Header

ŠESTOMESECNI BILANS POSLOVANJA CENTRA ZA SERVISIRANJE MEDICINSKE OPREME ITALIJANSKE FIRME CP U POŽAREVCU

MOŽDA I POGON MEDICINSKIH APARATA

Italijanska firma CP koja se bavi konsaltingom i promocijom, zahvaljujuci podršci lokalne samouprave, otvorila je prošle godine u Požarevcu, tacnije u prostorijama OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” Centar za servisiranje medicinske opreme. Prvi korak u radu Centra bio je obuka neophodnih kadrova za te poslove. Obukom su bila obuhvacena 22 polaznika od kojih je petoro kasnije obucavano u Italiji, o trošku firme. Od avgusta prošle godine u Centru radi petoro radnika od kojih je cetvoro servisera. Šestomesecni ucinak ove malobrojne ekipe bio je tema razgovora predstavnika firme Karmela Markucija i celnika požarevacke Opštine Dušana Vujicica i Zvonka Blagojevica. Na sastanku je izraženo obostrano zadovoljstvo radom Centra u kome je, prema recima Markucija u prošloj godini servisirano 190 medicinskih aparata što je posao vredan dva i po miliona dinara. Kada se tome pridodaju i popravke obavljene u januaru i februaru ove godine, ukupan broj servisiranih aparata, od osnivanja Centra do danas je 230. Tom opremom se sada, bez problema služe u svim zdravstvenim ustanovama Branicevskog okruga, a do pre nekoliko meseci ona je bila, maltene otpisana.

- Saradnja naše firme i lokalne samouprave u Požarevcu urodila je plodom, efekti su vidljivi i sada bi takav isti projekat želele da realizuju i druge sredine u Srbiji. Imamo cak 60 zainteresovanih ali, nažalost pilot projekat iz Požarevca u koji smo mi uložili 150 hiljada evra nemoguce je sprovesti u svim tim opštinama jer su za to potrebni posebni uslovi. Mi smo izriciti-slicne projekte realizovacemo samo tamo gde nam se obezbede onakvi uslovi kakvi su nam obezbedeni ovde u Požarevcu. Za sada je najizvesnije da ce to biti u Svilajncu gde nam je predsednik Budimirovic obecao nešto slicno na pocetku kao što smo imali i u Požarevcu...Samo što ce nam sada biti daleko lakše jer osposobljeni kadrovi iz Požarevca obucavace potencijalne servisere iz Svilajnca. Ne moramo za to da dovodimo strucnjake iz Italije. Posebno bih naglasio da nam je želja da ovaj projekat uspešno predstavimo i da on zaživi na Kosovu i Metohiji, rekao je Karmelo Markucio najavljujuci mogucnost otvaranja u Požarevcu i jednog pogona za konstrukciju i proizvodnju malih medicinskih aparata. U Zdravstvenom centru su izrazili spremnost da u Bolnici obezbede prostor za te namene, a i lokalna samouprava nema ništa protiv da se i taj projekat italijanske firme CP realizuje na ovim prostorima pa je u skladu sa tim spremna da pruži svu neophodnu pomoc i podršku.

- Kada je ovaj Centar pocinjao sa radom naša je prevashodna želja bila da u njemu zaposlimo mlade ljude koji su tada bili nezaposleni. Prijatelji iz Italije su u ovaj program dosta uložili, mi smo toga svesni, ali se nadamo da im se trud isplatio i da oni nisu na gubitku u ovom poslu. Posebno nam je drago što su, evo, spremni da ponude i drugi program, lokalna samouprava ce ga svakako podržati i pomoci da se i on realizuje uspešno kao i ovaj prvi, rekao je Dušan Vujicic.

S.E.

RUKOVODSTVO OPŠTINE POŽAREVAC U JNP "REC NARODA"

“REC NARODA” - REC SVIH GRAÐANA

Predsednik i zamenik predsednika Opštine Požarevac Dušan Vujicic i Zvonimir Blagojevic u društvu LJube Brajkovica, Požarevljanina koji živi u Becu, donatora hora “Barili”, posetili su u petak Javno novinsko preduzece “Rec naroda”.

- “Rec naroda” ima tradiciju dugu 63 godine i trudi se da bude aktuelan, savremen medij i prosledi sva dešavanja u našoj i drugim opštinama Branicevskog okruga. Informacije koje prenosi naš list dostupne su gradanima koji žele da vide šta predstavnici lokalne samouprave cine a koriste i lokalnoj samoupravi koja je voljom naroda postavljena da vrši vlast u Opštini. Formirali smo i sajt koji je do sada posetilo dvanaest hiljada ljudi. Na taj nacin i naši zemljaci u dijaspori mogu da dodu do informacija iz svog zavicaja. Mi smo od prošle godine, odlukom Skupštine Opštine , samostalno preduzece. imajuci u vidu da je proces privatizacije trebalo da bude okoncan u toku 2006. godine.Poslovnu 2006. završili smo veoma uspešno na zadovoljstvo svih naših radnika i rukovodeceg kadra. To je uspeh svih nas, novinara, marketinga,saradnika i rukovodstva. Nastojacemo da i dalje informišemo gradane, pratimo rad lokalne samouprave kao što to sada radimo u akciji koju je pokrenulo rukovodstvo Opštine za dobijanje statusa grada, rekao je Ilija Dimitrijevic, direktor i glavni i odgovorni urednik “Rec naroda”.

Siniša Ristic, odgovorni urednik “Rec naroda” najavio je nove rubrike u nedeljniku i naglasio da je cilj da list bude citan u gradu i selu.

- Od ovog broja krecemo sa feljtonom “Stari zanati”, Kostolac ce imati svoju stranu. Ne želimo nikoga da zanemarimo, ni Požarevac niti druge opštine u Okrugu. Namera i želja nam je da ono što jeste bude u novinama bez novinarskog stava, da novina bude novina svih stranaka. Neki pokazatelji, kao što je manja remitenda, govore da smo u tome uspeli. Mnogi brojevi, kao i novogodišnji, prodati su skoro u potpunosti. Imamo i izdavacku delatnost, do sada smo objavili tri knjige, o Milivoju Ilicu, lokalnoj samoupravi i duhovnu “Prosvetli me gospode”. Imamo nameru da tu delatnost nastavimo jer je to jedan od nacina da “preživimo”.

- Drago mi je što je “Rec naroda” kvalitetno i domacinski poslovalo u toku prošle godine te da su meduljudski odnosi u firmi stabilni. Tokom citanja lista stekao sam utisak da izveštavate objektivno i da radite u interesu svih gradana i osnivaca. Lokalna samouprava ce, kao i do sada pružati pomoc u granicama svojih mogucnosti, rekao je predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic.

Zamenik predsednika Opštine mr Zvonimir Blagojevic konstatovao je da je “Rec naroda “ respektabilno glasilo.

- Obzirom na dugu tradiciju to je ocekivano ali moramo odati priznanje i poslovodstvu koje se trudilo da unapreduje uredivacku politiku . Bitno je što se ne zadovoljavaju postignutim vec nastoje da obezbede bolji kvalitet. Primetno je da su više ukljucene i druge opštine iz Okruga. nadam se da ce predstojeca privatizacija imati prave efekte i mislim da bi bilo dobro da konzorcijum zaposlenih preuzme list, jer bi to bio najprirodniji sled dogadaja, s tim što ce i lokalna samouprava na posredan i neposredan nacin podržavati ovu kucu, rekao je Blagojevic.

- Rad “Rec naroda” je profesionalan i zato je “osuden” na uspeh i to raduje kako ljude u zemlji tako i u inostranstvu.Gde god živeli dišemo duhom naše zemlje, naše vere i našeg naroda. Jako sam pocastvovan što sam ovde i u mogucnosti da kroz hor “Barili” doprinesem Opštini Požarevac, rekao je Brajkovic.

T.R.S.

STRUCNI SAVET EPS-a USVOJIO STRATEGIJU DUGOROCNOG RAZVOJA KOSTOLACKOG UGLJENOG BASENA

OVERENA KONCEPCIJA VELIKI IZAZOV

Strucni savet Elektroprivrede Srbije nedavno je usvojio strategiju Dugorocnog razvoja kostolackog ugljenog basena koju su izradili profesori Rudarsko geološkog fakulteta iz Beograda kojom su jasno definisani pravci i ciljevi daljeg razvoja, kao i rokovi za njenu realizaciju. Dugorocno gledano, prema usvojenom dokumentu za površinski kop Drmno kao okosnicu proizvodnje uglja, do 2009. godine treba obezbediti neophodne uslove za ostvarivanje godišnje proizvodnje od devet miliona tona uglja.

Ono što je i strucni tim Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac vec najavio na januarskoj konferenciji za novinare, od 2012. godine treba ocekivati da ce jedini površinski kop u kostolackom ugljenom basenu biti osposobljen za proizvodnju od dvanaest miliona tona uglja godišnje. Samim tim stvaraju se i realne predpostavke za izgradnju još jednog bloka od 350 megavata na lokaciji sadašnje termoelektrane Kostolac B, jer na osnovu utvrdenih rezervi uglja ležišta kopa Drmno, njegova eksploatacija je procenjena na pet narednih decenija.

Kako je u ekonomskom smislu realizacija usvojene strategije prihvatljiva, prva faza realizacije razvoja površinskog kopa Drmno otpocela je ugovaranjem novog jalovinskog sistema koji ce biti montiran tokom naredne dve godine. Odmah potom usledice modernizacija i revitalizacija rudarske opreme koja ce sa kopa Cirikovac biti preseljena na kop Drmno . Ovim putem sa mnogo manje sredstava obezbedice se potrebna rudarska mehanizacija za ostvarivanje planirane proizvodnje od dvanaest miliona tona lignita godišnje.

Ono što je svakako važno istaci, strategijom razvoja predviden je i nastavak istražnih radova zapadnih granica kostolackog ugljenog basena jer se procenjuje da na ovom lokalitetu ima više od 800 miliona tona rezervi uglja. Od ovih radova ocekuje se i odgovor na pitanje da li je, i na koji nacin eksploatacija uglja zapadnog ležišta kostolackog ugljenog basena ekonomski isplativa.

M. K.

INICIJATIVA DUŠANA VUJICICA, PREDSEDNIKA OPŠTINE POŽAREVAC

POŽAREVCU STATUS GRADA

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic nedavno je pokrenuo inicijativu da Požarevac dobije status grada, jer je to na ukupnu dobrobit svih gradana.Inicijativu su osim velikog broja gradana oberucke prihvatili i Vladika Branicevski gospodin doktor Ignjatije Midic, svi narodni poslanici u novoizabranoj skupštini Srbije, javni, kulturni i sportski radnici.

Da bi inicijativa bila oživotvorena predsednik Dušan Vujicic uputio je pismo Vladi Srbije. Danas donosimo drugi deo tog pisma u celini.

INICIJATIVA ZA IZMENE I DOPUNE

Zahvaljujuci svom geografskom položaju i kulturnom nasledu, Požarevac predstavlja znacajan turisticki centar. Dobre komunikacije i blizina Dunava pružaju povoljnu priliku da kulturna baština požarevackog kraja bude dostupna i stranim turistima. Ovde se misli na svetski poznat lokalitet Viminacijum, do koga se lako dolazi. Pored Viminacijuma važno mesto zauzima i Margum, takode na Dunavu, kao i Todiceva crkva na mestu nekadašnjeg grada Braniceva.

U Požarevcu postoji i ergela LJubicevo u kojoj se i danas gaje rasni konji, a njihove uspehe na brojnim takmicenjima predstavlja sala trofeja. Zbog tradicije konjarstva u našem gradu se još uvek mogu videti brojni fijakeri.

Turizam i sport

U samom gradu turiste prvo privuce Narodni muzej i Galerija Milene Pavlovic Barili. Na brdu Tulba, sa koga se vidi citavo Veliko Pomoravlje i deo Podunavlja, nalazi se Etno-park, svojevrstan muzej seoskog graditeljstva 19. veka, kao i Spomen park posvecen Požarevackom miru. Turisticku ponudu Požarevca možemo dopuniti razgledanjem Muzeja kulturne istorije, tj. postavku primenjene umetnosti i Kuce Dobrnjcevih sa postavkom iz sredine 19. veka.

Na istom uzvišenju, samo u drugom delu grada, nalazi se Cacalica, poznato požarevacko šetalište sa više spomen obeležja. Medunarodni znacaj ima spomen kosturnica posvecena ruskim vojnicima poginulim u vreme oslobo-denja istocne Srbije. Na cacalici se nalazi Eko-dom, sa više objekata od drveta.

Znacajno mesto u turistickoj ponudi grada zauzima Saborna crkva sa starim i novim eparhijskim dvorom. U novom je sedište Branicevske eparhije, a u starom je danas smeštena Komanda garnizona Vojske Srbije.

Ispred zgrade Nacelstva, u središnjem delu parka, nalazi se spomenik knjazu Milošu Obrenovicu. Mali broj srpskih gradova, ako izuzmemo Beograd, ima pocast da u njemu bude podignut spomenik jednog vladara, a treba naglasiti i cinjenicu da se radi o osnivacu novovekovne srpske države.

Za veliki broj turista Požarevac ima i dovoljno smeštajnog kapaciteta, kao i brojne restorane u kojima rade iskusni majstori domace kuhinje. U ovim restoranima se pored dobre hrane može naici na dobru i raznovrsnu muziku.

Od velikog znacaja za Požarevac je i sportski aerodrom u Kostolcu na koji uspešno slecu manji avioni i helikopteri, ne samo radi sportskih aktivnosti, nego sve cešce i radi efikasnijih privrednih kontakata.

Grad Požarevac je po svim parametrima sportski grad. To potvrduje njegova izuzetna sportska prošlost, njegova sada-šnjost, kao i buducnost. Sve znacajne sportske oblasti zastupljene su u Opštini Požarevac i to fudbal, odbojka, rukomet, košarka,tenis, borilacke veštine, atletika i gimnastika, sportski ples, nauticki i vazduhoplovni sportovi, auto-moto sport, kuglanje, plivanje, brojna sportska udruženja i savezi i sl. i u muškim i u ženskim ekipama.

Grad poseduje zavidnu sportsku halu sa otvorenim bazenom, kao i istim reprezentativnim objektom u Kostolcu i cetiri znacajna fudbalska terena, brojne terene za male sportove, dve balon sale za mali fudbal i tenis, a skoro sve osnovne i srednje škole poseduju prave sportske sale u kojima se odvijaju sva sportska profesionalna i amaterska takmicenja, pocev od opštinskih do republickih pa i evropskih rangova. U planu je izgradnja zatvorenog bazena i klizališta. Na brdu Tulba, u okviru Internata srednje Poljopri-vredne škole, postoji omladinski košarkaški trenažni centar Košarkaškog saveza Srbije, kao i medunarodna likovna kolonija koja se održava svake godine.

Prostorni plan Republike Srbije kao strateški razvojni dokument za period do 2010. godine, utvrduje Opštinu Požarevac kao Regionalni centar sa gravitacionom zonom koja pokriva teritorije opština Veliko Gradište, Golubac, Kucevo, Žabari, Žagubica, Petrovac i Malo Crnice sa 253.492 stanovnika, na osnovu popisa iz 1991. godine.

Razvoj Požarevca

U skladu sa ciljevima prostornog plana Republike Srbije i Regionalnog prostornog plana Branicevskog okruga, predvideno je:

1. Jacanje regionalne uloge Požarevca, u vezi sa demetropolizacijom Beograda i znacice izvestan stepen „emancipacije” Požarevca u odnosu na metropolitenske funkcije Beograda;

2. Razvoj Požarevca kao velikog centra sa industrijskim slobodnim zonama. Požarevac se nalazi u pojasu intenzivnog razvoja. Podrucje opštine Požarevac predstavlja okosnicu teritorijalnog razvoja industrijskog centra Branicevskog okruga zbog brojnih i lokacionih prednosti i to: postojecih proizvodnih kapaciteta, kvalifikovane radne snage, infrastrukture, raspoloživih lokaliteta, povoljnih lokacionih karakteristika za smeštaj industrije, blizine tržišta i sirovinskih podrucja i dr.. Postoje mogucnosti lokacije proizvodnih pogona industrije, proizvodnog zanatstva i drugih objekata u okviru industrijske zone sa velikim neiskorišcenim prostorom u Požarevcu. Osnovni pravci razvoja privrede Regionalnog centra Požarevac bice industrija, poljoprivreda, turizam i druge delatnosti.

3. Razvoj Požarevca kao regionalnog robno-transportnog centra koji se nalazi na magistralnim pravcima železnickog, drumskog i vodnog saobracaja. Predvida se izgradnja putne i železnicke infrastrukture kroz Požarevac kao veza sa koridorom 10 u Srbiji i koridorom 4 u Bugarskoj dužine 190 km. U neposrednoj blizini Požarevca nalazi se sportski aerodrom koji je predviden za dalji razvoj, kao i za razvoj privrede i turizma, s obzirom da danas slecu manji avioni i helikopteri. Gradsko naselje se neposredno oslanja na auto-put Koridor 10, u toku je igradnja gasovoda Mala Krsna-Požarevac-Ostrovo i Požarevac-Kucevo kroz Stig. Požarevac je poštanski centar Branicevskog okruga, kao i internet cvor.

4. Razvoj meduregionalnog sistema za snabdevanje stanovništva vodom, izgradnjom visoke brane za vodosnabdevanje na reci Mlavi u Gornjackoj klisuri, izgradnjom fabrike za precišcavanje vode.

5. Dalji razvoj grada Požarevca kao administrativnog centra, centra kulture, zdravstvene zaštite, obrazovanja (posebno visokog), sporta, turizma, razvoj integracija informatike, itd. Požarevac je sedište Okružnog suda, Trgovinskog suda, BIA, Vojnog garnizona i dr. Sedište je Branicevske eparhije. Požarevac kao regionalni centar ima Biblioteku, Istorijski arhiv, Narodni muzej, Galerije, Fondove i Fondacije, Etno park, sedište je Regionalnog centra za talente, ustanova srednjeg i visokog obrazovanja i Regionalne privredne komore. Požarevac ima, u oblasti fizicke kulture, Sportsko-rekreativni centar, sportske terene u okviru samog gradskog naselja.

6. Dugorocni razvoj Požarevca kao turisticke zone i nacionalnog centra. Predvida se razvoj:

- turizma, rekreacije i zabave na vodi,

- seoskog turizma,

- gradskog turizma,

- tranzitnog turizma,

- verskog turizma (manastiri: Zaova, Rukumija, Bradaca, Nimnik,

Sestroljin, Tumane, Gornjak i dr. )

- banjskog turizma ( Banja „Ždrelo” u Opštini Petrovac, na 45 km od Požarevca).

Turisticka regija „Beli bagrem» na 30 km od Požarevca i „Vinci” na 50 km od ovog grada, oznacena je kao regija nacionalnog ranga sa vodecim aktivnostima letnje rekreacije i posebnim uslovima razvoja u vikend izletnickoj zoni.

Izneti pokazatelji ukazuju da Opština Požarevac nesporno predstavlja ekonomski, administrativni, geografski, kulturni, istorijski i prirodni centar šireg podrucja, a brojni i ekonomski i istorijski i geografski razlozi cine opravdanim zahtev da Opština Požarevac bude utvrdena u statusu grada. Opština Požarevac je i kadrovski i organizaciono osposobljena da u potpunosti, efikasno i strucno obavlja sve poslove iz postojece nadležnosti lokalne samouprave, kao i poslove koji premašuju okvire sadašnjih nadležnosti.

Stoga ocekujemo da ce Vlada Republike Srbije uvažiti ovu inicijativu i u konacnom tekstu Predloga Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije uvrstiti Opštinu Požarevac u predlog za dobijanje statusa grada.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

BICE RODNA GODINA

Ozima pšenica koja je ove godine na podrucju Branicevskog okruga posejana na oko 25.000 hektara trenutno se nalazi na kraju faze bokorenja, tako da se uskoro ocekuje pocetak vlatanja što se moglo primetiti na pojedinim parcelama. S obzirom da je ovu godinu karakterisala jako blaga zima sa prosecnim temperaturama iznad višegodišnjeg proseka, druga faza kaljenja je bila prekinuta tako da su biljke samim tim manje otporne na niske temperature kojih na svu srecu nema pa shodno tome nema nikakvih oštecenja na pšenici. Inace, zbog temperaturnih uslova pšenica koja je posejana u kasnijim rokovima setve takode se nalazi u fazi punog bokorenja, kao i pšenica posejana u optimalnim rokovima.

“Što se tice setve jarih kultura ona bi trebala da bude završena do pocetka marta. Od jecmova na raspolaganju su: Pek, Dunavac i Dinarac, a setvena norma je 200 kilograma po hektaru. Poljoprivredni proizvodaci koji nisu obavili osnovno dubrenje treba to da ucine sa 200 kg/ha NPK dubriva, a prihranjivanje sa 100 kilograma kana po hektaru. Inace, do pocetka marta potrebno je završiti prihranu ozime pšenice i drugih ozimih strnih žita i to kanom ili ureom. Ukoliko nije uradena kontrola plodnosti zemljišta može se koristiti urea u kolicini od 200 kg/ha ili 300 kg kana. Što se vremena prihrane tice, najpre treba prihranjivati one useve koji su u boljoj kondiciji, a to su usevi posejani u ranijim rokovima setve, jer je njima azot jako potreban”, istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

Proizvodaci bi trebalo da obave i zatvaranje brazdi kako bi sprecili gubitak vlage iz površinskih slojeva zemljišta koja je neophodna za inicijalne faze razvica jarih kultura, obzirom da trenutno izostaje akumulacija zimske vlage u zemljištu. Kako ce se obaviti setva jarih kultura i kakvo ce biti nicanje zavisi od kolicine padavina i vremenskih uslova, jer treba naglasiti da se ocekuje sušna godina. Sada bi trebalo obratiti pažnju i na zaštitu lucerke od korova i prihranjivanje.

