Header

NOVE INICIJATIVE

POŽAREVLJANI ZA POŽAREVAC

Odavno je ustaljena praksa bila da Požarevac nije ni hteo ni umeo da iskoristi veliki broj poznatih i uticajnih Požarevljana koji su otišli u druge gradove i države. Kao da su bili otpisani za sva vremena. Bilo je mnogo pokušaja tih „otpisanih“ da pomognu svome gradu, ali je sve to propadalo, nailazilo na otpore i nerazumevanje. Da li je to bila osveta onih koji su ostali i nisu mogli da napreduju u manjoj sredini ili je nešto drugo bilo u pitanju nece niko moci da dokaže, ali je bilo tako. Utisak je da su mnogi gradovi u Srbiji iskoristili skoro svaku mogucnost da od nekog „svog“ na važnom mestu dobiju što više, što lakše i što brže ono što se moglo dobiti, pa i više od toga.

Interesantno je da su u Požarevcu oduvek oni koji su dolazili sa strane lakše napredovali, dobijali brže važnija mesta i važili za bolje strucnjake nego rodeni Požarevljani. Dakle, sve nekako obrnuto od ostalih. Verovatno je to mentalna karakteristika ovog podneblja koja nije donela dobro gradu i razvoju.

Izgleda dode vreme pa se preokrene. Gradonacelnik Požarevca je pokrenuo inicijativu da se sacini evidencija svih uglednih i uvaženih Požarevljana, umetnika, profesora, politicara, uspešnih poslovnih ljudi, naucnika i drugih, sa ciljem da se ustanovi Dan Požarevljana, na koji bi se svi oni pozvali i okupili. Uz druženje i razgovor bi se moglo mnogo toga i predložiti, dogovoriti, saznati i pokrenuti. Razmenile bi se ideje, otvorile nove perspektive, pricalo o mogucim pravcima razvoja i saznalo za mnoge mogucnosti.

Ako se govori o novim stvarima i nekom novom duhu koji bi mogao pokrenuti odavno prikocen tocak razvoja, ovakav predlog se može izdvojiti kao jedan od najperspektivnijih, jer nam odavno treba nešto što ce nas trgnuti iz ustaljene prakse i pokrenuti tocak davno prikocen jednolicnošcu i ustaljenom praksom na koju smo se svi mi vec navikli, pa smo stalno sumnjicavi u novine.

Ne znaci to da se i dalje ne cene oni koji sa strane dodu u Požarevac, vec da gradu treba mnogo više saznanja sa strane o mnogim vec uspešno primenjenim razvojnim projektima, dobrim šemama reorganizacija državnih službi i javnih preduzeca. Ne moramo mi sve da smišljamo sami, a još manje nam treba da u skoro svemu budemo drugaciji.

To ce biti i zadovoljstvo za vecinu onih koji odavno mogu i žele da pomognu svome gradu ali nisu imali za to do sada prilike.

Slavomir Lazarevic

SVAKODNEVICA JEDNOG SRPSKOG GRADA

LOKALNO-GLOBALNO

Pojam globalizacije veoma je širok i razlicito tumacen i definisan, no kada se pomene globalno, prvo što pomislimo je da se radi o necemu sveobuhvatnom, ogromnom i prilicno neopipljivom, a što se odnosi na citav svet, iliti Glob, kako još zovu našu rodnu planetu. Primera radi, globalizacija se na jednom mestu opisuje kao proces prevladavanja istorijski nastalih granica, što bi u prevodu znacilo gubljenje suvereniteta država i narušavanje svih onih odlika koje karakterišu državu, poput teritorijalnog integriteta, jedinstvenog tržišta, nacionalne kulture, jezika i slicnih odnošaja u društvu koje gradanin sa pasošem jedne države, nekada i nedovoljno svesno, smatra svojim. Drugi ce, pak, teoreticar reci da se radi o "kvantitativno i kvalitativnom" prevladavanju prekogranicnih transakcija, kao i prostornom širenju tih transakcija. Prvenstveno, kažu, globalizacija se odnosi na ekonomske odnose koji bi omogucili lakši protok roba i novcanih sredstava, cime bi se (verovatno) masa svetskog novca povecala, a ovim bi ponovo izazvala težnju da se povecava nadalje, i tako u krug i nedogled. No, ima i onih koji kažu da je globalizacija istovremeno i pretnja i šansa, mada bi se eventualno ovo moglo protumaciti ovako: za jedne je ona šansa, a za druge pretnja. Ono što se traži u procesu globalizacije je intenziviranje medusobnih veza diljem zemaljske kugle, zanemarivanje geografije i istorije, (o istorijskom emotivnom nasledu i da ne govorimo), stišavanje onog osecanja, za koje se ispostavilo da je nepoželjno u novim svetskim tokovima, a koje (uglavnom) prepoznajemo kao nacionalni ponos...

Naravno, jasno je svakom da kad podigneš granice u visine i one se rasplinu u oblacima, te potom ispare kroz ozonske rupe u svemir, dobijaš jednu geografsku celinu, jedno tržište, jedan "multietnican" narod koji bi trebalo da svakodnevno obavlja svoje dužnosti prema (hm?) vlasti (?) u toj novonastaloj upravljackoj tvorevini (Uniji, Zajednici, ili kako god...), sluša i trepce. Kljucna rec (što bi rekla jedna koleginica) jeste glagol: slušati! Slušati i treptati i ne pitati mnogo. I tako, dicna je buducnost planete, jednog dana, ceo svet - jedno selo, a svaki gradanin (najverovatnije mikrocipovana) jedinka, ali jedinka kao deo mase... No, to znamo...

Pitanje je: dešava li se nešto slicno i na lokalnom planu? Nije li lokalna globalizacija na snazi u svakom srpskom gradu od kada se prvi put zacuo pojam "lokalno", pa i mnogo ranije? Kako? Pomenuti glagol: slušati, objašnjava sve. Ne treba biti Sokrat pa primetiti da što više slušaš i trepceš, bolje prolaziš. Otvoriš li usta više no što je nepisanim zakonima propisano, neizvesnost ti odmah zakuca na vrata, te momentalno postaješ kandidat za prijem u clanstvo nepoželjnih i drugacijemislecih gradana. I ono što je najneverovatnije! Uopšte nije važno koja je politicka opcija na vlasti. Covece! Dokle? Šta se to desi sa gradaninom koji se borio za promene u društvu kada se popne u neki od kabineta? Razumemo mi da ga pritisne breme nasledenih problema, razumemo da se bori da raspetlja Gordijev cvor i reši naizgled nerešivo, no ne razumemo kako se iz gradanina odjednom premetne u upravljaca. Preko noci! I onda na lokalnom uvodi globalno, sa onim (primetili ste) stavom koji svojom samouverenošcu i ubedljivošcu, nekada bogami i ljutito, saopštava da mi uopšte nismo dobri gradani kada ne razumemo muke s kojima se suocava. Mi njih treba da razumemo? Dobro, razumemo i to radimo mnogo dugo, previše dugo? Ipak, bilo bi lepo kada bi nama, stanovnicima gradova sa konkretnim imenom neko od upravljaca i van izbornih kampanja, ukazao cast i prisetio se sa cime se sve nosimo i kako lepimo pocetak i kraj meseca, trepcuci, slušajuci i cekajuci da to lokalno-globalno donese i nama nešto malo boljitka. Daj, bar dok ne dode ta globalizacija u najširem mogucem obliku, dok nam ne usade cipove pod kožu, da se na trenutke osetimo kao osobe koje imaju integritet, suverenitet i licno dostojanstvo. I pustite nas, ipak da ponekad pitamo, zaslužili smo posle ovolikog i ovako napetog slušanja i osluškivanja.

Piše: Lela Likar

PRVA SEDNICA ZAJEDNICE ROMSKIH UDRUŽENJA BRANICEVSKOG OKRUGA

IZABRANO RUKOVODSTVO

Na prvoj sednici Zajednice romskih udruženja Branicevskog okruga održanoj prošlog utorka u gradskom zdanju izabrano je regionalno rukovodstvo. Delegati svih opštinskih udruženja jednoglasno su za predsednika Zajednice izabrali Dragišu Todorovica iz opštine Žabari, za zamenika predsednika Zlatana Petrovica iz opštine Kucevo, pomocnika predsednika Novicu Mitica iz opštine Malo Crnice, dok ce blagajnik u narednom periodu biti Slaviša Miloševic iz Požarevca.

Posle imenovanja Dragiša Todorovic se zahvalio delegatima na ukazanom poverenju naglasivši sledece: "Iskreno receno, pocastvovan sam i ponosim se time što stojim na celu Zajednice romskih udruženja Branicevskog okruga, ali istovremeno ova funkcija me obavezuje da svoju nacionalnu manjinu prezentujem u najboljem mogucem svetlu. Ocekuje me mukotrpan rad u naredne dve godine koliko traje mandat."

Ucesnike prve sednice Zajednice ispred Gradske uprave i gradonacelnika, pozdravio je Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika za socijalna pitanja istakavši spremnost grada Požarevca da, kao i do sada u skladu sa svojim mogucnostima ucestvuje u zajednickom rešavanju problema romske populacije.

D.Dinic

OMLADINA JAZAS-A POŽAREVAC

DOEDUKATIVNI SEMINAR U KUCEVU

Stalna doedukacija i motivacija vršnjackih edukatora Omladine JAZAS-a Požarevac pomaže ocuvanju onog što je najvažnije za jednu organizaciju, ljudske resurse. S tim u vezi Omladina JAZAS-a Požarevac je u periodu od 27.02 do 01.03. 2009. godine organizovala doedukativni seminar na temu veštine komunikacije i organizovanje u zajednici. Se-minar je organizovan u okviru projekta „Zdravo- za zdravlje mladih!“ podržanog od strane Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije i realizovan u Kucevu, hotelu Rudnik. 16 polaznika je imalo prilike da od dvojice iskusnih predavaca Predraga Stojicica i Momira Pantelica osnivace i clanove Healty Future Consalting iz Beograda, cuje najnovije informacije vezane za veštine komunikacije a posebno za organizovanje u zajednici.

DRŽAVNI SEKRETAR ZA POLJOPRIVREDU U POŽAREVCU

PODRŠKA PROFITABILNIM PROIZVODIMA

Tokom prošlonedeljne posete Požarevcu, dr Maja Timotijevic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, razgovarala je sa gradonacelnikom Miodragom Milosavljevicem i clanom Gradskog veca Sladanom Stevicem o problematici vezanoj za stanje u poljoprivredi i nacinima da se poljoprivrednicima pomogne, kako subvencijama, tako i donošenjem sistemskih mera.

Naglašavajuci da je ove godine umanjenje budžetskih sredstava najveci problem Ministarstva za poljoprivredu, državna sekretarka je pojasnila da je bilo neminovno napraviti selekciju medu poljoprivrednicima i dodelu subvencija usloviti placanjem PIO, što je naišlo na osude poljoprivrednika, ali, istakla je, drugog rešenja nije bilo. Kako je naglasila, subvencije su nominalno više nego prošle godine, ali ce ih, zbog ogranicenja raspoloživih sredstava, dobiti manji broj registrovanih domacinstava. Rekla je da ce stara dugova-nja poljoprivrednika Fondu PIO trenutno biti “zanemarena”, da poljoprivrednici koji izmire zaduženja za 2008. godinu sticu prava na subvencije. Trenutno, od 413.000 registrovanih domacinstava, penziono osiguranje placa svega 65.000.

- Strategija Ministarstva je da se finansijska podrška pruži profitabilnim proizvodima, traženim na tržištu. Glavni akcenat je na organskoj proizvodnji, podizanju višegodišnjih zasada i, naravno, na stocarstvu. U nacrtu Zakona o zakupu zemljišta uneli smo klauzulu po kojoj ce prventsvo u zakupljivanju imati domacinstva koja gaje stoku. Znam da je ovo podrucje svojevremeno gajilo dosta stoke, znam da je sada stanje mnogo drugacije, trudimo se da stocarstvo oživimo raznolikim podsticajnim merama. Jedna od njih je i donošenje Zakona o javnim skladištima, gde ce poljoprivrednici moci da stave na cuvanje svoje proizvode i prodaju ih onda kad im najviše odgovara, kada je cena najpovoljnija. Za svoju robu ce u trenutku skladištenja dobijati “robni zapis”, vrednosnu potvrdu sa kojom ce, kao garancijom, moci da uzimaju kredite kod banaka, - istakla je dr Maja Timotijevic.

Državna sekretarka je, istovremeno, konstatovala da ce jednostrana primena SSP najviše pogoditi poljoprivrednike, na šta je, protiveci se odluci o jednostranoj primeni tog dokumenta, ukazivao i ministar poljoprivrede Saša Dragin. Po njenim recima, srpski poljoprivrednik ne može da parira poljoprivrednicima iz okruženja jer, ilustrovala je to primerom Hrvatske, gde su državne subvencije po hektaru ili po grlu stoke trostruko vece. Manevarski prostor Srbije je u zaokretu ka proizvodnji traženih i visokoprofitabilnih poljoprivrednih proizvoda. To je i strateški cilj Nacionalnog programa koji ce, rekla je, uskoro biti napravljen.

Gradonacelnik Miodrag Milosavlje-vic je državnu sekretarku upoznao sa aktivnostima koje lokalna samouprava preduzima u cilju pomoci i podsticaja poljoprivrednika. Agrarni fond, naglasio je on, danas ima oko 40 miliona dinara plasiranih u poljoprivredna gazdinstva u obliku povoljnih kredita. Dodao je da je sadašnje rukovodstvo Grada Požarevca rešeno da do isteka mandata ucetvorostruci budžet Fonda, a da zastupa stanovište da bi i lokalna samouprava i resorno ministarstvo valjalo da zajednicki podrže najprofitabilnije programe poljoprivrednika i davanjem donacijskih, nepovratnih sredstava. Gradonacelnik je predložio da Ministarstvo za poljoprivredu izuci nacin kako bi se dodatno podstakli i najkrupniji proizvodaci kojih, po njegovim recima, na podrucju Grada ima 15 - 20, a obraduju više od trecine ukupnih površina poljoprivrednog zemljišta.

Državna sekretarka je, nakon prijema u Svecanim salonima Gradskog zdanja, obišla i nekoliko poljoprivrednih domacinstava u Dragovcu, Batovcu i Kasidolu.

D. Milenkovic

VANREDNA ODBRANA OD POPLAVA U OPŠTINI POŽAREVAC

ODBRANJENI STARI KOSTOLAC I BRADARAC

- Neprohodan put Bradarac Manastir Rukumija zbog izlivanja Mlave

- Oko sto miliona u podizanje nasipa u Starom Kostolcu

- Ministar poljoprivrede Saša Dragin sa saradnicima na ugroženom podrucju

Hirovita i zlocudna Mlava izlivanjem izvan korita, zadala je mnogo glavobolja žiteljima naselja Stari Kostolac i Bradarac. Naime, vec nekoliko dana u požarevackoj opštini na snazi je vanredna odbrana od poplava koju je proglasio Štab civilne zaštite.

Neprohodan je put Bradarac do Rukumije a u tom manastiru nalazi se brastvo. Vec nekoliko dana dežura se na kriticnim mestima i džakovima peska ojacavaju nasipi. Nažalost, Mlava sve više nadolazi, pa je juce u Petrovcu izmeren vodostaj od dva metra i sedamdeset santimetra. Ukoliko vodena stihija nabuja još tridesetak santimetara eto i vanredne odbrane u petrovackoj opštini.

