Header

PROSLAVLJEN 8. MART, DAN ŽENA

IPAK POSTOJI?

Kao i mnogo godina unazad, i ove je proslavljen 8. mart, Dan žena, ustanovljen nakon viševekovne borbe žena za dobijanje osnovnih ljudskih prava.

Gužve na ulicama, zakrcen centar grada i pregršt cveca, bili su dobri pokazatelji da je “praznik”. Još jedan pokazatelj bile su cene cveca, koje su, s obzirom da je cvet uvek pravi izbor, skocile do nebesa. Za jednu ružu trebalo je izdvojiti 100 dinara, a za pristojan buket, 500 dinara. Najjeftiniji su i ove godine bili karanfili i stajali su samo 50 dinara, medutim mnogo je ljudi koji ni to nisu mogli da priušte, ostajuci bez zadovoljstva iskrenog osmeha zbog pruženog poklona.

Ono što je bilo jako cudno, jeste i cinjenice da je cvece u cvecarama, ove godine, bilo jeftinije nego na ulici, ali su se ulicni prodavci, kvalitetom, ipak pobrinuli da oni budu ti koji ce odneti pobedu.

Bez obzira na gužve, ipak se osetilo da se ovaj dan sve slabije slavi i da se o njemu sve manje prica, pa se postavlja pitanje hocemo li i mi, kao i zapadna Evropa, koja je davno prestala da slavi, vec se zadovoljava tek pominjanjem da taj dan postoji, zaboraviti i hocemo li radije pominjati Dan planete, nego Dan više od pola njene populacije.

D. Demic

DS POŽAREVAC

ZA ŽENSKA LJUDSKA PRAVA

Na konferenciji za štampu, organizovanoj 8. marta u sedištu Demokratske stranke u Požarevcu, Nataša Šokorac, clanica Opštinskog odbora DS, uz podsecanje na istorijske cinjenice vezane za pocetke obeležavanja medunarodnog Dana žena, naglasila pravce u kojima borba za prava i ravnopravnost društva još valja delati.

Istakla je diskriminaciju pri zapošljavanju žena, pitanja o ženinom bracnom ili materinskom stanju, nepravednost odluke o nadoknadama za porodiljsko odsustvo, porodicno nasilje, žensko “nemanje” pokretne i nepokretne imovine, žensko siromaštvo u periodu tranzicije, nisku žensku politicku zastupljenost u institucijama i izbegavanje izbora žena u institucijama izvršne vlasti, kao i pritisak konzervativnih, nazadnih krugova, cesto i crkava, na ženska ljudska prava i slobode.

- Demokratska stranka ce i u zakonodavnoj oblasti i u svakodnevnim akcijama politicki delovati ubrzanjem procesa koji treba da nas do takvih novih odnosa u društvu dovedu. Ovog 8. marta želimo svim ženama da sledece godine ovaj dan docekaju sa manje neravnopravnosti no što je danas ima kod nas. Da smanjimo siromaštvo, da smanjimo nepravde, da smanjimo nasilje, da zajedno povecamo kvalitet života svima, i muškarcima i ženama. Ravnopravno, ravnomerno, - porucila je Nataša Šokorac.

D. M.

POVODOM 8. MARTA, DANA ŽENA

RUŽE ZA SVOJE CLANICE

U prostorijama Socijalisticke partije Srbije povodom 8. marta, Medunarodnog dana žena organizovan je prijem za žene aktivistkinje i odbornice te partije u opštinskom parlamentu. Ispred Foruma žena SPS-a prisutnima se obratila Dušanka Kukolj sledecim recima: “Dostojanstveno smo zastupale žensku populaciju, kako u Skupštini opštine, tako i na svim poljima i izborima koji su iza nas. Trudicemo se kao i 2000. godine kada smo uspeli da odbranimo i sacuvamo SPS, da u narednom periodu ojacamo partiju i okupimo što veci broj mladih ljudi u njoj”.

Cestitajuci praznik ženama, Miomir Ilic, predsednik OO SPS Požarevac istakao je sledece: “ Vaša uloga kao coveka koji bitno utice na sve procese u društvu je ogromna. Vi niste samo žene, majke, vec ravnopravni ucesnik u svim dogadajima u našoj prošlosti, sadašnjosti i buducnosti. Pogotovo u zemlji Srbiji koja je prošla kroz ratne vihore, ekonomsku blokadu, bombardovanje, vi ste bile snažne i jake da sacuvate svoju porodicu i budete nosioci srpskog preporoda. Od 2000. godine kada je došlo vreme tranzicije, vi imate vidnu ulogu u predstavljanju prave istine gradanima Srbije, jer pripadate levoj orjentaciji koja gleda coveka kao clana porodice koji aktivno ucestvuje u svim dogadajima i ima realan odnos prema situaciji u kojoj se Srbija nalazi.”

Svim ženama 8. mart je cestitao i Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac sa željom da ga porodicno proslave i naglasivši da opštinska vlast sve cini kako bi gradanstvo srecnije i bolje živelo. Potom su clanovi rukovodstva: Dušan Vujicic, Miomir Ilic, Zvonimir Blagojevic i Milic Jovanovic urucili ruže ženama – socijalistima.

D.Dinic

DAN ŽENA U CRVENOM KRSTU POŽAREVAC

POKLONI ZA ŽENE NAJVECEG SRCA

U požarevackom Crvenom krstu 8. mart je dan kada se nešto poklanja i ženama- aktivistkinjama koje volonterski nesebicno pomažu u brojnim humanitarnim akcijama. Brojne akcije, poput zbrinjavanja izbeglica iz Bosne, Hrvatske i Kosova u poslednjem egzodusu Srba, teško da bi uspele bez njihove pomoci. Od osamdesetak, koliko se u svakom trenutku odazivaju na poziv, pojedine su u ovom humanom poslu punih trideset godina. Skromnoj svecanosti sa još skromnijim poklonima zbog bolesti prisustvovao je manji broj od pozvanih. Požarevacki Crveni krst nije zaboravio svoje dragocene aktivistkinje, pokloni su im uruceni u njihovim kucama uz želju za brzim ozdravljenjem.

M. K.

PENZIONERI PROSLAVILI 8. MART

Dan žena, 8. mart, na veoma specifican nacin proslavila je i Organizacija udruženja penzionera. Proslavi je prisustvovalo blizu 200 dama, ciji je poklon bio cvet i koktel, ali i veoma zanimljiv program. Deca Predškolske ustanove "LJubica Vrebalov", napravila su izložbu crteža, dok su ucenici Osnovne škole "Sveti Sava" iz Požarevca, pripremila muzicki program i recital.

D. Demic

DECJI VRTIC "NEVEN" POŽAREVAC

PRAZNIK ZA BAKE

Vec drugu godinu zaredom, na Dan žena, veliki hol požarevackog Decjeg vrtica "Neven" ispunile su - bake. Za stotinak baka, mališani su pevali, igrali i recitovali. I pobrali najsrdacnije aplauze na svetu.

Originalna ideja vaspitaca "Nevena" da 8. marta u vrtic dodu bake nastala je iz jednostavnog, logicnog posmatranja stvari: mame, uglavnom, svakodnevno sa decom dolaza u vrtic, u posebnim radionicama mališani su i njima ulepšali praznik toplim recima i cestitkama. Ali, bake su ta "siva eminencija", brižljive i strpljive, spremne da za unuce daju i dušu. Uz to, dok zaposlene mame u svojim firmama proslavljaju praznik, za bake penzionerke vrtic "Neven" je organizovao veoma prijatno druženje.

SEDNICA OPŠTINSKOG VECA POŽAREVAC

CENE USLUGA KOLIKO ZAKON KAŽE

Opštinsko vece opštine Požarevac proteklog petka održalo je 54. sednicu. Clanovi opštinske vlade razmatrali su 13 tacaka dnevnog reda i dopunu, zahtev Centra za socijalni rad za formiranje kordinacionog tima za sprovodenje socijalne politike i zaštite. Posle usvajanja zapisnika sa 53. sednice Opštinskog veca, razmatran je i usvojen Predlog Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti o nacinu regulisanja pitanja revizije završnog racuna za 2006. godinu. Prema recima Petra Rajica, nacelnika Odeljenja i ove godine nije došlo do formiranja državne revizorske kuce za budžetske korisnike i Skupštine kada predaju završni racun nisu obavezne da imaju izveštaj revizorske kuce. Medutim, naša Opština nema razloga da ne izvrši reviziju, jer i zapisnik republickog finansijskog ispektora koji je vršio pregled poslovanja pokazuje da nema primedbi što se tice utroška sredstava i valjanosti isplate.

Prilikom usvajanja izveštaja o radu Opštinske uprave opštine Požarevac za 2006. godinu, nacelnica Zorica Markovic, istakla je da se izveštaj sastoji iz tekstualnog dela i brojcanih podataka i da je u prethodnoj godini odradeno preko 80% predmeta. Zbog nepotrebnog sudaranja u obavljanju procesa rada predloženo je odvajanje odeljenja za društvene delatnosti, jer je odeljenje za privredu, finansije i trezor preglomazno, a ove godine i kompletna socijalna politika prelazi na lokalni nivo.

Posle usvajanja Izveštaja o radu Opštinskog javnog pravobranilašta i zahteva Agencije za privatizaciju Beograd za davanje mišljenja o inicijativi za privatizaciju požarevacke Veterinarske stanice, na red je došla šesta tacka dnevnog reda, razmatranje zahteva javnih preduzeca kojima je osnivac opština Požarevac za povecanje cena usluga. Odobreno je povecanje cena usluga javnih preduzeca: “Toplifikacija”, Vodovod i Kanalizacija”, “Komunalne službe”, “Rec naroda” i “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac”. Zahtevi preduzeca su u okvirima stope povecanja od 7,5% koliko je definisano u ekonomskoj politici naše države za ovu godinu i u memorandumu o budžetu. Prošle godine niti jedno naše preduzece kada je rec o uslugama nije iskoristilo pravo povecanja cena za 9,5% koliko je bilo moguce prema politici kretanja cena i to se ne može akumulirati. Razliciti su trenuci povecanja cena u zavisnosti od preduzeca. JP “Toplifikacija ce to pravo koristiti od 1. oktobra, odnosno pocetka nove grejne sezone, JKP “Komunalne službe” od 1. marta, JKP “Vodovod i kanalizacija” od 1. aprila. Što se tice JNP “Rec naroda” i “Radio Požarevca” oni svoje cene treba da formiraju prema tržišnoj konkurenciji i to ce im biti ogranicavajuci faktor.

Usvojena je Odluka o dopuni Odluke o lokalnim administrativnim taksama i Odluka o dopuni Odluke o regresiranju potrošnje vode i subvencioniranju placanja usluga iznošenja i deponovanja smeca licima obolelim od cerebralne paralize. Što se tice razmatranja i davanja saglasnosti na Program rada Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac ova tacka je odložena do donošenja odluke Fonda. Postoji problem jer Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” ne izmiruju svoje obaveze i potrebno je obaviti detaljnije dogovore sa odgovornim ljudima u EPS-u, a pojedini clanovi Veca smatraju da se radi i o namernoj opstrukciji.

U daljem radu usvojena je Odluka o odredivanju nadležnog organa za sprovodenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, Odluka o rešavanju stambenih potreba i predlog Odluke operativnog plana zaštite od poplava, bujica i atmosferskih nepogoda. Odluka o javnim parkiralištima bice razmatrana na sednici Skupštine.

D. Dinic

FONDACIJA MILENIN DOM- GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI POŽAREVAC OBELEŽILA GODI-ŠNJICU MILENINE SMRTI

SUZA NA POSTAMENTU SLAVNE SLIKARKE

Šestog dana marta meseca navršeno je 62 godine od smrti Požarevljanke proslavljene u celom svetu- Milene Pavlovic Barili.

Fondacija Milenin dom- Galerija Milena Pavlovic Barili, predvodena direktorom Radoslavom Stanojevicem, u saradnji sa Branicevskom eparhijom, priredila je protekle subote parastos Mileni, a u ponedeljak je u ime Upravnog odbora i kolektiva Fondacije, Ruža Sulimanovic položila “suzu” na postament Milenine biste u Požarevcu, gradu u kojem se ova velika umetnica rodila, provela deo mladosti i nacinila prve iskorake u svet slikarstva, koji je tako brzo i lako osvojila.

Neprocenjivo blago Požarevca

Milena je, sofisticirani svet umetnosti rano napustila, u svojoj 36. godini, 1945. Ipak, za tako malo godina, ona je svojim talentom i duhom u svetu umetnosti izborila visoko mesto i glas umetnice svetskog znacaja, koji i danas odjekuje...

Za života je u samim centrima civilizacije: Rimu, Firenci, Londonu, Parizu, NJujorku, Vašingtonu.., priredila 9 samostalnih i 13 kolektivnih izložbi, što je u to vreme bio podvig i redak uspeh. NJen je “rukopis” ušao u vecnost. NJeno stvaralaštvo slikarsko, pesnicko, dizajnersko...

Otuda, kolika je privilegija Požarevljana da u svom gradu cuvaju takva dela, i to, u porodicnoj kuci Mileninog rodenja i odrastanja. U Fonadaciji Milenin dom- Galeriji M. P. Barili nalazi se skoro 900 Mileninih umetnickih dela, kao i zbirka njenih decjih crteža, razni materijali o Mileninom stvaralaštvu, ali i životu i delu njenih roditelja, Danice Pavlovic, jedna od najlepših i najobrazovanijih devojaka tadašnje Srbije, i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora?

Gost širom Srbije i sveta

Kolektiv Fondacije cuva neprocenjivo blago, koje nastoji da javnosti predstavi na nacin dostojan Milene.

- Podneli smo zahtev Zavodu za zaštitu spomenika, kada je u pitanju potpis na fasadi Galerije, koji želimo da pretvoramo u mesingani. Taj je mural je postao “oltar”. LJudi zastaju, interesuju se... Inace, nastojimo da što više oblasti stvaralaštva Mileninog dode do izražaja, njeno slikarstvo, poezija, dizajn, scenografija, ilustracije, modne kreacije, kaže organizator marketinga Fondacije, Ranko Milinkovic, ukazujuci na 9 ustanovljenih projektnih linija, od kojih isticemo one najzanimljivije publici.

Posebnu projektnu liniju predstavljaju medunarodne izložbe, i, u tom smislu, planirala se gostovanje u Rimu.

Za sada, ugovorene su izložbe u zemlji. Ovih se dana završava izložba u Galeriji stranih umetnosti Narodnog muzeja Novi Sad. Odmah zatim, 18. marta, Cacani ce u Galeriji Nadežde Petrovic moci da se dive opusu M. P. Barili, a od 1. avgusta ce njena dela biti predstavljna u Vrnjackoj Banji. Istovremeno, održavaju se kontakti sa Zrenjaninom, Bjeljinom, Banjalukom, Herceg Novim.., gde bi takode rado uživali u Mileninoj umetnosti.

Fondacija je prepoznatljiva i po Medunarodnom slikarskom bijenalu “U svetlosti Milene”, koje ce se dogoditi po jedanaesti put, a teku i pripreme za prvo Medunarodno bijenale Milenini pesnicki susreti “San i mašta”, cije je pokretanje Upravnom odboru predložio clan LJubiša Ðokic, i koje pocinje iduce godine.

A. Maksimovic

GODIŠNJICA SMRTI SLOBODANA MILOŠEVICA

SECANJE NA VOÐU

Na porodicnom imanju Miloševica u Nemanjinoj 41 prošle subote obeležena je godišnjica smrti bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševica. Grob Miloševica posetili su: delegacija SPS -a koju je predvodio predsednik Ivica Dacic, Udruženje “Sloboda”, delegacija SRS-a sa Jadrankom Šešelj i Draganom Todorovicem, Forum žena SPS-a, Opštinski i Okružni odbor SPS -a kao i mnogobrojni gradani.

“Ono zašta se Slobodan Miloševic borio, jedinstvo Srbije, opstanak Kosova i Metohije, Republike Srpske, jesu živi principi i živa politika bez obzira što njega više nema na politickoj sceni.Što se tice SPS-a imajuci u vidu da je Miloševic 16 godina bio predsednik partije, mi smo se dogovorili da cuvamo vecnu uspomenu na njega i da principi za koje smo se svi zajedno zalagali budu i dalje živi. To su principi slobode, ravnopravnosti i jednakosti. Naša poruka sa ovog skupa je da osudujemo one koji su njega osudili na smrt u Hagu i da treba prekinuti politicki progon clanova porodice Slobodana Miloševica”, rekao je Ivica Dacic, predsednik SPS-a.

U svom obracanju Miomir Ilic, predsednik OO SPS Požarevac istakao je sledece: “Braneci Srbiju i srpski narod i boreci se za istinu 11. marta 2006. godine tragicno je preminuo predsednik Slobodan Miloševic. Na Sedmom kongresu doneta je Rezolucija o istorijskoj ulozi Miloševica, koja predstavlja sintezu prebogatog života i dela ovog politicara i državnika. Milioni glasova u izborima u poslednjoj deceniji 20.veka, divljenje slobodnog sveta, kao i prisustvo gotovo milion gradana Srbije na njegovom poslednjem ispracaju dovoljna su potvrda da on i borba koju je on vodio nije prošla bez podrške nacije i bez zahvalnosti naroda. NJegova borba je istinito i casno svedocanstvo o teškoj i ispravnoj borbi Srbije za svoje pravo i ta borba protiv nasilnickog neoliberalnog globalizma ce ostati zlatnim slovima upisana u istoriji modernog i pravednog sveta. On je sacuvao jedinstvenu Srbiju, zaštitio zemlju od vec videnog raspadanja i komadanja”.

