju su razlicita investiciona ulaganja.

- Oko 409 miliona dinara su sredstva koja idu preko fondova kao što su Fond za zaštitu životne sredine, zatim Fond za razvoj, Agrarni fond, 276 miliona ide preko Direkcije za razne programe mesnih zajednica, a od krupnijih investicija pomenucu kolektor u ulici Knez Milošev venac koji ce angažovati preko 20 miliona dinara, krupnija nam je investicija i izgradnja lokala u GMZ Kostolac zašta je planirano 7 miliona dinara, tu su zatim i subvencije u iznosu od 68 miliona dinara sa investicionim karakterom u javnim preduzecima kao što je preko 15 miliona za projekte u vodovodu, 7 i po miliona za Parking servis koji planira nabavku novog vozila, preko 40 miliona su investicije u obrazovanju od kojih 10 miliona u srednjim školama, 18 miliona u osnovnim, 12 miliona za decji vrtic...Kako cemo svemu ovome prici ako dode do potrebe za rebalansom, videcemo, usaglašavacemo se ne samo sa aspekta karaktera svake investicije vec i sagledavajuci gde se ona nalazi i koliko se otišlo u njenoj realizaciji. Ta situacija je narocito prisutna kod fondova koji su u fazi raspisivanja konkursa, oni ce sigurno imati projekte koji ce teško moci da se ostvare do kraja godine tako da cemo verovatno neke od tih projekata prebaciti za narednu godinu, saznajemo od Rajica.

Višak oko 50-ak radnika

- Sa nivoa Republike uporno se istice zahtev da se smanji broja radnik u lokalnoj samoupravi. Da li naši organi uprave spadaju u red preglomaznih i koliki je to broj radnika sa statusom viška?

- Kada je rec o broju zaposlenih jasno je svima da je u citavom javnom sektoru zemlje prisutan veci broj zaposlenih nego što je to neohodno. Ako bi sada posmatrali našu lokalnu samoupravu, stalno zaposlenih je izmedu 198 i 210 i u odnosu na ukupan broj stanovnika možemo reci da smo negde u donjoj polovini u odnosu na neki optimum. Bili smo nedavno u Nišu koji od nas ima tri ipo puta veci budžet i tri ipo puta veci broj stanovnika, a broj zaposlenih im je 1.100 što je pet ipo puta više nego u našoj upravi. Koliko sam informisan negde oko 50 do 60 ljudi kod nas je višak. Usaglašavanje broja zaposlenih sa kriterijumima koje predvida Republika najavljeno je u periodu od dve do tri godine i ja mislim da cemo mi taj zahtev ostvariti. Vec sada preko 25 zaposlenih ima jedan uslov za penziju, tako da je moguce da se bez nekih vecih trzaja naša lokalna samouprava uklopi u optimalan broj zaposlenih od 130 do 150 ljudi.

- Nezadovoljni najavom smanjenja zarada, radnici organa uprave su ovih dana organizovali štrajk. Kakvi su efekti te sindikalne borbe?

- Normalno je da zaposleni pokušaju da štrajkovima upozorenja ili obustavama rada obezbede da im se ne smanjuju zarada, odnosno da se one povecaju. Prošle srede u našoj upravi organizovan je jednocasovni štrajk upozorenja kao sindikalna mera protiv najave iz Vlade da ce se smanjiti zarade. Šta ce se po tom pitanju desiti teško je procenjivati. Vlada ce nesumnjivo morati da preduzima mere na smanjenju broja zaposlenih, troškova i zarada, a s druge strane i sindikalne organizacije morace da se bore kako bi se odredeni nivo životnog standarada njihovih clanova, zadržao. I jedni i drugi imaju svoje argumente, drugacijeg rešenja u ovakvoj situaciji sem kompromisa, nema, rekao nam je na kraju razgovora Petar Rajic.

S.E.

“DANI CVECA” U PETROVCU

PROLECU U CAST

slika

Tradicionalna manifesta-cija na kojoj predškolci pesmom i igrom pozdravljaju prolece, “Dani cveca, dani proleca”, održana je ove godine u Petrovcu na Mlavi. Domacin je bio petrovacki Decji vrtic “Galeb”, a lokalna samouprava mališanima je ukazala cast da manifestaciju održe u novosagradenom, zvanicno još neotvorenom Sportskom centru u gradu na Mlavi.

“Dani cveca, dani proleca” okupili su nekoliko stotina mališana iz deset opština Branicevskog i Podunavskog okruga. Onako kako to samo deca umeju, razdragano i lepršavo, izvedene su tacke zanimljivih naslova: “Hajde da se družimo”, “Otvori se, cvete plavi”, “Iznad oblaka”, “Kako rastu deca”, “Kondorov let”, “Buba mara”, “Na tebi je da odluciš“, “Cetiri godišnja doba”...

Roditelji mališana, vas-pitaci, meštani grada – domacina, brojni znati-željnici, ispunili su tribine i neštedimice aplauzima bodrili klince u odorama pastelnih boja, hitra koraka, bistra oka i osmeha koji “razoružava”...

Manifestaciju je otvorio Radiša Dragojevic, pred-sednik opštine Petrovac, porucivši:

- Delim radost sa svima vama što Sportska hala, koja se u Petrovcu dugo gradila i dugo je ocekivana, preko potrebna svim generacijama, sportistima, rekreativcima i svima koji prate sportska dešavanja, doživljava najlepši pocetak rada, okupljajuci najpre naše najmlade. Iako ce zvanicno biti otvorena za Dan opštine, 4. juna, ovo je prvo dešavanje u ovom prelepom zdanju i prvi su u nju ušli oni koji ce je najviše i koristiti. Želeci vam uspeh i danas i u životu, želeci da vam svaki dan bude ovako veseo razdragan, proglašavam “Dane cveca, dane proleca” otvorenim.

Nakon programa, mališani iz svih opština Branicev-skog i Podunavskog okruga, družili su se u prostoru petrovackog Decjeg vrtica, dok su vaspitaci, strucni saradnici i rukovodioci brojnih vrtica, okupljanje iskoristili za druženje, razmenu iskustava i ideja.

- Ova manifestacija se svake godine održava u nekom od gradova Branicevskog i Podunavskog okruga. Izuzetno nam je zadovovoljstvo što smo ovog puta mi bili domacini. Deca su se predstavila u najlepšem svetlu, oni zaista umeju da, bez treme i ustezanja, poneti muzikom, zalepršaju scenom i izmame vam divljenje i aplauze. Drago nam je što nas je u svemu podržala i lokalna samo-uprava, ciji su predstavnici bili sa nama, kao i predstavnici Ministarstva pros-vete, direktori vrtica, direktori petrovackih preduzeca, naši sponzori, roditelji, deca, mnogi gradani... Posebno nam je drago što su baš predškolci prvi zakoracili u petrovacku Sportsku halu, uneli u nju pesmu, igru i radost. Pored realizovanog programa na sceni, organizovano je druženje vršnjaka iz raznih sredina bila je to jedinstvena prilika za upoznavanje i zbližavanje, zajednicku igru u našem vrticu, zajednicku radost. Nama, vaspitacima, drago je da smo se i ovom prilikom sreli, da popricamo, razmenimo iskustva i nakratko se družimo, - rekla nam je Sladana Ilic, direktor Decjeg vrtica “Galeb” Petrovac.

D. Milenkovic

SEDNICA SKUPŠTINE ZAJEDNICE PREDUZETNIKA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

ODBACEN PREDLOG ZAKONA O KOMORAMA

slika

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Zajednice preduzetnika RPK Požarevac kojom je predsedavao Predrag Stojicic o predlogu Zakona o komorama i aktuelnoj problematici vezanoj za rad preduzetnika u uslovima svetske ekonomske krize govorio je Svetozar Babic, rukovodilac Službe Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije. Prema njegovim recima privrednici se nadaju da nece biti prihvacen postojeci predlog Zakona o privrednim komorama koji je trenutno u skupštinskoj proceduri u obliku kakav je predat od strane Vlade Srbije i da ce biti uslišen zahtev privrede Srbije da se Zakon povuce iz procedure i da se malo ozbiljnije pride reformama komorskog sistema. Paralelno u izradi je Zakon o zanatstvu koji je nastavak ovog Zakona o komorama, gde se stvara Zanatska komora Srbije koja bi trebalo da da neka odredena javna ovlašcenja opštim udruženjima. Osnovno je da se ugase sve komore koje trenutno postoje na nacin da bi se osnovale komore sa svojih pedesetak clanova, a da se sredstva koja se tog momenta nadu na racunima regionalnih komora prebace na nivo opština koje gravitiraju oko regionalne komore. Što se tice budžeta Privredne komore Srbije, on bi se prebacio u budžet Republike Srbije. Zakon je trebalo da prode po nekom ubrzanom postupku, ali da se primenjuje od 2013.godine, pa je to izazvalo medu poslanicima žucnu raspravu koji su se pitali šta je toliko hitno ako se ne primenjuje istog momenta kad se usvoji, nego cetiri godine nakon toga.

“Zajednica preduzetnika je prihvatila predlog Upravnog odbora Privre-dne komore Srbije, koji je opet identican sa predlozima svih regionalnih, pokrajinskih komora i Gradske komore grada Beograda, da se odbaci ovakav Zakon o komorama, ali da se u reformi komorskog sistema poseban deo odradi sa preduzetnicima i da oni dobiju bolji status u samom sistemu komora i u poli-tickom delu.

Što se tice poslovanja u uslovima svetske eko-nomske krize mere koje je predložila privreda Srbije odnose se na to da se dugovanja od strane države prema privrednicima smanje. Pored toga veoma znacajno je da ako dode do multilateralne kompenzacije u to bude ukljucena i država, a ne samo preduzeca, jer je država najveci dužnik. Takode, veoma bitno je da se na placanje PDV -a ne ide pre realizacije, odnosno naplate potraživanja. Osnovna stvar koju ce preduzetnici tražiti je da sva opšta udruženja dobiju javna ovlašcenja i da se u Zakonu o zanatstvu briše clan 7, prema kome preduzetnici u svom poslovanju odgovaraju licnom imovinom, dok društva sa ogranicenom odgovornošcu odgovaraju unetim kapitalom”, zakljucio je Svetozar Babic.

D.Dinic

NAREDNE SUBOTE U SIMICEVU KRAJ ŽABARA

DESETA SMOTRA FOLKLORNIH ANSAMBALA

slika

Naredne subote, 9. maja u selu Simicevu kod Žabara održace se deseta, jubilarna Smotra folklornih ansambala sela Srbije, poznatija kao SFAS. U takmicarskom delu programa ucestvuje sedam kulturno-umetnickih društava: iz Cetereža, Rakove Bare, Vranova,Kamenova, Petke, Majilovca i predstavnik opštine Malo Crnice. Dva najbolja ansambla ucestvuju na SFAS-u u Klicevcu krajem juna. U revijalnom delu programa, dok žiri ne proglasi najbolje, igrace Ansambl „Kolo“ iz Beograda.

„Ocekujemo da program traje oko cetiri sata, veliko je interesovanje i ocekujemo izuzetno kvalitetan program. Mogli smo da imamo i 12 KUD ali bi to bilo premnogo“, - rekao nam je Mikica Blagojevic, jedan od stožera ove manifestacije.

S.R.

