Header

NA 55. SEDNICI OPŠTINSKOG VECA OPŠTINE POŽAREVAC

KAKO VRATITI VIŠEMILIONSKI DUG?

Na sednici Opštinskog veca opštine Požarevac, proteklog petka, najviše je vremena utrošeno na razmatranje mera koje je inspektor Ministarstva finansija RS, Miša Mišic, naložio na osnovu njegovog Zapisnika o kontroli primene zakona u oblasti materijalno- finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišcenja budžetskih sredstava opštine Požarevac u protekloj godini, ustanovivši nepravilnost “tešku” 6, 4 miliona dinara.

Od 27 tacaka dnevnog reda na 55. sednici isticemo postignutu saglasnost za kreditnim zaduživanjem lokalne samouprave u tekucoj godini od oko 115 miliona dinara. Prihvacena su i dva predloga JKP “VIK” Požarevac, jedan usmeren na sprecavanje nekontrolisane potrošnje vode, sa najavljenim intenzivnim angažovanjem inspekcije, uz stroge sankcije, a drugi predlog sadrži mere za zaustavljanje krada kanalizacionih poklopaca. Odobreno je i 200.000 dinara Crvenom krstu Požarevac, s ciljem obezbedivanja obroka za Rome iz tzv. Karton naselja, u kojem se protekle nedelje dogodio požar.

Dva su zahteva odbijena i oba dolaze iz Kostolca. To je zahtev Tehnicke škole “N. Tesla” koji se odnosi na finansijski plan za 2007. godinu, a drugi je zahtev GMZ Kostolac za sredstavima za izmirenja duga od 74.630 dinara za utrošenu elektricnu energiju gradske fontane, koji datira od marta 2004. godine do kraja 2006.

Traži se duži rok otplate

Inspektor Ministarstva finansija RS naložio je opštini Požarevac povracaj sume od 6, 4 miliona dinara, i to, na teret zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi opštine Požarevac, nakon što je izvršio kontrolu korišcenja budžetskih sredstava opštine Požarevac u 2006. godini i ustanovio nepravilnost u odredivanju koeficijenta za obracunavanje zarada.

Opštinska vlast je odgovorila primedbom, zatraživši da se razlika od 6, 4 miliona dinara ne vraca na teret radnika, vec da se rok otplate produži i dug vrati kroz naredna prava na povecanje zarada.

Predsedavajuci Vecem, predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, istakao je da se zarade radnika Opštinske uprave opštine Požarevac po tom koeficijentu obracunavaju još od 2001. godine, što je dakle aktuelna opštinska vlast “nasledila”, a kada je u pitanju donošenje Odluke o privremenom budžetu, koja je u njegovoj nadležnosti Vujicic kaže:

- SO Požarevac je donela budžet za 2007. godinu, koji je objavljen u Službenom glasniku broj 11 i, kao takav, dostavljen je Izvršnoj vlasti. U tom smislu, naša je obaveza da radimo po tom budžetu.

Kredit za kapitalne investicije

Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti, predvodeno nacelnikom Petrom Rajicem, u vezi sa kreditnim zaduživanjima lokalne samouprave u 2007. godini, a na ime kapitalnih investicija, iznelo je zakljucak da je opštini Požarevac, usled ostvarenog suficita, potreban kredit od oko 115 miliona dinara. Taj je predlog prihvacen i sledi slanje dopisa Ministarstvu finansija. Medutim, postavlja se pitanje šta ciniti dok se kredit ne odobri?

- Donošenjem odluke o budžetu doneli smo i odluku da se lokalna samouprava zaduži za kredit od 139 miliona dinara. U budžetu smo predvideli da se od suficita u tekucoj godini ocekuje 65 miliona dinara, medutim, suficit je ostvaren sa 131 milion dinara, tako da smo konstatovali da možemo da smanjimo potencijalnu potrebu za zaduživanjem na oko 115 miliona, istakao je Rajic i dodao:

- Za kredit nam je potrebna saglasnost Ministarstva finansija RS. Vidimo kakva je situacija kada je rec o Skupštini, koja treba da donese odluku. Tako da smo u Odeljenju razmišljali šta uraditi s obzirom na to da imamo korisnike budžeta koji su dobili informaciju da im je finansijski plan usvojen. Predlažemo dve mogucnosti: jedna je da identifikujemo investicije za koje ne možemo da obezbedimo sredstva zbog kreditnog nezaduživanja i da saopštimo korisnicima da nece moci da ih realizuju, a druga je da se sa izvodacima ugovori klauzula da ukoliko ne dode do realizacije posla da se izvodac odrice prava na traženje obeštecenja.

USLED KRAÐE KANALIZACIONIH POKLOPACA

POVREÐEN DECAK

Opštinsko vece prihvatilo je predlog mera JKP "VIK" Požarevac za zaustavljanje krada poklopaca fekalne i kišne kanalizacije u Požarevcu i Kostolcu, koje su sve ucestalije. Takvo nesavesno ponašanje gradana vec je uzelo svoj danak, ostavljajuci povredenog decaka.

JKP "VIK" od svih nadležnih organa zahteva hitno preduzemanje mera, ukazujuci i na podatak da je u Kostolcu, u toku jedne noci, nestalo cak 30 poklopaca i da je tokom poslednja dva meseca podneto cetiri prijave protiv izvršilaca ovih dela.

A. Maksimovic

DVANAESTE GLUMACKE SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC” U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC

SPREMNI ZA VELIKU GLUMACKU SVETKOVINU

- Kljuc Požarevca “ceka” glumicu Ružicu Sokic

- Cena ulaznice 600 dinara

Za samo nekoliko dana, tacnije 31. marta, u Požarevcu ce poceti Dvanaeste glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”, tokom kojih ce sve do 5. aprila na sceni Centra za kulturu Požarevac igrati najbolji glumci naše zemlje.

Selektor Svecanosti, profesor dr Petar Marjanovic nacinio je sjajan izbor predstava, uprkos iznenadnom prošlonedeljnom “pomeranju” programa, nastalom nakon što je Beogradsko dramsko pozorište otkazalo svoje ucešce ne bi li igralo u Puli.

Inace, ovaj je Festival velika glumacka svecanost nastala podstaknuta glumackim ostvarenjem Milivoja Živanovica, legendarnog srpskog glumca iz Požarevca. Otuda, njegov grad na veliko proslavlja lik i delo ovoga barda...

Celodnevna festivalska atmosfera

Direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic, kaže da ovogodišnje svecanosti koštaju oko 5 miliona dinara, a pokrovitelj je SO Požarevac, uz veliku finansijsku pomoc BAMBI- ja i PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

Iduce subote, predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic otvorice 12. Svecanosti i prošlogodišnjoj pobednici, glumici Ružici Sokic, poveriti na cuvanje kljuc Požarevca. Svake veceri dodeljivace se nagrada najboljem glumcu: Plaketa “Spomen na glumca” i izdanje Edicije Centra za kulturu “Branicevo”, a pobedniku Svecanosti bice uruceno 80.000 dinara i Plaketa grada Požarevca.

- Želimo da Požarevcu vratimo atmosferu festivala, koja ce trajati tokom celog dana. U tom cilju, organizovacemo i sajam knjiga, a planiramo i podizanje zastave Festivala, najavljuje direktor Gordan Bojkovic, komentarišuci nastala pomeranja u programu:

- Beogradsko dramsko pozorište je u vreme održavanja Milivojevih dana pronašlo angažman u Puli i procenilo da je to važnije. To je napravilo odredene probleme u našem programu. Upravo zato cemo izanalizirati situaciju, ne bismo li u buduce predupredili slicne situacije. Takode, želimo da malo okrenemo stvari. Ovo bi trebalo da bude Festival sa visokim nagradama, za koji ce se pozorišta sama prijavljivati, bez potrebe da im se posebno placa. Dakle, cilj nam je da nagrada bude dovoljno privlacna da bi svako želeo da ucestvuje.

Nove propozicije Svecanosti

“Cilj nam je da slavimo glumca i da to “proslavljanje” podignemo na još viši nivo, istice direktor Bojkovic, najavljujuci nove propozicije Svecanosti:

-Ove smo godine imali selekciju koja je i te kako podvukla kvalitet glume. Naš festival je jedinstven u Srbiji i ove smo godine, narocito uz pomoc selektora profesora dr Petra Marjanovica, još više podvukli tu okrenutost glumcima, a želimo, takode po predlogu profesora Marjanovica, da ustanovimo i nagradu predstave najbolje glume, predstave koja je najzahtevnija prema glumcu- nastavljajuci:

-Nakon Svecanosti poradicemo na donošenju nekih novih propozicija, uvodenju novih normi i slicno. Cilj nam je da se u Požarevcu slavi glumac u pravom smislu te reci. Milivoje Živanovic nije imamo mnogo filmova iza sebe, tako da njegova gluma nije tako široko poznata, kao recimo LJube Tadica, ali, za LJubu Tadica se smatralo da nece moci da nasledi Milivoja Živanovica po kvalitetima glume, što mnogo govori o tome koliko je Milivoje bio dobar u onome što je radio.

A. Maksimovic

OBELEŽENA OSMA GODIŠNJICA NATO BOMBARDOVANJA SRBIJE

ZAŠTO?

I u Požarevcu je prethodne sedmice obeležena osma godišnjica agresije 19 zemalja NATO na Srbiju. Vence na spomenik žrtvama ratova iz poslednje decenije prethodnog veka položili su clanovi porodica nastradalih vojnika, predstavnici Vojske Srbije, Opštine Požarevac i Odbora SPS u ovom gradu.

Vinko Markovski, komandant garnizona u Požarevcu podsetio je na neke od cinjenica vezanih za NATO kampanju, jezuitski nazvanu MILOSRDNI ANÐEO. Stotine aviona 19 najbogatijih zemalja sveta 78 dana danonocno je bacalo bombe na vojne, ali i civilne objekte - fabrike, mostove, crkve, škole... malene Srbije. Ispaljeno je tom prilikom i više od 1000 krstarecih raketa koje su nosile od nekoliko stotina do nekoliko tona najrazornijeg eksploziva, od kojih je poginulo više od 1000 vojnika i 2500 civila. Mecu nastradalima od NATO bombi bilo je i 89 dece. Predsednik Ceške, pisac Vaclav Havel, smislio je tom prilikom novi termin - “Humanitarno bombardovanje”, od koga su se zgrozili i mnogi njegovi sunarodnici. Misleci ljudi širom citavog sveta nazvali su taj cin agresije na jednu nezavisnu zemlju velikom greškom NATO, a što se nas u Srbiji tice bio je to zlocin koji nikada nece biti zaboravljen.Najstrašnije je što ni oni koji su tada bezdušno bacali bombe na našu zemlju, vec danas ni sami ne znaju zašto su to cinili.

Nakon polaganja venaca na spomenik Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, primio je clanove porodica nastradalih vojnika, predstavnike vojske i ostale ucesnike tog skupa u prostorijama opštine Požarevac.

R.D.

SO POŽAREVAC

NOVE CENE, STARE STIMULACIJE

Sednici SO Požarevac, prvoj nakon decembarske , na kojoj je usvojen opštinski budžet, prisustvovalo je 36 odbornika vladajuce koalicije(SPS,SRS, PSS) dok se predstavnici opozicije nisu pojavili na ovom zasedanju.

Poskupljenja

Požarevljani ce ove godine,poštujuci skupštinske odluke, morati više novca da izdvoje za usluge koje pruža vecina opštinskih javnih preduzeca. Cene su uvecane u zakonskom okviru a direktori javnih preduzeca tvrde da je povecanje minimalno te da nece dodatno opteretiti kucni budžet. Direktor JP “Direkcija za izgradnju” rekao je da cene pojedinih usluga Direkcije nisu menjane od 2004. godine. Direktor JKP “Komunale službe” Požarevac istakao je da ce od 1. marta ove godine biti vece cene iznošenja smeca, pijacnih i grobljanskih usluga , dok cene usluga javne higijene ostaju nepromenjene. On je dodao da, iako je preduzece prošle godine imalo mogucnost povecanja cena, to nije ucinjeno, ali da je sada , zbog poskupljenja energenata povecanje neophodno. Valjare-vic je dodao da ce cene komunalnih usluga, uprkos povecanja i dalje biti niže od onih koje imaju komunalna preduzeca u okolnim gradovima.

Nove cene ce od 1. aprila važiti i za usluge JKP “Vodovod i kanalizacija”. Odluka o regresiranju potrošnje vode i subvencionisanju placanja usluga iznošenja i deponovanja smeca za odredene kategorije stanovništva dopunjena je odlukom da ove povlastice mogu da koriste i lica obolela od cerebralne paralize po evidenciji opštinskog Društva koje ih okuplja, kao i invalidi prve kategorije koji ostvaruju pravo na tudu negu i pomoc.

JP “Toplifikacija” novi cenovnik primenjivace od pocetka oktobra tj. u narednoj grejnoj sezoni. Procenat povecanja je 7,5 % te ce tako, na primer, umesto dosadašnje cene od 1,56 din po kilovat satu za merenje u stambenom prostoru( u grejnoj sezoni) nova cena iznositi 1,68 din.

Na istoj sednici usvojeni su i godišnji planovi rada opštinskih javnih preduzeca. Cene usluga JKP “Parking servis” nece u ovoj godini biti uvecavane ali je na sednici usvojena nova Odluka o javnim parkiralištima. Nacrt predloga nove odluke uraden je zbog nedostataka koji postoje u važecoj odluci o javnim parkiralištima.Naime, u njoj ne postoje zonirana parkirališta i ograniceno vreme parkiranja u centralnoj zoni gde je najveci problem sa saobracajem. U “Parking servisu” smatraju da ce se na ovaj nacin efikasnije regulisati takozvani stacionarni saobracaj u Požarevcu jer ce pomenuti sistem omoguciti da se u najprometnijim gradskim ulicama uvede vremensko ogranicenje parkiranja, što bi automatski povecalo broj slobodnih parking mesta u tim ulicama. U prvoj zoni( centar ) vreme parkiranja bice ograniceno na dva sata dok ce se u drugoj zoni vršiti samo naplata u odredenom vremenskom periodu dok vreme parkiranja nece biti ograniceno( isti princip važice i u Kostolcu). Osim toga cilj nove odluke je i da se izmeni sistem naplate ulicnog parkiranja primenom savremenih nacina naplate( npr. putem SMS-a).

Plate u zakonskim okvirima

Na sednici je usvojen izveštaj o radu i Opštinske uprave za 2006 godinu a nacelnica uprave Zorica Markovic odgovorila je na pitanje odbornika koje se ticalo nalaza budžetske inspekcije koja je poslednjih nedelja “tema br.1”.

- Budžetski inspektor vršio je kontolu Uprave i van nje. Jedna od tri mere koje je naložio vezana je za plate zaposlenih. Oko toga se neosnovano diglo puno prašine jer verovatno ne postoje pravovremene i dobre informacije . Plate zaposlenih u Opštinskoj upravi ni jednog trenutka nisu premašile zakonske limite. Što se tice koeficijenata vezanih za stimulacije, oni su u ovom iznosu od 2001. godine i dan danas se primenjuju. U više navrata u proteklom periodu, po mojim saznanjima cetiri puta, bila je budžetska inspekcija i taj deo proveravala. Iz tog razloga mi smo stavili prigovor budžetskom inspektoru sa predlogom da se ne snižavaju plate zaposlenih, cime bi njih doveli u veoma težak položaj vec da ne koristimo mogucnost buducih povecanja dok se taj limit u potpunosti ne izmiri, rekla je Markovic.

Na sednici lokalnog parlamenta doneta je odluka o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog racuna budžeta Opštine za 2006. godinu, iako ne postoji izricita zakonska obaveza o njenom izvršenju jer još uvek nije konstituisana Državna revizorska institucija.

U izveštaju Opštinskog javnog pravobranilaštva navodi se da je u toku 2006. godine u radu ukupno bio 871 predmet od cega je 62% rešeno. Najviše je bilo parnicnih a ukupni priliv novih predmeta u 2006. bio je 560.

Odbornici su na 22. sednici SO usvojili rešenje o obrazovanju koordinacionog odbora za socijalnu politiku za cijeg je predsednika izabran Miroslav Stojimirovic, direktor Centra za socijalni rad. Vlada Srbije je u decembru 2005. usvojila Strategiju reforme socijalne zaštite ciji je osnovni cilj smanjenje broja siromašnih i razvoj efikasnije socijalne zaštite. Time su i lokalne samouprave obavezne da aktivno ucestvuju u kreiranju i sprovodenju socijalne politike na lokalnom nivou, sacine strateški plan socijalne politike i obezbede sredstva za tu strategiju. U te svrhe formiran je koordinacioni odbor u kome se nalaze i predstavnici lokalne samouprave, tužilaštva, policije,škola…

Pod tackom imenovanja i razrešenja Gordanu Bojkovicu “potvrdeno” je mesto direktora Centra za kulturu razrešeni su i postavljeni clanovi nekoliko upravnih,školskih i nadzornih odbora. Zbog , kako je rekao Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac, bahatog ponašanja sa mesta clana UO Fonda za razvoj smenjen je Goran Grujic (DS).

Medu odbornickim pitanjima našlo se pitanje održavanja i (ne)funcionisanja Bambi parka, mesto Auto-pijace na Lucickom putu i otvaranja novih strucnih srednjih škola u Požarevcu.

Bez politiCkih protivnika

22. sednici lokalnog parlamenta održanoj u ponedeljak, 19. marta nisu prisustvovali predstavnici demokrata. Oni su istog dana održali konferenciju za novinare na kojoj su istakli da se Ivan Grubetic oglušio o odredbe Ministarstva za držanu upravu i lokalnu samoupravu kao i Ministarstva finasija te da je nakon kontrole budžetski inspektor predložio privremene mere od 1. aprila. U slucaju da do privremenih mera ne dode Ministarstvo finasija može uskratiti transfer sredstava na racun Opštine, receno je na konferenciji demokratskog bloka.

T.R.S.

SO MALO CRNICE

SEDNICA BEZ OPOZICIJE

Skupštinska sala u Malom Crnicu prošlog ponedeljka bila je bezmalo poluprazna: odluke su donošene sa 14, 15 ili 16 glasova, jer je sednici od ukupno 29, prisustvovalo 18 odbornika.

Od 8 odbornika SPS-a došlo je samo 3, a na samom pocetku zasedanja, uz tvrdnju da ovo, kao ni prethodno zasedanje nije legitimno, vecanje je napustio i jedini prisutni odbornik iz petoclane odbornicke grupe Radikala.

Stranke u tesnoj sobi

Odbornici Skupštine opštine Malo Crnice na prošlonedeljnoj sednici su usvojili izveštaj o radu Opštinske uprave u 2006. godini.

Pored detaljnog izveštaja o vrsti i broju obradenih predmeta, u izveštaju se konstatuje da je tokom prošle godine realizovan projekat izrade centralnog grejanja i zapoceta eksploatacija tog sistema.

