Header

GRAÐANI O KOSOVSKOM PITANJU

NI PO BABU, NI PO PRAVU

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova izazvalo je, kako se i ocekivalo citav niz politickih promena, kako u zemlji, tako i u okuženju. O uzrocima, emocijama i buducnosti Poža-revljani kažu:

SAMOVOLJAN TEROR

DRAGI IVIC, UPRAVNIK CENTRA ZA KULTURU POŽAREVAC

Mi smo, kao kuca, prošle godine prvi put pozvali Gracanicane, nekako smo došli u kontakt sa njima, znajuci koliko teško žive i rade, dovoljno je i to što se oni zovu “Geto”, što sat vremena dnevno imaju struju, dakle žive u nemogucim uslovima. I ove godine smo ih pozvali na glumacke svecanosti, znajuci da je veliki izazov, jer oni igraju tekst albanskog pisca. U nedelji kada se dogodilo to cudovišno odvajanje, odnosno teroristicki akt medunarodne zajednice zvao sam ih i oni su mi rekli da je tamo mirno, ali da ne znaju da li ce doci, jer taj pisac ima problem medu svojim sunarodnicima što se druži sa Srbima, a oni imaju problem sa našima što igraju tekst albanskog pisca. Moj glas je tanak i nemocan naspram tolike sile i galame, ali treba da se sazna da cak ni kultura ne može da probije te barijere, bodljikave žice i nemogucnost izlaska iz geta. To je ono što je strašno. Bio sam na Kosovu u ono vreme kada nikome na pamet nije padalo šta ce se sve dogoditi, sve nas ovo duboko pogada, jednostavno mi je nezamisliv takav bezdušan, ocigledan i više nego jasan samovoljan teror nad tim narodom.

SRAMOTA ZA EVROPU

NOVICA SAVIC, NOVINAR RTS-A

Mislim da je to jedna velika sramota, pre svega za Evropu koja se povila pred silom Amerike, a inace moje je mišljenje da se sili uvek treba opirati, tako da i sada smatram da se treba opirati i da moramo zadržati Kosovo u okvirima Srbije, jer ono je uvek bilo Srbija i bice.

KOSOVO JE NAŠE

ILIJA JACANOVIC, UCENIK CETVRTOG RAZREDA POŽAREVACKE GIMNAZIJE

Saznanje da se Kosovo otcepilo iskreno me je pogodilo, jer razmišljam o tome kako je mojim vršnjacima koji su tamo. Nije me toliko pogodilo to što se jedan deo naše teritorije otcepio, vec to što ce oni sada ici u albanske škole, slušati nastavu na albanskom jeziku, jednostavno mislim da i njima nije toliko bitno da li žive u zemlji koja se zove Srbija, ili Kosovo, ukoliko imaju slobodu kretanja, kao što mi možemo da se družimo i zabavljamo. Oni su uskraceni za detinjstvo i zbog toga se osecam loše. Ucestvovao sam na protestu u Požarevcu i podržavam bojkot, mada ne vidim kako protesti mogu pomoci. Jasno treba odvojiti proteste od nereda koji su se dogodili u Beogradu, jer su u neredima situaciju iskoristili ljudi koji su želeli da pokažu ružno lice Srbije. Žao mi je što se sve dešava, jer ce to uticati i na Evroviziju na kojoj smo napokon pobedili i ponosimo se time. Medu mojim vršnjacima postoji bojazan od nekog novog rata, ali se nadam da je Srbija do sada nešto naucila i da nece povlaciti takve poteze. Ono što ne sme da se dogodi je da zaboravimo da je Kosovo naše.

KAO DA SU NAPALI MOJU PORODICU

MILORAD JOVANOVIC, PENZIONER

Mislim da je to cisto nasilje od strane evropskih zemalja, na celu sa Amerikom, apsolutno protiv medunarodnog prava i da je Srbija dužna, shodno svom Ustavu da svim mogucim i raspoloživim sredstvima brani deo svoje teritorije, kako bi i ostale države radile kada bi bio ugrožen deo njihove teritorije. Emotivno sve ovo teško doživljavam, imam osecaj kao da je neko licno povredio moju porodicu, tamo je naša istorija, tamo je naše poreklo, naša vera, tamo su ljudi koji žive u 21.veku u rezervatima i podsecaju me na Indijance koje su kolonizatori “nagradili” jer su branili svoju zemlju od raznoraznih evropskih avanturista, a svi znamo kako su se naseljavale i Amerika i Australija, zemlje koje nam sada drže lekciju o demokratiji.

MORAMO BITI MUDRI

DRAŠKO GRUJIC, PROSVETNI SAVETNIK U MINISTARSTVU PROSVETE

Emocije su mi uzdramane od 1999. godine, od Kumanovskog sporazuma, jer sam se osetio kao da smo izneverili svoje pretke koji su Kosovo vratili u sastav Srbije posle mnogo godina, ali mislim da moramo biti mudri, kao Kinezi ili Jevreji, koji nisu odustali od teritorija koje smatraju svojim, tako da ništa ne sme prekinuti naš put prema Evropskoj uniji. Definitivno je americka politika neprincipijelna, postoje dvostruki standardi, jer da nije tako postojala bi država Republika Srpska Krajina koja je nestala uz americku pomoc i postojala bi samostalna Republika Srpska. Evropa, nažalost, nije još uvek dovoljno jaka da se odupre pritiscima Amerike i nekada se cini da benzinom pokušava da gasi požar u sopstvenom dvorištu.

L.Likar

5. MART, MEÐUNARODNI DAN CIVILNE ZAŠTITE

OCEKUJE SE ZAKON O CIVILNOJ ZAŠTITI

Protekle sedmice,povodom Medunarodnog dana civilne zaštite, u organizaciji Odeljenja za vanredne situacije i Okružnog štaba civilne zaštite, održana je svecana sednica Okružnog štaba civilne zaštite za Branicevski okrug.

Ocekuje se da ce ova godina biti prelomna u reformisanju i uspostavljanju sistema civilne zaštite. To pre svega znaci donošenje sistemskih zakona iz ove oblasti, a samim tim i sistemsko rešenje za civilnu zaštitu u skladu sa medunarodnim normativno-pravnim propisima. Pripremljen je citav niz zakona iz ove oblasti cije se usvajanje ocekuje u toku godine.

U okviru ukupne transformacije sistema nacionalne bezbednosti Srbija mora konacno dobiti Zakon o civilnoj zaštiti kojim bi bili obezbedeni normativno-pravni i institucionalni uslovi za efikasan odgovor na izazove, rizike i pretnje u slucaju elementarnih nepogoda, tehnicko-tehnoloških nesreca, teroristickih, ratnih i drugih opasnosti.

Nacelnik odeljenja za vanredne situacije Branicevskog okruga Snežana Milicevic istakla je potrebu i zahtev da se svih osam opština Branicevskog okruga u narednom periodu angažuju i pridruže aktivnostima Vlade RS i resornih ministarstava kako bi se unapredio sistem zaštite i spasavanja stanovništva u vanrednim situacijama.

Sednici su prisustvovali nacelnik Uprave za vanredne situacije Milan Popadic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic, nacelnik Odeljenja za vanredne situacije Branicevskog okruga Snežana Milicevic, nacelnik Odeljenja za vanredne situacije Srednjebanatskog okruga Paun Bereš, nacelnik Odeljenja za vanredne situacije Pomoravskog okruga Jovan Stepanovic, nacelnik gradskog Centra za obaveštavanje Grada Beograda, predstavnici opština Branicevskog okruga, kao i predstavnici MUP-a, Vojske, Ministarstva za infrastrukturu...

T.R.S.

U PROSTORIJAMA NAUTICKOG DRUŠTVA KOSTOLAC

REGISTRACIJA CAMACA

U subotu 29. marta, u prostorijama Nautickog društva “Dunavac” Kostolac, a u organizaciji Sportsko- ribolovnog društva “Dunavac” Kostolac i Nautickog društva, organizovace se registracija camaca i polaganje za upravljanje motornim camcima.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti do 21. marta a potrebne informacije mogu se dobiti na telefon 241-144 , radnim danom od 8-14 sati.

T.R.S.

PORUKA IZ POŽAREVACKOG “ŽITOSTIGA” HLEB JOŠ NECE POSKUPETI

Uprkos brojnim najavama iz mnogih žitarsko-mlinarskih organizacija i pekara, u požarevackoj opštini hleb još nece poskupeti. Sadašnja cena je, inace, 33 dinara za veknu.

Ipak, kako nam je receno u požarevackom “Žitostigu” treba imati u vidu da se na hlebu gubi i da se u meduvremenu, od poslednjeg poskupljenja, došlo do lancanih poskupljenja benzina i nafte, struje, gasa, aditiva i slicno.

S.R.

SA SEDNICE VECA OPŠTINE POŽAREVAC

VRACANJE STIMULACIJA

Opštinska uprava Požarevac morace da u narednom periodu uplati u budžet 6,4 miliona dinara, po osnovu više isplacenih zarada zaposlenih, do cega je došlo zbog isplate stimulacija zaposlenima u opštinskoj upravi Požarevac prilikom obracuna i isplate plata u 2006. godini. Ovakvo rešenje donelo je Ministarstvo finansija Republike Srbije a na prošlonedeljnom Opštinskom vecu odluceno je da se u te svrhe Opštinska uprava zaduži kod neke od poslovnih banaka.

Da podsetimo, republicki budžetski inspektor u januaru 2007. kontrolisao je javne nabavke, plate, budžet...Tom prilikom stavio je primedbu na visinu stimulacija, a narednog meseca predložio njihovo vracanje. Istovremeno predsedniku opštine predloženo je da donese odluku o privremenom finansiranju, jer je smatrao da budžet nije usvojen (da podsetimo rec je o periodu kada je demokratska opcija u SO Požarevac prestala da za predsednika lokalnog parlamenta priznaje Ivana Grubetica i izabrala Aleksu Savica).

Zorica Markovic, nacelnica Opšinske uprave naglašava da iako je inspektor kontrolu vršio u januaru i februaru 2007. godine njegovo rešenje dobijeno je tek u avgustu prošle godine.

- Jedina mera koju je tom prilikom naložio bila je povracaj više uplacenih sredstava u iznosu od oko 6,4 miliona dinara po osnovu uvecano zaracunate stimulacije. Ta stimulacija ni u kom slucaju nije od juce, ona nije isplacena samo u 2006. godini, vec se ona u Opštinskoj upravi u tim procentima primenjuje od 2001. godine. U više navrata su u tom periodu republicki budžetski inspektori vršili kontrole , ali ovaj inspektor je tek 2007. godine naložio da se ovaj iznos stimulacija za 2006. godinu vrati. Mi smo uložili žalbu na ovo rešenje ministru finansija koji je po zakonu bio u obavezi da u roku od trideset dana donese svoje rešenje koje je u upravnom postupku konacno i protiv koga više ne može da se vodi upravni postupak, vec da se pokrene spor pred Vrhovnim sudom. Ministar je svoje rešenje doneo tek krajem decembra, tako da smo se obratili Vecu radi zaduživanja u svrhu uplate na racun opštinskog budžeta. Povracaj kredita izvršice se mesecnom obustavom od zarade radnika na 36 jednakih mesecnih rata, istakla je nacelnica Opštinske uprave.

Niko ne spori ali niko ne placa

Predmet rasprave na prošlonedeljnoj sednici Veca bio je i zahtev GP “Stig” za isplatom duga koji JP “LJubicevo” ima prema ovom preduzecu kao izvodacu radova na adaptaciji krova štale. Za ovu investiciju od strane budžeta opštine “LJubicevu” je odobreno šest miliona dinara ali je u toku izvodenja radova došlo do izmene pojedinih pozicija, naknadnih radova, pa samim tim i troškova. “LJubicevo” medutim nema sredstva da isplati izvodacu radova a Odeljenje za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac mišljenja je da opština nema nikakvu zakonsku ili ugovorenu obavezu da ovom gradevinskom preduzecu isplati oko 2,3 miliona dinara. Predsednik opštine prekinuo je dugotrajnu raspravu o pitanju “ko ce i kako da plati” te predložio komisiju koja ce se baviti ovim problemom a na cijem celu ce se nalaziti Vladimir Vila, clan Veca.

Opštinsko vece donelo je i niz drugih odluka od kojih izdvajamo dve koje se ticu JP “Vodovod i kanalizacija” . Prva se odnosi na nov cenovnik usluga ovog preduzeca, dok druga predvida da domacinstva kod kojih šaht za vodomer nije lociran na vidljivom mestu (jer su naknadnom izgradnjom pomocnih objekata mnogi od njih sada nedostupni) mora biti izmešten. Razmatran je i zahtev Istorijskog arhiva Požarevac za utvrdivanje lokacije za izgradnju nove zgrade Arhiva koja bi trebalo da se nalazi preko puta Visoke tehnicke škole strukovnih studija (nekadašnja “Viša tehnicka”), ulici Bratstva jedinstva.

Prihvacen je i zahtev “Direkcije za izgradnju” i glavnog gradskog arhitekte u vezi sa uklanjanjem grafita na objektima i spomenicima kulture u užem centru grada, a Fondu za zaštitu životne sredine na dve godine ustupljeno je na upravljanje i korišcenje kompleksa Cacalica i objekta Ekološkog doma.

T.R.S.

PRAVA ŽENA

SLAVLJE NA POSLEDNJEM MESTU

8. mart. praznik kada se svaki muškarac seti bar jedne žene u svom životu. Nažalost, to je za mnoge pripadnike jaceg pola i jedini dan u godini kada im ponesu cvece. Što je manje bitno. Žene se slažu u tome da je 8. mart praznik koji se obeležava zbog istorijske važnosti ovog datuma, a da se ostalih 365 dana racuna pažnja i pre svega poštovanje. Upravo toga nekada u tolikoj meri nedostaje da žene ne samo što se osecaju povredeno, vec se radi i o konkretnom ugrožavanju njihovih prava.

U našoj zemlji još uvek ne postoji dovoljan broj organizacija ali ni institucionalne mogucnosti zaštite istih. Jedna od organizacija koja na tome radi, u užim društvenim okvirima, je Aktiv žena koji deluje pri Sindikatu “Kopova Kostolac”. Aktiv je nastao pre oko šest godina i broji oko 300 žena. Predsednica Aktiva žena Snežana Miloševic kaže da je organizacija žena u ovakvoj, prvenstveno “muškoj” firmi neophodna.

- I dok se muškarcima prava podrazumevaju, mi za njih moramo da se izborimo. To je veoma teško bez pravnog zaštitnika. Kod nas još uvek ne postoji zakon o ombudsmanima u firmama u kome su žene manjina. Bez toga ne možemo da sprovedemo odluke koje i donesemo na Skupštini žena. Nailazimo na velike otpore, pocev od Sindikata pa na dalje, kaže i kao primer navodi “ukljucivanje” cak i u odluku koju je Aktiv doneo o nacinu na koji su žene želele da proslave 8. mart - njihov praznik.

To je ipak, sporedna stvar. Bilo je mnogo ozbiljnijih ugrožavanja prava žena.

- Pre oko dve godine imali smo slucaj seksualnog uznemiravanja na poslu, radnice od strane šefa. Sindikat se o ovom slucaju nije oglasio, reagovao je samo Aktiv žena. Taj slucaj nismo preko firme uspeli da isteramo do kraja . Zato je potrebno da Aktiv preraste u vecu i jacu organizaciju. Koleginica je na sudu dobila spor, ali ostaje gorak ukus odluke koja je doneta u firmi da se ona premesti na drugo radno mesto. Firma i pored našeg upozorenja nije reagovala adekvatno. U takvim situacijama ne sme da se ide putem nezameranja vec putem pravde. Na takav nacin gubi se poverenje žena u organe odlucivanja.

Predsednica Aktiva kaže da je njima poznat samo ovaj, jedan slucaj ovakve prirode ali da nije sigurna da ih nije bilo još.

- Žene se plaše da kažu. Što zbog osude okoline,nerazumevanja porodice ili problema na poslu. To je vrlo osetljiva tema, a motiv se gubi i time što misle da je teško doci do pravde. Pogotovo kad uzmemo u obzir da se prethodni slucaj i na sudu odužio na dve godine.

Pomenucu zloupotrebe položaja za koje znamo. Vecina se ne ponaša po usvojenom kodeksu ponašanja koje je propisao EPS. Vredanje i galama se vrlo cesto dešavaju. Slucajeve koji su Aktivu prijavljeni prezentovani su direktoru PD “TE-KO” od koga imamo podršku.

Predsednica Aktiva naglašava da su žene bile oštecene i kada su poslodavci odlucivali o koeficijentima jer su, kaže, muškarci zastupali svoje interese, iako petinu radne snage na kopovima cine žene.

- Ni u organima odlucivanja tj. Skupštini preduzeca ne poštuje se odluka o tome da bi 30% trebalo da cine žene. Skupština broji devetnaest clanova od cega samo dve žene imaju pravo glasa.

Problem koji se ocekuje je šta sa ženskom radnom snagom na kopu Cirikovac, nakon njegovog zatvaranja.

- Opet ce žene platiti najvecu cenu, jer vecinu administracije cine upravo žene. Još 2000. godine uradene su studije za 21 alternativni program koji obuhvata razvoj plastenika, cvecara... koji bi obezbedili radna mesta za postojecu ali i novu žensku radnu snagu koja ne nalazi svoje mesto ovde. Pre deset godina primljeno je dvadesetak žena i to je kraj. U meduvremenu preko omadinske organizacije ( a kasnije i u stalni radni odnos) primani su iskljucivo muškarci.

Aktivnosti

Odbor Aktiva žena kopova Kostolac cine Snežana Miloševic, LJubinka Vancic, Dušanka Milivojevic, Svetlana Obešva, LJiljana Stoimirovic i Svetlana Removic.

Aktiv radi na zaštiti ženskih prava, organizuje specijalisticke preglede, humanitarne akcije... Do sada su žene nekoliko puta obišle decu u Centru za boravak dece ometene u razvoju u Požarevcu kao i mališane u Stamnici, koje redovno obraduju novogodišnjim paketicima. Žene se aktiviraju i kada je potrebna pomoc obolelima a i o svom zdravlju su odnedavno pocele više da brinu. U toku je procedura za ovogodišnji lekarski pregled. ProšlogodiŠnji rezultati nisu optimisticni. Kod 90% ,ili 267 žena, obavljeni su ginekološki pregledi, ultrazvuk dojke, štitne žlezde, ispitivanje gustine kostiju, snimanje pluca i internisticki pregled koje placa poslodavac.

Potpuno uredan nalaz imale su 74 žene ili 28%, znaci morfoloških izmena štitne žlezde konstatovani su kod cak 130 žena ili 48%, poremecen srcani ritam ima 10 pregledanih, dve žene imaju znake bolesti krvnih sudova i srca, poremecaj plucne funkcije 24, kod 36 žena otkrivena je osteopatija, povišen krvni pritisak ima njih 57, bolesti želudacnog i crevnog trakta 17, šecernu bolest imaju 4 žene a maligno oboljenje konstatovano je kod jedne.

Starosni prosek žena koje aktiv obuhvata je 43 godine.

T.R.S.

“RIO” KOSTOLAC - NAKON NASTUPA NA SAJMU HORTIKULTURE

STIŽU POZIVI IZ SUSEDNIH REPUBLIKA

Predstavnici PD “Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” Kostolac protekle nedelje održali su konferenciju za novinare na kojoj su govorili o svom prvom nastupu na nedavno održanom 13. medunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu, dok su uz podršku predstavnika Decije ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac, još jednom najavili akciju “Decija šuma” koja startuje ovih dana.

- Predstavili smo našu delatnost, sreli se sa raznim poslovnim partnerima i onim potencijalnim. Nastup na Sajmu je bio više nego uspešan, ocenila je direktorka ovog preduzeca Nataša Savic i dodala da su štand “RIO”-a na Sajmu posetili mnogi privrednici. Interesantna je poseta predsednika Privredne komore Slovenije kao i crnogorskih predstavnika koji su “RIO” pozvali na Sajam ekologije koji se svake godine održava u Budvi.

Centralni dogadaj na Beogradskom sajmu bio je predstavljanje projekta “Decija šuma” kome su prisustvovali predstavnici i mališani iz Vrtica, o cemu smo pisali u prethodnom broju. Da je i ovaj dogadaj privukao pažnju pokazuje interesovanje drugih gradova za projekat “Decije šume” koji nije ogranicen na podrucje požarevacke opštine ili odreden vremenski period. “RIO” i “LJubica Vrebalov” ipak ce, zaštititi svoj projekat. Prvu “Deciju šumu” mališani predškolskog uzrasta posadice u Kostolcu, akcija pocinje sredinom marta a njen budžet iznosi 3,5 miliona dinara.

