Header

U VELIKOM GRADIŠTU POTPISAN UGOVOR O SARADNJI OPŠTINE I NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC

MUZEJ U VELIKOM GRADIŠTU

Protekle nedelje su predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milic i direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Ðordevic potpisali ugovor o saradnji, naime u Gradištu ce biti otvoreno istureno odeljenje požarevackog muzeja u kome ce biti izloženi eksponati sa lokaliteta u okolini. Muzej u Gradištu bice smešten u ulici Kneza Lazara, a raspolagace prostorom od oko 100 metara kvadratnih. Prilikom potpisavanja ugovora Dragan Milic je rekao:

-Veliko mi je zadovoljstvo što danas u Velikom Gradištu potpisujemo ugovor o saradnji izmedu opštine Veliko Gradište i Narodnog muzeja u Požarevcu i ja zahvaljujem direktoru Ðordevicu na ovom nastavku saradnje, jer je jedan veliki broj eksponata iz Velikog Gradiša prisutan u muzeju u Požarevcu. Mi smo se dogovorili da se istureno odeljenje muzeja otvori..... Mi smo obezbedili prostor, u ovoj fazi on je adekvatan, a krajnji cilj nam je da trajno rešimo ovaj problem i da ovde postoji muzej u kome ce biti smešteno ono što naš grad ima, a što je vezano za naše planove razvoja turizma, jer naši ljudi treba da vide ono što imamo, a naravno i veliki broj gostiju koji je sada prisutan i koje ocekujemo u još vecem broju kada završimo objekte na Srebrnom jezeru. Pored drugih sadržaja, kao što je zabava, sport, kulturni sadržaji, treba im ponuditi i ovakve sadržaje, a jedan deo tog projekta je upravo i muzej, nadam se da ce on u narednih mesec i po dana biti i zvanicno otvoren i na raspolaganju gradanima Velikog Gradišta, kao i svima koji se nadu u njemu. Zahvaljujemo se Narodnom muzeju u Požarevcu i nadam se da cemo na ovom poslu zajednicki istrajati.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju predsedniku opštine Veliko Gradište, Milorad Ðordevic je istakao znacaj ovakve saradnje, rekavši:

- Opština Veliko Gradište ima bogatu kulturno-istorijsku prošlost i svakako može mnogo toga da ponudi turistima, u buducnosti još više, zahvaljujuci cinjenici da je Narodni muzej tu prepoznao svoj interes da u okviru svoje nadležnosti otvori odeljenje muzeja koje ce prakticno biti muzej Velikog Gradišta i to kompleksnog tipa. Obuhvatace izložbenu postavku od najranijih dana do savaremenog doba. Što se tice Velikog Gradišta ono ima i te kako šta da ponudi, pocev od bogatog perioda praistorije, preko antickog Pinkuma, srednjevekovnog Rama i naravno perioda Prvog i Drugog srpskog ustanka. Ono što bih posebno istakao je bogata gradanska kultura s pocetka 20. veka koja ce takode imati i svoje mesto. Ono što je za mene veoma važno je da opština Veliko Gradište ima izgradenu infrastrukturu i da je smeštena na samoj obali Dunava, zato smo se odlucili da baš ovde zapocnemo realizaciju te price koja ce biti posvecena domacim i stranim turistima. Ovo je samo pocetak, nadam se da ce naša saradnja biti uspešna i dugo trajati na zadovoljstvo, pre svega Gradištanaca, svih nas koji smo ukljuceni u to i potencijalnih turista.

L.L.

RADOVI NA ŠETALIŠTU U VELIKOM GRADIŠTU SE NASTAVLJAJU

STAZA ZA ŠETNJU PORED DUNAVA

U dogovoru sa Hidroelektranom Ðerdap, sektorom za investicije u opštini Veliko Gradište otpoceti su radovi na nastavku uredenja pešacke staze u okviru zaštite priobalja Dunava.

Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic je, obilazeci radove rekao:

- Oduvek nam je bila želja da ovde napravimo jedno lepo šetalište u dužini od nekoliko kilometara. Do sada je uradeno oko 300 metara, a planiramo da uradimo oko 3 kilomatra do Srebrnog jezera. Ova pešacka staza imace dve funkcije, zaštitnu, od dolaska velikih voda na Dunavu, a i bice staza za šetace i bicikliste, naše gradane i goste. Naravno, ovo se uklapa u naš projekat razvoja turizma i grada, jer smatramo da i grad i Srebrno jezero treba da budu jedna velika celina, a takode i u Master plan koji je uraden, kojim je predvidena biciklisticka staza od Rama do Golupca i dalje prema Kladovu i Donjem Milanovcu. Rok za završetak ove staze je 6 meseci, a ja se nadam da ce gradani Velikog Gradišta moci ovuda da šetaju vec u septembru. Sve ostalo što prati ovu stazu, kao što je osvetljenje, je vec uradeno, tako da se nadam da cemo ovaj posao uspešno okoncati do jeseni.

Vrednost staze je oko 20 miliona dinara, ukljucujuci i pratece sadržaje.

L.L.

SA PROMOCIJE VOJNOG POZIVA U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC

BRANICEVSKI OKRUG BEZ PITOMACA

Vojna akademija u Beogradu u poslednjih deset godina nije imala ni jednog studenta sa teritorije Branicevskog okruga. Tim povodom nedavno je u Centru za kulturu Požarevac održana promocija vojnog poziva za ucenike cetvrtog razreda srednje škole i osmog razreda osnovne škole, a održali su je pripadnici Vojne gimnazije i Vojne akademije. Od 15. februara otvoren je konkurs za prijem kandidata u Vojnu gimnaziju za koju se mogu prijavljivati samo gradani muškog pola koji su završili osnovnu školu ili pohadaju osmi razred, dok se za Vojnu akademiju mogu prijavljivati gradani oba pola koji su završili cetvorogodišnju srednju školu ili pohadaju cetvrti razred srednje škole. Konkurs je otvoren do 31. marta 2008. godine, a zainteresovani se prijavljuju vojnom odeljku u opštini u kojoj stanuju.

- U vojnu akademiju prošle godine primili smo jednu klasu od trideset devojaka i taj broj ce biti isti i ove godine, a pored njih primicemo i 139 muškaraca. Vojna akademija je širom otvorila vrata za mlade, mi kažemo hrabre i odvažne momke koji su željni dokazivanja u toj službi, i oni imaju priliku da pored vojnog, steknu i civilno zvanje jer naša Akademija ima studijske programe sa mnogim fakultetima Beogradskog univerziteta. Trenutno ima Studijski program sa Fakultetom organizacionih nauka, Fakultetom bezbednosti i Saobracajnim fakultetom. U toku je potpisivanje Studijskog programa sa Elektrotehnickim i Mašinskim fakultetom, tako da studenti koji završe Vojnu akademiju imaju i zvanje inžinjera dva fakulteta. Izuzev jednog ucenika Vojne gimnazije, iz opština Branicevskog okruga u poslednjih deset godina nije bilo ni jednog studenta na Vojnoj akademiji pa smo mislili da na ovaj nacin vidimo šta je razlog slabog odziva jer ubeden sam da Vojna akdemija daje najbolje uslove od svih fakulteta Beogradskog univerziteta, tvrdi potpukovnik Uroš Domazet, nacelnik Studentske službe Vojne akademije u Beogradu.

M. K.

POSETA PREDSTAVNIKA VOJSKE RUSIJE POŽAREVCU

ŠEST DECENIJA KASNIJE

Protekle nedelje Požarevac je posetio potpukovnik Sergej Parubin, pomocnik izaslanika odbrane Ruske federacije, po ovlašcenju ambasadora ove zemlje.

Gosta je u svecanom salonu opštine docekalo opštinsko rukovodstvo i predstavnici SUBNOR-a. Potpukovnik Žarko Tepšic, predsednik OO SUBNOR-a kao povod posete naveo je obeležavanje šezdesetcetvorogodišnjice 9. srpske narodnooslobodilacke udarne brigade Vojske Jugoslavije.

- Ova brigada je u Drugom svetskom ratu odigrala znacajnu ulogu vodeci borbe od juga Srbije do najzapadnijih granica na reci Soci u Sloveniji. To je jedna od retkih srpskih jedinica koja je imala taj borbeni put. Na srecu, ostalo je još nekoliko nas medu živima koji su se zavetovali da nijedan borac ne bude zaboravljen, da se ove godišnjice nastavljaju i posle našeg odlaska na onaj svet, da potomci naših boraca ne zaborave sve brigade koje su vodile rat protiv najstrašnije vojne sile 20. veka, nemackog fašistickog okupatora koji je pobio preko 50 miliona ljudi iz sveta . To su velike žrtve koje ne mogu biti zaboravljene, rekao je Tepšic.

Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac naglasio je da je lokalna samouprava uvek uz borce i da nikada nije zaboravila ljude koji su dali živote za odbranu ove zemlje, te da je na usluzi borcima i njihovim organizacijama.

Nakon ovog dogadaja položeni su venci na spomenik palim borcima u ratovima od 1991. godine i održana svecana akademija u Centru za kulturu.

T.R.S.

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE POŽAREVAC

USVOJEN GENERALNI PLAN VODOSNABDEVANJA

- Koncept do 2030. godine

- Za realizaciju 36 miliona evra

- “Putem rimskih careva”

Tridesetsedam odbornika lokalnog parlamenta u petak je aplauzom pozdravilo usvajanje Generalnog urbanistickog plana vodosnabdevanja opštine Požarevac. Projekat su nekoliko godina prema zahtevima i potrebama opštine radili strucnjaci Instituta “Jaroslav Cerni” a za njegovu realizaciju potrebno je 36,3 miliona evra.

Na sednici kojoj nisu prisustvovali odbornici demokratskih opcija donet je kljucni dokument za rešavanje jednog od gorucih pitanja ne samo Požarevca i Kostolca vec i svih sela opštine Požarevac u kojima je situacija alarmantna.

Kako do 700 litara u sekundi?

Plan je dostupan svim zaintersovanima u zgradi opštine i JKP “Vodovod i kanalizacija” rekao je Vojislav Pajic, gradski arhitekta i dodao da ovaj projekat obuhvata sve aktivnosti, od planiranja do realizacije, te da je sprovedena zakonska procedura u smislu ispitivanja javnog mnjenja, javnog oglašavanja…

- Ovo je možda prvi put u istoriji Požarevca da se donosi akt koji obuhvata sva naselja u opštini, naglasio je.

Vodu iz javnog sistema danas koriste Požarevac, Cirikovac, Zabela,

Kostolac, Klenovnik, Stari Kostolac i Drmno , sa izvorišta “Kljuc” i “Lovac” . To predstavlja 85% kolicina koje su potrebne za vodosnabdevanje svih stanovnika opštine. Ostala naselja se snabdevaju individualno ili sa lokalnih izvorišta, što nosi rizike lošeg kvaliteta te vode. Voda u javnim vodovodima, za razliku od vode u seoskim naseljima, je sanitarno ispravna.

- Problem sa nitratima rešen je projektom i realizacijom urgentnih mera zaštite 2006-2007. kada je revitalizovano izvorište “Kljuc”, rekao je prokeltant Zoran Radenkovic, koji je, ispred Instituta “Jaroslav Cerni”, obrazložio generalni plan. Radenkovic je podsetio na nekoliko faktora koji uticu na kvalitet vode koju koriste stanovnici požarevacke opštine.

- Voda se koristi bez precišcavanja, što je sve rede, obicno se uvodi odredeni stepen precišcavanja kao vid sigurnosti. Jedino što se koristi je dezinfekcija hlorom. Izuzev u Požarevcu i Kostolcu, u svim ostalim naseljima nisu izgradeni kanalizacioni sistemi, u okruženjima naselja postoje divlje deponije… Sve to utice na kvalitet vode.

Cilj Generalnog projekta bio je da definiše koncept rešavanja javnog vodosnabdevanja do 2030. godine.U njemu su prikazana tehnicka rešenja, dinamika realizacije, potrebne investicije i prioriteti u nekoliko narednih godina.

- Nacelo kojim smo se rukovodili je da se sva naselja, bez obzira na to koliko su udaljena od Požarevca povežu u jedinstven vodovodni sistem koji bi imao znatno bolju kontrolu kvaliteta vode koja je isporucena potrošacima. Predvideno je da se za vodosnabdevanje koriste pre svega resursi na podrucju opštine, podzemne ili površinske vode na lokalnim izvorištima. Sistem je zamišljen da obezbedi stabilno izvorište “Kljuc” koje trenutno, i u doglednom nizu godina, jedino koje može da obezbedi neophodnu kolicinu vode Požarevcu, kao najvecem potrošacu. Seoska naselja mogu koristiti vode sa lokalnih izvorišta ali sa vecih dubina (više od 150 metara), što nosi potrebe za mini-postrojenjima. U okviru ove analize kao vodeni resursi,dok se nismo opredelili za konacno rešenje, razmatrani su “Kljuc”, “Meminac”, “Lovac” , “Petka”, lokacija gornjeg i donjeg kostolackog ostrva, površinski kop “Drmno”, šalinacko izvorište. Postojece izvorište “Kljuc” funkcioniše ali zahteva se odredena dogradnja postrojenja da bi obezbedivalo 300 litara u sekundi. Kao drugi resurs vidimo izvorište “Jagodica” na gornjem kostolackom ostrvu. Ono nosi odredene prednosti jer dolazi sa severne strane, nalazi se blizu reke, kao resursa koji ga obnavlja. Kroz faze, izgradnjom na toj strani, stiglo bi se do 400 litara u sekundi, što sa malopre pomenutih trista iznosi 700 litara u sekundi. Sistem podrazumeva vezu Požarevac-Kostolac i grananje cevovoda…, objasnio je Radenkovic.

Svi putevi vode… u Viminacijum

Odbornici lokalnog parlamenta izgrasali su još jedan plan na prošlonedeljnoj sednici. Rec je o Master planu kulturno-istorijske rute “Put rimskih careva”. Plan je uradio Ekonomski fakultet iz Beograda a podrazumeva razvoj arheoloških lokaliteta vezanih za starorimsko naslede na podrucju Niš-Svrljig-Zajecar-Negotin-Kladovo-Donji Milanovac-Golubac-Veliko Gradište-Požarevac (Kostolac). Na ruti se nalazi veliki broj kulturno-istorijskih spomenika koji datiraju iz doba neolita, rimskog perioda i srpskog srednjeg veka kao što su Mediana,Timacum Minus, Vrelo Šarkamen, Trajanova tabla, Trajanov most, Diana, Viminacijum…

Za požarevacku opštinu Master plan znacajan je zbog planova koji se podrazumevaju na lokalitetu Viminacijum i mogucnosti zarade zbog njegove atraktivnosti i jedinstvenosti.

Planom je predvidena izgradnja centra za posetioce i istraživace koji bi posetiocima omogucio da se bolje upoznaju sa znacajem lokaliteta, prikazivanjem informativnih filmova, interpretacijom od strane osoblja itd. Period okvirnog pocetka radova na ovom delu projekta je 2008-2011. a vrednost dva miliona evra. Izgradnja hipodroma koštala bi 1,2 miliona evra a posetioci bi tako mogli da dožive uzbudenje konjskih trka, vožnju rimskih dvokolica…Osamsto hiljada bi prema procenama koštala izgradnja amfiteatra, a nije procenjeno koliko bi novca trebalo izdvojiti za prokopavanje kanala širine 40 i dubine 8 metara, u dužini od 1 kilometra, od Dunava do lokaliteta, kojim bi bio omogucen pristup brodovima ili prevoz putnika od brodova na Dunavu do lokaliteta replikom rimske galije. Hortikulturno urecenje koštalo bi šest hiljada evra, a mobilijar cije se postavljanje planira od 2012. do 2014. koštace cetiri hiljade evra više.

28. zasedanje lokalnog parlamenta obeležilo je niz drugih odluka kao što su usvajanje izveštaja o radu Opštinske uprave i Opštinskog javnog pravobranilaštva za 2007. godinu , plana upisa redovnih i vanrednih ucenika u prvi razred srednjih škola za 2008/2009. godinu, raspisivanje licnog izjašnjavanja o uvodenju samodoprinosa u MZ Klenovnik, davanje saglasnosti na nov cenovnik usluga JKP “Vodovod i kanalizacija”…

T.R.S.

PUTIN I ALEKSEJEV - POCASNI GRAÐANI POŽAREVCA

POLITICKI I MATERIJALNO UZ SRBIJU

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i ambasador ove zemlje u Srbiji Aleksandar Aleksejev postali su u petak pocasni gradani opštine Požarevac. Povelje je primio ambasador Aleksejev a svecanosti su sem rukovodilaca lokalne samouprave prisustvovali i svi odbornici koji su toga dana zasedali u lokalnom parlamentu.

Povelju ambasadoru Aleksejevu, koji uskoro napušta ovu dužnost, predao je predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic koji je tom prilikom rekao da je pocasni gradanin Požarevca osvedocen prijatelj ove opštine i svog srpskog naroda.

