Header

SPORTSKA OPREMA DAROVANA OŠ “DUDE JOVIC” U ŽABARIMA

BOLJI REZULTATI U NOVOJ OPREMI

U okviru akcije “Sport za sve” prošlog cetvrtka Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa lokalnom samoupravom darovalo je sportsku opremu Osnovnoj školi “Dude Jovic” u Žabarima. Inace, ova škola broji 675 ucenika i ima svoja podrucna odeljenja u Porodinu, Simicevu, Brzohodu, Sibnici, Kocetinu, Ceterežu i Viteževu.

Prilikom predaje poklona Stevica Spajic, direktor Kancelarije za ravnomerni regionalni razvoj je istakao da je ova akcija samo jedna u nizu i da se u naredna dva meseca ocekuje nova tranša sportske opreme koja ce biti podeljena svim školama na teritoriji Branicevskog okruga. “U narednom periodu od Ministarstva omladine i sporta nas ocekuje izgradnja malih sportskih terena, pošto smo locirali da je glavni problem svih osnovnih škola u Okrugu nedostatak fiskulturnih sala. Zidane ili balon sale za obavljanje nastave fizickog va-spitanja najpre ce dobiti centralne škole, a namera Ministarstva jeste da se ulaže u školski i amaterski sport”, istakao je Spajic.

Dragiša Todorovic, zamenik predsednika OO G17 plus i clan Opštinskog veca SO Žabari naglasio je da ova akcija ima za cilj da osnovcima obezbedi bolje uslove za odvijanje nastave fizickog vaspitanja, jer kroz sport deca se okrecu zdravom životu.

U ovoj akciji ucestvovali su i Boban Miloševic, predsednik OO G17 plus Žabari i Saša Obradovic, opštinski menadžer, a u ime ucenika i nastavnika škole u Žabarima na poklonu se zahvalio direktor Slavoljub Miloradovic.

D.Dinic

SPORTSKA OPREMA NA POKLON

U želji da i selo dobije solidne uslove za odvijanje nastave fizickog faspitanja i zdravog odrastanja dece,Ministarstvo omladine i sporta u akciji sa lokalnom samoupravom uprilicilo je predaju sportske opreme i rekvizita ucenicima Osnovne škole ,,Branko Radicevic’’ u Dobri kod Golupca.

-Ministartvo omladine i sporta vodi akciju u citavoj Srbiji sa ciljem da vrati decu sportu i doprinese razvoju njihovog sportskog duha i života. Ovoj školi smo doneli na poklon sportske rekvizite koji ne predstavljaju neku veliku vrednost ali su znacajni jer time želimo da pokažemo da o ovoj deci ima ko da brine,pored njihovih roditelja i profesora,kaže direktor regionalne kancelarije Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja,Stevica Spajic.

LJ.Nastasijevic

RECIKLAŽNI CENTAR POŽAREVAC

POCELA AKCIJA SAKUPLJANJA PAPIRA

Rasporedivanjem specijalnih kutija po ustanovama i preduzecima, Reciklažni centar u Požarevcu zapoceo je akciju sakupljanja belog kancelarijskog papira. U akciji koju je pokrenula Vlada Republike Srbije zajedno sa fabrikom papira « Umka», ucestvuju SO Požarevac, Okružni i Trgovinski sud, Zdravstveni centar, Parking servis, Istorijski arhiv i nekoliko osnovnih škola. Ovom akcijom stari papir cija se otkupna cena krece od 3, 5 do 7 dinara po kilogramu, zavisno od kvaliteta, nece se više bacati vec ce biti recikliran, a sredstva prikupljena od prodaje fabrici kartona « Umka» namenjena su aktivnostima na primeni Strategije održivog razvoja i iskljucivo u svrhu zaštite životne sredine.

M. K.

U POŽAREVACKOJ MUZICKOJ ŠKOLI “STEVAN MOKRANJAC”

KONCERTI CETVRTKOM

Povodom zapo-cinjanja tromesecne koncertne sezone, pretposlednje februarske veceri održana je konferencija za novinare u požrevackoj Muzickoj školi “Stevan Mokra-njac”. Ovim Požarevac staje uz 16 srpskih gradova, u kojima su koncerti klasicne muzike vec startovali. Za sve poštovaoce i ljubitelje dobre muzike “praznici lepih nota” održavace ce se u sali Muzicke škole jednom nedeljno, cetvrtkom u 20 sati. Uz to, koncerti ce jednom mesecno biti posveceni mladim umetnicima za koje je rezervisan poslednji cetvrtak u mesecu. Inace ceo projekat se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, i uz pocasno pokroviteljstvo Borisa Tadica, predsednika Republike Srbije.

Govoreci o Muzickoj školi, kao domacinu, Zoran Maric, direktor ove ustanove je istakao da bez obzira na odredene troškove, koji neminovno prate budžet svakog dobrog domacina, škola “Stevan Mokranjac” organizaciju koncerata vidi kao svojevsrno priznanje njenom dosadašnjem radu. Iako je vecina najavljenih umetnika vec gostovala u Požarevcu, desetak stalnih nastavnika i oko 700 ucenika Muzicke škole ce se potruditi da ih još bolje doceka i da iz požarevacke sredine odu sa lepim utiscima.

Profesor Aleksandar Serdar, direktor pomenutog projekta, je pored ostalog rekao i da ce se u naredna tri meseca održati oko 220 koncerata širom Srbije. Takode, posle letnje pauze, nova sezona bi zapocela sredinom septembra i trajala bi do maja naredne godine. Za ovogodišnju prolecnu sezonu ulaznice se nece naplacivati, ali bi ubuduce, na preporuku resornog Ministarsva, organizatori i domacini koncerata trebalo da iznadu mogucnost da karte budu finansijski dostupne i posetiocima “plicih džepova”.

Organizatori konferencije Spomenka Milosavljevic, pedagog i profesor Periša Stanojevic su se potrudili da novinari dobiju i komletan tromesecni program. Tako, vec 6. marta nastupaju violonceliskinja Sandra Belic i pijanista Vladimir Gligoric.

R.R.D.

NENAD SIMIC, DIREKTOR JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

GRAÐEVINSKA MAFIJA- OBICNA GLUPOST!

U kuloarima pojedinih politickih stranaka, a i u javnosti sve više se prica i nagada o postojanju takozvane, “graÐevinske mafije” u Požarevcu.

- To su obicne gluposti. Gradevinska mafija u Požarevcu ne postoji, postoje ljudi koji se bave gradevinarstvom, koji rade, koji imaju svoja sredstva. I to je jedini ukras koji je zadnjih pet godina vidljiv u Požarevcu. Nikle su nove zgrade, ljudi su se uselili u nove stanove koje kupuju jer od svojih firmi više ih ne dobijaju. Znaci, ako zidam svojim parama i prodajem stanove, ja sam gradevinski mafijaš. Postoje ljudi kojima takve price i izmišljotine idu na ruku, izjavio je tim povodom Nenad Simic, direktor JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac.

M. K.

NARKOMANIJA

POŽAREVAC IDELNA META ZA DILERE

Suocen sa problemom velikog broja narkomana, Požarevac kao centar Branicevskog okruga predstavlja idealnu metu za dilere i trgovinu drogom. Prema navodima Aleksandra Matica, portparola Zdravstvenog Centra Požarevac ova ustanova je proteklih godina sprovela više akcija sa ciljem da se skrene pažnja na problem narkomanije, ali da je potrebno ukljuciti sve institucije, od lokalne samouprave, zdravstva do verskih organizacija u kontinuirano promovisanje zdravog nacina života i skretanje pažnje na posledice uzimanja droge. Jedna od takvih akcija ovih dana sprovodi se u osnovnim i srednjim školama gde bivši zavisnici u direktnoj komunikaciji sa ucenicima prenose licna iskustva.

M. K.

AMATERSKE GLUMACKE SVECANOSTI “MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR”

POŽAREVAC - DVA FESTIVALA U POCAST BARDA

Svecanim proglašenjem pobednika Festivala, u Požarevcu su u nedelju završene cetrnaeste amaterske glumacke svecanosti “Milivojev štap i šešir”. Za glumca svecanosti, po odluci strucnog žirija proglašena je Nina Jošovic, glumica Dramskog studija Doma omladine Kragujevac, koja je u predstavi “Ranjeni orao” cuvene srpske spisateljice Mir Jam igrala ulogu upravo autorke ovog romana.

Na svecanom otvaranju govorio je upravnik Centra za kulturu Požarevac, Dragi Ivic koji je, izmedu ostalog rekao da Požarevac može da bude ponosan kao jedini grad u svetu koji ima dva festivala u slavu jednog glumca, kao i da posle cetiri godine postojanja ove svecanosti imaju svoje zasluženo mesto. Od ove godine festival je na budžetu, a u organizacionom smislu primenjen isti model kao u organizaciji “Milivojevih dana”, na cijem su repertoaru predstave profesionalnih pozorišta Srbije.

Prve festivalske veceri odigrana je predstava Pozorišta “Milivoje Živanovic”, “Jeste li mi rod...” u režiji Vesne Stankovic. Kao i svake godine do sada dodeljene su dve nagrade, nagrada za slikovitu kreaciju uloge i monografija “Milena Pavlovic Barili” pripala je glumcu Raši Gvozdicu za ulogu seljaka, a Milivojev štap sa znamenjem za glumca veceri dodeljen je Dragiši Živadinovicu za ulogu Bukvana Surugdžica.

U utorak 26.februara na scenu su stupili clanovi Dramskog studija Doma omladine Kragujevac sa predstavom “Ranjeni orao” Mir Jam u režiji Slavice Uroševic. Za ulogu Gojka Marica u ovoj predstavi monografiju je dobio Dušan Isailovic, a repliku Milivojevog štapa Nina Jošovic u ulozi Mir Jam. Naredne festivalske veceri Leskovacki kulturni centar odigrao je “Zlu ženu” Jovana Sterije Popovica u režiji Darka Zloporubovica. Za ulogu sluge Stevana nagradu za slikovutu glumacku kreaciju dobio je Nemanja Stankovic, a Milivojev štap otišao je u ruke Jovane Ilic koja tumaci Sultanu. Amatersko pozorište “Medac” iz Zrenjanina odigralo je komad “Odelo ne cini coveka” Marka Kamoletija u režiji Zoltan Baraciuša; monografiju za glumacku kreaciju dobio je Zoltan Koša, za ulogu Spartaka, Milivojev štap otišao je u ruke Karolja Izelea koji je igrao Žaklin. U petak 29.februara Gradsko amaersko pozorište “Abraševic” iz Valjeva predstavilo se Nušicevom “Gospodom ministarkom” u adaptaciji i režiji Miroslava Trifunovica, a nagradeni su: Branko Antonic za ulogu gospodina Ninkovica koji je kreirao originalnu ulogu i Vestan Katic Milic, koja je ponela Milivojev štap, kao glumica veceri. Nišlije, clanovi Studentskog kulturnog centra predstavili su se naredne veceri predstavom Ivana M. Lalica “U plamenu strasti” u režiji Biljane Radenkovic, a te veceri monografija je dodeljena Nikoli Jovanovicu za ulogu Rokija, dok je Milivojevim štapom nagradena Ana Sakovic za ulogu Jelene.

Festival srpskih amaterskih pozorišta u Požarevcu zatvorila je predstava “Kamen za pod glavu” Dramskog studija iz Boževca, koja je pobedila na prvim susretima amaterskih pozorišta Branicevskog okruga. Ova predstava nije bila u takmicarskoj konkurenciji.

Strucnim žirijem predsedavao je poznati srpski glumac Pavle Mincic, koji je svake veceri, tokom proglašenja dobitnika nagrada animirao publiku duhovitim komentarima, anegdotama i opaskama. NJemu je upravnik Centra za kulturu Požarevac urucio specijalnu nagradu i poklon, monografiju “Milena Pavlovic Barili”, a u obrazloženju se kaže: Nagrada se dodeljuje za slikovito predstavljanje odluka žirija na cetvrtim amaterskim glumackim svecanostima “Milivojev štap i šešir”i susretima varoških pozorišta, u cast i slavu glumackog poziva Centar za kulturu Požarevac urucuje ovu monografiju maestru Pavlu Mincicu.

Urucujuci pobednici festivala, Nini Jošovic Milivojev šešir, cime je ona kompletila nagradu, pridružujuci štapu šešir i potvrdivši da je sveukupni pobednik, Pavle Minicic je u obrazloženju rekao:

-Mislim da šešir dolazi na pravu glavu, možda joj je malo veliki, kao što je veliki i cika Milivoje. Devojka je bila u predstavi i narator i glumac, povezivala je ono što se dešava u publici i na sceni, a to je, kao glumacki zadatak jako teško. U tom smislu je ono iskocila ispred svih, a što je najvažnije u ovoj predstavi radi se o modernom pristupu pozorištu.

Kao što su famfarama najavaljivane dodele nagrada, tako se na samom kraju svecanosti, u cast publike još jednom oglasio ovaj zvuk, kako rece upravnik Centra za kulturu Požarevac, Dragi Ivic, jer bez publike ne bi bilo ni festivala. Pre proglašenja svecanosti zatvorenima on je publiku pozvao da za manje od mesec dana pogleda predstave na “velikim” Glumackim svecanostima “Milivoje Živanovic” na kojima se takmice profesionalna srpska pozorišta.

L.L.

NAJBOLJA GLUMICA FESTIVALA

Nina Jošovic, dobitnica Milivojevog štapa i šešira za 2008. godina ima 17 godina, a vec desetak se bavi glumom.

-Ova nagrada mi mnogo znaci, jer je potvrda za sav trud. Ona motiviše da budem još bolja i da narednu ulogu uradim još bolje. Samo spremanje ove uloge bilo je interesantno i izazovno, a pomogla mi je mnogo Slavica Uroševic koja je režirala predstavu, kaže Nina.

Kako rece mlada glumica, namera joj je da konkuriše na Fakultetu dramskih umetnosti.

Znamenje koje se dodeljuje glumcu veceri, uz repliku Milivojevog štapa je trajni pisani dokument na kome stoji: “U slavu i cast glumackog poziva, radi trajnog secanja na velikana glumišta...dodeljuje se najuspešnijem glumcu veceri na Amaterskim glumackim svecanostima “Milivojev štap i šešir”, jer je to svojom glumom zaslužio.

ODRŽAN PRVI SABOR POLJOPRIVREDNIH REKORDERA

PRICA O MLAVSKIM REKORDERIMA

- Sabor otvorio Radovan Davidov, predsednik Agrarnog fonda opštine Petrovac - Razvojna šansa opštine je u poljoprivredi i turizmu, rekao Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac

U Skupštini opštine Petrovac prošle srede je održan Prvi sabor poljoprivrednih rekordera opštine Petrovac u 2007. godini. Sabor je održan u organizaciji Opštinskog Agrarnog fonda koji je najboljim poljoprivrednim proizvodacima, u desetak oblasti proizvodnje, dodelio novcane nagrade i priznanja a zatim je održano strucno predavanje iz poljoprivrede na kome su govorili eminentni strucnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Galenike Fitofarmacije.

Proglašenju najboljih poljoprivrednika prisustvovali su Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, profesori Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna Caslav Lacnjevac prodekan, Zoran Rajic i Sreten Jelic, direktor Zavoda za poljoprivredu „Stig” iz Požarevca Jovan Grozdic, predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic, predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik Miletic Mihajlovic, Aca Gera Životic, zamenik predsednika Skupštine opštine i Dragoljub Milosavljevic, sekretar Skupštine opštine. Tu su bili i direktori zemljoradnickih zadruga sa podrucja opštine Petrovac, predstavnici raznih udruženja poljoprivrednika , predstavnici Veterinarske stanice i drugi gosti.

Podsticaj rekorderima

Sabor je otvorio Radovan Davidov, predsednik Agrarnog fonda i tom prilikom govorio je o znacaju poljoprivrede za opštinu Petrovac, posebno naglasivši: „ Cilj našeg okupljanja je da istaknemo deo naših rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji, da naši proizvodaci, posebno naši rekorderi shvate da nisu zapostavljeni, da ih nismo zaboravili, da ih podsticemo na još bolje rezultate u onim granama proizvodnje kojima se oni bave. Želimo da afirmišemo poljoprivrednu proizvodnju na našem podrucju kao jednu od najznacajnijih grana privrede, da podsticemo registraciju poljoprivrednih gazdinstava, da podsticemo poljoprivredna udruženja i zadrugarstvo, da uvodimo evropske vrednosti u poljoprivredi i posebno da odamo priznanje mladim poljoprivrednim strucnjacima za rad na terenu medu proizvodacima”.

U ime opštine Petrovac skup je pozdravio Radiša Dragojevic, predsednik opštine recima: „ Opština Petrovac u narednom periodu svoju šansu razvoja vidi upravo u poljoprivredi i u turizmu. Odredene korake na tom planu i preduzima. Svakako da u ovo vreme tranzicije i kada naših desetak hiljada ljudi na radu u inostranstvu, takode ima poteškoca, moramo da se okrenemo poljoprivredi u kojoj opština ima i te kako dobre razvojne šanse koje se baziraju na našem geografskom položaju i cinjenici da su 33 naselja seoska, po povoljnoj klimi i zemljištu koje je pogodno za sve vidove proizvodnje i svakako na onome što je vaš rad, primena agrotehnike i stalna edukacija. Cestitam vam na uspesima sa željom da rezultati budu još bolji, da ostvarite nove rekorde koji ce predstavljati vas, ali i nas u opštini na brojnim sajmovima u zemlji i u inostranstvu”.

Pozdravljajuci Sabora Milan Prostran, sekretar u Privrednoj komori Srbije istakao je : „ Vaš najveci doprinos u poljoprivrednoj proizvodnji su rezulati koje ste postigli u jednoj atipicnoj, klimatski teškoj godini. Privredna komora nije Vlada, ali mi imamo dobru saradnju sa ministarstvom poljoprivrede. Probacemo da interese svih vas utkamo u Strategiju razvoja poljoprivre do 2016. Ja moram da vam kažem da nismo zadovoljni ostvarenom proizvodnjom jer smo u prethodnih sedam godina imali samo dve godine sa pozitivnom stopom rasta. Ipak smo obezbedivali dovoljno hrane za prehranu stanovništva ali i za izvoz, a poljoprivreda ce i ubuduce biti okosnica izvoza Srbije”.

Najbolji medu najboljima

Ispred Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna sa kojim opština Petrovac ima plodnu saradnju jer je ova visokoobrazovna ustanova uradila Strategiju razvoja poljoprivrede u opštini Petrovac, Sabor je pozdravio prodekan, prof. dr Caslav Lacnjevac.

Zatim se pristupilo proglašenju najboljih proizvodaca i podeli novcanih nagrada i diploma, a pojedini sponzori su obezbedili i nagrade u vidu semenske robe i zaštitnih sredstava. Tako je za najboljeg proizvodaca u oblasti proizvodnje vina proglašen Milan Miloševic iz Lopušnika, u proizvodnji rakije to je Radovance Aleksic iz Rašanca, u proizvodnji šampinjona priznanje je pripalo Marijani Vuckovic iz Oreškovice, vodeci pcelar je Dragan Ðordevic iz Kamenova, Jugoslav Ðurdevic je najbolji proizvodac suncokreta, a titula povrtara godine otišla je u ruke Gorana Životica iz Velikog Popovca. Za proizvodnju brojlera titula je pripala Radiši Stevicu iz Velikog Popovca, a za konzumna jaja titula je pripala Siniši Vujcicu iz Oreškovice. Najbolje rezulate u tovu junadi ima Saša Životic iz Vošanovca, a u proizvodnji svinjskog mesa Dejan Gvozdic iz Krvija. Trifunu Trujicu iz Ranovca pripalo je priznanje za uzgoj ovaca a Ivici Obradovicu iz Orljeva za proizvodnju mleka. Titula za najboljeg ratara u proizvodnji kukuruza i pšenice pripala je Slavku Paunovicu iz Rašanca.

Posebno priznanje Fond je dodelio i mladom poljoprivrednom strucnjaku za rad na terenu i ove godine to je Nela Butic iz zadruge „Ranovcanka” iz Ranovca.

U ime nagradenih poljoprivrednika zahvalio se Radovance Aleksic iz Rašanca: „Mi smo zahvalni Agrarnom fondu koji prati sve ovo što mi radimo i daje nam podsticaj da i u ovoj godini budemo još bolji i još više proizvodimo a to ce malo zavisiti i od politike a i od vremenskih prilika”.

D. Ilic

DESET GODINA RADA POŽAREVACKOG JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZECA

POSLOVANJE-NIKAD BOLJE

Oko 280 zaposlenih u požarevackom Javnom komunalnom preduzecu “Komunalne službe”, uz dobro formiran tim menadžmenta, protekle godine ostvario je izuzetne poslovne rezultate od pocetka samostalnog rada kao samostalnog Preduzeca - nikad bolje”, rekao nam je vec na pocetku razgovora Saša Valjarevic, direktor požarevackih “komunalaca”.

- Svi mi možemo da govorimo o uspešnom poslovanju, ali tek brojke iz Završnog racuna, koji je 27. februara usvajio naš Upravni odbor, su pravi pokazatelj uspešnosti.

Za deset godina poslovanja, 2007. nam je najbolja godina, gledano iz svih aspekata, pogotovo što je završena sa milion i trista hiljada dinara dobiti.

U prve dve godine mog rukovodenja Preduzecam dosta smo se oslanjali na sredstva iz fondova lokalne zajednice. Za to vreme stvorili smo uslove da smanjimo troškove poslovanja, a znatna sredstva i sami zaradimo, tako da smo u prošloj godini najveci deo investicionih ulaganja obavili upravo od sopstvenog novca. Za realizaciju prošlogodišnjeg programa, od doniranja nam je pristiglo oko 3 miliona, dok smo mi uložili preko 10 miliona dinara- rekao nam je Saša Valjarevic.

“Komunalne službe” startovale od nule

Pri podeli JKP-a na “VIK” i “Komunalne službe” tadašnje opštinsko rukovodstvo je smatralo da je “VIK” važniji u odnosu “Komunalne službe” kojima je u to vreme najvažniji posao bio iznošenje smeca. Takav odnos odrazio se i pri podeli osnovnih sredstava, pa su “Komunalci” startovali bezmalo od nule.