D.Dinic

OO SUBNOR

PROŠLOST KOJU NECE DA ZABORAVE

Opština Požarevac i OO SUBNOR-a Požarevac obeležili su u petak 63 godine od osnivanja 9. srpske narodno - oslobodilacke brigade 23. divizije. U svecanim salonima opštine goste iz Rusije, Aleksandra Ivanova, Ruskog konzula i pukovnika Aleksandra Hlonina, zamenika vojnog atašea pozdravio je predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic.

- I ove godine Opština Požarevac je domacin ovog izuzetno vrednog skupa. Uvek je lokalna samouprava bila uz svoje borce, gradane i ovoga puta odazvali smo se pozivu predsednika okružnog odbora SUBNOR-a. Opština Požarevac poštuje borce jer ljudi koji su odlazili u rat ostavljali su svoje porodice i stajali na braniku svoje otadžbine i casno stajali pod zastavom svoje države i to moramo da uvažavamo i budemo na usluzi njihovim potomcima.

Predstavnici lokalne samouprave, SUBNOR-a i Vojske položili su zatim vence na spomenik “Sloboda”.

Svecanost u Domu vojske otvorio je Predrag Perencevic, sekretar OO SUBNOR-a Branicevskog okruga.

Svecanosti su prisustvovali predstavnici ambasade Ruske federacije lokalne samouprave i drugih opština Branicevskog okruga, republickog odbora SUBNOR-a, vojske,policije,okružnih odbora SUBNOR-a Jagodine,Cacka,Smedereva, Šapca kao, delegacija boraca 9. brigade iz Beograda itd.

- Neshvatljivo je da se danas od unutrašnjih i spoljnih politickih, vojnih i državnih cinilaca vrši nevidena hajka i pokušaj negiranja NOB-a koji su srpski narodi vodili protiv najsurovije sile 20. veka.Taj strahoviti pritisak se posebno ispoljava u pokušaju demontiranja Vojske Srbije kao snage odvracanja, instaliranjem saradnika i špijuna u srpskom parlamentu, putem tzv. Bolonjske deklaracije, razaranja bogate tradicije naših univerziteta, stvaranje kompjuterske birokratije i eliminisanjem naucnih radnika, rasprodajom profitabilnih preduzeca u bescenje i instaliranjem tzv. nevladinih organizacije koje putem medija namecu krivicu srpskom narodu za ono što on nije ucinio,rekao predsednik OO SUBNOR-a Žarko Tepšic, rezervni potpukovnik.

T.R.S.

KOMEMORATIVNI SKUP UDRUŽENJA “SLOBODA”

DOSLEDNI SOCIJALISTICKI IDEJI

Povodom obeležavanja godišnjice smrti Slobodana Miloševica, u organizaciji Udruženja “Sloboda” održan je komemorativni skup na kome je Bogoljub Bjelica, predsednik, istakao sledece: “Tragican je prošlogodišnji 11. mart, dan pogibije,ubistva predsednika Miloševica. Ovih godina kad otimaju Kosovo, kad pljackaju državu, kad rodoljube proganjaju, a izdajice placaju i dovode na vlast postoji i izdaja koja dolazi od najbližih. NJu cine pojedinci i grupe kojima nikad samo njihovi licni interesi nisu dozvolili da budu ljudi. Po pravilu ovu izdaju pocine bliski kojima je sve dato, koji su se u svemu okoristili i na kraju okoriste se najtežom izdajom. Bili su bliski ideji i coveku dok su od njega imali koristi. Napustili su i ideju i coveka kad je licna korist jedino mogla da bude u napuštanju tih istih ideja i tog coveka”.

D.D.

BORKA VUCIC POSETILA OPŠTINU PETROVAC

POMOC MLADIM POLJOPRIVREDNICIMA

U poseti petrovackoj opštini, prošlog ponedeljka, boravila je Borka Vucic, predsedavajuci Skupštine Srbije i predsednik upravnog odbora Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika. Tim povodom predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik Miletic Mihajlovic, kao i direktor Agrarnog fonda, Radovan Davidov, priredili su prijem u maloj sali Skupštine opštine. Prijemu su prisustvovali predstavnici jednog broja mesnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i agrarnog fonda. Pozdravljajuci uvaženu gošcu, Miletic Mihajlovic je istakao: „Cast i zadovoljstvo mi je da u ime Skupštine opštine i u svoje ime srdacno pozdravim Borku Vucic, predsedavajucu Narodne skupštine i da kažem da smo pocastvovani Vašim dolaskom. Prilika je da popricamo o svim aktuelnostima u Skupštini, o stanju u poljoprivredi i o fondu za edukaciju mladih poljoprivrednika.” U nastavku pozdravne reci gospodin Mihajlovic je izneo licnu kartu opštine, posebno naglašavajuci potencijale mlavskog kraja u razvoju poljoprivrede i turizma, a zatim je uglednom gostu urucio prigodne poklone.

Zahvaljujuci se na dobrodošlici i gostoprimstvu, Borka Vucic je podsetila da se angažovala u politici kao poslanik posle provedene 42 godine u bankarstvu i osam godina rada u Fondu, a kao nestranacki kandidat na listi SPS, jer i na ovaj nacin želi da pomogne svojoj zemlji. Socijalisticka partija Srbije se podmladila i konsolidovala svoje redove, izabrala je novo rukovodstvo , a posebno joj se dopada pored socijalnog, ekonomski program ove partije, a zatim je nastavila: „Na prvoj sednici Skupštine Srbije usvojili smo rezoluciju o Kosovu i Metohiji u jednoj demokratskoj atmosferi. Smatram da treba brzo nastaviti razvoj zemlje koji je u zastoju poslednjih godina, a da ce Skupština svojim radom, kako u ekonomskoj, tako i u politickoj sferi, dati doprinos za to. Kod nas je uništeno domace bankarstvo, a ove strane banke ne ulažu u privredu, vec samo gradanstvu daju kredite uz visoke kamate, pa je razvoj zemlje zapostavljen.

Nije prezentovan ni završni racun države, mi ne znamo bilanse, pa se nadam da cemo to saznati kroz rad skupštinskih tela i odbora. Pojedine grane privrede su zapostavljene, a tu pre svega mislim na poljoprivredu, nemamo strategiju razvoja ove oblasti i nedostaje nam pravi agrarni budžet. Svi pricaju o velikim deviznim rezervama zemlje, a mi ne znamo od cega se one sastoje. Posebno cu se zalagati da se poveca proizvodnja a samim tim i zaposlenost, jer je to jedini nacin izlaska iz ekonomske krize”.

Govoreci o radu Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika Borka Vucic je istakla: „ Mi radimo vec devet godina. Kada je pocelo bombardovanje formirali smo ovaj fond da bi olakšali i prikupili sredstva za prolecnu setvu. Prikupili smo za te namene 270 miliona dinara. Povezli smo se i sa dijasporom i ponudili dopunsko obrazovanje mladim seljacima u svim oblastima. Finansirali smo programe kao što je proizvodnja cokolade, uzgajanje cveca za Holandiju i stipendirali programe za preradu voca i povrca, mleka i drugo. Posebno bih izdvojila našu veliku akciju pod nazivom „Jedan prvak, jedno drvo”, gde školama po Srbiji isporucujemo sadnice voca, uglavnom šljiva na osnovu broja ucenika. Do sada smo posetili preko 200 škola i posadili 42.000 sadnica voca”.

Posle prijema u Skupštini opštine gospoda Vucic je sa svojim saradnicima i domacinima obišla mesnu zajednicu Oreškovica, gde je mladima iz tog sela prezentovala delatnost i ciljeve Fonda.

D. Ilic

STANJE OZIMIH KULTURA U BRANICEVSKOM OKRUGU

NE CEKATI SA PRIHRANOM

Na podrucju Branicevskog okruga krajem februara i pocetkom marta zadržalo se neobicno toplo vreme za ovaj period godine, kao i prisustvo padavina. To je pogodovalo narocito onim usevima ozime pšenice koji su bili prihranjeni neposredno pre toga, jer su padavine omogucile da azotna dubriva dospeju u zonu korenovog sistema, što je dobro i za jare useve posejane u optimalnom roku.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac, ozima pšenica koja je posejana u optimalnim rokovima setve nalazi se na vecini parcela u fazi pocetka vlatanja. Poljoprivredni proizvodaci koji nisu prihranili ozimu pšenicu to bi trebalo da urade u narednom periodu, jer ona pšenica koja je posejana narocito u ranim rokovima setve pokazuje znake gladovanja zbog potrošenog azota. Inace, i dalje je u toku setva jarih žitarica i lucerke. Oni poljoprivredni proizvodaci koji nisu zatvorili brazde to bi trebalo da urade kako bi sprecili isparavanje vlage iz površinskog sloja zemlji-šta.

D.D.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - ZORAN STANCIC IZ KALIŠTA

SELJAK NEMA RADNO VREME

Troclano domacinstvo Zorana Stancica iz Kališta bavi se stocarskom, ratarskom proizvodnjom i otkupom mleka. Ukupno obraduju 13 hektara zemlje, od cega je 6 hektara pod zakupom. Na tim površinama zastupljene su sledece kulture: 2 hektara pšenice, 3 hektara deteline, 1 hektar jecam, ovas, grahorica i grašak (1 hektar) i ostatak je namenjen za kukuruz koji služi za ishranu krava i svinja. Što se mehanizacije tice, Zoran ima dva traktora, sejalice za pšenicu i kukuruz, setvospremace, tanjirace i balirku.

“Imao sam cetrnaest krmaca, sada sam ostao na šest zbog smanjenog plasmana. Što se krupne stoke tice, posedujem osam krava i tri teleta uglavnom simentalske rase koje su odlicne za tov, a od skora sam kupio i dve krave u PKB -u rase crno -beli holštajn koje daju dosta mleka. Bavim se i otkupom mleka i trenutna cena iznosi 16 dinara, plus premija od tri dinara koju država obezbeduje. Ujedno cena mleka zavisi od masne jedinice i bakteriološke ispravnosti i veoma je bitno da se pravilno održava higijena muznih krava. Imam dobru saradnju sa Imlekom vec cetiri godine, masnoca mleka je uvek u granicama od 4 - 4,20 i do smanjenja cene dolazi samo kada nastanu promene mleka zbog bakterija usled toplog vremena ili slabije higijene. Trenutno otkupljujem 400 litara mleka dnevno od 15 proizvodaca koji su uglavnom iz Kališta, a dnevno moje krave daju oko 40 litara mleka”, istice Zoran Stancic.

Radni dan ovog vrednog poljoprivrednika pocinje u pet casova izjutra i traje sve do kasno u noc, tako da mu ostaje malo vremena za slobodne aktivnosti. Na površini od 30 ari Stancici gaje povrtarske kulture: papriku, krompir i pomalo bostan od kojih se solidno zaradi u jesen, a za te poslove zadužen je ženski deo porodice.

“U skorije vreme planiram da uzmem dugorocan kredit kako bih proširio svoje kapacitete sa nekoliko crno -belih holštajna i napravio bih još jedan objekat, jer imam dosta mesta za ispašu i ispust”, rekao je na kraju Zoran Stancic.

D.D.

VLASTIMIR PETROVIC (62) IZ RAKOVE BARE KOD KUCEVA, MAJSTOR ZA NAJPOZNATIJI HOMOLJSKI SPECIJALITET

KACAMAK ZA DUG ŽIVOT

KUCEVO.-U Zviždu i Homolju je odvajkada kacamak bio i ostao, specijalitet nad svim specijalitetima. Ko ga nije probao taj ne zna koliko vredi i koliko je ukusan. A sprema se na starinski viševekovan nacin. Poznati majstor u ovom kraju šesdesetdvogodišnji Vlastimir Petrovic-Ciku iz Rakove Bare kod Kuceva,otkriva tajnu pripremanja homoljskog kacamaka koji je ušao kako istice, i u menije elitnih Evorpskih restorana.

- Kacamak se priprema od belog kukuruznog brašna,takozvanog starog seljackog tvrdunca, mlevenog u vodenici potocari. To vodenicno brašno uzima se iz džaka sa drvenim kutlom koje je slade i ukusnije od onog koje se samelje na mlinu cekicaru - kaže Vlastimir.-U bakrac se sipa dva litra vode i pusti da dobro provri,a zatim se sipa brašno i meša drvenom varjacom ,,kacamilom’’ oko 3o minuta.Kada se kacamak odvoji od bakraca istrese se na drveni lopar napravljen od bukve i sece u komade koncem ili drvenim nožem. Jede se uz ovciji ili kravlji sir,meša sa mlekom.Kacamak dobro ide i uz paprikaš ,,becar’’,prženo meso iz salamure, a prava poslastica je kombinacija ,,hladno pecenje-vruc kacamak’’.

Tajna spremanja homoljskog kacamaka je “svojevrstan miraz” koje devojke nose sa sobom u momkovu kucu prilikom udaje.

Vlastimir Petrovic-Ciku, majstor za kacamak kaže da kotlic u kome se sprema ovaj specijalitet treba da bude tucan i od bakra. Takav bakrac traje i po sto godina.

U staro vreme se u Homolju kacamak pripremao samo u blagdane,povodom seoskih slava i zavetina. Pojedini siromašni seljani radili su i nadnicili za dnevnicu od jednog kilograma belog kukuruznog brašna.Sada se kacamak u Zviždu i Homolju kao tradicionalno jelo cešce koristi nego ranije kao zdrava prirodna hrana, bez imalo hemijskih supstanci. Inace,kacamak je dodaje Vlastimir,dijetalna hrana,dobar za procišcavanje krvnih sudova od masnoce a i povoljno utice i na dugovecnost ljudi.

LJ.Nastasijevic

NARODNI POSLANIK IZ BRANICEVSKOG OKRUGA - MILETIC MIHAJLOVIC

CAST I OBAVEZA

Opština Petrovac i u novom sazivu republickog parlamenta ima narodnog poslanika. Zahvaljujuci izuzetno dobrom rezultatu koji je ostvarila Socijalisticka partija Srbije u petrovackoj opštini, jedini poslanik ove stranke iz Branicevskog okruga je Miletic Mihajlovic - Tica, predsednik Skupštine opštine Petrovac. Po zanimanju je profesor, završio je Prirodno - matematicki fakultet u Beogradu, bio je dugogodišnji direktor petrovacke Gimnazije. Obavljao je znacajne politicke funkcije, bio je potpredsednik Skupštine opštine, kao i potpredsednik OO SPS. U više navrata biran je za clana Glavnog odbora SPS, a sada je predsednik Opštinskog odbora i Okružnog odbora SPS. Nakon 7. kongresa izabran je za clana Izvršnog odbora GO SPS.

Prvi susret sa obavezama poslanika imali ste na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, kakvi su utisci?

„Kao što je poznato, prva sednica je održana u zdanju Doma narodnog parlamenta i imala je veliki znacaj zbog pitanja koja su tada razmatrana. Po zakonu sednica je mogla i kasnije da se zakaže, ali zbog pitanja ocuvanja Kosova i Metohije, odnosno suvereniteta i celovitost Srbije, požurilo se sa usvajanjem nove rezolucije o Kosovu, kao i davanju legitimiteta pregovarackom timu za razgovore o statusu Kosova. Verifikovani su samo mandati poslanika, a izbor radnih tela i rukovodstva Skupštine ostavljena su za sledecu sednicu. Posle govora stranackih prvaka, vodila se diskusija u jednoj demokratskoj atmosferi i na kraju je usvojena rezolucija o Kosovu i Metohiji, velikom vecinom glasova. Moji licni utisci su impresivni. Cast je biti u sastavu Narodne skupštine, u jednom takvom zdanju, domu srpske države i to obavezuje svaku stranku i coveka posebno. Licno cu se truditi da na jedan dostojanstven i pravedan nacin predstavljam sve gradane ovog kraja”.

Prilikom izglasavanja Rezolucije Skupština nije bila jedinstvena, i to je bila glavna vest svih, pre svega zapadnih medija?

„Mi smo ocekivali da poslanici oko LDP-a nece glasati za rezoluciju, jer to su nagoveštavali kroz svoju izbornu kampanju i program koji sprovode. To je jedan gradanski koncept, podreden globalistickim principima, podržan od dela medunarodne zajednice, koji zanemaruje nacionalni i državni interes. NJihov pristup za nas nije prihvatrljiv, jer mi ne možemo da se odreknemo dela teritorije, radi pristupa medunarodnoj zajednici, jer to do sada nikom nije traženo”.

Konstituisana je Skupština, a šta poslanici misle oko formiranja nove vlade?

Oko izbora nove vlade nije bilo reci, jer je i bilo rano govoriti o tome. Smatram, da zbog odnosa medu strankama koji trenutno vlada na politickoj sceni Srbije, a da smo mi kao država slobodni da sami pravimo vladu, ona bi bila sasvim drugacija od opcija koje se sada primenjuju. Snažan pritisak medunarodne zajednice i svetskih centara moci na takozvani demokratski blok, doprinece da se iz ovih struktura formira vlada. Zato do sada nisu birani ni skupštinski funkcioneri, jer ce i oni biti iz te koalicije. Mi cemo biti opozicija i davacemo svoj doprinos zarad interesa države, mada smo u ovim teškim trenucima spremni i da razgovaramo o koncetracionoj vladi, ali to je trenutno samo teoretska mogucnost”.

Kako ocenjujete protekle parlamentarne izbore, sa stanovišta vaše partije?

Protekli izbori održani 21. januara bili su posebno znacajni za SPS, pre svega za njegovu buducnost. Trebalo je da budemo zbrisani sa politicke scene Srbije. Formirana je partija penzionera, udružena sa Covicem, koja je trebalo da pokupi naše znacajno biracko telo, koje tradicionalno glasa za SPS. Kod nas je delovala i Vlaška demokratska stranka sa ciljem rumunizacije istocne Srbije i daljeg razbijanja srpske države. Zatim, ostali smo bez Slobodana Miloševica, održavan je 7. kongres, vladala je neizvesnost oko novog rukovodstva partije i to je samo otežavalo našu poziciju, a da ne govorim o propagandi na sredstvima javnog informisanja, koja je i tekako bila uperena protiv nas.