Do poplava je došlo usled nedavno visokih dnevnih temperatura, otapanja snaga u Homolju i poslednjih kiša. Boraveci na ugroženom podrucju ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Saša Dragin je pored ostalog rekao:

„Štetu, ako je bude, nadoknadicemo ljudima. Medutim, odbrambeni nasip mora odmah da se izgradi. Ukoliko bude problema sa ekspropijacijom, trebalo bi da bude proglašen opšti interes. Pratite i dalje nivo reke,jacajte nasipe i nabavljajte neophodan materijal i džakove“.

Gradonacelnik opštine Požarevac Miodrag Milosavljevic ukazao je na uvodenje vanredne odbrane od poplava i bujicnih voda u slivu Mlave, i dodao:

„Skoro desetak dana pomno pratimo i danju i nocu stanje na terenu u Bradarcu i Starom Kostolcu. Ipak, moramo da vodimo racuna i o svim drugim lokacijama. Izgradili smo odbrambeni pojas u selu Kostolac i podigli nivo nasipa u koji se ubacuju vrece u Bradarcu“.

Predsednik Skupštine grada Miomir Ilic je ukazao da se za koji dan od Medunarodne banke ocekuju da pristignu inace vec odobrena sredstva u visini od sto miliona dinara kako bi se izgradio nasip i siguran bedem u Starom Kostolcu.

„Trebalo bi da Srbija vode i Ðerdap urade nasip dužine oko cetiri kilometra, zapravo ono zbog cega ovi ljudi imaju problema i što godinama nije radeno a moralo je. Na dobrom smo putu da taj problem zauvek skinemo s dnevnog reda“, podvukao je Ilic.

Sladan Stevic, šef Opštinskog štaba Požarevca za odbranu od poplava kaže da se dežuralo danonocno kako stihija ne bi probila nasipe.

„Ono najvažnije: za sada su ljudi bezbedni. Ipak, dovoljno smo oprezni da sacekamo nailazak i novog talasa Mlave. Veoma smo dobro organizovani i sinhronizovani“, rekao je Stevic.

Voja Stojicevic, predsednik Saveta MZ Bradarac i clan Gradskog veca ukazao je na problem podzemnih voda i obavezu da Privredno društvo tu muku ljudi razreši do kraja marta. Predsednik Saveta MZ Stari Kostolac Mirko Marjanovic nagovestio je da Dunav može biti sa podizanjem nivoa vodostaja veoma opasan jer ne mogu da oticu vode Mlave.

Situacija na terenu se i dalje budno prati.

S.R.

IZLIVANJE MLAVE U PETROVACKOJ OPŠTINI

POD VODOM 800 HEKTARA

- Poplavljena 4 domacinstva u Malom Laolu, tri u Dubockoj , 4 u Rašancu, jedna kuca i salaš u Velikom Popovcu , neposredna okolina Petrovca sa dvadesetak domacinstava i nekoliko naselja

Mlava opet i plavi i Mlavi petrovacku opštinu. Ovaj kraj gotovo malo koja veca poplava može da mimoide. Pod vodom je cak 800 hektara obradivih njiva, oranice pod ozimim usevima, kao i deo zemljišta izoranog za prolecnu setvu koja ce na poplavljenim podrucjima, tvrde strucnjaci, zasigurno kasniti.

„ Situacija je teška, mi smo siromašna i nerazvijena opština i sa stihijom se nosimo organizovano i na svim lokacijama. Najbitnije je da se sacuvaju ljudi, materijlna dobra, stoka, pokucstvo i druge vrednosti“, kaže Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac.

Zbog poplava voda je zamucena, u Petrovcu nije za upotrebu vec nekoliko dana, te se gradani snabdevaju iz cisterni. Stradalo je i vodopostrojenje u Malom Laolu, kao i cetiri kuce u ovom delu. Ugroženo je i selo Veliko Laole.

Poplavljeni su u Petrovcu rejoni: Lugovi, Rasadnik,Taban, Novo naselje, Mlavski kej i drugi. Usled podzemnih voda u Petrovcu je ugroženo oko dvadesetak domacinstava. U Velikom Popovcu u komasiranom delu evakuisani su jedna kuca i salaš. Ugroženi su i delovi naselja Zabrde, Kamenovo, Trnovce.

„ Višemilionske štete imacemo u selu Trnovce. U Gornjaku je bilo problema u ekonomskom delu. Mlava se obrušava u svom koritu. U nedelju je nivo vodostaja bio 2 metra i 70 samtimetra. Mlava je u porastu.Cim bude tri metra sledi vanredna odbrana. Sve u svemu, nije nam lako, stalno smo na terenu“, kaže Aca Životic „Gera“, komandant štaba za odbranu od elementarnih nepogoda opštine Petrovac.

S.R.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

PRIORITET-SANACIJA GRADSKIH ULICA

Na inicijativu Gradonacelnika Požarevca Miodraga Milosavljevica, na redovnom sastanku sa direktorima javnih preduzeca pokrenuto je pitanje hitnog rešavanja problema na ulicama i putevima u gradu, nastalih usled nedavnih snežnih padavina, odnosno nakon otapanja snega. Zbog izuzetno lošeg stanja u kojem se nalazi vecina glavnih gradskih ulica, kao i zbog izuzetno nepovoljnog stanja gradske higijene i gradske cistoce, jednoglasno je doneta odluka da se u najkracem roku pristupi krpljenju gradskih ulica, i da se od aprila zapocne sa obimnom akcijom cišcenja grada. Odmah nakon ovog sastanka, a u vezi sa donetim odlukama, sazvana je Sedma vanredna sednica Gradskog veca grada Požarevca, koje je donelo sledece odluke:

1. Da se pod hitno krene u interventno krpljenje udarnih rupa u Požarevcu i Kostolcu, što ce biti u nadležnosti JP ''Direkcija za izgradnju grada Požarevca'', a u ciju svrhu je odobreno tri miliona dinara. Gradsko vece je takode odlucilo da se pod hitno stupi u kontakt sa ''Preduzecem za puteve'', kako bi se interventno rešio problem udarnih rupa na putu Požarevac – Kostolac, koji je u izuzetno lošem stanju, a koji je u nadležnosti republicke Direkcije za puteve, a koji održava navedeno preduzece.

2. Da se od 01.04.2009. godine krene sa velikom dvomesecnom akcijom cišcenja grada, koja ce biti deo vece akcije ''Ocistimo Srbiju'', koja je vec otpocela na republickom nivou. U tu svrhu formiran je i Organizacioni odbor za predstojecu akciju, koji ce dalje formirati operativne timove, kako bi se efikasno i na vreme krenulo u sveobuhvatnu, najpre medijsku kampanju. Planirano je da se akcija cišcenja grada okonca 5. juna, kada se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine.

Veljko Obradovic, PR menadžer

USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

PLAN UPISA U VRTICE

Upravni odbor Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov” Požarevac, na svojoj 70. sednici od 27. februara, doneo je odluku o dinamici upisa dece u vrtic za školsku 2009/10. godinu:

1) Od 01. 04. do 30. 04. – Davanje i prijem prijava za upis u pripremni predškolski program i celodnevni boravak

2) U periodu 01. 05. – 29. 05. – Upis u PPP (cetvorocasovni program) dece rodene u periodu od 01. 03. 2003. – 28. 02. 2004. godine

3) Od 01. 06. do 15. 06. – OBNOVA UGOVORA

4) Od 16. 06. – 30. 06. – UPIS primljene dece na celodnevni boravak.

Svi neophodni formulari i bliža obaveštenja mogu se dobiti svakog radnog dana u periodu od 9 do 13 sati u Upravnoj zgradi Ustanove, u ulici Vuka Karayica 1 u Požarevcu (na Bulevaru), gde ce se podnositi i dokumenta za upis dece u navedenim terminima.

Po dobijanju upotrebne dozvole za novosagradeni aneks objekta “Majski cvet” u Kostolcu, obavice se vanredni upis dece u grupe koje ce se formirati u tom novom prostoru, o cemu ce roditelji biti blagovremeno obavešteni.

Mole se roditelji zainteresovani za upis dece i obnovu ugovora da blagovremeno pripreme neophodnu dokumentaciju i striktno poštuju utvrdenu dinamiku upisa.

DOKTOR ZA VAS

SISTEMSKI ERITEMSKI LUPUS (SEL)

Najcešca autoimuna bolest sa sistemskim oboljenjem vezivnog tkiva pa je i bolest multisistemskog karaktera, odnosno oštecenjem je zahvaceno više sistema. Bolest nastaje zbog poremecaja imunog sistema u smislu hiperfunkcije humoralnog imunog odgovora sa hiperprodukcijom multi specificnih AUTOANTITELA i insuficijencijom celularnog imunog odgovora. Autoantitela oštecuju sopstvene strukture citotoksicnim dejstvom (razgradnjom celije) ili stvaranjem i aktivacijom imunokomleksa najcešce istaloženim u krvnim sudovima zahvacenog organa.

Bolest je hronicna neizleciva, ciklicnog toka, uglavnom loše prognoze.

Etiologija:

Kao i kod ostalih bolesti imuniteta (maligne, alergijske ) uzrok je nepoznat, okidaci su najcešce virusi. Neophodna je genetska predispozicija, cešca je kod žena u generativnom periodu, izmedu 15-45god. života.Bolest može da pocne preakutno sa pov. temperaturom i nedefinisanim opštim simptomima i da se ubrzo završi letalno. Mnogo cešce bolest pocinje postepeno sa opštim simptomima, pov. temperature, malaksalost, gubitak u težini sa promenama u više organa koje nastaju istovremeno ili sukcesivno.

Klinicka slika:

Promene na koži su najcešce manifestacije, tipican je lupusni eritem crvenilo na licu u obliku leptira koje se pogoršava na suncu. U fazi mirovanja bolesti potpuno se gubi i pri pogoršanju ponovna pojava.Može više godina da prethodi ostalim simptomima.Obicno ga prati i difuzno opadanja kose. Teža forma je diskoidni lupus, iste lokacije ali zbog oštecenja svih slojeva kože promene su trajne u vidu depigmentovanih ožiljaka a ako je oštecen kapilicijum nastaje trajni gubitak kose u vidu okruglih polja (alopecija ).

Promene na zglobovima- su prisutne u 90%.Najcešce kao prolazno zapanjelje krupnih zglobova mada mogu biti zahvaceni i sitni zglobovi šake.Promene na zglobovima su prolazne bez deformiteta.

Serozitisi-zapaljenje pleure i perikarda sa ili bez promena na srcu i plucima. Na plucima moguce su pleuropneumonije a na srcu je cešce zahvacen endokard ali ako su ošteceni koronarni kr. sudovi moguc je i infarkt.

Oboljenje bubrega-u više od 50% zahvaceni su bubrezi u smislu raznih formi glomerulonefritisa sa pov. krvnim pritiskom do potpunog prestanka rada bubrega.

Promene centralnog nervnog sistema mogu se ispoljiti u psihickoj i neurološkoj sferi. Od psihickih najcešca je depresija od neuroloških epileptocki napadi,hemipareze, hemiplegije.

Hematološke promene su ceste i odnose se na sve celije krvi.Anemije su hemolizne (razgradnja autoantitelima ),Antileukocitna antitela su najcešce protiv limfocita (limfocitopenije ), trombocitopenije mogu da budu prvi znak bolesti. Sve to prati uvecanje limfnih žlezda, jetre i slezine.

U 25%mogu da se jave promene sa vidom zbog oštecenja kr. sudova retine.

Dijagnoza:

Se postavlja na osnovu klinicke slike i padom krvnih elemenata. Sedimentacija je ubrzana a ostali nalaz u krvi zavisi od zahvacenosti organa. Najveci znacaj ima imunološko ispitivanje (odredivanje raznih vrsti autoantitela).

Prognoza zavisi od rano postavnjene dijagnoze, spreciti razvoj fibroze u vitalnim organima i definitivni gubitak funkcije.

Terapija:

Indivudalna je i zavisna od stadijuma bolesti.Od lekova koriste se:nestereoidni antireumatici, antimalarici, glikokortikoidi i citostatici uz simtomatsku terapiju (kardiotonici, antiaritmici, antiepileptici, sedative, transfuzije krvi, bubrežna dijaliza….

Prognoza zavisi od rano postavnjene dijagnoze i pravilne terapije ali i od individualnog odgovora organizma. Može se zaknjuciti da je prognoza bolja ako su samo kožno zglobne promene a diskutabilna kod zahvacenosti vitalnih organa a i sama terapija je sa dosta neželjnih dejstava.

Dr Ranka Dimitrijevic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

NOVI IZAZOVI U 2009. GODINI

Javno preduzece "Direkcija za izgradnju grada Požarevca" (do skoro "Direkcija za izgradnju opštine Požarevac") spada u red onih gradskih institucija koje su zadužene za lice, imidž i normalno funkcionisanje jedne gradske celine. Nova poslovna godina i novo rukovodstvo svakako nose i nove izazove, s ozbirom na kompleksnost pitanja kojima se ovo preduzece bavi.

Finansijski plan Javnog preduzeca "Direkcija za izgradnju grada Požarevca" za 2009.godinu iznosi 572 miliona dinara. U strukturi prihoda najveci deo od 541 milion je iz gradskog budžeta, a 31 milion cine sopstvena sredstva. Ovakav plan usvojio je Upravni odbor Direkcije, kao i Skupština grada Požarevca na sednici održanoj 20.02.2009. godine.

Sveobuhvatni planovi i programi

O daljim planovima direktor ovog javnog preduzeca, Miodrag Stojkovic kaže:

- Direkcija ima tri sektora i jednu službu van ta tri sektora. Sektor za urbanizam, projektovanje i gradevinsko zemljište, sektor investicija i održavanja, finansijsko-racunovodstveno-planski sektor i službu opštih poslova. Oni cine okosnicu Direkcije.

Od sopstvenih prihoda znacajni su prihodi od prodaje usluga, izrade projektne dokumentacije, urbanisticke saglasnosti, nadzora, tehnickih pregleda objekata i zakupa gradevniskog zemljišta. U Direkciji je zaposleno 26 radnika sa visokom strucnom spremom razlicitih profila, što je garancija visokog kvaliteta rada. Skoro sva tehnicka lica sa visokom strucnom spremom poseduju licence inženjerske komore Srbije.

Od kapitalnih investicija za 2009.godinu pomenucu nastavak radova na uredenju industrijske zone, radove na rezervoaru na vodoizvorištu "Kljuc", zamenu azbestnih cevi kroz grad, program detekcije curenja, odnosno gubitaka vode na vodovodnoj mreži u gradu. Odvojen je deo sredstava za izradu kolektora kišne i fekalne kanalizacije u ulici Knez Milošev venac, kao o izgradnju stanova za izbegla i reseljena lica.

Od gradskih investicija tu je uredenje fasada starih zgrada, izrada i uredenje gradskog stadiona, zaštita arheološkog nalazišta Viminacijum, geodetske podloge i situacioni planovi za katastar nepokretnosti, kao i izrada prilaza na trotoarima za invalide.

U gradskim mesnim zajednicama Požarevca uglavnom ce se raditi na izradi kanalizacione mreže, asfaltiranju ulica, izradi niskonaponske mreže, kao i projetkovanju istih.

Znacajni radovi ce se izvršiti na izradi trotoara, rasveti i autobuskim stajalištima. Nije zanemareno ni uredenje zelenih površina, decijih igrališta, kao i postavljanje mobilijara.

U Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac asfaltirace se veliki broja ulica, neke ce se proširiti, a u nekim ulicama uradice se trotoari. Nastavlja se sa projektovanjem i izradom niskonaponske mreže i rasvete. Takode se nastavljaju radovi na Parohijskom domu i uredenju gradske plaže. Uredice se i odredeni prostori za postavljanje mobilijara.