Navodi se, takode, da je neophodno sprovesti postupak racionalizacije broja zaposlenih u Opštinskoj upravi, u skladu sa Zakonom i Programom rešavanja tehnološkog viška zaposlenih. Takode, neophodno je obezbediti o adekvatnu prostornu opremljenost. “Usko grlo” je prostor za rad sa strankama: ima slucajeva da su tri izvršioca smeštena u jednu kancelariju, i otežan je njihov rad u vodenju upravnog postupka i svakodnevni kontakt sa strankama.

Jedan od ciljeva Opštinske uprave je i bolja opremljenost mesnih kancelarija, prevashodno pojedinih koje nemaju sale za vencavanje. Medu prioritetima je i donošenje novog Pravilnika o organizaciji Opštinske uprave i sistematizaciji zaposlenih, koji se trenutno nalazi u fazi predloga.

U delu razmatranja i usvajanja izveštaja, na ovoj sednici data je odbornicka saglasnost i na Izveštaj o ostvarivanju proširenih prava i oblika socijalne zaštite na podrucju ove lokalne zajednice.

Tokom prošle godine, proširena prava koristile su 64 porodice i pojedinaca, a isplaceno je i 90 jednokratnih pomoci za razne namene, stoji u izveštaju malocrnickog Centra za socijalni rad. Ukupno, u pomenute svrhe je isplaceno 204,5 hiljada dinara.

Oba Izveštaja usvojena su bez diskusije.

Prošireno erozivno podrucje

Jedan od kljucnih dokumenata donetih na ovoj sednici je, svakako, Odluka o proglašenju erozivnog podrucja reke Vitovnica, Obreškog i Stiškog potoka i primeni protiverozivnih mera. Naporedo sa ovom Odlukom, usvojen je i Plan za odbranu od bujicnih poplava i drugih pratecih pojava štetnog dejstva voda za podrucje Opštine, kao i Operativni godišnji plan za odbranu od bujicnih poplava i drugih pratecih pojava štetnog dejstva voda za podrucje Opštine za 2007. godinu.

- Prema Ministrstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu da donesemo Opšti plan za odbranu od bujicnih poplava i drugih pratecih pojava štetnog dejstava voda za period 2007 - 2012. godina, kao i Operativni godišnji plan, - pojasnio je Slobodan Jonovic.

Prakticno, dokumentima usvojenim na ovoj sednici, Odluka o proglašenju erozivnog podrucja reke Vitovnice i Obreškog potoka iz jula 2005, proširena je i na Stiški potok, koji svake godine plavi velike poljoprivredne površine žitelja Salakovca.

- Treba pojasniti: ovim dokumentima nije obuhvacena reka Mlava, jer ona pripada Planu odbrane od poplava koje donosi Javno vodoprivredno preduzece “Dunav” iz Smedereva, gde su mere predvidene republickim planovima. Takode, tom preduzecu pripadaju jezero u Smoljincu i jezero u Zaovi. Do naredne sednice ce se napraviti popis i svih ostalih bujicnih potoka koji nisu u prvom prioritetu, jer ne ugrožavaju domacinstva, ali ugrožavaju poljoprivredne površine. Dokument koji danas usvajamo obuhvata bujicne potoke koji ugrožavaju poljoprivredne površine i domacinstva, - upoznao je odbornike predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag - Dragance Markovic.

Novi saveti, odbori i komisije

Reviziju završnog racuna budžeta Opštine Malo Crnice, odlucili su odbornici Skupštine opštine, radice (besplatno) revizorska organizacija Vlade Srbije, umesto da se za to putem tendera angažuje neka druga revizorska kuca i za njene usluge plati, kako se culo, izmedu 4,5 do cak 13,5 hiljada evra.

Nedavno formirana skupštinska vecina u malocrnickoj Skupštini opštine u drugom delu ove sednice izvršila je niz kadrovskih promena u radnim telima Skupštine, upravnim i nadzornim odborima preduzeca, ustanova i fondova, do imenovanja novog sastava opštinske Izborne komisije. Ukupno, u 20 tacaka dnevnog reda imenovano je 127 clanova raznih odbora, saveta i komisija.

“Packe” za “nesvakidašnje” dake

Prošlonedeljnu sednicu SO Malo Crnice zaokružilo je odbornicko pitanje i zahtev da se na prvoj sledecoj sednici raspravlja o odgovornosti jednog prosvetnog radnika u Osnovnoj školi “Draža Markovic - Roda” u Smoljincu.

Odbornik Dragiša Cirkovic iz Smoljinca podelio je predstavnicima elektronskih medija i prosvetnom inspektoru video zapis nacinjen mobilnim telefonom na kome se, kako tvrdi, “lepo vidi kako nastavnik ruskog jezika tuce dva ucenika”.

Naime, još na prošloj sednici isti odbornik je obavestio Skupštinu o tome da je pomenuti nastavnik jednog ucenika udario pesnicom, nakon cega je prosvetni inspektor posetio smoljinacku školu i izrekao nastavniku meru suspenzije.

Prihvatajuci da ponovo poseti Osnovnu školu u Smoljincu, prosvetni inspektor Momcilo Jovanovic je rekao da je, nakon prve prijave incidenta izvršio inspekcijski nadzor i ustanovio da postoje elementi za pokretanje disciplinskog postupka protiv pomenutog nastavnika. S obzirom da je rec o prosvetnom radniku u poznim godinama, narušenog zdravlja, inspektor ocekuje da ce od znacaja za disciplinski postupak biti i nalaz lekarske komisije.

- Naložio sam da se, u skladu sa Zakonom, preispita i ponašanje dece šestog razreda, ali i druge, jer smatram da su deca, da kažem najblaže, živa, energicna, nesvakidašnjeg ponašanja u odnosu na druga odeljenja, odnosno druge škole. Slucaj koji se desio ne datira od tog dana. Ima svoju genezu i organi nisu reagovali na vreme, pa je došlo do “usijanja” i nemilog dogadaja, - istakao je prosvetni inspektor, ukazujuci da slucaj ima i “drugu stranu”.

- Informisan sam od roditelja i dela Školskog odbora, za koje mislim da su savesni u obavljanju svojih zadataka i smatram da je deo Školskog odbora ucinio dosta da se stvari u školi u Smoljincu znacajno promene u odnosu na ranije stanje. Ne želim da uticem na Skupštinu oko toga da li ce da menja deo Školskog odbora, niti cu se mešati u rad Školskog odbora. Ali, jedno je sigurno: i ja, kao predsednik Opštine, Školski odbor i svi odbornici, moramo da vodimo racuna da u školama postoje norme ponašanja kad su u pitanju i ucenici, a narocito prosvetni radnici, u cilju pravilnog vaspitanja i obrazovanja naše dece, - naglasio je predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic.

Kuriozitet svoje vrste je podatak da je “na tapetu” nastavnik ruskog jezika koji je, kao najbolji radnik OŠ “Draža Markovic - Roda” Smoljinac, prošle godine, za Dan Opštine, dobio Oktobarsku nagradu.

D. Milenkovic

OSNOVNA ŠKOLA U SIBNICI

BOLJI USLOVI ZA UCENJE

Osnovna škola “Dude Jovic” u Žabarima u svom sastavu ima cetiri osmogodišnje škole: centralnu u Žabarima, Simicevu, Brzohodu i Porodinu. Svaka osmogodišnja škola ima svoje istureno odeljenje cetvorogodišnje škole. Porodin ima istureno odeljenje u Viteževu, Žabari u Ceterežu, Brzohode u Kocetinu i Simicevo u Sibnici. Škola u Sibnici trenutno pohada šesnaest ucenika, s tim što taj broj varira i krece se u intervalu od 15 – 25 ucenika. Nastava se u školi odvija u dve ucionice sa po dva razreda, a od ove godine jednom od dva ucitelja pripao je pripremni razred sa jednim ucenikom.

Prema recima Violete Miloševic i Vladimira Zaputila ucitelja u Školi, za poslednjih sedam godina zahvaljujuci nesebicnom angažo-vanju roditelja ucenika dosta toga je uradeno na uredenju škole i školskog dvorišta. Najveca investicija je bila podizanje terena koji se koristi tokom citave godine kada vremenske prilike to dozvoljavaju. Teren je veoma kvalitetno uraden i koriste ga deca svih uzrasta i odrasli koji se okupljaju i igraju mali fudbal i košarku. Druga velika investicija je bila uredivanje parka i postavljanje sprava za rekreaciju.

U unutrašnjosti škole istrureli podovi zamenjeni su kvalitetnim laminatom, postavljena je lamperija na zidovima, a ovih dana uraden je i sanitarni cvor zahvaljujuci dobrovoljnom radu roditelja i pomoci opštine Žabari koja je izdvojila 220. 000 dinara. Radovi su završeni za 35 dana i njih je svakodnevno izvodilo desetak roditelja.

Na svecanom otvaranju novih sanitarnih prostorija u osnovnoj školi u Sibnici prošlog cetvrtka Živorad Nastic, predsednik opštine Žabari je istakao sledece: “ Moram da izrazim licno zadovoljstvo što u ime Opštine prisustvujem ovakvom dogadaju. Naime, u lokalnoj samoupravi smo ocenili da su nam školski objekti zapušteni i da pomoc Republike u ovom momentu nije dovoljna. Zato smo prionuli na posao i uz pomoc opštinskog budžeta, ucitelja, direktora Škole i roditelja koji su nesebicno pružili pomoc u smislu radnog anga-žovanja stvorili pristojan objekat za ucenike. Da bi smo zaustavili migraciona kre-tanja, odlazak mladih ljudi u vece sredine i inostranstvo, moramo da stvorimo bolje uslove i primireniji ambijent. Ove godine budžet je nešto bolji ima razvojnih komponenti i nadamo se da ce usvajanjem republickog budžeta opština Žabari dobiti veca sredstva koja ce izmedu ostalog biti upotrebljena za rekonstrukciju školskih objekata”.

Što se tice planova za naredni period prema recima Vladimira Zaputila potrebno je do kraja godine uvesti parno grejanje. Pored toga podrumske prostorije bice adaptirane i pretvorene u mini teretanu i salu za stoni tenis, a u okviru školskog dvorišta bice napravljen i pešcani teren za odbojku.

D.Dinic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (9)

SELO MOJE, LEPŠE OD PARIZA

Folk pesma sa gornjim refrenom komercijalni je pogodak namenjen posebnom stanju ljudi kada imaju potrebu da se, uvelicavanjem sopstvenih vrednosti, brane od kompleksa niže vrednosti. Nisu u pitanju samo „naši u tudini". Najradije se takvo pevanje narucuje u zagrejanoj atmosferi, potpaljenoj maliganima, ženskim mesom, kafanskim dimom, masnim pecenjem... Za trenutak, ljudi poveruju da je njihovo selo centar sveta, da smo mi Srbi ne samo narod nebeski vec i najstariji na svetu, vec i najzaslužniji da mu drugi služe, da je onaj kome se pevaljka osmehuje broj jedan.

Najtužnije dolazi otrežnjenjem. Niti je naše selo Pariz, niti smo mi kao narod bolji ljudi od svih drugih, niti je taj jadnik u ma cemu broj jedan. I tako, iz krajnosti u krajnost.

Svako pojedinacno i svaka sredina - svako selo kao kolektivitet može da postane zapažena vrednost. Nije ni potrebno da naše selo poredimo sa Parizom (ne poredi se neuporedivo). Ali je potrebno da, videvši u bogatoj i razvijenoj Evropi zaista lepa sela, dobro uredena, sa dobrim biznisom svakog domacinstva, pristojnim standardom kako licnim i porodicnim tako i zajednickim - seoskim.

Seljaci mogu biti ljuti na svoje zadruge što na ovom planu ništa ne rade, odnosno, i ako nešto cine to nije dovoljno da bi se selo brže popelo na pijedestal uvažavanja drugih, ali najpre uvaženih od strane samih meštana. Mogu biti ljuti što zadruge danas, poput prakse koju su imale pre sto godina, ne stave svoje fondove i svoje programe u funkciju razvoja svog sela. Ako i nema zadružnih fondova, zadruge bi mogle imati plan razvoja koji bi bio podržan u selu i koji bi seljani sufinansirali.

Nije tacno da u selu nema para. Treba samo proci sokacima pa zagledati sve te palate u kojima niko ne stanuje, sve te nepotrebno skupe kitnjaste ograde, sa gipsanim lavovima kao cuvarima domacina, taj vozni i mašinski park, da ne pominjem džeparac koji deci guraju u džep roditelji-gasarbajteri...

Kroz istoriju, zadruga je bila druga kuca seljaka, meštana. Iako su druga vremena, zadruga bi ponovo to mogla da bude. Aktivnosti koje su zapocete vode ka tome da zadruga ne bude samo ekonomska privredna celina, izolovana od sela. Možda se neki ljudi iz zadrugarstva nece složiti sa tim, ali pre izjave neslaganja uputno je da pogledaju pravila svoje zadruge, gde je upisano da zadruga nema samo ekonomsku ulogu vec i socijalnu i kulturnu. NJena briga mora da bude i vodovod i kablovska televizija i trotoar i dom kulture i sportsko društvo i arhitektura i urbanizam i još mnogo cega slicnog. Takode, briga zadruge treba da bude i privatni biznis domacina i njihovih domacinstava. Pre svega clanova zadruge, a zatim kooperanata pa i onih koji samo povremeno imaju poslovni odnos sa zadrugom. Stariji zadrugari pamte da su agronomi i drugi strucnjaci bar jedan dan u godini boravili u kuci svakog domacina i pomagali mu (strucnim savetom, preporukom, sugestijom, racunicom) da sve clanove domacinstva koji se bave poljoprivredom zaposli bar 280 dana u godini, a svakako da se uposle i oni koji deo vremena provode u radu na svom posedu. Bili su to proizvodno-finansijski planovi individualnih poljoprivrednih domacinstava. Danas bi se reklo agro biznis planovi gazdinstva. Ima zadruga koje uspevaju da prepoznaju takve potrebe svog sela i svojih zadrugara. O takvim potrebama, u vidu investicionih ideja bilo je reci u jednom od ranijih nastavaka feljtona. Zadružni savez ima zadatak da se više angažuje kako bi veza sela i zadruge, pruženom rukom zadruge, dostigla potreban obim i kvalitet, u obostranom interesu.

Bogdan Živanovic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

TEK PREDSTOJI OFANZIVA RATARA

Temperatura vazduha tokom trece dekade marta meseca je iznad višegodišnjeg proseka i to pogoduje usevima. Padavine koje su prisutne poslednjih nekoliko dana, a cije su vrednosti 12,5 litara po metru kvadratnom pogoduju kako usevima ozimih strnih žita, tako i posejanom jarom jecmu, lucerki i stocnom grašku. Jari jecam je na podrucju Branicevskog okruga do sada posejan na oko 80% planiranih površina, dok je povrce posejano na 4.200 hektara od planiranih 14.000, a krmno bilje na 5.100 hektara od planiranih 6.000 hektara. Na tržištu je bio prisutan deficit semena stocnog graška, grahorice i jarog jecma.

Ozima pšenica se u zavisnosti od vremena setve na vecini parcela nalazi u fazi pocetka vlatanja, dok je na izvesnom broju parcela na kojima je pšenica posejana u optimalnom roku uocena pojava drugog kolenca.

Što se tice stocarske proizvodnje, izašla je privremena uredba regresiranja osiguranja domacih životinja koja važi do kraja meseca. Proizvodac koji osigura grla kod “Dunav osiguranja” ima pravo na povracaj 30% sredstava.

D.D.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA: SVETLANA JOVIC IZ SIBNICE

PRIORITET RATARSKIM KULTURAMA

Poljoprivredno domacinstvo Svetlane Jovic iz Sibnice bavi se ratarskom i stocarskom proizvodnjom. Od ratarskih kultura zastupljeni su: kukuruz (5 ha), suncokret (2 ha) i pšenica (2 ha). Što se povrtarske proizvodnje tice na površini od 20 ari seje se sezonsko povrce: salata, luk, a od voca najviše se uzgaja jagoda. Svoje proizvode plasiraju na pijacama u Žabarima, Petrovcu, Aleksandrovcu i Požarevcu. Od mehanizacije poseduju traktor i sve potrebne prikljucne mašine. Trenutno zemljište se priprema za setvu suncokreta i kukuruza, a što se prodaje tice u ponudi su salata, luk i spanac. Posle predsetvene pripreme za setvu kukuruza Jovici ce koristiti hibride NS 640 i ZP 704.

U svojoj štali Milenko i Svetlana Jovic imaju dve krave simentalske rase koje su trenutno steone, šest krmaca i desetak prasadi. Radni dan ove porodice traje od šest ujutru, pa do devet uvece. Kredite do sada nisu koristili i prema recima Svetlane od poljoprivrede može da se samo preživljava, ali ne i da se stvori neka zaliha za sigurniju starost.

D.D.

PREDEDNIK OPŠTINE RADIŠA DRAGOJEVIC NAJAVIO VELIKE INVESTICIONE RADOVE U OPŠTINI

OD REGULACIJE MLAVE DO SPORTSKE HALE

Kalendarski pocetak proleca nagoveštava i skori pocetak gradevinske sezone. Više puta do sada, od usvajanja budžeta za 2007. godinu, predsednik Dragojevic je nagoveštavao izuzetno bogatu sezonu što se tice radova u opštini, pa smo iskoristili predusretlji-vost predsednika da ga pitamo da li je sve spremno da ti radovi pocnu?

„Mi smo u ovogodišnjem budžetu za investicije izdvojili oko 150 miliona dinara, što je 40 odsto bu-džeta, pa sa sigurnošcu mogu da tvrdim da ce ovo biti rekordna godina što se tice ulaganja u investicije. To nisu konacna sredstva, jer racunamao i na ucešce mesnih zajednica, kao i Republike po više osnova, tako da se dolazi do sume od blizu 400 miliona dinara. Jedan broj investicija je u toku, a sa prvim danima aprila zapocecemo i nove”.

Predstavnici Javnog vodoprivrednog preduzeca „Srbija vode” nedavno su boravili u Petrovcu i predstavili su program nastavka izgradnje zaštitnog sistema reke Mlave na potezu Dubocka - Petrovac.

„Radi se o znacajnim ulaganjima u vodoprivredi koji se finansiraju iz Nacionalnog investicionog plana. Nastavice se sa regulacijom reke Mlave od mosta u Trnovcu prema Rašancu, našta se dugo cekalo, jer nije bilo dovoljno novca za ove radove. U toku je postupak izbora izvodaca radova a za te poslove izdvojeno je 65 miliona dinara. Istovremeno ce se raditi i na zaštiti i regulaciji reke Busur, kod ušca u Mlavu i tu ce biti upotrebljeno dodatnih 20 miliona dinara. Nastavicemo radove i na zaštiti grada Petrovca od bujicnih voda Mlave. Obaveza opštine je da reguliše imovinsko - pravne odnose koji su uglavnom rešeni kroz postupak komasacije u tom delu naše opštine”.

Povoljni vremenski uslovi omogucili su da se radovi na izgradnji sportske hale odvijaju i u zimskim mesecima?