U takvim uslovima, na lokalu, mi smo ipak uspeli da jasno profilišemo svoju politiku i privukli smo veliki broj biraca, daleko veci od proseka na nivou Republike. Mi u Petrovcu smo za SPS osvojili 19,58 odsto glasova i po tim rezultatima smo treci u Srbiji, odmah iza LJubovije i Trgovišta.

Smatram da smo napravili veliki uspeh, postigli smo dobar rezultat i dobili smo poslanika, tako da možemo da kažemo da smo svoj cilj ostvarili. Tu dugujem veliku zahvalnost kandidatima koji su zajedno sa mnom bili na listi, Dragoljubu Milosavljevicu i Vedrani Babic, koji su u jednakoj meri dali svoj doprinos u ostvarivanju ovih rezultata, a zahvaljujem se i šefu izbornog štaba Radiši Dragojevicu, predsedniku opštine, kao i svim aktivistima, clanovima, simpatizerima SPS, kao i drugim gradanima koji su glasali za našu listu”.

Velike su obaveze pred Vama, šta gradani Petrovca mogu da ocekuju od realizacije poslanickih programa, da ne kažem obecanja?

„Prvo da kažem da cu se sa svojim kolegama i iz drugih partija, a koji su iz Branicevskog okruga, zalagati da što više Republika ucestvuje u realizaciji programa razvoja svih opština Branicevskog okruga. Što se naše opštine tice, podržacu sve programe koje je usvojila Skupština opštine i koji se realizuju ili ce se tak realizovati. Da podsetim u 2007. završicemo sportsku halu, nastavice se sa asfaltiranjem puteva i ulica na teritoriji cele opštine, pomagacemo Srpsku pravoslavnu crkvu u izgradnji i renoviranju svojih objekata, pružicemo pomoc mesnim zajednicama u izgradnji infrastrukture (putevi, vodovodi, elektrifikacija, telekomunikacije, mostovi, škole,). Stipendiracemo i ubuduce jedan broj studenata, nastavicemo sa izgradnjom sportskih terena i domova kulture. Pomagacemo i druge sadržaje u interesu naših gradana, jer i do sada smo podržavali sve inicijative koje su poticale iz mesnih zajednica i gde su ljudi bili spremni da zajednicki radimo na poboljšavanju životnih uslova”.

Da li ce raditi i poslanicka kancelarija?

Naravno, dužnost mi je da budem na vezi sa lokalnom samoupravom, a to mi nece biti teško jer sam i sam njen deo. Kao poslanik moja vrata su otvorena za sve gradane i Petrovca i šire iz okruga, jer mi moramno da zastupamo njihove interese, bez obzirea na stranacku pripadnost.

D. Ilic

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE

PRELAZNE OCENE ZA RAD I PROGRAME JAVNIH PREDUZECA I USTANOVA

Opštinski parlamet održao je 17. sednicu prošlog petka, na dnevnom redu bilo je 30 tacaka, a posle višecasovnog rada koji je protekao u jednoj tolerantnoj i demokratskoj atmosferi, sva pitanja koja su se našla na dnevnom redu, usvojena su od strane skupštinske vecine.

Od obimnog dnevnog reda, jedno od najznacajnih pitanja je bilo usvajanje završnog racuna budžeta opštine Petrovac za 2006. godinu. Budžet je ostvario u prošloj godini prihod od 280.412.127. dinara, a budžetski korisnici potrošili su 267.378.190 dinara, dok je za tekucu budžetsku rezervu izdvojeno 8.061.023. dinara. U raspravi koja je usledila odbornik Gradimir Ivankic izneo je primedbe na male prihode ostvarene od komunalnih taksi za reklamne panoe, kao i od legalizacije bespravno podignutih objekata, a posebno je kritikovao izdvajanje nedovoljno sredstva za projektnu dokumentaciju, jer su oni osnov za razvojne projekte. Takode je napomenuo da sredstva izdvojena za suzbijanje narkomanije, koja su u potpunosti realizovana, nisu izazvala neku vidljivu aktivnost u javnosti.

U raspravi je ucestvovao i odbornik Milance Acimovic koji je tom prilikom istakao: „ Imam primedbu na raspodelu donacija sportskim klubovima. Oko 47 odsto sredstava dobio je FK „Sloga”, a ukupno, klubovi sportskog društva „Sloga” potrošili su 71 odsto sredstava, što smatram da je mnogo. Ovakva raspodela je nepravilna, zalažem se za finansiranje sporta, ali mi nemamo strategiju finasiranja sporta. Smatram da Sportski savez mora da nacini taj plan finasiranja i da svaki klub u opštini, u skladu sa usvojenim kriterijumima raspodele, dobija stredstava iz budžeta, bar da svoje obavezne troškove mogu da plate”.

Odgovarajuci na pitanja odbornika predsednik opštine Radiša Dragojevic je rekao: „ Kao naredbodavac budžeta u obavezi sam da prokomentarišem ove primedbe, ali o ovome sam pricao i prilikom rebalansa budžeta na prošloj sednici. Smatram da su prihodi od komunalnih taksi mogli da budu veci, ali tu je i veca uloga urbanistickih službi, koje treba da ustroje red u ovoj oblasti. Što se tice legalizacije došlo je do zastoja i nisu ostvareni planirani prihodi, jer je od strane Ministarstva za kapitalne investicije najavljeno menjanje propisa i smanjenje naknade i mnogi sada cekaju povoljnije uslove, a mi te prihode delimo sa mesnim zajednicama u odnosu 60 odsto za mesne zajednice, a 40 odsto za opštinu. Projekti su znacajni i mi cemo ove godine izdvojiti veca sredstva za njih, a što se tice borbe protiv narkomanije predlažem da za sledecu sednicu spremimo izveštaj i iz te oblasti. Smatram da Savet za borbu protiv narkomanije dobro radi, angažovali smo uglednog strucnjaka iz Beograda prof. dr. Ivana Dimitrijevica, koji je uradio istraživanja po školama i u toku je izrada studije o tome, održana su predavanja po školama, formirali smo savetovalište za mlade pri Zdravstvenom centru, a tu su i druge aktivnosti.

Sportu u opštini poklanjamo znacajnu pažnju i ispunjavamo sve zahteve koji su ispostavljeni od strane klubova. Tacno je da nemamo neki odreden kljuc za raspodelu sredstava, ali smo sredstva odobravali i u skladu sa rangom takmicenja. Sloga je opštinski klub, i od ovih sredstava znacajan deo je otišao za izmirenje obaveza i dugova iz ranijih godina, to jest od 2000 godine, koji su sudskim presudama sada stizala na naplatu. Klub trenutno dobro radi i nema tekuca dugovanja, a u svom sastavu ima veliki broj selekcija koje okupljaju mlade”.

Po usvajanju završnog racuna odbornici su najveci deo sednice posvetili usvajanju izveštaja o radu u prošloj godini i planovima rada za 2007. godinu javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac opština. Najviše interesovanja izazvao je deo kada se raspravljalo o Direkciji za izgradnju i razvoj. Primedbe odbornika Gradimira Ivankica, Milanceta Acimovica, Nebojše Janicijevica, Dobrice Milosavljevica i Milana Miškovica odnosili su se na kvalitet obavljenih radova na lokalnom putnom pravcu Šetonje - Busur, nedovoljnu izradu projekata, izradu ulica i trotoara u Petrovcu, koji su u zastoju bili prošle godine, kao i lošu ulicnu rasvetu u gradu.

U svom izlaganju Mirko Stankovic, direktor Direkcije za izgradnju i razvoj je rekao: „Što se tice kvaliteta radova na novoasfaltiranim putnim pravcima, moram da kažem, da se vršio atest kvaliteta i podloge i asfalta, a pocetkom aprila bice formirana komisija koja ce i izvršiti tehnicki prijem ovih radova, a u njima ce biti i predstavnici mesnih zajednica. U ulici „Petra Dobrnjca” radicemo etapno trotoare, i to prvo od motela „Lepeza” do autobuske stanice, slažem se da je ulicna rasveta u Petrovcu loša i predstoje razgovori sa Elektromoravom da se to poboljša”.

U raspravi o izveštaju o radi KJP „Izvor” stavljene su primedbe na trošenje sredstava na licne rashode i naknade, kao i na neispunjavanje obaveza uplate naknade za Agrarni fond. Inace, ovo preduzece u ovoj godini ocekuju velike investicione aktivnosti na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju, jer predstoji izgradnja filterskog postrojenja, zapocece i aktivnosti na zameni cevovoda, a odbornici su odlucili da to bude i prioritet u radu i finansiranju u opštini Petrovac. Milenko Vicentijevic, direktor KJP „Izvor” podsetio je i na velika dugovanja od desetak miliona dinara, prema ovom preduzecu, od strane Direkcije za izgradnju i srednje škole „Mladost”, a koja se vec duži vremenski period ne izmiruju.

Izveštaji o radu i Planovi rada za 2007. godinu ostalih javnih preduzeca i ustanova usvojeni su bez neke velike rasprave i ozbiljnijih primedbi odbornika. Lokalni parlament je usvojio i izveštaj o izgradnji sportske hale u Petrovcu, kao i izveštaj o funkcionisanju sistema odbrane od grada na teritoriji radarskog centra Petrovac, a usvojen je i Opštinski operativni plan za odbranu od elementarnih i drugih vecih nepogoda za podrucju opštine Petrovac.

U delu sednice posvecene kadrovskim pitanjima doneto je rešenje o razrešenju Snežane Jovanovic sa mesta sekretara Opštinske izborne komisije, a za novog sekretara izabrana je Biserka Grujin. Imenovani su i novi clanovi u upravnim odborima srednje škole „Mladost” i Zavicajnog muzeja.

D.Ilic

STARI KOSTOLAC UOCI GODIŠNJICE APRILSKIH POPLAVA

USKRACENA RADOST PROLECU

Krajem juna prošle godine u opštini Požarevac je povodom katastrofalnih prolecnih poplava u obližnjem Starom Kostolcu, održan sastanak kome su prisustvovali predstavnici EPS-a, Srbija vode i resornih ministarstava Republike Srbije. Tom prilikom imenovani su projektant, izvodaci i investitori izgradnje odbrambenog nasipa koji bi u dužini od oko tri kilometara štitio ovo selo od buducih elementarnih nepogoda. Pored toga, isti skup se obavezao da se nakon procene Komisije meštanima isplati pravicna nadoknada štete. Da je dogovor ispoštovan, ministar za kapitalne investicije Velja Ilic i svi koji su ocigledno olako dali obecanja mnogo bolje bi prošli na minulim parlamentarnim izborima.

Nedavno je u svecanoj sali opštinskog zdanja povodom medunarodnog dana Civilne zaštite održana svecana sednica opštinskog štaba CZ na kojoj je bilo reci i o prošlogodišnjim poplavama u Starom Kostolcu, Bradarcu i Maruljevcu. Odbrambeni nasip u Starom Kostolcu nije izgraden, a šteta je procenjena na 28 miliona dinara, receno je izmedu ostalog.

- Trenutno stanje u Starom Kostolcu posle katastrofalnih poplava je veoma nezadovoljavajuce. Kao prvo, osim jednokratne pomoci od pet miliona dinara koje nam je u vidu prve pomoci uputilo Ministarstvo za kapitalne investicije, mi do današnjeg dana nismo ništa više dobili uprkos brojnim obecanjima. Od tih sredstava svako od preko osamdeset poplavljenih domacinstava osposobilo je u proseku po jednu sobu za koliko- toliko pristojan život. Zamislite život cetvoroclane, ponegde i vece porodice u tridesetak kvadrata. Kada je prošle godine posetio opštinu Požarevac, a potom i naše selo, ministar Velimir Ilic je obecao sanaciju štete na osnovu izveštaja Komisije koja je tim povodom vec bila formirana. Komisija je odradila svoj posao, i to je sve. Mi do današnjih dana nemamo nikakvih informacija o sudbini tog izveštaja koji je upucen Ministarstvu za kapitalne investicije. što je još gore, velika oštecenja prilikom poplava pretrpela je toplifikaciona mreža, ljudi su se pocetkom zime smrzavali, srecom nastupili su topliji dani, kaže Mirko Marjanovic, predsednik Saveta MZ Stari Kostolac.

Kao drugi, ništa manji problem, Marjanovic navodi izgradnju odbrambenog nasipa koji je na osnovu letošnjih dogovora u opštini Požarevac, krajem novembra trebalo da bude vec izgraden.

- Od svega toga jedino je gotov projekat koji je pre mesec dana uradio beogradski institut Jaroslav cerni. Za izgradnju nasipa imali smo dve mogucnosti. Prvu, da se ljudi saglase sa pocetkom izgradnje i da administrativna procedura prati te radove u hodu, u jednom terminu. Zbor gradana je prihvatio da se paralelno radi na eksproprijaciji i proceni štete na ogradama i placevima duž trase nasipa. Medutim, cast pojedinicima, ali veci deo njih tražio je nenormalnu nadoknadu, žitelje Kobalove ulice ne zanima sudbina sugradana iz južnog dela koji je pretpreo daleko vecu štetu. Sve to rezultiralo je odlukom SO Požarevac da se ta tehnicka pitanja povere Zavodu za urbanizam koji ce popisati parcele za eksproprijaciju a potom ih dostaviti na proceduru u opštinskim organima. Zbog svega toga, moguce je nažalost da i ovog proleca po treci put doživimo ono što nam se zbog tudeg nemara vec dogodilo. Sve je moglo na vreme da se uradi, ali ocigledno da naša opština nema mnogo uticaja u vrhu naše vlasti, smatra Mirko Marjanovic.

M. K.

STARI ZANATI

KOVAC: DRAGOSLAV ŽIVKOVIC IZ DUBRAVICE

PRAZNI MEHOVI

Od samog zacetka kovackog zanata, kovacima je, kao zaostavština mitologije gvozdenog doba po kojoj vatra i metal imaju natprirodna svojstva i svetog i demonskog karaktera, pripisivana moc da ucine dobro i zauzdaju zlo. Tako je njima pored izrade poljoprivrednih alatki, koje su hranile i maceva, koji su branili, poveravano i kovanje amajlija. Najcešce amajlije bile su iskovane kao narukvice ili pojasevi, a nosile su ih nerotkinje i žene cija su deca umirala.

Od nastanka pa sve do industrijalizacije, kovacima je bila poverena izrada svega, od noževa, eksera i klepetuša, pa sve do ralica i plugova i okivanja kola. Kada je tržište preplavljeno industrijskim proizvodima, esnaf je pokušao da se usprotivi korišcenju istih tako što je svim kovacima bilo zabranjeno da popravljaju fabricke proizvode. Ukoliko bi neko i prekršio zabranu, kazna je bila 10 dinara za esnafsku sirotinju. U prvoj polovini 20. veka, i pored ogromne konkurencije, ipak je bilo dosta kovaca, pa ih je tako u citavom srezu bilo 80. Da su fabrikanti ipak pobedili, danas dokazuje to što u citavom okrugu radi njih manje od deset.

Jedan od retkih, preostalih kovaca je i Dragoslav Živanovic iz Dubravice. Kako on sam kaže, nije više isto vreme. Nekada je sve vrvelo od naroda, te je za nekog i moglo da se radi. Danas ljudi sve više beže iz sela, beže od poljoprivrede, pa se znatno smanjio i broj ljudi koji traže njegovu pomoc. Samo u ovom selu, pre 30 godina bilo je posla za 8 kovaca, danas se time bavi samo, a i njegovo ognjište je precesto ugašeno. Davno je prošlo vreme, kada su se u hladnim zimskim vecerima, oko kovackog ognjišta ispredale price, i kada su smeh i graja dopirali kroz male, vatrom osvetljene prozore.

“Radilo se sve, zaprežna kola su okivana, radili smo banacanska kola, pa onda naša, i plugove i ralice dok je bila zaprega. Kovale su se i motike, a danas svako ima brusilicu, pa to sam radi. Ovo je sad drugo vreme, a svako vreme nosi svoje breme. Nekad se mnogo stvari pravilo od gvožca, a onda je u modu ušlo drvo, pa i drugi materijali. Sad i kad ima posla, to je uglavnom popravka kamiona”, kaže Draga kovac.

Iako se ovim poslom bavi preko 30 godina, nikada nije imao ucenika, niti se ikada iko i raspitivao za to. Po njemu to je zato što je kovacki posao prljav i težak, a mladi danas žele lak posao i brzu zaradu. On sam, ipak, nikada ne bi promenio zanat, niti se ikada pokajao što je to završio.

D. Demic

PREMA PODACIMA EPIDEMIOLOŠKE SLUŽBE ZA JAVNO ZDRAVLJE U POŽAREVCU

SVE MANJE GRIPOZNIH

Epidemiološka služba Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu nastavlja da prati kretanja bolesti koje imaju simptome iste ili slicne gripu na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga. Podaci se prikupljaju svakodnevno, a jednom nedeljno o tome se obaveštava Institut za javno zdravlje “ Batut” u Beogradu. Za sada je taj broj obolelih iz dana u dan sve manji, u pretpropšloj nedelji bilo je 507 registrovanih slucajeva oboljenja slicnih gripu, u prošloj pak sedmici smanjenje je na 167 kada je Branicevski okrug u pitanju. U Podunavskom okrugu brojka od 163 obolela svedena je na 70.

- Mislim da je ovo kraj bojazni od ovogodišnje epidemije gripa u Srbiji pa i u našem kraju. Preventivne službe domova zdravlja dobro su radile, imali smo dobru evidenciju i redovno prijavljivanje slucajeva, sprovedena je i dobra vakcinacija, postignut je dobar kolektivni imunitet i sve je to doprinelo da ne dode do epidemije gripa i da tako sacuvamo zdravlje stanovništva. Grip, doduše, može da se javi i kao pojedinacno oboljenje, i bice ga, javlja se i u letnjim mesecima. Ali kao visoko zarazno oboljenje karakteristicno za zimsku sezonu ono više nije opasnost, smatra dr Vera Jokovic Kostic, nacelnik Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

S.E.