- Želimo iskrenu saradnju sa Rusijom, kao što je to i do sada bio slucaj. Želimo da ulažete u Srbiju i Požarevac, da otvorimo nova radna mesta za mlade , rekao je Vujicic urucivši ambasadoru Aleksejevu povelju koja je obrazložena njegovim doprinosom u uspostavljanju boljih ekonomskih, kulturnih i drugih odnosa opštine Požarevac sa odredenim strukturama Ruske federacije.

- Drago mi je što sam sa ljudima koji su potpuno otvoreni prema dobroj saradnji sa Rusijom. Rusija se nalazi na pragu promena, izbor novog predsednika, ali možete da budete sigurni da nece biti promene naših stavova prema Srbiji, dobroj saradnji i situaciji na Kosovu. Ja odlazim ali se nadam da cu i dalje moci da budem koristan za naše odnose, rekao je Aleksejev.

Ruski ambasador odnose Rusije i Srbije za vreme trajanja svog mandata ocenio je kao dobre i istakao da je Rusija spremna da pruži Srbiji ne samo politicku vec i materijalnu podršku.

- Ulaganje Rusije u Srbiju donelo bi zapošljavanje mladih ljudi i bolji ekonomski razvoj, rekao je Aleksejev.

Na pitanje da li želja Srbije za uclanjenjem u Evropsku uniju može da šteti odnosima sa Rusijom Aleksejev je odgovorio odricno i istakao da je to odluka Srbije koju ce Rusija poštovati. Slican odgovor dao je i na pitanje o predstojecim izborima u Srbiji rekavši da Rusija želi srecu Srbiji te da ce poštovati izbornu volju srpskog naroda.

Zvanje pocasnog gradanina Požarevca Vladimiru Putinu obrazloženo je njegovom principijelnom politikom u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i zalaganja u ocuvanju celovitosti Srbije u okvirima medunarodno priznatih granica, a povelju koju ce , kako je Aleksejev rekao, licno predati predsedniku Putinu, urucio je predsednik Skupštine opštine Požarevac Ivan Grubetic.

T.R.S.

AMBASADOR U LJUBICEVU

Tokom posete Ergeli “LJubicevo”, ruskog ambasadora je vidljivo ganula pojava kobile “Nada”, prvoklasnog grla koje vec postiže zapažene uspehe na trkackim stazama, a ime nosi po želji upravo Aleksandra Aleksejeva.

- Nada, Nadežda, (na ruskom “nada”, “nadanje”), veoma je omiljeno rusko ime, a, takode, nada je uvek potrebna svima, - prokomentarisao je Aleksejev ime svog “kumceta”.

Inace, ambasador je u neposrednoj blizini suvenirnice zasadio dva hrasta, simbola postojanosti i snage: jedan svoj i drugi u ime ruskog predsednika Putina.

Domacini su visokom gostu, u znak trajnog prijateljstva, urucili reprint grafike Milene Pavlovic Barili, koju ce, obecao je, uruciti Vladimiru Putinu odmah po povratku u Moskvu. Aleksejevu i Putinu darivane su i Zlatne potkovice, simbol Ergele “LJubicevo”. Urucio ih je Predrag Pajic, menaxer opštine Požarevac.

ODRŽANA SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVREDU

SKUPOCA KOCI SETVU

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu RPK Požarevac na dnevnom redu su bile sledece tacke: Privredna kretanja u agraru Branicevskog i Podunavskog okuga u 2007. godini, predvidanja za 2008.godinu i mogucnosti korišcenja podsticajnih sredstava za razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije u ovoj godini.

U radu su ucestvovali predsednica RPK Požarevac Milica Mitkovic, predsednik Odbora Udruženja Dragan Filipovic, Dragana Indic ispred Ministarstva poljoprivrede, predstavnici Osnovnog zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga, Zavoda za poljoprivredu u Požarevcu i Smederevu i predstavnici preduzeca iz Regiona.

Ples cena

Poljoprivreda kao jedan od nosioca ukupnih privrednih kretanja u zemlji poslovala je u 2007.godini u veoma nepovoljnim klimatskim uslovima, što je za posledicu imalo pad fizickog obima poljoprivredne proizvodnje koji je narocito bio izražen u biljnoj proizvodnji. Postignuti rezultati ipak obezbeduju bilansne potrebe zemlje u hrani uz smanjene mogucnosti za izvoz nekih poljoprivrednih proizvoda. Ocekivanja su da agrar održi cenovnu stabilnost u zemlji što on sam nije u mogucnosti da uradi, jer poljoprivreda ne može nositi ceo teret makroekonomske stabilnosti. Sadašnja situacija u agraru ukazuje na to da se teret jedne godine prebacuje na proizvodace, druge na preradivace, pa bi rizik u poljoprivredi morala da prihvati država. Cene poljoprivrednih proizvoda su statisticki gledano porasle, ali su istovremeno cene inputa u agraru daleko više povecane tako da nam predstoji jedna od najskupljih prolecnih setvi.

U Branicevskom i Podunavskom okrugu jesenas je zasejano 57.000 ha, od cega najviše otpada na pšenicu 41.180 ha, jecam 8.920 ha, ostala strna žita 2.950 ha, krmno bilje 3.150 ha i uljanu repicu 800 ha. U odnosu na zasejane površine u Regionu u jesenjoj setvi 2006.godine, u 2007. godini su povecane zasejane površine za 10,9%. Isto tako, povecane su površine pod pšenicom za 14,5%, pod ostalim strnim žitima za 180,9%, a pod uljanom repicom za cak deset puta. Ostale kulture su na nivou iz 2006.godine. Za razliku od Regiona, u Srbiji je pšenicom zasejano samo 462.000 ha, što je znatno manje nego pre desetak godina. Pšenica trenutno dobro izgleda, a povremeni jutarnji mrazevi koji su bili prisutni na podrucju Regiona nisu štetili ozimim usevima, vec su ispoljili pozitivan uticaj na strukturu obradivog zemljišta predvidenog za setvu prolecnih kultura.

Kao što je poznato trenutna cena pšenice u nas je veoma visoka i krece se oko 25 dinara po kilogramu što je dvostruko veca cena nego u istom periodu prošle godine. Tako je domaca pšenica bila medu najskupljim u svetu. Nema sumnje da je uloga države da vodi racuna o ceni pšenice, odnosno hleba posebno zbog niskog standarda stanovništva koje za prehrambene proizvode izdvaja najveci deo svojih licnih primanja. Zabrana izvoza pšenice iz prošle godine je dala odredene rezultate. Produžena je ta zabrana i do 16. jula ove godine, ali je to ipak bilo nedovoljno da se stabilizuje cena pšenice.

Razlozi lošeg stanja u stocarstvu su: reducirano domace tržište i niska kupovna moc stanovništva s jedne i izgubljeno svetsko tržište sa druge strane; tranzicija i privatizacija; nepostojanje dugorocne strategije razvoja; tehnicka i tehnološka nespremnost vecine preradivackih kapaciteta za izvoz; nemogucnost proizvodnje vecih kontigenata istog kvaliteta; neorganizovanost primarne proizvodnje i slaba povezanost stocara i preradivaca.

U Branicevskom i Podunavskom okrugu kumulativno posmatrano ovog proleca treba da se zaseje oko 172.000 ha zemljišta. Tradicionalno najvece površine bice zasejane kukuruzom oko 127.000 ha, povrcem 19.200 ha, krmnim biljem 10.470 ha, suncokretom 7.750 ha itd. Ovog proleca predstoje obimniji radovi nego ranijih godina. Zato je veoma važno što je Ministarstvo poljoprivrede definisalo uslove za dodelu kratkorocnih kredita preko poslovnih banaka uz benificirane kamate i što je donela uredbu o regresiranju dela kamate koju poljoprivrednici placaju na uzete kredite. Za razliku od mnogih godina ranije, ratarima su na raspolaganju dovoljne kolicine goriva, mineralnog dubriva, sortnog semena i sredstava za zaštitu bilja, ali po prilicno visokim cenama. Koncipiranje ekonomske politike u agraru za 2008.godinu treba da se bazira na punom oporavku poljoprivrede, njenoj finansijskoj konsolidaciji i afirmaciji intezivne proizvodne strukture što treba da se realizuje podrškom iz agrarnog buxeta kao i sprovodenjem brojnih zakonskih predloga koji su u fazi donoše-nja. Što se tice sprovodenja postupka privatizacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji u Regionu za sada je aukcijskom prodajom privatizovano 7 preduzeca, a na privatizaciju ceka još 22 preduzeca.

Petnaest milijardi za subvencije

Vlada Srbije je donela 20 uredbi koje omogucavaju da agrarni buxet predviden za unapredenje poljoprivrede dode u prave ruke. Cilj Ministarstva je da se novac iz državne kase stavi u stratešku funkciju i uloži u razvoj primarne poljoprivrede i stocarske proizvodnje uz stvaranje povoljnog ambijenta za plasiranje proizvoda na domacem i ino tržištu i ukupan razvoj sela. Iz agrarnog buxeta za ovu godinu 15 milijardi dinara je predvideno za subvencije u poljoprivredi. Doneta je i uredba koja se odnosi na razvoj zadrugarstva kojom je predvideno da se ovaj sektor u 2008.godini subvencioniše sa 130 miliona dinara.

Ispred Ministarstva poljoprivrede prisutnima se obratila Dragana Indic: “Gro mera je vec doneto i to je prvi put da buxet bude na vreme i da mere krenu na vreme. Prošla godina je bila sporna zato što su neke mere u poljoprivredi krenule tek od jula, tako da je i broj zahteva za realizaciju ogroman. U suštini do kraja meseca sve što je zaostalo iz prošle godine treba da bude isplaceno korisnicima, a za ovu godinu do 31.marta svi moraju da izvrše preregistraciju”.

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - TOPLICA STEPANOVIC IZ MARULJEVCA

FARMER NA GLASU

Stocarstvo u strukturi poljoprivrede Regiona ima višestruku ulogu koja se ogleda u procesu valorizacije radnih i proizvodnih potencijala, realizaciji vece dobiti, u održavanju i poboljša-nju plodnosti zemlji-šta, u ukupnoj intenzifikaciji i jacanju izvozne orijentacije agroindustrijske proizvodnje. Nepovoljni klimatski uslovi u 2007. godini uticali su na smanjenje proizvodnje krmnih kultura. Smanjenje proizvo-dnje kabaste stocne hrane znacajno doprinosi smanjenju ukupnog stocnog fonda. U strukturi bruto ostvarene vrednosti ucešce bi-ljne proizvodnje u Srbiji iznosi 58,8%, a stocarske samo 41,2%, što je pokazatelj nedovoljne razvijenosti poljoprivrede kao sektora privrede zemlje.

Prošle nedelje smo bili u poseti poljoprivrednom gazdinstvu Toplice Stepanovica, farmera cija je ratarska proizvodnja rasprostranjena na 80 hektara. On je jesenas na manjim površinama zasejao tritikale i pšenicu,jer gro parcela cuva za uljarice i kukuruz. U prolece ga ocekuje setva kukuruza na pedesetak hektara, lucerke na nekoliko hektara, a ostale površine su rezervisane za suncokret.

“Pošto radim kukuruz u zrnu, a ne u klipu za mene su interesantni raniji hibridi koji brzo gube vlagu. Prošle godine do izražaja je došla tolerantnost na sušu i brz gubitak vlage kod pionirovih hibrida, tako da cu ih i ove godine sejati, a jedan deo ce biti pod zemunpoljskim hibridima jer su se i oni pokazali dobro. Inace,trenutno obavljam pripremu zemljišta za setvu kako bi se što više sacuvala zimska vlaga u zemljištu i prihranu strnina, jer sam jesenju setvu odradio u kasnijim rokovima”, istice Stepanovic.

U tovu Toplica ima cetrdesetak junadi i par krava, a višak stocne hrane prodaje na tržištu. Prema njegovim recima prodaja je “tuga pregolema” jer cena tople polutke iznosi 215 dinara i to je ono realno što može da se naplati. Za vecu cenu potrebno je cekati, a i naplata je nesigurna. Od mehanizacije poseduje kompletnu liniju za proizvodnju kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, ali je nju u najkracem roku potrebno obnoviti.

“Od kredita za sada ništa nisam koristio, jer su kamate visoke, spor je obrt, nesiguran plasman, tako da je prilicno veliki rizik zaduživati se. Trenutno situacija je takva da je najisplativija proizvodnja pšenice i kukuruza, sledi suncokret, pa proizvodnja mleka, a tek na kraju dolazi tov junadi i svinja. U principu mi smo zatvoreno tržište gde mali broj otkupljivaca drži monopol na prodaju svežeg mesa, otkup žive stoke i njima ovakva situacija odgovara, dok se sa druge strane broj proizvodaca u poslednje dve godine prepolovio”, kaže Toplica Stepanovic.

D.Dinic

ZAŠTITA POTROŠACA (2)

POVRCE - LEK ILI ...

Povrce pripada onoj grupi poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji u ishrani najbrže i najviše reaguje na ljudski organizam, kao hrana, delom i kao lek, ali može biti i te kako rizican prehrambeni artikal ako je „obogacen" pesticidima i drugim štetnim materijama.

Još od svojih pocetaka medicina je neke vrste povrca ubrojala u prirodne lekove, a danas o tome postoje brojni naucni dokazi, potvrduje dr Saša Dražilovic, strucnjak za ishranu u Zavodu za javno zdravlje Požarevac. -Napredak poljoprivredne proizvodnje vezan je i za njenu hemizaciju. Medutim, ako se ona odvija stihijno, nekontrolisano, neznalacki, može preneti svoje štetne sastojke na plodove i druge jestive delove biljaka, tako da danas bez kvalifikovanog poljoprivrednog rada i kontrolisane hemizacije ne možemo govoriti o povrcu ili bilo kom drugom prehrambenom artiklu kao o zdravstveno bezbednoj hrani.

Nitriti i druge štetne materije iz mineralnih dubriva, zatim pesticidi i teški metali i slicno, mogu izazvati zdravstvene probleme konzumenata.

Strucnjaci kažu da se u pojedinim vrstama povrca nalaze biološki aktivne zaštitne materije, zatim dijetetske komponente, dijetetska vlakna, minerali i vitamini. Pominju se i sastojci koji su prisutni u svežem povrcu, cija je uloga da smanjuju opasnost od kancerogenih obolenja, ugrožavanja krvnih sudova itd. Upotrebom raznovrsnog povrca u ishrani najbolje ce se hraniti i leciti organizam. Pod uslovom da je rec o provereno bezbednom proizvodu za ljudsko zdravlje.

U najrazvijenijem svetu umnožavaju se standardi koje proizvodaci poljoprivrednih namirnica moraju poštovati, sa ciljem da se ne dovede u pitanje zdravlje potrošaca. I kod nas se donose takvi propisi, ali smo u praksi još suviše daleko od te vrste zaštite. Zasad se više uzdamo u savest proizvodaca, ili, što je sigurnije, u njihovu ekstenzivnu proizvodnju, koja ne podrazumeva nikakve dodatke hemisjkih i drugih tehnoloških mera u nezi jestivih biljaka.

-Udruženje gradana „Agro biznis mreža" i Odbor za zaštitu potrošaca Požarevac pripremaju se da realizuju projekat edukacije poljoprivrednika da na kvalifikovan i kontrolisan nacin sprovode mere hemizacije u obavljanju poljoprivrednih tehnologija, obaveštava nas inž. Aleksandra Blagojevic saradnik Tima edukatora na pomenutom projektu . -Posebno se predvica edukacija poljoprivrednika u cetiri naselja: Lucica, Živica, Bare i Cirikovac. U okviru tih naselja predviden je instruktivan rad u domacinstvima i na parcelama po dvojice poljoprivrednika iz svakog od navedenih sela.

Pored edukacije poljoprivrednika, neophodno je sprovesti i edukaciju gradana koji su svakodnevno i u ulozi potrošaca. Zaštita potrošaca ne sme zavisiti samo od znanja i poštenja proizvodaca i trgovaca, niti od efikasnosti inspekcija i drugih državnih službi, vec i od osposobljenosti potrošaca da brinu o svom zdravlju. Pravo potrošaca da budu zašticeni u prometu ima mnogobrojne aspekte, ali je pravo na zdravu hranu jedno od najprecih.

Bogdan Živanovic

POVRŠINSKI KOP „DRMNO”: OTVARANJE SEVERNOG DELA UGLJENOG LEŽIŠTA

TRKA SA VREMENOM

Na kopu „Drmno” u ovoj godini mnogo je prioritetnih zadataka i aktivnosti. Izmedu ostalog, do avgusta treba otvoriti severnu granicu ugljenog ležišta kopa „Drmno” i doci do uglja cija eksploatacija treba, kako je planirano, da otpocne u avgustu ove godine. O tome smo razgovarali sa Goranom Horvatom, upravnikom proizvodno tehnickog sektora Kopa „Drmno”.