„Planirali smo da halu ove godine stavimo u funkciju i ja ocekujem da ce se to desiti do jeseni. To je sportski objekat preko potreban omladini i sportistima, a vec imamo znacajne aktivnosti u radu škole rukometa, odbojke, stonog tenisa, uskoro ce da pocne i škola košarke. U toku su radovi na zidanju spoljne fasade opekom, kao i pokrivanju ulaznog dela. Objekat je prikljucen na neophodnu komunalnu infrastrukturu, a predstoje radovi na elektrifikaciji i postavljanju podova. Za ove namene iz NIP-a smo dobili 22 miliona dinara i u toku je realizacija prvih deset miliona, a mi cemo iz budžeta izdvojiti još 37 miliona dinara. Tu su i sredstva mesne zajednice tako da sam ubeden da cemo do predvidenih rokova obradovati sve mlade naše opštine”.

Prošle godine najviše je ulagano u rekonstrukciju lokalne putne mreže, da li ce se te aktivnosti nastaviti i ove sezone?

„Privodimo kraju pripreme za pocetak asfaltiranja dva kilometra puta kroz Kamenovo i to od puta za Požarevac do centra sela, odnosno do crkve u Kamenovu. Tu je i nastavak radova na lokalnom putnom pravcu Busur - Burovac u dužini od 1,7 kilometra, cime ce citava deonioca posle mnogo godina prvi put biti pokrivena asfaltnom podlogom. Izabran je i izvodac radova, to je beogradska Alcpina i pocetkom aprila krecu radovi. Ocekujem i da se otpocne sa radovima na regionalnim pravcima, pre svega na putu Petrovac - Žagubica u dužini od 2,5 kilometra. Od drugih lokalnih pravaca vec su uradeni projekti za pravce kroz zaseok Stanulovac, koji spaja dva regionalna puta za Melnicu i Ranovac i nastavak radova na pravcu Oreškovica - Petrovac, kroz Dobrnje. Predstoje radovi i na pravcima Kamenovo - Kucište i Starcevo - Dubocka”.

Ocekuje se i asfaltiranje igrališta za male spotove koji se finansiraju iz NIP-a?

„U pojedinim mesnim zajednicama vec su uradene podloge i sada ocekujemo asfaltiranje tih igrališta a radi se o terenima u Bistrici, Lopušniku, Kamenovu, Trnovcu, Knežici, Manastirici, Tabanovcu i Velikom Laolu. Sa onim što smo radili prošle godine, rec je o 11 igrališta”.

I u samom gradu predstoje obimni radovi?

„Ukoliko se izuzme sportska hala mi smo u grad prošle godine nedovoljno ulagali, pa planiramo da to ispravimo ove godine. Asfaltiracemo jedan broj ulica. Pre svega Moravsku i sve druge gde gradani pokažu interesovanje i spremnost za zajednickim ulaganjem, zatim predstoje radovi na rekonstrukciji trotoara u ulici Srpskih vladara, kao i sredivane ulice Petra Dobrnjca, kao glavne tranzitne ulice u gradu. Sredivace se i deo grada oko kapele i zgrade za izbeglice, gde cemo dobiti 44 stana. Obezbedene su i druge lokacije na kojima ce se zidati, kako individualni tako i drugi stambeni objekti.

Telekom ce raditi na postavljanju nove mreže telefonskih prikljucaka, jer imao novu telefonsku centralu sa 2000 brojeva”.

Skupština opštine je izglasala i proglasila prioritetnim investicije na izvorišti gradskog vodovoda u Šetonju?

„Svakako, nosilac te investicije je KJP „Izvor” i samo za projekat je dato oko 5 miliona dinara i radi se o velikoj investiciji gde nam je pomoc Republike neophodna. Radi se o izgradnji filterskog postrojenja kako bi se sprecilo zamucenje izvorišta, a paralelno sa tim predstoji i zamena cevovoda do Petrovca. Tu su i radovi na izgradnji vodovoda u Velikom Popovcu koji su pri kraju.

Spomenuo bih i predstojecu aktivnost na gasifikaciji citave opštine, taj posao je preuzela beogradska firma „Gas invest” i prvi koraci su vec nacinjeni, predstoji anketireanje buducih korisnika kako bi dolazak gasa iz pravca Požarevca spremno docekali”.

Nastavice se plodna sardnja sa pracenjem investicija po mesnim zajednicama?

Opština prati sve programe koji se pokrecu po naseljima. Tu mislim na sredivanje školskih objekata u Burovcu, Manastirici, Starcevu, završetak domova kulture u Trnovcu i Dubockoj, rekonstrukciji tih objekat u Busuru, Ranovcu, Melnici, Starcevu. Nova škola u Orljevu dobice najzad krov. Na kraju cu pomenuti radove na proširenju smeštajnih kapaciteta u decjem vrticu „Galeb” u Petrovcu, jer je neophodno obezbediti nov smeštajni prostor za najmlade i za to cemo izdvojiti 2,5 miliona dinara”.

D.Ilic

MEŠTANI MESNE ZAJEDNICE BISTRICA DOBILI VREDNU DONACIJU

SANITET ZA ZEMLJAKE

Miodrag Savic „Belac” iz Bistrice, koji živi i radi u Parizu, prošlog utorka, predao je zdravstenoj ambulanti u Bistrici savremeno sanitetsko vozilo marke Mercedes, za potrebe svojih zemljaka. Skromnoj svecanosti koja je tom prilikom priredena u Bistrici prisustvovali su i predstavnici lokalne samouprave Radiša Dragojevic, predsednik opštine i Miletic Mihajlovic, predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik.

Domacin Milorad Mitrovic, predsednik mesne zajednice, vidno uzbuden, izjavio je da to što je gospodin Savic uradio recima ne može da se objasni. Bicemo mu uvek zahvalni. Inace selo je do sada u renoviranje prostorija ambulante uložilo 320.000 dinara, a tom priliko Miletic Mihajlovic, predsednik Skupštine opštine je rekao: „ Sa strane lokalne samouprave radujemo se takvom postupku. Dali smo i svoj doprinos za renoviranje ambulante, oko 150.000 dinara kako bi se stvorili što bolji uslovi. Treba uciniti još dodatnih napora da zdravstvo na primarnom nivou bude dostupno svim ljudima. Zahvaljujem se donatoru, a to je i lep primer drugima da ucestvuju u razvoju sela i u drugim oblastima”.

Miodrag Savic, darodavac izjavio je da je porastao u Bistrici i da je uvek želeo da pokloni nešto selu, a zatim nastavio: „ U tudini je težak život, posle nekoliko godina zahvaljujuci uspešnom poslovanju, stvorio sam mogucnost da pomognem. Tu mi žive roditelji i kad god dodem ljudi me lepo prihvate i nosim lepe uspomene iz zavicaja. Selo treba modernizovati, mnogi rade u inostranstvu, a malo se daje selu. Kada bi svi pomalo davali mnogo bi se napredovalo. Krivo mi je kada optužujemo onoga koga nema, a stojimo u mestu. Treba svi da se borimo.

Gospodin Savic je i ranijih godina pomagao selo, tako je prošle godine kompletno informaticki opremio prostorije mesne kancelarije.

D.I.

U OPŠTINI PETROVAC POCELO TAKMICENJE SELA

PREDSTAVLJENO KAMENOVO

Ovogodišnja 46. po redu smotra Opštinskog takmicenja sela pocela je ove godine u subotu 24. marta, nastupom mesne zajednice Kamenovo. Pocetak je u ovoj mesnoj zajednici jer je pre 46 godina nastupom mesnih zajednica Kamenovo i Zabrda zapoceta ova manifestacija u opštini, a kasnije je ona prihvacena i u Republici, pa se sada takmicenje odvija i na republickom nivou, našta su Petrovcani posebno ponosni.

„Ove godine za Takmicenje sela prijavilo se 20 naselja - istice Miodrag Lukic, direktor Kulturno prosvetnog centra, organizator takmicenja,- Formirana je komisija od 4 clana i ona ocenjuje razne oblasti. Tako se ocenjuje poljoprivreda, izgradnja sela, društvene delatnosti, kulturno umetnicki program i ekologija. Takmicenje ce trajati do sredine maja, a posebna pažnja ce se pokloniti ocuvanju i negovanju narodnog stvaralaštva. KPC ce i ovaj put pružiti svu neophodnu strucnu pomoc svim ucesnicima u takmicenju”.

Pobednik Opštinskog takmicenja stice pravo nastupa na regionalnom takmicenju, a Skupština opštine i Kulturno prosvetni centar, najboljima ce uruciti prigodne nagrade.

D. Ilic

USPEH MLADOG IGORA ZLATOJEVA U AMERICI

NAJBOLJI GOVORNIK

Petrovcanin Igor Zlatojev, ucenik srednje škole „Mladost” koji se nalazi na jednogodišnjem školovanju u Sjedinjenim Americkim Državama, a koji je smešten u Kentonu, u saveznoj državi Ohajo, na državno takmicenju u besedništvu koje je održano u Kolumbu, glavnom gradu Ohaja, osvojio je prvo mesto. Rec je o takmicenju držanja govora u javnosti, u organizaciji školskog kluba „Buduci farmeri Amerike”. Govor je morao da bude na temu poljoprivrede, tako da je Igor odabrao temu „Opšte karakteristike poljoprivrede Srbije”. Bio je to mali presedan na takmicenju jer je prvi put pobedio jedan strani državljanin.

Igor je inace deveti ucenik u celoj generaciji po školskom uspehu u svojoj školi.

D.I.

BURNA SEDNICA SO ŽAGUBICA

PRITISAK NA PREDSEDNIKA OPŠTINE

- Odbornicka vecina, rešena da ide do kraja, sužava krug oko predsednika Opštine

Opširnost u raspravi i tumacenje zakonskih propisa i procedura, ucinili su da se na prošlonedeljnom zasedanju SO Žagubica za više od pet sati stigne tek do polovine dnevnog reda.

Kampanja novoformirane skupštinske vecine da iz svih pora lokalne samouprave izopšti pripadnike stranke G 17 Plus razrešava se i tek ce se razrešavati u pravosudu i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Tužbe

Skupštinska debata u Žagubici zapocela je tražnjom predsednika SO Žagubica Tomislava Milojevica da se predsednik Opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic izvini Skupštini opštine i odbornicima zbog toga što je, kako je Milojevic naveo “svojim radnjama i aktima naneo štetu prilikom odlucivanja pred Okružnim sudom o zakonitosti pojedinih akata Skupštine opštine Žagubica”.

Naime, na zahtev Okružnog suda da se o tužbama koje su podneli Mile Novacikic, zamenik predsednika Opštine i Smederevka Buckic, nacelnik Opštinske uprave, izjasni Opštinski javni pravobranilac (koji u Žagubici ne postoji), odgovor sudu je poslao predsednik Opštine. U zamenu za izvinjenje, Milojevic je predsedniku Opštine ponudio povlacenje dve krivicne prijave podnete zbog izjašnjenja sudu u ime pravobranioca, pošto bi se izvinjenje tretiralo kao priznanje predsednika Opštine da je izjašnjenje dao “u zabludi”.

Kategoricno odbivši da se izvini, predsednik Opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic je porucio:

- Ovo konacno prevazilazi sve politicke dozvoljene mere i, znaci, idemo na sud. Mislim da odbornici ne stoje iza ovog pregleda, vec stoji predsednik Skupštine i još neki ljudi. To što sam uradio, uradio sam legalno, dobio sam dozvolu od predsednice Okružnog suda u Požarevcu. Pošto ovo prevazilazi okvire normalne politicke aktivnosti u jednoj Skupštini opštine, dalju nadležnost ce preuzeti sudstvo.

Opovrgavajuci tvrdnju da sam stoji iza krivicnih prijava podnetih protiv predsednika Opštine Žagubica, predsednik Skupštine je zatražio da se javno, dizanjem ruke, deklarišu svi odbornici SO Žagubica, saglasni sa podnošenjem prijava. Prebrojano je 17 dignutih ruku.

Inace, radi se o odlucivanju Okružnog suda o validnosti odluka SO Žagubica sa jedne od prethodnih sednica kojima se uskracuje ranije data saglasnost na imenovanje zamenika predsednika Opštine i nacelnika Opštinske uprave. Skupštinu opštine Žagubica tužili su zamenik predsednika Opštine, nacelnik Opštinske uprave, predsednik Opštine i dva clana Opštinskog veca, takode razrešena odlukama SO Žagubica. Po recima predsednika SO Žagubica, Tomislava Milojevica, Okružni sud nije bio nadležan da u upravnom postupku ocenjuje zakonitost odluka Skupštine opštine, a simptomaticnim smatra i to što je Sud pet tužbi poslao na odgovor Skupštini opštine, a dva nepostojecem pravobraniocu.

Okružni sud je poništio odluke SO vezane za uskracivanje poverenja zameniku predsednika Opštine i nacelniku Opštinske uprave i oni su nastavili da obavljaju svoj posao.

Odbornici su prihvatili predlog Nebojše Ilica, podnet u ime odbornika Demokratske stranke koja u SO Žagubica nastupa u svojstvu opozicije, da se predsedniku Opštine omoguci da Skupštini dostavi svoje pismeno izvinjenje.

Mandati

Nakon što je na prethodnoj sednici konstatotavn prestanak mandata Albini Miletic i Dragiši Bogdanovicu, na ovoj sednici je verifikovan mandat Srbi Zdravkovicu, poljoprivrednom tehnicaru iz Suvog Dola, sa liste Demokratske stranke Boris Tadic, koji je potom položio odbornicku zakletvu.

Albina Miletic, odbornik sa liste DS iz Krepoljina, koja je sebe pocetkom decembra prošle godine proglasila nezavisnim, a na sednici od 16. januara odbornikom Jedinstvene Srbije, odbornicima se obratila sa tvrdnjom da nije dobila rešenje o prestanku mandata, na osnovu izveštaja mandatno imunitetske komisije konstatovano na sednici održanoj 26. februara ove godine i da smatra da joj je odbornicki mandat nezakonito oduzet, dodajuci da su spremne krivicne prijave protiv svih koji su u tome ucestvovali.

Predsednik SO pojasnio je da ugovor koji su u unutar stranke potpisali kandidati za odbornike DS-a sadrži odredbe koje predvidaju okolnosti u kojima se potpis odbornika ima smatrati potpisanom odbornickom ostavkom.

Odborniku SPS Iliji Mustecicu, po preuzimanju dužnosti VD direktora JP Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Žagubica prestao mandat odbornika u Skupštini opštine, konstatovano je na ovoj sednici.

Novi clanovi Veca

Na osnovu zakljucka sa prethodne sednice SO Žagubica, na ovoj sednici traženo je od predsednika Opštine Žagubica da predloži dva nova clana Opštinskog veca Opštine Žagubica, umesto Miodraga Buckica i Staniše Zdravkovica, clanova stranke G 17 Plus, razrešenih na sednici SO održanoj polovinom februara ove godine.

Nakon što je dr Dragi Damnjanovic, predsednik Opštine Žagubica, obrazložio da nije u prilici da predloži nove clanove Veca zbog toga što nije okoncan sudski postupak po tužbama podnetim protiv SO Žagubica, kojima se spori zakonitost rešenja o razrešenju, predsednik SO Tomislav Milojevic je konstatovao da, s obzirom da ni u drugom pokušaju Skupština nije dobila predlog predsednika Opštine, po Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o lokalnim izborima, Skupština opštine ima pravo da sama predloži dva nova clana Opštinskog veca.

Vecinom odbornickih glasova izabrani su dr Slobodan Ognjanovic iz Žagubice i Živorad Tomic inženjer poljoprivrede iz Žagubice.

Izmene kljucnih dokumenata

Uz veoma oštre polemike i sporenja oko zakonitosti postupka i predloženih rešenja, na ovoj sednici je pokrenuta inicijativa za izmene i dopune Statuta Opštine Žagubica, Odluke o Opštinskoj upravi i Odluke o organizaciji i radu Opštinskog veca.

Suština korekcija ovih dokumenata je razrada zakonskih ovlašcenja i nadležnosti Skupštine i prenebregavanje situacija koje bi mogle da blokiraju funkcionisanje lokalne samouprave. Komisija ce Skupštini podneti konacnu verziju predloga izmena i dopuna pomenutih dokumenata, nakon javne rasprave.

Na sednici je pokrenuta i inicijativa za donošenje odluke o izmenama i dopunama Oduke o budžetu Opštine Žagubica. U diskusiji je zatraženo da se konkretizuje nacin trošenja budžetske rezerve, a napomenuto je da i preuzimanje osnivackih prava nad Domom zdravlja “Žagubica” automatski iziskuje angažovanje budžetskih sredstava, nepredvidenih u potrebnom obimu donošenjem budžeta za 2007. godinu.

O konkretnim predlozima i rešenjima korekcije budžetskog dokumenta raspravljano je juce, u vreme zakljucenja ovog broja lista “Rec naroda”, na zajednickom sastanku predsednika odbornickih grupa i zainteresovanih odbornika i predsednika Opštine Žagubica.

Anketni odbor

Nakon što je na prethodnoj sednici formiran Anketni odbor za ispitivanje sprovodenja postupaka javnih nabavki i ugovora zakljucenih izmedu predsednika Opštine i trecih lica, na prošlonedeljnoj sednici zapoceto je iznošenje rezultata rada Odbora.

Naime, kako se culo na ovoj sednici, u proteklom periodu Anketnom odboru nije omogucen uvid u veliki broj traženih dokumenata, pod izgovorom da osobe do kojih su dokumenti traženi nisu nadležni ili nisu ovlašceni da ih daju Odboru.

- Odgovori svih organa kojima smo poslali dopis sa zahtevom da nam daju na uvid dokumenta vezana za delokrug i nadležnost Anketnog odbora u suštini predstavljaju jednu opštu opstrukciju. Ukazivali smo da je izcršna vlast dužna da Anketnom odboru dostavi na uvid, iz prostog razloga što je vecina odbornika SO Žagubica, osnivajuci ovaj Anketni odbor, imala sumnje da postoje nepravilnosti i zloupotrebe u postupku javnih nabavki i postupku zakljucivanja ugovora izmedu predsednika Opštine i trecih lica i da su ti ugovori zakljucivani na štetu Opštine Žagubica. Od svih organa od kojih smo tražili podatke i dokumentaciju Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Žagubica je jedina dostavila dokumentaciju i trenutno je ta dokumentacija u obradi pred Anketnim odborom, - izvestio je Skupštinu opštine Nebojša Ilic, predsednik Anketnog odbora.

Na predlog Anketnog odbora, rok za dostavu dokumenata je produžen i proširen zahtevom da se tom Odboru dostave i izveštaji o dnevnicama, utrošenom gorivu i predenoj kilometraži svih funkcionera i svih vozila.

Nesaradnju izvršne vlasti osudio je i potpredsednik Anketnog odbora LJubiša Jovkic, koji je izneo primer javne nabavke male vrednosti, raspisane od strane Direkcije za izgradnju i razvoj za sanaciju i rekultivaciju deponije u Žagubici. Kako je naveo, javna nabavka je raspisana dan nakon što je ugovor sa najpovoljnijim ponudacem vec potpisan. On je ukazao i na, kako je rekao, “slucajnu podudarnost” pri realizaciji tri javne nabavke, takode raspisane u Direkciji, svaki put javljaju tri iste firme i, takode u sve tri javne nabavke svaki put posao dobija jedan isti izvodac.

