Header

PRIVREDNO DRUŠTVO TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC

RUDARI HVATAJU ZALET

Na kostolackim površinskim kopovima u prva dva meseca ove godine iskopano je 1. 213. 766 tona uglja i 4. 766. 102 kubika jalovine. U odnosu na plan za ovaj period, proizvodnja uglja veca je za tri, a jalovine za pet procenata. U Direkciji za proizvodnju uglja PD TE- KO Kostolac isticu da su ovakvi proizvodni rezultati odraz pre svega dobrog rada rudarskih sistema na PO Drmno koji su u mesecu januaru ostvarili znatnu prekoplansku proizvodnju.

Zbog veceg broja zastoja u radu rudarskih sistema uslovljenih otklanjanjem sitnijih kvarova i jakom košavom, kostolacki kopovi su u februaru iskopali 543. 812 tona uglja, što je za pet posto manje od plana. Procentualno, isti podbacaj zabeležen je u februaru i na otkrivci. Od planiranih 2. 315. 000, otkopano je 2. 188. 720 kubika jalovine.

Na deponiji TEKO A krajem februara nalazilo se preko 67 hiljada tona uglja, a na deponiji Termoelektrane Drmno 24 procenta više od bilansom predvidenih kolicina. Ako se tome pridoda i podatak da se u istom periodu na tehnickoj deponiji kopa Cirikovac nalazilo 3.150 tona uglja spremnog za transport prema Termoelektrani u Kostolcu, izvesno je da do kraja zimskog perioda nece biti poteškoca u pogledu kontinuiranog snabdevanja ugljem kostolackih Termoelektrana.

M. K.

IZ KOSTOLACKIH TERMOELEKTRANA

STRUJA IZNAD PLANA

Iz kostolackih termoelektrana za protekla dva meseca i deset martovskih dana, elektroenergetskom sistemu Srbije isporuceno je milijardu i 32 miliona kilovat-casova elektricne energije, što je za 10 procenata više od plana za ovaj period.

- Imajuci u vidu povremena potiskivanja blokova, ostvarena proizvodnja rezultat je dobre pogonske spremnosti. Jasno je dakle, da ce dalje izvršavanje proizvodnih planova, pored stabilnog snabdevanja elektrana potrebnim kolicinama uglja, zavisiti od mogucnosti plasmana energije u sistem ali i pouzdanosti naših kapaciteta.Trenutno, konzum elektricne energije u Srbiji se krece oko 115 miliona kilovat-casova. Oko dve trecine ukupne proizvodnje državi obezbeduju termokapaciteti, a jednu hidroelektrane, kaže Bojan Živanovic, pomocnik direktora PD TE- KO Kostolac za proizvodnju elektricne energije.

Prema njegovim recima, u toku su i pripreme za ovogodišnje remonte termokapaciteta koji pocinju vec u aprilu. Pored toga, u toku su i poslednje aktivnosti na revitalizaciji bloka od 100 megavata u Termoelektrani Kostolac A. Od ranije pominjane nedostajuce opreme, u krug Termoelektrane iz Rusije su stigle komore za ubrizgavanje i njihova montaža je u toku, a iz ove zemlje krenula je i oprema za pobudu generatora pa se ocekuje da ce i ova proizvodna jedinica, inace, najstariji termokapacitet u Kostolcu, vec u aprilu biti u probnom radu.

M. K.

OO 1. APRILA U 34 OSNOVNE ŠKOLE U BRANICEVSKOM OKRUGU

POCINJE UPIS PRVAKA

- Prvi put ove godine uslov za upis je da je dete pohadalo predškolski, pripremni program

Za desetak dana u Srbiji ce poceti upis daka prvaka. Mališani rodeni izmedu 1. marta 2000. i 1. marta 2001. godine, naime, upisivace se u škole od 1. aprila do 31. maja do kada traje zvanican upis. Za sve polaznike obaveza je da su završili predškolski, pripremni program ili popularno nazvan nulti razred. Rec je o obavezi koja predstavlja novinu od ove godine.

- Prema podacima kojima raspolažemo u Školskoj upravi, samo 13 potencijalnih prvaka u Branicevskom okrugu nije prošlo kroz ovu pripremu. Rec je o mališanima sa podrucja velikogradištanske Opštine ali se nadam da cemo taj problem uspešno rešiti. Inace, sve škole blagovremeno su obaveštene o ucenicima koje treba upisati u prvi razred, njima su, naime, iz nadležnih opštinskih službi dostavljeni spiskovi sa imenima te dece. Upis, medutim, ne mora da bude samo u onoj školi kojoj dete teritorijalno pripada, vec i u bilo kojoj drugoj, ali uz uslov da su tu želju roditelji iskazali do 1. februara. Zvanicni rok za upis je 31. mart, ali je sigurno da ce se svim ucenicima dozvoliti da do 1. septembra upišu prvi razred. To kažem iz razloga što imamo jedan broj ucenika koji je mladi od šest godina i nije završio pripremni, preškolski program, ali je prošao test kod školskog psihologa. Takode i deca starija od sedam i po godina mogu da se upišu ako su bila bolesna ili psihicki nezrela za polazak u prvi razred prošle godine, obavestio nas je Siniša Ognjanovic, nacelnik Odeljenja ŠU u Požarevcu.

Napominjemo da je uz potvrdu o završenom predškolskom programu, za upis u školu potrebno doneti izvod iz maticne knjige rodenih, zdravstveno uverenje i prijavu stanovanja. Da bi se dobila lekarska potvrda, odnosno zdravstveno uverenje, mališani moraju da produ sistematski pregled: kod pedijatra, specijaliste za ORL, ocnog lekara i logopeda. Zdravstveni centar ce ovu uslugu naplatiti izmedu 200 i 300 dinara po zdravstvenom uverenju.

Obaveza je svih škola da u septembru nadležnim prosvetnim vlastima dostave spiskove upisane dece. Protiv roditelja koji nisu upisali dete u školu bice pokrenuti sudski postupak. Kazne su novcane i nisu simbolicne.

Kako su nas obavestilu u Školskoj upravi, u 34 osnovne škole koliko ih je na podrucju Branicevskog okruga, ako je suditi prema broju polaznika nultih razreda, ove godine u prvi razred trebalo bi da se upiše 1.920 prvaka, od kojih je samo u požarevackoj Opštini 833. U školama postoji adekvatan, strucan kadar za rad sa prvacima, to su uglavnom ucitelji koji su završili sedmi stepen, koji su prošli seminare opisnog ocenjivanja i gradanskog vaspitanja, a od ove godine fakulteti ce uvesti i obavezno polaganje engleskog jezika tako da u dogledno vreme ucitelji budu u prilici da mladim razredima predaju i engleski jezik.

S.E.

JAVNA PREDUZECA OPŠTINE POŽAREVAC

POLOŽILI RACUNE

- Predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic protekle nedelje okupio je predstavnike svih opštinskij javnih preduzeca kako bi izložili planove preduzeca za tekucu godinu.

JP “Direkcija za izgradnju”

Budžetom za tekucu godinu opredeljeno je 522 miliona dinara za radove koji ce se izvoditi preko Direkcije za izgradnju. Direktor Direkcije Nenad Simic rekao je da ocekuje još oko 60 miliona iz Fonda za razvoj.

- 172 miliona predvidena su za održavanje grada (zelenilo, kišna kanalizacija, rasveta, pružni prelazi, skela u Brežanu, lokalni i nekategorisani putevi). Ove godine za održavanje lokalnih puteva izdvojeno je 55 miliona dinara a plan je i ove godine ambiciozan. Protekle godine pocetna cifra bila je 35 miliona a završna preko 50 miliona. Rec je o radovima koji ce poceti nakon završetka zimske služne, koja traje do 31. marta,

Odredena su i sredstva za kapitalne investicije. Rec je o iznosu od 111 miliona dinara koji ce delom biti utrošeni na obilaznicu za Kostolac, kolektor u ulici Rade Slobode, fekalni kolektor koji ce omoguciti da se Mesna zajednica radna mala prikljuci na fekalnu kanalizacionu mrežu, zatim Crpnu stanica 5, cija prva faza funkcioniše ali se mora nastaviti da bi kanalizaciona mreža mogla da se širi na podrucju Burjana i Radne Male. Radovi ce otpoceti za oko mesec dana, najavljuje Simic.

113 miliona izdvojeno je za investicije koje ce se raditi u mesnim zajednicama. Plan i program i ove godine pravile su mesne zajednice.

Akcenat je stavljen na asfaltiranje oko 15 ulica, medu kojima se nalaze Sremska, Ilije Petrovica, Stiško sokace, Borska 4 i 2, Bate Bulica , drugi deo, Petrovacka, Zmaj Jovina, ulice u LJubicevu, Svetosavska, Ðurda Brankovica, deo Lole Ribara, Pavla Jurica Šturma i Uskocka. U Proleterskoj, Dalmatinskoj, Šumadijskoj, Industrijskoj ,Knez Miloševom vencu, Vuka Karadžica, Bratstva i jedinstva, Kosovskoj, Koste Abraševica, Zelengorskoj i 27. aprila izgradivace se trotoari a bice uredeni i neki blokovski prostori. Kao i svake, i ove godine radice se na rasveti,najavljuju u Direkciji.

Protekle godine kanalizacija je uradena u trideset pet ulica u gradu a ove ce se raditi u Hajduk Veljkovoj, Sopotskoj, Karadordevoj, Skadarskoj, Branislava Todorovica, 8. juna, Gradištanska, Vranjska, Milentija Popovica, Viktora Bubnja, Mihajla Pupina, Sjenickoj, Miodraga Vasica, Brežanskoj a i Ivana Gorana Kovacica.

Nastavice se radovi na Obilaznici, putu prema mostu Rukumija, kao i priprema i asfaltiranje puta Brežane- Batovac..

U seoskim mesnim zajednicama bice, po planu, utrošeno 22 miliona, što je po recima direktora Simica nedovoljno, ali ce u “hodu”, verovatno rebalansom, biti izdvojeno još sredstava.

Za Kostolac je opredeljeno 18,5 miliona dinara iz budžeta koji ce biti utrošeni na asfaltiranje, trotoare i uredenje blokovskih prostora.

JKP “Vodovod i kanalizacija”

Imajuci u vidu da je prošle godine požarevacki vodovod imao problem sa povecanim nivoom nitrata u vodi probni rad projekta zaštite vodoizvorišta “Kljuc”, uregentne mere, uspeo je da nitrate svede na 40 ml po litru što znaci da je voda ispravna za pice, rekao je zamenik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” Nebojša Jocic i dodao:

- Ovim projektom brani se izvorište od prodora nitrata a da bismo istrajali u tome, s obzirom na letnju sezonu , potrebno je proširiti nalivne kapacitete kako bi još veca kolicina “sirove” vode bila dopremljena u infiltracione bazene koja bi sprecila prodor nitrata u centralno izvorište. Trenutno su definisane sve pripremne radnje na kopanju tri nova bunara, cija se potreba pojavila s obzirom na ekstremno nizak vodostaj Morave. Eksploatacija šljunka u neposrednoj blizini izvorišta je jedan od bitnih faktora koji uticu na kvalitet i kolicinu vode koju zahvatamo i isporucujemo gradu. Morava nije zašticena, prijave vodoprivrednim inspektorima su poslate a ljudi koji se eksploatacijom šljunka bave , zbog necije neefikasnosti ili nedovoljnog nadzora koriste priliku, vade šljunak i spuštaju kotu Velike Morave u delu gde zahvatamo vodu za napajanje Požarevca. Na tom delu. nivo podzemnih voda spušten je za 4-5 metara,kaže Jocic.

Aktuelan je Apel za štednjom vode a bice i dalje sve dok se ne definiše strategija i pravci razvoja vodosnabdevanja grada.

Radovi na remontu vodovodnih kapaciteta su u toku te ce u martu, aprilu i maju biti povremenih iskljucenja. Kada je rec o sezonskim radovima nastavice se izgradnja cevovoda Požarevac- Dragovac a njihov završetak ocekuje se za mesec dana.

- Postoji problem finansiranja od strane Republike iz NIP-a, te ce radovi biti kreditirani sopstvenim sredstvima a ocekujemo da ce problem sa Republikom biti rešen u prolecnom periodu.

Kada je rec o izgradnji kanalizacione i vodovodne infrastrukture Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac “Vodovodu” je vec poverila poslove na izgradnji kišne i fekalne kanalizacije u ulici Miodraga Vasica, kao i fekalne u Brežanskoj ulici a postignut je dogovor da im Direkcija poveri radove u vrednosti od 13,5 miliona. Ulice koje ce se raditi odredivace se u zavisnosti od tenderske dokumentacije, nabavke i drugih procedura.

Planovi za Kostolac su da se reši problem kostolackog starog bunara . JP “Vodovod i kanalizacija” prošle godine konkurisalo je za sredstva iz Fonda za razvoj u iznosu od 7,5 miliona koja bi bila korišcena za stavljanje u funkciju starog bunara koji je izgraden cetrdesetih godina prošlog veka i time obezbedili i snabdevanje Klenovnika, Drmna i Starog Kostolca.

- Prošle godine nismo uspeli da dobijemo novac iz Fonda a u ovoj godini izdvojili smo 2,5 miliona za rekonstrukciju tog bunara a ocekujemo da sa MZ Kostolac definišemo još 7,5 miliona cime bi ovaj problem bio rešen, kaže Jocic.

JP “Toplifikacija”

Na bazi postojece pozitivne zakonske regulative, JP “Toplifikacija” je, kao i prethodnih i za ovu godinu sacinila plan poslovanja. Planom je predvideno 14 lokacija za širenje toplifikacione mreže.

- Jedna od njih ima prioritet zbog potrebe da se izvrše odredeni rekonstrukcijski zahvati u cilju poboljšanja isporuke toplotne energije objektima koji gravitiraju stambenim zgradama “Kula” Stig i preko puta stambenim objektima u ul Cede Vasovica 47-59. Po završetku grejne sezone pošto je nabavljena potrebna oprema za novu zonsku toplopredajnu stanicu, rasterecenjem podstanice u Kuli Stig stvorice se tehnicke mogucnosti da se popravi kvalitet isporuke u stambenim objektima na neparnoj strani u Cede Vasovica, kao i da se nastavi dalje sa širenjem sekundarne mreže u zoni koja gravitira ovim stambenim objektima. Istovremeno stvara se preduslov za nastavak gradnje velikog magistralnog ogranka u ulici Zelengorskoj i Nevesinskoj. Za trinaest lokacija, s obzirom na blizinu izgradenih toplovodnih linija i s obzirom na odziv koji, prema anketama, ocekujemo, postoji mogucnost da se širi tolifikaciona mreža. Troškovi nabavke materijala i izvodenja radova su oko 150 miliona ali u zavisnosti od odziva i priliva sredstava gradana i mesnih zajednica, Upravni odbor “Toplifikacije” definisace prioritete u širenju toplifikacione mreže, rekao je izmedu ostalog Branislav Stanisavljevic, tehnicki direktor JP “Toplifikacija”.

Tokom prošle godine “Toplifikacija” je ucestvovala na širenju mreža na šest lokacija u GMZ Kostolac, gde su i ove godine predvidene inžinjering usluge i manja materijalna pomoc, kao i u MZ Klenovnik. U skladu sa rezultatima pregovora koji su u toku sa PD “Kopovi iTremoelektrane Kostolac” moguc je rebalans plana poslovanja i rebalans plana širenja toplifikacine mreže i održavanja sistema u mesnim zajednicama nad kojima ingerencije ima Termoelektrana Kostolac kao isporucilac toplotne energije.

JKP “Komunalne službe”

JKP “Komunalne službe” Požarevac osim delatnosti iznošenja i deponovanja smeca obavlja i delatnost održavanja higijene na javnim površinama, pijacne i grobljanske usluge a od ove godine uvodi se nova radna jedinica, hvatanje i cuvanje pasa i macaka lutalica.

U 2006. ovo preduzece proglašeno je za najbolje javno preduzece a to je bila i godina u kojoj je vršeno opremanje preduzeca, u smislu njegovog osavremenjavanja. U tekucoj godini planira se investiranje uz pomoc osnivaca SO Požarevac, kaže Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac.

Jedna od investicija je Azil za pse i macke lutalice. Iz budžeta su izdvojena sredstva za rešavanje ovog akutnog problema . U toku je tender a rok za završetak Azila je 60 dana.

- Planirano je i osavremenjavanje pijace “Krug” koja je jedna od najvecih u gradu. Zahtevi za zakupninom tezgi ali i poboljšanjem uslova prodaje sve su veci te smo u fazi realizacije tendera za nabavku specijalnih rashladnih vitrina za prodaju mlecnih proizvoda. Sem toga u Fondu za razvoj konkurisano je za sredstva , kao pomoc u natkrivanju pijace “Krug” .

Planiran je i nastavak uredenja Starog groblja, za koje je u toku prošle godine izdvojeno dosta sredstava, kako od strane Opštine tako i iz spostvenih sredstava Preduzeca. Nastavice se završetak ograde na Novom groblju a groblje ce biti prošireno i u Kostolcu. Osnivac Komunalnog preduzeca za potrebe Kostolca izdvojio je 5 miliona dinara, kaže Valjarevic.

U akciju “Za lepšu i cistiju Opštinu Požarevac- ucestvujte Vi u njoj” koja pocinje ove nedelje planira se ukljucivanje svih javnih i društvenih preduzeca, ustanova, škola , vrtica i gradana. Po završetku akcije u maju ce kolektivima i pojedincima biti dodeljena priznanja za ucestvovanje u njoj a bice nagradene i škole ciji ce se ucenici takmiciti za najbolji literarni sastav na pomenutu temu .

U Ministarstvu za ekologiju i zaštitu životne sredine konkurisano je za projekat rekultivacije i sanacije deponije MIP , deponija Sopot je u fazi rekultivacije i sanacije a sa rukovodstvom Opštine nastavlja se projekat Regionalne deponije koja ce se nalaziti u Smederevu koja je u fazi pripreme medunarodnog tendera.

JKP “PARKING SERVIS”

Najznacajnija investicija “Parking servisa” u 2007. godini bice uvodenje novog sistema naplate parkinga.

Ovaj plan sprovodice se u dve faze. U prvoj bice uvedene parking karte kojima ce gradani moci da plate parkiranje na ulicnim parkiralištima. Karte ce biti kupovane na trafikama a planira se i uvodenje doplatnih karata, za gradane koji ne budu želeli da plate parking, što ce biti prakticno kazna, koju ce morati da plate. U drugoj fazi bice uvedena naplata parkiranja putem SMS poruka, tj. putem mobilnog telefona umesto sadašnjeg sistema naplate , koji sprovode inkasanti a koji se pokazao kao neefikasan, rekao je Vladimir Mihajlovski, direktor JKP “Parking servis”.

Pravna osnova za uvodenje novog sistema naplate bice donošenje nove odluke o javnim parkiralištima koja je predvidena za usvajanje na sednici SO Požarevac, zajedno sa planom rada Preduzeca. Tokom aprila i maja ocekuje se pocetak planiranih aktivnosti u “Parking servisu”, od juna ce poceti naplata parking karata koje vec postoje u drugim gradovima a tokom jeseni planira se uvodenje naplate parkinga putem SMS-a.

Cilj uvodenja novog sistema naplate jeste rešavanje problema nedostatka parking mesta u “strogom” centru grada.

U toku je izrada studije o saobracaju za Požarevac a nakon toga znace se gde bi mogle biti napravljena nova parking mesta.

- Izgradnja javne garaže zavisice od potrebe i finansijskih sredstava jer “Parking servis” ne može da finasira takvu investiciju te ukoliko Opština bude zainteresovana za nju tokom 2008/2009. godine bice moguce realizovati i takav projekat, objasnio je Mihajlovski.

U delu ulice Jovana Šerbanovica, ispred Doma zdravlja i delu ulice Bratstva jedinstva , ispred Bolnice. parkiranje ce ostati besplatno.

T.R.S.