D. Dinic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (6)

KOME JE POTREBAN ZADRUŽNI SAVEZ?

Zadružni savez je asocijacija zadruga kao što je Privredna komora asocijacija preduzeca. Zadruge samo zajedno, na lokalnom nivou a narocito na nivou države, mogu biti respektivna snaga koju ce drugi partneri uvažavati.

Danas se ne može reci da Zadružni savez ima moc i uticaj o koji se ne smeju oglušiti ni lokalna samouprava, ni država, ni preradivaci, trgovci, bankari... Zašto? Suviše je dugo trajao period podcinjavanja zadruga lokalnim centrima moci umesto seljacima, tacnije clanovima zadruga. Posledice su mnogobrojne, a jedna od njih je da su seljaci izgubili poverenje u zadrugu i nisu spremni da stanu iza zadružnih inicijativa.

Danas se situacija menja na bolje. Lokalni centi moci nemaju uticaja na zadruge, kako na njihovu delatnost tako i na njihovu kadrovsku politiku i drugo. Medutim, tu prazninu u nametanju uticaja nisu iskoristili oni kojima je tu bilo mesto oduvek - poljoprivrednici clanovi zadruge. Prakticno, sem casnih izuzetaka, zadruga je prepuštena direktoru i strucnoj službi...

Da bi Zadružni savez opet postao ozbiljan partner za velike pregovarace, mora se najpre uspostaviti veza zadrugara i zadruge, a zatim zadruga sa Zadružnim savezom. Sa takvom podrškom bilo bi moguce uticati na zakonodavnu i izvršnu vlast, na propise i njihovu primenu, na tržište i cene, ponašanje otkupljivaca itd. Primera radi, letos, kada se znalo da pšenice nema, a znalo se da ekonomska cena pšenice svakako nije 6 i 7 dinara, Zadružni savez je apelovao da se pšenica ne prodaje vec da se obrazlaže argumentovano cena od 11 i 12 dinara za kilogram, tim pre što je iz uvoza dopremljena vec imala cenu od 13 dinara! Da smo bili povezani, da smo verovali jedni drugima, dobili bismo pravicnu cenu a ne „socijalnu”...

Zadružni savez cini napore da povrati poverenje seljaka u zadrugu, popravljajuci odnos zadruge tj. njene strucne službe prema zadrugarima. Pored ostalog, i da se seljaci vrate u upravu zadruge i zaista pocnu da odlucuju o njoj.

Ne cekajuci bolje dane, odnosno iduci im u susret, Zadružni savez je na usluzi zadrugama i seljacima, kako bi ovi ostvarili svoj ekonomski interes iz poljoprivrede. Pored opšteg zastupanja pred državnim i drugim organima, u Komori i slicno, Zadružni savez u Požarevcu je razvio savetodavnu i saradnicku aktivnost. Narocito se ona ispoljava u organizacionoj, pravnoj i finansijsko-racunovodstvenoj pomoci.

U proteklih nekoliko godina mnogo poljoprivrednika je prošlo kroz prostorije Zadružnog saveza. cesto tražeci uputstvo, savet i slicno. Ali, ne malo poseta seljaka odnosilo se na inicijativu za formiranjem „svoje” poljoprivredne zadruge, ili svog udruženja poljoprivrednika, što strucna služba Zadružnog saveza radi brzo, strucno i uz simbolicnu nadoknadu. Dolaze ljudi i da bi im se pomoglo da popune prijavu za registraciju svog poljoprivrednog gazdinstva, za podnošenje zahteva za kredit ili potsticajna sredstva iz agrarnog budžeta.

Mišljenja smo da danas Zadružni savez opravdava postojanje, a narocito ce to biti sutra, kad se povrati poverenje i seljaci umesto podozrenja poklone poverenje zadruzi i Zadružnom savezu da se ovi izbore za zajednicke interese.

Bogdan Živanovic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA: DRAGOSLAV MILOVANOVIC IZ PETKE

NEMA GARANCIJA DRŽAVE

Dragoslav Milovanovic iz Petke je poljoprivredni proizvodac koji se bavi ratarskom i stocarskom proizvodnjom. Poseduje 12 hektara obradive površine, a setvena struktura je sledeca: 2 hektara pšenica (Rodna 5), 1 hektar jecam (NS 313), 1 hektar tritikale, 2 hektara suncokret (NS 111), 3 hektara lucerka i 4 hektara kukuruza. Za obradu koristi osnovnu mehanizaciju: traktor, tanjirace, setvospremac, plugove, prikolicu.

U svojoj štali Dragoslav trenutno ima cetiri rasne krave tipa simentalac, dve junice i dva teleta, a doskora je posedovao cetrnaest grla. Dnevno jedna krava daje 28 litara mleka i one su više puta dobijale nagrade na opštinskim i regionalnim izložbama.

“Posle nesporazuma sa mlekarom zbog drasticnog skidanja masne jedinice, svo mleko koristim za proizvodnju sira koji plasiram u Kostolcu, a dosta ga kupuju i ljudi koji rade u inostranstvu. Nedeljno proizvedem 20 do 25 kilograma sira, a trenutna cena iznosi 180 do 200 dinara. Što se svinjarstva tice posedujem šest priplodnih krmaca, a nekada sam imao dvanaest. Saradujem sa Centrom za osemenjivanje iz Velike Plane. Što se cene svinja tice one je veoma niska i trenutno iznosi 70 dinara za svinje do 100 kg, dok one koje su težine preko 200 kg imaju cenu 55 do 60 dinara. Nas poljoprivrednike najviše pogada to što prilikom pada cene našeg proizvoda, ne dolazi do pojeftinjenja koncentrata i finalnog proizvoda u mesari. Po meni prihvatljiva cena za tovni materijal je 90 dinara. Veoma bitno bi bilo da postoji normalno tržište kako bi sva proizvedena roba bila i otkupljena. Što se kredita tice još uvek ih ne koristim, jer još uvek ne postoji stabilno tržište i garancija države da ce sve biti otkupljeno po ceni koja omogucava normalno funkcionisanje gazdinstva”, istice izmedu ostalog Dragoslav Milovanovic.

D.Dinic

U DOLINI PEKA I DUNAVA

NICU PLASTENICI

VELIKO GRADIŠTE.- Na plodnim oranicama u opštinama Veliko Gradište i Golubac uveliko je pocelo podizanje plastenika za proizvodnju ranih papricica,paradajza,krastavaca i drugog povrca.Racuna se da ce ove godine iz toplih leja pored obala Peka i Dunava sa blizu tri hiljade hektara,pijacama širom Srbije,biti isporuceno blizu sto vagona raznog povrca. Povrtari Braniceva, Tribroda, Carevca, Kusica, Šuvajica, Vinaca, Donje Kruševice... isticu da je topla zima povoljno uticala na ,,zelenu industriju''i ocekuju da ova godina bude bericetna u proizvodnji ranog povrca.

- Ovde se radi tokom cele godine. Rasad je vec stigao i kada otopli sledi pikiranje. Ako vremenski uslovi budu povoljni rano povrce iz moje bašte bice spremno za tržište vec u maju mesecu.Angažovana je cela porodica i svako zna svoj posao.Ono što brine nas proizvodace povrca a to je ,,nekotrolisani uvoz'' iz inostranstva,što ce umanjiti prodaju,a ujedno i profit,kaže Slavoljub Miljkovic iz Tribroda kod Velikog Gradišta.

MR ZVONIMIR BLAGOJEVIC, ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE POŽAREVAC

STATUS GRADA - POLITIZOVAN

- Sem broja stanovnika Opština Požarevac ispunjava sve uslove za dobijanje statusa grada

- U 2007. nastavak kapitalnih investicija

Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika Opštine Požarevac najavio je nastavak svih krupnih investicija zapocetih u 2006. godini i objasnio pokretanje novih inicijativa kao što je ona o dobijanju statusa grada.

- Upucen je dopis Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da i Opština Požarevac dobije status grada jer su tri opštine koje imaju manje od sto hiljada stanovnika, kao i Požarevac, predložene za dobijanje tog statusa. Požarevac zaslužuje po mnogim osnovama da dobije status grada, jer spada u jednu od retkih opština koja ima dva grada u svom sastavu, Požarevac i Kostolac. Požarevac je bio prestonica u vreme Obrenovica a postoji još niz istorijskih, ekonomskih i kulturnih cinilaca koji zaslužuju da budu uzeti u obzir pri odlucivanju o statusu grada. Ono što nije dobro je to što se ovo pitanje politizuje. Pred izbore ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Loncar obecavao je da ce Požarevac dobiti status grada, što nije jasno, jer ne može da se obecava bilo šta ukoliko se ne ude u kriterijume i merila. Nakon toga, funkcioner iste stranke Miloš Aligrudic izjavio je da Požarevac ne može da dobije status grada dok se u njemu ne dogode demokratske promene, što je samo po sebi antidemokratski i protivurecno. Promene ce doci kada to gradani budu želeli ali to ne bi trebalo da utice na status grada,kaže Blagojevic i dodaje da Požarevac, sem broja stanovnika, nema drugih smetnji za dobijanje statusa grada.

- Tacno je da Požarevac nema sto hiljada stanovnika, ali kako taj kriterijum ne ispunjavaju još tri opštine predložene za dobijanje novog statusa, onda taj razlog “pada u vodu”. Na podrucju severoistocne Srbije nema nijedne opštine koja je predložena za dobijanje statusa grada, što je neprirodno i neprihvatljivo. Ipak, u ovom trenutku nemamo pravog sagovornika po tom pitanju zbog procesa formiranja Vlade, a sve aktivnosti zamrznute su zbog pregovora oko Kosova koji se održavaju u Becu. Ne verujem da ce odluke od posebnog znacaja biti donete dok se ne razjasne ova važna državna pitanja, kaže Blagojevic.

Poslovi zapoceti u prethodnoj godini nastavljaju se. Protekle godine mnogo se polemisalo o gasifikaciji, projektu koji bi trebalo da omoguci lagodniji život mnogim Požarevljanima. Uprkos brojnim primedbama iznetim od strane opozicije u Skupštini Opštine Požarevac sa ovim projektom nastavlja se u 2007. U toku je prikupljanje potrebne dokumentacije

- Potrebno je pripremiti izvod iz Generalnog urbanistickog plana i stratešku procenu o uticaju na životnu sredinu. Nakon toga, pocetkom gradevinske sezone krenuce se sa prvim radovima a dosta toga zavisice i od izgradnje magistralnog gasovoda od Male Krsne prema Ostrovu, najavljuje zamenik predsednika požarevacke opštine i dodaje da ce u tekucoj godini biti nastavljena i izgradnja obilaznice prema Kostolcu, koja je zapoceta prošle godine.

Problem koji je nastao,kada je rec o ovom poslu, tice se zatvaranja finansijske konstrukcije. Naime, Privredno društvo “TE-KO” Kostolac trebalo je da finansira polovinu od 105 miliona dinara ( 52,5 treba da uloži i Opština), ali za sada nema potvrde da ce se to realizovati. Ostatak od 225 miliona dinara trebalo bi da “pokrije” Republika. Zvonimir Blagojevic kaže da ce nastali problem biti rešen a zapoceti posao završen jer je od velikog znacaja za oba grada požarevacke opštine.

Meduregionalna deponija

Primarni problem Požarevca je pitanje vodosnabdevanja. 2006. godinu obeležila je i privremena zabrana korišcenja vode za pice iz požarevackog vodovoda zbog povecanog nivoa nitrata.

- Radice se na poboljšanju izvorišnih kapaciteta kopanjem još dva bunara na podrucju izvorišta “Kljuc” obzirom da je problem u dovoljnim kolicinama vode za pice, a uz to u ovoj godini bice nastavljeni radovi na kraku vodovoda prema Dragovcu tj. njegovom nastavku prema Živici.

Požarevacko rukovodstvo, u protekloj godini, bavilo se i rešavanjem pitanja odlaganja otpada. Krenulo se sa idejom izgradnje fabrike za preradu otpada, od cega se kasnije odustalo. Mnogo održivija je, kažu, ideja o izgradnji meduregionalne deponije za Smederevo, Kovin i Požarevac.

- Da bi se bolje upoznali sa ovakvim sistemom odlaganja otpada nedavno smo u Ceškoj obišli deponiju potencijalnog partnera, kompanije “ASA”, koji bi trebalo da se javi na konkurs koji ce biti raspisan. Trenutno se raspitujemo o tome kako su tenderi izgledali u drugim sredinama kao što su Kikinda, Leskovac i Lapovo. Od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine za ove svrhe odobreno je 120 miliona dinara koji moraju da se utroše u toku ove godine. Zato cemo ubrzati aktivnosti i pokušati da u narednim mesecima pokrenemo medunarodni tender za odabir strateškog partnera. Vrednost cele investicije bice izmedu 4 i 5 miliona evra ali ce se tacan iznos znati tek nakon završetka konkursa. U meduvremenu moramo utvrditi konacan broj opština koje bi trebalo da se ukljuce u zajednicki projekat. Nacionalna startegija upravljanja cvrstim komunalnim otpadom predvida da osim ove tri opštine budu ukljucene i ostale opštine iz Branicevskog okruga, sem Žagubice, ali su pojedine opštine pocele aktivnosti na ovom polju sa drugim firmama. Mi smo ih obavestili o našim planovima te oni koji su zainteresovani trebalo bi da se ovih dana izjasne. Tek tada znacemo neophodne kapacite deponije, kaže zamenik predsednika požarevacke opštine.

U 2007. ocekuje se i nastavak radova na kanalizacionoj mreži, izgradnji kljucnih kolektora koji su predvideni u programu Direkcije za izgradnju. Radice se i na izradi putne mreže koja je u dosta lošem stanju . Ocekuje se nastavak puta Batovac-Brežane, puta prema manastiru Rukumija, obilaznicama, od ženskog zatvora do Petlje, pravac prema Zabeli do Petlje i niz drugih ulica. Poplocavanjem ce biti uredena i druga strana Kosovske ulice.

- Ocekujemo dosta radova u okviru Fonda za razvoj u kome ce se prema procenama nalaziti oko 60 miliona dinara. Konkurs ce biti zatvoren 2. marta nakon cega ce biti razmatrani zahtevi javnih preduzeca i mesnih zajednica o raspodeli sredstava i njihovom utrošku za izgradnju odredenih infrastrukturnih objekata.

Požarevacki turizam ima buducnost

Što se razvoja turizma tice od Evropske Agencije za rekonstrukciju i razvoj Požarevac tj. požarevacki muzej prošle godine dobio je 400.000 evra. 250 hiljada predvideno je za uredenje etno-sela na Tulbi i prezentaciju Požarevackog mira a 150 hiljada planirno je za ulaganje u novu postavku Muzeja.

- Ocekujemo da cemo po tom pitanju u ovoj i narednim godinama dobiti još sredstava. Požarevac je to zaslužio i mislim da cemo biti praceni i po drugim projektima kad je u pitanju turizam. Iako projekat Viminacijum vodi tim na celu sa profesorom Koracem, u okviru Arheološkog instituta Srpske akademije nauka, taj lokalitet nalazi se na našoj teritoriji. Iz budžeta za njega izdvajamo dva miliona dinara jer smatramo da je od velikog znacaja za zajednicu sa obzirom da se na Viminacijumu planira niz pratecih objekata, do onih sa smeštajnim kapacitetima koji bi trebalo da prihvate turiste na duže vreme. Po pitanju tog projekta ocekuje se znacajna materijalna podrška i od medunarodnih fondova jer su Viminacijum posetili americki, ruski i nemacki ambasador. Mislim da je to jedan od najznacajnijih potencijala Opštine.Ja cesto kažem da pored rudnika uglja nice rudnik zlata, kaže Blagojevic i dodaje:

- Kada govorimo o turistickim potencijalima tu je i LJubicevo. Nedavno smo imali medijsku posetu LJubicevu, akciju “LJubav za LJubicevo” a organizovacemo i likovnu koloniju, takode tematski opredeljenu za LJubicevo.To je ipak, mala pomoc . Trudimo se da LJubicevu obezbedimo vecu podršku u smislu investiranja i stvaranja velikog turisticko-sportskog kompleksa kako je to projektima i predvideno. Tada bi to, što se turizma tice, bila zaokružena celina, ergela sa visokim turistickim sadržajem, Viminacijum i mogucnost manastirskog turizma. Prepoznatljiv požarevacki brend su i LJubicevske konjicke igre . Trudimo se da iz godine u godinu ranije krenemo sa njihovom organizacijom i u tom smislu postoji odredeni pomak. Trudicemo se da za oko mesec dana vec pocnemo sa prvim aktivnostima. Nastojacemo da ove Igre organizujemo na kvalitetniji nacin, pogotovu po pitanju finansija jer postoje problemi sa sredstvima obecanim od strane ministarstava. Zbog toga je na Vecu doneta odluka o vanrednim ipslatama nagrada a pitanje je da li cemo uopšte uspeti da dobijemo obecani novac.. Krajnji cilj je da Igre same sebe izdržavaju što je za sada jako teško imajuci u vidu situaciju u sportu uopšte. Nema dovoljno interesovanja i samim tim marketinških efekata, kaže Blagojevic.

Konjicki ali i druge sportove u Opštini Požarevac karakteristiše teška materijalna situacija.

- Nema kluba koji ima zatvorenu finansijsku konstrukciju. Fudbal kao najmasovniji i najpopularniji sport privlaci najviše pažnje i sredstava iz budžeta ali i tu, prema rangu takmicenja i broju selekcija, klubovi jako teško “plivaju” . Mladi Radnik, kao naš naozbiljniji klub i pored toga što ima solidnu podršku iz budžeta još uvek ne uspeva da prevazice sve probleme i dugove. Slicna situacija je i sa rukometom i odbojkom koja je ostala bez generalnog sponzora “Bambija”. Grad pokušava da pomogne koliko može ali cinjenica je da se radi o velikim sredstvima koja ne mogu odjednom da se stvore. To se može samo uz sponzore, kaže Blagojevic.

T.R.S.

PRIVREDNO DRUŠTVO "TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC" d.o.o.

POSLOVANJE UZ DOBIT

Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac u 2006. godini ostvarilo je ukupan poslovni prihod od 11 milijardi 424 miliona dinara, i ako se od tog iznosa odbije poslovni rashod od 10 milijardi 756 miliona, proizilazi da je u pomenutom periodu ostvarena dobit od 688 miliona dinara. Prema finansijskom izveštaju razmatranom prošle nedelje na sednici Skupštine Privrednog društva, dobit od 688 miliona dinara posledica je pre svega ostvarenog fizickog obima proizvodnje elektricne energije i uglja u prethodnoj godini, ali i dobrog domacinskog poslovanja. Važno je napomenuti da je finansijski izveštaj uraden u skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, u skladu sa medunarodnim racunovodstvenim standardima i pravilnicima o kontnom okviru, sadržini i formi obrada finansijskih izveštaja.

- I te kako možemo da budemo zadovoljni poslovnim rezultatom, kaže tim povodom Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva „TE-KO Kostolac” d.o.o. Finansijski rezultat je u potpunosti ispratio proizvodnju u prošloj godini, normalno, ne treba sada reci „to je to” i stati. Mesta za samohvalu sigurno ima, ali ga je još više za nastavak, kako sa visokim proizvodnim rezultatima, tako i sa finansijskim koji pre svega podrazumevaju smanjivanje troškova. Ako je suditi po 2006. godini, nema razloga da sumnjam da ce u ovoj biti drugacije.

- Ovo privredno društvo postoji tek nešto više od godinu dana, rekao je Milan Jakovljevic, predsednik Skupštine Privrednog društva „TE-KO Kostolac”. Bilo je tu dosta problema da se sve usaglasi, da se napravi jedna celina od dve koje su godinama funkcionisale odvojeno, trebalo je puno razumevanja i tolerancije ljudi koji su radili u jednom i drugom javnom preduzecu - sada u privrednom društvu. Pored toga, bilo je prisutno veliko zalaganje svih zaposlenih u Privrednom društvu što je neminovno moralo da iskaže ove pozitivne finansijske pokazatelje. Ono što ja uvek gledam, to su troškovi. Moramo da imamo trend njihovog smanjivanja, sa jedne strane da ih uocimo i smanjujemo, a sa druge strane da povecavamo proizvodnju što nas dovodi do stalnog napretka firme. Cinjenica je da imamo previše zarobljenih sredstava na zalihama. Kroz informacioni sistem, kad u tom delu bude potpuno profunkcionisao, verujem da ce se i tu uvesti red, optimista je Milan Jakovlje-vic.