-Ako se vratimo na pocetak i 1998. godinu, kada je došlo do restruktuiranja, u tadašnjoj podeli JKP “Komunalne službe” bile su u drugom planu u odnosu na “VIK”, kome su pripala novija osnovna sredstva. Medutim, mi smo godinama unazad polako kupovali novu opremu i osnovna sredstva, a 2005. kada sam ja došao na mesto direktora, uz pomoc lokalne samouprave, nastavio sam intenzivnije ovaj posao. Da smo ostali na ondašnjem nivou, ili da smo sporije kretali u investicije, teško da bismo danas uspevali da odgovorimo sve zahtevnijim poslovima koje savremen nacin urbanog života od nas traži. Investiralo se u sve segmente rada, a posebno u Službu javne higijene, ciji je rad i najdirektnije povezan sa gradanima, pa je samim tim i najvidljiviji. Naši zaposleni su opremljeni svom mogucom HTZ opremom, jer oni rade najteži i najprljaviji posao u gradu, a uz to im je i sve širi delokrug rada. Na primer, pre tri godine imali smo oko 15 hiljada korisnika, a sada preko 19 hiljada. Da oni ne rade dobro, uzalud bismo ojacavali inkasantsku službu koja obilazi teren u dve smene, jer bi gradani izražavli svoje nezadovoljstvo neplacanjem racuna. Sa naplativošcu usluga od oko 52% mi smo u prošloj godini procenat naplate podigli iznad 90%, a ujedno smo omogucili grupi mladih ljudi, pa makar bili angažovani preko Omladinske zadruge, da zarade ponešto i za sebe. Svesni smo velike nezaposlenosti, posebno medu mladima, pa se sa svoje strane trudimo da zaposlimo što više njih. Za protekle tri godine primljeno ih je oko 50 i to uglavnom za rad na terenu odakle povlacimo starije i zdravstveno ugroženije radnike. Otvaranjem novih poslova, kakav je na primer reciklažni centar, održavanje zelenih površina, prihvatilište za pse i macke, buduca vešernica i slicno, premeštamo pomenute radnike na lakša radna mesta, cime ne povecavamo armiju nezaposlenih. Naprotiv. Do kraja godine planiramo i prijem još cetrdesetak ljudi razlicite strucnosti i stepena obrazovanja- istakao je Valjarevic, i naglasio da im je od velike pomoci odluka Službe zapošljavanja kojom se finasiraju primanja pripravnika-volontera.

Povuceni su dobri poslovni potezi...

Niz dobrih poslovnih poteza povucenih u proteklom periodu, pored pozitivnog utiska kod gradana, kao krajnjih korisnika, stvorili su mogucnosti za dalji razvoj Preduzeca. Ono što posebno imponuje je cinjenica da se u buducim programima rada nalazi niz ekološki znacajnih projekata, koji ce gradove Požarevac i Kostolac uvrstiti medu naprednije u Srbiji.

Ovih dana, kada je Požarevac proglašen zonom zaraženom besnilom, pokazala se izuzetno dobrom odluka opštinskog rukovodstva i JKP-a “Komunalne službe” kojom je izgraden privremeni dom za lutalice i oformljena služba zoohigijene. Dobre pocetne rezultate vec daje i reciklažni centar. Godinama prisutna ideja o rekonstrukciji požarevacke pijace “ u krugu” prošle godine je konacno realizovana, a što je još znacajnije kupljene su rashladne vitrine i stvoreni su uslovi za prodaju lako kvarljivih namirnica. Takode, uspostavljena je i cvršca saradnja sa sanitarnom inspekcijom, tako da gradani, koji se snabdevaju na pijacama kojima gazduje JKP “Komunalne službe”, mogu da budu sigurni u zdravstvenu bezbednost kupljenih proizvoda. Ulagalo se i opremanje drugih pijaca, medutim, po oceni Saše Valjarevica, još uvek nedovoljno. Kada je Služba javne higijene u pitanju, uspešne rezultate je dao i pilot projekat sakupljanja smeca u seoskom naselju Bare, gde je do punog izražaja došla i zaštita životne sredine kroz eliminsanje divljih deponija i zagadivanje vodotokova. Dobro se pokazao i sistem video nadzora nad lokacijama koje nesavesni gradani uporno koriste za odlaganje smeca, pa ce sa ovim poslom intenzivnije nastaviti i u 2008. uz pooštravanje kaznenih mera za prekršioce. U ovoj godini bi trebalo da pocne i dugo najavljivana izgradnja kupatila sa vešernicom i automehanicarskom radionicom, koji bi trebalo da budu izgradeni u sklopu sadašnje graže, a za šta se vec radi projekat. Ova zgrada ce koštati JKP oko 3 miliona dinara. U saradnji sa Institutom “Kirilo Savic” radi se projekat buduce transfer stanice na kojoj ce se privremeno odlagati i klasifikovati smece prikupljeno na celoj teritoriji opština Požarevac i Kostolac, odakle ce se specijalnim kamionima-tegljacima biti odvoženo ka regionalnoj deponiji. Prema idejnom projektu, procenjeno je da bi izgradnja transfer stanice koštala oko milion eura, ali ako bi se iskoristila vec postojeca infrastruktura nekadašnjeg preduzeca “Metkor” u Sopotu, iznos bi bio prepolovljen.

- Na sredstva lokalne zajednice i Fonda za zaštitu životne sredine racunamo i u delu proširenja voznog parka i pripreme za odnošenje smeca na buducu regionalnu deponiju u Jelen Dolu. Za ovo ce biti potrebna i nabavka više standardnih vozila, kao i vec pomenutih specijalnih-naglasio je Valjarevic, koji je ujedno i predsednik požarevackog tima za gradnju regionalne deponije.

Gradnja regionalne deponije, danas sasvim izvesna, vec duže vreme je predstavljala goruci ekološki problem Požarevca i okoline. Nacin rada deponije, sa selekcijom smeca i reciklažom u koji su “Komunalne službe” dobrano zagazile, sa ekonomskog i ekološkog stanovišta su poen više.Takode, nije zanemariva ni cinjenica da ce u lancu selekcije i reciklaže posao dobiti i na desetine mladih i strucnih kadrova, kojima je nalaženje zaposlenja kljucna karika za sve naredne životne odluke.

Juce je u saradnji sa JP”Parking servis”-om pocela da radi privremena mini pijaca u cast Dana žena na prostoru iza Robne kuce “Beograd” u Požarevcu. Na ovom prostoru ce se do 9. marta prodavati cvece i prigodni “pokloncici” za manje probirljive pripadnice nežnijeg pola. Kada je rec o pijacama, od 6. marta pocinje sa radom robna pijaca na prostoru nekadašnjeg stovarišta “Metal kopa”, što je odlagano vec par godina unazad. Pijaca ce raditi svakodnevno, tako da je planirano izdvajanje nekoliko tezgi i za prodaju poljoprivrednih proizvoda, što se do sada obavljalo neuslovno, sa improvizovanih prodajnih mesta duž lucickog puta. Obzirom na ogranicen broj tezgi na ovom stovarištu i veliko interesovanje prodavaca koji su ih do sada držali u hangaru u Moravskoj ulici, prodavci poljoprivrednih proizvoda bi što pre trebalo da rezervišu prostor i jave se Marjanu Ðordevicu, šefu pijacnih usluga.

Procenjujuci da pomenuti prostor nece biti dovoljan za pijacu i kvalitetno snabdevanje jednog tako velikog naselja kakve su Busije, odnosno MZ Gornja mala, vec se vode pregovori sa “Jugopetrolom” koji “drži” prostor izmedu buduce pijace i reciklažnog centra, da se JKP-u ustupi i ova parcela.

Ja molim gradane da se ukljuce u akciju “Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac” koju i ove godine organizujemo. Strucne službe Javne higijene Požarevca i Kostolca vec su “snimile” divlje deponije koje po ko zna koji put treba da ocistimo, posebno u seoskim sredinama. Iako smo vecinu tih divljih deponija tokom godine cistili, manjina uoprno ugrožava životnu sredinu vecine. Time nam prave ogroman posao, a za rad teške mehanizacije utrošimo milionska sredstva koja bi bolje bila plasirana u podizanje standarda življenja svih nas, ili u izgradnju nekog od objekata opšte namene-rekao je Saša Valjarevic.

Poslovodstvo JKP “Komunalnih službi” za Uskrs planira proslavu jubileja, deset godina uspešnog rada. Ovaj Praznik je odabran, jer vec za 1. maj sledi organizacija Majskog uranka, pa potom Sedmojulskog vašara, zatim sledi posao oko organizacije LJubicevskih konjickih igara...

U KLENJU 6. MARTA

ŠESTI SABOR REKORDERA

- Šesti sabor poljoprivrednih rekordera sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga, održace se 6. marta u Klenju, opština Golubac. Domacin je Zemljoradnicka zadruga KLENJE, prošlogodišnji dobitnik priznanja za najbolju zadrugu u Branicevskom okrugu. Dodelice se javna priznanja i nagrade najboljim poljoprivrednicima- zadrugarima.

- Sabor se održava u okviru manifestacije Dan poljoprivrede, zadrugarstva i sela. Na manifestaciji ce se govoriti o perspektivama ove poljoprivredne grane i gradana koji se njome bave kao osnovnim ili dopunskim zanimanjem.

JAVNA PRIZNANJA

1. Aleksandar Stokic, Klenje. - ZZ „KLENJE” kandiduje ga kao vrednog i naprednog poljoprivrednika i vernog saradnika- clana zadruge. Svu svoju proizvodnju plasira preko zadruge. Kriterijume za dodelu javnog priznanja ispunio je proizvodnjom kukuruza. Na površini od 3,5 hektara postigao je prosecan prinos od 8ooo kg/ha suvog zrna. Interesantno je da Aleksandar Stokic sada može da posluži kao primer uzornog poljoprivrednika a u ranoj mladosti po završetku srednje škole je bio zaposlen sa radnim odnosom.

2. Milan Stojanovic, Pridvorice. - Kandidovao ga je Zavod za poljoprivredu Smederevo. Bavi se ratarskom i stocarskom proizvodnjom. Prošle godine je na 55 hektara imao prosecan prinos 6000kg/ha pšenice i na 15 hektara kukuruza je imao prinos od 7000kg/ha suvog zrna. Poseduje objekte sa 35 muzara i dnevno isporucuje 300-350 litara mleka. Dobitnik je više priznanja i nagrada.

3. Svetomir Tomic, Žitkovica. - Kandidovala ga je zadruga „GOLUBAC”. Gaji krave Simentalske rase i iz proizvodnje mleka zadovoljava svoje potrebe, a višak isporucuje IMLEK-u Prošle godine isporucio oko 16.200 litara.

4. Goran Životic, Veliki Popovac. - Na predlog Agrarnog fonda opštine Petrovac. Bavi se prvenstveno povrtarstvom, a i ratarstvom. Svoje proizvode plasira prvenstveno na beogradskom tržištu.

5. Miloš Vasiljevic, Banicina. - Kandidat je zadruge „LIPOVAC” iz Banicine. Kao mlad se opredelio za uzgoj svinja. Poseduje farmu sa 250 svinja i planira da udvostruci proizvodnju.

6. Radmila Krstovic, Kucevo. - Predložila ju je zadruga „PEK” Kucevo. Gaji priplodne krave i junice. Dobitnik je više priznanja i nagrada na opštinskim, republickim i sajamskim izložbama.

7. Saša Ilic, Kurjace. - Zajednicki su ga predložili Agrarni fond Veliko Gradište i zadruga „ RAZVITAK” Majilovac. Bavi se ratarskom proizvodnjom. Pored svojih 15 hektara radi pod zakup još 48 hektara. Ostvario je prosecan prinos pšenice oko 6 tona, kukuruza 4 tone i suncokreta oko 3 tone.

8. Radomir Bogdanovic, Miloševac. - Predložen je od strane Agrarnog fonda Velike Plane. Obraduje 115 hektara i sve za potrebe farme goveda koja broji 95 grla. Dnevno isporuci 850 litara mleka.

9. Dejan Radosavljevic, Staro Selo. -Predložen je od strane semenarske kuce „SURERIOR” iz Velike Plane. Bavi se proizvodnjom semenske paprike sorte Ekstaza i Slonovo uvo.

10. Petar Radivojevic, Lugavcina. - Predložen je od strane zadruge „SLOGA” iz Lugavcine. Na 1,5 hektara proizveo je 90.000 kg. Lubenica.

Dobitnici specijalnih pohvala

1. Nenad Jovic, Miljevic. - Predložen od strane zadruge „KLENJE”. Bavi se poljoprivredom na svom posedu i poseduje svu neophodnu mehanizaciju. Sve svoje proizvode isporucuje zadruzi „KLENJE”.

2. Predrag Živojinovic, Dušmanic. - Predložen od strane zadruge „KLENJE”. Sve svoje proizvode plasira preko zadruge.

3. Živomir Arsic, Banicina. - Predložen od strane zadruge „LIPOVAC”. Bavi se proizvodnjom meda.Ima 78 košnica sa prosecnim prinosom meda od 45 po košnici. Aktivan je u radu zadruge.

4. Branislav Milanovic, Banicina. - Predložila ga je zadruga „LIPOVAC”. Bavi se stocarstvom i ima 15 muznih krava sa prosecno 4200 lit. Mleka po grlu i najveci je proizvodac mleka u opštini Smederevska Palanka.

5. Radoslav Glišic, Banicina. - Predlog zadruge „LIPOVAC”. Bavi se vocarstvom i poseduje 4 hektara pod višnjom i 4 hektara pod šljivom. U proizvodnji šljiva je postigao je prinos 68000 kg/ha.

6. Zoran Stanojevic, Vošanovac. - Na predlog zadruge „DRAGOŠEVO” iz Oreškovice. Bavi se proizvodnjom uljane repice na površini od 7 hektara sa prinosom od 3000 kg/ha i plantažnim uzgojem lešnika na 2 hektara.

7. Predrag Vujcic, Žabari. Predlog Zavoda za poljoprivredu „STIG” Požarevac. Proizvodi soju na 2 hektara. U uslovima suvog ratarenja postigao je prosecan prinos od 3100 kg/ha.

8. LJubomir Jelisijevic, Udovice. Predlog Agrarnog fonda Smederevo. Bavi se vocarskom proizvodnjom. Izdvaja se proizvodnja jagoda na 3,5 hektara sa prosecnim prinosom od 12 t/ha i proizvodnjom jabuka, bresaka i kajsija, pri cemu je prinos jabuka 40 t/ha.

Nagradeni zadružni radnici i agronomi

1. Momcilo Nastasijevic, direktor ZZ”KLENJE”. Predložen od strane Zadružnog saveza kao uspešan menadžer.

2. Slavoljub Ðuric, direktor „LIPOVAC” Banicina

- Predložen je od strane zadruge zbog svog izuzetnog doprinosa u razvoju zadruge.

3. Predrag Živkovic, Šapine, zaslužni zadružni radnik, advokat u penziji

4. Jorgovanka Vlajkovac, dip. inž. polj. - Predložena od strane Zavoda za poljoprivredu „STIG” Požarevac. Samostalni strucni saradnik je u Zavodu. Radi na edukaciji poljoprivrednika i sprovodi više projekata iz oblasti poljoprivrede. Zaslužna za uvodenje ISSO standarda u Zavod.

5. Marina Živkovic, inžinjer ratarstva, pripravnik u OZS Požarevac. Preporuka Saveza da je zaposli firma kaja traži vrednog i savesnog radnika.

6. Dragiša Marjanovic, inž. polj. Klenje. - Predlog zadruge „KLENJE”. Vodi maticnu evidenciju priplodnih krava u Zadruzi.

Priznanja organizacijama i fondovima

1. ZemljoradniCka zadruga “Golubac” - organizacija sa dugom tradicijom, tradicionalno pozitivnim poslovanjem, dobrom saradnjom sa kooperantima i dobrom sopstvenom proizvodnjom.

2. AGRARNI FOND OPŠTINE PETROVAC. Uspešno organizuje opštinske smotre krava. Ove godine uspešno organizovan Prvi sabor poljoprivrednih rekordera opštine Petrovac.

Donatori

- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS,

- Regionalna privredna komora Požarevac,

- Agrarni fond Petrovac,

- Agrarni fond Velika Plana,

- Agrarni fond Požarevac,

- Agrarni fond Smederevo,

- Agrarni fond Smederevska Palanka,

- Agrarni fond Golubac,

- Fond za unapredenje poljoprivrede Veliko Gradište,

- Direkcija opštine Požarevac,

- Zavod za javno zdravlje Požarevac,

- Agrobanka Beograd,

- HIP Pancevo,

- Dunavka Vel. Gradište,

- Morava Požarevac,

- Superior Velika Plana,

- Delta agrar Beograd,

- Agrovojvodina mehanizacija Novi Sad,

- Z.Z. Klenje.

ODLUKE SKUPŠTINE SAVEZA

Skupština Osnovnog zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga, na svojoj 4. sednici koja je održana 21.02.2008.g. razmatrajuci izveštaj o radu u 2007. i plan rada za 2008. donete su sledece odluke, zakljucci i stavovi. Usvajen je Izveštaj o radu Saveza za 2007. g. i plan rada za 2008. god. Usvojeni su Izveštaji i Planovi organa i tela Saveza podneti Skupštini, a posebno: Nadzornog odbora, Upravnog odbora, Odbora za organizaciju 6. Sabora rekordera, Saveza Doma zadruga i Programskog saveta Regionalnog centra za agrarnu edukaciju.

ZAHTEVI MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE

Pozitivno se ocenjuje namera Ministarstva da podrži opstanak i razvoj zadružnog sektora. Pozdravlja se odluka o dodeli potencijalnih sredstava za dobre programe zadruga bez obzira kada su pocele rad. Izražava se žaljenje što se za ove namene, izdvaja samo 100 miliona dinara, za koje konkuriše oko 1.000 zadruga u Srbiji.

Zadružni savez Požarevac konkuriše sa sledecim projektima: Osnivanje Asocijacija porodicnih gazdinstava (redizajn Strategije zadružnog saveza Požarevac), Otvaranje Kancelarije za ruralni razvoj, Otvaranje Biroa za pomoc u brendiranju proizvoda sa geografskim poreklom (klaster projekti), Osnivanje Unije novih zadruga.

Zadružni savez Požarevac podržava donošenje Strategije zadrugarstva, Zakona o zadrugama i osnivanje sektora za zadrugarstvo pri Ministarstvu.

U vezi nemogucnosti da se pravicno raspravi poreklo imovine kod zadruga, predlaže se „leks specialis”, kojim bi se društveni kapital na korišcenju kod zadruga proglasio zadružnim kapitalom.

Zahteva se od Ministarstva poljoprivrede i Zadružnog saveza da se zauzmu kod Ministarstva finansija za razrešavanje problema dvostrukog oporezivanja prometa poljoprivrednih proizvoda (od kooperanata zadruzi, od zadruge i obrnuto), pošto se radi o clanovima zadruge (interni promet, zajednicka proizvodnja).

U vezi Zakona o zemljištu, dozvoliti zadrugama da i ove 2008. god. obraduju zemljište koje nije dato na licitaciju.

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE. Od Zadružnog saveza Srbije traži se da obezbedi finansiranje za osnovne funkcije okružnih - regionalnih saveza, tim pre nego što clanarina od zadruge pripada osnovnim Savezima, koji su ugovorom osnovali Zadružni savez Srbije.

LOKALNA SAMOUPRAVA. Potrebna je pomoc u obnavljanju zadrugarstva, radi podsticaja proizvodnje na porodicnim poljoprivrednim gazdinstvima i radi ubrzanog ruralnog razvoja. Opštinski agrarni fondovi i opštinski budžeti treba da se otvore i za dobre zadružne programe.

ZADRUGE. Zadružni savez apeluje da se svim zadrugama izvrši obnova izvornih principa zadruga, da su to interesne organizacije gde svoj interes ostvaruju poljoprivrednici - zadrugari i da oni upravljaju zadrugom i odlucuju. Od rukovodstva zadruga se traži veca aktivnost u sagledavanju razvoja i u traženju potencijalnih sredstava za taj razvoj.

UDRUŽENJA POLJOPRIVREDNIKA. Zadružni savez pruža ruku svim opštim i specijalizovanim udruženjima poljoprivrednika u svih 11 opština, nudeci svoje usluge, poslovni prostor i saradnju, radi efikasnijeg postizanja ekonomskog interesa sa pravom novih udruženja i zadruga da povremeno, kao svoju adresu i sedište koriste adresu Zadružnog saveza Požarevac.

PD „TE-KO KOSTOLAC": REVITALIZACIJA „CIRIKOVACKE OPREME"

INVESTICIJA U FUNKCIJI VECE PROIZVODNJE

Ovih dana ocekuje se okoncanje svih formalno pravnih aktivnosti koje bi otvorile mogucnost i za otpocinjanje planiranih radova na revitalizaciji rudarske mehanizacije koja je prošle godine preseljena sa kopa „Cirikovac" na kop „Drmno". Ovaj posao, vredan oko 4,8 miliona evra, po projektnoj dokumentaciji, u direktnoj je funkciji stvaranja uslova za povecanje proizvodnje otkrivke i uglja na kopu „Drmno". Radove na revitalizaciji dva rotorna bagera i dva band vagena (bager EŠ je vec revitalizovan) izvešce zaposleni „Kolubare metal" iz Lazarevca i „Proizvodnje, remonta i montaže". Elektro revitalizaciju odradice zaposleni iz elektro službe kopa „Drmno" koji su se izverzirali za ovu vrstu poslova u poslednjih nekoliko godina.

Prema dinamici izvodenja radova, revitalizacioni poslovi na pomenutoj rudarskoj mehanizaciji treba da se okoncaju do septembra ove godine, s tim što se planira da jedan bager i band vagen budu spremni za ukljucenje u proizvodni proces tokom jula. Kako saznajemo, nakon generalnog spremanja rudarske mehanizacije rotorni bager 400 sa band vagenom 1400 radice na iskopavanju uglja i planirano je da se ukljuce u proizvodni proces sredinom jula, a rotorni bager 470 i band vagen 2400 bice angažovani na iskopavanju jalovine i startovace sa radom dve nedelje kasnije.