“Nikola” kupio “Elite”

Na javnom nadmetanju, održanom prošle nedelje u Požarevcu, celokupnu imovinu MTK “Elite” AD u stecaju u Požarevcu i Kostolcu kupilo je TDP “Nikola” DOO iz Požarevca za 33,77 miliona dinara.

Prema informacijama koje nam je dostavio stecajni upravnik Miroslav Stojimirovic, oglas o javnoj prodaji celokupne imovine MTK “Elite” AD u stecaju objavljen je u dnevnim listovima “Politika”, Vecernje novosti” i “Danas” krajem januara, a u listu “Rec naroda” polovinom februara. Za imovinu u Jug Bogdanovoj 22 bilo je zainteresovano jedino TDP “Nikola” AD, dok je u nadmetanju oko imovine u Kostolcu ucestvovao i Nenad Kosijer iz Požarevca.

MATICNA SLUŽBA OPŠTINE POŽAREVAC

U SLUŽBI GRAÐANA

Maticna služba Opštine Požarevac je jedna od onih koje gradani najviše posecuju, ali je i najekspeditivnija. Ima nekoliko delatnosti: upis novorodene dece, izdavanje izvoda iz maticne knjige rodenih, obavljanje vencanja i izdavanje izvoda vencanih, izvoda o državljanstvu, kao i upisivanje cinjenica o smrti, a sav posao obavlja devetoro ljudi, maticar i njegovih osam zamenika.

Po recima Milomira Perica, šefa službe - maticara, najviše posla ima na izdavanju izvoda iz knjige rodenih, “jer razlicite organizacije i službe potražuju izvode ne starije od šest meseci, što je apsurdno. Što se tice budžeta, nama to ide u korist, ali je samo za vencanje zaista neophodno da svaki dokument bude mladi od šest meseci, kao bi se videla eventualna promena, inace izlišno je da se to radi i za neku drugu dokumentaciju. Povecan obim posla postoji i otuda što su naše stranke neupucene. Gradani su navikli da prvo izvade svu potrebnu, ali i nepotrebnu dokumentaciju, pa tek onda da se obrate nadležnoj službi za izdavanje licnih karata, pasoša ili neceg drugog, umesto da bude obrnuto. Cesto dolazi i do toga da ljudi greše u datumu rodenja. Kada dodu ljute se što nešto nije završeno, a sami su krivi za to. To ce se dešavati sve dok postoji praksa da unuci kod kuce spavaju, a babe i dede vade dokumentaciju umesto njih”.

Još jedan problem je i organizacija u opštini. Ne postoji prijemna služba, koja bi obaveštavala gradane šta se podnosi za izdavanje odredenog uverenja. Trenutno se radi na otvaranju uslužnog centra, ali dok on ne pocne sa radom “i dalje ce postojati problemi. Još nešto: veliki problem stvaraju obrasci. Kod nas ne postoji jednoobraznost u izradi obrazaca. Oni se cak i ne štampaju, vec se fotokopiraju, što je i mimo zakona o izradi obrazaca, ali je uzelo maha. To predstavlja problem za štampace i programe, ali i za stranke, te donekle usporava rad”, kaže Peric.

Maticna služba opštine Požarevac pokriva citav Branicevski okrug, jer je u Požarevcu locirana Bolnica. Sa pojedinim opštinama, kao što je opština Veliko Gradište, postoji izuzetno dobra saradnja. Sve što ova opština u toku dana putem interneta zatraži, istog dana je uradeno i otpremljeno. Takode, postoji i služba pošte, koji se bavi iskljucivo time da svi primljeni zahtevi budu uradeni i još u toku dana otpremljeni na adrese, a u službi se nadaju da ce i sa drugim opštinama uskoro biti uspostavljena takva saradnja.

D. Demic

NAUTICKO DRUŠTVO KOSTOLAC

OVOG LETA JOŠ CISTIJA VODA

Clanovi Nautickog društva u Kostolcu mogu da budu zadovoljni prošlom godinom. Kostolcani i Požarevljani koji leto provode na plaži “Topoljar” ,ali i ostali koji reku vole na drugaciji nacin, primetili su rad i napor Društva da pokrene potencijale ovog mesta. Oni kažu da uz malo podrške, mogu više i bolje.

- Zadovoljni smo uradenim ali i ove godine ocekuje nas dosta posla. U 2006. akcenat smo stavili na održavanje higijene.”Cistili” smo vodu, zbog poplave izvršili dezinfekciju plaže gde smo nasuli 500 kubika novog peska, redovno prskali protiv krpelja, peskarili smo i farbali skakaonicu, sredili ljulja-ške i klackalice, postavili nove klupe, kante za smece, koje su redovno pražnjene ... Uredili smo fasadu i krov objekta u kome se nalaze prostorije Društva dok je ova zima iskorišcena za sredivanje unutrašnjosti, kaže predsednik nautickog društva Siniša Živkovic i dodaje da je obnovljena i oprema Društva a nabavljena je i prva pedalina dok se u ovoj godini planira kupovina još nekoliko, u zavisnosti od finansijske situacije.

Sem dnevnih aktivnosti Društvo se potrudilo da sadržajem ispuni i vecernje casove jer su letnje veceri daleko prijatnije “na vodi”. Za te svrhe napravljene su dve koncertne bine.

- U saradnji sa Gradskom mesnom zajednicom , Ekološkim društvom “Zora” i Ribolovackim društvom “Dunavac” Kostolac organizovali smo “Dane Dunava” a ukljucicemo se i u ovogodišnju manifestaciju koja je ušla u kalendar medunarodnih. Imali smo i nekoliko rok “svirki”, koje su i u ovogodišnjem planu , a razmišljamo i o gitarijadi na kojoj bi se pojavili mladi neafirmisani rok muzicari. Sem pomoci Privrednog društva sve je finansirano od clanarine koja iznosi simbolicnih 100 dinara mesecno. Trenutno okupljamo oko 400 clanova a pozivamo i nove da se prikljuce jer je uclanjivanje u toku, kaže Slobodan Korunovic, sekretar Društva.

Prioritetan posao ove godine je postavljanje marine kao i cišcenje dna Dunavca od mulja.

- U dogovoru sa Privrednim društvom “TE-KO” Kostolac krajem meseca na “vodeni” reon plaže i groblja dolazi specijalan brod za cišcenje dna od trave i mulja što ce doprineti oslobadanju prirodnih izvora ciste vode koji se nalaze na dnu zatrpani velikim kolicinama mulja. Kada oni budu oslobodeni, voda, ciji je kvalitet i prošle godine bio na zavidnom nivou, bice još cistija. Takode, izvadeni mulj odlagace se na obalu preko puta gde ce biti izradena takmicarska staza za ribolov koja ce imati licencu za medunarodna takmicenja i biti po svim evropskim standardima. Ocekujemo vadenje 15-20 hiljada kubika materijala, najavljuje Živkovic.

Dugo ocekivana i neophodna marina bice takode uradena po evropskim standardima. Za pocetak bice dugacka oko stotinu metara a imace vodu i struju. Sa recnom kapetanijom u Velikom Gradištu dogovoreno je registrovanje camaca i polaganje ispita za upravljanje motornim camcima a svi zainteresovani mogu se javiti u prostorije Društva koje se nalaze na kostolackoj plaži.

- Najveci problem nam predstavlja osposobljava-nje kanalizacije u smislu izrade prepumpne stanice i povezivanja na kanalizacione vodove cime bi se oslobodili septickih jama. To ne možemo sami. Potrebna nam je pomoc Opštine i svih onih koji smatraju da priroda i onakvo mesto to zaslužuju, dodaje Živkovic.

T.R.S.

PROLECE - PRAVO VREME ZA "GLIST - HUMUS"

LEK ZA MRTVA ZEMLJIŠTA

O “Kaliforniji” , jednoj od najvecih uzgajivacnica kalifornijskih glista koja se nalazi u Kostolcu vec smo pisali. Pocetak proleca pravo je vreme da se podsetimo proizvoda u ciji su se kvalitet uverili mnogi, narocito oni koji “od zemlje žive”. Višego-dišnje iskustvo i saradnja sa eminentnim strucnjacima i institucijama koje se bave problematikom poboljšanja kvaliteta zemljišta rezultiralo je proizvodnjom veoma kvalitetnog humusa i produkcijom visokokvalitetnih legala.

Vrednim radom glista organski otpaci pretvaraju se u visokovredne proteine. Seja-njem trave i dubrenjem humusom mrtva i kisela zemljišta se pet puta brže oporavljaju od onih kojima se dodaju mineralna dubriva. To je dokazao i vlasnik farme kalifornijskih glista u Kostolcu Luka Soldatovic koji trenutno održava oko 200 legala glista i proizvodac je najfinijeg dubriva. On je uspeo da na neplodnoj crvenki proizvede zdrave i krupne plodove a u vrednost njegovog rada uverili su se mnogi pocev od naših najpopularnijih fudbalskih klubova “Zvezde” i “Partizana”, ciji su tereni oplemenjeni ovim dubrivom, pa do mnogobrojnih individualnih poljoprivrednih proizvodaca voca, povrca i cveca. Danas, kaže Luka, “ide nešto slabije” ali ljudi se i dalje raspituju .

- Izgleda je besparica. Imam stalne mušterije koji bi kupili vece kolicine ali danas se štedi na svemu. Takvo je vreme. Iako moj proizvod nije skup. 10 dinara kilogram, koji zamenjuje 4 kilograma veštackog dubriva a vredi i isplati se višestruko, kaže.

Luki Soldatovicu je jedna od najvecih želja da ovo dubrivo upotrebi za biološku rekultivaciju mrtvih, degradiranih zemljišta na jalovištima uglja u Kostolcu. U avgustu prošle godine od Instituta za zemljište dobio je sertifikat koji potvrduje da “Glist - humus” prema svom hemijskom sastavu predstavlja odlicno sredstvo za ishranu biljaka i popravljanje nepo-voljnih svojstava zemljišta.

Primena “Glist- humusa” je široka: od dubrenja povrtarskih i vocarskih kultura, cveca, travnjaka do melioracije siromašnih zemljišta, jalovišta, pepelišta i slicnog, zapisano je u rezultatu analize ovog proizvoda koji je uradio Institut za zemljište u Beogradu.

“Svete” gliste

Da su gliste korisne znali su još stanovnici starog Egipta, pre oko 5.000 godina.Tamo su one bile proglašene zašticenom vrstom a stanovništvu bilo najstrožije zabranjeno da ih odnosi iz doline Nila, jer im se pripisivala tajna plodnosti tog podrucja.

Grcki filozof Aristotel nazivao ih je “crevima zemlje”.

Mnogo godina kasnije 1837. Carls Darvin, nakon dugogodišnjeg proucavanja, u svojoj knjizi tvrdio je da ne postoje druge životinje, koje su u istoriji sveta igrale tako važnu ulogu kao što su ova mala stvorenja.

Gliste svoju popularnost , ipak, duguju americkim ribolovcima koji su nakon Drugog svetskog rata poceli masovno da ih uzgajaju koristeci ih kao mamac za ribu.

T.R.S.

USKORO U KOSTOLCU

PREDSTAVNIŠTVO AGENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE

Uskoro ce u delu prostorija kostolacke Mesne zajednice sa radom poceti predstavništvo nacionalne Agencije za zapošljavanje. Predsednik GMZ Kostolac Predrag Slavkovic kaže da je Savet GMZ odobrio Službi korišcenje prostorija te da ce nezaposleni Kostolcani uskoro sve potrebe vezane za takozvani Biro moci da, umesto u Požarevcu, obave u Kostolcu.

T.R.S.

PROLECNO CIŠCENJE

OTPAD NA SMETLIŠTE

Najavljena prolecna akcija cišcenja Kostolca pocela je u subotu a nastavice se pocetkom radne nedelje. Nosilac akcije je JKP “Komunalne službe” a aktivno ucešce i pomoc pružaju GMZ Kostolac, Privredno i Ekološko društvo, kao i druga preduzeca koja su se kroz pomoc u mehanizaciji pridružila akciji. U akciji ce, izmedu ostalog, biti ocišcene i divlje deponije a predsednik kostolacke Mesne zajednice i predstavnici Komunalnog mole gradane da ubuduce sav otpadni gradevinski i drugi material odnose na gradsko smetlište. Odlaganje na tom prostoru se ne placa a buldožer rasporeduje otpad po redosledu, te nije potrebno stvarati divlje deponije u ili van grada.

T.R.S.

KUD KOSTOLAC

DAMAMA U CAST

Folklorni ansambli KUD-a Kostolac u petak su po trinaesti put oduševili Kostolcane koncertom "Za mame i dame". Odigravši igre iz razlicitih krajeva Srbije iskusni folklorci ali i oni najmladi popunili su u petak dva puta salu kostolackog Doma kulture.Tradicionalni koncerti posveceni lepšim "polovinama " održavaju se svake godine dan uoci ili nakon 8. marta.

T.R.S.

NASTUP DECJEG HORA “DUNAVSKA LIRA”

JEDINI U REGIONU

U holu Doma kulture u Kostolcu Decji hor “Dunavska lira” Kostolac imao je svoj prvi veci nastup. Koncert kome su uglavnom prisustvovale dame bio je i posvecen njima i njihovom prazniku, 8. martu. Decjim horom u kome pevaju deca školskog uzrasta, dirigovala je Nada Rajicic. Inace ovaj hor osnovan je pre godinu dana i jedini je decji hor u regionu. U protekloj godini zabeležio je desetak manjih nastupa.

- Decji hor “Dunavska lira” osnovan je 1. aprila 2006. godine a na ovaj nacin, sem poklona mamama za Dan žena, nastup obeležava i godišnjicu postojanja hora. Decji hor Kostolcu znaci mnogo i nadam se da ce dugo trajati, rekla je Nada Rajicic.

Danas Muzicko društvo Kostolac okuplja Duvacki orkestar, Hor “Dunavska lira” i Decji hor pod istim imenom. Duvacki orkestar osnovan je 1937. godine, u kontinuitetu radi više od 35 godina a može se pohvaliti sa više od tri hiljade nastupa. Hor “Dunavska lira” osnovan je 1980. godine od kada su clanovi hora nastupali preko 600 puta u zemlji i inostranstvu. Decji hor beleži godišnjicu postojanja. Umetnicki rukovodilac i sekretar Društva je Dobrica Mitic.

T.R.S.

IZBORNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE ZADRUŽNOG SAVEZA U POŽAREVCU ZAKAZANA ZA 15. MART

ZADRUGE IMAJU PRAVO NA ŽIVOT

- Prvi put vecinu u organima i telima Zadružnog saveza cine zadrugari

- Kadrovska lista na razmatranju stare i nove skupštine

Osnovni zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga sa sedištem u Požarevcu, na svojoj izbornoj sednici Skupštine, koja se održava u Domu kulture a pocinje u devet sati, sumirace i oceniti aktivnosti u predhodnih pet godina i trasirati put za rad u narednih pet godina izbornog mandata.

- Kao i drugi delovi društva, i zadružni sektor je u proteklom periodu preži-vljavao svoje teške dane, istice mr Bogdan Živanovic, predsednik Saveza. - Cak bih rekao da je u zadrugarstvu bilo teže, jer je za svoju poziciju imao i otežavajucu okolnost u vidu nerazumevanja društva.

Od svojih pocetaka, zadrugarstvo je (od pre 150 godina u Evropi i 112 godina u Srbiji), bilo utocište najsiromašnijih slojeva selja-štva. Naime, siromašni su uvideli da samo ujedinjeni u zadruge mogu da opstanu na surovom tržištu gde jaci pobeduju. I danas, u svetu su najrazvijenije zadruge u ekonomski najrazvijenijim zemljama. Samo kod nas, siromašni seljaci zaziru od svojih zadruga, izbegavajuci ih, nadajuci se u svoje sposobnosti da sami „nadmudre” „velike igrace” na tržištu, a ako ne uspeju, u pomoc pozivaju državu, koja ce uvek biti na strani organizovanih i udruženih. U Zadružnom savezu se smatra da seljaci treba da se vrate u svoje zadruge i svoja poljoprivredna udruženja, a ako ne uspeju da ostvare svoja prava, da osnivaju nove zadruge. Jer, zadruga - to su poljoprivrednici, zadrugari.

- U proteklom periodu pokušavali smo da uverimo zadrugare u cinjenicu da je zadruga njihova, da oni treba da se vrate i u njoj odlucuju, jer su se nekadašnji otudeni centri moci povukli, a tu prazninu cesto popunila zadružna administacija umesto pravih zadrugara, naglašava Živanovic, - Pomagali smo i incijative za osnivanje novih zadruga. Vodili smo akciju da zadruge pronadu dokumentaciju o zadružnoj svojini, kako im ono što su gradili ili nekad kupili, sutra ne bi bilo oduzeto, kao što se preti sa oduzimanjem Doma zadruga u Sindelicevoj ulici u Požarevcu, koju je Zadružni savez kupio 1939 godine...

- Cime ce se Vaš Zadružni savez baviti u narednom periodu?

- Otvorena su brojna pitanja, ali je novi Ustav dao zeleno svetlo zadrugama, jer je promovisao zadružnu svojinu, pored privatne i državne. Zadruge su ulagale u svoju materijalnu osnovu rada, ali i u prehrambenu industriju. Privatizacija je ucinila veliku nepravdu zadrugama: akcije su dobili gradani koji ni dinar nisu dali za MIP, Šeceranu, Mlekaru, HIP- Pancevo, itd, a zadruge, koje su u njih zaista ulagale, ostale su „kratkih rukava”. Bar treba da sacuvaju ono što još uvek imaju; dosadašnju formulaciju svog vlasništva „društvena svojina”, treba da administrativno preinace u „zadružnu svojinu”. Tacno je i to da je polovina zadruga prestala da radi, a od preostalih samo polovina vrši stvarnu zadružnu ulogu - kooperaciju sa poljoprivrednicima. Ali, to samo dokazuje da zadruge nisu bolje od ostatka privrede, kao i da moraju da se ‘’prestroje’’ tj. vrate svojim izvornim principima.