- Svi jalovinski sistemi na kopu „Drmno” rade. Krajem prošle godine, kaže Horvat drugi i treci jalovinski sistemi preseljeni su duž severne granice ugljenog ležišta kopa „Drmno” gde su opoceli sa otkopavanjem jalovinskih slojeva. U ovom delu kopa formirane su dve jalovinske etaže. Sa trecim jalovinskim sistemom došli smo do krovine, jalovinskog sloja neposredno iznad uglja, u severoistocnom delu kopa u dužini izmedu 600 i 700 metara. I u narednom periodu ovaj sistem nastavice sa otkopavanjem jalovine i otkrivanjem ugljenog sloja koji u ovom delu ležišta ima mocnost izmedu 16 i 17 metara visine. Napomenuo bih da treci sistem u ovom delu kopa radi u izuzetno teškim uslovima koji karakterišu velika zavodnjenost radne sredine, lepljivost materijala, složena geološka struktura zemljišta, što onemogucava rudarsku mehanizaciju da ostvari optimalne kapacitete. Uopšteno receno duž severne granice kopa „Drmno” zaposleni na jalovinskm sistemima vode tešku trku sa vremenom.

- U zapadnom delu ugljenog ležišta kopa „Drmno” rade cetvrti i prvi jalovinski sistemi, ali vec krajem marta treba ocekivati preseljenje cetvrtog sistema duž severne granice kopa, koji ce raditi ispod etaže treceg jalovinskog sistema.

- U severoistocnom delu kopa ugalj se nalazi na dubini od nekih 40 metara sa tendencijom sve veceg zaleganja prema severozapadu gde se na karajnjoj tacki ugljeni sloj nalazi na dubini od 80 metara. Krajem maja u prvi sistem bice preseljen u ovaj deo kopa. Ocekujemo da sa cetiri jalovinska sistema otkrijemo ugalj u dužini do 1900 metara u severnom delu ležišta „Drmno”. Dakle, u ovom periodu pa sve do kraja jula, za kada je planiran završetak poslova na preseljenju i rekonstrukciji ugljenog sistema, ocekuju nas ogromni rekonstruktivni zahvati i poslovi na sistemima koji prelaze na severnu granicu ležišta „Drmno”zakljucio je Horvat.

Kada je rec o zapadnom ležištu, prema procenama strucnjaka, kako saznajemo na kopu „Drmno”, bice dovoljno uglja za ostvarenje mesecnih bilansa u naredna cetiri meseca, odnosno pocetka remonta i rekonstrukcije ugljenog sistema.

S. Sreckovic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRICNE ENERGIJE

U TERMOELEKTRANAMA NOVI REKORD

- Posle rekordne proizvodnje 21. februara, vec 2. marta proizvedeno 20 miliona i 647 hiljada kilovat - casova elektricne energije. Ostvarena proizvodnja za protekla dva meseca od milijardu i 28 miliona kilovat-casova, veca od planirane za 16,5 procenata

Blokovi kostolackih Termoelektrana i pored manjih pogonskih problema i ove su godine dobro startovali. U protekla dva meseca elektroenergetskom sistemu Srbije isporuceno je milijardu i 28 miliona kilovat - casova elektricne energije, što je za 16,5 odsto više od plana za ovaj period. Sa proizvodnjom od 325,3 miliona kilovat - casova na blokovima u Termoelektrani „Kostolac A” plan je premašen za više od 40 procenata. U istom periodu u Termoelektrani „Kostolac B” proizvedeno je 702,2 miliona kilovat - casova i to je za nepunih sedam procenata više od plana.

I pored manjih pogonskih problema - kvarova na cevnim sistemima - sva cetiri bloka dobro su startovala i u martu. Ne retko i u jednoj i u drugoj Termoelektrani, beleže se novi dnevni rekordi. Na primer, 21. februara dnevna proizvodnja elektricne energije dostigla je 20 miliona i 516 hiljada kilovat - casova. Pretprošle nedelje, tacnije 2. marta blokovi Termoelektrana elektroenergetskom sistemu Srbije isporucili su 20 miliona i 647 hiljada kilovat - casova elektricne eneregije, cime su oboreni svi dosadašnji dnevni rekordi.

- Zahvaljujuci ulaganjima u preventivno održavanje i naravno modernizaciju blokova, ne retko dnevna proizvodnja, kada su sva cetiri bloka na mreži, premašuje i 20 miliona kilovat - casova elektricne energije, kaže Bojan Živanovic, pomocnik direktora Privrednog društva za proizvodnju elektricne energije i istice: Ranije je to bilo, gotovo nezamislivo. Naravno, naš je cilj u kontinuitetu održati stabilnu proizvodnju. Sa novim ulaganjima u cevne sisteme, posebno na blokovima u Termoelektrani „Kostolac B”, a bice ih i u ovogodišnjim remontima, stvoricemo uslove za stabilno i puno angažovanje naših proizvodnih jedinica, objašnjava Živanovic.

Proteklih nedelja i rudari u potpunosti izvršavaju dnevne planove, što omogucava dalje puno angažovanje blokova bez uzimanja uglja sa deponija, što garantuje stabilnu proizvodnju energije i prilikom zastoja rudarskih kapaciteta. Ako se ovaj trend nastavi i narednih nedelja, izvesno je da ce kostolacki termokapaciteti sve do kraja ovogodišnje zimske sezone u potpunosti izvršavati zahteve energetskog sistema Srbije.

C. Radojcic

RADIŠA ILIC, ZAMENIK PREDSEDNIKA AKCIONOG ODBORA ZA FORMIRANJE OPŠTINE KOSTOLAC

NEMA OPŠTINE BEZ PET OKOLNIH SELA!

Napori Kostolcana u dobijanju sopstvene opštine traju punih osamnaest godina, postali su punoletni. Ðekna nije umrla, a kad ce, kako stvari stoje, zna se. Uprkos brojnim obecanjima lokalne samouprave i lidera politickih stranaka za koja se iskreno nadamo da nisu sastavni deo predizbornog marketinga, još uvek ima dilema i nepoznanica o cemu razgovaramo sa Radišom Ilicem, zamenikom predsednika Akcionog odbora za formiranje opštine Kostolac koji je istovremeno i clan Saveta GMZ Kostolac.

Vaš Akcioni odbor je šest meseci u stalnom zasedanju, razgovorima i dogovorima prisustvuju sve politicke stranke koje su postigle konsenzus o modelu buduce opštine, prisutni su i predstavnici nevladinih organizacija. Dokle se stiglo?

- U Zakonu o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi postoji jedan pravni vakum jer je prakticno na opštinama koje su dobile status grada da formiraju svoje opštinske jedinice lokalne samouprave, zapravo gradske opštine. Zakon kaže da grad na svojoj teritoriji može formirati dve ili više opština. Mi kao Akcioni odbor za formiranje opštine Kostolac punih šest meseci intenzivno radimo na tome, na nivou Saveta GMZ formirali smo Komisiju za eventualne pregovore i ucešce u radu na izradi novog statuta. Imali smo kontakte na najvišem nivou sa opštinom Požarevac na kojima smo zajednicki konstatovali da u Zakonu nije jasno da li je sadašnja SO Požarevac nadležna da formira organe gradske Skupštine opštine. Tim povodom zakazan je sastanak u Beogradu za 25. april na kome ce resorno ministarstvo i predstavnici Evropske unije objasniti i tumaciti novi Zakon o teritorijalnoj podeli i lokalnoj samoupravi i gde ce se razjasniti dileme ko je nadležan za formiranje grada i gradskih opština. Mi smo kao Gradska mesna zajednica insistirali i vršili pritiske na sadašnju Skupštinu opštine da cim pre donese svoj Statut u kome ce Kostolac biti ugraden kao Gradska opština sa okolnih pet sela - Drmno, Stari Kostolac, Petka, Klenovnik i Ostrovo. Na jednom od skupova svi su se pojedinacno izjasnili da ce takav naš stav, odnosno zahtev i podržati. Istog dana nakon tog, imali smo i sastanak kome su prisustvovali Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga i narodni poslanici Žarko Pivac iz DS, Slavoljub Matic iz DSS i Saša Valjarevic iz SRS. Oni su pojedinacno ispred svojih stranaka apsolutno podržali naš zahtev da Kostolac dobije status Gradske opštine, baš kao što su na tome insistirali i u kontaktima sa Republickim organima prilikom inicijative da Požarevac dobije status grada.

Podržali su vaš zahtev da Kostolac dobije status gradske opštine u cijem bi sastavu bila i pomenuta okolna naselja?

- To su detalji o kojima ce pregovarati i nadam se dogovoriti se Komisija koju je formirao Savet GMZ Kostolac i ljudi ispred Opštinske uprave, naravno, kao i predstavnici pet okolnih sela koji ce se izjasniti o tome da li žele da postanu sastavni deo novoformirane Gradske opštine Kostolac, ili pod okriljem grada Požarevca.

Klicevac, Recica i još neka sela smatraju da je pripajanje buducoj opštini Kostolac referendumsko pitanje, šta kaže Zakon?

- Mi Zakon tumacimo na jedan nacin, oni na drugi, u svakom slucaju za gradske opštine po nama referendum nije potreban kao što ni Republika nije raspisala referendum i pitala Kostolcane da li žele da budu sastavni deo opštine Požarevac.

Pomenuli ste cvrsta obecanja od strane lokalne samouprave i narodnih poslanika da ce Kostolac dobiti status Gradske opštine sa pet okolnih naselja. Kako je u politici sve moguce, da li prihvatate Gradsku opštinu bez pomenutih pet sela?

- Apsolutno ne. Prirodna je stvar da Kostolac kao Gradska opština u svom okrilju ima pet sela, to su pokazali svi elaborati i ekonomske studije koji su do sada radeni. Rec je o geografskoj elipsi, teritoriji koja bi mogla kao takva da izgleda na mapi, a ne treba zanemariti ni ekološke aspekte koji nas povezuju. U tim elaboratima bilo je predvideno devet sela, znaci isti sastav i teritorijalno podrucje koji je imala bivša opština Kostolac ukinuta davne 1957. godine. Naš stav je da nikoga necemo previše moliti niti previše ubedivati da postane sastavni deo opštine Kostolac, a kroz to kako ta buduca opština bude funkcionisala i radila, verovatno ce se i ostali prikljuciti. Namera nam je da napravimo jednu funkcionalnu opštinu koja ce mnogo više voditi racuna o selima, da im mnogo više pomaže nego sadašnja lokalna samouprava.

Po najnovijem Elaboratu koji su sacinili strucnjaci Ekonomskog fakulteta iz Beograda buxet buduce opštine Kostolac iznosio bi oko 120 miliona dinara. Naravno, taj elaborat je raden pre šest godina, u meduvremenu mnogo toga se promenilo, pocev od samog sastava buduce opštine?

- Pitanje je vrlo interesantno, ali Zakon je jasno formulisao kako se puni buxet jedne gradske opštine. Znaci, sve ono što je na teritoriji buduce gradske opštine - privreda, poljoprivreda, zaposleni, recju sve ono što je u domenu poreske uprave, to i puni buxet. Prema našim racunicama mi kao mala, efikasna i funkcionalna opština imamo zaista svetlu perspektivu, a najveci interes i želja gradana Kostolca je da sami odlucuju o svom buducem razvoju, koje ce segmente biznisa, firmi, industrijske zone i svega ostalog da imaju. U proteklom periodu mi kao Mesna zajednica nismo u toj meri mogli da uticemo na opštinske vlasti, da ostvarimo perspektivu za ovaj grad. Mi ne želimo da doživimo sudbinu mnogih gradova koji su u prošlosti nakon iskorišcenog prirodnog bogatstva jednostavno zamrli jer nisu više bili interesantni za bilo kakva ulaganja. Kostolac mora da traži alternativna rešenja za svoje buduce naraštaje, tu su Dunav i Viminacijum kao ogromni turisticki potencijali, formiranjem malih i srednjih preduzeca i podsticanjem privatnog preduzetništva stvarace se uslovi za nova radna mesta, recju, Kostolac ima prošlost, ali i sve uslove za svetlu buducnost, kategorican je Radiša Ilic.

M. Kuzmanovic

U PETROVCU ODRŽAN SEMINAR O RAZVOJU OPŠTINE

PRIORITET TURIZAM I POLJOPRIVREDA

U Skupštini opštine Petrovac održan je prošle srede seminar o razvoju ove mlavske opštine, odnosno prva od cetiri planirane radionice Programskog saveta, a povodom izrade Strategije socio-ekonomskog razvoja opštine Petrovac. Radionici su prisustvovali gosti iz Evropske agencije za rekonstrukciju, Timoti Madigan - regionalni koordinator za razvoj Branicevskog i Podunavskog okruga i Minja Stefanovic opštinski koordinator za ovaj projekat. Goste kao i ucesnike radionice pozdravili su Bojan Modrlanovic, koordinator Partnerskog saveta i Radiša Dragojevic predsednik opštine, koji je tom prilikom izmedu ostalog rekao:

„Želim vam uspešan rad na izradi socio-ekonomskog razvoja. Mi smo decembra prošle godine na sednici Skupštine opštine doneli odluku da pristupimo izradi programa razvoja i u skladu sa ovom odlukom formiran je Programski savet koji danas sa radnim grupama zapocinje realizaciju znacajnog zadatka koji nam predstoji. Pored onog što je primarni zadatak lokalne samouprave a to je zadovoljavanje svakodnevnih potreba stanovnika opštine, mi razmišljamo i o razvoju. Neophodno je da imamo viziju ali i instrumente kako to da ostvarimo. Naš je cilj da u razvoj idemo ubrzanim koracima. Mi smo što se tice sopstvenog buxeta znacajno uvecali sredstva za investicije, jer bez njih nema razvoja. Ali da bi se u to ušlo, prvi korak je izrada jednog plana, jedne strategije bez cega ne može da se ostvari razvoj na pravi nacin i da se izbegne stihija u tome. Mi cemo se dogovoriti i oko prioriteta i oko dinamike i oko toga koje oblasti treba da budu zastupljene. Kao opština svoj razvoj vidimo u poljoprivredi i turizmu i u skladu sa tim smo odredene korake vec i preduzeli. Sam pristup pred ovim zadatkom daje jednu široku demokratsku osnovu za ucešce, ne samo vas koji ste strucnjaci iz pojedinih oblasti, nego i gradana iz naše lokalne samouprave koji su zainteresovani da daju svoj doprinos u utvrdivanju smernica za dalji razvoj opštine.

Koristim priliku da se još jednom zahvalim za pomoc koju imamo od Evropske unije odnosno od Evropske agencije za rekonstrukciju, ne samo finansijsku nego i strucnu”.

U ime Evropske agencije za rekonstrukciju prisutne je pozdravio Timoti Medigan: „ Želim posebno da se zahvalim predsedniku Dragojevicu zbog toga što nam je omogucio ovu odlicnu saradnju sa zaposlenima u opštini, sa njegovim saradnicima, kako bi odradili ovaj jako važan posao. Jako sam srecan što ovde vidim puno ljudi koji su spremni da izdvoje svoje vreme za realizaciju ovog procesa. Plan koji cemo realizovati može biti koristan ne tek za nekoliko godina vec i za 2008. godinu. Projekat ce biti uspešan jer predstavlja partnerstvo izmedu javnog sektora, civilnog i biznis sektora. Partnerstvo je kljuc uspeha u ovom procesu. Projekat treba da donese stvarne šanse za razvoj, donece investicije koje ce mladim ljudima u Petrovcu stvoriti razlog da ostanu u ovom kraju”.

Minja Stefanovic opštinski koordinator za ovaj projekat koji se odnosi na izradu Strategije socio - ekonomskog razvoja opštine Petrovac govorila je o fazama ovog programa i naglasila da je to program podrške opštinama severoistocne Srbije, finasirala ga Evropska unija a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju. Druga radionica najavljena je za april, treca za jun a poslednja, cetvrta bice održana u julu mesecu ove godine, kada ce celokupan rad biti simuliran u jedan dokument. Tokom leta planirano je javna rasprava a na jesen ce dokument biti podnet Skupštini opštine na usvajanje.

D.Ilic

PREDSEDNIK MESNE ZAJEDNICE ŽDRELO DRAGCE STEVANOVIC

SVE NADE U TURIZAM

Ždrelo je naselje u petrovackoj opštini koje se nalazi na 11 kilometru jugoistocno od Petrovca, na mestu gde Mlava napušta Gornjacku klisuru, skriveno ispod planine Vukan. Ima oko osamsto stanovnika koji žive u 249 domacinstava. Kao i u vecini naselja i ovde se veliki broj njih nalazi na privremenom radu u inostranstvu. Poznato je i po termalnom izvoru gde je pocela izgradnje banje. Dugogodišnji predsednik Saveta mesne zajednice je Dragce Stevanovic penzioner „Litasa”. Meštani kažu da je njegov doprinos razvoju sela nemerljiv. I stvarno, Ždrelo je važilo dugo za jedno od najsiromašnijih sela u opštini. Zahvaljujuci vrednim meštanima, njihovom kapitalu stecenom u inostranstvu, više nije tako. Nikle su velelepne kuce, a i sam prirodni položaj sela stvorili su preduslov za razvoj turizma. O tome smo i zapoceli razgovor sa Dragcetom Stevanovicem:

Cekamo goste

„Moje selo je napredno, nikli su novi objekti, izgradili smo infrastrukturu i sada cekamo goste. Preko 60 osto domacinstava je spremno da se jednog dana bavi turizmom. Prvi koraci su nacinjeni i dva domacinstva, povratnici iz inostranstva, završili su kategorizaciju svojih kuca i primaju goste. Ždrelo ima banju, jezero, manastire, cistu Mlavu, Vukan i druge Homoljske vrhove, cist vazduh i zdravu hranu, dakle sve ono što žele ljudi iz gradova. Ocekujemo da u saradnji sa opštinom i Turistickom organizacijom budemo nosioci turizma petrovacke opštine”.