Pokrenuto je i pitanje dva silosa koja su se u momentu kupovine nalazila na kompleksu “Jelenac” koji je kupila Opština, a kasnije su odatle odneta, kao i prikupljanje naknade u evrima za izvodenje radova na putu Laznica - Kamenicki most, tema koju je pokrenuo potpredsednik SO Aleksandar Petrovic.

Uštede na racun procedure

Argumetujuci svaku insinuaciju da su javne nabavke vršene na štetu Opštine Žagubica, dr Dragi Damnjanovic je taksativno naveo nespornu korist koju je Opština imala od povoljnosti do kojih se došlo pri zakljucivanju ugovora na koje su odbornici stavili sumnju.

- U poslu oko projekata postignut je dogovor sa izvodacem da radi za 5, umesto za 12 evra po kvadratu, koliko je tržišna cena. Time je Opštini ostalo milion i po dinara. Drugo, žitelji Laznice su samoinicijativno sakupili više od 5.000 evra. Za te pare su, nakon pretvaranja u dinare, sami odlucivali šta ce uraditi od propusta i puteva i, moram reci, mnogo je uradeno, uz velike muke tih ljudi i to što ovde sumnjate u legalnost posla tih ljudi, svakako vam nece doneti poene u Kamenici. Potpredsednik SO je imao priliku u mom kabinetu da pred izvodacem radova i ljudima iz Kamenice otvoreno kaže da li sam ja ili neko od njih krao pare, ali je brže - bolje izašao bez reci, da bi ovde pricao praznu pricu. Što se “Jelenca” tice, postignut je sporazum sa drugim ucesnikom na licitaciji oko tih silosa koji nikad nisu bili u funkciji da on ne diže cenu i Opština je kupila taj kompleks za 1,6 miliona umesto za 4,5 miliona, i tu, smatram, nije napravljen nikakav prekršaj, niti je Opština oštecena, naprotiv. Vec se vode pregovori da strani investitor na tom potezu sagradi Staracki dom, - rekao je dr Dragi Damnjanovic.

Skupština je usvojila izveštaj o dosadašnjim aktivnostima Anketnog odbora i donela odluku da danas nastavi zasedanje.

D. Milenkovic

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA KOSTOLCA “ART”

NA SVA KUCAJU, SVOJA VRATA NEMAJU

Udruženje likovnih umetnika Kostolca osnovano je 2002. godine a danas ULUK “Art” okuplja dvadesetak clanova. Sem slikara, uglavnom amatera, priklonjenih razlicitim pravcima, tu su i pesnici. Uopšte, ljubitelji umetnosti. Poslednjih godina Društvo je aktivnije, slikari se trude da izlažu nova dela, kao i da ucestvuju u što više programa, kako “kod kuce”, tako i u gostima. Od vecih izložbi Uduženje se može pohvaliti onima u Novom Sadu, Cacku, Gracanici, Viminacijumu…

Dame iz udruženja imace priliku da krajem meseca izlažu u Majdanpeku na izložbi koja je tradicionalno posvecena Danu žena.

- Aktivno smo ucestvovali u manifestaciji “Dani Dunava” a planiramo da slikarsku koloniju “na vodi” napravimo i ove godine. Priredili smo osmomartovsku izložbu a uskoro nas ocekuju Uskršnji dani koje cemo organizovati sa O.Š. “Jovan Cvijic” u Kostolcu. Rec je o izradi slika i oslikavanju jaja u humanitarne svrhe. 22. maja ocekuje nas postavka izložbe slika povodom slave Biblioteke, 6.juna proslava Dana osnivanja Udruženja, 22. jula gradska slava a 6. avgusta Dan rudara. Planiramo i izlaganje u okviru Novembarskih dana kulture, koje smo propratili u protekloj godini, izložbe u drugim gradovima i organizacije izložbi drugih slikarskih udruženja kod nas, tri puta u toku godine. Imamo dosta poziva ali potrebno je da i mi drugim umetnicima budemo domacini. Najveci problem je što nemamo gde, kaže predsednica Udruženja Slavica Rideg.

Entuzijazam i novac u slucaju Art-a ne idu zajedno. Finansiraju se iskljucivo od clanarine i dela novca koji izdvajaju od prodatih slika, na šta se, uzimajuci u obzir poplavu svetlucavih kineskih “slika” sa “tekucim” vodopadima, Uduženje ne može osloniti. Štafelaje sklanjaju u mini-prostoriju u Gradskoj mesnoj zajednici a okupljaju se u sali koje im za održavanje sastanaka ustupa Privredno društvo “TE-KO” Kostolac. Svojih nekoliko kvadrata nemaju. U planu je formiranje etno-kuce koja bi clanovima služila za rad i okupljanje a ljubiteljima umetnosti za uživanje u stalnoj postavci slika.

- Radimo na tom, za nas a mislimo i za grad, vrlo važnom,projektu. Nadam se da cemo uspeti da dobijemo novac u delu koji se preko Opštine odobrava za nevladine organizacije. Mislim da bi za sredinu kao što je Kostolac to mnogo znacilo. Etno - kuca bi se nalazila u neposrednoj blizini “Carde” , pored vode, i kao trajna vrednost ostala bi gradu koji nema galeriju. To bi bio i pocetak usmeravanje nove , mlade, generacije u pravcu umetnosti. Interesovanja ima ali fizicki nismo u mogucnosti da ispunimo želje dece i njihovih roditelja, dodaje predsednica Udruženja.

- Do sada se nijednom nismo “našli” u budžetu a nismo slucajna grupacija vec registrovano udruženje koje radi i ima redovne godišnje aktivosti. Nekada je Udruženje slikara izlagalo samo za 1. maj i Dan rudara a danas, uprkos pomenutim problemima, delujemo tokom cele godine. U pitanju je cista ljubav, bez ikakve licne koristi. Trudimo se da, iako amateri, budemo sve bolji i uticemo na tokove kuture u Kostolcu. Na kraju, uz pomoc Privrednog društva, Mesne zajednice i nekoliko privatnih preduzeca, uspevamo da izguramo, “na mišice”, kaže Aljoša Jakovljev, pomocnik predsednika ULUK “Art”.

Nisu sujetni, kažu da bi se rado povezali sa predstavnicima kostolackih društava koja se bave drugim vidovima kulture. Od toga bi, smatraju, svi imali koristi.

- Obaveza je da se odredeni deo novca od prodatog uglja uplacuje za razvijanje kulture i sporta. Koliko znam, niko od onih koji ucestvuju u kreiranju kulturnog života Kostolca ove godine taj novac nije dobio, dodaje Jakovljev.

Ne postoji zvanicnik koji propušta priliku da se pohvali uspehom nekog “svog” umetnika ili “gošcenjem” stvaralaca iz drugih gradova zemlje ili inostranstva. Umetnost je lepa. Ali košta. Pitanje je samo da li je skuplje nemati je.

T.R.S.

GMZ KOSTOLAC

PRIMARNO JE SACUVATI CISTOCU

U GMZ Kostolac trenutno se , sem aktuelne akcije cišcenja grada, radi i na zatvaranju finansijske konstrukcije za sekundarnu toplifikacionu mrežu uradenu prošle godine. Iako je deo uplata ( u ukupnom iznosu od oko 1,5 miliona dinara) trebalo da bude uplacen do kraja jula 2006. deo gradana još uvek nije izmirio svoje obaveze te ce, nakon nekoliko upozorenja od strane Saveta GMZ Kostolac, naplata morati da bude izvršena sudskim putem.

- Zaista ne želimo da primenjujemo ovu nepopularnu meru. Želimo da nam gradani budu partneri u svim poslovima koje za njih radimo ali smo u krajnjoj nuždi prinudeni da izademo na sud, kaže predsednik saveta GMZ Kostolac Predrag Slavkovic.

- Ovakva naplata morace da se izvrši kako zbog finansija, tako i iz poštovanja prema gradanima koji su svoje obaveze, prihvacene ugovorom, ispunili. Ne želimo da primenjujemo dvostruke aršine, dodaje Bojan Mrden, clan Saveta.

Drugi deo duga odnosi se na sravnjivanje sa JP “Toplifikacija”. Da li u tom odnosu postoje neiskorišcena sredstva videce se kada bude zasedao Odbor za toplifikaciju sa predstavnicima Javnog preduzeca.

Akcija “Za cistiju i lepšu Opštinu Požarevac” pocela je i u Kostolcu . GMZ u saradnji sa RJ Komunalnih službi u Kostolcu, Privrednim društvom i ostalim kostolackim preduzecima aktivno u njoj ucestvuje.

- Mi smo zbog “teške “ mehanizacije koja ova preduzeca poseduju u mogucnosti da u velikoj meri samostalno uspešno završimo sve poslove. Ipak, dobro bi nam došla pomoc opštinskog štaba, koji je osnovan zbog akcije, narocito u kamionima. Mislim da gradani mogu da budu zadovoljni onim što smo uradili. nadam se da ce to umeti da poštuju, kao i rad RJ Komunalnog u Kostolcu koji ulažu maksimalne napore da sa zaista oskudnim sredstvima grad održi cistim. Zato ce, sem što ce biti odneto smece sa divljih deponija, to zemljište biti na neki nacin uredeno, kako gradani na takvim prostorima ne bi ponovo bacali smece. Za tim nema ni potrebe jer na smetlištu koje postoji na putu za Stari Kostolac sav otpad mogu odlagati bez ikakve naplate. Na tom mestu postoji buldožer koji otpadni material rasporeduje po odredenom sistemu i koji ce od sada svakodnevno biti u funkciji. U dogovoru sa Privrednim društvom potrudicemo se da smetlište osvetlimo i obezbedimo osobu koja bi gradane upucivala u koji deo da istovare otpad, bez ikakve naplate, u bilo koje doba dana i noci, kaže Slavkovic.

Mesna zajednica ucestvuje i u “sredivanju” lokala u tržnom centru u Rudarskoj koji, od kada su napravljeni, nisu u funkciju .Nakon njihovog cišcenja bice oprani i zatvoreni a predsednik kostolackog Saveta najavljuje skoro rešavanje pitanja “statusa” ovih prostorija.

- Napravili smo Odbor za imovinsko-pravne odnose i izgradnju koji je zasedao i definisao pravac delovanja kada je rec o ovom pitanju. Na celu odbora je zamenik predsednika Saveta Radiša Ilic. Mislim da ce vlasništvo ubrzo biti definisano a lokali biti dovedeni u odgovarajuci pravni okvir. Rešavanje ovog pitanja ocekujemo do kraja ove godine, ukoliko i opštinske službe budu ažurne po ovom pitanju.

Cistoci je doprinelo i nedavno dovodenje specijalne cisterne za cišcenje slivnika koja pripada JKP “Vodovod i kanalizacija” . Veci deo od oko 300 slivnika na ovaj nacin ponovo dobro funkcioniše ali ce deo morati da bude rekonstruisan(neki slivnici su cak i zabetonirani).

- Svi oni su evidentirani a spisak je predat Direkciji za izgradnju. Sredstva nisu obezbedena za cišcenje glavnog kolektora što bi rebalansom budžeta trebalo uraditi. Kanalizaciona mreža zahteva rekonstrukciju ali ce na ovaj nacin ipak mnogo bolje funkcionisati. I pranje ulica koje je ove godine uradeno sa pocetkom lepog vremena, primetno je poboljšalo sliku grada, jer je ranijih godina primeceno da je baš u periodu izlaska iz zime Kostolac najprljaviji, pun blata i prašine, kaže Slavkovic.

OŽIVLJAVA “KVANTAŠ“

Odnedavno je u Kostolcu ponovo aktivirana i prodaja na kvantaškoj pijaci. Cilj je da se kamioni sa robom namenjenoj “kvantaškoj” prodaji sklone sa pijace u gradu a najavljeno je i obezbedivanje mokrog cvora na prostoru kvantaša.

PROMOCIJA

MOLITVA U CRKVI

U crkvi Svetog Maksima Ispovednika u Kostolcu u subotu je održana promocija knjige Jovana Petrovica, pesnika iz Petrovca na Mlavi “Cvetna molitva”. Na ovoj nesvakidašnjoj promociji promovisan je i casopis za književnost, kulturu i nauku “Majdan”.

T.R.S.

POCELA AKCIJA PROLECNOG CIŠCENJA

ANGAŽOVANI DODATNI RADNICI

Akcija prolecnog cišcenja Opštine pocela je u utorak, 20. marta i u Kostolcu. Na poslovima cišcenja ulica koje se ne nalaze u redovnom rasporedu cišcenja radnicima komunalnog preduzeca prikljucilo se još šest radnika angažovanih preko omladinske zadruge . U utorak, sredu i cetvrtak cišceni su zapušteni lokali u Tržnom centru u Rudarskoj ulici u kojima se, jer su otvoreni i svima dostupni, vec godinama nagomilava smece. Radnici Komunalnih službi ocistili su ove prostorije a GMZ Kostolac organizovala je njihovo zatvaranje kako se problem ne bi ponovio.

Rucno je sakupljano smece u Kobalovoj ulici koja povezuje TE Kostolac “A” sa selom Stari Kostolac a isti princip sakupljanja i odvoženja otpada primenjen je i u Partizanskoj ulici ka Kostolackoj plaži, kao i na putu od plaže ka selu Ostrovo. Otpad sa puta i trotoara ka restoranu “Dragulj”sakupljan je u cetvrtak a protekle nedelje ocišcen je prostor izmedu Hotela “Kostolac” i crkve Svetog Maksima Ispovednika.

Komunalno je pripremilo spisak vecih ali i onih “gradskih”, manjih , divljih deponija koje ce u toku akcije biti uklonjene.

U subotu je, uz pomoc teške mehanizacije uklonjena deponija preko puta gradskog groblja ( kod plaže) a nekoliko dana pre uklonjena je deponija na nasipu koji razdvaja plažu i takozvani “pecanski Dunavac”. U planu je uklanjanje još dve vece divlje deponije koje se nalaze na ulasku u Kostolac a bice ocišcena i mesta na kojima se nakupilo smece u Omladinskoj, Industrijskoj i Trudbenickoj ulici. Istovremeno nastavlja se veliko prolecno cišcenje ulica koje nisu obuhvacene redovnim aktivnostima JKP “Komunalne službe” Požarevac- RJ Kostolac.

T.R.S.

TERMOELEKTRANE “KOSTOLAC”

OBNOVLJEN NAJSTARIJI BLOK

Radovi na revitalizaciji bloka jedan snage 100 megavata u Termoelektrani «Kostolac A» privode se kraju tako da se njegovo kretanje u pogon ocekuje u prvoj polovini aprila. U revitalizaciju najstarijeg bloka kostolackih Termoelektrana kojom mu je radni vek produžen za petnaest godina i koji ce godišnje proizvoditi oko 500 miliona kilovat- casova elektricne energije, uloženo je blizu 25 miliona evra, ne racunajuci ranije nabavljenu opremu iz Rusije.

- Vracanjem obnovljenog bloka A-1 u pogon, Termoelektrane «Kostolac» zaokružuju ulaganja u tehnicko-tehnološku obnovu proizvodnih kapaciteta za proizvodnju elektricne energije cija je ukupna snaga hiljadu megavata. Privredno društvo, kao i Elektroprivreda Srbije, dobijaju gotovo novu elektranu koja ce godišnje proizvoditi oko 500 miliona kilovat-casova elektricne energije. Ulaskom ovog bloka u pogon, Termoelektrane dobijaju još jedan izvor i za proizvodnju toplotne energije. Zajedno sa blokom A-2, Termoelektrane su tehnološki pripremljene da obezbedduju i do 200 megavata toplotne energije za potrebe toplifikacionih sistema Kostolca i Požarevca, što omogucava dalje širenje toplifikacije ovih gradova. Pored potpune obnove i modernizacije bloka A-1, znacajna ulaganja u modernizaciju, u toku prošle godine izvedena su i na bloku A-2 snage 210 megavata. Pored osvežavanja cevnog sistema kotla, zamene parovoda sveže pare a u okviru ovogodišnjeg remonta slede ulaganja u modernizaciju opreme za merenje i regulaciju, na ovom bloku ugraden je i novi elektrofilter. Sredstva za zamenu elektrofiltera u visini od pet miliona evra obezbedila je iz donacija Evropska agencija za rekonstrukcije, kaže Bojan Živanovic, pomocnik direktora Privrednog društva za proizvodnju elektricne energije.

Novi elektrofilteri ugradeni su i na kotlovima bloka A-1 cime je emisija praškastih materija u atmosferu iz ovih elektrana svedena na 50 miligrama po metru kubnom, što u potpunosti zadovoljava važece evropske standarde. Kada je rec o zaštiti životne sredine, kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 23 miliona evra, vec ovog leta pocinju radovi na modernizaciji sistema otpepeljivanja u Termoelektrani «Kostolac B», kao i gradnja nove deponije pepela na prostoru rudnika «Cirikovac».

M. K.

STARI KOSTOLAC

USKORO MUZEJ RUDARSTVA

Inicijativa Milana Jakovljevica, predsednika Skupštine Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” za formiranje Muzeja rudarstva u Kostolcu, prihvacena je na sednici Skupštine održane krajem februara ove godine cime je stara ideja približena konacnoj realizaciji.Kako je dogovoreno, direktor Privrednog društva Dragan Živkovic ce u narednom periodu formirati strucni tim zadužen za organizaciju nabavke sacuvanih predmeta vezanih za razvoj proizvodnje uglja i elektricne energije u kostolackom basenu. Muzej ce najverovatnije biti smešten u jednoj od bivših upravnih zgrada rudnika u Starom Kostolcu koja ce biti restaurirana.

M. K.

ODVODNJAVANJE NA KOPU “DRMNO”

U OVOJ GODINI 75 NOVIH BUNARA

Za izgradnju novih objekata koji su u funkciji odvodnjavanja kopa “Drmno”, iz investicionog plana Direkcije za proizvodnju uglja Privrednog društva TE- KO Kostolac bice izdvojeno 390 miliona dinara. Radove na ovim objektima izvešce PD “Georad”, a priprema se i tenderska dokumentacija za kupovinu neophodne opreme i materijala koja je uslovljena završetkom poslova na tehnickoj dokumentaciji. Ocekivanja su da ce krajem meseca biti stvoreni uslovi za pocetak dosad najobimnijih radova na izgradnji objekata za zaštitu kopa “Drmno” od podzemnih voda.

- Izgradnja novih objekata za odvodnjavanje kopa “Drmno” u ovoj godini jeste jedan od naših prioriteta. U planu je izgradnja nove linije bunara za predodvonjavanje kopa, ispred fronta napredovanja rudarskih radova, ali i novih obodnih odvodnih linija sa istocne i zapadne strane kopa “Drmno”. U ovoj godini ukupno ce biti u funkciju novih 75 bunara, od cega 56 na jedanaestoj liniji za predodvodnjavanje, i 19 duž pomenutih obodnih linija, kaže Milan Pavlovic, pomocnik direktora Direkcije za investicije PD TE- KO Kostolac.

Pored LC-desete linije bunara koja je izgradena prošle godine, izgradnjom nove, jedaneste linije, stvorice se uslovi da na obaranju nivoa podzemnih voda ispred fronta rudarskih radova rade dve baraže bunara.

M. K.

SAVEZ DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNICARA OPŠTINE POŽAREVAC

NA PRAGU TRECE DECENIJE

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac vec 28 godina okuplja strukovno opredeljena društva inženjera i tehnicara, beležeci sjajne rezultate, desetine prestižnih priznanja, višestruko proglašenje za najbolju organizaciju inženjera i tehnicara u Srbiji, kao i nekadašnjoj Jugoslaviji, a sve to usled visokostrucne kadrovske strukture.

Otuda, SDITOP, predvoden predsednikom, dipl. inženjerom mašinstva Srdanom Filipovicem, inace, tehnickim direktorom u JKP “Komunalne službe” Požarevac,, sa sjajnim uspesima kuca na vrata trece decenije postojanja i rešavanja pitanja od vitalnog znacaja za poboljšanje kvaliteta života u opštini Požarevac, ali i šire.

Inženjerski bal

U slavu inženjerskih profesija i jednakosti svih struka, Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac priprema se za veliko okupljanje povodom Dana inženjera, koji ce 13. aprila, vec tradicionalno, obeležiti Svecanom akademijom u Svecanom salonu SO Požarevac.

Tim povodom, nakon predstavljanja rezultata rada u protekloj godini, usledice urucivanje zahvalnica i povelja zaslužnim clanovima, a zatim i predstavljanje novih magistara i doktora nauka okupljenih u ovom Savezu.

Istog dana, u vecernjim casovima, bice prireden Inženjerski bal na kojem se ocekuje više od stotinu gostiju.

Obeležena slava

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac za sobom vec beleži jedno veliko slavlje. U duhu negovanja tradicije, Savez je i ove godine proslavio Tri Jerarha, svoju slavu, ustolicenu na predlog NJegovog preosveštenstva episkopa Branicevskog dr Ignjatija Midica.

Ovogodišnji kolacar bio je Nenad Simic, inace, direktor Direkcije za izgradnju opštine Požarevac i clan Saveza, koji je pocasnu ulogu domacina slave za iducu godinu predao mr Zvonimiru Blagojevicu, inace, zameniku predsednika opštine Požarevac i takode clanu SDITOP- a.

Slavski kolac rezan je u crkvi nakon cega je prireden svecani rucak, a domacinu slave, Nenadu Simicu, predsednik Saveza, Srdan Filipovic, kako to vec tradicija SDITOP- a nalaže, urucio je ikonu Tri Jerarha.

INTERAKCIJA IZMEÐU STRUKA

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac omogucuje multidisciplinarno strukovno povezivanje strucnjaka s ciljem udruženog delovanja tehnicke inteligencije u rešavanju svakodnevnih infrastrukturnih pitanja. U njemu aktivno deluju: DIT “Rudari i geolozi”, Društvo održavalaca sredstava rada, DIT “Mašinci, elektro, saobracajci, tehnolozi i organizatori rada”, DIT “Poljoprivrednici”, DIT “Arhitekte, gradevinci i geodeti”, DIT “Šumari” i DIT “Tehnolozi”, kao i preduzece “SDITOP projekt”.

Podsecamo da SDITOP u svojim redovima okuplja desetine clanova odlikovanih Zlatnom plaketom i nagradom Zaslužni clan, kao i poveljama i zahvalnicama, a Savez “pronosi” i Povelju Eparhije Branicevske za izuzetan doprinos.

Kroz druženje u SDITOP- u uspostavlja se saradnja, razmenjuju iskustva i ostvaruje kvalitetna interakcija izmedu inženjerskih i tehnickih sruka, koje predstavljaju kadrovi sposobni da pronadu najbolja rešenja za konkretne probleme.

Za kvalitetniji Život

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac osnovan je 23. novembra 1979. godine i od tada doprinosi rešavanju mnogih pitanja od vitalnog znacaja za poboljšanje kvaliteta života širom opštine Požarevac, jer je svojim aktivnostima usmeren na komunalnu infrastrukturu, uvodenje novih tehnologija, uštedu energije, ekologiju i zaštitu životne sredine, održavanje sredstava rada, obrazovanje kadrova kroz strucna usavršavanja, savetovanja i tribine, a istaknute radove svojih clanova i ovekovecuje njihovim objavljivanjem.

A. Maksimovic

NA DRŽAVNOM PRVENSTVU U STANDARDNIM PLESOVIMA

IVAN I JOVANA ŠAMPIONI SRBIJE

Mladi plesni par, dvanaestogodišnja Jovana Sovilj iz Požarevca i njen vršnjak Ivan Miloševic iz Kamenova novi su šampioni Srbije za 2007. godinu u standardnim plesovima u kategoriji mladih omladinaca. Ovu laskavu titulu mladi plesni par osvojio je prošlog meseca na državnom prvenstvu u beogradskom Sportskom centru «Šumice». Osvajanjem zlatne i srebrne medalje na velikom Medunarodnom turniru 17. marta u Subotici u konkurenciji parova iz Austrije, Madarske, Grcke, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Bugarske, Ivan i Jovana su potvrdili da su bez premca u svojoj kategoriji.

- Ovu titulu cekamo vec dve godine i presrecni smo što je u našim rukama najzad zasijao pobednicki pehar. Za ove uspehe najviše se zahvaljujemo našim trenerima Danijelu i Sandri Paunovski, Plesnom klubu «Ritam plus» iz Kragujevca ciji smo clanovi, Gordanu Bojkovicu, direktoru Centra za kulturu i Goranu Segeru, direktoru OŠ «Kralj Aleksandar I» koji nam je omogucio da vredno radimo i napredujemo, naglašavaju uz šampionski osmeh Ivan i Jovana. Oni su februara 2005. godine osvojili titulu vicešampiona SCG, iako je Jovana mesec dana pre toga napravila prve plesne korake u požarevackom «Boleru»!

M. K.

POLJOPRIVREDNA SLAVA

SUNCOKRETOM “ZARAZIO” STIG

Porodicno domacinstvo Stokic – Nikolic vec cetiri godine posluje u okviru Privrednog društva “Stokic agrar” i 11 godina zaredom obeležava Poljoprivrednu slavu. Inace, preduzece se bavi organizovanjem proizvodnje suncokreta i drugih uljanih kultura sa poljoprivrednim proizvodacima koji gravitiraju u malocrnickoj i požarevackoj opštini. Prošle godine je sa proizvodacima ugovorena proizvodnja na 600 hektara, a ove godine na 300 hektara. Prema recima vlasnika Rade Stokica firma se bavi proizvodnjom na 50 hektara od cega je 45 u zakupu. Na njegovim parcelama zastupljeni su suncokret (20 ha), pšenica (20 ha) i ovas (10 ha). Od mehanizacije poseduje tri traktora, cetiri kombajna i sve potrebne prikljucne mašine. Na inicijativu prof. dr Dragana Škorica sa novosadskog Instituta i Rade Stokica prošle godine 12. jula po prvi put je organizovan “Dan polja suncokreta” u Batuši, jer je u tom selu pre dvadesetak godina Stokic na svojim parcelama (3 hektara) prvi otpoceo proizvodnju suncokreta, a danas pod ovom kulturom u Stigu je zasejano 2.000 hektara.

Na poljoprivrednoj slavi koja je uprilicena u sedištu firme “Stokic agrar” u ulici Cane Babovica 53 bili su prisutni: prof. dr Dragan Škoric, Saša Filipovic (P.P. “Filip), predstavnici novosadskog Instituta, Dunavke, Regionalne privredne komore, Zavoda za poljoprivredu “Stig”, Osnovnog zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga, Poljoprivredne škole, mnogobrojni poslovni prijatelji i proizvodaci.

D.Dinic

KLINCI I KLINCEZE OBELEŽILI DOLAZAK PROLECA

KUCEVO. - Povodom dolaska proleca vaspitacice i mališani Decje ustanove ,,Lane'' u Kucevu imali su bogat zabavni i sportski program. U dva objekta,na terenima i u sali 169 mališana od jedne godine do polaska u prvi razred osnovne škole imali su sportske aktivnosti,crtanje na betonu a nisu izostale i decje igre. Kako nam je rekla vršilac dužnosti direktora ove decje ustanove u Kucevu Ranka Jovetic zbog lošeg vremena program obeležavanja nije u potpunosti realizovan,ali smo ipak mališane podsetili za dolazak najlepšeg doba u godini-proleca.

LJ.Nastasijevic

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM MESNE ZAJEDNICE MANASTIRICA ZORANOM ÐORÐEVICEM

ŽIVOT NA TROMEÐI OPŠTINE

Manastirica je naselje u petrovackoj opštini koje se nalazi na tromedi opština Malo Crnice, Kucevo i Petrovac. Tridesetak kilometara je udaljeno od Požarevca i Kuceva, a 24 kilometra do Petrovca. Ima oko 1000 stanovnika koji žive u 300 domacinstava. Selo je razudeno, a da bi se stekli povoljni uslovi za život, meštani su primorani da ulažu velika materijalna i finansijska sredstva. Na celu Saveta mesne zajednice je Zoran Ðordevic, koji je i odbornik DSS u Skupštini opštine Petrovac.

„Savet mesne zajednice broji sedam clanova i tu su tri clana DSS, dva PSS, jedan iz SPS i jedan iz Vlaške demokratske stranke. Niko nema vecinu, ali smo se dogovorili da stranacke strasti stavimo po strani i radimo u interesu naselja. Do sada smo sve odluke donosili jednoglasno i nadam se da cemo tako i nastaviti”.

Najveci broj žitelja bavi se poljoprivredom, a dosta je i u inostranstvu?

„Trenutno na radu u inostranstvu je 270 odraslih žitelja Manastirice. Bez njihovog ucešca ne bismo mogli da sprovedemo ni jednu akciju, ali je primetan sve manji priliv kapitala iz inostranstva zbog trenutne situacije u kojoj se i oni nalaze. Vec je stigla treca generacija, oni dolaze jednom godišnje i tada se cesto po selu cuje nemacki jezik”.

Zgrada osnovne škole nalazi se u centru sela, i dosta ste ulagali u njeno održavanje?

„Nekoliko godina traje renoviranje, prvo smo uveli vodu, sredili mokre cvorove, podove, postavljen je nov krov, uradena unutrašnja fasada. Sredili smo terasu i ofarbali stolariju. U toku je uvodenje centralnog grejanja, sazidali smo kotlarnicu i ostao je mašinski deo. Želimo i da opremimo stan za ucitelje, kako bi stalno bili sa nama i pomogli nam i u drugim aktivnostima u selu. Na našu srecu škola ima 45 ucenika i taj broj se povecava. Predstoji nam ove godine asfaltiranje školskog igrališta za male sportove, kao i izrada spoljne fasade i ograde oko škole. Za ove aktivnosti uveli smo i mesni samodoprinos, a ocekujemo i pomoc šire društvene zajednice”.

Predstoje i ozbiljni radovi na renoviranju Doma kulture?

„Imamo veliku zgradu Doma kulture koji se nažalost ne koristi, jer poslednje renoviranje nije kvalitetno uradeno. Uradili smo projekat za sanaciju i konkurisacemo kod republickih institucija za finasijsku pomoc. Predstoji nam zamena greda i malterisanje zgrade”.

Sagradili ste i nov lovacki dom?

„Lokacija doma je na 1,5 kilometra od centra sela, uz Bobrešku reku. Tu je i izvor pitke vode, okružen lepom prirodom i bice mesto za okupljanje svih ljubitelja prirode, a ne samo lovaca. U sastavu doma je velika sala, kuhinja, terasa i parking prostor.”

Vaše naselje zauzima veliku površinu, pa su putevi i mostovi poseban problem*

„Putna mreža se sada bolje održava nego ranijih godina. Pre dve godine poplava i nabujala Vitovnica odnela nam je most i u toku je izrada novog, zahvaljujuci Opštinskom štabu za odbranu od elementarnih nepogoda. Postavljeni su betonski stubove i sada predstoji livenje ploce. Bice to trajno rešenje za taj deo sela. Putevi su problem broj jedan. Konfiguracija terena je takva, voda cesto oštecuje nasute puteve, spirajuci kameni materijal, pa svake godine ulažemo oko 15.000 evra na novo održavanje. Postavili smo i oko 400 cevnih propusta a radicemo i na kanalskoj mreži. Planiramo i rekonstrukciju puta Manastirica - Mustapic, u dužini od oko 8 kilometara. Uspostavnjeni su kontakti sa opštinama Petrovac i Kucevo, kao i mesnom zajednicom Mustapic. Uradicemo i projekat tako da se u narednom peridu planira i asfaltiranje ovog pravca”.

Dosta se ulagalo i u elektrifikaciju naselja”?

„Naša domacinstva su razudena, imamo udaljenih i 7 - 8 kilometara od centra sela i znacajna sredstva su ulagana u trafostanice i niskonaponsku mrežu. Imamo oko 23 trafostanice u naselju, a neophodno je da postavimo još dve- tri. LJudi ulažu velika sredstva u elektrifikaciju, jer nema života i rada bez struje. Nedavno smo postavili novu trafostanicu u centru sela za pedesetak domacinstava, ponovo radi ulicna rasveta, a radimo i na zameni dotrajalih stubova.

Kakva je aktivnost kulturno - umetnickog društva?

„Kao što sam rekao predstoji nam renoviranje Doma kulture, tako da se sada probe odvijaju u neadekvatnim prostorijama. Imamo dve grupe folklora, mladu, gde igraju školska deca i omladinsku. Ne možemo da budemo domacini programa, ali nastupamo po drugim selima. Bili smo gosti Ranovca, Bistrice, Busura. Ucestvovacemo i u ovogodišnjem ciklusu Takmicenja sela”.

Fudbal je i ovde najpopularniji sport?

„Takmicimo se u Opštinskoj ligi, imamo i tu pionirski i seniorsku ekipu. Igraju naša deca iz sela, a opština nam place osnovne troškove za rad kluba. Tu su i dobrovoljni prilozi roditelja i drugih ljubotelja sporta, koji dotiraju prevoz i neophodnu opremu”.

Ponosni ste i na rad Crvenog krsta?

„Naša organizacija Crvenog krsta je jedna od najaktivnijih u opštini. Ucestvujemo u svim akcijama dobrovoljnog davanja krvi, a za maj se priprema jedna takva akcija i u našem selu. To ce još više doprineti popularizaciji ove humanitarne organizacije”.

Bili ste domacin i neobicne manifestacije u konjickom sportu?

„Radi se o takmicenju u jahanju kroz prirodu. Moram da se zahvalim konjickom klubu „Knez Mihajlo” iz Požarevca, koji je sa nama organizovao takmicenje. Staza je bila dugacka 35 kilometara, a ucestvovali su klubovi iz Smedereva, Kovina, Požarevca, Svilajnca, Jagodine. Ocekujem da ove godine to ponovimo još uspešnije. Manifestacija je dobro propracena i svi su bili zadovoljni”.

Da li svi ovi vaši napori u stvaranju boljih uslova za život, mogu doprineti da mladi ostanu na selu?

„Mislim da sada imamo bolje uslove za život, ali još puno fali. Ocekujem vece efekte u naplati samodoprinosa, ali i znacajniju pomoc sa nivoa Republike u svim oblastima života. Treba obezbediti uslove za normalnim bavljenjem poljoprivredom. Tu posebno mislim na stocarstvo, jer imamo ljude koji se bave uzgojem krava, ovaca, živine, gaje pecurke. Možda terba formirati i nova udruženja tih proizvodaca. Nadam se da je taj trend masovnog odlaska u inostranstvo za nama i da ce sve veci broj mladih ostajati na selu”.

D.Ilic

POVODOM 22. MARTA, SVETSKOG DANA VODA

SVAKA KAP JE VAŽNA

REPUBLIKA SRBIJA ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

U saradnji sa zdravstvenim, obrazovnim i predškolskim ustanovama, kao i lokalnom zajednicom, Zavod za javno zdravlje u Požarevcu u martu i aprilu tradicionalno obeležava tri važna datuma iz Kalendara zdravlja. Rec je o 22. martu, Svetskom danu voda koji je ove godine obeležen pod sloganom “Svaka kap je važna”, o 24. martu, Svetskom danu borbe protiv tuberkuloze i o 7. aprilu, Svetskom danu zdravlja cija je ovogodišnja poruka “Ulaganje u zdravlje-stvaranje bezbednije buducnosti”.

Svetski dan voda se pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija obeležava svakog 22. marta pocev od 1993. godine. Tema Svetskog dana voda 2007. je borba sa nestašicom i obezbedenjem dovoljnih kolicina ciste, zdrave, slatke vode koja je neophodna za svakodnevni život. Zato je i moto ovogodišnje kampanje “Svaka kap je važna”.

Podaci govore da potrošnja vode u svetu raste više nego duplo u odnosu na rast broja stanovnika planete i da se sve više ljudi u razlicitim delovima sveta sukobljava i bori sa nestašicom vode. Tri cetvrtine planete Zemlje pokriveno je vodom ali samo mala kolicina te vode je slatka voda. Od te kolicine skoro 70 procenata koristi se za proizvodnju hrane, a u zemljama u razvoju i do 95 procenata. Potražnja za vodom konstantno raste. Ocekuje se da ce 2030. godine ukupna svetska populacija brojati 8, 1 milijardu stanovnika, a da ce potreba za hranom pa samim tim i vodom biti za 55 posto veca nego što je bila 1998. godine.

Na svim kontinentima vodosnabdevanje je postalo problematicno sa porastom navodnjavanja u poljoprivredi, sa urbanizacijom i industrijalizacijom. Ekonomski razvoj i rast gradova šteti izvorištima slatke vode i povecava zagadenje. I povecanje broja kanalizacionih sistema takode povecavaju rizik zagadenja vode. Cak dve od pet osoba nemaju adekvatan nacin vodosnabdevanja, a svakodnevno 3.800 dece umire od hidricnih epidemija.

I bogati i siromašni su deo iste globalne price. Posledice medunarodnih problema velikih razmera kao što su ratovi i širenje HIV-a i AIDS-a mogu da se pogoršaju ako ne postoji pristup adekvatnom vodosnabdevanju.

Prethodnih godina rasla je potreba za dogovorom oko uskladivanja medunarodne, nacionalne i lokalne politike korišcenja i upotrebe vodenih resursa za poljoprivredu, ribolov, urbanizaciju i proizvodnju energije. Ovakav pristup zasnovan je na cinjenici da je voda zajednicka odgovornost.

Kakvu vodu piju žitelji Branicevskog i Podunavskog okruga?

Zavod za javno zdravlje Požarevac obavlja higijensko-sanitarni nadzor vodnih objekata u 11 opština dva okruga:Branicevskog i Podunavskog. Takode, vrši i kontrolu higijenske ispravnosti vode za pice iz 12 gradskih vodovoda, iz 63 od ukupno 75 registrovanih seoskih vodovoda i iz 256 od 280 registrovanih lokalnih javnih vodnih objekata. Kontroliše i vodu iz individualnih vodnih objekata. U prošloj godini strucnjaci Zavoda ukupno su pregledali 6 757 uzoraka vode za pice od cega je 9 posto bilo bakteriološki neispravno i 34, 8 odsto hemijski neispravno.