U dokumentima za izbornu sednicu se navodi da je imperativ opstanka zadruga - njihov razvoj. Ulaganje u nove proizvodne investicije vratice poverenje zadrugara, drugih seljaka ali i zaposlenih koji su suoceni sa beznadem. U posedu zadruga su brojni objekti, sada zapušteni. Tražice se suinvestitori da pokrenu proizvodnju, pre svega preradu. Da se osnuju male mlekare, sirare, klanice, hladnjace, pakerice... Ozbiljno ce se raditi na edukaciji, kako bi se direktori osposobili za izradu biznis planova, za menadžment i marketing, za tržište po ugledu na evropske zadruge - kooperative. Zadruge treba da se približe seoskim mesnim zajednicama, kao i udruženjima poljoprivrednika, cije osnivanje cemo potsticati. Kroz svoja strukovna udruženja poljoprivrednici mogu da reše mnoga od svojih profesionalnih i statusnih problema, tako da ne deluju razjedinjeno, u kom slucaju gube, vec zajedno, u kom slucaju mogu da brže dodu do ostvarivanja svojih interesa.

- Na sednici ce se izabrati i novi organi...

Konstituisace se skupština, izabrati predsednik Saveza, Upravni i Nadzorni odbor i radna tela. Bice zastupljene sve zadruge clanice saveza, s tim što ce se u organe po prvi put birati samo predstavnici clanica koje izmiruju svoje obeveze prema Savezu. Na listu kandidata nacelnu saglasnost je dala Skupština u prethodnom sazivu, što znaci da je lista bila na razmatranju kod zadruga tri meseca. Za predsednika Saveza je po drugi put predložen Bogdan Živanovic, diplomirani inženjer za zaštitu bilja i magistar organizacionih nauka.

APEL

Zadružni savez apeluje na Vladu Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da u mere agrarne politike i u novcane stimulacije uvrsti zadruge koje vrše osnovnu zadružnu ulogu - kooperaciju sa poljoprivrednicima.

Takode se apeluje da se pre usvajanja Zakona o zadrugama još jednom razmotri ideja o katastarskom preknjižavanju društvene svojine na korišcenju kod zadruga u zadružnu svojinu posebnim zakonom leh specijalis.

NAJAVA AKTIVNOSTI

U narednih mesec dana Zadružni savez u Požarevcu organizovace u okviru svog edukativnog cetra:

- Tecaj za osposobljavanje zadruga za izradu biznis planova,

- Instruktažu za agrobiznis marketing,

- Seminar za poljoprivrednike zadrugare koji su clanovi organa upravljanja u zadrugama, kako bi se osposobili i ohrabrili za vodenje politike svoje zadruge.

U narednih mesec dana planiran je i sastanak u Opštinskom vecu opštine, u proširenom sastavu, o zadrugarstvu u opštini Požarevac.

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (7)

EDUKACIJA

Svima je potrebno neprekidno usavršavanje, kako za profesionalne dužnosti, tako i za život. U poslovnom svetu nije sramota da covek nešto ne zna, ako je toga svestan i želi da nauci. Ali je sramota kad nezna i to krije od drugih i od sebe. Kažu da je najteže sa ljudima koji ne znaju i toga nisu svesni. Nešto je lakše sa onima koji ne znaju, ali znaju da ne znaju, tako da ima nade da ce saznati (nauciti). Sledeca stepenica rezervisana je za one koji znaju, a ne znaju da znaju. Naravno, najbolju poziciju imaju ljudi koji znaju i svesni su toga. Nažalost, mnoštvo naucnih i strucnih informacija ne omogucava ni jednom smrtnom bicu da se pohvali kako sve zna. Brz napredak nauke i tehnike svakoga od nas tera da celog života ucimo, proširujemo ili dopunjujemo svoja znanja, cesto i da ih menjamo novim saznanjima ukoliko su prethodna prevazidena.

Medu poljoprivrednicima, ili kako u žargonu kažemo seljacima, nepopularno je govoriti da oni nešto ne znaju. Tome su doprineli politicari koji pred izbore idu u sela i govore kako seljacima treba država da pomogne finansijski, a da se za proizvodnju ne brinu, to oni dobro znaju. Vekovima se to znanje prenosi sa kolena na koleno. Cak i agronomi po nekad imaju obicaj da kažu da seljaci znaju svoj posao!

Znanja nikad dosta: ucenje traje tokom celog ljudskog veka. Lekari kažu da pocinje još pre rodenja, u prenatalnom dobu, u utrobi majke. školsko obrazovanje jeste fundamentalno, ali nikako nije ispravno reci da je ono dovoljno. Posle školovanja tek se otvaraju mnogobrojna pitanja o kojima ucenik ili student nije ucio a praksa postavlja pitanja i traži odgovore. Zato je vec citav vek u razvijenom svetu na snazi teorija o permanentnom obrazovanju, narocito u periodu od pripreme za zaposlenje pa do korisne granice života (odlaska u penziju).

Poljoprivrednici cesto žive u uverenju da znaju svoj „seljacki” zanat i da tu nema šta da se uci. Koliko greše! Cak ne žele da se suoce sa svojim zabludama, gledajuci kako napreduje domacinstvo komšije koji se savetuje sa strucnjacima, cita strucnu literaturu, ide na sajmove, obilazi seljake za koje je cuo da posluju na moderan nacin, ucestvuje u studijskim putovanjima, služi se možda i internetom... Zavod za poljoprivredu „Stig” u Požarevcu dobar je primer da se o edukaciji poljoprivrednika može govoriti i na drugi nacin. Upravo je završena Zimska škola za poljoprivrednike, u kojoj su, tokom nedelju dana, najagilniji proizvodaci iz bliže okoline unapred postavili pitanja i okvirne teme koje ih zanimaju, za oblasti u kojima žele da napreduju. Odgovore su dobijali od kompetentnih strucnjaka. Srednja poljoprivredna škola kao i Viša tehnicka škola, poljoprivredno-prehrambeni otsek, obe školuju poljoprivredne strucnjake, medu kojima su mnogi došli iz jakih domacinstava sa namerom da se ostruce i vrate na svoju farmu. To zaista imponuje. Kada je rec o edukaciji za poljoprivredna znanja i veštine, bilo bi nepravedno pomenuti i druge pojedince i organizacije koji u svojim sredinama nastoje da poljoprivrednicima pruže najnovija znanja, savremene informacije iz struke i nauke. Tako, zavreduje pažnju Edukativni centar zemljoradnicke zadruge „Petrovac”, Centar za unapredenje poljoprivrede Žagubica, škola za poljoprivrednike u organizaciji zemljoradnicke zadruge u Simicevu, pa i Centar za edukaciju pri Zadružnom savezu u Požarevcu. Svojevremeno, kada je PIK Požarevac bio na svom poslovnom vrhuncu, sprovodio se seriozan program strucnog usavršavanja svih zaposlenih (a trebalo je da otpocne i svih kooperanata u zadrugama), koji je uz ostala pravila imao i to da svake godine svaki radnik završi bar jedan obrazovni oblik strucnog usavršavanja, zavisno od radnog mesta, struke, stepena strucnosti itd. Kombinata više nema, ali je ideja bila zaista originalna, pocela je da se sprovodi i izazvala je veliku pažnju onih koji su u državi pozvani da brinu o podizanju nivoa strucnih znanja radnika. Danas bi u svakoj radnoj sredini bio poželjan takav program sa principom da svaki poljoprivrednik završi bar jedan oblik obrazovanja (strucnog usavršavanja) svake godine. Ministarstvo poljoprivrede je proteklih nekoliko godina podržavalo organizatore edukacije seljaka, cinile su to i neke opštine, ali je to ipak od slucaja do slucaja, bez sistematskog rada. Setimo se, pre sto i više godina, prve zadruge u Srbiji su iz svojih skromnih fondova placale predavace iz grada da dodu u selo i održe predavanje o novim metodama gajenja biljaka, o nezi stoke, o higijeni hrane itd. U naslovu ovog teksta stoji pitanje Zašto seljaci ne vole zadrugu? Možda je odgovor u prekidu dobre zadružne prakse da organizuju edukaciju seljaka?

Bogdan Živanovic

U DOMU KULTURE POŽAREVAC

PRIZNANJA ZA REKORDERE

- Manifestacija posvecena pregaocima u poljoprivredi

Istog dana kada i Skupština, 15. marta, održava se i tradicionalna manifestacija ‘’Dan zadrugarstva i poljoprivrede’’, koji se ranije obeležavao kao Sabor rekordera. Govorice se o savremenoj poljoprivredi, a najbolji poljoprivrednici dobice zaslužena priznanja. Komisija za priznanja i nagrade, na zajednickoj sednici sa Upravnim odborom Saveza, jednoglasno je donela odluku o dodeli priznanja i nagrada.

ODLUKA O DODELI PRIZNANJA

„Konstatuje se povecano interesovanje poljoprivrednika i zadruga za konkurisanje radi dodele priznanja. Ove godine u konkurenciju su ušli i predlozi poljoprivrednih organizacija i opštinskih agrarnih fondova. Najavljujemo da ce dogodine u konkurenciju uci i udruženja poljoprivrednika. Komisija je bila ogranicena kriterijumima o broju dobitnika. U konkurenciji se našlo i nekoliko okružnih i regionalnih rekordera u poljoprivrednoj proizvodnji, koji su vec nominovani u ovom Savezu i nosioci su priznanja. Zauzet je stav da ista lica ne mogu dobiti priznanja i nagrade po drugi put u periodu kracem od pet godina”.

U konkurenciji pojedinaca, zadrugara i drugih poljoprivrednika dobitnici javnih priznanja i nagrada su:

- Mikica Balanovic, Osanica - predlagac Agrarni fond opštine Žagubica - govedarstvo. Medu nominovanima u konkurenciji poljoprivrednika jedina dama. Intenzivno se bavi govedarstvom od 2004. godine. U 2006. najbolji govedar u opštini Žagubica, sa proizvodnjom preko osam vagona mleka, dnevno blizu 250 litara. Ima u staji 32 priplodna grla. Medu njima se izdvaja grlo registrovano kao bikovska majka kod centra u Krnjaci, sa preko 9.000 litara mleka u cetvrtoj laktaciji.

- Aleksandar Gajic, Klenje - Z.Z. ‘’Klenje’’ - ratarstvo. Pripadnik mlade generacije proizvodaca. Na svom registrovanom posedu i na zakupljenim parcelama proizvodi 10 hektara kukuruza u suvom ratarsenju, prošle godine sa prinosom od 96 tona kukuruza, kao i 5 hektara pšenice sa prinosom od 24.560 kilograma, koje je predao u mlin svoje zadruge u zamenu za repro materijal.

- Dragan Antonijevic, Binovac - Agrarni fond opštine Smederevo - proizvodnja jabuke. Strucnim radom uspeva da postigne kvalitetnu i veliku proizvodnju jabuka sa svog jabucnjaka na površini od 28 hektara. Na cetiri hektara se vrši navodnjavanje, a ove godine zalivni sistem ce se proširiti na još tri hektara. Osvajac prvog mesta na Smederevskoj jeseni za kvalitetne jabuke.

- Milan Stojkovic, Sirakovo - ZZ ‘’Razvitak’’ Majilovac - živinarstvo. Sa svojih sedam clanova porodice obraduje svojih 10 i zakupljenih 40 hektara zemlje. Ostvaruje rentabilnu proizvodnju pšenice, kukuruza i sunokreta, koga je prošle godine imao na 15 ha. Nominovan je za dobro organizovanu proizvodnju pilica, 2000 grla u turnusu. U maticnoj zadruzi napominju da svoje poljoprivredne proizvode plasira preko zadruge, od koje nabavlja i repro materijal.

- Goran Radovanovic, Poljana - Agrarni fond opštine Požarevac - govedarstvo. Iako je završio srednju školu, latio se poljoprivrede na porodicnom gazdinstvu. Obraduje svojih 17 i zakupljenih 21 hektar. Proizvodi mleko za Imlek. Prošle godine proizveo je oko 60.000 litara. Iz priploda mušku telad stavlja u tov, radi cega je podigao sopstveno tovilište.

- Goran Antic, Banicina - Z.Z. ‘’Lipovac’’ Banicina - vocarstvo. Primeran poljoprivredni proizvodac - vocar. Na svom gazdinstvu, na 12 hektara uzgaja zasad višnje, na tri hektara šljive i na dva hektara breskve. Prošle godine, na plantaži višnje, koja je stara 6 godina, postigao je prinos od 6 tona po hektaru.

- Nebojša Stankovic, Tribrode - Agrarni fond opštine V. Gradište - povrtarstvo. Ugledan povrtar u opštini Veliko Gradište. Sa clanovima porodice (njih osmoro) bavi se intenzivnim povrtarstvom. U 2006.g. proizveo je 30 tona jabuka, 150 tona šargarepe, 50 tona paradajza, 100 tona kupusa, 30 tona krompira i 10 tona karfiola. Za tržište proizvodi i rasad povrca.

- Trifun Trujic, Ranovac, Agrarni fond opštine Petrovac - ovcarstvo.

Na svom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu od 9 hektara specijalizovao se za ovcarsku proizvodnju. Ima preko 200 grla, od cega osnovno stado od 100 ovaca. Rasa francuski il de frans, gaji se iskljucivo radi mesa.

- Vojislav Mihajlovic, Starcevo - Z.Z. ‘’Zajednica’’ Rašanac - govedarstvo. Najbolji vlasnik kolekcija goveda simentalske rase - 17 prvotelki. Priplodni materijal i proizvodnja mleka.

- Dragiša Marinkovic, Neresnica - Agrarni fond opštine Kucevo - proizvodnja sira i meda. Dugogodišnji saradnik zem. zadruge u Neresnici. Gaji goveda simentalske rase, ima odlicnu kolekciju priplodnih junica. Na govedarskim smotrama osvaja nagrade i pamte ga po izloženom materijalu. Poznat i kao proizvodac sira i meda, po cemu je zapažen na „Homoljskim motivima”.

U konkurenciji zadružnih i poljoprivrednih radnika dobitnici javnih priznanja i nagrada su:

- Dragoslav Milanovic, direktor ZZ ‘’Razvitak’’ Majilovac. U zadrugu je došao 1981. a funkciju direktora preuzeo je 1992. godine. Od kada je na celu zadruge, a vec je petnaesta godina, ne samo da zadruga nije imala gubitke nego cak nikada nije imala blokadu žiro racuna! Zadruga je u ovom delu Srbije jedinstvena i po tome što oko sebe okuplja cak 200 clanova zadruge, kooperanata. Ako znamo da je u zadrugama najcešce po dvadesetak osnivaca, desetostruko veci broj izaziva poštovanje. Dodajmo da je „direktor Dragi”, kako ga u selu zovu, aktivan u opštinskim i regionalnim okvirima, kada je poljoprivreda u pitanju.

- Slaviša Krstic, dipl. inž. polj. DP ‘’Hrastovaca’’ Požarevac. Rukovodilac poljoprivredne proizvodnje na poljoprivrednom dobru. Kao pocetnik je posle završenog fakulteta došao na Hrastovacu, pre 13 godina, i danas je tu. U preduzecu isticu da je strucan, vredan, savestan i požrtvovan, a uz sve to i obdaren vrlinama.

- Stamat Milovanovic, dipl. inž. stocarstva - Centar za unapredenje poljoprivrede Žagubica. Jedan od najaktivnijih agronoma, pomagaca registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima da unaprede svoja gazdinstva i osavremene proizvodnju.

- Miroslav Jovanovic, direktor ZZ „Mitar Trifunovic Uco” Simicevo. Na celo zadruge došao je još 1986. godine, sa zadatkom da zadrugu povrati iz veoma teškog stanja u kome se našla. Vec naredne godine zadruga posluje pozitivno. Sve do danas, punih 20 godina nema gubitke u poslovanju. Pribavlja investiciona sredstva za zadrugu i svoje zadrugare i edukujuci ih. Za sprovodenje programa strucnog usavršavanja poljoprivrednika dobio je i pomoc Ministarstva poljoprivrede. Posle-dnjih nekoliko godina aktivno radi na razvoju zadruge i sela, tražeci partnere sa kojima ce se zajednicki ulagati u proizvodnju, tražeci povoljna investiciona sredstva. Miroslav je aktivan i u javnom životu svoje opštine.

- Stanislava Stankovic, dip. inž. ratarstva, Zavod za polj. ‘’Stig’’ Požarevac. Najmladi dobitnik priznanja. Zavod „Stig” je nominuje za priznanje jer je proteklih godinu dana radila udarnicki, zamenjujuci i svoje otsutne kolege.

- Radiša Ranisavljevic, ZZ ‘’Zlatan Pek’’ Mišljenovac. Radnik na seoskom vodovodu, koji je izgradila zadruga i on radi o trošku zadruge. Sa svojim mladim kolegom (koji ce još sacekati do javnog priznanja) obezbeduje da gradani Mišljenovca u svakom trenutku imaju u svom domacinstvu dobru pijacu vodu.

U konkurenciji pravnih lica, dobitnici javnih priznanja su:

- Zemljoradnicka zadruga ‘’Klenje’’ Klenje. U dugoj istoriji zadrugarstva na podrucju ovog Zadružnog saveza ovo je jedna od najboljih zadruga uopšte, a u protekloj godini proglašena je za najbolju na podrucju Branicevskog okruga. Zadruga se nije zadržala samo na klasicnim kooperantskim odnosima vec je razvila i proizvodne kapacitete, kao što su mlin sa silosom i klanice. Zadrugari na taj nacin imaju sigurnost u isporuci svojih proizvoda, jer se oni delom preraduju do finalnih proizvoda unutar sopstvenih zadružnih kapaciteta.