ZDRAVSTVENI CENTAR POŽAREVAC

STIGAO LAPARASKOPSKI STUB

slika

Veoma znacajan deo hirurške medicinske opreme, laparaskopski stub, vredan više od tri miliona dinara, stigao je prošle nedelje na Odeljenje hirurgije Opšte bolnice Požarevac. Laparaskopski stub je obezbeden sredstvima donatora, delom i sopstvenim sredstvima, a po recima dr Srecka Bosica, nacelnika Hirurgije požarevacke Opšte bolnice, izuzetan je znacaj ovog kompletiranja i osavremenjavanja hirurške opreme i instrumenata:

- Radi se o garnituri instrumenata i aparata koja se koristi za laparaskopske operacije. Radi se o minimalno invazivnoj hirurgiji, operacijama koje ostavljaju malu traumu. Operativni postupak je vrlo brz, ležanje je kratko – posle 24 sata pacijent ili bolesnik napušta odeljenje. Pone-kad, cak i u toku istog dana, - kaže dr Bosic.

Laparaskopska hirurgija u svetu je zastupljena 20 godina, u Požarevackoj bolnici 17 godina. Medu prvima u Srbiji, požarevacki hirurzi su, nakon obuke i instruktaže u svetski priznatim klinickim centrima, zapoceli primenu najsavremenije metode hirurške intervencije, operacije “bez noža”.

- Mi nikada, za proteklih 17 godina, nismo imali novi laparaskopski stub, novu garnituru aparata i instrumenata. Bivale su donacije polovnih ili delom kupljenih aparata, ali nikad jedna cela nova garnitura instrumenata i aparata od jednog proizvodaca. Sada smo dobili vrlo kvalitetnu, vrhunsku garnituru instrumenata u ovoj liniji laparaskopskog stuba, tako da cemo moci da radimo i neke operacije u oblasti laparaskopije koje do sada nismo mogli da radimo. Ova oprema ce pobo-ljšati operativni rad, podici cemo kvalitet i nivo usluga na hirur-škom odeljenju. Smanji-ce se broj dana ležanja i ubrzati protok pacijenata kroz odeljenje, što ce ujedno i da pojeftini lecenje pacijenata, - istice dr Srecko Bosic.

- Menadžment Zdrav-stvenog centra je u svojoj strategiji razvoja na prvo mesto stavio požarevacku bolnicu i, nakon nedavne nabavke savremene opreme za nekoliko odeljenja, po-stignutih u saradnji sa Filijalom Fonda zdravstvenog osiguranja, i ovo je još jedan korak napred u realizaciji te strategije. Unutar Bolnice i u bolnickom dvorištu svakog dana se nešto dograduje, ureduje i osavremenjuje. Uspeli smo i skener da ponovo stavimo u funkciju, nabavkom nove lampe, verujem da cemo tokom ove godine imati još prilika da se oglasimo sa novim rezultatima u nabavci opreme, kao i u oblasti renoviranja i rekonstrukcije Opšte bolnice. Posla ima na pretek, radimo postupno i, naravno, rešavamo prvo najprioritetnije stvari, - kaže dr Miodrag Bogosavljevic, direktor Zdravstvenog centra Požarevac.

D. Milenkovic

„KREATIVNA VIDLJIVOST MLADIH“

POSETA NAUCNOM GENIJU

slika

Prošle nedelje je u Beogradu organizovan susret mladih iz Golupca, Braniceva, Malog Crnica i Beograda, u okviru programa “Kreativna vidljivost mladih”, podržanog od strane Ministarstva za sport i omladinu.

Program jednodnevnog druženja obuhvatao je posetu kulturnih institucija – Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta i Kolarcevog univerziteta.

Centralna sadržina bila je poseta galerije Srpske akademije nauka i umetnosti, i izložbe Ciklusi i zapisi "Opus solaris Milutina Milankovica". Mladi su u grupama obilazili izložbu, beležili pitanja, komentare, a potom su to razmenili sa grupom i razgovarali o onome što im je bilo interesantno na izlož-bi – a to su izrazili i kroz performans.

- Kada su se spojili mladi iz svih grupa i govorili o svojim utiscima vezanim za izložbu, svi smo imali po malo utisak da nam je neki deo izložbe promakao. Ovo nam je pomoglo da kompletiramo sliku o ovom naucnom geniju, sliku svetski uvaženog naucnika, klimatologa, geofizicara, astronoma, graditelja (brana, mostova, vijadukta, akvadukta...) poznatog po teoriji ledenog doba, proucavanju solarne klime, planetarnih temperatura... Ovaj susret je, uz druženje, mladima omogucio da nešto više saznaju o Milutinu Milankovicu, koji je, govoreci o vremenu, mislio na period od 1.000-10.000-100.000. godina..., a ne na sadašnjost. Mislim da je to bio idealan podstrek svima koji su ovu izložbu doživeli, da gledaju dalje, razmišljaju šire, - kaže Jasmina Turudic, direktor požarevackog Dnevnog centra za decu i omladinu.

D. M.

SMOLJINAC: ODRŽANA TRECA SMOTRA FOLKLORNIH ANSAMBALA OPŠTINE MALO CRNICE

SVETKOVINA LEPOTE I FOLKLORA

slika

- Prvo mesto i pravo da predstavlja opštinu Malo Crnice na SFASU u Simicevu osvojilo je KUD „Izvor“ iz Crljenca, drugo je pripalo Kalištu a trece Toponici

- Nastupilo osam KUD-a sa blizu 150 ucesnika

Napredno stiško selo Smoljinac bilo je u nedelju uvece domacin trece Smotre folklornih ansambala opštine Malo Crnice u kome je prvoplasirano kulturno-umetnicko društvo sticalo pravo da nastupi u Simicevu naredne subote, dakle, 9. maja.

Nastupili su: KUD „Vlastimir Pavlovic Carevac“ Smoljinac sa igrama iz Macve, KUD „Izvor“ Crljenac sa igrama iz Zapadne Srbije, KUD „Salakovac“ iz Salakovca, sa starim srpskim igrama, KUD „Mladost“ Kalište sa macvanskim igrama,KUD „Brani-slav Nušic“ iz Kule sa Malim vlaškim igrama, KUD „Toponica“ iz Toponice sa igrama iz Boljevca, KUD „Branko Radicevic“ Boževac sa igrama iz Šumadije i KUD „Živojin Stojicevic Crni“ Malo Crnice sa veselim šopskim igrama.

U višecasovnom programu bilo je dosta gostiju, kao i vokalnih solista i instrumentalista iz pomenutih kulturno-umetnickih društava. Oficijelni žiri radio je u sastavu: Radojica Kuzmanovic, direktor Ansambla „Kolo“ iz Beograda i Dragana Kostic, profesor muzike iz Malog Crnica. Na celu Organizacionog odbora bio je nacelnik Opštinske uprave Malo Crnice Dušan Ivkovic. U sastav odbora ušli su svi clanovi Saveta mesne zajednice Smoljinac.

Sve ucesnike na stadionu malih sportova ispred Osnovne škole „Draža Markovic Roda“ pozdravila je Beba Milovanovic, urednik i organizator kulturnih programa u Centru za kulturu opštine Malo Crnice, rekavši da je ovo prilika za demonstraciju narodnih obicaja i tradicije u najlepšem svetlu, u samom srcu Stiga, gde se igre cuvaju odvajkada do današnjih dana.

Potom je u Domu kulture u Smoljincu na prigodan nacin otvorena treca Smotra folklornih ansambala sela opštine Malo Crnice. To je ucinio predsednik opštine Malo Crnice doktor Esidol Peric. On je najpre pozdravio sve ucesnike poželevši im mnogo srece u igri, a clanovima žirija pravedne kriterije, za šta je dobio veliki aplauz domacina i gostiju u prepunoj sali.

„Mi imamo mnogo aktivnih sela, mnogi su Domovi kulture velika žarišta aktivnosti i stecište raznih takmicenja, imamo i prvake raznih manifestacija i nadmetanja.Sve manifestacije smo nastojali da finasijski podržimo,vreme je krize, moramo da budemo i dosta primereni, ali moramo i da podsticemo što je moguce više amaterizam“, - rekao je za „Rec naroda“ predsednik opštine Malo Crnice doktor Esidol Peric.

Goste i ucesnike pozdravio je i predsednik Saveta mesne zajednice Smoljinac Jaroslav Stojadinovic kazavši da je treca godina kako je Smoljinac domacin kulturno-umetnickim društvima sa podrucja opštine i da je ovdašnja mesna zajednica uložila zavidan trud da ova priredba protekne u najboljem redu.

„Prvo, pomogli smo sve što je trebalo, što se imalo i moglo. Cinimo to, pre svega, zbog mladih. Od 2.650 žitelja koji žive u 530 domova u Smoljincu veliki broj je mladih. Naša je sreca što je njihovo najvece interesovanje za folklor, te smo u obavezi da stvaramo što bolje uslove za njihovo vežbanje koraka i cuvanja obicaja i tradicije“, rekao je Stojadinovic.

Predsednik Organizacionog odbora Dušan Ivkovic nam je rekao da je Smoljinac medu najvecim naseljima opštine Malo Crnice i u njemu se cesto dogadaju razne priredbe i smotre.

„I ova smotra je plod rada i angažovanosti svih clanova našeg odbora. Uspeli smo da animiramo sve relevantne faktore kako bi smotra uspela. Mnogo su nam pomogli predstavnici škole, crkve, mesne zajednice, kao i odbornici“. Recimo da ova priredba košta oko stotinu hiljada dinara i taj novac „namakli smo“ iz razlicitih izvora , rekao nam je Ivkovic.

Direktor Osnovne škole „Draža Markovic Roda“ u Smoljincu Božidar Radojkovic istice da pri ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi radi KUD u kome su pretežno clanovi ucenici sedmog i osmog razreda. Kasnije oni postaju clanovi seoskog KUD-a.

„Odlicno saradujemo sa svima u selu: od Mesne zajednice, KUD „Vlastimir Pavlovic Carevac“, sa crkvom. Znamo mi šta selo od škole ocekuje,delimicno to je i naša funkcija. Mi smo dosta toga uradili u školi, bilo je ulaganja i kupovina opreme,danas smo ustanova od znacaja i ugleda. Nema razloga da svi u selu ne budemo jedna složna porodica.

Novica Stojanovic, predsednik KUD „Vlastimir Pavlovic Ceravac“ u Smoljincu kaže da ovdašnje društvo ima oko stotinu clanova razvrstanih u tri kategorije. U okviru društva radi i pozorište, te imamo decju i omaldinsku scenu.

„Naš KUD ima iza sebe mnogo nastupa, mi smo verovatno najtrofejnije društvo sa bezbroj priznanja i nagrada. Lane smo imali više od 80 nastupa u zemlji i inostranstvu.Ova naša generacija izvodaca je veoma darovita, uigrana, masovna. Mi imamo dve koreografije: igre iz Macve i istocne Srbije. Upisali smo još tridesetoro dece, koja hoce da igraju“, kaže Stojanovic.

Odlicne rezultate ima i KUD „Izvor“ iz Crljenca. Tamo se na svoj nacin cuvaju obicaji,a cuvaju ih i stari i mladi.

„Imamo više od pedesetak clanova KUD-a, aktivne su dve sekcije: muzicka i folklorna.. Na repertoaru imamo dosta uvežbanih spletova koje igramo:“Macvu, Boljevac, Dubocke kraljice, Valjevska podvala i druge. Nama su bolji rezultati nego uslovi u kojima vežbamo i radimo, - kaže Divna Jovic, predsednik KUD-a.

Dosta pohvala i aplauza u poslednje vreme zaslužuje KUD „Ðura Jakšic“ iz Salakovca koje ima 60 clanova i to u tri sekcije:muzickoj, foklornoj i dramskoj.