M. K.

RUŽICI SOKIC URUCENA NAGRADA “ŽANKA STOKIC” U NARODNOM POZORIŠTU

PO BARDU SE POZORIŠTE PREPOZNAJE

Prestižna nagrada “Žanka Stokic” za glumacko stvaralaštvo urucena je ovogodišnjoj dobitnici, dramskoj umetnici Ružici Sokic, na svecanosti u Narodnom pozorištu. Urucenju nagrade prethodilo je izvodenje drame Miodraga Ilica u režiji Slavenka Saletovica, predstava Pozorišta Slavija “Žanka” sa Sokicevom u naslovnoj ulozi.

Narodno pozorište, Kompanija “Novosti” i Skupština opštine Požarevac svojim angažmanom i inicijativom vec petu godinu zaredom u okviru nagrade dodelili su Statuetu “Žanka Stokic”. Prethodnih godina to veliko glumacko priznanje pripalo je Ðurdiji Cvetic, Svetlani Bojkovic, Mileni Dravic i Radmili Živkovic. Žiri koji je radio u sastavu: Mira Stupica, predsednik, Nebojša Bradic, reditelj, Siniša Kovacevic, pisac, Manojlo Vukotic i Dejan Savic, doneo je odluku da ovo priznanje pripadne Ružici Sokic iza koje stoji višedecenijska uspešna pozorišna, televizijska i filmska karijera. Nastupala je na više beogradskih scena: Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, Savremenom pozorištu, Ateljeu 212, Kult teatru.

Nagradu Ružici Sokic urucila je Mira Stupica naglasivši da je ona nesporno dala ogroman pecat razvoju ne samo srpskog glumišta, vec i moderne srpske dramaturgije. Sokiceva je ostavila veliki trag u našoj kinematografiji igrajuci u više od dvesta komada i u oko 40 domacih filmova, vecem broju televizijskih i radio drama.

Upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savic obrazložio je, da je Ružica Sokic dobitnik veceg broja filmskih nagrada medu kojima su najznacajnije: dve Sterijine nagrade, dve Zlatne arene u Puli, Sedmojulska nagrada za životno delo, Zlatni curan i mnoge druge. Nagrada “Žanka Stokic” predstavlja krunu njenog glumackog rada i time je Ružica Sokic obezbedila mesto u istoriji srpskog glumišta.

Prilikom dodele Statuete, Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac cestitao je Ružici Sokic na izuzetnom, više od cetiri decenije dugom glumackom stvaralaštvu u kome je ona na srpskoj sceni docaravala galeriju najrazlicitijih ženskih likova, sa podjednakom glumackom ubedljivošcu, neponovljivim i neodoljivim scenskim šarmom.

“U životu se dogadaju nesrece, ali i srecni trenuci, kao sad meni. Složilo se da u godini kada igram dramu o Žanki dobijem nagradu koja nosi njeno ime, zato cu reci njenu recenicu: “Život je radost i sada hocu da se radujem”. Smatram da je glumacka profesija na neki nacin prokleta. Prokleta je priroda prolaznosti ove profesije i jedini pravi doživljaj glumca je ovakav u pozorištu pred publikom. Klanjam se senima Žanke Stokic i svih bardova koji su stajali na ovoj sceni, njihove duše su sada ovde sa našim dušama, jer sve duše vecno žive. Zahvaljujem se gospodi Stupici i svim kolegama, jer ovo je nagrada svim glumcima”, kazala je Sokiceva.

D.Dinic

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA

U Kulturnom centru u Beogradu, u galeriji Artget, prošle nedelje otvorena je izložba fotografija “Srpski mozaik”, Vladimira Lazica. Lazic je 2003. godine, na katedri za fotografiju Akademije umetnosti BK, diplomirao digitalnu fotografiju, a trenutno radi kao asistent na istoj toj katedri.

Po recima samog autora, same fotografije snimane su godinama, a okolnosti su se, upravo kao mozaik, složile i ova izložba je upravo rezultat toga.

“Zadatak da se bilo recima, bilo slikom nekome objasni i sublimira situacija u Srbiji ili život u Srbiji je, bez sumnje, jedan veoma komplikovan zadatak. Obicno ljudi tom zadatku pristupaju iz pozicije sopstvenog gledišta, pa je to neka uža slika, ali najveci izazov je bio da pokušamo da formiramo neku opštu sliku. Ta opšta slika bi morala da neke raznorodne pojmove i ideje poredi, pa bi ona sigurno obuhvatala sve, od arheologije pa do necega što je projekcija i što su planovi za buducnost. Morala bi da objedini nešto što je tradicija i nešto što je sadašnji sistem vrednosti. Sve to se upravo nalazi u njegovim slikama. Ova izložba bavi se time šta je srpski mozaik i kako da se odredimo prema našim vrednostima i onom što je nasledeno. To je veliki zalogaj i velika vrednost ove izložbe”, rekao je Milan Aleksic, selektor ovogodišnjeg programa galerije.

D. Demic

UNIJA SINDIKATA PEOSVETNIH RADNIKA ODRŽALA SASTANAK U POŽAREVCU

IZBORITI SE ZA PRAVA ZAPOSLENIH U PROSVETI

Prošle subote u osnovnoj školi “Dositej Obradovic” u Požarevcu održana je najpre tribina za clanove Unije sindikata prosvetnih radnika a potom i Glavni odbor vecinskog sindikata u prosveti. Tribini i Glavnom odboru sindikat prisustvovali si i predsednik Leonardo Erdelji i clan predseništva Miodrag Skrobonja. Goste i ucesnike tribine i Glavnog odbora najpre je pozdravio domacin skupa direktor OŠ “Dositej Obradovic” Branislav Stojaniovic.

Tribina je održana tako što su ucesnici posta-vljali pitanja koja ih interesuju a predsednik Erdelji i clan predsedništva Skrobonja so odgovarali. Razgovarano je o brojnim pitanjima koja su posebno zanimljiv, kao što su primena kolektivnih ugovora, jubilarne nagrade, racionalizacija i tako dalje. Istaknuto je d je Unija potpisala Protokol sa Vladom o pitanjima koja treba rešavati u narednom periodu koja su vezana za prosvetu. Predsednik Leonardo Erdelji je na pitanje šta sindikat misli o dešavanjima u vezi mita na fakultetima i o ministru za sport Slobodanu Vuksanovicu , je rekao da j ovaj sindikat od Vlade Republike Srbije tražio da ga razreši dužnosti.

GMZ KOSTOLAC

TOPLIFIKACIJA ZA PERIFERIJU

- 18 miliona dinara za asfaltiranje, rasvetu, uredenje

- Parohijski dom i letnja bina

U Mesnoj zajednici Kostolac radi se na pripremi odluka za realizaciju projekata kroz Fond za razvoj i utroška oko 20 miliona novca od rente.

U planu je da ova sredstva budu utrošena za nastavak radova na širenju toplifikacione mreže ka Didinom selu i naseljima Kanal i Kolište.

- Planiraju se radovi na završetku druge faze kanalizacione mreže u naselju Kanal a inicijalno je data saglasnost za proširenje sportske hale, vredno milion dinara. Oni ce pokušati da nadu sredstva iz drugih izvora, kaže predsednik Saveta GMZ Kostolac Predrag Slavkovic.

Protekle nedelje sa JP “Direkcija za izgradnju” definisano je koji ce se radovi u toku ove godine izvoditi u Kostolcu. Na raspolaganju su sredstva od oko 18 miliona dinara koja ce se utrošiti na asfaltiranje ulica, uredenje prostora, rasvetu i izgradnju trotoara. U planu je asfaltiranje Drvarske i Sarajevske ulice, u dužini od po 300 metara za koje ce biti izdvojeno po tri miliona dinara. Uredivace se i prostor u Rudarskoj ulici u kojoj se nalazi Tržni cenar a koja kuburi sa parking prostorom. Direkcija za izgradnju ponudila je dva moguca rešenja sredivanja ovog prostora gde su sem parkinga planirane i zelene površine a ova investicija koštace oko 3 miliona dinara. Milion manje bice izdvojeno za izgradnju parohijskog doma kod crkve Svetog Maksima Ispovednika u Kostolcu . Pažnju privlaci i letnja pozornica koja bi mogla da bude izgradena u kostolackom parku a koja bi sem za dešavanja iz oblasti kulture poslužila i kao prostor na kome bi se organizovali razliciti vidovi manifestacija i svecanosti ( docek Nove godine i sl.). U planu Direkcije nalaze se i uredenje prostora za igru, rasvete , izgradnja trotoara…

Deo novca izdvojen za rasvetu bice utrošen na “pojacavanje” svetla na raskrsnicama.

U planu je i anketiranje gradana sa ciljem da se sazna koliko su Kostolcani zainteresovani za lepši izgled svog grada u smislu sredivanja zgrada, obnavljanja fasada, krovova i oluka.

- Evidentno je da su mnoge zgrade propale, a potrudicemo se da makar u “glavnim” gradskim ulicama poboljšamo njihovu sliku. Ima lepih primera kako uz slogu svoh stanara taj posao može da se uradi. Naravno ukljucili bi se Mesna zajednica i Privredno društvo Kostolac.

Podržacemo i pomoci sve akcije Komunalnog preduzeca jer svi zajedno težimo ka tome da grad bude cist. Nabavicemo dodatnu mehanizaciju za veliko prolecno cišcenje, najavljuje predsednik GMZ Kostolac.

T.R.S.

PCELARSTVO

LEBEDOV U KOSTOLCU

U organizaciji Pcelarskog društva Kragujevac, Valjevo, Zajecar i Pcelarskog društva Požarevac, u Kostolcu je prošle nedelje organizovano predavanje za pcelare požarevackog kraja. Vest da je predavac dr Lebedov, cuveni ruski naucnik, privukla je pažnju i brojnih pcelara koji su se u Kostolac zaputili iz Žagubice, Petrovca, Kuceva i drugih sredina.

Profesor dr Lebedov, ruski biolog, predavac je na katedri za pcelarstvo na rjazonskom Poljoprivrednom fakultetu, zamenik direktora Instituta za pcelarstvo Rusije, autor više od 300 naucnih radova i oko 30 knjiga - pet univerzitetskih udžbenika i dva udžbenika za srednje škole.

Suština predavanja ruskog istraživaca je: ostvariti maksimalne prinose u pcelarenju, ali ne samo meda, vec i ostalih pcelinjih proizvoda. Uz to, predavac je posebno naglasio znacaj poštovanja evropskih normi koje definišu kvalitet i zdravstvenu ispravnost pcelinjih proizvoda. Stoga je veoma detaljno pojasnio metode zaštite pcela od bolesti, kojima se istovremeno postiže visok kvalitet i zdravstvena ispravnost meda.

Posebno zanimljivi su bili segmenti u kojima je predavac, na osnovu najnovijih rezultata naucnog istraživanja, izricito pobijao pojedine elemente dosadašnje teorije, prakse i zabluda pcelarskih prakticara, ali i teoreticara.

Metodologija ruskog naucnika, zbog klimatskih razlika izmedu Rusije i Srbije delom korigovana, mogla bi da višestruko uveca prinose u pcelarstvu, cime bi ova, inace niskoakumulativna, grana postala unosno zanimanje.

Predavanje u Domu kulture u Kostolcu potpomoglo je Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

D. M.

U KOSTOLCU OTVORENA OSMOMARTOVSKA IZLOŽBA

U DUHU PROŠLIH VREMENA

Udruženje likovnih umetnika Kostolca “Art” i Aktiv žena organizovali su izložbu slika i rukotvorina koja je otvorena u petak 2. marta. Izložba je organizovana povodom 8. marta, Dana žena te je prodajnog karaktera. Otvaranje je upotpunio pesnik Vojkan Ivkovic iz Petke procitavši nekoliko pesama iz svoje knjige “LJubav u opanku”.

- Ovom izložbom hteli smo da se podsetimo naših baka, koje su takode bile umetnice ali nisu, kao mi danas imale gde da izlažu i pokažu ono što znaju, rekla je Slavica Rideg, predsednica ULUK-a otvarajuci izložbu. Izložba sa lepo osmišljenim etno - kutkom na kojoj se sem slika mogu kupiti razliciti “komadi” veza otvorena je do veceras.

T.R.S.

INICIJATIVE- KNJIŽEVNO DUHOVNI SUSRETI

“KOSTOLACKA ŽIŠKA”

Iz kostolacke biblioteke koja poslednjih godina brojnim kulturnim sadržajima oplemenjuje osiromašenu kulturnu scenu grada koji pretenduje da postane opština, ovih dana pokrenuta je inicijativa za utemeljenje kulturne manifestacije književno- duhovnih susreta “Kostolacka žiška”. Kako kaže Slavica Pejovic, upravnik kostolacke biblioteke i jedan od inicijatora ove ideje, rec je o želji da Kostolac kao grad dobije reprezentativnu kulturnu manifestaciju po kojoj ce biti prepoznatljiv u drugim sredinama.

- Do sada su organizovane veoma bogate manifestacije na nivou grada, kao na primer Festival obrazovanja odraslih, Dani Dunava, zajednicki programi povodom Gradske slave ili Dana rudara. Ipak, po tim manifestacijama i sa tim zajednickim programima Kostolac nije prepoznatljiv u drugim sredinama. Pokazalo se da svoj kulturni i umetnicki identitet Kostolac ostvaruje pre svega u oblasti književnog i duhovnog stvaralaštva. Istraživanja kulturne istorije ovih krajeva ukazuju na svojevrsni kontinuitet trajanja pismenosti, duhovnosti i poetike na ovim prostorima, tvrdi Slavica Pejovic.

Prema zamisli pokretaca ove inicijative, Osnivac i pokrovitelj manifestacije bila bi GMZ Kostolac, a organizovali bi je KLJK Majdan , crkva Sv. Maksim Ispovednik i NB “Ilija M. Petrovic”, Odeljenje Kostolac. Književno- duhovni susreti Kostolacka žiška održavali bi se maja meseca i trajali bi tri dana, s tim što bi završna svecanost bila na dan velikih slovenskih prosvetitelja, brace Kirila i Metodija koje slavi Biblioteka grada Kostolca. Tom prilikom ucesnicima Susreta dodeljivala bi se Spomenica s nazivom “Kostolacka žiška”.

M.K.

KUD KOSTOLAC

U JULU U LITVANIJI

Folklorni ansambl KUD-a “Kostolac” nastupio je u subotu u Batuši. Ovo je osmi ovogodišnji nastup kostolackog KUD-a a folklorci ce u petak 9. marta prirediti trinaesti koncert povodom Dana žena pod nazivom “Za mame i dame”. Protekle nedelje kostolackom folklornom ansamblu stigao je poziv za medunarodni festival folklora koji se održava u Litvaniji od 7.-15. jula. Inace, ovaj ansambl do sada je obišao 22 evropske zemlje.

T.R.S.

MUZICKO DRUŠTVO KOSTOLAC

PRVI NASTUP DECJEG HORA

U kostolackom Domu kulture veceras ce biti održan prvi koncert novoosnovanog decjeg hora “Dunavska lira” . Muzicko društvo Kostolac ovaj koncert prireduje povodom 8. marta , Dana žena, a decji hor ce damama i njihovim pratiocima posvetiti petnaestak kompozicija. Kostolacki gradski hor, kao i duvacki orkestar posveceni su redovnim godišnjim aktivnostima.

T.R.S.

CENE NA KOSTOLACKOJ PIJACI

CVECE ZA DAN ŽENA

Sem ponude voca i povrca koje se u ovo doba godine može ocekivati na svim zelenim pijacama, na kostolackoj pijaci je, zbog blizine 8. marta, od sredine protekle semice povecana ponuda cveca, kako saksijskog tako i rezanog, cije se cene u zavisnosti od vrste krecu od 30 - 300 dinara.

Cene povrca su sledece: mladi luk - 20 dinara, jaja- 4, 5, 6, 7( po komadu), zelena salata (koja je ove godine u pijacnoj ponudi tokom cele zime), 30-40 dinara, pasulj 130-140 dinara, krompir- 30 dinara, kupus - 15 dinara, cvekla- 35 dinara.

Cene voca: jabuke-30, 40, 50 dinara, banane - 75 dinara, pomorandže 60 dinara,kivi -90 dinara.limun -70 dinara.

T.R.S.

EKOLOŠKO DRUŠTVO “ZORA” KOSTOLAC

PRVA TEMA - PEPELIŠTE

Ekološko društvo “Zora” Kostolac nastavlja sa redovnim godišnjim aktivnostima , kao što je ukljucivanje u akciju prolecnog sredivanja grada, rad sa decom iz osnovne i srednje škole u Kostolcu, koja su nedavno obišla botanicku baštu “Jevremovac”.

- Ovo vrlo prijatno iskustvo sigurno cemo ponoviti,kaže Georgije Popov predsednik ekološkog društva “Zora” Kostolac i najavljuje da ce se ukoliko Privredno društvo Kostolac uvaži zahtev ekologa uskoro u Kostolcu održati tribina na temu novog sistema za odsumporavanje.

- Ove godine naša pažnja bice skoncentrisana na kasete pepela koje ugrožavaju životnu sredinu u Kostolcu te planiramo da putem tribina na ovaj nacin obavestimo javnost o štetnosti i mogucnostima smanjivanja njihovog uticaja na ugrožavanje životne sredine, kaže Popov. Ekološko društvo u toku ove godine ocekuje i ucešce na evropskom skupu ekologa u Beogradu a bogatu aktivnost imace i povodom Dana planete zemlje i manifestacije “Dani Dunava” koja se u Kostolcu organizuje od 1. juna do 1. jula.

T.R.S.

JAVNO PREDUZECE DIREKCIJA ZA IZGRADNJU NASELJA OPŠTINE KUCEVO

OPŠTINA I MEŠTANI ZAJEDNO

Prošle godine grad na Peku Kucevo i ostala naselja u ovoj Homoljskoj opštini bili su jedno veliko gradilište. Uložena su znacajna finansijska sredstva u oblasti infrastrukture u svim naseljima na podrucju opštine,što su stvoreni preduslovi za bolji život i rad meštana.

Sredstva su ulagana u rekonstrukciju i održavanje lokalnih puteva i ulica, rekonstrukciju niskonaponskih mreža u naseljima i zaseocima, rekonstrukciju i sanaciju Domova kulture, popravku objekata osnovnih škola, rekonstrukciju i izgradnju mesnih vodovoda, regulisanje korita nekoliko bujicastih reka, izgradnju crkava u više naselja, izgradnju armirano - betonskog mosta na reci Pek u naselju Kisela Voda.

- Navedeni radovi su bili neophodni jer godinama u oblast infrastrukture nije ulagano gotovo ništa. Samo u jednom naselju Neresnica, u protekle dve godine je uloženo 16.miliona dinara koliko ranijih godina nije uloženo u jednoj godini u svih 24 naselja na podrucju opštine Kucevo.

Najveci deo sredstava je uložen u rekonstrukciju i održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica.

U rekonstrukciju i održavanje veoma razgranate putne mreže na podrucju opštine Kucevo koju cine 140km lokalnih puteva, oko 250km nekategorisanih puteva i 82km ulica, uloženo je oko 40% ukupnih finansijskih sredstava uloženih u oblast infrastrukture,kaže direktor Direkcije za izgradnju naselja opštine Kucevo,Novica Bulajic.

Navešcemo samo nekoliko putnih pravaca, ulica, koji su asfaltirani i rekonstruisani u toku protekle godine.

U naselju Plavcevo asfaltiran je lokalni put za ovo naselje u dužini od 1.700m, u naselju Radenka asfaltiran je deo lokalnog puta u samom naselju, u naselju Duboka asfaltiran je put za zaseok Valja Mare, u naselju Voluja asfaltiran je put za zaseok Recica preko Peka, u naselju Neresnica asfaltirani su putevi prema zaseoku Gložana i prema zaseoku Komša, u naselju Turija asfaltiran je deo puta u zaseoku Staro Selo, u naselju Cerovica asfaltiran je deo lokalnog puta.

U naselju Kucevo asfaltirane su ulice Carice Milice, Kosovska, Karadordeva, Miodraga Arsenijevica, Prvomajska, Cede Vasovica, Voje Bogdanovica, Miodraga Paunovica i Homoljska.

Jedan broj lokalnih puteva je rekonstruisan i doveden u pristojno stanje za normalno odvijanje saobracaja, rekonstrukcija se sastojala u ošancenju, izradi betonskih propusta, grederisanja, nasipanju i valjanju, tako da je stvorena veoma dobra podloga za asfaltiranje istih.

Veoma veliki broj nekategorisanih puteva je rekonstruisan, ovi putevi su zateceni u katastrofalnom stanju, dugi niz godina u njih nije ulagano ništa, oni su prakticno bili neprohodni i obrasli drvecem bez šanceva i propusta.

Jedan deo nekategorisanih puteva ni danas nisu dovedeni u pristojno stanje, ali je to prakticno bilo nemoguce uraditi u dve godine jer 250km nekategorisanih puteva je ogromna dužina i ozbiljna investicija i za mnogo finansijski jace lokalne samouprave.

Dva armirano betonska mosta na reci Pek

Više decenijska želja meštana sela Neresnice, zaseoka Kisela Voda, naselje Bukovska i Bukovska Reka da do sedišta opštine dodu preko mosta na reci Pek u Kiseloj Vodi, a na 7km obilaznim putem ispunila se tek 2006.godine.

- Koliko je potreba za tim mostom postojala potvrduje i cinjenica da su meštani ovih naselja sakupili i uplatili, a na racun JP Direkcije za izgradnju i razvoj naselja opštine Kucevo 2003.godine znacajna finansijska sredstva kao licno ucešce za izgradnju mosta, medutim novac je potrošen most nije napravljen,dodaje Bulajic.