DAN ZADRUGARSTVA I POLJOPRIVREDE

NIŠTA BEZ SELJAKA I NAUKE

U požarevackom Centru za kulturu prošlog cetvrtka održan je cetvrti po redu Dan zadrugarstva i poljoprivrede Branicevskog i Podunavskog okruga. Ova tradicionalna manifestacija posvecena je najboljim poljoprivrednicima, ljudima koji su pokazali da se u poljoprivredi mogu postici dobri rezultati i prinosi, a kao kriterijum za dodelu priznanja uvrštena je i ekonomija rada.

U konkurenciji pojedinaca, a na predlog zemljoradnickih zadruga i opštinskih agrarnih fondova javna priznanja i nagrade dobili su: Mikica Balanovic, Aleksandar Gajic, Dragan Antonijevic, Milan Stojkovic, Goran Radovanovic, Goran Antic, Nebojša Stankovic, Trifun Trujic, Vojislav Mihajlovic i Dragiša Marinkovic. Poljoprivrednim rekorderima priznanja je urucio Dragoljub Govedarovic, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

U konkurenciji zadružnih i poljoprivrednih radnika dobitnici javnih priznanja i nagrada su: Dragoslav Milanovic, Slaviša Krstic, Stamat Milovanovic, Miroslav Jovanovic, Stanislava Stankovic i Radiša Ranisavljevic. Nagrade je urucio Petar Savic, predsednik Komisije za nagrade.

U konkurenciji pravnih lica dobitnici javnih priznanja su: Z.Z. “Klenje”, ZZ. “Lipovac” Banicina i agrarni fond opštine Smederevo. Priznanja je urucio Bogdan Živanovic, predsednik OZS Branicevskog i Podunavskog okruga.

Na predlog zemljoradnickih zadruga i opštinskih agrarnih fondova urucena su priznanja primernim poljoprivrednim proizvodacima: Radiši Velickovicu, Predragu Živojinovicu, Goranu Pericu, Predragu Glišicu i Bogici Nikolic. Priznanja je urucio Miodrag Miladinovic, predsednik Skupštine Zadružnog saveza.

Pre svecanog skupa održana je Izborna skupština Osnovnog zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga na kojoj su analizirani problemi i doneti zakljucci šta se može uraditi da rezultati u zadrugama i kod poljoprivrednika budu bolji.

“Jedan od glavnih akcenata jeste da pokušamo da nagovorimo poljoprivrednike da se vrate u svoje zadruge, tamo gde su zadruge ostale bez poljoprivrednika. Poljoprivrednici treba da predstavljaju snagu koja odlucuje u zadruzi, radi njih zadruga postoji i strucna služba radi. Kada povratimo da u selu zadružni magacin služi da se poljoprivrednici snabdevaju repromaterijalom i da se tu otkupljuju poljoprivredni proizvodi, tada možemo govoriti o obnovi. To u znacajnom broju zadruga i sada funkcioniše, ali ne možemo da kažemo da je to opšti slucaj. Na vracanju poverenja poljoprivrednika u sebe i svoju zadrugu treba da utice država svojim merama, u smislu da se ne govori da su zadruge prevazidena tvorevina, jer one treba da služe najsiromašnijim seljacima da udruženi u zadruge ili udruženja mogu da budu konkuretni na tržištu i postižu dobre rezultate. Zadružni savez treba da podržava osnivanje i rad poljoprivrednih udruženja kako bi se napravio zajednicki front koji može u ime poljoprivrednog sektora da pregovara cime bi se pozicija zadrugara poboljšala. Tražimo da se donese strategija poljoprivrednog zadrugarstva, gde ce se pri Ministarstvu formirati sektor zadrugarstva. U mere agrarne politike treba ugraditi i potsticajna sredstva za zadruge koje organizuju poljoprivrednu proizvodnju. Potrebno je doneti zakon o zadrugarstvu, jer pitanje imovine je veoma bitno i treba se boriti da se imovina koja je na korišcenje kod zadruga u trenutku donošenja zakona proglasi zadružnom”, istakao je Bogdan Živanovic, predsednik OZS Branicevskog i Podunavskog okruga.

U svom obracanju Dragoljub Govedarovic, predsednik Zadružnog saveza Srbije istakao je da se nove zadruge moraju prilagoditi novim zahtevima i te zahteve treba sprovoditi. Potrebno je u najskorije vreme doneti zakon o zadrugarstvu kako bi se rešila imovinsko -pravna pitanja i vratila zadružna imovina, a da bi se to desilo potrebna je politicka volja.

Posle verifikacije mandata clanovima Skupštine, usvajanja zapisnika sa prethodne sednice, izveštaja o radu za period od 2002 -2007. godine, plana rada za period do 2012. godine pristupilo se izboru i imenovanju. Za novog predsednika Skupštine izabran je Miodrag Miladinovic iz Sladinaca (opština Golubac), a za potpredsednika Borivoje Jeremic (Z.Z. “Mihajlovac”). Novi clanovi Upravnog odbora su: Miroslav Nešic (direktor ZZ. “Buducnost” M.Crnice), Momcilo Nastasijevic (direktor ZZ. “Klenje”), Slaviša Radosavljevic (Z.Z. “Golubac”), Vladica Milovanovic (zadrugar Z.Z. “Razvitak” Majilovac), Živomir Radosavljevic (direktor Z.Z. “Morava” Staro Selo), Bojan Stanojevic (direktor Z.Z. “Petrovac”), Jovan Grozdic (direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig”) i Slavoljub Ðuric (direktor Z.Z. “Lipovac” Banicina). Za predsednika Upravnog odbora izabran je Bogdan Živanovic, dok ce sekretar biti imenovan na narednoj sednici.

Za predsednika Nadzornog odbora imenovan je Predrag Petrovic (direktor Z.Z. “Veliko Orašje”), a za zamenika Veliša Životic (zadrugar Z.Z. “Zlatni Pek” Mišljenovac). Clanovi Nadzornog odbora su: Branislav Jovanovic (zadrugar Z.Z. “Mihajlovac”), Voja Kojadinovic (zadrugar Z.Z. “Morava” Staro Selo) i Radomir Milic (zadrugar Z.Z. “Pek” Kucevo).

D.Dinic

FELJTON: ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU? (8)

UCENJE EKONOMIKE POLJOPRIVREDE

Zadružni savez u Požarevcu ima svoj Regionalni centar za agrarnu edukaciju. Centar je nešto aktivniji u poslednjih pet-šest meseci, sa najavom da ce se njegova aktivnost podici na najviši nivo tokom ove godine. Zašto je od osnivanja, pre godinu dana, do sada bio anoniman? U odgovoru na to pitanje mogu se navesti dva argumenta. Prvo, u zadružnom sektoru bilo je urgentnijih pitanja, pre svega vezanih za imovinsko pravne odnose. Drugo, Zadružni savez kao finansijer nije imao dovoljno finansijskih sredstava za rad Centra.

Danas, u zadružnom sektoru ljudi uvidaju da im je profesionalno obrazovanje veoma potrebno. I to ne samo za profesiju poljoprivrede, na cemu su edukaciju vec radili i rade drugi, pre svega Zavod za poljoprivredu „Stig” u Požarevcu.

Profesionalno obrazovanje poljoprivrednicima je neophodno i za oblast finalizacije poljoprivrednih proizvoda, tako da ih oni prodaju kao zanatske ili industrijske prehrambene proizvode. Na taj nacin ce uposliti svoju radnu snagu i postici ce vecu cenu proizvoda. Nedavno je za zadrugare i druge poljoprivrednike organizovano jedno instruktivno predavanje o mini mlekarama i mini sirarama, sa brendiranim sirom kao finalnim proizvodom. To je jedna od ideja koju treba da razmotre jaci farmeri. Medutim, i siromašniji seljaci treba da u toj ideji, ili u slicnim idejama, nadu svoje mesto. Jer, ako sami nemaju dnevnu proizvodnju od 100-200 litara mleka, koliko je potrebno za pogon koji je bio predmet instruktaže, dakle ako nemaju toliku proizvodnju pojedinacno, imaju je kada se udruže njih nekoliko. A tu je vec mesto za rad zadruge i za rad udruženja proizvodaca mleka i sira. Primer se odnosio na brendirane sireve sa geografskim poreklom, ali se može primeniti na mnoge druge vrste prehrambenih artikala, od klanica, preko pekara, do hladnjaca i pakerica. Za takav rad naši poljoprivrednici nemaju dovoljna znanja i veštine. Potrebna im je edukacija.

Regionalni centar za agrarnu edukaciju se orijentiše na organizaciona, menadžerska, marketinška, pravna i finansijska pitanja, zatim pitanja agrarne politike i ekonomike poljoprivrede, kao i na pitanja upravljacke tehnologije. Šta konkretno oznacavaju navedena podrucja edukacije?

Organizaciona pitanja kojima danas mora da se bavi svako komercijalno poljoprivredno gazdinstvo jeste kako da u jakoj konkurenciji postane ravnopravan sa rivalima na tržištu, u ekonomskoj politici, u prestižu. Postoje najmanje tri puta. Prvi je: postati ekonomski jak kao konkurenti, dostici ili se bar približiti snazi kompanija kao što su Delta agrar, Rodic, MK, Matijevic i sl. To je najprimamljivije, ali najmanje dostižno, odnosno samo retki izuzeci imaju šanse.

Drugi put: uci u lanac velikih, postati njihov deo u ekonomskom ili bar u tehnološkom smislu. I za tako nešto su male šanse vecini poljoprivrednika.

Treci pravac razmišljanja: udružiti se i u zajedništvu mnoštva malih poljoprivrednika obezbediti obim i kvalitet proizvodnje. Taj put jeste realan, objektivno je dostupan svim poljoprivrednicima, cak i onima koji ne pripadaju kategoriji komercijalnih gazdinstava. Samo subjektivni razlozi poljoprivrednike odbijaju od tog puta. Zadatak Regionalnog centra za agrarnu edukaciju je da afirmišu zajedništvo na ekonomskim principima, kako bi mnogo malih postiglo veliki zajednicki rezultat.

Menadžerska pitanja ce tek uci u praksu zadruga i poljoprivrednih udruženja.

Marketinška pitanja takode kucaju na vrata poljoprivrednih zadruga. Prošlo je vreme mastiljave olovke i pisacih mašina; kupac pored kvaliteta proizvoda gleda i ambalažu, dostignuti imidž, prezentaciju. DŽabe kvalitet ako kupca odbije pristup tom kvalitetu.

Pravna pitanja nisu u domenu rada samo školovanih pravnika, vec su ona znacajna i za poljoprivrednike, kao i za njihove asocijacije. Oni moraju imati osnovna pravnicka znanja, neophodna za vodenje svog biznisa i postizanje adekvatnog statusa.

Finansijska pitanja, iako podrucje profesionalnog rada ekonomista, mora da budu razjašnjena i poljoprivrednicima, radi njihove ekonomije rada, radi vodenja poljoprivrednog gazdinstva, kao i radi uspeha asocijacije poljoprivrednika.

Pitanja agrarne politike i ekonomike poljoprivrede uglavnom je nepoznanica za poljoprivrednike. Vodenje opšte politike, rad u politickim partijama, ta aktivnost nema mnogo zajednickog sa agrarnom politikom i ekonomikom poljoprivrede vec, pre svega, sa ostvarivanjem ekonomije u poljoprivredi, pocev od malog domacinstva do nivoa države. U okviru toga poljoprivrednici i njihovi predstavnici u asocijacijama treba da se osposobe da prepoznaju ekonomski interes, kako bi poslovali ostvarujuci profit.

Upravljacka tehnologija tice se vodenja zadruga i udruženja, agrarnih fondova i slicno. Pomoc upravljacima treba da pruže strucne službe, ali - možda ne znaju, možda nemaju vremena, a možda i ne žele. Poljoprivrednici treba da se obrazuju za vodenje svojih asocijacija, kako u njima ne bi samo formalno upravljali. Pitajte danas predsednika skupštine neke zadruge - da li u zadruzi išta zavisi od njega i njegovih prijatelja clanova skupštine? Ako i misli da po nešto zavisi od njega, nikako se nece usuditi da kaže da je njihova moc u zadruzi najveca. Formalno jeste ali u praksi nije. Moraju se edukovati da bi se ono formalno pretvorilo u stvarno.

Za ovako ambiciozno koncipiran Regionalni centar za agrarnu edukaciju vec postoje pozitivno raspoloženje. Ono treba da se materijalizuje i u centrima finansijske moci, budžetima i fondovima, a ne samo kod naprednih domacina i njihovih udruženja i kooperativa.

Bogdan Živanovic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

PRETSTVENA PRIPREMA U NAJSKORIJE VREME

Pošto se setva kukuruza, suncoketa i soje približava poljoprivredni proizvodaci bi uskoro trebalo da krenu sa pretsetvenom pripremom zemljišta kao bi se ono sleglo i kako bi se obezbedili optimalni uslovi za ujednaceno nicanje useva. Pretsetvena priprema je izuzetno važna agrotehnicka operacija koju je potrebno obaviti veoma kvalitetno kako bi se semenu obezbedila tvrda posteljica, a mek pokrivac. Na ovaj nacin postiže se kontakt semena i vlage iz dubljih slojeva zemljišta, kao i rastresit sloj zemljišta koji pokriva seme i sprecava gubitak vlage.

“Pretsetvena priprema se obavlja na dubinu setvenog sloja. U prolecnoj pripremi zemljišta za setvu najcešce se prave greške u pripremi predubokog setvenog sloja u kome seme nema adekvatno cvrstu podlogu. U pretsetvenoj obradi treba izbeci obradu mokrog sloja zbog stvaranja zbijenog sloja zemljišta, jer se tako mokro tle nakon obrade površinski osuši pa se stvaraju velike grudve. U takvim slucajevima ne postoje uslovi za normalan tok klijanja i nicanja što dovodi do neujednacenog nicanja i proredenog useva, a sve to utice na konacan prinos. Dakle, prilikom pripreme zemljišta za setvu treba voditi racuna i o vlažnosti zemljišta koja treba da bude optimalna kako bi se dobro uradio ovaj posao, kao i setva. Padavine koje su zabeležene krajem februara i pocetkom marta meseca, neznatno su poboljšale dosadašnju rezervu vlage u zemljištu. Ipak, zahvaljujuci ovim padavinama bice bolje rastvaranje i usvajanje primenjenih mineralnih dubriva”, istakla je Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

Što se izbora hibrida kukuruza tice poljoprivredni proizvodaci u Zavodu za poljoprivredu “Stig” mogu da nabave hibride razlicitih grupa zrenja. U pitanju su novosadski, zemunpoljski i KVS hibridi. Od NS hibrida iz FAO grupe 600 proizvodaci mogu da nabave: 6010,6030, 640, Zenit, Tisa i Radan, iz FAO grupe 500 - NS 501. Od KVS hibrida prisutni su : Mikado i Luce (FAO 500) i Kermes (FAO 600), a od zemunpoljskih : 684, 735, 704 i 680.

U razgovoru sa poljoprivrednim proizvodacem Miodragom Velickovicem iz Kisiljeva saznali smo da on obraduje 18 hektara zemlje, od cega je 6 hektara u zakupu. Trenutno seje detelinu, jare žitarice i zatvara brazde tamo gde je to neophodno. Za desetak dana usledice prihrana sa 200 kg/ha uree i mešanog dubriva. Inace, kukuruz ce posejati na 10 hektara (Kermes ili ZP 684) i on mu služi za tov junadi simentalske rase kojih trenutno ima 20, a planira da udvostruci proizvodnju. Na ostalim površinama zastupljene su sledece kulture: detelina (2 ha), jecam (1,5 ha) i 80 ari pšenica.

Jovica Živkovic iz Cirikovca obraduje 30 hektara zakupljenog i 9 hektara svog zemljišta. Od toga lucerka je zastupljena na 6 hektara, pšenica na 6 hektara i kukuruz na 20 hektara. Za setvu koju planira da obavi od 5 - 10. aprila koristice zemunpoljske i novosadske hibride: 677, 684 i 6010. Trenutno su mu mašine u remontu, a ovih dana obavice prihranu sa NPK (15:15:15) i pretsetvenu pripremu setvospremacem. Što se stocarske proizvodnje tice, poseduje 10 muznih krava, 10 junica i dnevno proizvodi 70 litara mleka.

D.Dinic

ŽARKO PIVAC, NARODNI POSLANIK U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE I PREDSEDNIK OPŠTINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE POŽAREVAC

PRVI POSLANIK POŽAREVACKOG DS-a

Uz cestitke na izboru za narodnog poslanika, prvog iz redova Demokratske stranke u Požarevcu, kao prvo se namece pitanje i konstatacija: Oduži se formiranje Vlade?

- U zemljama koje se, kao naša, nalaze u tranziciji, izbori i, naravno, formiranje Vlade posle toga, imaju veliki uticaj na društvene prilike. Svi osluškuju i cekaju šta ce se desiti i zato je veoma važno da se Vlada što pre formira. Demokratska stranka je sa osvojenih 920.000 glasova na proteklim izborima dobila najvece poverenje gradana u demokratskom bloku, koji je, pokazalo se, ubedljivo vecinski. Zato mi i porucujemo da ne bežimo od odgovornosti za ubrzanje procesa oko njenog formiranja. Srbiji je potrebna demokratska, stabilna, nova Vlada koja ce zemlju voditi ka najvažnijem cilju - Evropskoj uniji. Pocetak pregovora je pokazao da postoji saglasnost oko osnovnih nacela, odnosno pet prioriteta buduce vlade.

I dalje je sporan „šesti princip”?

- Demokratska stranka je bila spremna da, pored parlamentarnih izbora, u isto vreme budu održani i predsednicki izbori. Ostale stranke to nisu želele, stranke u okviru demokratskog bloka nisu želele da se napravi dogovor oko zajednickog kandidata. Mi nismo pravili problem, pristali smo na to. Danas, ocigledno, moramo da ih podsetimo da su 21.januara održani parlamentarni izbori, da niko nije pominjao predsednicke izbore. Sada, u ovom trenutku, vode se pregovori oko formiranja Vlade Srbije, a ne bira predsednik države koga imamo. Demokratska stranka je deo ovog naroda, njen neraskidivi deo vec 90 godina, mi smo državotvorna stranka, zarad toga mi stranacki interes stavljamo na drugo mesto. Medutim, greše oni koji misle da mogu te principe i nacela Demokratske stranke da zloupotrebljavaju zarad samo njima znane matematike i licne koristi. Porucujemo, ponovljeni izbori nisu dobri iz razloga što bismo izgubili još godinu dana, sigurno i najvažniju godinu od 6. oktobra 2000-te zarad ubrzavanja reformi i rešavanja sudbine Srbije, ali treba da znaju da smo i za te izbore spremni i da ce oni koji se kockaju sa strpljenjem gradana na tim izborima biti još više kažnjeni nego pre dva meseca.

Vaše videnje daljeg razvoja Opštine Požarevac?

- Poslanici, naravno pre svega onih politickih stranaka koje su u vladi, važna su spona prema sredinama iz kojih dolaze. Medutim, za dobru saradnju treba da postoje dve strane. U ovom trenutku, oni koji se nalaze u zgradi Opštine Požarevac ne predstavljaju vecinu gradana ove Opštine i to je danas najveci problem . Imamo uzurpatore koji svakodnevno krše zakon, a loše posledice su svakoga dana sve vece. Mi imamo razlicite vizije razvoja Opštine, ako oni uopšte imaju neke vizije, jer ovo što oni rade meni lici na razmišljanje u stilu: „A posle mene - potop”. Mi kažemo Požarevac mora biti otvoren za investicije, vlast mora da privlaci investitore, svojim projektima, ali pre svega uslovima koje stvara. Hajde da stvorimo uslove kao što se to cini u opštinama u kojima demokrate upravljaju u ime gradana, Beogradu, Zrenjaninu, Subotici, Indiji,... takve uslove koji privlace investicije, pa se otvaraju na stotine i hiljade novih radnih mesta. U tim opštinama napredak je svakoga dana vidljiv. Za razliku od ovih opština, u Požarevcu se budžet troši na zapošljavanje partijskih drugova, dece, rodaka i prijatelja, preko svake mere. U pojedinim službama nekih javnih preduzeca iste poslove sada radi pet puta više ljudi. Suština je dakle otvarati nova radna mesta, a ne rešavati probleme na teret budžeta Opštine Požarevac. To se mora promeniti i promenice se. Predsednik Opštine nosi najvecu odgovornost, jer ovo je jedinstven primer da neko samog sebe razvlasti, na šta, naravno, nema pravo. To je ucinio da bi u ocima gradana prikrio svoju odgovornost i nesposobnost da nosi teret ove odgovorne funkcije. Na taj nacin je obmanuo gradane koji su glasali za njega. Sa druge strane i nepoštovanje odluka državnih organa ne bi bilo moguce da iza toga ne stoji predsednik Opštine koji ne dozvoljava skupštinskim službma da rade svoj posao po zakonu.