Za radove u seoskim mesnim zajednicama opredeljena su sredstva u vrednosti 20 miliona dinara. Vecina seoskih mesnih zajednica izjasnila se u vezi radova koji su za njih u ovom momentu prioritetni.

Sa javnim preduzecima potpisani su ugovori koji se odnose na javnu higijenu, gradsko zelenilo, cišcenje slivnika, kišnu kanalizaciju i javnu rasvetu. Trenutno se sprovodi postupak javne nabavke za održavanje liftova, semafora, fontana, održavanje ulica i lokalnih puteva, kandelaberske rasvete, horizontalne i vertikalne signalizacije, geodetske usluge i skele u Brežanu.

Treba napomenuti da postoje znacajna sredstva u Fondu zaštite životne sredine, kao i u Fondu za razvoj. Direkcija ce kandidovati nekoliko veoma važnih projekata koji se uglavnom odnose na odvodnjavanje otpadnih voda sa najugroženijih delova grada.

Akcenat na kapitalnim investicijama

Miloš Jankovic, pravnik, zaposlen u PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac", novi je predsednih Upravnog odbora Direkcije za izgradnju koji je imenovan na sednici Skupštine grada u decembru 2008.godine. Upravni odbor ima devet clanova, od cega je troje zaposleno u Direkciji.

- Težnja ovog Upravnog odbora je da intenzivnije i aktivnije kreira i prati rad i poslovanje Direkcije za izgradnju, o cemu govore cetiri redovne i jedna vanredna sednica koje su održane tokom protekla dva meseca od konstituisanja Upravnog odbora. Odmah na pocetku nastojali smo da napravimo takav odnos izmedu poslovodstva i Upravnog odbora da, s jedne strane svako vrši sopstvene nadležnosti odredene zakonom i statutom preduzeca, a s druge strane da to bude jedan skladan odnos koji ce na najbolji nacin doprineti ostvarivanju funkcija Direkcije, kao svojevrsnog javnog servisa gradana. Na do sada održanim sednicama Upravnog odbora usvojili smo Predlog Programa poslovanja Direkcije, koji je konacno donela Skupština grada na sednici od 20.02.2009.godine, novi Statut usaglašen sa Statutom grada Požarevca, Godišnji izveštaj o popisu imovine preduzeca i citav niz tekucih odluka koje stvaraju uslove za uspešan pocetak nove gradevinske sezone. Upravni odbor ce intenzivno i redovno pratiti ostvarivanje usvojenog Programa poslovanja, putem razlicitih pravnih i finansijskih instrumenata, s posebnim akcentom na pracenje izvršenja Plana javnih nabavki tokom cele poslovne godine.

Jedan od najvažnijih ciljeva Upravnog dobra u narednom periodu, a mislim da ce to biti i cilj osnivaca, odnosno nove gradske uprave, je da se afirmiše jedna od funcija Direkcije, a to je funkcija urbanistickog planiranja. Direkcija je osnovana pocetkom devedesetih godina, sa osnovnom funkcijom da se bavi urbanistickim planiranjem. Ta funcija je u meduvremenu znacajno marginalizovana, tako da cemo nastojati da je afirmišemo, da ona dode u prvi plan buducih aktivnosti Direkcije. Ovo pitanje je veoma znacajno ako se uzme u obzir sadašnje stanje urbanistickog uredenja grada Požarevca. Direkcija ce aktivirati i maksimalno angažovati svoje strucne kapacitete kako bi uspešno odgovorila na sve zahteve gradske uprave, pre svega u izradi detaljnih urbanistickih planova i rešavanju drugih pitanja urbanistickog planiranja i uredenja grada.

Imajuci u vidu da je osnovne elemente ovogodišnjeg Programa poslovanja Direkcije utvrdivalo prethodno rukovodstvo preduzeca, nastojacemo da se u postupku planiranja za 2010.godinu znacajno poveca udeo kapitalnih i gradskih investicija prema investicijama lokalnog znacaja. Mislim da je za rešavanje osnovnih komunalnih problema grada i samih gradana znacajno da se akcenat stavi na izgradnju strateških objekata vodovodne i kanalizacione infrastrukture, kao osnovnih uslova za njihovo dalje širenje u svim delovima grada. To se posebno odnosi na sistem kišne kanalizacije, ciji je stepen pokrivenosti teritorije grada vrlo nizak. Kao primer objekta u ovoj oblasti mogu da navedem izgradnju kolektora kišne i fekalne kanalizacije u ulici Knez Milošev venac, kao i niz drugih investicija ovog tipa koje predvida i ovogodišnji Program poslovanja Direkcije.

Insistiracemo da se poboljša koordinacija u radu gradskih javnih preduzeca i da se podigne na nov, viši nivo, kako u operativnom smislu, tako i u pogledu planiranja. U tom smislu ocekujemo punu podršku i saradnju Gradskog veca. U izradi Plana za 2010.godinu potrebno je da se blagovremeno ukljuce svi akteri u gradu, pre svega mislim na gradska javna preduzeca i organe gradske uprave, kako bismo u predvidenim rokovima došli do što kvalitetnijeg planskog dokumenta za narednu godinu, kaže Jankovic.

L.L.

SA SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE U GOLUPCU

FORMIRA SE INFO CENTAR

- Naknadu roditeljima od deset hiljada dinara za svaku novoredenu bebu umesto do sada predsednika opštine,isplacivace Centar za socijalni rad kome su iz opštinske kase preneta sredstva – Uskoro krediti poljoprivrednicima iz opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede- Odluka o mesnim zajednicima izazvala dugotrajnu raspravu od strane odbornika opozicije

Odbornici Skupštine opštine Golubac,posle duge i konstruktivne rasprave na poslednjoj sednici usvojili su predlog odluke o Mesnim zajednicama na teritoriji opštine Golubac,doneli odluku o osnivanju Turistickog informativnog centra i odredili zone sanitarne zaštite za vodoizvorište Vinci. Razgovaralo se i o smanjenju naknade za uredenje gradevinskog zemljišta u naselju Miljevic a imenovani su i clanovi Upravnog i Nadzornog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede.

- Druga tacka ove sednice izazvala je dugu raspravu,a rec je o odluci o mesnim zajednicama na podrucju opštine Golubac. Najviše je bilo zamerki od odbornika iz Braniceva i odbornicke grupe Demokratske stranke,na ovu odluku kojom je predviden demokratski nacin izbora,odnosno tajnim glasanjem-naglasio je predsednik Skupštine opštine Golubac, dr Boban Trifunovic. Ovom odlukom želeli smo da kao opština pomognemo tim ljudima u mesnim zajednicama koji zbog linije nezameranja sa rodacima,komšijama i prijateljima ne mogu da u svoja mesna rukovodstva izaberu najbolje meštane koji ce raditi u interesu sela. Do sada ta rukovodstva birana su javno,na zborovima meštana, u kojoj su birana stranacki opredeljena lica,rodaci ili prijatelji.

- U projektu medugranicne saradnje opština Golubac je dobila sredstva koja ce biti iskorišcena za nekoliko projekata u oblasti razvoja turizma,a to je pre svega formiranje jednog Informativnog centra u kome ce raditi nekoliko strucnih radnika koji ce biti finansirani iz ovog projekta i koji ce imati zadatak da rade na proširenju turisticke ponude za našu Opštinu-dodao je Trifunovic.

- Iz ovih sredstava planirana je i kupovina jednog brodica koji ce imati ulogu panoramskog razgledanje ovog dela Dunava, a njegova dalja održivost zavisice od sposobnosti tih lica koji budu radili u ovom Informativnom centru.

Imenovani su i clanovi Upravnog i Nadzornog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede na podrucju ove podunavske opštine.

- U decembru prošle godine smo budžetom planirali sredstva za tu namenu,gde smo izdvojili 2 miliona dinara i isto toliko i Republika Srbija,tako da ce ova sredstva biti korišcena na osnovu objavljenog konkursa i dodeljena zainteresovanim gradanima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i seoskim turizmom. Bila je to jedna sednica na kojoj je bilo dosta diskusija i konstruktivnih predloga i koja je uspešno privedena kraju. Zahvalio bi se ovom prilikom odbornicima na dobroj saradnji i porucio žiteljima da lokalna samouprava radi u njihovom interesu.

Posle dugotrajne rasprave i osporavanja od strane opozicije doneta je odluka o uskladivanju zarada u Javnim preduzecima i Ustanovama ciji je osnivac Skupština opštine Golubac sa zaradama u Opštinskoj upravi, da u cilju davanja stimulacija za povecanje natalititeta doneta je i odluka o dodeli novcanih sredstava od po 10 hiljada dinara za svaku novorodenu bebu. Ova sredstva srecnim roditeljima isplacivace Centar za socijalni rad.

-U proteklom periodu radnici i rukovodstvo u Javnim preduzecima imali su mnogo vece plate od radnika u Opštinskoj upravi, pa pošto je godina finansijske krize,želeli smo da to zajednicki podnesemo i da ravnomerno rasporedimo zarade za sve zaposlene u našoj opštini,odnosno u Javnim preduzecima i opštinskoj Upravi,naglasio je predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijovic.- nastavili smo davanje iz opštinske kase roditeljima za svaku novorodenu bebu kako bi stimulisali priraštaj u opštini Golubac. Nažalost,nismo bili u mogucnosti,da ovu novcanu sumu od po deset hiljada dinara za svaku novoredenu bebu povecamo. Sa ovom odlukom želeli smo da predsednik opštine ne bude više donator kao što je do sada bilo,vec da to bude Centar za socijalni rad.

Bez rasprave prihvacene su informacije o radu Opštinske uprave Golubac,Osnovnih škola ,,Živojin Žika Popovic’’ Rabrovo, ,,Veljko Dugoševic’’ Branicevo i ,,Branko Radicevic’’ Golubac, kao i Centra za socijalni rad za opštine Golubac i Veliko Gradište,Narodne biblioteke ,,Veljko Dugoševic’’ Golubac, Direkcije za izgradnju opštine i Policijske stanice Golubac. Usvojena je i odluka o zaštiti spomenika prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumane’’ i pristupanju Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.

Lj.Nastasijevic

INSTRUKTIVNI SEMINAR

INTEGRISANE DOZVOLE NAJKASNIJE DO 2015. GODINE

Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja prošlog cetvrtka organizovale su instruktivni seminar na temu: "Priprema za postupak pribavljanja integrisane (IPPC) dozvole". Cilj je bio da se pojasni deo plana nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU koji se odnosi na uspostavljanje i primenu sistema integrisane zaštite od industrijskih zagadenja.

Prema recima LJiljane Stankovic, samostalnog savetnika u Privrednoj komori Srbije, seminar je namenjen operaterima koji poseduju postrojenja za koja treba da se pribavi integrisana dozvola najkasnije do 2015.godine saglasno Zakonu o integrisanom sprecavanju i kontroli zagadivanja životne sredine. Vlada je krajem prošle godine donela uredbu kojom je odredila dinamiku podnošenja zahteva. To je jedan od poslednjih dokumenata na osnovu koga je obaveza operatera nešto realnija i izvesnija, što znaci da vec u decembru, industrija minerala ce morati da podnese zahtev za izdavanje integrisane dozvole.

Nada Lukacevic, nacelnik Odeljenja za integrisane dozvole Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, održala je dve prezentacije koje se odnose na zahtev za izdavanje integrisane dozvole i uslove koji se propisuju integrisanom dozvolom. Zakon o integrisanom sprecavanju i kontroli zagadivanja životne sredine koji je donet krajem 2004.godine ureduje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za ona postrojenja koja mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra. Zakonom se tacnije definišu i vrste aktivnosti postrojenja koja podležu ovom Zakonu, kao i nadzor i druga pitanja od znacaja za sprecavanje i kontrolu zagadivanja životne sredine. Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti i njen sastavni deo cini dokumentacija sa tacno utvrdenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje nece imati štetan uticaj na životnu sredinu. Postrojenje je definisano kao stacionarna tehnicka jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrdene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola. Period važenja integrisane dozvole ne može biti duži od 10 godina i nova postrojenja su dužna da je pribave pre puštanja u rad, dok postojeca postrojenja podležu izdavanju integrisane dozvole najkasnije do 2015.godine.

D.Dinic

DANI KUBE U VELIKOM GRADIŠTU

SOLIDARNOST SA KUBOM

U Velikom Gradištu u organizaciji Srpsko-kubanskog društva prijateljstva, Ambasade republike Kube u našoj zemlji, Skupštine-opštine Veliko Gradište, Kulturnog centra i Turisticke organizacije Veliko Gradište organizovana je višednevna manifestacija Dani Kube.

Manifestaciju su otvorili Nenad Mihajlovic, direktor Kulturnog centra u Velikom Gradištu, Marijan Kubik, podpresednik Srpsko-kubanskog društva prijateljstva i Pablo Romero Karmenati, savetnik kubanske ambasade u Kubi ižložbom „Kuba-lepa i daleka“ sa fotografijama ove prelepe karipske zemlje.

Na otvranju savetnik Ambasade Kube Pablo Romero Karmenati naglasio je da postoje višestrani razvoj odnosa na relaciji Kuba-Srbija na polju zdravstva, lekova, poljoprivrede, energije, životne sredine, redovno se vrši razmena visokih funkcionera, privrednika, naucnika. Isto tako se radi na polju kulture i obrazovanja i zahvalio se svima na realizaciji manifestacije.

Manifestacija je bila ispunjena filmskim projekcijama prestižnih kubanskih filmskih ostvarenja i prezentacijom turisticke ponude i potencijala Kube.

Posebno znacajni bili su susreti sa predstavnicima lokalnih institucija, u prvom redu presednikom opštine Živoslavom Lazicem sa kojim je razgovrano o daljim vidovima saradnje.

Poslednjeg dana manifestacije govorio je na tribini „Kuba-juce, danas, sutra“ ambasador Kube u našoj zemlji Hulio Sezar Kansio Ferer koji je posle uvodnog izlaganja odgovarao na pitanja prisutnih. Uporedujuci današnje stanje na Kubi sa onim pre pobede revolucije, odnos fakultetskih obrazovanih ljudi, strucnjaka, intelektualaca i umetnika iznosi više od 30:1. Od 1960. godine do danas na Kubi je diplomiralo blizu 86 000 lekara od toga preko tri i po hiljade poticu iz drugih zemalja. Trenutno na Kubi studira preko 78 hiljada studenata medicine i više od 12 hiljada studenata koji poticu iz 83 zemlje, mahom Latinske Amerike. Ovi studenti studiraju potpuno besplatno. Poredenja radi obrazovanje jednog lekara u SAD košta više oko 300 hiljada dolara. Danas preko 22 hiljade kubanskih zdravstvenih radnika radi u 67 zemalja Treceg sveta, kubanski profesori besplatno poducavaju 17 hiljada mladih iz 110 zemalja a na Kubi se besplatno školuje više hiljada studenata iz celog sveta. To je daleko više i od napora UN. Posebno se osvrnuo na pitanja vezana za lidera Kubanske revolucije-Fidela Kastra za koga je istakao da je svakako jedan od najvecih simbola Kube. Kastro je znao da subjektivni faktor pretvori u objektivni i da kvalitativno preokrene situaciju. Dokaz za to je da je uspeo da od male grupe preživelih i slabo naoružanih sa “Granme” za dve godine stvori armiju koja ce poraziti armiju diktatora Batiste od 50.000 dobro naoružanih vojnika, kao i da je opstao na celu Kube pola veka i pored svih akcija uperenih protiv njega i kubanske revolucije. Nažalost, Fidel se razboleo. Oni koji su verovali da je kubanski revolucionarni proces rezultat nametnute volje jednog coveka davali su svakojaka prorocanstva. Oni koji su poverovali u njihove laži ne prestaju da se iznenaduju. Mi, Kubanci, koji smo znali da je ta Revolucija koja se održavala i razvijala uz velike žrtve, suocena sa više od 50 godina blokade i svih vrsta agresija, delo naroda, nismo sumnjali da cemo pobediti. Na Kubi se sada, posle teških godina koje su prošle, traži modernizacija i osavremenjavanje mehanizama našeg društva. To nema nikakve veze sa povratkom u kapitalizam, mi smo sebi zacrtali kretanje napred, povratak u kapitalizam bi bio kretanje unazad, a kako kažemo na Kubi, nazad ni radi podsticaja.