Prošle godine u naselju Kisela Voda na reci Pek izgraden je armirano betonski most dužine 34m (na dva obalna i dva recna stuba) širine 5m. Ovako veliki i znacajan objekat izgraden je za samo dva meseca na sam kraj gradevinske sezone jer prvi izvodac radova je odugovlacio sa radovima od juna do oktobra, a prakticno nije ni zapoceo izvodenje radova pa smo bili prinudeni da raskinemo ugovor i izaberemo novog izvodaca.

Treba naglasiti da je ovaj objekat izgraden za 7.5 miliona dinara u vreme kada se slicni i znatno manji mostovi rade za tri puta veci iznos.

Prethodne 2005.godine na reci Pek u naselju Gložana takode je izgraden armirano betonski most približno istih dimenzija. Dva mosta su izgradena za dve kalendarske godine što nije uradeno za zadnjih 30 godina.

Kroz podrucje teritorije opštine Kucevo proticu nekoliko veoma bujicastih reka kao što su reke Pek, Dubocka reka, Brodicka reka, Komša i Kucajnska reka. U proteklom periodu sve one pricinjavaju znatnu materijalnu štetu, ugrožavanju objekte, puteve i obradivo zemljište.

U 2006.godini regulisali smo korito Dubocke reke od magistralnog puta do uliva u Pek jedan veci deo korita je potpuno izmešten, tj. izgradeno je novo korito širine 6m i dubine 4m, a tom izgradnjom je obezbedeno nekoliko stotine hektara obradive zemlje od plavljenja. U delu korita reke Pek koji prolazi kroz naselje Kucevo izvršena je nadgradnja obalnog nasipa tako da naselje Pek obezbedeno od eventualnih poplava koje su prethodnih godina ovom naselju pricinile ogromne materijalne štete.

Modernizacija elektricne mreže, izgradnja i popravka verskih objekata

Snabdevanje elektricnom energijom u vecini naselja je otežano iz više razloga a to su, prvenstveno dotrajali vodovi niskonaponskih mreža u naseljima, a posebno zaseocima i velika udaljenost potrošaca od trafo stanice, jer su naselja i zaseoci veoma razudeni.

- U cilju poboljšanja snabdevanja elektricnom energijom u vecini rekonstrukcija niskonaponskih mreža i nabavci stubnih trafostanica zajednicki su ucestvovali Elektromorava, JP Direkcija za izgradnju opštine Kucevo i gradani. U toku izvodenja ovih radova i zajednickog finansiranja imali smo veliko razumevanje Elektromorave, kako bismo našim gradanima obezbedili odgovarajuci napon struje,naglasio je Novica Bulajic.

Rekonstrukcija niskonaponske mreže je izvršena u nekoliko naselja kao što su Rakova Bara, Voluja zaseok Srpska Reka, Cerovica, Bukovska, Bukovska Reka i Turija, a u toku je izgradnja novih vodova niskonaponske i visokonaponske mreže u naselju Voluja i Duboka.

Rekonstrukcije niskonaponskih mreža u razudenim naseljima iziskuju ogromne materijalne troškove, ove rekonstrukcije sigurno nemaju ekonomsku opravdanost, ali ako ne bismo vršili rekonstrukciju dotrajalih niskonaponskih mreža i puteva sigurno bi došlo do izumiranja zaseoka pa i pojedinih sela.

Da su rekonstrukcije niskonaponskih mreža veoma krupne investicije potvrduje i primer u naselju Voluja izvršena je rekonstrukcija niskonaponske mreže u dužini od 4,5km, vrednost ove investicije je 3.150.000,00 dinara.

Lokalna samouprava je u 2006.godini je uložila znacajna finansijska sredstva u izgradnju verskih objekata.

Nastavljeno je ulaganje u izgradnju prelepog objekta crkva u Mišljenovcu. U 2006.godini izvršeno je pokrivanje kupola objekta crkve veoma skupim i kvalitetnim bakarnim limom.

Izgraden je temelj crkve u naselju Voluja, a u naselju Ševica data je pomoc u materijalu takode za izgradnju crkve.

U naselju Kucevo na starom groblju izgradena je veoma savremeno opremljena kapela sa svim pratecim prostorijama.

Popravka škola, domova kulture nove investicije u infrastrukturu u naseljima

Lokalna samouprava finansira kompletne materijalne troškove svih škola na podrucju opštine i pored toga znacajna finansijska sredstva su uložena u rekonstrukciju objekta O.Š. Radenka, Voluja i drugih a posebno u rekonstrukciju celokupnog objekta O.Š. u Mustapicu.

Ovaj objekat je bio potpuno rujiniran iz ucionica na spratu se videlo nebo(znaci bez tavanice i krova).

Objekat je u potpunosti renoviran. Zamenjena je kompletna stolarija, uraden je nov krov, rekonstruisana je tavanica i uradeni podovi i odgovarajuci mokri cvor u objektu jer ranije je postojao samo poljski NJC.

U naselju Turija izgradeni su stanovi za prosvetne radnike u sastavu objekta Doma kulture.

Domovi kulture u skoro svim naseljima su potpuno propali, godinama u ove objekte nije ništa uloženo. U 2006.godini je izvršena rekonstrukcija Domova kulture u naseljima Mustapic, Zelenik i Radenka.

- Imajuci u vidu cinjenice da su budžetska sredstva planirana za 2007.godinu znatno veca od sredstava iz 2006.godine, možemo ocekivati da se u ovoj godini uradi ako ne više barem onoliko koliko je uradeno u 2006.godini. Na osnovu Finansijskih planova koje su Mesne zajednice dostavile JP Direkciji za izgradnju opštine Kucevo sacinjen je jedinstven u oblasti infrastrukture.

- Plan je sacinjen na osnovu realnih izvora finansiranja. Najznacajnije investicije u 2007. godini su: Rekonstrukcija - asfaltiranje 10km lokalnih puteva. Sredstva za ove kapitalne investicije su obezbedena ugovorena sa Ministarstvom za kapitalne investicije. Zahvaljujuci ažurnosti strucne službe JP Direkcije u izradi i dostavljanju dokumentacije pomenutom Ministarstvu, kao i mnogobrojnim licnim kontaktima sredstva koja su ugovorena za radove u 2006. godini su vec preneta izvodacima radova, kazao je Bulajic.

Odreden broj lokalnih puteva u dužini od 20km bice detaljno rekonstruisan. Rekonstrukcija se sastoji u izradi kanala za odvod površinskih voda, izrada betonskih propusta, izrada tampona od kamenog agregata sa grederisanjem i valjanjem podloge. Rekonstrukcija niskonaponskih mreža u jednom broju naselja i zaseoka, kao i nabavka i postavljanje stubnih trafostanica.

Rekonstrukcija ulica, trotoara, rigola u naselju Kucevo ce biti jedan od prioriteta jer u ovom gradskom naselju ulagano je znatno manje nego u ostalim naseljima.

Nastavak radova na sanaciji Domova kulture u naseljima Kaona, Mišljenovac i Turija i završetak radova na Domu kulture u naselju Ceremošnja.

Uredenje prostora pijace mešovite robe “Buvljaka” u Kucevu. Pored navedenih aktivnosti planirana su ulaganja i u druge objekte infrastrukture.

LJ.Nastasijevic

U OSNOVNOJ ŠKOLI "DOSITEJ OBRADOVIC" U POŽAREVCU

STRUCNOST NA STALNOJ PROVERI

- Škola sa najvecim brojem seminarskih casova-preko 2000 u prošloj godini

- Predstoji bratimljenje sa jednom školom iz Italije

Sa 1000 ucenika i 60 zaposlenih, Osnovna škola “Dositej Obradovic” u Požarevcu spada u red vecih osnovnih škola u požarevackom kraju i Branicevskom okrugu. Taj primat drži i kada je kvalitet nastave u pitanju o cemu svedoce rezultati njenih daka na kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole, kao i na raznim opštinskim, meduopštinskim i drugim takmicenjima. Za kvalitet od koga se godinama vec ne odstupa, pored strucnosti nastavnog kadra zaslužni su i povoljni radni uslovi u ciju se modernizaciju neprestano ulaže.

- Nastojimo da svake godine tokom raspusta, bilo da je u pitanju letnji ili zimski ucinimo nešto na sredivanju škole. Ove školske godine smo okrecili hodnike, zamenili ploce na klupama, izvršili reparaciju školskog nameštaja i istovremeno nabavili neka novija nastavna sredstva. U pitanju su table za višu nastavu i uciteljske table za nižu nastavu. Da bi nastava bila bolja i savremenija, naša škola uveliko koristi i medijateku u kojoj je preko 30 razlicitih predavanja uradenih za video prezentaciju, nastavnici i ucitelji koriste taj materijal za nastavu preko video bim projektora. Takav nacin rada je deci znatno interesantniji pa škola prerasta u ustanovu u koju se rado dolazi, kaže direktor škole Branislav Stojanovic.

Medunarodna saradnja

Kao i u svim ostalim osnovnim školama i u ovoj je drugo polugodište nedavno zapocelo. Najaktuelnije aktivnosti trenutno su one koje se ticu blagovremenih priprema ucenika za opštinska, okružna i republicka takmicenja, kao i za proslavu Dana škole koji sledi po završetku prolecnog raspusta. Teku i pripreme za bratimljenje ove škole sa jednom školom u Italiji o cemu direktor veli:

- Naša škola je ostvarila saradnju sa jednom školom iz Italije, u provinciji Bocano alto adide odakle smo dobili pismo sa pozivom na bratimljenje jednog odeljenja njihove škole i jednog odeljenja šestog razreda naše škole. Pribavio sam sve potrebne saglasnosti iz Ministarstva prosvete i sporta i put Italije upucen je pozitivan odgovor. Rec je o saradnji koja predvida obostrane medukulturne veze putem kojih cemo bolje upoznati uslove života i rada dece u toj školi i samoj Italiji i obrnuto, oni ce se bolje upoznati sa našim obicajima, navikama, kulturom... Poziv iz Italije je inace, naišao na veliko oduše-vljenje naših ucenika pa se nadamo da ce se kasnije to bratimljenje proširiti i na druga odeljenja, obavestio nas je direktor uz podsecanje da je njihova škola prošle subote 3. marta bila domacin ucesnicima dva opštinska takmicenja: iz srpskog jezika i iz racunarstva i informatike. Oba takmicenja okupila su oko 2oo ucenika sa teritorije cele opštine. Najbolji su se plasirali za viši rang nadmetanja.

Seminari za ucitelje

Obuci nastavnog kadra putem raznih predavanja i seminara, u OŠ “Dositej Obradovic” poklanja se izuzetna pažnja. Vec su realizovana dva ciklusa seminara za ucitelje “Nauka u prirodi”, planira se i treci krajem marta i pocetkom aprila. Rec je o seminaru iz oblasti prirodnih nauka obzirom da u nižim razredima osnovne škole postoje predmeti: priroda i društvo - ”Svet oko nas” i “Ruke u testu” koji se vezuju za prirodne nauke. Seminari pomažu uciteljima da putem razlicitih i veoma jednostavnih eksperimenata zainteresuju decu za prirodne nauke.

- Mi smo kao škola napravili jedan set, jedan komplet prirucnog, laboratorijskog materijala uz pomoc koga ce se izvoditi ti eksperimenti. Ucitelji na ovim seminarima uce kako da to koriste. Ocekujemo da ce deca na taj nacin od malih nogu imati vece interesovanje za prirodne nauke i predmete kao što su fizika, biologija ili hemija. Istovremeno postižemo i vecu vertikalnu povezanost izmedu razredne i predmetne nastave. U kojoj meri poklanjamo veliku pažnju seminarima govori i podatak da smo u prošloj godini imali 2000 seminarskih radnih sati po cemu držimo rekord u Opštini a možda i Okrugu. To je zato što smatramo da je strucna osposobljenost nastavnika uslov broj jedan za opstanak i razvoj škole 21. veka. Predstoji nam i uspostavljanje mnogo vece saradnje izmedu predmetne i razredne nastave pa cemo ici na ujednacavanje kriterijuma ocenjivanja. Dolazi vreme kada ce škole koje imaju bolji rejting lakše opstajati, imace pune kapacite, za njih ce vladati vece interesovanje, ucenici iz tih škola bolje ce se kotirati.

Ja sa zadovoljstvom mogu reci da je naša škola jedna od retkih koja za sve predmete ima potpuno strucne nastavne kadrove. To važi i za nastavu stranih jezika, u našoj školi se uce dva strana jezika i za oba imamo strucnjake, osobe koje su diplomirani profesori filološkog fakulteta sa položenim strucnim ispitima. Uostalom, celokupan kadar u našoj školi je potpuno kompetentan, istice direktor.

Kabineti

Da je Škola veoma okrenuta pracenju i uvodenju savremenih nastavnih metoda potvrduju i nastojanja da se opreme postojeci kabineti medu kojima je prioritet imao kabinet informatike i racunarstva. On je u potpunosti renoviran i opremljen racunarima.Takode, medijateka vec tri godine ima video bim projektor za organizovanje multimedijalnih prezentacija u nastavi. Prošle godine je sasvim opremljen i kabinet fizike i hemije tako da je to sada jedan od najopremljenijih kabineta koji postoje u osnovnim školama u gradu, možda i u citavoj opštini. Snabdeven je savremenim nastavnim sredstvima ali i novim nameštajem. Sve te investicije su bile moguce zahvaljujuci razlicitim projektima u koje je škola ušla, zahvaljujuci maksimalnom iskorišcenju školskog razvojnog plana i projektnih modela kakav je model pod nazivom “Vrednovanje i samovrednovanje škole”...

- Trudimo se da opremom, kadrovski, prostorom ... zadovoljimo potrebe naših ucenika, obrazujemo ih i vaspitamo tako da oni bez problema nastave dalje školovanje. U tom smislu su u toku i pripreme koje vršimo za sprovodenje kvalifikacionih ispita iz matematike i srpskog jezika u junu mesecu. Ocekujemo da naši daci i prilikom tih provera pokažu veliko znanje, kao i prethodnih godina. Prošle godine, naprimer je u našoj školi u odnosu na sve ostale, najviše ucenika osvojilo maksimalnih 40 poena što najbolje govori o kvalitetu naše nastave, kaže direktor uz podsecanje da je njihova škola casto domacin ucesnicima raznih takmi-cenja, manifestacija, instruktivnih skupova... Upravo je prošle nedelje u ovoj školi održan seminar za školske bibliotekare osnovnih i srednjih škola dva Okruga-Branicevskog i Podunavskog.

REZULTATI UCENIKA OŠ "DOSTIEJ OBRADOVIC" - OSVOJENA PRVA MESTA NA TAKMICENJIMA ODRŽANIM U SUBOTU I NEDELJU, 3. I 4. MARTA

SRPSKI JEZIK

-Opštinsko takmicenje-

Lidija Stokic, 7. razred, prvo mesto

Tijana Petkovic, 7. razred, prvo mesto,

Milica Cakic, 5. razred, drugo mesto,

Marijana Obradovic, 7. razred, drugo mesto,

Aleksandar Petrovic, 7. razred, drugo mesto,

Darko Paunovic, 7. razred, drugo mesto,

Miljana Petrovic, 6. razred, trece mesto,

Jelena Ðordevic, 7. razred, trece mesto i

Stevan Nikolic, 7. razred, trece mesto

INFORMATIKA-OBLAST PROGRAMIRANJA

-Opštinsko takmicenje-

Nikola Stokic, 7. razred, prvo mesto

BIOLOGIJA

-Opštinsko takmicenje-

Marija S. Marjanovic, 8. razred, prvo mesto,

Miloš Mitic, 8. razred, drugo mesto,

Marko Miljkovic, 8. razred, trece mesto

Jovana Stojkovic, 8. razred, trece mesto

FIZIKA

-Okružno takmicenje-

Tijana Petkovic, 7. razred, drugo mesto

-Mi smo zadovoljni rezultatima koje su na opštinskim takmicenjima iz srpskog jezika, informatike-oblasti racunarstva i biologije koja su održana prošle subote u našoj školi i OŠ "Sveti Sava" i na Okružnom takmicenju iz fizike organizovanom prošle nedelje u OŠ " Vuk Karadžic" u Požarevcu. Postignuti rezultati govore da su se dosadašnja ulaganja u strucno usavršavanje nastavnika isplatila, a ocekujem još bolje rezultate kada se usvoji novi Pravilnik o nagradivanju ucenika i nastavnika, komentar je direktora Škole na pokazano ucenicko znanje.

“Sunce” ponovo izlazi

U školi se vec pripremaju za proslavu Dana škole koja se planira po završetku prolecnog raspusta. Povodom tog praznika ponovo ce poceti da izlazi školski casopis “Sunce”. Poslednje izdanje ovog dackog lista bilo je pre osam godina, sada je redakcija obnovljena i stekli su se svi uslovi za njegov povratak.

S.E.

17 GODINA DS U POŽAREVCU

ŽELE POBEDU NA LOKALNIM IZBORIMA

Nakon što je grupa od 13 požarevackih intelektualaca 11. decembra 1989. godine saopštila javnosti Odluku o obnavljanju Demokratske stranke, nakon održavanja Osnivacke skupštine DS u Beogradu 3. februara 1990. godine, u Požarevcu je 24. februara 1990-e održana Osnivacka skupština Mesnog odbora DS, kojoj je prisustvovao i predsednik stranke dr Dragoljub Micunovic.

Godišnjica stranke proslavljena je u prepunoj velikoj sali požarevackog Centra za kulturu.

- Demokratska stranka je danas realna politicka snaga sa kojom se mora racunati u politickom životu Požarevca. Naš cilj je da izgradimo grad u kome živimo, da to bude razvojni centar ovog dela Srbije, moderno ureden evropski grad u kome Požarevljani mogu pristojno da žive. Demokratska stranke u Požarevcu je ostvrila dobar rezultat, ali to svakako nije limit ovog Opštinskog odbora. U vremenu koje je pred nama bice nas još više, jer svi žele da budu u pobednickom timu, a clanovi DS su odlucili da ostvare pobedu na lokalnim izborima i tako sprovedu program DS. I zato što imamo takve clanove, i zato što imamo poverenje gradana koji veruju da možemo da im omogucimo bolji život, zato cemo i uspeti, - porucio je Žarko Pivac, predsednik OODS Požarevac i republicki poslanik.

Potpresednik DS Dragan Šutanovac, jedan od brojnih gostiju ove svacanosti, je porucio:

- Nakon 17 godina, Požarevac je napokon dobio Narodnog poslanika iz redova DS. Cestitam svim gradanima Požarevca i svim clanovima DS. Pored Požarevca, danas Branicevski okrug ima 2 poslanika, postoji mogucnost da bude i treci. Mislim da je postignut dobar rezultat i to, kao što je rekao Žarko Pivac, nije limit. Možemo bolje, siguran sam da cemo ubuduce ostvarivati još bolje rezultate.

D. Milenkovic

NOVA SRBIJA PROSLAVILA KRSNU SLAVU

BROJNI ZADACI PRED STRANKOM

Opštinski odbor “Nove Srbije prošlog ponedeljka proslavio je krsnu slavu Sveti Simeon mirotocivi u pisustvi brojnih clanova, gostiju . Slavski kolac je prerezao otac Miroslav a kolacar Dejan Krstic je slavu i kolac za narednu godinu predao predsednilu mesnog odbora Kostolac Jovici Stanicu. Pozdravljajuci goste i prisutne predsednik Opštinskog odbora “Nove Srbike Dejan Krstic je rekao da je pred strankom ozbiljan zadatak kako bi se pred izbore u lokalu što bolje pripremili i ostvarili bolje rezultate. Zato ce se u narednom periodu raditi na formiranju novih mesnih odbora u opštini i jacanju uticaja stranke na gradane.

HALO 92

Železnicko transportnom preduzecu u Požarevcu, 08. februara 2007. godine, ispred robnog magacina ovog preduzeca, tokom noci pokraden je veci broj skladištenih železnickih šina. policija je podnela krivicnu prijavu protiv Nebojše N. (1967) i maloletnog S. N. (1993), obojica iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili ovo krivicno delo. Prema izjavama osumnjicenih šine su uzeli jer su mislili da su bacene a novac dobijen njihovom prodajom jednom od požarevackih otpada potrošili su za licne potrebe.

Vlasnik “golfa 2” je prilikom parkiranja u LJubovijskoj ulici u Požarevcu zaboravio kljuceve od auta u vratima automobila prilikom zakljucavanja. ovu nesmotrenost vlasnika auta iskoristili su Slobodan Ž. (1987) i Dobrica D. (1985) obojica iz Požarevca, koji su najpre ukrali kljuceve a nakon toga i auto. Požarevacka policija je ove momke zatekla prilikom vožnje požarevackim ulicama u ukradenom vozilu i protiv njih podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo neovlašceno korišcenje tudeg vozila. Putnicko vozilo je vraceno vlasniku.

Slobodan je osumnjicen da je isto krivicno delo izvršio i tokom januara ove godine kada je oduzeo putnicko vozilo marke “jugo” tako što je kako kaže “šravcigerom otvorio vrata auta, slomio bravu, startovao auto i vozio se njime do kasnih vecernjih casova a onda ga ostavio ispred kafica “Tref”.