U poslednjih dvadesetak godina koliko je Dragce i aktivan u politickom životu sela, izgraden je seoski vodovod, telefonizacija je završena, stigla je i „dobra struja”. Asfaltiraju se ulice a do jezera u selu izgraden je nov asfaltni put u dužini od oko tri kilometra. Renoviran je Dom kulture u centru sela, a izgradena je i nova zgrada osnovne škole. Naravno na celu akcije, kada se sve ovo radilo bio je Dragce.

„Da bi se sve ovo uradilo bila je neophodna velika pomoc opštine i republike, a pre svega mojih meštana koji su velikim iznosima novca ucestvovali u finasiranju svih ovih investicija. Nismo stali i dalje se gradi. Ostalo je još 30 odsto ulica da se izasvaltira i bicemo jedno od najuredenih naselja u opštini”.

Trenutno je, smatra predsednik Stevanovic, veoma teško u poljoprivredi. Seljaci nemaju kome da prodaju svoje proizvode, nema otkupa a prisutan je veliki disparitet cena. Zato ocekuju da se proizvodnja zdrave hrane plasira kroz turizam. A Ždrelo ima tu velike potencijale.

Turisticki potencijal

„Ždrelo ima potencijal za razvoj seoskog, banjskog i verskog turizma. Pre nekoliko godina završena je izgradnja manastira Svete Trojice koji se nalazi na brdu iznad sela, vidi se sa puta za Žagubicu. U toku je izgradnja manastira Reškovica, a u neposrednoj blizini je i manastir Gornjak. U ataru sela nalazi se 18 temelja i drugih ostataka starih manastira i crkava srednjevekovne Srbije, tako da se može reci da smo mala Sveta Gora Branicevskog okruga. To su realni potencijali za razvoj verskog turizma.

Vec dvadesetak godina tece i topla voda u ataru sela Ždrelo. Investitor Dragiša Milojevic zapoceo je izgradnju banje koja je pocela odlicno sa radom. Dolazili su gosti iz Beograda, Vojvodine i drugih mesta Srbije. Pokazalo se da je voda lekovita pre svega za kožne bolesti. Zbog nedostatka odredenih dozvola banja je zatvorena. U toku zime sagradena je trafostanica zašta je investitor izdvojio 70.000 evra. Ocekujemo da se sa radom nastavi krajem aprila. Gospodin Milojevic planira da izgradi i hotel na ovom mestu sa 270 postelja i nov olimpijski bazen sa toboganima. Bice to velika šansa za razvoj Ždrela ali i cele opštine Petrovac.

Ždrelo ima i svoje jezero i ribnjak sa pastrmkama. To je mali raj za ribolovce, postoje i camci za rekreaciju, a sagraden je i mali restoran. U neposrednoj blizini je i nekadašnji regrutni centar koji sada koriste izvidaci i planinari. Evo prošle nedelje je došlo dva autobusa planinara iz Vojvodine koji su osvojili vrh Vukana. Tu je i idealno mesto za kampovanje, jer postoji borova šuma, a posebna vrednost su livade koje se prostiru na 80 hektara. Uskoro cemo zapoceti sa nasipanjem novog puta od jezera do Regionalnog puta 105 Petrovac - Žagubica, tako da cemo dobiti još jedan ureden bliži izlaz na ovaj put”.

D.Ilic

U ORGANIZACIJI AGRARNOG FONDA OPŠTINE PETROVAC ODRŽANO STRUCNO PREDAVANJE ZA POLJOPRIVREDNIKE

SAVETI ZA USPEŠNU SETVU

U organizaciji Opštinskog agrarnog fonda u Skupštini opštine je održano strucno predavanje iz oblasti poljoprivrede. O semenskom sortimentu u prolecnoj setvi govorio je magistar Miodrag Tolimir iz Instituta „Zemun Polje”, a o sredstvima za zaštitu bilja prisutne je upoznao inženjer poljoprivrede Saša Milosavljevic, inace predstavnik firme „Bajer”. Goste i poljoprivredne proizvodace kao i šefove mesnih kancelarija, koji su takode prisutvovali predavanjima, pozdravio je predsednik Agrarnog fonda Radovan Davidov.

O stanju useva inžinjer Milosavljevic je izjavio: „ Jedino u Branicevskom okrugu pšenica je zasejana na nešto više površina nego ranijih godina i trenutno se nalazi izmedu dva - tri lista pa sve do kraja bokorenja, zavisno od vremena setve. cinjenica je da su velike površine zasejane van optimalnog roka i to ce se odraziti na prinos. U ovom periodu važno je izvršiti i odredene mere nege, narocito na onim parcelama gde je završeno bokorenje i gde ce uskoro poceti faza intezivnog rasta pšenice. Cena mineralnog dubriva ce uticati na manju upotrebu, uprkos cinjenici da je to mera koja je nosilac prinosa. Nakon prihrane neophodno je preduzeti i zaštitu od korova.

Što se tice setve kukuruza procene su da ce ona krenuti ranije ove godine i preporuka je da se u ovaj posao krene cim se dovoljno zagreje zemljište, kako bi se pravilno iskoristila vlaga u zemljištu koje sada ima dovoljno. Bice i odredenih problema oko semenske robe i naša je preporuka da se poljoprivrednici na vreme obezbede. Uvek treba imati na umu cinjenicu da od visine ulaganja zavisi i visina prinosa”.

D.Ilic

ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE ROK PARLAMENTA

U prostorijama Udruženja za razvoj opštine Petrovac u sredu je održana konferencija za novinare Rok parlamenta na kojoj je bilo reci o aktivnostima ovog udruženja. Predstavnici Rok parlamenta predložili su da predsednik opštine nagradi, u bilo kom obliku mlade, kreativne ljude iz grada i opštine, pre svega uspešne sportiste i najbolje ucenike osnovnih i srednje škole. U toku su i pripreme za održavanje RIF gitarijade 2008. a najavljeno je i održavanje Skupštine rok parlamenta tokom ovog meseca.

D.I.

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC

VECE MOGUCNOSTI ZA ZAPOŠLJAVANJE

Visoka tehnicka škola strukovnih studija Požarevac je po dobijenom pozitivnom mišljenju Komisije za akreditaciju proveru kvaliteta dobila dozvolu za rad, za pocetak ostvarivanja prvog stepena strukovnih studija u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije. Školi je odobreno izvodenje sledecih studijskih programa osnovnih strukovnih studija na polju tehnicko- tehnoloških nauka: Prehrambena tehnologija, Mašinstvo, Elektrotehnika, Ekologija i Agronomija kojima se osposobljavaju studenti za primenu znanja i veština potrebnim za ukljucivanje u radni proces.

- Ovim sertifikatom mi ulazimo u savremene tokove školovanja na visokom obrazovanju, u odnosu na prethodni period mi smo sada Visoka škola i studije traju šest stepena, škola radi na akreditaciji i specijalistickih studija što je jedan pozitivan korak, a drugo, sami studenti ce prilikom zapo-šljavanja imati mnogo vecih mogucnosti nego što su imali do sada. Termini prijave polaganja prijemnih ispita i broja studenata utvrduju se na osnovu zajednickog konkursa na nivou Republike za sve visoke škole strukovnih studija. Sama škola ce vršiti prezentaciju studentskih programa, uslova, nacina i broja upisa studenata putem informatora, medija, neposrednim posetama srednjim školama i sajta škole, kaže Snežana Ciric, sekretar škole.

O novinama studijskih programa osnovnih strukovnih studija govore profesori mr Nastas Paunovic, mr Bogdan Živanovic, dr Novica Grujic, dr Jasminka Ðordevic Miloradovic i mr Ðorde Marjanovic.

- Studijski program Prehrambene tehnologije prakticno postoji od pocetka škole, medutim, nakon dobijanja akreditacije po novom nastavnom planu i programu, po Bolonjskoj deklaraciji ima 24 ispita, znaci trogodišnje studije sa šest semestara, i ima šest do sedam novih predmeta koji su usaglašeni sa evropskim standardima i podeljena je na dva smera. Rec je o usko strucnim predmetima vezanim za kvalitet i tehnologiju, a po novom akcenat je dat predmetu prakticna nastava, vežbe i praksa. Imamo opremljene i laboratorije tako da ce se jedan deo prakticne nastave obavljati u školi, dok bi se drugi obavljao u pogonima prehrambene industrije, istice mr Paunovic.

- Mi smo ove godine prvi put upisali studente na trogodišnje studije agronomije i potpuno smo promenili koncepciju koju smo za studije poljoprivrede imali u prethodnih dvadesetak godina. Umesto klasicnih agronoma, mi sada imamo dva usmerenja u okviru studijskog programa- usmerenje zaštite bilja i farmerski inženjering i oba su koncipirana tako da se studenti osposobe da mogu samostalno da rade na svojim farmama ili u svojim poslovnim objektima. Studijski program zaštite bilja osposobljava studente da sutradan mogu raditi u poljoprivrednoj apoteci ili u samostalnoj apoteci uz pomoc diplomiranog inženjera zaštite bilja, a takode mogu raditi i strucne poslove zaštite bilja na velikim plantažama. Tu je i smer farmerskog inženjerstva jer u razvijenom svetu farmeri se školuju za rad na svojim farmama. U Agronomiji se velika pažnja poklanja i zaštiti životne sredine bez obzira što imamo poseban studijski program koji se time bavi, kaže mr Živanovic.

- Studijski program za mašinstvo je akreditovan prošle godine, kad i svi programi. Ono što je interesantno u svemu tome je da sa ovim studijskim programom imamo ponudene tri mogucnosti, usmerenja, a to su Proizvodno mašinstvo, Mehanizacija i Projektovanje racunarom. Svaki predmet je jedan semestar i to na neki nacin uz neke dodatne uslove koje zahteva program rada po Bolonjskoj deklaraciji omogucava prakticno studentima da u toku celog semestra strpljivim radom sakupljaju bodove kako bi na kraju lakše došli do konacne ocene na samom ispitu. To je jedan od kvaliteta, a sa druge strane to zahteva i promenu nacina rada u okviru školovanja u toku semestra, drugim recima zahteva od studenata i profesora da budu maksimalno angažovani tokom celog semestra i da na kraju iskažu rezultate. U okviru naših programa za usmerenja na mašinstvu imamo novinu koja se ogleda pre svega u velikom broju ponudenih izbornih predmeta tako da to daje jednu vecu fleksibilnost studentima, da biranjem predmeta izraze neke svoje želje u pogledu približavanja odredenoj tematici i oblastima. Studenti koji su ranije završili našu školu, i oni koji su završili neku drugu višu školu mogu sa doškolovavanjem da dodu do diplome strukovnih studija, podseca dr Grujic.

- Studiranje Ekologije, studijski program koji se zove Strukovni ekolog za zaštitu životne sredine inace datira iz 2003. godine kada je Viša tehnicka škola u Požarevcu uzimajuci sve u obzir na neki nacin pionirski osnovala odsek Zaštita životne sredine. On je u to vreme odmah osnovan kao šestosemestralne studije sa strucnim nazivom inženjeri zaštite životne sredine, zatim je trebalo taj, kao sve studijske programe uvesti u visoke kriterijume za dobijanje dozvole i akreditacije što nam je i uspelo. Time smo prakticno dobili mogucnost da školujemo strukovne ekologe za zaštitu životne sredine a to je sada po važecoj nomenklaturi zanimanja i kriterijumima koji postoje prakticno prvi stepen Fakulteta strukovnih studija za ekologiju. Traje tri godine, ima ukupno 27 predmeta, odmerenu strucnost u smislu dobijanja znanja kako baznih predmetima kao što je ekologija, tako i o prakticnoj primeni ekoloških saznanja u oblasti zaštite životne sredine. Ono što trenutno postoji u Srbiji to su naši strukovni ekolozi za zaštitu životne sredine jer mnogi fakulteti sa akademskim studijama, master studijama i postdiplomskim studijama još nisu završili, a neki nisu ni ušli u proces akreditacije, kaže dr Ðordevic Miloradovic.

- Studijski program za elektrotehniku ove godine upisuje drugu generaciju studenata po Bolonjskoj deklaraciji, po novim standardima i studiranje traje tri godine. Nešto novo u odnosu na ranije studije ne samo što je produženo za jedan semestar, nego što studenti u toku školovanja pocev vec od druge godine kroz izborne predmete polako se usmeravaju ka opredeljenoj struci. Posle završenih studija dobija se diploma inženjera elektrotehnike za energetiku, ili inženjer elektrotehnike za racunarsku tehniku. Jedan broj studenata bice osposobljen za rad u Elektroprivredi Srbije, na proizvodnji i prenosu elektricne energije, na održavanju svih tih elektroenergetskih uredaja i oni imaju dosta mogucnosti za zapošljavanje jer naša industrija obiluje takvim mestima. Inžinjeri za racunare se osposobljavaju za racunarsku tehniku ne samo u smislu održavanja, vec i za pravljenje odredenih aplikacija, pravljenje programa koji se koriste u te svrhe, i smatram da i za njih ima mesta u privredi, kategorican je mr Marjanovic.

M. K.

PREDŠKOLSKA USTANOVA “14. OKTOBAR” MALO CRNICE

KAKO JE LEPO BITI MALI...

Osnovana 1. marta 1982. godine, Ustanova za decu predškolskog uzrasta “14. oktobar” u Malom Crnicu obeležila je prošle nedelje 26. rodendan. Razdraganom igrom mališana, lepim stihovima posvecenim detinjstvu, druženju, ljubavi i - vaspitacicama.

Malocrnicka pozorišna sala bila je pretesna za nesvakidašnje brojnu publiku, kao da je “FEDRAS” poceo. Nekako slicno kao što je i prostor u malocrnickom vrticu pretesan za svu decu koju bi roditelji iz 5 naselja da dovedu na druženje, odrastanje i ucenje svega od - kako se vezuju pertle a kako vezuje drugarstvo, do toga kako se broje kockice, kako prave dvorci, po bojankama prvo nevešto šara a posle oboji srce i... - kako se postaje veliki, pa posle budeš dak...

Ustanova je sa godinama i decom koja danas u nju dovode svoju decu, rasla i širila se. Pocelo se sa 5 vaspitnih grupa u poludnevnom boravku i još 5 sa boravkom od po dva sata, dva puta nedeljno. Pet vaspitacica ulivalo je poverenje i mališanima i njihovim roditeljima da je najlepše odrastati u društvu vršnjaka sa kojima se deli sve - od užine do malih i velikih tajni, veština, pomoci, podrške i nezaboravnih dana bezbrižne igre kroz koju vaspitacice, ti veliki drugari puni razu-mevanja i strpljenja, puno toga decu nauce, ali, kako sami kažu, i od dece puno nauce.

Danas, Ustanova ima 12 vaspitnih grupa, jednu mešovitu jaslenu grupu i može da se pohvali obuhvatom dece iz 16 naselja opštine Malo Crnice, 16 zaposlenih, od cega 14 vaspitacica.

- Trebalo je vremena i mnogo napora da se pre cetvrt veka objasni roditeljima da vrtic nije mesto gde se “cuvaju deca”, vec da socijalizacija dece i boravak u ovakvoj Ustanovi ima višestruki znacaj za razvoj deteta, razvoj njegove emocionalne sigurnosti, intelektualnih sposobnosti, motorickih, senzomotornih i svih ostalih funkcija. Prva direktorka Žanka išla je od kuce do kuce da sve to objasni. Krenulo se sa predškolskim programom, ucitelji su odmah uocili koliko su ta deca spremnija za usvajanje školskog gradiva, sigurnija u sebe, odlucnija da se iskažu... Vremenom, roditelji su poceli da shvataju sve to, poceli su da dovode i decu mladu od predškolskog uzrasta. Pre 7 godina poceo je sa radom i vrtic koji zbrinjava decu na celodnevnom boravku i danas, u potpunosti shvatajuci koliko program i sadržina rada Ustanove znaci za pravilan razvoj i odrastanje dece, roditelji vrlo rado upisuju svoje mališane. Od septembra prošle godine imamo i jaslenu grupu. Intere-sovanje roditelja pocelo je da prevazilazi naše smeštajne kapacitete i vec se vode razgovori sa lokalnom samoupravom o mogucnostima proširenja zgrade vrtica, - kaže direktorka Ustanove Mirjana Miloševic.