„Mi ove godine obeležavamo 25. godišnjicu KUD-a. Imamo razlicite spletove, devojke i momci igraju lepo za oko, tacno za struku i virtuozno za publiku. Naravno, dosta se vežba, ali gde je truda tu je i uspeha“, kaže Mališa Nikodijevic, predsednik KUD-a „Ðura Jakšic“ .

Jedno od najaktivnijih ali i najboljih KUD-a u opštini Malo Crnice je „Branislav Nušic“ iz Kule. Posebno su dosta uradili u spremanju mladih za folklor.

„Nikako nisam mogao da odgonetnem zašto se toliko lepo peva, svira i igra ovde kod nas u Stigu. Verovatno nam je to u genima i krvi, to nam je ostalo od predaka a mi smo samo most do potomaka. Kod nas je velika posecenost kada s igraju spletovi, pune sali, mnogo aplauza i uživanja, rekao nam je Veroljub Mitic, predsednik KUD-a.

Stig odlicna baza igraca

Radojica Kuzmanovic, predsednik žirija i direktor Ansambla „Kolo“ rekao je obracajuci se ucesnicima da je Stig velika igracka baza, da je treca godina kako se demonstrira odlican folklor u raznim nadmetanjima ali i u takmicenju sela Srbije .

„Impresivno je da jedna ovakva mala opština ima toliko kulturno-umetnickih društava koja su prepoznatljiva po igrama. Sve ovo:masovnost i kvalitet ima jednu drugu bitnu posledicu a to je dalji još bolji rad svih ansambala. Vi ste prezentanti tradicije na najbolji umetnicki nacin“ – rekao je Kuzmanovic.

Oni bez kojih se ne može

Trecu smotru folklornih ansambala opštine Malo Crnice pomogli su: DM Komerc Dragana Milivojevica, Gordan Tašic, estradni umetnik i nekoliko preduzetnika iz Smoljinca. To su ljudi na koje se u stiškom Smoljincu racuna kao na velike dobrotvore amaterizma i bez njih se ne može.

S.Ristic

MUZICKA ŠKOLA "STEVAN MOKRANJAC" POŽAREVAC

TALENTI IZ PET ZEMALJA

- Šesto takmicenje drvenih duvaca okupilo 220 takmicara

- Najviše takmicara iz Slovenije

- Dva laureata iz škole domacina

slika

Medunarodno takmicenje drvenih duvaca, šesto po redu, održano je u Muzickoj školi "Stevan Mokranjac" Požarevac od 26. do 28. aprila, uz ucešce 220 takmicara iz pet zemalja (Slovenija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija). Takmicenje je svecano otvorio gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic koji je naglasio znacaj ovakvih manifestacija za grad, kulturu i obrazovanje uopšte i dodao da gradske vlasti podržavaju ovo takmicenje, jer se kroz njega približavamo Evropi, ali se i Evropa približava nama. Na otvaranju je svirao cuveni madarski flautista Janoš Balint koji predaje u Nemackoj i održava koncerte širom sveta.

Direktor škole, Zoran Maric istice da je takmicenje u organizacionom i svakom drugom smislu proteklo na najbolji moguci nacin.

- Najviše takmicara ove godine, oko 60 bilo je iz Slovenije i oni su znatno doprineli visokom izvodackom i takmicarskom nivou. Imali smo tri žirija, za klarinet, flautu i obou,fagot i saksofon. U prvom su bili Ante Grgin, Ljubiša Jovanovic i Pande Tatarcevski iz Makedonije, u drugom je predsednik žirija bio Janoš Balint, clanovi Karolj Marocik, Miodrag Simonovic i Dušan Vasiljevic, Srbija, a u trecem Mirko Isaeski, Srbija, Ognjen Popovic, Srbija i Metka Potpecan, Slovenija. Dragocenost je i to što smo imali prilike da prisustvujemo koncertu Janoša Balinta, koji je možda jedan od najvecih umetnika koji je ikada svirao u ovoj školi, a poslednjih petanaest godina bilo je preko 250 koncerata najvecih umetnika naše zemlje i inostranstva. On i njegov klavirista su obecali da ce i sledece godine doci, što je za nas velika cast, a potrebno je znati da jedan njegov koncert iznosi 10.000 evra, što je suma koju odreduju njegovi menadžeri. Kod nas je došao za smešan novac, koji necu da spominjem, a na kraju je Balint rekao da bi došao i bez novcane nadoknade.

Takmicenje je prošlo u najboljem redu. Škola je, osim diploma za ucešce, najboljima, sa osvojenih 100 poena dedeljivala plakete koje su specijalno pravljene za ovu priliku u umetnickoj livnici u Smederevu. Svakom kandidatu smo poklonili i vredan MP4 uredaj. Atmosfera je bila veoma lepa; imali smo i druge koncerte, poput kvarteta klarineta "Nevski" iz Beograda koji je izveo popularniju muziku.

Gosti su bili veoma zadovoljni svime što su doživeli u gradu, kaficima, prodavnicama, galerijama, jedino je bilo dosta primedbi na smeštaj u hotelu "Dunav" i to je problem nas, kao organizatora, što sobe nisu na onom nivou koji ovaj grad zaslužuje, a ostali kapaciteti su veoma mali da bi smestili tako veliki broj ljudi.

Što se tice ucešca naših ucenika na takmicenju, bilo ih je 15-ak i zaista su postigli sjajne rezultate. Znamo vec da je Aleksandrar Jankeh, saksofonista iz klase profesora Periše Stanojevica, jedan od najsjajnijih ucenika u ovom trenutku u Srbiji; on je i ove, kao i prošle godine bio laureat, dakle najbolji u svojoj kategoriji. Imamo i jedno novo ime, to je Anastasija Vojinovic, flauta, koja je predškolskog uzrasta, svira na blok flauti kod profesorke Julijane Jankovic i ona je oduševila žiri, iako je tako mala, te je zaslužila zvanje laureta.

Iako je ove godine broj takmicara bio nešto manji nego prethodnih, istice Maric, što je verovatno posledica globalne krize, nivo takmicenja je bio veoma visok, a sam festival je daleko najveci ove vrste u zemlji.

L.L.

U OSNOVNOJ ŠKOLI U SMOLJINCU

USKORO ELEKTRONSKI DNEVNIK

- U najstarijoj školi malocrnicke opštine vec funkciniše video nadzor

slika

Osnovna škola "Draža Markovic Roda" u Smoljincu slovi za najstariju školu u ovom kraju. Osnovana je daleke 1804. godine, a sredinom 19. veka u njoj su radila cetiri ucitelja cime se u to vreme malo koja obrazovna institucija mogla pohvaliti. Od tada do danas škola je pretrpela mnoge promene, uredivana je i dogradivana, otvarala je kabinete, uvodila modernizaciju na velika vrata... Danas je to objekat sa sedam ucionica, lepo opremljenom zbornicom i brojnim kancelarijama, sa savremenim informatickim kabinetom. U školi je 230 daka, jedno podrucno odeljenje je u Šapinu, drugo u Malom Gradištu. Sve što se ovde radi cini se u dogovoru sa roditeljima, sa Školskim odborom i Savetom roditelja.

- Obezbedili smo sredstva za kupovinu video nadzora sa ukupno osam kamera. Probleme sa disciplinom ucenika nemamo, naša deca su dobro vaspitana i poslušna, ali smo mi želeli da tu njihovu bezbednost i sigurnost dodatno obezbedimo. Posle video nadzora nameravamo da nabavimo elektronski dnevnik koji ce nam omoguciti optimalne uslove za komunikaciju sa roditeljima. U pitanju je sistem koji podrazumeva da roditelji telefonom, odnosno posetom na internetu proveravaju ocene svoje dece, njihovo redovno pohadanje nastave i ostale informacije vezane za rad i boravak u školi. Uvešcemo i mogucnost da roditelji kontrolišu svoju decu i kada su na ekskurzijama, tako što ce posebnim sistemom locirati podrucje u precniku od 100 metara, saznajemo od Božidara Radojkovica, direktora škole koji s ponosom istice da su sve ove tekovine moderne nastave i vaspitanja osnovci Smoljinca zaslužili svojim dosadašnjim radom. Iz niza rezultata koje su postigli na raznim takmicenjima, Radojkovic nam izdvaja plasman jedne ucenice na ovogodišnje Republicko takmicenje iz stranog jezika.

Povod za našu posetu ovoj školi, inace bio je njen odnos prema ekologiji i akcija kojom su oni obeležili Dan planete zemlje. Škola se trudi da menjajuci nacin ponašanja ucenika u oblasti ocuvanja životne sredine istovremeno menja odnos svih meštana prema ekologiji. S tim u vezi ovde se uvrežilo mišljenje da je cuvanje planete svakodnevni rad a ne obaveza jednom u godini, na Dan planete.

Škola svom selu

U školi podsecaju da ce nedelja od 18. do 25. maja tradicionalno i ove godine biti u znaku aktivnosti posvecenih selu. Bice to svojevrsna prilika da se na dan zavetine ucenici škole predstave selu i svojim roditeljima u pravom svetlu tako što ce prirediti razne izložbe školskih radova, organizovati brojna takmicenja, igrice bez granica, maskenbal, šahovske turnire...

S.E.

U SVECANIM SALONIMA GRAD-SKE UPRAVE POŽAREVCA

PRIJEM ZA KOŠARKAŠE

slika

U svecanim salonima gradskog zdanja proteklog cetvrtka uprilicen je prijem za košarkaše KK "Požarevac" povodom velikog uspeha i plasmana u viši rang takmicenja

- Prvu srpsku ligu. Organizator i domacin prijema gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic zahvalio se košarkašima na postignutim rezultatima: "Želeo bih da što duže ostanete u Prvoj srpskoj ligi ili po mogucstvu još više napredujete. Znam da napredovanje ne zavisi samo od vas košarkaša, vec su neophodna finansijska sredstva i mi cemo kao lokalna samouprava gledati da uvek iznademo mogucnosti da vam pomognemo. Racionalizacija mora da obuhvati i sport, ali mi nemamo mnogo ekipa koje mogu da favorizuju grad i predstavljaju sport.

Imamo Fudbalski klub "Mladi radnik" koji je na domak "Jelen super lige", Odbojkaški klub je u elitnoj ligi i vi ste sada na domak tom daljem uspehu i ja bih vam poželeo da istrajete u tome i da ubuduce dobijemo još jednog prvoligaša i Požarevac bude uspešan u timskim sportovima. Želim vam puno uspeha i srece, a na lokalnoj samoupravi je da vam omoguci normalan razvoj i odvijanje treninga i utakmica i da vam pomogne da u narednom periodu ostvarujete isto tako dobre rezultate".

U ime košarkaša Požarevca na srdacnoj dobrodošlici zahvalio se Toma Janicic, predsednik Kluba i tom prilikom predao je košarkaške lopte sa potpisima igraca, gradonacelniku Milosavljevicu i clanu Gradskog veca zaduženom za sport i saobracaj Aleksandru Ðokicu.

"Ovaj uspeh je došao kao kruna timskog rada i želimo da u našem razvojnom putu dodemo do neke lige koja ce sigurno zadovoljiti naš grad. Uprava kluba je sa Skupštinom opštine uradila veliku stvar pre dve godine kada smo iz male sale otišli u halu sa novim koševima i na taj nacin mi smo vratili košarku u Halu sportova što ona svakako zaslužuje. Uloženo je mnogo, košarkaši sada imaju optimalne uslove za bavljenje sportom i sa kvalitetnim trenerskim radom došli smo do ovog uspeha, a moram da naglasim da su naši košarkaši iskljucivo iz grada Požarevca i bliže okoline", rekao je Janicic.

