Header

ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KUCEVO NA KOJOJ JE USVOJEN BUDŽET ZA 2009.GODINU

SKUPŠTINA OPŠTINE KUCEVO PONOVO ZASEDA

Skupština opštine Kucevo nije u blokadi. Sednica koja je bila zakazana za 26.02.2009. god. a odložena zbog nedostatka kvoruma nastavljena je 11.03.2009. god.

Verifikovano je 17. mandata odbornika dobijenih po osnovu sudske presude, usvojene su ostavke dvojice odbornika sa odbornicke liste Ujedinjeni Vlasi Srbije i usvojen budžet za 2009. godinu. Politicka farsa u režiji kucevacke demokratske stranke ulazi u završnicu i na srecu gradana opština nastavlja normalno funkcionisanje.

Da podsetimo, u Kucevu privreda jeste zamrla ali je cinjenica da je to zbog loše Republicke vlasti predvodene Demokratskom strankom i katastrofalne privatizacije tri najveca preduzeca u opštini, nakon cega je preko 1.000 radnika ostalo bez posla. O Demokratskoj stranci i njenim uspesima svoje mišljenje gradani Kuceva dali su na poslednjim lokalnim i republickim izborima. Nažalost osokoljeni nakaradnom koalicijom u republici, lokalni demokratori pokušavaju da nametnu istu sliku i u Kucevu, što im nije uspelo.

Žalosna je tolika neodgovornost poslanika demokratske stranke iz Kuceva Radoslava Milovanovica, dok se opštinska vlast bavila odbranom gradana od poplava, on je po raznim medijima plasirao traceve i neistine, a sve to krijuci se iza poslanickog imuniteta.

Za javnost pokazuje zabrinutost da bi novi izbori mnogo koštali gradane opštine a sam je vec desetog marta od nadležnog ministarstva tražio uvodenje prinudne uprave kako bi se održali vanredni izbori. Osnova politickog delovanja mu je bila opstrukcija rada lokalne Skupštine opštine kako bi ionako težak život gradana ucinio još težim. Kolika je glupost tvrdnja da je odbornik izabran sa liste PUPS-a na predhodnoj sednici vezana i sprovedena na zadnji ulaz opštine pokazuje to što je ona bila prisutna bez ikakvih problema na poslednjoj sednici i cinila vecinu.

Vecina odbornika DS-a, 2 odbornika SPS-a i jedan odbornik radikala, iako se predstavljaju kao dušebrižnici po direktivi iz rukovostva DS-a nije prisustvovala sednici cime su pokazali svoju nezainteresovanost za reševanje svakodnevnih problema gradana opštine Kucevo.

Informativna služba Opštine Kucevo

POZIV DOBROVOLJNIM DAVAOCIMA KRVI U POŽAREVACKOM KRAJU

AKCIJA ZA BOLNICU

Odgovarajuci na inicijativu Službe za transfuziju krvi u požarevackoj Bolnici, Crveni krst Požarevca organizovace u petak, 20. marta akciju dobrovoljnog davanja krvi. Sve kolicine prikupljene krvi namenjene su lecenju pacijenata u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Akcija ce biti sprovedena u prostorijama Crvenog krsta od 8 do 13 sati, a apel za ucešce upucuje se davaocioma krvi iz svih opština Branicevskog okruga ciji gradani koriste usluge Bolnice u Požarevcu. Po završetku akcije svi ucesnici bice posluženi vojnickim pasuljem, obecavaju organizatori.

S.E.

LJUDI DOBRE VOLJE-DONATORI NARODNE KUHINJE U POŽAREVCU

STIGLA POMOC IZ ZABREGE

Narodna kuhinja u Požarevcu jedna je od retkih u Srbiji koja radi bez prekida od svog osnivanja 1993. godine. U tome joj kontinuirano pomažu lokalna samouprava i republicki organi i organizacije, kao i brojni donatori medu kojima je i veliki broj gradana-ljudi dobre volje. Iz kategorije ovih poslednjih su i trojica meštana Zabrege, sela u malocrnickoj opštini koji su ovih dana za potrebe kuhinje isporucili paket namirnica koji sadrži više kilograma pasulja, crnog luka, krompira, šargarepe, ulja, brašna i šecera, svega onoga što je za rad kuhinje svakodnevno neophodno. Zahvaljujuci se donatorima Iliji Živanovicu, LJubiši Stojadinovicu i Jezdimiru Ilicu na pomoci, sekretar Crvenog krsta u Požarevcu Branislav Živulovic istice da se u kuhinji dnevno priprema 500 obroka, a da na proširenje liste korisnika ceka još oko 80 ljudi.

S.E.

SEDNICA OSNOVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA ZA BRANICEVSKI I PODUNAVSKI OKRUG

DONOŠENJE ZAKONA O ZADRUGAMA PRIORITETNO

Na šestoj sednici Skupštine Osnovnog zadružnog saveza proteklog petka na dnevnom redu bile su dve tacke: aktuelni problemi u zadrugarstvu i razmatranje prednacrta Zakona o zadrugama. Otvaranje granica za uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda dodatno ce u narednih nekoliko godina otežati položaj poljoprivrede, s obzirom da ce stici proizvodi iz zemalja EU, koji su jeftiniji iz razloga što tamošnji poljoprivrednici imaju mnogo vece stimulacije i direktna davanja od države nego što je kod nas slucaj. "Jedan od zahteva je da se naši seljaci izjednace sa poljoprivrednicima u EU kako bi bili na istim pozicijama. U pogledu zakonodavstva pred usvajanjem je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a da ga niko iz zadružnog sektora nije video. Indirektno smo došli do materijala koji je stigao u Skupštinu i imamo brojne primedbe, a osnovna je da se tu ne regulišu osnovne stvari u poljoprivredi. U Zakonu se ne govori o razradi strategije razvoja poljoprivrede i zadrugarstvu i zadrugama. Trebalo bi da se reši i pitanje funkcionisanja robnih rezervi, jer one ne funkcionišu na nacin kako je to uobicajeno.

Pitanje imovine koje Zakon o zadrugama treba da reši odnosi se na društvenu imovinu koju su zadruge stvarale i kupovale, a morale su da je prikažu kao društvenu svojinu. Smatramo da ona treba da se proglasi zadružnom bez dokazivanja, ako je zadruge koriste", istakao je izmedu ostalog mr Bogdan Živanovic, predsednik Osnovnog zadružnog saveza za Branicevski i Podunavski okrug.

D.Dinic

HALO 92

Požarevacka policija lišila je slobode rumunskog državljanina Borislava I. (1957) zbog sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo.

On je osumnjicen da je 11. marta u nocnim casovima, u mestu Malo Gradište, Opština Malo Crnice, na salašu vlasništva Živojina M. koji se nalazi u blizini fudbalskog igrališta, metalnom šipkom u predelu glave udario i usmrtio rumunskog državljanina, ciji se tacni identifikacioni podaci utvrduju.

Uvidaj lica mesta izvršila uvidajna ekipa Policijske uprave u Požarevcu sa zamenikom Okružnog javnog tužioca u Požarevcu i istražnim sudijom Okružnog suda u Požarevcu.

“BEOGRADSKI MALI PIJAC”

CVRCCI I DODOLE

Prolece i ove godine stiže u naše krajeve, kao što se dešavalo i milenijumima pre leta gospodnjeg dve 'iljade devete. Osnovci nižih razreda odmah mogu da pocnu da razraduju materijale za pismene zadatke na temu: stiglo je prolece, boje proleca, prolece - priroda se budi... i slicno... Naravno tu su i ljubicice, pa ce travica da zazaleni, sa dalekih južnih destinacija pocece da dolecu ptice selice, probeharace drvece po avlijama caršijskim, zamirisace bašce i parkovi i tako dalje i tome slicno (ovo sve imate u bilo kom pismenom zadatku ucenika osnovnih škola), no...

Prolece, nekako nekad nekoga negde ume i da iznenadi onim svojim, ne baš idilicnim pojavnim oblicima. Poznato je da se dešava da zimi pada sneg. Isto tako poznato je da se taj sneg, sa porastom temperatura topi, pretvara u vodu i sliva u niže predele. Ove zime bili smo svedoci obilatih snežnih padavina cijih smo se ostataka jedva nekako rešili u gradu, i to više uz pomoc, gore pomenutih viših temperatura, nego moderne tehnologije (citaj: cistaca snega, grejdera, kamiona, bagera, lopata...). Kako je bilo na planinama, kad je u gradu bilo onako, mogu nam reci oni koji su to videli svojim ocima, a mi koji nismo, evo zamišljamo. No, postavlja se pitanje kako to da nekako uvek tokom leta zaboravimo da ti snegovi beli sa planina koji se tope, mogu, i ne samo da mogu, nego i dovode do poplava u nižim predelima. Tacno znamo i koje su to tacke, gradovi, naselja, sela pa i konkretna odredišta gde reke probijaju korita i plave sve što im se nade na putu. Još ako kiša potpomogne prirodi da se raspomami, da poludi i pocne da se razmece snagom, kao što je bio slucaj ovih dana, noseci, na primer mostove, ili obrušavajuci obale tik uz dvorišta, treba li nam doktorat pa da shvatimo da pitanje zaštite od vodoplavljenja mora trajno biti rešeno? Ne treba. Mrav tokom leta skuplja letinu, a cvrcak svira i ne haje, kaže basna. Drugim recima, hocemo li jednu letnju sezonu iskoristiti da lišimo neizvesnosti onaj siroti narod tamo što se na izmaku zime "davi" u sopstvenim okucnicama. Koliko to može da košta? Milion perpera? Pet 'iljada dukata? Stotine hiljada evra? Je li to problem? Cena? Cisto sumnjam.

A kad kažu ono cuveno: nismo se nadali ovolikim padavinama, kao da kažu: nismo se nadali da ce ove godine da dode zima. Možda bi trebalo u stalni radni odnos primiti dodole, pa umesto da se bavimo gradnjom trajnih nasipa i "dama", da se u'vatimo za ruke i pevamo dodolske pesme protiv snega i kiše.

Eno kako su se lepo organizovali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predstavnici lokalne vlasti kada su utovarivali džakove pune peska u traktore, kako bi se podigla privremena brana. To smo svi lepo videli na televiziji. Za tu priliku cak su se i prikladno obukli, poskidali odela i kravate i uskocili u trenerke, kako bi što više bili od pomoci. Lepo i za svaku pohvalu. No, nešto onako laicki na tu temu šumarstva i vodoprivrede, a o poljoprivredi da i ne govorim, mislim, zar ne bi najbolje bilo da do poplave uopšte ne dode? U praksi je dokazano da je to moguce; primer Save u Beogradu koja je plavila "beogradski mali pijac" i Morave koja je plavila, kažu stari Požarevljani, sve do centra grada. Ispravite me ako grešim, ali cini mi se da bi pomoc stanovnicima vodoplavnih oblasti bila efikasnija kada bi se nadležni pozabavili razmišljanjem i planiranjem tokom sušnih perioda, nego nošenjem džakova tokom kišnih (iako, priznajmo, lep je prizor videti ih u toj raboti). A ruku na srce, nisu oni jedini koji bi mogli da promisle o basni "Cvrcak i mrav", vec i svi mi, ili bar dobar deo nas kojima misaoni procesi pocinju tek kada su problemi tako veliki da možemo samo da ih konstatujemo i cekamo da "neko to od gore vidi sve". Ili cemo da cvrcimo i dodolišemo?

GRADSKO VECE

DO SADA 122 ODLUKE

Posle prošlonedeljne, osme sednice Gradskog veca Požarevca, na konferenciji za štampu clanovi ovog tela, na celu sa gradonacelnikom preneli su novinarima neke od najvažnijih zakljucaka koji su razmatrani.

gradsko vece

Doneta je odluka o programu pracenja stanja i kvaliteta vazduha u Požarevcu za 2009.godinu. Potrebna sredstva za ovaj program su 2 miliona i 450. 000 dinara. Da bi se uspešno pratila kontrola kvaliteta vazduha neophodna su najmanje tri merna mesta. Ovaj program bice finansiran neposrednim sufinasiranjem iz Fonda za zaštitu životne sredine. Tacku regresiranja potrošnje vode i subvencioniranja placanja usluga iznošenja i deponovanja smeca javnim preduzecima objasnio je Petar Rajic koji je podsetio da postoji dogovor o nenaplacivanju ovih usluga odredenim kategorijama gradana, te da su te kategorije proširene licima koja su obolela od distrofije.

Radomir Mihajlovic, clan Gradskog veca zadužen za kulturu i obrazovanje obavestio je novinare da je na zahtev Centra za kuluru Požarevac za odobrenje dodatnih sredstava na ime placanja dugova utroška elektricne energije doneta pozitivna odluka, te da ce se sredstvima iz rezerve izmiriti dugovanja ove ustanove. Mihajlovic je istakao da i pored napora zaposlenih u Centru za kulturu, posebno direktora Aleksandra Lukica da obezbede sopstvena sredstva, ne postoji realna mogucnost da prihodi pokriju troškove.