Direktorka Ustanove, istovremeno, posebno istice cinje-nicu da Ustanova nijednog trenutka nije bila bez pune podrške, razumevanja i pomoci lokalne samouprave. Veli, nije bilo zahteva koji je odbijen, nije uvažen, nije ispunjen u meri spram mogucnosti lokalne samouprave. Zahvaljujuci toj, kao i pomoci mesnih zajednica, rodi-telja i brojnih donatora, malocrnicka Ustanova, u ovom i svim ostalim naseljima, poseduje neophodnu opremu, didakticki materijal, strucnu zastupljenost vaspitackog kadra, podršku u svim aktivnostima, bilo da je rec o putovanju vaspitaca na seminare, dece na brojne manifestacije - muzicki festival “Cvrcak” u Smederevu, “Dane cveca” u Žagubici, smederevskom “Dedaru” Festival tradicionalnih igara i modernog plesa u Požarevcu, debitantskom nastupu iduce godine na “Lutkefu”...

I priredba povodom rodendana Ustanove bila je posvecena upravo ljudima dobre volje, koji su uvek nesebicno pomagali.

- Negujemo odlicnu saradnju sa lokalnom sredinom, sa roditeljima koji su aktivni u brojnim radionicama, sa školama. Recimo, na manifestaciji “Sjaj u oku” u Boževcu nastupaju sve naše vaspitne grupe, kao što deca redovno nastupaju u svojim selima na manifestaciji “Susreti sela”... Ponosni smo što smo svuda rado videni. A, tek što smo presrecni što se deca, i kad odu u školu, i kad završe školu, rado vracaju kod nas - po savet, da se pohvale, da nam povere svoje prve ljubavi, javljaju nam se kad završe srednju školu, zaposle se... Eto, kako oni rastu, tako mi vecito ostajemo deca..., - porucuje Mirjana Miloševic.

Ove reci potvrduje i Misija malocrnicke Ustanove, vidno istaknuta u centralnom vrtickom prostoru:

“U seoskoj sredini, mala Ustanova kojom se svi ponose, ima veliko srce za svu decu i ostavlja im secanje na to - KAKO JE LEPO BITI MALI”

D. Milenkovic

NA SKUPU MLADIH U MALOM CRNICU

PODRŠKA STRATEGIJI ZA MLADE

- Promovisana prva verzija Nacionalne strategije za mlade u cijoj je izradi ucestovao i veliki broj mladih iz Branicevskog okruga

U procesu izrade konacnog teksta Nacionalne strategije za mlade, predstavnici Organizacije “Zdravo da ste” i Ministarstva za omladinu i sport, u saradnji sa lokalnim samoupravama, promovišu ovih dana prvu verziju ovog znacajnog dokumenta ciji je osnovni cilj da obaveže odgovorne u državi da promene sve ono cime mladi nisu zadovoljni. Sa prošlonedeljnog veoma posecenog skupa organizovanog tim povodom u Malom Crnicu, javnosti je upucena osnovna poruka-Zato što smo dovoljno dugo bili nevidljivi i necujni, vreme je da jasno i glasno kažemo šta mislimo i osecamo, šta nam smeta, a šta podržavamo. To cemo moci ako se aktivno ukljucimo u kampanju usvajanja Nacionalne strategije za mlade.

Brojne predstavnike škola, kulturno-umetnickih društava i ostalih organizacija koje okupljaju mlade, pozdravio je predsednik Opštine Miodrag Dragance Markovic:

- Drago mi je što se o mladima ponovo razmišlja na jedan odgovoran nacin koji treba da rezultira izradom Nacionalne strategije za mlade. Mi nikada nismo imali više mladih nego sada u amaterskim pozorištima, u kulturno-umetnickim društvenima, u raznim sportskim organizacijama i klubovima. Ja sam zahvalan Ministarstvu sporta i omladine što ima ovakve akcije koje doprinose shvatanju da samo obrazovana i organizovana omladina može da bude naša buducnost. Mladi su ti koji s ponosom treba da cuvaju naše obicaje i neguju tradiciju srpskog naroda bez obzira gde se nalazio, a nalazi se na celoj zemljinoj kugli. Srbija je svuda tamo gde se cuje srpski jezik, gde se peva srpska pesma, gde se igra srpsko kolo, a sve to radi naša omladina, ponos i sreca Srbije, rekao je Markovic koji se za uspešnu organizaciju skupa zahvalio Organizaciji “Zdravo da ste”, prosvetnim radnicima, Centru za kulturu, Biblioteci, svim KUD-ovima...

O tome dokle se u Srbiji stiglo sa izradom Nacionalne strategije za mlade i koliko ovakvi skupovi poput malocrnickog predstavljaju doprinos kvalitetu konacne verzije pomenutog dokumenta, ispred Organizacije “Zdravo da ste” govorila je Svetlana Ivaškovic.

- Mi smo se danas ovde okupili da promovišemo prvu verziju Nacionalne strategije za mlade u cijem je nastajanju ucestovalo mnogo mladih i odraslih medu kojima su i mladi i odrasli iz Malog Crnica. To smo poceli još prošle godine u novembru kojom prilikom smo svi zajedno razgovarali o tome šta je to važno za mlade. Nakon toga imali smo jedan vikend susret u Golupcu gde su mladi i odrasli razmišljali o tome šta treba uraditi, koji su to sledeci koraci koje treba da preduzmu i mladi i odrasli.

Promocija Nacionalne strategije za mlade sprovodi se pod nazivom “Zamisli život”. Do prve verzije dokumenta došlo se preko brojnih okruglih stolova na kojima su mladi zajedno sa odraslima pitali, odgovarali, predlagali rešanja bitna za bolji život i rad omladinske populacije. Na ovim okruglim stolovima ucestovalo je 240 lica od toga 78 mladih iz osnovnih i srednjih škola, iz organizacija mladih, iz sportskih udruženja, ustanova kulture, zdravstva i socijalne zaštite, iz nevladinih organizacija, lokalne samouprave i lokalnih medija.

- Najcešce teme o kojima se razgovaralo na ovim skupovima bile su: bezbednost, zapošljavanje, zaštita životne sredine, zdravlje, kultura, obrazovanje, slobodno vreme mladih, socijalna pitanja...U Golupcu je naprimer, mlade najviše interesovalo zapošljavanje, kultura, obrazovanje i slobodno vreme, u Kucevu su dominirale teme obrazovanja, zapošljavanja i slobodnog vremena, a u Malom Crnicu zapošljavanje, obrazovanje i slobodno vreme. Slican skup organizovali smo i u Požarevcu gde su mladi potencirali teme: slobodno vreme, obrazovanje i kultura. Ovde smo danas da promovišemo Nacionalnu strategiju za mlade, a to cemo uciniti i u drugim opštinama, rekla je Sladana Drobnjak.

Nakon prezentacije Strategije organizovana je, po grupama zajednicka aktivnost mladih i odraslih.

Nacionalna strategija za mlade svoju konacnu verziju dobice pocetkom aprila. U njoj za sada postoji 12 opštih tema sa predloženim merama za promenu sadašnjeg, nepovoljnog položaja mladih u Srbiji.

S.E.

I TO SE DOGAÐA

ASFALT PUCA OD NESTRPLJENJA

U Zmaj Jovinoj ulici u Požarevcu, asfaltiranoj prošle godine, ovih dana pojavila su se na nekoliko mesta veoma ozbiljna oštecenja. Novi asfalt je poceo da sleže kod brojeva 26, 46 i 50. Negodovanja gradana stigla su i do naše Redakcije. Uocljivo, sležu delovi kolovoza tacno iznad kanalizacione trase. Nadležne u Direkciji za izgradnju opštine Požarevac pitali smo: “Šta je uzrok?”

- Uzrok je ocigledan: izuzetno dubok kanalizacioni rov, u proseku oko 5 - 6 metara, zatrpavan je šljunkom, kako je i trebalo po propisima. Medutim, zbog opasnosti da se sabijanjem materijala kojim se rov popunjavao oštete plasticne kanalizacione cevi, a istovremeno i zbog opasnosti da se pri sabijanju slojeva šljunka vibriranjem izazove i obrušavanje, pošto se i tokom iskopa pokazalo da je teren veoma nestabilan, podvodan i peskovit, postojalo je jedino rešenje: sacekati da teren prirodnim putem slegne i tek onda ulicu asfaltirati. Kanalizacija je uradena pretprošle godine i trebalo je sacekati da se tek ove godine ulica asfaltira. Naravno, svakom je poznato kako izgleda ulica koja je raskopavana, da tu bude i blata i neravnina kako teren sleže, ali u tom slucaju bi se teren stabilizovao i ne bi se desilo ovo što se dešava. Medutim, prevladalo je nestrpljenje gradana, vršeni su ogromni pritisci na rukovodstvo lokalne samouprave i na nas da se više ne ceka, da se ulica asfaltira i, to je i uradeno. Sada, teren sleže zajedno sa asfaltom, - kaže Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije u Direkciji za izgradnju opštine Požarevac.

Po recima Pavlovica, za sleganje kolovoza na pojedinim mestima krivicu ne treba tražiti ni kod izvodaca radova na kanalizacionoj mreži, ni kod izvodaca završnih radova - postavljanja tampona i asfaltiranja. Jednostavno, priroda je bila jaca. Postoji mogucnost da teren sleže i zbog septickih jama u dvorištima, po obicaju, gradenih tako da budu porozne, pa je teško i utvrditi koliko je podzemnih tokova u citavom podrucju Burjana.

- Preostaje nam jedino da oštecenja saniramo. Nasipamo oštecene deonice šljunkom i rizlom i nastavicemo sve dok se teren ne stabilizuje. To važi i za sleganje na kraju Zmaj Jovine, na ukrštanju sa Dunavskom, gde je takode veoma dubok iskop rova u kome su bile mašine kojima je vršeno podbušivanje Dunavske ulice. Nakon stabilizacije tla ce se oštecene deonice nanovo asfaltirati. Ocekujemo da to bude negde sredinom ove godine. Ponavljam, nema mesta za okrivljivanje bilo koga, ako nije bilo strpljenja da se saceka sa asfaltiranjem, sada ga mora biti da se saceka konacna stabilizacija terena i ošte-cenja dovedu u red. Jeste to dodatan posao i trošak, ali, šta sad tu drugo preostaje? Doci ce sve na svoje mesto i - to je to, - zakljucuje Aca Pavlovic.

D. Milenkovic

TRI VEKA KASIDOLSKE MANIFESTACIJE

SELO CUVA SVOJ ZAVET

- Uz prisustvo više od hiljadu posetilaca održano više konjickih trka i proglašeni pobednici

Konjicke trke “Sveti Todor” u Kasidolu održavaju se puna tri veka bez prestanka. To je zavet meštana dat pre 300 godina da ce cuvati svoje selo od turskog i svakog drugog zuluma.

Na Hipodromu u Kasidolu okupilo se više od hiljadu ljudi iz celog Stiga, a pre svega, ljubitelji konjickog sporta i uživali u vrlo kvalitetnim trkama. Bilo je tridesetak takmicara iz ranih krajeva Srbije: Kragujevca, Šapca, Jagodine, Požarevca, naravno i Kasidola. Trkama je prisustvovao i predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, opštinski menaxer Predrag Pajic, Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe” i drugi.

“Mi živimo za taj dan, selo je na nogama,svi dišemo jednim plucima. Mi smo selo konja i konjara.Trenutno imamo oko 25 konja i dvadesetak konjara. Ucestvujemo na raznim priredbama, a stalni smo ucesnici i LJubicevskih konjickih igara,osvajali smo i prva mesta u Višeboju”, - kaže Mile Vujicic, doajen konjickog sporta iz Kasidola.

Inace, kaskaderi iz Kasidola do sada su snimili oko stotinu filmova,podsecamo se nekih “Bitka na Neretvi”, “Marko Polo” .

PREDSTAVLJEN REPERTOAR 13. GLUMACKIH SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC”

MILIVOJU ZA NEZABORAV - POŽAREVCU NA CAST

Selektort 13. Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” koje ce u Požarevcu biti održane od 1. do 6.aprila, Božidar Ðurovic, reditelj iz Beograda, prošlog ponedeljka saopštio je zvanicni repertoar.

-Verujem da ce festival biti veoma dobar, a na to me obavezuje i dosadašnji njegov istorijat i znacaj, pre svega, zato što pokušava da otrgne od zaborava jednog od najznacajnijih jugoslovenskih i srpskih glumaca, Milivoja Živanovica. Mogu da tvrdim da je ovo jedan od retkih festivala koji je zadržao veoma visok umetnicki nivo i ono što je veoma bitno je da nijedan od dobitnika nagrada nije u bilo kom umetnickom smislu sporan. Želeo sam zaista da cista srca odaberem predstave koje nisu samo po mom subjektivnom sudu znacajne za ovaj festival, nego i po objektivnim estetskim merilima. Trudio sam se da ove svecanosti nekako i “mirišu” na Milivoja Živanovica. Na repertoaru ce biti dela potvrdenog umetnickog znacaja, od anticke drame, preko Meše Selimovica, Branislava Nušica do Viljema Šekspira, rekao je u obrazloženju selektor Ðurovic.

Program pratecih manifestacija predstavio je Dragoslav Cira Jovic, jedan od organizatora Glumackih svecanosti. Tradicionalno u okviru svecanosti bice dodeljena nagrada “Zlatno pero” za esej o glumcu, 2. aprila bice položeno cvece na grob Milivoja Živanovica u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, a novina je da ce se u kasnim terminima, posle takmicarskih predstava odigravati nocni program, sa vecerima satire i predstavama kabaretskog tipa.

Strucni žiri festivala cine: Ksenija Jovanovic, dramski umetnik, Mihajlo Vukobratovic, reditelj i Molina Udovicki Fotez, dramaturg.

Paralelno ce se igrati i predstave u Kostolcu, te ce publika imati priliku da pogleda “Lažu i paralažu” Jovana Sterije Popovica u režiji Juga Radivojevica i izvodenju Narodnog pozorišta iz Beograda (2.04.), Nušicevu “Gospodu ministarku” (3.04) u režiji Jagoša Markovica, takode Narodno pozorište, “Žanku” Miodraga Ilica u režiji Slavenka Saletovica i izvodenju pozorišta Slavija iz Beograda (4.04.).

L.L.

“HADERSFILD” JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA IZ BEOGRADA ODIGRAN U POŽAREVCU

MAJSTORI SCENE

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Hadersfild” po tekstu Uglješe Šajtinca, u režiji Aleks Cizholm, odigrana je prošle srede na velikoj sceni Centra za kulturu Požarevac. Glumacku podelu ovog komada, koji kritika svrstava u trenutno najbolja pozorišna dostignuca cinili su: Goran Šušljik u glavnoj ulozi, Nebojša Glogovac, Vojin Cetkovic, Josif Tatic, Tijana Mladenovic i Damjan Kecojevic.

“Hadersfild” se na slikovit i u pojedinim trenucima brutalno iskren nacin bavi svakodnevicom društva u tranziciji koja neminovno ljudske sudbine vodi nekada u sasvim nepredvidenom pravcu. Prema reakcijama publike, koja je s pažnjom otpratila bravure glumacke postavke, Nebojše Glogovca u ulozi tridesetogodišnjaka psihoticara, ovim ostvarenjem definitivno potvrduje visok domet svog umeca.

U ocekivanju Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”, “Hadersfild” je svakako odlicna uvertira.

L.L.

PREDSTAVE

“KOŠTANA” BORE STANKOVICA

Kostolcani su proteklog cetvrtka na sceni kostolackog Doma kulture mogli da pogledaju “Koštanu”, radenu po tekstu Bore Stankovica, cija se stotridesetogodišnjica rodenja obeležava ove godine. Predstavu su odigrali glumci Gradskog pozorišta iz Aleksinca “Teatar 91” a premijera “Koštane” odigrana je u cast Dana opštine Aleksinac i šezdeset godina aleksinackog pozorišta.

Adaptacija i režija: Duka Jovanovic

T.R.S.

IZLOŽBA

DECIJA “MAŠTA”

U petak je u kostolackom Domu kulture otvorena prva kolektivna izložba slika, clanova decije slikarske radionice “Mašta”. Ova sekcija koja radi pri Udruženju likovnih umetnika Kostolac “Art” osnovana je prošle godine a vodi je Vladeta Deletic.

Radionica okuplja clanove od devet do petnaest godina, a najviše polaznika pohada treci,cetvrti i peti razred osnovne škole. Mladi umetnici osim saznanja o umetnosti, njenim pravcima i elementima, uce crtanje i slikanje, a sem klasicnih, imali su i “casove” u prirodi. Izložena su 54 rada koja se mogu videti, ali i kupiti na izložbi, koja traje do sutra, 19 marta.

T.R.S.

DS POŽAREVAC

POMEN VIZIONARU

Ispred sedišta Opštinskog odbora Demokratske stranke u Požarevcu, prošle srede, na peto-godišnjicu atentata na Zorana Ðindica, prvog demokratskog premijera Srbije, brojni gradani su odavali pomen i poštu vizionaru, palili svece, polagali cvece i upisivali se u knjigu žalosti.