- Zemljoradnicka zadruga ‘’Lipovac’’ Banicina. Najbolja zadruga u sistemu ovog Zadružnog saveza na teritoriji Podunavskog okruga. U periodu kada je društvo okrenuto drugim vrednostima sa pogrešnim uverenjem da ce nam biti bolje bez zadruga, zbog cega su mnoge prestale sa radom, „Lipovac” radi punom parom, saradujuci sa svojim zadrugarima i kooperantima, ali razvijajuci i sopstvenu proizvodnju na ekonomiji. U ataru zadruge 40 vocara proizvodi pod kontrolom zadruge. S obzirom da se bavi vocarstvom, zadruga gaji 60 hektara višnje i 10 hektara šljive. U toku je podizanje još jednog višnjara od 10 hektara, na sopstvenim površinama koje su otkupom zemlje proširene za još 5 hektara. Samo u protekle tri godine zadruga je u razvoj vocarske proizvodnje uložila sopstvena sredstva u iznosu od 10 miliona dinara. Prošle godine je prosecan prinos višnje dostigao 10 tone po hektaru.

- Agrarni fond opštine Smederevo. Prvi fond te vrste na teritoriji 11 opština sa podrucja ovog Zadružnog saveza. Od svog osnivanja, iz godine u godinu ubira i kod poljoprivrednika plasira u obliku kredita sve veca novcana sredstva, cime im pomaže u ostvarivanju njihove proizvodnje. Pravo korišcenja sredstava fonda imaju fizicka ali i pravna lica, što nije slucaj sa kasnije osnovanim opštinskim fondovima. Nominacija Agrarnog fonda Smederevo je potvrda dobre lokalne politike u poljoprivredi, ali i dobre orijentacije Zadružnog saveza u Požarevcu da kod drugih opština insistira na formiranju agrarnih fondova.

Na predlog zemljoradnickih zadruga i opštinskih agrarnih fondova pohvaljuju se i urucuju se priznanja i to:

- Radiša Velickovic, Kisiljevo - predlagac - Agrarni fond V. Gradište - za govedarstvo;

- Predrag Živojinovic, Dušmanic - Z.Z. ‘’Klenje’’ - za ratarstvo;

- Goran Peric, Viteževo - Z.Z. ‘’Mitar Trifunovic Uco’’ Simicevo - za proizvodnju soje;

- Predrag Glišic, Lugavcina - Agrarni fond opštine Smederevo - za povrtarstvo;

- Nikolic Bogica, Kurjace - Z.Z. ‘’Stig’’ Kurjace - za priplodna grla goveda simentalske rase.

SPONZORI

Obeležavanje Dana zadrugarstva i poljoprivrede Branicevskog i Podunavskog okruga i formiranje nagradnog fonda pomogli su:

-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

-Zadružni savez Srbije

-Osnovni zadružni savez Požarevac

-Regionalna privredna komora Požarevac

-Opštine - opštinski agrarni fondovi:

Požarevac, Smederevo, Veliko Gradište, Žagubica, Petrovac i Kucevo

-DP „Hrastovaca” Požarevac

-Srbijašume, r.j. Kucevo

-Institut za kukuruz Zemun polje

-Stocarsko-veterinarski institut Velika Plana

-Viša tehnicka škola Požarevac

-Zemljoradnicke zadruge iz Klenja i Simiceva

-Superior Velika Plana

-Poimenks Požarevac

-Bambi Požarevac

-Bambi sukces Požarevac

-Pek petrol Kucevo

-Agencija KSS-FLO Požarevac

-Zavod za javno zdravlje Požarevac

Napomena: Organizacije koje nisu potvrdile svoje ucešce nisu na ovom spisku

Medijski sponzor Novinska ustanova REC NARODA Požarevac

PONUDA ZADRUŽNOG SAVEZA

1. Za zadruge aktivne clanice, kao i buduce zadruge ima besplatnu savetodavnu službu:

- Unapredenje organizacije rada,

- Pravna pomoc,

- Finansijska pomoc.

- Pomoc u osnivanju i radu udruženja poljoprivrednika.

2. Za zadruge tj. njihove organe upravljanja i rukovodenja, poljoprivrednike, udruženja poljoprivrednika i sl.:

- Centar za edukaciju (strucno usavešavanje iz oblasti menadžmenta, marketinga, ekonomike poljoprivrede, agrarne politike, zatim sticanje veština (jezici, racunarska tehnika), pokazne vežbe i iskustva drugih (studijski boravci u inostranstvu).

3. Za zakupce:

- Izdavanje poslovnog prostora (bivši restoran Sindelic, magacin 160 kvadrata, kancelarije).

SA KNFERENCIJE ZA ŠTAMPU G 17 PLUS

U ŽABARIMA NOVI ODBORI

Na nedavno održanom sastnku šefova odbornickih grupa opštine Žabari na predlog stranke G 17 Plus formirani su odbori za poljoprivredu i informisanje poljoprivrednih proizvodaca, istaknuto je na konferenciji za štampu održanoj u ovoj stranci.Odbor bi služio za davanje pravnih saveta poljoprivrednim priozvodacia, upoznavanjem sa procedurom registracije poljoprivrednih gazdinstava, informisanjem poljoprivrednika o odobrenim olakšicama, kratkorocnim i dugorocnim kreditima, kao i ostanku mladih na selu. Inicijatori za osnivanjem ovog odbora Nebojiša Saric, Miloš Nestorovic i Saša Veljkovic. Sve odbornicke grupe su prihvatile ovaj predlog.

Na konferenciji je potom istaknuto da se u Žabarima posle koalicionog sporazuma koji su potpisapi SPS, NS i DSS, a podržali DS i SRS ,došlo do izdvajanja Doma zdravlja iz Zdravstvenog centra Požarevac. Jedina stranka koja je bila rotiv toga bila je G 17 Plus koja smatra da ce to znacajno povcati troškove lokalne samouprave. Dom zdravlja je posle 15 godina renoviran a vrednost radova je preko 285.000 evra koji su obezbedeni iz nacionalnog investicionog programa.U Domu zdralja na nelegalan nacin smenjen je dosadašnji direktor Dragica Stojanovic a postavljen Tomislav Pantic kadar SPS koji, kako isticu u G 17 Plus, vrši teror i sveti se za smenu koja je bila 2001. godine.

KONFERENCIJA ZA JAVNOST OO SPS

FOTO MILETU PREKRŠAJNA PRIJAVA

Povod za konferenciju SPS, koja je održana prošle nedelje u Požarevcu, jeste ispad Miroslava Miloševica, poznatijeg kao foto-Mile, na grobu Slobodana Miloševica.

Pored slike na kojoj foto-Mile drži drveni kolac, pojedini mediji navode i da je nadgrobna ploca oštecena udarcima, što SPS demantuje.

Po recima Miomira Ilica, predsednika OO SPS u Požarevcu, Opštinski odbor tražio je od MUP-a Srbije, kao i od pravosudnih organa da preduzmu sve mere predvidene zakonom kako bi se pocinilac ovog dela kaznio.

Potpredsednik OO SPS, Zvonko Blagojevic, naglasio je da je svim civilizovanim ljudima poznata cinjenica da cak ni u ratu, mrtav neprijatelj više nije neprijatelj, pa se postavlja pitanje gde bismo stigli kada bismo se razracunavali sa mrtvima.

Po saopštenju SUP Požarevac, protiv Miroslava Miloševica, za ovo delo, podneta je prekršajna prijava zbog nasilja, drskog ponašanja i skitnicarenja.

D. Demic

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu Slobodanke R. (1955) iz Golupca i Zlatka J. (1956) iz Beograda, zbog osnovane sumnje da su; izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Oni su osumnjiceni da su Slobodanka kao referent za bespravnu gradnju i legalizaciju objekata a Zlatko kao nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, upravne poslove i poslove gradevinskog zemljišta u Opštini Golubac, u vremenskom periodu od 1998. godine do 2006. godine omogucili Ðordu R. (1961) iz Vinaca, izgradnju bespravnog objekta na obali reke Dunav u mestu Vinci. Ðorde je na parceli vlasništvo javnog vodoprivrednog preduzeca “Srbijavode” Vodoprivredni centar Dunav iz Novog Sada sagradio kafanu, parking i betonski prilaz obali bez prava vlasništva za navedenu parcelu i bez neophodne gradevinske dokumentacije. Protiv njega je požarevacka policija podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo iz Zakona o planiranju i izgradnji i krivicno delo samovlašce.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Gordane S. (1966) iz Petrovca zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo poreska utaja. Gordana je kao vlasnik Samostalne trgovinske radnje “Lajt” u Petrovcu izvršila navedeno krivicno delo na taj nacin što je u vremenskom periodu od 01. 01. 2005. godine do 31. 12. 2006. godine izbegla placanje poreza u ukupnom iznosu od 563.855,35 dinara.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

NAÐENI PREDMETI SA LOKALITETA KRAKU LU JORDAN

KUCEVO.- Na ušcu Brodicke reke u Pek u ataru sela Brodica,u opštini Kucevo nalazi se najznacajnije arheometalurški kompleks iz III veka nove ere ,,Kraku lu Jordan’’.Otkriven je pocetkom 70-tih godina prošlog veka i predstavlja centar cuvenog rudarskog puta. Bio je najvažniji metalurški centar mocnog rimskog Carstva posebno kada je u pitanju proizvodnja zlata. U blizini lokaliteta nalazi se od davnina poznato rudarsko naselje Blagojev Kamen sa,do skoro aktivnim rudnicima zlata i volframa.

- Dosadašnja iskopavanja pokazala su da se radi o jednoj specificnoj arhetektonskoj i fortifikacionoj koncepciji i neobicnom zanimljivom arheološkom kompleksu. Mi posedujemo jednu zbirku sa ovog lokaliteta a rec je o keramicnim posudama,oružju i staklenim predmetima. Nastavicemo dalja ispitivanja i iskopavanja kako bi od onih predmeta koje budemo našli formirali jednu postavku a kasnije i muzej. želimo da ovaj kraj bude što privlacniji za posetioce i ljubitelje drevne istorije,kaže arheolog Jasmina Blagojevic.

Lokalitet Kraku lu Jordan se nalazi u živopisnoj prirodi,na malom uzvišenju iznad ušca bistre Brodicke reke u Pek u podnožju severoistocnih obronaka Homoljskih planina.

Unutar snažnog rimskog utvrdenja nalazi se livnica zlata i drugih plemenitih metala. Nadeni ostaci zlatnih odlivaka su takvog kvaliteta da im mogu pozavideti i savremeni tehnološki procesi proizvodnje.

LJ.Nastasijevic

PREMIJERNO IZVEDENA PREDSTAVA "VLAST"

ISPUNJENA OCEKIVANJA

U Centru za kulturu u Malom Crnicu, u izvodenju Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” iz ovog mesta, premijerno je prikazana predstava “Vlast”, Branislava Nušica, a u režiji Spasoja Ž. Milovanovica. Ova predstava od cetiri cina samo je delom Nušiceva, jer je poslednja dva dopisao Mile Stankovic.

Nakon predstave dodeljena je i nagrada publike za najbolje glumacko ostvarenje na premijernom izvodenju, a ona je pripala Miroslavu Mitrovicu, za ulogu ministrovog tasta, Miloja.

Miroslav Mitrovic, clan je ovog pozorišta od osnivanja. Ovo je njegovo trece priznanje publike, ali i prva nagrada kod kuce, s obzirom na to da je Mitrovic iz Malog Crnica. “Najdraže mi je priznanje publike, a ovo najviše i znaci, jer je kog kuce. Nagrada znaci i vecu odgovornost, jer odmah ljudi ocekuju da svaka sledeca predstava bude bolja, i da moja uloga uvek bude mnogo bolja od predhodne. A publiku nikada ne treba izneveriti”, kaže Mitrovic.

Ono što je Miroslav Mitrovic naglasio je i to da mnogo toga zavisi od ekipe glumaca koja ucestvuje u predstavi, a ova ekipa vec dugo radi u istom sastavu. Ove godine nastupili su i debitanti, ali su se i oni veoma dobro uklopili, tako da nije bilo nikakvih smetnji da se napravi dobra predstava.

Predstava je pripre-mljena za samo 33 dana, odnosno 33 probe, mada jedno ovakvo delo zahteva znatno duže pripreme. Sudeci po reakciji publike, glumci su ipak uspeli da ispune sva ocekivanja.

D. Demic

NA DVANAESTE GLUMACKE SVECANOSTI "MILIVOJE ŽIVANOVIC" U POŽAREVCU

DOLAZE NAJBOLJI GLUMCI SRBIJE

Tridesetak najistaknutijih glumaca Srbije, od 31. marta do 5. aprila, igrace na sceni Centra za kulturu Požarevac u slavu glumackog poziva i, time, lika i dela glumackog barda iz Požarevca, Milivoja Živanovica. Taj ce užitak publiku koštati 500 do 600 dinara po predstavi, a direktor Centra, Gordan Bojkovic, najavljuje i mogucu malu zaradu.

Ozbiljnost dostojna velikana

Selektor Dvanaestih glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”, profesor dr Petar Marjanovic, najavljuje predstave koje odlikuju verodostojno dobra glume i ozbiljnost dostojnu velikana Milivoja Živanovica, o cemu svedoci i ucešce istaknutih glimaca poput Predraga Ejdusa, Miodraga Krivokapica, Marka Nikolica, Nele Mihajlovic, Mihajla Ladevca, Andelike Simic, Voje Brajovica, Branislava Lecica, Nikole Ðuricka, Bogdana Diklica, Milice Mihajlovic, Vojina Cetkovica, Nataše Ninkovic, Vesne Cipcic, Katarine Žutic...

Najbolju “igru” medu ovim sjajnim glumcima Statuom Milivoja Živanovica nagradice žiri u sastavu: Boro Draškovic, pozorišni reditelj i predsednik žirija, Dejan Pencic - Požanski, pozorišni kriticar, i Rada Saratlic, novinar kulturne rubrike “Politika”.

Spremni za podizanje zavese

Ne bi li organizacija Svecanosti bila pravovremeno okoncana, proteklog ponedeljka, održan je i drugi sastanak Organizacionog odbora Dvanaestih glumackih svecanosti, kojim je predsedavao predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic.

Tom je prilikom jednoglasno prihvacen predlog finansijskog plana manifestacije i, po recima prvog coveka Centra za kulturu Požarevac, direktora Gordana Bojkovica, ove se godine ocekuje i manji priliv novca, a ukupni planirani rashodi po predlogu podnetog plana trebalo bi da iznose 3.195.000 dinara. Inace, najveci poktrovitelj Glumackih svecanosti je opština Požarevac, koja ce u te svrhe izdvojiti 1.868.220 dinara.

Jednoglasno je prihvacen predlog selektora Svecanosti, prof. dr Petra Marjanovica o centralnom programu, a utvrdene su i propratne manifestacije sa preciznom satnicom.

Imenovani su clanovi žirija publike: Dragana Radulovic, mr Zvonimir Blagojevic i Ivan Ilic, a u redakciju biltena Dvanaestih svecanosti cine: Beba Stankovic, Tatjana Živkovic, Branka Rašic i Vera Zoric Mitrovic.

U fokusu pažnje

Na sceni Centra za kulturu Požarevac od 31. marta igrace se: “Hamlet u selu Mrduša Donja” Ive Brešana, u režiji Želimira Oreškovica, i izvodenju Narodnog pozorišta Beograd, zatim, “Odumiranje” Dušana Spasojevica, u režiji Egona Savina, igrace Atelje 212 Beograd. Sledi Jugoslovensko dramsko pozrište Beograd sa predstavom “Brod za lutke” Milene Markovic, u režiji Slobodana Unkovskog, zatim, Beogradsko dramsko pozorište Beograd pripremilo je “Transilvaniju” Dragana Nikolica, u režiji Milana Karadžica, i “Ujkin san” F. M. Dostojevskog, u dramatizaciji i režiji Egona Savina, igrace Srpsko narodno pozorište Novi Sad, a po pozivu, u cast nagradenih, Atelje 212 Beograd izvešce predstavu “Pomorandžina kora”, u režiji Gorana Markovica.

Zanimljiv program sledi i u Kostolcu, gde ce Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd igrati predstavu “Kokoška”, Nikolaja Koljade, u režiji Jagoša Markovica, zatim, Narodno pozorište Beograd pripremilo je “Lažu i paralažu” Jovana Sterije Popovica, reditelja Jug Radivojevica, a Favi teatar Beograd izvešce “Plavu ružu”, u režiji Velimira Mitrovica.

A. Maksimovic

ÐORÐU MARJANOVICU U CAST

U Požarevackoj gimnaziji, prošle nedelje, a u cast Ðorda Marjanovica, nekadašnjeg uceniku ove škole, organizovana je svecanost, na kojoj su ucenici Gimnazije izveli njegove pesme. Ovo je ujedno bilo i podsecanje na Marjanoviceve školske dane.

D.Demic

NA MINI - FESTU CENTRA ZA KULTURU POŽAREVAC

PLEJADA NA FILMSKOM PLATNU

Sedmodnevni Mini- fest u organizaciji Centra za kulturu Požarevac zatvoren je u nedelju filmom Roberta Altmana, "Radijski šou", inace, poslednjim osvarenjem ovog velikog americkog reditelja.

Plejadu sjajnih filmova pripremio je urednik filmskog programa Centra za kulturu Požarevac, Goran Jovanovic, time ispunivši obecanje dato vernoj publici filmske umetnosti da ce tih dana na bioskopskom platnu Centra moci da uživaju u visoko kvalitetnim ostvarenjima znacajnih svetskih reditelja...