Clan Gradskog veca, Aleksandar Ðokic cestitao je igracima i rukovodstvu ulazak u viši rang izrazivši nadu da je ovo samo prvi od velikih uspeha požarevackog sporta u ovoj godini. "Ocekujemo da rukometaši udu u Prvu ligu, da Fudbalski klub postane clan Super lige i grad ce uciniti sve što je u njegovoj moci da košarkaškom i drugim klubovima pruži maksimalnu podršku", zakljucio je Ðokic.

D.Dinic

DOBRODOŠLICA ZA GRCKE PRIJATELJE

NEGOVANJE TRADICIJA - IZVOR PRIJATELJSTVA I SARADNJE

slika

Proteklog petka u svecanim salonima gradskog zdanja svecani prijem folklornom ansamblu "Sirako" iz grcke pokrajine Epir uprilicili su Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca i Klub srpsko - grckog prijateljstva "Most".

Obracajuci se prisutnim gostima Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca je izmedu ostalog istakao: "Želim vam dobrodošlicu, prijatne trenutke i želim da se vratite u vaše mesto sa najlepšim utiscima iz našeg grada. Verujem da cete ponovo imati potrebe da nas posetite, jer Požarevac je grad koji vec dugi niz godina unazad održava izuzetno dobre odnose sa Grckom, gradom Janjina sa kojim je bratski grad. Mi održavamo kulturne, umetnicke, sportske veze i na taj nacin želimo da naši i vaši gradani ostvare medunarodnu saradnju koja je potrebna kako bi smo svi zajedno bili u Evropskoj uniji.

Poklone udruženju Srpsko - grckog prijateljstva iz Janjine i predsedniku folklornog ansambla "Sirako" Vasilisu Kistisu, urucili su gradonacelnik Miodrag Milosavljevic i narodni poslanik Žarko Pivac, a potom su se gosti zahvalili na gostoprimstvu i uputili poziv predstavncima Kluba srpsko - grckog prijateljstva "Most" i gradonacelniku Milosavljevicu da posete Janjinu.

D.Dinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 23.04.do 30.04.2009.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 40 beba, 20 decaka i 20 devojcica.

Sinove su dobili: Mirjana i Vladan Stojilovic iz Požarevca, Lindita Barjani i Tefik Murina iz Kostolca, Milijana Budimirovic i Ivan Pandika iz Radenke, Svetlana i Momir Radulovic iz Bliznaka, Malina i Nenad Miletic iz Brzohoda, Dijana i Nedeljko Savic iz Šapina, Ðeljane Kajtazi i Hamzi Rafeti iz Požarevca, Monika Andelkovic i Elvis Ajvazi iz Kostolca, Jelena Jankovic i Denis Rufic iz Rakove Bare, Tatijana Niculovic Simonovic i Igor Simonovic iz Požarevca, Sanela Mitrovic i Šargic Nebojša iz Petke, Danijela i Mladan Ivkovic iz Petke, Sladana i Zoran Ivkovic iz Salakovca, Nevenka i Nenad Golubovic iz Ticevca, Jelena i Nenad Ðuricic iz Maljurevca, Meliha i Adem Kujovic iz Kostolca, Mina i Milan Rajkovic iz Požarevca i Maja Ðordevic i Zoran Mijatovic iz Knežice.

Kcerke su dobili: Milja Milojevic Stoiljkovic i Dejan Stoiljkovic iz Požarevca, Milica Jovanovic i Predrag Stepanovic iz Velikog Laola, Amanda Morina i Sefedin Šabanovic iz Kostolca, Danijela i Dragan Lalic iz Melnice, Jelena Glumac i Srdan Stankovic iz Rabrova, Lidija i Dejan Plojovic iz Požarevca, Nataša i Dragan Jocic iz Požarevca, Vladana i Dejan Mitrovic iz Velikog Crnica, Dragana i Aleksandar Dragic iz Požarevca, Dijana Paunovic i Mikica Miloševic iz Viteževa, Suncica Bogdanovic Obretkovic i Nenad Obretkovic iz Velikog Gradišta, Bojana Premovic i Miloš Veljkovic iz Požarevca, Žaklina Mišic i Saudin Zenkovic iz Požarevca, Verica i Ivica Dragomirovic iz Kobilja, Maja Štefan i Dejan Mileškovic iz Požarevca, Julijana i Saša Stanojevic iz Velikog Crnica, Jelena Ðuric i Bojan Jovanovic iz Porodina, Jelena Stojanovic i Zoran Trajic iz Požarevca, Marija Perkunic i Aleksandar Mijovic iz Svilajnca i Tanja i Goran Nestorovic iz Recice.

TEHNICKA ŠKOLA „NIKOLA TESLA“ KOSTOLAC

RASADNIK KADROVA ZA PRIVREDU

- Slaviša Milenkovic, diplomirani inženjer mašinstva je novi direktor Tehnicke škole u Kostolcu

- Ukupno 87 profesora i 750 ucenika nastoji da vlastitim trudom stvori sredstva za osavremenjavanje nastave

- Za 29. maj zakazana proslava „Velike mature“ u restoranu na Hipodromu

slika

Zacetak tehnickog obrazovanja u Kostolcu prakticno datira još prvih posleratnih dana. Dakle, škola je pocela sa radom 1946. godine pod nazivom „Strucna škola za ucenike, industriju i gradevinarstvo“.

Danas Tehnicka škola u Kostolcu nosi ime velikana Nikole Tesle, a šest decenija postojanja i dobrog rada obeležila je 2006. godine.

Tehnicka škola danas

Kostolacka tehnicka škola trenutno ima u klupama 750 ucenika. U njoj radi 87 profesora i strucnih saradnika. Ima 16 ucionica opšte namene, mnogobrojne kabinete i laboratorije, halu za prakticnu nastavu mašinske struke i salu za fizicko vaspitanje. Škola ima hektar i 62 ara površine.

U zgradi škole postoji pet kabineta opremljenih racunarskom tehnikom,odgovarajuce hardverske performanse i softerske podrške, u zavisnosti od vrste nastavnih jedinica koje se u njima obavljaju.

U svom razvoju škola se transformisala u skladu sa razvojem društva, te se danas može reci da je to savremena strucna ustanova za obrazovanje mladih treceg, cetvrtog i petog stepena strucnosti. U toku svog postojanja Tehnicka škola u Kostolcu dala je našoj privredi ogroman strucni kadar cime je znacajnije omogucen ukupan razvoj Kostolca, opštine Požarevac i sredine u širem smislu.

„U monumentalnoj gradevini koja nosi ponosito ime Nikole Tesle radi blizu 80 visoko obrazovanih strucnjaka koji permanentno prate razvoj novih tehnika i tehnologija i prenose ih svojim ucenicima kroz kvalitetnu teorijsku nastavu, vežbe u savremeno opremljenim kabinetima i praksu u uspešnim preduzecima i radionicama. Za šest decenija postojanja naša škola je bila veliko izvorište kadrova. Mnogi od naših nekadašnjih ucenika danas rade kao ugledni strucnjaci. Nošeni Idejom da je vrednost škole u vrednosti kvalitetnih kadrova koji se obrazuju u njoj, mi ka tom cilju stremimo i radimo, verujuci u sebe i naše ucenike“, - rekao nam je direktor Tehnicke škole „Nikola Tesla“ u Kostolcu, diplomirani inženjer mašinstva Slaviša Milenkovic.

Obrazovni profili

Ovde se školuju trogodišnji i cetvorogodišnji obrazovni profili.To su elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala i rudarstvo i geologija. Na smeru elektrotehnike obrazuju se elektrotehnicari racunara, eletrotehnicari energetike i elektrotehnicari elektronike, cetvrti stepen. Na mašinstvu to su mašinski tehnicari za kompjutersko konstruisanje i mašinski tehnicari motornih vozila, a na rudarstvu - rudarski tehnicari.

Za trogodišnje profile nije potreban prijemni ispit vec se samo boduje plasman završnog uspeha u osnovnoj školi. To su, na eletrotehnici elektromehanicar za termicke i rashladne uredaje, elektromehanicar za mašine i opremu i elektroinstalateri. Na mašinstvu to su automehanicari, mehanicari gasno i pneumatskih postrojenja i bravari. Na rudarstvu ne postoji treci stepen.

„Osim ovih, mi školujemo i ucenike polaznike za takozvanu specijalizaciju, ili takozvani peti stepen, a vršimo i prekvalifikaciju odredenih zanimanja, što je danas dosta aktuelno jer u ovom teškom vremenu ljudi se bore za posao, te dolaze na usavršavanje znanja i da se prekvalifikuju, upravo ovde kod nas. Tehnika je poslednjih godina nepravedno zapostavljena , a da nije bilo nje ne bismo imali sve ono što danas imamo“, podvlaci direktor Slaviša Milenkovic.

U dvorištu škole uradeni su sportski tereni. Rec je o terenima za mali fudbal, košarku i odbojku. To je kutak vrlo privlacan za ucenike, a delom i za odvijanje nastave fizickog vaspitanja.

„Naši ucenici cetvrte godine idu još samo dve nedelje u školu, posle imaju prakticnu nastavu i na kraju maturske ispite. Proslava velike mature zakazana je za 29. maj u restoranu na Hipodromu. Inace, to je deo višegodišnje tradicije i taj poslednji svecani susret ucenika i profesora bice za pamcenje kroz fotografije, albume, filmske snimke“, veli Milenkovic.

Jedan od stožernih zadataka za naredni period je inoviranje i poboljšanje saradnje sa Privrednim društvom Kostolac . U školi samtraju da bi trebalo mnogo više da se saraduje sa svim preduzecima EPS-a i da se ostvare i izvesna novcana sredstva za ulaganja u sopstveni razvoj i tehnologiju.

Novi direktor Slaviša Milenkovic

Ministar prosvete u Vladi Srbije doktor Žarko Obra-dovic potpisao je saglasnost da novi direktor Tehnicke škole „Nikola Tesla“ u Kosto-lcu bude Slaviša Milenkovic i to od 21. aprila ove godine. Milenkovic je roden u Smederevu 1967. godine, po struci diplomirani inženjer mašinstva. Najpre je cetiri godine radio na Termo-elektrani Drmno na mestu tehnolog za turbo generatorska postrojenja, a od 1997. godine, punih dvanaest godina je zaposlen u Tehnickoj školi u Kostolcu. Ima ukupno 16 godina staža.

„Moja nastojanja i moja strategija je da ova škola bude medu vodecima u Srbiji u oblasti tehnike i da jedan deo sredstava obezbedimo samostalno, dakle, svojim radom. Mi smo verifikovani od strane Ministarstva prosvete da pored osnovne delatnosti (obrazovanja) , proširimo delatnost koja podrazumeva obuku kadrova na racunarima kroz kurseve, kao i popravku vozila .Želim da imamo stabilne meduljudske odnose, normalno i osavremenjeno odvijanje procesa rada i da disciplinu ucenika podignemo na još viši nivo“, - kaže Slaviša Milenkovic.

Završava se Dom ucenika

U dvorištu Tehnicke škole u Kostolcu završava se Dom ucenika za stalni, dvadesetcetvorocasovni boravak 60 daka koji su iz udaljenijih mesta i njihovu ishranu. Do sada je u podizanje ovog objekta uloženo 40 miliona dinara!?Inace, ovde ce raditi tri profesora,ali u smenskom radu. Istovremeno, privodi se kraju i izgradnja kuhinje.