Na kraju veceri on se posebno zahvalio za ukazano gostoprimstvo i zainteresovanost i izneo uverenje da ce ova manifestacija biti uvod u znatno širu saradnju.

S.R.K.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

SNEG POGODOVAO ŽITIMA

Snežni pokrivac koji je na podrucju Branicevskog okruga bio prisutan u drugoj polovini februara, bio je dovoljne visine da obezbedi solidnu termicku zaštitu useva i znatno je popravio bilans zimskih rezervi vlage u zemljištu. Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig", poljoprivredni proizvodaci koji su obavili prihranu strnih žita pre formiranja snežnog pokrivaca, ne moraju da brinu zbog toga, jer je topljenjem snega azotno dubrivo uneto u zonu korenovog sistema i na temperaturi iznad 5 stepeni pocinje da se transformiše u oblik pristupacan biljkama. Oni koji to nisu uradili u pomenutom roku, prihranu bi svakako trebalo da obave u što skorije vreme. Prilikom prihranjivanja useva strnih žita treba voditi racuna o sorti i gustini useva i prilagoditi dozu azota prema ranije datim savetima, ukoliko nije uradena analiza zemljišta.

D.D.

HUMANOST NA DELU

U organizaciji novootvorene Kancelarije za mlade i omladinskom mrežom G17+, sakupljeno je dosta dobrovoljnog priloga u odeci i obuci. Najsiromašnije porodice, njih 30 je dobilo jednokratnu pomoc ovom akcijom.

U petak, 6.marta 30 porodica je ponovilo svoje mališane odecom. I tu nije kraj. Kancelarija za mlade ce sa svojim aktivistima nastaviti ovakve i slicne akcije, u kojima ce sakupljati odecu, obucu, hranu, sredstva za higijenu za svoje najsiromašnije sugradane.

Aktivisti omladinske mreže G17+ su se pokazali na delu. Nece se prepustiti slucaju, ali pozivaju svoje “kolege” iz ostalih politickih omladinskih mreža na dvoboj. Takmicarski duh je uvek prisutan, pa hajde da se nadmecemo na ovako human nacin. Prija svima i akterima, ali i sugradanima kojima je ova pomoc dragocena.

Snežana Radulovic - Kostic

KOP „CIRIKOVAC“ SREDINOM FEBRUARA

POBEDILI SNEŽNU MECAVU

Najobimnije snežne padavine u poslednjoj deceniji sredinom februara stvorile su dodatne probleme i na Površinskom kopu „Cirikovac“. Zahvaljujuci dobroj organizaciji i rešenosti svih zaposlenih da i u takvim, više nego vanrednim uslovima, obezbede koliko-toliko nesmetano odvijanje proizvodnog procesa, posebno na uglju, najkriticniji dani prebrodeni su bez vecih problema.

-Za nama je period izuzetno loših vremenskih uslova koje su karakterisale obimne snežne padavine, vetar i temperature ispod nule, kaže Dušan Kovacevic, upravnik kopa „Cirikovac“ i nastavlja: istina je da zima još traje ali je ipak sve došlo nekako iznenada i donelo nam probleme u proizvodnom procesu. Obzirom da ih je najviše bilo na dopremi uglja i kopu „Drmno“ koji je nosilac proizvodnje uglja za naše termokapacitete, mi sa kopa „Cirikovac“ imali smo obavezu da „uskocimo“ i pomognemo da se premosti najkriticniji period. Naše teškoce su bile najizraženije na lokomotivama, koloseku ali smo uz maksimalno angažovanje ljudi uspeli da isporucimo potrebne kolicine uglja baš onih dana kada su vremenski uslovi bili najteži. Ugalj je išao direktno sa kopa i što je najvažnije, veoma dobrog kvaliteta pa kolege u Termoelektrani „Kostolac A“ nisu imali dodatne probleme. Tih dana smo dnevno isporucivali i do 7.000 tona uglja i na taj nacin dali svoj puni doprinos prevazilaženju nimalo lake situacije. U periodu intenzivnih snežnih padavina buldozerima su napravljene odredene deonice do centralnih tacaka u kopu do kojih su ljudi do i sa mašina dolazili pešice. Najvažnije je da nije bilo vecih povreda jer je rec mahom o ljudima koji su ušli u petu deceniju života. I u takvim uslovima organizovali smo se i pomogli ljudima koji su sa svoje strane bili izuzetno fer pokazavši razumevanje za sve probleme kojih je, ponavljam, bilo.

Zbog trenutno povoljnijih vremenskih prilika uz najavu dalje stabilizacije, od 23. prošlog meseca zaposleni na „Cirikovcu“ dobili su zasluženi odmor jer je proizvodnja uglja na kopu „Drmno“ stabilizovana. Mirovanje ugljene linije koristi se za obavljanje neophodnih intervencija na cišcenju, zameni habajucih delova i slicno a sve u cilju da se u slucaju potrebe ponovo brzo reaguje. U kopu ima još oko 70 hiljada tona najkvalitetnijeg uglja iz drugog ugljenog banka i oko 50 hiljada tona na kopovskoj deponiji. To prakticno znaci da ce blokovi Termoelektrane „Kostolac A“ i sa ovog kopa u slucaju potrebe imati dovoljne kolicine uglja do starta remonata u aprilu.

Na jalovini bager Tri sa bandvagenom radi na otkopavanju etaže iznad drugog ugljenog sloja i na taj nacin priprema i ovaj ugalj za otkopavanje, ukoliko takva odluka bude doneta. Radi u vrlo složenim uslovima: obimne snežne padavine, zamrzavanja, blato a duž fronta otkopavanja ima i pojave vode i kamenih ploca. Ipak, bager i u tim uslovima radi uz povecanu opreznost rukovalaca radi izbegavanja havarija. Njegov ucinak je odgovarajuci aktuelnim vremenskim uslovima jer se dosta vremena u prvoj smeni koristi za cišcenja i ostale intervencije u smislu omogucavanja normalnog rada u druge dve smene i izbegavanje havarija.

Bager Osam je još van pogona i prema najnovijim informacijama trebalo bi da bude na raspolaganju u martu. Planovi za njegovo angažovanje su spremni. EŠ bager 25 je nekoliko dana u zastoju, ceka se stabilizacija vremenskih uslova da bi se pomocnom mehanizacijom stvorili uslovi za njegov transport na drugu lokaciju gde bi bio angažovan na prebacivanju vec otkopanih jalovinskih masa. EŠ 22 radi na otkopavanju jalovinskih masa od ugljene kosine i stvara uslove za nesmetan i bezbedan rad na preostalim kolicinama uglja iz drugog ugljenog banka. Služba odvodnjavanja za sada prati sve ove aktivnosti i njihovo maksimalno angažovanje uz skromnu opremu bice najvažnije sa pocetkom bržeg otapanja snežnih nanosa.

D. Radojkovic

NOVA FABRIKA ZDRAVE PIJACE VODE ZA ŽABARI, VELIKU PLANU I SMEDEREVSKU PALANKU

NECE BITI ŽEDNIH USTA

- U izgradnju fabrike u selu Trnovcu kod Velike Plane uložice se oko 7,5 miliona evra

- Rok podizanja fabrike je samo šest meseci ali tek po pribavljenoj dokumentaciji

- Kapacitet je 625 litara , a za opštinu Žabari oko 40 litara u sekundi

Dve trecine žitelja siromašne pomoravske opštine Žabari nema zdravu pijacu vodu, te se snalazi kako zna i ume. Jedino sedam naselja takozvanog „moravskog dela opštine“ ima vodovode,ali ne i najkvalitetniju vodu.

Zato su u poslednje vreme nekoliko puta zasedala rukovodstva opština Žabari, Velika Plana i Smederevska Palanka i uvek je bila samo jedna tacka dnevnog reda: kako do vode. Usledio je i dogovor. U selu Trnovcu nadomak Velike Plane uskoro ce poceti izgradnja fabrike zdrave pijace vode za sve tri pomenute opštine.

Dugorocno rešavanje problema

„Nece više biti žednih, usta. Moramo jednom za svagda da rešimo prblem vodosnabdevanja i to na duži rok. Nova fabrika ce biti i spas i izlaz za sve naše gradane“, kaže Miodrag Filipovic „Fica“ predsednik opštine Žabari.

Nova fabrika u Trnovcu, odakle ce se napajati sve opštine koštace oko 7,5 miliona evra. Medutim, ta sredstva su namenska i dugorocna i prakticno eliminišu najakutniji problem: usko grlo u snabdevanju vodom.Snaga izvorišta bice mocna: 625 litara ukupno, odnosno 40 litara u sekundi za opštinu Žabari.

„Naravno, pre izgradnje moramo prikupiti svu potrebnu dokumentaciju,odnosno da se izradi tehnicki projekat za vodosnabdevanje opštine Žabari a posle toga pristupicemo izradi idejnog i glavnog projekta. Mislimo da ce ovi poslovi biti gotovi za nekoliko meseci i da bi u drugoj polovini godine mogla da krene izgradnja. Dakle, nova fabrika bice izgradena za samo šest meseci i iduce godine,ako sve bude teklo kako valja, mogla bi da bude predata na korišcenje“, veli Miloš Nestorovic, direktor Direkcije za izgradnju opštine Žabari.

Oci uprte u ministarstvo

U sedam naselja:Viteževu, Porodinu, Žabarima, Simicevu, Oreovici, Aleksan-drovcu i Vlaškom Dolu izgradeni su seoski vodovodi, te dakle, postoji mreža za prikljucak sa potisnog voda za napajanje vodom. Iz tih razloga ceo projekat bi ubuduce smanjio troškove i ubrzao proces izgradnje vodovoda u onim naseljima gde ih još nema.

Od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, preciznije od Direkcije Srbije za vode tražice se deo sredstava za vodovod koji ce preko Donje Livadice (ukupno sedam kilometara) ici dalje do svakog mesta u opštini. Kažu da je rec o najkvalitetnijoj vodi u slivu Velike Morave i da je problem rešen bar za 50 narednih godina, verovatno i mnogo više.

„ Nama je drago da smo naišli na veliko razumevanje i rukovodstava susedne opštine Velika Plana i nešto dalje Smederevske Palanke. Nama ostaje da budemo kooperativni, ali da i svoj deo sredstava za vodovod blagovremeno obezbedimo. Za našu opštinu ovo je neverovatno veliki korak“. Znam pouzdano da gradani ove naše poteze skoro jednodušno odobravaju. Uostalom, mi smo ovde gde jesmo zbog njih i njihovih potreba, podvlaci predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic.

S.Ristic

TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC“ KRAJEM FEBRUARA

STABILNO IZNAD PLANA

- Zakljucno sa 24. februarom blokovi kostolackih Termoelektrana proizveli 940 miliona kilovat - casova elektricne energije ili za pet procenata više od plana. I dalje u pogonu svi raspoloživi kapaciteti

Proizvodnja elektricne energije u kostolackim Termoelektranama i dalje je stabilna. Više od deset dana bez ijednog ispada sa mreže, u pogonu su sva cetiri bloka i za mesec i 24 februarska dana Termoelektrane su za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije proizvele nešto više od 940 miliona kilovat - casova elektricne energije, što je za pet procenata više nego što je bilo planirano. Posebno uspešni i dalje su blokovi Termoelektrane „Kostolac A“, koji su i pored manjih zastoja u radu, u ovom periodu proizveli nešto više od 312 miliona kilovat - casova elektricne struje, što je za 11 procenata više nego što je bilo planirano. U istom periodu proizvodne jedinice Termoelektrane „Kostolac B“ elektroenergetskom sistemu Srbije isporucile su 627,7 miliona kilovat - casova, što je na nivou planskih predvidanja.

Dnevna proizvodnja, posebno prošlonedeljnih ledenih dana, kretala se u proseku izmedu 19 i 20 miliona kilovat - casova elektricne energije. O radu blokova Termoelektrane „Kostolac B“, Dragan Živic, rukovodilac Sektora proizvodnje kaže:

- Poznato je da su naši blokovi u prvoj polovini januara, u vreme visoke potrošnje elektricne energije, radili pod punim opterecenjem sa maksimalno mogucom snagom. Posle stabilizacije energetskog sistema i blagog pada potrošnje, forsirane su hidroelektrane, pa su naši blokovi jedno vreme radili i na tehnickom minimumu. Nekoliko dana kasnije, zbog ucestalog otkazivanja cevnog sistema morali smo na nekoliko dana da zaustavimo blok B-2. Nakon obavljene sanacije blok je devetog februara vezan na mrežu i od tada oba bloka rade dosta stabilno, objašnjava inženjer Živic.

On je još rekao da su zalihe uglja na deponiji nešto preko 500 hiljada tona i da je snabdevanje blokova i pored niskih temperatura tokom protekle nedelje zadovoljavajuce.

- Veliki sneg i uopšte teži uslovi rada ne uticu na stabilan rad. Imamo zadovoljavajuce rezerve, kako mazuta za podršku vatre, tako i ostalih komponenata za proizvodnju demi vode, pa ce dalje angažovanje naših blokova uglavnom zavisiti od njihove pogonske spremnosti. Ljudi redovno dolaze na posao i ocekujemo da cemo održati stabilan rad blokova sve do pocetka ovogodišnjih remonata. Naše interventne ekipe stalno su spremne za uobicajene intervencije kada to bude potrebno, reci su inženjera Dragana Živica.

C. Radojcic

JKP “BELOSAVAC” ŽAGUBICA

POBEDILI SNEŽNU STIHIJU

Kad su nesvakidašnje obilne snežne padavine u drugoj polovini februara blokirale brojne saobracajnice širom Srbije, ostavljajuci u neprohodnom stanju cak i manje prometne ulice u Beogradu, umesto da bude odsecena od ostatka sveta, kako je to vazda bivalo, opština Žagubica imala je najocišcenije i najprohodnije lokalne puteve u državi!

Upravo tako je konstatovao Auto moto savez Srbije, iznoseci na državnoj televiziji pohvale na racun žagubickih putara. Ako se zna o kakvim je planinskim vrletima rec, takav uspeh u borbi sa smetovima širom žagubicke opštine pravi je povod za pricu koja sledi.

Kad smet “proguta” maŠine...

Sve lokalne putne pravce u opštini Žagubica ove zime održavalo je Javno komunalno preduzece “Belosavac” Žagubica. Radi se o podrucju sa veoma razudenim naseljima – od jednog do drugog kraja opštine je više od 50 kilometara, trebalo je sneg ocistiti sa 55 kilometara putne mreže koja spaja planinska sela i zaseoke sa Regionalnim putem koji održava PZP “Zajecar”.