Bicete poslanik u službi gradana?

- Od predsednika opštine, Dušana Vujicica, jer ja sam predstavnik svih gradana bez obzira na njihovo stranacko opredeljenje, tražicu da mi se omoguci da u prostorijama Opštine svakog prvog petka u mesecu primam gradane Opštine Požarevac. Sa saradnicima iz stranke se radi na formiranju tima ljudi koji ce mi pomagati u tome. Vec znamo koji to problemi koji najviše muce naše gradane i do sada smo se susretali sa njima, tako da nam iskustvo ne nedostaje.Za njihovo rešavanje pre svega je potrebna sveobuhvatna reforma društva, a odnosi se pre svega na nepravde i sporosti pravosudnih organa, a odmah zatim su i ekonomski problemi gradana i nezaposlenost.

Šta cete Vi i DS uciniti da Požarevac dobije status grada?

- Od konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije proteklo je manje od mesec dana. Iako je zasedanje u prekidu, poslanici Demokratske stranke rade u okviru poslanickog kluba. Zatekli smo 73 predloga zakona, izmena i dopuna zakona i sporazuma za ratifikaciju. Ocekuje se povlacenje vecine tih zakona po formiranju nove Vlade, videcemo da li ce se to desiti i sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije. U samom tekstu predloga Zakona nema Požarevca medu predloženim gradovima, iako je Demokratska stranka Srbije i njen clan, inace ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, to obecao gradanima u predizbornoj kampanji. S druge strane, ne mogu a da ne podsetim da su Požarevac i Vranje bili predmet politicke trgovine i deo cene koja je placena SPS-u zarad podrške Vladi. U meduvremenu imate sukob u okviru SPS-a, drugacije poglede iz Požarevca na politiku njihovog rukovodstva i odgovor u zakonu od 29.decembra 2006.godine u kome se nalazi Vranje, a Požarevca nema. To ne može da bude slucajno. Mi smo, kao politicka stranaka, još u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore izašli sa zahtevom da Požarevac dobije status grada. No, ozbiljan pristup ovom problemu kakav smo i imali, a imamo i sada, zahtevao je odgovor na više pitanja koja su se pri tome postavljala. Imajuci u vidu kompleksnost rešenja ovog pitanja nismo želeli da zarad pukog politickog marketinga, kao što to neki danas cine, mašemo parolom “Požarevac grad”. Neozbiljan pristup, kao i pristup u cilju politicke promocije, može ozbiljno da ugrozi realizovanje ove ideje. To nije i ne sme biti stvar pojedinaca ili pojedinih partija. Pitanje statusa grada je pitanje zajednickog interesa svih gradana, ali i svih politickih partija. Mi smo, dakle, za ozbiljan pristup ovom problemu, jer samo tako možemo ostvariti cilj da Požarevac dobije status grada i postane razvojni centar ovog dela Srbije. I, naravno, imamo program koji je ostvarljiv i za koji smo sigurni da cemo dobiti podršku gradana.

Buducnost Demokrtske stranke u Požarevcu?

- Demokratska stranka je, nakon unutarstranackih izbora u Požarevcu održanih 19.novembra 2006.godine, pokazala da ima ne samo veliki broj strucnih i sposobnih ljudi i da predstavlja nepresušan izvor novih-pozitivnih ideja, vec i da je sposobna da samu sebe izgraduje i time pokaže da to može ciniti i sa gradom u kome deluje. Mi smo prva politicka stranka koja je svoje rukovodstvo izabrala na neposrednim izborima na kojima su ucestvovali svi clanovi stranke. Rukovodstvo koje je izabrano izašlo je sa ozbiljnim programom koji sadrži rešenja ne samo za pitanje funkcionisanja opštinskog ogranka, dakle unutarstranacka pitanja, vec i rešenja koja se ticu funkcionisanja opštine Požarevac u buducnosti. Pokazalo se da clanovi stranke žele da se ovaj program u potpunosti realizuje i to je, naravno, dalo rezultate. Pored ovoga, želeli smo da budemo otvoreni prema gradanima, simpatizerima kojima smo jasno stavili do znanja šta hocemo, i cini mi se da su gradani i to prepoznali, pa je i rezultat na parlamentarnim izborima najbolji u istoriji ovog opštinskog ogranka. Sve ovo ukazuje da Demokratska stranka u Požarevcu predstavlja realnu politicku snagu sa kojom se ozbiljno mora racunati na politickoj sceni Požarevca. Istovremeno, pored toga što želimo da sprovedemo naš program, želimo da budemo otvoreni za saradnju sa svim demokratskim partijama, ali i sa svima koji nisu u partijama, a žele da podrže program Demokratske stranke i našu viziju lokalne politike koju želimo da sprovedemo, i koja se na tom programu bazira. Naš cilj je da Požarevac postane razvijen grad u kome njegovi gradani mogu pristojno da žive, grad koji ima buducnost i perspektivu. Ali, mi ne možemo da cekamo. Želimo da stvari odmah pokrenemo sa mrve tacke i zato tražimo poverenje gradana, jer ŽIVOT NE MOŽE DA CEKA.

D. Milenkovic

INTERVJU- SLAVOLJUB MATIC, NARODNI POSLANIK:

UVEREN SAM DA CE KOŠTUNICA BITI PREMIJER

Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS, odbornik u SO Požarevac, po treci put narodni poslanik u Skupštini Srbije i prvi demokratski predsednik opštine Požarevac posle sloma komunizma i Miloševiceve politike. Kažu, bolje svira gitaru od Dinkica.

- Gospodine Maticu, ovo su najslabiji izborni rezultati Opštinskog odbora DSS, a vama je ipak pripao poslanicki mandat. Naravno, pravo je svake stranke da o tome odlucuje?

- Demokratska stranka Srbije izašla je sa svojom politikom i dobila podršku onoliko koliko gradani veruju u naše cinjenje ili ne cinjenje kao stranke na vlasti. Mi smo na teritoriji Branicevskog okruga bili u okvirima republickog proseka, moja zaduženja nisu samo u požarevackoj opštini, Ja sam predsednik Okružnog odbora i kao jedan od osnivaca i najverovatnije kao clan sa nesumnjivim ugledom unutar citave organizacije DSS, a zbog prethodnog angažovanja, svakako da je to bilo odlucujuce u mom izboru za poslanika što je meni drago jer ocigledno da uživam poverenje prijatelja iz DSS- a.

PRIVREMENE MERE U OPŠTINI POŽAREVAC?

- Da li je, i u kojoj meri na izborne rezultate uticao, kako stvari trenutno stoje, i neuspeli pokušaj preuzimanja vlasti u opštinskom parlamentu od strane takozvanog demokratskog bloka?

- Ne samo da je štetilo, moram da kažem da uopšte odnos Republike prema citavoj istocnoj Srbiji nije pogodovao izbornim rezultatima. Ja cu vas podsetiti da je Demokratska stranka koja je bila okosnica vlasti prethodne vlade isto imala slab rezultat nakon prošlih izbora. Sadašnja Vlada preko svojih stranaka takode nije imala dobru potvrdu u citavoj istocnoj Srbiji i to jeste jedno iskazivanje nezadovoljstva gradana te regije prema politici koju Republika vodi. Dakle, mi smatramo da je potrebno mnogo vece ulaganje u istocnu Srbiju, da nisu iskorišceni svi resursi, a odnos prema lokalnoj samoupravi, mislim da je efikasnijim radom Republicka vlada mogla da uvede ovde red. Mnogi organi opštine Požarevac ne funkcionišu, buyet nije donet na legalan nacin. Buyetska inspekcija je bila u redovnoj kontroli, ne po našem nalogu, uocila je nepravilnosti i pretpostavljam da ce sankcionisati sve ono što je uoceno da ne valja. Ja licno ocekujem da ce 31. marta Republicka vlada doneti odluku o uvodenju privremenih mera u opštini Požarevac.

- Na predizbornoj konvenciji u Centru za kulturu Miloš Aligrudic, a pre toga i Zoran Loncar, istaknuti clanovi vaše stranke, obecali su gradanima Požarevca status grada. Na spisku od dvanaest gradova nema imena Požarevca što je bio povod da aktuelna vlast optuži vašu stranku zbog lažnih obecanja koja su nepotrebno ispolitizovala situaciju u gradu.

- Na koju aktuelnu vlast mislite?

- Na opštinsku.

- Aktuelna vlast nema kredibilitet da komentariše bilo šta pošto mi više ne znamo ko je aktuelna vlast u opštini Požarevac. Ova je svakako nelegitimna i nelegalna, posebno Skupštinska vlast u opštini Požarevac. Što se tice obecanja Demokratske stranke Srbije, sam izborni rezultat pokazuje potpunu nezainteresovanost naših sugradana za to pitanje. Podseticu vas da Radikali nisu pomenuli status grada, baš kao ni DS, G 17 plus i SPS. Demokratska stranka Srbije sa svojim koalicionim partnerima dobila je svega dvanaest posto glasova, što znaci da je status grada poslednja stvar koja zanima gradane opštine Požarevac. To medutim ne znaci da cemo mi prestati sa našim zalaganjem, smatramo da je to dobra ideja. Ocekujem podršku svih poslanika da kada budemo donosili Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, i donosili odluku o gradovima u Srbiji, da cemo amandmanima taj Zakon poboljšati i omoguciti da i Požarevac dobije status grada.

- Pre nekoliko dana TV Studio B objavio je informaciju po kojoj ce status grada dobiti petnaest gradova u Srbiji.

- Znate šta, Republicka vlada je u fazi kada treba da se izvrši primopredaja vlasti, da se formira nova vlada i ja ne bih licitirao oko takvih odluka.

- Pregovori oko formiranja nove Vlade Republike Srbije u kojima vaša stranka igra jednu od kljucnih uloga su u toku. Ukoliko se ne postigne kompromis, da li ce doci do novih izbora ili postoji i trece rešenje s obzirom da je u politici sve moguce?

- U politici je moguce sve, ali vezano za izborne rezultate. Ono što su izbori pokazali nezavisno od toga kako cene pojedinci, to je da oni koji su tvorili vecinu u prethodnom sazivu parlamenta, da su u zbiru dobili najvecu podršku gradana Srbije i saglasno takvim rezultatima treba tražiti rešenje. Mi vec imamo ponudena rešenja od strane Demokratske stranke, Božidara Ðelica za premijera, ali to ne znaci da je takvo rešenje i ostvarivo. Pretpostavljam da postoji i alternativno rešenje koje je realnije i više sam nego uveren da ce Vojislav Koštunica biti premijer, a da ce koalicioni partneri koji moraju da imaju partnerski odnos u koaliciji, da ce se dogovarati o citavom paketu zajednickog nastupa. Po Ustavnom zakonu ove godine nas cekaju predsednicki izbori, pa zakljucke iz toga mnogi mogu da izvode. Ja mislim da je potrebna saradnja stranaka koje bi cinile Republicku vladu na više nivoa, a ne samo u okviru sastavljanja Republicke vlade.

OTVORITI PITANJE I DRUGIH AFERA

- Kakav je vaš komentar o takozvanoj aferi INDEKS, i koliko je ona celishodna u situaciji kada se Srbija suocava sa velikim problemima. Tu pre svega mislim na pregovore o statusu Kosova i Metohije, kao i na kratak rok za formiranje nove vlade?

- Ja bih pre svega cestitao policajcima koji su zapoceli citavu akciju i pokazali da u svim sferama države ima pojedinaca koji su spremni na beskompromisni obracun sa kriminalom. To je jedna od afera koja je otvorena i ja se nadam da ce ona vrlo brzo da dobije svoj sudski epilog, kao što vec imamo sudske epiloge kada su u pitanju drumska, stecajna, zdravstvena, carinska i neke druge mafije. Kako se otvara pitanje korupcije u prosveti, ja bih voleo da se što pre otvori recimo pitanje urbanisticke mafije. Mi živimo u gradu koji za razliku od nekih drugih gradova koji imaju sreden urbanizam, Požarevac je poznat makar po izjavama predstavnika izvršne vlasti iz tog sektora, kao grad sa najvecim brojem kriminalnih radnji u oblasti urbanizma.

- Da li ste vi licno kao narodni poslanik spremni, naravno, ukoliko to neko zvanicno zatraži da svoju diplomu stavite na uvid?

- Kako da ne! Pa ja sam diplomirao 1988. godine, moja diploma je stavljena na uvid mojoj maticnoj firmi.

- Bili ste clan Odbora za privatizaciju u Skupštini Srbije, poznati su vam njeni tokovi. Trenutno se u Trgovinskom sudu u Požarevcu vodi stecajni postupak u dvanaest preduzeca Branicevskog okruga, u pet gde je postupak okoncan bez posla je ostalo oko hiljadu radnika što izaziva veliku zabrinutost kod zaposlenih cija su preduzeca još uvek u procesu privatizacije?

- Znate šta, moram da kažem da dobar deo privatizacionog postupka, ukoliko ste citali Zakon, zavisi od menaymenta firme. Poslovodstvo društvene firme u obavezi je da dostavi potrebnu dokumentaciju i da pronalazi potencijalne kupce nakon cega se i pristupa sprovodenju aukcije ili tendera. Moram da primetim da je u nekoliko poslednjih meseci ubrzan proces privatizacije i da smo mi recimo pred kraj prošle, ili pocetkom ove godine dobili novog vlasnika u ŠIK Kucevo koji je gigant u drvnoj industriji. To je jedan uspešan primer privatizacije, takode imate i onu stecajnu privatizaciju koja kako god da je, došla je kao iznudena i vrlo je efikasan model, tako da vi sad više nemate placa u našoj industrijskoj zoni koji nije uposlen. Setite se samo perioda 1999- 2000. godine kada ni jedna fabrika u industrijskoj zoni osim Bambi- ja nije radila kako valja. To je istina, prema tome ne treba paušalno ocenjivati, kada se malo dublje ude u problem onda se vidi da nije baš tako i da ovaj privredni rast koji je u Srbiji evidentan potice pre svega iz uspešnosti te privatizacije. Naravno da je privatizacija bolna, ona zahteva ciste racune, ali te racune smo mi napravili devedesetih godina, kada se taj racun pravio bez krcmara.

- Matic poslanik ili Slavoljub muzicar, ko je uspešniji?

- Politika je silom prilika postala moje zanimanje, nisam ocekivao kada smo devedesete godine ušli u politiku I formirali prvu opozicionu stranku u našem kraju, i uopšte u Srbiji, dakle nisam tada ocekivao da cu se politikom profesionalno baviti. Moram da priznam da je od 2001. godine moje osnovno zanimanje politicar. Muzika je ostala moja strast, ljubav, a gde je to prisutno, teško da ne možete da budete uspešni. Kada je muzika u pitanju nemam komercijalnih efekata, u pitanju je zadovonjstvo, druženje sa ljudima iz muzickog sveta svakako da su dragocena iskustva. Ja se vrlo cesto kao poslanik bavim njihovim esnafskim problemima i imam vrlo korektne odnose sa poznatim rok muzicarima. Pomenucu Vlatka Stefanovskog sa kojim sam u redovnom kontaktu. Ne sviram iz marketinških pobuda, vec kao što rekoh iz ljubavi za šta dobijam pohvale i od profesionalaca. Naravno, taj mandat niko ne može da mi oduzme, kaže na kraju razgovora Slavoljub Matic, narodni poslanik.

O PROMAŠENIM PROJEKTIMA...

- Kada je rec o gradskoj putnoj mreži, naša lokalna vlast prosto ne ume da potroši novac koji ima u buyetu. Putna mreža iziskuje ogroman novac , ali moramo da priznamo da su nam putevi ocajni, da se vrlo malo radi na poboljšanju citave infrastrukture, a što se tice ostalih projekata vezanih za vodosnabdevanje, za deponiju, tu smo potpuno zastali. Ja cu vas podsetiti da se svake godine u proseku negde sa oko milion evra subvencioniše rad vodovoda, na žalost rezultati pokazuju da cemo ovog leta imati problema sa vodosnabdevanjem, kao što smo ga imali i prošlog leta. To znaci da se radi o promašenim projektima, i ja javno pozivam odgovorne ljude iz Opštine i Vodovoda da jasno ukažu pravce razvoja našeg vodosnabdevanja, da pokažu ko uporno insistira na promašenim investicijama u ovoj oblasti. Zatim, kada je u pitanju deponija smeca, stalno se luta umesto da se odmah krenulo na jednu regionalnu deponiju cija bi izgradnja imala podršku republickih organa i republickog novca. Ovde se takode lutalo, cak su i locirana neka mesta koja apsolutno ne obezbeduju sve ono potrebno za odlaganje smeca. Dokaz tome su i dva smrtna slucaja na jednom nelegalnom odlagalištu. Ja opet tvrdim da imamo nesposobno rukovodstvo lokalnog Javnog Komunalnog preduzeca, nesposobno opštinsko rukovodstvo koje taj problem ili ne ume, ili ne želi da reši. Lažu nas dve godine o stranim investitorima, putuju po belom svetu i uzimaju ogromne dnevnice, ispada da je to jedini jedini razlog tih putovanja a ne jasna vizija kako izgraditi jednu ozbiljnu deponiju smeca. Dogovor sa Smederevcima je pozitivna stvar, ali cini mi se da se u taj projekat kasno ušlo što ide na štetu gradana opština Požrevac i Smederevo.

M. Kuzmanovic

SPORTSKO RIBOLOVNO DRUŠTVO “DUNAVAC” KOSTOLAC

PROTERALI LOPOVE

Sportsko-ribolovno duštvo društvo “Dunavac” Kostolac osnovano je 17. marta 1948. godine a okupljalo je 50 ljubitelja sportskog ribolova. Prošle godine postignut je dosadašnji maksimum sa 1.536 clanova a srazmerno broju stanovnika Kostolca ima najviše ribolovaca u zemlji ( racunajuci zajednicu sa Crnom Gorom). Društvo kostolcanima nudi posebne pogodnosti, kupovinu dozvole za 10 polumesecnih rata za ribarsko podrucje “Morava 2” koje obuhvata sve ribolovne vode, sem Dunava, na teritoriji Opštine Požarevac, Žabari, Malo Crnice, Petrovac, Žagubica, Kucevo, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac i Majdanpek. Cena dozvole za decu do 14 godina i žene je 700 dinara, za sve od 14. do 18. godina i za osobe preko 60 godina - 2.100 dinara dok je od punoletstva do 65. godine cena 3600 dinara. Ove godine zahvaljujuci pozitivnom poslovanju ribolovcima je omogucena nabavka dozvola za drugo ribarsko podrucje “Dunav 3” kojim gazduje JP “Vojvodinašume”,a cena ove dozvole je 1.300 dinara.

Sem sportskog dela, zbog koga je Društvo prevashodno nastalo, delatnost se proširila i na oblast ekologije. Ribolovcu su uzeli ucešce u ocuvanju i održavanju priobalja.

- Imamo osam ribocuvara u stalnom radnom odnosu i upravnika ribarskog podrucja, koje finasiramo iskljucivo od izdavanja ribolovackih dozvola a od ostalog novca ( izavanja objekta “Carde” koje su sagradili ribolovci) vrši se poribljavanje prema godišnjem i petogodišnjem planu, kaže nacelnik ribarskog podrucja “Morava 2” Siniša Dražic.