Gradonacelnik Miodrag Milosavljevic je, govoreci o odlukama Skupštine grada o poslovnim prostorima na teritoriji grada koje su vlasništvo Republike Srbije, a koristi ih grad Požarevac, rekao da je pridodat stav u kome se kaže da javne ustanove i preduzeca ciji je osnivac grad Požarevac mogu neposrednom pogodbom dobiti na korišcenje poslovni prostor u bilo kojoj zoni grada. Dodato je i to da ustanove koje ne ostvaruju sopstveni prihod, a koje su budžetski korisnici mogu bez naknade da zakljuce ugovor o korišcenju. Doneta je odluka da se Turistickoj organizaciji Požarevca odredi lokal u ulici Drinskoj br.1, da bi grad konacno dobio jedan prostor koji bi omogucio interaktivan odnos sa gradanima. Na toj lokaciji bi trebalo da se oformi i informacioni centar u kome ce svako ko dode u Požarevac dobiti korisne informacije. Takode, odobren je zakup poslovnog prostora u ulici Lole Ribara 1 Javnom preduzecu "Toplifikacija", s tim da se prethodno obavi postupak neposredne pogodbe.

O pitanjima vezanim za Fudbalski klub "Mladi radnik" govorio je Dejan Ilic, nacelnik Gradske uprave, istakavši da je namera da se stadion oplemeni i vrati gradu na korišcenje. Za sada vlasnik je Republika Srbija, a "Mladi radnik" korisnik. Skupština "Mladog radnika" dala je saglasnost na ovaj predlog, a na sednici Gradskog veca taj plan usvojen, tako da ce po završetku procedure korisnik biti grad Požarevac.

Slavomir Lazarevic, clan Veca zadužen za privredu, turizam i planiranje objasnio je da se na Vecu razmatrala potreba izrade detaljnog plana regulacije u zoni šireg centra grada. Zakljuceno je da u sledece tri godine treba uraditi oko 15 detaljnih planova, kako bi se uveo red u izgradnji. Odluceno je da se u ovoj godini pristupi izradi šest planova detaljne regulacije, od kojih su dva infrastrukturnog tipa, to su vodoizvorište "Kljuc" i zaobilaznica Požarevac-Kostolac, a ostala cetiri odnose se na industrijsku zonu, gradske cetvrti u neposrednoj blizini Doma zdravlja, autobuske stanice (Dositejeva, Knez Milošev venac, Moše Pijade...) i zoni oko Sindeliceve ulice.

Kako se culo na konferenciji za novinare, Gradsko vece razmatralo je ukupno 46 tacaka.

Gradonacelnik, Miodrag Milosavljevic je iskoristio priliku da se putem medija obrati gradanima povodom 100 dana nove gradske vlasti i obavesti ih da je ova garnitura do sada razmatrala 322 tacke na sednicama Gradskog veca, da je doneto 120 odluka, a s obzirom na to da se radi o veoma kratkom roku, Milosavljevic je pohvalio sve svoje saradnike, kao i nacelnika i radnike Gradske uprave koji su "maksimalno pomoglida se ovaj veliki zadatak odradi".

- Postoji zakonska odredba koja kaže da se u roku od godinu dana svi akti grada Požarevca moraju uskladiti sa Statutom. Taj rok se približava, to je negde pocetak jula i mi moramo raditi brzo i efikasno, ali da donesemo kvalitetne odluke. Ocekujem da cemo do jula sve to urediti, a kako je ovo normativna godina nadam se da cemo deo "papirologije" imati ureden, kako bismo mogli normalno da radimo.

L.L.

ZAJEDNICKA AKCIJA LOKALNE SAMOUPRAVE I TE KO "KOSTOLAC"

UGALJ ZA KARTON NASELJE

- Do 2012.godine stanovi za izbegla i raseljena lica

- U planu besplatna pravna pomoc za socijalno ugrožene

Stanovnicima "karton naselja" na Lucickom putu prošle srede stigla je pomoc od 30 tona uglja koju su u zajednickoj akciji obezbedile Termoelektrane i Kopovi "Kostolac" i lokalna samouprava Požarevca. U prvoj isporuci koja im je dostavljena pre dvadesetak dana dobili su 20 tona.

naselje

Gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic sa saradnicima, obišao je naselje, u kome živi dvadesetak porodica, ukupno oko stotinu stanara, medu kojima su deca, trudnice, stari i oboleli. Radi se o licima izbeglim sa Kosova i Metohije.

- Mi smo napravili lokalni akcioni plan koji je, u suštini plan za izbegla i raseljena lica. Do 2010.godine planiramo da izgradimo 20 stanova, od kojih je 16 za izbegla i raseljena lica, a 4 za lica koja su socijalno ugrožena. Do kraja iste godine želimo da omogucimo besplatnu pravnu pomoc, to ce biti pravnik sa pravosudnim ispitom koji ce pružati svu neophodnu pravnu pomoc, bez obzira da li se radi o zastupanjima ili obracanjima raznim organima i institucijama. Što se vas licno tice, trebalo bi da do 2012.godine obezbedimo smeštaj za svih 20 porodica i radimo na tome. Vec smo pronašli lokaciju, rekao je gradonacelnik.

Kako je još dodao Milosavljevic, lokacija za izgradnju stanova je u neposrednoj blizini sadašnjeg karton naselja, a pregovori oko finansiranja vode se za Železnicom Srbije.

Ispred stanara "karton naselja" na pomoci se zahvalio Ramadan Beriša, rekavši se da se radi o dragocenoj pomoci, s obzirom na nehigijenske i nehumane uslove u kojima žive.

L.L.

KREDITI ZA POCETNIKE BEZ HIPOTEKE

OGROMNO INTERESOVANJE ZA KRATKO VREME

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Fond za razvoj i Republicka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva,objavili su pre nekoliko dana konkurs za kredite za pocetnike bez hipoteke i za start UP kredite preduzetnicima i preduzecima.

“Kao što je rekao i ministar ekonomije Mladan Dinkic, za kredite je obezbedeno cetiri milijarde dinara. Pravo da konkurišu imaju svi preduzetnici i pravna lica registrovani od 1. juna prošle godine i kasnije. Zahtevi se podnose Republickoj agenciji za razvoj MSPP i njenim kancelarijama ili regionalnim agencijama za razvoj MSPP širom Srbije. Prednost u dobijanju kredita imace preduzetnici mladi od 25 godina koji su prošli obuke samozapošljavanja, kao i preduzeca ciji su osnivaci mladi od 40 godina”, rekla je Mirjana Petrovic, strucni saradnik za ragionalni razvoj Ministarstva ekonomije.

“Najniži iznos kredita za preduzetnike je 500.000 dinara, a najviši 1,3 miliona dinara, dok je za preduzeca u maksimalnom iznosu 2,5 miliona dinara. Godišnja kamata je jedan odsto,rok otplate tri do pet godina, sa pocekom od godinu dana. Kredit se vraca u dinarima svaka tri meseca, a rata je vezana za evro”, rekao je na konferenciji za javnost Predrag Miloševic, strucni saradnik.

Za primernu poljoprivrednu proizvodnju,izgradnju infrastrukture, trgovinu, kupovinu putnickih automobila,organizovanje igara na srecu i lutrije, pomenuti krediti se ne mogu koristiti. Krediti za pokretanje biznisa ucinice da ce se od njih omoguciti zapošljavanje 9.000 radnika.

S.R.

ŠEST GODINA OD UBISTVA DR ZORANA ÐINÐICA

VIZIJE ZAJEDNICKI ZADATAK

U cetvrtak, 12. marta, navršilo se šest godina od ubistva predsednika Demokratske stranke i prvog demokratskog premijera Srbije dr Zorana Ðindica. Ispred sedišta Demokratske stranke u Požarevcu brojni gradani su tog dana palili svece i odavali poštu najvecem vizionaru i pragmaticaru novije srpske istorije, upisivali se u knjigu žalosti i u prostorijama stranke pratili dokumentarni film o dr Ðindicu.

Na konferenciji za štampu, organizovanoj povodom obeležavanja šestogodišnjice ubistva dr Ðindica, Vukica Vasic, clan Gradskog odbora DS Požarevac, izmedu ostalog je istakla:

- Ubice Zorana Ðindica želele su da zaustave Srbiju, da joj oduzmu buducnost i da je vrate u prošlost. Ali, kako je i sam Zoran Ðindic predvidao, nisu uspeli u tome. U svakoj fazi svog politickog delovanja, Zoran Ðindic je definisao evropsku orijentaciju Srbije. Podsecanje na naslede i razmišljanje Zorana Ðindica može nam pomoci u realizaciji ideje o evropskoj Srbiji. On je, pre svega, bio hrabar politicki analiticar, isto koliko i hrabar lider, a, iznad svega, bio je državnik koji je imao jasnu poruku, koju je želeo da podeli sa svim ljudima u Srbiji i svim ljudima u Evropi: treba da menjamo sebe, kako bismo, promenjeni, mogli da oblikujemo buducnost, bolju za sve nas. Zoran Ðindic je imao viziju bolje Srbije, Srbije ravnopravne sa svim državama, koja može svojim gradanima da obezbedi bolji život, Srbije koja je clanica Evropske unije. I danas, kada ga više nema, njegova vizija i njegove ideje jesu zadatak za sve nas. Zadatak koji moramo zajednicki ostvariti, radi bolje buducnosti Srbije, - porucila je Vukica Vasic.

D. Milenkovic

PREDSEDNICA ASNS U POŽAREVCU

SVI DA ”STEGNU KAIŠ“!

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) izricito je protiv skracivanja radne nedelje, kao modela za prevazilaženje recesije koja, neminovno, zahvata i Srbiju, istakla je Ranka Savic, predsenica ASNS tokom prošlonedeljne posete Požarevcu.

Predsednica ASNS posetila je Koncern “Bambi Banat”, gde je o ovoj i drugim aktuelnim temama, vezanim za privredi-vanje, položaj radnika i drugim pitanjima, razgovarala sa generalnim direktorom Koncerna Miroslavom Mile-ticem, clanovima Odbora ASNS i drugim zaposlenima u Koncernu. Nakon toga, održan je i zajednicki sastanak sa poverenicima ASNS u Požarevcu.

- Iz Koncerna “Bambi Banat” ponela sam veoma solidan utisak i, moram priznati, bila bih srecna kad bi bar jednim delom fabrike po Srbiji bile ono što je “Bambi”. Prosek plata je oko 42.000 dinara, dobila sam cvrsta uveravanja menadžmenta da su glasine o izmeštanju prazne price, da “Bambi” dostiže godišnju proizvodnju od 25 tona konditorskih proizvoda, da uvode nove proizvode, da trecinu izvoze u zemlje okruženja, pretežno u bivše jugoslovenske republike, - rekla je Ranka Savic, isticuci:

- Stav Predsedništva ASNS i moj licni stav je da ni u kom slucaju ne pristanemo na skracenje radne nedelje. Skracenje bi dovelo do negativnih posledica: kriza se ne prevazilazi manjim, nego vecim radom. ASNS je spremna da pristane da u periodu od šest meseci, možda i godinu dana, koliko uspemo da dogovorimo sa Vladom Srbije, zarade ne budu povecavane, a da se poslodavci odreknu dela profita u istom peridu. Istovremeno, tražicemo da se i Vlada ponaša racionalno, smanji enormno trošenje budžeta i to Sindikatu dokumentuje. Prakticno, zagovaramo ideju da svi malo “stegnemo kaiš“ i tako ocuvamo radna mesta, - izricita je predsednica ASNS.

Predsednica ASNS je istakla da je više od 50% sindikalnih predloga uvršceno u predlog Paketa socijalnih mera, narocito potencirajuci znacaj predloga osnivanja Fonda socijalne zaštite, koji predvida i socijalna davanja ugroženih radnika – zaposlenih koji prima neprimereno nisku, ili uopšte ne prima platu, cime se svrstava u socijalno ugroženu kategoriju.

- U Koncernu “Bambi” decidirano mi je receno da otpuštanja radnika nece biti, da je menadžment spreman da se odrekne dela profita, da ce se sprovesti opsežan program štednje, ali da otpuštanja radnika zaposlenih u Koncernu “Bambi” nece biti do kraja ekonomske krize, - podvukla je predsednica ASNS.