Roden 1952. godine, Zoran Ðindic se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974. godine, sukobio sa komunistickom ideologijom i bio jedan od prvih, mladih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji. Govorio je da je studirao filozofiju dvadeset sati dnevno i da je istovremeno pohadao studije istorije umetnosti, sociologije i ekonomije. Na prvom casu na Filozofskom fakultetu sukobio se s komunistima jer je tvrdio da veliki Marks ne da nije najveci, vec uopšte nije filozof. Drugi veliki i znacajniji sukob imao je s policijom zbog organizovanja “ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji protiv komunista, zbog cega je sam putovao po celoj Jugoslaviji”. Zbog tih aktivnosti bio je i osuden, cak se i Vili Brant, nemacki kancelar, zauzimao za njega pa se, umesto u zatvoru, našao u Nemackoj. Doktorirao je na tezi “Problemi utemeljenja kriticke teorije društva” kod Jirgena Habermasa.

Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu.

Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, cime je i aktivno poceo da se bavi politikom, usmerenom u to doba pre svega protiv vlasti Slobodana Miloševica.

Januara 1994. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, a bio je poslanik u sva tri višestranacka saziva Skupštine Srbije i u Vecu Republika Skupštine SRJ.

Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševicevog režima, a ispred koalicije “Zajedno” je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonacelnika Beograda, prvog demokratski izabranog od Drugog svetskog rata.

Ðindic je bio jedna od kljucnih figura demokratskih promena 2000.

Tada je bio šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su oznacili kraj Miloševiceve vladavine. Krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera, Ðindic je ubrzo pokrenuo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena.

Americki nedeljnik “Tajm” je u septembru 1999. godine uvrstio Zorana Ðindica medu 14 vodecih evropskih politicara treceg milenijuma. Prema oceni zapadnih diplomata, Zoran Ðindic je znacajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama nakon perioda višegodišnje izolacije Srbije.

Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centar pažnje evropske, pa i svetske javnosti, i cinilo se da ce ona, sa njim na celu, nadoknaditi ono što je dotle propustila, ali je u tome zaustavljena 12. marta 2003. godine, kada je Ðindic ubijen u atentatu na ulazu u Vladu Srbije.

D. Milenkovic

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SMRTI SLOBODANA MILOŠEVICA

SECANJE NA OSNIVACA SPS-A

Povodom dvogodišnjice smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševica na njegov grob u Nemanjinoj 41 vence i cvece su položili clanovi njegove porodice, najviše rukovodstvo SPS-a na celu sa predsednikom Ivicom Dacicem, Udruženje “Sloboda”, požarevacki socijalisti, delegacija SRS-a, predstavnici požarevacke opštine i veliki broj gradana iz raznih krajeva Srbije.

Obracajuci se prisutnima Ivica Dacic predsednik SPS-a je rekao: “Danas je dve godine od ubistva u Hagu neka-dašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševica i mislim, da vreme proteklo posle ubistva je na najbolji nacin njegova velika moralna i politicka satisfakcija za politiku koju je vodio na nacionalnom planu u devedesetim godinama. To se najbolje vidi iz izjava clanova državnog rukovodstva koje govori o Kosovu i Metohiji na isti nacin kako smo mi govorili u tom periodu. Pokazalo se da nije problem u Miloševicu, vec u želji Albanaca za separatizmom i nacionalizmom koji je na kraju doveo do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Zbog toga SPS je ukazivao da se ne radi o kultu licnosti, vec iskljucivo o nekim principima nacionalne politike koji su i danas živi, a to je: Kosovo i Metohija, Republika Srpska, Dejtonski sporazum i želja za ocuvanjem jedinstva Srbije. SPS ce i dalje cuvati uspomene na Slobodana Miloševica, jer je to dug prema osnivacu i prvom predsedniku partije”.

Predsednik OO SPS Požarevac Miomir Ilic je istakao sledece:” Na današnji dan socijalisti obeležavaju dve godine od smrti predsednika Miloševica koji je na sraman nacin ubijen u Haškom tribunalu. U srcima socijalista, gradana opštine Požarevac i Srbije je sve veca tuga, pogotovo što znamo da posle osam godina dosovske vlasti nije došlo do evropskih integracija i sada se vidi da uloga Slobodana Miloševica dobija jednu fazu u istoriji koja se piše. Heroj srpskog naroda, nažalost nije medu nama, ali mi ostajemo vecni borci za njegove ideje”.

Potom je u Domu kulture održana promocija knjige “Ubistvo u Hagu” autora dr Velka Vlkanova profesora na bugarskom univerzitetu. O knjizi su pored autora govorili Žarko Obradovic zamenik predsednika SPS-a, Dušan Cukic, novinar i Miomir Ilic, predsednik požarevackih socijalista. Knjiga prati hronološki, vrlo sistematizovano, politicki i državnicki deo rada Miloševica, njegovo istupanje u Hagu i naravno deo onoga što su drugi o njemu pisali i govorili. Knjiga je podeljena u 3 dela. Prvi deo govori o predsedniku Miloševicu i sadrži govor na Gazimestanu 1989.godine i njegovu odbranu pred Haškim tribunalom 2004.godine. Drugi deo je posvecen pismima podrške koje je Miloševic dobijao od ljudi, organizacija i udruženja širom sveta i treci deo obuhvata istupanja Velka Vlkanova, njegove govore, clanke, odnosno sve što je pisao o držanju Slobodana Miloševica u Hagu.

D.D.

SLAVKO ŽIVKOVIC, CLAN OO G 17 PLUS POŽAREVAC

VELIKI PRILIV CLANOVA IZ DSS

Stranka G 17 plus iz Požarevca spremna je za predstojece lokalne i parlamentarne izbore, u toku su razgovori o eventualnim koalicionim partnerima, ali kako je istakao na konferenciji za medije Slavko Živkovic, clan opštinskog odbora ove stranke, u obzir dolaze iskljucivo stranke koje su protiv samoizolacije Republike Srbije i koje su za evropske integracije.

- Što se tice parlamentarnih izbora stranka G 17 plus je spremna da se na njima pojavi samostalno. Želim da kažem, da se razgovara o široj koaliciji na nivou Republike Srbije, da je to koalicija koja je za evropske integracije i tokove, a protiv zatvaranja zemlje i protiv samoizolacije, ne kako je to pokušano da se predstavi gradanima Republike Srbije da je naša stranka protiv Kosova, protiv našeg stanovništva na Kosovu i da smo mi za to da pripojimo našu teritoriju bilo kome drugom, odnosno da dozvolimo otcepljenje bilo kog dela naše teritorije. Stranka G 17 plus se apsolutno zalaže da Kosovo ostane u sastavu Republike Srbije. Kada je rec o koaliciji na lokalnom nivou, postoji mogucnost, vode se razgovori ali stranka G 17 plus u ovom trenutku priprema se kako da samostalno ide na izbore, naglasio je Živkovic.

- Mi kao stranka u kojoj je vecina strucnih i ozbiljnih ljudi poceli smo sa izradom programa razvoja opštine Požarevac i za 20. mart smo predvideli da sa njim upoznamo sve naše gradane. Pri izradi tog programa moramo da proverimo kakva su razmišljanja i gradana i upravo svake veceri u drugom naselju, svakoj drugoj mesnoj zajednici naši predstavnici strucnih timova su na sastancima na kojima direktno razgovaraju sa stanovnicima gradskih i seoskih mesnih zajednica. Naš Program razvoja opštine Požarevac u naredne cetiri godine bice obimna studija na preko 60 strana u kojoj cemo obuhvatiti sve segmente društva. Mi i dalje posvecujemo veliku pažnju uvecanju broja clanova, i mogu da kažem da na osnovu ovih razgovora po mesnim zajednicama, gradskim i seoskim, imamo veliki priliv novih clanova od kojih je veliki broj iz redova DSS. Nije naša želja bila da preuzimamo clanstvo bilo koje politicke stranke, ali cini nam se da je sa ovakvom politikom koju je definisala DSS veliki broj svojih clanova gurnula od sebe, rekao je izmedu ostalog Slavko Živkovic.

M. K.

RAZBIJEN PROZOR NA KANCELARIJI SPS-A U GOLUPCU

Nepoznati pocinioci razbili su kamenicom prozorsko staklo na prostoriji SPS-a u glavnoj ulici u Golupcu, na cijem je izlogu stajala slika Slobodna Miloševica. Opštinski odbor SPS-a je oštro osudio ovaj cin nepoznatog izvršioca. Predsednik Saša Marjanovic kaže da je slucaj prijavljen lokalnoj policiji i da se nikad ranije ništa slicno nije dogodio u gradu na Dunavu.

LJ.N.

DRAGANA STOJKOVIC, POTPREDSEDNICA UO APOS-A I PREDSEDNIK UO POKRETA POTROŠACA POŽAREVAC:

I POTROŠAC JE INVESTITOR

Od 1983. godine u svetu se 15. mart obeležava kao Svetski dan prava potrošaca. To je znacajna prilika za mobilizaciju gradanskih akcija i u našem okruženju, za solidarnost u medunarodnom potrošackom pokretu. Ali od svega toga još znacajnije je da je to pravo vreme za promociju osnovnih prava svih potrošaca, za zahteve da se ta prava poštuju i štite, da se cuje glas protiv zloupotrebe tržišta i društvenih nepravdi koje ta prava narušavaju.

- Organizacije potrošaca širom sveta koriste materijale koje priprema Potrošacka internacionala da bi podstakle lokalne inicijative i medijske reportaže za njihov rad u sledecoj godini. Svojevremeno je predsednik SAD Xon F. Kenedi u svom obracanju americkom Kongresu rekao: “Potrošaci po definiciji ukljucuju sve nas, oni su najveca ekonomska grupa koja utice i na koju utice svaka javna i privatna ekonomska odluka. A, ipak, oni su jedna znacajna grupa ciji se pogledi cesto ne cuju”.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 1985. godine Direktive UN za zaštitu potrošaca i ovim su potrošacka prava konacno podugnuta na poziciju medunarodnog priznanja i legitimnosti, priznata jednako i od razvijenih zemalja i od zemalja u razvoju. Ipak, ona mogu da budu ignorisana ili trivijalizovana od strane vlada, proizvodaca i mocnih interesa. I zato mi i ovog 15. marta skrecemo pažnju na takva narušavanja, rekla nam je Dragana Stojkovic, potpredsednica Upravnog odbora Asocijacije potrošaca Srbije (APOS) i predsednica Upravnog odbora Pokreta potrošaca Požarevac.

Na naše pitanje - kakav je položaj potrošaca i organizacija danas u Srbiji, Dragana Stojkovic nam je odgovarila:

- Stav o ovom pitanju najbolje ilustruje naša karikatura koju je Asocijacija potrošaca Srbije promovisala 14. marta na Konferenciji za medije u Medija centru u Beogradu i koja je objavljena u našem informaticnom listu Potrošacki reporter. Najkrace receno, ono što Pokret potrošaca Požarevca i Asocijacija potrošaca Srbije definišu kao prepreke su:

- Nepostojanje dobre zakonske regulative koja bi interese i prava potrošaca regulisala i štitila u istom obimu i na nacin kako je to regulisano i za ostale ucesnike na finansijskom tržištu. To znaci da nas posle republickih izbora i formiranja nove Vlade ceka velika aktivnost sa pripremljenim predlozima za izmenu postojeceg Zakona o zaštiti potrošaca,

- nedovoljna briga države koja nema delotvornu politiku zaštite potrošaca u pravcu koordinacije sa lokalnom upravom radi obezbedenja minimalnih uslova za rad nezavisnih organizacija potrošaca,

- nedostupnost pravdi i

- nemogucnost nezavisnog informisanja i edukacije, napominje predsednica od koje saznajemo i to da je Ministarstvo trgovine sa svojim sektorom za zaštitu potrošaca formiralo Savet kojim predsedava ministar trgovine, a ciji su clanovi predstavnici organizacija potrošaca, drugih ministarstava i profesori Univerziteta Srbije.

Asocijacija potrošaca Srbije ima svoje mesto u Savetu. Pokret potrošaca Požarevca je uz finansijsku pomoc Ministarstva trgovine i Ministarstva finansija zajedno sa Asocijacijom potrošaca Srbije podsetio gradane Požarevca da kao potrošaci imaju prava i da treba ih koriste.

- Ono na cemu mi u svakoj prilici insistiramo je da je samo informisan potrošac - zašticen potrošac i da je potrošac - investitor. Namera nam je da naše inicijative usmere pažnju svih nas na neeticku marketinšku praksu, na izloženost opasnim tehnologijama i proizvodnim procesima, na potrebu potrošacke regulative i njene primene, a sve to u cilju ostvarenja znacajne i neophodne koristi za potrošaca, rekla nam je na kraju razgovora Dragana Stojkovic.

S.E.

U CENTRU POŽAREVCA, 15. MARTA

SUSRET S POTROŠACIMA

Potrošac, kao i svaki drugi investotor ima pravo na važnu informaciju koja mu pomaže da dobro investira svoj novac. U nameri da doprinese što boljoj informisanosti gradana, potencijalnih potrošaca kako bi oni svoj novac investirali u pravu stvar, prošle subote, na Svetski dan zaštite potrošaca, Pokret potrošaca Požarevca i Asocijacija potrošaca Srbije organizovali su u centru grada “bliski susret” s gradanima. U neposrednom kontaktu, organizatori su potrošacima skrenuli pažnju na njihova osnovna potrošacka prava i na nacine kako ih ostvarivati. S tim u vezi deljeni su i prigodni leci i brošure.

PROLECNI RADOVI NA UREÐENJU GRADA POŽAREVCA

ASFALTIRANJA I DORAÐIVANJA

Sudeci po broju ulicnih radilišta i gradilišta, kopanjima i doradivanjima spoljašnjeg lica grada, prolece ce biti u znaku sredivanja ulica. Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije u Direkciji za izgradnju opštine Požarevac govori o nekima od radilišta.

- Prvo što je otpoceto su radovi na formiranju fizickog ostrva na raskrsnici Šumadijske i Dalmatinske ulice. Ova obaveza nam je ostala od prošle godine, po planu i programu iz 2007. Iz plana za 2008. godinu poceli smo sa pripremom sokaceta i ulice Vuka Karaxica za presvlacenje asfaltom. Takode su u toku radovi na saniranju i rekonstrukciji saobracajnica u krugu Bolnice, gde ce biti presvucen asfaltom prilazni put do glavnog ulaza, kao i saobracajnih površina u samom krugu i vršimo probijanje ulice pored novog porodilišta, kako bi pacijenti i službena vozila mogla da se krecu u jednom smeru. Uredicemo i jedno autobusko stajalište. U krugu Bolnice bice ureden i park, a saobracajne površine oplemenjene novom rasvetom. Sve instalacije i cevi bice postavljene u ovoj fazi, kako kasnije ne bi morao da se oštecuje asfalt. Zapoceta je i priprema za asfaltiranje sportskih terena u Mesnoj zajednici Zabela, kod škole, radi se o rukometnom, košarkaškom i odbojkaškom terenu. Što se tice Kosovske ulice, završen je jedan deo, ali je tu došlo do proširenja, odnosno kada se završe svi planirani radovi, uredice se i deo od spomenika srpskom vojniku do pocetka ulice Radomira Milenica Rusa.

L.L.

SASTANAK DIREKTORA OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA BRANICEVSKOG OKRUGA

NOVI NACELNIK ŠKOLSKE UPRAVE

Na sastanku direktora osnovnih i srednjih škola sa teritorije Branicevskog okruga, održanom prošlog cetvrtka u Osnovnoj školi “Dositej Obradovic” u Požarevcu razmatrana su pitanja koja se odnose na finansiranje obrazovnih ustanova, dacke ekskurzije i promene pravilnika, kao i druga tehnicka pitanja.

Novi nacelnik Školske uprave za Branicevski i Podunavski okrug, Nebojša Jovanovic preuzeo je dužnost od Siniše Ognjanovica koji je do sada obavljao ovu funkciju, a koji se kolegama zahvalio na dosadašnjoj uspešnoj saradnji i novom nacelniku poželeo mnogo uspeha u radu.

Ispred domacina, OŠ “Dositej Obradovic” obratio se direktor Branislav Stojanovic, uz želje za uspešan rad. Nebojša Jovanovic je profesor sociologije u Gimnaziji u Smederevu. U svom prvom obracanju kolegama, izmedu ostalog je rekao:

- Ovo imenovanje sam doživeo kao izazov. Sebe vidim kao živog nacelnika koji ne sedi u kancelariji i koji ce probleme pokušavati da reši na terenu. Ja cu se truditi da sa ovog mesta delujem tako da se to oseti pre svega u materijalnom položaju, jer je to nešto što najviše tišti prosvetne radnike i da je tu ponajmanje ucinjeno. Pred nama je veliki zadatak da mnoge stvari menjamo, da stimulišemo prosvetne radnike i pokušamo da prosveti vratimo ono mesto koje joj pripada.

L.L.

U ORGANIZACIJI CRVENOG KRSTA KUCEVA, OD POCETKA GODINE

REALIZOVANA DVA PROGRAMA

Tokom januara i februara ove godine, Crveni krst Kuceva u saradnji sa školama realizovao je program pod nazivom “Istraživanje medunarodnog humanitarnog prava” i projekat podrške romskim porodicama. Polaznici programa “Istraživanje medunarodnog humanitarnog prava” bile su dve grupe od po 20 ucenika Srednje škole u Kucevu i Osnovne škole “Ugrin Brankovic”. Program su realizovali profesori i nastavnici ovih škola koji su prošli edukaciju na seminaru održanom u Vrnjackoj Banji.