S.Ristic

DUH HILANDARA ŽIVI MEÐU SRBIMA

HILANDAR U HOMOLJU

- Nastajanje Hilandara i njegov znacaj za Srbe

Hilandar je jedan od najpoznatijih i najznacajnijih srpskih srednjevekovnih manastira. "On se smatra najstarijom i najbogatijom riznicom naše srednjevekovne istorije i kulture."

Nalazi se na poluostrvu Halkidiki, stotinak kilometara jugozapadno od Soluna u Grckoj. Jedan je od 20 manastira na Svetoj Gori Atoskoj (takode poluostrvu) u blizini gradova Jerisosa, Uranopolisa i Kareje. Varošica Kareja je duhovno i administrativno sedište Svete Gore. Sam manastir smešten je "negde kod brda Samarija."

Manastir Hilandar podigli su Sveti Sava i njegov otac Stefan Nemanja (monah Simeon) na ruševinama starog grckog manastira, što potvrduje i samo njegovo ime. "Godine 985. spominje se medu važnim Svetogorcima neki Georgije Helandarios (Ladarevic), koji je, no svoj prilici, osnivac i ktitor našeg manastira, prozvanog kasnije, no njemu "monastirom Helandarijevim". U tom obliku se ime našeg manastira javlja u grckim spisima DŽI i DŽII veka, na i kasnije, dok se vec u prvim srpskim izvorima o njemu govori kao o Hilandaru." Prema tome, ime Hilandaru dolazi od grckog prezimena njegovog prvobitnog osnivaca, koje u prevodu na naš jezik znaci "Ladarevic".

Izgradnja manastira zapocela je 1198. i trajala je oko dve godine. Hram je posvecen Vavedenju Presvete Bogorodice, a njegov prvi iguman bio je monah Metodije. U njemu je (u priprati) 13. februara 1200. izdahnuo Stefan Nemanja. Svoj procvat doživeo je u DŽIII i prvoj polovini DŽIV veka kao posledica jacanja i snaženja srpske srednjevekovne države.

U DŽIII veku na Svetoj Gori borave monasi prispeli sa Sinaja (Sinaiti). Oni su u blizini Hilandara podigli manastir Grigorijat, nazvan no njegovom osnivacu Svetom Grigoriju Sinaitu.

Znacaj Hilandara u srpskom narodu je izuzetno velik i izražen je u mnogim segmentima društvenog života.

Kao duhovni i monaški centar imao je znacajnu ulogu u izgradivanju i organizaciji Srpske Pravoslavne Crkve, na i u sticanju njene autokefalnosti (nezavisnosti). "Sveti Sava se 1217. vraca u Svetu Goru i zapocinje važnu akciju, ciji je cilj dobijanje nezavisne, autokefalne arhiepiskopije. To ce postici u Nikeji 1219. Ha povratu u Srbiju, preko Hilandara, nosi sa sobom ne samo knjige na kojima ce graditi crkvenu i državnu organizaciju, nego vodi i ljude koje ce hirotonisati za episkope." Mnogi hilandarski monasi su no dolasku u Srbiju postali crkveni velikodostojnici (patrijarsi, mitropoliti, episkopi) i dali veliki doprinos razvoju i snaženju srpske crkve i države.

Uloga Hilandara je izuzetno znacajna, ne samo za srpsku crkvu i pravoslavlje, vec i za hrišcanstvo u celini. U njemu se cuvaju mnoge relikvije, koje u hrišcanstvu imaju izuzetno veliki znacaj. "Od velikog broja raznih relikvija, najviše se poštuje deo casnog drveta od krsta na kome je bio razapet Spasitelj naš Gospod Isus Hristos. Ovu svetinju dobio je naš Sveti Sava od vizantijskog imperatora Jovana III Vataca 1222-54". Najveca svetinja Hilandara je cudotvorna ikona Bogorodice Trojerucice. Ona je, prema predanju, povratila odsecenu ruku Jovanu Damaskinu, a on joj je u znak zahvalnosti poklonio trecu (srebrnu) ruku. Sve do DŽIII veka bila je u manastiru Svetog Save Osvecenog kod Jerusalima, kada je poklonjena Svetom Savi Srpskom. On ju je doneo u Hilandar, gde se i danas nalazi.

Predstavljao je i važno politicko središte Srbije, u srpsko-vizantijskim medudržavnim odnosima. "Pred Vizantijom, Hilandar je bio trajno i neotudivo svedocanstvo srpske legitimnosti, priznato i utvrdeno carskim zlatopecatnim dokumentom. Sa statusom vizantijske "carske lavre", Hilandar je bio najbolje diplomatsko predstavništvo Srbije u Vizantiji." Posebno znacajno mesto u rešavanju (ponekad složenih) odnosa Srbije i Vizantije imali su hilandarski monasi. "Hilandarci i Svetogorci su kao izaslanici kneza Lazara i srpske patrijaršije odigrali ulogu pomiritelja izmedu srpske i grcke crkve."

Njegova uloga ogleda se ne samo u pravno-politickim odnosima Srbije i Vizantije vec i u njihovim kulturnim vezama. "Bez preterivanja se može reci da je Hilandar bio središte duhovnog života srednjevekovne Srbije, a uz to i važan posrednik i predstavnik u odnosima izmedu Srbije i Vizantije. Bez njegove posrednicke uloge ne može se zamisliti usvajanje vizantijske civilizacije i antickog nasleda u srednjevekovnoj Srbiji. Elitni sloj srpske crkve, književnosti i teologije prošao je kroz manastir Hilandar". Osim toga "Hilandar je mnogo doprineo da proces vizantinizacije srednjevekovne Srbije dobije potrebnu dubinu i trajnost."

Medusobno povezivanje i prožimanje srpskih i vizantijskih duhovnih i kulturnih veza, dovelo je do boljeg upoznavanja i medusobnog zbližavanja Srba i Grka, dva bratska pravoslavna naroda. "Ali je tek Sveta Gora, zahvaljujuci simbiozi grckog i slovenskog monaštva, postala ono mesto gde se ostvarilo povezivanje vizantijskih izvora i slovenske, na i srpeke pismenosti, u stalnom živom kontaktu".

Znacaj Hilandara za razvoj pismenosti i kulture medu Srbima

Posebno znacajno mesto Hilandar je imao u razvoju pismenosti i kulture medu Srbima. Njegova kulturno-prosvetna uloga u srpskom narodu izuzetno je velika i izražena je u mnogim domenima kulturnog stvaralaštva.

Hilandar je predstavljao književni centar u srednjevekovnoj Srbiji. U njemu su tada boravili i radili Domentijan i Teodosije, najveci srpski pisci srednjega veka. Pisanje i prepisivanje knjiga zapocelo je, gotovo, od samog njegovog osnivanja. "Mnogi rukopisi i knjige dela su hilandarskih monaha. U srednjem veku u manastiru je proradila književna i prevodilacka radionica, iz koje je izašlo zlato srpsko-vizantijske pismenosti. Prvi naši književnici rodeni su u Hilandaru, da bi u manastiru stvorili glavno srpsko književno središte u srednjem veku." Prepisivanje knjiga uticalo je i na razvoj srpskog pravopisa. "Ovako živa prepisivacka delatnost, dovela je do stvaranja pisarske škole, koja je veoma mnogo uticala na morfologiju cirilicnog pisma u Srbiji i odigrala važnu ulogu u razvoju srpskog pravopisa 14. veka." Pored crkvenih spisa u Hilandaru su prevodena i dela iz vizantijske književnosti, što je doprinelo kulturnom razvoju i prosvecivanju Srba. "Prate se i prevode savremena vizantijska teologija i asketika (Grigorije Palama, Grigorije Sinait, Kalist i dr.), a isto tako i ona dela ranovizantijske književnosti, koja su sa isihastickim pokretom u Svetog Gori dospela ponovo u centar pažnje."

"Kulturni biser" Hilandara je manastirska biblioteka, koja postoji od njegovog osnivanja. Njen osnivac je Sveti Sava. "To je najuglednija biblioteka u Srba, jedna od najvecih svetskih zbirki slovenskih rukopisa, vrhunski izazov istraživacima najdublje srpske, vizantijske, ali i novije prošlosti Balkana." Posebno su znacajni cirilski rukopisi. "Zbirka slovenskih (cirilskih) rukopisa prva je no znacaju u biblioteci, a odnosi se na period od DŽII do DŽIDŽ veka." U njoj se cuva i Hilandarski tipik, za koga se pretpostavlja da ga je sastavio Sveti Sava. On ima izuzetno veliku vrednost, ne samo u teološkom, vec i u kulturološkom smislu. Akademik Pavle Ilic smatra "da iz tog tipika saznajemo o srpskom narodnom jeziku više nego iz bilo kojeg drugog spisa te epohe".

Hilandar je predstavljao i znacajan zdravstveni centar, s obzirom da je u njemu osnovana prva srpska bolnica. "Hilandarski medicinski kodeks predstavlja spomenik velike vrednosti, koji je od znacaja ne samo za istoriju srpske srednjevekovne medicine, vec i evropske. On svedoci da se srpska srednjevekovna medicina nije razlikovala od evropske naucne discipline od DŽIII do DŽV veka. Zapadnoevropska klinicka medicina i farmakoterapija primenjivane su još u prvoj srpskoj bolnici koju je u 1198 u Hilandaru osnovao Sveti Sava."

Hilandar ima izuzetno veliki znacaj za istoriju srpskog naroda. "A kada je u pitanju istorija Srba, ona najneposrednije može da se poistoveti sa Hilandarom, svetilištem i muzejom."

U njemu su cuvani (i sacuvani) mnogi istorijski dokumenti koji su od neprocenjive vrednosti za srpski narod i njegovu istoriju i tradiciju: Povelja vizantijskog cara Aleksija III Andela iz 1198. o osnivanju manastira; Karejski tipik Svetog Save sa njegovim svojerucnim potpisom (1198.) predstavlja najstariji srpski spis u manastiru; Povelja Kralja Milutina iz 1303. (u obliku svitka), kojim su uredeni odnosi izmedu Hilandara i pirga (utvrdenja) Hrusije; Povelja Cara Dušana iz 1350. sa zlatnim pecatom i njegovim potpisom; Povelja kneza Lazara izdata 1379. Hilandarskoj bolnici i dr. U Hilandaru je cuvano i Miroslavljevo Jevandelje najznacajniji spomenik srpske pismenosti DŽII veka. Napisano je za humskog kneza Miroslava, a u Hilandaru je cuvano do 1896. kada je poklonjeno kralju Aleksandru Obrenovicu. Danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Do 1859. u Hilandaru je cuvano i Vukanovo Jevandelje, kada ga je Porfirije Uspenski odneo u Rusiju. Danas se cuva u muzeju u Sankt Peterburgu. Osim toga, u njemu su sacuvani i istorijski spomenici, koji su od velikog znacaja i za druge narode i države. "Arhivska dokumenta, knjige i umetnicki predmeti, slikarstvo i arhitektura ovog manastira otkrivaju neiscrpne mogucnosti za naucno upoznavanje istorije srpskog naroda u tesnoj vezi sa istorijom Vizantije, drugih južnoslovenskih naroda i Turske."