D. Milenkovic

NA UGROŽENIM PODRUCJIMA OD POPLAVA

PRIORITETNA KONTROLA VODE ZA PICE

Poplave pocetkom marta koje su donele mnoge nevolje žiteljima ugroženih poducja u opštinama Branicevskog okruga, inicirale su pojacan nadzor strucnjaka Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje Požarevac. Prioritetno vršenje kontrole vode za pice zapoceto je od 5. marta i trajace sve dok postoje uslovi za tim. Kako saznajemo od dr Branka Staletica, spec. higijena do sada je pregledano preko 35 uzoraka vode iz ugroženih mesta - iz Kuceva, Petrovca, Stamnice, individualnih vodnih objekata u Kuli, Aljudovu, Maljurevcu, Klenju, Mrckovcu, Velikom Gradištu...Tamo gde je utvrdeno da voda nije za pice, Centar je obavestio o preduzimanju neophodnih mera. Kao preventivna mera i dalje ostaje preporuka da se voda iz ugroženih bunara i drugih vodnih objekata koristi kao tehnicka ili ako nema drugih mogucnosti da se koristi posle prokuvavanja. Najsigurniji nacin zadovoljavanja potrebe za vodom u ovakvim uslovima predstavlja upotreba flaširane vode ili vode iz kontrolisanih cisterni.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ Požarevac od 9. marta primenjuje takozvano ALERT izveštavanje nad kretanjem crevnih zaraznih bolesti na teritorijama opština koje su urgožene poplavama i sprovodice ga sve dok postoje epidemiološki rizici za to.

S.E.

DO KRAJA OVOG MESECA, U ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

PROTIV MALIGNIH BOLESTI

Maligni tumori, posle bolesti srca i krvnih sudova, najcešci su uzroci umiranja ljudi u svetu pa i u našoj zemlji, tvrde zdravstveni radnici koji su tokom citavog marta, u skladu sa Kalendarom javnog zdravlja, intenzivirali zdravstveno-vaspitne aktivnosti u borbi protiv malignih bolesti.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" zajedno sa mrežom instituta i zavoda i u saradnji sa domovima zdravlja pokrenuo je niz aktivnosti u cilju prevencije i ranog otkrivanja malignih oboljenja.

Zavod za javno zdravlje Požarevac, zajedno sa službama za zdravstvenu zaštitu žena i polivalnetne patronaže domova zdravlja Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i do sada i tokom ovog marta podržava i organizuje kampanje u cilju promocije znanja o raku grlica materice, dojke i debelog creva i njihovoj prevenciji medu ženama koje pripadaju životnom dobu od 25 do 69 godina i odraslima preko 50 godina života.

S.E.

U KANCELARIJI MINISTARSTVA EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA PREDSTAVLJEN PROGRAM PODRŠKE

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA JACANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

Republicka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva proteklog ponedeljka raspisala je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoja konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeca i preduzetništva, poslovnih inkubatora i klastera za 2009.godinu. Bitno je napomenuti da mala i srednja preduzeca, preduzetnici, poslovni inkubatori i klasteri ostvaruju pravo na povracaj do 50% troškova odobrenog projekta. Iznos odobrenih bespovratnih sredstava ne može biti manji od 50.000 dinara, niti veci od 60.000 dinara. Ukupna raspoloživa sredstva za realizaciju ovog projekta iznose 60 miliona dinara.

Prema recima Mirjane Petrovic i Predraga Miloševica, strucnih saradnika u Kancelariji Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u Požarevcu, postoje 6 oblasti za koje privrednici mogu da konkurišu. Prva je priprema poslovnih planova gde spada izrada biznis plana, investicionog plana, studija izvodljivosti. Druga i najbitnija jeste uvodenje novih sistema kvaliteta standardizacije, sertifikacije i resertifikacije. Tu spada uvodenje standarda ISO i HACCP. Treca jeste poboljšanje postojecih i razvoj novih tehnoloških procesa i proizvoda gde naprimer spada izrada novog dizajna za proizvod i nove ambalaže. Cetvrta je izrada specijalizovanog softvera koji je u funkciji unapredenja proizvodnje, peta edukacija menadžmenta i zaposlenih kroz specijalizovane obuke i šesta, unapredenje bezbednosti i zdravlja ljudi.

D.Dinic

65-GODIŠNJICA 9. SRPSKE UDARNE BRIGADE

SVETLE STRANICE ISTORIJE

U prisustvu predstavnika Republickog i više okružnih odbora SUBNOR-a, Vojske Srbije, lokalne samouprave i drugih zvanica, prošle nedelje u Požarevcu je obeležena 65-a godišnjica formiranja 9. Srpske udarne brigade i 23. Srpske divizije.

- Deveta srpska brigada formirana je 11. marta 1944. godine u selu Recica kod Bojnika, od 375 prekaljenih boraca partizanskih odreda Zajecarskog, Timockog, Boljevackog, Negotinskog i Majdanpeckog odreda. Do konacnog oslobodenja, Brigada je narasla na 4.180 boraca, prosecne starosti 18 - 25 godina. Sa podrucja Branicevskog okruga, u ovoj Brigadi bio je 731borac, od kojih je 131 dao svoj život, - podsetio je okupljene Žarko Tepšic, predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a, podsecajuci na sve kljucne borbe i pobede 9. Srpske udarne brigade, isticuci u svom obracanju istinski ukupan znacaj i suštinu NOB-a, ukazujuci i na tokove i izazove aktuelne ekonomsko-politicke i bezbedonosne situacije u kojoj se Srbija nalazi.

Povodom godišnjice osnivanja 9. Srpske udarne brigade i 23. Srpske divizije, Medalja borca, najviše priznanje SUBNOR-a Srbije dodeljena je Žarku Petrovicu iz Požarevca, najmladem borcu NOR-a u Požarevackom partizanskom odredu, potomku poznate partizanske porodice Petrovic iz sela Brežane.

D. M.

POŽAREVAC: TRI GODINE OD SMRTI SLOBODANA MILOŠEVICA

VECITA INSPIRACIJA U BORBI ZA PRAVDU

- Vence na grob Miloševica položile delegacije SPS i Udruženja “Sloboda”

- Predstavljena knjiga Travestija-sudenje Slobodanu Miloševicu i korumpiranost medunarodnog pravosuda, autora DŽona Laflenda

Polaganjem venaca i cveca na grob u dvorištu porodicne kuce u Požarevcu, prošle srede obeležena je trogodišnjica smrti Slobodana Miloševica, nekadašnjeg predsednika Srbije, SR Jugoslavije i SPS-a. Vence su položile delegacije Socijalisticke partije i Udruženja “Sloboda”.

poseta

U delegaciji SPS, zbog državnih obaveza u Bugarskoj, nije bio predsednik partije Ivica Dacic. Obracajuci se novinarima, potpredsednik Žarko Obradovic podsetio je na dan kada je pre tri godine iz pritvora Haškog tribunala stigla vest o smrti Slobodana Miloševica.

- Tri godine posle toga, i danas, naime ne možemo a da ne kažemo da mnogi izazovi koji su bili pred Srbijom u godinama kada je Miloševic bio predsednik Srbije, stoje. Srbija se ponovo suocava sa potrebom da sacuva svoju samostalnost, da reši ekonomska pitanja, da se izbori da Kosovo i Metohija bude sastavni deo Republike Srbije... To su stvari prisutne i danas kao elementi državne politike, rekao je Obradovic.

Vecnu kucu Miloševica prošle srede pored zvanicnih delegacija posetili su i brojni gradani i clanovi lokalnih odbora SPS od kojih su mnogi u Požarevac doputovali organizovano autobusima.

Obeležavanje godišnjice nastavljeno je u velikoj sali požarevackog Centra za kulturu u kojoj je predstavljena knjiga DŽona Laflenda, predsednika Helsinškog odbora u Velikoj Britaniji pod nazivom “Travestija-sudenje Slobodanu Miloševicu i korumpioranost mecunarodnog pravosuda”.

Pozdravljajuci prisutne Miomir Ilic, predsednik SPS Požarevca je rekao:

- Ponosni smo na životno delo osnivaca i predsednika SPS koji je uz sve trajne vrednosti koje je ostavio današnjim i buducim naraštajima, pre tri godine svoj život položio na oltar slobode, mira, pravde i istine... U najtežim uslovima u Haškom kazamatu, Miloševic je vodio herojsku borbu za istinu i interese svoje zemlje i svoga naroda. Sa najvišim pijetetom i do sada smo se odnosili prema njegovom državnickom delu istorijskih vrednosti znacajnih za citav pravdoljubivi svet.Uveravam vas da ce takav odnos biti trajan i da cemo u poštovanju licnosti i istorijskog dela Slobodana Miloševica uvek nalaziti inspiraciju i podstrek u borbi za socijalnu pravdu, slobodu, mir i dostojanstven život ljudi.

O knjizi je potom govorio docent Branko Rakic, pravni savetnik Slobodana Miloševica u Hagu. Napominjuci da je autor veoma dobro obavešten o samom sudenju i da je uz to i veliki prijatelj srpskog naroda, on je kao posebnu dragocenost ovog štiva istakao;

- Prateci sudenje u HAGU DŽon Laflend se istovremeno bavi i temama koje su vezane za sudenje kao što je bombardovanje od strane Nato pakta. Ovde je rec o pogledu stranca ali stranca koji mnogo zna. Iz ove knjige sam i ja mnogo naucio o stvarima kojima sam se i sam bavio. Knjiga je puna informacija, puna inteligentnih zapažanja, ovo je knjiga obrazovanog, pametnog i cestitog coveka.

Po mišljenju Uroša Šuvakovica, predsednika UO Udurženja “Sloboda” u Travestiji se dosta ilustrativno analizira sudenje predsedniku Miloševicu i prosto izvrgava ruglu kakvi su svedoci pred Sud izvedeni.

- Jedan podatak zaslužuje posebnu pažnju. Poslovnik po kome postupa Haški tribunal je donet 1994. godine. Autor knjige je izracunao da je do marta 2006. taj poslovnik menjan 39 puta, a juce mi je rekao da je proverio na Internetu, do jucerašnjeg dana cak 42 puta. A svako od nas zna da se pravo ne može menjati u toku trajanja postupka i da svako ima pravo na ono što se zove pravna sigurnost. Pa kakva je to pravna sigurnost kada se 42 puta menjaju pravila u toku samih sudenja i to svaki put na uštrb onih koji treba da se brane. To dobrim delom i objašnjava naziv knjige Travestija, to dobrim delom objašnjava zašto Ladlam smatra da je u pitanju politicki sud, da je u pitanju politicko sudenje, da su u pitanju ništa drugo nego izvrgavanje pravde i zloupotreba sudske odore da bi se postigli imperijalni ciljevi SAD i njenih saveznickih vlada.

Sam autor objasnio je da je knjigu napisao jer je bio besan zbog onoga što se dešavalo na planu pravosuda u svetu:

- Imao sam cast da upoznaom Miloševica pre tri godine u Hagu. On je postao zatvorenik na isti nacin kao što se to desilo njegovoj zemlji. Bio je zatvorenik medunarodnih procesa, ali bio je i borac. I kada je preminuo bilo je to u borbi. Nakon njegove smrti, od strane velikih zemalja došlo je do priznavanja nezavisnosti Kosova, drugim recima i Srbija je na izvestan nacin doživela svoju smrt nakon fizicke smrti Miloševica. Medutim, ne treba zaboraviti da naspram fizickog poraza stoji duhovna pobeda. Iako je Miloševic fizicki uništen od strane Haškog tribunala on je bio njegov duhovni pobednik... Sudenje Miloševicu bilo je katastrofa i travestija, i ja se nadam da ce moja knjiga doprineti shvatanju ove duboke nepravde koja je ispoljena tom prilikom.

Na kraju promocije, zahvaljujuci se svima koji su sa raznih strana došli u rodni grad Miloševica da mu na dan godišnjice smrti odaju dužnu poštu i izraze poštovanje za njegovo herojstvo u Hagu u odbrani Srbije, Miomior Ilic izrazio je nadu da ce se vecna kuca Miloševica uskoro naci tamo gde i treba da bude, u Aleji velikana u Beogradu, kao i da ce najzad prestati progoni clanova njegove porodice kojima je mesto u svojoj zemlji.

CVECE ZA MILOŠEVICA

U ime SPS venac na grob Miloševica položili su Žarko Obradovic, Milutin Mrkonjic, Branko Ružic i Petar Škundric, a u ime Udruženja "Sloboda", predsednik Upravnog odbora Uroš Šuvakovic. U ime radikala venac su položili Gordana Pop Lazic, Nataša Jovanovic, Filip Stojanovic i predsednik Okružnog odbora SRS Saša Valjarevic.

S.E.

ODBORNICI SO MALO CRNICE NA POSLEDNJOJ SEDNICI

JEDNOGLASNI PO SVIM PITANJIMA

Na sedmoj sednici Skupštine opštine Malo Crnice održanoj proteklog utorka na dnevnom redu se nalazilo 27 tacaka. Zasedanje je proteklo u radnoj atmosferi i odbornici su jednoglasno usvojili sve odluke, izveštaje i informacije o radu javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac opština.Na samom pocetku usvojena je ostavka odbornika DS-a, Borisa Pavlovica iz Crljenca i verifikovan mandat Zlatanu Gajicu iz Batuše. Takode, usvojena je i blanko ostavka Zorana Miloše-vica iz Batuše, odbornika SRS-a.

sednica

Potom je sa 26 glasova za, doneta Odluka o uvodenju samodoprinosa na podrucju naselja Salakovac za period od tekuce 2009.godine do 30.05.2014.godine. Predložene stope opterecivanja buducih obveznika samodoprinosa su proporcionalne u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i odnose se na one ka-tegorije obveznika cije optere-cenje dozvoljava navedeni zakon.