2006. godina bila je veoma teška za rad Društva, kako zbog nepostojanja zajednicke dozvole za sportski ribolov tako i zbog velikih poplava. U periodu od 2003. do 2005. postojala je zajednicka dozvola i ribolovci su na nju navikli. Najpre je iz sistema zajednicke dozvole istupila Drina a za njima i JP “Srbijašume”, tako da su se preostali korisnici ribarskog podrucja snalazili i sklapali medusobne sporazume o važenju dozvola na svojim podrucjima.

Veliki vodostaj je dugo trajao te je kako i stanovništvu doneo probleme i Društvu jer se dogodio u vreme mresta ribe pa je kontrola mresta bila veoma otežana.Riba se mrestila na neverovatnim mestima kao što su u Kostolcu tereni za male sportove na kostolackoj plaži,u Batovcu i Bradarcu na fudbalskim terenima, u dvorištima pojedinih domacinstava u Starom Kostolcu...

- Ta kontrola je iziskivala celodnevne aktivnosti pa smo pored naših ribocuvara i ribocuvara volentera bili prinudeni da u radni odnos privremeno zaposlimo još lica na poslovima ribocuvara. Riba se veoma dobro izmrestila a imali smo srece da se mlad razvila pre nego je došlo do naglog pada vodostaja, tako da se mlad povukla u recna korita. Organizovali smo spasavanje mladi na Mlavi iz pojedinih bara i zatim je prebacivali u Mlavu.

Zbog krivolova u zatvor

Da je ribocuvarska služba radila dobro vidi se kako po broju oduzetog alata i pribora koji se koristi u krivolovu, tako i po broju podnetih prijava protiv lica koja vrše krivolov. U 2006. godini zaplenjene su 472 mreže, 72 bubnja, 62 struka i tri camca. Sva ova sredstva uništena su u februaru uz prisustvo nadležnog inspektora iz Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Podneto je 17 prijava za nezakonit ribolov, tri lica su pravosnažno osudena na zatvorske kazne a protiv cetiri lica vodi se krivicni postupak.

- Vidljivo je smanjen broj ribokradica. U januaru i februaru, izvadili smo nekoliko mreža, što je zanemarljivo. Proterali smo lopove koji ribu ubijaju strujom i dinamitim sa našeg ribarskog podrucja ali oni sada to rade na Dunavu. Smatram da kontrola nije adekvatna i ribolovci se sa razlogom žale na ribocuvarsku službu “Vojvodinašume” jer nisu sprecili tu vrstu krivolova, kaže Dražic i dodaje da se ribolovcima takode ne isplati izlazak na vodu bez dozvole jer su sve kazne višestruko uvecane. Na primer, kazna za neposedovanje ribolovacke dozvole je 5.000 dinara, kaže Dražic.

Kostolcani u Španiji

Kostolac je poznat po sportskim takmicenjima a kostolacki ribolovci su zastupljeni u svim kategorijama - kadetkinje i kadeti, juniorke i juniori, seniorke i seniori. Do sada imamo 11 državnih prvaka u sportskom ribolovu, osvojena tri kupa Jugoslavije a naši takmicari svake godine ucestvuju na svetskim prvenstvima u sportskom ribolovu. U protekloj godini bili smo drugi najuspešniji sportski kolektiv u zemlji za šta smo u Ribolovnom savezu Srbije dobili plaketu. Za rezultate u dosadašnjem radu u Savezu priznanja su dobili Caslav Šanovic, a Jasmina Radovic i Slavica Dražic proglašene su za najbolje seniorke u protekloj godini. One ce 2007. godine braniti boje SRD “Dunavac” na svetskom prvenstvu koje ce se u avgustu održati u Španiji.

U ovoj godini pripremace se konkurs za dodelu Ribarskih podrucja kada ce se ona ustupati na period od deset godina, planirana je izgradnja takmicarske staze, po svim svetskim standardima a ozbiljno se razmišlja i o izgradnji komercijalnog ribnjaka.

T.R.S.

STUDIJA O PROCENI UTICAJA MOGUCEG PEPELIŠTA TE KOSTOLAC B

PEPEO - NEŽELJEN "PRVI KOMŠIJA"

Gradani su odnedavno dobili mogucnost da po Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu uticnu na projekte i investitore koji žele da grade privredne objekte.Gradanima je data mogucnost da svojim sugestijama koje se ticu zaštite životne sredine uticu na odredene projekte.

Pocetkom meseca u prostorijama SO Požarevac prezentovana je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta :”Rekonstrukcija sistema za prikupljanje, pripremu, transport i deponovanje pepela i šljake TE Kostolac “B”. Investitor Projekta je JP EPS tj. PD “Termoelektrane i Kopovi Kostolac” Kostolac d.o.o dok je Studiju uradio Rudarski institut iz Zemuna. Ponudeni tekst je samo prvi deo Studije a rec je o unutrašnjem pneumatskom transportu pepela i šljake i pripremi guste hidrosmeše ( mešanje pepela i vode u odnosu 1:1) , u okviru Termoelektrane “B”.

Negodovanje ucesnika u raspravi medu kojima je bilo najviše meštana Klenovnika ali i sela Bradarac i Drmno izazvala je podela Studije na dva dela, koja je uradena, kako su naveli diskutanti, da bi se izbegla polemika sa meštanima koja se odnosi na lokaciju buduce deponije pepela.

Mišljenja su se uglavnom odnosila na to da, iako su pomenuti procesi tehnološki gledano potpuno nezavisni od predvidenog mesta deponovanja (površinski kop “Cirikovac”), vrlo su povezani u smislu delovanja na životnu sredinu.

Meštani sela Klenovnik strahuju da ce posle prihvatanja prvog dela Studije kasnije lakše biti prihvacen i drugi koji predvida deponovanje pepela u PK “Cirikovac” ciji se obodi, po njihovim recima, nalaze na samo dvadesetak metara od kuca na rubu sela.

Prisutni predstavnici NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac - Opština” govorili su o problemu moguceg zagadenja podzemnih voda koje je pokazala i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu eventualnog pepelišta na ovoj lokaciji, a koju je izradio Institut “Jaroslav Cerni” za potrebe Elektroprivrede Srbije 2004. godine i gde je uzeta u obzir tehnologija 1:1 koja se preporucuje u prezentovanoj Studiji.

Ekologija za Evropu

U pozorišnoj Sali Doma kulture u Kostolcu u petak je održana inicijalna konferencija sa temom: “Mogucnosti ucešca lokalne samouprave, poslovnog sektora, nevladinih organizacija i ostale zainteresovane javnosti Branicevskog i Podunavskog okruga ( i šire) na ministarskoj konferenciji “Ekologija za Evropu” “.

Šesta ministarska konferencija bice održana od 10. do 12. oktobra tekuce godine u Beogradu.

NVO “Lokalna agenda 21 za Kostolac - Opština” jedan je od organizatora nevladinog dela ove konferencije.

Inicijalna konferencija u Kostolcu organizovana je u saradnji sa Ministarstvom za nauku i zaštitu životne sredine , Sindikatom PD “TE-KO” Kostolac d.o.o i Sindikatom “Kopovi Kostolac”.

T.R.S.

CENE NA KOSTOLACKOJ PIJACI

ZAJEDNO ZIMA I PROLECE

Ponuda artikala na kostolackoj pijaci je ove nedelje bogatija za nekoliko vrsta povrca. Najpre se pojavio raštan, koji se može kupiti za deset dinara “po vezi” a zatim i tikvice koje koštaju cak 100 dinara po kilogramu. Primecuje se da je ponuda povrca u Kostolcu sve bolja te više nije teško pronaci brokulu, koja je donedavno važila za retkost a za koju je potrebno izdvojiti takode 100 dinara. Za kilogram paradajza potrebno je izdvojiti 140 dinara.

Cene ostalog povrca ostale su uglavnom nepromenjene : crni luk - 40 dinara, mladi luk - 20 dinara, jaja- 4, 5, 6, 7( po komadu), zelena salata 20-40 dinara, pasulj 130-140 dinara, krompir- 20 -30 dinara, kupus - 15 dinara, cvekla- 35 dinara.

Od “domaceg” voca zastupljene su jabuke koje se u zavisnosti od vrste i “stanja” mogu kupiti za 30, 40 ili 50 dinara, a cene “južnog voca” krecu se od 60 do 100 dinara ( najjeftinije su pomorandže a najskuplji kivi).

Tegla meda košta 250 ili 300 dinara a kao i na drugim vecim pijacama moguce je pronaci domaci ajvar, ukiseljene ljute papricice, kiseo kupus, pripremljen ren itd.

Povecava se i ponuda recne ribe dok je pilece meso moguce kupiti sveže iz rashladnih vitrina po ceni slicnoj onoj u marketima.

Sa prvim suncanim danima pojavili su se i rasadi cveca oko kojih ce se uskoro stvarati najvece gužve na pijaci. Za sada “Carevo oko” (poznatije kao Dan i noc) košta oko 30 dinara a Belagona 25 dinara.

T.R.S.

RADNICI KOPOVA DALI KRV

PRIKUPLJENA 21 JEDINICA KRVI

U prostorijama društvene ishrane na drobilani kopa “Cirikovac” pocetkom marta organizovana je akcija dobrovoljnog davalaštva krvi.

Prikupljena je 21 jedinica krvi što je malo uzimajuci u obzir da su krv mogli dati zaposleni sa ovog i kopova “Drmno” i “Klenovnik”.

Krv je namenjena Opštoj bolnici “Dr Vojislav Dulic” u Požarevcu.

U PARKU POŽAREVACKOG MIRA NA TULBI

POCELA SADNJA 500 SADNICA

- “Svoje drvo” u parku Požarevackog mira prošlog cetvrtka zasadili predstavnici Okruga, Opšine, kulturnih i drugih ustanova i institucija

U organizaciji Fondacije “Požarevacki mir 1718” i Narodnog muzeja u Požarevcu, prošlog cetrtka i zvanicno je u parku Požarevackog mira na Tulbi otpocela sadnja 500 sadnica koliko ce ih vremenom ovde biti. Park mira sa Etno selom velike je površine koja ce se urediti i oplemeniti poput Cacalice tako da Požarevljani i svi ostali ovde rado dolaze.

- Poceli smo konkretne radove na pošumljavanju ovog prostora u okviru Fondacije “Požarevacki mir”. Na ovom prostoru egzistira i Etno selo koje je u delokrugu požarevackog muzeja i zato sve ovo radimo u koordinaciji sa Muzejom. Ono što je posebno važno je da danas krecemo sa pošumljavanjem i radicemo to i ubuduce. Fondacija poziva sve gradane da u ovom poslu daju svoj doprinos tako što ce prilikom obeležavanja srecnih dogadaja u svojim porodicama posaditi mlado drvo u ovom parku koje ce biti simbol prosperiteta kako sopstvenog domacinstva tako i citave naše zajednice. Želimo da ovaj prosotor oplemenimo u smislu da na njemu izgradimo sadržaj koji ce omoguciti gradanima da se sažive sa Fondacijom “Požarevacki mir”, sa samim dogadajem... To je posebno važno u ovo vreme kada se dosta govori da ne treba da živimo u istoriji. Naravno da niko ne želi da živi u istoriji, ali treba da poštujemo istoriju, da ucimo iz istorije i da na bazi istorijskih iskustava gradimo sadašnjost i buducnost. Jedan od zadataka Fondacije je da rasvetli i približi dogadaje koji su se na ovim našim prostorima dešavali pre više od trista godina i krojili sudbinu ovog dela Evrope, Balkana posebno. Naravno, želimo da pored naših gradana, simbolicnom sadnjom “svoje sadnice” ovde budu prisustni i drugi gradani države Srbije i cele Evrope obzirom da spomenik koji se nalazi u ovom parku predstavlja naš odnos prema dogadaju od evropskog znacaja, rekao je Zvonimir Blagojevic, predsednik UO Fondacije.

I za opšinskog arhitektu Voju Pajica suština citave akcije u parku Požarevackog mira je odnos prema istoriji, ocuvanje kulturnih dobara i zaštita prirodnih ambijentalnih vrednosti. Pajic je nagovestio da ovde predstoje i drugi radovi: na ogradivanju celokupnog kompleksa, izgradnji pešacke staze...— Ovo je ustvari pocetak akcije za lepšu, cistiju i uredeniju Opštinu Požarevac koja pocinje 20. marta, rekao je Pajic.

Pozdravljajuci prisustne predsednik Opštine Dušan Vujicic izrazio je punu podršku zapocetoj akciji koja se izvodi na podrucju MZ Bulevar, na potezu Brdnje male.

- Kada smo pre dve-tri godine planirali radove na podrucju ove mesne zajednice bilo je reci da uredimo Izvorsku, Zetsku i ulicu Danila Kiša. Te planovi smo i realizovali prošle godine. Zatim smo se dogovorili da uredimo ovaj kompleks, da nema korova, da tu napravimo izletište... Nešto od toga je uradeno, nešto radimo, postoji predlog turske ambasade da pomogne uredenje ovog kompleksa. Pomenuo bih da smo izgradili i most Nabrde-Trnjane, na redu je izgradnja puta kako bismo povezali poljoprivrednike iz Nabrda, Trnjana i Bratinca sa njihovom zemljom. Obecali smo da cemo obnoviti izvorište Minine vode, i to smo obecanje ispunili, gradani koriste kvalitetnu vodu sa ovog izvorišta. Ovo sve govori da nismo zaboravili ovaj deo našeg grada i njegove stanovnike, istakao je Vujicic.

Prve sadnice u Parku mira zasadili su predstavnici Okruga i Opštine: Živadin Jotic, Dušan Vujicic i Zvonko Blagojevic. Potom su to ucinili i predstavnici kulturnih i drugih javnih ustanova i institucija. Za uspešan pocetak ove akcije pored opštine i drugih donatora koji su obezbedili sadnice, zaslužni su još i Milan Ivoševic, ispred Fondacije “Požarevacki mir” i Goranska organizacija.

S.E.

NOVINE U ORGANIZACIJI OPŠTINSKE UPRAVE POŽAREVCA

USLUŽNI CENTAR U CENTRU GRADA

- U toku je adaptacija prostora i pretvaranje nekadašnje Bambijeve "Slatke kuce" u Uslužni centar Opštine Požarevac

Svedoci smo ovih dana intenzivnih radova koji se odvijaju na objektu nekadašnje "Slatke kuce" u ulici Moše Pijade 1 u strogom centru Požarevca. Ovaj prostor, naime, ureduje se za potrebe lokalne samouprave, tacnije za dislociranje jednog broja opštinskih službi i osnivanje Uslužnog centra. Sredstva za adaptaciju i kompletno opremanje prostora obezbedena su prošle godine iz budžeta Opštine u iznosu od pet miliona dinara.

- Uslužni centar kao ideja zaživeo je prošle godine tako da smo vec pred kraj 2006. godine odradili svu potrebnu projektnu dokumentaciju, sproveli javne nabavke, zakljucili ugovore sa izvodacima radova, ustvari stvorili sve preduslove da konacno pocne da se radi na Uslužnom centru. Sama njegova funkcija je da se Uprava što više približi gradanstvu, da gradani na jednom mestu u vrlo kratkom roku završe sav svoj posao odnosno da se po njihovim zahtevima brzo i efikasno postupi. Mi cemo dati sve od sebe da Centar i u pocetnoj fazi ostvari tu svrhu, kaže Zorica Markovic, nacelnik Opšte uprave u Opštini Požarevac koja na pitanje koje ce službe biti smeštene u Uslužnom centru odgovara:

- U Uslužnom centru bice dislocirane one službe koje upravo najviše rade sa gradanima. To je pre svega maticna služba gde je najveci broj zahteva, gde su sva gradanska stanja znaci svi moguci izvodi iz knjiga rodenih, umrlih, vencanih, uverenja o državljanstvu... Pored maticne službe u Uslužnom centru bice locirane i sve vrste inspekcije na prvom mestu komunalna inspekcija koja je najcešce u dodiru sa gradanstvom. Gradani ce u prvom naletu predavati svoje zahteve, svoje prijave i dobijati informacije da li je inspekcija za taj odredeni problem nadležna. Znacaj Uslužnog centra u delu inspekcija bice upravo taj da se daju kvalitetna obaveštenja. Zatim tu ce u jednom delu biti i urbanizam, u prvo vreme davace odgovore na pitanja gradana jer urbanizam, sam po sebi kao služba, ne može biti dislociran prema tome i sama ta funkcija davanja obaveštenja je sasvim dovoljna. U Uslužnom centru moci ce da se overe i razne vrste dokumenata, obavi upis u radne knjižice i drugi slicni poslovi. Isticem da je osnovna svrha da gradani u što kracem roku i na jednom mestu završe sve one poslove za koje je nadležna opštinska uprava. Zbog otvaranja Uslužnog centra nece biti zapošljavanja novih radnika, funkcionisanje Centra obezbedice se praraspodelom postojeceg kadra. Radovi na uredenju objekta poceli su 8. marta, a rok za njegovo privodnjenje nameni je 60 dana od pocetka adaptacije.

Kako saznajemo i sam vizuelni izgled Centra odgovarace lokaciji na kojoj se nalazi. Zamišljen je kao mesto koje nema šaltera i šalterskih radnika vec pultove sa stolovima i foteljama za gradane. Objekat je nizak, nema stepenište, u novou je trotoara, pa ce se na ulazu izgraditi pristupna rampa za hendikepirana lica, za majke sa bebama i kolicima. Radno vreme u prvo vreme bice u skladu sa radnim vremenom Opštine.

Pored ove novine, u Opštinskoj upravi Požarevca najavljuju još neke.

- Iskoristila bih priliku da najavim i vrlo brzo uvodenje Kol centra koji ce raditi po sistemu 24 sata. Suština je u tome da gradani putem biranja odredenih telefonskih brojeva, koje cemo javno saopštiti, i ukucavanjem podbrojeva, dobiju obaveštenja o tome šta im je sve potrebno od dokumentacije za odredenu vrstu posla, naprimer, za izdavanje izvoda iz knjige vencanih, za izdavanje upotrebne dozvole, gradevinske dozvole, šta im je sve potrebno da prilože uz zahtev za legalizaciju odredenog objekata i slicno. Mislim da ce i ovaj nacin komunikacije biti od velike pomoci našim gradanima i to prevashodno što ovakve informacije necemo vezivati ni za kakvo radno vreme, odgovori ce se dobijati svih 24 sata. Sve ovo u mnogome ce smanjiti priliv stranaka u Opštinu i nepotrebno šetanje gradana od kancelarije do kancelarije. Takode cu iskorisitit priliku da kažem da smo u delu saradnje sa opštinama Branicevskog okruga napravili neke nove korake. Sacinili smo ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji sa Opštinom Veliko Gradište kojoj sada vrlo brzo šaljemo, prosledujemo naše izvode iz knjiga umrlih, vencanih, rodenih, pogotovu iz knjiga rodenih, jer znamo da je naša bolnica centralna bolnica za citav Branicevski okrug i da se veliki broj dece iz Okruga rada upravo u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Svi ti upisi u našim knjigama sada se vrlo brzo i efikasno prosleduju Opštini Veliko Gradište tako da njeni gradani ne moraju za to da dolaze u Požarevac, da placaju put i gube vreme. Nama je cilj da i gradani ostalih opština koji imaju odredene zahteva prema našoj upravi, te zahteve ostvaruju brzo, kvalitetno i efikasno.Trenutno samo sa Velikogradištancima imamo ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji ali nam je u planu da to ucinimo i sa ostalima, istice Zorica Markovic.

S.E

MLADENCI

Mladenci se proslavljaju 9/22. marta. U hrišcanskom kalendaru to je spomen na cetrdesetoricu vojnika iz kapadokijskog kraja koji su pogubljeni u jermenskoj Sevastiji zbog ispovedanja hrišcanstva. Oznacen je pod nazivom Sv. cetrdeset velikomucenika sevastijskih.