Nikola Velinov, strucni saradnik, psiholog, u Decijoj ustanovi “LJubica Vrebalov” istakao je da se u vrticima vec duži vremenski period radi na razvijanju ekološke svesti.

- Problem ekologije svodi se problem svesti. Kroz neke konkretne programe, kao što je “zemljani”, pokušavamo da kroz porodicu , kod dece, uspostavimo drugaciji odnos prema svetu koji nas okružuje. Svaka konkretna akcija na terenu, kao što je ova, doprinece da to još bolje funkcioniše.

Miroslav Živojinovic, tehnicki direktor u “Rekultivaciji i ozelenjavanju” govorio je o planovima preduzeca za 2008. godinu, u koju, kako je rekao, “RIO” ulazi ambiciozno.

- Vec sada imamo dosta potpisanih ugovora. Trenutno radimo na korekcionom orezivanju stabala u gradskim parkovima u Požarevcu i Kostolcu. U martu pocinju i radovi u Rasadniku. Akcenat ce biti stavljen na proizvodnju sadnog materijala koji ce biti upotrebljavan za pošumljavanje degradiranih površina. Posle pojavljivanja na Sajmu hortikulture, nakon razmene iskustava sa firmama koje se bave slicnom delatnošcu, sa pravom možemo da kažemo da predstavljamo lidere na podrucju Branicevskog okruga jer smo opremljeni svim hortikulturnim mašinama. Sem toga radimo i na proceni rizika radnih mesta i radne okoline što znaci da vodimo racuna o bezbednosti i zdravlju naših radnika, rekao je Živojinovic.

T.R.S.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

KAO NIKAD SKUPA SETVA

U Branicevskom okrugu planirano je da se u prolece raznim poljoprivrednim kulturama zaseje 105.280 hektara. Tradicionalno najvece površine bice pod kukuruzom (79.000 ha), na drugom mestu se nalazi povrce (13.000 ha), zatim sledi krmno bilje (5.500 ha) i suncokret sa (5.000 ha). Inace, sezona radova u poljoprivredi je vec otpocela. Ovo vreme su poljoprivrednici iskoristili da dovrše osnovnu obradu i zatvore zimsku brazdu i sacuvaju vlagu. Zapocela je setva jarih useva jecma, pšenice i ovsa. U povrtarstvu je u toku proizvodnja rasada za plastenicku proizvodnju. Pikira se rasad paprike i paradajza. Rasad je potrebno negovati, zalivati, zaštititi od pojave bolesti, a plastenike treba provetravati. U toku je setva krastavaca u saksije za plastenicku proizvodnju, a rotkvice i rani kupus seju se u leje. U plastenicima pocinje berba salate, spanaca, mladog luka koja je sukcesivna i trebalo bi da traje do kraja marta.

Ratarima su na raspolaganju dovoljne kolicine goriva, mineralnog dubriva, sortnog semena i sredstava za zaštitu bilja, ali po prilicno visokim cenama. Posebno je to izraženo kod mineralnih dubriva koja su poskupela oko 70%. Najgore ce proci oni ratari koji su morali da prodaju svoje proizvode u vreme žetve ili berbe po niskim cenama, a sada treba da kupe skup reprodukcioni materijal.

D.D.

SA ŠESTOG SABORA POLJOPRIVREDNIH REKORDERA U KLENJU KOD GOLUPCA

PROIZVOÐACI HRANE NA OKUPU

- Domacin šestog sabora rekordera bila je zemljoradnicka zadruga Klenje, prošlogodišnji dobitnik priznanja za najbolju zadrugu u Branicevskom okrugu.

- Nagradeno 24 poljoprivredna proizvodaca.

Pecko naselje Klenje i Zemljoradnicka zadruga bili su domacini šestog Sabora poljoprivrednih rekordera sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga koji se održava u okviru manifestacije Dani poljoprivrede,zadrugarstva i sela. Organizaori sabora su Ministartvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga. Pored poljoprivrednih rekordera Saboru u Klenju prisustvovali su i državni sekretar Ministartva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede LJubiša Dimitrijevic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic i predsednici lokalnih samouprava.

-Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je uradilo kompletnu agrarnu politiku za prošlu godinu gde je pored programa mera i subvencija u poljoprivredi sprovedeno i 29 uredbi i realizovane obaveze preuzete iz Nacionalnog investicionog plana. Ove godine smo takode radili da odmah na startu paralelno, obnovom i registracijom novih poljoprivrednih gazdinstava uvedemo i nove subvencije. Obecano je i realizovana isplata 100 evra po hektaru kao i 70 evra za umaticeno grlo krave radi povecanja proizvodnje mleka,rekao je otvarajuci Sabor u Klenju državni sekretar Ministartva ponjoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, LJubiša Dimitrijevic.

- Sabor rekordera održavamo i kao Dan poljoprivrede,to je podstrek za sve poljoprivredne proizvodace u cilju njihovog ostvarivanja vosoke i rentabilne proizvodnje,rekao je Bogdan Živanovic, predsednik Zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga.-Ako se intezivno bavimo poljoprivrednom proizvodnjom onda moramo da primenjujemo sve agrotehnicke mere u biljnoj proizvodnju,moramo rešiti i problem navodnjavanja u cemu naša zemlja dosta zaostaje od razvijenog sveta.

-Na podrucju opštine Malo Crnice poljoprivrednom proizvodnjom bavi se oko 95 odsto stanovništva.-Opština cini napore da sredstvima iz agrarnog fonda kao i drugim stimulativnim sredstvima pomognu proizvodacima da se opredele vecoj proizvodnji hrane,rekao je predsednik opštine malo Crnice,Miodrag Dragance Markovic.

-Održavanjem Sabora poljoprivrednih rekordera u našem mestu je jedno veliko priznanje za zemljoradnicku zadrugu i njene zadrugare kao i za meštane Klenja i opštinu Golubac,naglasio je direktor ZZ Klenje,Momcilo Nastasijevic.

Šesti Sabor poljoprivrednih rekordera u Peckom naselju Klenje okupio je preko stotinu vrsnih poljoprivrednih proizvodaca Podunavskog i Branicevskog okruga od kojih su njih 24-tvoro dobili javna priznanja i specijalne pohvale.

LJ.Nastasijevic

ZAŠTITA POTROŠACA (1)

SVEŽE PRSKANO - OTROVNO

Molim citaoce da naslov shvate uslovno. Ne ugrožavaju zdravlje sva sredstva za hemijsku zaštitu bilja, posebno ne svi preparati za zaštitu bilja, s obzirom na to da medu njima ima i materijal organskog porekla. Hemikalije koje koriste poljoprivrednici ne smatraju se direktno štetnim po zdravlje ako se jestivi delovi biljke (plodovi i sl.) upotrebe za ishranu što kasnije u odnosu na datum prskanja, pod uslovom da se vrši kontrolisana primena pesticida.

- U našoj agronomskoj struci to zovemo karenca, kaže dr Jovan Panajotovic, profesor za grupu predmeta Zaštita bilja visoke škole strukovnih studija u Požarevcu. - Rec je o krajnjim rokovima primene pesticida pred berbu. Za neke preparate dovoljno je da prode 3 -4 dana od tretiranja, pa da se oni mogu koristiti u ishrani, ali u vecini slucajeva je to duži period (14 - 21 dan), ali ima i pesticida koji zadržavaju štetno delovanje i po tri pa cak i cetiri meseca!

Od ovog strucnjaka saznajemo da uz svaki preparat ide i uputstvo za upotrebu, gde je naznacena i karenca. Drugim recima, prodavci u poljoprivrednim apotekama dužni su da kupcima skrenu pažnju i na tu cinjenicu. Poljoprivrednici cesto greše kada - priviknuti na odredeni pesticid, ciji rok štetnog delovanja znaju - pocnu da koriste drugi preparat za koji je predviden duži rok do korišcenja u ishrani.

Daleko smo od toga da od naših poljoprivrednika tražimo da izucavaju nauku zaštite bilja, ukljucujuci i karence za pojedine preparate. Jednoga dana ce i to doci na red. U pojedinim zemljama Evropske unije covek se može profesionalno baviti poljoprivredom na svom imanju ako je stekao strucno agronomsko obrazovanje ili ako to nije slucaj - ako je za poslovodu na svom imanju zaposlio lice koje je steklo osnovno agronomsko obrazovanje (koje odgovara našem trecem stepenu strucnosti).

Ali, i kod nas je ušla u praksu zakonska obaveza (kao u celom razvijenom svetu) da lekove za bilje (pesticide) i lekove za životinje (veterinarske medikamente) prodaju fakultetski obrazovana lica.

Na Visokoj tehnickoj školi u Požarevcu u toku su studije prve i trece godine zaštite bilja, obaveštava nas mr Vladan Ðulakovic, direktor škole. -Predvidena je i specijalizacija svršenih studenata kroz školovanje od još godinu dana, tako da budu osposobljeni za najsavremeniju poljoprivrednu proizvodnju uz vrhunsku zaštitu bilja, a da pri tome potrošaci budu što bezbedniji od štetnih delovanja hemizacije.

Pomenuli smo karencu - period kada se najkasnije pred berbu sme da upotrebi sredstvo za zaštitu bilja. Nažalost, postoje i brojni drugi faktori rizika u savremenoj poljoprivredi. Zato bi društvo na svim nivoima moralo da pokaže vecu brigu za kontrolisano smanjivanje hemizacije poljoprivrede i za stvarnu a ne samo deklarativnu zaštitu potrošaca.

Bogdan Živanovic

UDRUŽENE OPŠTINE BRANICEVSKOG OKRUGA

KORAK BLIŽE GASOVODU

- Na sastanku u Požarevcu prošlog utorka, cetiri opštine potpisale ugovore o gasifikaciji, ostale ce to uciniti ovih dana, po dobijanju zelenog svetla od strane lokalnih parlamenata

- Potpisan i Protokol o operativnom sprovodenju Projekta izgradnje magistralnog gasovoda Osipaonica - Požarevac i glavne merno regulacione stanice

Sa približavanjem sezone gradevinskih radova ubrzano se radi i na sredivanju neophodne papirologije za pocetak izgradnje magistralnog gasovoda Osipaonica - Požarevac i Glavne merno regulacione stanice. Poslednja u nizu takvih aktivnosti je potpisivanje pojedinacnih ugovora i zajednickog Protokola od strane predstavnika udruženih opština Branicevskog okruga na prošlonedeljnom sastanku u Požarevcu, radi operativnog sprovodenja projekta NIP-a koji se odnosi na izgradnju magistralnog gasovoda Osipaonica - Požarevac. Potpisivanju su, pored predsednika opština, prisustvovali i predstavnici Gas Investa, preduzeca koje ce se u opštinama okruga baviti izgradnjom distributivne i razvojne mreže i lokalnih merno regulacionih stanica. Da podsetimo, za dovodenje gasifikacije u Branicevski okrug država je u ovoj godini odobrila 220 miliona dinara. Potpisnici Protokola su se saglasili da mr Zvonimir Blagojevic, diplomirani inženjer mašinstva organizuje realizaciju Projekta u koordinaciji sa Ministarstvom energetike i rudarstva RS i JP “Srbija gas” AD iz Beograda.

- S obzirom na to da je došlo do odredenih izmena u propisima, mi smo se danas, u zavisnosti od toga da li su opštine vec usvojile ugovore ili tek treba da usvoje, dogovorili kako da se ta akta prilagode izmenama. Jedna od tih izmena je i da cenu prikljucka na gas više ne diktira ni opština ni strateški partner. To je od sada u regulativi države, odnosno Agencije za energetiku tako da više nema razloga za nagadanje da li ce cena biti do 1.100 evra kao što se pricalo, ili viša odnosno niža. To je sada sadržano u ovim izmenama ugovora sa još nekim detaljima. Danas smo zakljucili da su se stekli uslovi da cetiri opštine-Malo Crnice, Žabari, Kucevo i Žagubica mogu da pristupe potpisivanju osnovnog ugovora koji su razmatrani na njihovim skupštinama, dok ce opštine Veliko Gradište, Golubac i Petrovac te ugovore potpisati po dobijanju saglasnosti od strane skupština. Ovom prilikom potpisali smo i Protokol o nastavku saradnje na nivou Branicevskog okruga koja se odnosi na realizaciju projekta gasifikacije u ovom delu Srbije. Ja bih podsetio da u ovom poslu imamo podršku države, odborena su nam sredstva u iznosu od 220 miliona dinara za prvu fazu gasifikcije. Planom Ministarstva energetike predvideno je da se dovodenje magistralnih vodova u sve opštine našeg okruga ukljucujuci i Smederevo i Majdanpek, završi u roku od pet godina. Mi smo dobili sredstva za prvu fazu, ove godine cemo ponovo konkurisati kod NIP-a za sredstva potrebna za uvodenje i širenje mreže gasovoda po opštinama. Sa potpisivanjem ovog Protokola data je podrška nastavku procesa gasifikacije u našem kraju i stvoreni uslovi da i ove godine konkurišemo kod NIP-a, rekao je mr Zvonimir Blagojevic koji je pomenutim Protokolom ovlašcen da u ime udruženih opština Branicevskog okruga koordinira poslove na gasifikaciji Okruga.

DUŠAN VUJICIC, PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC:

ZAVRŠNA FAZA

Cinu potpisivanja ugovora i Protokola prisustvovao je i predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic. U ulozi domacina on je poželeo uspešan rad gostima, a potom se osvrnuo na znacaj gasifikacije Branicevskog okruga kao i na organizovanje javnih radova u opštinama:

- Svojevremeno smo se dogovorili da radimo na gasifikaciji celog podrucja Branicevskog okruga, pripreme na tome sprovodimo vec duže vreme i sada smo ušli u završnu fazu. Želja nam je da svaka opština, svako mesto u Branicevskom okrugu i opštinama Smederevo i Majdanpek koje su takode obuhvacene ovim projektom, dobiju što pre gasovod. Brojne dozvole su obezbedene, sada potpisujemo medusobne ugovore i time stvaramo uslove da uskoro pocnemo da radimo na ovom vrlo važnom poslu. Koristim ovu priliku da upoznam javnost da su se predsednici opština našeg Okruga istovremeno dogovorili da upute javni poziv svim javnim preduzecima i ustanovama da konkurišu za organizovanje javnih radova u svojim lokalnim sredinama zašta ce sredstva obezbediti država. Javnim radovima rešavamo brojne probleme ekonomske, tehnicke, organizacione, ekološke i druge prirode i istovremeno upošavljavamo nezaposlena lica, a pre svega mlade raznih zanimanja koji cekaju na posao. Kada je u pitanju opština Požarevac napominjem da se sve informacije bitne za konkurisanje za javne radove mogu dobiti u Odeljenju za privredu, finansije i društvene delatatnosti.

S.E.

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU NASELJA OPŠTINE KUCEVO

PRIORITETI-PUTNA MREŽA I INFRASTRUKTURA

- Ova Homoljska opština postala veliko gradilište- Gradi se u Kucevu ali i u ostalim naseljima iz sredstava opštinske kase i NIP-a

Na pocetku gradevinske sezone Direkcija za izgradnju naselja opštine Kucevo poštujuci odluku o budžetu za ovu godinu i na osnovu dobijenih sredstava iz opštinske kase pocela je sa realizacijom programa razvoja iz oblasti infarstrukture. Modernizacija lokalne putne mreže se nastavlja i u ovoj godini. Završeni su radovi na pripremi za asvaltiranje nekoliko lokalnih saobracajnica u pojedinim naseljima na podrucju ove Homoljske opštine.

- Obavljene su pripreme za asvaltiranje puta u naselju Voluja,zaseok Staro selo,lokalnog puta od naselja Kucajna do zaseoka Ponore a u gradu Kucevu u ulici 25.maj. U toku ovog meseca nastavice se sa pripremama na još nekim putnim pravcima kako bi se na osnovu programa rada za ovu godinu realizovalo postavljanje asvalta . Jedan deo tih putnih pravaca finansirace se iz opštinske kase,a drugi iz sredstava Nacionalnog investicionog plana koja su odobrena na osnovu podnetih projekata još iz 2006.godine. Od tada pa do danas završene su pripreme za asvaltiranje lokalne mreže koje ce poceti na pocetku gradevinske sezone u ovoj godini,kaže direktor Direkcije za izgradnju naselja opštine Kucevo, Novica Bulajic.

U protekloj godini iz Nacionalnog investicionog plana uloženo je 14 miliona dinara,a u ovoj godini odobreno je manje sredstava,ali ce i ona biti dovoljna za završetak planiranih radova na modernizaciji lokalne putne mreže.

Opština je imala ozbiljnih problema u prošloj i u pocetku ove godine zbog sudske obaveze placanja duga Privatnom preduzecu ‘’Rudar’’ iz Kuceva u iznosu od oko 24 miliona dinara.

Osim ovih investicija u modernizaciju lokalne putne mreže,pocela je i izgradnja TV repetitora u naselju Komša na brdu Kocma. Stub je donet i ocekuje se uskoro njegova montaža i izgradnja kucice, ranije je dovedena i elektricna mreža u dužini od jednog kilometra,pa ce žitelji nekoliko naselja u okruženju konacno posle 30 godina moci da prate TV program.

Radice se i na postavljanju TV repetitora u naselju Mišljenovac koji je nabavljen pre nekoliko godina ali iz nekih nepoznatih razloga nije završen i pušten u funkciju.

Iz oblasti infratsrukture u toku su radovi na rekonstrukciji visokonaposnke i niskonaponske elektricne mreže u Kucevu, u toku su radovi na rekonstrukciji novog pravca niskonaponske mreže u naselju Voluja a poceli su radovi i u naselju Ceremošnja u zaseoku Tupanska,a ovih dana ugovoreni su i radovi u naselju Radenka. Obavljene su i pripreme za rekonstrukciju niskonaponske elektricne mreže i u naselju Duboka,zaseoku prema susednom selu Radenka.

- Ovo su radovi koji su u toku i koji su planirani a cija ce se realizacija obaviti u ovoj godini. U dogovoru sa meštanima Neresnice, Direkcija je pripremila za izgradnju jedne lokalne kanalizacije za 40 domacinstava koja su najviše ugrožena. U toku su i pripreme za izradu projekta za izgradnju vodovoda za centar sela Neresnice.

- U nekim nastupima u medijima pomocnik ministra za NIP Branko Jankovic je izjavio da lokalna samouprava u Kucevu nema sluha za investicije i neangažuje se da ih realizuje,tako da one izmicu i ostaju nerealizovane i da opština nije konkurisala kod NIP-a,što nije tacno. Posle raspisivanja konkursa da dodelu sredstava iz NIP-a opština Kucevo je podnela 33 projekta u vrednosti od 100 miliona dinara. Za projekte lokalne samouprave,odobreno je za modernizaciju lokalne putne mreže u iznosu od 10 miliona dinara,za izgradnju Prve faze Sportsko-rekreativnog centra u Kucevu 30 miliona dinara,za izgradnju montažne Sale pri Osnovnoj školi u Rabrovu 2,5 miloona dinara a za ostala sredstva do sto miliona dinara konkurisala je kancelarija za NIP i neke Mesne zajednice mimo opštine Kucevo,rekao je Bulajic.

- Moram da kažem da projekti kancelarije NIP-a su podneti na brzinu i bez potrebne dokumentacije,bio je ovo samo spisak politickih želja. Ovih dana su poceli sa snimanjem terena za pravljenje situacija,a sve dok se to pripremi i uradi idejni projekat,raspišu tenderi za izradu glavnih projekata proci ce dosta vremena. Ovo nije bio pravi put i da su sredstva odobrena za one deonice puta gde mi vec imamo gotove projekte i gradevinske dozvole. Ovo je bio samo politicki marketing stranke ciji su predstavnici u NIP-u.

LJ.Nastasijevic

ODRŽANA TRIBINA „PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI U OPŠTINI PETROVAC NA MLAVI”

ZAJEDNICKI PROTIV DROGE

Pod nazivom „Prevencija bolesti zavisnosti u opštini Petrovac na Mlavi” prošlog utorka u Domu kulture u Petrovcu održana je javna tribina koju je Opštinski savet za borbu protiv narkomanije organizovao za ucenike osnovnih i srednje škole, roditelje, direktore škola, prosvetne radnike, zatim predstavnike mesnih zajednica, društvenih organizacija, crkve i OUP-a.