Iz gradskih vodovoda lane su pregledana 3.644 uzorka od kojih je 0,77 procenata bilo mikrobiološki neispravno, a 22,3 posto fizicko-hemijski neispravno zbog povecane vrednosti mutnoce, nitrata i nitrita.

Iz seoskih vodovoda u prošloj godini pregledana su 980 uzoraka vode od kojih je 12 posto uzoraka bilo mikrobiološki neispravno zbog prisustva koliformnih bakterija fekalnog porekla, a 24,1 posto uzoraka proglašeno je fizicko-hemijski neispravnim jer su sadržavali povecane vrednosti mutnoce, nitrata i amonijaka.

Iz lokalnih javnih vodnih objekata u prošloj godini pregledano je 649 uzoraka vode od kojih je 13 posto uzoraka bilo mikrobiološki neispravno zbog prisustva koliformnih bakterija fekalnog porekla, a 36,8 procenata bilo je fizicko-hemijski neispravno zbog povecanih vrednosti mutnoce i nitrata i sniženih Ph vrednosti.

Na gradske vodovode u oba okruga prikljuceno je 53,8 posto stanovnika, vodu iz seoskih vodovoda koristi 15,3 odsto stanovnika, dok se iz lokalnih vodnih objekata vodom snabdeva 12,3 procenata stanovnika, a 18,6 posto koristi individualne bunare.

Voda za pice iz požarevackog vodovoda, prema analizama Zavoda za javno zdravlje Požarevac, higijenski je ispravna

- Povodom Svetskog dana voda možemo reci da zabrinjava pogoršanje stanja u oblasti vodosnabdevanja u Branicevskom i Podunavskom okrugu, kao i sve vece zagadenje životne sredine. Smatramo da je zaista, svaka kap važna!”, porucuju iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu.

24. MART, SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

TUBERKULOZA JE IZLECIVA

Pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija svake godine 24. mart se obeležava kao Svetski dan borbe protiv tuberkuloze-TBC. Ove godine aktivnosti vezane za ovaj datum odvijale su se pod sloganom: “Tuberkuloza bilo gde jeste tuberkuloza svugde”. Osnovne zdravstvene poruke povodom 24. marta gradanima su uputili i zaposleni u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

- Obzirom da je tuberkuloza (TBC) zarazna bolest koju izazivac -bacil Mycobacterium Tuberculosis sa obolele osobe prenosi putem vazduha prilikom kijanja, kašljanja ili govora, veoma je važno merama prevencije spreciti da do bolesti dode. To se može postici pre svega jacanjem odbrambenog sistema organizama, pravilnom ishranom, redovnim odmorom sa dovoljno sna, kao i umerenom fizickom aktivnošcu, održavanjem zdrave životne sredine (redovnim provetravanjem i izlaganjem suncevim zracima kako prostorija tako i posteljine i drugih predmeta opšte upotrebe) i korišcenjem maramica prilikom kijanja i kašljanja kako bi se sprecilo širenje bacila u spoljnoj sredini.

Za uspešnu borbu protiv ove bolesti veoma je važno njeno rano otkrivanje, kao i blagovremeno zapocinjanje lecenja, odnosno primene terapije. Kada je potrebno javiti se lekaru?

Pacijent lekaru treba da se javi na pregled ukoliko ima neki od sledecih simptoma: kašalj koji traje duže od tri ili cetiri nedelje, slabost, malaksalost i brzo zamaranje, gubitak apetita i mršavljenje, iskašljavanje sukrvicnog sekreta, bol u grudima, znojenje, blago povišena temperatura...

Svi oni kojima se dijagnoza tuberkuloze potvrdi nalazom bacila u ispljuvku (BK analiza), potrebno je da se pridržavaju daljih uputstava lekara specijaliste pneumoftiziologije. Ukoliko pacijenti poštuju higijensko-dijetetski režim i pravilno uzimanje lekova, prestaju da budu zarazni za okolinu vec posle nekoliko nedelja. Potpuno izlecenje postiže se za šest do osam meseci kada, sada vec bivši pacijenti nastavljaju sa uobicajenim režimom života. Sve ovo, dakle, govori da je tuberkuloza izleciva!

S.E.

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC DOBIO DONACIJU EU

DVE NOVE STALNE POSTAVKE

Zahvaljujuci dugogodišnjoj intenzivnoj saradnji sa raznim muzejskim instituciujama u regionu i van njega Narodni muzej Požarevac dobio je finansijsku pomoc Evropske unije, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju za dva svoja projekta - arheološki pod nazivom RIMSKI PUT i etnološki - ETNO SELO TULBA. Za prvi od ova dva projekta, za RIMSKI PUT, Narodni muzej Požarevac uspeo je da nade i strateškog partnera u Muzeju Banata u Rešici i Temišvaru u Rumuniji.

Ujedinjena Evropa

- Mi imamo tu srecu da se u rimsko doba na ovom našem prostoru nalazio glavni grad rimske provincije Gornja Mezija, kao i najveca raskrsnica kopnenih i vodenih puteva u ovom delu Rimskog carstva - kaže arheolog Dragan Jacanovic, kustos Muzeja u Požarevcu.-Pri tome ovde rimsku provinciju nikako ne bi trebalo shvatati kao neku zabacenu oblast daleko od Rima, vec kao jednu od “saveznih država” rimske imperije. Imperija je u svojim granicama obuhvatala ceo mediteranski svet od britanskih ostrva sa zapada, do Male Azije sa istoka i od Rajne i Dunava na severu, do severne Afrike na jugu. Ta teritorija ce narocito u trecem i cetvrtom veku biti u središtu politickih, ekonomskih i vojnih zbivanja znacajnih za celu imperiju. Vecina rimskih careva tog perioda poticala je sa tog ili susednih prostora.

Ovaj prostor je i tada medu poslednjima ušao u sastav tadašnje ujedinjene Evrope..

Viminacijum

Samo na teritoriji današnjeg Branicevskog okruga u anticko doba bilo je 10 velikih gradova, od kojih je najznacajniji Viminaciujum. Projekat Narodnog muzeja Požarevac izmedu ostalog maksimalno potencira znacaj Viminacijuma i blaga koje on krije. U tom smislu zapoceta je izrada nove stalne muzejske postavke, gde je akcenat na unikatnoj zbirki antickih fresaka, koje poredstavljaju najlepše primerke rimskog slikarstva cetvrtog veka uopšte. Na osnovu dosadašnjih rezultata i eksponata koji se cuvaju u Muzeju u Požarevcu, evropski strucnjaci su Viminacijum proglasili kao najveci slikarski centar cetvrtog veka u Carstvu.

Pored Viminacijumna na novoj stalnoj postavci svoje mesto ce zauzeti i ostali ovdašnji rimski gradovi: Margum, Lederata, Pinkum, Kupe, Municipium, Jovis Pagus, Nove, Guduskum i drugi. Sam podatak da je u anticko doba na teritoriji Branicevskog okruga postojalo toliko gradova je dovoljno zanimljiv i traži svoje mesto na novoj stalnoj postavki.

- Nova postavka Lapidarijuma takode je veoma znacajna - kaže Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu.-Naš muzej spada u red bogatijih muzeja sa tim materijalom. Sve ce to naci svoje mesto i na brojnim informativno-propagandnim materijalima, na prospektima, vodicima i katalozima i to na više evropskih jezika. Radice se i kompletna ponuda za obilazak pomenutiuh destinacija kopnom i vodom i to i sa naše i sa rumunske strane. Sve ovo sa ciljem da se afirmišu vrednopsti naših institucija i susednih regija, ali i vrednosti donatora - Evropske unije, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju.

Tulba

Posale tridesetak godina tavorenja došao je red i na ozbiljniju revitalizaciju Etno parka Tulba u Požarevcu. Obezbedena je dakle strucna i matrerijalna podrška da se u okviru parka stvore ambijentalne celine sa narocitom arhitekturom ovog kraja, sa kompletno rekonstruisanim enterijerima, sa starim zanatima poput drvodeljskog, kovackog, grncarskog i drugih , sa ugostiteljskim sadržajima narodne kuhinje i nizom pratecih sadržaja. Milorad Ðordevic istice da je u oba projekta ukljucena i lokalna samouprava koja je sa svoje strane obezbedila znacajunu materijalnu potporu.

Ovaj projekat je vec krenuo u realizaciju. Rok za završetak je 20 meseci. U Muzeju kažu da sa postojecim kadrovima, kao i sa novim mladim ljudima koji ce biti primljeni ima kapacitet da sve što je zamišljeno i isplanirano i realizuje na najbolji moguci nacin.

U maju ove godine Narodni muzej u Požarevcu ce organizovati medunarodnu tribinu o etno selu, gde ce strucnjaci raznih oblasti dati svoje predloge i rešenja i za etno selo na Tulbi u Požarevcu.

Realizacijom ovih projekata Narodni muzej u Požarevcu ce ne samo dobiti dve nove kvalitetne postavke, nego ce biti i osposobljen i za druge projekte koji do sada pre svega zbog nedostatka sredstava nisu imali pravu šansu.

R.D.

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

- U organizaciji Kulturno prosvetnog centra, prošlog utorka, održano je Opštinsko takmicenje recitatora. U kategoriji mladih uzrasta, prvo mesto osvojio je Nemanja Ilic, ucenik OŠ „Ðura Jakšic” iz Oreškovice, a u kategoriji starijih uzrasta ucenika osnovnih škola, pobedila je Jovana Katic, ucenica OŠ „Bata Bulic”. Najbolji recitator srednje škole „Mladost” je Jelisaveta Kardžic, ucenica prvog razreda. Pobednici imaju pravo nastupa na regionalnom takmicenju koje ce se održati u Žagubici, a prigodne nagrade pobednicima je uruciio predsednik opštine Radiša Dragojevic.

- U petrovackom Domu kulture, u utorak je decja scena pozorišta „Bata Bulic” premijerno izvela predstavu „Pepeljuga” koju je režirala glumica Dragana Mrkic iz Beograda. Uloge u predstavi tumacili su Jovana Katic, Sara Pavlovic, Emina Popovic, Milica Stojanovic, Nikola Ugrinovic i Ðorde Jeremic.

- Zavicajni muzej Petrovac i Narodni muzej Požarevac organizovali su izložbu pod nazivom „Ženska oglavlja u Branicevu”. Izložba je u galeriji petrovackog muzeja svecano otvorena u petak 23. marta i trajace do 15. aprila.

- Amatersko pozorište „Masuka”, omladinska scena iz Velike Plane gostovala je sinoc u Petrovcu sa predstavom radenom po tekstu Branislava Nušica, „Fuj Mato sram te bilo”, a po scenariju i režija Vite Stefanovica.

- Kulturni centar Veliko Gradište sa predstavom „Boing Boing” u režiji Bogdana Milica nastupa veceras u Domu kulture u Petrovcu. Pocetak je najavljen za 20 casova.

D.I.

RADIŠA GVOZDIC, UPRAVNIK AMATERSKOG POZORIŠTA “ BULEVAR “

ZA SAVREMENO, AVANARDNO POZORIŠTE

Na ideju Ninoslava Radojcica i Radiše Gvozdica 2001. godine u Požarevcu je kao alternativna scena formirano Amatersko pozorište “Bulevar” koje je svoje konacno utocište našlo u novoformiranom Kulturno umetnickom društvu pri MZ “Bulevar”. Ovo pozorište trenutno ima petnaest glumaca svih uzrasta, od kojih oni iskusniji nastupaju i za požarevacko “ Milivoje Živanovic”. Najiskusniji svakako je Radiša Gvozdic, glumac koji je na daskama koje život znace prisutan tridesetak godina, sa prvom ulogom u predstavi “Na rubu pameti” Miroslava Krleže koju je osamdesetih godina prošlog veka režirao Miodrag Milanovic - Maga. Igrao je Gvozdic i u predstavama koje su pored Mage režirali i drugi profesionalni reditelji, poput Šilje Todorovica, Olivera Viktorovica i drugih.

- Naša prva predstava bila je “Dozvoljene igre” u režiji Ninoslava Radojcica, na tekst Aleksandra Tišme koji nikada ranije nije bio dramatizovan. Pored mene, u predstavi su igrali Gordana Mitic i Sandra Dimitrijevic, a doživela je i pet izvodenja. Potom je došlo do pauze koja je trajala do pre dve godine kada smo decijom predstavom “Baba Marta” nastavili sa radom. Tu predstavu koja je naišla na dobar prijem kod dece ja sam režirao, a potom su sledile predstave “Audijencija” Vaslava Havela, potom još jedna decija predtava u dramatizaciji Anke Milic po prici Oskara Vajlda, kaže Radiša Gvozdic, upravnik pozorišta koje je nedavno predalo zahtev za clanstvo u Savez pozorišnih amatera Srbije.

Govoreci o planovima amaterskog pozorišta “ Bulevar”, Gvozdic kaže da su u toku probe predstave “Dozvoljene igre” koja ce postati satavni deo repertoara, a cije se ponovno izvodenje ocekuje krajem aprila, kao i postavka predstave “ U ogledalu” Ingmara Bergmana, njegovog poznatog filma koji je prilagoden pozorišnom izvodenju.

- Kada smo formirali ovo pozorište, Ninoslav Radojcic i ja smo pre svega želeli jednu alternativnu scenu, da radimo nešto novo, predstave koje ranije nisu igrane, neke neopravdano zapostavljene pravce koji imaju umetnickih vrednosti. Drugim recima, savremenije, avangardno pozorište. Osetili smo da imamo dovoljno znanja i iskustva, Ninoslav je dramaturg i pisac, ja sam kao glumac na sceni proveo trideset godina i pritom stekao i odredeno iskustvo u rediteljskim poslovima, tako da smo sve to jednostavno udružili. Bez lažne skromnosti, naša predstava “ Dozvoljene igre” dosegla je nivo na kome mogu da pozavide i profesionalna pozorišta. Takode i decija etno predstava “Baba Marta” koju je napisao Ninoslav dosegla je visok nivo, zbog cega i nastavljamo da je igramo, uskoro nastupamo u Rabrovu. Kada je rec o decijoj sceni, obnovicemo takode i predstavu “Srecni Princ” koja je imala nezvanicnu premijeru. Bitno je da imamo podršku Saveta MZ “Bulevar” koji nam je omogucio prostor za rad, za probe, a predstave igramo u Domu kulture gde koristimo i elemente za scenografiju, kostime i drugo što je na raspolaganju. Ta saradnja je dobra i neophodna zarad negovanja pozorišne kulture. Za sve ostalo snalazimo se sami, ne retko i iz svojih džepova dok ne iznademo neki stabilniji izvor finansiranja. Nade se i poneki donator, sponzor, kao što je Zoran Milovanovic - Švaba, vlasnik “Kaspera”, rekao nam je na kraju razgovora Radiša Gvozdic, upravnik amaterskog pozorišta “Bulevar”.

M. Kuzmanovic

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC:PROJEKAT SERTIFIKACIJE 15 MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

SUPERIOR I LUNA

Projekat sertifikacije 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga, kojim rukovodi Regionalna privredna komora Požarevac, a koji finansira Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, ušao je u cetvrti mesec realizacije, u fazu izrade dokumentacije. Zvanican naziv projekta je- Uspostavljanje sistema kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup.

Milica Mitkovic, predsednica Komore Požarevac, tokom prethodne sedmice posetila je dva od tih 15 preduzeca i to upravo u vreme kada se u njima nalazila Tanja Nešic, konsultant firme BONEKS inženjering iz Beograda, koja je partner Komore u ovom poslu sertifikacije.

Prva od tih firmi bila je firma SUPERIOR Velika Plana, koju je osnovao prof dr Ivo Ðinovic, naš poznati selekcionar sorti i hibrida povrca. On je rekao da je SUPERIOR prva domaca selekcionarska stanica, koja još ne ispunjava uslove da bi bila institut, ali koja ima rezultate koji su ravni rezultatima instituta.

- Mi do sada imamo vec 22 svoje sorte i hibrida povrca na bazi kojih se firma i razvija tako što proizvodi seme za povrtare amatere, povrtare poluprofesionalce i povrtare profesionalce.- rekao je prof Ðinovic.-Tu je 11 selekcija paradajza medu kojima su ne tako davno veoma poznati Kazanova, kao i trenutno najpopularnije Medeno srce. Za proizvodace paprike imamo 7 sorti od kojih je trenutno najpopularnije Slonovo uvo. Imamo i sorte krastavca - kornišon i salatar i kukuruz šecerac, za koji smo u prethodnoj sezoni izvezli semena u kolicini od 3,5 tona u Kazahstan. Upravo zbog izvoza, ali i zbog efikasnijeg poslovanja firme smo i ušli u celu ovu pricu o sertifikaciji. Nadamo se da cemo na ovaj nacin obezbediti novi razvoj i rast firme.

Tanja Nešic kaže da ovakvih firmi kao što je SUPERIOR nema mnogo u našoj zemlji i da ova firma ima kapacitet da odradi posao sertfikacije do kraja, iako je za njih upravo sada zapocela udarna proizvodna sezona.

- O efektima od sertifikacije za sada je još rano da se govori i u ovoj i u ostalim firmama koje su u projektu - kaže Tanja Nešic.-Sada eventualno može da se prica o utiscimam, šta bi mogli da budu efekti i šta uopšte donosi sertifikacija. Pravi efekti od toga videce se tek za godinu-dve.

Milica Mitkovic, kao menadžer ovog projekta, kaže da je osnovni cilj da ovih 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga poboljša efikasnost i ukupno poslovanje, kao i svoju konkurentnost na evropskom i svim ostalim svetskim tržištima.

- Mi ocekujemo da ce nakon 10 meseci obuke i SUPERIOR i ostala naša preduzeca koja su u projektu biti u potpunosti pripremljena za sertifikaciju i da ce taj posao i odraditi do samog kraja - do dobijanja sertifikata ISO 9001. - rekla je Milica Mitkovic.

Firma SUPERIOR Velika Plana trenutno zapošljava 13 stalnih radnika, dok se jedan broj sezonaca angažuje tokom cele sezone, a tu su i koopperanti koji posao odraduju na svojim parcelama pod stalnim strucnim nadzorom SUPERIORA. Seme povrca pakuje se u više razlicitih pakovanja i prodaje po celoj zemlji. Prica o ozbiljnijem izvozu postace aktuelna, kako je i planirano, u godinama koje slede i u svakom slucaju, nakon dobijanja sertifikata ISO 9001.

LUNA

Druga firma koju su predstavnici Regionalne privredne komore Požarevac, na celu sa Milicom Mitkovic, predsednicom Komore, prethodne sedmice obišli jeste požarevacka konfekcija LUNA. Firma je osnovana 1990. godine, Bavi se proizvodnjom ženske konfekcije, a u kolekciji ima i visokokvalitetne odevne predmete, ima takozvani komercijalni program, pa i program koji je po cenama pristupacniji za širi krug kupaca.

Biljana Jovanovic, vlasnica LUNE, kaže da firma uglavnom zapošljava žensku radnu snagu i da trenutno ima oko 80 stalno zaposlenih radnika.