U narodnoj religiji za Mladence se vezuju mnogi obicaji stare slovenske prehrišcanske vere. Mnoge radnje upravljene su na preventivne mere odbrane od zmija. Zmija je jedan od najopštijih ambivalentnih simbola koji u sebi spaja muško i žensko, vodeno i vatreno, negativno i pozitivno nacelo koje se ispoljava u zavisnosti od konteksta obredne prakse. U homoljskim selima, rano ujutru na Mladence cistilo se dvorište metlom, dubre prikupljalo na gomilu i palilo, jer se verovalo da dimovog dubreta odbija zmije i bolesti. Iz istog razloga palile su se krpe kojima se pralo posude na cisti ponedeljak i dimom kadile sve privredne i stambene zgrade, kao i salaši na kojima je boravila stoka. Niko tog dana nije uzimao u ruke konopce, niti stvari koje se savijaju da ne bi privukli zmije. Takode je strogo bilo zabranjeno pominjanje zmija, jer se verovalo da se izgovaranjem samog imena mogu privuci.

Osim predohrane protiv ovih realno i mitološki opasnih bica, prolece je bilo idealno vreme da se magijskim postupcima utice na zdravlje i opšti napredak, analogno snazi sunca koja se sve više pojacavala. U nekim krajevima Srbije, na Mladence se pricešcivalo denovim cvetom, da bi bili zdravi kao dren. Magijska snaga bilja prenosila se na ljude i stoku i ritualnim šibanjem drenovim i vrbovim granama ili ljuljanjem na drvecu.

Na Mladence se mesi posebna vrsta obrednih kolaca, tzv. mladencici. Obicno se mesi 40 kolaca, mada u nekim krajevima i manje. Oni su u obliku polumeseca i premazuju se medom. Premazivanje medom ukazuje na njihov htonski karakter. To potvrduje i obicaj u Homolju, gde se maldencici nisu smeli okusiti dok ih domacica ne nameni za dušu pokojnika. NJihova plodotvorna funkcija ogleda se i u nacinu ukrašavanja. Naime, oni su se u zavisnosti od kraja šarali drenovim grancicama ili bosiljkom.

Mladenci su i dan koji slave mladi bracni parovi koji su se vencali u prethodnoj godini. U selima u oblasti Mlave tog dana su u goste i na cast uglavnom dolazile žene i donosile poklone mladencima. Najvažniji poklon je bio onaj koji donose nevestini roditelji. Otac donosi kudelju, a majka kotaricu, igle i usvojak vune. Danas su Mladenci u potpunosti preuzeli funkciju proslave u cast mladog bracnog para.

Danica Ðokic, etnolog

IZLOŽBA “OKRUG POŽAREVACKI U PRIVREDI SRPSKE BURŽOASKE DRŽAVE” POVODOM GODIŠNJICE RADA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

NOVO LICE POŽAREVACKE PROŠLOSTI

Poslednju godinu šeste decenije od osnivanja i rada Istorijskog arhiva Požarevac ovaj je kolektiv, predvoden direktorkom Jasminom Nikolic, obeležio 12. marta, priredivanjem izložbe u prostoru Doma Vojske Srbije u Požarevcu, naslovljene “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države”, predstavivši i istoimenu publikaciju, svojevrsnu monografiju o ekonomskoj istoriji Požarevca na skoro 170 strana.

Time je Istorijski arhiv Požarevac iznova potvrdio i opravdao sopstvenu prepoznatljivost širom Srbije, ali i širom Republika bivše Jugoslavije, dosegavši krajnje, najviše domete rada razvijenom delatnošcu publikovanja i stalnog “oživljavanja” arhivskih dokumenata.

Brojnim gostima, tom prilikom, obratili su se direktorka IAP, inace, izdavac i glavni i odgovorni urednik kataloga, Jasmina Nikolic, zatim, arhivista IAP i priredivac izložbe i kataloga, Jasmina Živkovic, kao i recenzent kataloga, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Svetislav Taboroši, i direktor Arhiva Srbije i Crne Gore, Miladin Miloševic, koji je izložbu i otvorio.

Ucimo se životu iz istorije

Osvrnuvši se na privredu Srbije 19. i prve polovine 20. veka, IAP dokumentovao je i katalogom ovekovecio dokaze o prestižnom mestu koje je Požarevacki okrug u Srbiji tog vremena zauzimao.

-Za mene istorija predstavlja manifestaciju jednog opšteg životnog pravila da ljudi više vole iluziju života nego sam život. To je bekstvo od stvarnosti koja nam se ne dopada, što je potpuno normalna pojava u svakodnevnom životu, ali u nauci ne sme da bude. Nauka je egzaktna. Medutim, istoriju možemo da mitologizujemo, da iskrivimo, kao što to cinimo i sa svakodnevnim vrednostima, istakao je prof dr Svetislav Taboroši ukazujuci stoga na “opasnost” od pogrešnih zakljucaka, cime istorija prestaje da bude uciteljica života:

-Medutim, istorija privrednog razvoja ne može da laže. Tu nema ideologije. Inace, ovo naše podrucje ne spada u najsrecnija. Bili su to posebni slucajevi koji su rezultat odredenih politickih opcija, kolektivizacja i slicno. Srecnima se istorija dogada jednom i više nikada. Dakle, ako se nešto loše dogodi srecni narodi to nauce i više nikada ne ponavljaju. Mi ocigledno greške ponavljamo. A, one se najbolje vide na primeru privredne istorije. Tako je Srbija 3 do 4 puta morala da prelazi “prag razvoja”, što je vrlo težak, komplikovan i skup socijalni napor...

-Na ovoj izložbi imate dokumente o vremenu koje je optereceno dilemama, nejasnocama, ponekad i euforijom, ali, s druge strane, imamo nesporne dokaze da je srpsko društvo u tom periodu bilo društvo evropski orijentisano, na kursu modernoh evropskih društava... Mi smo bili cetvrta zemlja u Evropi koja je imala radnicko zakonodavstvo. Još 1904. i 1905. godine imali smo zakone koji su dozvoljavali radnicko organizovanje i okupljanje... Taj je trend naglo prekinut iz razloga koji nisu vezani za privrednike, seljake, radnike, nego za politicare. I u momentu u kojem se nalazimo možemo da prepoznamo mnoge od ovde izloženih dokumenata i izvucemo zakljucke, tako da više nikada ne dozvolimo da istorija ne bude uciteljica života, zakljuco je prof. dr Taboroši.

Prestižno mesto Požarevca u buržoaskoj Srbiji

Izložbu “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države” i katalog priredile su Jasmina Živkovic i Dragana Miloradovic, arhivistkinja IAP.

- Izložba i publikacija rezultat su višegodišnjeg rada strucnih lica u IAP na zaštiti, smeštaju, cuvanju, sredivanju i obradi arhivske grade fondova privredne provenijencije. Pored znacajnih arhivskih fondova upravne i sudske provenijencije, u Požarevackom Arhivu se cuva i više desetina fondova privrednog karaktera, kao i licnih i porodicnih arhivskih fondova, koji su u konkretnom slucaju bili izvor za odabir izložbenih dokumenata. Izdvojila bih arhivski fond “Prvi parni turbinski mlin”, Ignjata Bajlonija i sinova u Malom Crnicu, koji predstavlja jedini potpunije sacuvani trag o postojanju i delanju jednog od najvecih industrijskih postrojenja srpske mlinarske industrije na razmedi dva veka, govorila je Jasmina Živkovic, ukazavši zatim na znacaj privrede Požarevackog okruga u tadašnjoj Srbiji:

- U Srpskoj privredi 19. i prve polovine 20. veka, koja se tek oslobodila feudalizma, stidljivo zakoracila put razvoja liberalnih ekonomskih odnosa, sa skromno primetnim elementima buržoaskog i koja je u prvim decenijama 20. veka zadržala nešto izraženije elemente kapitalistickog ekonomskog nacina privredivanja, dakle, u takvim okolnostima, u takvoj privrednoj Srbiji, Požarevacki okrug, sa svijim srezovima, zauzimao je prestižno mesto, a to je upravo ono što smo želeli da pokažemo ovom izložbom i publikacijom.

Zavidni rezultati Požarevackog arhiva

Zanimljivu postavku Istorijskog arhiva Požarevac je u Domu Vojske Srbije u Požarevcu otvorio direktor Arhiva Srbije i Crne Gore, Miladin Miloševic, uz cestitke povodom pedesetdevete godine rada IAP, ali i cestitke za sve ostvarene rezultate, kojima se ni veci arhivi ne bi mogli pohvaliti:

- Istorijski arhiv Požarevac obeležava lepu godišnjicu svog postojanja i to cine na najbolji moguci nacin. Direktorka Jasmina Nikolic je svojim angažovanjem, nesebicnim radom i razumevanjem svojih kolega postigla mnogo u ovoj godišnjici koja se obeležava. Arhivisti cuvaju, obraduju, sreduju dokumenta i pružaju ih na uvid strucnoj i široj javnosti. IAP, polazeci od te cinjenice, i od cinjenice da je izložba svojevrsna komunikacija sa širom javnošcu, pokazuje dužnu pažnju po tom pitanju, na cemu mogu pozavideti mnogi arhivi, mnogo veci. I ne samo po tom pitanju, ovaj arhiv postao je prepoznatljiv širom Srbije, a i u sredinama bivših jugoslovenskih Republika, i po svojim drugim rezultatima. Oni su poseban doprinos dali na polju publikovanja, tom krajnjem dometu rada svakog arhiva, što je i jedno od veoma važnih merila uspešnosti rada, cime se ovaj Arhiv svakako može pohvaliti, istakao je Miladin Miloševic otvarajuci izložbu:

- U svesti coveka prisutno je uverenje da postoji istorijska istina i da se ona mora ili treba saznati. Ta potreba prisutna je kroz vekove do današnjih dana. Istoricari su oni koji je otkrivaju i saopštavaju. A, da bi je otkrili i saopštili oni su upuceni na institucije, istorijske arhive... Arhivi, ti vecni cuvari istorijskih izvora, u najširem smislu reci, pružaju osnov da saznamo o minulim vremenima, ljudima, dogadajima, procesima, da progovorimo jezikom cinjenica, da pokažemo kako je uistinu bilo. Suocavanje sa dokumentima je svojevrsko suocavanje sa prošlošcu, bez cega bi bilo teško razumeti i mnoge procese koji se dešavaju u sadašnjosti. Nije samo puko saznavanje o prošlosti da bi smo razumeli sadašnjost, vec i da bi planirali i projektovali buducnost...

DIREKTORKA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC JASMINA NIKOLIC

DOKUMENTOVANA I ORIGINALNA SLIKA ISTORIJE

“Smatrali smo da se do specificnih saznanja o prošlosti na ovim našim prostorima može doci istraživanjem i tumacenjem razlicitih aspekata društvenog života, što predstavlja veliki izazov, ali i poseban vid odgovornosti. Na osnovu zajednickog interesovanje, kriticke analize neobjavljene arhivske grade, iskustava razlicitih humanistickih disciplina, pristupili smo radu na projektu izucavanja i prikazivanja ekonomske istorije jednog srpskog grada i njegove okoline od 1840. do 1941. godine, sa akcentom na poslednje dve decenije 19. i prve polovine 20. veka. Projekat je zamišljen tako da objedini postojece mogucnosti za sticanje znanja o oblasti koja je dugo bila prikrivena izucavanjem folklornih, politickih i drugih fenomena iz prošlosti, govorila je direktorka IAP i glavni i odgovorni urednik objavljenog kataloga, Jasmina Nikolic, nastavljajuci:

- Na dokumentovan i originalan nacin prikazan je razvoj Požarevca i privrede Požarevackog okruga po delatnostima: poljoprivreda, stocarstvo, industrija, trgovina, saobracaj, zatim, problem prelaska ovog grada i regiona iz razvojne faze u kojoj dominira poljoprivreda i stocarstvo u industrijsko društvo, samim tim i prelazak iz sela u grad kao centar industrijalizacije. Nastojali smo da predstavimo i potencijal ovog grada o okruga, ne samo što se tice proizvodnje hrane, vec i metalurgije, prerade sirovina iz stocarstva i zemljoradnje, prelaska u industrijsko društvo, što je garantovalo Požarevcu brzi postanak modernog industrijskog društva. I, na kraju, u okviru posebnog tematskog bloka, bavili smo se znacajem i pojmom memoranduma u poslovnoj prepisci požarevackih privrednih preduzeca, istakla direktorka Jasmina Nikolic, zakljucivši:

- Organizator i priredivaci delili su uverenje da nam se ukazala prilika da zajednicki ucestvujemo u razmatranju vrlo važnih pitanja koja se odnose na ekonomsku istoriju 19. i prve polovine 20. veka. Nadamo se da ce za one koji se bave razlicitim aspektima duštvenog života ovog perioda, ova izložba i katalog, kao i sve dosadašnje price IAP, biti nezaobilazni, a da ce svim zainteresovanima pružiti užitak otkrivanja novog, drugacijeg lica naše prošlosti.

A. Maksimovic

U AKCIJI CRVENOG KRSTA I POŽAREVACKIH SREDNJOŠKOLACA

MATURANTI TRADICIONALNO HUMANI

U dvodnevnoj akciji dobrovoljnog davanja krvi koju je prošlog ponedeljka i utorka organizovao OO Crvenog krsta Požarevac,, 147 ucenika završnih razreda požarevackih srednjih škola dalo je ovu dragocenu tecnost, kao i sedmoro gradana. U tradicionalnoj humanoj akciji prednjacili su maturanti Gimnazije ( 56), Medicinska ( 40), Ekonomska ( 30), Poljoprivredna ( 29) i Politehnicka ( 2). Od 170 prijavljenih, iz medicinskih razloga odbijeno je dvadeset petoro, a krv je prvi put dao 71 ucenik. Kao znak pažnje na akciji koja je organizovana u ovoj humanitarnoj organizaciji, ucenicima su deljeni kacketi i olovke. Po recima LJiljane Miloševic, koordinatora ove akcije ispred Crvenog krsta Požarevac, odziv ucenika i 154 prikupljenih jedinica krvi rezultat su za svaku pohvalu.

- Od sredine prošle godine oseca se nestašica krvi na teritoriji citave Srbije što je imalo za posledicu i odlaganje operacija u mnogim zdravstvenim ustanovama gde su radeni samo hitni slucajevi, kaže Branislav Živulovic, sekretar OO CK Požarevac. - Posebno je to bilo izraženo u avgustu 2006. godine, medutim situacija nije ništa bolja ni u ovoj godini. Posebno u januaru mesecu u kome se dosta slavi, gde ljudi nisu u situaciji da daju krv. U tom mesecu je zabeležen i veliki broj saobracajnih nesreca što iziskuje i vecu kolicinu krvi nego što je to uobicajeno. Istakao bih da naša Bolnica nije imala tih problema, nisu se odlagale hirurške intervencije, jer smo mi u periodu novembar- mart ove godine obezbedili preko 500 jedinica krvi, ne racunajuci rezultate ove poslednje akcije požarevackih srednjoškolaca. Pored toga, u pomenutom periodu u dva navrata, organizovanjem vecih akcija pomogli smo i Institutu za transfuziju krvi. Mediji su objavili da se situacija na ovom polju postepeno stabilizuje, što je svakako dobro, kaže sekretar Živulovic.

M. K.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO “NOVA SRBIJA” POŽAREVAC

TRAJNA REŠENJA ZA PROBLEME

Na konferenciji za štampu Opštinskog odbora “Nove Srbije” održane prošle nedelje pokrenuta su brojna potanje o kojima treba da se nadu rešenja za naredni period. U ovoj stranci isticu da su najveci problemi trajno rešenje vodosnabdevanja gradana Požarevca prioritet i da se trajno mora rešiti deponovanje smeca koje vec strvara velike problme.Zato se Opštinski odbor “Nove Srbije” obraca gradanima da pomognu u sagledavanju problema i da se pronadu rešenja za njih. Zato je na konferenciji istaknuto da kroz saopštenje za javnost žele da se obrate gradanma i uz njihovu pomoc reše brojne probleme koji su trenutno prisutni. Na ovaj nacin “Nova Srbija0 “ je startovala sa kampanjom za lokalne izbore koji ce biti ove godine.

Predsednik OO “Nova Srbija” Dejan Krstic je potom istakao da ova stranke traži da se u svim javnim preduzecima provere diplome rukovodecag kadra i da se utvrdi da li ispunjavaju uslove za posao koji obavljaju. Na ovome ce “Nova Srbija istrajati i kroz pokretanje pitanja na Skupštini koja ce uskoro biti održana.

SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE - POŽAREVAC

DIPLOME I SERTIFIKATI POLAZNICIMA

Nacionalna služba za zapošljavanje filijala Požarevac prošlog cetvrtka je na prigodan nacin obeležila završetak kursa za polaznike kurseva za frizere, poslovne sekretare i osnovnu informaticku obuku na podrucju filijale Požarevac.Na prigodnoj svecanosti urucene su diplome i sertifikati polaznicim za Frizere (deset), poslovne sekretare (petnaest) i osnovnu informaticku obuku (dvadeset). Svi ovi kadrovi potrebni su za obavljanje poslova na ovom podrucju. U toku su još dva kursa koja treba da se završe. Kako smo saznali i u narednom periodu bice organizovani kursevi za osposobljavanje prekvalifikaciju za poslove koji su potrebni ovom podrucju. Inace prekvalifikacija je obavljena u saradnji sa univerzitetom ‘Božidar Adžija” iz Beograda.

PLESNI KLUB “BOLERO” IZ POŽAREVCA

GODINAMA U SAMOM VRHU

U svecanoj sali Požarevacke gimnazije, protekle nedelje održan je koncert Plesnog kluba “Bolero”, kojim je obeleženo 16 godina njegovog postojanja i rada.

Od samog nastanka, Bolero je imao plesace u samom vrhu tadašnje Jugoslovenske sportske plesne scene. Od 2005. godine, ovaj klub postao je i clan Asocijacije plesnih organizacija Srbije, tako da je sportskom plesu prikljucio i shonj dance grupe i latino formacije. Da je ovo bio dobar potez kluba dokazuje i to što su se vec 2006. godine, Požarevljani sa Prvog prvenstva jugoistocne Evrope u modernim plesovima vratili sa zlatom, i to upravo ucestvujuci u disciplini “latino shonj”, u kategoriji za odrasle, a iste godine klub je dao i državne prvake.

Po recima Milorada Ilica, sportskog direktora kluba, najveci uspeh kluba jeste ucešce na dva svetska prvenstva, u Letoniji 1998. i Nemackoj 2001. godine, gde su plesaci Bolera uspešno predstavili svoju zemlju. Ono što je, za sada, neostvaren san, jeste i medalja sa jednog takvog takmicenja. No sudeci po dosadašnjim rezultatima, necemo dugo cekati na to.

D. Demic

CESMA ZA JUBILEJ

KUCEVO.- Opštinski odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine i Direkcija za izgradnju opštine Kucevo izgradili su gradsku cesmu u gradu na Peku po motivima vezanim za kulturnu manifestaciju “Homoljski motivi” koja ce se ove godine održati po cetrdeseti put. Autor i majstor bio je Desimir Dragic iz zaseoka Kisela voda kod Neresnice.- Pored cesme koja je izgradena u cast jubileja 40-godina ,,Homoljskih motiva’’ radili smo i na uredenju zelenih površina i trotoara u centru grada.Vrednost radova na cesmi je oko 260 hiljada dinara,kaže predsednik Opštinskog odbora za ekologiju i zaštitu životne sredine Kucevo, Stanislav Miladinovic.

LJ.Nastasijevic

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv italijanskog državljanina Gerarda P. (1960), zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo prevara. On je osumnjicen da je doveo u zabludu i na prevaru od veceg broja stanovnika Porodina, uzeo novac uz obecanje da ce im obezbediti posao u Italiji, u megamarketu firme “Metro”. Od svakog od njih uzeo je novac u iznosu od po 800 EUR-a na ime viziranja pasoša, troškova osiguranja, prevoza i smeštaja. Prva grupa radnika trebala je da krene na rad u Italiju 21.01.2007. godine Kako je osumnjiceni napustio teritoriju Republike Srbije 08.01.2007. godine, prevareni meštani odlucili su da slucaj prijave policiji.

Pripadnici Policijske uprave u Požarevcu podneli su krivicnu prijavu protiv Zorana B. (1952) iz Požarevca, Biljane P. (1961) i Miodraga R. (1935) oboje iz Beograda, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo prevara. Oni su kao odgovorna lica preduzeca DOO “ARC” iz Beograda, na ime završetka stambenog objekta u Velikom Gradištu od preduzeca DOO “Poimeks” iz Požarevca narucili ugradnju PVC stolarije za navedeni objekat. Po završenim radovima a i nakon dobijanja Rešenja o upotrebnoj dozvoli objekta, ovo preduzece nije izmirilo svoje obaveze prema preduzecu “Poimeks” i ispoštovalo rokove placanja preuzete i ugradene stolarije cime je ovo preduzece ošteceno za 661.504,00 dinara.

Pripadnici Policijske uprave u Požarevcu, podneli su krivicnu prijavu protiv Bobana S. (1988) iz Požarevca, Gorana S (1987), Dragiše S. (1983), maloletnog Z.R. (1991) i M.R. (1993) svi iz Vlaškog Dola, zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivicnih dela teških krada. Oni su osumnjiceni da su u zaseoku Tocka tokom 2007. godine izvršili više provala kuca, stanovnika ovog mesta koji se nalaze u inostranstvu. Oduzete tehnicke uredaje i zlato prodavali su a novac medusobno delili. Pokradeni zlatni nakit i jedan deo pokradenih tehnickih uredaja policija je pronašla i vratila vlasnicima.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Milenka N. (1958) iz Beograda, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašceno korišcenje autorskog prava. On je osumnjicen da je na teritoriji opštine Kucevo, tokom 2006. godine, kao ovlašceni kablovski operater, nelegalno distribuirao gradanima odredeni broj satelitskih kanala, za koje nije imao otkupljeno autorsko pravo. Korisnici ove kablovske televizije placali su taksu od 4.000,00 do 8.000,00 dinara i mesecnu nadoknadu od 360,00 dinara.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

PROMOCIJA KNJIGE “DEVET ZABORAVLJENIH PRIPOVEDACA”

PRAZNINE NACIONALNOG PAMCENJA

U centru za kulturu Požarevac, promovisano je izdanje Edicije Branicevo, knjiga “Devet zaboravljenih pripovedaca”, koju je priredio kriticar Vasa Pavkovic. Na književnoj veceri ucestvovali su Mileta Acimovic Ivkov, književni kriticar, Aleksandar Lukic, urednik Edicije Branicevo, kao i sam priredivac.

Ova knjiga sastoji se od pripovedaka, iz nekog razloga, davno zaboravljenih pripovedaca. Po Pavkovicevim recima u pitanju su mnoge dobre, a zaboravljene strane, koje su cesto bolje od onih koje su napisali pisci koji su našli svoje mesto u onome što se naziva srpska književnost.

“Knjiga je nastala kao odgovor na neke uspostavljene paradigme vrednosti, pre svega u Srpskoj pripovedackoj umetnosti i proznoj književnosti, jer se negde u podsvesti veruje da ima pravde u ovom svetu, da ipak sve dode na svoje mesto, da ce pisac koji valja kad tad biti procitan i da ce zauzeti u tom nekom poretku mesto koje mu pripada. Ja sam ipak svestan da te pravde ustvari nema i da uspostavljanjem paradigmi, kako u našoj, tako i u svetskim književnostima, neki pisci jednostavno bivaju i zaboravljeni, ne zato što oni nisu vredni, vec zato što je njihovo delo na izvestan nacin specificno. Te paradigme u kulturi kao što je naša, uspostavljaju univerzitetske nomenklature, profesori i asistenti, i citava ta konstelacija akademskog interesovanja za književnost, a ovo su pisci koji pripadaju rubnom svetu”, kaže Pavkovic.

“Odupiruci se duhu zaborava, autisticnog prenebregavanja i bagatelisanja izuzetnih vrednosti, tako karakteristicnom za našu nacionalnu kulturu, a posebno književnost, Pavkovic je sacinio po mnogo cemu karakteristican, paradigmatican i iznad sveta koristan zbornik. Ova knjiga je ona koja može da cini cast upravo onoj nacionalnoj kulturi protiv cije inercije ona jednim delom, i to govorljivo, izrazito licno i glasno ustaje. Da baš tako licno i glasno ustaje protiv inertnih poslova i relacija u našem kulturnom i nacionalnom pamcenju i da protivstavlja mnoge važne karakteristike iz domena književnosti onom našem tako poznatom duhu i navikama da se pamti samo ono što se jednom oglasilo za dobro i valjano i da se više nikada i nikojim razlozima vodeno ne cini preispitivanje onoga što ostaje utuljena baština, Pavkovic je sacinio knjigu koja ce izuzetne pripovedace našeg jezika, ponovo iz tame izvuci na svetlost, ali ce postaviti i par implicitno otvorenih pitanja”, rekao je Acimovic Ivkov.

Ovo je zapravo knjiga koje se cita pre svega lako, ali koja ce mnoge naterati i da se zamisle nad prazninama u sopstvenom životu, ali i nacionalnom pamcenju.

D. Demic

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

U organizaciji Kulturno prosvetnog centra i Srednje škole „Mladost" u holu te škole prošlog cetvrtka je prirecena promocija knjige pesama „Izvestan pogled". Autor knjige je Aleksandra Ilic, ucenica 4. razreda ekonomskog smera ove škole, a o knjizi su govorili profesori Jandranka Cvetkovic, Irina Milanovic Jankucic, Miroljub Milanovic i Branko Lazic. U ime KPC kao izdavaca govorio je Dobroslav Tepavcevic.

Glumci petrovackog pozorišta „Bata Bulic" u utorak su gostovali u Jagodini i tamo izveli svoju najnoviju predstavu „Pukovnik ptica". Predstava je bila veoma dobro posecena i naišla je na izvaredan prijem kod tamošnje publike. Inace, Kulturno prosvetni centar danas organizuje tradicionalno Opštinsko takmicenje recitatira, a ucešce su najavile sve škole sa podrucja petrovacke opštine.

Kulturno prosvetni centar privodi kraju pripreme za pocetak 46. po redu Takmicenja sela. Na sastanku sa predsednicima Kulturno umetnickih društava utvrden je raspored predstavljanja, a ucešce je najavilo 20 naselja. Takmicenje bi trebalo da pocne 24. marta i trajace do polovine maja.

D.I.

RAZGOVOR SA ANÐELKOM STANISAVLJEVIC, DIREKTORKOM ZAVICAJNOG MUZEJA PETROVAC NA MLAVI

ZAŠTITITI SVE ŠTO JE OBELEŽJE KRAJA

Zavicajni muzej u Petrovcu osnovan je od strane Skupštine opštine 1998, godine,a upisan je u sudski registar 1999. godine, od kada ima status pravnog lica. Sredinom 2003. godine, Muzej dobija prostorije u reprezentativnom zdanju „Stare pošte” koje se nalaze u užem centru grada. Zgrada pripada jedinstvenom arhitektonskom kompleksu „Nacelstva” koji kao nepokretno kulturno dobro predstavlja spomenik kulture. Na celu ustanove nalazi se dipl. istoricar umetnosti Andelka Stanisavljevic, koja od osnivanja radi u muzeju i koja je dala znacajan doprinos u razvoju ustanove.

„Ocekujemo da ove godine ispunimo uslove Zakona o kulturnim dobrima i izvršimo upis u Registar muzeja. Tim cinom steci cemo samostalnost i mogucnost da za naš rad dobijamo i sredstva od Ministarstva kulture. Neophodna nam je pomoc osnivaca, radi proširenja prostorija i nabavke neophodne opreme. Od strucnih kadrova neophodno je da angažujemo i jednog etnologa”.

Kako trenutno radi muzej?

Najveci deo programa realizujemo kroz rad naše galerije. Ona je zvanicno otvorena 26. decembra 2003. godine, Petom jesenjom izložbom Udruženja likovnih umetnika Petrovca. Inace, naš muzej ima pet strucnih odeljenja: arheološko, etnografsko, istorijsko, istorijsko - umetnicko i numizmaticko odeljenje. Tokom novembra meseca ove godine izložena je preliminarna stalna postavka. Izloženi predmeti predstavljaju poklon Muzeju ili su arheološki nalazi sa lokaliteta „Belovode”.

Na formiranje Zavicajnog muzeja presudan uticaj imala su višegodišnja arheološka istraživanja na lokalitetu „Belovode” kod Velikog Laola?

„Da, istraživanja su 1994. godine zapoceli Narodni muzej iz Beograda i Narodni muzej iz Požarevca, u okviru naucno - istraživackog projekta „Neolit” Branicevskog okruga u dolini reke Mlave. Projkat je finansiralo Ministarstvo za kulturu i medije Republike Srbije. Od 1998. pružanjem strucne podrške na realizaciji projekta, ucestvuje i novoosnovani Zavicajni muzej u Petrovcu. Treba istaci razumevanje i pomoc koju je pružila, a koju i danas pruža Skupština opštine Petrovac”.

Za citaoce koji ne znaju, recite nam nešto o lokalitetu Belovode?

„ Lokalitet Belovode se nalazi na oko 10 kilometara jugozapadno od Petrovca , na tromedi sela Veliko Laole, Krvije i Tabanovac i predstavlja naselje vincanske kulture koje na prostorima centralnog Balkana egzistira tokom druge polovine šestog i prve polovine Petog milenijuma pre nove ere. Lokalitet zauzima površinu oko 80 hektara, što ga svrstava u najveca naselja ove kulture.

Zahvaljujuci znacajnim rezultatima, arheološka isko-pavanja na lokalitetu Belovode odvijala su se neprekidno od 1994. godine do 2005. godine. Za 12 kampanja istraženo je 12 sondi i prikupljeno obilje pokretnih nalaza: keramicke posude, cele i u fragmentima, razne alatke od kamena, kremena i životinjskih kostiju, kao i drugi predmeti ritualnog karaktera, žrtvenici, figurine, amuleti, privesci i desetak perlica od malahita. Osim ovog materijala otkriveno je više objekata, kuce, peci i jedan prostor najverovatnije rituelnog karaktera.

Sve ovo je od velikog kulturno - istorijskog znacaja, ne samo za arheološku nauku, vec i za nas koji na ovim prostorima živimo, saznanje da je možda baš tu zapocela obrada metala pre sedam hiljada godina od danas, na samo desetak kilometara od Petrovca na Mlavi”.

Šta još nudite svojim posetiocima?

Zavicajni muzej je tokom 2006. godine putem poklona obogatio svoje fondove znacajniim predmetima: tu su sada 50 originalnih crteža u tušu na kartonu poznatog ilustratora Božidara Veselinovica iz Beograda, dospela nam je i jedna dosta oštecena oleografska reprodukcija iz druge polovine 19. veka. Za etnografsku zbirku pribavljena su tri predmeta od kojih treba spomenuti fermen iz Manastirice. Za numizmaticku zbirku dobijeni su desetak matalnih novcica iz druge polovine 19. i prve polovine 20 veka. Foto dokumentacija Petrovac na fotografijama do sredine 20 veka, uvecana je za oko stotinu skeniranih fotografija. Takode su skenirani planovi, tapije i razna dokumenta koja se odnose na Svine i stari Petrovac. Pribavljen je materijal o maratoncu i olimpijcu iz Bistrice, Dragutinu Tomaševicu, kao i CD sa nasnimljenim Troškovnikom Marka N. Moskovlica od 1893. do 1900. godine, trgovca iz Petrovca. Miodrag Mile Ivanovic iz Petrovca poklonio je muzeju 153 autorske fotografije, koje se uglavnom odnose na profane i sakralne objekte na teritoriji opštine Petrovac”.

Koje ce vam aktivnosti obeležiti i ovu godinu?

Ocekujemo da ce se ove godine obezbediti dovoljno sredstava da se nastavi realizacija arheoloških istraživanja na lokalitetu „Belovode” u saradnji sa Narodnim muzejom iz Beograda i Muzejom iz Požarevca. A nastavicemo i izložbenu delatnost. Prošle godine bilo je 11 postavki, a za ovu godinu u planu je 15 izložbi, koje cemo uglavnom realizovati u našoj Galeriji. Vec 23. marta bice otvorena izložba „ženska oglavlja u Branicevu” koju realizujemo u saradnji sa Muzejom iz Požarevca. Koristim priliku da istaknem dobru saradnju sa ovom ustanovom, a posebno sa etnologom Daniicom Ðokic”.

Kako ocenjujete saranju sa Udruženjem likovnih umetnika Petrovac?

„Petrovac ima jedan broj slikara koji su završili likovnu akademiju, a tu je i zapažem broj i samoukih slikara. Svi su oni uclanjeni u udruženje i mi kao muzej ucestvujemo u organizaciji njihovih izložbi, koje se prireduju dva puta godišnje. Ove godine sticanjem okolnosti bice priredena jesenja izložba, a planiramo i samostalnu izložbu radova Dragana Azdejkovica, akademskog slikara iz Petrovac koji vec poznat i van granica naše zemlje”

D.Ilic

KNJIGE ZA DECU ZAVICAJNIH PISACA

PRAZNIK ZA DECJU RADOZNALOST

- Ninoslav Radojicic: "Baba marta", Izdavacka kuca "Bulevar" Požarevac, 2007.

U izdanju Izdavacke kuce “Bulevar” u Požarevcu ovih dana pojavila se još jedna nova knjiga Ninoslava Radojicica, ovoga puta za decu (može i za odrasle( “Baba marta”. Knjiga sadrži cetiri drame”Klovn Liki”, “Dvorište”,”Baba marta” i Novogodišnja prica”.

Recenzent ove knjige, književnik Branko Manas preporucujuci je citaocima veli da je “pred nama bajka koja ima svoje dogadaje,ima princa i pricanje dogadaja, koji je, kao i u stvarnom životu u kome postoje vojnici i bitke,stradanja i žudnja za pravdom”.

Drame za decu Ninoslava Radojicica preporucuje i Draško Grujic naglašavajuci da one imaju u sebi i “duboko humanisticku poruku,likovi su pažljivo iznijansirani,tekst razumljiv deci”. Grujic još dodaje da ce naci put do srca i uma publike.

Ostaje da se vidi kako ce sve to izgledati na sceni.No,sudeci po preporukama izgeda da ce se igrati dugo na radost dece.

RADIVOJE UROŠEVIC, DIREKTOR OŠ “JOVAN CVIJIC” KOSTOLAC

NAJVECA ŠKOLA U OBA OKRUGA

Osnovna škola “Jovan Cvijic” iz Kostolca je, kako tvrdi njen direktor Radivoje Uroševic, jedna od najvecih, ako ne i najveca Škola na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga koju pohada 1.455 ucenika svrstanih u 59 odeljenja. Pored centralne škole, njoj pripadaju i cetiri isturene jedinice u obližnjim selima Petka, Stari Kostolac, Klenovnik i Ostrovo gde se odvija nastava od prvog do cetvrtog razreda. Broj zaposlenih je 108, nastava se odvija u dve smene, a u podrucnim jedinicama, u prepodnevnim satima. Ova Škola je posebna i po tome što je jedina na teritoriji opštine Požarevac gde se broj ucenika iz godine u godinu povecava!

VELIKA POMOC TE-KO KOSTOLAC

- Imamo se cime pohvaliti. Osnovna škola Jovan Cvijic organizovala je niz seminara na edukaciji i stalnom usavršavanju nastavnog osoblja, kako iz same oblasti vaspitno obrazovnih predmeta, tako i šire, a sve u težnji da unapredimo naš obrazovni sistem. Zahvaljujuci razume-vanju, prvenstveno Gradske Mesne zajednice Kostolac kao dela lokalne samouprave i volji dobrih ljudi kao što su Bojan Živanovic, LJubiša Stevic, Nenad Jankov, i Siniša Živkovic, rukovodeci kadar PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, život u našoj školi je svakako i lepši i bolji. Ucinili su mnogo, nadam se da ce ciniti još više da postignemo evropske norme u obrazovanju i vaspitanju, kako u vizuelnom efektu, u opremanju same škole, tako i pri nabavci razlicitih ucila koja su neophodna za nastavni proces. Medutim, saradnja ne ide samo u tom pravcu, donositi školi. Išli smo i dalje. Sproveli smo školsko razvojno planiranje, nastavnici se kao što rekoh edukuju, upucuju na seminare. U najkracem mogucem vremenskom periodu odlazimo do Petnice gde cemo takode biti osposobljeni da zajedno sa decom, a s obzirom da znamo gde živimo, imamo pocetnu edukaciju i širimo te edukacije kakva nam je životna sredina. Sva postojeca oprema se nalazi u školi, samo nam je neophodan još ovaj jedan kurs koji ce trajati jedan do dva dana, a samim tim pocinje samostalno ukljucivanje ucenika na iznalaženje svih tih procesa i saopštavanje javnosti gde smo, šta smo i kako živimo, kaže direktor Uroševic.

Kao i sve ostale škole na teritoriji opštine Požarevac, tako i Osnovna škola Jovan Cvijic organizuje niz kulturnih, javnih manifestacija, kao i takmicenja koja su obavezna u školi.

- Mi cemo 17. marta biti domacini Opštinskog ta-kmicenja iz geografije. Kada je rec o prolecnim takmicenjima naših ucenika koji su predstavljali školu iz oblasti matematike, biologije i istorije, kao i fizicke kulture, sa popnosom mogu da istaknem da su osvojili visoka mesta, a meni kao direktoru posebno imponuje kada se nadem na sastancima direktora osnovnih, a posebno srednjih škola gde se ime škole Jovan Cvijic izgovara sa posebnim uvaža-vanjem. Jer, naša kostolacka deca koja žive u tako složenim uslovima, kako finansijskim, tako i ekološkim, ostvaruju izvanredne rezultate. Retke su godine u požarevackim srednjim školama gde nema daka generacije iz Kostolca, s ponosom istice Radivoje Uroševic.

Iz Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije Borisa Tadica, osnovnoj školi u Kostolcu upucen je dopis, odnosno zahtev da se istoj dostavi pravo stanje ucenickih VC- a u njenim podrucnim školama, kao i broj ucenika koji ce se zadržati u narednom periodu. Obecali su da ce nakon toga obici školu, snimiti situaciju i preduzeti odredene mere, što bi po recima direktora Uroševica dalo veliki efekat na higijeni i zdravlju ucenika.

- Sa posebnim zadovoljstvom bih istakao da je u periodu od mog dolaska na unutrašnjem prostoru više uradeno nego na spolja-šnjem. Tu prvenstveno mislim na sanaciju VC- a, osposobljavanje sportske sale u kojoj se odvija nastava fizickog vaspitanja, ali ne na najbolji i najadekvatniji nacin. Zbog prevelikog broja ucenika, jer u jednoj smeni imamo preko 600 ucenika što je nemoguce razvrstati kako bi nastava najnormanije funkcionisala. Imao sam srecu da su me ovih dana posetili ljudi sa Arhitektonskog fakulteta iz Beograda koji su zaduženi za Detaljan urbanisticki plan grada Kostolca gde su date neke smernice, šta i kako uraditi. Možda sam bio skroman, ili ne, tražio sam nadogradnju pet ucionica, za nastavu iz tehnickog obrazovanja, još jedan kabinet likovnog, dve ucionice za istoriju, kao i proširenje fiskulturne sale da bi nam nastava bila perfektna. Pomenuo sam da imamo problem ucenickog VC- a jer ovaj školski objekat je graden daleke 1946. godine, a završen 1951- 52. Na tom delu je izvršena kompletna sanacija, ali zbog velike frekvencije ucenika trebalo bi izvršiti dalju dogradnju po spratovima cime bi došlo do rasterecenja postojeceg. Zahvaljujuci mom osoblju koje brione o higijeni škole, u poslednje cetiri godine nismo imali ni jedan slucaj žutice. Znaci da sa higijenom, kako u školskom prostoru, tako i u školskoj kuhinji koja opskrbljuje ucenike užinom, nemamo nikakvih problema, naglašava direktor OŠ Jovan Cvijic .

BEZBEDNOST UCENIKA NA PRVOM MESTU

Kada je u pitanju bezbednost ucenika, želja Radivoja Uroševica, direktora ove škole je da se ulica izmedu Tehnicke i Osnovne škole zatvori za saobracaj. Dok nadležni ne usliše njegovu želju, novopostavljena ograda štitice kostolacke ucenike, prvenstveno nižih razreda od saobracajne gužve i pasa lutalica.

- Želeo bih sa posebnim zadovoljstvom da istaknem da je Osnovna škola Jovan Cvijic iz Kostolca posle 48 godina ostvarila svoj san, postojale su indicije da se ona ogradi i zagradi. To je uradeno upravo u ovoj godini, postavljena je kompletna ograda što uliva poverenje kako kod roditelja i nastavnika, tako i kod ucenika kada je u pitanju opšta bezbednost. Donator ovog velikog i znacajnog projekta iskljucivo je Privredno društvo TE- KO Kostolac i ljudi koje sam vec pomenuo, bivši ucenici ove škole koju nisu zaboravili. Opština Požarevac i Ministarstvo prosvete i sporta ništa nisu uradili po ovom pitanju, sreca da još ima ljudi dobre volje. Problemi u održavanju svih školskih objekata su poveci, a u njihovo rešavanje mora da se ukljuci i lokalna samouprava cija je inace to i zakonska obaveza. Rešavacemo ih postepeno, zavisno od sredstava kako bi uslovi za rad ucenika i nastavnog osoblja kako u centralnoj, tako i podrucnim školama bili što bolji, podvlaci direktor Uroševic.

- Predstoji nam upis ucenika osmih razreda u srednje škole, kao i upis daka- prvaka. Statisticki podaci su vec pripremljeni, mogu reci da cemo u prvi razred osnovne škole upisati šest do osam novih odeljenja, a zajedno sa službom za upis srednjoškolaca odradicemo taj posao najkvalitetnije do 12. jula kako je i u kalendaru. S obzirom da smo ovih dana na nivou opštine imali pokrenutu akciju za lepše i uredenije dvorište, istakao bih da mi i pre ove akcije imamo odlicnu saradnju sa komunalnom službom u Kostolcu. Zahvaljujuci pre svega upravnici, gospodi Slavici Pavlin-Rokvic koja se uvek i na najbolji nacin odazivala našim zahtevima, tako da nam je dvorište uvek spremno da ga pokažemo onima koji nam dolaze u goste. U prolecnom delu odradicemo niz tih akcija, u hortikulturnom prostoru zasadicemo žbunasto drvece i tako oplemeniti ambijent u kome se škola nalazi, kaže na kraju razgovora direktor OŠ Jovan Cvejic .

O investicionim planovima

- Kada je rec o investicionim planovima, tu pre svega mislim na završetak radova na krovu škole i sanaciju fasade i njeno dalje uredenje. Obzirom da je objekat graden u periodu od 1946- 50. godine, neophodno je pribaviti novu stolariju, kako na spoljašnjem, fasadnom, tako i unutrašnjem delu objekta, kaže direktor Uroševic.

M. Kuzmanovic

PU “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

PREVENTIVA - ISPLATIVA

- Požarevacka iskustva u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti dece u vrticima primenice predškolske ustanove dva okruga

- Ocekuje se snažnija podrška lokalnih zajednica

U organizaciji Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov”, Udruženja medicinskih sestara Podunavskog i Branicevskog okruga, Zavoda za javno zdravlje i Doma zdravlja Požarevac, održana je Konferencija o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti u predškolskim ustanovama.

Zajednicki moto organizatora ovog skupa je: “Preventiva kao isplativa investicija”, a kljucni koncept na kome se preventivna zdravstvena zaštita zasniva je koncept osposobljavanja - aktivnog ucestvovanja.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici svih struktura važnih za primenu programa prevencije: pedijatri, epidemiolozi, stomatolozi, specijalisti higijene i socijalne medicine, sanitarne inspekcije, direktori i strucni saradnici predškolskih ustanova Branicevskog i Podunavskog okruga, glavni vaspitaci, medicinske sestre i predstavnici profesionalnih udruženja.

“Bolje spreciti...”

Tema ove, prve, Konferencije bila je: “Znacaj multidisciplinarnog tima u primeni preventivne zdravstvene zaštite u predškolskoj ustanovi”.

- Osnovna ideja citavog projekta je da se rasprši zabluda o tome da za sprovodenje osnovnih higijenskih mera u okviru preventive dovoljan samo jedan radnik, vec citav tim ljudi, pocev od direktora predškolske ustanove, strucnih saradnika, tima preventivnih sestara, kuhinjskog i pomocno - tehnickog osoblja, pedijatara, stomatologa, epidemiologa, psihologa, nutricioniste, sanitarnog tehnicara i lokalne zajednice. Preventiva u predškolskim ustanovama je skup mera za sprecavanje i suzbijanje oboljenja i povreda. Ove mere se preduzimaju kada kod deteta još nije nastupio poremecaj zdravlja, ali rizik postoji, jer je sve vreme izložen delovanju razlicitih riziko faktora, - istakla je Maja Neškovic, viši sanitarni tehnicar, saradnik za prevetnivnu zdravstvenu zaštitu pri PU “LJubica Vrebalov” Požarevac.

Preventiva - zajednicki zadatak

Multidisciplinarni tim Predškolske ustanove “LJu-bica Vrebalov” predstavila je Dragana Antic, medicinska sestra na preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, potpredsednik Saveza medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije.

- Preventivna služba Predškolske ustanove u tesnoj je saradnji i sadejstvu sa Zavodom za javno zdravlje, sanitarnom i zdravstvenom inspekcijom, pedijatrima, epidemiolozima, stomatolozima, specijalistima socijalne medicine i drugih specijalnosti prema potrebama, dijeteticarem nutricionistom, polivalentnom patronažnom službom, medijima... Istovremeno, u procesu su i direktor Ustanove, glavni vaspitaci u objektima, vaspitno i tehnicko osoblje, roditelji i - deca sa kojom se neposredno radi.

- Osim efekata koji se postižu kroz edukaciju ne samo najmlade populacije, preventivna zdravstvena zaštita ima primarnu funkciju da obezbedi uslove za nesmetano obavljanje vaspitno - obrazovnog rada, kao osnovne delatnosti Predškolske ustanove. Vaspitno - obrazovni rad možete obavljati samo ako su deca zdrava i obezbedeni optimalni higijenski uslovi za boravak dece u kolektivu, - naglasila je Dragana Antic.

Kvalitetna saradnja

O metodama i ciljevima programa Polivalentne patronažne službe Doma zdravlja u Požarevcu govorila je Stevana Ilic, glavna sestra te službe:

- Naša saradnja zasniva se na komunikacijama na relaciji polivalentna patronaža - porodica - društvena zajednica, u ovom slucaju Predškolska ustanova. Programi se realizuju na principu partnerstva. Metoda rada je kompleksna: rad u grupi, radionice, tribine i predavanja. Cilj je podizanje nivoa znanja široke populacije: formiranje zdravih stavova, formiranje zdravih stilova života. Do sada smo se bavili temama iz oblasti: Hepatitis A, urgentna stanja u pedijatriji, alergije -nutritivne i respiratorne, bolesti prljavih ruku, nega usta i zuba, podrška dojenja, pravilna ishrana, vašljivost, imunizacija...

Ubedljivi rezultati

Na ovom skupu izneta su iskustva i rezultati Ustanove “LJubica Vrebalov”: U novembru mesecu 2004, od ukupno uzetih 55 briseva, 25 je bilo neispravno, što je u procentima 45,4%. Nakon završenih kontrola i poslova sprovedenih od strane Zavoda za zaštitu zdravlja Požarevac i Republicke sanitarne inspekcije i nakon analize dobijenih rezultata u novembru mesecu 2004, zapocet je akcioni i ciljani pristup rešavanja higijenske situacije.

Preduzete su konkretne, energicne mere. Potpisan je ugovor sa Zavodom za zaštitu zdravlja Požarevac o jednomesecnoj kontroli uzimanja briseva i uzorkovanje namirnica na mikrobiološku analizu prema indikacijama ili po slobodnom izboru. Uz kontrolu lekara specijaliste za higijenu, sprovedena je kompletna dezinsekcija i deratizacija u svim objektima ustanove po svim standardima predvidenim za tretiranje predškolskih ustanova, uz kontrolu lekara specijaliste epidemiologije. Napra-vljen je raspored dnevnih aktivnosti rada pomocno- tehnickog osoblja, kao i kuhinjskog osoblja, prema ritmu i rasporedu dnevnog rada vrtica, uraden je raspored dnevnih, nedeljnih i mesecnih zaduženja poslova pomocnog tehnickog osoblja, koje predstavlja osnovne nosioce poslova na održavanju higijene u vrticima.

Kontinuiranim pracenjem njihovog rada, individualnim razgovorima, kao i uvodenjem jednomesecne kontrole uzimanjem briseva na mikrobiološku analizu u saradnji sa Zavodom za zaštitu zdravlja Požarevac, dobijeni su zavidni rezultati, koji mogu da budu primer i drugim ustanovama koje rade na unapredivanju i ocuvanju zdravlja dece i ljudi.

U periodu od januara do aprila 2005.g. uzeto je 77 briseva, a od toga samo je jedan bris bio neispravan, što je u procentima 1,49%.

Dobijeni rezultati pokazuju da se higijenska situacija zavidno poboljšala a da je strategija interdisciplinarnog pristupa i dobra organizacija obavljanja svih poslova na održavanju higijene i kontinuiranoj kontroli, ucinila da se zadovolje osnovni kriterijumi. Kvalitetni rezultati u kontinuitetu se postižu i danas, istaknuto je na ovom skupu.

Projekat se širi

Požarevacka iskustva naišla su na odobravanje i projekat multidisciplinarnog tima zaživece u svim predškolskim ustanovama u oba Okruga.

Po starom, dobrom principu “Bolje spreciti nego leciti”, uvažavajuci cinjenicu da je ulaganje u preventivu svrsishodniji, jeftiniji i humaniji nacin ocuvanja zdravlja, a da je istovremeno sticanje navika o zdravom nacinu života, pravilnoj ishrani i licnoj higijeni u ranom detinjstvu svrsishodna dugorocna investicija, ucesnici skupa su se saglasili da je pravi uspešan pristup upravo multidisciplinarni pristup - koordinacija širokog spektra strucnjaka i realizatora projekta, uz znacajnije prisustvo lokalne zajednice, nadležne da brigu o stanovništvu potvrdi i potporom kadrovskog ojacanja predškolskih ustanova u delu preventivne zaštite zdravlja, kao i rešavanjem problema adekvatnog prostora za boravak dece.

Dogovorena je konstantna saradnja dva okruga, jednomesecno organizovanje sastanaka preventivnih službi i uskladivanje planova rada.

Na sledecoj Konferenciji, za godinu dana, osim prezentacije rezultata Ustanove - domacina, sumirace se i uporedivati rezultati svih ustanova u oba Okruga i definisati dugorocni zadaci.

Uoceni problemi kod dece iziskuju da se u tim ukljuce i pulmolozi i alergolozi, a zdravstveno stanje svakog deteta pratice i detaljniji izveštaji lekara o oboljevanjima, terapijama i ukupnom zdravstvenom stanju, kako bi se kvalitetnije pratile vrste i uzroci bolesti, u cilju prevencije i sprecavanja širenja oboljevanja ostale dece u vrtickim grupama.

D. Milenkovic

RAZMENA ISKUSTAVA U PREDŠKOLSTVU

“AZBUCICA” U NEVENU

U organizaciji Udruženja vaspitaca Branicevskog orkuga “Vaspitac plus”, prošle nedelje je u vrticu “Neven” u Požarevcu održana Skupština ovog uduženja. U radnom delu Skupštine, predstavnicima svih predškolskih ustanova sa podrucja Okruga prezentiran je veoma originalan i kreativan model uvodenja dece predškolskog uzrasta u svet slova.

Strucni tim Predškolske ustanove “Bambi” iz Kule predstavio je svoj projekat “Azbucica pricalica”, nastao u vrticu “Cuvari osmeha” u Sivcu.

“Azbucica pricalica” sazdana je od bajki ciji naziv pocinje jednim od slova azbuke. Neke su bajke i izmišljane, pošto nisu postojale, na slovo “DŽ” na primer. Deca, roditelji i vaspitaci zajedno, bajke su pricali, citali, izmišljali cele ili samo neke delove, menjali završetke, pravili slova veoma interesantnog oblika i dizajna.

Bajke su i ilustrovane, dramatizovane, sve u cilju da se kroz igru i kreativnost deci približi oblast koja ih, kao nastavni predmet, ceka u prvom razredu. Od uvodenja obaveznog pripremnog predškolskog programa, “Azbucica pricalica” je bez problema postala trajni drugar “predškolaca”.

Autori projekta Ana Todorovic i Dušica Sandic, pedagog Marica Mecek i direktor PU “Bambi” Kula Vesna Jovovic, slažu se u jednom: nije cilj vrtica da decu opismenjava i insistira na necemu što nije primereno uzrastu dece, što ne retko mnogi roditelji misle, pa i sami pokušavaju da postignu kod svojih mališana. Cilj je, isticu i u požarevackoj PU “LJubica Vrebalov”, da deca kroz igru savladavaju osnovne pojmove iz brojnih oblasti, vladaju njima koristeci logicko razmišljanje i ne doživljavaju proces pripreme za polazak u školu kao balast koji odudara od njihovih interesovanja, želja i navika.

D. Milenkovic

OBELEŽEN 25. ROÐENDAN PREDŠKOLSKE USTANOVE "14. OKTOBAR" U MALOM CRNICU

DECI SAMO NAJBOLJE

Malocrnicka Ustanova za zbrinjavanje dece predškolskog uzrasta “14. oktobar” obeležila je prošlog petka dvadeset i peti rodendan. Svecanosti su pored roditelja mališana zbog kojih ovaj vrtic i postoji prisustvovali predstavnici lokalne samouprave sa Miodragom Dragancetom Markovicem na celu, predstavnici resornog Ministarstva, Siniša Ognja-novic, nacelnik Školske uprave u Požarevcu, direktori predško-lskih ustanova, škola, javnih preduzeca i ustanova.

Pozdravljajuci goste direktorka Ustanove Mirjana Miloševic podsetila je na 1982. godinu kada je, zahvaljujuci ondašnjem republickom SIZ-u decje zaštite, lokalnoj samoupravi i SIZ-u za društvenu brigu o deci Opštine Malo Crnice, poceo sa radom vrtic.

- Bili smo jedina ustanova u Srbiji koja se bavila iskljucivo pripremom dece za polazak u školu. Nije bilo lako steci poverenje sredine, ali smo uspeli. Svake godine vec dve i po decenije dokazujemo se iznova i iznova, prihvatamo nove generacije pod svoje okrilje. Sa zadovoljstvom isticem da naša ustanova obuhvata mališane iz skoro svih naselja u našoj Opštini. Punih šest godina postoji i vrtic sa decom na celodnevnom boravku, vrtic gde se pricaju price, snivaju snovi, druži i voli, uci i poštuje licnost deteta i njegova individualnost. O deci i našem radu možemo pricati beskonacno, ali mi smo se danas okupili da obeležimo Dan ustanove sa željom da bude još mnogo ovakvih dana i godina. Hvala svima koji su pokazali razumevanje za naš rad. Hvala osnivacu, našoj lokalnoj samoupravi koja veruje u nas i cini sve što je u njenoj moci da deca dobiju samo najbolje. Zahvaljujem se i roditeljima na divnoj saradnji i svesrdnoj pomoci u svakom trenutku, hvala svima koji nam pomažu da budemo ovo što jesmo, rekla je na kraju svog obracanja ucesnicima svecanosti u cast 25 rodendana Ustanove “14. oktobar”.

PREDSEDNIK OPŠTINE MALO CRNICE MIODRAG DRAGANCE MARKOVIC:

DOŽIVETI STOTU

U ime Opštine Malo Crnice slavljenike i njihove goste pozdravio je predsednik Miodrag Dragance Markovic:

- Zadovoljstvo mi je što sam na celu Opštine u kojoj postoji Predškolska ustanova koja danas slavi dvadeset i pet godina rada i postojanja. Iskreno se nadam i verujem da ce naša deca - predškolci doživeti da proslavljaju i 100 godina ove ustanove. S ponosom mogu da kažem da je lokalna samouprava Malog Crnica ucinila sve, zajedno sa roditeljima, mesnim zajednicama, sa osnovnim školama... da uslovi u Predškolskoj ustanovi budu onakvi kakvi jesu. Cestitam rodendan svim mališanima kojima je ova ustanova druga kuca, a sve pohvale upucujem i kolektivu koji svakodnevno uci našu decu životu, ljubavi, poštovanju i poverenju.

S.E.

SA SEDNICE ODBORA ZA POLJOPRIVREDU REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

POLJOPRIVREDA OPET ŠANSA

Poljoprivreda je jedna od retkih privrednih oblasti Srbije koja postiže i dostiže, a može brzo i lako i da premašuje rezultate u najrazvijenijim zemljama sveta. Poljoprivreda i agrar su takoce jedna od retkih ovdašnjih privrednih oblasti koje imaju suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju. Prošle godine ova oblast ostvarila je za skoro 360 miliona dolara pozitivnu razliku izmedu sopstvenog izvoza i uvoza...

I pored svega ovoga poljoprivreda je i dalje vrlo realna šansa za dalji brži razvoj Srbije, zapošljavanje i novi dohodak. Puno je ovde i dalje neobradenih parcela, oranica sa kojih se ubiraju polovicni prinosi, slobodnih pašnjaka i drugih neiskorišcenih resursa i mogucnosti. Tranzicija u Srbiji je i jednim delom promena privredne strukture, prelaz sa industrije ka poljoprivredi.

O tome kakvo je trenutno stanje u poljoprivredi Branicevskog i Podunavskog okruga i kakva su ocekivanja za ovu godinu razgovarano je prethodne sedmice na sednici Odbora udruženja za poljoprivredu Regionalne privredne komore Požarevac. U radu ovog skupa ucestvovao je i Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

Dragan Filipovic, predsednik Odbora za poljoprivredu Regionalne privredne komore Požarevac, obavestio je prisutne o inicijativi da Vlada za tekucu sezonu obezbedi 60 do 100 evra za svaki hektar zasejan pšenicom.

Milica Mitkovic, predsednica Komore Požarevac, rekla je da poljoprivreda Branicevskiog i Podunavskog okruga deli sudbinu te oblasti na nivou zemlje i da ima sve preduslove da se dalje uspešno razvija.

Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, rekao je da je Komora predložila novi koncept agrarne politike u kome najznacajnije novine cine - novi model subvencija, podrška izvozu i regresiranje kamata.

- Novi model subvencija trebalo bi pre svega da poveca površine i uopšte broj korisnika - rekao je Prostran.-Za sada se subvencionira samo duvan, uljana repica i hmelj, koje se sve zajedno seju na manje od jedan odsto raspoloživih oranica u Srbiji. Subvencija ima i u vocarstvu i u vinogradarstvu, u stocarstvu su priplodna stoka i mleko, kao i izvoz. Ono što vec postoji to bi se dakle zadržalo i nadalje, a predlog je da se sada subvencijama obuhvati pšenica sa pominjanih 60 evra po hektaru. Predlog je takode da se izvoz odlucnije podrži i da se namesto kredita iz budžeta ubuduce regresiraju kamate. Poljoprivrednici ce dakle kredite podizati u poslovnim bankama, s tim što ce im država svojim regresima kamate na te kredite uciniti podnošljivijim i prihvatljivijim.

Ivo Ðinovic, poznati poljoprivredni strucnjak i selekcionar, šansu za brži razvoj vidi u unaprecenju ovcarstva za šta u Srbiji postoje ogromni neiskorišceni resursi, a u svetu bogata tržišta poput arapskog.

Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig” u Požarevcu, interesovao se za predstojecu privatizaciju tih ustanova i stavu i konceptu države po tom pitanju.