Skup je u ime lokalne samouprave pozdravio Radiša Dragojevic predsednik opštine i tom prilikom je izmedu ostalog rekao: „ Ova tribina je jedna od aktivnosti koje lokalna samouprava, preko Saveta za borbu protiv narkomanije preduzima proteklih godina na suzbijanju onoga što je narkomanija ali i drugih bolesti zavisnosti. Nažalost teritorija naše opštine je jedna od najugroženijih od ove opake bolesti u Srbiji. Imajuci to u vidu, samo zajednickom borbom svih institucija mogu da se suzbiju posledice a glavni zadatak svih nas je preventivno delovanje u tom pravcu. Nadam se da cemo uskoro imati i rezultate u oblasti sankcija prema narkomaniji, odnosno na kažnjavanju svih struktura koje doprinose razvoju bolesti. To je veoma znacajno i neophodno paralelno sa svim ovim što mi radimo na prevenciji gde vec imamo odredene rezultate”.

Strucni koordinator u Savetu docent dr Ivan Dimitrijevic iz Beograda govorio je o aktivnostima Saveta posebno naglasivši: „ Bolesti narkomanije veliki su problem pojedinca, porodice i društva. Ona sve više uzima mah i pogada mladu populaciju ucenika. Zbog toga je najvažnije da od najmanjeg uzrasta krenemo sa edukacijom o štetnosti narkomanije. U dosadašnjem toku raznih istraživanja u opštini Petrovac došli smo do saznanja da mladi mnogo malo znaju o štetnom uticaju droge i zato smo krenuli u akciju edukacije ucenika, škola i porodice. Sproveli smo vršnjacku edukaciju a sledeca aktivnost je otvaranje kancelarije. Opština ce obezbediti prostor u gradu a edukovani strucnjaci ce u toku nedelje, u popodnevnim satima primati sve zainteresovane kako bi dobili nova saznanja i adekvatnu pomoc”.

U ime Zdravstvenog centra Petrovac govorila je direktor dr Zorica Stojiljkovic-Stolica. Ona je istakla: „ Zdravstveni centar Petrovac je otvorio Savetovalište za mlade u kome radi poseban tim edukovanih strucnjaka raznih profila. Tu se preventivno obrazuju ucenici, vršnjacki edukatori ali i roditelji jer dosadašnja iskustva govore o nedovoljnoj informisanosti roditelja, pa smo pokrenuli i inicijativu o izdavanju edukativnih brošura. Ove informacije ce biti dostupne i medijima ali i službama socijalne zaštite”.

O aktivnostima srednje škole „Mladost” govorili su pedagog Jasmina Delic i predsednik dackog parlamenta u toj školi Mina Savic. Ucenici Osnovne škole „Bata Bulic” izveli su perfomans pod nazivom „Kako reci ne”, a ucesnicima je urucena knjiga za porodicu i školu „U veku droge” autora Ivana Dimitrijevic.

D.Ilic

ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

ŽIVOT PIŠE DNEVNI RED

U finkciji pripreme sednice Skupštine opštine, prošlog cetvrtka održana je 71 sednica Opštinskog veca opštine Petrovac na kojoj se našlo 25 tacaka dnevnog reda. Clanovi opštinske vlade razmotrili su izmedu ostalog Predlog odluke o opštem komunalnom uredenju kojom se utvrduju i regulišu opšti uslovi održavanja cistoce i komunalne higijene na javnim površinama, zaštita komunalnih objekata, komunalni red, održavanje parkova, zelenih i rekreativnih površina, održavanje ulica i puteva, održavanje deponija, javna rasveta i druge delatnosti od lokalnog interesa. Nakon duže diskusije odluceno je da se ova tacka ponovo nade na sledecoj sednici veca iduce nedelje a pojavila se dilema da li osim Komunalnog javnog preduzeca još neko preduzece može da se na teritoriji opštine bavi ovom delatnošcu.

Prihvaceni su izveštaji o radu i programi poslovanja za 2008.godinu javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac Skupština opštine. Takode se raspravljalo i o radu i planovima rada Opštinske uprave, Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede, Sportskog saveza i Turisticke organizacije opštine Petrovac.

Vece je prihvatilo i izveštaj o radu i operativni plan štaba za odbranu od elementarnih i drugih vecih nepogoda za podrucje opštine Petrovac. Prihvacen je i predlog o izmeni i dopuni odluke o opštinskim administrativnim taksama.

Usvojen je i Operativni plan za rešavanje problema napuštenih pasa na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi i ugovor sa KJP „cistoca” iz Kragujevca za hvatanje pasa lutalica od strane ovog specijalizovanog preduzeca a vecina ovih pitanja naci ce se na sednici Skupštine opštine koja je zakazana za ponedeljak 17. mart.

Nakon sednice Zoran Ilic zamenik predsednika opštine koji je predsedavao vecem delu sednice dao je izjavu za medije na kojoj je izmedu ostalog rekao:

„Na današnjoj sednici razmatrali smo izveštaje o radu i planove rada naših javnih preduzeca i ustanova i mogu da kažem da su oni prihvaceni bez neke vece rasprave i primedbi, zašta rukovodstva ovih preduzeca zaslužuju pohvale. Ostavili smo mogucnost da odbornici daju poslednju rec jer ce se sve ovo naci na sednici Skupštine opštine.

Ocekujemo i da usvajanjem ugovora da nam KJP „cistoca” iz Kragujevca rešava pitanje napuštenih pasa, to pitanje bude rešeno, a za te usluge iz budžeta bice izdvojeno 23.600 dinara mesecno”.

D.Ilic

KONFERENCIJA ZA NOVINARE ACE GERE ŽIVOTICA, ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE OPŠTINE

NASTAVAK REGULACIJE MLAVE

Predsednik Opštinskog štaba za odbranu od elementarnih nepogoda i zamenik predsednika SO Petrovac Aca Životic održao je konferenciju za novinare na kojoj je govorio o novim investicijama JP „Srbija vode” na teritoriji opštine Petrovac.

„Imamo radosne vesti za sve stanovnike „Petrovackog polja” odnosno za sela od Petrovca do Rašanca. „Srbija vode” ce u 2008. godini sa prvim lepim danima nastaviti radove na regulaciji reke Mlave koji su zapoceti prošle godine i u planu je regulacija Mlave od Dubocke do Kamenova a kasnije i do Petrovca. To je velika investicija a zadatak je opštine da reguliše imovinsko pravne odnose. Parcele kojima ce teci Mlava vec su izdvojene prilikom komasacije ovog podrucja, postoje i projekti tako da ocekujemo brz pocetak radova. Najviše me kao stanovnika Kamenova raduje podatak da ce se u tom sklopu investicija izgraditi i nov most na reci Mlavi koji ce spojiti selo sa zaseokom Drobež, a sutra ce to biti i trasa buduce zaobilaznice za Petrovac.

Radi se o veoma velikoj investiciji koja ce izneti negde oko 220 miliona dinara. Paralelno sa ovim radovima krenuce i regulacija Busura, i to od njegovog ušca u Mlavu prema Krviju, u dužini od dva do tri kilometra”.

D.Ilic

NASTAVLJENA AKCIJA “GRAÐANIMA U SUSRET”

ZATO ŠTO ŽIVOT NE MOŽE DA CEKA!

Mesni odbor DS Vasa Pelagic u saradnji sa Opštinskim odborom i resornim odborima u prostorijama MZ “Vasa Pelagic” sproveo je akciju “Gradanima u susret”.

“MZ “Vasa Pelagic” je šesta mesna zajednica koju na ovaj nacin obilazimo, a neprestano razgovaramo sa gradanima i putem tribina. Gradani nam upucuju sugestije i primedbe, a sa druge strane naši resorni odbori, zdravstveni, pravni, odbor za socijalna pitanja, tim za upravljanje projektima daju savete. Novina je da je ovde prisutan i naš odbor za mala i srednja preduzeca, jer je u protekle dve godine broj zaposlenih smanjen za oko 2.000 na teritoriji opštine. To stanje promenicemo posle 11.maja kada ce opština posle 5 godina izaci iz izolacije u koju su je uveli predstavnici “autisticne” vlasti.

Što se republickog nivoa tice simbolicno je to što je Vlada Srbije “pala” oko jedne rezolucije koju je predložila SRS, u kojoj se poziva protiv puta Srbije u EU. Gradani ce birati izmedu dva puta: da li smo za samoizolaciju, povratak u devedesete ili smo za evropske integracije” naglasio je izmedu ostalog Žarko Pivac, republicki poslanik.

D.D.

OSMOMARTOVSKA SVECANOST U SPS-U POŽAREVCA

ONA CE UVEK BITI TU ...

U organizaciji Foruma OO SPS u Požarevcu je skupom žena i prigodnim programom obeležen i ovogodišnji Osmi mart, Medunarodni dan žena od cijeg je ustanovljavanja prošlo sto godina. U ime organizatora prisutne je najpre pozdravila Dubravka Popovic, predsednica Foruma, a potom i Dušanka Kukolj, potpredsednica SPS. Praznik ženama cestitali su i predsednik Opštine Dušan Vujicic, kao i Slobodan Jovic, potpredsednik SPS koji nisu krili zadovoljstvo što medu slavljenicama vide veliki broj mladih. U nastavku programa u kome su ucestvovale i clanice Hora "Barili" kazivani su stihovi iz pesama i odlomci iz knjiga posvecenih ženama sa osnovnom porukom - Ona ce uvek biti tu da pomogne, razume, sasluša i voli. Na kraju svecanosti predsednik i potpredsednik SPS Miomir Ilic i mr Zvonko Blagojevic, cestitali su praznik poklanjajuci ženama crvene ruže.

S.E.

USTANOVA "LJUBICA VREBALOV" POŽAREVAC

OLUJA ODNELA KROV

Nedavni nalet olujnog vetra otrgao je i zbacio limeni pokrivac sa krova decjeg vrtica "Bambi" u Požarevcu. Više od 100 kvadrata limenog pokrivaca u toku noci palo je na trotoar LJubovijske ulice i, svom srecom, niko nije povreden. Adaptirano potkrovlje ovog vrtica je prokislo, tom prilikom voda je znacajno oštetila zaštitni izolacioni materijal i gipsane ploce na plafonu radne sobe najstarije vrticke grupe koja je ovih dana, zajedno sa vaspitacima, bila izmeštena u vrtice "Pcelica", "Leptiric"i "Moravka".

Uvidaj su izvršili strucnjaci Osiguravajuce kuce "Dunav", a na lice mesta izlazili su i radnici SUP-a i vatrogasci. Ekipa majstora Ustanove je brzom intervencijom privremeno zaštitila objekat pokrivajuci otkriveni deo krova najlonskom folijom, a ovih dana su strucne ekipe užurbano krov i radni prostor vrtica vracali u prvobitno stanje.

Nastala šteta je prilicno velika, Ustanovi je obecana pomoc u saniranju i od strane Osnivaca - SO Požarevac. Objekat vrtica "Bambi" je, inace, pod zaštitom države.

Ako saniranje nastalih oštecenja bude teklo po planu, mališani i vaspitno osoblje vratice se u ovaj prostor "Bambija" danas.

D. M.

AKCIJA GRADSKOG ODBORA DSS POŽAREVAC

"KOSOVO JE SRBIJA"

Gradski odbor DSS Požarevac prošle nedelje nastavio je akciju "Kosovo je Srbija" u kojoj je deljen propagandni materijal povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Akcija je pocela simbolicno u 12 sati i 44 minuta, a želja nam je da našim sugradanima podelimo bedževe i propagandni materijal kojima objašnjavamo stav naše stranke koji je potpuno jasan i transparentan, a to je održivost teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Što se tice lokalnih izbora imali smo nekih stranackih aktivnosti koji su bile spojive i ukljucene u predizbornu kampanju i najverovatnije ce biti ostvarena koalicija sa SPO -om, a takode za 11.maj nas ocekuju i prevremeni parlamentarni izbori", istakao je Aleksandar Avramovic, predsednik Gradskog odbora DSS -a.

D.Dinic

8. MART

ZAKONOM REŠITI PROBLEME

Povodom Medunarodnog dana žena, clanice Opštinskog odbora DS Požarevac organizovale su konferenciju za štampu na kojoj je Nataša Šokorac, clanica Izvršnog odboda OO DS i clanica stalnog sastava OO DS Požarevac, porucila:

- Još uvek se zanemaruju i olako stavljaju u drugi plan sva nerešena pitanja i problemi vezani za nepoštovanje svih ljudskih prava, tako i za položaj marginalizovanih socijalnih grupa u kojima žene cine vecinu. Da bismo ove trendove promenili, moramo se približiti principu ravnopravnosti poslova, jednakim mogucnostima svim sferama života. Da bismo se uspešno borili za vecu zastupljenost žena na mestima odlucivanja, moramo dosledno da se zalažemo za poštovanje ustavnih prava, sprecavanje diskriminacije žena, jednaku zaradu za isti posao, ravnopravno ucešce u odlucivanju u svim vidovima politickog i društvenog života, uživanje i u roditeljstvu i radu. U oblasti zaštite reproduktivnih prava i zdravlja - pravo na život bez nasilja, sprecavanje i suzbijanje siromaštva i poštovanje prava na razlicitost svih žena. I, konacno, ima mnogo razloga za osmišljavanje jedinstvene i sveobuhvatne politke ka sprovodenju principa jednakih mogucnosti, sprovodenje medunarodnih standarda, na šta smo se kao država obavezali. Sve to možemo postici na samo jedan nacin: donošenjem Zakona o ravnopravnosti polova, koji bi, propisivanjem posebnih mera za ostvarivanje ravnopravnosti poslova, stvorio uslove da i muškarci i žene nesmetano razvijaju svoje potencijale i tako pomažu razvoj citavog društva, - porucila je Nataša Šokorac.

Ispred OO DS Požarevac, obracanju medijima prisustvovale su i Vesna Sretenovic i Mirjana Mišic.

TEST VOŽNJA “VOLKSNJAGEN TIGUAN 2.0 TDI”

VELIKI KOLIKO TREBA

U subotu 08 marta, u “Autocentru NR” Požarevac, održana je test vožnja novog terenskog vozila “VOLKSNJAGEN TIGUAN” 2.0 TDI SPORT&STYLE.

Za one koji ne vole prevelike SUV modele, konacno se pojavio jedan “sport utiliti”, dimenzija uobicajenih za kompaktne automobile.Uparavo takav je “Tiguan”, bogato opremljen novotarijama, medu kojima je i uredaj za automatsko parkiranje.Ovaj mali zaista nije loš, to su prave dimenzije, koje privlace svaciji ukus.

Ovo su neki izabrani komentari koji su mogli da se cuju kada se “Tiguan” pojavio u Autocentru NR u Požarevacu.Treba reci da publika nije bila brojna jer vreme je bilo kišovito. “Tiguan” je uspeo da se odmah dopadne, ne zato što je potpuno drugaciji od ostalih klasicnih terenaca, nego zato što je kompaktan, okretan i nimalo napadan.

Oblik karoserije se, proizvodi u dve razlicite varijante: putna “Trend&Fun” i “Sport&Style” sa uglom nailaska od 18 stepeni nagiba, i of-road “Track&Field”, kod koje taj isti ugao iznosi 28 stepeni.Automobil je veoma udoban po asvaltu, pa uživajte u dobroj amortizaciji, a kod “of-roud” vožnje uvek zadržava dobar kontakt sa terenom.

“Tiguan” proizvodi se u benzinskoj i dizel varijanti, cene ovog terenca krecu se od 27.000 pa do 32.000 eura, u zavisnosti od opreme koju želite.

D.Naumovic

U APOTECI “VASA PELAGIC” U POŽAREVCU

MALA FABRIKA ZA IZRADU LEKOVA

- Malo se zna da se farmaceuti u ovom objektu, pored izdavanja gotovih lekova bave i kreativnim poslom, proizvodnjom medikamenata

- Za izradu lekova koriste iskljucivo apotekarsku, precišcenu vodu koja se dobija putem aparata sa ugradenim sistemom reversne osmoze

Apoteka “Vasa Pelagic” koja se nalazi u centru Požarevca najveci je objekat u sastavu Zdravstvene ustanove “Apoteka Požarevac” u okviru koje funkcioniše 28 apoteka i apotekarskih stanica. Vecina onih koji u nju svracaju misli da je jedina delatnost ovdašnjih apotekara-izdavanje gotovih lekova. Malo se, naime, zna da je pod krovom ovog objekta i jedna mala fabrika za proizvodnju onih medikamenata koji se u odredenim trenucima ne mogu naci na tržištu lekova.

Anica Lazarevic, diplomirani farmaceut, specijalista farmaceutske tehnologije koja ovde radi napominje da je izrada takozvanih galenskih i magistralnih lekova dugogodišnja tradicija koja je doprinela stvaranju brenda ove apoteke.

- U ovoj apoteci osim gotovih lekova možete dobiti i lekove koji su pravljeni, koji su ili magistralno izradeni ili su to galenski, oficinalni preparati. Kad kažemo oficinalni to znaci da su u pitanju preparati koje farmaceutske knjige savetuju da se mogu napraviti u apoteci i dati ljudima u slobodnoj rucnoj, prodaji, pod uslovom da svojim kvalitetom odgovaraju zahtevima koji su zajednicki za sve - i gotove i pravljene lekove i da podležu propisima farmakopeje. Pored galenskih preparata veoma cesto je potrebno da se napravi i individualna terapija za odredenog pacijenta, na primer kada je u pitanju dete koje zbog svoje male telesne mase i uzrasta mora da dobija nešto od terapije za odrasle ali u prometu ne postoji takav gotov lek u toj dozi, jacini i obliku zgodnom za malu decu. E, u takvim slucajevima dolazi do izražaja farmaceutska veština i znanje da se od gotovog leka napravi jedan novi, tehnološki oblik prilagodljiv detetu. Imamo dosta mališana koji koriste antihipertenzivne lekove predvidene za odrasle i pošto fabrike nemaju interesa da prave male serije tih preparata, onda te male serije individualno prilagodene svakom detetu, pravimo mi u našoj apoteci, objašnjava Anica Lazarevic.

Osim pomenutih specifikuma za decu ovde se izradu još i razne kapi za oci, na primer bez konzervansa na osnovu zahteva lekara odredenog pacijenta.Takode, po zahtevu dermatologa proizvode se dermatološki, kožni preparati, razne kreme, gelovi, paste...sve to prilagodeno baš odredenom pacijentu i to su takozvani magistralni lekovi.

- Da bi nam proizvodnja bila ispravna i kvalitetna radimo sa ispitanim hemikalijama. Imamo oko 200 hemikalija i sve su one prethodno ispitane prema našim knjigama- farmakopejama u smislu da li su prave, da li odgovaraju farmaceutskim standardima... Uz hemikalije idu i sertifikati koje nam proizvodaci prilažu. Taj deo posla obavlja Dragana Filipovic koja ima specijalizaciju iz farmaceutske kontrole i koja kasnije ispituje gotove proizvode. Pored ispitanih hemikalija u izradi koristimo samo precišcenu apotekarsku vodu - akva porifikatu koju zadnjih godina dobijamo putem aparata sa novim sistemom reverzne osmoze kapaciteta 100 litara vode za jedan sat. Takvu precišcenu vodu koriste i sve ostale naše apoteke koje takode imaju uslove da izraduju magistralne i galenske preparate ali se za sve nedoumice konsultuju sa nama tako da na taj nacin izlazimo u susret i pacijentima u udaljenim apotekama kojima cak i dostavljamo gotov lek putem internih komunikacija. Od pre tri godine radimo po uvedenom ISO standardu, dobru apotekarsku praksu prate obrasci, procedure i zapisi, naglašava Jelena Trifunovic, diplomirani farmaceut, specijalista farmaceutske tehnologije u apoteci “Vasa Pelagic” dodajuci da ovde posebno funkcioniše sterilan, aseptican blok u kome se odraduju svi sterilni preparati - kapi i masti, sa sterilnim priborom i sterilnim supstancama. Pomoc u svemu ovome im je najnovija literatura, svetska i naša dešavanja, interne i eksterne edukacije, stare knjige i literatura još iz doba Kraljevine Srbije.

Na zahtev lekara ginekologa u ovoj apoteci, takode izraduju i takozvane vagitorije, specificne za svaku pacijentkinju. Jednom recju, trude se da izadu u susret svakom pacijentu koji u datom trenutku ne može da nade odredeni lek jer ga iz raznih razloga fabrike ne izraduju kakav je na primer slucaj sa miokarpinom, kapima za oci.— Pratimo kretanja gotovih lekova na tržištu i pokušavamo da svojim radom nadomestimo nedostatak pojedinih lekova na tržištu. To što mi izradujemo ne mogu biti tablete, injekcije i infuzije, jer se to u apotekama ne proizvodi, ali sve druge farmaceutske oblike možemo da radimo u našem objektu, zakljucila je Jelena Trifunovic.

Prednost deci i invalidnim licima

Procedura za dobijanje spravljenog preparata je sledeca: pacijent dolazi u apoteku sa izveštajem specijaliste ili sa receptom lekara, dobija obaveštenje o ceni traženog leka u koju ulazi radna taksa, sastav supstance i ambalaža, i nakon toga dobija magistralni broj i informaciju o vremenu kada treba da dode po gotov preparat. Izlazi se u susret deci, hendikepiranim osobama i licima koja daleko stanuju, svi oni imaju prednost, pa im se preparat uglavnom izraduje u toku jednog dana.