U Kostolcu u blizini prediuzeca “Prim” 01. 03. 2007. godine oko 05,50 casova vozac Radomir J. (1950) iz Požarevca upravljajuci “Litasovim” autobusom, nije stao ispred neobeleženog pružnog prelaza. U tom momentu parna lokomotiva koja se kretala unazad i kojom je upravljao Dejan M. (1977) iz Požarevca udarila je u bocni deo autobusa u kome se nalazilo oko 30 putnika. Na srecu povredenih nije bilo. Materijalna šteta procenjuje se na oko 120.000,00 dinara.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

OBREDNE POVORKE U TODOROVOJ NEDELJI

Obredne povorke u Todorovoj nedelji organizovalo je i srpsko i vlaško stanovništvo, s tim što je kod Vlaha jasnija asocijativna povezanost sa mitološkim bicima, todorcima, dok kod Srba lice na pokladne obredne povorke.

Srbi u Zviždu ovu obrednu povorku zovu cice (Kucevo) ili todorci (Kucajna). Obredna povorka se sastojala od mladica ili mladih oženjenih ljudi. Maskirali su se u pocepana odela, prevrtali kožuhe naopako, ogrtali bele caršave i obavezno nosili štapove. Maskirali su se tako da deluju zastrašujuce, a najstrašniji je trebalo da bude glavni lik ove povorke, cica. Okupljali su se na raskrsnici, a zatim prolazili ulicama, jureci devojke u nastojanju da ih poljube. U Kucevu je obredna povorka išla u utorak, petak, subotu i Rasipacki utorak, a u Kucajni svakoga dana u toku Todorove nedelje. Na Todorovu subotu se priredivala cicina svadba. Jedan od ucesnika je imitirao trudnu mladu, a ostali su bili svatovi i muzikanti. Nosio se i snop šaše na ražnju umesto pecenog praseta.

Vlasi su ovu obrednu povorku zvali sentoderi. U Dubokoj je obrednu povorku sacinjavalo 9 maskiranih muškaraca, isto onoliko koliko ima i todoraca. Oblacili su suknje i staro odelo, prevrtali kožuhe, nosili klepetuše i obavezno toljage. Jedan je pevao, a ostali su igrali. Prolazili su u sumrak kroz selo, a žene su ih sacekivale na kapijama i davale im po klip kukuruza i malu pogacu, iste darove, koji su se kao žrtva, prinosili mitološkim bicima, todorcima. U sredu, kada, po narodnom verovanju odlaze poslednji hromi konji, ucesnici obredne povorke su se maskirali kao sakati, bez noge, ruke ili oka. Ovakva obredna povorka bila je u potpunosti slika todoraca pretocena u stvarnost. To se može protumaciti kao težnja da se pravim todorcima stavi do znanja da je odredeni prostor vec zauzet, odnosno da se stvori lažna slika drugog, onostranog sveta.

Danica Ðokic, etnolog

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

VREME KOJE PROCI NECE

Ninoslav Radojicic: “Deligrad” (drama)

Izdavacka kuca “Bulevar” Požarevac

Ovih dana iz štampe je izašla nova drama požarevackog literarnog stvaraoca Ninoslava Radojicica pod nazivom “Deligrad”. Knjigu od stotinu stranica objavila je Izdavacka kuca “Bulevar” Požarevac, u ediciji “Zavicajna knjiga”.

Drama ima dvanaestak lica koji kroz vrlo savremen dijalog, i žargonski jezik najdublje i najdirektnije osvetljavaju one ljudske karaktere za koje se obicno misli da se sve zna, a u stvari. malo ili nimalo. Naime, rec je o ljudima sa dna, ljudskom škartu i šljamu, šibicarima i lopovima, povratnicžima sa robije i kockarima, ženama lakog morala i makroima, pijanicama i peracima ulica. Mesto radnje, odnosno drame je kafana “Deligrad” u samom centru Požarevca, a vreme kraj druge polovine minulog veka, tacnije osamdesete godine. Uglavnom, ta kafana je leglo sitnog kriminala i njihovih protagonista. No, jednoga dana u kafanu se useljava bilijar sto i tu pocinje zaplet.

Treba reci da Ninoslav Radojicic veoma uspešno vodi dramski postupak, a njegovi dijalozi deluju snažno i nadmocno, ostavljaju ubedljiv utisak a na momente su i malo remek delo. Autor se koristio takozvanim bliskim nepoznanicama, predstavljajuci na originalan nacin susrete sa ljudima koji bi novac svuda i po svaku cenu žrtvujuci na kraju i gole laži jer sve dobro, uzvišeno i plemenito su u životu potrošili. Ovekoveceno je jedno vreme koje proci nece, odnosno iskristalisano u uspomenama cija punoca ima dug vek. I ovo je drama koja ce se igrati, imati i svoje citaoce i svoju publiku na pozornici.

S. Ristic

MAJDAN- CASOPIS ZA KNJIŽE-VNOST, KULTURU I NAUKU

VREDELO JE CEKATI ...

U izdanju kostolackog Kluba ljubitelja knjige, iz štampe je posle dužeg vremena izašao Majdan, novi broj casopisa za knjiže-vnost, kulturu i nauku koji je potpisala Branka Rašic, glavni i odgovorni urednik. Podeljen u tri tematske celine, Svet knji-ževnosti, Beležnica i Horizonti, casopis obiluje zanimljivim i pre svega kvalitetnim prilozima priznatih i manje poznatih autora.

Poetskim i proznim radovima predstavljeni su Raša Peric, Gordana Mitic, Miodrag Milic, Aleksandra Podkolzin, Miodrag Kovacevic, Milutin Ž. Pavlov, Biljana Milovanovic, Veliša Joksimovic, Slavica Jovanovic i Draško Grujic.

Petar Janjatovic, poznati rok kriticar i publicista iz Beograda ( Ilustrovana rock enciklopedija edž Jugoslavije), pod naslovom Zvuk i reci - rock knjige dao je kratak pregled najzanimljivijih knji-ga koje su poslednjih godina objavljene na prostoru bivše Jugoslavije. Od znacajnijih autora, Janjatovic izdvaja Zorana Simjanovica, našeg cenjenog kompozitora koji je još kao gimnazijalac svirao klavijature u grupi Siluete, Amira Misirlica, sarajevskog rok kriticara, Branka Vukojevica, najznacajnijeg beogradskog rok novinara, Zlatka Gala, novinara iz Splita i rok kriticara Ivana Ivackovica koji je napisao biografiju Momcila Bajagica Bajage.

U Beležnici casopisa Majdan upisana su i imena Anite Panic ( Eva Ras- Srebrna postelja ), Zorke Stojanovic ( Prhut trena iznad prolaznosti), Biljane Milovanovic ( Crtice iz Egipta), Ivane Kladarin ( Tamo gde davo pere kopita), Slavoljuba Stojadinovica Regruta ( Put na Krf, Vido i u Solun) i Dragana Feldica ( Velika trka).

U Horizontima, trecoj tematskoj celini pojavili su se Tomislav Jevremovic ( Iz slave u zaborav), Ranko Jakovljevic ( Babakaj ), Dragan Jacanovic ( Narukvica sa medaljonom iz Bara kod Požarevca), I. V. Jegorov (Sadizam i mazohizam- filozofsko psihološko utemeljenje) i A. G. Kljujev ( Eticko- psihološki aspekt problema umiranja).

M. Kuzmanovic

SAVETOVANJE ŠKOLSKIH BIBLIOTEKARA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

NIJE SVAKA KNJIGA VREDNA

- Reforma obrazovanja podrazumeva i oslobadanje školskih biblioteka od dotrajalih i zastarelih knjiga

U organizaciji Školske uprave, u Požarevcu je prošle srede održano savetovanje bibliotekara osnovnih i srednjih škola sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Domacin skupa bila je Osnovna škola “Dositej Obradovic” ciji je direktor Branislav Stojanovic, obracajuci se ucesnicima podsetio na tradiciju školskog bibliotekarstva u Srbiji dugu 200 godina:

- Možda nije slucajno što se ovo savetovanje održava baš u našoj školi jer se pocetak školskog bibliotekarstva upravo vezuje za dan od pre 200 godina kada je Dositej Obradovic cije ime nosi naša škola svoju licnu biblioteku poklonio Velikoj školi u Beogradu, rekao je Stojanovic.

Školske bibliotekare pozdravio je i Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave ispred koje je savetovanju prisustvovao i Veliša Joksimovic. O znacaju modernizacije školskog bibliotekarstva i reformi obrazovanja koje nužno podrazumeva i reformu bibliotecke delatnosti govorio je magistar Sima Potkonjak, savetnik u resoru za strategiju i razvoj obrazovanja u Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.

Navodeci Sloveniju kao primer gde se sa reformom i razvojem strucnih službi u obrazovanju najdalje otišlo, magistar Potkonjak je sa žaljenjem konstatovao da je Srbija u tom poslu još uvek na pocetku.

- Škole u Srbiji imaju dotrajale knjiške fondove koje treba rashodovati. Naše knjige su takode iz raznih razloga, naprimer i ideoloških, zastarele. To što je jedna knjiga stara po svom trajanju ne znaci i da je toliko vredna da bi morala zauzimati mesto u školskoj biblioteci. Brojni su razlozi zbog kojih se starih i dotrajalih knjiga treba rasteretiti, rekao je pored ostalog Potkonjak apostrofirajuci i znacaj uvodenje kompjuterizacije u ovu oblast kao i neizbežnu saradnju školskih biblioteka sa javnim biblioteckim ustanovama.

Predstavnik Ministarstva je obavestio ucesnike skupa u Požarevcu da je na nivou Srbije vec formirano Društvo školskih bibliotekara, a da po okruzima funkcionišu Podružnice ovog Društva. Kako u Podunavskom i Branicevskom okrugu još nisu formirane ovakve podužnice, Potko-njak je apelovao na njihovo hitno osnivanje jer su one “uslov boljeg funkcioinisanja školskih bibliotekara i njihove uspešnije sa-radnje sa Školskom upravom”.

S.E.

JKP “PARKING SERVIS” POŽAREVAC

SVE USPEŠNIJE POSLOVANJE

JKP “Parking servis” Požarevac osnovano je u maju prošle godine, registrovano 6. jula, a pocelo sa radom 1. avgusta 2006. godine.

U proteklim mesecima, novoosnovano preduzece beleži dobre poslovne rezultate. U poslovnoj 2006. godini ostvaren je dobitak od 252.000 dinara.

Rukovodeci menadžment preduzeca takav rezultat smatra veoma solidnim, najpre zbog cinjenice da je rec o novoformiranom preduzecu koje je imalo pocetne dodatne troškove, a i zbog cinjenice da su prihodi od avgusta do decembra 2006. godine u proseku za 30% veci u odnosu na prihode u istom periodu 2005. godine, kada je “Parking servis” poslovao u sklopu Direkcije za izgradnju. Prihodni trend nastavljen je i u prvim mesecima ove godine.

Otvoreni parkinzi - problem

Izdvajanjem iz JP Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Požarevac u samostalno preduzece, “Parking servis” sa 33 zaposlena radnika gazduje nad 5 zatvorenih parking prostora u Požarevcu sa 330 parking mesta, brine o parkiranju vozila na otvorenim parkinzima u desetak ulica uglavnom u centru grada i uklanja nepropisno parkirana vozila, u saradnji sa Saobracajnom policijom i iskljucivo po nalogu Policije.

Za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila sa kolovoza, trotoara i drugih javnih i zelenih površina, koristi se specijalizovano vozilo, auto-dizalica. Uklonjena vozila smeštaju se u depo na zatvorenom parkingu kod Centra za kulturu. U “Parking servisu” napominju da nisu zadovoljni kvalitetom i stanjem “pauka” preuzetog od Direkcije i da ce, ako se steknu uslovi, nabaviti kvalitetnije specijalno vozilo, s obzirom da i ta delatnost donosi znacajne prihode.

- Zatvoreni parkinzi kod Tržnog centra “Novi dom”, kod hotela “Dunav” i kod Centra za kulturu rade u tri smene, dok parkinzi kod Pošte i Robne kuce “Beograd” rade u dve smene. Na svim zatvorenim parkinzima instaliran je sistem video - nadzora, sistem automatskog knjiženja naplate i, naravno, automatsko podizanje rampe. Na otvorenim parkinzima rade inkasanti. Upravo su otvoreni parkinzi i ovakav nacin naplate “rak-rana” u našem radu i nastojacemo da taj problem rešimo tokom ove godine, - kaže Vladimir Mihajlovski, direktor JKP “Parking servis” Požarevac.

Inace, i na zatvorenim i na otvorenim parkinzima, cena zapocetog sata je 20 dinara, s tim što na ulici može da se naplati samo prvi zapoceti sat ili dnevna karta od 40 dinara. Nije u planu promena cene. Na zatvorenom parkingu se automatski vreme meri u minut i vreme parkiranja je u apsolutno tacnom odnosu sa naplacenim iznosom.

U pripremi nova strategija

U ovoj godini, “Parking servis” planira da uvede novu strategiju sa prevashodnim ciljem da se otvoreni parking prostori racionalnije koriste, što ce, ocekuje se, dovesti do rasterecenja trenutno prebukiranih parkinga duž centralnih gradskih ulica.

- Zahtevi za parkiranjem u centralnoj zoni grada daleko premašuju ponudene kapacitete, tako da se sistem upravljanja javnim površinama za parkiranje mora kretati ka uvodenju novih režima parkiranja, koji podrazumeva izmenu postojece tarifne politike, vremensko ogranicenje trajanja parkiranja, odgovarajucu kontrolu korišcenja parking prostora, efikasno sankcionisanje prekršaja, kao i dugorocnu politiku izgradnje novih kapaciteta - javnih garaža. Glavni cilj uvodenja naplate i kontrole parkiranja zonskim sistemom i ogranicenog vremena parkiranja je uredenje mirujuceg saobracaja na površinama za parkiranje. Zatim, uvodenje savremenog, automatizovanog nacina naplate i kontrole parkiranja, podizanje kvaliteta usluga, kao i znacajno podizanje visine prihoda od naplate parkiranja i na taj nacin obezbedivanje sredstava koja ce se dalje ulagati u povecanje broja parking mesta, - istice Mihajlovski.

Uvodenje novog sistema naplate i kontrole parkiranja podrazumeva i savremenu organizaciju rada preduzeca i zoniranje gradskog podrucja. Predvida podelu požarevackih ulica u dve zone. U prvoj, zoni užeg centra grada, parkiranje ce biti ograniceno na 120 minuta. U drugoj zoni, šire podrucje centra grada, prema periferiji, parkiranje nece biti ograniceno. U obe gradske zone cena zapocetog sata je, kao i do sada, 20 dinara. Razlika je u nacinu placanja.

Umesto placanja inkasantima, što se u proteklom perodu pokazalo kao loše, skupo i neefikasno rešenje, vreme provedeno na parkinzima placace se parking - kartama koje ce se prodavati u trafikama ili, što je još jednostavnije, mobilnim telefonom, putem SMS poruka. Umesto inkasanata, poštovanje takvog sistema upravljanja otvorenim parkinzima bice praceno od strane kontrolora sa prenosnim racunarima.

Više slobodnih mesta

Ovakav sistem naplate i kontrole parkiranja vec pokazuje dobre rezultate u praksi Beograda, Novog Sada, Subotice, Sombora, Indije, Šapca... U odnosu na Beograd, u Požarevcu ce se primenjivati niže cene i duži vremenski period ogranicenja vremena prkiranja u prvoj gradskoj zoni.

- Praksa Beograda i drugih sredina u kojima ovakav sistem funkcioniše pokazala je da je ovo veoma funkcionalan sistem koji, sa jedne strane, omogucava racionalno korišcenje raspoloživih površina za parkiranje, a sa druge, korisnicima pruža mogucnost da na lagodan, civilizovan nacin, regulišu svoje obaveze. Iskljucuju se trzavice, cekanje na inkasanta koji upravo dok vi parkirate na drugom kraju ulice naplacuje parkiranje nekom drugom, nema baratanja sa gotovinom nasred ulice, možda i po kiši i nevremenu, nema ni nesavesnog ostavljanja vozila u centru po ceo dan, dok drugi korisnici uzaludno kruže okolo, tražeci slobodno mesto za parkiranje. Ako je iskustvo Beograda pokazalo da je uvodenje ovakvog sistema stvorilo uslove da uvek možete naci slobodno mesto za parkiranje, svakako je za ocekivati da ce i u strogom centru Požarevca to biti postignuto. Dakle, mesta za parkiranje ima i bice ga dovoljno, pod uslovom da se parking prostor racionalno koristi. Uz to, karta za parkiranje kupljena na obližnjoj trafici, ili SMS poruka, jedna poruka za jedan sat parkiranja, lišavaju korisnika bespotrebnog gubljenja vremena, a iskljucuju i potrebu za razmišljanjem da li su i svi ostali na parkingu zaista platili parkiranje. Uvodenje ovakvog sistema omogucuje kontrolorima apsolutno tacan trenutni uvid u stanje svakog parkiranog vozila, sa aspekta pocetka i završetka uplacenog vremena, a uvode se i sankcije za nesavesne korisnike parking prostora, dodatne karte po ceni od 1.200 dinara, - pojašnjava direktor “Parking servisa”.

Povoljnosti i popusti

Nova strategija predvida i brojne povoljnosti i olakšice za korisnike. I u prvoj i u drugoj zoni, predvidene su povlašcene parking karte za stanare i za korisnike poslovnog prostora. Predvida se i prodaja pretplatnih karata za drugu zonu. Za placanje pretplatnih karata unapred, predvidaju se dodatni popusti u ceni.

Istovremeno, licima sa posebnim potrebama “Parking servis” ce izdavati nalepnice i za vozila sa takvom nalepnicom ce se obezbediti besplatno parkiranje na mestima koja ce se posebno obeležavati.

Požarevacki “Parking servis”, kao clan Udruženja parkirališta Srbije, osnovanog na inicijativu požarevacke Direkcije za izgradnju u vreme kad je u njenom sastavu bila i ova delatnost, racuna da ovakva strategija bude podržana od Osnivaca, Skupštine opštine Požarevac, s obzirom da je intencija pomenutog Udruženja da ovakav sistem naplate i kontrole parkiranja bude jedinstven na teritoriji citave Srbije.

D. Milenkovic

SEDNICA SO ŽABARI

KADRIRANJE U "KRUPNOM KADRU"

- Od 19 tacaka dnevnog reda, 13 razrešenja i imenovanja

- Jedinstveni samo oko mreže škola, Veterinarske stanice i deponije u Svilajncu

Na prošlonedeljnoj sednici SO Žabari, drugoj po redu u novom sazivu, doneta je odluka o izgradnji zajednicke Regionalne deponije sa opštinama Svilajnac i Despotovac, locirane u blizini Svilajnca. Na ovaj nacin, Opština Žabari ulazi u proces trajnog i kvalitetnog rešavanja problematike odlaganja cvrstog otpada, koji su, inace, po Nacionalnoj strategiji za rukovanje cvrstim otpadom, sve lokalne zajednice u Srbiji dužne da reše do kraja ove godine.

Odlukom usvojenom na ovoj sednici SO, predsednik Opštine Žabari Živorad Nastic ovlašcen je da potpiše akt o osnivanju Privrednog društva cija ce delatnost biti sakupljanje, odlaganje i reciklaža komunalnog otpada, ukoliko se tri opštine opredele za takav nacin zajednickog organizovanja. Formiranje zajednickog preduzeca za Opštinu Žabari ne znaci iskljucenje iz posla preduzeca “Trojon i Fišer Eko”, koje vec obavlja sakupljanje i odnošenje smeca, po osnovu ugovora sa ovom lokalnom zajednicom.

Odbornici SO Žabari bili su jednoglasni i pri donošenju odluke o povracaju u svojinu Opštine nekoliko parcela, svojevremeno ustupljenih na trajno korišcenje Javnoj veterinarskoj stanici Žabari. Naime, ova Stanica je u procesu privatizacije i zajednicka je ocena odbornika i rukovodstva Opštine Žabari da iz tog procesa valja izuzeti pomenute površine i objekte na njima (inace, locirane u veoma atraktivnoj gradskoj gradevinskoj zoni). Javni interes koji je postojao pri registraciji Javne veterinarske stanice, ne postoji u promenjenim uslovima, kad ona postaje privatna i, moguce je, u nekom vremenskom periodu, promeni i delatnost.

Takode jednoglasno, odbornici su prihvatili predlog predsednika Opštine i doneli Odluku o mreži osnovnih škola i vrtica na podrucju žabarske Opštine. Odluka predvida zadržavanje sadašnjeg oblika i obima organizovanosti jer ce, procenjeno je, lokalna samouprava moci da podmiri materijalne troškove osnovnih škola u Porodinu, Simicevu, Brzohodu i Vlaškom Dolu.

Ocuvanje postojanja i rada seoskih škola okarakterisano je kao doprinos borbi protiv „Bele kuge” i migracije seoskog stanovništva ka urbanijim sredinama.

Za razliku od problematike i rešenja pitanja od zajednickog i opšteg interesa, u delu sednice Skupštine Opštine Žabari koji se odnosio na kadrovska pitanja, jednoglasnih odluka nije bilo. Donosila ih je skupštinska vecina sa 24 glasa (SPS, DSS, Nova Srbija i G 17 plus). U slucaju žabarskog lokalnog parlamenta koji broji 37 odbornika, ta vecina je gotovo dvotrecinska.