- Tokom trajanja ovog programa mladi su istraživali osnovna pravila i principe medunarodnog humanitarnog prava, odnosno prava koje ima za cilj da zaštiti žrtve oružanih sukoba i ogranici sredstva i nacine ratovanja. Uzgred, glavna karakteristika Medunarodnog humanitarnog prava je da se ono primenjuje iskljucivo u ratu. Poruka mladih koji su bili obuhvaceni ovim programom je da se sa osnovnim principima humanitarnog prava moraju upoznati i ostali gradani, odnosno oni koji predstavljaju potencijalne, neposredne ucesnike eventualnih ratova. U našoj zemlji program je akreditovalo Ministarstvo prosvete, a realizacija je poverena ograncima Crvenog krsta Srbije, obavestila nas je, ispred CK Kuceva, Grozdana Markovic.

Projekat “Podrška romskim porodicama sa predškolskom i školskom decom” sproveden je pocetkom drugog polugodišta ove školske godine. Suština je bila u podeli higijenskih paketa romskim porodicama koje imaju decu na redovnom školovanju ili zbrinutu u predškolskim ustanovama.

Kako saznajemo u Crvenom krstu Kuceva, prošlogodišnjom odlukom UO CK Srbije da se Kucevu dodeli 317.000 dinara za nabavku jednog putnickog vozila, stvoreni su uslovi da ova humanitarna organizacija lakše i brže obavlja svoje aktivnosti na celoj teritoriji opštine.

S.E.

PREMIJERA NUŠICEVE “KNJIGE DRUGE” U IZVOÐENJU POŽAREVACKOG POZORIŠTA “MILIVOJE ŽIVANOVIC”

POSLE 80 GODINA PONOVO NA SCENI

Pozorišni komad po drami Branislava Nušica “Knjiga druga” u izvodenju požarevackog amaterskog pozorišta “Milivoje Živanovic” premijerno ce biti izveden 20.marta na velikoj sceni Centra za kulturu. Radi se o dramskom tekstu, iako Nušica smatraju iskljucivo komediografom. Reditelj Spasoje Ž. Milovanovic o komadu i predstavi kaže:

- Iz nepoznatog razloga teatrolozi i pozorišni stvaraoci prenebregavaju Nušicev “sarajevski period” (1925 - 1928) tokom kojeg je postao upravnik Sarajevskog pozorišta, kada je nastala jedna od najslojevitijih Nušicevih drama “Knjiga druga”. Navika da se Nušic iskljucivo posmatra kroz najpoznatije komedije dovela je do toga da u pozorišnim glosarima gotovo da nema njegovih drama i tragedija. “Knjiga druga” igrana je pre 80 godina u Sarajevu u režiji Branislava Nušica i ovo je drugi put da se u svom izvornom žanrovskom obliku igra pred publikom. Namera je da se i na ovaj nacin najšira publika upozna sa ovom zaboravljenom dramom, kao i da se strucna javnost podseti na ovo Nušicevo delo.

L.L.

ZA BESPLATNE AKCIJE U BRANICEVSKOM OKRUGU

UPISALO SE 56 I PO HILJADA GRAÐANA

- NJih 40.500 nije imalo tekuce racune pa ih je otvorilo u pošti

Od 28. januara kada je otpocelo prijavljivanje pa do ovih dana, više od dva miliona gradana u Srbiji upisalo se za besplatne akcije velikih javnih preduzeca. Na šalterima 47 pošta u Branicevskom okrugu, zakljucno sa 17. martom ove godine, upisalo se 56.500 punoletnih osoba od kojih 40.500 nije imalo tekuce racune pa su ih otvorili u pošti. Samo u požarevackoj opštini za besplatne akcije prijavilo se 16.600 gradana. Da podsetimo, u skladu sa brojem biraca u Okrugu, ocekivanja su da ce besplatne akcije upisati oko 200 hiljada ljudi. Evidentiranje gradana na šalterima pošta se nastavlja sve do kraja jula kako je i predvideno Zakonom.

Da li i u kojoj meri trenutna politicka situacija može da utice na tok ove aktivnosti? Pretpostavke da ce aktuelna politicka dešavanja uticati na najavljene izmene Zakona koje bi trebalo da omoguce postojecim vlasnicima bezvrednih akcija da ih se odreknu i tako upišu ove besplatne, raspršila je prošlonedeljna izjava Mladana Dinkica, ministra ekonomije i regionalnog razvoja. On je najavio da ce pravo na besplatne akcije do kraja marta dobiti i gradani koji poseduju bezvredne akcije, kao i sva lica kojima je potreban staratelj, odnosno koja su poslovno nesposobna.

Inace, raspisani vanredni parlamentarni izbori po mišljenju dela javnosti, mogli bi da uspore proces privatizacije u velikim javnim preduzecima od cije se prodaje ocekuju besplatne akcije, pa ukoliko se to desi, moguce je da dode do odlaganja podele prvih besplatnih akcija gradanima.

S.E.

ROMSKI BAL

PESMA SE DO NEBA CULA

U petak je, u restoranu “Kum”, nadomak Požarevca, Udruženje Roma Branicevskog okruga organizovalo tradicionalni “Romski bal”. Dvadesetosmu godinu zaredom, ovo Udruženje okupi prijatelje i dobrocinitelje iz citavog Branicevskog kraja, ali i veoma dalekih delova sveta. Bili su tu predstavnici ambasada Gane Mamati Dijala, i zamenik ambasadora Japana Šimada Jeruniko, predstavnici brojnih domacih i medunarodnih romskih udruženja i asocijacija, Vladimir Ilic, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic, predstavnici lokalne samouprave, javnih i privatnih preduzeca... Udruženje Roma im je poveljama i zahvalnicama izrazilo svoje duboko pošto-vanje i zahvalnost.

Nakon romske himne “Ðelem, delem”, “Romski bal” je otvorio opunomoceni ambasador dobre volje Dragan Nikolic, a onda se do duboko u noc pevalo i igralo, sve u duhu stihova kojima svake godine pocinje ovo svetkovanje lepote, ne baš uvek jednostavnog života, slobode i ljubavi:

“Samo jednom covek živi, voli i mre, a godine brzo prolaze - menja se sve...”

Ono što je neprolazno, slavljeno je, po tradiciji, tacno u ponoc: izabrana je lepotica Bala. Titulu najlepše ponela je Nermina Duljaj, prve pratilje Enisa Duljaj a druge pratilje Sladana Cvejic.

D. M.

U PETAK, 21. MARTA U POŽAREVCU

KONCERT MIKIJA JEVREMOVICA

Jedan od najpoznatijih domacih interpretatora zabavne muzike Miki Jevremovic nastupice u petak, 21. marta u Velikoj sali Centra za kulturu u Požarevcu. Rec je o celovecernjem koncertu na kome ce Mikijevi obožavaoci i sugradani (podsecamo da je Jevremovic roden u Požarevcu) imati priliku da uživaju u brojnim hitovima koje je ostavio za sobom u dosadašnjoj prebogatoj karijeri. Koncert pocinje u 20 sati.

S.E.

PLESNI KLUB “BOLERO” POŽAREVAC

PLES ZA PETICU

Svecanim koncertom, prošlog petka je u velikoj sali Centra za kulturu u Požarevcu, Plesni klub “Bolero” obeležio 17 godina postojanja i više nego uspešnog rada. Osnovan sa ciljem širenja plesne kulture, kako mladih, tako i odraslih, u minulom periodu “Bolero” je hiljade i hiljade polaznika naucio osnovama vecine svetskih plesova - standardnih, latinoamerickih, modernih i nacionalnih. Veci broj mladih otišao je i dalje od toga: nastavili su usavršavanje, okušali se u sportskom plesu. Vrhunske rezultate poceli su da beleže vec 1997. godine, kada je “Bolero” postao punopravni clan tadašnjeg Jugoslovenskog Saveza sportskog plesa, sada Plesnog Saveza Srbije.

Medu brojnim priznanjima, posebno mesto zauzima Povelja sporta koju je “Bolero” dobio za doprinos razvoju sporta u Branicevskom okrugu. Takmicari ovog Plesnog kluba predstavljali su našu zemlju na Svetskom prvenstvu u latino-americkim plesovima u Rigi (Letonija) i Koblencu (Nemacka).

Danas, “Bolero” je clan i Plesne organizacije SAPO, gde je prva ekipa latino tima dva puta osvajala 1. mesto na Prvenstvu Jugoistocne Evrope, 2006 i 2007. godine, a u istom razdoblju i titulu državnih prvaka u kategoriji odraslih.

Punoletstvo kluba ce, porucuje Milorad Ilic, sportski direktor “Bolera”, biti prosla-vljeno sa još prestižnijim priznanjima i nagradama.

D. M.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 07.03.2008. godine do 14.03.2008 godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodeno je 19 beba - 7 decaka i 12 devojcica

Sinove su dobili:

Sanja i Aleksandar Tadic iz Drmna, Katarina Stanisavljevic i Aca Vasic iz Starog Kostolca, Danka i Danijel Bresler iz Boževca, Jelena Radojkovic i Dragan Matic iz Makca,Vesna i Darko Zaric iz Krepoljina,Selma Alijevic i Samir Morina iz Kostolca, Valentina Savic i Zoran Dinic iz Krupaje.

Kcerke su dobili:

Ivana Stojanovic i Dejan Milovanovic iz Živice, Biljana i Nenad Ninkovic iz Požarevca, Danijela i Dejan Veselinovic iz cirikovca, Danijela Jevtic i Dragan Rajkovic iz Požarevca, Marijana Miloševic i Mladen Trifunovic iz Požarevca, Silvana Haškaj i Ferdi Sacipi iz Kostolca, Monika Andelkovic i Elvis Ajvazi iz Kostolca, Gordana Stojanovic i Bojan Miloševic iz Recice, Rami Ganimate i Murina Remis iz Kostolca, Miljkovic Marija i Zoran iz Požarevca, Dragica Trifunovic i Denis Draga iz Aleksandrovca, Ivana Stojanovic i Dejan Milovanovic iz Živice.

HUMORESKA

LAZARI

Kad je knez Lazar iliti srpski car Lazare hodio ka Homolju, put ga je naneo pored reke Mlave i Velikog Sela. Tu je moja predak-baka (tad devojka) cuvala stoku (što ovce, što svinje i po neku kozu), pa kad je Lazar vide, side s konja i pope se na moju predak-baku (tada devojku).

E, pa, neka neko kaže da ja nemam duboke veze sa ovim cuvenim knezom-carem, koji je junacki dao život za nebesko carstvo, na ponos njegovih potomaka, koji su se svi zvali Lazar ili Laza.

Ipak, moje mišljenje je, a imam pravo na to kao njegov potomak, taj mec sa Turcima trebalo je da odigra sa mnogo više taktike. Jer, ako to izostane, nema ništa od pozitivnog rezultata.

Elem, o cemu se, zapravo, radilo? Pa, Turci su hteli da produ kroz našu zemlju i da odu da se obracunaju sa zapadnom Evropom. Lazar je trebalo da ih pusti da produ i sad ta ista Evropa ne bi maltretirala Srbiju.

Dobro, živ covek pogreši, šta cete, pogotovo u bitkama i ratovima. Trebalo je, umesto pogibije dva cara, da Srbi otvaraju restorane za brzu hranu, pa roštilj, cevapcici i ražnjici, jagnje na ražnju (umesto Srbe što su nabijali na kolac); pa bi tako Turci u Srbiji ostavili grdne pare i zlato, a još posle pobede nad zapadnom Evropom, u povratku, mnogi Srbin bi se obogatio preko noci.

A šta je bilo? Izginuše mnogi Srbi, oni živi potpadoše pod ropstvo; poginu i naš car Lazar i 500 godina nazadovanja.

Kasnije su se Srbima dešavali mnogi drugi ratovi; smanjivalo se stanovništvo, smanjivala se zemlja. Od nekad velike Srbije, ostace mala. Ode i Kosovo.

Ili ce biti ono: da se istorija ponavlja, pa ce od Srbije ostati beogradski pašaluk.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Zbogom Kosovo, odoh ja u Evropu!

- Hajde, cik, neka samo još neko pipne Kosovo!

- Ja sam napustio Kosovo još 1389.

- Hajde što gubim kosu, ali što izgubih Kosovo!

- Eh, da Srbija ima Buša!?

Miodrag Lazarevic

EUROBANK EFG

VELIKI PRIJATELJ MALOG BIZNISA

U organizaciji Regionalne privredne komore i Eurobank EFG Štedionice, u Požarevcu su prošlog utorka promovisane perspektive razvoja preduzetništva u Požarevcu i specijalna ponuda kredita ove banke namenjenih razvoju malog biznisa u Srbiji. Podsecajuci na cinjnicu da je sektor malog biznisa najdinamicniji segment srpske privrede i da razvoj i unapredenje preduzetništva ima veliki znacaj za razvoj kompletne ekonomije, Dejan Stankovic je napomenuo da su upravo to osnovni razlozi zbog kojih Eurobank EFG nastoji da postojecu ekspertizu regionalnog lidera u ovoj oblasti primeni i u Srbiji.

- Strateški cilj Eurobank EFG grupe je da zauzme poziciju banke prvog izbora za sve klijente u zemljama u kojima ova banka aktivno posluje i da pruži podršku zdravim preduzetnickim snagama i domacinstvima kako bi uzeli aktivnog ucešca u privrednom rastu, istakao je Stankovic koji je potom predstavio široku lepezu kreditne ponude. To su maksimalno dugi rokovi otplate kredita, izuzetno visoki iznosi kredita u odnosu na prihode, za kredite do 30.000 evra nisu potrebni žiranti ni hipoteka, u ponudi su i pravi hipotekarni krediti, u neophodnoj dokumenataciji koju prilaže zajmotražilac nema biznis planova...Banka nudi nenamenske poslovne kredite, revolving okvirne kredite, kredite za opremu i za poslovni prostor, u opticaju je i ponuda za “Bele kragne” namenjena lekarima, stomatolozima, veterinarima, racunovodstvenim agencijama...

Uz uveravanja da citava procedura oko odobravanja kredita malim preduzetnicima traje oko dve nedelje. Stankovic je napomenuo i to da svaka filijala ove banke u Srbiji pa i u Požarevcu ima savetnika za mali biznis kome se mogu obratiti svi zainteresovani.

Pored kreditiranja gradana koji u prvom redu pokrecu i razvijaju mali biznis, Eutrobank EFG rado investira i u takozvane projekte evropske vrednosti kao što su edukacija, ekologija i zdravstvo. Kada je ekologija u pitanju Eurobank EFG obezbedila je u oktobru prošle godine donaciju od 75.000 evra za obnovu parka u Požarevcu. Aktivnosti koje podrazumeva ova donacija su rekonstrukcija zelenih površina, orezivanje drveca, zamena starih klupa, ekoloških kanti i rasvete, obnavljanje platoa...

S.E.

SA REDOVNE KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO DSS POŽAREVAC

DSS I NS - FAKTOR STABILNOSTI

Raspisivanje vanrednih Republickih izbora, kao i predstojeci lokalni izbori bili su tema redovne konferencije za štampu OO DSS Požarevac na kojoj je govorio Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora ove stranke.

-Ocekuje nas složen i komplikovan politicki momenat, barem što se tice izborne tehnike, s jedne strane imacemo izbore za poslanike, a s druge strane za odbornike. U nekim opštinama Branicevskog okruga kao što je Malo Crnice imacemo izbore za savete mesnih zajednica tako da naše gradane ocekuje jedan vruc izborni dan koji nece biti u dva izborna kruga, vec samo u jednom pošto se po novom Zakonu o izborima predsednici opština biraju iz redova odbornika. Ono što mi ocekujemo, to je da ce naš izborni program koji sadrži u sebi put evropskih integracija s jedne strane, ali i celovitost naše zemlje zajedno sa Kosovom, dobiti potvrdu u birackom telu Srbije. Ko ce nam biti poslanicki kandidat, pitanje je na koje cemo za nekoliko dana dobiti odgovor iz naših opštinskih odbora sa podrucja Branicevskog okruga na kome cemo imati sedam ili osam poslanickih kandidata. Imacemo takode i koalicionog partnera, ne možemo u ovom trenutku da predvidimo ko ce biti poslanicki kandidat iz redova Nove Srbije sa našeg okruga. Zajedno cemo nastupati u izbornoj kampanji i pokušati da se nametnemo našim biracima. Ocekujemo da ce naš program i naši kandidati imati uspeha zato što mi nismo izneverili nade naših biraca nakon prošlih izbora. Mi smo obecali da cemo se zalagati za jedinstvenost Srbije, za ocuvanje Kosova i Metohije a znate da je to naše zalaganje na kraju i ucinilo da se ponovo postavlja to pitanje pred birace zato što su neki drugi promenili svoje izborne programe. Cvrsto smo obecali da cemo se boriti protiv korupcije i kriminala i mislim, da su naši sugradani najbolji svedoci da je ta borba zapoceta na jedan vrlo snažan nacin. Naravno da to još nije dovoljno i mi ocekujemo da ce se ta borba nastaviti, ali takode ocekujemo da ce i sudovi biti efikasni i da nece razvlaciti procese mesecima ili godinama. Kada se prica o postizbornim koalicijama, mi zasigurno idemo sa Novom Srbijom i nadam se, da ce tu pristupiti još neke manje politicke stranke koje ce podržati našu listu, kao i vanstranacki kandidati. Kada su u pitanju postizborne koalicije DSS ce svakako uci u koaliciju sa strankama koje su i za evropski put i za ocuvanje celovitosti naše zemlje, i to ce biti jedan od naših primarnih uslova. Mi nismo pregovarali ni sa Radikalnom strankom o postizbornoj koaliciji, niti sa Demokratskom strankom, o tome cemo pregovarati kada budemo videli na stolu izborne rezultate i kada budemo znali sa kim možemo pregovarati i koje su njihove programske tacke koje mogu da nas objedine. Ono što zasigurno necemo, a to je koalicija sa LDP jer ne želimo sa strankama koje priznaju separatizam na teritoriji Republike Srbije i od toga ne možemo da odustanemo ma koliko to bile proevropske stranke. To ce važiti i kada su u pitanju koalicije na lokalnom nivou, kategorican je Matic.