- Ako se zna koliko je snega bilo u nižim predelima našeg Okruga i Srbije, suvišno je i naglašavati koliko je više nego drugde sneg napadao na prostorima Homolja. Kad je cela Srbija bila zavejana, kad je stalo Valjevo, Arandelovac, Kragujevac, Beograd..., naši putevi su bili cisti i prohodni. U najkri-ticnijim danima, danonocno je bilo mobilno naših 15 radnika. Angažovali smo dva kamiona sa raonicima, dva rovokopaca “Katepilara” i naše podizvodace koji su cistili sneg na putnim pravcima gde mi nismo stizali, a i mi smo se ukljucivali u momentima kad oni ne mogu da postignu. Posebno bih istakao Gorana Ilica, podizvodaca u Krepoljinu i Rodoljuba Panica u Bliznaku, koji su radili sa svojom mehanizacijom, dok smo u najkriticnijim danima anga-žovali i firmu “Nacilo” iz Vukovca sa “ULT”-om, uklanjala je ogromne snežne nanose na putu ka Bliznaku, najugroženijem naselju u tom periodu. Smetovi su bili visine i do tri metra, bukvalno se “ULT”, snažna gradevinska mašina, na momente “izgubi” u smetu protiv koga se bori. Imali smo i podizvodaca u naselju Ribare, koji je pokrivao i Izvaricu i Jošanicu, radio je sa mini – ”Zilom” koji se kaci na traktor i koristeci kardanski pogon, sneg baca u stranu. Selo Ribare je specificno, nikada u vreme velikih snegova u donji deo sela niko nije smeo da ude ni kamionom ni rovokopacem. Ove zime, iako je bilo ogromnih kolicina snega, Ribare je po prvi put bilo potpuno prohodno, - prica Dragiša Bogdanovic v.d. direktora JKP “Belosavac” Žagubica.

Pomoc u nevolji

“Tajna” nesvakidašnjeg uspeha je – jednostavna: dolaskom na celo Javnog komunalnog preduzeca, Bogdanovic je održavanje puteva organizovao na bolji nacin. Na delu se pokazala istina da dobra organizacija pola posla za-vršava, drugu polovinu cini marljiv i složan rad.

- Ranije je opština Žagubica deljena na “Gornju” i “Donju reku”. Mi smo zauzeli cvrst stav da po Zakonu naša direktna komunalna delatnost treba da jedinstveno tretira citavo podrucje, a da mi uzimamo podizvodace po ukazanoj potrebi. Time ostvarujemo uštedu Opštinskom buyetu, a imamo celu situaciju pod kontrolom i preuzimamo odgovornost za celovito podrucje. Plan Direkcije nalagao da mi cistimo 55 kilometara asfaltnih puteva, radili smo preko plana za 30 i više posto. Naime, bilo je situacija da su stari i bolesni ljudi u zaseocima ostajali odseceni od sveta, dogodilo se da je u dane najveceg kijameta u jednom selu trebalo da rodbina sahrani pokojnika, a citav zaseok zavejan. Satima je radilo 10 ljudi i dva rovokopaca, izborili su se sa smetovima i mecavom... Cišceni su putevi do kuca ljudi koji moraju da redovno idu na dijalizu, svi putni pravci koji se koriste za prevoz daka do škole... Rezultat: nijednog trenutka nijedan putni pravac nije bio u prekidu. Izuzetak je jedino put ka Bliznaku koji je samo jednog dana bio 5 sati neprohodan: došlo je do kvara na mehanizaciji, zastoj je bio dok je došla druga mašina da nastavi posao, - naglašava Bogdanovic.

I, kako to obicno biva u nevolji, žagubicki putari pomagali su Zajecarcima, i obratno. Pomagalo se i vozacima koje je nevolja nagnala da po vejavici zabasaju u smetove, radilo se ne gledajuci na sat, kad je zima popustila, zajednicki se i – odahnulo.

Prioritet - vodosnabdevanje

Po otapanju snega, JKP “Belosavac” se organizuje za realizaciju drugih redovnih poslova za koje je nadležno: cišcenje ulica, zelenih površina, trgova... Zajedno sa direkcijom za izgradnju, dovršava se plan i program za ovu godinu. Posebno obiman posao ceka u oblasti vodosnabdevanja.

- Na našem podrucju su vodovodne instalacije prilicno stare, ima dosta i azbestnih cevi, moracemo postepeno da za-navljamo citav sistem. Pripre-mamo se da konkurišemo kod resornih ministarstava za finansijsku podršku u tom poslu. Žagubica i Suvi Do imaju potisne, dok ostala naselja imaju gravitacione vodovode. Medutim, osim Laznice, mi nismo nigde ukljuceni, mesne zajednice su na sebe preuzele distribuciju vode, što nije u skladu sa zakonom, a nisu ni u mogucnosti da obave taj posao kako valja. Nastojimo da postupno sve seoske vodovode na sebe preuzme Javno komunalno preduzece. JKP ne traži vlasništvo nad vodovodima, vec insistiramo na tome da mi održavamo celokupan sistem vodosnabdevanja u opštini. Osim pouzdanog funkcionisanja i kvalitetne brige o ispravnosti vode za pice, obezbedili bismo i stabilnije snabdevanje u letnjim mesecima, kad u velikom broju naselja domacinsta ostaju bez ijedne kapi vode. Do kraja marta ce naše strucne službe da obidu sve vodovode, snime stanje i utvrdimo kolika su finansijska ulaganja neophodna i šta je urgentno uciniti, da bi gradani vec ovog leta imali manje problema sa nestašicom vode, - istice Bogdanovic.

Projekti i planovi

U JKP “Belosavac” Žagubica ovih dana intenzivno se pripremaju projekti za konkurisanje kod resornih ministarstava. Trebalo bi nastaviti cišcenje Mlave, a preko “Javnih radova” bi se nagažovala radna snaga za otkopavanje i zamenu dotrajalih delova vodovoda, u toj oblasti, i popravku kaptažnih izvora. U Planu su Izvarica, Vukovac, možda i Ribare.

Racuna se na finansijsku pomoc JP “Srbija vode”, projekti se odnose na regulaciju Izvaricke i Laznicke reke, kao i kanale za odvodnjavanje Žagubickog polja koje ovih dana, po otapanju snega, “pliva u vodi”.

- Ove godine cemo posebno insistirati da se dosledno sprovede Zakon o komunalnoj delatnosti, koji jasno definiše delatnosti koje smo mi dužni da obavljamo: vodosnabdevanje, održavanje groblja u naseljima, javna rasveta, koju umesto elektrodistribucije može da radi JKP sa svojim podizvodacima, gradski prevoz, odnosno i prevoz ucenika, takode može da preuzme JKP sa svojim podizvodacima... Evo, svi su izgledi da ce ove godine Žagubica konacno dobiti kanalizacioni precistac, u bliskoj buducnosti ce i naselje Laznica dobiti kanalizaciju. Ocekujemo da u našu nadležnost predu i groblja, kako bismo celokupnu komunalnu infrasatrukturu celo-vito rešavali i doveli do kvalitetnijeg i funkcionalnijeg nivoa, - istice Dragiša Bog-danovic, v.d. direktora JKP “Belosavac” Žagubica.

D. Milenkovic

ULICNA AKCIJA

"8.MART STOPRVI PUT"

Smatrajuci da Dan žena nije samo obican praznik majki i žena, dan žurki ili dvolicnih poklona, vec da je Dan žena, dan mira, prava na rad, prava na ravnopravnost i nenasilje, program Žene to mogu i "Hora" grupa za emancipaciju žena iz Valjeva u saradnji sa mrežom "Žene to mogu" u centru Požarevca simbolicnom ulicnom akcijom promovisale su Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena.

Prema recima Mire Milenkovic, organizatorke akcije, pokret "Žene to mogu" postoji od 2000.godine u citavom jugoistocnom regionu Evrope, dok je u Srbiji rasprostranjen u dvadesetak gradova. "Ovom akcijom promovišemo Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapredivanje rodne ravnopravnosti koju je Vlada Srbije usvojila 13.02.2009.godine, što za nas znaci veliki korak ka Zakonu. Ovde smo da skrenemo pažnju ženama Požarevca da imaju jednaka prava kao i muškarci i prava da zahtevaju da se njihov rad više vrednuje i da se njihov glas više cuje, na poslu, u porodici i društvu."

Akciji je prisustvovala i Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca koja je izmedu ostalog istakla: "DS je jedina stranka koja ima 30% ucešca žena u parlamentu i 30% žena je ukljuceno u odlucivanju u stranci. Potrebno je informisati žene da imaju odredena prava, da je do februara meseca usvojena Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena, kao i unapredenje ravnopravnosti polova sa ciljem da se žene ukljuce u sve oblasti društvenog života".

D.Dinic

U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI "CEBA"

OSMOMARTOVSKA PROSLAVA

Kao i svake i ove godine povodom Osmog marta, Medunarodnog dana žena, Mesna organizacija penzionera u "Cebi" priredila je za svoje clanice prigodnu svecanost. Predsednik Mile Lazic poželeo je koleginicama da im svaki dan bude lep kao osmi dan u martu i da svoju zasluženu penziju koriste još mnogo godina. On je ovom prilikom podsetio na datum ustanovljavanja Medunarodnog praznika žena u Kopenhagenu, odnosno na znacaj odluke politicke aktivistkinje Klare Cetkin koja je na snazi više od sto godina.

--Žene su bile i ostale stub svake kuce, najuzvišenija i nama najdraža bica, naše iskrene saputnice, velike sapatnice, voljene majke, sestre, snahe, neumorne radnice i saradnice. Zato, neka vam je srecan praznik i praznujte ga još mnogo leta, poželeo je Lazic prisutnim penzionerkama. Svecanosti je prisustvovao i predsednik Saveta mesne zajednice Kosta Jeremic.

S.E.

U PROŠLONEDELJNOJ AKCIJI DOBOROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI U POŽAREVCU

MATURANTI VELIKOG SRCA

U organizaciji Crvenog krsta Požarevac i Republickog zavoda za transfuziju krvi, u Požarevcu je prošle srede i cetvrtka sprovedena akcija dobrovoljnog prikupljanja krvi, peta u ovoj godini. Ucestvovali su maturanti Gimnazije, Ekonomske, Poljoprivredne i Medicinske škole. Odziv je bio izuzetno dobar, prikupljeno je 145 jedinica krvi. Prvi put krv je dalo 90 maturanata, a medu davaocima je bilo 80 žena.

Požarevljani, ovoga puta mladi ljudi još jednom su dokazali humanost na delu i opravdali ocenu da je Požarevac po dobrovoljnom davalaštvu u vrhu gradova u Srbiji.

S.E.

OTVORENA MARTOVSKA IZLOŽBA ULIS-A "MILENA PAVLOVIC BARILI"

STOTA GODIŠNJICA MILENINOG ROÐENJA

Proteklog ponedeljka je u holu Centra za kulturu Požarevac otvorena izložba slika ULIS-a "Milena Pavlovic Barili" koje ce biti otvorena do 9.marta. Predsednica Udruženja Radoslavka Rada Pejic o ovoj izložbi kaže:

- ULIS u martu redovno organizuje izložbu koja je i povodom smrti Milene Pavlovic Barili, 6.marta i povodom Dana žena. Ovoga puta svoje radove izložilo je 19 clanova Udruženja, a ukupno je izložena 41 slika. Tema je slobodna. Mi smo organizovali dežurstva, tako da se radovi do 9. marta mogu pogledati tokom celog dana. Na otvaranju smo imali dobru posecenost, a zanimljivo je to da smo imali jednu "domacinsku" atmosferu, drugim recima ljudi su prosto želeli da ostanu još minut duže kako bi se družili. Govorio je direktor Galerije Milene Pavlovic Barili Radoslav Stanojevic i podvukao da je gradu Požarevcu neophodna još jedna gradska galerija, pored Fondacije "Milenin dom".

Istovremeno, izložba oznacava pocetak aktivnosti za 2009.godinu, s obzirom na to da smo sa uspehom završili prošlu godinu, imali smo redovne kolektivne izložbe, zatim izložbe naših clanova u drugim gradovima, samostalne izložbe i u Požarevcu i van njega, ucestovali i organizovali likovne kolonije. Imamo pozive da ucestvujemo na kolonijama i izložbama u mnogim mestima, cak je tu i Francuska i Grcka. Što se grada tice, imamo odlicnu saradnju sa svim ustanovama kulture. Trudicemo se da budemo još bolji i kreativniji, jer ove godine je stotinu godina od rodenja Milene Pavlovic Barili.

Vec je u pripremi i Peta medunarodna likovna kolonija koja je pokazala da su i gradani Požarevca zainteresovani za ucešce u radu ovakvih umetnickih dogadaja. Prošle godine kolonija je bila smeštena u Ekološkom domu na Cacalici, te ce verovatno i ove godine biti na istoj lokaciji.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 27.02.2009. do 06.03.2009.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" rodene su 23 bebe, 15 decaka i 8 devojcica.

Sinove su dobili: Milena i Darko Pantic iz Klenovnika Vesna i Aleksandar Senicic iz Požarevca, Hatidže i Rinjat Rustemi iz Požarevca, Željana Jankovic i Predrag Petrovic iz Prugova, Sladana i Saša Milojkovic iz Požarevca, Sandra Simic i Milko Petkovic iz Makca, Biljana i Bojan Tacic iz Požarevca, Vanja i Vladan Grujicic iz Požarevca, Jelena i Dragan Erakovic iz Kostolca, Slavica Bešinovic i Predrag Milic iz Kuceva, Zorica i Milan Micic iz Tabanovca, Biljana Krstic i Zvezdan Milenkovic iz Požarevca, Volica Nikolic i Dejan Novakovic iz Busura, Nikolina Balic i Dejan Stojicevic iz Požarevca, Sladana i Milan Jovanovic iz Požarevca i Aleksandra Spasic i Slavoljub Živanovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Dragana Stanojevic i Željko Ilic iz Vošanovca, Ivana i Dejan Živkovic iz Dobre, Tanja Gligorijevic i Ivica Živanovic iz Požarevca, Silvana Miljkovic i Ivan Pavlovic iz Beranja, Milena Jakob i Mladan Rajcic iz Boževca, Jelena Barimic i Željko Ljubomirovic iz Kamijeva i Ana Janoševic i Miloš Mirkovic iz Požarevca.

MINI-FEST U POŽAREVCU OD 9. DO 13. MARTA

POSLASTICE ZA FILMOFILE

U bioskopu Centra za kulturu Požarevljani ce imati prilike da pogledaju filmska ostvarenja koja su obeležila ovogodišnji FEST. Film "Izmedu zidova" koji je 2008.godine dobio Zlatnu palnu u Kanu na programu je 9 marta. Sledece veceri je projekcija filma Emira Kusturice "Maradona", potom, 11.marta "Lorina cutanja", "Rvac" je na programu 13.03 i "Tracag" poslednje veceri, 13. marta. Sve projekcije pocinju u 20,30 sati.

L.L.

P. D. “GEORAD” D.O.O. DRMNO

GODINA REKORDNIH REZULTATA

Nakon cetiri godine samostalnog poslovanja, PD “Georad” je uspeo da poslovnu 2008. godinu završi sa rezultatima koji ce ostati zabeleženi kao rekordni po ostvarenoj dobiti i maksimalnom angažovanju ce-lokupne tehnike.

Fizicki obim proizvodnje ispunjen je u potpunosti, pored realizacije svih naloga dobijenih od PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, ostvareni su veoma dobri rezultati na poslovima ugovorenim sa “trecim licima”, po sistemu “Kljuc u ruke”.

“Kolubara” popunila budžet

Po recima direktora “Georad”-a, Marka Dragicevica, upravo ugovoreni poslovi sa PD “Kolubara”, doprineli su da se tehnika i ljudstvo u potpunosti angažuje, a ostvareni poslovni rezultati su najveci u istoriji ovog preduzeca.