Tako, na ovoj sednici je za direktora JP „Direkcija za izgradnju opštine Žabari” imenovan Goran Danilovic iz Oreovice, dosadašnji vršilac dužnosti direktora tog JP. Razrešeni su dužnosti dosadašnji i imenovani novi predsednik i clanovi Upravnog odbora Direkcije za izgradnju. Izveštaj o radu Direkcije u prošloj godini usvojen je posle duže polemike.

Novog clana i predsednika dobili su i Upravni odbori Turisticke organizacije (u osnivanju), kao i UO žabarske Narodne biblioteke.

Formirane su komisije za predstavke i žalbe, kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose, statutarna pitanja, organizaciono normativna akta i mandatno imunitetska komisija SO.

Imenovani su i sastavi Saveta za budžet i finansije SO Žabari, privredno ekonomski razvoj opštine, kao i Saveta za urbanizam, stambeno komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine.

I u Školskom odboru OŠ „Dude Jovic” Žabari ispred lokalne samouprave razrešen je dosadašnji, a za novog clana, ujedno i predsednika Odbora imenovan je Dušan Pajic, jedan od ranijih predsednika SO Žabari, na ciji racun se, i tokom njegovog imenovanja za clana Saveta za budžet i finansije, iz redova skupštinske opozicije culo dosta optužbi.

Sveukupno, Silvana Ilic, predsednik SO Žabari, uspela je u popodnevnim satima da privede kraju ovu sednicu koja je, osim veoma dugog trajanja, protekla u veoma napetoj atmosferi, sa bezbroj replika, sporenja oko povreda ili razlicitih tumacenja Poslovnika, optužbi i kritika od strane odbornika opozicije, doduše malobrojnih, ali zato veoma glasnih i nepopustljivih.

D. Milenkovic

GODIŠNJA SKUPŠTINA PLANINARSKOG DRUŠTVA “VUKAN” IZ POŽAREVCA

OSVOJENI MNOGI PLANINSKI VRHOVI

Prošle subote u Izvidackom domu u Ždrelu kod Petrovca održana je redovna godišnja skupština Planinarskog društva “Vukan” iz Požarevca. Gosti Požarevljana bili su planinari Smedereva i Vršca, kao i izvicaci Petrovca.

Predsednik društva Velibor Popovic tom prilikom podelio je zahvalnice zaslužnim pojedincima i rekao da “Vukan” ima oko 70 clanova,mada taj broj varira.

“Prošle godine osvojili smo mnoge planinske vrhove, a naš clan Bata Trailovic i Mont Blan. Ove godine imamo plan da osvojimo sve znacajnije vrhove do dve hiljade metara”, rekao je Popovic.

Kuriozitet je da je clan “Vukana:Dragan Katic lane prešao 900 kilometara.

BEZBEDNOST UCENIKA U SAOBRACAJU

OBAVEZA ZA SVE

U Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu, a u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta, prošle nedelje održan je prvi u nizu sastanaka o bezbednosti ucenika u saobracaju. Sastanku su prisustvovali predstavnici Školske uprave u Požarevcu, AMS Srbije, predstavnici Uprave saobracajne policije, kao i direktori osnovnih škola iz Branicevskog i Podunavskog okruga.

“Nije slucajno što se prvi sastanak održava upravo u Požarevcu, jer tradicija je da deca iz ovog grada na takmicenjima u poznavanju saobracaja vec godinama postižu izuzetne rezultate”, rekao je Slobodan Popovic, koordinator za bezbednost saobracaja u AMSS.

Ove godine, po prvi put, takmicenje “Šta znaš u saobracaju”, ušlo je u kalendar Ministarstva za obrazovanje i sport, što je izuzetno znacajno, jer ce sada izvestan broj škola shvatiti kao svoju obavezu da u okviru redovnih, nastavnih, ali i vannastavnih aktivnosti imaju i predavanja o bezbednosti u saobracaju. To znaci da ce se i rezultati sa odredenih nivoa takmicenja bodovati prilikom upisa u srednje škole, što predstavlja i dodatan motiv angažovanja u ovoj oblasti, kako ucenika, tako i nastavnika.

Ovom prilikom, školama je predat i materijal koji sardži saobracajne testove za decu, pravilnik o organizovanju takmicenja, kao i DBD izdanje, koje ce najmladi uveliko olakšati pracenje bar te nastave.

D. Demic

NAJLEPŠI POKLON

Kompanija “Novosti” je, pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i sport, poklonila srpskim školama 150 hiljada knjiga.

Školska uprava u Požarevcu dobila je preko 7000 knjiga koje su podeljenje u 72 osnovne i 24 srednje škole. Dom ucenika Poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic” u Požarevcu dobio je 114 knjiga raznih autora iz edicije “Milenijum”.

- Naša biblioteka broji nekoliko stotina naslova i ne može da zadovolji potrebe ucenika, stanara doma, tako da nam je svaka pomoc dobrodošla. Poklon Kompanije “Novosti” je do sada najveca donacija, kako po broju tako i po vrednosti naslova, a za ucenike je to najlepši dar. Ono što ostaje i ono cega ce uvek biti u domu, to su deca i knjige - rekao je Miodrag Lazarevic, vaspitac u domu ucenika.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC

PROGRAM PODRŠKE OPŠTINAMA

Regionalna privredna komora Požarevac prethodne sedmice organizovala je u Požarevcu interesantan i veoma koristan skup u Požarevcu o Programu podrške opštinama severoistocne Srbije. Ovaj program finansira EU, a sprovodi ga Evropska agencija za rekonstrukciju. Na skup u komori bili su pozvani svi predsednici opština sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga, oba nacelnika okruga, kao i direktori javnih komnunalnih poreduzeca sa ovog podrucja.

Gost Komore bio je Vilijam Luis, najverovatniji voda tima za implementaciju Projekta na ovom podrucju. On je rekao da je pre 15 godina u Irskoj radio na lokalnom i regionalnom razvoju, kada je ta zemlja bila ekonomnski nedovoljno razvijena, imala 34 odsto nezaposlenih, koji su iz tog a i drugih razloga nastojali na svaki nacin da napuste zemlju i posao i srecu potraže preko okeana, ili na nekom drugom mestu.

-Sada je Irska jedna od ekonomski najrazvijenijih zemalja Evrope, sa stopom nezaposlenosti od oko 7 odsto, ali sada ljudi iz celog sveta nastoje da dodu u Irsku, da u njoj rade i žive rekao je Luis.-Na slicnim poslovima radili smo posle i u Sloveniji, gde smo postigli takode odlicne rezultate, kao i u Rumuniji, gde se ipak dosta kasnilo, pa Rumunija i Bugarska nisu uspele ni izbliza da iskoriste pretpristupne fondove EU. Jednostavno, nisu imale dovoljno kvalitetnih operativnih programa. Jedno je imati strategiju razvoja, a nešto sasvim drugo imati operativne programe kako da se sve to realizuje u praksi.

Program podrške ovda-šnjim opštinama trajace tri godine i u njega ce biti uloženo 13,5 miliona evra.

Slicni programi vec pune tri godine sprovode se na jugu Srbije i u regionu Šumadije i Pomoravlja, gde su osnovane i agencije za regionalni razvoj. Takva agencija u narednom periodu, gotovo je vec izvesno, bice formirana i u Požarevcu. O dosadašnjim iskustrvima i prvim rezultatima agencija na skupu u Komori u Požarevcu govorile su Vesna Ðordevic, i Minja Stefanovic, koordinatori programa za južnu Srbiju i region Šumadije i Pomoravlja.

Agencija u Kragujevcu ima pet odeljenja: za mala i srednja predueca, za poljoprivredu, infrastrukturu, turizam u ljudske resurse. Ima 17 zaposlenih i za sada ima 5 projekata koji su u fazi realizacije, isto toliko koji su odobreni i cekajuju pocetak realizacije i citav niz projekata koji su u razlicitim fazama pripreme. Slicna situacija je i na podrucju Jablanicko-pcinjskog regiona, gde ima 13 opština, od kojih su 2 sa vecinskim albanskim stanovništvom.

U drugom delu prošlo-nedeljnog skupa u Požarevcu razgovarano je o mogucnostima pronalaženja zainteresovanih nemackih firmi u vezi saradnje na realizaciji projekata regionalnih sanitarnih deponija. Milica Mitkovic, predsednica Regioinalne privredne komore Požarevac, je rekla da je u novembvru prethodne godine objavljena vest da Smederevo traži strateškog partnera za gradnju regionalne deponije i da se nakon toga predstavništvu Privredne komore Srbije u Frankfurtu javilo više zainteresovanih firmi.

-Ukoliko ima gotovih projekata i druge opštine Branicevskog i Podunavskog okruga imaju mogucnost da ih dostave predstavništvu Komore u Frankfurtu radi obezbedenja sagovornika i mogucih partnera u realizaciji tih projekata -rekla je Milica Mitkovic. -Ovde nije rec samo o izgradnji deponija, nego i o nabavci vozila, kontejnera, gradnji pogona za reciklažu i drugim pitanjima iz ove oblasti.

Dr Živadin Jotic, nacelnik Branicevskog okruga , je rekao da se ovde na slicnim projektima vec radi, da je program infrastrukturnog opremanja ovdašnjih opština takode izgledan i da bi u narednom periodu trebalo objediniti aktivnosti Regionalne privredne komore Požarevac, Branicevskog okruga i svih ovdašnjih opština.

Saša Valjarevic, direktor JKP Komnunalne službe Popžarevac, je istakao da su se Požarevac, Smederevo i Kovin dogovorili o zajednickoj gradnji regionalne deponije i da u tom projektu svakako ima mesta i za sve ostale opštine Branicevskog i Podunavskog okruga ukoliko žele da se prikljuce.

Dragan Milic, peredsednik opštine Veliko Gradište, rekao je da je ta opština, ciji je strateški pravac razvoja turizam na Srebrnom jezeru i na Dunavu, i te kako zainteresovana da se na najkvalitetniji moguci nacin razreši pitanje odnošenja, prerade i deponovanje smeca, kao i pitanje precišcavanja otpadnih voda.

Živorad Nastic, predsedenik opštine Žabari je rekao da su male opštine realno u nepovoljnom položaju zbog ogranicenih sredstava kojima raspolažu, založivši se u slkicnim projektima ne rešavaju samo problemi velikih opština, nego i svih ostalkih, jer su to ipak zajednicki problemi.

R.D.

SA JEDNODNEVNOG SEMINARA U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI POŽAREVAC

POSLOVANJE NA TRŽIŠTU EU

Regionalna privredna komora Požarevac organizovala je prethodne sedmice informativni seminar na temu: Šta svaki menadžer treba da zna o poslovanju na tržištu Evropske unije i oznacavanju proizvoda SE oznakom. Seminar je po prirodi stvari bio namenjen pre svega predstavnicima preduzeca koja posluju ili nameravaju da posluju sa partnerima iz zemalja clanica EU.

Predavaci na prošlonedeljnjnom seminaru u Komori u Požarevcu bili su prof. dr Ratko Uzunovic, mr Borislava Jakšic, direktor predstavništva u Beogradu slovenacke firme SIK, kao i Tamara Pavlovic iz firme IFC Beograd.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, u uvodnim napomenama je rekla da je Komora izlazeci u susret potrebama privrednika organizovala ovaj skup i da ce to biti zadatak Komore i u narednom periodu.

- Veoma uredeno unutrašnje tržište Evropske unije postavlja veliki broj zahteva koje nije lako ispuniti, ali koji obezbeduju ipak slobodno kretanje proizvoda na tom velikom tržištu EU - istakla je Milica Mitkovic.

Prof. dr Ratko Uzunovic je govorio o primeni direktiva EU, ukljucujuci i direktive takozvanog Novog pristupa, kao i direktive Globalnog pristupa, a koje zahtevaju SE oznacavanje proizvoda. Primena tih direktiva predstavlja zakonsku obavezu kako za proizvode proizvedene na podrucju EU, tako isto i za proizvode koji se uvoze u Evropsku uniju iz trecih zemalja.

- Proizvodi bez oznake SE i odgovarajuce pratece dokumentacije mogu biti zaustavljeni od strane carinskih organa na spoljnim granicama EU - rekao je prof Uzunovic.- Zemlje clanice EU su obavezne da obezbede slobodno kretanje i inspekcijski nadzor proizvoda za koje je propisano oznacavanje SE oznakom koju predstavlja proizvodac. Na taj nacin se garantuje da je proizvod izraden u skladu sa svim relevantnim direktivama EU. Za proizvode iz zemalja van EU odgovornost za SE oznacavanje, pored proizvodaca, preuzimaju uvoznici ili distributeri sa sedištem u EU. Ta odgovornost obuhvata veoma velike materijalne nadoknade u slucaju štete koju mogu pretpeti korisnici ovih proizvoda.

Mr Borislava Jakšic i Tamara Pavlovic govorile su, kao i prof Uzunovic, o celini i posebnostima tržišta EU, organizaciji i funkcionisanju unutrašnjeg tržišta EU, direktivama Novog pristupa koje se odnose na zahteve vezane za bezbednost proizvoda, kao i o direktivama Globalnog pristupa koje govore o ocenjivanju usaglašenosti sa zahtevima direktiva EU. Bilo je reci i o ulozi harmonizovanih EN standarda, ulozi prijavljenog, odnosno ovlašcenog, organa EU, postupku oznacavanja proizvoda SE oznakom i neophodnoj pratecoj dokumentaciji, pitanju odgovornosti na tržištu EU, tržišnom nadzoru i drugim pitanjima.

POVODOM 1. MARTA- MEÐUNARODNOG DANA CIVILNE ZAŠTITE

ZAHVALNICE KOLEKTIVIMA I POJEDINCIMA

Povodom 1. marta- Medunarodnog dana civilne zaštite, prošlog cetvrtka u svecanoj sali opštinskog zdanja održana je svecana sednica Štaba civilne zaštite opštine Požarevac na kojoj su dodeljene zahvalnice najistaknutijim pravnim licima i pojedincima za ucešce u akcijama zaštite i spasavanja.

- Cast mi je da u ime rukovodstva opštine Požarevac pozdravim clanove štaba civilne zaštite, da im se zahvalim na velikom radu jer civilna zaštita brine o gradanstvu, kako u zaštiti materijalnih dobara, tako i zaštiti ljudstva. Gradani mogu da vide da lokalna samouprava sa vojskom, policijom i gradanstvom može mnogo da ucini na zaštiti imovine i ljudstva, i to cemo uvek ciniti jer ima ko i da ih organizuje, ima ko da radi. Posebno se zahvaljujem ljudima koji su spašavali svoju i zajednicku imovinu u vreme prošlogodišnjih aprilskih poplava u Starom Kostolcu, Bradarcu i Maruljevcu. Mi smo bili sa njima danonocno, uspeli smo donekle, medutim, u Starom Kostolcu zbog nedostatka zaštitnog nasipa nismo uspeli da selo odbranimo od Mlave. Ucinili smo sve što smo mogli, spašavali smo ljude i imovinu. Za sanaciju štete lokalna samouprava je dala pet miliona dinara koliko i Ministarstvo za kapitalne investicije koje je obecalo dodatna sredstva. Stalno upucujemo zahteve, ali do sada još uvek ništa. Ja licno ocekujem da ce oni ispuniti obecanje kako bi ljudimo pomogli u sanaciji štete nastale od poplava, naglasio je na svecanoj sednici Dušan Vujicic, komandant Štaba CZ opštine Požarevac.

Na svecanoj sednici je procitan i telegram nacelnika Uprave za odbranu Republike Srbije koji je povodom praznika CZ upucen svim Okružnim, Gradskim i Opštinskim štabovima, u kome se izmedu ostalog kaže:

Cestitamo vam 1. mart- svetski Dan civilne zaštite sa željom da se organizovano i funkcionalno integrišemo u medunarodni humanitarni korpus solidarnosti u odgovorima na izazove, rizike i pretnje u slucaju elementarnih nepogoda, tehnicko- tehnoloških nesreca i drugih nesreca i opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra…

Uvodno izlaganje, istorijat CZ sa pregledom stanja danas podneo je Bratislav Milovanovic, nacelnik Opštinskog štaba civilne zaštite, a saopštena je i odluka o proširenju štaba CZ.

Priznanja

Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac urucio je na svecanoj sednici zahvalnice najistaknutijim pravnim licima i pojedincima za ucešce u akcijama zaštite i spasavanja: Vojska Srbije- Centar za obuku kopnene vojske Pžarevac, Policijska stanica Kostolac, Organizacija Crvenog krsta Požarevac, pukovnik Vinko Markovski, komandant Garnizona VS Požarevac, pukovnik Radovan Živkovic, nacelnik Policijske uprave Požarevac, Branislav Živulovic, sekretar OO Crvenog krsta Požarevac, Perica Mojovic, direktor DP Autotransport Kostolac, Selimir Momirovic, nacelnik Odeljenja za opšte i zajednicke poslove, Milan Peric, direktor DP Vodoprivreda , Slobodan Milenkovic, opštinski rukovodilac odbrana od poplava i njegov zamenik, Boško Peric.

M. K.

STARI ZANATI

MAJSTORI - UVEK PRVI LJUDI

Užurbana lupa visokih potpetica, zvono mobilnog telefona, zaglušujuci huk automobila, nervozna lica prolaznika i nimalo ljubazni prodavci koji u trgovinama nude robu cije poreklo tek naslucuju. Ali Tabacka caršija nije oduvek bila takva. Oduvek vreva, ali vreva nekih drugacijih ljudi, žitelja kasabe s pocetka 19. veka.

Umesto sadašnjih višespratnica, neprijatnog i hladnog sivila, na tom mestu stajale su udžerice okrecene u belo, a na vratima svakog tog malog ducana stajali su majstori svog zanata, mumdžije, tabaci, terzije, abadžije, papudžije, lebcelteri, saraci i curcije, otpozdravljajuci prolaznicima i vec merkajuci potencijalne mušterije. Kroz laganu povorku sveta koji zastaje i, diveci se veštini i umešnosti ruku majstora, gleda u izloge, blatnjavim sokakom žurno prode tek po neki zakasneli šegrt, vec strepeci od kazne.

Od 1825., kada je knez Miloš Obrenovic Požarevac proglasio svojom drugom prestonicom, a kako je i položaj na raskrsnici svih puteva od istoka ka zapadu i severa ka jugu i nagoveštavao, varoš se pretvara u pravi trgovacki i zanatski centar Srbije. Prve zanatlije bile su kovaci i terzije, dunderi i papudžije. Mnogo se onih zanatlija koji su se iselili u Austro-Ugarsku u vreme turske dominacije vratilo, mnogo je ducana Uredbom o regulaciji caršije preseljeno iz sela u grad, a mnogo je grncara i dundera došlo sa juga Srbije, pa je tako Požarevac vec 1857. godine imao 110 trgovackih i 95 zanatskih radnji.

Kako je zanat u 19. veku predstavljao živu granu privrede, tako se prilagodavao novim prilikama i potrebama društva, ali bio i jedan od njihovih pokretaca. Kako je Tursko carstvo uzmicalo, a zapad se približavao, taku su neki od zanata nestajali, a drugi stupali na scenu. Medu prvima nestale su papudžije i svoje mesto i ugled ustupile opancarima, obucarima i cizmarima. U polumraku ugla umesto abadžija i terzija, sada su po ducanima upošljeno, savijene glave i marljivo radeci, sedeli krojaci. Mnogo je zanata stagniralo jer su se pojavile fabrike, koje su prvo zamenile korita za štavljenje kože, a zatim polako i sve ostalo.

Vreme lagane i jednolicne škripe volovskih kola, izloženih mrkih i kilaša, uzengija i dizgina, testija i grnadi, dolama i fistana, retko ko pamti, a male tajne pravog zanata cuva tek po neki majstor, šegrt s pocetka veka.

D. Demic

VODA U VODOVODU I NA JAVNIM CESMAMA U POŽAREVCU

KVALITETNA ZA PICE

- Zavod za javno zdravlje u Požarevcu svakodnevno kontroliše kvalitet vode u vodovodu, rezultati govore da se nitrati krecu u dozvoljenim kolicinama

Poslednjih desetak godina žitelji Požarevca imaju evidentne probleme sa vodosnabdevanjem. Prevashodni uzrok tome je zatvaranje izvorišta “Meminac” zbog zagadenja, odnosno povišenih vrednosti nitrata u vodi. Takode, nitratima je napadnuto i drugo izvorište-”Kljuc” koje ima petnaestak bunara i iz kojih se crpi voda za vodovod u Požarevcu. Obzirom da su u neke bunare ovog izvorišta vec prodrli nitrati oni moraju da se iskljuce sa vodovodne mreže tako da se neminovno ostaje bez dovoljno vode potrebne gradu.

- Trenutno dodatne probleme predstavljaju izuzetno dug sušni period i nizak vodostaj Morave odakle se bunari prihranjuju. Na izvorištu se radi na zaštiti od daljeg zagadivanja na kojim poslovima je angažovan vodoprivredni Institut “Jaroslav Cerni” iz Beograda. Pokušava se da voda u vodovodu ostane dobrog kvaliteta, odnosno da nitrati koji su problem ostanu u dozvoljenim koncentracijama. Takode se nastoji da kolicine vode u vodovodu budu dovoljne za potrebe grada. Zato je JP “Vodovod i kanalizacija” i apelovalo da se voda štedi. U protivnom doci ce do restrikcije, istice dr Zorica Rogožarski, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.

U ovoj ustanovi, inace, svakodnevno kontrolišu kvalitet vode u vodovodu. Poslednje analize govore da se nitrati krecu u koncentracijama oko 45 miligrama po litru, a dozvoljene kolicine su 50 miligrama. Ostali ispitivani parametri su takode u dozvoljenim koncentracijama što znaci da je voda u gradskom vodovodu Požarevca zadovoljavajuceg kvaliteta, da zadovoljava norme koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija i važeci srpski zakoni.

Pored svakodnevne kontrole vode kojom se Požarevljani snabdevaju iz vodovoda, od strane Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu redovno se kontroliše i vodu sa javnih cesmi.

- Javnost mogu da obavestim da su prošle nedelje ispitane javne cesme u Požarevcu, prokontrolisane su tri cesme na Cacalici, zatim kod Poljoprivredne škole, na Petrovackoj obilaznici i na prostoru Mininih voda. Rezultati analize su: voda sa javnih cesmi je ispravna, i hemijski i bakteriološki, potvrduje dr Zorica Rogožarski.

S.E.

OTVOREN NOVI PRODAJNI OBJEKAT PREDUZECA “BOVA”

ZA SVAKOGA PO NEŠTO

Sredinom prošle nedelje u Požarevcu je otvoren novi moderan i lepo opremljen prodajni objekat muške ženske i decje odece.U novoj prodavnici preduzeca “Bova” na preko 480 m2, bice za svakoga po nešto. Odevni proizvodi najeminentnijih srpskih i stranih proizvodaca odece moci ce da kupe i gradani Požarevca.

“Posle nekliko godina pauze “Bova” je ponovo na tržištu Požarvca. U našoj prodavnici može da se kupi roba svih eminentnih proizvodaca za svakoga po nešto. U prodavnici radi petnaest prodavaca u pocetku ce se raditi svaki dan od 8-20 sati. Za one koji prodavnicu posete sa decom obezbeden je kutak”Bova” u kome ce deca moci da provedu prijatne trenutke u igri” rekla nam je Margit Bogdanovic, predstavnik ove firme i vlasnik.

M.N.

HUMORESKA

DVA MILIONA GODINA

Pored svih problema koji su zadesili našeg coveka,kao i društvo u celini, poce Evropaša i svet da nas plaši nevidenim katastrofama.Naucnici svakog dana upozoravaju, ali koga? Po globalnom otopljavanju kada ce porasti nivo okeana i mora i potopiti sve živo na zemlji za sto godina,a neki idu cak dotle i tvrde da za dva miliona godina nece biti života na zemlji.

Dabome,sve je to jako uzbudilo naše gradane i cestite domacice.

- O,dobro jutro,Milka,sad cu da stavim lonce!

- Nemoj,sejo slatka,ne mogu kafu,ne mogu ništa.Pošla sam na pijac i ne mogu da idem,noge mi klecaju,zamalo da padnem ispred tvoje zgrade.

- Šta je bilo,opet neko ubistvo?

- Ma,još gore!

- Poskupeo šecer i ulje?

- Ma,kakvi,to su sitnice prema onome što sam procitala,a sto puta sam rekla da ne citam novine.

- Hajde,pricaj,šta je to toliko strašno!

- Pa je l ti ne znaš,gde ti živiš!

- Pa,znaš,valjda,gde živim,a novine ne citam iz principa.

- E pa,neki naucnici,ne znam odakle su beše,tvrde da ce ljudski rod da izumre za dva miliona godina!

- Kuku meni!

- Pa,eto,i ja zato kukam,crna Biljo,pa ne mogu više,noge i ruke mi se tresu!

- Pa šta da radimo?

- Šta da radimo,svi cemo da nestanemo jednog dana,a možda i pre,eto šta cemo!

- Ju,kuku meni!A da l se nisu ti naucnici malo prešli,kako su mogli da izracunaju baš tacno dva miliona godina!

- Moguce je da su se i prešli,jer kako se kod nas živi,pre ce da bude ta katastrofa za 20 godina!

- Iju,jezik pregrizla,šta pricaš!

- Nego,hajde,požuri,skuvaj tu kafu,i to duplu,bez šecera i daj mi upaljac!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Svaka škola se placa, a tek fakultet !

- Položio sam krivicno pravo sa 6-stotina evra!

- Neka mi samo neko kaže da je kod nas školovanje besplatno! Dao sam grdne pare za diplomu!

- Toliko mi je bilo lepo, da sam demokratske promene prespavao!

- Najgore ce biti kad goloruki krenu na gologuzane !

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Požarevacke opšte bolnice, u periodu od 23. februara do 1. marta, rodeno je ukupno 16 beba, 7 devojcica i 9 decaka.

Cerke su dobili: Serijana Latifi i Denis Denaj iz Kostolca, Marija i Marko Krstic iz Požarevca, Sanela Pavlovic i Zoran Milanovic iz Požarevca, Slavica Živojinovic i Bojan Ilic iz Kusica, Monika i Bojan Pavlovic iz Požarevca, Dragana Zafirovic i Živorad Andric iz Barajeva i Zorica i Nenad Cvetkovic iz Požarevca.

Sinove su dobili: Danijela i Dragan Stevic iz Požarevca, Sanja i Saša Janoševic iz Kladurova, Sandra i Saša Stevic iz Velikog Sela, Jasmina i Milorad Ðukic iz Brežana, Sanja Stanojevic i Goran Aleksic iz Šuvajica, Milica i Nikola Markovic iz Požarevca, Ivana Randelovic i Miroslav Milivojevic iz Ostrova, Vesna i Zoran Ciric iz Ostrova i Nela i Željko Bunic iz Suvog Dola.

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE POŽAREVAC” - RADNA JEDINICA KOSTOLAC

Angažovanjem JKP “Komunalne službe” - RJ Kostolac u ovoj gradskoj mesnoj zajednici pocetkom marta krece akcija “Za cistiji grad” u kojoj je predvideno uklanjanje divljih deponija Uz pomoc organizacija i drugih službi, koji ce pružiti pomoc u vidu mehanizacije koju ova Radna jedinica ne poseduje, Komunalno ce ukloniti deponije koje stvaraju nesavesni gradani odlažuci otpad koji bi po pravilu trebalo da završi na gradskom smetlištu a ne pored prigradskih puteva. Akcija je do ove godine pocinjala u aprilu ali ce zbog lepog vremena ove godine zapoceti mesec dana ranije .

Ko to tamo snima?

U Komunalnom se nadaju da ce ove godine stati na put pojavi divljih deponija koje predstavljaju dodatno opterecenje službi koja ima “pune ruke posla”.

- Na nekoliko mesta uporno se pojavljuju divlje deponije. I pored angažo-vanja naše službe i komunalnih inspektora, koji nam izlaze u susret, nesavesni gradani obnavljaju divlje deponije koje mi redovno uklanjamo. Jedna od njih nalazi se na kraju Porecke ulice, u neposrednoj blizini groblja i gradske plaže, pored puta koji se tokom letnjih meseci cesto koristi. Sa vremena na vreme mi je u potpunosti uklonimo ali kako je to mesto zaklonjeno, na njemu se uskoro ponovo pojavljuje otpadni gradevinski materijal i drugi otpad, kaže Slavica Pavlin-Rokvic, upravnik Radne jedinice “Komunalnih službi” u Kostolcu.

Opština Požarevac je na mestu pomenute divlje deponije postavila i tablu sa izricitom zabranom bacanja smeca koja je nekome ocigledno smetala jer su i to parce lima odneli. Druga divlja deponija nalazi se u blizini centra grada, kod kvantaške pijace.

U Kostolackom delu komunalnih službi smatraju da ce se uvodenjem video nadzora ovoj ružnoj pojavi stati na put.

- U planu je video nadzor na svim kriticnim tackama u Opštini. Komunalna inspekcija SO konsultovala je i nas i zatražila predloge mesta za stubove sa video nadzorom. Jedno od tih mesta upravo ce biti deponija kod plaže. Smatram da cemo takvim nacinom uspeti da evidentiramo i kasnije kaznimo nesavesne gradane. Nema potrebe da se stvaraju divlje deponije u blizini grada jer vozilo RJ Kostolac na poziv gradana koji imaju veci otpad dolazi i odvozi ga. Savetujemo da se takva vrsta otpada stavi u odredenu ambalažu po koju ce na poziv gradana doci traktor Komunalnog preduzeca. Kako ide sezona orezivanja još jednom apelujemo da se orezano granje poveže u snopove. Kamion “smecar” ne može da odnese ovakav material jer vozilo nije za njega predvideno ali ce to po pozivu uciniti traktor.To je mnogo bolje nego da kradom, nocu gradani bacaju takav material kod kontejnera, kaže i najavljuje da ce komunalno i ovog leta saradivati sa nautickim društvom Kostolac kome je povereno upravljanje plažom.

Neophodni cistaci

Vozni park u Kostolcu je zastareo i treba ga obnoviti. Na iznošenju smeca rade tri vozila, kamion “smecar” i dva traktora. Uskoro se ocekuje kvalitetnije i “mlade” vozilo za iznošenje smeca a traktori su takode stari i dotrajali ali se redovno servisiraju tako da još uvek uspevaju da odrade namenjeni deo posla.

Vec duže vreme u Kostolcu postoji potreba da se i periferija grada obuhvati planom cišcenja. Plan, nedeljni, mesecni i godišnji postoji ali njime nisu obuhvacene ulice udaljenije od centra,na primer ka selu Petka, prema Požarevcu itd.

- Gradani koji tamo žive konstantno zahtevaju da se i ti delovi grada ciste ali Komunalne službe u Kostolcu nemaju dovoljan broj zaposlenih. Moramo da zaposlimo više radnika a da bi to uradili, osnivac Skupština Opštine bi morala da opredeli više sredstava za RJ Kostolac .

Pojacanje održavanju gradske higijene ocekuje se uskoro u vidu novih kontejnera jer je evidentno da su mnogi vec dotrajali. Poslednja nabavka kontejnera bila je pre cetiri godine. Rec je o donaciji Termoelektrana i Površinskih kopova Kostolac koji su gradu poklonili trideset novih kontejnera.

Smatram da je sa obzirom na sredstva kojima raspolažemo higijena ulica u Kostolcu zadovoljavajuca ali tacno je da su kontejneri u lošem stanju. Mi smo napravili skicu, tj. oznacili mesta na kojima se nalaze dotrajali kontejneri a sa direktorom JKP “Komunalne službe” Požarevac dogovoreno je da se stari kontejneri sukcesivno zamenjuju novim. Prva grupa od šest kontejnera stici ce ovih dana. Oni za koje procenimo da možemo da repariramo zadržacemo još onoliko koliko budu mogli da vrše svoju funkciju. Prva “tura” novih kontejnera jednim delom završice u Rudarskoj ulici, gde su trenutno najpotrebniji dok ce ostali biti rasporedeni po potrebi.

Zima je bila blaga te su ulice u Kostolcu održavane redovno, bez vecih problema .

- Nije bilo ulica pod snegom i ledom te nas sada u prolecnom cišcenju ne ceka obimniji posao. Bilo bi dobro da više sredstava ove godine bude izdvojeno za pranje grada da bi se Kostolac u letnjem periodu prao svakodnevno ili , ukoliko to nije moguce, makar intenzivnije nego do sada.

Proširenje groblja

- U 2007. ocekuje nas znacajno proširenje groblja na parcelu koja se nalazi pored postojeceg groblja u Kostolcu a koja pripada preduzecu “Srbijašume”. Ocekuje se da SO Požarevac sa “Srbijašumama” završi dogovor tj. nama da na korišcenje pomenuto zemljište. Kapacitet ovog groblja mogao bi za narednih 5-7 godina da zadovolji gradske potrebe. Kada parcelu dobijemo, što ocekujemo uskoro, sledi oivica-vanje parcela i rad na betonskim stazama, najavljuje Slavica Pavlin- Rokvic i dodaje da gradevinska sezona na postojecem groblju u smislu izrade opsega i grobnica pocinje u maju.

Što se tice uklanjanja pasa lutalica sa kostolackih ulica ekipa koja bude radila u požarevackim Mesnim zajednicama opsluživace i MZ Kostolac.

Kada Azil za pse i macke lutalice pocne sa radom i Kostolac je rešio taj problem. Isti kriterijumi važe i za regionalnu deponiju koja ce se graditi u Smederevu. Kada ona zaživi, otpad sa teritorije ove gradske mesne zajednice bice odvožen na nju, što znaci zatvaranje smetlišta kod Starog Kostolca koje se za sada u dogovoru sa Termoelektranom Kostolac B održava najmanje dva puta nedeljno.

- Iako imamo volju da grad uvek bude cistiji i ozbiljno pristupamo svom poslu jer smatramo da je neophodno da se zbog blizine kopova i termoelektrana u Kostolcu mora voditi racuna o održavanju higijene, bez saradnje sa gradanima sami ne možemo da održimo higijenu. Gradani moraju biti pažljiviji prema gradskoj cistoci. Mnogi stanovnici imaju želju da imaju cisto i zdravo okruženje, zovu za savet, ali još uvek ima onih koji ne shvataju da su i oni deo sistema zaštite svog zdravlja i okoline.

T.R.S.

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE POŽAREVAC”

ZA LEPŠI I CISTIJI POŽAREVAC

Direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac Saša Valjarevic kaže da je ovo preduzece u zimskom periodu funkcionisalo bez problema, te da im je blaga zima “išla na ruku”. U toku nekoliko hladnih dana prilazi najvažnijim ustanovama u Požarevcu posipani su solju te su Požarevljani nesmetano, bez bojazni, mogli da obavljaju svoje poslove.

U toku su intenzivne pripreme akcije “Za lepši i cistiji Požarevac- ucestvujte i Vi u njoj” ciji je nosilac požarevacko Javno Komunalno preduzece.

- Ponovo cemo pozvati sve kolege iz drugih javnih preduzeca sa teritorije Opštine da se prikljuce mehanizacijom koja ce biti potrebna za uklanjanje divljih deponija. Što se tice cišcenja stambenih blokova ponovo ce se tretirati sve mesne zajednice, seoske i gradske. Pocece se najverovatnije od 1. aprila mada postoji mogucnost da akcija pocne sredinom marta, zbog povoljnih vremenskih uslova. Konacno je realizovan projekat u saradnji sa Odeljenjem za inspekcijske poslove Opštine Požarevac a tice se uvodenja video nadzora na odredenim lokacijama na kojima se stvaraju divlje deponije. Sem nesavesnih gradana otpadni materijal odlažu i neka privatna gradevinska preduzeca, iako je mesto za odlaganje gradevinskog šuta deponija “Igma” preko puta Novog groblja. Sam ulaz u deponiju je zatrpan jer se šut istovaruje ispred a ne u deponiji. Rašcisticemo kompletan prostor koji je pokriven dvadesetcetvorocasovnim video - nadzorom te upozoravamo da ce biti evidentirani svi koji nepropisno odlažu otpadni materijal. Komunalno izdaje dozvole za odlaganje ciste zemlje na deponiji Sopot, jer radimo rekultivaciju i sanaciju te deponije, kaže Valjarevic.

Uskoro ce zaživeti još jedan projekat Komunalnog preduzeca - azil za pse. Uradena je tehnicka dokumentacija, glavi projekat i dobijena dozvola za izgradnju. Sve gradevinske radove izvodice gradevinsko preduzece “Stig” odabrano na tenderu.

- Sa grubim zemljanim radovima krenuce se ove sedmice a završetak izgradnje ocekuje se za oko mesec i po dana. Sproveli smo javnu nabavku za specijalno vozilo koje uskoro stiže a radnici ce biti opremljeni svom zaštitnom opremom koja je potrebna pri obavljanju ovog posla. Psi ce u azilu boraviti tri dana a JKP u obavezi je da oglasi da je odredeni broj pasa u akciji hvatanja doveden u Azil te da vlasnici mogu po svoje pse doci u predvidenom roku. Svi oni ce biti evidentirani, te ukoliko se desi da se njihov ljubimac ponovo nade u azilu, platice kaznu za neadekvatno cuvanje životinje. Postojace mogucnost da, nakon isteka roka od tri dana, zainteresovani gradani dodu i uzmu psa koga ce moci da cuvaju kao svog ljubimca. Svi psi bice registrovani i vakcinisani tako da cemo imati kompletnu evidenciju o broju pasa na celoj teritoriji Opštine, dodaje.

Novina koja ce se uskoro pojaviti na požarevackoj pijaci “Krug” jesu rashladne vitrine za prodaju mleka i mlecnih proizvoda.

- Trenutno se sprovodi tender za njihovu nabavku a obavešteni su svi buduci korisnici, vlasnici mlecnih karti. Ispravnost ove robe, redovno se, u saradnji sa veterinarskom inspekcijom kontroliše. Završen je i projekat natkrivanja pijace te kupci i prodavci uskoro mogu da ocekuju bolje uslove na ovoj glavnoj gradskoj pijaci, najavljuje direktor JKP “Komunalne službe”.

MIROSLAV STOJIMIROVIC, DIREKTOR CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U POŽAREVCU:

SVE JE VIŠE HRANITELJA

- U prošloj godini organizovano nekoliko obuka za hranitelje pa je tako broj hraniteljskih porodica znatno povecan cime se stvaraju uslovi da se deca smeštena po domovima širom Srbije vrate u svoje lokalne sredine

Centar za socijalni rad u Požarevcu, kao ustanova socijalne zaštite koja funkcioniše po odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o porodicnim odnosima i posebne opštinske Odluke o proširenim pravima gradana, osnovan je 1961. godine. Sa ukupno 25 strucnih radnika od kojih 23 radi poslove koje im je poverilo Ministarstvo, a dvoje iz nadležnosti Opštine, Centar je uspešno realizovao prošlogodišnji program aktivnosti o cemu su se juce izjasnili i clanovi Upravnog odbora ove ustanove.

- Za neki od oblika socijalne zaštite Centru se prošle godine obratilo 3745 korisnika. Statisticki posmatrano taj broj je u odnosu na 2005. manji i tendencija smanjivanja zapažena još 2004. godine tako se nastavlja.

Takode u prošloj godini evidentirali smo 10.118 zahteva za razlicite usluge socijalnog rada. Hraniteljstvo za decu imali smo u 49 slucajeva, starateljstvo je odredeno za 268 korisnika, privremeno starateljstvo za 43 osobe, 132 deteta smestili smo u ustanove socijalne zaštite, 6 odraslih lica smestili smo u druge porodice, dodatak za pomoc i negu koristilo je 150 osoba, uvecan dodatak za pomoc i negu - 75, materijalno obezbedenje primalo je 180 porodica..., istice Miroslav Stojimirovic, direktor Centra.

Ni jedno usvojenje

Strucni rad u Centru odvija se timski. Odlukom Ministarstva postoje dve ekipe sa pet strucnih timova. Jedna ekipa radi za potrebe zaštite dece i omladine, a drugu za zaštitu starih. U okviru ekipe za zaštitu dece postoje tri strucna tima: za zaštitu dece bez roditeljskog staranja, za zaštitu dece iz poremecenih porodicnih odnosa i tim za zaštitu dece koja imaju poremecaje u ponašanju, koja su u sukobu sa zakonom. U okviru ekipe za zaštitu starih, funkcionišu tim za materijalno obezbedenje porodica i tim za smeštaj i pomoc starim osobama.

- Decu bez roditeljskog staranja štitimo tako što ih smeštamo u ustanove socijalne zaštite, u srodnicke ili hraniteljske porodice. Strategijom razvoja sistema socijalne zaštite predvideno je da se deca koja se nalaze u domovima širom Srbije vrate tamo gde su rodena i da se na lokalnom nivou razvijaju razlicite usluge za tu decu. U 2006. godini smo na smeštaju imali 18 deteta ciji su roditelji umrli, 4 deteta ciji su roditelji bili lišeni roditeljskog prava, jedno ciji su roditelji bili delimicno lišeni tog prava i tri maloletnika ciji su rodtitelji izgubili pravo poslovne sposobnosti. Postoji i kategorija ostalih lica smeštenih u ustanovama, u pitanju su deca mentalno zaostala, sa nekim hendikepom, takvih je 144. Ja moram da istaknem cinjenicu da vec nekoliko godina unazad imamo povecan broj zahteva za usvajenje dece ali nažalost u prošloj godini nemamo ni jedno zvanicno zasnivanje usvojenja u našoj Opštini. Imamo, medutim saznanja da je nekoliko porodica sa našeg podrucja usvojilo decu ali to nije išlo preko nas, napominje direktor.

U prošloj godini je, inace 14 deteta stavljeno pod neposredno starateljstvo, dva pod privremeno, u hraniteljske porodice smešteno je 46, u ustanove 21 korisnik. U Centru ne kriju zadovoljstvo što raste broj osoba smeštenih u hraniteljske porodice što istovremeno znaci da raste i broj zainteresovanih porodica za hraniteljstvo. U susret zadovoljavanju potreba za tim vidom zbrinjavanja, Centar je vec realizovao dve škole hraniteljstva, a u toku je rad još jedne. Bilo je predvideno da ona obuhvati 2o polaznika, prijavilo se, medutim, 40. Veliko je interesovanje i zbog toga što hraniteljstvo podrazumeva izvesne prihode, zdravstveno osiguranje onih koji se time bave...

Stanovanje uz podršku

Kod resornog Ministarstva Centar je nedavno konkurisao za sredstva kojim bi se realizovao projekat stanovanja uz podršku cija je svrha da se obezbedi objekat u kome bi se smestila deca koja su funkcionalna, a trenutno smeštena u neku od ustanovu socijalne zaštite. Adaptacijom prostora, naime takve osobe vratile bi se u svoju rodnu sredinu, ukoliko je to potrebno dodelio bi im se hranitelj, strucno lice koje bi o njima brinulo. U Centru planiraju da do kraja 2008. godine u raznim domovima ostanu samo oni koji nisu u mogucnosti da samostalno funkcionišu.

- Što se dece iz porodica sa poremecenim odnosima tice, prošle godine ih je ukupno bilo 637 što je nešto manje nego u 2005. Ocekujemo i dalje smanjenje jer se porodicni konflikti više ne rešavaju u Centru za socijalni rad vec u sudskom postupku.

Broj deca sa poremecajima u ponašanju je, nažalost u povecanju što ukazuje da sa tom decom moramo drugacije da radimo kada je edukacija u pitanju. Mi smo preduzeli odredene mere, organizovali smo jedan projekat sa nevladinom organizacijom, u našem Centru nastavili sa funkcionisanjem Kluba za mlade gde putem edukacije pokušavamo da osposobimo decu da prepoznaju dobre i loše strane svog ponašanja. U sve to ukljucujemo i njihove roditelje koji zajedno sa nama mogu mnogo da doprinesu korekciji lošeg ponašanja. Po našoj evidenciji u prošloj godini bilo je 38 lica sa asocijalnim ponašanjem, 21 krivicno neodgovorno, 90 lica ucinilo je neko krivicno delo, 315 maloletnika nacinilo je neki prekršaj.

Zaštita starih

Požarevac je jedan od retkih gradova koji sa ovolikim brojem stanovnika nema Dom za stara lica. Razgovori o otvaranju jedne takve ustanove vode se vec duži niz godina, ali se nešto konkretno na tom planu još nije ucinilo. Ohrabruju nedavni susreti zainteresovanih za otvaranje Doma sa predstavnicima lokalne samouprave od koje se ocekuje podrška. O tome direktor Stojimirovic kaže:

- Nameravamo da izgradimo Dom za stare u našoj Opštini koji bi pod svojim krovom imao i prostor za dnevni boravak ostarelih lica jer postoji potreba da se jedan broj starih smesti na sigurno mesto za vreme dok su im mladi ukucani na poslu. Kod nadležnog Ministarstva smo konkurisali za sredstva tog projekta, opština je voljna da pomogne tako što ce obezbediti lokaciju. Kao moguci videni su slededi prostori: lokacija pored Centra za socijalni rad, lokacija na vrhu Cacalice, na njenom gornjem platou površina oko 2 hektara, i treca lokacija je na platou Crvenog krsta na Tulbi. Iz Ministarstva odbrane smo dobili obaveštenje da skida status posebnog objekata sa Stare kasarne prema Kostolcu i stoga ozbiljno razmišljamo da deo tih objekata rekonstruišemo za potrebe zašticenog stanovanja. Interesantno je i to da se pre desetak dana sa predsednikom naše Opštine susreo jedan naš zamljak koji se nalazi na privremenom radu u Švajcarskoj zainteresovan da sam investira u izgradnju Doma za stare. Uslov je da mu opština obezbedi prostor i infrastrukturu. Iz lokalne samouprave podržavaju ovakve ideje i ucinice sve što je u njihovoj moci da se one ostvare. Ovakvi domovi za stare postojali bi nezavisno od Doma koji bi se radio pod kapom Ministarstva, lokalne samouprave i Centra za socijalni rad kapaciteta 5o stalnih korisnika i 20 mesta u dodatnom dnevnom boravku. uz jedan dnevni boravak za stara lica zašta sada postoji veliko interesovanje. Znaci preko dana da borave tu plus dodatni dnevni boravak za 20 lica da dnevno tu budu zbrinuta. Ocekujemo da uskoro stigne zeleno svetlo iz Fonda za socijalne inovacije u smislu da smo ispunili uslove za podršku ovom projektu, kaže direktor Stojimirovic.

S.E.

BRAK I PORODICA U TRANZICIJI

NEDOSTAJE SAVETOVALIŠTE

- Vec duže godina, požarevacki Centar za socijalni rad insistira na osnivanju Savetovališta za pitanja braka i porodice

Ako je suditi po podacima iz Opštinskog suda u Požarevcu, bracna zajednica na ovim prostorima u velikoj je krizi. Opštinskom sudu u Požarevcu prošle godine podneto je 239 tužbi za razvod braka od cega su 143 odluke po tim zahtevima postale pravosnažne. A samo godinu dana ranije situacija je bila znatno povoljnija, brakorazvodnih tužbi bilo je tri puta manje-88. Tako “govore” sudske brojke, a šta kažu u požarevackom Centru za socijalni rad, tacnije u timu za zaštitu dece iz porodica sa poremecenim porodicnim odnosima:

- Naši podaci se razlikuju od onih iz Opštinskog suda zato što je Porodicnim zakonom koji je stupio na snagu sredinom pretprošle godine, sporazumni predlog za razvod braka prešao na sud, tako da mi to više ne radimo, a verovatno da je sada takvih zahteva daleko više. U našoj nadležnosti nisu više ni mirenja mada mi u svakom slucaju pokušavamo da stranke pronadu nacina da prevazidu krizu i nastave zajednicu, Kod nas stižu samo zahtevi po tužbama za razvod braka iz koga treba rešiti pitanje poveravanja maloletne dece. Po prošlogodišnjoj evidenciji radili smo sa 88 porodica po takvim tužbama. Imamo i primere da nam supružnici dodu po savet za rešavanje neke konfliktne situacije i pre nego što podnesu tužbu za razvod braka. U vecini slucajeva uspevamo da ih ubedimo da to nisu tako veliki problemi koje oni ne mogu da reše. Ako u tome ipak ne uspemo, upucujemo ih na sud da podnesu tužbu. Broj zahteva u vezi razvoda brakova u 2006. u odnosu na 2005. u našem Centru smanjen je za 40 posto i to je uglavnom zato što je veci deo predmeta koje smo ranije imali, preuzeo Sud. Naprimer, u 2005. godini u Sudu nije bilo rešavanja problema ove prirode iz vanbracnih zajednica, rešenja po tim zahtevima donosio je Centar za socijalni rad. Sada i to radi Sud, objašnjava Branka Ðordevic, rukovodilac tima za zaštitu dece iz porodica sa poremecenim odnosima.

Na naše pitanje koji su to najcešci razlozi navedeni u tužbama kao odlucujuci za prekid bracne zajednice, Branka Ðordevic odgovara da Centar odnosno tim koji se bavi ovom problematikom ne dobija tužbe iz Suda pa prema tome nema ni uvida u njihovu sadržinu.

- Mi dobijemo samo obaveštenje od suda da je pokrenuta tužba za razvod braka. Pedeset posto onih koji dode kod nas, ne prica o razlozima razvoda, a ova druga polovina kao najcešce razloge navodi postojanje neke vanbracne zajednice koja prelazi u nešto ozbiljnije, alkoholizam jednog od supružnika ili, u poslednje vreme, zlostavljanje u okviru bracne zajednice, psihicko, emocionalno, fizicko... što najcešce navode žene u svojim tužbama. Prošle godine je cak osam žena to istaklo kao razlog dok je 2005. samo jedna imala hrabrosti da to prizna, istice rukovodilac tima i podseca da inicijativa o otvaranju jednog Savetovališta za brak i porodicu u Požarevcu postoji vec dugi niz godina ali da se od ideje nije dalje otišlo i pored sagledavanja znacaja jedne ovakve institucije za ocuvanje porodice i braka posebno u uslovima tranzicije kroz koju prolazi društvo.

- Mnogo manja mesta u Srbiji imaju savetovalište, a mi ga nemamo. U njemu bi mnogi supružnici ali i mladi koji se nalaze pred brakom, dobijali korisne savete strucnjaka, blagovremena uputstva za razrešavanje konfliktnih situacija... Ja pamtim da smo pre 25 godina o tome razgovarali kada i Kruševljani. Oni Savetovalište imaju vec deceniju i po a mi dalje od ideje nismo odmakli. Od 1996. godine, doduše, postoji jedan preventivni program resornog Ministarstva koji podrazumeva organizovanje škola za roditelje. Sprovodi se na podrucju citave Srbije. S vremena na vreme i mi organizujemo te škole, za polaznike je edukacija besplatna, sredstva, pored Republike obezbeduje i Opština. Trenutno pri našem Centru imamo jednu takvu školu, radi sredom od pet sati popodne i vrata su joj otvorena posebno za one koji imaju neke probleme u svojim porodicama. Družimo se kako bi došli do zajednickog rešenja za prevazilaženje neke bracne ili porodicne kriza, istice Branka Ðordevic.

S.E.

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE

NA DVEVNOM REDU 34 TACKE

Opštinsko vece opštine Petrovac prošlog cetvrtka održalo je 51. sednicu. Clanovi opštinske vlade razmotrili su 34. tacke dnevnog reda, a prvo se raspravljalo o Predlogu odluke o usvajanju završnog racuna budžeta opštine Petrovac i o Izveštaju o radu Opštinske uprave Petrovac za 2006. godinu, kao i o Izveštajima o radu više javnih preduzeca za prošlu godinu sa Planom rada za 2007 godinu, a ciji je osnivac Skupština opštine.

U drugom delu sednice Opštinsko vece je razmatralo i Izveštaje o radu Centra za socijalni rad, Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac, Zavicajnog muzeja, Narodne biblioteke, Kulturno prosvetnog centra, Turisticke organizacije opštine Petrovac i Sportskog saveza Petrovac. Pred Vecem je bio i Predlog odluke o izmeni odluke o odredivanju radnog vremena ugostiteljskih, trgovinskih, zanatskih i uslužnih objekata sa teritorije opštine. Razmatran je i veci broj rešenja o dodeli gradskog gradevinskog zemljišta na privremeno korišcenje, a clanovi Opštinskog veca su informisani i o dodeli finansijske pomoci jednom broju socijalno ugroženih lica iz sredstava tekuce budžetske rezerve.

Sva ova pitanja koja su na sednici usvojena, naci ce se i na prvoj narednoj sednici Skupštine opštine, koja ce se održati najverovatnije u petak 9. marta, kada ce konacnu rec o radu i programima rada javnih preduzeca i ustanova, dati odbornici opštinskog parlamenta.

D.I.

NA OBJEKTU KOJI SE U PETROVCU GRADI ZA IZBEGLICE

DODATNIH 16 STANOVA

Ukoliko se do kraja ove godine završi zgrada koja se gradi u neposrednoj blizini Stare kasarne u Petrovcu na lokaciji koju je za potrebe rešavanja stambenih problema izbeglih lica investitoru dodelila lokalna samouprava, u ovoj godini sasvim sigurno prestace da postoji Kolektivni izbeglicki centar u Petrovcu koji je jedan od malobrojnih u Srbiji. Kako nas je obavestio Dragan Blagojevic, poverenik za izbeglice u Opštini Petrovac, objekat sa 44 stambene jedinice poceo je da se gradi oktobra prošle godine i predstavlja najveci objekat takve namene u Srbiji. Prosecna velicina stanova je oko 40 kvadrata.

- U pitanju je Program u okviru Projekta podrške nacionalnoj strategiji u rešavanju problema izbeglih i interno raseljenih lica preko podrške unapredenju životnih uslova u Opštini Petrovac. Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a realizuje nemacka humanitarna organizacija HELP. Radi se o investiranju blizu 700 hiljada evra. Opština je bila u obavezi i tu obavezu je i ispunila, da obezbedi lokaciju i kompletnu infrastrukturu- struju, vodu, kanalizaciju, istice Blagojevic.

Pravo na smeštaj u novoizgradenim stanovima imace izbegle porodice koje do sada ni na jedan drugi nacin nisu rešile svoje stambene probleme na teritoriji Srbije odnosno Hrvatske. U kolektivnom izbeglickom centru u Petrovcu koji se nalazi u objektu Stare kasarne trenutno živi oko 23o izbeglica, otprilike još toliko nalazi se u privatnom smeštaju. Sa novom zgradom stambene probleme rešice samo deo izbeglica dok ce se za ostale, rešenja tražiti na drugi nacin.

Rok za završetak objekta bio je maj ove godine ali po svemu sudeci taj rok nece biti ispoštovan jer su radovi privremeno stopirani obzirom da je u meduvremenu Opština pokrenula inicijativu da se na 44 stambene jedinice dogradi još 16 stanova koje bi finansirala lokalna samouprava. Radi se projektna dokumentacija za te dodatne radove i to ce biti osnovni razlog prekoracenja roka. Obzirom da se na ovaj nacin umesto 44 dobijaju 60 novih stanova, beskucnicima nece teško pasti ovo odlaganje.

S.E.

U POSETI MESNOJ ZAJEDNICI RAŠANAC

RAZVOJ SELA NA PRVOM MESTU

Kada se iz pravca Požarevca i Stiga uputite ka Petrovcu, prvo selo u ovoj mlavskoj opštini, koje vas docekuje je Rašanac. Centar sela je na dva kilometra od ovog puta u brdo, ali je modernizacija i ubrzana izgradnja novih stambenih objekata ucinila svoje i sve više domacinstava silazi u Mlavu i nastanjuje se pored puta. To je jedno od urednijih sela u opštini, a ima skoro sve što jednom selu, ovakvog tipa treba. Broji oko 300 domacinstva sa blizu 13.000 meštana. Naš domacin je Radovance Aleksic, predsednik Saveta mesne zajednice, izuzetno vredan i preduzimljiv covek, koji je jedan od povratnika sa privremenog rada u inostranstvu i koji je u svom selu razvio originalan posao u proizvodnji domace rakije, po cemu je poznat i van granica opštine. Na pocetku smo ga pitali kako radi Savet mesne zajednice na cijem je celu.

„Rad Saveta ocenjujem odlicnom ocenom, radimo timski u interesu naših meštana, a sastav je višestranacki i skoro su zastupljene sve politicke stranke. Zajedništvom možemo ici napred i tako se ponašamo. Samo u dane izbora, kao nedavno, zapostavljamo rad u mesnoj zajednici, ali na srecu to brzo prode i vracamo se svakodnevnim obavezama, kada je politika u drugom planu”.

- U nekoliko proteklih godina Rašancani su dosta ulagali u objekat osnovne škole?

„Škola je sada u dobrom stanju, a može i bolje da bude, dosta smo ulagali u renoviranje unutrašnjih prostorija, postavili smo nove podove, kupljen je nov nameštaj, uveli smo centralno grejanje, rekonstruisali krov, postavili nove oluke a predstoji nam i izrada nove fasade sa izolacijom”.

-Proradio je i decji vrtic ?

„ Da, u sklopu školskih prostorija trenutno radi predškolsko odeljenje decjeg vrtica „Galeb”, nabavili smo adekvatan nameštaj, vaspitacica je iz našeg sela i veoma smo zadovoljni njihovim radom. Zapoceli smo i izgradnju nove zgrade decjeg vrtica, koja ce biti gotova do septembra meseca i tada ce i mlada deca biti korisnici usluga vrtica, a radi i dacka kuhinja koja ce biti na usluzi i vrticu”

- Rašanac je poznat i po izuzetno aktivnom kulturno - umetnickom društvu?

„KUD „Brana Paunovic” aktivno radi pedesetak godina, a stalni smo ucesnik manifestacije “Takmicenja sela” koje je obeležilo 45 godina postojanja u našoj opštini i više puta smo bili pobednici. Imamo preko sto clanova, sekcija folklora ima cetiri postavke, imamo i dramsku sekciju i svaki drugi dan se okupljamo radi proba i druženja. Instruktori igranja su iz našeg sela, a mladi pokazuju sve vece interesovanje za ovaj vid okupljanja. Trenutno se pripremamo za predstojece „Takicenje sela” i u okviru toga predstoji nam nekoliko gostovanja po okolnim selima”.

- Zbog problema u telefonizaciji sela pretila je prodaja Doma kulture?

„Mi smo jedno od prvih sela gde je sprovedena telefonizacija devedesetih godina. Zbog odredenih problema sa naplatom dugovanja prema izvodacu radova u Rašancu je prodat objekat zdravstvene ambulante i zemljoradnicke zadruge, kao i jedan broj parcela. Naporom nas iz sadašnjeg rukovodstva mesne zajednice izmirena su sva dugovanja prema izvodacu i sada ne dugujemo ništa, tako da objekat Doma kulture nije više na prodaji. Što se tice zdravstvene ambulante, od opštine smo dobili objekat stare železnicke stanice i sada predstoje radovi na njegovom renoviranju, kako bi Rašanac i dalje imao zdravstvenu ambulantu”.

- Kako docekujete prve prolecne dane što se tice radova na infrastrukturi?

„Asfaltni put do centra sela se dobro održava i on je u solidnom stanju. Trenutno izvodimo radove na uredenju parcela za proširenje groblja, a konkretno radimo na putu i izradi staza oko parcela, jer želimo jedno uredeno groblje. Takode sa prvim prolecnim mesecima pocecemo i asfaltiranje oko dva kilometra ulica u selu, izabrali smo izvodaca radova, meštani ce u više rata izmiriti svoje obaveze, a ocekujemo i pomoc opštine”.

- Ponosni ste i na sportski život u selu?

„Spadamo u sela koja imaju bogat sportski život. Imamo fudbalski klub koji okuplja više selekcija uglavnom dece i omladine iz Rašanca, mesna zajednica finansira rad kluba, igralište je uredeno sa neophodim prostorijama i pruža sve uslove za nesmetano odvijanje utakmica. Imamo i klub u stonom tenisu, postoji i opštinska liga sa 12 klubova, a nedavno smo kupili i novi sto iz Nemacke. Takmicenja se odvijaju u holu Doma kulture, a tu i svakodnevno treniramo”.

- Nedavno je sazidana i nova crkva?

„Crkva je nedavno otvorena i sada se tu nesmetano odvija služba, a skoro su i završeni svi radovi, u toku je izrada ikona, a predstoji nam izgradnja crkvenog konaka. Sada radimo na obezbedivanju pitke vode kopanjem novog bunara za potrebe crkve. Ovaj objekat služi i meštanima susednih sela koji nemaju crkvu, a osim verskoh obicaja nastojima da od zabarava sacuvamo i druge obicaje koji su se negovali u našem narodu kao što je bilo nedavno obeležavanje i održavanje Privelja.

- Dobar deo Rašanca pripada plodnoj stiškoj ravnici i dolini Mlave, zemlja je komasirana pa imate idealne uslove za poljoprivrednu proizvodnju?

“Rašanac je poznat po vrednim ljudima i imamo rekordere u proizvodnji mleka, sve veci broj se orjentiše na proizvodnju i uzgoj svinja, a u ratarstvu su najviše zastupljene parcele sa kukuruzom i pšeniciom. U selu rade i dve pekare koje pospešuju ovu proizvodnju, jer hleb plasiraju i po drugim sredinama. Jedan broj nas interes vidi i u vocarstvu narocito u proizvodnji tradicionalnih sorti šljive”.

- Jedan ste od vatrenijih zagovornika razvoja seoskog turizma i proizvodnje zdrave hrane?

„ Kod nas cesto dolaze ljudi iz drugih gradova i mi se tada dokazujemo kao dobri domacini. Zašto time ne bi i ozbiljnije da se bavimo. Dosta je ljudi u inostranstvu, napravljene su velike i lepo opremljene kuce koje su sad prazne, a toga nigde u svetu nema. Imamo veliki potencijal da se bavimo seoskim turizmom, a situacija u brdsko planinskim selima kao što su Ranovac, Melnica, Bistrica i Ždrelo je još bolja. Imamo zdravu hranu, pice, vodu, vazduh, a to gosti iz gradova traže. Mislim da smo zatajili u organizaciji. Zbog toga je opština osnovala Turisticku organizaciju koja je nedavno pocela sa radom. Treba osmisliti programe i da po njima radimo. Optimista sam i smatram da je to naša buducnost, samo terba vece propagande i gosti ce doci”.

- Vi ste i odbornik u Skupštini opštine, šef ste odbornickog kluba SPS-a, kako ocenjujete rad lokalnog parlamenta?

“Opštinski parlament radi dobro, sa koalicionim partnerima dogovaramo rad, a uvažavamo i mišljenje opozicije. Naš zadatak je da poboljšamo uslove života u opštini. Radi se po mnogim mesnim zajednicama, a to je plod rada u Skupštini opštine. Svuda ima problema, ali mi ih rešavamo zajednickim snagama. Sad je pred lokalnim parlamentom veca obaveza, jer su i veci zadaci, više je para za investicije u budžetu. Predsednik opštine jako dobro radi, na svim mestima podstice gradnju, a o tome govore i ostvareni rezultati. U puteve ulažemo kao nikad ranije, uskoro ce se završiti sportska hala, izgraduju se novi tereni za male sportove , rekonstruišu se domovi kulture, u gradu se sreduju ulice i mnogo toga još. Stvaranje uslova za bolji život, kako bi nam što više mladih ostalo tu, to je naš glavni cilj”.

D. Ilic