Tako su se nizali filmovi "Šef nad šefovima", Lars Fon Tripa, "Ulica Red roud", Andrea Arnolda, "Elementarne cestice" Oskara Relera, koji je prepoznatljiv i po osvojenom Srebrnom medvedu za mušku ulogu u Berlinu 2006. godine, zatim, "Svetla u sumraku", Aki Kaurismakija, "Život drugih", Floriana Henkela, sa osvojenim Oskarom za najbolji strani film, i najbolji argentinski film 2006. godine "Hronika jednog bekstva", Adriana Kaetanoa.

A. M.

ŠIRENJE MREŽE APOTEKARSKE USTANOVE "POŽAREVAC"

OTVORENA NOVA APOTEKA

- Novootvoreni objekat na Lucickom putu šesnaesti je u Branicevskom okrugu, a cetvrti u samom Požarevcu

- Apotekarska ustanova “Požarevac” ove godine obeležava 150 godina apotekarstva u Okrugu

U prisustvu brojnih gostiju, narodnih poslanika, predstavnika lokalne samouprave, UNIFARM-a, HEMOFARM-a, Zdravstvenog centra “Požarevac” i gradana, prošle srede na Lucickom putu, Apotekarska ustanova “Požarevac” otvorila je nov objekat, 16 u Branicevskom okrugu, a cetvrti u samom gradu Požarevcu. Obracajuci se prisutnima direktor Nebojša Jorgovanovic podsetio je da je ovo prva u lancu novih apoteka cije se otvaranje predvida u narednom periodu.

- Namera nam je da otvorimo još cetiri apoteke na razlicitim lokacijama zašta imamo odobrenje Ministarstva zdravlja. Izuzetna nam je cast i zadovoljstvo da ovaj objekat otvori predsednik Opštine Dušan Vujicic i da gradanima približimo farmaceutske zdravstvene usluge, da im takoreci dodemo pred noge. To je ustvari i naše opredeljenje u godini u kojoj obeležavamo jubilej, da pored poboljšanja kvaliteta usluga te iste usluge ucinimo što dostupnije gradanima.

Simbolicnim presecanjem vrpce novi objekat predao je na upotrebu Dušan Vujicic, predsednik požarevacke Opštine:

- Vrlo rado ovo cinim, dobro je što ce ovaj kraj preko pruga nastanjen prevashodno Nišlijama dobiti apoteku i da od sada ovi gradani nece morati da dolaze u centar grada za neophodan lek. U protekle cetiri godine kako saradujem sa rukovodstvom Apoteke nije bilo ni jedne primedbe na njihov rad, ovo je Ustanova sa dugom tradicijom i velikim ugledom, a posebno mi je drago što se novi objekat nalazi u kuci Mice Dincica, našeg uglednog gradanima. Želim da ova apoteka radi dugo i na opšte zadovoljstvo svih nas. Nadam se da cemo njenim otvaranjem zaposliti jedan broj mladih koji su trenutno bez posla, rekao je prilikom otvaranja apoteke Dušan Vujicic.

Plan - još cetiri apoteke

- Mi smo za sada uradili preraspodelu radnika iz postojecih objekata ali verovatno da ce širenjem mreže i poslovne delatnosti biti potrebe za upošljavanje novih kadrova. U ovom trenutku, Apotekarska ustanova bez obzira što je državna, mora da se uklapa u tokove komercijalnog poslovanja, da posluje ekonomski isplativo, naglasio je prilikom otvaranja direktor Jorgovanovic. On se posebno zahvalio Kompaniji UNIFARM koja je svojim sredstvima zakupila prostor, opremila ga i ugovorom o poslovno tehnickoj saradnji predala Apotekarskoj ustanovi na korišcenje cime je ostvaren još jedan vid dobre saradnje Požarevljana sa dobavljacima i proizvodacima lekova.

Apoteka, inace, nosi naziv “Dr Jovan Tucakov” jer je prošle godine obeležena stogodišnjica od rodenja dr Jovana Tucakova, akademika i profesora sa Farmaceutskog fakulteta, priznatog strucnjaka.

- Smatrali smo da je lepo da jedna apoteka u Požarevcu nosi ime Jovana Tucakova, strucnjaka iz farmaceutskog a ne nekog drugog ambijenta, kaže direktor uz objašnjenje da se nova apoteka prostire na oko 50 kvadrata.

- Prostor je na vreme od sedam godina zakupila Kompanija UNIFARM Zemun i kompletno ga opremila. Kao ustanova nismo imali neke troškove, a dobili smo nov objekat. Nastojacemo da tako radimo i ubuduce. Koliko mi je poznato ulaganja u ovaj objekat su nešto preko milion dinara. Radno vreme apoteke bice od 7 do 21 sat, radicemo i subotom od 7 do 14,30. Asortiman lekova u skladu je sa asortimanom koji imaju i ostale apoteke u gradu, lekovi ce se izdavati na recept, za slucaj da neki lek nemamo ovde, intervenisacemo našim vozilom. Predstoji nam sasvim sigurno jedan period uhodavanja i sagledavanja potreba stanovništva ovog dela Požarevca.

Pored Lucickog puta plan je da nove apoteke dobiju i neke druge periferije Požarevca, jer se grad u poslednje vreme dosta raširio, potrebe za ovim oblicima zdravstvenih usluga su narasle.

Od Ministarstva zdravlja dobijena je saglasnost za otvaranje još cetiri apoteke: na ulazu u Bolnicu, kod Medicine rada, na Petrovackom putu i na lokaciji prema Zabeli. U godini kada se u Branicevskom okrugu obeležava 150 godina apotekarstva, Apotekarska ustanova “Požarevac” primat daje širenju mreže pored vec postojeceg opredeljenja- poboljšanje kvaliteta usluga.

- Mi cemo se potruditi da naš jubilej, 150 godina od otvaranja prve privatne apoteke u Požarevcu obeležimo pre svega ovakvim manifestacijama-otvaranjem novih objekata. Ako u ovoj godini dobijemo još jednu ili dve nove apoteke bice to naš veliki uspeh mada je i ovaj današnji dogadaj svojevrsni rezultat, kaže Jorgovanovic koji na pitanje kojim još to prigodama nameravaju da obeleže jubilej odgovara: -Obeležicem ga nizom manifestacija u smislu edukacije i predavanja zdravstvenih radnika. Organizovacemo dva, tri velika farmaceutska skupa u samom gradu, da prisustnima pokažemo kako izgleda apotekarstvo danas u Apotekarskoj ustanovi “Požarevac”. Planiramo i niz predavanja eminentnih profesora za zdravstvene radnike celog Okruga jer želimo da nastavimo da negujemo jednu dobru saradnju sa zdravstvenim radnicima, lekarima i stomatolozima Branicevskog okruga obzirom da je naša ustanova okružnog nivoa. Takode cemo prirediti i jedan zajednicki susret svih farmaceuta, i onih u državnim i zaposlenih u privatnoj farmaciji jer svi smo na istom zadatku, kao kolege zajednickim snagama trebalo bi da razvijamo farmaceutsku delatnost bez obzira na trenutnu vlasnicku strukturu u kojoj delujemo. Mi smo se opredelili da radimo u državnom sektoru i sigurno da cemo nastojati da taj sektor maksimalno razvijamo. Novina u ovoj godini je što je sada Opština naš osnivac, predali smo im Statut i ocekujemo da ga na jednoj od narednih sednica Skupštine, odbornici usvoje, da se imenuju upravni organi i utvrde smernice po kojima bi zaposleni u Apotekarskoj ustanovi, zajedno sa lokalnom samoupravom, radili na unapredenju apotekarstva.

“Nasledili me uspešni ljudi”

Svecanosti otvaranja nove apoteke prošle srede prisustvovao je i nekadašnji direktor Apotekarske ustanove Momcilo Moša Trifunovic, covek koji je punih 36 godina rukovodio ovom firmom. Kao penzioner rado je viden gost na ovakvim skupovima:

- Raduje me svaki novi uspeh moje firme u kojoj sam proveo skoro citav radni vek, punih 36 godina, a pre toga cetiri godine radio sam u apoteci požarevacke Bolnice. U gradu smo te daleke 1962. godine imali samo tri neugledne apoteke. Krajem jula te godine doneta je odluka da se formira nova ustanova, Centralna apoteka, integracijom ove tri apoteke, i tako je to pocelo. Kasnije smo dobili novi lokal u ulici Moše Pijade 4 koji je trebalo preurediti i mi smo ga za rad osposobili 1964. godine. Bila je to jedna od najsavremenijih apoteka u to vreme u Srbiji. Potom smo mrežu proširili apotekama “Zdravlje”, preko puta Robne kuce Beograd i “Jovan Šerbanovic” na Starom korzou. Sve ostale godine proveli smo u preuzimanju apoteka koje su bile u sastavu Domova zdravlja i tadašnjeg Zdravstvenog centra. Uslovi rada u to vreme su bili teži jer je bilo malo para, ali i lakši s druge strane jer nije bilo privatnih apoteka, nije bilo konkurencije. Sreca je kasnije što su mene nasledili uspešni ljudi. Sadašnji direktor Jorgovanovic, za koji mesec bice pet godina kako je on rukovodilac ove Ustanove, sa velikim entuzijazmom i ogromnim angažovanjem nastavio je da unapreduje organizaciju, da sprovedi adaptacije, renovira apoteke u Požarevcu, Kostolcu, Rabrovu, Petrovcu, i evo sada otvora apoteku na Lucickom putu. Razvoj ove delatnosti nije stao, naprotiv, odvija se jednim ubrzanim tempom, što je meni veoma drago. Svejedno što su moji naslednici imali dobar temelj, ako oni nisu bili zainteresovani i sposobni za unapredenje i razvoj, taj temelj je mogao i da se poruši. Kako cujem, pored ove apoteke, bice još novootvorenih u gradu što je veoma dobro i cime sam ja ponosan što sam svojevremeno bio deo ovog uspešnog kolektiva, rekao nam je Trifunovic.

U znak secanja na pocetak

Magistar farmacije Jovan Pokorni, otvorio je prvu apoteku u Požarevcu daleke 1857. godine. Bila je prva u Požarevcu, a treca u Srbiji. Na tom mestu danas ne postoji nikakvo obeležje, ali su velliki izgledi da se u godini obeležavanja jubileja apotekarstva postavi tabla koja bi na to podsecala. Povodom godišnjice, Apotekarska ustanova ce zajedno sa Hemofarmom pokloniti Požarevljanima dva velika sata sa nosacima. Jedan je vec stigao i bice lociran na ulazu u zatvorenu zonu Tabacnice. Drugi se planira ispred uprave Apotekarske ustanove i Centralne apoteke.

Poklon ženama

Prošlog cetvrtka, 8. marta, zaposleni u novootvorenoj apoteci na Lucickom putu prijatno su obradovali sve žene koje su toga dana u vremenu od 8 do 12 sati posetile ovaj objekat. Ženski deo stanovništva ovog dela Požarevca, naime, toga dana bio je u prilici da proveri krvni pritisak i procenat šecera u krvi. Za sve njih Apotekarska ustanova “Požarevac” organizovala je besplatno pružanje ovih usluga.

S.E.

PUTARI NAD PUTARIMA

Sredinom prošle nedelje, Preduzece za puteve “Požarevac” organizovalo je svecanost na kojoj su najboljim radnicima dodeljena posebna priznanja za uspešan i kvalitetan rad u ovom preduzecu.

Desetorica radnika požarevackog PZP-a, nosioci prestižnog “Majstorskog pisma”, zajedno sa po deset kolega iz ostala 24 ovakva preduzeca u Srbiji, ucestvovace u maju ove godine na zajednickom skupu putara Srbije u Beogradu, gde ce se proglasiti “Putari nad putarima”.

Decenije uspeha

Preduzece za puteve “Požarevac” zapošljava 336 radnika, najviše putara, vozaca i rukovaoca gradevinskih mašina. Punktovi i radnici ovog kolektiva rasporedeni su u opštinama Požarevac, Petrovac i Kucevo - u Branicevskom, kao i Smederevu, Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani - u Podunavskom okrugu.

Za cetiri decenije postojanja, Preduzece za puteve “Požarevac” osavremenilo je celokupnu putnu mrežu na svojoj teritoriji. Najveci objekat o kome brine ovo preduzece je most na Dunavu kod Smedereva, dugacak oko dva kilometra.

Najznacajnije obnovljene deonice su: dve obilaznice oko Požarevca, ukupne dužine oko 20 kilometara, nova deonica koja povezuje Požarevac sa autoputem, sa mostom na Velikoj Moravi, kao i obilaznica oko Smedereva.

Putari na putu uspona

Od oktobra 2005. godine, vecinski vlasnik ovog preduzeca je “Primorje” DD iz Ajdovšcine. Za razliku od pojedinih preduzeca koja nakon privatizacije nisu krenula uzlaznom linijom, PZP “Požarevac” je promenom vlasnicke strukture ušlo u period snažne ekspanzije.

Vecinski vlasnik, kompanija koja zapošljava više od 2.000 radnika, jedna od vodecih gradevinskih firmi u Sloveniji, pre svega, nijednog požarevackog putara nije “ostavila bez hleba”. Uz to, u skladu sa ugovorom sa Agencijom za privatizaciju, “Primorje” je snažnom investicionom injekcijom podstaklo požarevacko Preduzece za puteve.

Tokom prošle godine, u PZP je uloženo oko 73 miliona dinara. Stigao je novi finišer, glodalica, rovokopac, valjci, novi rasipaci soli za potrebe zimskog održavanja puteva…

Paralelno sa tim, Preduzece za puteve “Požarevac” je u sastavu “Primorja” dobilo veoma prestižne reference, što ima itekako velikog znacaja na tržišnoj utakmici. Posla, kažu, ima “preko glave”.

Spremni i za inostranstvo

Marta prošle godine, PZP “Požarevac” dobilo je sertifikat Sistema menadžmenta kvaliteta ISO 9001:2000. Strucni kadar, tehnologija i kvalitet rada, kažu u PZP-u, takvog je nivoa da bi i van prostora Srbije mogli bez vecih problema da se izbore sa konkurencijom.

Istovremeno, isticu da je ovo preduzece ranijih godina vec radilo van granica zemlje i da bi i sada bilo spremno, zajedno sa “Primorjem” ili samostalno, da se ponovo u pravoj meri iskaže i van Srbije. Medutim, dodaju, imaju sasvim dovoljno poslova i na “domacem terenu”.

Sezona na pragu za PZP “Požarevac” i putare nova je prilika za dokazivanje. Dogodine, u ovo vreme, ponovo ce se birati 10 najboljih putara.

Karanfil za dame

Svecanost, organizovana 7. marta, bila je jedinstvena prilika da se obeleži i Dan žena. Damama, u putarskom preduzecu razumljivo malobrojnijim od muškaraca, karanfile i praznicne cestitke urucio je predsednik Sindikalne organizacije Nenad Petrovic.

Desetorica “velicanstvenih”

Odabrani radnici, po recima direktora PZP “Požarevac” Nebojše Kostica, najbolji su medu najboljima: Radisav Mladenovic, KV gradevinski radnik na objektima auto-puta, regionalnim i magistralnim putevima, Stanko Stankovic, KV radnik na objektima auto-puta, Radiša Martinovic, asfalter - rukovaoc valjka, Dragan Nikolic, asfalter - rukovaoc finišera, Zdravko Peric, vozac kamiona, Goran Žurkic, radnik održavanja u punktu Kucevo, Vitomir Janjic, Radiša Stanisavljevic, radnik redovnog održavanja na punktu Veliko Gradište, Branko Ristic, asfalter, i Slobodan Živanovic.

Predstoji dinamicna sezona

Preduzece za puteve “Požarevac” za sobom ima veoma uspešnu radnu godinu. Naime, zahvaljujuci veoma pogodnim uslovima za rad, i u decembru prošle godine ekipe PZP-a aktivno su radile na putevima širom Branicevskog i Podunavskog okruga. Štaviše, radovi su prekinuti tek polovinom januara. I to ne zbog loših vremenskih uslova, vec zbog realizacije planiranog remonta Asfaltne baze, kako bi taj pogon pre kraja marta spremno ušao u novu gradevinsku sezonu.

- Pred nama je veoma dinamicna sezona. Imamo dosta prenetih radova po nalozima JP “Putevi Srbije”, a veliki posao nas ceka i u realizaciji ugovorenih poslova preko Nacionalnog investicionog plana sa lokalnim samoupravama. U sezonu ulazimo potpuno spremni, sa pouzdanom mehanizacijom, rešeni da kvalitetom i ispunjavanjem rokova još jednom pokažemo da svoj posao znamo i možemo da uradimo prvoklasno, - kaže direktor PZP “Požarevac” Nebojša Kostic.

Svecanosti požarevackih putara prisustvovali su predsednici opština Požarevac i Žabari Dušan Vujicic i Živorad Nastic, kao i celni ljudi Direkcija za izgradnju opštine Požarevac i Žabari i brojni drugi gosti. Okupljenima se biranim recima obratio Dušan Vujicic.

D. Milenkovic

U PRIVREDNOM DRUŠTVU “REKULTIVACIJA I OZELENJAVANJE” D.O.O. KOSTOLAC

PUNE RUKE POSLA

U Privrednom društvu “Rekultivizacija i ozelenjavanje” d.o.o. Kostolac radi se punom parom. Sezona je pocela ranije tako da su ekipe vec na terenu, i to, svakoga dana.

Ovo je preduzece prepoznatljivo i po zavidnoj opremeljenosti za poslove uredivanja, održavanja i oplemenjivanja prirodnog okruženja, svrstavajuci se kao najopremlje-nije u Srbiji za pomenute delatnosti.

Svojim uslugama opslužuje pretežno Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” d.o.o. Kostolac, kao i Gradsku mesnu zajednicu Kostolac i deo Požarevca, a, kako istice direktorka Gordana Ðulakovic, narednih nedelja sledi i ugovaranje poslova sa trecim licima. To je vec provereni metod rada, kojim je preduzece “RIO” Kostolac i protekle godine ostvarilo pozitivno poslovanje, pa se isto ocekuje i u tekucoj.