S. Sreckovic

OD SREDINE FEBRUARA NA DEPONIJI PEPELA I ŠLJAKE U KOSTOLCU

AKCELEROMETAR U FUNKCIJI

Poslednjih godina u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac" rešavanju negativnih uticaja rada rudarskih i termoenergetskih kapaciteta na ekološki sistem u neposrednom okruženju posvecena je dužna pažnja. Posebno mesto zauzima deponija pepela i šljake na kojoj su, u tesnoj saradnji i po projektima naših vrhunskih instituta, obavljeni mnogi zahvati u cilju njene dodatne stabilizacije. Najnoviji projekat je instaliranje instrumenta koji registruje uticaj eventualnih pomeranja tla, odnosno zemljotresa na samu deponiju.

Sredinom protekle nedelje prisustvovali smo montaži akcelerometra u neposrednoj blizini barake za smeštaj zaposlenih na deponiji koju su obavili Goran Krunic i Vladan Kovacevic, diplomirani inženjeri geofizike, zaposleni u Republickom seizmološkom zavodu iz Beograda, jedinoj ustanovi koja se u našoj zemlji bavi pracenjem seizmicke aktivnosti.

Moj i posao kolege Krunica je postavljanje dve vrste seizmoloških instrumenata na terenu: seizmoloških stanica koje kontinualno prate seizmicku aktivnost i akcelerometara koji registruju ubrzanje cestica tla objekta na kojem se nalaze a pod uticajem zemljotresa, kaže inženjer Kovacevic i nastavlja: Stanice rade u kontinualnom režimu, odnosno registruju sve vrste pomeranja tla i naša ideja u pocetku razgovora sa predstavnicima PD „TE-KO Kostolac" bila je postavljanje seizmološke stanice na ovom terenu. Zbog nemogucnosti iznalaženja pogodne lokacije, od toga smo za sada odustali. cak smo mesec-dva imali probnu stanicu u radu, ali je bilo suviše smetnji, šumova i slicno.

Pracenje seizmicke aktivnosti, odnosno njenih efekata na objekte kao što je deponija pepela i šljake, sada je i zakonska obaveza. Pošto je rec o visokorizicnim objektima na kojima brane sprecavaju izlivanje odložene mase, svaka seizmicka aktivnost u blizini može biti izuzetno problematicna.

-Imajuci to u vidu, pošto smo zakljucili da uslova za postavljanje seizmološke stanice nema, a i da je ova geografska oblast relativno dobro pokrivena ranije postavljenim stanicama, dogovorili smo se da je za sada dovoljno postaviti jedan akcelerometar, kaže dalje inženjer Kovacevic i dodaje: Uredaj radi u cekajucem režimu i u slucaju njegove pobude pomeranjem tla, on se aktivira i registruje ubrzanje cestica u tlu na ovoj lokaciji. Naše je da podatke koje dobijemo analiziramo i predložimo mere predostrožnosti. Uredaj radi i u trigering režimu što znaci mogucnost da se unapred zadaju parametri za njegovo ukljucenje i iskljucenje. Prema našim dosadašnjim iskustvima, na ovom prostoru ne ocekujemo veliku seizmicku aktivnost, pa cemo instrument naštelovati za aktiviranje na potrese od cetiri pa na više stepeni Merkalijeve skale. Instrument je autonoman, ima baterije koje se dopunjavaju, i ima mogucnost rada u odredenom periodu i u slucaju nestanka struje što je vrlo bitno. Vlasnik instrumenta sada je PD TE-KO, americke je proizvodnje, jedan je od najrasprostranjenijih u svetu i veoma pouzdan. Nece registrovati zemljotrese koji su geografski udaljeni, naravno ako su manjeg intenziteta. To znaci, na primer, da instrument ne bi reagovao na zemljotres koji se pre neki dan dogodio u blizini Cacka jer je bio predaleko ali bi reagovao i na slabije na bližoj lokaciji. U svakom slucaju, postavljanje jednog ovakvog instrumenta je u obostranom interesu, istakao je na kraju inženjer Kovacevic.

D. Radojkovic

U TERMOELEKTRANI „KOSTOLAC B"

REMONTI KRAJEM APRILA

Iako su pripreme za ovogodišnje remonte, koji pocinju krajem aprila, u punom jeku, blokovi Termoelektrane „Kostolac B" i dalje rade stabilno. Zakljucno sa 20. februarom proizvedeno je za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije 560 miliona kilovat-casova elektricne energije, što je za 9,5 procenata više od plana za ovaj period. Nešto bolji ucinak u ovom periodu ostvarila je „Jedinica", koja je proizvela 320 miliona kilovat-casova elektricne energije ili za 40 miliona više od plana.

Kako nam je rekao Nenad Jankov, direktor Termoelektrane „Kostolac B", „Jedinica" je na mreži od 12. februara, posle kraceg stajanja zbog kvara na cevnom sistemu. Blok B-2 nešto ranije je bio potisnut, pa je vreme od nekoliko dana iskorišceno za najneophodnije intervencije i vec sedmog februara je vracen na mrežu. I jedan i drugi blok rade stabilno sa prosecnom snagom od 320 megavata. Stabilno je i snabdevanje blokova ugljem, pa ce njihovo dalje angažovanje sve do ulaska u redovne ovogodišnje remonte, uglavnom zavisiti od pogonske spremnosti ovih proizvodnih jedinica.

Kako je planirano, zbog ulaska u remont, prvo ce biti zaustavljen blok B-2. Ocekuje se da remont ovog bloka, planiran da potraje 45 dana, poceti oko 2o. aprila. Po recima inženjera Jankova, veci zahvati od uobicajenih ocekuju se na kotlovskom postrojenju i na mlinovima. Naime, u Termoelektrani planiraju da na zagrejacu vode zamene oko 30 tona cevi. Vec polovinom maja ocekuje ih i pocetak remontnih aktivnosti i na bloku B-1. Ova proizvodna jedinica zbog najavljenog obima radova bice van pogona 75 dana. Pored uobicajenih poslova, razlog za produženi remont, svakako su veci zahvati na cevnom sistemu i kapitalni remont turbine.

Vreme istovremenog stajanja oba bloka, pored poslova na zajednickoj opremi, bice iskorišceno i za povezivanje nove opreme sistema za otpepeljivanje. Planira se da deo modernizacije sistema za otpepeljivanje bude odraden u tom periodu i da nova oprema privremeno bude u funkciji odlaganja pepela i šljake na deponiju pepela na Srednjem kostolackom ostrvu. Vec od kraja septembra, ako svi radovi budu tekli po planu, ocekuje se potpuni prelazak na novi sistem odlaganja pepela, po novoj tehnologiji gustom hidromešavinom na odlagalištu u prostoru kopa „Cirikovac".

C. Radojcic

OSNOVANA ŽENSKA PEVACKA GRUPA

IZVORNE PESME U HORU

Novina u radu Kulturno-umetnickog društva Kostolac je nedavno osnovana ženska pevacka grupa. Grupa trenutno okuplja dvadeset i pet clanica, igracica folklornog ansambla i bavi se traženjem, izucavanjem i pevanjem izvornih pesama sa teritorije Srbije koje ce se obradivati u horskom duetu, kvartetu ili oktetu. Sekciju vodi profesorka muzike Jelena Rakic.

NJihov debi bice u nedelju 9. marta kada ce se u Domu kulture održati tradicionalni osmomartovski koncert "Za mame i dame", na kome ce nastupiti prvi folklorni ansambl, "Prolece", "Vrabac" i "Kolibri". Ovo ce inace biti 1.600. nastup folklornog ansambla KUD-a Kostolac.

Folklorni ansambl ove godine obeležava trideset godina rada pod imenom Kostolac. Nikola Topo, umetnicki rukovodilac ansambla, koji u kontinuitetu radi tri decenije, kaže da ce cela godina biti jubilarna te da se planira bar jedno gostovanje mesecno ansambala iz drugih srpskih gradova. Svecani koncert povodom tridesetogodišnjice rada planiran je za jun, a prošle nedelje folklorci su nastupili na Sajmu turizma u Beogradu.

- Koncert u junu ce biti "namenski", samo za bivše clanove KUD-a, kojih ima oko hiljadu. Planirano je i izdavanje publikacije u kojoj bi bila opisana bogata biografija ansambla ali to, kao i pomenuta dešavanja, zavisi od materijalnih sredstava. Nadamo se da ce kompanija koja nas je osnovala, ali i one "sa strane" imati razumevanja i pomoci da ostvarimo planirano, kaže Topo.

T.R.S.

ŽAGUBICA - OPŠTINSKI USLUŽNI CENTAR

PRAKSA ZA PRIMER

U cilju modernizacije i poboljšanja rada Opštinske uprave, u Žagubici su realizovali projekat “Unapredenje rada lokalne samouprave i povecanje efikasnosti u komunikaciji sa gradanima”.

Projekat je finansirala Evropska unija, realizovala Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodila Stalna konferencija gradova i opština.

Avgusta 2006. godine sagraden je nov objekat, u produžetku opštinskog zdanja, a na Dan opštine, 25. septembra te godine, Uslužni centar svecano predat na upotrebu. Istovremeno, odštampan je i “Vodic kroz Opštinsku upravu” i distribuiran mesnim kancelarijama u svim naseljima na teritoriji opštine Žagubica, kako bi gradani, i pre polaska za Žagubicu, znali gde i kome tacno da se obrate za ono što im treba, znali šta od dokumentacije da ponesu za odredeni zahtev i, izbegli svako gubljenje vremena.

U Uslužnom centru zaposleno je 6 službenika. Nakon pulta za prijem zahteva za citavu Opštinsku upravu, strankama na raspolaganju su: pult za overu potpisa rukopisa, pult decije zaštite, maticna služba, služba za izdavanje gradevinskih odobrenja i služba za izdavanje radnih knjižica i služba informacija.

Jedna od novina, uvedena realizacijom ovog projekta je i besplatna pravna pomoc, koju gradani mogu da koriste svakog ponedeljka.

Dnevna ažurnost

Otvaranjem opštinskog Uslužnog centra, gradani opštine Žagubica dobili su mogucnost da na jednom mestu završe sve svoje poslove. Za sredinu kakva je opština Žagubica, ovakav projekat ima poseban znacaj: oko 17.000 stanovnika razmešteno je u 16 naselja, od kojih su neka od sedišta lokalne samouprave udaljena i 45 kilometara. Efikasnijim i odgovornijim radom uposlenih u Uslužnom centru, postigla se dnevna ažurnost: svaki traženi dokument stranka dobije u toku dana.

- U toku realizacije projekta, organizovano je više susreta sa kolegama iz partnerskog grada Piotrkov Tribunalski u Poljskoj, odakle nam je stiglo najviše teoretske i prakticne pomoci, a posetili smo i nekoliko opština u Srbiji u kojima su vec postojali Uslužni centri. Zaposleni u Opštinskoj upravi prošli su i kroz nekoliko seminara, kako bi se stekla nova znanja i poboljšao rad u lokalnoj samoupravi. Evo, posle godinu i nešto dana, mogu s pravom da izrazim veliko zadovoljstvo postignutim rezultatima: ažurnost je uvecana maksimalno, stranke su veoma zadovoljne nacinom kako su u Uslužnom centru docekane, time što im se strpljivo objasni sve što ih zanima u vezi zahteva, odnosno predmeta povodom koga su došli, i, pogotovu pozdravljaju brzinu kojom završavaju poslove. Recenica “Dodite sutra” izbacena je iz upotrebe zaposlenih u Uslužnom centru u Žagubici, kao što ne postoji ni ono: “Sacekajte u hodniku!”. Citav Uslužni centar je jedinstvena prostorija, nema zidova i vrata izmedu službenika i stranke, nema pauze u radu, nema pultova i šaltera, za istim stolom sede stranka i radnik Opštinske uprave, - pojašnjava Smederevka Buckic, nacelnik Opštinske uprave opštine Žagubica.

Maksimalna pomoc gradanima

Koliko je žagubicki projekat dobro realizovan, potvrduje i cinjenica da je osvojio trece mesto na konkursu “Primer najbolje prakse u lokalnoj samoupravi” koji su prošle godine organizovale Stalna konferencija gradova i opština i Evropska agencija za rekonstrukciju. Na konkurs se prijavilo 69 opština, ispred Žagubice su bile samo opštine Vranje i Senta.

Nedavno su u Žagubici organizovani “Dani otvorenih vrata”, skup na kome je pedesetak predstavnika iz 18 gradova i opština Srbije imalo prilike da se bliže upozna sa projektom i njegovom realizacijom, poseti Uslužni centar i, ako reše da u svojoj lokalnoj samoupravi primene žagubicki model najbolje prakse, prihvate ponudu domacina da im u tome pomogne. “Dani otvorenih vrata” bili su prilika i za potpisivanje Povelje o trajnoj prijateljskoj saradnji sa gradom Banja Herkulana, ciji su predstavnici, takode, posetili Uslužni centar.

- U svim naseljima, osim u Medvedici i Breznici, imamo mesne kancelarije, one su naša “produžena ruka”. Gradani, narocito starije osobe, mogu da zahtev podnesu šefu mesne kancelarije, nama se to prosledi, mi vratimo gotov dokument. To mogu biti razna uverenja, izvodi iz maticnih knjiga. Šefovima mesnih kancelarija preneto je i ovlašcenje da mogu vršiti i overu potpisa, rukopisa, mogu da stranku pouce, da napišu zahtev koji stranka potpiše i pošalju, cime stranka ne mora da dolazi u Žagubicu, ako je lošijeg zdravlja, nema vremena, nece da se izlaže trošku putovanja... I time smo našim gradanima nastojali da olakšamo i pomognemo, da ne dolaze u Žagubicu ako ne moraju. Ono što nam je trenutno najveci problem je - naša Knjiga rodenih je u Petrovcu i Požarevcu, jer Žagubica nema Porodilište. Postignut je dogovor sa koleginicom Zoricom Markovic, nacelnicom Opštinske uprave opštine Požarevac da sacinimo neku vrstu ugovora, kako bi smo i to rešili. Racunamo da uskoro to krene, a onda bi stranke podnosile zahteve kod nas, mi prosledivali Požrevcu, a stranka kod nas došla da preuzme dokument. Zakon o maticnim knjigama ne dozvoljava, inace mi bismo se povezali i elektronskom komunikacijom citav postupak maksimalno ubrzali i pojednostavili. Uveli smo Službu informacija, gde gradani mogu telefonom da se obrate, da prijave neki svoj problem. Recimo u komunalnoj oblasti, ne moraju da dolaze i podnose pismeni zahtev, dovoljno je da jave telefonom i u toku dana ce komunalni inspektor izaci na teren da utvrdi problem i nacine rešavanja. Trudimo se na svaki nacin da stanovništvu pomognemo, da izademo u susret. Cesto nam je prepreka javlja u zakonskim organice-njima, mislim da bi zakonsku regulativu valjalo prilagoditi, pojednostaviti, prilagoditi današnjim potrebama i uslovima, - kaže Smederevka Buckic.

D. Milenkovic

ŽAGUBICA NA 30. SAJMU TURIZMA

HOMOLJE RAŠIRENIH RUKU

Ovogodišnji, 4. sajamski nastup Žagubice na Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu, iskorišcen je za promociju veoma bogate turisticke ponude Homolja.

Prirodne lepote, ekološki cista sredina, zdrava hrana, manastiri, kulturno-istorijsko naslede..., u najkracem pobrojano obilje izuzetno atraktivne, specificne i fascinantne ponude Turisticke organizacije Žagubica, izazvalo je uocljivo interesovanje posetilaca Sajma.

- Naša direktna ponuda je seoski turizam, restorani na podrucju opštine i motel “Vrelo”. Posetioci imaju priliku da okuse tradicionalna jela, kakva samo žagubickom kraju spremaju vešte domacice, da se dive našem folkloru i narodnim nošnjama, starim obicajima, suvenirima... Na našem i štandu Ministarstva ekonomije, vec se u turisticku ponudu bliske buducnosti na “velika vrata” uvodi sadržina projekta “Skijalište Beljanica” i citav Master plan “Stig - Beljanica - Kucajske planine” u okviru koga ce punu afirmaciju doživeti turisticke atrakcije i specificnosti ne samo Homolja, nego citavog podrucja ovog dela Srbije. Pre nekoliko dana stigla je prva finansijska tranša od 66 miliona za projekat elektrifikacije Belja-nice, što je prvi korak u realizaciji projekta. Skijalište ce imati višestruke koristi - zaposlice veliki broj ljudi, u službi turizma bice proizvodi poljoprivrede i stocarstva, tradicionalna ljubaznost i gostoljubivost, stavice se stambeni objekti u funkciju smeštaja turista, a ono što cini suštinu je - boravak neuporedivo veceg broja turista, neuporedivo bogatija i sadržajnija ponuda i, naravno, ekonomska dobit od svega toga. Pripreme uveliko traju, vec je prijavljeno više od 200 ležaja u seoskim domacinstvima, pocela je edukacija lokalnog stanovništva. U mecuvremenu, motel “Vrelo” nudi 80 ležaja i kapaciteti su puni tokom citave godine, - porucuje Mile Stojkovic, direktor Turisticke organizacije Žagubica.

Žagubica je posetioce pozvala i na svoje tradicionalne manifestacije kulturnog, etnološkog i turistickog sadržaja. Pre svega, Sabor “Vrela Homolja”, ove godine zakazan za period od 13. do 15. juna.

Zajedno sa ostalim opštinama Branicevskog okruga i, u okviru prekogranicne saradnje, sa partnerima iz Rumunije, Žagubica je kod Evropske unije konkurisala sa projektom unapredenja poljoprivrede u cilju razvoja agro-turizma.

Vrednost projekta je 120.000 evra, predvideno je da se u svim opštinama formiraju Agro-centri ciji ce prevashodni zadatak biti unapredivanje ruralne ponude i ukupnog ruralnog razvoja Branicevskog kraja.

Neke od sadržina ovog projekta su: razvoj seoskog turizma kroz obogacivanje ponude u selima Branicevskog okruga u oblkasti proizvodnje hrane, osmišljavanje novih, atraktivnih sadržaja u oblasti seoskog turizma.

Nosioci svih aktivnosti su Zavod za poljoprivredu "Stig" Požarevac i opština Žagubica. Odluka o odobravanju projekta ocekuje se u maju ove godine.

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC NA MECUNARODNOM SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

IMAMO BLAGO KOJE RETKO KOJI MUZEJ U EVROPI IMA

-istice Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja Požarevac

Narodni muzej iz Požarevca jedini je te vrste u Srbiji koji se pojavio na 30. Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Otuda i razumljivo što je na štandu, a i na prezentaciji Branicevskog okruga ova ustanova kulture ponudenim materijalom privukla izuzetnu pažnju brojnih posetioca Sajma.

- U okviru projekata Evropske unije “Rimski put” i “Etno selo” 19. veka Narodni muzej Požarevac ponudio je na ovom Sajmu turizma svoju prezentaciju kulturne baštine koja potice sa citavog Branicevskog okruga. Imajuci u vidu to, kao i cinjenicu da dolazi vreme kada ce naš kraj moci uglavnom da se razvija od turizma, ustanova kao što je Narodni muzej spremna je da svojim kapacitetima, ne samo kulturnim, nadamo se da ce biti i drugih, pružiti zadovoljstvo ne samo domacim, vec i stranim turistima. Turisti u našoj ponudi mogu da uživaju pre svega kroz arheološki materijal do savremenih dešavanja kroz raznorazne promocije casopisa, galerijske prezentacije i slicno, kaže Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja Požarevac.

Šta je to novo što je požarevacki Muzej ponudio izmedu dva sajma?

- Novo izmedu dva sajma je realizacija projekata Evropske unije i nova Muzejska postavka koja prakticno treba da bude otvorena sa novom turistickom sezonom od maja meseca, i rekonstrukcija Etno parka koji je jedan od najstarijih u Srbiji. Došlo je vreme etno kulture i etno parkova, oni se grade na sve strane, naš kao najstariji zaslužuje da bude rekonstruisan i samim tim da se uvrsti u jedno savremeno kulturnu baštinu.

Znacajna sredstva dobili ste iz stranih donacija, ali razumevanje je pokazala i lokalna samouprava.

- Narodni muzej Požarevac ove godine raspolaže pre svega sa sredstvima Evropske unije preko svoje Evropske agencije za rekonstrukciju, sopstvenim prihodom i sredstvima opštine Požarevac koja je ove godine izdvojila znacajna sredstva za dovršetak upravne zgrade Etno parka na Tulbi, i za rekonstrukciju fasade glavne zgrade Muzeja.

Jedini ste od muzeja iz cele Srbije na ovogodišnjem Sajmu turizma?

- Mi smo jedini muzej koji se pojavio na Sajmu jer do sada to nije bila praksa, morace muzeji Srbije da shvate da su i oni na tržištu, da treba sami sebe da izdržavaju. LJudi su ovde oduševljeni materijalom koji mi imamo, a mi imamo blago koje pored Narodnog muzeja u Beogradu retko koji muzej u Evropi ima.

Turisticka organizacija i Narodni muzej Požarevac nastupili su odvojeno. O cemu se radi?

- Turisticka organizacija Požarevac je jedna lokalna organizacija koja pokriva samo opštinu Požarevac, Narodni muzej u Požarevcu je regionalna organizacija koja ima sasvim drugaciji sadržaj, sasvim drugacije ambicije na tom nekom novom turistickom tržištu. Ciljevi su samo delimicno zajednicki inace se razlikuju, tako da smatram da bi Turisticka organizacija Požarevac mogla da sledi primer Narodnog muzeja. Inace, sve to što se nalazi na štandu Turisticke organizacije Požarevac i jeste Narodni muzej, naglasio je Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja Požarevac.

M. Kuzmanovic

U GALERIJI ZAVICAJNOG MUZEJA U PETROVCU OTVORENA IZLOŽBA MILIVOJA BOGOSAVLJEVICA

„KROZID” U SKULPTURI I CRTEŽU

Milivoje Bogosavljevic, umetnik iz Beograda ponovo izlaže u Petrovcu. Do 14. marta njegova dela ce biti dostupna ljubiteljima ove umetnosti u Galeriji Zavicajnog muzeja a na otvaranju izložbe u cetvrtak 28. februara Andelka Stanisavljevic, direktor muzeja je rekla:

„Našoj javnosti Bogosavljevic se predstavio 2005. godine izložbom slika „Zaboravljene price” u tehnici ulje na platnu, a koja je imala jako dobar odziv. Ovom prilikom naši sugradani ce moci da se upoznaju sa njegovim skulpturama u terakoti i crtežima koji prate skulpture istog likovnog izraza.