- Mi smo vec krajem prvog kvartala prošle godine uocili da cemo, realizacijom celokupnog obima poslova ugovorenih sa PD “TEKO” na kraju godine, kad se saberu svi prihodi i rashodi, ostati “kratki” za oko 100 miliona dinara. To je bio signal da potražimo dodatne poslove na strani, za racun i potrebe “trecih lica”. S obzirom da smo i ranijih godina uspešno saradivali sa “Kolubarom”, gde smo pokazali da možemo i umemo da radove izvedemo veoma kvalitetno i ispoštujemo ugovorene rokove, sa njima smo ugovorili poslove u ukupnoj vrednosti od 290 miliona dinara. Time smo, dakle, utvrdili obim i vrednost poslova koji ce nam osigurati uspešnu poslovnu godinu, te se, logicno, prionulo na posao i - rezultati nisu izostali. S obzirom da su ti poslovi zapoceti krajem prošle godine, odraden deo u kalendarskoj 2008-oj uknjižio je prihod od 124 miliona dinara, dakle, sasvim dovoljno da zatvorimo finansijsku konstrukciju i pozitivno poslujemo. Uz to, bili smo u mogucnosti da pratimo vrednost boda koji su imali “Kopovi i elektrane” i da po Kolektivnom ugovoru isplacujemo regres i topli obrok u visini od oko 8.000, jubilarne nagrade i otpremnine, što mnoge druge firme nisu bile u mogucnosti, - kaže Marko Dragicevic, generalni direktor.

PD “Georad” DOO Drmno

Sveukupno, “Georad” je 2008-e prihodovao 549, 5 miliona dinara. Na drugoj strani godišnjeg bilansa, ukupni rashodi, zahvaljujuci racionalnom trošenju sredstava i optimalizaciji tehnoloških postupaka, dosegli su iznos od 507,6 miliona. Dobit preduzeca, pre oporezivanja, iznosila je oko 42 miliona, a neto dobitak za 2008-u poslovnu godinu iznosi oko 38,5 miliona dinara.

Kvalitetni poslovni rezultati u protekloj godini, kao i uspešno osamostaljivanje i trend neprekidnog razvoja preduzeca, svakako su bili od posebnog znacaja za prošlonedeljnu odluku Upravnog odbora PD “Georad” DOO da se Marku Dragicevicu produži mandat direktora.

Uspeh svih Službi

Postignuti poslovni rezultati PD “Georad” DOO Drmno proizvod su angažovanja svih sektora tog preduzeca: pet proizvodnih službi, službu za ekonomsko - finansijske poslove i službu za pravno - kadrovske poslove.

Na pocetku proizvodnog sistema je, svakako, Služba geološke pripreme i projektovanja. Ona u svom sastavu ima i dve laboratorije - geomehanicku i laboratoriju za ugalj. Poslednjih godina svedena na racionalan broj strucnjaka, tokom prošle godine Služba geološke pripreme uradila je izuzetno veliki broj poslova u svojoj nadležnosti, kao i veoma znacajan, strateški dokument - Elaborat o proracunu geoloških rezervi uglja na prostoru Površinskog kopa Drmno, vredan oko 7 miliona dinara. Taj dokument je podloga Kopu Drmno za izradu za Glavni rudarski projekat na 9 miliona tona uglja godišnje. Elaborat je uspešno odbranjen pred Republickom komisijom.

- Veoma su znacajni poslovi koje obavljaju dve laboratorije ove Službe. Geomehanicka, na osnovu uzoraka tla, vrši niz analiza i ispitivanja nosivosti, sleganja tla, što je od izuzetnog znacaja za geomehanicka ispitivanja i projektovanje radova na terenu. Laboratorija za ispitivanje kvaliteta uglja, utvrdujuci donje i gornje granice kaloricnosti, vlažnosti i pepela, uradila je prošle godine oko 2.700 analiza na tekucim poslovima i 81 uzorak na investicionim poslovima, uzorcima uglja iz bušotina. Rec je o pokazateljima veoma bitnim i za Kopove i za Termoelektrane, - istice direktor “Georada”.

Kilometri bušotina i hiljade kubika vode

Služba geobušenja, isticu u “Georadu”, tokom prošle godine, angažovala se maksimalno, kako po Projektu geoloških istraživanja, tako i na poslovima za “treca lica”. Rec je o drenažnim bunarima, istražnim bušotinama malog precnika sa kontinualnim jezgrom za potrebe PD “TEKO” Kostolac i PD “Kolubara”. Ukupno, izbušeno je 55 bunara dužine 3.509 metara za potrebe PD “TEKO” Kostolac i 27 bunara za PD “Kolubara”, dužine 3.165 metara. Istovremeno, realizovano je 58 bušotina za potrebe daljih istraživanja, ukupne dužine 4.323 metra i 45 bušotina za “Kolubaru”, ukupne dužine oko 2.800 metara.

Služba dubinskog bušenja i monitoringa je za potrebe Površinskog kopa “Drmno” odradila sve ugovorene poslove: elektro-mašinska priprema, potapanje i vadenje pumpi, bušenje bunara, piezometrijske bušotine za osmatranje... Neka od postrojenja bice uskoro u funkciji, nisu dovršena jesenas zbog kašnjenja Instituta “Mihajlo Pupin” u isporuci opreme i materijala za daljinsko upravljanje.

- Na poslovima odvodnjavanja, naše ekipe su svakodnevno mobilne, angažuju se po dve dizalice, traktori i ostala oprema, kako bi oko 170 bunara, koliko je trenutno u radu, bilo stalno u funkciji. Rec je o snižavanju nivoa podzemnih voda i stvaranju neophodnih uslova za nesmetan rad rudarske mehanizacije. Od rezultata našeg rada u mnogome zavise i rezultati Kopova. Ukupno, dubinski sistem odvodnjavanja tokom prošle godine je ispumpao oko 15 miliona kubika vode. Imamo i sistem koji ispumpava i površinske vode na kopovima. Prošle godine ispumpano je oko 5 miliona kubika površinskih voda. Demontirano je i, prateci širenje kopova na novim pozicijama, nanovo montirano više od 12, kilometara cevovoda. Uradeno je 12 demontaža i montaža infrastruktura na centralnim vodosabrinicima. Istovremeno, iskopano je oko 20 kilometara odvodnih kanala na jalovinskom sistemu i instalirano više od 40 interventnih vodosabirnika na sistemima. Na površinskom kopu “Cirikovac” ispumpano je oko 247.000 kubika površinskih voda, a iz jamskih prostorija oko 70.000 kubika. Ispumpavana je i voda sa prostora Klenovnika. Istovremeno, radilo se i na poslovima elektromašinske pripreme za aktiviranje linije na revitalizaciji bunara, to je okoncano u novembru, u toku je nabavka opreme - trafostanica, visokonaponskih kablova, pumpi, kako bi smo do kraja marta i novu liniju bunara pustiti u pogon. Ocekuje se da u tom periodu stigne i oprema iz “Mihajla Pupina” i bude puštena i linija koju smo završili jesenas, - istice direktor Dragicevic.

Služba geoservisa, logi-sticka podrška svih poslova na površinskom i dubinskom odvodnjavanju i sistemima bušenja, takode je dala svoj maksimum prošle godine, isticu u “Georadu”. Od održavanja vozila, izrade novih elemenata, modifikovanih filtera “Gavrilko”, do priprema za izradu filterske PVC konstrukcije za potrebe bušenja u “Kolubari”, ova Služba je posebno znacajne poslove realizovala u svom Ispitno - remontnom centru u PRIM - u. Centar vrši servisiranje i remontovanje svih vrsta dubinskih pumpi, kao i muljnih i centrifugalnih pumpi instaliranih unutar ugljenokopa. Tokom 2008-e godine, 214 pumpi je servisirano i remontovano, što je posao vredan oko 27 miliona dinara.

Zadovoljstvo uspehom

- Sumirajuci postignuto u 2008-oj godini, mogu da izrazim svoje veliko zadovoljstvo i pohvalim uložen trud i znanje svih zaposlenih. Jer, ispunili smo sve poslove koje od nas zahtevalo PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a, takode i ugovorene poslove sa PD “Kolubara”. Pred nama je preciziranje poslova i sklapanje ugovora sa TEKO Kostolac, u meduvremenu, kontinuirano radimo na tekucim poslovima - odvodnjavanju i održavanju drenažnog sistema. Nastavljamo i posao u “Kolubari”, tako da cemo, verujem, uspeh postignut u prošloj godini potvrditi i ovogodišnjim obimom, kvalitetom i finansijskim efektima. Tokom januara smo, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, povukli bušacku operativu i koristili godišnje odmore i slobodne dane, kako bi sacuvali i zdravstveno stanje radnika i mehanizaciju. Februar ove godine je bio težak, nisu mogli da se izgrade putevi za nastavak radova u “Kolubari”, taj posao ovih dana intenziviramo. Za nas je “Kolubara” solidan partner, radili smo za njihove potrebe i ranije, uvek na obostrano zadovoljstvo. Radili smo, takode i sa “Ðerdapom”, radili smo vodovode i izvorišta, kako izradu elaborata, tako i izgradnju bunara i sistema. Što se tice radne snage, mi smo sa 247 broj uposlenih uvecali na 320. Tu je dosta inženjera hidrogeološke struke, bravara, elektricara, maši-naca... Novoprimljeni, mladi ljudi, uce od starijih kolega kako da u praksi budu operativni, ali i bezbedni, s obzirom da je naš posao skopcan i sa rizikom , - kaže direktor “Georada”.

Spremni svakome da “stanu na crtu”

U “Georadu” posebnu pažnju posvecuju savremenom naucnom razvoju i dostignucima savremene hidrogeološke prakse. U cilju što vece konkuretnosti na tržištu, znacajno se ulaže upravo u tu oblast.

- Pored nabavke najsavremenije racunarske opreme i softvera, intenzivna je obuka radnika, pocev od KV, do visokostrucnih kadrova. Radimo to godinama, tako da sada, kao firma koja se bavi pripremom, projektovanjem i dubinskim odvodnjavanjem i monitoringom, dostigli nivo nekih mocnih ustanova i instituta. Naši ljudi su vrhunski obuceni, kvalifikovani da sami izrade hidrodinamicki model, koji je osnova za projektovanje i za izbor najoptimalnijih projektnih rešenja za odvodnjavanje kopova, izrade izvorišta, kretanja podzemnih voda... U toj oblasti, sposobni smo da konkuriušemo svakoj firmi u Srbiji, spremni da izvedemo radove po sistemu “kljuc u ruke”, ko god hoce može da bude revident naših projekata, sigurno smo spremniji za takav posao neko bilo koja druga ustanova. U pravcu podizanja i standardizacije kvaliteta, realizovana je obuka niza timova, svih inženjera, organizovana je obuka menadžera, za nama je 13 strucnih predavanja. Predstoje nam dalje etape u uvodenju ISO standarda 9001, 14001 i 18001. Aktivnosti zu zapocete prošle godine, sklopljen je ugovor sa Fakultetom organizacionih nauka i ocekujemo da vec narednih meseci standardi budu uvedeni, - kaže Marko Dragicevic, direktor “Georada”.

Nudimo najoptimalnija rešenja

- Zahvaljujuci strucnom kadru, tehnološkoj opremljenosti, izuzetno velikom iskustvu i osvedoceno kvalitetnoj i pedantnoj realizaciji brojnih poslova realizovanih u dosadašnjem periodu, potpuno smo spremni da za PD “TEKO” Kostolac uradimo i najsloženije poslove, po sistemu “kljuc u ruke”. Zahvaljujuci permanentnom ulaganju u naucni i savremeni razvoj, sposobni smo za izradu projekata i projektnih rešenja svih objekata, ponudimo najoptimalnija rešenja za odvodnjavanje, što je za narucioca posla od višestruke koristi – najoptimalnija rešenja znace smanjenje troškova, pouzdaniji i efikasniji rad na eksploataciji uglja, dakle – vece proizvodne rezultate, - istice direktor “Georada” Marko Dragicevic.

Odobren beneficirani staž

Odlukom Upravnog odbora, donetom na prošlonedeljnoj sednici, a u skladu sa odobrenjem dobijenim na inicijativu koju je kod resornih organa ovo preduzece ranije pokrenulo, radnicima “Georada” angažovanim na najsloženijim poslovima, uvodi se beneficirani radni staž. Odlukom Upravnog odbora, radnicima kojima se staž osiguranja racuna sa uvecanim trajanjem, uplatice se doprinosi po najnovijoj odluci Fonda PIO. Radnicima koji odlaze u penziju, sredstva ce se uplatiti retroaktivno, a ostalim radnicima uplate od sada teku kontinuirano.

Za istoriju

- Ova godina je istorijska za “Georad”, jer smo uspeli da nademo poslove na strani i zaposlimo sve naše operativne kapacitete. Nikad se u istoriji “Georada” nije uspelo kao ove godine: celokupna operativa je angažovana za potrebe trecih lica – dve bušace garniture za reversno bušenje bunara i tri garniture za bušenje bunara malim precnikom. I u prethodne tri godine smo se angažovali na strani, ali je ovo po prvi put da se angažuje celokupna operativa i u 2008-oj je “Georad” uspeo da ostvari rekordan kvantitet radova, uz odlican kvalitet i adekvatne finansij-ske rezultate , - istice direktor Dragicevic.

D. Milenkovic

POSTHUMNO REHABILITOVANA ŽANKA STOKIC, JEDNA OD NAJVECIH SRPSKIH GLUMICA

ŽANKI STOKIC VRACENA CAST

Okružni sud u Beogradu ovih dana potpuno je rehabilitovao Žanku Stokic, jednu od najvecih srpskih glumica svih vremena koja je rodena u Velikom Gradištu a živela u Rabrovu. Rehabilitacija je usledila na predlog Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, a toj inicijativi pridružili su se Narodno pozorište u Beogradu i Vecernje novosti.

Žanka Stokic, odmah posle rata od strane komunisticke vlasti bila je osudena na osam godina gubitka srpske nacionalne casti zbog toga što je glumila u pozorištima “Veseljaci” i “Centrala za humor” koja su bila pod blagonaklonom zaštitom Nemaca. Na sudu se Žanka Stokic branila sama, nije imala advokata i rekla da je dobrovoljno pristupila novim pozoriština jer nije imala novca za lecenje, a za nastup na radio stanici da morala pod prinudom nemackog radio aranžera.

U presudi za rehabilitaciju kaže se da Žanka nije bila politicki i ideološki angažovana, da je doista bila lošeg zdravstvenog stanja i da njena gluma nije imala ozbiljnije posledice na stvaranje “druge atmosfere” u kulturnim i širim krugovima. Tadašnja kazna bila je zasnovana na politickim i ideološkim razlozima.

Od sada se pokojna glumica Žanka Stokic više nece smatrati osudivanom.

S.R.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

„MIMIKRIJA POSTOJANJA“

- Dragan Despot Ðordevic: „Mimikrija postojanja“, Veliko Gradište , 2009. godine.

Pred nama je nova zbirka stihova „Mimikrija postojanja” Dragana Despota Ðordevica, pesnika koji živi i stvara u Rabrovu. Knjiga je objavljena u izdanju Udruženja gradana „Žanki u cast“, Centra za kulturu Kucevo i Kulturnog centra Veliko Gradište.