TOKOM istorije u svemu je delio sudbinu srpskog naroda. Pod tursku vlast pao je 1430. godine. Kao centar srpske duhovnosti, puno je doprineo ocuvanju srpske nacionalne svesti u teškim danima turske okupacije. "Hilandar je kroz sve vreme ropstva bio svedok stare srpske slave i nalazio se na celu svih starih zadužbina, iz kojih je zracila ne samo svetlost stare slave, nego i snaga za podnošenje ropstva i nada za bolju buducnost. Tu svest o Hilandaru podržavali su i hilandarski kaluderi koji su odlazili u sve srpske krajeve. TOKOM DŽVI, DŽVII i DŽVIII veka vidimo ih od Halkidikia na do Pecuja, Budima i Sent Andreje, do Lepavine, Gomirija i Trsta, no Bosni i Hercegovini, no svim srpskim oblastima." Znacaj i snaga Hilandara u srpskom narodu došla je i tada do punog izražaja. "U vremenu kada je sve srpsko bilo gaženo i uništavano, lako je pretpostaviti koliko je ovaj direktni kontakt Hilandaraca sa narodom bio blagotvoran, koliko je podizao duh i doprinosio povezanosti srpske nacije, onda kada se moglo ocekivati da ce se ona potpuno ugasiti."

Uticaj Hilandara na toponimiju Srbije

Osim toga, Hilandar je (verovatno) uticao i na toponimiju Srbije.

Naime, i u Srbiji postoji geografski pojam sa tim nazivom i nalazi se u Homolju. Homolje je planinski kraj u gornjem toku reke Mlave, u istocnom delu Srbije. Oiviceno je planinama: Beljanicom, Crnim Vrhom, Štubejom i Ježevcom, a administrativno pripada opštini Žagubica. U njenom jugozapadnom delu (koji se zove Donja Reka) uzdiže se brdo sa ovim imenom. U nekim službenim dokumentima (geografskim kartama), upisan je i kao Hilendar (u spisima se srece i ovaj termin), a lokalno (vlaško) stanovništvo zove ga "Iljendra". Nalazi se na sredokraci puteva izmedu sela: Bliznaka, Krupaje i Milanovca. Prostire se na levoj obali Krupajske reke (leve pritoke Mlave), pored regionalnog puta Krepoljin-Despotovac. Njegova nadmorska visina iznosi oko 450 metara.

Delimicno je obrastao šumom, a ima i pašnjaka i livada. Seljani iz obližnjih naselja na njemu imaju salaše (sezonska, stocarska staništa): braca Trailovici iz Milanovca, Milutin Ilic i braca Stanojevic iz Bliznaka. Obiluje zdravom i pitkom vodom sa više planinskih izvora, a najpoznatiji je kladenac Studenac. Ha njemu je, svojevremeno, vaden ugalj a prva jama pod imenom "Hilendar" otvorena je 60-tih godina prošlog veka. Eksploatacija je trajala 10 do 15 godina. Ha njegovom vrhu (pre 30-ak godina) podignut je TV repetitor za podrucje Homolja i istocne Srbije.

O tome kako je "Hilandar u Homolju" dobio ovo ime, ne postoje pouzdani (pisani) dokazi. Medutim, naziv ovog toponima dovodi se u vezu sa boravkom svetogorskih monaha na ovim prostorima. Sklanjajuci se ispred Turaka neki od njih su potražili sklonište u ondašnjoj Srbiji. "Knez Lazar je otvorio put širokim uticajima Hilandaraca i Svetogoraca na crkveni život i umetnost u svojoj zemlji. Mnogi Svetogorci poceli su da se nastanjuju u Srbiji, tu su, narocito u istocnim oblastima, uz pomoc vladara, zasnovali svoje manastire." Medu njima je bio i (vec pomenuti) Grigorije Sinait koji je sa knezom Lazarom osnovao manastir Gornjak. Hram je podignut u periodu od 1378. do 1381. i nalazi se u podnožju planine Ježevca. "Zadužbina je kneza Lazara a kao drugi ktitor pominje se prepodobni Grigorije Sinait Mladi, koji se podvizavao u Ždrelu Branicevskom i bio jedan od monaha Sinaita koji su, bežeci ispred turske najezde, našli utocište u državi kneza Lazara."

Neposredno no završetku hrama prepodobni Grigorije se upokojio i sahranjen je u samom manastiru. "Spada medu najzna-menitije podvižnike i duhovne ucitelje na Balkanu. Njegovi spisi o umnoj molitvi i podvižništvu nalaze se u "Dobrotoljubiju". Zbog svojih bogougodnih dela proglašen je za sveca, a njegov dan slavi se 08. avgusta. Krajem prošlog veka velikodostojnici Grcke Pravoslavne Crkve su sa moštiju Svetiteljevih odneli casticu (deo moštiju) i pohranili je u manastiru Gregorijatu (koji je on osnovao) na Svetoj Gori.

Manastir Gornjak bio je istovremeno i parohijalna crkva za više okolnih mesta. Medu njima su i sela: Bliznak, Krupaja i Milanovac u cijim se atarima nalazi "Homoljski Hilandar". On je od Gornjaka udaljen oko 10-ak kilometara.

Prema tome, iz svega izloženog realno je pretpostaviti da su ime "Hilandaru u Homolju" nadenuli svetogorski monasi no manastiru Hilandaru odakle su došli. Medutim, šta je bio neposredan povod za njegovo imenovanje, teško je, cak, i pretpostaviti.

Jasno je da Hilandar ima izuzetno veliki znacaj za srpski narod i da predstavlja sastavni deo njegovog nacionalnog identiteta. Duh Hilandara živi medu Srbima. "Hilandar je srpska sinteza. Ako je nekome do istine o ovom narodu Evrope, dužnost mu je da prouci krvnu sliku Hilandara. Od 1198. kada je zacet, u njemu se množe crvena krvna zrnca jedne velike slovenske kulture. Ko bolje pogleda Hilandar, shvatice da je i njegov oblik srodan stanju srpske duše. Zato, kad pripadnik ovog naroda dode u srpsku carsku lavru na Egejskom moru, on ima osecaj da se nalazi u samoj suštini, da je dospeo na prag istine o sebi."""

TRIFUN PAVLOVIC

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

ŽIVOT PISCA – ISTRAJAVANJE KROZ ETAPE

- Svetlana Radojkovic Mihajlovic: „ Posle sna“, „Srpska knjiga“ Ruma, 2008. godine

Poznata i priznata izdavacka kuca „Srpska knjiga“ iz Rume objavila je lane knjigu proze koja ima i odlike romana „Posle sna“ Svetlane Radojkovic Mihajlovic, pisca iz Požarevca. Ovu knjigu potpisuju Dobrica Eric, Pero Zubac i Todor Bjelkic (urednici), što je odlicna preporuka citaocima jer je rec o vrlo poznatim imenima. Pre ove Radojkoviceva je objavila pet knjiga, pored ostalih : „Inat“, „Spomenar“ kao i roman „Govor duše“ a sa ovim potonjim je ozbiljno skrenula pažnju citalaca i književne kritike.

Proza „Posle sna“ je vrlo neobicna i nesvakidašnja knjiga. Rec je o nestandardnoj prozi koja se otima tumacenju, koja jeste i nije san, jesti i nije java, jeste i nije mašta i jeste i nije stvarnost. Zapravo to je bolna i beskrajno duga prica o mukama pisca pred praznim papirom, koja je, opet „ prava omca“ za „svakog kreativca koji istrajava kroz etape, od faze do faze“.

Ovo je knjiga o prepletu moci mašte i nemoci da se zaustavi staro u vecitoj reci efemernosti, sudaru novih i starih naravi, konfliktu dijaloga sa sobom i drugima. Više i od toga, „Posle sna“ je strem ka promišljanju života i smrti, trajanja i nevecnosti, odluke da se bude uspravan i spoljnih nagovora da se odustane od borbe za dušu.

U nekoj vrsti pogovora, rekao bih i recenzije mr Danica Nikic Matovic, sasvim ispravno uocava da autorka „zna svoje korene, odakle dolazi i kuda ide“, ali ima i snage da se suoci sa „najtežim životnim izazovom: kako biti i ostati svoja“.

Ispisana tecnim i vrlo bogatim jezikom, punocom koja zraci mudrošcu, ova knjiga nije beg od trivijalne svakodnevice vec suocavanjem licem u lice sa njom bez obzira na posledice ishoda. Sama cinjenica što ruši tradicionalno zarad savremenog i opominjujuceg, znaci da pisac univerzalno pretražuje „gospodnje i davolje puteve, e da bi iskristalisao vanvremene poruke. A jedna od njih glasi: knjiga je uvek da se cita i da svedoci o stvarnosti u pišcevom vremenu.

S.Ristic

OTVORENA IZLOŽBA SLIKARKE MILIJADE MAKSIMOVIC

SLIKAR PRIRODE I MITSKIH BICA

U prostorijama Kulturno – izdavackog centra “Srpska kuca” prošlog ponedeljka otvorena je izložba slika Milijade Maksimovic, samouke slikarke iz Krepoljina koja je do sada ucestvovala na izložbama “Žene slikari Srbije” u Majdanpeku i na kolektivnim izložbama u Žagubici. Clan je Udruženja likovnih umetnika Homolja i ucesnica je medunarodnih kolonija koje su do sada tri puta organizovane u Žagubici.

“Izloženo je 27 slika i motivi su priroda i mitska bica radeni uglavnom tehnikom ulje na platnu, a zastupljeno je i nekoliko suvih pastela na papiru. Izložba ce trajati tri nedelje i prodajnog je karaktera, a cena slika se krece 3.000 – 18.000 dinara, dok je najskuplja slika 25.000 dinara. Smatram da su cene pristupacne s obzirom da nije vreme kada se izdvaja puno para za umetnost”, istice Milijada Maksimovic.

Prema recima Bratislava Golica, generalnog menadžera “Srpske kuce” pored izložbe slika u realizaciji je projekat u koji je ukljuceno preko 50.000 talentovane dece za pisanje poezije, iz 25 okruga u Srbiji. Objavili smo jednu antologiju “Majko tebi na dar”, jedinstvenu knjigu u kojoj su deca pesme posvetila majci. Takode, pripremamo Antologiju mladih pisaca Srbije i Karneval mladih pisaca Srbije, a prva gostovanja bice u Indiji i Bosni i Hercegovini, gde cemo predstaviti 30 mladih samostalnih pisaca”, naglašava Golic.

D.Dinic

STRUCNJACI VSI "POŽAREVAC" O INFLUENCI SVINJA - "SEVERNO-AMERICKOJ INFLUENCI"

NE PRENOSI SE NA COVEKA PREKO SVINJSKOG MESA

Zakljucno sa 29. aprilom u Srbiji nije bilo prijavljenih slucajeva niti sumnji na oboljenje od svinjskog gripa medu putnicima koji su doputovali iz zemalja zaraženih virusom svinjskog gripa. Pa i pored toga, preduzete su pojacane mere nadzora na aerodromima u Beogradu i Nišu narocito od trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija podigla stepen uzbune na pandemiju na fazu pet od mogucih šest potvrdivši tako da je situacija vrlo ozbiljna i da postoje dokazi da je virus svinjskog gripa prenet sa coveka na coveka.

Influenca svinja ili "Svinjski grip", po tvrdnjama strucnjaka Veterinarsko-specijalistickog Instituta "Požarevac" je visoko kontagiozno, akutno respiratorno oboljenje svinja izazvano jednim ili sa više virusa influence svinja tipa A. Virus se širi medu svinjama preko nosnog iscedka i aerosolom (kapljicna infekcija), direktnim i indirektnim kontaktom. Ponekad se svinje mogu zaraziti sa više tipova virusa u isto vreme, što omogucava razmenu njihovih gena i nastanak novog tipa virusa influence koji sadrži gene iz više izvora. Iako su virusi influence svinja obicno specificni prema vrsti i mogu zarziti samo svinje, ponekad predu barijeru i izazivaju oboljenje ljudi. Influenca svinja je široko rasprostranjena u svetu, a u mnogim zemljama se endemski pojavljuje u populaciji svinja kod kojih izaziva respiratorno oboljenje. Influenca svinja se ne može preneti na coveka preko svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa, koji su pripremljeni na odgovarajuci nacin.