Statutom opštine Malo Crnice predvideno je da se gradani o uvodenju samodoprinosa izjašnja-vaju u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi i navedenim odredbama Statuta opštine Malo Crnice. Clanom 26 Statuta opštine Malo Crnice predvideno je da se gradani za uvodenje samodoprinosa mogu izjasniti i putem neposrednog licnog izjašnjavanja uz potpis. Mesna zajednica Salakovac zahtevala je da period izjašnjavanja gradana bude od 1 - 30.aprila 2009.godine.

Zatim je usvojena Odluka o visini naknade za rad odbornika SO Malo Crnice i drugih lica koja prisustvuju sednici, Odluka o finansijskoj podršci porodicama sa decom na podrucju Opštine, Odluka o proširenim pravima i oblicima socijalne zaštite gradana Opštine, Odluka o izmeni Odluke o radnom vremenu u oblasti trgovine, ugostiteljstva, zanatstva i usluga na podrucju Opštine, Odluka o izmenama Odluke o lokalnim administrativnim taksama.

U nastavku sednice usvojena je Odluka o izradi Prostornog plana opštine Malo Crnice. Sastavni deo ove odluke je program za izradu Prostornog plana donet u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Jednoglasno sa 25 glasova za, doneta je Odluka o usvajanju Lokalne strategije održivog razvoja opštine Malo Crnice za period 2009 - 2013.godine. Finalni Nacrt strategije izraden je u saradnji clanova lokalnog partnerskog tima, koordinatora radnih grupa, predsedavajucih radnih grupa i eksperata za regionalni razvoj uz vodstvo predsedavajuceg partnerskog saveta i opštinskog koordinatora. U ovom dokumentu prikazane su potrebe podrucja opštine Malo Crnice i njegovih stanovnika.

Razmatranje izveštaja i informacija

Odbornici su jednoglasno usvojili Izveštaj o izvršenju budžeta opštine za period januar - decembar 2008.godine, Izveštaj o radu Opštinskog veca i predsednika Opštine, Izveštaj o radu Opštinske uprave, Izveštaj o radu Turisticke organizacije u 2008.godini sa Planom rada za 2009.godinu, Izveštaj o radu Centra za kulturu u 2008.godini sa Planom rada za 2009.godinu, Izveštaj o radu JKP "Cistoca" za 2008.godinu, Izveštaj o radu Komisije za komasaciju za 2008.godinu i Izveštaj o radu Biblioteke "Srboljub Mitic" za 2008.godinu.

Razrešenja i imenovanja

U nastavku sednice usvojeno je Rešenje o razrešenju clana Školskog odbora iz reda zaposlenih u OŠ "Milisav Nikolic" Boževac, Rešenje o imenovanju Ivice Milosavljevica iz Kobilja za clana Školskog odbora iz reda zaposlenih u OŠ "Milisav Nikolic" Boževac, Rešenje o razrešenju predsednika Nadzornog odbora Centra za socijalni rad, Rešenje o imenovanju Živadina Veljkovica iz Šapina za predsednika Nadzornog odbora Centra za socijalni rad, Rešenje o obrazovanju Komisije za sprovodenje licnog izjašnjavanja gradana za uvodenje samodoprinosa na podrucju naselja Salakovac i Rešenje o imenovanju Komisije za ravnopravnost polova.

Štab odreagovao na adekvatan nacin

Na kraju sednice predsednik opštine Malo Crnice, dr Esidol Peric izneo je prisutnim odbornicima informacije o radu i merama koje je Štab za civilnu zaštitu u odbrani od poplava za prethodni period preduzeo:

"Ovih dana bili smo suoceni najpre sa velikim snežnim padavinama, a kasnije sa otapanjem snega i povecanjem nivoa voda Mlave i Vitovnice, tako da sam našao za shodno da dam odredena objašnjenja u vezi tih dogadaja. 19.februara došlo je do velikih snežnih padavina, tako da sutradan po nalogu Opštinskog veca škole nisu radile, što se ispostavilo kao dobar potez, jer tog jutra vecina lokalnih puteva nije bila prohodna. Opštinsko rukovodstvo je preko Direkcije za izgradnju angažovalo dosta privatnih preduzetnika koji su održavali lokalne puteve, tako da nijedno selo nije bilo trajno odseceno od glavnih saobracajnica. Tako put prema Smoljincu je bio održavan sve vreme, a Boževac je imao prohodnost ili prema Divanu ili prema Malom Crnicu. U opštini Malo Crnice za održavanje puteva u zimskom periodu tender koji je Direkcija za izgradnju raspisala dobilo je Preduzece za puteve, koje u kriticnom periodu nije moglo u potpunosti da blagovremeno odgovori na naše potrebe, tako da smo dodatno angažovali privatnike sa mašinama i tako uspeli da se izborimo sa tom nedacom.

Posle otapanja snega, vode Mlave i Vitovnice su nadošle tako da u periodu od 4.marta intenzivno smo pratili celokupnu situaciju na vodotokovima. U pojedinim momentima Štab civilne zaštite je zasedao, jer je bilo najava vecih padavina iz Hidrometeorološkog zavoda, koje se srecom nisu obistinile, tako da na teritoriji opštine Malo Crnice nismo imali vece ugrožavanje naseljenih mesta, a jedino u Aljudovu par ekonomskih dvorišta bilo je poplavljeno. Reka Vitovnica se izlila u jednom potezu gde nije regulisana tako da je napravljena šteta na njivama. Na teritoriji naše opštine reka Mlava nije probila nasipe, ali se izlila u delu Velikog Sela i Vrbnice u prilazni kanal, koji po objašnjenju Vodoprivrede je predviden za propuštanje vode pri ovakvom nivou. Inace, u tom periodu uvedena su stalna dežurstva u Štabu i pojedinim mesnim zajednicama. Komunalno preduzece "Cistoca" i Direkcija za izgradnju dovedene su u pripravnost za slucaj potrebe intervenisanja. Sa nadležnim predstavnikom Vodoprivrede Požarevac dogovoreno je eventualno dobijanje džakova i drugog materijala za pojacanje nasipa. Štab je u toku dana nekoliko puta obišao poplavljeno podrucje, procenio situaciju i preduzimao odgovarajuce mere. Takode, sacinjena je Komisija koja ce utvrditi realnu štetu nastalu na njivama, a najbitnije da u ovakvoj situaciji nije bilo vecih posledica niti ugrožavanja naseljenih mesta."

D.Dinic

U GOLUPCU POCELA REALIZACIJA PROJEKTA ,,SUSEDSKI PROGRAM RUMUNIJA-SRBIJA’’

OBUKA RADNIKA ZA INFO CENTAR U GOLUPCU

- Projekti su ,,Revitalizacija Golubacke tvrdave’’ i ,,Unapredenje turisticke ponude’’cija je vrednost oko 208 hiljada evra

Projekti Evropske Unije koji se realizuju u opštini Golubac predstavljaju donaciju za realizaciju programa prekogranicne saradanje izmedu Srbije i Rumunije. Kroz zajednicki nastup radice se na podizanju nivoa postojecih i izgradnju novih turistickih kapaciteta, boljoj valorizaciji postojecih, veoma vrednih turistickih mesta, povecanju broja gostiju i ostvarivanju veceg prihoda u oblasti turizma. Projekti koji ce se realizaovati u ovoj podunavskoj opštini u narednom periodu su: ,,Unapredenje turisticke ponude-gradski odmor’’ i ,,Revitalizacija Golubacke tvrdave’’.

Infocentar

Cilj ovih projekata je stvaranje preduslova za ubrzani ekonomski razvoj opštine Golubac i formiranje turisticko-kulturnih ponuda na ovom podrucju i donjem Podunavlju. Ova podunavska opština ovde vidi svoju šansu da postane znacajna turisticka desetinacija ovog dela Srbije. Stvaranje preduslova za ubrzani ekonomski razvoj-posebno razvoj turizma i formiranje turisticko kulturne ponude, citav ovaj kraj predstavlja znacajnu destinaciju Donjeg podunavlja i Republike Srbije.

Kroz ovu regionalnu saradnju Golubac dobija,a ne gubi svoje specificne ciljeve koji se ticu same opštine. Planirano je da se poveca nivo turisticke ponude i kapaciteti, kao i broj zapsolenih u oblasti ove delatnosti. Drugi projekat vredan oko 127 hiljada evra sadrži ,,Gradski odmor’’, stvaranje atraktivne turisticke ponude u tri atraktivna dana u Golupcu nezavisno od sezone,za period od 16 meseci,predstavlja znacajnu razvojnu šansu ove podunavske opštine. U Golupcu je pocela i jednomesecna obuka radnika Info centra.

- Ocekujemo od turistickih radnika i od svih zainteresovanih da se ukljuce u ovu turisticku ponudu cime bi se bar delimicno rešio probem nezaposlenosti u našoj opštini. U okviru projekta,bice organizovana tri tematska dana kao krajnji proizvod,nabavice se sportska oprema, racunari... Bice zapsoleno tri vodica u turizmu, tri Info-radnika i dva radnika za izdavanje sportske opreme. Kupicemo i brod koji ce prevoziti goste Dunavom .Pocela je i obuka radnika koji ce raditi u Info centru u Golupcu,kaže clan projektnog tima ,,Unapredenje turisticke ponude opštine Golubac’’, Biljana Dautbašic.

- Ovde u Golupcu sprovodimo jednomesecnu obuku za buduce radnike Info centra. Želimo da te polaznike obucimo tako da mogu pružiti kvalitetnu uslugu i da kasnije ovaj Info centar bude ponos citavog grada. Golubac je mesto u kome se može razvijati iskljucivo turizam i mi prosto vidimo ovde jedan ogroman potencijal. Smatramo da radnici Info centra treba da budu tako obuceni da u buducnosti pružaju brzu i kvalitetnu uslugu i da turiste koju ovde dodu,uvek rado i lepo docekaju,i pozovu da se ovde u ovaj živopisni gradic ponovo vrate. U okviru obuke radimo razlicite veštine i plasiramo razlicita znanja,kao iz oblasti turizma, tako iz vodenja biznisa,rad sa zaposlenima, i gostima kao i nacina prodaje,kaže predsednik “CEFE” Beograd, dr. Ana Jolovic.

Drugi projekat odnosi se na revitalizaciju Golubacke tvrdave i stvaranje uslova za njenu rekonstrukciju. Time bi se stvorili fizicki preduslovi za rehabilitaciju stare tvrdave i organizovanje kulturnih aktivnosti u ovom zdanju.

- Vrednost ovog projekta je oko 80 hiljada evra. Ovo je veoma važan projekat kao pocetni korak jedne šire ideje koja potice iz Master plana ,,Donje Podunavlje’’a naziv te ideje je tematsko-kulturna celina Golubacki grad.Vrednost ove nove ideje,odnosno projekta, je oko deset miliona evra i realizijom ovog projekta ostvario bi se naš dugogodišnji san da Golubacka tvrdava bude ,,brend’’ cele Srbije,jer je to jedan od najlepši drevnih spomenika na Dunavu.Kao glavni rezultat je tehnicka dokumentacija,odnosno idejni projekat i studiju izvodljivosti,gde predvida razna takmicenja,narocito školske dece iz Golupca i Turn Severina,što bi se ovakvim susretima stvorilo prijateljstvo izmedu dva grada susednih država Srbije i Rumunije. Tako bi buduce mlade generacije imale priliku da se upoznaju o kulturno-istorijskim spomenicima koji su jedini turisticki proizvod u ovoj podunavskoj opštini pored koridora 7. tj.Dunava,naglasio je menadžer projekta ,,Revitalizacija tvrdave u kulturno-turisticki centar’’, Saša Bogicevic.

Ova dva znacajna projekta obavezuju potpisnike da kreiraju zajednicku regionalnu strategiju razvoja turizma, kao i zajednicki nastup na domacem i inostranom turistickom tržištu,gde opština Golubac ovde vidi svoj privredni razvoj i bolji život njenih gradana.

Lj.Nastasijevic

INTERVJU: DR MIODRAG BOGOSAVLJEVIC, DIREKTOR ZDRAVSTVENOG CENTRA POŽAREVAC

POŽAREVACKA BOLNICA - NAJVECI PROBLEM

Proteklo je prvih 100 dana od kako je doktor medicinskih nauka Miodrag Bogosavljevic na celu Zdravstvenog centra Požarevac.

U cilju informisanja šire javnosti o aktivnostima i rezultatima postignutim u tom periodu, kao i problemima koje tek treba rešavati, pravcima i dinamici koja se u tom procesu može ocekivati, “Rec naroda” je ovih dana, u razgovoru sa dr Bogosavljevicem zabeležio:

Prvih 100 dana je, verujemo, bilo dovoljno da se definiše ukupno stanje i nacine prvi pomaci. Šta je najveci problem, u cemu se sastoji, kako ga rešiti?