On je pozvao birace da glasaju za DSS i Novu Srbiju jer su, kako kaže, one faktor stabilnosti i bez njihove odluke teško da ce moci da se formira bilo kakva vlast u Srbiji.

-Mi svodimo pri kaju našu kandidacionu listu za lokalne izbore i svakako cemo uci u predizbornu koaliciju sa SPO, nadam se da ce nam prici i Nova Srbija. A kada su u pitanju postizborne koalicije, ja vas cvrsto uveravam, mi necemo ulaziti u koaliciju sa kompromitovanim ljudima, sa ljudima koji su kompromitovali ideju demokratije i parlamentarizma u opštini Požarevac, sa ljudima koji su dopustili bespravno gradenje grada pa napravili gomilu problema ljudima koji su investirali svoj novac, svoj život u novogradnju a ne mogu da uknjiže objekte. Takode necemo sa ljudima koji su rasprodali « Bambi» i raselili ga po Srbiji i Evropi ostavivši Požarevac bez 400 radnih mesta i bez sedišta firme koja je stvorena u Požarevcu. Mislim na neke pripadnike Demokratske stranke i mi cemo ocekivati da se sve stranke distanciraju od takvih ljudi kako bi uopšte stekli uslov da razgovaraju sa DSS oko narednih lokalnih koalicija, naglasio je Slavoljub Matic.

M. K.

ADVOKAT ZA VAS

POVREDA NACELA PRETPOSTAVKE NEVINOSTI

Pravnosnažnom Presudom Medunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu od 19.09.2006. godine utvrdeno je da ce pretpostavka nevinosti, po clanu 6. stav 2. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, biti povredena ako sudska odluka, ili cak, izjava zvanicnika koja se odnosi na lice koje je optuženo za krivicno delo, odražava mišljenje da je krivo, pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu.

Naime u toku postupka pred ovim sudom je utvrdeno da je Okružni sud u N. S. povredio odredbe Konvencije o pretpostavci nevinosti kada je svojom odlukom, u toku razmatranja osnova za odredivanje pritvora podnosioca predstavke 2. aprila 2004. istog proglasio krivim pre nego što je njegova krivica dokazana po zakonu i, dalje, da je 22. aprila 2004. Vrhovni sud Srbije propustio da ispravi ovu "grešku" u žalbenom postupku na rešenje o odredivanju pritvora po clanu 6. stav 2. da na osnovu važeceg nacela: "Svako ko je optužen za krivicno delo smatrace se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona."

Na osnovu napred navedenog, i sama cinjenica da je podnosilac predstavke na kraju proglašen krivim i osuden na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, ne može poništiti prvobitno pravo podnosioca predstavke na pretpostavku nevinosti dok se ne dokaže po zakonu da je kriv.

Na osnovu utvrdenog cinjenicnog stanja sud je smatrao da je utvrdivanje povrede predstavljao dovoljno pravicno zadovoljenje svake nematerijalne štete koju je podnosilac predstavke mogao pretrpeti;

Takode je tužena država Srbija obavezna da plati podnosiocu predstavke, u roku od tri meseca od datuma kada presuda postaje pravosnažna, u skladu sa clanom 44 2 Konvencije, 662 EUR-a na ime troškova, koji ce biti pretvoreni u nacionalnu valutu tužene države po kursu koji važi na dan isplate, plus porez ako se placa;

Da država po isteku gore navedena tri meseca do isplate isplati jednokratnu kamatu na gore navedene iznose po stopi koja je jednaka marginalnoj aktivnoj stopi Evropske centralne banke za vreme neizvršenja isplate plus tri procentualna poena.

A.Z.V.

ODRŽANA REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA PD "VUKAN"

HOMOLJSKA TRANSVERZALA - PRIORITET

Na redovnoj godišnjoj skupštini Planinarskog društva "Vukan" koja je održana prošle nedelje o radu izvršnog i nadzornog odbora, kao i o finansijskom izveštaju govorio je predsednik Društva Velibor Popo-vic. Tom prilikom on je naglasio da je u 2007. godini evidentirano 49 starih i 11 novih clanova i najavio da ce prema planu i programu u ovoj godini biti odradena 41 akcija.

Prošle godine izvedeno je 68 planinarskih akcija, od toga 39 u organizaciji PD "Vukan". Najmasovniji odziv planinara bio je u sledecim akcijama: Žica -Goc - Vrnjacka Banja (47 ucesnika), Prerasti Vratne - Rajac u kordinaciji sa PD "Medicinar" (41 ), osmomartovski susret planinara (40), docek Nove godine (37), Prerasti Vratne -Rajac (34) i Šomrda -Lepenski vir (27). Vrhove preko 2000 metara ispenjalo je 13 planinara, a te akcije održane su na planinama: Rila, Olimp, Šar planina, Komovi, Prokletije, Hajla, Maglic, Bioc, Vlasulja, Trzivka, Volujak, Rudinski Kom, Ahmica, Trnovacki Durmitor, Visitor, Rodopi, Stara planina i Vranica. Što se tice planina nižih od 2.000 metara osvojeni su vrhovi na Homoljskim planinama, Suvoj planini, Vršackim planinama, Severnom Kucaju, Vlaškoj planini, Ruju, Maliniku, Gocu, Rtnju, Kucajskim planinama, Fruškoj Gori, Juhoru i Jagodnji. U akcijama je ucestvovalo 150 planinara, a i ove godine najaktivniji clan bio je Dragan Katic koji je odradio 42 akcije za 57 dana prepešacivši ukupno 763 kilometara i ostvarivši visinsku razliku od 32.440 metara. Drugo i trece mesto zauzeli su Zoran Ðordevic i Bogica Stojanovic.

"Prema planu za ovu godinu težište akcija bice usmeren prema Homoljskoj transverzali koja ce biti kompletno izmarkirana i tehnicki obradena, a njena dužina je oko 160 kilometara. Deo akcija bice odraden u Domu planinara u Ždrelu zajedno sa izvidacima iz Petrovca, a na programu su i republicke akcije", istakao je Zoran Ðordevic, nacelnik Društva za akcije.

D.Dinic

KONFERENCIJA ZA MEDIJE G17 PLUS

SAMOIZOLACIJA ILI EVROPSKE INTEGRACIJE?

Na prošlonedeljnoj konferenciji za medije G17 plus Dragiša Todorovic, zamenik predsednika Opštinskog odbora i clan Opštinskog veca SO Žabari govorio je o politickoj situaciji u opštini Žabari. Inace, na teritoriji ove opštine živi 19.300 ljudi, od toga 13.700 je upisano u biracki spisak, a na proteklim lokalnim izborima stranka G17 plus je osvojila 12,7% odnosno 775 glasova.

"Ozbiljno se spremamo da osvojimo vlast u opštini Žabari na predstojecim izborima, jer sve do danas tu nije bilo drasticnih promena i SPS je uvek bila na vlasti. Iskreno se nadam da ce G17 plus formirati opštinsku vlast, što bi bilo dobro jer imamo najkvalitetniju listu i mlad, školovani kadar. U našim redovima su nekompromitovani ljudi koji imaju jasan plan, viziju i strategiju razvoja opštine. Naša stranka nije bila u poziciji da mnogo utice na rad opštine, a opštinski menaxer i clan Opštinskog veca koji su clanovi naše stranke su, koliko je u njihovoj moci, uticali da se ostvare pozitivni rezultati. Našim angažovanjem krajem 2007. godine zapoceti su zemljani radovi na 4 sportska terena i asfaltiranje u Vlaškom Dolu, Simicevu, Kocetinu i Polatni", istakao je Dragiša Todorovic.

Prema njegovim recima predstojeci izbori su referendumski i na republickom i na opštinskom nivou, jer ce se tada odluciti da li ce Srbija izabrati samoizolaciju ili perspektivni razvoj. Kristalno je jasno da su se DSS i NS opredelile za politiku izolacije. Na kraju Todorovic je pozvao gradane da 11.maja daju glas stranci G17 plus, jer se tako obezbeduje put u Evropu, integracije, reforme, a ne redovi za hleb, benzin i cigarete.

D.Dinic

HALO 92

UBISTVO U POKUŠAJU

U mestu Neresnica, opština Kucevo, juce oko 13.00 casova ispred prodavnice "Pirot" zbog nerašcicenih odnosa Paun P. (1942) iz Neresnice pucao je iz automatske puške u Radišu N. (1963) takode iz Neresnice. Povredeni je prevezen u požarevacku bolnicu gde su konstatovane teške telesne povrede u vidu dve prostrelne rane u predelu stomaka i grudnog koša sa povredama unutrašnjih organa. Radiša se nalazi na hirurškom odeljenju Požarevacke bolnice i trenutno je van životne opasnosti. Policija je Pauna lišila slobode i protiv njega podnece krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo u pokušaju i krivicno delo nedozvoljeno držanje oružja i municije.

KUPCI PITAJU - EPS ODGOVARA

- KO ODLUCUJE O CENI ELEKTRICNE ENERGIJE ?

Cene elektricne energije predlaže Elektroprivreda Srbije. Agencija za energetiku Republike Srbije daje mišljenje o predloženim cenama, a konacno ih odobrava Vlada Republike Srbije.

Elektroprivreda Srbije pravi predlog cenovnika na osnovu odgovarajucih metodologija, koje utvrduje Agencija za energetiku, i tarifnih sistema, koje donosi Agencija, uz saglasnost Vlade. Agencija za energetiku proverava da li su ispravno primenjene metolodogije i tarifni sistemi, ocenjuje opravdanost troškova i daje mišljenje na predložene cene. Potom Upravni odbor Elektroprivrede Srbije usvaja cenovnik za prodaju elektricne energije, koji, zajedno sa mišljenjem Agencije, upucuje na saglasnost Vladi Srbije. Posle dobijanja saglasnosti, EPS primenjuje cenovnik.

- ŠTA JE KUPAC DO SADA IMAO NA RACUNU, A ŠTA CE IMATI NA NOVIM RACUNIMA?

Kao i do sada, u ceni elektricne energije iskazani su troškovi koji nastaju u procesu proizvodnje, prenosa, distribucije i trgovine elektricnom energijom. Primenom novih zakonskih i drugih propisa koji regulišu elektroenergetsku delatnost, u racunima za utrošenu elektricnu energiju za kupce iz kategorije „domacinstva", sada ce biti novih stavki.

Te nove stavke u racunu nisu novi izdaci za kupce. To su samo posebnim stavkama prikazani troškovi EPS-a, koje je Agencija odobrila.

Stavke su:

1. UTROŠENA ELEKTRICNA ENERGIJA - u racunu se pojavljuje kao „aktivna energija" i izražava u kilovat-satima (kNJh). Placa se broj utrošenih kilovat-sati tokom obracunskog perioda.

Ukoliko kupac ima dvotarifno brojilo, elektricna energija se obracunava po višoj i nižoj tarifi. Ukoliko ima jednotarifno brojilo, elektricnu energiju uvek kupuje po jednoj tarifi. Ukupan broj utrošenih kilovat-sati, bez obzira na to da li kupac ima jednotarifno ili dvotarifno brojilo, rasporeden je po zonama (zelena - do 350 kNJh, plava - od 351 do 1.600 kNJh i crvena od 1.601 kNJh...).

2. OBRACUNSKA SNAGA - izražava se u kilovatima. Cena jednog kilovata obracunske snage je 23,750 dinara. Naknada za snagu placa se svakog meseca. To je snaga koju je kupac tražio, odnosno ugovorio, a elektrodistribucija odobrila kao najvecu jednovremenu snagu ukljucenih uredaja u stanu/kuci. Ona je odredena i osiguracima u domacinstvu. Elektrodistribucija tu snagu stavlja kupcu na raspolaganje kad god je to njemu potrebno.

Kupac može od distribucije da zahteva da mu se smanji obracunska snaga, da potom plati troškove ugradnje i trošak nabavke osiguraca koji mu obezbeduju samo tu ugovorenu snagu. Ukoliko kupac želi vecu snagu od one koja mu se obracunava, može da podnese zahtev (jednom godišnje) posle cega ce distribucija proveriti da li ima tehnickih mogucnosti za povecanje snage.

Najnovijom izmenom Tarifnog sistema za prodaju elektricne energije svim kupcima sa trofaznim prikljuckom, cija je odobrena snaga izmedu 11,04 i 17,25 kilovata, a koji mesecno troše do 350 kilovat-sati, obracunska snaga ce do 31. decembra 2009. godine biti 6,9 kilovata (to odgovara automatskim osiguracima od 10 ampera) i za nju ce placati 163,87 dinara. U slucaju da troše više od 350 kilovat-sati mesecno, obracunska snaga ce biti 11,04 kilovata (to odgovara automatskim osiguracima od 16 ampera) i za nju ce placati 262,20 dinara. Na taj nacin se obracunska snaga uskladuje sa potrošnjom. U prelaznom periodu, do 31. decembra 2009. godine, ovi kupci ce moci da podnesu zahtev za ugradnju automatskih osiguraca koji odgovaraju snazi koja im je potrebna. Ukoliko ne podnesu zahtev, po isteku prelaznog perioda obracunska snaga ce biti jednaka trenutno odobrenoj snazi.

Onima koji imaju monofazni prikljucak obracunska snaga ce, bez obzira na potrošnju, biti 5,75 kilovata i za nju ce placati 136,56 dinara.

Svi kupci sa trofaznim prikljuckom koji imaju elektroenergetsku saglasnost na snagu manju od 11,04 kilovata ili više od 17,25 kilovata, kao i kupci sa monofaznim prikljuckom kojima je odoborena snaga iznad 5,75 kilovata, placaju obracunsku snagu u skladu s tim saglasnostima.

3. NAKNADA ZA MERNO MESTO - placa se u istom iznosu svakog meseca (88,62 dinara) za svako merno mesto, odnosno brojilo. Od tih sredstava ce trgovac na malo, zasad je to elektrodistribucija, finansirati troškove koji nastaju u poslovanju s kupcima. Rec je o troškovima koji nastaju u poslovima zakljucivanja ugovora, izrade obracuna, štampanja i slanja racuna... Placa se i u mesecima kada nema potrošnje.

- DA LI JE KUPAC OŠTECEN AKO JE PERIOD OCITAVANJA DUŽI OD 30 DANA?

Ukoliko je izmedu dva ocitavanja prošlo više od 30 dana, kupac nece biti oštecen.

Broj kilovat-sati u odredenoj zoni (na primer, zelenoj 350 kilovat-sati) deli se sa standardnim brojem dana u mesecu - 30, pa se broj dnevnih „zelenih" kilovat-sati množi sa brojem dana izmedu dva ocitavanja u tom obracunskom periodu (na primer 36). Tako se kod tog kupca granica „zelene zone" pomerila sa 350 na 420 kilovat-sati. Ako je period ocitavanja bio 24 dana, granica za „zelenu zonu" je 280 kilovat-sati. Isti princip pomeranja granica zona potrošnje važi i kod „plave" i „crvene" zone.

- KO JE ODREDIO VISINU NAKNADE ZA MERNO MESTO I GDE IDU TE PARE?

Naknada za merno mesto je element Tarifnog sistema, tako da je i tu naknadu, kao i sve ostale cene, odredio EPS na osnovu Tarifnog sistema i odgovarajuce metodologije, na šta je Agencija dala mišljenje, a Vlada Republike Srbije saglasnost. Ova naknada placa se u istom iznosu svakog meseca (88,62 dinara) za svako merno mesto, odnosno brojilo. Od tih sredstava ce trgovac, zasad je to elektrodistribucija, finansirati troškove koji nastaju u poslovanju s kupcima. Rec je o troškovima koji nastaju u poslovima zakljucivanja ugovora (s drugim trgovcima i s kupcima), izrade obracuna, štampanja i slanja racuna... Zbog toga, naknada za merno mesto placa se i u mesecima kada nema potrošnje.