Ðordevic je do sada objavio cetiri knjige, zastupljen je sa grupom kucevackih pesnika i zborniku „U krugu beskraja“, a nalazi se u više antologija i drugih publikacija. Ubraja se u plodne pesnike, sa istancanim nervom,a nekoliko knjiga drugih pesnika potpisao je u svojstvu urednika.

U pogovoru ove zbirke glumica Gorica Popovic sasvim ispravno primecuje da „ covek koji piše ovakvu poeziju nosi u sebi,zasigurno onu ikarovsku snagu i iskru koja svetli i vodi napred. Prostori Homolja i Dunava su inspirativni za umetnika i njegovu imaginaciju:šume, ptice,klanci, dubine,zveri legende, nepoznate tajnovite sile“.

„ Na rubu istorijskog vrtloga

Recikliramo mitove

Pre svakog spasenja“

...reci ce pesnik i staviti do znanja citaocu da nema okamenjenih istina, da sve zaslužuje da se prevrednuje, preispita,uporedi sa još neznanim vrednostima, uz vec prisutne i postojece. Ako je igde sve otvoreno i podložno istraživanju, onda je to u mitovima, pa i ovim na našim prostorima – homoljskim.

Ocito, sa snažnim rasponom tema i opservacija, uz ubedljiva pesnicka sredstva, savremeni pristup i moderni tretman pesnickih postulata, Ðordevic postaje sve nezaobilazniji pesnik.

S.Ristic

PAGANSKI OBICAJ KOJI SE NAJDUŽE ZADRŽAO U HOMOLJU

MARGA ZA ŽIVE I MRTVE

- O Belim pokladama u selu Rakova Bara nadomak Kuceva organizovana Marga (Priveg) za celo selo - Svako ko je želeo doneo je po dva, tri drveta za veliku vatru ciji je plamen bio oko petnaestak metara

Svake godine o Belim pokladama (ove godine to je bilo 1. marta) u mnogim selima Homolja sa vlaškim življem demonstrira se narodni obicaj „Marga“ (Priveg). Ova ritualna i paganska igra napravljena je i u selu Rakova Bara kod Kuceva a ucestvovalo je gotovo celo selo.

„ I treba celo selo da ucestvuje. Ja vec više od šest decenija ucestvujem u ovom obicaju i pouzdano znam da se ova velika vatra namenjuje mrtvima za pokoj duše. Nekada je ta vatra cuvala pokojnika, ali tako kao da ga cuva celo selo. Inace, ako bismo striktno preveli tu rec glasila bi „Bdenje“- kazuje nam književnik, prevodilac sa rumunskog i vrsni poznavalac vlaških obicaja Ratomir Markovic iz Rakove Bare.

Iz svakog domacinstva, ko želi donosi po dva tri velika drveta koja se uredno slažu u veliku kupu i koja se uvece oko 19 sati pali. Plamen vatre suklja i može da dostigne i skoro petnaestak metara. Oko vatre okupilo se i mlado i staro i žensko i muško. Ovdašnje žene iz Rakove Bare upravo su namenjivale vatru živima za zdravlje, mrtvima za pokoj duše. Namenjivanje se obavlja zato da bi mrtve ogrejala na onom svetu i da imaju svetlost. Nekada se vatra ložila varnicama truta, ognjila i kremena.

„Ovaj naš obicaj održava se u cast dolaska proleca i bujanje trave i fakticki predstavlja ispracaj zime tamo odakle je došla i najavu lepših dana. Inace, Marga je bila zaštitni znak Homoljskih motiva, smotre izvornig narodnog stvaralaštva, jer se nekada njome završavala ova manifestacija.

Oko velike vatre Marge igra i kolo. Igraju ga kršni i stasiti momci, obicno najsnažniji u selu pri cemu kolovoda koji je prvi štapom požuruje (ponekad ga i udari) poslednjeg keca sa namerom da kolo nikako ne prekida. Posle odraslih momaka, Margu igraju i najmladi, a cilj je da se ova igra prenosi i dalje kroz dugi gustiš generacija do najdaljeg potomka.

S.Ristic

FELJTON: VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA (SEDMI DEO)

MILAN OBRENOVIC

Prvi srpski ustanak nije bio samo borba Srba protiv Turaka, vec i borba za prevlast muhamedanstva nad pravoslavljem. Srpski narod imao je oduvek jako izraženu svest o znacaju sopstvene veroispovesti u ocuvanju nacionalnih obeležja, te je i to bio jedan od razloga nepopustljivosti u borbi za samostalnost.

Prakticno u Srbiji nije bilo muškarca koji nije bio ratnik. Bilo je slucajeva da domacinstvo ima samo jednog muškog clana, a cak je i taj odlazio u rat, cesto smenjujuci se sa svojim susedom, kako zemlja ne bi ostala neobradena. Niko nije bio placen za ratovanje, svaki borac nosio je svoje oružje, trudeci se da obuce svoje najlepše odelo. Hranu bi im na polasku slale žene.

Vojvode su imale samostalnu vlast; postavljali su i smenjivali više i niže zapovednike - buljubaše, a u svom okruženju imali odabrane momke koji su cinili njihovu licnu pratnju. Razrezivali su porez u svojim oblastima, a cesto su i bespravno uvodili carinske dažbine. Vojno ustrojstvo države bila je stvarnost.

MIlan i Miloš - ugledni trgovci

Milan Obrenovic rodio se u selu Brusnici, u rudnickoj nahiji od majke Višnje i oca Obrena, po kome je i poneo prezime. Posle Obrenove smrti mati mu se preudala u selu Dobrinja u užickoj nahiji, za Teodora Tešu Mihailovica, sa kojim je kasnije rodila i Miloša. Isprva su sva njena muška deca (bilo ih je više) morala da služe kod drugih, zbog siromaštva u kome su živeli, sve dok Milan nije samostalno poceo da se bavi trgovinom. Trgovao je stokom, a ubrzo mu se pridružio i Miloš koji je do tada za platu gonio stada na trgove u Dalmaciji i primorju. Bliskost medu njima bila je tako velika da je Miloš uzeo prezime Obrenovic, po Milanovom ocu. Posao im je cvetao, pa su vec na pocetku ustanka 1804. godine smatrani uglednim ljudima.

Ucesnik svih bitaka

Karadorde je pred samu bunu protiv dahija porucio Mi-lanu da pocne da obilazi svoj kraj i podbunjuje narod, što ovome vrlo brzo polazi za rukom, s obzirom na poverenje koje je uživao. Postaje poglavar Ru-dnika, Požege i Užica. Ucestvovao je u osvajanju Rudnika, Jagodine, u bici na Karanovcu i Užicu, a kasnije na Mišaru, Beogradu, Prijepolju i tako dalje. Gotovo da nema ni jedne bitke u kojoj se nije pokazao. Medutim, stil ratovanja dosta se razlikovao medu dvojicom brace. Milan je mudrim i odmerenim potezima sprovodio svoje zamisli, dok je Miloš uvek bio u prvim redovima, na najtežim položajima i u jurišima. Bio je rodeni ratnik.

Milan 1807. postaje zapovednik Užica, a 1809 postaje izaslanik u Rusiji. Odande je doveo pomoc - rusku vojsku sa kojom je ucestvovao u potonjim bitkama protiv Turaka (Dud, Brza Palanka, Prahovo, Varvarin...).

Kao da su prokleti

Karadorde je voleo da mu je Milan blizu, jer je uvek mogao da se osloni na njega i da mu poveri najteže zadatke.Obrenovic je bio i diplomata, prvenstveno zbog odmerenosti u ponašanju, zbog koje je i poslat, najpre u Rusiju, a potom, sa Ruskom delegacijom u Bukurešt, gde se razboleo i umro.

Na njegovom nadgrobnom spomeniku pisalo je: "U ovom kamenom grobu pocivaju naustrudne bivše kosti vernog sina otacastva svoga Srbije, gospodara Milana Obrenovica. Za vecno vospominanije obnovi grob ovaj jedinoutrobni brat njegov vrhovni knez i predvoditelj naroda srpskoga, Miloš Obrenovic".

Posle Milanove smrti u Srbiji se govorkalo da nije umro prirodnom smrcu, vec da je otrovan, a neke optužbe pominju da je to ucinjeno po nalogu Mladena Milovanovica.

Za njim je ostao sin Hristifor - Rista koga je, kako kažu, Miloš poslao u Carigrad da nauci turski jezik, ali se nesrecni mladic razboleo i umro. Žena Milanova, Stoja, umrla je par godina posle muža - kao da je na porodicu ovog cestitog vojvode baceno prokletstvo.

Piše: Lela Likar

CILJEVI PROJEKTA "TEHNICKA PODRŠKA U UPRAVLJANJU MEDICINSKIM OTPADOM" PROMOVISANOG PROŠLOG UTORKA U ZABELI

BEZBEDNO TRETIRANJE INFEKTIVNOG OTPADA

Svaki otpad ukoliko se ne odlaže i ne uništava na pravi i bezbedan nacin, veoma je opasan po životnu sredinu, odnosno po zdravlje ljudi i životinja. Ukoliko je to još i otpad sa oznakom infektivan onda je ta opasnost još veca. Imajuci to u vidu Ministarstvo zdravlja Srbije u saradnji sa predstavnicima Evropske unije ukljucilo se u Projekat tehnicke podrške upravljanju otpadom koji nastaje pri pružanju zdravstvene zaštite. Projekat se ovih dana promoviše po gradovima Srbije, a jedna takva promocija obavljena je prošlog utorka u Zabeli gde su prisustvovali predstavnici veterinarskih službi, veterinarskih stanica i ambulanti iz Branicevskog i Podunavskog okruga. Domacin im je bio VSI “Požarevac”. Pomenuti projekat ciju realizaciju finansira Evropska unija preko Delegacije Evropske komisije predstavio je rukovodilac projektnog tima Scott Crossett, MBE,BSc. Ostali clanovi tima su dr Zoran Micalovic, direktor Uprave za veterinu i pomocnik ministra, Zvonimir Rot, savetnik direktora Uprave za veterinu i Slavoljub Stanojevic, DVM, iz Uprave za veterinu.

--Predstavnici EU i Ministarstva zdravlja shvatili su da bez ukljucivanja veterinarske struke nije moguce na adekvatan nacin izvršiti uspešno uklanjanje medicinskog otpada koji se stvara tokom svakodnevnog rada medicinskih ustanova. Programom prezentacije ovog Projekta u Požarevcu-Zabeli bilo je predvideno da se upoznamo sa trenutnim stanjem u Republici Srbiji i sa daljim planovima i aktivnostima za podizanje kapaciteta veterinarske službe u oblasti bezbednog upravljanja i tretmana infektivnog otpada koji nastaje u veterinarskim organizacijama. Takode su prezentovani osnovni principi i smernice upravljanja infektivnim otpadom, najviši standardi bezbednog rukovanja otpadom i zakonska regulativa koja treba da se usvoji u ovoj oblasti. Obzirom da VSI “Požarevac” vec dugo godina u svom radu primenjuje dva standarda kvaliteta, Iso standarde 9001 i 17025 u obavezi smo da primenjujemo i propisana pravila u procesu neškodljivog uklanjamo svega onoga što se u toku svakodnevnog rada pojavljuje kao medicinski otpad. Ta pravila morala bi da se poštuju i na terenu, a da bi se to i ostvarilo neophodno je da se ciljevi Projekta o pravilnom uklanjanju medicinskog otpada, u našem slucaju veterinarskog, ostvare u najširem smislu reci. Ideja je da se u ovaj projekat ukljuce svi koji se nalaze u lancu funkcionisanja veterinarske službe, da se sprovede obuka ljudi, izgrade kapaciteti, izvrši implementacija neophodne opreme za odlaganje otpada ( autoklavi, drobilice, motorna vozila)... U toku je izrada Kataloga otpada kojim ce se tacno klasifikovati vrste otpada. Opšta je ideja da se uvedu norme, a kada su nam poznata pravila onda je lako po njima raditi naravno uz sveobuhvatnu podršku koja se ocekuje od EU i naših ministarstava poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i zdravlja, saznajemo od mr Milene Živojinovic.

Inace, otpad koji se javlja tokom rada veterinarskih službi spada u grupu infekivnog, zaraznog materijala zbog cega je veoma važno prvo ga uciniti neškodljivim a zatim ga totalno uništiti tako da ne ugrozi životnu sredinu u kojoj ce biti odložen. Magistar LJubomir Stojiljkovic, direktor VSI “Požarevac” smatra da su autori pomenutog Projekta u Institutu prepoznali glavnog nosioca ovog posla na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga.

S.E.

PRILIKOM NADZORNE POSETE KOMISIJE AKREDITACIONOG TELA SRBIJE, U SEKTORU ZA LABORATORIJSKA ISPITIVANJA

UVEDENE DVE NOVE METODE

- Obim akreditacije proširen metodama za dijagnostiku bruceloze i bolesti u oblasti živinarstva

- Visoka ocena primeni i unapredenju postojeceg standarda kvaliteta ISO AEC 170252006

Savremenim i kvalitetnim metodama ispitivanja u VSI “Požarevac” vec godinama poklanja se izuzetna pažnja. Dva akreditovana standarda kvaliteta redovno se od strane Akreditacionog tela Srbije proveravaju i potvrduju i jedna takva provera obavljena je krajem prošlog meseca, tacnije 24. februara. Od vet.spec Milice Lazic, rukovodioca Sektora za laboratorijska ispitivanja saznajemo da je u ovom Sektoru obavljena druga redovna, nadzorna kontrola od strane Akreditacionog tela Srbije:

- Tim proverivaca izvršio je proveru usaglašenosti rada Sektora za laboratorijska ispitivanja sa Standardom ISO AEC 17025 / 2006 pri cemu je izrecena visoka ocena primeni i unapredenju tog standarda. Voda tima je proveravao usaglašenost dokumentacije dok je tehnicki ekspert analizirao kompetentnost za obavljanje odredenih metoda. Proveravana su razlicita odeljenja Sektora pri cemu je iskontrolisano šest metoda rada, dve metode u Odeljenju za imunološko serološka ispitivanja, jedna u Odeljenju za klinicku bakteriologiju, dve metode u Odeljenju za ispitivanje namirnica i jedna koja se tice ispitivanja hrane za životinje. Osim toga ovom prilikom smo, u nameri da proširimo obim akreditacije, predložili uvodenje dve nove metode u oblasti seroloških ispitivanja, jedna se odnosi na dijagnostiku bruceloze, a druga na ispitivanja u živinarstvu. Clanovi Komisije su obavili kontrolu naše osposobljenosti i opremljenosti za primenu ovih metoda i pošto su se uverili u postojanje uslova za to, akreditacija nam je odobrena. To znaci da od sada u svakodnevnom radu kvalifikovano možemo da primenjujemo i te dve nove metode ispitivanja, istice Milica Lazic.

EPIZOOTIOLOŠKA SITUACIJA U PROŠLOJ GODINI

POVECAN BROJ BESNIH ŽIVOTINJA

- Dijagnostikovano 36 besnih životinja medu kojima lisice "kolo vode"

U opštinama Branicevskog i Podunavskog okruga koje su u nadležnosti Veterinarsko-specijalistickog instituta "Požarevac" lane je zabeležen porast broja registrovanih besnih životinja. Ukupno je evidentirano 36 slucajeva besnila što je najveci broj do sada. U pitanju su pre svega bisne lisice ali je bilo i domacih macaka koje su u više navrata nanele i povrede ljudima.