- Bolest koja se pojavila kod ljudi u Meksiku i SAD-u izazvana je novim sojem virusa influence tip A, podtipa H 1 N 1 koji je nastao razmenom genetskih sekvenci više podtipova virusa. Uzrocnik oboljevanja je novi soj virusa koji poseduje osobine i komponente virusa humane influence, virusa influence svinja i virusa avijarne influence.

Svetska organizacija za zaštitu zdravlja životinja (OIE) je preporucila usaglašavanje naziva bolesti koja se pojavila. Predlog je da se za influencu svinja A/H1 N1 upotrebljava naziv "Severno-americka inluenca".

Do sada (28.04.2009.) i pored pojavljivanja ove bolesti kod ljudi, nije utvrden ni jedan slucaj oboljenja kod svinja izazvane novim sojem virusa influence. I pored toga, savet je da se kontakt sa obolelim svinjama smanji na najmanju mogucu meru i da se svaka sumnja na pojavu zarazne bolesti prijavi veterinarskoj službi ili vereinarskom inspektoru. Takode se preporucuju pojacane zoohigijenske mere u toku manipulacije sa živim svinjama, ali i tokom klanja, istice mr Milena Živojinovic.

Inace, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu je zabranila uvoz svinja i dala zvanicno saopštenje za javnost u kome se navodi da je veterinarska služba Republike Srbije strucno i tehnicki opremljena i spremna da adekvatno reaguje u slucaju pojave svinjske ili avijarne influence.

- Na lageru Veterinarsko-specijalistickog Instituta "Požarevac" još od vremena avijarne influence nalazi se potrebna oprema, postoje oformljene i opremljene ekipe i obuceni strucnjaci koji bi u slucaju potrebe spremno izašli na teren koji pokriva teritoriju Branicevskog i Podunavskog okruga. Zajedno sa kolegama, terenskim veterinarima i Republickom veterinarskom inspekcijom, u stalnoj saradnji sa epidemiološkom službom, Veterinarski-specijalisticki Institut "Požarevac" predstavlja jednu od važnih karika u lancu zaštite zdravlja životinja, ukljucujuci i zoonoze, porucuje direktor VSI mr LJubomir Stojiljkovic, vet. spec.

S.E.

NA STRUCNOM SAVETOVANJU "EPIZOOTIO-LOŠKI DANI" U SOMBORU

POŽAREVLJANI IZLOŽILI TRI RADA

U organizaciji Srpskog veterinarskog društva, Sekcije za zoonoze i Katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pcela FVM Beograd, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u Somboru su održani jedanaesti Epizootiološki dani, strucno savetovanje kome su prisustvovali i predstavnici Veterinarsko-specijalistickog Instituta "Požarevac". Ove godine domacin je bio VSI "Sombor" iz Sombora, dok je skup održan u Banji Junakovic, u neposrednoj blizini Apatina. Ucestvovali su strucnjaci koji se bave otkrivanjem, suzbijanjem i iskorenjivanjem zaraznih bolesti životinja i zoonoza. Skup je imao karakteristike medunarodnog savetovanja, prisutni su bili i predstavnici instituta iz zemalja u okruženju: Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske...Strucne rasprave vodene su o parazitskim infekcijama, bolestima koje se prenose hranom, o influenci ptica, o bolestima vezanim za vektore, o besnilu u regionu Balkana.

Kada je u pitanju ucešce predstavnika VSI "Požarevac" valja naglasiti da su prezentovana tri strucna rada. Rec je o ispitivanju prisustva fascioloze ovaca u naseljima koja se prostiru uz tok reke Dunav u opštinama Smedereo, Požarevac i Veliko Gradište, zatim izložen je i prikaz slucaja listerioze u stadu ovaca na teritoriji Opštine Žabari kao i besnilo na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga. Ovom prilikom istaknuta je neophodnost saradnje veterinarske i humane službe kao uslov za postizanje ocekivanih rezultata u svakodnevnoj borbi sa zaraznim bolestima. Razmenjena su iskustva, najnovija naucna saznanja i dostignuca iz ove oblasti.

S.E.

PROTIV BESNILA

OBAVEZNO VAKCINIŠITE PSE I MACKE!

Iz VSI "Požarevac" apeluju na gradane da u cilju zaštite svog zdravlja i zdravlja životinja, obavezno vakcinišu pse i macke protiv besnila. Psi se pored vakcinisanja mogu i obeležiti dok se macke samo vakcinišu. Vakcina, cipova i ostalih potrebnih sredstava u vidu dokumentacije, pasoša i potvrda, ima dovoljno u VSI odakle napominju da su vakcine i cipovi i dalje besplatni, placa se samo izvodenje vakcinacije. Iz Instituta takode obaveštavaju da je na teritoriji Opštine Kucevo nedavno zabeležen slucaj besne macke koja je napala i povredila ljude, ali su brzom intervencijom terenske službe i saradnjom inspektora, veterinara i epidemiološke službe, ugroženi gradani sanirani, prema njima je, nakon brzo postavljene dijagnoze, primenjena adekvatna zaštita. --Macke su vrlo opasne jer predstavljaju konekciju izmedu šumskog besnila koje se nalazi u populaciji lisica i domacih životinja. One lutaju, krecu se po šumi i vracaju u seoska domacinstva i mogu lako da prenesu bolest ne samo na domace životinje vec i na ljude i zato ih treba vakcinisati. Vakcina je jedini nacin da se ljudi zaštite, podsecaju iz Veterinarsko-specijalistickog Instituta "Požarevac".

ŠTA POKAZUJU REZULTATI MERENJA KONCENTRACIJE ALERGENOG POLENA U POŽAREVCU I OKOLINI?

POLEN-NAJZNACAJNIJI UZROCNIK ALERGIJE

- Tokom prošle godine u periodu cvetanja biljaka, zdravlje stanovnika Požarevca i okoline bilo je ugroženo polenom alergenih biljaka i to kod alergicnih osoba u proseku svaki drugi, a kod zdravih, svaki peti dan

Prolece je po mnogima najlepše godišnje doba. Posle duge i hladne zime radujemo se toplim i suncanim danima sa kojima se sve oko nas budi i buja. Sa cvetanjem biljaka, nažalost, u atmosferi se pojacava prisustvo polena koje kod mnogih alergicnih osoba izaziva zdravstvene smetnje. Strucnjaci tvrde da alergije, odnosno bolesti izazvane alergijama predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem.

- Zbog zagadenja životne sredine i promena u ishrani i nacinu života, više od 25 odsto stanovništva u razvijenim zemljama boluje od alergije. Jedan od najznacajnijih uzrocnika alergija je polen alergenih biljaka. Zbog velikog uticaja polena kao alergena na zdravlje ljudi, od januara 2008. godine Zavod za javno zdravlje Požarevac meri koncentracije polena u vazduhu. Rezultati merenja polena u toku 2008. pokazali su veliku ugroženost zdravlja stanovništva Požarevca i okoline na udaljenosti od 25 kilometara. Tokom prošle godine od ukupno 280 dana koliko je trajala sezona merenja, samo u 11 dana nije pronaden polen i to su bili dani sa znacajnim padavinama. Utvrdeno je prisustvo polena 25 alergenih biljaka medu kojima su i jaki alergeni ambrozija, trava, breza, jova i kopriva. Srednje koncentracije koje izazivaju alergijske reakcije uglavnom kod alergicnih osoba detektovane su u 84 dana, a visoke koncentracije koje su opasne i za zdrave i za alergicne osobe, detektovane su tokom 48 dana. Na osnovu dobijenih podataka može se zakljuciti da je tokom 2008. u periodu polinacije, to jest cvetanja biljaka, zdravlje stanovništva Požarevca i okoline bilo ugroženo polenom alergenih biljaka i to kod alergicnih osoba u proseku svaki drugi dan, a kod zdravih svaki peti dan, saznajemo od specijaliste sanitarne hemije u Zavodu za javno zdravlje Požarevac mr.sci. Zorana Pavlovica, nacelnika sanitarne hemije.

Ove godine Zavod je zapoceo merenje koncentracije alergenog polena u prvoj nedelji februara prema preporukama Evropske alergene mreže. Dosadašnja merenja pokazuju veliku razliku u odnosu na prošlogodišnje podatke, a razlike se, istice Pavlovic odnose na pocetak, dužinu i intenzitet polinacije. Jedan od najznacajnijih razloga za odstupanje u odnosu na 2008. je hladan talas pracen snegom u febuaru koji je prekinuo i odložio polinaciju nekih vrsta drveca. Ove promene su bile povoljne za neke vrste kao naprimer za brezu koja je ove godine krace cvetala i imala manju koncentraciju polena, ali su s druge strane hrast i dud oslobodili u vazduh ogromne kolicine polena.

Šta pokazuju poslednji rezultati merenja?

- Pokazuju da su neke vrste drveca kao što su leska, jova, brest, topola, javor i grab završili polinaciju ili su pri kraju, dok je polen breze, vrbe, jasena, bukve i platana prisutan u znacajnim koncentracijama. Polen hrasta, duda i oraha u pojedinim danima prisutan je u koncentracijama opasnim po zdravlje ljudi.Takode je pocela polinacija koprive koja je jak alergen, a ovih dana se ocekuje i pocetak cvetanja trava. Zbog prisustva alergenog polena više biljnih vrsta u koncentracijama koje mogu da ugroze zdravlje ljudi preporucujemo osobama koje imaju zdravstvene probleme vezane za prisustvo polena u vazduhu da se pridržavaju propisane terapije. Dva puta nedeljno se rade izveštaj o koncentraciji polena u vazduhu, kao i prognoze ocekivanih koncentracija i oni se mogu preuzeti sa sajta Zavoda: njnjnj.javnozdravljepo.nadlanu.com u polju “Interesuje vas”, porucuje Pavlovic.

Inace, merenje polena iziskuje znacajna materijalna sredstva koja Zavod za javno zdravlje nije u mogucnosti sam da obezbeduje zbog cega je neophodna pomoc i podrška Grada Požarevca. Cinjenica da polovina od ukupno dogovorenih sredstava iz budžeta Grada za rad merne stanice u prošloj godini, nije isplacena kao i da za ovu godinu još nije potpisan ugovor, i te kako dovode u pitanje dalji rad ove službe. Obzirom na znacaj podataka o koncentraciji polena za ocuvanje zdravlja stanovništva Požarevca i okoline nadamo se da ce lokalna samouprava Požarevca razrešiti ovaj problem i u interesu gradana obezbediti dalja merenja.

S.E.

GRADONACELNIK POSETIO USTANOVU “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

GRAD CE POMOCI NAJMLAÐIMA

Gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic sa saradnicima, Vesnom Stevic, nacelnikom Odeljenja društve-nih delatnosti i Dejanom Ilicem, nacelnikom Gradske uprave, posetio je pocetkom prošle nedelje Ustanovu za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov”. Cilj posete bio je upoznavanje sa radom i potrebama za gradevinsko-tehnickim poboljšanjima objekata Ustanove u Požarevcu, Kostolcu i Lucici.