S.E.

DŽIUDŽICU KLUB VLAŠKI DO

PUNE RUKE MEDALJA

Na nedavno održanom Memorijalnom turniru “Slobodan Saric Sara” u Požarevcu, organizovane su Internacionalne budo igre, džiudžicu i japansko macevanje, takmicenje u borbama i katama. Ucestvovalo je 210 takmicara iz Nemacke, Švedske, Italije, Ceške, Hrvatske, Bosne i Srbije. DŽiudžicu klub Vlaški Do postigao je potpuni trijumf: osvojeno je 12 medalja.

Zlatne medalje osvojili su: Miloš Paunovic, Marija Bosijokovic, Sandra Stevic i Marko Josic.

Srebrne medalje osvojili su: Jana Ðordevic, Nikola Radenkovic i Nikola Josic.

Bronzane medalje osvojili su: Jelena Korunovic, Marko Paunovic, Aleksandra Markovic, Marija Bosijokovic i Aleksandra Bosijokovic.

- Izuzetno smo zadovoljni i ponosni postignutim uspehom. To je rezultat napornog i veoma ozbiljnog rada, treninga koji je do poslednjeg minuta ispunjen ucenjem i usavršavanjem tehnika. Uspeh takmicara iz Vlaškog Dola veoma znacajnim cini i to što je za nama svega nekoliko meseci postojanja i rada, a medalje smo izborili u konkurenciji daleko starijih klubova iz Srbije i brojnih stranih zemalja. Uspeh je i rezultat izuzetne posvecenosti svih clanova, od pocetka postojanja do danas, niko nije odustao ni napustio klub. Ovo što smo postigli daje nam dodatnu motivaciju da tek prionemo daljem usavršavanju, narocito se pripremajuci za veoma važan nastup na Svetskom prvenstvu u Nemackoj u septembru, gde planiramo da odemo sa cvrstom rešenošcu da iz Nemacke u Vlaški Do donesemo pregršt medalja. Turnir u Požarevcu bio je takode veoma koristan za sticanje novih takmicarskih iskustava, kakva ce nam dobro doci na Svetskom prvenstvu, - kaže Vladan Stevic, trener DŽiudžicu kluba u Vlaškom Dolu.

Dragan Josic, potpredsednik DŽiudžicu kluba Vlaški Do, ne krije zadovoljstvo citave uprave:

- Izuzetno smo zadovoljni funkcionisanjem kluba i radom trenera i, evo, deca su za veoma kratko vreme, manje od pola godine, postigli takav kvalitet da su sa raznih takmicenja do danas doneli citavih 70 medalja. To je za svaku pohvalu, ovo je postao najtrofejniji vlaškodolski sportski klub. Disciplina je na veoma visokom nivou, nema apsolutno nikavih problema i nesporazuma u radu, treninzi su redovni. Klub radi u renoviranom prostoru nekadašnje dacke kuhinje vlaškodolske škole, do skora potpuno zabataljenog objekta koji smo potpuno preuredili, i školi služi za nastavu fizickog vaspitanja. Naš plan i namera je da se uslovi dodatno poboljšaju. Pre svega, neophodno je nabaviti strunjace za jedno borilište. Naša su sredstva skromna, uzdamo se u pomoc sponzora, donatora i, svakako, lokalne samouprave. Ušli smo u ovogodišnji budžet SO Žabari, radi se o pocetnih 50.000 dinara, ni izdaleka dovoljnih za potrebe ovog kluba, ali, svakako dobrodošlih: 15.000 moramo upotrebiti za pomenuto takmicenje. Ako budemo išli na takmicenje u Nemacku, moracemo se, pored sportskih priprema, i finansijski pripremiti u meri koja bude neophodna. Moracemo da potražimo i sponzore i donatore kako bismo u tome uspeli. Prošle godine su dve devojcice iz Vlaškog Dola bile u sastavu reprezentacije Srbije, kao clanice požarevackog kluba, sada su u našem klubu i mi racunamo da ove godine pored njih bude još nekolio takmicara. Roditelji ove dece su se prilicno iscrpli, dosta su i sami pomagali, pomažu i dalje. Imamo obecanje iz G 17 Plus da ce nam pomoci koliko god mogu, videcemo.

- Kad smo osnivali ovaj klub, znali smo da ce odziv biti veliki. Nadali smo se da se vremenom broj clanova ospe, medutim, iznenadujuce je to što su sva deca sa toliko volje i danas u klubu i, kako vidimo, niko i ne pomišlja da odustane. Što se postignutih uspeha na takmicenjima za ovako kratko vreme tice, da budem iskren, nismo ni sanjali. Na tome zahvaljujemo deci koja predano uce i vežbaju, kao i treneru Vladanu Stevicu, koji nesebicno, strucno i korektno radi sa decom. Naša su ocekivanja da ce najesen, sa polaskom nove generacije daka u školu, broj clanova i takmicara dodatno da se uveca. Na osnovu do sada postignutih rezultata, spremni smo da verujemo da cemo za dve godine biti jedan od najjacih klubova u Srbiji, možda i u Evropi, - dodaje Josic.

D. M.

POVODOM 6. MARTA, SVETSKOG DANA BORBE PROTIV GLAUKOMA, POVIŠENOG OCNOG PRITISKA

POSTOJE NACINI DA SE VID SACUVA

- Borba protiv pandemije glaukoma podrazumeva podizanje svesti ljudi o ovoj bolesti i redovne preglede kod ocnog lekara

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od glaukoma, povišenog ocnog pritiska, u svetu boluje 67 miliona ljudi od cega je 4,5 miliona slepih osoba. Rec je o bolesti koja predstavlja veliki, ne samo zdravstveni s vec i društveni problem s obzirom na to da je veoma rasprostranjena u svetu i da ima tendenciju poprimanja pandemijskih razmera. Ono što posebno zabrinjava je cinjenica da 50 posto ljudi u razvijenim i 90 odsto u nerazvijenim zemljama nije svesno da ima glaukom i da gubi vid zbog cega se ova bolest opravdano naziva “šunjajucim kradljivcem vida”.

Kako se borba protiv pandemije glaukoma primarno sastoji u podizanju svesti ljudi, u Svetskom udruženju glaukoma i Svetskom udruženju pacijenata sa glaukomom koji su 6. mart 2008. godine oznacili prvim Svetskim danom borbe protiv povišenog ocnog pritiska, dogovoreno je da se javnost obavesti da postoje pouzdani nacini otkrivanja i lecenja ove bolesti. Radi ocuvanja vida, oftalmolozi insistiraju na redovnim pregledima uz merenje ocnog pritiska što omogucava rano otkrivanje bolesti i blagovremeno lecenje.

Pod pokroviteljstvom Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obeležavanju 6. marta, Svetskog dana borbe protiv glaukoma, nizom akcija prikljucilo se i srpsko Udruženje protiv glaukoma. Toga dana u oftalmološkim službama domova zdravlja širom zemlje, u okviru “Otvorenih vrata”, organizovano je merenje ocnog pritiska i upoznavanje gradana sa ovom bolešcu, distribuirani su bedževi i propagandni materijal sa informacijama o glaukomu... Dan “Otvorenih vrata” organizovan je i u Oftalmološkoj službi Medicine rada Doma zdravlja u Požarevcu. U prepodnevnim satima mobilna jedinica Centra za prevenciju posetila je JP “LJubicevo” gde je pored merenja krvnog pritiska i odredivanja nivoa šecera u krvi delila radnicima i brošure o glaukomu. U okviru programa obeležavanja ovog dana priredena je i Konferencija za novinare, a od 12 do 16 sati u Oftalmološkoj službi Doma zdravlja meren je ocni pritisak svim gradanima koji su došli u ordinaciju uz obaveštenje da ce se ubuduce “Otvorena vrata” organizaovati svake srede, a ne samo 6. marta.

Na veoma posecenoj Konferenciji za novinare koju je otvorio dr Aleksandar M. Matic, pomocnik direktora i PR menadžer Zdravstvenog centra Požarevac, o znacaju preventivnog rada i postojanja Centra za prevenciju, o tome šta je glaukom, koje su preventivne mere protiv ove bolesti i kako se ona leci, o kadrovskim i tehnickim mogucnostima oftalmološke službe u borbi za ocuvanje vida gradana... govorili su dr Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja, dr Slavica Milanovic, nacelnica Službe medicine rada, dr Zoran Stojanovic, oftalmolog, dr Dragan Janjic, mr sci, oftalmolog, dr Biljana Planinicic, oftalmolog i dr Elena M. Matic, mr sci, oftalmolog.

S.E.

U NARODNOJ KUHINJI CRVENOG KRSTA U POŽAREVCU OVE GODINE

STO PEDESET NOVIH KORISNIKA

Narodna kuhinja koja od 1992. godine neprekidno funkcioniše pri Crvenom krstu Požarevca u ovoj godini povecala je broj korisnika sa 350 koliko ih je bilo lane na 500. Dodatnih 150 porcija finansira opština iz budžeta, a sredstva za rad kuhinje obezbecuju još i Vlada Srbije preko resornog Ministarstva, Norveški Crveni krst i Crveni krst Požarevca. Prema recima sekretara CK u Požarevcu Branislava Živulovica, Narodna kuhinja radice bez zastoja tokom cele ove godine, obroci se distribuiraju na cetiri punkta u opštini, dva su u Kostolcu i isto toliko u Požarevcu.

S.E.

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE OO G17 PLUS

PARE ZA AKCIJE OD KUPACA PREDUZECA

Besplatne akcije gradana i propuštene mogucnosti dobijanja sredstava iz Republickih i Evropskih fondova u opštini Požarevac, teme su konferencije za medije OO G 17 plus održane prošlog utorka u sedištu ove stranke. Obrazlažuci projekat o podeli besplatnih akcija gradanima Srbije, Marko Vulic, šef Izbornog štaba je naglasio da je ispoljeno neznanje u vezi sa hartijama od vrednosti dovelo do toga da se kod gradana stvara uverenje da od besplatnih akcija nema ništa.

- Država niti ima nameru da odvoji sredstva za besplatne akcije, niti ce ih dati. Država se znaci samo odrice svojih akcija od vrednosti koje je u odredenom trenutku mogla da naplati prodajom javnih preduzeca, medutim ona deli pare koje ce dati onaj koji kupi te akcije. Prema tome država niti sprema, niti daje, niti ima obavezu da daje te pare. Neko drugi ce ih dati. Država ce jedino dati 250 miliona evra prikupljenih od ranijih prodaja javnih preduzeca, i kao što ste vec culi to ce biti po 50 evra po stanovniku koji ima pravo na besplatne akcije. Ovde se radi o hartijama od vrednosti gde ce pare za njih dati oni koji kupe preduzece, objasnio je Vulic.

- Da ne bi jedan po jedan fond razmatrali gde sve opština Požarevac nije konkurisala niti dobila, samo da vas obavestimo da je zakljucak da je tri do pet miliona evra po godini manje dobijeno od republickih mogucih fondova, a pet do šest miliona evra manje je dobijeno od Evropskih fondova. Mi sada možemo da kažemo da se neko ljuti na Evropske institucije, ali nije u redu da se ljutimo na institucije koje su spremne da daju pare iz svojih fondova, nepovratna sredstva za razvoj infrastrukture neke opštine. Konkretan primer je Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj gde je u prošloj godini propušteno pet miliona evra. Drugim recima, da bi došlo do stvarnih promene u opštini Požarevac treba nekoliko vrlo važnih stvari da se dese. Prvo, opštinom treba da upravljaju ljudi koji hoce pomene, druga stvar koja treba da se desi je postojanje novca za te promene. Pored opštinskog budžeta koji je sada 1, 7 milijarde dinara i iz koga se svega 300- 400 miliona dinara izdvaja za investicije koje ne donose nova radna mesta kojih u opštini Požarevac odavno nema. Mi smo jedna od najlošijih opština u Republici po broju novih radnih mesta koja se u toku godine otvaraju u opštini Požarevac, naglasio je izmedu ostalog Slavomir Lazarevic, predsednik Politickog saveta stranke.

M. K.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - LJUBIŠA JOVANOVIC IZ SIBNICE

POLJOPRIVREDNICIMA SKRATITI STAŽ

Poljoprivreda kao jedan od nosioca ukupnih privrednih kretanja u zemlji poslovala je u 2007.godini u veoma nepovoljnim klimatskim uslovima, što je za posledicu imalo pad fizickog obima poljoprivredne proizvodnje. Nedovoljna podsticajna sredstva u agrarnom budžetu, nizak nivo agrotehnike i suša u 2007.godini odrazili su se na fizicki obim poljoprivredne proizvodnje, koja je manja za oko 8,1% u odnosu na 2006.godinu u Srbiji.

Prošle srede u Sibnici smo posetili poljoprivredno domacinstvo LJubiše Jovanovica koje obraduje 23 hektara zemlje. Jesenas u prvoj dekadi oktobra meseca LJubiša je zasejao desetak hektara pod pšenicom, a koristio je standardne sorte “Renesansa” i Evropa 90”.

“Prošle godine sa površine od 7 ha dobio sam oko 35 tona žita, ali sam ga nažalost prodao u prvoj fazi po ceni od 10 dinara, a nakom mesec dana ona je narasla na 20 dinara za kilogram. Od hibrida kukuruza lane sam sejao Luce, Hermes, NS 640 i ZP 677, a sušne uslove najbolje je podneo Luce tako da sam po hektaru dobio dve prikolice. Ovog proleca nameravam da posejem suncokret na 5 hektara, kukuruz na 6 hektara, a detelina zauzima površinu od 4 hektara”, istice Jovanovic.

Treba naglasiti da je sredinom februara na Produktnoj berzi u Novom Sadu pšenica prodavana za 25,3 dinara ili po cenama koje su dvostruko vece nego u istom periodu prošle godine i za ocekivati je da ce cena hlebnog žita u narednom periodu nastaviti da raste,

Što se stocarstva tice Jovanovici u svojoj štali imaju 5 muznih krava, 8 krmaca prasilja, jednog nerasta i 9 prasica. Od mleka ova porodica iskljucivo pravi sir koji prodaje u Žabarima i Simicevu po ceni od 250 dinara. Prasici su prodavani po ceni od 60 dinara, cena je potom oko Nove godine narasla na 110 dinara, a sada se stabilizovala na 80-90 dinara, što je prema recima našeg sagovornika veoma loše i utice na drasticno umanjenje stocnog fonda. “Stocna hrana je izuzetno skupa, džak kukuruza je oko 1200 dinara tako da cena prasica i svinja treba da bude za 30% veca kako bi se došlo do pozitivne racunice. Od subvencija sam dobio 100 evra po hektaru, a po mom mišljenju država treba da utice na smanjenje cena repromaterijala i da smanji penzioni staž seljaku”, kaže na kraju LJubiša Jovanovic.

D.Dinic

U VELIKOM POPOVCU KOD PETROVCA

OVCA OJAGNJILA CETIRI JAGNJETA

Selo Veliki Popovac, nadomak Petrovca na Mlavi, oduvek je bilo poznato po naprednim stocarima. Dobra tradicija stocarenja nastavljena i danas. A ovih dana ovca “Mara” penzionera Dragiše Miloševica iz ovog mesta, koji se od detinjstva bavi stocarstvom, na svet je donela cetvoro zdravih jagnjadi: dva muška i dva ženska.

Prvi put ojagnjila je dva, druge i trece godine po tri, a ove, cetvrte - cetvorke. Kazuje nam Dragiša Miloševic koji u svojim oborima i dvorištu ima 14 ovaca i 18 jaganjaca. Ovce su domace rase “Pirostak Merima” koje Dragiša u zimskom periodu hrani krmnim biljem u letnjim napasa na prostranim i stocnim livadama.

M. Mihajlovic

SOCIJALNA NAPETOST DOVODI DO POREMECAJA PONAŠANJA KOD DECE I OMLADINE

ISKRENOST I SPONTANOST SU PRAVA PREVENTIVA

Populacija školske dece i omladine u vremenima socijalnih previranja izložena je opasnostima poremecaja ponašanja. Kako su u Srbiji poslednje decenije prepune stresnih društvenih situacija, to su i faktori rizika brojniji. Lekar psihijatar u Savetovalištu za mentalnu higijenu dece i omladine u Požarevcu, Jasmina Soknic svakodnevno je u kontaktu sa osnovcima, srednjoškolcima i studentima do 26 godina života.

- Mentalna higijena podrazumeva zdrave stilove života i normalan rast i razvoj. Postoje razni problemi, od poremecenih porodicnih funkcionisanja do agresivnosti roditelja koja se prenosi na dete, a ono zatim tu agresivnost prenosi dalje, najcešce je ispoljava u školi. Nažalost ovo je sve cešci slucaj, a mislim da sadržaje pracene agresivnošcu dobijaju i preko medija, prvenstvno putem televizija. U srodne probleme spada i problem nasilja u društvu. Imali smo rat, posle toga prisustvo oružja, devedesetih godina i kasnije, posle toga je nastupilo malo zatišje, da bi se sada, kada je nastupilo raslojavanje koje se vidi u smislu tranzicije i propadanja velikog broja firmi, ekonomske nestabilnosti, javila zabrinutost roditelja za opstanak svojih porodica, a sve se to ponovo prenosi na decu. Deca kroz nemir pokušavaju da prevazidu ono što se dešava oko njih. Radi se unutrašnjem nemiru, koji se ponekada ispoljava kroz nevoljne pokrete (tikove), ili kroz neki od poremecaja ponašanja. Dete ne ume da prepozna svoja osecanja i da kaže zbog cega je uznemireno, a stalna napetost cini da nemir raste. Rezultat može biti neefikasnost u školi, nemogucnost funkcionisanja u grupi, nedostatak koncentracije. Ta napetost ponekada može da kulminira kroz uzimanje alkohola i tuce, kaže dr Jasmina Soknic i dodaje da stanje još uvek nije alarmantno, ali da je dinamika rasta ovakvih ponašanja takva da zahteva ozbiljan pristup.

- Roditelji bi trebalo da kroz razgovor budu u toku sa onim što se dešava sa njihovim detetom. Strog pristup i naredba nikako nisu nacin, vec je potrebno duže podsticati spontane razgovore i kroz reakcije, uz pricu, ili možda film dobiti mišljenje deteta. Nažalost sve je više slucajeva patologije u porodici, promenjena je porodicna dinamika, nema iskrenosti i povezanosti, obicno je sve praceno nekom nelagodnošcu, a problem koji postaje sve veci je alkoholizam roditelja zbog koga pati uža i šira okolina. Treba naglasiti da ne postoji “carobna” pilula koja ce sve probleme rešiti brzo. Savet roditeljima bi bio da se približe deci, ali ne uz prisilu, treba pratiti njihova mentalna dešavanja, pratiti njihova osecanja kroz spontane reakcije, treba birati momenat i priliku i to ce svakako uroditi plodom i dovesti do boljeg i iskrenijeg odnosa, jer u porodici možemo da kažemo kako se zaista osecamo. Iskrenost dovodi do boljeg funkcionisanja i medusobnog razumevanja, istice dr Soknic.

L.L.

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE GOSTUJE U POŽAREVCU 12.MARTA

HADERSFILD

Sutra, u sredu 12.marta na velikoj sceni Centra za kulturu ljubitelji pozorišne umetnosti mogu pogledati predstavu Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda “Hadersfild” po tekstu Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Cizholm. U predstavi igraju: Nebojša Glogovac, Goran Šušljik, Vojin Cetkovic, Josif Tatic, Tatjana Mladenovic i Damjan Kecojevic. Nedavno je prema ovoj drami snimljen i istoimeni film u režiji Ivana Živkovica, a glumacka ekipa je gotovo isotovetna.

Cena ulaznice je 500 dinara, a pocetak u 20 sati.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE VJERE MUJOVIC

NISAM OVAKO ZAMIŠLJALA ŽIVOT

Prošlog cetvrtka u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” u Požarevcu promovisana je knjiga Vjere Mujovic pod naslovom “Nisam ovako zamišljala život”. Književnicu je ukratko predstavila direktorka biblioteke Beba Stankovic, a o knjizi je govorila dr Mirjana Marinšek Nikolic, književnik i novinar.

-Autorka vas odmah uvodi u radnju, odmah vam daje skicu i približava ambijent, tako da postanete zavedeni tekstom, to je pouzdan znak da u rukama imate dobro delo. Sve je ukomponovano u jednu veliku tragediju koja joj se dogodila. Sve je belo u toj noci kada se dešava ta tragedija, sve pocinje u toj noci, kada Vjera doživljava udes i bol postaje njen pratilac u životu, rekla je, izmedu ostalog Mirjana Marinšek Nikolic.