- Zahvaljujuci dobroj saradnji veterinarske i humane službe koje su brzo i na pravi nacin nakon takvih dogadaja odreagovale, ljudi su zašticeni, dobili su adekvatnu zaštitu tako da nije bilo neželjenih posledica. Pored lisica i macaka kao nosioce besnila dijagnostikovali smo i po jednog šakala i jazavca. Interesantno je da lane nismo imali besnih pasa. S tim u vezi želim da podvucem da je prošle godine vakcinisano preko 45 hiljada pasa koji su ušli i u bazu podataka, jer su cipovani, obeleženi, znaju se njihovi vlasnici cime je olakšana identifikacija. Kada su macke u pitanju situacija je sasvim drugacija, tek nešto više od 2 hiljade macaka je vakcinisano, a to je mali broj. Imajuci u vidu da su macke velike lutalice i narocito u seoskim sredinama cesto dolaze u kontakt sa divljim životinjama, njihova vakcinacija morala bi postati redovnija odnosno masovnija. Nažalost, naši ljudi prioritet u vakcinisanju daju psima, a macke su u drugom planu iako zaražene besnilom mogu biti veoma opasne, saznajemo od epizootiologa, mr Milene Živojinovic.

Besnila je bilo i ove godine, u januaru i februaru dijagnostikovana su dva slucaja na teritoriji Opštine Malo Crnice. U borbi protiv besnila vakcinacija je i dalje aktuelna, odvija se redovno, a to isto važi i za obeležavanje pasa. Jedina razlika u odnosu na prošlu godinu je ta što troškove vakcinacije i obeležavcanja ove godine snose sami vlasnici. Vakcina i cipovi se i dalje dobijaju besplatno ali se troškovi vakcinacije i obeležavanja placaju. Veterinaraske službe ovlašcene od strane Ministarstva i Uprave za veterinu, za realizaciju ovog posla obezbedile su dovoljne kolicine vakcine i cipova. Iz Instituta apeluju na vlasnike domacih životinja, posebno macaka da vakcinišu svoje ljubimce i tako izbegnu neželjene posledice ovo tim pre što su lane macke koje su bile u kontaktu sa besnim životinjama ozbiljno povredile ljude u Klicevcu, naselju Opštine Požarevac i Garevu, selu na podrucju velikogradištanske opštine.

U SEKTORU ZA LABORATORIJSKA ISPITIVANJA

BOLJI USLOVI ZA PRIJEM UZORAKA

Tokom poslednje nadzorne posete Komisije akreditacionog tela Srbije Institutu u Požarevcu, ocenjeno je da je znatno poboljšan rad u delu prijema uzorka na ispitivanje u ovoj ustanovi do cega je došlo proširenjem Odeljenja za prijem uzoraka.

--Sa proširenjem objekta, kvalitet rada u našem Sektoru za laboratorijska ispitivanja podignut na jedan viši nivo. Ranije smo sve ovo obavljali u mnogo manjem prostoru koji je zadovoljavao minimum standarda, a sa izgradnjom i uredenjem novog odeljenja stvoreni su daleko bolji uslovi za prijem uzoraka, pa samim tim i kvaliteta naših usluga je znatno poboljšan. Izgradnju i opremanje Odeljenja finansirali smo iz sopstvenih sredstava namenski izdvajanih za tu investiciju. Cilj nam je bio da unapredimo rad Sektora za laboratorijska ispitivanja u skladu sa vec uvedenim standardom. Smatramo da je taj cilj u potpunnosti ostvaren o cemu svedoci i ocena Komisije akreditacionog tela Srbije izrecena nakon nadzorne posete našem Institutu prošlog meseca, isticu u VSI.

U GRADSKOJ ORGANIOZACIJI PENZIONERA U POŽAREVCU POVODOM OSMOG MARTA

NAGRAÐENI OSNOVCI

- Nagrade dodeljene ucenicima OŠ "Desanka Maksimovic" za najbolje literarne i likovne radove na temu "Moja baka"

Osmi mart, praznik žena oduvek je bio prilika da najmladi manifestuju svoju ljubav na prvom mestu prema majkama, a zatim i prema bakama. Ove druge sve su prisutnije u srcima svojih unuka jer savremeni tempo života koga karakteriše trka za zaradom i javnim priznanjem dovodi decu u sigurno krilo baka koje im postaju najbolji prijatelji, cuvari, savetodavci, pricaoci bajki... Da je u ovoj našoj konstataciji previše istine potvrdili su i ovogodišnji literarni i likovni konkursi raspisani u požarevackoj OŠ " Desanka Maksimovic" na temu -moja baka. Najbolji ucesnici konkursa nagradeni su knjigama koje im je na prigodnoj svecanosti povodom Osmog marta prošlog petka u Domu penzionera urucio predsednik Momir Pejanovic. Prvu nagradu na literarnom konkursu dobio je Milan Petrovic, druga je pripala Jovani Jovanovic dok je trecenagradeni Petar Veselinovic.

Što se likovnih radova tice Komisija se odlucila da najboljim radom proglasi stvaralaštvo Andele Miloševic, druga nagrada pripala je Lazaru Gavrilovicu, a treca Kosti Jefticu.

Svi nagradeni, ucenici su trecih razreda OŠ "Desanka Maksimovic". U nastavku svecanosti oni su procitali svoje nagradene radove, a u muzickom delu programa ucestvovao je Marko Ðordevic, harmonikaš, ucenik treceg razreda Srednje muzicke škole u Požarevcu u klasi profesora Miroslava Jankeha.

Osmi mart, Medunarodni praznik žena okupljenim penzionerkama i ostalim gostima na svecanosti medu kojima je bio i Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika Požarevca, cestitao je predsednik Organizacije Momir Pejanovic poželevši im dalju srecu i zdravlje.

S.E.

FOLKSBANKA SNIZILA KAMATE NA STAMBENE KREDITE OSIGURANE PREKO NKSOK-A

Beograd, 06.03.2009. – Folksbanka je snizila kamatne stope na stambene kredite indeksirane u evrima koji su osigurani kod Nacionalne Korporacije za osiguranje stambenih kredita za 0.3%. Tako sada kamata na stambeni kredit u evrima bez ucešca i depozita iznosi 7.65% (EKS 8,15%), za stambene kredite bez ucešca i depozita ili sa 10% ucešca, dok kamata na stambeni kredit za rekonstrukciju bez ucešca i depozita ili sa 10% ucešca, iznosi NKS 8.95% (EKS 9,57 %).

Ove kredite mogu koristiti fizicka lica, vlasnici doo firmi i preduzetnickih radnji, kao i stomatolozi, lekari, advokati. Dodatna prednost ovih kredita je brza obrada, a rokovi otplate su do 30 godina.

Petar Grujic, Direktor sektora za rad sa stanovništvom u Folksbanci naglašava: “U segmentu stambenih kredita Folksbanka ima oko 10% udela u tržištu što je pre svega ostvareno povoljnim uslovima kreditiranja kao i velikom fleksibilnošcu i brzinom prilikom odobravanja kredita. Uzimanje stambenog kredita je rešenje najveceg životnog problema tako da gradani treba da obrate posebnu pažnju prilikom izbora banke za koju ce se vezati u narednih 20-30 godina. U tom smislu pre svega treba izabrati banku sa dugom tradicijom i iskustvom u poslovanju, koja ce biti finansijski i savetodavni oslonac klijenta i njegove porodice i u narednom periodu.”

SA KONFERENCIJE ZA JAVNOST DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

MORACE NOVI REBALANS BUDŽETA

Prošlog cetvrtka u prostorijama DSS održana je konferencija za javnost na kojoj je Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS rekao novinarima da je srpska Vlada neodlucna da se odlucno suprostavi recesiji u sferi ekonomije.Kritikovao je i savetovanje ekonomista na Kopaoniku jer, po njegovim recima, nema ni jedan validan predlog da se predupredi kriza koja ce potrajati ne samo ove vec i narednih godina. Matic je uveren da ce doci do štampanja novca

Pod kritickom lupom našao se i budžet opštine Požarevac za koji Matic veli da ce biti rebalansiran. Ukazao je da je Požarevac a sa njim i vlast propustio priliku da od 2004. – 2008. godine uzme republicka sredstva i investira u proširenje kapaciteta , cuvanje postojecih i otvaranje novih radnih mesta. Upitao se zašto se ne gradi treci blok u Drmnu nego u Kolubari.

Matic je nova narko hapšenja prokomentarisao kao dobar znak obracuna sa kriminalom, ali se mnogo manipuliše vec poduže ko je sve pohapšen jer nema zvanicnih izveštaja. Matic ,takode, ne razume ni odluku ministarke pravosuda Snežane Malovic o smeni upravnika KPZ Zabela i ocekuje ne nemušto, kakvo je ovo sada, nego kvalitetno i jasno saopštenje.

Na konferenciji je govorio i predsednik OO DSS Aca Avramovic i rekao da bi clanstvo stranke trebalo da izade na izbore za clanove saveta mesnih zajednica u požarevackoj opštini zakazanim za 29. mart.

S.R.

PENZIONERKE PROSLAVILE 8. MART

RADOST “TRECEG DOBA”

Požarevacko Udruženje penzionera organizovalo je osmomartovsko družnje za oko 300 svojih clanica sa podrucja Žagubice, Velikog Gradišta i Požarevca.

Restoranom “LJubicevski raj” do duboko u noc razlegala se pesma, evocirane uspomene, bilo je dirljivih susreta poznanica iz mladosti, pokazivali svima slike unucadi koja “rastu ko iz vode”... Bilo je to druženje generacije koja je casno odradila svoj radni vek i radost “treceg doba” te veceri umela da iskaže u igri, pesmi i veselju.

I organizator proslave, predsednik požarevackog Udruženja Momir Pejanovic, slaže se: druženje, radost i pesma, melem su za dušu, produžavaju vek.

I zaista, te veceri, zaboravilo se na visok krvni pritisak, reumatizam, holesterol... Jednom u godini je 8. mart.

D. M.

REAGOVANJA CITALACA

DUG PUT DO DOKUMENTACIJE

Kostolcanin, Slaviša Stevic obratio se našoj redakciji povodom problema na koje je ovih dana naišao u Službi za katastar nepokretnosti u Požarevcu. Kako nam je objasnio bio mu je potreban prepis liste nepokretnosti, ali na putu ostvarenja svojih namera naišao je na prepreku.

"Izdali su mi dokument u kome je jedan od ukupno tri objekta koje posedujem u ulici Poreckoj 44/2 u Kostolcu, velicine 46 kvadratnih metara u osnovi, upisan kao državna svojina. Sutradan 5.marta otišao sam u Službu za katastar nepokretnosti sa primedbom i službenica u geodetskom odeljenju pregledom je ustanovila grešku i obecala mi je da ce u toku dana biti ispravljena. Po dogovoru ponovo sam došao 6.marta u jutarnjim casovima, ali službenica je rekla da greška još uvek nije ispravljena, jer je navodno tek tada preuzela predmet. Tada odlazim kod nacelnika Službe i od njega zahtevam da mi se lista nepokretnosti izda odmah kao što je obecano, na šta dobijam odgovor da traženi dokument mogu da podignem tek posle 12 sati. Na moje pitanje da li ce mi biti isplacene dnevnice i putni troškovi nastali greškom Službe odgovorili su mi "uzmi ili ostavi", tako da sam otišao neznajuci da li cu dobiti traženi dokument", rekao je Slaviša Stevic.

D.D.

LDP: KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU

SELJAK ZASLUŽUJE BOLJE

Problemi u poljoprivredi na podrucju grada Požarevca, kao i citavog Branicevskog kraja i šire, prema stavovima iznetim na poslednjoj konferenciji za štampu Gradskog odbora LDP u Požarevcu, leže u lošim sistemskim rešenjima.

- Mesec dana pred prolecnu setvu, jednu od najskupljih i najneizvesnijih, upucujemo upozorenje poljoprivrednicima Branicevskog okruga da nije dovoljno kada vam Ministarstvo kaže: “Imate subvencije po hektaru obradive površine, a necete ih moci ostvariti, jer niste placali doprinose za PIO. Povecavamo vam premije za muzna grla, a pri tom niko nece da vam otkupi mleko. Dajemo vam povoljne kredite, koje necete moci ostvariti, jer vam poslovne banke traže žirante iz radnog odnosa. A, ako ih i dobijete, necete moci da ih vratite, jer vaša roba nema kupca, ili nema cenu”, - rekao je dr Nenad Ivancev, predsednik Odbora LDP za poljoprivredu, apelujuci na nadležne Gradske službe da provere pravnu valjanost postupka privatizacije MIP-a, koji godinama nakon privatizacije ne radi, a poseduje kapacitete koji bi odgovorili na potrebe farmera Branicevskog okruga i pokrenu oporavak stocarstva ovog podrucja.

Dr Ivancev je ukazao i na neophodnost što hitnijeg zajednickog delovanja gradskih i republickih organa na rešavanju problema podzemnih i površinskih voda koje ugrožavaju naselja Maljurevac, Bradarac i Stari Kostolac.

Koordinator odbora za poljoprivredu Branicevskog okruga, inž Dragan Radosavljevic, ukazao je na negativan uticaj državnih mera u poljoprivredi, pre svega neizmirenih obaveza prema proizvodacima, posebno stocarima. Istakao je da ce i smanjena budžetska sredstva za poljoprivredu takode negativno uticati na ovu proizvodnu granu.

D. M.

HUMORESKA

„NOVA ZEMLJA“

Na dvadeset svetlostih godina južno odavde, nalazi se Nova zemlja. I ona je podeljena na kontinente, kao i stara zemlja, ali standard ljudi je visok i oni žive dugovecno.

Poslednji koji je tamo stigao, bio je covek srednjih godina iz jedne male zemlje sa Balkana. Dugo je lutao po „evropskom“ kontinentu sve dok ga nisu priveli organi reda i mira, a njih tamo ima vrlo malo i ne nose nikakvo oružje. Videvši njegovu zbunjenost, predsednik Odbora za rad sa strancima, obrati mu se:

- Vidiš, ovo je nova planeta, Nova zemlja, a ti se nalaziš u „Briselu“.

- Pa, to je isto kao na staroj zemlji!

- To si dobro primetio, i ovde je Evropa, što znaci da Srbije nema.

- Uh, sunce ti tvoje!

- Jeste, i ovde nas greje sunce, a imamo i mesec.

- Je li, pa šta ja sad da radim bez države?

- Tebi i ne treba država, jer si ti poslednji Srbin iz Srbije, brale!

- Zar nema više nikog?

- Ima vas, ima, ali sada Srbi žive po drugim zemljama, na svim kontinentima.

- Pa, šta da radim sad, kad nigde mog nema?

- Možeš da putuješ gde hoceš, ne treba ti ni pasoš, ni viza i ništa ne placaš.

- Da li ja to sanjam ili sam stigao u komunizam!

- Ne cudi se, ti si, jednostavno, poslednji primerak sa stare zemlje i još starijeg Balkana.

- Vratite vi mene u moju Srbiju, pa neka je mala i stara.

- Da je ima, bila bi i ovde, na Novoj zemlji, jer vama treba šest vekova, tri milenijuma da ukapirate neke stvari i da razmišljate kao svet i ostala Evropa.

- Dobro, ajde de, šta mi predlažeš, gde prvo da putujem, jer, vidim da ja tu kao pojedinac i kao covek, ne mogu ništa da ucinim.

- E, to vec bolje zvuci sa tvoje strane! Tvoje prvo putovanje bice u jednu novu zemlju – „Kosovo“!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Sve bi on to njima lepo rekao, ali nema reci!

- Srbi se u nemaštini secaju kao ribe u vodi!

- Sve naše godine su tužne i krizne!

- Srbija u Evropu može da izvozi šipak!

- Sad u Srbiji ni mecka ne može više da zaigra pred necijom kucom!

Miodrag Lazarevic