Bogosavljevicev umetnicki rad je vrlo znacajan. Izvajao je više javnih spomenika u našem okruženju. U Tabanovcu je izvajana bista kralja Aleksandra Prvog Karadordevica, u Velikom Gradištu statua violiniste Vlastimira Pavlovica Carevca, uradio je i reljefe dr Vojislava Dulica i glumca Milivoja Živanovica u Požarevcu. Dobitnik je više nagrada i priznanja a ucesnik je i znacajnih likovnih kolonija. Priredio je brojne samostalne izložbe”.

O umetnickom delu Bogosavljevica govorio je i likovni kriticar Mališa Stanojevic iz Kragujevca : „ Ovo je jedna vrlo retka izložba imajuci u vidu da je Milivoje Bogosavljevic svojom postavkom krenuo od samog pocetka svog stvaralaštva. Ovde su radovi nastali dosta davno a i oni kasnije. On je napravio jednu temu koja je u osnovi vajarska, ali možemo reci i književna, s tim što vajar cesto unosi u svom radu svoj odnos prema životu i stvarnosti i prema nekim aktuelnim temama. On je umetnik koji promišlja. Tu ima malo ili mnogo , tuge ili sete, koja se ogleda u njegovim delima. Jednostavno Bogosavljevic je umetnik koji se neprestalno nadograduje i ne ostavlja nas ravnodušnim”.

Zahvaljujuci se na prijemu Milivoje Bogosavljevic je rekao: „ Moja umetnost je umetnost cutanja, nema govora, suvišne su reci ako ja vec nešto pravim. Ako bih pricao bolje i da ne radim. Radujem se što ste došli. Kroz zid nauke se može proci, ako umetnik ima dosta energije”.

D.Ilic

STARI SRPSKI OBICAJ

ŽUMARIKE

U Vlaškom Dolu postoji paganski obicaj ‘’žumarike’’. Ne znam za druga sela, da li toga ima još negde i iznenaduje me da se to samo održava u ovom selu. Na Badnje vece, posle 12 sati, kad prestane post i pocne mrs, organizuju se više grupa muškaraca (najmanje trojica). Oni se maskiraju u dripce, pocepanog odela, otrcanog izgleda, mažu se po licu cadom i bojama i nemoguce ih je prepoznati. Sa raznim zveckama, talambasima, klepetušama, gajdama, dobošima i nekim improvizovanim instrumentima, idu drumom i sokacima. Lupaju štapovima, klepecu, urlaju, galame... Opšti haos se stvara od njihove buke i laveži pasa. Tako cele noci, do pred zoru. U svitanje i sa prvim petlovima, išcezavaju i oni. Selo se tada smiri i pocinak može da pocne.

Te noci sve kapije moraju biti otkljucane i oni svracaju u poneku kucu. Domacin ih lepo doceka. Tu igraju ritualne igre, talambasaju, zvece, gataju, nazdravljaju i blagosiljaju. Rasteruju zle duhove i necastive. Domacin im da šta ima: slanine, meso, kobasice, novac, rakiju, hleba, vino... Oni to trpaju u svoje torbe. Ništa ne odbijaju. Mogu i sami nešto da drpnu iz kuce ako niko ne primeti sa nepospremljene postavke Badnje veceri. Dok jedni zamajavaju ukucane, ostali uzmu tanjir sa jelom, bokal s vinom, kašiku, viljušku, cašu... Zato bi svi ukucani trebalo da budu budni i motre na ove ‘’goste’’.

Zakljucane kapije mogu biti razvaljene od strane ovih grupa. LJudi u ovim grupama ne prepoznaju druge ‘’kolege’’ i izbegavaju da se sretnu. Ako bi se neko od seljana slucajno zatekao na ulici, morao bi krišom da se provuce mimo njih jer bi mogao da dobije tojagom preko leda. Taj ne bi znao ko ga je udario niti bi smeo kome da se žali.

Sutradan i danima posle toga, prepricava se u selu o tome i nagada se koji su meštani mogli biti u tim grupama, ali niko ne insistira na tome.

V. Milanovic

MOJ DEKA

Moj deka obožava Ram

i nikada tamo nije sam!

NJegova duša uvek je tamo,

moja sestra i ja se trudimo

da mu srecu damo.

On u Ramu ima pcele

i one uvek med dele

i zato ce moj deda

ovog leta imati puno meda!

Moju sestru i mene uvek uci

i nikada nas tim znanjem ne muci.

Uci nas samo o zvezdama što po nebu jezde

i ja sa tim znanjem

idem med, te zvezde.

Moj deda je bio doktor znanja

vrlo jakog

i s velikim zadovoljstvom

lecio je svakog.

Za sve što je meni pomogao

njemu mnogo hvala!

Zato sam ja sljubavlju

ovu pesmu za njega napisala.

Katarina Živojinovic, O.Š. “Dositej Obradovic”, 4.razred

OPŠTINA KUCEVO NA 30. MEÐUNARODNOM SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

OPŠTINA SA BOGATIM TURISTICKIM POTENCIJALIMA

Na štandu Turisticke organizacije Kucevo, u sklopu prostora Branicevskog okruga u hali 14 na 30. Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu, velika gužva. Mladi u plavim džins uniformama, polaznici prve generacije odeljenja Srednje turisticke škole u Kucevu ljubazno pružaju tražene informacije, dele prospekte i propagandni materijal.

- Kucevo se svake godine predstavlja sa svim onim lepim što ima i onim što je malo drugacije od ostalih u našem okruženju, a i dalje. Svakako najvažnije je pomenuti naše velelepne sredene pecine Ceremošnju i Ravništarku, tu je i Dubocka pecina koja ima svoje posetioce i spada u red najdužih pecina na Balkanu. Treba pomenuti i šericku pecinu koja još uvek nije u fazi sredivanja niti ce to biti u nekoj perspektivi, ali je veoma ljubomorno cuvamo da možemo da zaokružimo ovaj pecinski potencijal na podrucju naše opštine. Pored ovih pecina, atrakcija su svakako i ispiraci zlata na našem zlatonosnom Peku i uopšte ceo kompleks koji pripada Neresnickom delu, a to je vila Karadordevica iz vremena kada je sagradena sa svojom pricom o bagerima zlata, sa svojim jezerima, sa prastarim nacinom ispiranja zlata koji se i dan danas može videti u okolini Kuceva i po brdima Homolja. Zatim imamo ponornicu Potajnicu, jednu od cetiri na prostoru teritorije bivše Jugoslavije i trideset i sedme u svetu. Dve od pomenutih su pristupacne, jedna je naša Potajnica, na ulazu u Kucevo iz pravca Požarevca, kaže Goran Todorovic, direktor TO Kucevo.

Ove godine turisticki poslenici opštine Kucevo po cetrdeset prvi put ocekuju «Homoljske motive», tradicionalnu manifestaciju izvornog narodnog stvaralaštva, zatim «Žanki u cast» i « Festef».

- To su tri velike manifestacije priznate ne samo kod nas, vec i šire. Potom, tu su sva ona blaga poput obicaja, hrane i pica, cistog vazduha i lepih predela. To su turisticki potencijali sa kojima mi svake godine dolazimo na Sajam turizma i vodimo racuna da svaki put bude nešto drugacije, da nešto drugacije pokažemo. Medutim, akcenat se ove godine stavlja na edukaciju mladih, naravno, pored svega onoga što mi radimo i prezentujemo. Kucevo je jesenas, ove školske godine prvi put u istoriji upisalo odeljenje srednje Turisticke škole, to su turisticki tehnicari jer je naša prosvetna vrhuška uvidela da je jedno takvo odeljenje neophodno radi poslova na potencijalima o kojima sam malo pre govorio. Mi smo ih dobro pripremili za ovaj Sajam, prošle jeseni su bili na Sajmu turizma u Novom Sadu, sada je to mnogo ozbiljnije. Ovde smo sa našim štandom, prospektima, CD materijalima i ostalim propagandnim materijalom. Oni nam u svemu tome pomažu, ucestvovali su u pripremi svega toga i tu su danas uniformisani u lepim plavim majicama, džinsu, onome što predstavlja mladost. To su naši buduci kadrovi, oni su nam centar zbivanja ovogodišnjeg Sajma turizma, naglašava Todorovic.

Od smeštajnih kapaciteta Kucevo ima hotel « Rudnik» sa 120 ležajeva sa svim pratecim sadržajima a samim tim i i fantasticne uslove za raznorazne grupe i strukture u turizmu.

- Moram da napomenem jer sam tamo zapoceo svoju turisticku karijeru, zatvoreni polu olimpijski bazen, profesionalnu teretanu, Finsku saunu, Salon za masažu, nekoliko sala za rucavanje, 40 soba i nekoliko apartmana. Od skora je Hotel privatizovan i puno toga je uradeno, renovirano i sredeno, dobio je svoje novo lice i svakodnevno se radi. Takav jedan smeštajni kapacitet ce sacekati sve one posetioce i sve one goste koji ce videti naše prezentacije opštine Kucevo i verujte mi da su rezultati vidljivi iz dana u dan. Na koji nacin? Sve više ljudi cuje za opštinu Kucevo, za njene turisticke potencijale. Otvorili smo i pecinu Ravništarku koja sa 570 metara novih staza, ograda, najsavremenijom halogenom rasvetom trece generacije, do kraja ima posebno ulaz posebno izlaz kao što to ima i Cremošnja. Samo ove dve pecine imaju jedinstvene ulaze i izlaze u celoj Srbiji što ih cini posebnim i izuzetnim. U takav jedan veliki projekat opština je uložila znacajna sredstva, i ne samo to, napravljen je veliki moderan Info centar iznad same pecine na platou kod Ravništarke koji ce u maju mesecu ili pocetkom juna ove godine potpuno biti stavljen u funkciju, jedan predivan restoran sa 100 mesta, prodavnica svih mogucih suvenira ovog kraja i svih onih obeležja i svega onoga što predstavlja opštinu Kucevo. Sve ovo je dokaz da se nešto radi, da se pomera na bolje. Idemo dalje, radicemo na svemu onome što može da poveca broj posetilaca, kako domacih tako i stranih. Moramo da budemo realni, mi ne možemo da ugostimo neku svetsku elitu koja zahteva hotele sa pet zvezdica i luksuznim hotelskim sadržajima, ali sugurno se necemo stideti da prihvatimo sve obicne ljude ovog sveta, da im pokažemo šta je karakteristicno, šta je ono po cemu smo malo drugaciji od svih ostalih. U Turistickoj organizaciji Kucevo vodi se evidencija o broju posetilaca koji je iz godinu u godinu sve veci i to je trend koji mora da se ispoljava jer kao što vidite, svi moguci ekonomisti u našoj zemlji akcenat stavljaju na poljoprivredu i turizam i to bi konacno trebalo da bude nešto što ce prevagnuti i što ce konacno malo Srbiju da uzdigne.

Opština Kucevo nema industrijske kapacitete koji bi u znacajnijoj meri ugrozili eko sistem. Ocuvana životna sredina, zdrav vazduh, pitka voda, reke i planine koje pružaju idealne uslove za lov i ribolov, recju, nešto za cim urbani svet naprosto vapi, ulaže i investira.

- Za razvoj turizma i opštine u celini nismo dobili neka znacajnija donatorska sredstva, izuzev nešto malo iz NIP- a, ali važnije od toga je cinjenica da su naši ljudi konacno shvatili znacaj turizma, da je on naša buducnost. Mnogo toga sam pomenuo što to potvrduje, od mladih kadrova do svih mogucih investicionih ulaganja u opštini. Recju, svi su shvatili da je u turizmu moguc dobar profit, kaže na kraju razgovora Goran Todorovic, direktor Turisticke organizacije Kucevo.

M. Kuzmanovic

FOLKLORNI ANSAMBL CENTRA ZA KULTURU ,,VELJKO DUGOŠEVIC’’ U KUCEVU ODRŽAO GODIŠNJI KONCERT

CUVARI NARODNOG BLAGA

- Pred prepunom salom Doma kulture,clanovi Folklornog ansambla i njihovi gosti prikazali raznovrstan i bogat program za svaciju dušu

Folklorni ansambl Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ u gradu na Peku održao je koncert narodnih pesama i igara pa je velika sala ovog kulturnog zdanja proteklog vikenda bila pretesna da primi mnogobrojne Kucevljane,ljubitelje folklora i narodnih pesama i igara iz ovog kraja i Srbije. Koncert je otvorio Crkveni hor “Svetog Vazneselja Gospodnjeg’’ iz Kuceva državnom himnom Srbije a zatim su nastupili clanovi foklornog ansambla Centra za kulturu narodnim igrama i pesmama iz Ponišavlja,Vojvodine,Vladicinog Hana i Homolja. Društvo ljubitelja narodne muzike ,,Zviški akordi’’ ciji su clanovi od 20 do 70 godina starosti kao gosti veceri izveli su nekoliko starih narodnih pesama i pobrali aplauze mnogobrojne kucevacke publike.

Ansambl Centra za kulturu formiran je 1995.godine,a prvi nastup imao je pre deset godina, broji 150 clanova svih uzrasta. Za sve ove godine Kucevljani su na raznim putovanjima i nastupima bili pobednici i pobedeni,ali nikad gubitnici. Duh zajedništva i ljubavi prema duhovnoj kulturi našeg naroda,nešto je što je svaki clan ovog Ansambla nosi sa sobom,bez obzira da li se ovde zadržao samo jednu sezonu ili je tu i danas. Kucevljani su posle 13 godina postojanja prvi put prošle godine boravili u inostranstvu gde su u prepunoj Sali becke škole Lengenfeldgase zajedno sa svojim domacinima Kulturno-umetnickog društva ,,Stevan Mokraljac’’ izveli bogat kulturno-umetnicki program. Folklorni ansambl grada na Peku prikazao je splet igara i pesama iz Homolja,dok su domacini pokazali da se ubrajaju u najbolje srpsko kulturno društvo u Austriji.

Folklorni ansambl iz Kuceva u prošloj godini bio je i ucesnik Festivala ,,Pefkohori 2007’’. U Grckoj,gde je svojim nastupom pobrao aplauze mnogobrojne grcke publike. Festival u Grckom gradu Pefkohori okupio je veliki broj folklornih ansambala iz Grcke, kao i iz naše zemlje. Pored Kucevljana na festivalu su ucestvovali Kulturno-umetnicka društva i folklorni ansambli iz Beograda,Temerina,Kaonika i Novog Beceja.

-Vece našeg folklora u Becu bilo je posveceno negovanju kulture i tradicije i nastavak saradnje društva iz domovine i Austrije. Svi smo bili srecni što smo imali mogucnosti da prvi put nastupimo u inostranstvu - pred našom publikom u dijaspori.Za ove mlade ljude bio je ovo nezaboravan doživljaj. A u Grckoj nastupili smo sa spletom vlaških igara iz okoline Kuceva. Pevala je i naša vokalna solistkinja Sanja Jovicic. Ovogodišlji koncert našeg folklornog ansambla bila je kruna svega ovog što se dešavalo proteklih godina. Nadam se da su naši sugradani imali i da vide ono što su prikazali clanovi ansambla,a to je profesionalnost i nastavak tradicije naših obicaja, kaže direktorka Centra za kulturu ‘’Veljko Dugoševic’’ Kucevo, Jasmina Blagojevic.

Nastupajuci na koncertu Folklornog ansambla Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ u Kucevu pevacko društvo ljubitelja muzike ‘’Zviški akordi’’ doprineli su oživljavalju kulturnog života u Kucevu. Clanovi pevackog društva su ljudi u poodmaklim godinama,a druženje na probama i koncertima doživljavaju kao nešto najlepše na svetu.

I hor crkve ‘’Sveti Vaznesenje gospodnji’’ iz Kuceva osnovan pre nekoliko godina da neguje liturgijsko pojalje i duhovnu muziku ispirisanu pravoslavljem i srpskim etno nasledem,izvodenjem državne himne ,,Bože pravde’’dao je doprinos slavlju i koncertu Folklornog ansambla,što pokazuje da postoji dobra saradnja na razvoju kulture u ovom gradu izmedu pevackog društva ,,Zviški akordi’’, ženskog crkvenog hora i centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’.

Za doprinos u radu Folklornog ansambla direktorka Centra za kulturu Jasmina Blagojevic na ovoj svecanosti urucila je zahvalnice ustanovama,donatorima i pojedincima.

LJ.N.

VELIKO GRADIŠTE NA SAJMU TURIZMA

SRPSKO MORE - SREBRNO JEZERO

Živopisni gradic koji diše s Dunavom, svakako spada u jednu od najatraktivnijih turistickih destinacija u Srbiji, a to potvrduje sve brojnija posecenost Srebrnog jezera, kao i velika investicija koja je u fazi realizacije.

Vera Stokic, direktor Turisticke organizacije opštine Veliko Gradište kaže na gradištanskom štandu Beogradskog sajma za Rec naroda:

-Veliko Gradište je “srpsko more”, jer Srebrno jezero ima tendenciju da postane jedna destinacija u koju se ulaže sve više i više. Sinoc je predstavljen Master plan: “Silver Lake Resort” promocija je bila u upravnoj zgradi Sajma. Trudimo se da povezujemo sam grad i turisticku ponudu okoline, tu su i verski objekti, poput manastira Nimnik i drugih. Na sajmu se predstavljamo zajedno sa drugim opštinama Branicevskog okruga i pokušavamo da jedan turisticki proizvod zaokružimo kao celinu. Što se tice Master plana za razvoj turizma u našem kraju, Veliko Gradište ima “poprilican komad”, videcemo šta cemo od svega toga uspeti da uradimo, a zastupljeni smo i u Master planu Donjeg Podunavlja. Trudimo se da razvijamo i nautiku, dakle trudicemo se da uradimo onoliko koliko je u našoj moci. Trenutno konkurišemo projektima vezanim za prekogranicnu saradnju, dakle sa kolegama iz Rumunije, Regionalnom turistickom organizacijom Rešica predali smo projekat, ostaje da se vidi kakvi ce biti rezultati. Sa ljudima iz projekta “Silver Lake” imamo odlicnu saradnju, sada je predstavljeno i konacno rešenje, a prema najavama, u prvom tromesecju bi trebalo da zapocne izgradnja hotela sa cetiri zvezdice, završena su cetiri objekta i teniski tereni i mi ocekujemo da vidimo dalje rezultate. Cišcenje i sanacija jezera je u toku i nadamo se da ce do pocetka sezone biti završeno, dok su plaže najvecim delom uredene.

Dragan Milic, predsednik opštine Veliko Gradište prisustvovao je prezentaciji Branicevskog okruga na ovo-godišnjem Sajmu turizma izrazio je zadovoljstvo interesovanjem posetilaca, kao i posecenošcu.

- Ocekivanja su onakva kakva smo i planirali, postoji interesovanje za Branicevski okrug, za opštinu Veliko Gradište za “Silver Lake” i investicije koje treba da se dese u Velikom Gradištu i ja ocekujem da ce nam turisticka sezona biti bolja nego u protekloj godini, a nadam se i da ce ciljevi da turisticka sezona traje citave godine biti ispunjeni kada budu izgradeni prvi hoteli. Važno je i to što ce biti zaposlen jedan broj mladih ljudi, što ce se povezati poljoprivreda i turizam i da Veliko Gradište i citav okrug živi cele godine. Organizovanje zajednicke turisticke organizacije bio bi krupan korak, a ja cak, mislim, da treba da idemo i dalje i formiramo jednu turisticku organizaciju na teritoriji Branicevskog okruga, koja bi nudila celokupnu turisticku ponudu našeg kraja. Master plan za podunavske opštine trebalo bi da bude usvojen na Vladi Srbije, to su opštine Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin; medutim nikako ne možemo odvojiti Požarevac, Žagubicu, tu su Viminacijum, LJubicevo... sve je to na neki nacin povezano i samo ako tako nastupamo imacemo perspektivu, a ukoliko idemo pojedinacno mislim da cemo malo toga postici. Po prvim predracunima investicija u okviru Master plana za razvoj turizma bila je preko 50 miliona evra, a po poslednjim proracunima ide cak i do 100 miliona evra, a upravo to i pokazuje ulogu Velikog Gradišta u njemu. Mi se nadamo da ce Gradište za cetiri do pet godina biti veoma prepoznatljiva destinacija, ne samo za Branicevski okrug, vec i za citavu Srbiju, a mislim da ce to biti veoma znacajno, pre svega za naš kraj.

L.L.

PRIVREDNO DRUŠTVO “SILVER LAKE INVESTMENT” D.O.O. NA SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

PRIMARNA TURISTICKA DESTINACIJA

Privredno društvo Silver Lake Investment, ciji je osnivac NCA Investment Group d.o.o. osnovano je 11.novembra 2006.godine s ciljem realizacije i pracenja izvodenja projekta izgradnje turisticko kongresnog centra Silver Lake Resort na Srebrnom jezeru u opštini Veliko Gradište. Na ovogodišnjem Sajmu turizmu u Beogradu na svom samostalnom štandu predstavili su ovaj turisticki poduhvat koji ce, kako se smatra u Branicevskom okrugu, imati dalekosežan uticaj na razvoj turizma u ovom kraju Srbije. Vrednost projekta procenjena je na 50 miliona evra.

Izgradnjom kompleksa investitor želi da doprinese poboljšanju nivoa usluga ove destinacije, tako što ce trenutnu ponudu obogatiti objektima visoke kategorije, profesionalnim sportskim terenima i nizom drugih sadržaja koji ce svojom atraktivnošcu uspeti da dovedu i zadovolje zahteve domacih i inostranih gostiju. Investitor je sa ovim ciljem ugovorio zakup i kupovinu zemlje namenjene izgradnji hotela, apartmana, golf i sportskih terena, ugostiteljskih objekata i prodavnica. U ovom trenutku Silver Lake raspolaže sa 320 hektara zemlje, od cega je 50 hektara pod šumom. Na projektu je, pored izgradnje turisticko-kongresnog, planirana i izgradnja sportsko-rekreativnog centra, na cemu su angažovani domaci i inostrani strucnjaci.

Luksuzni apartmani, vile i sportski objekti sa tematski sagradenim terenima, marinom na obali Dunava, šetalištem, bazenima, ribnjacima i drugim sadržajima, smatraju investitori, bice prilika da veliki broj ljudi iz ovog kraja dobije zaposlenje i sigurnu egzistenciju u okviru delatnosti koje opslužuju turisticki kompleks. Samim tim ce i poljoprivreda, lokalna domaca radinost, privreda i turizam dobiti šansu za brži razvoj.