-Najveci problemZdravstvenog centra je Bolnica Požarevac. U poslednjih desetak godina nije bilo znacajnijih ulaganja, osim tekuceg održavanja. U isto vreme, u drugim centrima se ulagalo i u gradevinske radove i opremanje. To je dovelo do toga da naša bolnica znacajno zaostane u odnosu na druge slicne bolnice u zemlji. Problem posebno složenim cini to što ranijih godina, kada je bilo gradevinskih ulaganja, nije vodeno racuna o ogranizacionoj strukturi novoizgradenih objekata. Jednostavno, nije se radilo planski, vodeci racuna o bolnici kao organizacionoj celini. Zato, danas imamo Bolnicu u kojoj poliklinicki i stacionarni segmenti nisu projektovani i izgradeni kao odvojene celine. U takvoj situaciji, pacijenti koji u bolnicu dolaze radi usluge koja se završava u toku jednog dana, imaju vrlo intenzivne kontakte sa stacionarnim bolesnicima, što, jasno je, može da dovede do brojnih negativnih posledica i komplikacija. Drugo, Hitna služba bolnice je smeštena u centralnom holu, u srcu bolnicke zgrade. Svaki hitan slucaj, hitna opservacija, dešava se u centralnom mestu bolnice. I, što je posebno neodrživo, i ambulantni i poliklinicki bolesnici, da bi obavili minimalne dijagnosticke metode - rentgen snimanja ili laboratorijski nalazi, moraju da produ hodnikom pored dijalize, vrlo rizicne grupe bolesnika. Uz sve to, paviljon neuropsihijatrije, infektivnog, kožnog i novoformiranog odeljenja produžene nege, znacajno je i nepotrebno previše udaljen od maticne zgrade Bolnice, a spojen vrlo neadekvatnim hodnikom, neadekvatnom “toplom vezom” koja, pogotovu u zimskom periodu, prokišnjava i stvaraju se vrlo nepovoljni uslovi za njeno korišcenje. I, konacno, Intenzivna nega, kao vrlo važan segment bolnicke aktivnosti, sekundarne zdravstvene zaštite, apsolutno nije sistemski i valjano rešena, - istice direktor Zdravstvenog centra Požarevac dr Miodrag Bogosavljevic.

Šta u takvoj situaciji može da se promeni, reši na bolji nacin?

- Mi smo, kao novi menadžment-ski tim, koji još nije potpuno zaokružen, zacrtali osnovni cilj: osmisliti bolnicu kao savremeni Regionalni centar za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite, nalik najboljima te vrste u našoj državi i regionu. Duboko smo uvereni da je najbolji put ka tom cilju izrada Strategije razvoja bolnice. U tom pravcu su vec otpocele konsultacije i stavicemo to pitanje na dnevni red prve naredne sednice Upravnog odbora. To je, naravno, prvi korak u prici o strateškom razvoju Bolnice Požarevac. Ubeden sam da ce se u procesu izrade Strategije razvoja bolnice na najbolji nacin integrisati i nedovršena zgrada novog Porodilišta. Po našem videnju, proces ce morati da bude sistematican i etapni. U ovom trenutku imamo nasledeni idejni projekat prenamene nove zgrade Porodilišta, koji je odobren i od strane resornog Ministarstva. Jasno je da je zgrada predimenzionirana za potrebe poro-dilišta, jer mi trenutno imamo 1.300 porodaja godišnje i toliki prostor je nesvrsishodno opremati za toliki broj porodaja. Smatramo da je neophodno pristupiti sledecem koraku, izradi gradevinskog projekta prenamene. Sagledavamo da je realno da se izrada dog dokumenta obavi do kraja ove godine. To, možda, deluje defanzivno, ali je u aktuelnim ekonomskim uslovima realno da gradevinski projekat prenamene bude gotov pri kraju ove godine. To bi nam omogucilo da krajem ove i pocetkom naredne godine sa spremnom dokumentacijom konku-rišemo na više adresa, kako bi- smo obezbedili neophodna sredstva za dovršetak investicionih radova na tom objektu.

Može se pretpostaviti da se radi o velikom poslu i velikim ulaganjima. Kako doci do novca?

- Uzimajuci u obzir ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji, realno je planirati da se gradevinski radovi i opremanje tog objekta odvijaju etapno. Prva etapa bi obuhvatila podrumske prostorije i prizemlje. Tako bi, najpre, zaštitili zgradu od propadanja, dobio bi se kvalitetan prostor kojim bi se u dobroj meri ispravile funkcionalne nelogicnosti koje sam nabrojao, i bolnicu bismo ustrojili na nacin kakav je neophodan. Prakticno, poliklinicke celine bi smo koncentrisali prema ulazu u novu zgradu, koji bi postao fun-kcionalni ulaz u bolnicu, a klinicki deo bolnice bi bio potpuno odvojen. Za ovakav pristup vec imamo pocetnu podršku Ministarstva, i lokalna zajednica podržava ovakav etapni, realan pristup rešavanju ne samo problema zapocetog objekta Porodilišta, vec istovremeno i pravilnog funkcionalnog ustrojavanja citave Bolnice Požarevac. Svakako, prvi test ove ideje bice sastanak Upravnog odbora. Verujem da ce se dobiti podrška, tim pre što sam ovih dana i od državnog sekretara za zdravlje dr Nevena Karanovic dobio uveravanje da je plan realan i da ce Ministarstvo zdravlja svim silama podržati ovakav naš koncept.

U meduvremenu, za proteklih 100 dana, šta je uradeno?

- Ukupno gledano, moglo bi se reci da nismo uradili toliko mnogo da bismo se hvalili, ali nismo ni tako malo, da bismo se stideli. Polazeci od videnja da je prioritetan problem Bolnica Požarevac, a u okviru nje Hirurgija i Interno odeljenje, naše akcije su išle prevashodno u tom pravcu. U protekla tri meseca smo, što sopstvenim sredstvima, što kroz donacije, uložili oko 13 miliona dinara. U oblasti medicinske opreme, za Interno odeljenje nabavljen je Holter, aparat za kontinuirano merenje srcane radnje, za Neurologiju aparat koji snima provodljivost živcanih stabala (EMG), kupili smo aparat za secenje i bušenje kostiju za Ortopediju, sve dotacijom naše Filijale Zavoda za zdravstvenu zaštitu. Sopstvenim sredstvima smo nabavili Gastroskop koji koriste Internisticka i Hirurška služba, kupili smo kvalitetno svetlo za Lapa-raskopiju i za Hirurgiju, EKG aparat za Dom zdravlja Kostolac, a ušli smo i u nabavku stuba za laparaskopsku hirurgiju koji cemo finansirati sopstvenim sredstvim sredstvima, reda tri miliona dinara... Pored toga, iz donacija, iz Trsta smo dobili pedesetak kreveta sa natkaznama, dobili smo i polovni Rentgen aparat za Operativni blok, tako da sada imamo dva aparata, dobili smo 15-ak kolica, 20 novih dušeka. Vlada republike Italije donirala je Elektrokardiograf, aspirator za Operacioni blok, vakuumekstraktor za Gine-kološku službu, mikroskop za Patologiju i Kolposkop za Dom zdravlja.

- U ovom periodu, bilo je i znacajnih ulaganja u rekonstrukciju Bolnice Požarevac. Pred Novu godinu smo imali akutan problem sa podom u hirurškim salama, obratili smo se Gradskom vecu, koje nam je odobrilo dotaciju od 1,6 miliona dinara, pa smo zamenili elektrostaticke po-dove u Hirurškom bloku, cime je obezbedeno da se hirurške procedure odvijaju bezbedno i po pacijenta i po zaposlene u Hirurškom bloku, pa i same aparate. Zamenili smo i podove u ženskom Hirurškom odeljenju, što sredstvima dotacije, što dodatnim donacijama izvodaca. U pomenutom periodu, obavljeno je krecenje Hirurškog odeljenja, Urološkog i Ortopedskog odeljenja, Urgentne službe, vertikalnog hodnika, horinzontalnog hodnika prema Internom odeljenju i prema Rentgenu. U najprometnijem hodniku, na Dijalizi, zamenili smo podne plocice, instalirali smo sistem rampi na ulazu i izlazu Bolnice, cime je uredeno fun-kcionisanje saobracaja kroz bolnicko dvorište. Instalirali smo senzorska vrata na ulazu u Hitnu službu, cime smo eliminisali probleme koje su stvarali udari košave dok su vrata bila klasicna u tom delu, uložili smo napor u obeležavanje centralnog hodnika i olakšali kretanje i snalaženje pacijenata u prostoru bolnice.

Šta je na redu?

- Ugovoreno je ili je u toku proces ugovaranja za još dosta poslova. Izdvojio bih nekoliko: rekonstrukcija ulaznog stepeništa, dovršetak rekonstrukcije bol-nicke ograde, dobrim delom pokradene u vreme povecane tražnje za starim gvoždem, ugovoreno je projektovanje i realizacija celogodišnjih aktivnosti na uredenju i održavanju celog dvorišta Bolnice, površine od 10 hektara, koje može biti svojevrstan park. Narocito bih istakao ideju da se pristupi autonomiji u snabdevanju bolnice vodom 12 sati dnevno. Jer, ove godine ce se raditi obiman projekat na rekonstrukciji gradskog vodovoda i za ocekivati je da dolazi do cestih prekida u snabdevanju vodom, a mi smo i do sada imali ceste prekide u snabdevanju i bez toga, uz nestalan pritisak u instalacijama. Ulazimo u projekat koji ce obezbediti autonomiju od 12 sati, što ce, verujemo, biti od velikog znacaja za stabilno funkcionisanje bolnice u dužem vremenskom periodu. U planu je zamena podova u Hirurškom i Internistickom bloku, u manjem obimu u Poro-dilištu, Hitnoj službi, Orto-pediji i Ocnom odeljenju. Rec je o investiciji od 4,5 miliona dinara, iz sredstava koja su za ovu godinu namenski opredeljena u Gradskom budžetu. Preostalih 500.000 iz budžeta ce se uložiti u mašine za razvijanje filmova u Domovima zdravlja. Planira se i instalacija informacionog sistema u Domu zdravlja Požarevac.

- Kad je rec o ocekivanim investicionim ulaganjima, smatramo znacajnim što smo dobili cvrsta uveravanja od državnog sekretara za zdravstvo da cemo tokom ove godine dobiti dva nova Reanimobil vozila, kao i da cemo ove godine uci u grupu od 17 bolnica na podrucju Srbije, u kojima ce se uvesti informacioni sistem, koji predvida instalaciju informacione mreže i nabavku nekoliko stotina racunara. Projekat investira Svetska banka i taj sistem ce biti od neprocenjive koristi u sistemu lecenja, operativnosti i raci-onalizacije, ustrojavanju baze podataka...

Predstoji reorganizacija Zdravstvenog centra. Kako ce se taj proces odvijati?

- Prema važecim zakonskim odredbama, do kraja 2010. godine morace sve jedinice Zdravstvenog centra da se odvoje od svoje matice. Trenutno, u sastavu Zdravstvenog centra je Bolnica, Dom zdravlja Požarevac sa dve subjedinice – Domove zdravlja u Malom Crnicu i Kostolcu, Dom zdravlja u Golupcu i dom zdravlja u Kucevu. Koliko mi je poznato, lokalna samouprava u Golupcu je pokrenula inicijativu za osamostaljenje tamošnjeg Doma zdravlja, ali, kako za ovu godinu nisu opredeljena nikakva sredstva, taj proces ce mirovati. U svakom slucaju, sledeca godina ce biti kljucna u procesu razdvajanja i menadžment Zdravstvenog centra je stanovišta da treba pravovremeno povlaciti poteze u pravcu postupnog osamostaljenja tih jedinica, kako bi što bezbolnije prešle na novi oblik funkcionisanja. U oblasti reorganizacije Bolnice, gde postoji najveci prostor i najviše posla da se menadžment uhoda i stabilizuje, uveli smo jutarnje referisanje lekara kod direktora, što do sada nije bio slucaj i nije se imao pravovremeni uvid u dešavanja tokom dežurstva, uvedene su smenske odgovorne sestre za dva najveca odeljenja – Interno i Hirurgiju, kako bi i time poboljšali kvalitet nege bolesnika, a inicirali smo i konsultativne sastanke direktora radnih jedinica na nivou Okruga, zajedno sa direktorom Filijale Fonda i vec je prvi takav sastanak pokazao veoma znacajne rezultate. Inace, još jednom bih istakao, ono što smatramo suštinskom, najbitnijom odlukom sadašnjeg menadžmenta, svakako je odluka da se pristupi izradi Strateškog plana razvoja Bolnice Požarevac. Posao je veoma znacajan, složen i nece se realizovati “preko noci”, ali, bez takvog pristupa razvoju, mislim da bi bilo neozbiljno ici u dalji razvoj i rešavanje suštinskih problema.

I, konacno, kako generalno ocenjujete minulih 100 dana?