Na prošlonedeljnom skupu u Regionalnoj privrednoj komori u Požarevcu bilo je reci i o sertifikatu EUREPGAP, koji se odnosi na kvalitet, bezbedbnost i promet svežeg voca i povrca. Uvodnicar na tom skupu, mr LJubiša Selic, rekao je da je EUREPGAP sertifikat koji za sada poseduju samo dve firme u Srbiji zato što je Ministarstvo poljoprivrede Srbije finansijski pomagalo samo uvodenje HASAP sistema. Selic je izrazio uverenje da ce Miniustrastvo vec od ove godine na isti nacin podržati i uvodenje EUREPGAP sertifikata.

R.D.

OD DANAS, 20. MARTA, PA DO KRAJA OVOG MESECA U POŽAREVACKOJ OPŠTINI

AKCIJA “ZA LEPŠU I CISTIJU OPŠTINU”

- Akcija se sprovodi u okviru programa “Zdravi gradovi i seoska naselja za bolji život”

- U aprilu i maju - druga i treca faza uredenja

Godinama u požarevackoj Opštini, sa prvim prolecnim danima startuje akcija uredenja gradova-Požarevca i Kostolca i svih seoskih naselja. Tradicija se nastavlja i ove godine. Inicijator aktivnosti je lokalna samouprava koja je za te namene vec formirala Opštinski štab na cijem je celu Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe”.

Na prvom sastanku svih ucesnika akcije, predstavnika Opštine, mesnih zajednica, javnih preduzeca, škola, udruženja...koji je održan prošlog utorka dogovoreno je da se sa poslovima krene 20. marta i da prva faza traje do kraja ovog meseca. U aprilu sprovela bi se druga, a u maju treca faza akcije. Saša Valjarevic izložio je ovom prilikom plan akcije pod punim nazivom “Za lepšu i cistiju Opštinu Požarevac-ucestvujte i vi u njoj”. Prema tom planu tokom marta intenzivirace se u prvom redu radovi na divljim deponijama-snimiti situacija na terenu, uraditi specifikacija, angažovati mehanizacija, sprovesti njihovo rašcišcavanje, postaviti table upozorenja i zabrane na saniranim lokacijama. U gradovima Požarevcu i Kostolcu bice pojacano pražnjenje kontejnera i odnošenje smeca iz individualnih domacinstava po zakazanim terminima ili po pozivu i postepeno ce se u program cišcenja uvoditi nove ulice u koje do sada radnici JKP “Komunalne službe” nisu ulazili. Akcijom su obuhvacene i sve škole, srednje i osnovne. Cistice se i uredivati školska dvorišta ali i pripadajuci prostor oko školskih objekata. U selima, ukupno ih je 24 na podrucju Opštine,radice se na prostorima ispred domacinstava, domova kulture, ambulanti, oko spomenika, na i oko javnih površina...

O ciljevima akcije obavešteni su svi gradani Opštine putem plakata uradenih posebno za tu namenu i blagovremeno postavljenih na svim vidnim mestima.

Dogovoru u Opštini prisustvovali su i predstavnici lokalne samouprave, predsednik Opštine Dušan Vujicic i šef njegovog kabineta mr Tihomir Jovanovic.

- Naša je želja da nam gradovi i sva sela budu cisti i lepi, zato i krecemo u akciju cišcenja i uredenja u koju se moraju ukljuciti svi, i oni kojima je to posao da redovno rade ali i obicni gradani. Ubeden sam da vec za desetak dana od pocetka akcija naša Opština može da izgleda mnogo lepše i cistije. Ako bude potrebno izdvojicemo dodatna sredstva za ovaj posao, to moramo uraditi dobro jer naši gradani s pravom traže, a i zaslužuju da žive u cistoj sredini. Svi uslovi za uspeh ove akcije postoje, treba ih maksimalno iskoristiti, rekao je na skupu Dušan Vujicic.

- Cinjenica je da Požarevac ne spada u red cistih gradova i zato je ova akcija dobrodošla. U nju se moraju ukljuciti sve mesne zajednice, sva javna preduzeca, škole, ustanove u kulturi, prevoznici...Ako ne budemo imali saradnike u gradanima, ako ne probudimo svest i savest kod naših stanovnika u smislu da se i oni potrude da ocišceno ne prljaju i da ociste ispred svojih dvorišta onako kako to ciste unutar njih, onda ce sav ovaj trud biti uzaludan, napomenuo je mr Tihomir Jovanovic.

Inace, i ovoga puta za izuzetna zalaganja u akiciji, po njenom završetku organizator ce podeliti priznanja i nagrade. Takode, bice nagradeni i autori najlepših literarnih i likovnih radova koji budu ucestvovali na konkursu tim povodom.

Najprisustniji i najzaposleniji u svim ovim aktivnostima svakako ce biti radnici Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe”. Telefoni na koje im se ostali ucesnici akcije kao i svi gradani mogu obracati su 543-750 i 543-751. Svoje prevoznicke usluge, pored vec tradicionalne prisustnosti u akciji Vodoprivrede, Hidrogradnje i erozije, kostolackog Autotransporta, Preduzeca za puteve... ove godine, preko svog predstavnika ponudili su i clanovi Udruženja preduzetnika “Sloga”.

Šta sa kabastim otpadom?

Povodom primedbe predstavnika MZ “Braca Vujovic” da je odnošenje kabastog otpadnog materijala kao što su stari nameštaj, dotrajala bela tehnika... oduvek predstavljalo veliki problem, Saša Valjarevic, predsednik Opštinskog štaba ovogodišnje akcije predložio je da se ovoga puta odnošenje te vrste otpada organizuje u subotu, 24. marta. Gradani bi tog dana ispred svojih kuca i stambenih zgrada izneli pomenuti otpad i o tome obavestili komunalce na telefone 543-750 i 543-751 koji bi potom došli i svojim vozilima odvezli pomenuti otpad. Ukoliko bude potrebe akcija bi mogla da se nastavi i u nedelju.

S.E.

STARI ZANATI - KNJIGOVEZAC

OBLIKOVANJE RIZNICE ZNANJA

Vec samom pojavom pismenosti, koja se prvobitno koncentrisala u manastirima, a zatim i potrebom da se ona u narodu proširi, pojavili su se i prvi prepisivaci, a odmah zatim i ljudi sposobni da od pregršti rasturenih stranica naprave riznicu znanja - knjigu.

Prve knjige, sem po obliku, veoma malo su licile na ono što mi danas zovemo tim imenom. Glomazne i teške, a ipak kitnjaste i sjajne. Prve korice radene su od drveta, a na njima su se preplitali rezbareni motivi i teme iz samog dela, a poneke oblagane platnom, vežene su zlatom, ne bi li se na taj nacin uzdigla licnost iz price i dokazala vrednost onoga što se drži u rukama. Medutim, od kada je pronadena lepenka, karton kojim se i danas radi koricenje, sve izgleda drugacije.

U Požarevcu nikada nije bilo mnogo knjigovezaca, iako je on bio jedno od jezgara razvoja ove države, a nema ih mnogo ni danas. Iako je ovaj zanat u Srbiji bio u procvatu u 19. veku, u Požarevcu je tek pocetkom 20. veka otvorena jedna knjigovezacka radnja, a od njenog zatvaranja više nikada nijedna. Ovakve radnje, ne samo u Požarevcu, vec i u drugim gradovima, zatvorile su štamparije svojim bržim i jeftinijim radom, ali i vecom ponudom.

I danas su knjigovesci vezani za ove neinventivne nemani i proizvodace jednoobraznosti. Tek po neki od njih, uspeo je da pod njegovu ruku dolaze dela starih majstora knjigovezackog zanata. Jedan od takvih je i Vojkan Kobic, koji svoje umece pokazuje svim Požarevljanima, mada oni toga nisu ni svesni, i to radom u Narodnoj biblioteci.

Kako on sam kaže, od pocetka 20. veka, bar što se alata tice, nije se mnogo toga promenilo, što dokazuje i nož za secenje, koji, ostavljen u uglu, više lici na zaboravljeni eksponat nekog muzeja, nego na nešto što uliva život onim knjigama koje svi mi namerno ili slucajno uništimo. Tu su još slonova kost, konac i igla, šilo i cekic. Cak i ovim alatom, povez za knjigu moguce je uraditi za samo tri sata. “Nije problem da se knjiga poveže, veci je problem da se prvo odlepi sav onaj selotejp koji je neko stavio na oštecene stranice, a koji ih još više uništava”, kaže Kobic.

Za ulaganje u ovaj posao nije potrebno mnogo, medutim teško je odluciti se. “Ovde nema klasicne knjigovezacke radnje koja bi se bavila samo time. Medutim u Beogradu ima dobrih primera da od toga stvarno može i da se živi, ali tamo se rade stare, vredne knjige i njihova restauracija. To je nešto što štamparija i mašina ne mogu, jer ovaj povez je mnogo jaci, ali i lepši. To ovde ne može da se nade. Moglo bi recimo da se zaraduje na diplomskim radovima, jer mi smo narod koji nema naviku da staro popravi i sacuva, ali ni da novo ocuva”, kaže Vojkan Kobic.

Vecina nas verovatno nije ni svesna šta ima na policama, po tavanima i vec davno zaboravljenim sanducima. Jednoga dana ce, zasiceni razvrstavanjem cd-a i željni da u rukama imaju nešto što se ne zasniva na prostim nulama i jedinicama, to pronaci, ali sudeci po tome koliko se ljudi odlucuje za bavljenje knjigovezackim zanatom, to nece imati ko da vrati u prvobitno stanje.

D. Demic

KNJIŽARA - GALERIJA “TIHI GLAS”

U februara 2007. godine, na dan Svetog Simeona Mirotocivog, u Požarevcu je otorena knjižara i galerija “Tihi glas”, koja se bavi iskljucivo prodajom duhovnih knjiga i ikona, kao i stvari vezanih za crkvene obrede, iako ste do sada takve radnje mogli da vidite samo u velikim gradovima.

Knjižara je otvorena uz blagoslov vladike Ignjatija Midica, ali je u privatnom vlasništvu. Vlasnik knjižare, Miša Angelovski kaže da se sada pojavila potreba za nekom duhovnom, a samim tim i nacionalnom obnovom. “Stice se utisak da ljudi kad udu ovde ne ocekuju to, ali im se u srcu javi nešto duboko, sakriveno i zaboravljeno. Sve ono što je kroz period bezbožništva potiskivano, sada ponovo vaskrsava”, kaže Angelovski.

D. Demic

U POŽAREVCU

PLJESKAVICA ZA GINISA

Prošlog petka u Požarevcu je oboren jedan rekord. Poznati ugostitelj Radosav Stefanovic poznatiji kao Mica, napravio je plje-skvicu od 30 kilograma i precnika 132 santimetra. Pljeskavica je potom podeljena gradanima koji su bili prisutni i slatko je pojedena. Prisutno je bilo nekoliko desetina gradana a posle pecenja ove džinovske pljeskavice predsednik Turisticke organizacije Leskovac Ranko Cojic je rekao da je ova pljeskavica duža od one napravljene na roštiljijadi u Leskovcu ali da se ove godine ocekuje da bude napravljena najveca pljeskavica do sada.

Po svemu što se videlo pljeskavica koju je napravio cuveni Mica je svakako najveca i u precniku i u težini , a da li ce uci u Ginisovu knjigu rekorda je neizvesno ali smo sigurni da ce Mica na narednoj roštiljijadi u Leskovcu pokušati da napravi još vecu.

M.N.

HUMORESKA

STRNJIKA KEMBRIDŽ

U Donjim Strnjikama nema danas nepismenih.I poslednja baba, stogodišnja Milojka, najstariji stanovnik u selu, ima fakultetsku diplomu .Ona jeste nepismena i ne vidi lepo na desno oko, ali je diplomu inženjera za praziluk i boraniju stekla pošteno i na znanje na cuvenom i prestižnom “Strnjika Kembridžu “u Donjim Strnjikama.

Svaki odrasli, tj. punoletni stanovnik ovog sela ima diplomu, kao i neko od mladih koji nema strpljenja da ceka .ali polaže pred specijalnom komisijom. NJihov slogan je: “Zašto da budemo slepi kod ociju! “Ne bi trebalo na ovom mestu govoriti koliko se to odrazilo na povecanje prinosa poljoprivrednih kultura (a i nekultura, uopšte !).

Svi objekti bivše zemljoradnicke zadruge pretvoreni su u ucionice i amfiteatre ,a zadružni magacin u laboratoriju i biblioteku. Oni prvi što su diplomirali, postali su doktori nauka i profesori.

Postavlja se sada logicno pitanje šta su radili oni u Gornjim Strnjikama(jer ako postoje Donje ,mora da postoje i Gornje Strnjike! ),šta su cekali i zašto su dozvolili konkurenciji da se obrazuje pre njih?E,pa, videce se da ni oni nisu sedeli skrštenih ruku.!

Oni su osnovali Ekonomski fakultet i fakultet za menandžment,jer rukovodili su se filozofijom :ako ovi vec u Donjim Strnjikama kopaju, oru i seju,tj.proizvode hranu trebalo bi da se nade neko pametniji koji ce to da plasira na tržište, kako domace (koje je sve manje), tako i na strano (koje je sve dalje.) Tako su oni postali univerzitetski centar u celom kraju.

Sedeli su najveci eksperti u Donjim Strnjikama nocima i nocima razmišljajuci kako da i oni postanu univerzitetski centar ,sa još jednim fakultetom.I doneli su genijalnu odluku: osnovace Muzicku akademiju za narodnu muziku! Ta muzika se odlicno slaže sa ratarstvom, stocarstvom, vocarstvom i ostalim poljoprivrednim granama i stablima (secaš li se, draga, one šljive ranke, pa, suve šljive i orasi!), a pevaca i muzicara (u suvi list, frulu!) ima koliko hocete. Neki vec zakazuju i koncerte, ne u milanskoj “Skali” nego na Milanovoj skeli koja vozi cak do Banata!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- U Srbiji je prestižna stvar kad neko kaže: radim u drugoj !

- Ode društvena imovina kao odneta rukom!

- On je ekspert svetskog glasa,propevao je kako je stekao diplomu!

- Srpski Sizif gura kamen nizbrdo!

- Amerikanci imaju silikonsku dolinu, a u Srbiji su silikoni gore!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 9. marta do 16. aprila, u porodilištu Požarevacke opšte bolnice, rodena je 21 beba, 12 devojcica i 9 decaka.

Cerke su dobili: Dragana i Slobodan Arsenijevic iz Požarevca, Sanja Ilic Nikolic i Dragan Nikolic iz Malog Crnica, Suvade Murina i Bajram Sahiti iz Kostolca, Danijela Ðuric i Miloš Jovanovic iz Požarevca, Violeta i Davor Jovanovic iz Vukovca, Željka i Aleksandar Kolarevic iz Požarevca, Olivera i Grujo Ristic iz Petrovca, Jasna i Duško Lecic iz Požarevca, Jasmina i Saša Petrovic iz Požarevca, Tereza Trajkovic i Saša Stevic iz Požarevca, Silvana Peric i Safet Cojkic iz Požarevca i Nataša Petrovic i Sladan Brejic iz Ranovca.

Sinove su dobili: Nermina i Ricard Morina iz Kostolca, Danijela i Dragana Milovanovic iz Aleksandrovca, Jelica i Zoran Jovanovic iz Melnice, Dragana i Srdan Milanovic iz Cetereža, Olivera i Goran Pavlovic iz Požarevca, Violeta i Milan Šumonja iz Požarevca, Dragana Jotic i Ivan Ciric iz Požarevca, Mladenka i Saša Ðuric iz Požarevca i Nataša Stojicevic i Zoran Stefanovic iz Požarevca.

LITAS A.D. POŽAREVAC PREDSTAVIO NOVI VISOKOTURISTICKI MERCEDESOV AUTOBUS FIRME EVOBUS

USLUGA PO SVETSKIM STANDARDIMA

- Za tekucu godinu Litas kupio 7 autobusa

- U iducoj godini na voznom parku još 15- 20 novih autobusa

Veliki srpski prevoznik putnika Litas a.d. Požarevac predstavio je proteklog petka najluksuzniji novi visokoturisticki model Mercedesovog autobusa “Travego”, vlasništvo renomirane becke firme EvoBus iz Beograda, provozavši ga od Požarevca do lokaliteta Viminacium, do kojeg ce Litas vec od kraja aprila prevoziti turiste sa brodova pristalih u Kostolcu.

Ovaj autobus, vredan 300 000 evra, preduzece Litas je od firme EvoBus dobilo na besplatno probno korišcenje za nerednih mesec dana, a sve to u ime dobre saradnje, pošto je vozni park Požarevackog prevoznika vec obnovljen sa 5 gradskih i 2 visokoturisticka autobusa EvoBus- a, a, kako generalni direktor Litas- a, Slavoljub Ðordevic istice- sve to s ciljem da se putnicima obezbedi što kvalitetniji, bezbedniji i udobniji prevoz.

Kvalitet prevoza na prvom mestu

Do lokaliteta “Viminacium”, luksuznim Mercedesom udobno su putovali generalni direktor Litas- a, Slavoljub Ðordevic, tehnicki direktor Litas- a, Nebojša Matic, i izvršni direktor marketinga Litas- a za poslove turizma, Zoran Milic, sa saradnicima, kao i predstavnici becke firme EvoBus iz Beogara, direktor prodaje Dejan Trifunovic i menadžer prodaje Branislav Ilic, a u Viminaciumu docekao ih je naucni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Miomir Korac.

-U prelepom ambijentu lokaliteta Viminacium pokazujemo autobus koji je vlasništvo firme EvoBus. To je visokoturisticki autobus sa najsavremenijom opremom, koji Litas namerava da kupi u narednom periodu. Inace, vec smo kupili za ovu godinu 5 gradskih autobusa od firme EvoBus, kao i 2 visokoturisticka autobusa, a naredne, na osnovu investicione sume od blizu 2, 5 miliona evra, možemo da razgovaramo o znacajno vecem broju autobusa, nekih 15, možda i 20. Želimo da maksimalno povecamo kvalitet naše usluge, istakao je generalni direktor Litas- a, Slavoljub Ðordevic.

-Zadovoljstvo je da renomiranoj kuci, kakva je Litas, damo jedan autobus Mercedes benz, najluksuzniji novi model. On je mesec dana na besplatnom korišcenju u Litas- u, što je deo naše promotivne akcije sa idejom da žiteljima Požarevca i okolnih mesta pružimo mogucnost da koriste iste usluge kakve koriste i stanivnici drugih zemalja sveta, rekao je direktor prodaje EvoBus- a, Dejan Trifunovic.

Luksuzno putovanje do antickog grada

Prednosti predstavljenog Mercedesovog autobusa “Travego” u vlasništvu firme EvoBus, osim komfora, takode su ekonomicnost u potrošnji i bezbednost osigurana kompletnom savremenom opremom. Predviden je za 46 putnika kojima garantuje maksimalan luksuz.

-Ovo je autobus sa najnovijom generacijom motora “Euro 4”, što znaci da je ekologija na prvom mestu, kao i ergonomija i kvalitet. Posebna karakteristika je i smanjena potrošnja goriva i izduvnih materija. Do sada su autobusi iz ove klase trošili izmedu 28 i 30 litara na 100 kilometara, a ovaj 25 do 26. To je velika ušteda s obzirom na to da takav autobus godišnje prelazi i do 150.000 kilometara, istakao je tehnicki direktor Litas- a, Nebojša Matic, na što je izvršni direktor marketinga zadužen za poslove turizma u Litas- u, Zoran Milic, rekao:

-Poseta Viminaciumu interesantna je za naše goste, a u vezi je sa autobusom “Travego”, kojim smo došli do lokaliteta, jer smo takvim i slicnim vozilima dogovorili prevoz medunarodnih turista koji tranzitiraju Dunavom. U pitanju je nekoliko stotina brodova. Jedan deo tih turista zastace i tokom dvocasovne pauze posetiti anticki lokalitet “Viminacium”. Oni ce biti naši putnici do te destinacije, a osim stranih turista ocekujemo i naše gradane, kao i školske ekskurzije. Otuda, želimo da im obezbedimo najbolji prevoz.

A. Maksimovic