Što se ugostiteljskih objekata tice planirano je da gosti tokom cele godine na raspolaganju imaju visoko profesionalnu ugostiteljsku uslugu u okviru savremeno dizajniranih i profesionalno opremljenih objekata. Gosti ce moci da uživaju u pogledu na Srebrno jezero, uz asortiman usluga razlicitog sadržaja.

Vizija investitora je da Srebrno jezero postane primarna turisticka destinacija u regionu i Srbiji, koja ce privuci strane hotelske lance i obezbediti potencijalne ulagace. Poret toga, nadaju se u Silver Lake-u ova destinacija bi trebalo da postane jedan od najatraktivnijih lokaliteta za sportske ribolovce i ljubitelje prirode, a namera je i da se poveca potreba za delatnostima poput trgovine i male privrede.

Na celu investitora je Slobodan Vucicevic, koji je sa opštinom Veliko Gradište potpisao posebav vid sporazuma. Ovaj dokumet je jedinstveni oblik strateškog povezivanja lokalne zajednice sa investitorom u Srbiji, ali i dodatna garancija za nesmetan završetak izgradnje ovog turistickog lokaliteta i zapošljavanje lokalnog stanovništva. U Velikom Gradištu je vec otvoreno i posebno odeljenje turisticki tehnicar u srednjoj školi, a u planu je i otvaranje Više turisticke škole koja ce obrazovati buduce turisticke radnike i strucnjake za potrebe velikog turistickog centra.

Kako bi se lokalitet zaštitio i ocuvao kao ekološki cista zona, izvode se radovi na cišcenju Srebrnog jezera, a radi se i na regulisanju divlje gradnje.

Srebrno jezero je zami-šljeno kao jedinstvan turisticko ribolovacka destinacija, te je zbog toga osnovan i konzorcijum “Silver Lake Vode”, ciji je zadatak da ovaj lokalitet ekološki zaštiti, da radi na poštovanju i implementaciji ekoloških standarda i ocuvanju jedinstvenih ribljih vrsta i fondova.

Blizina prestonice, idealni uslovi za nauticki turizam, blizina istorijskih spomenika - srednjovekovnog Golubackog grada, Rimske tvrdava iz 15.veka, Viminacijuma i drugih, obecavaju da ce Srebrno jezero u bliskoj buducnosti biti nezaobilazna destinacija na turistickim mapama - porucuju iz Silver Lake-a.

L.L.

Golubac NA SAJMU TURIZMA

NAJLEPŠI POGLED U ISTOCNOJ EVROPI

Lepote golubackih predela nisu ravnodušnim ostavljale ni Rimljane, niti njihove istorijske sledbenike. Tvrdava i pogled na Dunav jedinstveni su u ovom delu Srbije, a ono što je na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu bilo primeceno je i da se u opštini Golubac poprilicno radi na promovisanju svih atrakcija koje stoje na raspolaganju potencijalnim turistima.

Tatjana Miloradovic, direktor Turisticke organizacije opštine Golubac smatra da je ovogodišnji zajednicki nastup svih osam opština Branicevskog okruga pravi pomak u razvoju turizma regije:

- Samo tako možemo biti zanimljivi ljudima koji žele da dodu i obidu cari našeg kraja. Nivo usluga u samim opštinama ce se podici na viši nivo, ugostiteljski objekti ce morati da prate propisane zakone, hoteli ce biti od cetiri zvezdice pa naviše i tada možemo da ocekujemo i razvoj turizma. Mi se trudimo da maksimalno koristimo Dunav, posebno u pravcu razvoja nautickog turizma, a kada se steknu uslovi možemo da ocekujemo i evropska i svetska prevenstva u jedrenju i drugim vidovima nautickog turizma. Ocekujemo izgradnju marine u Golupcu i Velikom Gradištu, kao i poboljšanje ponude kada su u pitanju turisticke manifestacije, kao što su etno-festivali, kao što je “Golubacki kotlic”. Ove godine u planu nam je Sajam Dunava u Golupcu, koji bi povezao, ne samo opštine iz našeg dela istocne Srbije, vec sve opštine koje leže na obalama Dunava. Zadovoljna sam odzivom ljudi koji su došli da podrže našu prezentaciju. Pored predstavnika Ministarstva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja, bilo je i predstavnika Ministarstva sporta, dijaspore, bili su direktori Turistickih organizacija iz Soko Banje, Vrnjacke Banje, Beograda, Privredne komore Srbije, PK Beograda i mnogi drugi. Dakle, postoji saradnja Turisticke organizacije Golupca, ne samo na nivou okruga, vec i na nivou Srbije, pogotovo kada je u pitanju povezivanje istocne i zapadne Srbije.

Krajem prošle godine uspostavili smo poslovnu saradnju sa opštinom Karaš Severin u Rumuniji, uradili smo zajednicki projekat i konkurisali kod Evropske unije za podsticajna sredstva.

U razvoju turizma neophodno je povecanje nivoa usluga, osavremenjavanje, edukacija turistickih radnika i animiranje ljudi koji žele da se bave etno-turizmom, pogotovo u opštinama koje imaju uslove, kao što su Petrovac, Malo Crnice, Žagubica. Branicevski orkug može da zaokruži “pricu”, tako da turisti osete cari vrela Mlave, cari sela, dožive Dunav, pecaju na njemu... Ocekujem da cemo povezati Dunav sa Ðerdapskom klisurom i drugim opštinama: Majdanpek, Kladovo, Negotin i njihove Rajacke pivnice... želimo da lade ne prolaze pored Golupca, pored Velikog Gradišta, vec da turisti izadu i dožive sve ono što im možemo ponuditi. Naš kraj i turizam u njemu je prvenstveno namenjen porodicama i turistima koji vole lovni i ribolovni turizam, a od maja do oktobra je Dunav najlepši. Možda sam subjektivna, ali po meni, odavde je najlepši pogled u Istocnoj Evropi.

L.L.

PREDSEDNIK OPŠTINE GOLUBAC...

Opština Golubac ima velike potencijale u oblasti turizma koji do sada, nažalost, nisu bili iskorišceni, ili su bili iskorišceni vrlo malo, možda nekih deset odsto. Ono što je naš plan za sledeci period jeste pre svega revitalizacija Golubacke tvrdave, plan opšteg uredenja, renoviranje starih kuca u kojima bi bili prezentovani stari zanati na Golubackim letnjim igrama. To je jedan dugorocni projekat koji se nalazi u okviru Master plana Donjeg Podunavlja i mi polako pristupamo realizaciji tog projekta, nadamo se da ce uskoro biti završen. Ocekujem da ce prihodi koje ce opština Golubac imati samo od posetilaca biti preko 20 miliona dinara. To je deo planova, drugi je pešacko-biciklisticka staza od tvrdave do vikend naselja u dužini od 12 kilometara; za taj projekat dobili smo 20 miliona dinara iz NIP-a u okviru programa podrške opštinama severoistocne Srbije Evropske agencije za rekonstrukciju i time ušli u uži izbor od osam opština, tako da ocekujem sredstva u visini od 2 miliona evra. Do pocetka sezone ocekujemo i završetak radova na plaži i nadamo se da ce Golubac imati jednu od najatraktivnijih plaža. Tu je i citav niz manifestacija, a ostalo je na ugostiteljskim radnicima i Turistickoj organizaciji opštine Golubac.

NA 30. MEÐUNARODNOM SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

VELIKO INTERESOVANJE ZA ARANŽMANE VEOLIA TRANSPORT LITAS AD

Štand Veolia Transport Litas AD u hali 2 30. Medunarodnog sajma turizma u Beogradu jedan je od posecenijih u odnosu na štandove agencija zemalja iz okruženja, iz onih koje su priznale nezavisnost Kosova, pogotovo iz Hrvatske koja je i otkazala ucešce. U razgovoru sa Zoranom Nikolicem, menadžerom turizma saznali smo o ovogodi-šnjoj turistickoj ponudi, starim i novim aranžmanima.

Štand Veolia Transport Litas AD Požarevac veci je i poseceniji u odnosu na predhodne godine, kakva je ovogodišnja ponuda vaše firme?

- Nakon godinu dana našeg odsustvovanja sa Sajma, Veolia Transport Litas Požarevac ove se godine pod novim imenom pojavljuje na beogradskom Sajmu turizma, i možemo se pohvaliti velikim brojem naših programa. Najvece interesovanje i ove godine vlada za našim programima, za severni deo Grcke gde godinama radimo Paralija, Olimpik Bic i Nai Pori gde pored sopstvenih kapaciteta u ovim mestima imamo i redovno organizovan prevoz cime zaista možemo da se pohvalimo jer on godinama izuzetno funkcioniše.

Prethodnih godina imali ste odlicnu saradnju i sa Hrvatskim agencijama, njih na ovogodišnjem sajmu nema iz poznatih razloga?

- Mi smo želeli da ove godine posle velike pauze neki kontakt sa agencijama iz Hrvatske i mi cemo najverovatnije biti u prednosti u odnosu na druge agencije jer Veolia Transport ima svoja predstavništva u skoro svim zemljama Evrope, samim tim i u Hrvatskoj. U našim programima na jednoj strani pojavljuje se i ponuda za Hrvatsko primorje. Verujem da ce se prilike nakon poznatih dešavanja u našoj zemlji smiriti, jer zbog takve situacije neki drugi programi sigurno ce dobiti prioritet. Pored Grcke koju sam napomenuo, mislim da ce Ohrid ove godine biti izuzetno atraktivna destinacija za naše goste.

Ohrid, odnosno Makedonije postaje sve atraktivnija za naše turiste, ne samo zbog cena. Sve aranžmane za 8. mart u ovoj zemlji vec ste rasprodali?

- Naravno. Udaljenost destinacije, kvalitet smeštaja svega onoga što Ohrid i Makedonija mogu da ponude jeste nešto što je postalo izuzetno privlacno za naše goste. Naši aranžmani za 8. mart u Makedoniji vec su rasprodati i možemo se pohvaliti time da vec 6. marta uvece sa cetiri autobusa krercemo i ocekujemo zaista izuzetno lep program, lep provod.

Na štandu turistickih agencija iz Crne Gore na ovogodišnjem Sajmu nema gužvi kao nekada, bilo zbog nastale politicke situacije ili povecanih cena nakon prodaje brojnih objekata. Kakvo je interesovanje kod vas za Crnu Goru?

- Organizatori Sajma su ocigledno prevideli cinjenicu da se u istom ovom trenutku održava i Sajam turizma u Budimpešti tako da na udaljenosti od 300 kilometara imamo dva velika Evropska sajma cime se pokazalo da za nekog ocigledno nece biti dobro. Što se tice Crne Gore kao destinacije, mi je ove godine imamo u katalogu i ona se jednostavno nametnula, mi smo prošle godine od juna do septembra meseca svake veceri iz Požarevca i okoline imali od dva do cetiri autobusa. To je ogroman broj ljudi koji je koristio samo naš prevoz od Požarevca do Crne Gore. Pokušali smo da napravimo jedan korak unapred da barem deo tih ljudi usmerimo i na naše kapacitete koje cemo sigurno imati u privatnom i hotelskom smeštaju u Crnoj gori. Koliko ce interesovanje biti, pokazace vreme a ovaj Sajam ce biti merilo svega toga.

U kojoj meri priznavanje Kosova od strane Turske može da utice na turiste iz Srbije jer poznato je koliko je ova zemlja poslednjih godina prava turisticka meka?

- Turska je malo specificna destinacija, kao prvo dosta naših ljudi se vezuje za naš prevoz, pogotovo onih koji hoce i žele da rade sa Litasom. Ici za Tursku autobusom pokazalo se da je dug i mukotrpan put, pogotovo za one koji putuju sa malom decom. Politicka situacija sigurno ce uticati na to da se veliki broj ljudi opredeli za neke druge destinacije, iskreno, ovo što mi radimo i što je jedan od naših najvecih interesa u ovom poslu, to su Grcka, sada i Makedonija gde necemo imati nikakvih problema.

Interesovanje i dalje vlada za gradove Evrope, uglavnom one u okruženje. Kako ide prodaja tih aranžmana?

- Vec od Nove godine imali smo putovanja za Prag, grupu koja je posetila Sajam poljoprivrede u Solunu, i takode se možemo pohvaliti da vec nakon 8. marta imamo Uskršnje za koje smo poceli da prodajemo programe. Radi se o destinacijama za Cešku i za Madarsku. Ocekujemo da tri do cetiri autobusa 28. uvece, posle Uskrsa krenu put ovih zemalja.

Koji su strateški pravci razvoja Litasove turisticke agencije?

- Veolia Transport Litas kada je rec o turizmu trenutno posluje u dve poslovnice- u Požarevcu i Velikom Gradištu. Imamo odrešene ruke od novog vlasnika, ulazimo u sopstvene fiksne zakupe i ono što je bitno, sve te zakupe vezujemo i za naš prevoz. Tamo gde nemamo svoja predstavništva i svoje agencije, Litas je zaista godinama stvarao jednu dobru bazu tako da imamo jedan veliki broj subagenata koji žele i hoce da rade sa nama tako da ocekujemo da ce turizam i dalje ostati znacajna stavka u ukupnom poslovanju Veolie Transport Litasa, kaže na kraju razgovora Zoran Nikolic, menadžer turizma Veolia Transport Litas AD Požarevac.

M. Kuzmanovic

MAGIJA MLAVE I HOMOLJA

Na zajednickom štandu turisticke ponude Branicevskog okruga, na ovogodišnjem, 30. Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu, svoju turisticku podudu prezentovala je i opština Petrovac.

- Ove godine smo po drugi put na Sajmu turizma i predstavljamo sve ono sa cime naša opština nastoji da nade adekvatan prostor za sebe u regionalnoj i ukupnoj turistickoj ponudi Srbije. Pre svega, kao biser cista reka Mlava sa preobilnim mogucnostima daljeg razvoja sprotskog ribolova, vikend turizma i uživanja u miru i prirodnim lepotama. Brojni manastiri, na veoma atraktivnim lokacijama i dugom tradicijom su posebno zanimljiva sadržina, verski turizam je u ekspanziji i mi imamo zaista šta da ponudimo. Termalna mineralna voda u Ždrelu je, takode, u izuzetno snažnoj ekspanziji, nastojanja su da se intenzivnim razvojem odgovori na ogromnu posetu i zahteve posetilaca. Ocekujemo da od aprila, kad se reše odredeni tehnicki problemi, banja Ždrelo krene punim kapacitetom. Dalje, šume su pravi izazov i riznica lovnog turizma, što takode isticemo u našoj ponudi, - Jadranka Cvetkovic, VD direktora Turisticke organizacije Petrovac.

Seoski turizam je jedna od uzdanica petrovacke ponude, za pocetak, prvo registrovano domacinstvo Simonovic primer je kako se to radi. U Turistickoj organizaciji ocekuju da tokom ove godine tim primerom krene najmanje još desetak domacinstava petrovackog kraja.

Zajedno sa opštinom Despotovac, turisticki poslenici Petrovca racunaju na uspeh i adekvatne efekte projekta “Drumovima rimskih careva”. U zajednickim projektima sadržanim u Master planu, Petrovac, takode, racuna na punu valorizaciju svoje turisticke ponude.

Ono što petrovacki kraj cini jedinstvenim u Srbiji, pa i mnogo šire, je Kamenovo - selo pcelara. Naime, spomenik pceli postoji jedino u Kamenovu i, prema nekim tvrdnjama, u - Japanu. Cuveno po hiljadama košnica i prvoklasnom medu i ostalim pcelinjim proizvodima sa ekološki cistog podrucja, Kamenovo je samo po sebi veoma atraktivna destinacija za sve koji valjanu pažnju posvecuju ekologiji i licnom zdravlju.

D.Milenkovic

Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, naglašava da to što Turisticka organizacija i snažan zaokret ka turizmu kao privrednoj grani nemaju višedecenijsku tradiciju, daje ovoj sredini dodatni podsticaj da energicnim nastupom udu medu iskusnije turisticke poslenike Srbije.

- Imamo potencijala, izuzetnih razvojnih šansi i, sudeci po rezultatima koje smo postigli sa prvim koracima - kompleks prema Gornjaku, Ždrelu, Etno - selo Bistrica, ulazak u Master plan, uradene poslove u oblasti infrastrukture, posebna pažnja posvecena izradi brojnog materijala za prezentaciju naše turisticke ponude, sve to govori da ce Petrovac vrlo brzo “uhvatiti korak” sa ostalim sredinama Istocne Srbije i onim što pruža privuci ne samo pažnju, vec i veliko prisustvo zaljubljenika u prirodu, ekološki cistu i atraktivnu, etnološke, kulturne, istorijske, verske i ostale sadržaje kojim naše podrucje obiluje, - kaže Dragojevic, dodajuci:

-U pravcu daljeg razvoja, kadrovski cemo ojacati našu Turisticku organizaciju, finansijski je vec dobro podržana sredstvima budžeta, konkretni rezultati bice vidni vec tokom ove godine. Akcenat se stavlja na seoski turizam, kulturno istorijski spomenici poput Gornjaka i Vitovnice, jezera u Ždrelu i Busuru... Tu je i izletište Trest, reka Vitovnica, posebno zanimljive vikend-turistima koji organizovano vec uveliko posecuju ta podrucja. Sa posebnom pažnjom negujemo i obogacujemo novim sadržajima manifestacije koje imamo, kako u oblasti lovnog turizma, tako i jednonedeljni sadržaj manifestacije “Put u Gornjak”... Svesni cinjenice da trenutno “usko grlo” naše ponude cini smeštaj, imamo projekte usmerene na prostor Banje “Ždrelo”, gde ce investiror Milojevic, kako je vec najavio, ovog leta zapoceti gradnju hotela sa više od 100 ležajeva. Poznato je da je voda termalnog karaktera, pogodna za lecenje reumatskih tegoba, leci kožne bolesti i opsednuda je tokom citave sezone. U izradi su i urbanisticki projekti za podrucje Ždrela i Bistrice, cime stvaramo preduslove za dalji razvoj.

Budicete se uz mirise svežeg sena, zelene treve i tek samlevenog brašna, a uspavljivati uz zvuke pastirske frule i sliku zalazeceg sunca u smiraj dana.

Uživacete u zelenim obalama jedne od najcistijih reka Srbije - Mlave, blagodetima rodne zemlje, zdravoj i prirodnoj hrani, cistom vazduhu, toplom gostoprimstvu meštana...

Naci cete duhovni mir u manastirima skrivenim u nedrima planinskim, a misticnost u starim obicajima i zanatima.

Magija briše granicu izmedu sna i jave, a Homoljem cete ostati opcinjeni...

I avantura i utocište - Homolje 21. veka.

... Jer, baš tu gde Mlava promeni cud i Homolje dodirne Stig, najplavlje nebo prekrije Ludo polje.

NJegovu tajnu otkrivate u mirisu travke, bljesku sunca u vodi, u blagom zanosu toplog izvora, blaženom miru Vitovnice, tajnovitosti Ždrela, romanticnoj istoriji Veziceva, plahovitom trku Bistrice, vetru gornjaku koji vas može poneti sa Krilaša...

A, kada pcele zaspe u Kamenovu i svici okite polja, zamirisace semlja i vode, mesec ce se osmehnuti na lepotu pod sobom...

Deo nje možete biti i Vi, ako dozvolite da Vas magija našeg neba povede.

MALO CRNICE NA SAJMU TURIZMA

“KAPIJA ISTOCNE SRBIJE”

Prepoznatljivo po ravnici koja ga okružuje, blizini manastira Zaove, Festivalu amaterskih pozorišta - FEDRAS-u, kao i gostoljubivim meštanima, Malo Crnice se aktivno ukljucuje u turisticki zahvat koji ove godine pocinje zajednickom prezentacijom opština na beogradskom Sajmu turizma.

Goran Stokic, direktor Turisticke organizacije opštine Malo Crnice istice upravo znacaj seoskog turizma u ovoj opštini:

- Malo Crnice ove godine ucestvuje u “zajednickoj prici” Branicevskog okruga da prezentujemo ono što posedujemo kao okrug, zajedno želimo da predstavimo naše prirodne lepote, pocev od ravnice pa do Homolja. želja nam je da skrenemo pažnju i gradanima naših opština na važnost razvoja turizma, na prvom mestu seoskog, jer seoskim turizmom mogu da se bave sve oštine u okrugu. Takode želimo da porucimo investitorima u oblasti turizma cime raspolažemo, kao i potencijalnim turistima, prvenstveno iz naše zemlje, a zatim i iz inovstranstva da nas posete. Onoga trenutka kada se pocne sa turizmom, pocinje i turisticka privreda. Malo Crnice se nalazi u Master planu, cime nam i Vlada Srbije pokazuje da želi da pomogne razvoj turizma u našoj opštini.

Naša opština ce ubuduce raditi na sredivanju turistickih destinacija verskog turizma, na prvom mestu tu je manastir Zaova sa celim kompleksom koji obuhvata jezero, kao i konake koji ce uskoro biti gotovi i moci da prime turiste. Tu je i manastir Jezero u Smoljincu, a ovo mesto je možda i najsposobnije da pokrene razvoj seoskog turizma. Turisticka organizacija ce pružati podršku svakom pojedincu i preduzecu koje želi da se bavi seoskim turizmom i bilo kojom vrstom turizma. Ono na cemu godinu dana unazad radi Turisticka organizacija opštine Malo Crnice je motivisanje gradana da primaju goste u svojim domacinstvima. Imali smo edukacije, novcanu pomoc od Ministarstva ekonomije i komunicirali sa gradanima i preduzetnicima koji na posredan, ili neposredan nacin imaju veze sa turizmom. Takode se trudimo da uticemo na dijasporu koja vec ima smeštajne kapacitete, potrebno je samo staviti ih u funkciju, jer se pokazalo da je razvoj turizma, pogotovo seoskog u Evropi postigao veliki uspeh. Tendencija razvoja seoskog turizma je globalno ocigledna, a Crnice kao seoska opština može da pruži na prvom mestu tu vrstu turizma, sa svim ostalim sadržajima i manifestacijama. Primera radi u oktobru je FEDRAS koji mora da postane isplativa i samoodrživa manifestacija, a to je moguce samo dovodenjem turista koji vole pozorište.