- Pre svega, isticem da smo imali veoma dobru saradnju i nailazili na apsolutno razumevanje u lokalnoj zajednici. Svi segmenti, Gradsko vece, Skupština, svi privredni subjekti u Okrugu, pružili su nam podršku, tako da smo te kapacitete uglavnom iscrpli. Postoje, medutim, problemi za koje lokalna zajednica, i pored najbolje volje, nema mogucnosti da nam pomogne. Najznacajniji, najaktuelniji problem našeg Zdravstvenog centra, odnosno Bolnice, je – skener. Prvih dana po stupanju na dužnost, taj problem smo predocili Ministarstvu, ali je najveci problem nedostatak finansijskih sredstava. I “Rec naroda” je nedavno pisao o tome, skener u Bolnici Požarevac je završio svoj radni vek, dotrajao je potpuno. U pitanju je aparat koji košta oko milion evra, u trenutku kad je Republika redukovala sve budžetske fondove, pa i zdravstveni, pitanje kako rešiti taj problem je još krupnije. Oci se upiru i u donatore, trudicemo se da na sve nacine dodemo do rešenja. U meduvremenu, nastojimo da racionalizacijama u oblasti energije, troškova grejanja, vode, pa i uštedama na medicinskim linijama, Bolnica posluje stabilno. Cine se pomaci u kvalitetnijem odnosu prema pacijentima, što ce, uz dodatno opremanje i stvaranje kvalitetnijih uslova života i rada u Bolnici, takode doneti boljitak. Rekoh na pocetku, menadžment Zdravstvenog centra, a i Bolnice se uoblicava i traga za svim elementima gde treba nešto poboljšati, rešiti problem, osavremeniti opremu i nacin rada. Svakako, nije sve u novcu, licno, profesionalno zalaganje je daleko znacajniji i presudniji faktor u mnogim situacijama i, mogu reci, u ovom periodu smo naišli na zadovoljavajuce razumevanje i podršku, kako bi ostvarili zajednicki cilj – da podignemo na još viši nivo uslove, kvalitet i rezultate zajednickog rada. Racunajuci da ce svi zaposleni, svako u svom domenu, dati doprinos, racunajuci na pomoc i podršku lokalne samouprave, Mini-starstva, kao i dobru volju i humanost gradana i donatora, jer je suština našeg posla upravo – humanost, verujem da cemo sve zacrtane ciljeve i probleme na koje naidemo u hodu, uspešno rešavati, - zakljucuje dr Miodrag Bogosavljevic, direktor Zdravstvenog centra Požarevac.

Dragan MILENKOVIC

POVODOM 22. MARTA, SVETSKOG DANA VODA

ISPRAVNA VODA - USLOV ŽIVOTA

- Zbog upotrebe zagadene vode, godišnje u svetu oboli oko 500 mili-ona, a umre i do 10 miliona ljudi

Imajuci u vidu cinjenicu da je u svetu sve manje higijenski ispravne vode za pice, za proizvodnju životnih namirnica i za druge životne potrebe, 1993. godine, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, 22. mart ustanovljen je kao Svetski dan voda. Iz godine u godinu se taj datum na prigodan nacin obeležava i u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu gde od dr Branka Staletica, spec. higijene saznajemo da je voda najrasprostranjenija materija u prirodi ali da je samo 2,7 odsto slatka voda, njen najveci deo je zamrznut u polarnom ledu. Voda se nalazi u stalnom kruženju: vazduh-voda-zemljište, pa se ukupno zagadi-vanje životne sredine odražava i na kvalitet vode.

- Ne smemo zaboraviti da su rezerve vode za pice ograni-cene, a da su pre-cišcavanja od nekih zagadenja nemoguca, pa je zaštita kao prevencija sve više aktuelna. Povecanje broja stanovnika na zemlji, urbanizacija i industrijalizacija uslovljavaju sve vece potrebe za vodom, pa vodosnabdevanje predstavlja globalni problem covecanstva. U nekim delovima sveta, zbog nedostatka vode ili upotrebe higijenski neisprave vode za pice i za pripremu životnih namirnica, javljaju se masovne hidricne epidemije sa visokom stopom smrtnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u svetu zbog upotrebe zagadene vode oboli i do 500 miliona ljudi, a umre i do 10 miliona! Ako imamo u vidu da blizu 70 odsto mase ljudskog tela cini voda sa mineralima koji su u njoj prirodno rastvoreni, namece se zakljucak da samo prirodna voda odgovara potrebama organizama. Korišcenje voda sa izmenjenim hemijskim sastavom samo ce poremetiti brojne važne funkcije koje ona ima, kaže Staletic i podseca da se u cilju zaštite zdravlja stanovništva organizuje centralizovano vodosnabdevanje koje podrazumeva izgradnju gradskih i seoskih vodovoda, njihovo održavanje i kontrolu higijenske ispravnosti vode prema važecem Zakonu i Pravilniku koji reguliše ovu materiju. Ove kontrole sprovode zavodi za javno zdravlje, a Zavod iz Požarevca nadležan je za teritorije Branicevskog i Podunavskog okruga. Rad Zavoda je pod kontrolom Republickog zavoda i Ministarstva zdravlja.

Da su reke danas cesti prijemnici industrijskih i komunalnih otpadnih voda, potvrdio nam je Mario Trajkovic, dipl. ing. zaštite životne sredine u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu:

- Voda se u industriji koristi kao sirovina, transportno sredstvo, nosilac energije ali skoro uvek kao sistem za eliminisanje otpadnih materija. Komunalne vode su otpadno-sanitarne vode stanovništva. Ispuštanje otpadnih voda u reke, bez prethodnog precišcavanja, dovodi do narušavanja ravnoteže, a ne retko i do traje degradacije vodenih resursa sa nesagledivim posledicama. Ulivom otpadnih voda u reke dolazi do smanjenja koncentra-cije rastvorenog kise-onika zbog razgradnje organske materije. Ako se utroši sav kiseonik, organizmi ne mogu da opstanu u vodi. Unošenjem te-ških metala otpadnom vodom u reku, metali se akumuliraju u biljnom i živo-tinjskom svetu reka cime dospevaju u lanac ishrane, a samim tim indirektno uticu na život i zdrave ljudi.

Pre ispuštanja otpadne vode u reku potrebno je izvršiti njenu što potpuniju obradu, odnosno ukla-njanje zagadenih komponenti što se ostvaruje primenom jednog ili više procesa precišcavanja.

Zaštita kvaliteta voda posebno je znacajna ako se ima u vidu cinjenica da najveci deo podzemnih voda koje se koriste i koje ce se koristiti u buducnosti za vodosnabdevanje stanovništva, pripada aluvijalnim podzemnim vodama koje se prihranjuju iz vodotoka ciji je kvalitet u direktnoj vezi sa kvalitetom voda u vodotocima, kaže Trajkovic.

S.E.

JELENA ARSENIJEVIC U JANUARU POSTALA CLAN UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA SRBIJE

KORAK VIŠE U SLIKARSTVU

Treci Požarevljanin, odnosno Požarevljanka koja je primljena u Udruženje likovnih umetnika Srbije je Jelena Arsenijevic, slikarka, dugogošnji clan ULIS-a "Milena Pavlovic Barili".

jelena

- Slikam preko 20 godina; u školi sam otkrila da mi to ide dobro, a sa izlaganjem sam pocela kada sam postala clan požarevackog ULIS-a. Pre toga sam živela u Švajcarskoj, do 1992. i tamo sam dobila veci podstrek za stvaranje, jer se tamo mnogo više pažnje posvecuje umetnosti. Po dolasku u Požarevac uclanila sam se u likovno udruženje i od tada redovno izlažem na izložbama našeg kluba, kao i na medunarodnim bijenalima. Bavim se slikanjem i grafikom.

U Udruženje likovnih umetnika Srbije sam primljena kao graficar. Za prijem u Udruženje morala sam da imam odredeni broj izložbi koje su žirirane od strane umetnickog saveta i odredeni broj samostalnih izložbi. Za mene je to licni uspeh. Moj rad, kao i radovi ostalih novoprimljenih clanova bio je izložen u paviljonu "Cvijeta Zuzoric" u Beogradu.

Od tehnika najviše koristim grafiku i ulje na platnu, kao i crtež, u pocetku je to bio realizam, eksperimentisala sam i sa ostalim pravcima, a sada spremam izložbu grafika. Planira se da ona bude otvorena na jesen u Požarevcu, a u kom prostoru to cemo još videti, kaže umetnica.

Jelena je izlagala u Madarskoj, Izraelu, Bugarskoj, Švajcarskoj i naravno u našoj zemlji na više medunarodnih izložbi i kolonija u gradovima širom Srbije.

L.L.

PREVODI STIHOVA ZAVICAJNIH PISACA

SINIŠA RISTIC NA NEMACKOM I BELORUSKOM

ristic

Ovih dana stihovi Siniše Ristica prevedeni su na nemacki i beloruski jezik. Prevodioci Šreder i Carota izdvojili su rukovet stihova iz knjige “Cetiri ispracuše” koju je lane objavila “Srpska knjiga” iz Rume i za koju je Ristic dobio književnu nagradu “Srboljub Mitic”

R.N.

SRECNI PETAK TRINAESTI

Udruženje gradana „Žanki u cast“ iz Rabrova u saradnji sa beogradskim dramskim pozprištem organizovalo je promociju zbirke stihova „Dvopev“ na Novoj sceni ovog pozorišta.

U petak 13. februara o poeziji iz ove zbirke autora Dragana Despot Ðordevica i Tome Kuruzovica, našeg poznatog glumca, govorila su mnoga poznata imena iz sveta književnosti. U ime izdavaca Udruženje gradana „Žanki u cast“ iz Rabrova, mnogobrojnoj publici obratila se Nataša Patrovic, glumica rabrovskog pozorišta. Svoje kriticke osvrte na poeziju ove dvojice, po mnogo cemu razlicita a opet sjajna pesnika imali su Vuk Krnjevic, kriticar, pesnik, direktor „Prosvete“ i nekadašnji direktor Radio Televizije Beograd. Nakon njega prisutnima se obratio dr Voja Marjanovic, pesnik, kriticar, esejista i tvorac znacajnih pesnickih antologija, Žika Ajdacic, reditelj, dramski pisac, izdavac casopisa „Drama“, saradnik izdavacke kuce „Eurodunti“ i „lavaliza“ iz Italije i recenzent mnogih znacajnih romana i zbirki pesama.

Na ovoj uspeloj promociji stihove su kazivali Jelena Žigon, poznata glumica i Dejan Cavic, glumac i nekadašnji upravnik Ateljea 212. Iznenadenje veceri bila je pesma posvecena Tomi Kuruzovicu i Draganu Despot Ðordevicu koju je napisao Buca Mirkovic naš vrhunski kriticar, ovogodišnji dopitnik Vukove nagrade. Pored svih pomenutih, recenzije pesama ovih pesnika potpisali su i Pero Zubac, pesnik, i Ljiljana Stjepanovic, glumica. Udruženje gradana „Žanki u cast“ je ovom promocijom sebe svrstalo u red najzancajnijih organizatora u oblasti kulture.

Ljiljana Jovic

HUMORESKA

SVE CE TO POKRITI SNEG

Na našoj diki ili na našem ponosu, na narodnoj lepotici, tj. najlepšoj planini u nas, sastali su se onomad sve ekspert do eksperta, e, ne bi li još jednom procešljali svetsku (našu!) ekonomsku krizu sa svih strana (planine).

Naravno, suvišno je govoriti (ali ipak da kažemo), da su na velikoj visini, nebu pod oblake, svoju krvnu sliku uglavnom popravljali ekonomski strucnjaci, bankari, uz prisustvo visokih funkcionera.

Uz skijanje, sankanje, planinske specijalitete i viskice, cetiri dana i cetiri (burne) noci pucala je glava ovim vrlim predstavnicima naroda im njihovog. Nije to lako, i ne može svako to da izdrži. Trebalo bi nahraniti sirotinju raju, vracati (uvek) nasledene i zaduživati se kod stranih banaka za nove dugove; raste nezaposlenost, a time i sve veci broj gladnih usta koja, zamislite samo, svakog dana traže da jedu! Prodalo se za bagatelu sve ono što je vredelo od društvene imovine, te firme nisu ni zapocele novu proizvodnju, a radnici su na ulici.

Dabome, sve su to vrlo važna pitanja na koja su ova gospoda, vredni ljudi i domacini, tražili odgovor i spasonosna rešenja.

Jedan od njih je napomenuo da se moramo okrenuti domacim proizvodima i tako bi narod pokazao visok stepen patriotizma, a, ujedno, time bi se povecala proizvodnja naših firmi (citaj, njihovih). Pa, tacno, ko ce drugi da koristi naše proizvode, osim nas.

O izvozu, znaci, ni ovog puta nije bilo ni reci. Jer, šta možemo da izvozimo, osim što smo izvezli one tri mecke (iz Požarevca i Kruševca, brale!)?

Još ti eksperti rekoše, valjda zbog cistog vazduha, da mora negde da se kreše! A gde, nego u državnom budžetu. Pa, dobro, može i to, ali zna se ko najviše i zahvata iz državne (narodne) kase. Sigurno ne radnici.

Elem, eksperti su se složili u jednom, a to je, da ce (svetska) ekonomska kriza u Srbiji trajati najmanje dve godine!

Jedan (bezdinarski) tip, koji sedi u podnožju i voli da gleda šta se dešava gore, na vrhu, rece da otkad zna za sebe, stalno pricaju da se malo strpimo jer ce za dve godine biti bolje i dodade:

- Sreca naša što ovi na planini nisu ostali osam, nego samo cetiri dana!

Miodrag Lazarevic

AKTIVNOST SOCIJALNO REHABILITACIONOG KLUBA ZA MLADE U POŽAREVCU

OBUKA MLADIH ZA VRŠNjACKU MEDIJACIJU

- U Požarevcu je proteklog vikenda realizovan seminar iz vršnjacke medijacije za 20 ucenika VI, VII i VIII razreda

Socijalno rehabilitacioni Klub za mlade u Požeravcu funkcioniše vec nekoliko meseci. Osnovni cilj ovog Kluba je redukovanje socijalno nepoželjnih obrazaca ponašanja i usvajanje socijalno prihvatljivih oblika ponašanja mladih. O okviru tog cilja Klub za mlade pruža savetodavno-terapijske i edukativne usluge mladima i njihovim roditeljima, ali takode radi i na promovisanju i unapredenju volonterskog rada u našoj lokalnoj sredini. U tom smislu je proteklog vikenda u prostorijama Osnovne škole ''Vuk Karadžic'' u Požarevcu realizovan seminar na kome je 20 ucenika ove škole osposobljeno za vršnjacke medijatore. Ovi ucenici su stekli odgovarajuca znanja i veštine potrebne za nenasilno rešavanje sukoba medu vršnjacima.

Klub za mlade planira da ovu aktivnost proširi i na druge škole u našem okruženju, buduci da je pored podrške Republickog fonda za socijalne inovacije obezbedena i podrška lokalne samouprave.

S.E.

LAZARIZMI

- Sve bi on to njima lepo rekao, ali nema reci!

- Srbi se u nemaštini secaju kao ribe u vodi!

- Sve naše godine su tužne i krizne!

- Srbija u Evropu može da izvozi šipak!

- Sad u Srbiji ni mecka ne može više da zaigra pred necijom kucom!

Miodrag Lazarevic

PTT “SRBIJA” - POŠTA POŽAREVAC

TRI NOVE USLUGE

U novouredenom i tehnološki znacajno osavremenjenom poslovnom prostoru Pošte Požarevac, od nedavno je korisnicima na usluzi nekoliko veoma interesantnih i korisnih sadržaja. Rec je o dopuni sadržaja ponude koju Pošta nudi svim korisnicima, pojednostavljenju procedura, primeni savremene tehnologije u svakodnevnom poslovnom i privatnom životu.

U korak sa ostalim clanicama sistema PTT “Srbija”, požarevacka Pošta sve standardne i sve nove sadržaje korisnicima stavlja na raspolaganje u reprezentativnom prostoru u ulici Jovana Šerbanovica 3, predatom na upotrebu krajem prošle godine.

Post Shop - prodavnica u Pošti

Poštanske i telekomunikacione proizvode, kancelarijski i školski pribor i još mnogo toga, naci cete na jednom mestu - u Post Shop-u. U Glavnoj pošti u Požarevcu od nedavno radi jedinstvena prodavnica koja nudi raznovrsne, atraktivne i kvalitetne proizvode, po pristupacnim cenama.

Post Shop nudi širok spektar proizvoda i usluga: poštanske marke, ambalažu, vrednosnice i obrasce, razglednice i cestitke, ukrasne koverte i pisma, kucne kovcežice, fiksne i mobilne telefone, brojeve i dopune za mobilne telefone, halo kartice, adresare i drugi kancelarijski materijal...

Pored ostalog, u Post Shop-u cekaju vas interesantne slikovnice i knjige izdavacke kuce “Kreativni centar”, veliki izbor igracki, razliciti suveniri, fotoaparati, kalkulatori, kompjuterska oprema, edukativni i turisticki kompakt-diskovi.

Post Shop nudi i uplatu virtuelnih vaucera, Internet kupovinu, tu je i uplatno mesto za “Loto” i “TV Bingo”, gde se vrši i isplata dobitaka u tim igrama na srecu. U ponudi su i srecke “Instant - lutrije”.

Menadžment RJ “Pošta Požarevac” otvoren je za dogovor i saradnju sa svim ponudacima, kako bi Biznis šalter Post Shop – a gradanima ponudio još sadržajniji izbor kvalitetnih proizvoda široke primene. Medu prvima, uskoro bi mogla da se pojavi kolekcija ”Avon”.

POSTOMAT – više od bankomata

Novouredeni prostor požarevacke Pošte upotpunjen je još jednom novom i veoma korisnom sadržinom: gradanima je 24 casa svakodnevno na usluzi POSTOMAT, bankomat najnovije generacije.

POSTOMAT Vam omogucava podizanje željenog iznosa gotovine, da saznate kolika su Vam raspoloživa sredstva na racunu, kao i da platite racun Telekoma za fiksni ili mobilni telefon, dopunite kredit za mobilni telefon, kupite Internet vreme za PTT net, uskoro, da platite i druge racune: voda, grejanje...

Dakle, u odnosu na klasicne bankomate, POSTOMAT nudi znacajno više mogucnosti na jednom mestu.

Što se izmirenja racuna za komunalne usluge tice, u požarevackoj Pošti isticu da je otvorena ponuda, a u toku su i razgovori sa svim distributerima i komunalnim preduzecima oko uvodenja mogucnosti elektronskog placanja racuna za izvršene usluge. Svuda gde se pojavi zajednicki interes, racune sa bar – kodom bice moguce izmiriti posredstvom POSTOMAT-a.

- Pregovori sa “Vodovodom” su vec u poodmakloj fazi. Zakonski propisi, naime, odredili su Poštu za ovlašcenog distributera i nudimo integrisanu poštansku uslugu: štampanje, pakovanje, adresovanje i distribuciju pošiljki. Na njima bi bio samo elektronski prenos podataka.Pošta ima veoma znacajnu prednost: sa uvodenjem adresnog koda, koji ce do kraja ove godine imati svako domacinstvo u Srbiji, mogucnost greške u isporuci ili neisporuke racuna, kao i svake druge pošiljke uostalom, svodi se na nulu. Pošta, posredstvom adresnih kodova, svim javnim preduzecima nudi i sredivanje njihove baze podataka. Za razliku od drugih distributera koji pokrivaju urbane sredine, Pošta je organizovana tako da stižemo do svake kuce. Javna preduzeca bi se oslobodila svih manipulativnih postupaka, imace kompletnu i pouzdanu uslugu, prakticno ce sve pošiljke stici na odredište istovremeno, javna preduzeca treba samo da obave elektronski prenos podataka našem Racunskom centru. Prednost je i disperzija uplatnih mesta racuna: mogu da se uplate u bilo kojoj pošti, bez cekanja u redu na blagajni svakog od preduzeca. Taj komforniji rad sa koriosnicima javnim preduzecima donece i veci stepen naplate, što, takode jeste jedna od bitnih prednosti u odnosu na dosadašnji model komunikacije davaoca i korisnika usluga, - istice Dragan Beara, direktor požarevacke Pošte.

Elektronski potpis

PTT saobracaja “Srbija” dobilo je od Ministarstva za telekomunikacije licencu za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i u najskorije vreme ova nova usluga dostupna je svim korisnicima na šalterima pošta.

Pošta Požarevac spremna je za prijem zahteva za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata – “elektronskog potpisa”.

Ministarstvo za telekomunikacije nizom akata dodatno ureduje upotrebu elektronskih dokumenata, a elektronski potpis ce gradanima olakšati podnošenje zahteva za dobijanje gradevinskih dozvola, poreskih rešenja, izvoda iz maticnih knjiga, kupovinu i placanje preko Interneta...

U oblasti privrede i preduzetništva, e - uprave i ukupnog poslovno – administrativnog domena, elektronski potpis otvara mogucnosti skracenja i pojednostavljenja procedure koja je, zbog verifikacije zvanicnosti dokumenata, do sada morala da se obavlja iskljucivo svojerucnim potpisivanjem dokumenata. Korišcenjem elektronskog potpisa prestaje potreba za slanjem nekog dokumenta poštom ili faksom, kao i sva nepotrebna “papirologija”, što ubrzava razmenu dokumenata.

Kvalifikovanim elektronskim potpisom pouzdano se garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, onemogucava se naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj, a ima pravnu snagu potpisa i pecata.

PTT “Srbija” je upisana u registar kao prvo kvalifikovano sertifikaciono telo za izdavanje elektronskih potpisa. Pošta Požarevac ocekuje veliko interesovanje korisnika za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Zahtev se podnosi licno, na šalteru glavne pošte Požarevac, gde se, nakon procedure koju obavlja Sertifikaciono telo, dobijeni sertifikat i podiže.

OFTALMOLOZI BOLNICE I DOMA ZDRAVLJA U POŽAREVCU OBELEŽILI 12. MART, SVETSKI DAN GLAUKOMA

GLAUKOM - ŠUNJAJUCI KRADLJIVAC VIDA

- Ocni kabinet Medicine rada u Domu zdravlja i Oftalmološka služba u bolnici u Požarevcu organizovali Dan otvorenih vrata posvecen upoznavanju gradanstva sa ocnom bolešcu koja preti da poprimi razmere pandemije

Na poziv Svetskog udruženja za glaukom u Srbiji je i ove godine obeležen 12. mart, Svetski dan glaukoma. Potreba za usta-novljavanjem dana borbe protiv ove podmukle i opake bolesti nametnula se iz cinjenice da se ona smatra drugim uzrocnikom slepila u svetu. Skretanjem pažnje populacije na potrebu za redovnim pregledima kod ocnog lekara jedini je nacin da se bolest otkrije u ranom stadijumu i da se preduzme pravovremeno lecenje koje vodi sprecavanju gubitka vida. Upravo je to bio osnovni cilj prošlonedeljne organizacije Dana otvorenih vrata u oftalmološkim službama bolnice i Medicine rada, odnosno požarevackog Doma zdravlja.

Na konferenciji za novinare ovim povodom dr Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja podsetila je da je ceo mart posvecen prevenciji, odnosno preventivnim, aktivnostima vezanim ne samo za glaukom vec i za razne vrste karcinoma u prvom redu karcinoma dojke i grlica materice.

--Sama bolest povišenog ocnog pritiska koji izaziva glaukom je poseban problem i njenu prevenciju radi Ocna služba Medicine rada pri Domu zdravlja Požarevac, napomenula je dr Radovic.

O preventivnim aktivnostima koje se tokom godine odvijaju u Medicini rada govorila je nacelnica dr LJiljana Manojlovic, apostrofirajuci preglede vezane za šecernu bolest i kardiovaskularna oboljenja.

--U ovim našim nastojanjima da prevenciju sprovodimo na pravi i efikasan nacin veliku ulogu imaju mediji. Oni nam pomažu da zdravim ljudima ukažemo na znacaj dolaska na preglede kod lekara. U naše ordinacije ljudi treba da dolaze, ne samo kad osete da nešto nije u redu sa njihovim zdravljem, vec i kada su zdravi, kad im ništa ne fali. Ja koristim priliku da se zahvalim medijima što nas prate i ucestvuju u ovakvim našim akcijama. Napominjem da se preventivni pregledi u Medicini rada vrše tokom cele godine, što važi i za preglede vezane za glaukom.

Da je ocni pritisak najvažniji faktor u nastajanju glaukomne bolesti potvrduje i dr Dragan Janjic, mr sci. u Ocnom kabinetu Službe medicine rada.

--To je i jedini faktor na koji mi možemo uticati. Sa jedne strane može se relativno lakom metodom detektovati, s druge strane postoji obilje, bilo medikamentozne, bilo hiruške terapije kojima se ova ozbiljna bolest koja dovodi do slepila, može spreciti, istice Janjic uz napomenu da se ovih dana navršilo 12 meseci otkako je zapoceta jedna akcija, uslovno nazvana ranom detekcijom povišenog ocnog pritiska kod normalne populacije. Godina dana je relativno i kratak i dug period za sumiranje nekih rezultata, efekti ove akcije videce se kroz pet godina, smatra Janjic.

O samoj metodologiji lecenja glaukoma, na konferenciji je govorila dr Biljana Planinicic Jonjic:

--Nakon dijagnostikovanja gla-ukoma prvo sa cim krecemo je lecenje kapima što je najbezbolnije za pacijenta. Ukoliko ovo lecenje ne ide onako kako valja, ide se na lasersko tretiranje bolesti ili na operativno lecenje. Ukoliko je pacijent zakasnio, nije se javio na vreme pa je došlo do smanjenja njegovog vida, on mora da bude svestan da mi tada možemo samo da sacuvamo ostatak vida da ne propadne. Bez obzira šta sve preduzmemo u lecenju glaukoma u toj zakasneloj fazi, vid ne može da se popravi, vec samo da se sacuva ono što je od njega ostalo da dalje ne propada. Ovo ide u prilog tvrdnji da je glaukom progresivna i vrlo podmukla bolest koja u pocetnom stadijumu nema nikakve simptome, zbog cega je neophodno obratiti pažnju na prevenciju, smatra Biljana Planinicic Jonjic. Kao rizicne grupe oboljevanja od glaukoma ona je navela pacijente starije od 60 godina i one koji imaju šecernu bolesti i probleme sa krvnim sudovima. I stariji od 35 godina morali bi redovno da kontrolišu svoj ocni pritisak.

S.E.

U MALOM CRNICU

FORMIRANO UDRUŽENJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOÐACA

Na inicijativu poljoprivrednih proizvodaca i Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice, protekle subote održana je osnivacka Skupština Udruženja poljoprivrednih proizvodaca "Stig i Mlava" opštine Malo Crnice. Radi se o nestranackom, nevladinom i neprofitnom udruženju gradana ciji je cilj zalaganje za poboljšanje statusa poljoprivrednika, unapredivanje ži-vota na selu, radnog duha i drugarstva medu clanovima. Inace, clanovi Skupštine jednoglasno su usvojili Statut, izabrali predsednika i potpredsednika Skupštine, clanove Upravnog, Nadzornog odbora i odlucili da clanarina na godišnjem nivou iznosi 1.000 dinara.

Osnovni ciljevi novoformiranog Udruženja su: poboljšanje položaja poljoprivrednika op-štine Malo Crnice u društvu; uticaj na donošenje odluka na svim nivoima koje se ticu poljoprivrede; zajednicki nastup na tržištu; prikupljanje i analiza podataka o rezultatima pro-izvodnje clanova Udruženja kako bi se brže rešavali problemi poljoprivrede; unapredenje organizacije rada poljoprivrednih proizvodaca, izbor vrste proizvodnje, izbor tipa objekta i opreme, za svoje clanove na neprofitnoj osnovi; organizacija i propagiranje rada Udruženja u oblasti poljoprivredne pro-izvodnje; saradnja sa subjektima koji su u mogucnosti da pomognu unapredenje poljoprivredne proizvodnje; zalaganje za sprovodenje mera unapredenja poljoprivredne proizvodnje; ukazivanje na mogucnosti, pracenje i primenu najboljih metoda poljoprivredne proizvodnje za clanove Udruženja; objavljivanje brošura o radu Udruženja u cilju propagiranja poljoprivredne proizvodnje u skladu sa Zakonom; unapredenje i poboljšanje nivoa znanja clanova Udruženja kroz pracenje strucne literature, organizovanje strucnih seminara i predavanja iz oblasti poljoprivrede; zalaganje za ostvarivanje podsticajnih sredstava preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i konkurisanje projektima kod državnih organa.

Prema recima Borisa Pavlovica, direktora Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice, za vreme održavanja Zimske škole rodila se ideja da poljoprivredni proizvodaci osnuju Udruženje, jer samo udruženi mogu da ostvare neke pogodnosti i privilegije kod resornog Ministarstva i lokalne samouprave.

"Ideja je da udruženi poljoprivrednici poboljšaju svoj položaj, povoljnije nabave repromaterijal, postignu bolju cenu svojih proizvoda prilikom otkupa, odnosno pregovaraju za bolje uslove kupovine i prodaje svojih proizvoda. Fond za razvoj poljoprivrede je pripremio Statut, okupio ljude i pomoci ce im u svim aktivnostima koje su neophodne za registraciju, a u daljem radu bice njihov servis, kao i ostalim poljoprivrednicima koji nisu u tom udruženju. Inace, na teritoriji opštine postoji Udruženje pcelara, a u planu je formiranje i Udruženja proizvodaca mleka, jer postoji petnaestak krupnijih proizvodaca, zainteresovanih da se organizuju i pokušaju da promene izuzetno tešku situaciju u ovoj oblasti poljoprivrede", istakao je Pavlovic.

Skupu je prisustvovao i Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu "Stig" koji je izmedu ostalog rekao: "Pocetak samog organizovanja neke proizvodnje je formiranje udru-ženja. Svakako kada zaživi udruženje javlja se potreba za nekim višim oblikom udru-živanja, a to je zadruga. Mini-starstvo poljoprivrede, šu-marstva i vodoprivrede omo-gucava udruženjima i zadrugama korišcenje odredenih sredstava, a sa druge strane opština pruža logistiku i podršku. Formi-ranjem udruženja poljoprivrednici lakše dolaze do informacija, zajednicki nastupaju prilikom kupovine inputa i ostvaruju bolji kontakt i saradnju sa Ministarstvom. Mi moramo preuzeti evropski sistem, jer tamo su udruženja povezana sa poljoprivrednim komorama i strucnim službama i preko njih uticu na donošenje uredbi i zakona. Imacete podršku od Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice, Zavoda za poljoprivredu "Stig", ali kako ce se udruženje razvijati u narednom periodu u najvecoj meri zavisice od samih clanova".

Za predsednika Skupštine izabran je Slaviša Ivanovic iz Boževca, za potpredsednika Branko Radovanovic iz Vrbnice, a clanovi Upravnog odbora u naredne cetiri godine bice: Dejan Ivanovic iz Kule, Branislav Ilic iz Velikog Crnica, Sladan Markovic iz Kravljeg Dola, Draško Živkovic iz Malog Crnica, Dragoslav Paunovic iz Vrbnice, Lepomir Mitrovic iz Batuše, Mališa Stokic iz Kobilja, Boris Pavlovic iz Crljenca i Slobodan Stojkovic iz Šapina. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Draško Živkovic, za njegovog zamenika Branislav Ilic, dok ce funkciju sekretara obavljati Boris Pavlovic. Clanovi Nadzornog odbora bice: Dobrica Ivic iz Kravljeg Dola, Goran Jankovic iz Malog Crnica i Slobodan Rajic iz Kule.

D.Dinic

PLESNI KLUB "BOLERO" OBELEŽIO 18 GODINA RADA

SRECNO PUNOLETSTVO!

Svecanim koncertom u velikoj sali Centra za kulturu prošle subote obeleženo je punoletstvo Plesnog studija "Bolero". Pred prepunom salom polaznici ove škole, kao i gosti plesaci izveli su atraktivan program od tridesetak tacaka koji je prikazao plesnu veštinu i obilje plesova, od klasicnih do modernih. Sve je zapoceto beckim valcerom, a završilo se nastupom šampionskog Sving-dens tima.

PK "Bolero" osnovan je 1.marta 1991.godine, a za 18 godina postojanja kroz njega su prošle mnoge generacije plesaca. Clan je Plesnog saveza Srbije i Asocijacije plesnih organizacija, gde je u kateogoriji seniora dvostruki državni prvak i dvostruki prvak jugoistocne Evrope u latino šou disciplini.

Od osnivanja do danas na celu kluba je sportski direktor Mile Ilic.

- Ovim koncertom obeležavamo 18 godina uspešnog rada. Smenjivale su se generacije, a najveci nam je problem bio kada oformimo jednu dobru takmicarsku ekipu dode vreme za studije i onda naši plesaci odlaze, prikljucuju se nekom drugom klubu u Beogradu, a mi nastavljamo sa novim generacijama. No, radimo i trudimo se, ali kao i u svim klubovima u Srbiji, nedostaje nam malo više decaka, kaže Ilic.

L.L.

OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI"

"KRALJEVSKI FESTIVAL"

Osnovna škola "Kralj Aleksandar Prvi" citavu godinu posvetila je obeležavanju jubileja, 70-godišnjice škole, pod nazivom "Kraljevski dani". Tako je u nizu manifestacija koje se odvijaju u okviru godine jubileja prošlog petka na velikoj sceni Centra za kulturu održano Dramsko vece na kome su ucenici izveli predstavu "Kraljevski festival". Predstavu je pripremila uciteljica Ljubinka Jere-mic, a cetrnaest ucenika docaralo je likove Kralja Malja, Kraljice Mice, princeze Keze, Lude Gude, Sluge Cuge, viteza od Proje, viteza od Makaronije, Pastira Lina i drugih.

L.L.

DECJE STVARALAŠTVO

“CVRCAK” - ZA TRI MEDALJE

Krajem prošle nedelje, na 6. Festrivalu decjeg muzickog stvaralaštva “Cvrcak”, održanom u Smederevu, u organizaciji Udruženja vaspitaca Podunavskog okruga, mališani iz tri vrtica požarevacke Ustanove “LJubica Vrebalov” ostvarili su veoma zapažene razultate.

“Majski cvet” Kostolac osvojio je 1. mesto za muzicko – scenski nastup, požarevacki “Leptiric” je za horsko izvodenje osvojio 3., a “Neven” - 1. mesto. Požarevacku Predškolsku ustanovu je na ovom festivalu predstavljalo 90 mališana i 10-ak vaspitaca.

Ana Šterjoska, predsednik Udruženja vaspitaca Branicevskog okruga, po povratku sa Festivala, kaže:

- Veoma smo ponosni na uspeh koji su deca i vaspitaci postigli. Jer, bilo je veoma mnogo ucesnika iz mnogih krajeva Srbije, kvalitet kakav su naša deca pokazala vidi se po plasmanu. Inace, deca su izvela ono što su ona stvorila i pripremila, nastupili su kao pravi mali profesionalci. Sve cestitke i deci i vaspitacima!

Požarevljani su tokom druženja sa kolegama iz drugih krajeva Srbije usposta-vili kontakte i osigurali ucešce ve-likog broja gostiju na Festivalu tradicionalnih igara i modernog plesa, koji ce se održati 29. maja u Požarevcu. Pored ucesnika iz Branicevskog i Podunavskog okruga, Crne Gore i Republike Srpske, svoj dolazak su najavili vaspitaci i deca iz Bora i Leskovca.

D. Milenkovic

OSMOMARTOVSKA PROSLAVA U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI "RADNA MALA"

PRAZNOVALE U LEPŠEM AMBIJENTU

Osmi mart, Medunarodni dan žena, prigodnim skupom i skromnim poklonima obeležen je i u Mesnoj zajednici "Radna mala". Praznik je sugradankama, uz reci zahvalnosti što su kao majke, supruge, sestre, snahe i cerke i poštovane koleginice bile i ostale stubovi svake porodica i radne sredine, cestitao Periša Petrovic, predsednik saveta MZ.

Interesantno je da su žene "Radne male" svoj praznik ove godine proslavile u novom, lepšem ambijentu, u novouredenim prostorijama Doma koje su opremljene novim nameštajem i u kojima su montirani parno grejanje i klima uredaj. Osmi mart se organizovano u ovoj mesnoj zajednici obeležava od prošle godine na inicijativu Milice Stankovic i Vesne Petrovic, a na ovogodišnjoj proslavi bilo je izuzetno veselo zahvaljujuci orkestru Vladimira Andrejica sa solistima Nelom Rajic i Živom legendom koji su uveseljavali slavljenice i njihove goste.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice "Dr Boja Dulic" u Požarevcu u periodu od 06.03.2009.godine do 13.013.2009.godine rodeno je 28 beba.

Sinove su dobili: Vesna i Dušan Ivkovic iz Smoljinca, Rafete i Ramadan Huseini iz Kostolca, Marija Ðuric i Darko Životic iz Šuvajica, Ivana i Zoran Peric iz Kuceva, Vadide Šabani i Ramadan Beriša iz Požarevca, Andelka i Dejan Stefanovic iz Požarevac, Dijana Dimitrašku i Alija Ibinci iz Kostolca, Bebina Milovanovic i Petar Trajkovic iz Požarevca, Daša Stokic i Dragan Miletic iz Golupca, Dragana i Siniša Stanisavljevic iz Lucice, Marija i Danijel Životic iz Šetonja, Jasna Milutinovic iz Krupaje, Fatima i Jadran Nuridini iz Vrbnicce, Marija Stojkovic i Bojan Atanackovic iz Crljenca, Danijela Mikic i Milan Zdravkovic.

Kcerke su dobili: Milena i Goran Raduljevic iz Poljane, Suzana Alavanja i Goraj Mihajlovic iz Ševice, Istija Drmaku i Vikram Krujezi iz Kostolca, Nina i Aleksandar Ðurovic iz Požarevca, Andelka Arambašic Cogovic i Boban Cogovic iz Kostolca, Suzana Jugovic Miladinovic i Saša Miladinovic iz Oreškovice, Lidija i Boban Miletic iz Kusica, Tatjana i Jovica Angelova Jovanovic i Jovica Jovanovic iz Požarevca, Biljana i Stojan Nikodijevic iz Žabara, Tijana Šljivic i Željko Šljivic iz Brežana, Biljana Pavlovic i Zlatan Dimitrijevic iz Požarevca, Dragana i Vojkan Jovanovic iz Covdina i Drita Iseni i Adrim Murina iz Kostolca.