Vjera Mujovic je široj populaciji poznata kao glumica, a u književnim vodama nije pocetnik, ona je autor romana “Registar kreveta”. Govoreci o svojoj poslednjoj knjizi rekla je:

- Nisam imala doživljaj da pišem o sebi, nekako mi se cinilo da je ovaj spis nešto gde sam ja izmedu portreta mojih saputnika i sapatnika. Imala sam potrebu da napravim skice ljudi koje sam srela u jednom periodu koji je trajao 40 dana. Kada sam izašla iz bolnice nastavila sam da maštam i bilo mi je zanimljivo koji su to ljudi koji su dolazili, odlazili, donosili, koji se više nikada nisu vratili, vec su ih odvozili u mrtvacnicu, teroristima u koje svrstavam sanitetsko osoblje, lekare, sestre, servirke, bolnicare... Druga kategorija zatocenika, to smo mi, polomljeni, povredeni, zatoceni, zateceni. Treca kategorija bili su oni koji su nas posecivali.

Domaštavajuci svoje delo pred publikom u sali Narodne biblioteke Vjera Mujovic je nadahnuto govorila o tome kako su je u bolnickoj sobi posecivale Frida Kalo, Marina Cvetajeva i Silvija Plat i kako je kroz bolnicke dane i razmišljanja o sebi i drugima iz nekog sasvim drugog ugla došla do zakljucka da možda mi i nismo toliko važni, kako cesto vidimo sebe i kako ce se ubuduce truditi da bol drugih ne postane nešto što treba ignorisati.

L.L.

POCELA NACIONALNA KONCERTNA SEZONA U MUZICKOJ ŠKOLI “STEVAN MOKRANJAC” U POŽAREVCU

VIOLONCELO I KLAVIR

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i predsednika Borisa Tadica u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu otpocela je nacionalna koncertna sezona. Na prvom u nizu koncerata u cetvrtak su nastupili Sandra Belic, violoncelo i Vladimir Gligoric, klavir. Oni su svirali dela Babica, Stravinskog, Bloha, Sarasate i Bartoka.

Sandra Belic je diplomirala na Univerzitetu muzike u Becu. Nastupala je na koncertima širom sveta, a u sezoni 2002-2003. bila je solo violoncelista Beogradske filharomonije. Od 1989.godine profesor je violoncela na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu.

Vladimir Gligoric diplomirao je na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, a poslediplomske studije otpoceo na Konzervatorijumu muzike u Ženevi (Švajcarska). Umetnicki je saradnik na katedri za solo pevanje na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, a saradnik je i na Muzickoj akademiji u Sarajevu.

Naredni koncert je sledeceg cetvrtka, a nastupic Ivan Kundicevic, violina i Uki Ovaskainen, klavir. Svi koncerti pocinju u 20 sati. Nacionalna koncertna sezona u Požarevcu traje do 5.juna.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od do 29.02.2008. godine do 7. 3. 2008. godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodena je 31 beba - 15 decaka i 16 devojcica.

Blizance: dve kcerke su dobili: Jasmina Mišic i LJubiša Mitrovic iz Velikog Gradišta

Sinove su dobili: Tanja i Saša Ilic iz Vlaškog Dola , Danica Milovanovic i Dušan Petrovic iz Velikog Gradišta, Dragana Stojadinovic i Marko Joka iz Požarevca, Snežana Balabanovic i Saša Kekic iz Laznice, Danijela i Dragan Petrovic iz Kostolca, Nevena Spajic i Saša Mišic iz Požarevca, Beba Micic i Dragan Pejic iz Brzohoda, Marijana Slavkovic i Božidar Ðordevic iz Požarevca, Nataša Perijan i Saša Pavlov iz Kostolca, Devica i Ivica Simic iz Zatonja, Dragana Stajkic i Martin Paucanovic iz Laznice, Marija Jevtic Obrazovic i Nemanja Obrazovic iz Požarevca, Hristina i Danijel Stojanovic iz Klenovnika, Gordana Miljkovic i Dragan Nic iz Poljane

Kcerke su dobili: Suzana i Marjan Stojkovic iz Požarevca, Aleksandra Nikolic i Jovica Lazic iz Rabrova, Suzana Peric i Goran Tomovic iz Klenovnika , Alji Samanta i Neazi Kamberovic iz Kostolca, Sadete Gaši i Arija Alidemi iz Lucice, Maja i Bojan Lekic iz Bara, Dragana i Dragan Ðordevic iz Kusica, Danijela Kitic i Srdan Živanovic iz Mišljenovca,Bojana i Ivica Miloševic iz Kasidola, Biljana Kekic i Saša Simonovic iz Žagubice, Biljana Jovic i Mile Markovic iz Požarevca, Milena i Dejan Ðoric iz Požarevca,Snežana i Saša Nikolic iz Požarevca ,Valentina i Goran Markovic iz Zatonja.

U MALOM CRNICU ODRŽANA PREMIJERA

“LJUBAV POBEÐUJE”

U organizaciji Centra za kulturu opštine Malo Crnice i Osnovne škole “Moša Pijade” proteklog petka održana je premijera predstave “LJubav pobeduje” Miladina Ševarlica u režiji Radiše Stojicevica. Predstava je žanra bajke, a simpaticni naziv upucuje na to da se radi o ljubavi kao pandamu mržnje. Na kraju je to hepiend gde ljubav pobeduje. Prošle godine je na reportoaru bila “Snežana i sedam patuljaka” u kojoj je ucestvovalo 33 glumca i sa tom predstavom je napravljen “bum” u Srbiji osvajanjem visokog cetvrtog mesta u konkurenciji Subotice, Sombora, Novog Sada, Zemuna, Kruševca, Pirota, Niša. Na taj nacin Malo Crnice je upisano na pozorišnoj karti Srbije. Strucni tim pored reditelja Radiše Stojicevica cine profesor muzike Dragana Kostic. za svetlo i ton su zaduženi ucenici cetvrtog razreda Marko Tanic i Marko Dobrosavljevic, a oko scenografije svesrdnu pomoc su pružili roditelji glumaca. Glumacku ekipu cine ucenici OŠ “Moša Pijade” koja pokriva naselja Salakovac, Veliko Crnice, Malo Crnice, Batušu i Kalište.

O samoj predstavi razgovarali smo sa rediteljem, inace uciteljem OŠ “Moša Pijade” Radišom Stojicevicem.

- Malo Crnice je mesto poznato po pozorišnim dogadanjima i pored FEDRAS-a imamo niz manifestacija koje su baš orjentisane u tom smislu. Vece-rašnju premijeru izvodi glumacka družina Osnovne škole “Moša Pijade”, odnosno dramska sekcija u saradnji sa Centrom za kulturu u Malom Crnicu. Predstava je uradena u rekordnom roku, jer se spremamo za veliki srpski festival na Ubu, a naravno do tada moramo da prodemo selekciju koja nam sledi na mini festivalu u Velikom Gradištu. Zato smo požurili i veceras ste vi svedoci našeg prvog izvodenja predstave “LJubav pobeduje” Miladina Ševarlica u mojoj režiji, a svesrdno sam koristio prijateljsku pomoc Spasoja Ž. Milovanovica, reditelja kruševackog pozorišta koji trenutno postavlja jedan tekst na scenu pozorišta u Požarevcu. U isto vreme ja sam iskoristio njegovo prisustvo da mi bude konsultant za vecerašnju predstavu u Malom Crnicu. Potrudili smo se da predstava bude strucno obezbedena sa svim sadržajima koje pozorište treba da sadrži: svetlo, izbor muzike, glumci koji su prošle godine na festivalu u Ubu osvojili cetvrto mesto. Tu je takode strucni tim koji ne prepušta ništa slucaju i mislimo da cemo napraviti lep dogadaj pred prepunom salom.

Verujem u glumce, decu koju sam uzeo iz kafica, ulice, raznih scena koje nisu primerene njihovom uzrastu i doveo ih na pozorišnu scenu gde oni pokazuju svoja divna, mala ostvarenja i umeca u kojima cemo uživati. Mi smo prošlu predstavu igrali 28 puta, što je za jedno malo pozorištance kuriozitet. Nastupali smo u Kruševcu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci, Kucevu, Velikom Gradištu, Golupcu, svim osnovnim školama i vrticima u opštini Malo Crnice. Veoma je lepo prihvacena od publike, tako da smo poneseni tom predstavom krenuli u novo ostvarenje i nadamo se uspehu, jer smo zaista svim srcem i svim svojim znanjem bili angažovani u njenom stvaranju”, rekao je Stojicevic.

Rad mladih glumaca, ucenika i njihovog ucitelja pohvalio je i predsednik opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic sledecim recima: “Sigurno da je veliko zadovoljstvo da na kulturnoj sceni opštine Malo Crnice, odnosno Centra za kulturu pored cuvenog dramskog amaterizma koji se neguje godinama, FEDRAS-a, dramskih amatera KUD “Branislav Nušic” Malo Crnice i KUD “Branko Radicevic” Boževac, veceras nastupaju naši najmladi glumci, što je dokaz da se dramski amaterizam brzo prenosi sa generacije na generaciju, i da mladi uce od starijih. Oni ce kroz jedan odredeni vremenski period biti prvaci pozorišnih dasaka u Malom Crnicu i širom Srbije. Lokalna samouprava ce kao i do sada pružati svu potrebnu materijalnu pomoc kako bi mladi ostali da žive i stvaraju na podrucju naše opštine”.

D.Dinic

80 GODINA KUD-A "MILE ŠANIC" RABROVO

DUHOVNI NEIMARI IZ RABROVA

U sklopu jubileja, 80 godina od osnivanja Kulturno umetnickog društva "Mile Šanic" iz Rabrova, prošlog petka je u Domu kulture otvorena izložba likovnih i literarnih radova ucenika, sa temom 8. marta, pod nazivom "Srecan ti praznik, draga mama". Snežana Gržobic Pavlovic, organizator izložbe i reditelj pozorišnog komada "Sonja" u svom obracanju prisutnima rekla je i:

- Imamo preko 200 registrovanih clanova u pet sekcija. Citave godine slavimo jubilej. Ove veceri pocinjemo proslavu izložbom i predstavom.

Izložbu je otvorio Aleksandar Lukic, književnik, urednik edicije "Branicevo" iz Požarevca, koji je, izmedu ostalog, rekao:

- Drago mi je da sam veceras ovde u pokušaju da opravdam jedno lepše lice našega bica, a što se vidi u ovakvim sredinama u kojima postoje neimari koji se ne predaju obicnosti i trivijalnosti života, vec pokušavaju da izgrade lep duhovni prostor, kao što je ovaj u kome su postavljeni radovi koje vidimo. Ovde postoje ljudi koji veruju u duh i želja mi je da ih bude još više

U kulturno umetnickom programu koji je usledio nastupili su glumci požarevackog pozorišta "Milivoje Živanovic": Radiša Gvozdic i Gordana Mitic koji su govorili stihove, kao i ucenici Vladan Marijokovic (violina), Bojan Marijokovic (harmonika), Jelena Matic i Suzana Mitrovic (solisti).

Dramska sekcija KUD "Mile Šanic" na sceni u Rabrovu odigrala je komediju Zorana Božovica "Sonja" u režiji Snežane Gržobic Pavlovic. Uloge su tumacili: Dijana Gržobic (u naslovnoj roli), Dejan Markovic, Željko Stojanovic, Ivica Lazic, Marija Radojkovic, Radoslav Lukic, Marija Cvetkovic, Marko Cvetkovic, Dobrivoje Miladinovic, Milan Blagojevic, Dušan Stankovic i Novica Miletic.

L.L.

DRAGOSLAV BOGDANOVIC BUCIC

CACALICA

NOVA SVETLOST CACALICE

Drugo dopunjeno izdanje knjige o Cacalici odraz su nesebicne i neogranicene ljubavi a i velike želje autora da se secanje sacuva i ostavi u amanet pokoljenima.

Cacalica je spomenik o prošlosti ali i prica o sadržajima vremena, njenom nastajanju i njenom dolaže-nju iz kojih izbija nova svetlost.

Buducnost i ekoliški znacaj Cacalice cine okosnicu dopunjenog izdanja knjige o Cacalici Dagoslava Bogdanovica Bucica ali je vredno napomenuti da je ova knjiga osnov saznanja o vremenu i lepoti prirode i coveka, ali i podsticaj mladim naraštajima cija svetlost dolazi.

Cacalica je zelena oaza koja poprima nove sadržaje i nove vidike izgradnjom velelepnog Ekološkog doma ciji ce uticaji kao inspiracija otvarati još lepšu stranicu života svima koji u okrilje njeno dodu.

I.D.

U ZAVRŠNOJ FAZI PRIPREME ZA TAKMI-CENJE SELA SRBIJE

PRVI KRECU MEŠTANI DUBOCKE

Takmicenje sela Srbije, elitno društveno-kulturna manifestacija koja je zaceta upravo u mlavskom kraju susretom sela Kamenova i Zabrda, i ove godine pobuduje nesvakidašnje interesovanje. Ocekuje se ucešce dvadesetak naselja.

“Mi smo i zamislili takmicenje da bude smotra svega što se radi i gradi na snažan podsticaj preporodu sela na svim poljima. Rezultata ima, velika je mobilizacija meštana, impresioniraju druženja”, kaže Miodrag Lukic, direktor Kulturno-prosvetnog centra Petrovca koji je i organizator manifestacije.

Inace, prvi nastup imace meštani sela Dubocke, lanjski pobednici.

S.R.

HUMORESKA

NEŽNO A GRUBO

Žene su davno, davno stekle nezavisnost, mnogo pre Kosova. Te godine, sada vec daleke, žene su se izborile za svoj dan, tj. da jedan dan u godini bude njihov praznik. Po toj matematici, verovatnoca je da su svi ostali dani u godini - dan muškarca.

Izmišljeno je tada (verovatno su to, opet, ucinile žene?), da se tada nežnijem, lepšem i kako god još hocete polu, urucuju pokloni. Od toga, naravno, najvecu korist imaju trgovci.

U stara, dobra vremena, kada je bog Tito hodao zemljom (pre nego što je ostao bez jedne noge), mnoge firme, zapravo, skoro sve firme u onoj velikoj bivšoj zemlji, organizovale su za svoje dame izlete, ekskurzije, šoping ture po inostranstvu, proslave po restoranima ili po firmama uz muziku i bogat meni (i tebi!). Dabome, bilo je tu i kolega, jer kakav bi to bio ženski praznik bez muškaraca, koji bi kao pravi kavaljeri popili malo više i bili veseliji od koleginica, pa su neki poceli da postavljaju pitanje ciji je to, zapravo, praznik: žena ili muškaraca?

Danas je situacija dosta izmenjena, standard stanovništva je pao na niske grane jer ljudi ne mogu sebi da priušte ni banane. Pitam kolegu šta je uzeo ženi za 8. mart, a on kaže: ''Dvesta dinara, nije imala više u tašni!'' O nekim izlascima nema ni govora, jer danas vecina muškaraca mogu da izvedu svoju lepšu polovinu jedino iz takta!

I to ''lepša polovina'' trebalo bi primiti s rezervom, jer, kako rece jedan moj drugar, kako da mi žena bude lepša polovina kad je lepša jedino od Karle del Ponte!? Ona nije ni cetvrt lepa, a kamoli polovina!

Pa, onda, nežniji pol! A ja poznajem jedan bracni par gde je supruga kao muškarac, a muž kao jagnje, što vec, samo po sebi, predstavlja nasilje u porodici. Plus što ga tuce kad dode rano ujutru iz kafane, pa se cesto zapitam: ''Zašto je nežniji pol tako grub!?''

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Žena, kako to gordo zvuci! Samo cesto preglasno.

- Iza uspešnog muškarca stoji uspešna žena; iza uspešne žene stoje nekoliko uspešnih muškaraca.

- Dobro što je Baba Marta, ali zašto su i ostale ženske hladne prema meni!?

- Žene su lepše sa silikonima, ali im je mozak i dalje prirodan.

- Jedna Julija najviše voli Alfa Romea!

Miodrag Lazarevic

UCENICI POLJOPRIVREDNE ŠKOLE IZ POŽAREVCA NA BEOGRADSKOM SAJMU

PETI PUT POBEDNICI

Po izuzetno lepom i suncanom februarskom danu, 29.02.2008. godine, na temperaturi od 22 stepena, održano je takmicenje srednjih poljoprivrednih škola u aranžiranju cveca, na Medunarodnom sajmu hortikulture na Beogradskom sajmu u konkurenciji od 28 ekipa.

Na ovom prestižnom takmicenju, za koje su pokrovitelji bili Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije i Beogradski sajam i žiri koji su sacinjavali strani (Slovenija) i domaci strucnjaci, uzela je ucešce i ekipa Poljoprivredne škole sa domom ucenika “Sonja Marinkovic” iz Požarevca.

Ekipu su sacinjavali ucenici odeljenja III5 smera cvecar-vrtlar: Blagojevic Jelena, Bogosavljevic Milena i Paunovic Saša.

Kao mentor, profesorka Ivoševic Dragana, po peti put spremala je ekipu za ovo takmicenje. Pre pet godina ucenici ove škole, bili su pobednici i osvojili vredne nagrade. Ovogodišnja nagrada, u vidu pumpe za fontanu i prskalice za zalivni sistem za zalivanje travnjaka, dobro ce doci školi, jer su u toku pripreme za rekonstrukciju parka u dvorištu Poljoprivredne škole.

Posebno ce biti obnovljeni travnjaci u centralnom delu parka, koji je ureden u klasicnom stilu, a gde je predvideno postavljanje savremenog zalivnog sistema. Izvršice se rekonstrukcija staza i platoa u parku.

Od naredne školske godine 2008/2009, po recima direktora škole Vidoja Vukašinovica, u planu je uvodenje cetvrtog školovanja za zanimanje novih tehnologija u oblasti hortikulture i primene u praksi, uz podizanje opšteg nivoa znanja ovih kadrova.

U VRŠCU OTVORENA IZLOŽBA SLIKA MILENE PAVLOVIC BARILI

SVETSKA MILENA IZ SRPSKOG POŽAREVCA

Izložbom slika, modnih kreacija i licnih predmeta Milene Pavlovic Barili u Gradskom muzeju u Vršcu zapocela je ovogodišnja izložbena aktivnost požarevacke Galerije. Brojnu delegaciju kulturnih poslenika iz Požarevca pozdravila je Anica Medakovic, direktor Gradskog muzeja iz Vršca.

- Posebno mi je zadovoljstvo i cast da veceras u ovom našem prostoru možemo da vam predstavimo jednu divnu saradnju sa Galerijom Milena Pavlovic Barili i da veceras prisustvujemo otvaranju izložbe Opus Milene Pavlovic Barili u periodu od 1927. do 1944. godine. Posebno mi je cast što mogu da vam predstavim predstavnike iz Požarevca, i to šefa kabineta gradonacelnika Požarevca magistra Tihomira Jovanovica, predstavnike Upravnog odbora i direktora Galerije Radoslava Stanojevica i Jelicu Milojkovic, muzejskog savetnika koja ce veceras otvoriti ovu izložbu.

Velikom broju vršackih ljubitelja umetnosti i ljubaznim domacinima ispred delegacije Požarevca obratio se mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine Požarevac.

- Meni je veceras pripala izuzetna cast da vas u ime predsednika opštine Požarevac Dušana Vujicica, lokalne samouprave, u ime gradana i svoje licno ime srdacno pozdravim u vašem Gradskom muzeju i lepom Vršcu. Požarevac je grad koji ima oko devedeset hiljada stanovnika i svrstan je u red opština koje su dobile status grada. Izmedu Požarevca i Vršca ima dosta slicnosti, ne samo u kulturi, vec i u pogledu mentaliteta stanovništva i ja se nadam da ce se naša saradnja i dalje razvijati i unapredivati na još višem nivou u svim oblicima društvenog života i rada, kako u kulturi, tako i u privredi, naglasio je izmedu ostalog Jovanovic.

Izložbu Milena Pavlovic Barili- arhitekta sna i sanjarenja kako ju je inace i naslovila kao autor, otvorila je Jelica Milojkovic, muzejski savetnik požarevacke Galerije.