Crnice je i rasrkrsnica, ja je zovem “kapija istocne Srbije”, jer svi putevi prolaze kroz opštinu Malo Crnice, mnogi produ, a i ne znaju da su prošli kroz našu opštinu, a mi samo želimo da im skrenemo pažnju da izmedu Požarevca, Petrovca i Kuceva postoji jedna opština koja se zove Malo Crnice, sa svojim turistickim atrakcijama. Takode treba razmišljati i o tome da turiste koji su u tranzitu, na neki nacin zadržimo i svi imamo koristi od njih.

Kao regionalna turisticka organizacija konkurisali smo za sredstva Evropske unije u okviru programa saradnje sa Rumunijom i ocekujemo novac od EU za stvaranje zvanicne Regionalne turisticke organizacije, a samim tim i zajednicko delovanje u buducnosti. Nadamo se da ce novac biti odobren, jer je projekat interesantan, a slicne organizacije vec postoje u svetu.

Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice zadovoljan je prezentacijom na Sajmu:

- S obrzirom na to da mi dve poslednje godine nastupamo na Sajmu turizma u Beogradu, kao i na stepen razvoja turizma i mogucnosti ulaganja na podrucju Branicevskog okruga i opštine Malo Crnice i samim usvajanjem Master plana na podrucju Stiga, Homolja i Beljanice, stvaraju se uslovi za razvoj turizma na podrucju naše opštine. Investirace se u manastir Zaovu, u seoski turizam, a to sigurno može stvoriti i preduslove, kao i realne uslove da se veci broj gradana bavi seoskim turizmom, jer se radi o “cistom podrucju”, dakle naša opština nije zagadena. Pored manastira Zaova i Bradaca imamo i tri bazena na podrucju opštine. O razvoju turizma na podrucju opštine Malo Crnice razmišlja se u pozitivnom svetlu, a takode i o programima razvoja turizma, kao i podsticajnim merama Vlade Republike Srbije, cime se stvaraju uslovi za njegov razvoj. Opština Malo Crnice svoj razvoj na ovom planu vidi u okviru Branicevskog okruga.

L.L.

AKCIJA MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA “SPORT ZA SVE, OPREMA ZA SVE” U MALOM CRNICU

NA REDU JE IZGRADNJA FISKUL TURNIH SALA

- Prilikom dodele sportske opreme direktori škola istakli da trenutno ni jedna škola u Opštini nema fiskulturnu salu pa bi to mogao da bude novi izazov za Ministarstvo

Akcija Ministarstva omladine i sporta pod nazivom “Sport za sve, oprema za sve” nastavljena je ovih dana u opštinama Branicevskog okruga podelom sportske opreme seoskim školama. Tako su prošle nedelje sportskom donacijom obradovani daci osnovnih škola u Malom Crnicu, Toponici, Boževcu i Smoljincu. Domacin darodavcima bila je škola Moša Pijade” iz Malog Crnica cija se direktorka LJubinka Jakovljevic zahvalila u ime ucenika i nastavnika kojima ce sportska oprema dobrodoci u sprovodenju nastave fizickog vaspitanja i zdravstvenom odrastanju osnovaca.

—Ovom prilikom želim da istaknem da je naša opština jedna od onih opština koja nema ni jednu fiskulturnu salu na svom podrucju. Mislim da se narednih meseci moramo potruditi da i neka naša škola dobije fiskulturnu salu, jer ako imamo sportsku opremu treba da imamo i prostorne mogucnosti kako bismo tu opremu svrsishodno koristili. Sa izgradnjom fiskulturne sale stvoricemo uslove za odvijanje kvalitetnije nastave fizickog vaspitanja i zdravije odrastanje naših mladih ljudi, rekla je LJubinka Jakovljevic.

Sportska oprema urucena školama prošle nedelje, po recima predsednika Opštine Miodraga Draganceta Markovica samo je deo opreme koja ce pristizati i narednih meseci:

—Ministarstvo omladine i sporta cini napore da se školama dodeli sportska oprema u skladu sa trenutno raspoloživim sredstvima. Koliko mi je poznato donacija ce biti nastavljena polovinom aprila. Drago mi je da su se direktori naših škola lako dogovorili koliko ce i šta ce kojoj školi od opreme pripasti u ovoj današnjoj raspodeli što samo govori da naše škole imaju izvanrednu medusobnu saradnju. Lokalna samouprava je uvek spremna da pomogne osnovnom obrazovanju ali para nikad dovoljno za sve što je potrebno. Sa žaljenjem konstatujem da smo opština koja nema ni jednu fiskulturnu salu, ni jednu sportsku, balon salu gde bi se naši mladi bavili sportom i izbegli sve poroke koje ih prate. Ubeden sam da ce lokalna samouprava u saradnji sa školama i nadležnim Ministarstvom uspeti da bar centralne škole dobiju fiskulturne sale. Obaveštavam vas da je Ministarstvo omladine i sporta po prvi put zapocelo izradu jedne Strategije za mlade u cemu ucestvuje i naša Opština, a to je dokaz da brinemo o mladosti Srbije, rekao je Markovic.

Ispred Regionalne kancelarije Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja sa sedištem u Požarevcu, raspodeli opreme prisustvovao je direktor Stevica Spajic.

—Namera je Ministarstva omladine i sporta da maksimalno ulaže u školski sport tako da je ova akcija “Sport za sve, oprema za sve” jedna u nizu akcija koje nas ocekuju u narednom periodu. Pored toga namera je da se ulaže i u male sportske terene. Šta je cilj svega ovoga? Cilj je da se deca sklone s ulice, da se vrate sportu i da imamo jednu zdraviju naciju jer su sva istraživanja pokazala da jedan dinar uložen u sport znaci tri dinara manje u zdravstvu. Ovde je dobro primeceno da vecina škola u Branicevskom okrugu, i ne samo u Branicevskom okrugu, nema fiskulturne sale i to ce biti jedna od akcija u narednom periodu, fiskulturna sala za svaku školu, obecao je Spajic.

Srebrenka Tomic, direktorka škole u Boževcu izrazila je zadovoljstvo donacijom koju je dobila njena škola iako su joj potrebe za strunjacama bile mnogo vece:

—Ovo je dodatak na postojecu opremu koja je dosta zastarela i mestimicno obnovljena ove godine, pogotovu nam mnogo znace strunjace. Oprema je ravnopravno podeljena, toliko se moglo u ovom trenutku, licno mislim da možemo biti zadovoljni jer smo u ovoj raspodeli, prema broju ucenika, ukupno 330, dobili najviše.

U ime 254 ucenika i zaposlnih u OŠ “Draža Markovic Roda” u Smoljincu, darodavcima se zahvalio direktor Božidar Radojkovic:

—Ovu sportsku opremu maksimalno cemo iskoristiti u cilju poboljšanja i ocuvanja zdravlja naših ucenika i razvijanju takmicarskog duha, porucio je Radojkovic.

S.E.

ZADATAK JE OZBILJAN MARKETING

Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga o turistickoj prezentaciji okruga na Sajmu turizma u Beogradu

- Mislim da je danas jako znacajno što su sve naše turisticke organizacije zajedno na Sajmu turizma u Beogradu. Ovo je jedan od najvecih sajmova u ovom delu Evrope. Branicevski okrug ima mnogo toga da pokaže i da prikaže, možda naši turisticki kapaciteti u ovom trenutku nisu najbolje razvijeni, onako kako je to u drugim, razvijenim zemljama, ali zaista imamo potencijale kakve retko ko ima. Imamo nekoliko reka, Homoljske planine, potencijale za lov, ribolov, nauticki turizam, seoski turizam, što je velika šansa za nas i zbog cega je važno u svakom trenutku i na svakom mestu, a narocito na ovako velikom sajmu prezentovati turisticku ponudu. Naš zadatak jeste da zaista obogatimo našu turisticku ponudu u periodu koji je pred nama. To ce nam omoguciti i Master plan, što dovoljno govori o tome koliko Vlada Srbije u ovom trenutku ima snage i polaže vere u to da naš okrug raspolaže potencijalima i da može biti ozbiljna turisticka destinacija. U ovom trenutku turizam je najviše razvijen u Velikom Gradištu i Golupcu, ali je svakako zadatak svih lokalnih samouprava da cine sve što je moguce da razvijemo turizam, pre svega zbog toga što cemo time doci do novih radnih mesta i naravno zbog toga što turizam može biti generator privrednog razvoja samog Branicevskog okruga. Pored poljoprivrede to može doneti usmerenje razvoja orkuga za buducnost, da to sutradan ne bude više okrug u kome imamo demografsku depresiju, vec okrug koji se razvija i ima stabilne potencijale za buducnost. Mora se mnogo više ulagati i u prezentaciju turisticke ponude, dakle mora se mnogo više ciniti na tome, a to jeste zadatak naših opština u buducnosti. Ako želite da nešto prodate morate dobro da ga upakujete i prezentujete. Mi cak ne moramo da pravimo nikakvu ekvilibristiku, vec samo da na najbolji nacin prikažemo ono što imamo. Imamo lokalitete poput Viminacijuma, imamo prelepe manastire, prirodne lepote, a mislim da mnogi ljudi u Srbiji za to ne znaju, da ne govorim o Balkanu i Evropi, tako da je naš zadatak ozbiljan marketing.

L.L.

SVECANO OTVORENA DOBROTVORNA IZLOŽBA SLIKA I AUKCIJA VINA

U VINU JE ISTINA

U restoranu Gem prošlog petka svecano je otvorena izložba slika Marije Aleksic iz Beograda cije je slikarstvo inspirisano figurama, bojom i pokretom. Omiljene tehnike su joj ulje, akrilik i neretko elementi kombinovanih tehnika. Izlagala je na mnogobrojnim kolektivnim i tri samostalne izložbe, kao i na brojnim umetnickim kolonijama. Izložbu koja ce trajati do 31.marta otvorio je poznati slikar Paja Miladinovic naglasivši izmedu ostalog: “Figuracija je veoma zanimljiva, jer umetniku se prepušta da na svoj nacin prikaže svoja dela onako kako ih oseca. Marija Aleksic ima jedan ekspresionisticki nacin pristupa rada, figuraciji i uopšte slikarstvu, tako da je ovo za pocetak sasvim solidno. Nadamo se da kada završi školovanje da ce njeno slikarstvo i crtež biti još sigurniji i bolji”.

Potom je u ime organizatora 2.vinskog festivala Zoran Vuckovic, vlasnik restorana “Gem” otvorio aukciju vina, a sav prihod je namenjen Centru za dnevni boravak dece ometene u razvoju. Donatori vina za ovu dobrotvornu aukciju su bile vinarije: Jovic, Radulovic, Vukašinovic, Vila Marija, Panic, Živkovic, Prestiž, Ilic i Ivanovic.

U ime lokalne samouprave prisutne je pozdravio Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac i poželeo da se što više novca sakupi od prodatih slika i vina, kako bi se pomoglo deci ometenoj u razvoju.

D.Dinic

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE

PRODUŽENI UGOVORI SA MEDIJSKIM KUCAMA

Opštinsko vece opštine Petrovac održalo je prošlog cetvrtka svoju sedamdesetu sednicu, a sa dopunjenim dnevnim redom razmotreno je dvadeset tacaka dnevnog reda. Na sednici su dominirala pitanja iz oblasti imovinsko pravnih odnosa, a centralna tema ove sednice bilo je prihvacanje predloga ugovora sa pojedinim medijskim kucama o daljoj saradnji u informisanju gradanstva o aktivnostima Skupštine opštine Petrovac, a radi se o televizijama SAT i Duga iz Požarevca i Mlava Medija i RUF iz Petrovca, kao i ilustrovanim mesecnikom „Pomoravlje” iz Smedereva. Nakon sednice novinarima se obratio Radiša Dragojevic, predsednik opštine koji je i predsedavao sednicom:

„Ova sednica je bila posvecena pre svega raspisivanju oglasa za dodelu lokacija za stambenu izgradnju kod stadiona FK Sloge u ulici Vuka Karadžica, gde su cetiri lokacije za stambeno - poslovnu izgradnju, a doneta je i odluka o raspisivanju oglasa za davanje lokacija za poslovni prostor kako u jednom broju lokacija u Petrovcu tako i u jednom broju naselja. Dato je i nekoliko prostorija u zakup koje su u sastavu pojedinih domova kulture.

I ono što je prisutno na vecini sednica Veca, je davanje raznih vidova pomoci licima socijalnih kategorija, za lecenje ili druge namene s obzirom na njihovu socijalnu ugroženost.

Ono što bih izdvojio sa današnje sednice je donošenje odluke o pristupanju potpisivanja ugovora o daljoj saradnji za pružanje informativnih usluga jednom broju medijskih kuca sa kojima opština, mogu slobodno da kažem, ima veoma uspešnu saradnju, na obostrano zadovoljstvo. Ta saradnja ce se nastaviti i u 2008. godini, nadam se, na još uspešniji nacin”.

Inace, predsednik opštine je za iduci cetvrtak 6. mart, najavio narednu sednicu Opštinskog veca na kojoj ce biti razmatrani Izveštaji o radu i Programi rada javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac Skupština opštine, a u pripremi sednice Skupštine opštine koja ce se održati u drugoj polovini marta.

D.I.

DEO TERITORIJE OPŠTINE PETROVAC PONOVO ZARAŽENO BESNILOM

UBIJENA LISICA BESNA

Pre destak dana u domacinstvu Živorada i Kate Antonijevic u naselju Lugovi, u samom gradu Petrovcu, pojavila se lisica koju je domacica ubila motkom. Posumnjavši da je besna pošto se „cudno” ponašala, meštani su obavestili nadležnu službu Veterinarske stanice u Petrovcu koja je ubijenu lisicu odnela na analizu u Beograd. Potvrdeno je da je lisica besna i nakon toga je nadležno ministartvo poljoprivrede doneo rešenje o proglašenju ovog podrucja zaraženim od zarazne bolesti životinja besnilom. Naložene su izmedu ostalog, mere vakcinacije pasa i macaka, njihovo zatvaranje i uništavanje pasa lutalica na human nacin.

D.I.

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE OO G 17 PLUS POŽAREVAC

NA VIDELO IMOVNO STANJE

Slavomir Lazarevic, predsednik PS G 17 plus Požarevac pozvao je birace u opštini Požarevac da ozbiljno razmisle kome ce dati glas na predstojecim izborima, da li onima koji su vec bili i onima koji su sada a ništa nisu znacajnije ucinili za opšti boljitak, ili njegovoj stranci koja je na Republickom nivou ispunila sve ono što je gradanima obecala. Pored toga, Lazarevic je na konferenciji za medije naglasio da su Požarevcu odavno potrebne velike promene, kao i to da funkcioneri svih stranaka, opštinski funkcioneri, kao i funkcioneri u javnim preduzecima i Republickoj vlasti izadu sa imovinom na videlo.

- Stranka G 17 plus želi da obavesti gradane, a i da im ukaže da su Požarevcu odavno potrebne velike promene. Imali smo mi promena u opštini Požarevac, ali su to bile samo promene vlasti. Ocenili smo da nikakvih ozbiljnih promena u Požarevcu nije bilo odavno i insistiramo na tome da do tih promena može da dode. Ukazali smo, i ukazujemo na veliki broj ozbiljnih stvari koje treba Opštinska vlast da radi, da menja, a ne radi i ne menja ih. Pre svega hocemo da postavimo neka ozbiljna pitanja i zahteve svim strankama koje planiraju da ucestvuju u predstojecim izborima, a to je da izadu pred narod sa listom ko šta ima i šta poseduje. Nerazumno je više da slušamo ljude koji su u meduvremenu stekli silnu imovinu za kratko vreme, da ucestvuju u politickim kampanjama i da narodu obecavaju boljitak. Tražimo od svih stranaka, od svih funkcionera i u Opštini, i u javnim preduzecima, i u republickim vlastima da izadu sa imovinom na videlo, da se vidi ko šta poseduje. Ja moram da vam kažem da se ovde u narodu prica, i mi to podržavamo, da izgleda da se više krade nego kad se mnogo kralo, i da je korupcija veca nego kad je bila velika i da to mora da prestane. Požarevac nigde ne može da ide ako se u takvim stvarima nešto bitno ne promeni. A pocetak toga je da ljudi pokažu šta poseduju, da narod proceni u kom su vremenskom periodu došli do te imovine zajedno sa povezanim licima jer ima mnogo prikrivanja i mnogo povezanih lica. Tek onda možemo da pricamo o kampanji, onda cemo da pricamo i o promenama, naglasio je Lazarevic.

On je tom prilikom pozvao birace da ozbiljno razmisle o cinjenici da su na vlasti do sada bile sve ozbiljne stranke u opštini Požarevac osim stranke G 17 plus.

- Mi smo tamo gde smo bili na vlasti do sada stvarno uradili ono što smo obecali. Obecali smo da cemo stabilizovati dinar, on je stabilizovan, stranka je obecala da ce uvesti red u bankarski sistem, uveden je. G 17 plus je obecao da ce da popravi uslove u zdravstvu i oni su veoma bitno popravljeni, obecali smo da ce biti kredita za poljoprivrednike, bilo ih je. Obecali smo da cemo u poreskom sistemu da uvedemo disciplinu, uvedena je. Mi možemo da kažemo da nisu to rezultati najbolji koji bi mogli biti, ali su strašno vidni pomaci, odnosno to dokazuje da je stranka G 17 plus ispunjavala obecanja. Mi veoma ozbiljno obecavamo unošenje velikih promena u opštini Požarevac i jedina smo stranka u Opštini koja stvarno može da obecava promene. Baš zato što su ostali bili na vlasti i pokazali šta znaju, šta umeju i kakve promene mogu da donesu, podvukao je izmedu ostalog Slavomir Lazarevic.

M. K.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PRIHRANA U PUNOM JEKU

U prvoj polovini februara meseca srednja dnevna temperatura se kretala u granicama višegodišnjih proseka. Povremeni jutarnji mrazevi koji su bili prisutni na podrucju Branicevskog okruga nisu štetili ozimim usevima, vec su ispoljili pozitivan uticaj na strukturu obradenog zemljišta predvidenog za setvu prolecnih kultura. U proizvodnji strnih žita prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehnickih mera i trenutno poljoprivredni proizvodaci na svojim parcelama prihranjuju pšenicu.

“Primenom azota pre pocetka prolecnog dela vegetacije ozimih strnih žita, biljkama se obezbeduje dovoljna, optimalna kolicina ovog hraniva do kraja vegetacije, tako da azot ne može biti limitirajuci faktor prinosa. Najveci zahtevi pšenice i drugih žita prema azotu su upravo u fazama bokorenja i pocetkom vlatanja (porast u stablu). Žito u tim fazama formira kapacitet za prinos, pa ukoliko tada nema dovoljno azota ostvarice se niži prinos bez obzira na dalji tok vegetacije”, istice Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

Na izbor dubriva utice pH- vrednost zemljišta i utvrdeni deficit azota. Ðubrivo AN i UREA imace prednost na zemljištima neutralne i blago alkalne reakcije, dok je na kiselim zemljištima bolje koristiti KAN. Za puni efekat prihranjivanja je važno da prelazak iz zime u prolece ne bude nagao, vec postepen i da u roku od najviše sedam dana od prihranjivanja padne bar 10 litara kiše po metru kvadratnom.

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - GORAN ŽIVOTIC IZ VELIKOG POPOVCA

POVRTAR ZA PRICU

Prošle nedelje posetili smo poljoprivredno domacinstvo Gorana Životica iz Velikog Popovca koje se bavi povrtarstvom i ratarskom proizvodnjom. Povrtarske kulture su zastupljene na 10 hektara, dok od ratarskih kultura pšenica zauzima 20 hektara, uljana repica 10 hektara, a ostatak je rezervisan za kukuruz i suncokret.

Od povrca Goran radi lubenicu na 2 ha, papriku na 1,5 ha, ostalo zauzima kupus i nešto malo kornišoni, a od ove godine planira da ubaci i krompir na 50 ari. Lubenica se radi u dve etaže, ranija sa agrilom koja se sadi oko 8.marta i izbacuje se na polje u drugoj polovini aprila za raniju i dve nedelje kasnije za pozniju proizvodnju.

“Sa sistemom kap po kap pokrivam 2 ha pod lubenicom, 50 ari pod krompirom i 20 ari pod kornišonima. Za ranu proizvodnju lubenica koristim sortu Krizbi, a za kasniju Fantaziju, Farao i Dumaru. Prinos koji dobijam je oko 80 vagona po hektaru, a prodaju vršim na pijacama, a snabdevam i jednog trgovca u Žagubici koji ima pedesetak maloprodajnih objekata. Prošle godine cena je u pocetku bila 25 dinara, a zatim je sišla na 15 -16 dinara za kilogram. Papriku radim standardno na otvorenom rasprskivacima i iskljucivo sejem “Slonovo uvo”, a kupus je prošle godine konstantno imao dobru cenu od 25 dinara uz prinos od 8 -12 vagona po hektaru”, istice Životic.

Inace, Goran trenutno postavlja plastenike za rasad i zatvara zemljište, poravnava brazde kako bi se ocuvala vlaga. U tome mu pomažu supruga Snežana, sin Darko, a cerka Dragana koja je na studijama, uglavnom pomaže prilikom prodaje u letnjim mesecima. Inace, 1.marta obavljena je setva krompira za ranu proizvodnju, 22.marta usledice setva za kasniju proizvodnju, a od polovine aprila sledi sadnja lubenica.

Za setvu pšenice ovaj uspešni poljoprivrednik koristio je “Renesansu” i “Pesmu”. Prvi deo prihrane obavio je sa 170 kg/ha kana, a za drugi deo koji ce obaviti krajem marta upotrebice 130 kg/ha dubriva. Prošlogodišnji prinos od 5,5 tona po hektaru prodao je po ceni od 11 dinara.

“Od kukuruza sejacu hibride razlicitih selekcionih kuca, a prošle godine najbolje se pokazao NS 444 ultra koji je izgurao na 5.000 kilograma po hektaru. Jesenas sam po prvi put zasejao uljanu repicu koja ima zagarantovanu cenu od 250 evra po toni, a sve kolicine otkupice Dunavka iz Velikog Gradišta. Po meni najisplativija je rana povrtarska proizvodnja, ali ona zahteva velika novcana ulaganja i dosta radne snage koja u ovim krajevima nedostaje, jer ljudi uglavnom izbegavaju ovakve poslove”, kaže na kraju Goran Životic.