- Firma LUNA je izvozno orijentisana i to nam je bio i jedan od glavnih razloga zašto smo se prijavili kod naše Regioanlne privredne komore Požarevac za ovaj program obuke, odnosno za dobijanje sertifikata ISO 9001.- rekla je Biljana Jovanovic.-Za sada izvozimo naše proizvode u Sloveniju i u Bosnu i Hercegovinu, a vrlo blizu smo sporazuma i ugovora o izvozu i u Makedoniju. Ocekujemo dakle da ce nam sertifikacija ne samo pomoci da izvozimo i opstanemo na stranim tržištima, nego i da ce nam pomoci da ukupno naše poslovanje podignemo na jedan viši nivo i da se dalje uspešno razvijamo.

Tanja Nešic, konsultant firme BONEKS INŽENJERING iz Beograda, koja je partner Regionalne privredne komore Požarevac u projektu sertifikacije ovih 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga, po takozvanom grupnom pristupu, kaže da se po programu i ovde stiglo do faze izrade dokumentacije.

- Upravo daans smo planirali da razgovaramo o promociji proizvoda, nacinima prodaje, odnosima sa kupcima i drugim pitanjima vezanim za ugovaranje posla, njegovu realizaciju i izlazak na tržište - kaže Tanja Nešic. - Firma LUNA Požarevac je formirala kompeten tim za program obuke i sertifikacije. Ceo taj tim uspešno prati naš dosta dinamicni program, svi rokovi su nam zgusnuti na po 10-15 dana, puno se radi i ja sam veoma zadovoljna i našim radom, ukupnom atmosferom i dosadašnjim rezultatima.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore, je takode istakla da je Preduzece LUNA jedna uspešna firma sa dobro koncipiranim proizvodnim programom, dobrom organizacijom posla i timom koji je sopreman da uci i da se razvija.

- Ja i ovom prilikom želim da istaknem da ceo ovaj posao oko sertifikacije, koji sprovodi Regionalna privredna komora Požarevac, a finansira EU, preko EAR, vredi truda i uloženih napora, pa svakako i finansijskih sredstava. - rekla je Milica Mitkovic. - Želim isto tako da podsetim sva naša preduzeca koja su u ovom projektu da ce možda vec uskoro biti vreme da odaberu sertifikacionu kucu, kako bi odmah po završenoj obuci mogla da pristupe samoj sertifikaciji.

Opšti utisak nakon obilaska ova dva preduzeca - SUPERIOR Velika Plana i LUNA Požarevac je da je Regionalna privredna komora na dobrom putu zato što podstice pre svega ovdašnja mala i srednja preduzeca da svoju organizaciju i poslovanje prilagode evropskim visokim standardima i što im na vrlo konkretan nacin kroz ovakve projekte i grupni pristup pomaže u svemu tome. Prema informacijama kojima se u Komori raspolaže i u svim ostalim preduzecima ukljucenim u projekat sertifikacije, što je i najbolja preporuka za nove slicne projekte.

R.D.

OD 28. DO 31. MARTA - VETERINARSKI SPECIJALISTICKI INSTITUT POŽAREVAC

DOMACIN MEÐUNARODNOG SKUPA

- Rec je Devetim epizootiološkim danima posvecenim zaraznim bolestima životinja i zoonozama koji ce se održati na Srebrnom jezeru u Velikom Gradištu

Veterinarski specijalisticki institut Požarevac organizator je Devetih epizootioloških dana, strucnog skupa posvecenog zaraznim bolestima životinja i zoonozama, sa medunarodnim ucešcem. Najavljen je dolazak strucnjaka iz Hrvatske, Slovenije, Rusije, Bugarske, Republike Srpske i Crne Gore sa preko 60 radova koji ce biti objavljeni u Zborniku.

- Ovi dani se održavaju tradicionalno i ove godine nama je pripala cast da budemo suorganizatori zajedno sa Sekcijom za zoonoze Srpskog veterinarskog društva. Ocekujemo ucešce od 200 do 250 strucnjaka, veterinara, lekara, epidemiologa, ljudi koji se bave problematikom zaraznih bolesti koje su zajednicke za ljude i životinje. Prisutni ce biti i epidemiolozi Zavoda za javno zdravlje Požarevac, Instituta “Batut” iz Beograda i mnogih drugih instituta tog tipa iz naše zemlje. Naš Institut pored organizacije uzece i aktivno ucešce sa odredenim brojem radova iz oblasti koje smo ispitivali. Tako, naprimer, u sferi svinjarstva ispitivana je serološka prisustnost kod svinja pozitivnih na trihinelu što je vrlo interesantno obzirom da se kod nas pregled svinja radi mahom posle klanja. Uspeli smo da u šest zaraženih opština, uz finansijsku pomoc Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu odradimo taj projekat. Vršena su i ispitivanja svinja na brucelozu u naseljima u kojima je ta bolest dijagnostikovana, zatim je obavljeno i ispitivanje ovaca i koza serološki, na toksoplazmozu, svinja na PRRF... U oblasti živinarstva krajem prošle i pocetkom ove godine bila je aktuelna NJUKASTL bolest- atipicna kuga peradi. I tu je radeno serološko ispitivanje, na skupu cemo promovisat jedan poster sa interesantnim slikama, u pitanju je domaca živina odnosno ekstenzivan nacin gajenja, obavestila nas je mr Milena Živojinovic.

Svecano otvaranje Devetih epizootioloških dana je u sredu uvece, u cetvrtak i petak je aktivno izlaganje radova u Hotelu Srebrno jezero u Velikom Gradištu, a tokom pauza bice organizovani izleti kako bi ucesnici skupa bolje upoznali ovaj kraj i njegove kulturne znamenitosti. Tako ce, kao domacin, Javna veterinarska stanica u Golupcu organizovati posetu manastiru Tumane, a u petak je planirana poseta Viminacijumu.

- Cilj epizootioloških dana koji se održavaju punih devet godina je razmena novih saznanje u domenu dijagnostike, otkrivanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti. Na ovim Danima saznajemo kakva je trenutna epizootiološka situacija, šta se trenutno u ovoj oblasti dešava ne samo u našoj zemlji vec i u okruženju, u cemu ce nam ovoga puta pomoci kolege iz Crne Gore, Republike Srpske, Hrvatske, iz Bugarske... Veoma je važno da imamo predstavu o tome šta se tamo trenutno dešava, koje se mere preduzimaju jer cemo na osnovu toga znati šta mi ovde možemo da uradimo da ne dode do neželjenih situacija ili ako je vec došlo na koji najbolji nacin da držimo pod kontrolom te bolesti, da se one ne šire medu našim životinjama. Mi tako štitimo zdravlje životinja ali istovremeno i zdravlje ljudi, istice Milena Živojinovic.

Bolji uslovi za prodaju sira

Nadležnim organima lokalne samouprave Požarevca, i ove godine rukovodstvo Instituta ponudilo je program deratizacije cija je suština u sistematskom uništavanju glodara odnosno u suzbijanju trihineloze, I ranije je Opština za te namene obezbedivala sredstva pa se u Institutu nadaju da ce takva praksa biti nastavljena obzirom na njen znacaj.

- Mi veoma dobro saradujemo sa lokanom samoupravom Požarevca. Pored sprovodenja programa sistematske deratizacije nastavicemo kvartalnu kontrolu namirnica na pijacama u Požarevcu i Kostolcu, upravo smo zkljucili ugovor o tome za ovu godinu. Alanize su završene za prvi kvartal, trenutno je sve to u laboratorijama i vrlo brzo cemo biti u prilici da saopštimo rezultate te kontrole. Naš prvi utisak je da su ti rezultati mnogo bolji nego prethodne godine, ali i dalje stoji problem pijace, odnosno prostora gde se prodaju sir i mlecni proizvodi. To bi trebalo da se reši slicno prostoru rezerisanom i uredenom za prodaju piletine. Osnovni problem je u tome a ne u proizavodnji, zdravstveno stanje životinja od kojih se prave ti proizvodi je uglavnom zadovoljavajuce ali neuslovna prodaja kasnije dovodi do neispravnosti te robe. U nekim opštinama su ta prodajna mesta dobro uredili naprimer u Smederevu, Velikoj Plani, Jagodini. Nešto slicno nedostaje i našoj pijaci, kaže direktor Instituta LJubomir Stojiljkovic.

Masovna vakcinacija živine

Pored pripreme pomenutog strucnog skupa, u Veterinarsko specijalistickom institutu angažovani su i na drugim redovnim poslovima. Ove godine završice akciju obeležavanja svinja, sprovedeno je obeležavanje ovaca, koza, goveda što ovoj ustanovi u velikoj meri omogucava da prati kretanje zaraznih bolesti. Kada su životinje obeležene moguce je ustanoviti izvor i nacin širenja i odrediti mere suzbijanje raznih zaraznih bolesti. Takode, privedena je kraju akcija pregleda ovaca i koza za 2006. godinu koja je trajala do 15. marta, dok akcija pregleda goveda traje do 15. aprila.

Trenutno je mirno stanje kada je kuga peradi u pitanju. Broj vakcinisane živine je porastao jer je to jedini nacin suzbijanja ove zarazne bolesti. Ovogodišnji program Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Uprave za veterinu, predvida masovnu vakcinaciju živine koja ce biti besplatna u domacinstvima u kojima postoji ekstenzivan nacin gajenja peradi. Inace, pocetkom februara prestala je da važi odluka kojom je Opština Malo Crnice zbog pojave kuge živine proglašena zaraženim podrucjem.

S.E.

STARI ZANATI: POSLEDNJI OBUCAR U GOLUPCU

ŠEST DANA OBUCAR - SEDMI RIBOLOVAC

GOLUBAC.- Poznati zvuk obucarskog cekica i šila u poslednjoj obucarskoj radnji vlasnika Milana Bogdanovica(88) u Golupcu vremenom polako utihnuje. Deda Milan iako je u poznim godinama ne odvaja se od svoga obucarskog zanata koji mu je skoro sedam decenija hranio porodicu. Srecan je kada može još da pomogne sirotinji koja ne može da kupi nove cipele,a ujedno i tužan što nema ucenike koji bi ga nasledili. Jedino se lati posla sin Milan posle rada u golubackom Kamenolomu beogradskog PIM-a da pomogne kako ne bi mušterija zamerila da kasni sa popravkom.

- Obucarski zanat poceo sam da ucim u 13.godini a jedno vreme radio sam u Požarevcu i Beogradu gde sam se usavršavao za majstora za izradu kompletne cipele. Bilo je tada mnogo posla,radio sam u Beogradu kod tada poznatog obucara Petra Pikule koji mi je placao mesecno 200 dinara,a hranu i boravak imao sam besplatnu,seca se deda Milan.

Daleke 1951.godine otvorio je radnju u Golupcu koja se održala do današnjeg dana. Pošto je jedini obucar u ovom kraju opština Golubac ga je oslobodila placanja loklanih taksi i drugih obaveza.

- Ako neko radi brzo onda ne može da napravi dobru i trajnu cipelu.Potrebno je da covek bude strpljiv,precizne ruke i da ima ‘’klikera’ da sve to smesti u jedan proizvod, a konacnu rec dace kupac. Jedno vreme dobro su išle kožne cizme koje su bile dosta tražene,jer bila je takva moda. Imao sam na njima i dobru zaradu,dodaje Bogdanovic.

U svojoj radnji deda Milan provodi desetak sati. Mada je posla sve manje, ipak ima onih koji redovno koriste deda Milanove usluge. Neko dode da zakrpi cizme,neko da udari novi don a ima i onih koji dolaze da im zakrpi i zalepi patike.

- Kada je bilo posla dnevno sam radio i po 12 sati da bi mogao da postignem i popravim sve ono što su mi gradani doneli. Ako posao krene od rane zore i nema nekih problema onda dnevno izbacim i po desetak pari obuce. Bila je tada i dobra zarada. Pošto se sada posao smanjio svoje usluge na popravci svih vrsta cipela naplacujem od 80 do 500 dinara po paru. Pomaže mi i sin kada dode sa posla,jer sam u ovim godinama izgubio brzinu i preciznost. No,ipak je dobro,jer volim svoj posao i dokle sam živ,bicu ovde u radnji za svojim radnim stolom i družiti se sa mušterijama. Najdraže mi je,kada je vlasnik cipela zadovoljan sa mojim uslugama i ne pita za cenu,kaže deda Milan.

Ovaj poznati i omiljeni zanatlija kod gradana Golupca sa setom prica o prohujalim vremenima,o zanatu koji mnogo voli.Danima i nocima stvarao je oblikujuci razne vrste cipela,sandala i cizama. Dugogodišnja ljubav prema obucarskom zanatu je jaca od svega,pa deda Milan iako ne može,smogne snage da nešto uradi,napravi i pomogne ljudima. Uradi i po neku više cipelu koja cekajuci kupca krasi vitrine u njegovoj radnji.U prvi mah covek se nade u nedoumici cim otvori vrata. Sobica,Betonski pod. Za oniskom tezgom prepunom raznih eksercica i obucarskog alata,sedi covek sa kacketom na glavi i iglom i šilom u rukama,nagnut nad cizmom.To je Milan Bogdanovic,obucar,ali i poznati pecaroš.Ne može proci nedelja,a da on ne ode na Dunav.Iskusna ruka nikad ne omane.Ovog leta,na primer,Milan je od jula do avgusta upecao 50 kilograma ribe.Naravno,to je uslov u dane odmora,nedeljom. šest dana on provodi sa šilom i iglom u ruci,a sedmi dan je na reci.

LJ.Nastasijevic

KUCEVACKI FOLKLORCI NASTUPALI U BECU

KUCEVO. - Clanovi Kulturno-umetnickog društva Centra za kulturu “Veljko Dugoševic” iz Kuceva bili proteklog vikenda gosti KUD “Mokranjac” iz Beca. Kucevljani su u subotu imali svoj prvi nastup van Kuceva i granica Srbije gde su našim ljudima iz dijaspore predstaviti obicaje uz igru i pesmu iz Homolja.

- Ovaj naš prvi izlazak van granica naše zemlje je veliki izazov za sve ove mladice i devojke koji su ujedno i most saradnje sa našim gradanima koji su daleko od zavicaja, a ujedno pokazati i naše obicaje i kulturu ovog kraja prijateljima iz Austrije koji ce prisustvovati našem koncertu, kaže direktor Centra za kulturu “Veljko Dugoševic” Kucevo, Jasmina Blagojevic.

LJ. Nastasijevic

GODINA ZA INVESTICIJE

Privredno društvo “Avala” a.d. privatizovano je metodom javne aukcije 26.3.2003. godine. U tom trenutku zateceno stanje u preduzecu bilo je loše po pitanju likvidnosti, kvalifikacione i starosne strukture kadrova, visine dugovanja, stanja u kome su bili ugostiteljski objekti itd. Preduzece je tada imalo 260 zaposlenih , sa lošom organizacionom šemom i vec godinama unazad poslovalo je sa gubitkom a preuzeti dugovi prema dobavljacima, javnim preduzecima i poreskoj upravi iznosili su oko 1.000.000,00 E bez kamate.

- U periodu od 2003. do danas uložen je znacajan trud, kao i novcana sredstva kako bi se poslovanje podiglo na viši nivo, održala likvidnost i preduzece dovelo do pozitivnog poslovanja. Tri objekta, restoran “Žirovni venac”, pekara “Stižanka” i kafe “Knjaz” su, nažalost, morala biti otudena, kako bi se bar jedan deo preuzetih obaveza izmirio. U meduvremenu jedan broj zaposlenih samovoljno je napustio preduzece, 28 je steklo uslove za penziju, 9 radnika je usled organizacionih promena upuceno na biro rada, kao tehnološki višak i primilo je otpremnine a 25 zaposlenih je dobilo otkaze ugovora o radu zbog neispunjavanja osnovnih kriterijuma neophodnih za ostanak na radnom mestu ili grubih povreda radne obaveze.tako da “Avala” a.d. danas posluje sa 110 zaposlenih od kojih u ovoj i narednoj godini 13 zaposlenih stice uslove za penziju. Time se stvaraju uslovi za prijem novih radnika i podmladivanje kadra a planovi za buduce poslovanje takode stvaraju potrebe za zapošljavanjem novih kadrova, kaže Nataša Rokvic, VD direktora p.d. “Avala” a.d.

Racionalno poslovanje preduzeca pokazuje i dobit iz prethodne godine.

- U 2006. ukupni prihodi iznosili su 104.616.000,00 dinara a rashodi 92.047.000,00 tako da je finansijski rezultat poslovanja bio pozitivan tj. iskazana je dobit iz redovnog poslovanja u iznosu 12.569.000,00 što za ugostiteljsko-turisticku delatnost predstavlja izuzetno dobar rezultat. Na Skupštini akcionara, održanoj 16.marta ove godine, doneta je odluka da se dobitak iz 2005. i 2006. godine rasporedi na pokrice gubitaka iz ranijih godina, koji su do 2003. godine dostigli iznos od 20.695.000,00 dinara,kaže i dodaje da je u protekloj godini najvecu balast poslovanju predstavljala otplata reprogramiranog poreskog duga po obavezama nastalim do 2004. godine koji je sa kamatom iznosio oko 21.000.000,00 dinara a koji u ovom mesecu u potpunosti otplacen.

Bitan momenat u poslovanju u protekloj godini je svakako i prenamena prostora Aneks sale hotela “Dunav” tj. transformacija tog prostora u više odvojenih poslovnih prostora, kao i sklapanje dugorocnih ugovora o zakupu.

- Rec je o davanju u zakup poslovnog prostora velikim kucama kao što su SGB, Telenor, Mobilcom, Volksbank, dok je Raiffeisen bank još od 2004. godine zakupac nekadašnjeg restorana “Lovac”.

Uprkos brojnim finansijskim obavezama u prethodnoj godini ulagalo se i u objekte “Avale”. Tako je renoviran i proširen restoran “Moravska laguna” a prostor u suturenu hotela koji godinama nije imao namenu je renoviran,opremljen i radi kao nocni klub u okviru Hotela koji ce takode uskoro “pretrpeti” veliko ulaganje.

- Napomenula sam da je u cilju održanja poslovanja izmirivanje preuzetih dugova imalo prioritet, a sada, kako je najveci deo istih izmiren, možemo se posvetiti planovima za buducnost i ulaganju u unapredenje poslovanja i poboljšanju kvaliteta ugostiteljske i turisticke ponude. Na prvom mestu je svakako investiranje u hotel “Dunav”. U protekloj godini popunjenost kapaciteta bila je 37% što je solidan rezultat uzimajuci u obzir broj ležajeva, kao i cinjenicu da je hotel star trideset godina, te da je u njega u tom periodu malo ulagano. Ipak, smatramo da uz kvalitetniju ponudu taj rezultat može biti i znatno bolji. Otpoceli su i pregovori sa Best NJesternom oko povezivanja u njihov lanac hotela i u planu je da se u renoviranje i opremanje hotela po visokim standardima investira oko milion evra. Nalazimo se pred potpisivanjem ugovora o investicionim kreditima sa bankama (Piraeus, Raiffeisen, Alfa bank).

Izrada projektne dokumentacije je u toku a obuhvatice izgradnju nove velike sale u modernom dizajnu, savremenog enterijera, izgradnju zatvorenog bazena za oko 200 posetilaca sa njellness centrom koji bi sadržao saunu, teretanu, fitnes centar i slicne sadržaje. I spoljašnjost hotela dobice sasvim novo ruho tj. planiramo da fasadu Hotela presvucemo modernim materijalima (alubond i staklo) a znacajan akcenat cemo staviti na uredenje i opremanje smeštajnih jedinica hotela koje ce nakon tri decenije dobiti savremen izgled i funkcionalnost. Cinjenica je da se radi o velikoj investiciji ali smatramo da ce se njom postici izuzetan efekat u smislu kvaliteta ponude i znatno veceg prometa usluga, najavljuje Nataša Rokvic.

Nakon hotela “Dunav” planirno je uredenje enterijera i eksterijera nacionalne kuce “Tulba”, kao i podizanje kvaliteta usluga. Restorani “Karpati” i “Cikoš“ u kojima je “Avala” a.d. zakupac takode ce nakon dužeg vremena biti preuredeni i osavremenjeni.

T.R.S.

"SRBI I ARBANASI" JOVANA I. DERETICA U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC

ISTORIJA FALSIFIKOVANA U KORIST ALBANACA?

Promocija dela “Srbi i Arbanasi”, autora profesora dr Jovana I. Deretica, dragocenog istorijskog svedocanstva o tome da je Kosovo i Metohija apsolutno srpska teritorija, o Albancima kao plemenima znatno kasnije od Slovena pridošlim sa Kavkaza, bežeci pred Hazarima, a dovedeni Vizantincima, o poreklu imena današnje države Albanije od srpskog grada Beligrada.., i još niz cinjenica o strašnom apsurdu nastalom u neznanju.., okupila je proteklog petka u Centru za kulturu Požarevac, u pravom smislu te reci, ogroman broj posetilaca, medu kojima su bili i zamenik predsednika opštine Požarevac, mr Zvonimir Blagojevic, i predsednik SO Požarevac, Ivan Grubetic.

Uz autora, Jovana Deretica, sa publikom je razmenjivao mišljenja i Milorad Deretic, takode znacajan srpski pisac, koji je još sa nepunih 14 godina otišao u partizane... Tom je prilikom, Milorad, koji je ucestvovao u podizanju spomenika palim crvenoarmejcima na Cacalici, Požarevcu poklonio sliku sa komemorativnog skupa, koju je sa još tri knjige ovog autora primio predsednik SO Požarevac, Ivan Grubetic.

- Danas imamo tešku situaciju u kojoj Arbanasi nastoje da prisvoje centar stare Srbije, hrišcansku kolevku naše države. Na tom je prostoru bilo više od 1.500 crkava i manastira.., govorio je profesor Jovan Deretic, ukazujuci na to da se u tvrdavi Dušanovog grada u Skoplju vrše istraživanja i da država Albanija i Privremena vlada Kosova traže da i njihovi strucnjaci prisustvuju tim arheološkim iskopavanjima, jer smatraju da se tu nalaze tragovi stare Dardanije i da je to njihovo. Srbi, nedovoljno obuceni, sa inteligencijom i politikom koje su “podbacile”, ne znaju šta da odgovore, istakao je Jovan Deretic, koji smatra da je nesporno da se na štetu Srba dogodilo falsifikovanje istorije...

Inace, on je još osamedesetih godina pisao o zlocinima Albanaca nad Srbima, i kao urednik “Americkog srbobrana” u Americi. O njegovom je radu bilo oprecnih mišljenja i upravo abog svojih misli izgubio je mesto urednika. Ni tadašnja Jugoslavija nije bila spremna za objavljivanje takvih dokumenata. Trideset i pet godina živeo je kao politicki emigrant. I po povratku u Srbiju nastavio je svoju borbu za prava svog naroda.

A. Maksimovic

DRUŠTVO SRPSKO -RUSKOG PRIJATELJSTVA “BREZA”

DVE BREZE SA SECANJE

Clanovi Društva srpsko -ruskog prijateljstva “Breza” i ruski inženjeri i tehnicari koji obavljaju remont u Kostolcu proteklog petka su na Cacalici posadili breze i položili cvece na spomen obeležje ruskim borcima koji su u Drugom svetskom ratu poginuli prilikom odbrane Požarevca. Inace, breze koje okružuju spomen kosturnicu donete su iz Podmoskovlja i posadene su 15. oktobra 1967. godine. Društvo srpsko -ruskog prijateljstva “Breza” postoji petnaest godina, a na prošlonedeljnoj godišnjoj osnivackoj Skupštini za novog predsednika izabran je Saša Najdanovic.

D.D.

U POŽAREVCU IZGORELO “KARTON NASELJE”

JOŠ JEDNA NOC POD "VEDRIM NEBOM”

Naselje pokraj Lucickog puta u kome su naseljeni izbegli Romi sa Kosova izgorelo je u noci izmedu ponedeljka i utorka. Nastradalih i povredenih nije bilo, jer je požar na vreme uocen ali je 46 porodica tj oko 160 Roma ostalo je te noci bez , ionako neadekvatnog, krova nad glavom.

Naselje koje je naziv “Karton” dobilo ne samo po tome što se ljudi koji ovde žive bave sakupljanjem ove sirovine, vec zato što su im i “kuce” napravljene od istog materijala, zbrisano je za nekoliko sati.

Požar je izbio u delu gde su bili naslagani sakupljeni kartoni, ali se zbog vetra koji je duvao u toku te noci, proširio na kartonske udžerice. Ne zna se šta je uzrok požara a Romi negiraju da su sami zapalili svoje domove. Vatrogasci su brzo reagovali ali je naselje, što zbog vremena, što zbog materijala koji je brzo goreo bilo teško ugasiti. Tu noc stanovnici naselja proveli su pod vedrim nebom a pomoc u hrani, preko potrebnim toplim obrocima i odeci stigla im je iz požarevackog Crvenog krsta.

Romi u ovom delu grada žive osam godina a požari manjih razmera vec su se dešavali u ovom naselju . Predsednik Opštine Požarevac, koji je sa saradnicima u utorak obišao zgarište i obecao pomoc, potvrdio je reci koordinatora izbeglih Roma Beriše Ramadanija da se Požare-vljani koji se nalaze u blizini “Karton naselja” nikada nisu žalili na njih.

- Mi nemamo gde da odemo a sada smo i ono malo što smo imali izgubili.Trudimo se da nikome ne smetamo,nismo obrazovani ali ne krademo, radimo sve što možemo a dobijamo i pomoc iz Crvenog krsta. Nemamo gde da odemo, možda nekome i smetamo ali tu smo gde smo. Sada su nam izgorela i dokumenta, pokucstvo, naša sirotinja, kaže Ramadani.

Karton naselje nije od strane Ujedinjenih nacija i UNHCR registrovano kao izbeglicko što dodatno otežava pružanje pomoci. Za smeštaj izmedu utorka i srede Romi su se snašli provevši tu noc u kucama poznanika i rodaka.

Na dogovorima koji su u utorak i sredu održani u Opštini dogovoreno je da se Romi smeste u šatore koji su stigli kao pomoc preko Crvrnog krsta Požarevac, a JKP “Komunalne službe” Požarevac u sredu je rašcišcavalo ovaj prostor kako bi šatori bili što pre postavljeni jer su za proteklu sedmicu najavljivane nešto niže temperature vazduha. Istog dana na ovom prostoru mogla je ponovo da se koristi voda.

Humanitarna pomoc u hrani, vodi i kucnim aparatima stigla je iz fondacije princeze Katarine.

Šatori su, ipak, samo privremeno rešenje, dok ce trajnije morati da obezbedi Opština Požarevac.

T.R.S.

U ORGANIZACIJI ANTITUBERKULOZNOG DISPANZERA I CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

NEŠTO VIŠE O TUBERKULOZI

Kao i prethodnih i ove godine Organizacija Crvenog krsta u Požarevcu i požarevacki Antituberkulozni dispanzer (ATD), aktivno su se ukljucili u akciju obeležavanja 24. marta, Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze, bolesti od koje svake godine u svetu oboli 8 miliona ljudi, a u Srbiji 2500. Tuberkuloza se prenosi putem vazduha, odnosno, kada oboleli od tuberkuloze pluca kašlje, kija, smeje se, bacili tubekuloze se kapljicama raspršuju u vazduh. Osobe u okolini obolelog mogu se zaraziti i ukoliko su u dugom, bliskom kontaktu sa njim i ukoliko im je imunitet oslabljen. Ovogodi-šnja poruka obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze bila je:Pravilno se leci, tuberkulozu pobedi!

Poruka je bila namenjena ljudima koji su oboleli od ove bolesti i kojima je potrebna podrška u njihovom lecenju, svakodnevnom uzimanju terapije.

Zajednicke aktivnosti ATD-a i Crvenog krsta tim povodom bile su: U svim osnovnim školama od 20. do 24. marta na casovima biologije ucenici sedmog i osmog razreda bili su u prilici da saznaju nešto više o tuberkulozi uz odgovarajuci propagandni materijal Crvenog krsta Srbije. Takode, od 20. do 23. marta predstavnici Crvenog krsta Požarevca i ucenici Medicinske škole obišli su deset porodica po preporuci Antituberkuloznog dispanzera i urucili im prigodne pakete. U petak, 24. marta u prostorijama ATD -a ucenicima osmog razreda Osnovne škole “Dositej Obradovic” i aktivistima Crvenog krsta predavanje na temu “Pravilno se leci, tuberkulozu pobedi” održale su doktorke Dušanka Puric, nacelnik ATD i Zorica Slavkovic. Istog dana na istom mestu samo u drugo vreme, obolelima od tuberkuloze o znacaju uzimanja terapije i novinama u lecenju ove bolesti takode su govorile doktorke Puric i Slavkovic.

S.E.

U POŽAREVCU I OKOLINI ZA SMEŠTAJ STARIH LICA

DOM SVE POTREBNIJI

Rešavajuci godinama socijalne probleme svojih sugradana, požarevacki Centar za socijalni rad uocio je tendenciju ubrzanog starenja stanovništa. Podaci iz popisa 2002. godine, naprimer, govore da je od ukupnog broja stanovništva u Opštini, 15,6 posto bilo starije od 65 godina. Porast ukupog broja starih direktno utice na povecanje broja odraslih i starih korisnika socijalne i porodicno pravne zaštite. Sa njima neposredno u Centru za sada rade dva tima: za zaštitu odraslih i starih i za zaštitu materijalno neobezbedenih. Najcešce primenjivani oblici zaštite ovih lica su smeštaj u ustanove socijalne zaštite i starateljstvo. U razlicitim ustanovama su lane bila smeštena 43 lica, a pod starateljstvom 35. I u jednom i u drugom slucaju u pitanju su osobe koje u svojim domacinstvima nemaju one koji bi se o njima brinuli.

Pošto na podrucju požarevacke opštine ne postoji ni jedan institucionalni oblik za zbrinjavanje ostarelih, oni se smeštaju u domove širom Srbije što nije nimalo jednostavno i zbog cinjenice da je nesklad izmedu raspoloživih kapaciteta i realnih potreba sve veci.

Kada se sve ovo zna savim je opravdana inicijativa Centra za socijalni rad, Udruženja penzionera, opštinskog Saveta za brigu o starima, Crvenog krsta i lokalne samouprave da se u Požarevcu izgradi Dom za stare. U nekim planovima se cak kao rok za tu investiciju pominje 2007. godina. Optimizam postoji i zbog cinjenice da je Konceptom razvoja gerontoloških kapaciteta na podrucju Branicevskog okruga, izgradnji Doma za stare u Požarevcu dat prioritet, kao i da je lokalna samouprava vec ponudila tri moguce lokacije na kojima bi se Dom gradio.

S.E.

HALO 92

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Danijela V. (1987) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo u pokušaju. ispred Požarevacke kasarne “Sopot” u ulici Vojske Jugoslavije, 17. 03. 2007. oko 23,00 casa, nakon svade i tuce osumnjiceni je nožem naneo teške telesne povrede maloletnom M.M. (1990) iz Požarevca i to ubodima u predelu stomaka, grudnog koša i nadlaktice a maloletnom N. S. (1990) takode iz Požarevca lake telesne povrede u vidu ubodnih rana grudnog koša, vrata i nadlaktice.

Danijelu je odredena mera zadržavanja u trajanju od 48 sati, i uz krivicnu prijavu predat je istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

HUMORESKA

NEKAKO S PROLECA

Nekako s proleca, sve krene nekako kao nekad i mnogi ljudi se osecaju nekako nikako. Rascvetano cvece i vocke svojim opojnim mirisom omame ljude i neka blaga lenjost uvuce se u svakog coveka i oni se prepuste maštanju i ko zna cemu još! Jedan od tih sanjara kaže da pusti mozak na ispašu, ali bi voleo da to bude na švajcarskim livadama i planinama!

No, ovo je ipak vreme i kada se vrše mnoge predprolecne aktivnosti (mada je prolece kalendarski iliti na papiru pocelo, Baba Marta se još ne da, a i mecka je videla senku) i još uvek nam dosaduje hladna, jesenja kiša, a na planinama pada sneg i zato su mnogi osnovci otišli na rekreativnu nastavu da se tamo grudvaju i sankaju.

U ove pripreme za docek, po mnogima, najlepšeg godišnjeg doba, spadaju i cišcenje dvorišta, bašta, terasa, saksija i ostalih oranica, e da bi se, je l’, ubacilo novo seme u zemlju, a izbacilo dubre iz nje. I u našem gradu je u toku akcija (ne opismenjavanja i špricanja kucica!) velikog cišcenja da bi, koliko-toliko, popravio svoj izgled i dobije status grada, a ne da lici na neki bratski grad u severoistocnom Bangladešu! Po zamisli idejnog tvorca ove, nadasve, kulturne akcije, jer naši gradani nemaju kulturu življenja u gradu i urbanim sredinama, prvo se ima izbaciti iz dvorišta, kuca i stanova kabasti predmeti, pa tek onda sitnije dubre. Dakle, sve one nepotrebne stvari što nam život ne cine lepšim.

Iz jedne kuce, naš sugradanin, koji se medu prvima ukljucio u ovu akciju i shvatio njen znacaj, gurao je kroz vrata svoju zakonitu lepšu polovinu.

- Izlazi i iz kuce, neradnice jedna debela! Samo sediš, jedeš i piješ kafu! Šta ceš mi više kao takva!?

U jednoj zgradi, hodnik je odzvanjao od vike jedne žene.

- Izlazi mi iz stana dubre jedno pijano! Dokle cu više da te izdržavam!?

I u mnogim ustanovama u gradu bi trebalo da se pocisti izbaci dubre na ulicu.

Da li zbog svega toga ili zbog porasta temperature, poceše i cene komunalija i vode da rastu, kao i cena centralnog grejanja. A kad malo bolje ...

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija je raspadnik talenata!

- Naš covek mora da se popne na vrh da bi pokazao koliko je nizak!

- Rodila ga je majka za sve - partije i stranke!

- Na izborima narod glasa, a oni izaberu sebe!

- Srbija je zemlja velikog brata i jedinstva!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Požarevacke opšte bolnice u periodu od 16.03.2007 -23.03.2007.godine u 12 porodaja rodeno je 12 beba 7 devojcica i 5 decaka.

Cerke su dobili: Savic Jelena i Miloš iz Makca, Paunovic Ivana i Ðordevic Zoran iz Velikog Gradišta, Miloševic Tamara i Stanojevic Neša iz Velikog Gradišta, Mitic Danijela i Veselin iz Klenovnika, Kovacevic Sladana i Dragan iz Dušmanica,Vukic Katarina i Saša iz Požarevca, Cicic Olivera i Novica iz Porodina

Sinove su dobili: Jelena Vujin Milosavljevic i Milosavljevic Dragiša iz Požarevca, DŽarije Avduši i Samija Hajriš iz Starog Kostolca ,Šerifi Nadžmija i Berteši Ramadan iz Kostolca,Radu Jonela Florina i Ranko Bešinovic iz Duboke,Stanojevic Nataša i Kostic Nenad iz Požarevca

PETI SUSRETI MLADIH SOLFEÐISTA

SAKE GODINE SVE BOLJE

Prošle nedelje otvoreno je i održano peto po redu takmicenje mladih solfedista. Ove godine ne takmicenju ce ucestovati 108 takmicara iz citave Srbije a po prvi put ce se takmiciti i ucenici iz Bosne i Hercegovine, tacnije iz Prijedora i Banja Luke. Pete susrete otvorio je Zoran Maric direktor Muzicke škole u Požarevcu koji je pozdravljajuci goste i takmicare istakao da je ova manifestacija iz godine u godinu sve masovnija i bolja. Potom se predsednik žirija Slavica Smiljanic Markovic obratila prisutnima i poželela takmicarima puno uspeha na takmicenju koje ce trajati dva dana – petak i subotu.

Potom je u sali Muzicke škole u Požarevcu izveden prigodan program vokalnih solista Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca.Direktor takmicenja Marija Obretkovic je istakla da na takmicenju ucestvuje 29 škola a u konkurenciji su 4 i 5 razredi osnovnih škola i prve i druge godine srednjih škola. Inace takmicenje je otvoreno za posmatranje a prema interesovanju koje je bilo za jucerašnji program za ocekivati je da brojni ljubitelji ove vrste muzike prate program koji ce se odvijati dva dana.

V SUSRETI MLADIH SOLFEÐISTA

MŠ „S. Mokranjac" Požarevac, 23, 24. mart 2007.god.

NAJBOLJI U KATEGORIJI I NAJUSPEŠNIJI UCENICI NAŠE ŠKOLE IV razred OMŠ

1. Daniela Jurišic, „ Petar Konjovic" Sombor, Varga Ilona, prof-98,33 poena

2. Aleksandar Jankeh, „ Stevan Mokranjac" Požarevac, Tatjana Bosic, prof.- 95,66 poena

V razred OMŠ

1. Vuk Popovic, „ Petar Konjovic" Sombor, Varga Ilona- 100_poena LAUREAT

2. Aleksandar Alic, „ Petar Konjovic" Sombor, Nevenka Despotovic-100 poena

3. Jovana Ristic, „ Stevan Mokranjac" Požarevac, Marija Obretkovic, prof.- 97,66 poena

4. Stevan Nikolic, „ Stevan Mokranjac" Požarevac, Marija Obretkovic, prof.- 96,32 poena

I razred SMŠ

1. Lujza Dobrijevic,,, Kosta Manojlovic" Zemun, Miroslava Josifovska, prof.- 98,33 poena

2. Emilija LJubisavljevic, „ Stevan Mokranjac" Požarevac, Katarina Jovanovic, prof.- 97,66 poena

III razred SMŠ

1. Dijana Korolija, „ Davorin Jenko" Beograd, Slavica Smiljanic Markovic, prof.- 100poena LAUREAT

2. Milica Tegeltija, „ Davorin Jenko" Beograd, Slavica Smiljanic Markovic, prof.- 100_poena

3. Saška Marjanovic, „ Stevan Mokranjac" Požarevac, Marija Obretkovic, prof.- 96 poena