Svakodnevno na terenu

Ovih dana kolektiv Privrednog društva “RIO” d.o.o. Kostolac, koje okuplja 26 zaposlenih, intenzivno je angažovan na poslovima sadnje i setve trave, a najveci deo svog ljudstva i mašinerije trenutno upošljava na pepelištu, gde se nastavlja sadnja reznica tamariksa, kao i dalje rašcišcavanje kasete, kaže direktorka Gordana Ðulakovic i istice:

- Za nas je veoma znacajno to što okuplja-mo kvalitetne kadrove i posedujemo svu potrebnu mašineriju, a u radu se vodimo razvojnim planovima uskladenim sa “zahtevima” vremena u kojem živimo, ekološkom inicijativom i evropskom regulativom u oblasti ekologije i energetike. Naravno da je osnovni smisao svega tržišno poslovanje, svakako, profesionalna i tehnološki kvalitetna zaštita zdravijeg radnog i životnog prostora.

Inace, osnovna delatnost preduzeca “RIO” d.o.o. Kostolac je rekultivacija i ozelenjavanje rigidnih zemljišta nastalih u vidu jalovišta i pepelišta, usled eksploatacije energetskih kapaciteta basena Kostolac, ali i održavanje zelenih površina, održavanje i uredenje unutrašnjeg i spoljašnjeg botanickog enterijera, proizvodnja rasada, ukrasnog i parkovskih šumskih zasada, proizvodnja zdrave hrane u plastenicno- staklenickim reproduktivnim pogonima.

Posebno znacajna uloga ovog Kostolackog preduzeca je oporavak jalovišta i njihova biološka rekultivacija. Proširivanjem proizvodne delatnosti, “RIO” Kostolac je protekle godine otvorio i “Rasadnik”, na površini od 5 hektara, na kojem se priprema i rezni materijal i na kojem je znacajno povecan broj vrsta koje se uzgajaju.

Visok start

Dobar pocetak u tekucoj godini omogucilo je izmedu ostalog i pozitivno poslovanje u protekloj 2006. godini.

-Ostvarili smo pozitivno poslovanje u prošloj godini, dakle, bez gubitaka, što nam je izuzetno važno, istice direktorka Gordana Ðulakovic, i dodaje: “U tekucoj godini nam predstoji sklapanje novih ugovora sa trecim licima, sa Komunalnim službama je u izradi ugovor za poslove u GMZ Kostolac, s tim što cemo biti i pripomoc za orezivanje stabala, za što ocekujemo ugovor ovih dana- zakljucivši:

-U radu imamo podršku naših osnivaca, Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, iz kojeg smo izdvojeni krajem 2004. godine, ali nastavila se dobra saradnja. Svakako, cilj svih naših napora je ostvarivanje profita i ucešce u tržišnoj “utakmici”. Do sada smo u tome uspevali i nameravamo da tako i nastavimo. Pozitivno poslovanje u protekloj godini i poslovi ugovoreni za tekucu, kao i razni najavljeni pregovori dobre su naznake da cemo i ovogodišnjim poslovanjem biti zadovoljni.

A. Maksimovic

PRIVATIZACIJA DR "VODOPRIVREDA" POŽAREVAC

CEKA SE ODLUKA VLADE

- Udruženje vodoprivrednih organizacija Srbije zatražilo od republicke Vlade da se izjasni o novom, modifikovanom obliku privatizacije vodoprivrede kojim bi država, sa 51 posto vlasništva zadržala pravo zaštite naroda i zemljišta od poplava

Rok za privatizaciju društvenih preduzeca u Srbiji prema Zakonu o privatizaciji bio je 8. mart 2007. godine. Rok je prošao a cinjenica je da veliki broj društvenih preduzeca nije privatizovan. Medu njima je i požarevacko DP “Vodoprivreda” koje se za novi status intenzivno i blagovremeno pripremalo. Šta ce biti i šta sledi nakon probijanja ovog termina, pitali smo Milana Perica, direktora “Vodoprivrede”:

- Vodoprivreda je sprovela sve prethodne radnje koje su joj nalagale odredbe Zakona o privatizaziji. Imamo elaborat o proceni vrednosti kapitala, uradili smo program privatzacije, dobili smo i saglasnost u vidu potvrde od Republickog geodetskog zavoda da je imovina koja se prodaje društvena, pribavljeni su i svi drugi neophodni papiri.,.. Celokupnu tu dokumentaciju 27. decembra prošle godine predali smo Agenciji za privatizaciju. Paralelno sa tim, Udruženje vodoprivrednih organizacija Srbije u cijem je sastavu i naše preduzece pokrenulo je inicijativu da se vodoprivredna preduzeca privatizuju po jednom drugacijem modelu imajuci u vidu njihov poseban interes. Uraden je nešto drugaciji elaborat cija je suština u tome da država preuzme 51 posto imovine vodoprivrednih preduzeca, da se 30 posto podeli u vidu akcija a da se ostalo ponudi na prodaju putem aukcije. Na taj nacin država bi zadržala pravo da štiti narod, poljoprivredno zemljište i industriju od poplava, s jedne strane, i smanjio bi se interes takozvanih tajkuna za kupovinu preostalog dela imovine obzirom da im takav pazar ne bi obezbediva vecinsko vlasništvo. Imamo primere u okruženju, u Hrvatskoj, Sloveniji, Madarskoj, Makedoniji... u kojima su vodoprivredne organizacije prodate. I kada su naišle poplave novi vlasnici nisu bili kadri da zaštite stanovništvo i imovinu od vode i tako se desilo da je naknadno od tih privatnika država ponovo otkupila neka vodoprivredna preduzeca naravno po tržišnim, višim cenama. Da se ne bi i nama tako nešto desilo Udruženje vodoprivrednih preduzeca predlaže novi privatizacioni oblik sa kojim je upoznat generalni direktor “Srbijavode” Veljko Dimitrijevic, direktor Direkcije za vode Nikola Marjanovic, a oni su o tome izvestili nadležno Republicko ministarstvo, tako da je sve to trenutno pred najvišim organima u Republici i ceka se na odluku Vlade. Dve su dakle mogucnosti: ici u privatizaciju po Zakonu o privatizaciji ili po novom modelu. Naša vodoprivredna preduzeca su ispunila sve zakonske rokove što znaci da su do 8. marta 2007. podnela zahteve za privatizaciju i tako ušla u taj proces koji treba da se završi do kraja ove godine. Mi smo uradili sve što je bilo potrebno, više ništa od nas ne zavisi. Licno mislim da je ova inicijativa Udruženja privremeno zaustavila taj proces dok se o modifikovanom modelu ne izjasni Vlada.

Objašnjenja radi na privatizaciju u Srbiji ceka 13 vodoprivrednih organizacija od ukupno 17. Kod cetiri vec su zakazane aukcije po Zakonu o privatizaciji i ukoliko Vlada odobri novi model transformacije, on se nece odnositi na ova cetiri preduzeca. Mecu 13 preduzeca koja priželjkuju novi model privatizacije je, pored Vodoprivrede i požarevacka Hidrogradnja i erozija.

- Mi smo se pripremili i za jedan i za drugi vid privatizacije. Po jednoj anketi koju smo sproveli, oko 15-ak naših radnika zainteresovano je za osnivanje konzorcijuma zaposlenih koji bi ucestvovao na licitaciji. Konzorcijum ustvari ide u svim varijantama s tim što bi nam bilo lakše da licitiramo za 35 posto imovine koliko se predlaže ovom inicijativom nego za 70 posto koliko predvida Zakon o privatizaciji. Ako se Vlada formira do kraja marta, negde u aprilu znacemo na cemu smo, istice Peric.

Požarevacko vodoprivredno preduzece ima 145 stalno zaposlenih radnika. Krajem prošle godine obeležilo je pola veka postojanja. Po novoj, evropskoj, fer metodi obracuna poslovnih rezultata, minulu poslovnu godinu završilo je sa dobitkom od milion i dvesta hiljada dinara.

S.E.

ZAŠTITA STANOVNIKA BRANICEVSKOG OKRUGA OD MALIH BOGINJA

U TOKU JE VANREDNA VAKCINACIJA

- Prema pregledanoj dokumentaciji 840 osoba nije adekvatno zašticeno od malih boginja pa su odmah pozvani da se vakcinišu

Ove godine, po svemu sudeci, Srbiju ce zaobici epidemija gripa, ali ce se pocetak 2007. pamtiti po jednoj drugoj epidemiji koje godinama unazad nije bilo. Rec je o epidemiji morbila-malih boginja, visoko zaraznom oboljenju koje se javlja u slucajevima kada osobe nisu vakcinisane ili gde proces vakcinacije nije doveden do kraja. Inace, vakcina protiv malih boginja -MMR vakcina, odavno postoji i veoma je uspešna preventivna mera, a to što se bolest sada pojavila u epidemijskom obliku najpre u Novom Sadu a potom u još nekim delovima Srbije, govori da je propuštena vakcinacija odnosno revakcinacija jednog broja dece sa navršenih godinu dana do 14. godine starosti.

- Epidemija je proglašena prošlog meseca na podrucju citave Srbije i mi smo u obavezi da preduzmemo sve mere na njenom sprecavanju i širenju. Najvažnija mera je dopunska, vanredna vakcinacija MMR vakcinom koja štiti ne samo od malih boginja vec i od zaušaka i takozvane “crvenke”. Akcija se sprovodi na terenu, na vakcinalnim punktovima u naseljima od strane mobilnih ekipa domova zdravlja, Službe za vakcinaciju i Patronaže i pod kontrolom mobilnih ekipa Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu. Kampanjska vakcinacija trajace 30 dana, a njoj je prethodila hitna, vanredna revizija vakcinalnih kartoteka u svim domovima zdravlja u cilju evidentiranja nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece MMR vakcinom i radi sprovodenja njihove vakcinacije prema Pravilniku o imunizaciji i nacinu zaštite lekovima. Od ukupno pregledanih 26. 485 vakcinalnih kartona u Branicevskom okrugu, bez upisane MMR vakcine bilo je 840, a to znaci da je toliko dece od godinu do 14 godina starosti, nezašticeno od malih boginja. Sve te osobe odnosno njihove roditelje odmah smo obavestili i pozvali da se odazovu akciji. Evo, naprimer, danas vakcinišemo decu u naselju Kolište u Kostolcu , pre dva dana vakcinalni punkt imali smo takode u Kostolcu, prema kanalu kojim smo obuhvatili naselja Bagremar i Kanal. Posebno obracamo pažnju na socijalno ugrožene kategorije stanovništva, a to su romska populacija, raseljena lica, izbeglice, gde je veliki broj nevakcinisane dece. Znacajnu pomoc na terenu u tim slucajevima pružaju nam njihovi predstavnici-lideri bez kojih je veoma teško evidentirati tu decu. Mislim da je akcija ozbiljno shvacena ne samo od strane zdravstvenih radnika vec i roditelja. Zaštitom dece štitimo i odrasle, kaže dr Vera Jokovic Kostic, nacelnik Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

Iz ove ustanove, takode krenulo je i upozorenje u smislu da ce protiv roditelja koji se ne odazovu i ne dovedu decu na vakcinisanje, od strane Službe za vakcinaciju biti podnete prijave Sanitarnoj inspekciji koja ce preduzeti mere kažnjavanja. Vakcinacija je dakle, obavezna i što je za socijalno ugrožene kategorije stanovništva veoma važno-besplatna.

Za sada u Branicevskom okrugu nema ni jednog slucaja oboljenja od malih boginja, mere su preduzete da do toga ne dode. Na naše pitanje kakve su posledice ove bolesti dr Jokovic Kostic odgovara: —Najteže komplikacije su u vidu zapaljenja pluca i zapaljenja mozga ali ima i blažih oblika kao što su zapaljenje uha...

S .E.

HUMORESKA

ZNA ZNANJE

Naša firma je bila jedna od najboljih u gradu, cuvena i van granica naše opštine, ali, iz raznih, svima poznatih razloga, poce da opada proizvodnja, prodaja, a time, naravno, i dohodak. Dabome, u takvim situacijama najosetljivija stavka je licni dohodak (poslednju platu primili smo u avgustu, pre 11 godina) i radnici su poceli da napuštaju firmu i našli se na ulici tražeci bilo kakav posao.

Firma, nedugo zatim, ode pod stecaj kao svinje pod nož. Sad bi je valjalo prodati nekom bizmismenu, makar i strancu, samo da bar stotinak radnika, onih najvrednijih, ostane da radi.

Najbolji (i jedini) kupac, koji je ponudiio najviše, za male pare, kupi našu firmu. Bio je to mlad covek, nije imao više od dvadeset pet godina, ali mu iskustvo nije manjkalo, a o znanju i da ne govorimo. Završio je tri fakulteta, par viših škola, a uskoro ce i doktorirati. Bio je, recju, pravi genije. Odmah je snimio celu firmu, pregledao stanje u knjigovodstvu, seo u blindirani auto i nije se pojavljivao mesec dana.

Kada se, najzad, pojavio, u firmi su bili samo portiri. I onih preostalih stotinak radnika dobili su otkaz. Proizvodni kapaciteti pretvoriše se u megamarkete, a prodavnica u gradu postade banka. Nema šta, bio je to pravi ekspert.

Ne bi trebalo ovde trošiti više reci, niti posebno naglašavati, da je ovaj vrli strucnjak postavio za direktora kompanije svoju mladanu suprugu, koja je sa nepunih dvadeset godina završila prava u ... znate vec kom univerzitetskom centru. Zapravo, ta diploma joj je bio najdraži poklon od muža za Osmi mart.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Životni moto žene je da smota novcanik, a muškarca da smota ženu (sa novcanikom!).

- Za vreme proslave 8. marta, više je gledao u jagnjetinu nego u devojku. Sad tek vidi koliki je ovan.

- Predsednik Skupštine baba Borka.Ocekuje se deda Avram.

- NJemu je i koka kola krenula nizbrdo.

- Svaki covek treba da zna gde mu je mesto. cibe, bre!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Požarevacke opšte bolnice, u periodu od 1. do 8. marta, u 23 porodaja rodeno je 25 beba, 13 devojcica i 12 decaka. Blizance su dobili Milovanka i Dalibor Ristic iz Starog Kostolca, a dvojke Marija i Draško Nikolic iz Živice.

Cerke su dobili: Snežana Ðordevic i Saša Matejic iz Kisiljeva, Marina i Mirko Vunturiševic iz Voluje, Sladana Vecerna i Milio Vukas iz Požarevca, Maja Obradovic i Vojkan Popovic iz Desina, Sonja i Ivan Dimitrijevic iz Požarevca, Vesna Simonovic i Nenad Jenic iz Vlaškog Dola, Sanja i Dragan Ignjatovic iz Požarevca, Gorica i Dragan Pujkilovic iz Osanice, Danijela Markovic i Jovica Stefanovic iz Ševice, Radmila Markovic i Srdan Mitici i Samanta Bektaševic i Itris Sahiti iz Kostolca.

Sinove su dobili: Mirjana Trajkovska i Miroslav Joksimovic iz Vošanovca, Jelena i Slaviša Jovanovic iz Kostolca, Marina i Dalibor Mušic, Dragana Savic i Igor Pavlovic iz Cirikovca, Vesna i Dragan Adamovic, Dragana Petkovic i Dragan Mladenovic iz Požarevca, Olivera i Vladan iz Knežice, Marija Nikolic i Dragan Mirkovic iz Petrovca i Marina Krstic i Nebojša Ivkovic iz Požarevca.

GRADSKI ŽENSKI HOR “BARILI” IZ POŽAREVCA GOST PROGRAMA RADIO TELEVIZIJE SRBIJE ZA INOSTRANSTVO

HOR BARILI NA SATELITU

“Na direktnoj liniji”, emisiji satelitskog programa RTS- a, prvog marta, gostovao je Gradski ženski hor “Barili” iz Požarevca, sa dirigentom Katalin Tasic, pevajuci za gledaoce iz celog sveta.

Uz ove sjajne devojke, gosti Vesne Nešovic u studiju RTS- a bili su i LJubo Brajkovic, privrednik iz Beca, inace, poštovalac i mecena Hora “Barili” i prijatelj grada Požarevca, kao i predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, koji su govorili o mecenstvu, nekad i sad, a povodom višegodišnje podrške LJube Brajkovica i njegove supruge Suzane Horu “Barili” iz Požarevca, grada iz kojeg ovi dobrocinitelji cak ni ne poticu.

Katalin Tasic je izrazila veliku zahvalnost za njihovo izuzetno angažovanje, ne samo u materijalnom smislu, vec i u omogucavanju uslova da se pevanje naših devojaka cuje na najistaknutijim scenama u Becu, kakva je cuvena Velika zlatna sala Muzik ferajna, u kojoj je Barili nastupao 2002. godine, samostalno, ali i sa proslavljenim horom Beckih decaka.

-Ne smatram da sam mnogo ucinio. Zasluga je na ovim divnim devojkama i njihovim glasovima. Hor “Barili” je dragocen dijamant srpske kulture, koji svakodnevno brusi gospoda Katalin Tasic i koji služi na cast gradu Požarevcu”, istakao je LJubo Brajkovic.

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, podsetivši na neke od brojnih slucajeva u kojima je par Brajkovic ucinio plemenita donatorstva, pozvao je ljude dobre volje da slede njihov primer:

-Vrednost angažovanja bracnog para Brajkovic je znacajnija time što oni ne poticu iz Požarevca, a, ipak, nesebicno godinama pomažu gradske institucije, ali i pojedince. Oni bi trebalo da bude primer svima koji su u mogucnosti da deo svog materijalnog i duhovnog bogatstva podele sa zavicajem i ugrade “sebe” u temelje srpske tradicije.

A. Maksimovic