D.Dinic

MALJUREVAC

PRETPLATA ZA NEPOSTOJECI TV SIGNAL

Kop « Drmno» pored ekoloških obližnjem selu Maljurevac doneo je i tehnicke probleme. Kako tvrdi Veliša Stanojevic, predsednik Saveta MZ Maljurevac, cim bageri krenu sa radom, istog trenutka nestaje signal RTS- a.

- Uputili smo niz dopisa na adresu RTS, ali niko od njih nije došao da se upozna sa našom problemamtikom. Zbog toga smo sproveli akciju na uvodenju kablovske televizije, situacija je mnogo drugacija, ali sada se namece pitanje placanja dve TV pretplate- RTS i privatne kablovske. Mislim da nema logike placati signal koji nije dostupan, kategorican je Stanojevic.

M. K.

NEKONTROLISANA PRIMENA PESTICIDA U POLJOPRIVREDI UGROŽAVA KVALITET HRANE

ZAŠTITA POTROŠACA - OD BRAZDE

Pre godinu dana donet je Nacionalni program zaštite prava potrošaca, ali još nema prave kontrole prehrambenih artikala.

Da li Vam se dogodilo, poštovani citaoce, da kupite neku životnu namirnicu a da kasnije ustanovite da joj je istekao rok upotrebe? Da li ste nekad sa žaljenjem ugvrdili da su Vam prodali hranu, sumnjivog kvaliteta? Možda s mirisom etiola ili drugog pesticida. Ne cini li Vam se po nekad da Vaš prodavac u mesari, pekari ili piljarnici ne održava licnu higijenu na potrebnom nivou? Kako se osecate kad udete u prodavnicu prehrambenih namirnica, punoj insekata, prljavštine, neprijatnih mirisa? Pada li Vam nekad na pamet da imate pravo da za svoj novac dobijete odgovarajuci kvalitet, kolicinu i uslugu?

Ne verujem da niste bili suoceni sa navedenim i slicnim pitanjima, ali sumnjam da ste bilo šta preduzeli kako Vam se iste neprijatnosti ne bi ponavljale. Da tražite šefa prodavnice, malo je neprijatno, da zovete inspekciju - to je vec procedura, gde cete potrošiti dosta vremena, da “slucaj” iznesete u javnost putem medija - to možda u ljutnji i pomislite ali se posle “ohladite”. Najcešce, požalite se prijateljima a ako imate izbora, promenite prodavca.

Zaštita potrošaca je nova tekovina demokratije - pravo gradana u kupovini robe i usluga smatra se jednim od osnovnih ljudskih prava. Zaštita potrošaca vec je stekla pravo gradanstva u razvijenim sredinama: Beograd, Novi Sad, ali kuca na vrata i drugih manjih mesta, pa i kod nas. Brojna su pitanja kojima se bave organizacije za zaštitu potrošaca. Pomenuti Nacionalni program obavezuje i Opštine da stvaraju uslove za delovanje organizacija za zaštitu potrošaca- Gradani treba da se organizuju i sami “opomenu” trgovce i proizvodace prehrambenih i drugih roba i usluga. Organizovanje gradana upozorice i inspekcije i druge organe da budu dosledniji i efikasniji.

Prisustvo ostatka pesticida u hrani sve više brine medicinu, ali i gradane. Prekomerna i nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja u najmanju ruku šteti otpornosti covecijeg organizma, pa se nad tim treba misliti, Pouzdane analize, a zatim efikasna edukacija - to je put ka zdravotveno bezbednoj ishrani. Analiza treba da obuhvata uslove proizvodnje prehrambenih proizvoda, uslove cuvanja, prerade i prodaje. A edukacija o zdravoj hrani mora poceti od brazde, a ne samo od prodavca ili pijace.

U Požarevcu, na ovim pitanjima su preduzele zajednicki rad tri organizacije. To su Poljoprivredna zadruga “Agromreža” i dva udruženja gradana i strucni tim “Agrobiznis mreže”i Odbor za zaštitu potrošaca pri udruživanju “Slobodni gradani Požarevca”. U tome ce im pružiti pomoc neke strucne ustanove iz Požarevca i Beograda, pa se treba nadati da i naša sredina digne svoj glas radi zaštite prava potrošaca i ukljuci se u edukaciju o štetnim efektima iskomtrolisane hemizacije poljoprivrede.

Bogdan Živanovic

FOLKLOR MUSTAPICA U BECU

U okviru takmi-cenja harmonikaša u Becu nastupila su sva tri uzrasta folklorne sekcije, KUD “Mustapic” iz istoimenog mesta u Srbiji,u opštini Kucevo.

Goste je predvodio sekretar Mesne zajednice Mustapic Dušan Kotojic. Sveštenik iz mesta Mišljenovac Marko Mitrovic ovom prilikom urucio je osnivacu KUD “Stevan Mokranjac” LJubi Nekšojevicu prigodan poklon povodom odlaska u penziju.

Goran Cvetkovic, ispred firme “Alvego” predao je KUD-u “Mustapic” cek u vrednosti od 200 evra i majice za clanove.

LJ.Nastasijevic

O PROGRAMIMA MERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA NA PODRUCJU BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

ZAŠTITOM ŽIVOTINJA CUVAJU ZDRAVLJE LJUDI

Analiza sprovedenih mera iz Programa za prošlu i Program mera zdravstvene zaštite životinja u ovoj godini, teme su koje su dominirale prošlonedeljnim redovnim sastankom epizootiologa Branicevskog i Podunavskog okruga održanim u Požarevcu. Domacin je bio Veterinarsko specijalisticki institut “Požarevac” , a skupu je pored predstavnika veterinarskih stanica i ambulanti i ostalih ustanova koje se bave zdravstvenom zaštitom životinja, prisustvovala i delegacija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu. Delegaciju je predvodio direktor Miroslav Marinkovic, dr vet. spec. a u njoj su još bili mr Budimir Plavšic, nacelnik Odeljenja zdravstvene zaštite životinja, dr vet. med. Zoran Ivanovic, šef Odseka za evidenciju i registraciju životinja i objekata i dr vet.med. Nenad Petrovic, rukovodilac Centra za kontrolu i prevenciju opasnih zaraznih bolesti. Sastanku su prisistvovali i šefovi odseka Republicke veterinarske inspekcije iz oba okruga, i Podunavskog i Branicevskog Vesna Gonsiorovski i Boban Ðuric.

Ispred domacina ucesnike skupa pozdravio je direktor Instituta mr LJubomir Stojiljkovic, vet. spec. naglašavajuci da su strucnjaci ove ustanove u saradnji sa Upravom za veterinu i veterinarskim ambulantama i stanicama na terenu, nastojali tokom prošle godine da u što vecem procentu realizuju mere iz Programa zaštite životinja jer “ sveobuhvatnijom zdravstvenom zaštitom životinja, ustvari, cuvamo zdravlje ljudi”.

O konkretnim merama koje su prošle godine sprovedene na planu zaštite i unapredenja zdravlja ži-votinja u Branicevskom i Podunavskom okrugu govorila je mr Milena Živojinovic, epizootiolog.

—Naš Institut pokriva podrucje 11 opština u kojima postoje 22 veterinarske stanice, 21 je ovlašcena da radi Program mera zdravstvene zaštite ži-votinja. Pored njih imamo i veliki broj privatnih veterinarskih ambulanti koje Program primenjuju u delu vakcinisanja pasa protiv besnila. U prošloj godini je na našem podrucju ukupno pregledano 28.960 goveda, što je manje u odnosu na ranije godine ali to nije konacna cifra jer se sa primenom Programa nastavlja i ovih meseci. U prošloj godini u odnosu na prethodne dve beležimo i pad pregleda ovaca na teritoriji naša dva okruga, pregledano je 23.718 ovaca, ali se akcija nastavlja tokom marta i aprila. U ovoj godini moramo povecati i broj ukupno pregledanih koza. Što se tice broja vakcinacije pasa u prošloj godini on je u suštini povecan, od septembra kada je krenula besplatna vakcinacija pasa protiv besnila do decembra prošle godine ukupno je vakcinisano 13.797 pasa što je veoma veliki broj gledano unazad. Samo u januaru ove godine vakcinisano je oko 8 hiljada pasa, a 19.822 vakcine se trenutno nalaze kod veterinara i nadamo se da ce biti upotrebljene narednih dana. Obzirom da smo januara prošle godine na našem podrucju dijagnostikovali atipicnu kugu peradi, sprovedena je i široka akcija vakcinisanja živine-na ekstenzivnom delu gajenja živine, vakcinu je primilo 940.324 peradi, a na intenzivnom delu uzgoja cak 11.646.700 živine, napomenula je Milena Živojinovic koja je podsetila da ce se od 1. maja do 30. novembra ove godine obavljati poslovi iz Programa mera za 2008 kod svih goveda pri cemu period od poslednjeg vadenja krvi i dijagnostickih ispitivanja na brucelozu, tuberkulozu i leukozu ne sme biti kraci od šest meseci, niti duži od godinu dana. Od 1. do 31. decembra mogu se obavljati poslovi iz Programa mera samo kod goveda koja se puštaju u promet, a koja nisu obuhvacena prethodnom akcijom.

Ucestvujuci u radu ovog skupa, direktor Uprave za veterinu dr vet. spec. Miroslav Marinkovic je napomenuo da je u sprovodenju Programa mera u prošloj godini bilo mnogo teškoca ,odnosno otežavajucih okolnisti kao što su privatizacija, kratki rokovi, kasno usvajanje budžeta...).

—Veliki deo posla je ipak uraden krajnje odgovorno i ozbiljno i ja želim svima da se zahvalim na tome. Program mera za 2008. godinu ce, nadam se svima pružiti priliku da propušteno iz prošle godine nadoknadimo, da kroz plan organizovanja akcija izbegnemo zamke i greške koje su se ranije pojavljivale... Uprava veterine nije ovaj Program mera prosledila veterinarskoj službi reda radi, radi se o poslu za koji smo sklopili ugovor i gde svako od nas treba da ispoštuje obaveze,taj program cini 20 do 22 posto poslova kojima se vi bavite u toku godine. Jedan od problema koji utice na naš rad svakako je privatizacija ove oblasti, ja licno nisam zadovoljan ne zato što se vrši privatizacija vec zato što smo pokazali jedno lice koje niko nije ocekivao. Cene stanica su previsoke o cemu svedoci i pitanje koje mi je postavila direktorka Agencije za privatizaciju-da li možda ispod stanice postoji neki rudnik? Privatizacija ce na terenu za posledicu imati nestajanje odredenih pravnih subjekata, nastajanje novih i preregistraciju onih koji su nestali, ali ce se dešavati i vakum zbog koga necemo biti u prilici da u potpunosti sprovedemo Program mera zaštite životinja. Sve ove situacije moramo imati u vidu, moramo na njih racunati ali se i tako organizovati da negativnih posledica bude što manje. Ovde smo da vidimo kako smo i šta smo radili, da se dogovorimo kako cemo dalje, obecavam da ce ovakvih sastanaka u proseku biti cetiri puta godišnje, rekao je direktor Marinkovic.

U nastavku sastanka govorili su i ostali stru-cnjaci iz Uprave za veterinu nakon cega su, sa problemima sa kojima se susrecu na terenu, goste upoznali predstavnici veterinarskih ambulanti i stanica sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga.

S.E.

MIROSLAV MARINKOVIC, DR VET. SPEC. DIREKTOR UPRAVE ZA VETERINU

NA ISTOM ZADATKU

—Mislim da su na nivou ova dva okruga veterinari odlicno sproveli akciju zaštite životinja obzirom na rokove i vremenske uslove, i mi smo zadovoljni kako su oni to odradili. Naravno, uvek ima mesta za bolje, nadamo se da ce rezultati u sprovodenju Programa mera u ovoj godini biti još veci. Ono što je generalno gledano problem na nivou cele Srbije je sporadicna pojava besnila, no to je nešto što se javlja i u drugim zemljama. Mi smo inace u potpunosti spremni, i kadrovski i strucno da se suocimo sa ovom bolešcu. Ono što je veoma važno za veterinarsku službu Srbije kada je besnilo u pitanju svakako je cinjenica da smo ušli u regionalni projekat osam zemalja sa kojima cemo raditi kompletno iskorenjivanje ove bolesti i jedna od prvih mera u narednom periodu bice imunizacija divljih životinja tako da smatramo da cemo u periodu od tri godine u potpunosti suzbiti besnilo. Ja bih iskoristio ovu priliku da istaknem da mi nismo na jednoj strani, a služba na drugoj, nego da su Ministarstvo i Uprava za veterinu, veterinarski instituti i veterinarske službe na terenu na istom zadatku, u službi zdravlja ljudi, jer suzbijanjem bolesti životinja, štitimo zdravlje ljudi, rekao je za naš list direktor Uprave za veterinu.

Mere iz Programa

Program mera zdravstvene zaštite životinja u 2008. godini predvida:

-dijagnosticko ispitivanje goveda na tuberkulozu, brucelozu, enzootsku leukozu i obeležavanje svih neobeleženih goveda,

-dijagnosticko ispitivanje ovaca i koza na brucelozu, kao i nacin sprovodenja obeležavanja ovaca i koza,

-vakcinaciju svinja protiv klasicne kuge i sprovodenje obeležavanja svinja,

-sprovodenje mera vakcinacije živine protiv atipicne kuge i

-vakcinaciju pasa i macaka protiv besnila.

MILAN PERIC, GENERALNI DIREKTOR AD "VODOPRIVREDA" POŽAREVAC:

LOŠE MENJAMO - DOBRO OSTAJE

- Posle sedam meseci od privatizacije, "Vodoprivreda" Požarevac nastavlja putem uspešnog preduzeca - Ono što je do sada dobro funkcionisalo, nece se menjati, ali se od svih radnika traži mnogo veca odgovornost prema radu nego u vreme kada je "Vodoprivreda" bila društveno preduzece

Jedno od retkih preduzeca u požarevackom kraju koje je i posle privatizacije nastavilo sa uspešnim radom je “Vodoprivreda” Požarevac. Prodata je putem aukcije Konzorcijumu fizickih lica (Životic, nosilac Konzorcijuma i Domonkoš i Trickovic, clanovi), 26. jula prošle godine. Konacna prodajna cena iznosila je 76 miliona dinara ili u to vreme oko milion evra. Od tada, nekadašnje Društveno preduzece “Vodoprivreda” posluje kao Akcionarsko društvo. Period od sedam meseci svakako je kratak za sagledavanje nekih kompletnijih pozitivnih ili negativnih efekata od privatizacije ali je dovoljan za jednu ocenu u smislu nastavljanja pozitivnih kretanja u poslovanju. To je za naš list potvrdio i generalni direktor Milan Peric sa kojim smo ovih dana razgovarali na tu temu.

- Od jula prošle godine poslujemo kao Akcionarsko društvo, odnosno u novim uslovima privredivanja. Za ovih sedam meseci završili smo kompletnu papirologiju, registrovali smo preduzece kod Agencije za privredne registre i kod svih državnih institucija. Poslednja stvar koja je u toku i koja ce ovih dana biti završena, vezana je za angažovanje brokerske kuce Interbroker ciji je vlasnik Slavoljub Popovic iz Beograda. Uz odgovarajuce ugovorne obaveze ova kuca priprema naš “nastup” na berzi i mi ovih dana ocekujemo da se akcije AD “Vodoprivreda” Požarevac pojave na berzanskom tržištu. Trenutna nominalna vrednost akcije je 1.000 dinara što je uobicajeno za pocetak, ali cemo njihovu pravu, realnu vrednost imati nakon objave prodaje, odnosno kupovine na beogradskoj berzi.

Dobre strane privatizacije

Ako se po jutru dan poznaje, a to “jutro” evo traje vec sedam meseci, možemo li reci da je privatizacija donela “Vodoprivredi” mnoge dobre stvari?

- Kao generalni direktor Preduzeca zadovoljan sam ovakvim nacinom poslovanja i ostvarenim rezultatima u prošloj godini. Završni racun smo sacinili i predali i mogu reci da smo prošlu godinu završili sa pozitivnim finansijskim rezultatom što je dobro zbog poslova koje treba ugovariti u 2008. a i zbog konkurentnosti. Naši novi vlasnici su korektni ljudi, po njihovom ponašanju i interesovanju može se naslutiti da žele da nastave delatnost vodoprivrede. Do sada su ispunili sve ugovorne obaveze preuzete kupovinom firme. Još uvek smo na pocetku rada u novim uslovima, pa imamo probleme druge vrste, radnici nam se teško snalaze u situciji koja je u odnosu na prethodnu sasvim drugacija. Moracemo da shvatimo da privatizacija pretpostavlja odgovorniji odnos prema poslu, vece angažovanje, vecu radnu disciplinu. Aktuelni vlasnici su zainteresovani za što vecu dobit i sasvim je opravdano što su njihovi zahtevi u izvršavanju proizvodnih planova veci, ali ništa veci nego što im to zakonski propisi dozvoljavaju. Ja moram da istaknem da smo od momenta privatizacije do sada smanjili broj zaposlenih za 22 radnika, umesto 145 sada imamo 123 zaposlena.

Po kojim sve osnovama je došlo do smanjenja broja zaposlenih?

- U pitanju je više osnova: pet- šest radnika je penzionisano jer su ispunjavali uslove za odlazak u penziju, devet radnika je proglašeno tehnološkim viškom, njima je isplacena otpremnina i upuceni su na Zavod za zapošljavanje. Par radnika je otpušteno po osnovu nediscipline i neispunjavanja radnih normi i pored našeg instistiranja da shvate da su uslovi privredivanja u privatizovanom preduzecu sasvim drugaciji od onih na koje su oni navikli u društvenoj firmi. I normalno je da ukoliko firma ispunjava sve obaveze u smislu da redovno isplacuje zarade, obezbeduje prevoz, topli obrok i regres, da i radnici imaju korektan odnos prema njoj, Neki to nisu mogli i otpušteni su, dobili su otkaz zbog nerada. Nekoliko radnika svojevoljno je otišlo procenivši da im novi uslovi ne odgovaraju, da im se ne mogu prilagoditi. Sve u svemu, trenutno je u kolektivu 22 radnika manje od broja zaposlenih u trenutku privatizacije, ali ni ova brojka nije konacna. Otpuštanja ce i nadalje biti ako se ne radi u skladu sa potrebama i Zakonom o radu, a istovremeno primacemo i nove radnike. Vec smo sacinili novu sistematizaciju koju su vlasnici prihvatili na sednici Upravnog odbora i kojom se predvida jedan broj novih ljudi odredenih kvalifikacija.

Dve trecine poslova vec ugovoreno

Topli dani u februaru omogucili su da ranije nego inace otpocne sezona radova u vašem Preduzecu. Imate li vec ugovorenih poslova i koji su?

- Za nas je u ovom trenutku veoma važno da smo vec obezbedili dve trecine radova u ovoj godini. U pitanju su naši standardni investitori - Srbija vode i Elektroprivreda Ðerdap. Rec je o redovnom održavanju zaštitnih vodoprivrednih objekata i kanala i o odbrani od poplava. Ukupna vrednost do sada potpisanih ugovora je 94 miliona dinara, a naš finansijski plan je izmedu 125 i 130 miliona dinara koliko je potrebno da pokrijemo troškove i plate koje nisu visoke ali koje možemo i da povecamo ukoliko ugovorimo i izvršimo vrednije i vece poslove. I naši vlasnici se slažu da trenutno plate ne predstavljaju krajnji domet ali oni istovremeno potenciraju da za njihovo povecanje moramo više da radimo. Meni se, inace dopada dosadašnji odnos vlasnika prema radnicima, na primer, za Novu godinu oni su sugerisali da isplatimo novcane nagrade svim zaposlenim što smo i ucinili, svako je dobio po polovinu plate, pored redovnog licnog dohotka u tom mesecu. Takode, pre petnaestak dana vlasnik me je “opomenuo” da ide Osmi mart, praznik žena i da u skladu sa tim, treba nagraditi i obradovati ženski deo kolektiva. Mi smo i do sada vodili brigu o tome, vlasnik insistira da se sa takvim obicajima nastavi.

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora koja je održana 25. januara, pored ostalog doneta je i odluka o novim investicionim ulaganjima u preduzecu.

- Novi vlasnik “Vodoprivrede” ima obavezu da u prvoj godini kupovine firme, dakle do jula ove godine, na ime investicija uloži 4 miliona dinara. Nedavno je doneta odluka da taj iznos bude veci nego što je ugovorom predvideno, odluceno je naime da se kupi jedan rovokopac, mašina koja vredi 68 hiljada evra što potvrduje da su vlasnici voljni da u širenje proizvodnje ulažu i više jer shvataju da samo na taj nacin svi zajedno možemo ostvariti veci kapital. Postoji razumevanje s njihove strane i to je dobro, ali mnoge stvari zavise i od nas, od našeg uklapanja u nove uslove poslovanja, od našeg veceg rada i sveukupno odgovornijeg odnosa prema radnim zadacima. Ukoliko svi zajedno prionemo na posao, ova firma ima šanse da bude jedna od boljih u Okrugu i šire. Uzgred “Vodoprivreda” je osnovana 16. septembra 1956. godine, pre dve godine proslavili smo 50 godina postojanja i ovako duga tradicija garant je našeg opstanka i razvoja.

Podrška države

Za dobre poslovne rezultate u kolektivu najodgovorniji ste vi u “Vodoprivredi”. Medutim, neku odgovornost u tome ima i država. Koliko ona svojim odnosom pospešuje brži razvoj vodoprivrednih organizacija?