- Cast mi je što imam priliku da vam predstavim umetnicko delo Milene Pavlovic Barili, udate Gosselin, licnosti bez presedana u našoj modernoj umetnosti i jedne od najavangardnijih i najzanimljivijih licnosti evropske umetnicke scene u periodu izmedu I i II svetskog rata, opsenara spiritualne melanholije, arhitekte sna i sanjarenja koja je u svom raskošnom umetnickom opusu hodala po napregnutoj niti snovidenja. Neobicnost Milenine biografije pocinje vec samim rodenjem, a završava se njenom preranom smrcu. Jedino dete u braku Danice Pavlovic Barili, izuzetno obrazovane Požarevljanke iz ugledne gradanske porodice i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzickog kriticara, pesnika i putopisca, potomka parmežanske porodice umetnika, Milena je rodena 23. oktobra po starom, odnosno 5.novembra po novom kalendaru 1909.godine u porodicnoj kuci Stojana Pavlovica, svoga dede po majci. Vec uoci Nove, 1910.godine, roditelji su sa majušnom, još u pelenicama, dvomesecnom Milenom krenuli na prvi veliki zajednicki put, u Italiju. Time je obeležen pocetak jednog kratkog i nemirnog, grcevitim radom i neprestanim putovanjima protkanog života, cije su se staze prebrzo odvojile od upitomljene požarevacke caršije. Romantiku njenih kaldrmisanih ulica, ljupkih, secesionistickih fasada i krovova, neprestano su, kao geografski, kulturni i socijalni kontrapunkt, smenjivali prizori iz drevnog Rima, suncane Nice, Pezara, Bergama, a potom Minhena, Madrida, Londona, Pariza, NJujorka ... U ovim gradovima i na raskršcima svojih cestih putovanja Milena je odrastala, školovala se, sazrevala, sticala prijatelje, formirala svoju umetnicku licnost. Nostalgija i nemir, koji su se u njenom bicu rodili vec prvih dana, pratice je tokom citavog njenog životnog puta, postajuci u isto vreme i jedan od atributa njenog umetnickog dela. Bipolarnost Mileninog života ciji ce kratak hod proteci u mucnom spajanju nespojivih krajnosti, postace neminovno njen modus vivendi. I njen usud.

Posle diplomiranja na Kraljevskoj umetnickoj školi u Beogradu,1926. kratkog akademskog školovanja u Minhenu (1927-1928) i prvog samostalnog predstavljanja našoj likovnoj publici u Beogradu (1928), Milena je napustila Jugoslaviju i svoju umetnicku karijeru nastavila na Zapadu. Naporan rad u traženju sopstvenog glasa i identiteta, Milena je otpocela u Londonu u kome je nastao veci broj akvarela i briljantnih pastela, kao i nekoliko tempera bledih tonova i tamnog grafizma sa motivima londonskih ulica i fasada, koje je Milena izložila 27.februara 1931.godine u Bloomsbury Gallery.

Posle briljantnih uspeha u Evropi Milena svoju umetnicku karijeru nastavlja u Americi. NJene izložbe u NJujorku i Vašingtonu zaokupljaju pažnju istaknutih americkih kriticara i galerista koji o njenoj umetnosti govore kao o ogromnom polju uspomena i prefinjene usamljenosti, prožete beskrajnom nostalgijom i arhitekturom sanjarenja. Uporedo sa radom na cistoj umetnosti, Milena je u NJujorku ostvarila i uspešnu saradnju sa mnogim modnim žurnalima .

A onda, kada to niko nije ocekivao ni slutio, 6. marta 1945.godine, oko 10 casova po istocno-americkom vremenu, Milenino iznureno srce je stalo. Vest o Mileninoj smrti objavili su najtiražniji americki listovi, “Nenj York Times “ i “Herald Tribune”, kao i italijanski - “ La Domenica “, donoseci uz opširne tekstove i Mileninu poslednju fotografiju . Usamljeni i kilometrima razdvojeni, Danica i Bruno su vest o smrti svoje kceri dobili tek posle dva meseca.

Jedinstveno umetnicko delo Milene Pavlovic Barili koje je u cetvrtoj i petoj deceniji DŽDŽ veka plenilo pažnju i usijavalo pera najistaknutijih kriticara zapadno-evropskih i americkih umetnickih metropola, danas je najprisutnije u Požarevcu, gradu Mileninog rodenja i mladosti, gde je od 1962.godine izloženo pod krovom njene rodne kuce. Godinama sakupljano sa mnogo upornosti i predanosti, ono danas svedoci o jednom kratkom, ali prebogatom životu koji je jugoslovensku i srpsku meduratnu umetnost obogatio jednim novim senzibilitetom okrenutim snu i mašti. Dozvolite mi da se ovom prilikom najsrdacnije zahvalim na pažnji, gostoprimstvu i kolegijalnoj saradnji koleginicama i kolegama Gradskog muzeja u Vršcu, pre svega direktoru, gospodi Anici Medakovic i koleginici Dragani Kurucev, koji su sa nesvakidašnjim poštovanjem i interesovanjem ucestvovali u pripremanju ove izložbe. Uz zahvalnost što svojim prisustvom uvelicavate ovu svecanost, pozivam vas da zajedno krenemo zvezdanim tragom Milene Pavlovic Barili, u pokušaju, da odrešimo snove, da zapalimo mesec, da dodirnemo nepoznato i da - uprkos svim teškocama, život pretvorimo u poeziju i san, istakla je izmedu ostalog Jelica Milojkovic.

- Ovo je pravi potez, ocigledno nismo pogrešili jer lokalna samouprava koja ima jedan ovakav muzej i veliku posetu svakako zaslužuje ovako znacajnu izložbu. Mi smo još u novembru prošle godine zakljucili ugovore i sve ono što je trebalo uraditi za ovu godinu, i ovo je pocetak izložbene aktivnosti naše Galerije. Inace praksa naše Galerije je da Milena nikada ne ide sama, predstavnici lokalne samouprave u svojstvu osnivaca, Upravnog odbora i zaposlenih su prisutni na svakoj izložbi. Tako mi na neki nacin pratimo našu Milenu na hodocašcu koje ce ove godine biti u Banatu i Backoj. Posle Vršca izložba se seli u Narodni muzej u Zrenjaninu, a potom i u Suboticu. Želeo bih da naglasim da mi ne odustajemo od izložbe u Rimu ili nekom drugom italijanskom gradu. Ove godine po drugi put smo tim projektom konkurisali kod Ministarstva kulture, a razloga za optimizam ima jer nam je podršku u tim naporima obecao i dr Miomir Korac, pomocnik ministra kulture, kaže Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije Milena Pavlovic Barili.

NA DAN MILENINE SMRTI

CVECE NA BISTI - POMEN U CRKVI

Šestog marta, na dan smrti Milene Pavlovic Barili, cvece na bistu u parku Centra za kulturu Požarevac u ime zaposlenih i clanova Upravnog odbora Fondacije položila je knjigovoda Branka Kovacevic, a nakon toga u Sabornoj crkvi služen je i parastos.

FONDACIJA NA SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

ZA VECU PREPOZNATLJIVOST

- Sledstveno ukupnom programu rada, a u okviru njega i projektnim linijama razvoja marketinga Fondacije, i ove, druge godine za redom organizovana je radna poseta 30. Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Po principu autsorsinga ostvaren je neposredan poslovni kontakt na štandovima “ Rekreatursa”, “ Žas turista” ( železnice Srbije), Turisticke organizacije Vrnjacke Banje, RTS- a i susret sa predstavnicima TA “ Fer tursta”. Obeležje ovih susreta su otvoreni razgovori u kojima je iskazana potreba za širenjem saradnje i harmonizacije interesa davalaca i korisnika usluga. Ti susreti protekli su i u pomalo svecanoj atmosferi, jer je tokom njih mr Jovanka Stanojevic, akademski slikar i laureat 11. Medunarodnog bijenala “ U svetlosti Milene” urucila reprint grafike i reprodukcije koje ce trajno biti izložene u reprezentativnim prostorima navedenih agencija i institucija. Tako ce izmedu ostalog i reprodukcije velike slikarke biti izložene u posebnom prostoru vec cuvenog voza “ Romantika”. Tokom posete ovogodišnjem, veoma posecenom Sajmu turizma mr Jovanka Stanojevic je uz impresivno interesovanje posetilaca potpisivala kataloge 11. Bijenala paralelno na blizu 20 štandova turistickih organizacija i agencija sa obostranim zadovoljstvom, a distribuirano je preko 400 flajera Fondacije. Veoma pozitivan bilans posete Sajmu je ocigledan i valja ga doživeti kao oblik u ukupnom razvoju prepoznatljivosti Fondacije i izvor informacija koje su temelj razvojnog oblikovanja ponude. Dodajuci tome zaista veliko interesovanje za marketinške prezente Fondacije, nije teško zakljuciti da vec na sledecem Sajmu turizma Fondacija Milenin dom- Galerija Milena Pavlovic Barili treba da ucestvuje najmanje sa prepoznatljivim INFO punktom, istice Ranko Milinkovic, organizator marketinga Galerije.

M. Kuzmanovic

U EPS-U ODRŽANA PREZENTACIJA NOVOG TARIFNOG SISTEMA I CENOVNIKA ZA PRODAJU ELEKTRICNE ENERGIJE

POSKUPLJENJE, ALI NE DRAMATICNO

- Prosecnom poskupljenju kNJh od 7,6% pre svega doprinosi 12,1% skuplja industrijska struja i 9,5% više novca za javnu rasvetu

- Kilovat -sat za domacinstva poskupeo za 3,6%

Pocetkom marta stupio je na snagu novi tarifni sistem za obracun elektricne energije za tarifne kupce i novi cenovnik za prodaju elektricne energije. U novom cenovniku EPS-a zadržan je stari odnos i trajanje više i niže tarife, kao i stari odnos zona za domacinstva. U zelenoj i plavoj zoni cene su cak i smanjene, a prosecnom poskupljenju kilovat- sati od 7,6% pre svega doprinosi 12,1% skuplja industrijska struja i 9,5% više novca za javnu rasvetu. Kilovat - sat za domacinstva poskupeo je za 3,6%, a povecanje racuna nece zavisiti samo od nove cene, vec kao i do sada od korišcene snage i potrošenih kilovat - casova u zonama. Uz utrošenu elektricnu energiju i naknadu za merno mesto u iznosu od 88,62 dinara koju ce sadržati svaki racun, privreda ce placati prekomernu reaktivnu energiju i prekomernu snagu, a domacinstva obracunsku snagu. Obracunska snaga je ugovorena sa elektrodistribucijom, a potrošaci kroz nju placaju mogucnost istovremenog korišcenja više uredaja. NJu odreduju osiguraci, a cena kilovata bice 23,750 dinara.

Tim povodom u prostorijama EPS-a u Beogradu prošlog ponedeljka na konferenciji za medije održana je prezentacijatarifnog sistema i novog cenovnika za prodaju elektricne energije. Na samom pocetku Momcilo Cebalovic direktor sektora za odnose sa javnošcu EPS-a naglasio je da je cilj sastanka da se odgovori na sva novinarska pitanja kako bi gradani lakše razumeli i primenili nov tarifni sistem.

Tarifni i kvalifikovani kupci

Prema recima Ace Vuckovica eksperta u Agenciji za energetiku Republike Srbije, novim konceptom formiranja cena elektricne energije, odnosno novim Zakonom o energetici obrazovane su dve velike grupe kupaca: tarifni i kvalifikovani kupci. Odlukom Agencije za energetiku stvorena je mogucnost da kvalifikovani kupci, a to su svi kupci sem domacinstava, mogu da biraju svog snabdevaca, svog trgovca, ali ce uvek placati regulisanu cenu prenosa i distribucije i za to ce uvek važiti neki tarifni sistem. Za tarifne kupce se formira tarifni sistem kroz koji se prakticno obuhvataju svi troškovi u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektricne energije i trgovini za potrebe tarifnih kupaca. Racun ce obuhvatati sve te troškove koji su definisani i ocenjeni od strane Agencije za energetiku. Što se tice kategorija potrošnje u novom tarifnom sistemu sve je zadržano kao i do sada, a uvedena je samo jedna manja grupa potrošaca u domenu javne rasvete koja je nazvana svetlece reklame. Zadržani su i vreme trajanja i odnosi više i niže tarife tokom dana, kao i zone potrošnje u kategoriji - široka potrošnja. Dakle, niža tarifa traje i dalje osam sati tokom noci, kod industrije je odnos više i niže tarife 3:1, kod široke potrošnje 4:1, a to je zadržano iz razloga, jer su sve analize pokazale da je to dalo izvanredne rezultate u pogledu ravnomernosti dnevnog dijagrama, smanjenja vršnih opterecenja i samim tim smanjenja troškova, a to izmedu ostalog doprinosi da cena elektricne energije u proseku za sve potrošace u Srbiji bude niža. Što se tice novih stavki koje ce se javiti na racunima kod razlicitih kategorija potrošaca, uvedena je naknada za merno mesto koja ce biti ista za sve kupce i to su troškovi koji se prvenstveno odnose na odnose sa kupcima, izdavanje racuna i slicno. Kod industrijskih kupaca kod kojih se meri aktivna i reaktivna energija i snaga uvedena su dva nova tarifna stava: prekomerna reaktivna energija i prekomerna snaga. Cilj ovih tarifnih stavova je da se stimulišu potrošaci na što racionalniju potrošnju i ponašanje u sistemu, a time i normalno da se smanje troškovi u sistemu. Takode, za novouvedenu kategoriju potrošaca u okviru javnog osvetljenja tj. svetlece reklame, uveden je novi tarifni stav.

Za razliku od sadašnjeg tarifnog sistema u novom tarifnom sistemu ne postoji fiksna mesecna naknada koja je za sve potrošace iznosila 2,16 kNJ. Sve ostalo prakticno je postojalo i u do sada važecem tarifnom sistemu, pri cemu je sada tretman snage kod široke potrošnje u mnogome razlicit u odnosu na postojece stanje.

“Moramo biti svesni da je snaga mera fiksnih troškova u sistemu, da nažalost ti fiksni troškovi postoje bez obzira da li se elektricna energija troši ili ne i da su oni dominantni od promenljivih troškova koji zavise od potrošnje. Oni moraju da se nadoknade i uvodenjem snage pokušava se izbeci diskriminacija imedu potrošaca, posebno unutar grupe kao što je široka potrošnja, gde postoji veliki dijapazon razlicitog ponašanja potrošaca. Zato nam je potreban jedan alat kao što je snaga, koja je neophodna da se uvede kako bi se kupci stimulisali da racionalno troše elektricnu energiju. Izmedu ostalog prema toj snazi se dimenzioniše elektroenergetski sistem i karakteristike snage su takve da se kod široke potrošnje ona u principu ne meri, vec potrošac kad se prijavljuje da se prikljuci bira snagu sa kojom ce se prikljuciti saglasno svojim potrebama. Ta snaga je u svakom trenutku tokom dana, tokom godine raspoloživa potrošacu i elektroprivreda je dužna da mu je obezbedi i ona se kod potrošaca kontroliše ugradnjom odgovarajuceg automatskog osiguraca i on je taj koji ogranicava tu snagu da ne može da se troši više nego što je predvideno za tog potrošaca”, istice Aca Vuckovic.

Prelazni period za potrošace

U novom tarifnom sistemu je predvideno da se snaga naplacuje prema odobrenoj snazi koja je napisana u rešenju o odobrenju za prikljucenje i svako ko nema to rešenje ta snaga odgovara automatskom osiguracu od 25 ampera, a to znaci da svaki trofazni prikljucak ima 17,25 kNJ na raspolaganju, odnosno monofazni 5,75 kNJ. Novim tarifnim sistemom predviden je jedan prelazni period koji ce trajati do 31.12.2009.godine i tokom tog perioda svi oni potrošaci sa trofaznim prikljuckom kojima bi odobrena snaga bila prema odobrenju izmedu 11,04 i 17,25 kNJ, a koji mesecno troše do 350 kilovat-sati obracunska snaga ce biti 6,9 kNJ (to odgovara automatskim osiguracima od 10 ampera) i za nju ce placati 163,87 dinara. U slucaju da troše više od 350 kilovat- sati mesecno, obracunska snaga ce biti 11,04 kNJ (to odgovara automatskim osiguracima od 16 ampera) i za nju ce placati 262,20 dinara. U tom prelaznom periodu svaki potrošac ce imati mogucnost da ugovori snagu koja mu je zaista potrebna i kada istekne taj period onda ce se obracunavati snaga saglasno uredbi odnosno uslovima isporuke i saglasno rešenju o odobrenju za prikljucenje.

Novim tarifnim sistemom je predvideno da ono što ce se naplatiti od široke potrošnje ako je to 100%, od mernog mesta ce se naplati oko 5,5%, od snage 10 -11%, a od energije 83 -84%. Isti taj prihod bi se ostvario i do sada važecim tarifnim sistemom, ali bi struktura prihoda prakticno bila drugacija. Tako iz fiksne mesecne naknade bi se naplatilo 10 -11%, a ostali deo od 89% bi bio iz energije. Znaci, nema nekog dodatnog povecanja cene elektricne energije zbog uvodenja novih tarifnih stavova.

Normalno unutar ove kategorije razliciti potrošaci sa razlicitom potrošnjom imaju razlicit stepen povecanja elektricne energije. U tabeli su prikazani oni racuni za one snage koje su realne za potrošnju. Tako onaj ko troši 150 kNJh mesecno zaocekivati je da je monofazni potrošac sa relativno malom snagom i da on nece imati npr. 22 kNJ zakupljeno zbog toga što je ta snaga samo za one potrošace koji se greju i koji mnogo troše. Iz tabele takode se može videti da jedan potrošac od 450 kNJh mesecno, ako je ta potrošnja sa monofaznim prikljuckom imace manji racun za dvadesetak dinara, ali ako ima duplo vecu snagu od 11,04 kNJ njegovo povecanje racuna je za oko 120 dinara ili 6%. Jedan potrošac koji troši 350 kNJh u prelaznom periodu dok ne izabere pravu snagu prakticno ce imati isti racun kao i do sada, odnosno isti racun kao da ima monofazni prikljucak. Potrošac koji u dvosobnom stanu ima termoakumulaciono grejanje dobijace veci racun za oko 260 dinara, odnosno 3,2% i to sa snagom od 17,25 kNJ koja je njemu dovoljna.

Dr Aca Markovic clan saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, naglašava da ce potrošaci u industriji placati osnovnu snagu angažovanu po ceni tarifnog sistema, a ono što nisu ugovorili i prede odobrenu snagu placace dvostruko više. Cilj je da se oni stimulišu da troše više energije, a da poštuju odobrenu snagu. Kada je u pitanju reaktivna energija, takode je predvideno da potrošaci iz ove kategorije placaju dvostruko za stav - reaktivna energija, prekomernu potrošnju ukoliko obaraju kosinus ispod 0,95. EPS je u proteklih 5 godina uložila ogromna sredstva u fiksnu kompenzaciju reaktivne energije i ovoga puta potrošaci treba da izvrše kompenzaciju i smanje racun.

“Za privredu koja je prikljucena na prenosni sistem 110 kV cena elektricne energije je poskupela 3,2%. Na srednjenaponskoj mreži cena je povecana za 16,2% i za kupce koji su na niskonaponskoj distributivnoj mreži cena elektricne enerije je promenjena za 18,5%. Znaci, to je cena elektricne energije, a koliko ce se racuni svakog od tih kupaca promeniti zavisi od samog njihovog režima potrošnje i nacina, koliko angažuju snagu, da li se krecu u nivou dozvoljene odnosno obracunske snage i koliko utroše aktivne ili reaktivne energije”, rekao je na kraju Milan Mirosavljevic direktor sektora za tarife i odnose sa tarifnim kupcima u Direkciji za distribuciju elekticne energije u EPS-u.

D.Dinic

Reforme elektroenergetskog sektora zapocete donošenjem Zakona o energetici donele su niz novina u elektroenergetici Srbije.

Novi propisi donose nova pravila i obaveze za Elektroprivredu Srbije (EPS).

Od 1. marta 2008. godine EPS pocinje da primenjuje novi Tarifni sistem za obracun elektricne energije za tarifne kupce.

Stupa na snagu i novi cenovnik za tarifne kupce.

Agencija za energetiku, kao nezavisno regulatorno telo, utvrdila je nova pravila i nacin njihove primene, na šta je saglasnost dala Vlada Srbije.

EPS obaveštava kupce (domacinstva) o novim uslovima pod kojima od 1. marta 2008. godine kupuju elektricnu energiju.

U ceni elektricne energije iskazani su troškovi koji nastaju u proizvodnji, prenosu, distribuciji i trgovini elektricnom energijom. Tako je bilo i do sada i tu se ništa nije promenilo.

Na snagu stupa novi nacin obracuna, prema kome se u racunima pojavljuju i nove stavke.

Nove stavke u racunu nisu novi izdaci za domacinstva!

Stavke u novim racunima su:

UTROŠENA ELEKTRICNA ENERGIJA

- u racunu se, kao i do sada, iskazuje u stavci „aktivna energija" i izražava se u kilovat-satima (kNJh);

- placa se broj utrošenih kilovat-sati tokom obracunskog perioda;

- za dvotarifno brojilo, elektricna energija se obracunava po višoj i nižoj tarifi;

- za jednotarifno brojilo uvek po jednoj tarifi;

- utrošeni kilovat-sati su, bez obzira na vrstu brojila, rasporedeni po zonama (zelena - do 350 kNJh, plava - od 351 do 1.600 kNJh i crvena od 1.601 kNJh).

Aktivna energija

Ukoliko je izmedu dva ocitavanja prošlo više od 30 dana, necete biti ošteceni.

Broj kilovat-sati u odredenoj zoni (na primer, zelenoj 350 kilovat-sati) deli se sa standardnim brojem dana u mesecu - 30, pa se broj dnevnih „zelenih" kilovat-sati množi sa brojem dana izmedu dva ocitavanja u tom obracunskom periodu (na primer 36). Tako se kod tog kupca granica „zelene zone" pomerila sa 350 na 420 kilovat-sati. Ako je period ocitavanja bio 24 dana, granica za „zelenu zonu" je 280 kilovat-sati. Isti princip pomeranja granica zona potrošnje važi i kod „plave" zone.

OBRACUNSKA SNAGA

- izražava se u kilovatima (23,750 dinara za 1 kNJ);

- placa se mesecno;

- predstavlja snagu koju je elektrodistribucija odobrila kao najvecu jednovremenu snagu ukljucenih uredaja u stanu/kuci (odredena je i osiguracima u domacinstvu);

- ta snaga je kupcu na raspolaganju kad god je to njemu potrebno;

- placa se i kada nema potrošnje;

- kupac može da zahteva od distribucije da mu se smanji obracunska snaga (kupac placa troškove ugradnje i nabavke osiguraca koji mu obezbeduju samo tu ugovorenu snagu);

- kupac može da traži i vecu snagu od one koja mu se obracunava (jednom u 12 meseci) a distribucija proverava da li ima tehnickih mogucnosti za povecanje snage;

- kupcima sa trofaznim prikljuckom, cija je odobrena snaga izmedu 11,04 i 17,25 kilovata, a koji mesecno troše do 350 kilovat-sati, obracunska snaga ce do 31. decembra 2009. godine biti 6,9 kilovata (to odgovara automatskim osiguracima od 10 ampera) i za nju ce placati 163,87 dinara mesecno;

- kupcima koji imaju trofazni prikljucak cija je odobrena snaga izmedu 11,04 i 17,25 kilovata, a troše više od 350 kilovat-sati mesecno, obracunska snaga ce do 31. 12. 2009. godine biti 11,04 kilovata (to odgovara automatskim osiguracima od 16 ampera) i placace 262,20 dinara mesecno;

- kupci koji imaju monofazni prikljucak placaju obracunsku snagu 5,75 kilovata u iznosu od 136,56 dinara mesecno;

- kupci sa trofaznim prikljuckom, koji imaju elektroenergetsku saglasnost na snagu manju od 11,04 kilovata ili više od 17,25 kilovata, kao i kupci sa monofaznim prikljuckom kojima je odobrena snaga iznad 5,75 kilovata, placaju obracunsku snagu u skladu s tim saglasnostima.

NAKNADA ZA MERNO MESTO

- placa se u jednakom iznosu (88,62 dinara) svakog meseca;

- placa se za svako merno mesto, odnosno brojilo;

- placa se i u mesecima kada nema potrošnje na brojilu;

- od tih sredstava trgovac na malo (zasad je to elektrodistribucija) nadoknaduje troškove koji nastaju u poslovima zakljucivanja ugovora, izrade obracuna, štampanja i slanja racuna.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA OPŠTINE POŽAREVAC

LEKOVI I PREVOZ ZA NAJUGROŽENIJE

Aktivnosti Opštinske organizacije penzionera Požarevac tokom 2007.godine odvijale su se u okviru Programa rada koji je usvojio Opštinski odbor i Skupština penzionera. U Izveštaju o radu koji je usvojen 21.februara na sastanku Opštinskog odbora detaljno je analizirano delovanje u prethodnoj godini.

Na ukupno dvanaest sednica, koliko je održano tokom 2007.godine razmatrana su sva aktuelna pitanja, ukljucujuci i pomoc najugroženijim clanovima ove organizacije, slanje penzionera u banje na desetodnevni odmor, bez novcane naknade o trošku Fonda PIO, pracenje finansijskog plana i druga pitanja. Komisije, kao pomocna tela Opštinskog odbora pratile su rad i donošenje odluka.

Standard penzionera ugrožen

U svom godišnjem izveštaju Opštinski odbor udruženja penzionera konstatuje da je standard ove populacije u najvecem broju slucajeva na granici egzistencije. Navodi se da u Srbiji ima penzionera cija je novembarska penzija iznosila u proseku 16.013 dinara. Najniža penzija za puni radni staž iznosila je 8.171,92 dinara. U 2008. godini ocekuje se uskladivanje penzija od 12,50 odsto na bazi zarada zaposlenih, a 87,50 odsto na bazi troškova života.

U Branicevskom okrugu kod Fonda PIO bilo je ukupno 23.237 penzionera, a prosecna penzija iznosila je 12.760 dinara, dok je 5.689 penzionera primalo penziju do 7.587 dinara. Na podrucju opštine Požarevac (parametri su iz novembra 2007.godine) bilo je 11.736 penzionera, a prosecna penzija iznosila je 14.332 dinara, ili 49,78 odsto u odnosu na prosecne zarade zaposlenih. Penziju u visini do 7.587 dinara primala su 2.033 penzionera. Samo 15 penzionera primalo je penziju preko 50.000 dinara.

Predlozi mera za poboljšanje uslova života

Zbog navedenog stanja, kaže se u godišnjem izveštaju, Savez penzionera, na Skupštini održanoj 12. maja 2007. godine usvojio je Predlog za izmenu i dopunu Zakona penzijskom i invalidskom osiguranju, medutim on ni do danas nije uzet u proceduru. Zbog ovakvog postupka prikupljeno je preko 50.000 potpisa penzionera, kako bi predlog ušao u proceduru. Predlogom je, izmedu ostalog, predvideno uskladivanje penzija sa rastom zarada zaposlenih, tako da penzija u proseku ne može biti manja od 70 odsto u odnosu na zarade. Predlaže se i da se naknada za pomoc i negu ne ukida, niti rešava drugim zakonom, kao što je Zakon o socijalnoj zaštiti. Prema uredbi Vlade Srbije nacionalna penzija za umetnike koji su dali poseban doprinos kulturi Sebije utvrduje se na osnovu prosecne zarade, uvecane pet puta, predloženo je da se navedena uredba ukine, a ove penzije regulišu Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Briga o clanstvu

Opštinska organizacija penzionera je tokom 2007.godine obezbedivala ugalj za svoje clanove, i to 10.000 tona, po ceni od 2.500 dinara u šest mesecnih rata. Takode je snabdevala clanove životnim namirnicama. Najsiromašnijima je dodeljena novcana pomoc u dva navrata od 700 i 500 dinara, a ovu vrstu pomoci primio je 451 penzioner. U OO penzionera isticu da se radi o minimalnim sredstvima, ali sredstvima koja su u granicama finansijskih mogucnosti i nadaju se da ce ubuduce biti u situaciji da ovaj iznos bude veci.

Na banjski oporavak upuceno je 99 penzionera, a oni koji nisu uspeli da iskoriste ovu mogucnost, to ce uciniti u prvim mesecima 2008. godine.

Preko svojih organa OO penzionera je razvijala punu saradnju sa opštinskim organizacijama Branicevskog okruga, a ovi kontakti bili su korisni u smislu usaglašavanja aktivnosti i medusobnog upoznavanja clanstva. Znacajna saradnja se odvijala i sa opštinskim organizacijama penzionera iz Vranja, Aleksinca, Kruševca, Mladenovca, Novog Beograda, Smederevske Palanke, Zrenjanina, Negotina i drugih.

Saradnja sa opštinskim vlastima

Stalnu saradnju sa lokalnom samoupravom OO penzionera neguje, a to je u 2007. godini razultiralo obezbedivanjem novcanih sredstava za najugroženije clanove u ukupnom iznosu od 2.400.000 dinara za kupovinu lekova i 600.000 dinara na ime prevoza za clanove koji imaju preko 70 godina života. Dobijena su i sredstva za redovnu delatnost u visini od 200.000 dinara, a od ovog iznosa izdvojeno je 50 odsto i dodeljeno najsiromašnijim penzionerima.

Broj clanova u mesnim organizacijama penzionera tokom prošle godine ostao je na istom nivou prethodne, oko 6.000 penzionera. clanarinu redovno placa 5.900 penzionera. Konstatovano je da se pitanju povecanja clanstva u 2008.godini mora posvetiti veca pažnja. Što se finansijskog poslovanja tice zakljuceno je da se poslovalo pozitivno, u skladu sa Zakonom o racunovodstvu, a sve isplate zasnovane su na Programu organizacije, uz punu kontrolu nadležnih komisija.

Izleti i zabava

Sekretar OO udruženja penzionera Požarevac Radmila Stepanovic o planovima za ovu godinu kaže:

- U Planu i Programu za 2008.godinu, pored osnovnih aktivnosti koje se uglavnom odnose na standard penzionera postoji i deo koji se odnosi na kulturno-zabavni život. Sekcija koja je zadužena za ovaj segment, u saradnji sa Sekcijom žena, na nivou Opštinske organizacije penzionera svake godine pravi plan, a on je sacinjen od dva dela. U prvom delu je predvideno koji ce se praznici obeležavati, a u drugom je napravnjen plan jednodnevnih i višednevnih izleta. Mesne organizacije, takode, mogu i same da predvide koje su kulturne manifestacije koje ce organizovati.

Ove godine OO UP pocinje sa izletima od 8.marta kada smo obeležili Dan žena, to nam je bilo i prvo druženje u ovoj godini. U aprilu cemo putovati u Novi Pazar, u maju u Šabac, junu u Bjeljinu, u julu u Jagodinu i Beograd, u avgustu se takode ide u Beograd i Kladovo, u septembru je predvidena poseta Ohridu.

Obeležen 8.mart

-Ove godine 8.mart smo obeležili u dva dela. Opštinska organizacija penzionera je 7.marta organizovala svecani skup za žene aktiviste, uz program koji su pripremili ucenici Osnovne škole “Desanka Maksimovic”, a ukljucuje izložbu likovnih i literarnih radova. Deca su za svoj trud nagradena prigodnim poklonima. Zahvaljujem se ovoj školi koja je našla razumevanja za naš rad. U programu je, prikladnim muzickim programom ucestvovala i Muzicka škola, tako da se i njima zahvaljujemo na tome što su nam ovaj dan ucinili drugacijim od ostalih i što su uvažili populaciju penzionera.

U golubackom hotelu 8.marta imali smo zajednicko druženje oko 150 penzionera, a napominjem da su troškove ove proslave penzioneri snosili sami. Ovakva druženja su lek sa dušu, kako bi penzioneri skrenuli pažnju sa svakodnevnih problema, kaže Radmila Stepanovic.

OBAVEŠTENJE

Obaveštavaju se penzioneri da Opštinska organizacaija udruženja penzionera Požarevac pocinje sa upisom clanova za dodelu lekova iz sredstava dobijenih od opštine Požarevac. Zainteresovani treba da se jave svojim mesnim organizacijama, ili direktno Opštinskoj organizaciji penzionera u šumadijskoj ulici. Uslov za dobijanje lekova je da je penzija niža od 9.100 dinara, da je clan OO UP Požarevac i da je njegova penzija jedini prihod u domacinstvu. Pravo na besplatne lekove clanovi kojima bude odobrena ova olakšica moci ce da iskoriste jednom mesecno, ukoliko je vrednost propisanih lekova iznad 200 dinara.

Na istom principu odredice se i lista penzionera kojima ce biti omogucen besplatan prevoz u lokalnom saobracaju. Za ove olakšice mogu da se prijave clanovi stariji od 70 godina, cija je penzija ispod proseka, odnosno ispod 14.000 dinara. Pravo na besplatan prevoz može se iskoristiti dva puta mesecno.

L.L.

PREDLOG ODBORA ADVOKATSKE KOMORE POŽAREVAC

LEGITIMNIM PRAVOM PROTIV NASILJA U PRAVU

U zapisima vizantijskog istoricara Kristovula iz prve polovine 15. veka može da se pronikne, u vec tada, neke od razloga interesovanja za deo teritorije Srbije na Kosovu i Metohiji, jer je opisao da “Ipak nije bilo samo to (potcinjavanje Srbije) nego su ga (sultana) pokrenula (protiv Srbije) i izvanredna svojstva zemlje, koja su zapanjujuca i koja pružaju obilje svakojakih dobara. Zemlja ima veliko plodno tlo, koje rada sve moguce plodove i sve bogato daje… Ali najvažnije je ono u cemu ono daleko nadmašuje sve ostale zemlje-zlato i srebro izbija tako reci iz izvora, i svuda gde se ono kopa pruža zlatni i srebrni prah u velikim kolicinama i najboljeg kvaliteta, i bolje je od onog u Indiji”.

Istorija nas uci da ocuvanje Kosova i Metohije nije zapocelo tih 90-tih godina, kako to inace svakodnevno cujemo da neki politicari tvrde, vec je zapoceto znatno ranije, i da je ono još tada bilo interesantno za okupaciju kako zbog neizmernog bogatstva, povoljnog geostrateškog položaja prema Rusiji i zbog jakog albanskog lobija u SAD. Medutim, prve rušilacke demonstracije albanaca u Prištini izvedene su novembra 1968. godine, zbog cega je pokušano Ustavom iz 1974. godine da im se kroz davanje statusa autonomne pokrajine obezbedi široka autonomija sa zagarantovanim politickim i ljudskim pravima.

Medutum, masovnim pobunama albanskih separatista u prolece 1981. godine traženo je “Kosovo republika”, samo iz razloga koji je prakticno vidljiv u današnjem vremenu, zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Secesionizam

Amandmanima na Ustav Srbije 1989. i Ustavom iz 1990. godine uspostavljeno je državno jedinstvo Republike Srbije, koja je do tada bila pod tutorstvom svojih pokrajina, a cime ni sa cim nisu ogranicena ljudska prava gradana Kosova i Metohije.Svi stanovnici manjina, pa i albanci, imali su na svom jeziku školovanje, štampu i knjige, komuniciranje sa državnim organima na svom jeziku i postupak pred sudovima.

Otcepljenjem Slovenije i Hrvatske albanski secesionisti koriste za formiranje UCK-a (OVK) koju je Federecija americkih naucnika (trust mozgova) svrstala u teroristicke organizacije još 1998. godine. Medutim, samo godinu dana posle toga predsednik SAD, Klinton, napravio je partnerstvo sa UCK, i to pod dejstvom više faktora, od kojih je uticaj i delovanje, još od kraja sedamdesetih godina, predstavnika albanske zajednice i njihovog proalbanskog lobija u SAD, dovelo do toga da amerika postane njihov zaštitnik.

Na tako zapanjujuci obrt, na SAD nije uticala ni Rezolucija Saveta bezbednosti 1160 (usvojena pre agresije Nato-a na našu zemlju), kojom je jasno potvrdeno da je na Kosovu i Metohiji došlo do teroristickih napada i da je UCK jasno definisana kao teroristicka organizacija.

I ako je rezolucijama 1199 i 1203 osuden terorizam kao sredstvo za ostvarivanje politickih ciljeva bilo koje grupe ili pojedinca i osudena svaka spoljna podrška takve aktivnosti na Kosovu, SAD su nastavile davanje podrške i pružanje pomoci UCK (novi naziv OVK je data samo da bi se raskinuo kontinuitet sa proglašenom teroristickom organizacijom UCK).

Prikazujuci svetskoj javnosti, da hoce u pokrajini Kosova i Metohije, da odnose Srba i Albanaca reše na miran nacin i dogovorom, u zamku Rambujeu, pored Pariza, organizovan je medunarodni pregovaracki skup. Medutim, pravih pregovora izmedu predstavnika Albanaca i predstavnika Jugoslavije nije ni bilo u februaru 1999. godine, vec je državnoj delegaciji naše zemlje ponuden dokument sacinjen po diktatu Malden Olbrajt (SAD) na 56 strana završnog dana konferencije 23. februara 1999. godine i to samo tri sata pre isticanja roka. Odbijanje potpisivanja naše delegacije ovog dokumenta, doveo je do agresije NATO-a na Jugoslaviju, bez bilo kakve prethodne odluke Saveta bezbednosti koja odobrava takvu vrstu agresije, i nakon 78 dana neprekidnog bombradovanja zakljucen je Kumanovski sporazum i doneta Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet našoj zemlji.

Pod pritiskom SAD i njenih saveznika, promenjen je naš Ustav i stanovnicima Kosova i Metohije dat je ponovo status Autonomne pokrajine, što je samo dovelo do odavno planiranog izdvajanja Albanaca iz državnog okvira Republike Srbije, a do cega sigurno ne bi došlo da nisu dobili status pokrajine.

Deklaracija o nezavisnosti

Medutim, i usvojena deklaracija Skupštine Kosova o nezavisnosti Kosova doneta 17.02.2008. godine, ne bi ni tada bila od bilo kakvog medunarodnog znacaja, da ju je odmah poništio šef UMNIKA Joahim Riker, a na koju pravnu radnju ga ovlašcuje ne samo Rezolucija 1244, vec i poglavlje 8. Uredbe o ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, donetu od strane same UMNIK-ove administracije.

U vreme samoproklamovanog proglašenja nezavisnosti, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija nije posedovala elementarne preduslove državnosti, odnosno za priznavanje državnosti potreban je legitimitet državnog aparata, stabilnost politickih i pravnih struktura, monopol sile unutar teritorije, puna kontrola nad upotrebom sile i spremnost i snaga države da ispunjava medunarodne obaveze i osigura unutrašnju bezbednost.

Pored nepostojanja preduslova državnosti, šef UMNIK-a je, osim ovog razloga, imao i ovlašcenja da kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN odmah raspusti skupštinu Kosova i raspiše nove izbore, jer je proglašenjem Deklaracije o nezavisnosti, Skupština Kosova delovala suprotno primeni Rezolucije 1244, jer je tom nezakonitom pravnom radnjom, narušen garantovani teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje.

Umnikova administracija je na Kosovu do sada u više navrata koristila svoja ovlašcenja samostalno i bez nekih dodatnih instrukcija generalnog sekretara UN, pa je tako 2002. godine poništena odluka skupštine Kosova kojom je odbacen sporazum o razgranicenju SRJ i Makedonije. Takode je poništen Memorandum o razumevanju koji su potpisali Kosovski zvanicnici i predstavnici Albanije, a poništena je i 2003. godine odluka skupštine Prištine o oduzimanju Pravoslavnoj crkvi pravo na korišcenje gradevinskog zemljišta.

Isto tako je 2004. godine,samo 2 sata nakon potpisivanja, poništen i ugovor o uvodenju drugog mobilnog operatera na Kosovu, a 2006. godine poništeno je rešenje kosovske carine o zapleni više miliona dinara NBS i odmah je naredeno njegovo vracanje Srbiji.

Šta sa rezolucijom 1244?

Generalni sekretar UN je javno izjavio da je Rezolucija 1244 još uvek na snazi, pa je samim tim morao da smeni šefa UMNIK-a, jer nece da primeni svoja ovlašcenja, a kako to nije ucinio, na licu mesta je nastupio trijumf sile nad pravom, suspenzija sistema Ujedinjenih nacija i celokupnog medunarodnog prava, razorena su moralna nacela na kojima je pocivala svetska civilizcija. Kako šef UMNIKA na Kosovu nije smenjen može se samo naslutiti, da to nije uradeno, jer postoji neki tajni dokument ili strogo poverljiv plan izmedu Generalnog sekretara i Evropske unije o prenošenju nadležnosti sa UMNIKA na EUROLEKS, odnosno sa UN na Evropsku uniju.

U ovako novo nastaloj situaciji naša zemlja ima pravo da po clanu 10 Povelje Ujedinjenih Nacija zatraži zasedanje Generalne skupštine radi razmatranja pitanja nepostupanja specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosovu i Metohiji i neizvršavanja zadatka koji mu je poveren rezolucijom 1244.

Osim toga naša zemlja može, pošto je nezavisno Kosovo priznala izmedu ostalih i Francuska, Velika Britanija i Amerika, a koje kao velike sile imaju pravo veta, da u Savetu bezbednosti nastali konflikt rešava pravnim sredstvima i na PRAVI nacin umesto oružanim sukobom.

Naime, podnošenje tužbe, samo od Srbije, pred Medunarodnim sudom pravde u Hagu, protiv država koje su priznale nezavisnost Kosova je unapred osudena na neuspeh, jer je za zasnivanje nadležnosti tog suda potreban obostrani pristanak obe strane u sporu.

Da države koje su priznale nezavisnost Kosova nece da prihvate nadležnost tog suda ukazuje tužba naše zemlje pred tim sudom protiv SAD i Španije zbog bombardovanja 1999. godine, koje nisu dale saglasnost za nadležnost tog suda, a i našoj zemlji je osporen tada cak i status clana UN, iako smo bili njeni osnivaci, zbog cega je Medunarodni sud pravde odbacio našu tužbu, pa nije ni voden spor protiv tih država.

Medutim, naša zamlja ipak može kroz primenu povelje UN da odbrani svoj stav i medunarodno pravo. U konkretnom slucaju Srbija treba da svoj spor sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova iznese pred Savet bezbednosti na osnovu cl. 34. Povelje UN i to sa akcentom na postojanje pravnih pitanja, i sa inicijativom i predlogom da Savet preporuci nacin rešavanja tog spora-konflikta na osnovu cl. 37. Povelje, davanjem predmeta u nadležnost Medunarodnom sudu pravde. U ovom slucaju Medunarodni sud pravde ne sme da odbaci taj slucaj vec mora da ga uzme u razmatranje, jer mu ga je dostavio Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija,a koji je osnivac tog suda.

Osim toga kada se konflikt, odnosno spor izmedu država preda Savetu bezbednosti na osnovu cl. 52. st. 3. Povelje UN, vodi se rasprava o nastalom sukobu izmedu država, a potom se i glasa. Medutim strane u sporu po cl. 27. st. 3. Povelje UN moraju u ovom slucaju da se uzdrže od glasanja, a što znaci da ako naša zemlja podnese tužbu protiv Francuske, SAD i Velike Britanije, onda one ne mogu da glasaju i da upotrebe pravo veta.

U ovom slucaju, ako tužimo i Belgiju i Hrvatsku kao clanice Saveta bezbednosti, one takode ne mogu da glasaju, a od prestalih 9 clanica Saveta bezbednosti Kine, Rusije, Kostarike, Burkina Faso, Indonezije, Libije, Paname, Južnoafricke Republike i Vijetnama potrebna nam je vecina od samo 5 glasa clanica, koje mogu da glasaju, i da se time usvoji Rezolucija Saveta bezbednosti, kojom ce se potvrditi medunarodni teritorijalni integritet naše zemlje i medunarodno pravo.

Imajuci u vidu da je naše pravo, na teritorijalni integritet i suverenitet garantovan Rezolucijom 1244, prekršeno proglašenjem jednostrane nezavisnosti Kosova, te ce i Medunarodni sud pravde u Hagu da proglasi ništavim takav akt o priznanju nezavisnosti od onih država koje su to ucinile, i cime cemo ponovo da vratimo ovu pokrajinu u ustavni okvir Srbije.

Autor predloga: Advokat Dragan Soknic iz Požarevca

HALO 92

KRAO PA NIJE ZNAO KADA JE DOSTA

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Igora R. (1982) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio više krivicih dela teških krada. Igor je osumnjicen da je tokom januara meseca provalio uviše porodicnih kuca u Požarevcu i oduzeo tehnicke uredaje, motore, tepihe, garderobu, posude i decja kolica. Jedan deo pokradenih predmeta osumnjiceni je prodao, dok je jedan deo policija pronašla izvršenim pretresom njegove porodicne kuce i vratila ih vlasnicima.

IZVRŠIO PROVALU

Policija je zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade podnela krivicnu prijavu protiv Dejana A. (1972) iz Aljudova. On je osumnjicen da je izvršio provalu porodicne kuce u Požarevcu u ulici Cane Babovic i nakon izvršene premetacine oduzeo tehnicku robu, alat i garderobu koju je pronašao u kuci. Jedan deo pokradenih predmeta prodao je na požarevackoj buvljoj pijaci, dok je jedan deo policija pronašla izvršenim pretresom njegove kuce i vratila vlasniku.

FALSIFIKOVAO ISPRAVE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Aleksandra R. (1966) i Srdana N. (1973) obojica iz Požarevca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo falsifikovanje isprava. Oni su osumnjiceni da su za putnicko vozilo marke “citroen hantia” pribavili falsifikovanu dokumentaciju na osnovu koje su u Policijskoj upravi registrovali vozilo na ime D.T. iz Požarevca. Policija je vozilo oduzela. Protiv osumnjicenih podneta je i prijava za izvršeni carinski prekršaj.

Požarevacka policija je vec podnosila krivicne prijave protiv Aleksandra koji je tokom februara 2008. godine, osumnjicen da je za tri putnicka vozila marke “fiat bravo” i “golf 4”, pribavio falsifikovanu dokumentaciju na osnovu koje je u Policijskoj stanici Petrovac registrovao vozila na ime D.M. iz Petrovca i kasnije ih prodao trecim licima. Policija je pronašla i oduzela vozila marke “fiat bravo” dok za trecim vozilom traga.

PREKO PUNE LINIJE U MOTOCIKLISTU

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv LJubiše A. (1951) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv bezbednosti saobracaja. LJubiša je upravljajuci putnickim vozilom marke “varburg” na LJubicevskoj petlji, izvršio polukružno okretanje preko pune linije i pri tom omeo vozaca motocikla Dejana S. (1981) iz Požarevca, koji je da bi izbegao sudar sleteo sa kolovoza i zadobio teške telesne povrede. Zbog težine povreda Dejan je prebacen u beogradski urgentni centar.

FALSIFIKOVALI EVRE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Nikole I. (1974) i Damira A. (1986) obojica iz Petrovca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo falsifikovanje novca. Oni su osumnjiceni da su u kazinu "Cikago" u Petrovcu ucešce u igrama na srecu platili falsifikovanim novcanicama od po 100 evra.

NEOVLAŠCENO KORISTIO AUTO

Nakon prijave meštanina Krepoljina da mu je juce oko 17.00 casova ukradeno putnicko vozilo marke "zastava" parkirano ispred benzinske pumpe u ovom mestu, policija je oko 17.30 pronašla ukradeno vozilo na regionalnom putu Žagubica-Petrovac kojim je upravljao Ivan K.(1977) iz Petrovca i usled neprilagodene brzine sleteo s puta. Policija je ukradeno vozilo vratila vlasniku a protiv Ivana podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivcno delo neovlašceno korišcenje tudeg vozila.

UDARIO BICIKLISTU

Požarevacka policija pronašla je nesavesnog vozaca Ðorda P.(1981) iz Petrovca, koji je 15. januara 2008. godine u Petrovcu udario biciklistu, naneo mu teške telesne povrede i pobegao sa lica mesta. Protiv osumnjicenog policija je podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo, teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja i nepružanje pomoci licu povredenom u saobracajnoj nezgodi.

PALECI TRAVU IZGUBIO ŽIVOT

U mestu Bukovsaka, opština Kucevo paleci travu na svojoj njivi, život je izgubio Radenko Žurkic (1932) iz Busura. Žurkica je sa vidnim opekotinama u predelu tela i nogu na poljskom putu pored njive, pronašao komšija i slucaj prijavio policiji.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

NASTAVLJENA AKCIJA MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA U VELIKOM GRADIŠTU

“SPORT ZA SVE, OPREMA ZA SVE”

U organizciji Ministarstva omladine i sporta nastavljena je akcija “Sport za sve, oprema za sve” dodelom sportskih lopti, gimnastickih sprava i strunjaca školama u velikogradištanskoj opštini. Prošlog cetvrtka domacin darodavcima bila je Srednja škola u Velikom Gradištu, a u ime ucenika i profesora na poklonu se zahvalila direktorka Vesna Novkovic:

“Naša škola ima dugu tradiciju, a i sada imamo veoma uspešne sportiste narocito u oblasti odbojke. Mi smo ove godine ozbiljni kandidati za republickog školskog prvaka u muškoj odbojci, a idemo na prvo mesto i u ženskoj odbojci, jer smo se plasirali na Meduokružno takmicenje koje ce se održati 17.marta u Negotinu. Nama je svaka pomoc veoma dobrodošla i ja bih iskoristila ovu priliku da pošto su gosti i predstavnici Ministarstva omladine i sporta, da uvek imaju u vidu kada hoce da ulažu, male škole u malim sredinama koje nisu sposobne da reše neke svoje probleme. Naša škola ima sportsku halu u kojoj dnevno prode oko hiljadu dece i to je jedan znacajan potencijal za ovaj mali grad.

Ispred Kancelarije za ekonomiju i regionalni razvoj sa sedištem u Požarevcu ovoj akciji je prisustvovao direktor Stevica Spajic.

- Kao što znate akcija “Sport za sve, oprema za sve” se nastavlja. Danas smo u Velikom Gradištu obišli Srednju školu i doneli sportsku opremu i rekvizite. Naravno da Ministarstvo omladine i sporta vodi racuna i o malim školama i vecu pažnju ce posvecivati školskom i amaterskom sportu. Paralelno sa dodelom opreme centralnim školama dodeljivace se oprema i manjim školama. Namera Ministarstva je da u ovoj akciji svako dete dobije loptu i da svaka škola u Branicevskom okrugu bude pokrivena bez obzira koliko odeljenja ima i koliko je malo daka pohadalo tu školu. Mi jesmo locirali problem nedostatka fiskulturnih sala i uocili smo da veliki broj centralnih škola u opštinama ne poseduje fiskulturnu salu gde bi mogla da se održava nastava fizickog vaspitanja.

U narednom periodu Ministarstvo omladine i sporta ce to prevazici i veliki broj škola ce dobiti balon ili montažne sale u kojima ce se održavati nastava fizickog vaspitanja. Nama je interes da nacija bude zdrava, da se deca bave sportom i da razmišljaju pozitivno. Ovo je samo prva u nizu od akcija koje nas ocekuju u narednom periodu. Usledice dodela malih sportskih terena i mi smo preko Regionalne razvojne kancelarije izdejstvovali da svaka opština dobije bar par malih sportskih terena u što kracem vremenskom roku, a iskreno se nadam da cemo nakon mesec-dva dana nastaviti akciju dodele sportske opreme i rekvizita, jer je upravo ovo prava stvar, ono što nam je falilo i ono što se nikad nije radilo. Nikada se sistemski nisu rešavali takvi problemi, vec zalaganjem direktora, profesora i nastavnika sporadicno su se nabavljali pojedini sportski rekviziti”, naglasio je Spajic.

Prema recima LJiljane Stevic opštinskog menadžera, formiranjem Ministarstva omladine i sporta, mladi ljudi su dobili svog predstavnika u Vladi Srbije. Cilj i zadatak ovog Ministarstva je da mlade zadrži da ostanu u svojim sredinama, ponudom a ne prinudom. “Uz to nam je potrebna saradnja lokalne zajednice i ono što mi želimo i što je osnovni cilj Ministarstva je da Srbija bude zemlja iz koje mladi nece odlaziti, a mi cemo im pomoci kroz razne programe kao što je izgradnja sportskih terena, dodela sportske opreme, razne edukacije, kako bi ostali da žive i rade u mestima gde su rodeni. Inace, bice još puno akcija delice se još dosta sportske opreme, pomoci cemo prvenstveno amaterske sportske klubove, jer iz njih kasnije proizilaze uspešni sportisti. Veliko Gradište je mali grad koji ima 6.500 stranovnika, a od toga se hiljadu mladih bavi sportom. U tom cilju ucinicemo sve da doprinesemo da se mladi zadrže u ovoj sredini”, porucila je LJiljana Stevic.

Potom je sportska oprema dodeljena osnovnoj školi u Velikom Gradištu i Majilovcu.

BESPLATNI UDŽBENICI ZA OSNOVCE

Opština Veliko Gradište i Centar za socijalni rad i ove, kao i prethodsnih godina, obezbedice besplatne udžbenike za dake osnovnih škola u Velikom Gradištu, Majilovcu i Srednjevu, ciji su roditelji socijalno i materijalno ugroženi, kao i za ucenike koji se kao trece i naredno dete školuju.

Za ove namene je iz budžeta opštine izdvojeno 746.500 dinara. Besplatne udžbenike dobice ukupno 137 daka, od kjojih je 72 ucenika ciji su roditelji slabog materijalnog stanja, a 65 su trece dete koje se školuje.

V.M.

I OSNOVNOJ ŠKOLI “DOSITEJ OBRADOVIC” IZ POŽAREVCA

SPORTSKA OPREMA - POKLON MINISTARSTVA

Stevica Spajic, direktor Kancelarije za regionalni razvoj Požarevac urucio je prošlog petka sportsku opremu Osnovnoj školi «Dositej Obradovic», poklon Ministarstva za sport i omladinu Republike Srbije.

- Naš interes je da se deca bave sportom, da budu zdrava i da imamo jednu zdravu naciju sportski orijentisanu jer svi su sportisti dobri ljudi. Mi ne samo da delimo ovu opremu, nego i lociramo kakve su potrebe naših škola. Ja kao bivši ucenik znam da je Osnovna škola «Dositej Obradovic» dobro opremljena, i znam da je uvek imala dobre sportiste, pre svega odbojkašku sekciju iz koje su ponikli mnogi reprezentativci. Nastojacemo da sve vaše potrebe, ukoliko ih imate, u narednom periodu i zadovoljimo, naravno, u okvirima mogucnosti našeg Ministarstva. Mi cemo od nastavnika fizickog vaspitanja i direktora škola tražiti da nam dostave spisak nedostajece opreme kako mi ne bismo lutali. Lopte su potrošni materijal pa smo krenuli sa njima i strunjacama u prvoj fazi. Delili smo kozlice, konstrukcije košarkaških tabli i obruce, stolove za stoni tenis i glove za rukomet i mali fudbal. Ono što cemo u narednom periodu da radimo su mali sportski tereni. Sada je tenis u ekspanziji i sve je veci zahtev za izgradnju teniskih terena, kao i fiskulturnih sala, a brže i jeftinije rešenje su takozvane balon sale.

Direktor ove prestižne požarevacke Osnovne škole Branislav Stojanovic pozdravio je akciju Ministarstva za omladinu i sport uz napomenu da skoro nije bilo slicnih akcija kojima se posvecuje pažnja fizickom razvoju dece i ucenika.

- Poznato nam je kakve generacije dece dolaze, poznato nam je da neke druge savremene tehnologije uspevaju da decu odvoje od sporta, a kada se ovakve akcije organizuju, onda je to stvarno pravi pogodak. Ovoj, i vecini škola u ovom gradu sportska oprema ni u kom slucaju ne može biti višak, naprotiv, mi smo skupili snage i uz pomoc opštine Požarevac uspeli da renoviramo fiskulturnu salu pre nekoliko godina, medutim, sama opremljenost sportskim rekvizitima zaista je skromna i mislim da je jedna ovakva donacija Ministarstva prava stvar. Mi se kao škola trudimo da deci pružimo što širi spektar bavljenja sportom, skoro smo nabavili sto za stoni tenis što je izazvalo neverovatno interesovanje kod ucenika, imali smo aktivnosti i kad je šah u pitanju, a najnovije je i postavljanje montažno- demontažnog klizališta gde se veliki broj dece, rekao je tom prilikom direktor Stojanovic.

M. K.

DONACIJE

POKLON OSNOVCIMA

Ministarstvo za omladinu i sport poklonilo je 20 lopti, košarkašku tablu sa košem i 12 kompletnih sportskih oprema osnovnim školama u Lucici, Poljani i Prugovu. U ime Ministarstva, donaciju je u školi u Poljani urucio Slavomir Lazarevic.

- Ministarstvo omladine i sporta obezbedilo je sportsku opremu i rekvizite za sve škole u Branicevskom okrugu: lopte, dresove, košarkaške table, stolove za stoni tenis... Ovo je, zapravo pocetak akcije koju ce ovo Ministarstvo realizovati tokom cele godine. U drugom delu akcije bice i sprava za fiskulturne sale. Ovo Ministarstvo raspolaže ogranicenim sredstvima, ali, svejedno ce u nekoliko navrata svim školama u Srbiji ravnomerno rasporediti svaki slobodan dinar, - rekao je Lazarevic.

- Ovo je retka prilika da dobijemo nešto korisno, a besplatno. Osim što mnoge škole nemaju sale za nastavu fizickog vaspitanja, kuburi se i sa fiskulturnom i sportskom opremom. Ovakav gest Ministarstva za omladinu i sport, naravno, veoma cenimo i pozdravljamo, zahvalni smo i radujemo se. Lopte ce biti podeljene izmedu sve tri škole, koš za košarku ce biti postavljen u dvorištu škole u Poljani, koje je nekada imalo košarkaško igralište, sada teren koristi za rukomet i fudbal. U planu je da se teren presvuce asfaltom, vec smo se obratili Opštinskom vecu opštine Požarevac, - kaže Slaviša Radovanovic, direktor OŠ “Miloš Savic” u Lucici, Poljani i Prugovu.

D. M.

ODBOR ZA INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA ED "ELEKTROMORAVA" POŽAREVAC, REDEFINISAO JE I USVOJIO 26. FEBRUARA 2008. POLITIKU I CILJEVE KVALITETA

POLITIKA KVALITETA

PD CENTAR d.o.o. Kragujevac - Ogranak Elektromorava Požarevac ispunjava sve zahteve sistema menadžmenta kvalitetom u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001:2000.

Sistem menadžmenta kvalitetom je sastavni deo poslovne politike i sve aktivnosti na njegovom uspostavljanju, održavanju i kontinualnom poboljšanju su uskladene sa politikom kvaliteta JP Elektroprivreda Srbije.

Poslovnim procesima upravljamo otvoreno i iskreno korišcenjem znanja naših zaposlenih i metoda i alata kvaliteta sa ciljem da odgovorimo potrebama naše organizacije i naših kupaca. Težimo da ostvarimo potpuno zadovoljstvo kupaca.

Menadžment promoviše i ohrabruje sve zaposlene i isporucioce da uzmu aktivno ucešce u aktivnostima poboljšanja procesa. Sprovodimo permanentno obrazovanje i obuku u cilju poboljšanja kompetentnosti i podizanja svesti o znacaju kvaliteta.

Top menadžment uspostavlja politiku kvaliteta i ciljeve kvaliteta i kontinualno ih preispituje u želji da osigura da se zahtevi kupaca razumeju i ispunjavaju. Zaposleni se upoznaju sa politikom kvaliteta kako bi je razumeli i dali doprinos ostvarenju našeg cilja - potpuno zadovoljstvo kupaca. Zaposleni su privrženi ostvarenju ciljeva kvaliteta koji vode ka kontinualnom poboljšanju i dostizanju izvrsnosti.

Politika kvaliteta je istaknuta na ulazima i na vidnim mestima u našoj organizaciji. Politika je saopštena preko medija i svim zainteresovanim stranama. Politika kvaliteta je obavezujuca za zaposlene.

U Požarevcu, 26.02.2008. godine

CILJEVI KVALITETA

PD CENTAR d.o.o. Kragujevac - Ogranak Elektromorava Požarevac ima cilj da postigne potpuno zadovoljstvo kupaca definisanjem i realizacijom sledecih ciljeva kvaliteta:

- povecanje pouzdanosti i kontinuiranosti u snabdevanju kroz smanjenje prekida za 15% svake godine u odnosu na prethodnu;

- smanjivanje identifikovanih znacajnih grešaka za 20% u odnosu na 2007. godinu;

- eliminisanje nepotrebnih troškova i smanjenje ukupnih troškova za 10% svake godine;

- povecanje brzine pružanja usluge kupcima i smanjenje vremena ciklusa u procesu Zasnivanja pretplatnickog odnosa sa novim kupcima na maksimum 21 dan od dana podnošenja zahteva;

- povecanje zadovoljstva kupca i zaposlenih mereno smanjenjem razlike u zadovoljstvu kupaca izmedu zadovoljstva u 2007. godini i potpunog zadovoljstva za 15% svake godine;

- pojednostavljenje procesa održavanja i izgradnje EEO i smanjenje rasipanja u potrebnom vremenu za izvršenje najvažnijih aktivnosti održavanja za 25% u odnosu na postojece stanje tokom dve godine kroz poboljšanje procesa i njegovu informacionu podršku;

- poboljšanje procesa upravljanja nabavkom i magacinskim poslovanjem kroz njihovu informacionu podršku.

Radi ostvarivanja Ciljeva kvaliteta intenzivno sprovodimo aktivnosti na održavanju i kontinualnom poboljšanju integrisanog sistema menadžmenta. Ta inicijativa i nove koje ce uslediti doprinece da ispunimo i prevazidemo zahteve naših kupaca pružanjem usluge brzo i bez greške pri svakoj interakciji.

Naši Ciljevi kvaliteta su konzistentni sa Politikom i Ciljevima kvaliteta JP Elektroprivreda Srbije.

U Požarevcu, 26.02.2008. godine