Kako se culo u razgovoru tokom koga su glavni vaspitaci “Nevena”, “Pcelice”, “Leptirica”, “Majskog cveta”, “Bambija”, “Buba mare”, “Poletarca” i “Sunašca”, upoznali gradonacelnika sa potrebama za uredenjem, adaptacijom i rekonstrukcijom svojih objekata, neophodna je rekonstrukcija vecine vrtickih zgrada, kako bi se poboljšali uslovi ra rad i boravak dece.

Ove godine ce za mališane biti obezbedeni i novi prostori: vec pocetkom juna, otpocece nadogradnja vrtica “Pcelica”, treba da se dovrši novouredeni prostor u starim kasarnama, a ocekuje se i skori tehnicki prijem aneksa kostolackog vrtica “Majski cvet”. U planu je da se dogodine gradi novi vrtic u MZ “Burjan”, na prostoru kraj poštanskih garaža. U ostalim objektima, shodno raspoloživim sredstvima budžeta i Ustanove, valja rešavati pitanja dotrajale stolarije, grejanja, kuhinjske opreme, fasada, ograda...

- Dosta nas usporavaju nerašcišceni imovinski odnosi, užurbano se radi na sredivanju dokumentacije, kako bi se stekli uslovi za investiranje u brojne oblasti, pa i u gradnju novih vrtica. Sredstva su, takode, ogranicavajuci faktor, ali cemo nastojati da u budžetu nademo novac za rešavanje najurgentnijih problema u svakom od vrtica, predstoji i rebalans, novac za najhitnije intervencije mora da se pronade. Formiracemo strucnu komisiju koja ce ovih dana obici svaki vrtic, na licu mesta proceniti šta je potrebno da se uradi, na osnovu toga cemo zajednicki utvrditi prioritete i videti kojim tempom možemo da problem po problem rešavamo. Deca su nešto najdragocenije i rukovodstvo lokalne samouprave, budute uvereni u to, ucinice sve što se može da se maksimalno poboljšaju uslovi u kojima najmlada generacija odrasta, - porucio je gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic.

D. M.

OSNOVNA ŠKOLA "KRALJ ALEKSANDAR I"

KRALJEVSKI VREMEPLOV

Preko dve stotine ucenika OŠ "Kralj Aleksandar I" nastupilo je prošle nedelje na priredbi pod nazivom "Za sve ove godine" koja je deo obeležavanja 70 godina postojanja i rada ove obrazovne ustanove. Pred prepunom velikom salom Centra za kulturu izveden je mešovit program, osmišljen kao svojevrsni vremeplov; kroz muzicke, plesne i recitatorske tacke prikazan je istorijat škole od 1939.godine do današnjih dana. Prva slika prikazala je period pre Drugog svetskog rata, tako što je hor izveo kompozicije "Srpkinja" i "Ovo je Srbija", a folkor odigrao "Kraljevsko kolo". Potom je emitovan dokumentarni film koji je prikazao ratni period. U trecoj slici koja je evocirala secanja iz posleratnog perioda culo se "Oj, Kozaro", "Pioniri maleni", "Uz maršala Tita", te je izvedena sletska tacka. Poslednji segment programa odnosio se na savremeni period škole, a na sceni su se smenjivali školski bend, ritmika, stihovane poruke, plesaci klasicnih plesova, reperi, da bi se sve završilo etno muzikom muzicke sekcije. Svi ucesnici programa u zajednickom naklonu, cinili su impresivnu završnu sliku.

Pricu o školi kroz ovu priredbu, pored ucenika koji su nastupili, ispricali su i nastavnici kojima je bila poverena priprema - scenario i režiju potpisuju Biljana Petkovski i Nataša Nikolic Gajic, scenografiju Gordana Miladinovic i Svetlana Pokrajac, kostimografiju Danijela Radovanovic, dok su takce pripremale nastavnice i uciteljice: Marijana Ivkovic, Milena Stojkovic, Ivana Vujcic, Maja Todorovic, Vesna Vujcic, Simonida Jovanovic, Sladana Nerandžic, Jelena Živ-kovic, Jelena Radonjic Stefa-novic, Ivana Martinovic Niko-dijevic i Snežana Jovanovic.

Priredbi su prisustvovali i gosti iz drugih škola. Takode, prisutan je bio i žiri Kulturno prosvetne zajednice Požarevac, koji je ovu priredbu uvrstio u program Festivala mladih.

L.Likar

HOR POŽAREVACKE GIMNAZIJE "LAZARICE"

DVE ZLATNE MEDALJE U VENECIJI

Na jednom od najvecih svetskih horskih takmicenja, pod nazivom Venezia in musica koje organizuje najvece medunarodno udruženje horova Musica mundi, hor Požarevacke gimnazije "Lazarice" osvojio je dve zlatne medalje. U jakoj konkurenciji od 32 hora iz 17 država Evrope, Azije i Amerike "Lazarice" su nastupile u dve kategorije - kategorija mladih horova i kategorija etno muzike i u obe kategorije osvojile prvo mesto. Ovo je prvo ucešce hora na takmicenjima koja spadaju medu najvece na svetu.

L.L.

LAZARIZMI

- Ja ne osecam svetsku krizu. Jede me iznutra!

- Sirotinjske trpeze ne trpe meso!

- Spasa nam ima, ali niodkuda!

- Mladi prate starije u stopu – inflacije!

- Gde su sad one zlatne kašike i viljuške!?

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

MASKATA NA GLAVATA

Mislio sam da ce prvi radni dan posle praznika rada proteci u prijatnoj i radnoj atmosferi, a on se pretvorio ne samo u neradni dan, vec u pakao.

Prvi sam ušao u kancelariju da se vidi kako na mene nisu negativno delovali neradni dani i taman sam se bacio na posao sredivanja papira koji su ostali u pretpraznicnom haosu, kad u kancelariju ude kolega Mica i kriknu koliko ga grlo nosi! Ja pogledam u njega, pa kriknem i ja! Na njegovom licu maska, one koje se stavljaju pri prskanju korova na njivama. Tada se setih da sam i ja stavio masku, ali onu, hiruršku, za jednokratnu upotrebu.

Gledali smo se izvesno vreme s nepoverenjem, kao da se prvi put vidimo, a onda smo seli svako za svoj sto.

- Znaci, kolega... – poceo je Mica nešto da mumla kroz masku, ništa ga nisam razumeo.

- Ma, dobro, važno je da si super proveo praznik rada – odgovorio sam na isti nacin Mici.

- Ja uopšte nisam jeo meso, narocito svinjsko – vec sam ga bolje razumeo šta prica.

- Ni ja nisam jeo nikakvo, a narocito svinjsko, jer mi se cinilo da svako svinjce i prase ima kijavicu i onda sam bežao što dalje od njih.

- Ni kokoške, jer je ovaj najnoviji svinjski grip mutirao od pticjeg – mumlao je Mica, a ja vidim da nije baš mutav i razume se u te stvari, samo sam se plašio da ne pocne da kija, kašlje i šmrkce, jer on preko cele godine ima simptome svih virusa sveta, cudi me da još uvek diše.

Ali, ne bi trebalo nas, Srbe, ništa da cudi, jer šta smo sve preživeli, verovatno smo se adaptirali i na sve pošasti ovog sveta, tako da je i ovaj virus iz Meksika macji kašalj za nas.

Kolega poce da kašlje i ja mu rekoh da ne kašlje u mene, nije valjda tolika svinja, jer ovaj virus, iako je svinjski, prenose ljudi, a i kolege su ljudi.

U tom trenutku otvoriše se vrata i u kancelariju ude neka spodoba cudnog izgleda. Kolega Mica pade sa stolice, a ja iskocih kroz prozor. U magnovenju, primetio sam da je to koleginica Cica i da je stavila zaštitnu masku na lice pošto joj je otac vojno lice.

Miodrag Lazarevic

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE 26. KOLO

PONIŠTEN RANKOVICEV GOL

- Metalac – Mladi radnik 1:0 (0:0)

Stadion Metalca u Gornjem Milanovacu. Gledalaca: oko 300. Sudija: Vladimir Nedeljkovic (Jagodina) 8. Strelac: Rakocevic u 65. minutu. Žuti kartoni: Miric, Staniosavljevic i Rakocevic (Metalac), Jankovic, Rankovic, Vasiljevic i Andelic (Mladi radnik).

Metalac: Živkovic 7, Pavlovic 7, Nenadic 7, Stanisvljevic 7, Otaševic 7, Rakocevic 8, Arsic 7 (Stoškovic), Krasic 7, Miric 7 (Gojak), Ðukic 7 (Mijailovic), Simonovic 7.

Mladi radnik: Pejovic 7, Stokic 7, Vasiljevic 6, (Andelic 6, Mitic -), Kojic 7, Cenic 7, Jašic 7, Luka 7, Svojic 7 Jankovic 7 (Matic), Ðordevic 7, Rankovic 7.

Igrac utakmice Rakocevic (Metalac),

U derbiju 26. kola, domacin je imao prvu stopostotnu šansu vec u 4.minutu igre. U 21.minutu Jankovic uzima loptu i šutira sa oko 13.metara, zatresla se stativa, odbitak prihvata Rankovic koji šalje loptu u mrežu, medutim pomocni sudija Kojic signalizirao je ofsajd, a Rankovic i Jankovic zbog protesta dobijaju žuti karton.

U nastavku susreta u 65.minutu domacin dolazi do gola odluke, iz slobodnog udarca Rakocevic šutira, a lopta pogada u raklje.

Po zaršetku susreta trener Mladog radnika Ostojic nam je rekao: moji igraci kao da su ušli u elitu, odigrali su loše utakmicu. Sudenje nikad ne komentarišem, a gol je iz mog ugla, regularan.

D.N.

NA POŽAREVACKOM HIPODROMU

PRVOMAJSKE TRKE

- Otvorena sezona

U organicaziji Konjickog društva “Knez Mihailo” na požarevackom Hipodromu održane su dve galopske i pet kasackih trka u okviru konjicke manifestacije “Prvomajski sastanak”.

U trci kvalifikacija za zvanicna takmicenja nije se kvalifikovalo nijedno grlo.

Kasacka trka “Otvaranje sezone” na 1600. metara završena je trijumfom “Radikal” sa vozacem Srboljubom Simicem, Drugo mesto pripalo je “Viktorija D”, a trece “Avijonka”.

U drugoj kasackoj trci “Majski uranak” na 1600. metara završena je pobedom “Kajli” sa vozacem Bojana Kovacevica. Drugo mesto zauzeo je “Eddy”, a trece “Rubi Scoot”.

U galopskoj trci “Cveti” na dužini 1300. metara pobedilo je ljubicevsko grlo “Big Bul” sa Dozetom u sedlu. Drugo mesto zauzeo je “Centurion”, a trece “Ios”.

Kasacka trka “Prolecna trka” na 1600.metara odnelo je pobedu grlo “Adolf” sa Novicom Andrejic u sulkama. Drugo mesto pripalo je “Losanga Ces”, a trece “Miramar”.

U nadmetanju kasace trke “Prvi maj” na 1600. metara završena je pobedom “Tonia D” sa Aleksandrom Tomicem u sulkama. Drugo mesto osvojilo je grlo “Kappu Lite”, a trece “Revenge”.

U galopskoj trci “Ðurdevdan” na 1300.metara pobedilo je grlo “Skynda GB” sa jahacem Aleksandrom Markovicem. Drugo mesto osvojilo je grlo “Shezooky”, a trece “Trigger” iz KD”Knez Mihailo”.

Prvomajksi sastanak završen je kasackom trkom “Slavska trka” na 1600. metara u kojoj je trijumfovalo grlo “Glorija Lobell”. Drugo mesto je zauzelo grlo “Cold Old Gold” , a trece “Shmiza”.

D.N.