- Ako ne na neki drugi nacin, onda adekvatnom pravnom regulativom ove oblasti i te kako je moguce pospešivanje razvoja vodoprivrede od strane države. Koristim prilikom da istaknem da je privatizacija u oblasti vodoprivrede Srbije trenutno obustavljena, tako je odlucila nova Vlada ali je jedna dobra polovina vodoprirede, ne po broju firmi vec po površini, vec prodata. Pretpostavljam da ce se sada nešto detaljnije sagledati svrsishodnost ovog posla i na osnovu toga odrediti kako dalje. Trenutno je stanje raznoliko, šta više naše kolege iz Beograd voda pripremaju se da postanu Javno preduzece grada Beograda, što znaci da ce i takvih statusa biti. U odnosu na zakonodavca stoji i primedba da je Zakon po kome funkcionišemo donet još 1991. godine, vreme ga je odavno prevazišlo jer smo tada imali samo Srbija vode, a sada postoje Srbija vode južno od Save i Dunava i Vode Vojvodine. Naša zalaganja su i da se u Republici formira Ministarstvo za vodoprivredu, jer je voda jedan od osnovnih elemenata za život na planeti pored zemlje i vazduha. To Ministarstvo bi se ozbiljnije bavilo problemima vodoprivrede obzirom da smo sada pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno na trecem mestu u tom resoru. Takva pozicija je i dovela do toga da su nam objekti u vodoprivredi dosta zastareli, da nemamo adekvatno održavanje, da nije bilo ozbiljnijih i vecih investicije. I onda se cudimo dogadajima poput onih u Jaši Tomicu, pa prošle godine u Smederevu, pa u Starom Kostolcu. Te poplave koštaju državu mnogo više nego da su odredena sredstva blagovremeno uložena u održavanje objekata i priobalja. Naša zalaganja sada idu u tom pravcu, mislim da cemo imati više uspeha u tome jer se odnedavno na celu “ Srbija vode” nalazi Nikola Marjanovic, profesor koji je izuzetno strucan, vredan i razuman, koji hoce da se dogovara, a to ce i te kako koristiti vodoprivrednim organizacijama Srbije, rekao nam je na kraju razgovora diplomirani hidrogradevinski inženjer Milan Peric, generalni direktor koji je na ovu funkciju sa cetvorogodišnjim mandatom, od strane Upravnog odbora imenovan septembra prošle godine.

S.E.

SAJAM TURIZMA U BEOGRADU

BRANICEVSKI OKRUG PREDSTAVIO SE NA SAJMU

Na 30.jubilarnom Sajmu turizma u Beogradu Branicevski okrug se predstavio bogatom ponudom, a zanimljivo je da po prvi put ove godine sve opštine okruga nastupaju zajedno, najavljujuci ideju da se ubuduce udruže i oforme regionalnu turisticku organizaciju. Prošlog petka je u sali 14 Beogradskog sajma održana i zajednicka prezentacija koja je izazvala veliko interesovanje posetilaca, jer je, pored ostalog, ukljucivala kulturno-umetnicki program, predstavljanje turistickih potencijala kroz filmske reportaže, bogatu trpezu na kojoj su se našli specijaliteti Homolja, Stiga, Pomoravlja i Podunavlja, prikazivanje muzejskih eksponata, rucnih radova i svega onoga što cini dušu ovog kraja Srbije.

Prezentaciji su prisustvovali predsednici i predstavnici svih opština Branicevskog upravnog okruga, na celu sa nacelnikom BUO, Goranom Petrovicem, turisticki radnici, kao i brojni gosti i saradnici.

L.L.

TO POŽAREVAC

OBOGACIVANJE TURISTICKE PONUDE

Ispred zajednickog štanda Branicevskog okruga na 14 Sajmu turizma u Beogradu dominirala je dvometarska replika Klicevackog idola, jednog od simbola grada Požarevca, a na štandu su se mogli videti i ostali: eksponati i fotografije sa LJubicevskih konjickih igara, statueta Miloša Obrenovica, replike slika Milene Pavlovic Barili, etno motivi, narodna nošnja, muzejski eksponati...

Prezentaciji turisticke ponude Branicevskog okruga i opštine Požarevac prisustvovali su i predstavnici lokalne samouprave: predsednik Skupštine opštine Požarevac Ivan Grubetic, sekretar Skupštine opštine Miroslav Ungurjanovic, kao i narodni poslanik u republickom parlamentu Žarko Pivac.

Vasilije Baldic ispred Turisticke organizacije Požarevac naglašava znacaj turistickog lokaliteta Viminacijum.

-Viminacijum je vec postao evropski brend, a nadamo se da ce postati i svetski. Ove godine apostrofiramo najzacajniju turisticko-sportsku manifestaciju, LJubicevske konjicke igre koje se ove godine održavaju po 45.put, dakle skroman jubilej i mi smo okvirni program ove manifestacije vec predstavili na ovoj sajmu. Sa nama je ove godine i Narodni muzej sa svojom postavkom i istraživanjima na lokalitetima u našoj opštini. Turistima može biti veoma interesantna naša ergela, kao najstarija srpska ergela, zatim Etno park na Tulbi koji je sada oplemenio svoje postavke narodnim graditeljstvom ranog 19. veka, koji cini nov ambijent, a na tom prostoru je predvidena i izgradnja zdanja u obliku šatora u kome je 1718. godine potpisan Požarevacki mir. Ocekujemo da ove godine podignemo taj šator i mi, s pravom kažemo da je Požarevac grad mira, otvoren grad za saradnju, zabavu, posete. Uvek cemo rado svakog gosta docekati, ugostiti i otpratiti do sledece destinacije u okolini.

Naš cilj je obogacivanje ponude i objedinjavanje ponuda i aranžmana, kao i zajednicko nastupanje na sajmovima, ovako kako smo krenuli ove godine, sa nivo okruga, odnosno svih turistickih organizacija okruga, a možda i šire, s obzirom na to da imamo nekoliko Master planova koji prate naše podrucje. Jedan je Stig-Kucajske planine, koji tretira Dunav, od Viminacijuma do Crnog Vrha, drugi je Rimski put, odnosi se na sva naselja i iskopine, treci je Podunavlje i tretira sam reku Dunav, kao koridor 7 koji je od izuzetnog znacaja za srpsku privredu i turizam; u okviru tog koridora planira se, pre svega izgradnja marina na desnoj obali Dunava, narocito u našoj opštini Kostolac koja je na samoj reci i ima rukavac koji je zaklonjen od vetra i može biti zimovnik. Mi na tom prostoru vec imamo privremeno pristanište za pristajanje stranih brodova ciji putnici obilaze lokalitet Viminacijum. Konkurisali smo kod Evropske agencije za regionalni razvoj oko sticanja uslova za formiranje Regionalne turisticke organizacije i krajem aprila ocekujemo odgovor, nadamo se da ce nam projekat biti odobren, a u tom slucaju bi Požarevac verovatno bio sedište te okružne organizacije. Svi znamo da bez takvog, objedinjenog nastupa ne možemo u Evropu.

L.L.

DAME, CUVAJTE NOGE!

Lenjinova ulica, strogi centar Požarevca. Možda i postoji opravdan razlog zašto trotoari izgledaju ovako, to je vec stvar strucnih službi, ali ono što smo mi zapazili na "licu mesta" je da majke sa decom u kolicima imaju silnu dilemu kuda proci i kako zaobici oštecenja. Dame na visokim potpecima takode su u opasnosti da uganu clanak, ili ne daj Bože polome nogu. Nije ni cudo što se patike traže u tolikoj meri!

L.L.

BIOSKOPSKI REPERTOAR

IZ «BUNKERA» NA PLATNO

Na repertoaru bioskopa Centra za kulturu Požarevac tokom marta naci ce se sledeci filmovi: 4. i 5. marta horor «Savršeno stvorenje», projekcije su od 19 i 21c. Od 6. do 9. marta igra akciona avantura «Nacionalno blago», drugi deo, u kome glavne uloge tumace Nikolas Kejdž, DŽon Vojt, Ed Haris, Dajen Kruger; projekcije su od 18 i 20c. Film «Poslednji valcer u Sarajevu» je na repertoaru od 10. do 12. marta, sa projekcijama od 19 i 21 sat. Radi se o poslednjem jugoslovenskom filmu, snimljenom krajem osamedesetih i pocetkom devedesetih koji je godinama bio zabranjen za prikazivanje. Režirao ga je Nikola Stojanovic, a u glavnim ulogama su Vita Mavric, Davor Janjic, Petar Božovic, Rade Markovic, Radmila Živkovic...

Sredinom marta ponovo ce biti prikazivan «Carlston za Ognjenku», tako da ce oni koji nisu imali prilike da pogledaju ovaj domaci film, koji je vec podelio mišljenja publike, moci da ga vide.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od do 22.02.2008. godine do 29. 02. 2008. godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodeno je 20 beba - 13 decaka i 7 devojcica.

Sinove su dobili: Lidija Jokic i Goran Markovic iz Žagubice,Sanja i Dejan Ivkovic iz Požarevca, Grozdana i Dimitrije Novakovic iz Velikog Gradišta, Zagorka i Saša Mladenovic iz Bistrice, Aleksandra Saric i Oliver Lazarevic iz Oreovice, Lidija Micic i Rade Radojkovic iz Krupaje, Gratijela -Iloana Blagojevic i Velibor iz Donje Kruševice, Sandra Pajic i Dejan Milosavljevic iz Kostolca, Danijela Narandžic i Darko Bradic iz Kostolca, Dragana i Saša Peric iz Požarevca, Ðemilja Drmaku i Derhan Kruezi iz Kostolca, Jelena Ðurdevic i Željko Stanisavljevic iz Miloševca, Danijela i Aca Nešic iz Petrovca.

Kcerke su dobili: Savka Kojadinovic i Saša Peric iz Bliznaka, Verica Peric i Goran Stamenkovic iz Ribara, Marija Milic i Bojan Milovanovic iz Požarevca, Dragica i Saša Trailovic iz Kuceva,Nataša Jovanovic i Milan Brankovic iz Dubravice, Anela Spasojevic i Slaviša Živojinovic iz Golupca, Mirjana i Zoran Jevtic iz Požarevca.

HUMORESKA

NJIH DVOJICA, A BRAT I JA SAMI

Desilo se i to u šta niko nije verovao i što su svi ocekivali. Ostade Srbija bez 15% svoje teritorije kao da je nikad nije ni bilo (te, teritorije).

Šaka jada od naroda (potpomognuta mocnim svetom i ostalima), proglasi nezavisnost i, kako rece jedan poznati srpski politicar, sve nas iznenadi i zatece nespremne! (Valjda nespremne da sprecimo to otcepljenje, šta li?, a koje se pripremalo bar 50 godina unazad!)

Srbi su veoma društven narod i medu njima vlada sloga vekovima. Srbi su bili za to da ostane i Jugoslavija (prva, druga, treca... Prodato!), ali se ostale republike otcepiše i postadoše nezavisne. Kad se na kraju i braca Crnogorci otcepiše, e, onda je vrag, zaista, odneo šalu. Bilo je zato pitanje dana kada ce i Kosovo biti nezavisno, pa onda... i tako dalje, tako da (sve uža) Srbija osta sama, kao što onaj Srbin rece: ‘’Napala su nas dvojica, a ja i brat sami!’’

Eto, kod nas, u našoj okolini, jedna Mesna zajednica hoce da proglasi nezavisnost i da postane samostalni grad! Pa, zatim, jedno selo se pocepa na dva dela, na donje i gornje, pa oni što su bili gore, sad su dole, a oni odozdo sad su gore; pa, napraviše i dve škole, dva zadružna doma, dve crkve, zaposliše dva popa i dobiše dve popadije, a skoro kao da su braca i jednim jezikom govore. Zatim, jedno pcelarsko društvo hoce da se razdvoji na dva, jer necije pcele bolje prave med i nece da se mešaju sa ostalim, manje vrednim pcelama. Razdvojiše se penzioneri na dva ogranka, jer u jednom domu ima nova garnitura šaha i domina, a u ovom, drugom domu, cak fali jedan laufer! Komšija u našoj zgradi uzurpirao je vešernicu, što cini 5% površine zgrade i proglasio je svojom teritorijom itd.

E, kad i žene poceše da traže nezavisnost, nije ni cudo što izgubismo Kosovo!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Uzeli su srce Srbije. šta li je sledece?

- Tresla se (crna) gora, rodio se KIM!

- On je ekspert ekonomije svetskog glasa. Propevao je u Interpolu!

- Jeste plodna, ali nema od ove zemlje ništa!

- U nedostatku drugih dokaza, optužili su ga da ubija vreme!

Miodrag Lazarevic

NEOBICAN HOBI GOLUPCANKE SLAVICE ÐURÐEVIC

ZAVICAJNE SLIKE NA TIKVAMA

- Pre godinu dana Slavica Ðurdevic (44) iz Klenja, higijenicar u Domu zdravlja u Golupcu ostala je bez posla. Nije klonula duhom, vec je pocela da slika freske svetaca,pejzaže i cvece na tikvama i staklenim bocama.

- Koristim za crtanje boje,markere,flomastere i tempere, lak za lakiranje tikvi-kaže ova umetnica koja vec godinama veze zavicajne motive na ‘’seljackom platnu’’ i izraduje suvenire,koje prodaje preko Etno-mreže kluba žena iz Golupca, koji postoji u okviru Asocijacije za razvoj opštine.

Slavica je clan kluba vec tri godine a radove je izlagala na Etno-festivalima u Novom Sadu, Kladovu, Golupcu, Kobilju i u Velikom Gradištu…

- Dnevno izvezem pet predmeta od platna i naslikam dve tikve i jednu staklenu flašu. Na svom imanju proizvodim tikve i pravim cvetne ikebane od kukuruzne šaše.

U meduvremenu, Slavica je ovladala i izradom likova i zatvaraca od lanenog platna na teglama za med i slatko

- Talenat za crtanje nosim u sebi od osme godine,kaže ova svestrana umetnica.

LJ.Nastasijevic

SV. SIMEON MIROTOCIVI, SLAVA NOVE SRBIJE

SVECANOST U KOSTOLCU

Nova Srbija proslavila je proteklog utorka slavu, Sv. Simeon Mirotocivi, u prostorijama MO NS Kostolac. Gostima se osim predsednika Opštinskog odbora Dejana Krstica, koji je istakao da se Nova Srbija pridržava tradicionalnih vrednosti ali usvaja i nove, evropske. obratio i Jovica Stanic, predsednik Mesnog odbora NS Kostolac.

- MO Nove Srbije zalaže se da Kostolac ne postane rudarsko mesto koje je propalo, vec da se izgradi most preko Dunava, koji ce Kostolcane odvesti u Evropu. Kostolac ima potencijala da bude razvojni industrijski centar ali mora rešiti mnoge probleme. Tu je, na prvom mestu, problem zapošljavanja mladih putem ugovora. Bez stalnog radnog odnosa mladi ne mogu rešiti stambeno ni druga pitanja od životne važnosti. Necemo da dozvolimo da se Elektroprivreda Srbije proda tek tako, jer bi gradani Kostolca trebalo da dobiju deset procenata od prodaje EPS-a. Nema logike da gradani Apatina dobiju procenat od prodaje pivare a da Kostolcani, koji žive u ovako ugroženoj životnoj sredini ne dobiju ništa, rekao je Stanic.

On je dodao da bi, zbog toga, gradani na predstojecim lokalnim izborima trebalo da biraju “ljude, a ne stranke”. Predsednicki kandidat NS Velimir Ilic u Kostolcu je dobio oko 240 glasova, a u Mesnom odboru ocekuju mnogo bolje rezultate na lokalnim izborima.

Stanic je najavio i akciju MO Nove Srbije koja je pocela prvog marta. Rec je o prikupljanju garderobe za siromašno stanovništvo. Garderoba ce biti sakupljana radnim danima, a deljena svake nedelje u prostorijama Mesnog odbora, koje se nalaze u tržnom centru u Rudarskoj ulici u Kostolcu.

Ovogodišnji kolacar Jovica Stanic predao je ovu svetu dužnost Suncici Celebic, predsednici Aktiva žena.

T.R.S.

ADVOKAT ZA VAS

ZAŠTITA PRAVA NA ŽIVOT

Na osnovu Pravosnažne Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od 27. juna 2000. godine, utvrdeno je da je došlo do kršenja clana 2. Konvencije, koji jemci pravo na život i propisuje okolnosti u kojima lišenje života može biti opravdano predstavlja jedno od osnovnih odredaba Konvencije, koja ni na koji nacin ne može biti derogirana. Zajedno sa clanom 3 Konvencije, ona predstavlja jednu od osnovnih vrednosti demokratskog društva na kojima temelji Savet Evrope. Stoga okolnosti u kojima lišenje života može biti opravdano moraju biti jasno utvrdene, a jemstva zaštite moraju biti prakticna i efikasna. Svaka primena sile mora biti "apsolutno nužna" i strogo proporcionalna ostvarivanju dozvoljenih ciljeva iz Konvencije. Buduci na osetljivost položaja pritvorenih lica odgovornost vlasti za tretman pojedinca u pritvoru posebno je izražena ako pritvoreno lice umre u pritvoru, pa i teret dokazivanja snose vlasti koje su dužne da obezbede zadovoljavajuce i uverljivo objašnjenje za smrt lica u pritvoru.

Stoga je ovaj sud utvrdio da se ima smatrati da je država odgovorna za smrt lica u pritvoru koja je nastala usled zastoja rada srcanog mišica, za koji podnosilac predstavke tvrdi da je nastao usled udarca kao vida zlostavljanja u pritvoru, a koji država nije uspela da obrazloži i za koje nije sprovela delotvornu istragu cime su ucinjene povrede odredaba cl. 2, 3 i 13 Konvencije.

Navedenom Presudom država Velika Britanija je dužna da plati podnosiocu predstavke u roku od tri meseca, sledece iznose, koje treba da budu konvertovane u turske lire po kursu važecem na dan isplate:

- i to na ime materijalne štete iznos od GBP 39.320,64 (trideset devet hiljada tri stotine dvadeset funti sterlinga šezdeset cetiri penija);

- na ime nematerijalne štete iznos od GBP 35.000 (trideset pet hiljada funti sterlinga), a sve sa kamatom po godišnjoj stopi od 7,5 posto na te iznose od trenutka isteka gore navedenog perioda od tri meseca sve do isplate;

- na ime sudskih troškova država-ugovornica je dužna da plati podnosiocu predstavke, u roku od tri meseca i na racun u banci podnosioca predstavke u Velikoj Britaniji, na ime sudskih i ostalih troškova, GBP 21.544,58 (dvadeset jedna hiljada pet stotina cetrdeset cetiri funte sterlinga pedeset osam penija), sa zaracunatom godišnjom kamatom po stopi od 7,5 procenta od trenutka isteka gore navedenog roka od tri meseca do trenutka isplate.

A.Z.V.

DIT POŽAREVAC

PEPEO IZ TERMOELEKTRANA U INDUSTRIJSKE SVRHE

Savetovanje na temu «Korišcenje pepela iz kostolackih Termoelektrana« koje ce se 6. marta održati u Kostolcu bila je tema konferencije za medije koju su prošlog cetvrtka organizovali predstavnici Organizacionog odbora Savetovanja i DIT Požarevac. Na savetovanju bi trebalo da bude predstavljeno desetak radova najeminentnijih strucnjaka iz Srbije koji se odnose na konkretnu primenu produkta sagorevanja u elektranama u industrijske svrhe.

- Postoje države koje nemaju problem pepela, gde ne postoje deponije pepela koji se stopostotno koristi. Nažalost mi ne spadamo tu, a jedan od osnovnih ciljeva ovog savetovanja je da ono da impuls kako bi se krenulo sa rešavanjem tog problema, da se pocne sa korišcenjem pepela. Na savetovanju ce biti prikazano deset radova naših eminentnih strucnjaka jer jedan od ciljeva koji imamo vezano za savetovanje je da pokažemo da su naši strucnjaci takode u stanju da se nose sa ovim problemom, i da daju svoj doprinos u njegovom razrešenju, naglasio je profesor Branislav Šuhartovic, clan Organizacionog odbora.

Mr Zvonimir Blagojevic, clan Upravnog odbora Društva inžinjera i tehnicara napomenuo je da bi na savetovanju trebalo da budu predstavljeni radovi koji se odnose na konkretnu primenu produkta sagorevanja u elektranama u industrijske svrhe. On je naveo da je posebno zanimljiva primena pepela u gradevinarstvu, kao supstituta šljunka cime se ne rešava samo problem odlagališta, vec i umanjuju efekti eksploatacije šljunka kod Velike Morave. Mogucnost korišcenja pepela pominjana je i u termoelektranama. Tokom novembra, na prezentaciji projekta novog sistema otpepeljivanja na odlagalištu PO «Cirikovac», LJubiša Stevic, direktor direkcije za proizvodnju elektricne energije u kostolackim elektranama ukazao je na mogucnost upotrebe suvog pepela u gradevini i izgradnji puteva.

M. K.

HALO 92

SA CARAPOM NA GLAVI POCINIO RAZBOJNIŠTVO

Požarevacka policija odredila je meru zadržavanja Željku O, (1982) iz Klenovnika, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo razbojništvo. Željko je osumnjicen da je 23. februara 2008. godina oko 20,20 casova u marketu "Slavica" sa carapom na glavi uz pretnju pištoljem od prodavacice marketa oduzeo 10.000,00 dinara i pobegao u nepoznatom pravcu. Policija ce osumnjicenog uz krivicnu prijavu predati nadležnom istražnom sudiji.

MALOLETNICI U TEŠKIM KRAÐAMA

Požarevacka policija rasvetlila je više krivicnih dela teških krada izvršenih pocetkom 2008. godine u mestu Drmno. Zbog sumnje da su izvršili ova krivicna dela policija je podnela krivicne prijave protiv maloletnog M.M. (1990) i Ž.M. (1992) obojica iz Drmna. Oni su osumnjiceni da su više puta izršili provalu samostalne trgovinske radnje "Milan", samostalne trgovinske radnje "Slavica", frizerskog salona "Adam" i kafica "Bahus". Jedan deo pokradenih predmeta policija je pronašla izvršenim pretresom u porodicnim kucama maloletnika i vratila ih vlasnicima prodavnica.

SAOBRACJKA VODILA U SMRT

U blizini mesta Kravlji Do juce oko 14,00 casova dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Olivera S. (1971) iz Požarevca upravljajuci putnickim vozilom marke "pežo 205" usled neprilagodene brzine izgubila kontrolu nad vozilom, sletela s puta i udarila u drvo. Od povreda zadobijenih u ovoj saobracajnoj nezgodi na licu mesta preminuo je suvozac Raša Stankovic (1960) iz Požarevca, dok je Olivera zadobila teške telesne povrede i prebacena je u Požarevacku bolnicu.

POGINUO TRAKTORISTA

Juce oko 17,30 casova u mestu Bukovska, na potezu zvanom "Gola Cuka" Dragan Novakovic (1944) iz Bukovske, na nizbrdici gubi kontrolu nad traktorom kojim je upravljao. Usled povreda zadobijenih prilikom prevrtanja traktora i prikolice Dragan je preminuo na licu mesta.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC